Ž E N A - Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i ... · onara u Japanu da bi 60-ih godina počela svoj književni put u USA pisanjem vjerskih obrazovnih knjiga, slikovnica

Ž E N ALIST BH SAVEZA ŽENA U ŠVEDSKOJ

K V I N N A

30

2 30 | ženaList BH Saveza žena u Švedskoj

Poštovane članice BH Save-za žena u Švedskoj i ostali čitaoci, puno nam je srce

radosti i ponosa kada čitamo o uspjehu mlade bh. režiserke Jasmile Žbanić koja je osvo-jila Zlatnog medu za svoj prvi dugometražni film Grbavica. Još jednom smo pokazale svijetu sposobnost Bošnjakinje, njenu pripadnost vremenu i prostoru, njenu snagu i umijeće. Tema filma je izuzetno potresna i os-jetljiva, stradanje žene u toku agresije na BiH, ali neminovna da bi se svijetu i onima koji još uvijek ne vjeruju, pokazala istina. Da se pokaže istina i da se kazne počinioci zlodjela.

Ja uvijek tvrdim da žena iz BiH zna šta hoće, ima ciljeve i vidi suštinu stvari. To potvrđuje i

RIJEČ UREDNICE Vahida Mehinović u intervjuu za Sveriges Radio International. Druženje zbog hrane i plesa nije naš cilj, predstavljanje naše kuhinje i folklora je samo mali dio naše tradicije, mi imamo to-liko puno da pokažemo što Va-hida ističe u ovom intervjuu.

Što se tiče našeg saveza pred nama je Izborna Godišnja skupština. Ove godine ona se održava u Växjöu u organizaciji

vrijednih žena iz udruženja u ovome pri-jatnom mjestu. Nadam se da ćemo kao i do sada uspješno odraditi radni dio Skupštine i da ćemo imati vremena za druženje. Uz želju da provedete prijatan dan u Växjöu i da nas konačno ogrije proljetno sunce želim Vam puno zdravlja.

Vaša Senada

Ž E N A - K V I N N AISSN: 1650-5204

Broj/Nummer 30Godina/Årgång 7

Decembar-Prosinac 2005./Mart/Ožujak 2006.

List BH Saveza žena u ŠvedskojTidskrift utgiven av

Bosnien och HercegovinasKvinnoriksförbund i Sverige

Prvi bosanskohercegovački ženski listizvan Bosne i Hercegovine.

Prvi broj: april 1999.Den första bosniska kvinnotidskriften

utanför Bosnien och Hercegovina.Första numret: april 1999.

Izdavački savjet/Utgivningsråd:Selma Borovac (predsjednica)

Fikret BabovićHidajeta Babović (Danska)

Senada BešićSebiha CrnićEnisa Crnkić

Sajma DizdarevićBelma Hafizović

Selma KamberovićFatima KovačićSehada Lakota

Vahida MehinovićEmira Mehmedbašić

Đenana Mrzić (Norveška)Asima Pašalić

Jasminka Jasna PerićIsmeta ŠeremetHaris Tucaković

Glavna i odgovorna urednica/Chefredaktör:Senada Bešić

Grafički urednik/Grafisk redaktör:Haris Tucaković

Lektor za švedski/Korrekturläsare:Petra Berghäll

Adresa/Adress:Bosnien och HercegovinasKvinnoriksförbund i Sverige

Box 353, 541 28 Skövde, SwedenTfn: +46 (0)500-48 14 86Fax: +46 (0)500-41 42 01

Mobil: +46 (0)73-556 36 74E-post: [email protected]

Internet: www.bihsavezzena.comPostgiro: 1269573-0

Org. nr: 866601-5824Cijena/Pris: 15 SEK

Tiraž/Upplaga: 1000Štampa/Tryck:

Vadsbo-Tryck AB, Mariestad +46 (0)501-101 97

Printed in Sweden

Cijene oglasa/Annonspriser:1/1 = 2 000 SEK; 1/2 = 1 200 SEK; 1/4 = 700 SEK

Naslovna strana/Framsida:Tamara de Lempicka (1898-1980)In The Middle Of Summer 1928

Senada Bešić

Književna nagrada u spomen Astrid Lindgren – ALMA za 2006. godinu je dodijeljena američkoj književnici

Katherine Paterson. Motivacija žirija:”Katherine Paterson (USA) je sjajan psi-

holog koji se podvlači pod kožu mladih ugroženih osoba koje stvara, bilo da se radi o historijskim i egzotičnim sredinama ili današnjoj okrutnoj američkoj stvarnosti. Sigurnim estetskim osjećajem ona izbjega-va jednostavna rješenja i razvija urođenu snagu i životnu volju svojih junaka.”

Književnu nagradu u spomen Astrid Lindgren (The Astrid Lindgren Memorial Award – ALMA) je utemeljila švedska vlada i to je najveća svjetska nagrada za dječiju i omladinsku književnost. Nagrada od 5 mili-ona kruna (ca 530 000 Euro) se godišnje dodjeljuje za književnost, ilustratorstvo i/ili doprinose u unaprjeđenju čitalaštva u duhu Astrid Lindgren. Svrha nagrade je pojačavanje i povećanje interesa za dječiju i omladinsku književnost u svijetu kao i da na globalnom nivou unaprjeđuje dječija prava na kulturu.

Američka književnica Katherine Pater-son je rođena 932. u Qing Jiangu, Kina. Odrasla je u Kini i obrazovala se za misi-onara u Japanu da bi 60-ih godina počela svoj književni put u USA pisanjem vjerskih obrazovnih knjiga, slikovnica i knjiga za manju djecu. Najveću pozornost su ipak

NagradaAstrid Lindgrenameričkoj književnici

pobudili njeni omladinski romani koji se često odigravaju u prošlosti, s Japanom, Kinom ili USA u pozadini, ali i u današnjem američkom društvu. Njena djela obrađuju važne i ponekad teške teme kao što su ras-trgane porodice i ugrožena djeca, ali tu ipak postoji nada i volja za životom. Glavni ju-naci u mnogim njenim djelima su ranjiva i specijalna djeca, jedna projekcija neobične djece kakva je i sama nekad bila.

Njena djela su prevedena na više jezika, među kojima su finski, francuski, itali-janski, mađarski, njemački, portugalski, španski i švedski. Dobila je veći broj na-grada, npr. Hans Christian Andersen Medal for Writing (998.) za životno djelo, Le Grand Prix des Jeunes Lecteurs (986.) za Bridge to Terabithia, National Book Award for Children´s Literature (977.) za The Master Puppeteer. (H.T.)

Katherine Paterson

Foto

: Sam

anth

a Lo

omis

Pat

erso

n

3List BH Saveza žena u Švedskojžena | 30

Guldbjörnentill SarajevosGrbavica

Zlatni medo sarajevskoj

Grbavici

Jasmila Žbanić

BERLIN. Från den lilla röda Volkswagen kommer Melina Mercouris odödliga sång från Aldrig på en söndag, där hon

spelar en levnadsglad prostituerad i Pireus. Ser man genom titthålet i bilrutan får man också en glimt av en av filmens scener.

Kikar man i nästa Volkswagens titthåll kan man se Ava Gardner i Mogambo, Bar-fotagrevinnan eller Snö på Kilimanjaro. Bilen med Elizabeth Taylors namn visar en scen ur En plats i solen eller Katt på hett plåttak och så vidare.

Allt är reklam för Berlinfestivalens retros-pektiva serie Drömkvinnor, stjärnor i 50-talet filmer.

Ur en av de många bilarna längs trot-toaren strömmar Monica Zetterlunds Sakta vi går genom stan men vad den sången har med Ulla Jacobsson i Hon dansade en som-mar att göra förblir en gåta. Jacobsson och Harriet Andersson i Sommaren med Monica är de svenska ”drömkvinnorna”.

Så mycket av kvinnovärldar erbjuder an-nars inte Berlinfestivalen med ett undantag, bosniskan Jasmila Zbanics imponerande och drabbande långfilmsdebut Grbavica. Titeln är namnet på den stadsdel i Sarajevo, där regissören växte upp och som den serbiska armen ockuperade under 90-talets krig och omvandlade till ett krigsläger.

Jasmila Zbanic berättar den ensamstående mamman Esmas och hennes tonåriga dotter Saras historia i dagens Sarajevo med identi-fieringar av lik från massgravar, stridigheter mellan kriminella och ett slit för att få pen-garna att räcka till.

Filmen börjar med en lång panorering över en mängd olika kvinnoansikten medan en bosnisk folksång ligger på ljudbandet in-nan kameran slutligen stannar på Esma. Hon befinner sig i ett kvinnocentrum som ställer en terapeut till förfogande och den ena kvin-nan efter den andra vittnar om olika trauma-

tiska erfarenhet från kriget. Än är det en som såg mannen får halsen uppskuren och som fortfarande inte vet vad som hände sonen, än är det någon likt Esma som utsatts för grup-pvåldtäckt, blev gravid och inte förmådde lämna bort barnet när hon väl hade ammat det första gången.

Esma har aldrig klarat av att öppna sig på kvinnocentrum utan tar ständigt lugnande medel för att döva ångesten. Hon har heller aldrig berättat för Sara att pappa var en cetnik utan flickan tror att fadern dog i kriget.

Allt ställs på sin spets när Saras klass planerar en resa och eleverna vars pappor dog som soldater får ett reducerat pris.

Det är inte bara ämnet i sig som engag-erar utan också den drygt 30-åriga filmarens till synes självklara, starka grepp om dramat. Här finns ingenting onödigt utan Jasmila Zbanics manus, som hon själv skrivit, är ge-nomarbetat in i minsta detalj.

Lägg därtill en av det forna Jugoslaviens främsta och mest erfarna skådespelare, Mir-jana Karanovic. Hon fick sitt internationella genombrott redan i Emir Kusturicas Guld-palmsbelönade När pappa var borta på tjänsteresa (985), och spelade också i hans Underground (995), och den senaste Livet är ett mirakel (2004).

Mirjana Karanovics djuplodande tolkning av en kvinna som bär på en fruktansvärd hemlighet och slutligen krackelerar under den psykiska pressen kan mycket väl resulter-ar i en Silverbjörn för Bästa kvinnliga skådes-pelari, när festivalen avslutas på lördag.

BERLIN. Iz malog crvenog Volkswagena dolazi besmrtna pjesma Meline Mer-couri iz filma Nikad nedjeljom, gdje

igra životom zadovoljnu prostitutku u Pireu. Promotri li se kroz otvor za gledanje, vide se i scene iz filma.

Proviri li se u slijedeći Volkswagen, može se vidjeti Ava Gardner u filmu Mogambo, Bo-sonoga kontesa ili Snjegovi Kilimanđara. Auto s imenom Elizabeth Taylor prikazuje scenu iz Mjesta pod suncem ili Mačke na vrućem li-menom krovu i tako redom. Sve su to reklame za festivalsku retrospektivnu seriju Žene sno-va, filmske zvijezde iz 50-ih godina.

Iz jednog od mnogih automobila duž troto-ara struji Polahko šetamo gradom Monice Zetterlund, a zagonetka je šta ta pjesma ima sa Ullom Jacobsson u filmu Plesala je jedno ljeto. Jacobsson i Harriet Andersson u Ljetu s Monicom su švedske ”žene snova”.

Av: Annika GUSTAFSSON

Piše: Annika GUSTAFSSON

Denna artikel kom ut i Sydsvenskan under titeln Imponerande debut kan ge Silverbjörn i början av Berlinfestivalen (en av tre världens största filmfestivaler) och är en av de bästa som kunde läsas via Internet (på vilket språk som helst) före festivalavslutningen.

Annika Gustafsson har upptäckt att ”mycket av kvinnovärldar erbjuder an-nars inte Berlinfestivalen” och har fäst sär-skild uppmärksamhet till bosniska filmen Grbavica vilken fått Guldbjörnen.

Foto

: DPA

Zlatni medo sarajevskoj

Grbavici


Putovanjeu BiHBosnienresa

Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriks-förbund i Sverige anordnar en studie-resa till Bosnien och Hercegovina för sina medlemmar den 13 till 23 april 2006 med målet att överlämna humanitär hjälp och besöka samarbets- organisationer, skolor och föreningar.

Bosanskohercegovački savez žena u Švedskoj, u periodu od 3. do 23. apri-la 2006., organizuje po treći put zare-

dom grupno studijsko putovanje u domovi-nu, sa ciljem da se posjete organizacije sa kojima sarađujemo, te lično uruči humani-tarna pomoć.

Putna agencija MEDITERAN EBCLASS AB Stockholm će, po dogovoru, prihvatiti pu-tnike iz cijele Švedske.

Cijena povratne karte je 800 SEK.DETALJNIJE INFORMACIJE možete dobi-

ti od Jasne Perić, koordinatora aktivnosti BHSŽ:

[email protected]: 0480-239 3Mobil: 073-744 03 44

Mirjana Karanović (Esma), Jasmila Žbanić i Luna Mijović (Sara)

Foto

: DPA

Ovaj tekst je objavljen u Sydsvenskan pod naslovom Zadivljujući prvijenac može dati Srebrenog medvjeda početkom Berlinalea (jednog od tri najveća svjetska filmska festivala) i jedan je od najboljih koji se mogao pročitati na internetu (na bilo ko-jem od jezika) prije kraja festivala.

Annika Gustafsson je dobro primijetila da ”mnogo iz svijeta žena ne nudi inače festival u Berlinu” i posebnu pažnju obra-tila na bosanskohercegovački film Grbavi-ca koji je osvojio Zlatnog medvjeda.

Tako mnogo iz svijeta žena ne nudi inače festival u Berlinu, uz izuzetak zadivljujućeg i potresnog dugometražnog igranog prvijenca Grbavica Bosanke Jasmile Žbanić. Naslov je naziv gradskog dijela Sarajeva u kojem je režiserka odrasla a kojega je srpska armija okupirala tokom rata 90-ih godina i pretvorila u ratni logor.

Jasmila Žbanić kazuje priču samohrane majke Esme i njene 0-ak-godišnje kćerke Sare u današnjem Sarajevu uz identifikacije leševa iz masovnih grobnica, sukobe kriminalaca i rintanje da bi se sastavio kraj s krajem.

Film počinje dugim panoramiranjem mnoštva ženskih lica uz bosansku narodnu pjesmu sa kasetofona dok se kamera konačno ne zaustavi na Esmi. Ona se nalazi u centru za žene koji stavlja na raspolaganje jednog terapeuta i žene, jedna za drugom, svjedoče o raznim traumatskim iskustvima iz rata. Tu je još jedna koja je vidjela muža preklanog grla i još uvijek ne zna šta se desilo sa sinom, još jed-na koja je slično Esmi bila izložena grupnom silovanju, ostala gravidna i nije mogla ostaviti dijete nakon što ga je prvi put podojila.

Esma se nije nikada uspjela otvoriti u cen-tru za žene već stalno uzima sredstva za umi-renje da uguši strah. Niti je ikada rekla Sari da joj je otac četnik već djevojčica vjeruje da je poginuo u ratu.

Sve dolazi mak na konac kad Sarin razred planira putovanje a djeca čiji su očevi poginuli kao vojnici dobijaju popust.

Nije samo tema po sebi koja zaokuplja već takođe i očito jasni, snažni zahvati i drama-tizacija 30-ak-godišnje režiserke. Tu nema ništa nepotrebno već je scenarij Jasmile Žbanić, ko-jeg je lično napisala, razrađen u najmanji detalj.

Tu je i jedna od najboljih i najiskusnijih glu-mica iz bivše Jugoslavije, Mirjana Karanović. Ona je postigla međunarodnu slavu već u fil-mu Emira Kusturice Otac na službenom putu (Zlatna palma, 985.), a igrala je i u njegovom Undergroundu (995.) i zadnjem Život je čudo (2004.).

Savjesno tumačenje žene koja nosi užasnu tajnu i konačno puca pod psihičkim priti-skom može vrlo vjerovatno donijeti Mirjani Karanović Srebrenog medvjeda za Najbolju žensku ulogu, kad festival završi u subotu.

Film Grbavica, mlade bh. režiserke Jasmile Žbanić dobio je 8. februara 2006. nagradu Zlatni medvjed na 56.

međunarodnom filmskom festivalu u Ber-linu. Film je dobio i posebnu Nagradu Eku-menskog žirija, kao i Nagradu za mir.

Jasmila Žbanić je rođena je 974. u Sara-jevu. Diplomirala je na Akademiji scenskih umjetnosti Sarajevo, na Odsjeku za filmsku i pozorišnu režiju. Osnivačica je, direktorica i producentica udruženja umjetnika Deblo-kada; osnivačica, spisateljica i producentica Teatra dobre prehrane.

Grbavica je rađena u produkciji Coop 99 (Austrija) i Deblokade (BiH) i u koprodukciji sa filmskim kućama Noir Film (Njemačka) i Jadran film (Hrvatska), kako to stoji na filmskom plakatu.

– Ratni zločinci Ratko Mladić i Rad-

Žene govorefilmom

ovan Karadžić, na sramotu Evrope, još su na slobodi. Pored genocida oni su odgo-vorni i za silovanja 22.000 žena u BiH, a izgleda niko nema interesa da ih uhapsi. To je poražavajuće za Evropu. Nadam se da će se to promijeniti. Kao i da se Zlatni med-vjed neće razočarati kad vidi Bosnu, kazala je Jasmila Žbanić primajući Zlatnog med-vjeda.

O odnosu politike i filma u BiH, odno-sno moći sedme umjetnosti da pravi neke promjene u društvu, Žbanićeva kaže:

– Film je jako moćan medij. Moja prva emocija za ovaj film je nastala prije deset godina, negdje 2003. godine je to formira-no i krenuli smo u taj projekat. Od početka je bilo uključeno puno ljudi, organizacija koje su se bavile silovanim ženama, ali je-dnostavno nisu imale dovoljno glasa, pri-stupa medijima ili pravog načina da govore o tome. Vidjela sam film kao način da se to promijeni. Ako je film spojen dnevnom politikom, onda to nije dobro, u smislu da je unutar same dramske priče neka jeftina dnevna propaganda. Međutim, svako djelo koje se proizvede, od čokolade do filma, je ujedno i političko djelo. (H.T.)


Multikulturalna 2006. godina

Razgovarao: Muharem NEZIREVIĆ

Ova je godina, kao što je poznato, u Švedskoj proglašena Godinom mul-tikulturalnosti. Iako je tek počela,

upućene su brojne kritike. Najprije zbog veoma malih sredstava a zatim na način na koji bi bila obilježena. Vahida Mehinović je diplomirani ekonomista i radi u lidköpings-koj općini. Ona se kritički osvrće na to da nije dovoljno samo plesati i uživati u egzotičnim jelima pa da bi se dobila višekulturalnost. No kako je sve to planirano u Lidköpingu?

– Komuna Lidköping je planirala da između 5. i 2. avgusta organizuje jedan fes-tival koji će uključiti sve građane ovog grada. Međutim, ja sam bila iznenađena kad su mi objasnili o čemu se radi jer nisam zadovoljna načinom na koji žele obilježiti ovu Multikul-turalnu godinu. Kako sam dobila informaci-ju i u drugim gradovima se takođe planiraju susreti folklornih grupa, plesa i prezentacije hrane. Ja nemam ništa protiv plesa i hrane, ali samo kao završnu ceremoniju. Smatram da bi sve te manifestacije trebale da uključe i malo više sadržaja.

– Kako ti zamišljaš šta bi trebalo uraditi?– Kad sam čula da je vlada proglasila 2006.

godinu Multikulturalnom (Višekulturalnom) godinom, moja prva pomisao, a naravno i želja, je bila da su oni koji donose odluke konačno shvatili i odlučili da ukažu na značaj i bogatstvo multikulturalnosti u švedskom društvu.

Mislila sam da će vlada apelovati na sve strukture u ovom društvu (u prvom redu političare i javni sektor) da se uključe i omoguće uspostavljanje dijaloga i spon-tane susrete građana bez obzira na njihovo porijeklo. Smatrala sam da će biti stvorena mogućnost za otvorene forume gdje će građani dati šansu jedni drugima da se malo bolje upoznaju i da razbiju predrasude koje imaju jedni o drugima.

Moja velika želja je bila da predstavnici

Za čitaoce Žene prenosimo intervju Vahide Mehinović za Sveriges Radio International o Multikulturalnoj 2006. godini

vlade, naročito oni koji se bave pitanjima in-tegracije, posebno naglase:

• Obostranu komunikaciju i integraciju – što podrazumijeva međusobni respekt i uspostavljanje komunikacije na ravnopravan način a da se niko ne osjeća podređenim;

• Stvaranje uslova za međusobne susrete na zato namijenjenim mjestima (Mötesplat-ser);

• I naravno važno je istaknuti volju i želju svakog pojedinca, za takvim susretima i us-postavljanjem kontakata.

Potvrdu da sam ispravno razmišljala dobi-la sam i u govoru Leifa Pagrotskog, ministra za kulturu i obrazovanje, na otvaranju Multi-kulturalne godine u Malmöu, . februara ove godine, kad je on također poentirao dijalog, veće razumijevanje i upoznavanje, te to da su različitost i multikulturalnost preduslov za bolje i bogatije društvo. Također bih dodala značaj integracije između svih grupa u ovom društvu jer smatram da je stepen integracije među nama koji dolazimo iz drugih zemalja čak mnogo manji nego sa Šveđanima, a mi-slim da ne treba zaboraviti ni potrebu inte-gracije i u okviru vlastite grupe.

Ovim putem bih željela uputiti apel svim građanima s našeg govornog područja da svi koji imaju priliku (poseban apel za one koji su politički aktivni) daju svoje prijedloge organizatorima u sredini gdje žive i da in-sistiraju na kvalitetnijem sadržaju planiranih manifestacija; da insistiraju na organizovanju debata na temu integracije i uspostave di-jaloga kako bi se u tim sredinama stvorila zajednička slika i viđenje integracije uopšte, čime bi se lakše definisao zajednički cilj za sve građane kad je integracija u pitanju. Ni-kako se ne bi smjelo dogoditi da se ova go-dina pretvori samo u godinu plesa i kuhanja jer mislim da smo dovoljno plesali i probali ”egzotična” jela iz svih krajeva svijeta i da tre-bamo preći na ozbiljnije teme koje će nadam

se dati bolji rezultat. Ples i hranu ostavimo za završne ceremonije.

– Ako budeš dobila šansu u svojoj komuni gdje živiš da daš primjedbe, šta ćeš reći?

– Ja sam već razgovarala sa osobom koja radi na pitanjima integracije i mislim da smo nas dvoje otprilike na istoj liniji. Sličnih festi-vala bilo i ranijih godina i trebalo bi organi-zovati neku vrstu debate sa predstavnicima svih grupa koje žive u ovom gradu.

– Kako ti povezuješ ovu Godinu multikul-turalnosti uopće sa integracijom?

– Lično smatram da većina nije ni shva-tila suštinu integracije. Dosad je pričano o integraciji u smislu da smo samo mi koji dolazimo u ovo društvo – ti koji se trebaju integrisati. Mora postojati i druga strana koja će nam pružiti ruku i integrisati se zajedno s nama. Bez obzira na moju volju i želju da se integrišem u ovo društvo, ako nemam partne-ra koji želi isto kao i ja i ne teži istom cilju – ni-kada nećemo ostvariti naše ciljeve.

Želim ipak biti optimista i iskreno se nadam da će 2006. godina biti godina pre-okreta i otpočinjanja procesa integracije na kvalitetniji način te da će u prvom redu javni sektor otpočeti sa realizacijom integracionih programa koji su na žalost u većini opština još uvijek samo mrtvo slovo na papiru.

Sveriges Radio International, program på minoritets- och invandrarspråk, gjorde den 3 mars 2006 en intervju med Vahida Mehinović, kvinnoriksförbundets kontakt-person, angående Mångkulturåret 2006.

Bland annat hoppas Vahida att med Mångkulturåret kommer något nytt med mer dialog och debatt och inte bara kla-siska manifestationer med folkdans och exotisk mat. Integration är en dynamisk dubbelriktad process med ömsesidigt tillmötesgående mellan invandrare och in-vånare i samhället.

Vahida Mehinović i Marie Månson (Švedski Helsinški komitet za ljudska prava)u Värnamu, tokom obilježavanja 10-godišnjice genocida u Srebrenici


Učesnici u diskusiji su bili iz-vanredni i koncizni u izla-ganju, odnosno informi-

sanju prisutnih o 0-godišnjem angažovanju Fondacije Kulturno nasljeđe bez granica (Kulturarv utan Gränser) na prostorima bi-vše Jugoslavije.

Posebno bih izdvojila izlaganje šefa projekta pri Fondaciji za Koso-vo, Dicka Sandberga, angažovanje u renoviranju kulturne baštine, saradnja sa SIDA-om, te edukacija i uključivanje domaćih resursa u tom smislu (vrlo lijepi slajdovi; zatečeno stanje; uništeni spomenici kulture; razvoj restauracije i završeni objekti).

Iscrpno je bilo predavanje Bo Eldinga, predsjedavajućeg SIDA-e, gdje je osim in-formisanja prisutnih o radu u toku 0 godina u Bosni i Hercegovini, završenih i započetih projekata, govorio i o produbljavanju konta-kata ne samo sa EU (o finansijskoj podršci iz Brisla), nego i tješnjoj saradnji sa domaćim instancama, kako kulturnim tako i političkim. Što će reći, da će SIDA u narednom periodu više pažnje posvetiti iznalaženju kompetent-nosti u ”domaćim snagama” i na taj način

ubrzati mnoge projekte koji su predviđeni u budućnosti.

Poslije tople dobrodošlice pri-sutnim, a posebno gospodinu-kolegi Safetu Haliloviću, ministar kulture u Švedskoj Leif Pagrotsky je rekao da će on nastojati da podrži i omogući, od strane vlade i sebe lično, da svi započeti projekti budu na vrijeme završeni. Isto tako je podvukao, da je dužnost

svih bez obzira da li su direktno uključeni u takav rad ili su ”samo konzumenti kulture”, da pomognu u očuvanju iste, jer se istorija jednog naroda najbolje prepoznaje u kulturi nasljeđa.

Ministar za civilna pitanja Bosne i Herce-govine, gospodin Safet Halilović, je informisao prisutne o planovima vlade o zaštiti kulturne baštine, restauraciji kulturnih objekata i spo-menika, te u kom se smislu vlada BiH planira uključiti u saradnju sa drugim institucijama.

Učesnici debate – Bengt Göransson, raniji ministar za kulturu, te prof. Bengt Johansson, predsjedavajući Fondacije Kulturno nasljeđe bez granica, kao i raniji predsjedavajući u Fondaciji Rädda Barnen – Anders Milton, naizmjenično su postavljali pitanja Inger Lili-

Piše: Vesna HAŠIMBEGOVIĆ

Kulturno nasljeđe

bez granicaSa seminara u Stockholmu

održanog 21. februara 2006.

I samband med Kulturarv utan Gränsers 10-årsjubileum anordnades i Stockholm den 21 februari 2006 ett seminarium med fokus på kulturarvsfrågor, försoningsarbete och fattigdomsbekämpning.

Medverkande var bl.a. utbildnings- och kulturminister Leif Pagrotsky, civilminister Safet Halilović från Bosnien och Herce-govina, tidigare riksantikvarien Margareta Björnstad, riksantikvarien Inger Liliequist, ambassadrådet och chefen för Sidas ar-bete i Bosnien och Hercegovina Bo Elding, journalisten Arne Ruth. Stiftelsens styrelse och flera av de ursprungliga stiftarna del-tog också i seminariet. Sammanlagt del-tog ca 100 personer i seminariet.

Moderator seminariet var tidigare utbildnings- och kulturministern Bengt Göransson.

equist, državnom predstavniku za antikvitete. Pitanja su uglavnom bila:

– Kakvi su planovi Švedske, kao zemlje koja je pokrenula inicijativu za etabliranje ovakvog projekta prije 0 godina, da se oni nastave? Koliko SIDA, SA, EAR, ICOMOS i dr. mogu računati na tu pomoć, odnosno saradnju? Šta ove institucije, organizacije ili fondacije trebaju da same učine da bi započeti projekti bili završeni, odnosno koji su to ”sponzori” koje treba animirati za pomoć? I da li Ona i odgovorni u tom državnom tijelu podržavaju eventualnu edukaciju i uključivanje domaćih resursa za očuvanje autohtone baštine?…

Osim Inger Liliequist, na ova pitanja je odgovarao Bo Elding, a novinar Arne Ruth je imao dirljivu retoriku o njegovom doživljaju Sarajeva 993. godine kada je bio prisutan kao gost Oslobođenja na 50-godišnjici osnivanja lista.

Seminar je bio vrlo uspješan sa kori-snim iskustvima i mogućnostima za bolju budućnost svih.

Bh. delegacija u Stockholmu: Jakov Skočibušić, ambasador BiH u Švedskoj,i Safet Halilović, ministar za civilna pitanja BiH

Foto

: Bos

ansk

a po

šta

Vesna Hašimbegović

Foto

: Bos

ansk

a po

šta


Projekat o demokratijiu Göteborgu

Piše: Fatima KOVAČIĆ

Projektom se želi pojačati učešće i uticaj useljeničkih/etničkih grupa i pojedinaca u demokratskim pitanjima grada Göteborga.

Demokratiprojektet är mycket ambitiöst utformat med målet att stärka invandrar-gruppernas och enskildas delaktighet och inflytande i demokratifrågor inom Göte-borg.

Vid valet 1998 var det 100.000 götebor-gare som struntade i att rösta. Så lågt har valdeltagandet inte varit sedan slutet av 1940-talet.

Denna förändring sammanfaller med att Göteborg under senare delen av 1900-talet förändrats från en stad med etniskt homogen befolkning till en mångkulturell kommun med nära 100.000 utländska eller före detta utländska medborgare.

Under denna tid har Sverige, som ett av de första länderna i Europa, infört kom-munal rösträtt för utländska medborgare. Utnyttjandet av denna demokratiska möj-lighet och rättighet visar på en nästintill halvering, från 60 till 35 %.

Som en jämförelse kan nämnas Dan-mark, som följde i Sveriges fotspår och gav sina invandrargrupper rösträtt kort därpå. Här är bilden en annan. Vid sista valet del-tog många invandrare/etniska grupper i större omfattning än danskar i gemen. Valdeltagandet för danskar i sin helhet visade på de högsta röstsiffrorna någonsin i landets historia.

En föreläsning av projektledare Anders Martinson anordnades den 23 februari 2006 i samarbete med Demokratigrupp vid Kvinnocenter i Bergsjön.

Vill du veta mer, kontakta gärna Anders Martinson: Tfn: 031- 366 28 30 eller [email protected]

Projekat o demokratiji (Demokratipro-jektet) u Göteborgu je predviđen da pridonese učešću useljeničkih/etni-

čkih grupa i pojedinaca u društvenom životu Göteborga. Među oblastima ko-jima se projekat posebno bavi su povećanje znanja o švedskoj demokratiji i povećanje učešća na izborima useljeničkih/etničkih grupa.

U ovom projektu sudjeluju i članice Udruženja za žene Bergsjön a zovu se Gru-pa za demokratiju.

Vođa projekta Anders Martinson je 23. februara u Bergsjöns biblioteci u saradnji sa Uredom za građane (Medborgarkontor) i Udruženjem za žene Bergsjön održao pre-davanje za učesnike u projektu. Skupu su prisustvovale i članice sekcije Fatima Gunić Göteborg i aktivno učestvovale u diskusiji i davanju prijedloga kako postići da što više osoba sudjeluje na izborima, što je bila i os-novna svrha ovog skupa.

– Na izborima 998. godine je 00.000 stanovnika Göteborga zanemarilo glasanje.

Tako nisko učešće nije upamćeno od kraja 40-ih godina, kazao je Anders Martinson i istovremeno naglasio da je smanjenje glasača problem koji se ne odnosi samo na osobe stranog porijekla.

Ta promjena se podudara sa promje-nama grada Göteborga koji se krajem prošlog stoljeća preobrazio iz grada sa ho-mogenim stanovništvom u višekulturalnu komunu sa skoro 00.000 stranih ili done-davno stranih državljana.

U to vrijeme je Švedska, kao jedna od prvih zemalja u Evropi, uvela pravo glasa za strane državljane na komunalnim izborima. Korištenje takvih demokratskih mogućnosti i prava pokazuje gotovo dvostruko sma-njenje, sa 60 na 35 %.

Sve je manji broj glasača u područjima gdje je naseljenost useljenika gušća. Učešće stranih državljana na izborima generalno ne opada u izbornim jedinicama u ko-jima dominira švedsko stanovništvo (u poređenju sa izborima 994.).

Međutim, u distriktima gusto naselje- nim useljenicima učešće na izborima opada. Posebno je dramatičan pad među ženama i omladinom ispod 27 godina.

Kao poređenje se može navesti Danska, koja je slijedila primjer Švedske i dala pravo glasa svojim useljeničkim grupama ubrzo nakon toga. Tu je slika drugačija. Na po-sljednjim izborima su mnoge useljeničke/etničke grupe sudjelovale u većoj mjeri nego Danci. Učešće na izborima u Danskoj je bilo najbrojnije u historiji zemlje.

To pokazuju analize sudjelovanja na komunalnim izborima među stranim dr-žavljanima koje je obavila Uprava za uselje-nike (Invandrarförvaltningen) u Göteborgu. Istraživanje je dio Projekta o demokratiji kojeg vodi uprava. Cilj je pojačati učešće i uticaj useljeničkih/etničkih grupa i poje-dinaca u demokratskim pitanjima grada Göteborga.

Važno je napomenuti da u projektu Grupa za demokratiju učestvuju: Anders, Hedija, Jasminka, Azra, Mirsada, Ana, Dušica i Mina a njihova poruka je jasna: Šalji dalje!

Fatima Kovačić (koordinator Saveza žena za regiju Zapad ), Mirsada Tulek (Kvinnocenter iBergsjön), Anders Martinson (vođa projekta) i Hedija Mujezinović (Kvinnocenter i Bergsjön)


Mobilisering2006

Av: Krystof LACZAK

Diskriminering som en nyckel-fråga i valrörelsen 2006

Antidiskrimineringsbyrån i Malmö har på Centrum mot Rasisms initia-tiv och i samarbete med en rad lo-

kala frivilliga organisationer arbetat fram en lokal mobiliseringsplattform inför val 2006, i syfte att placera lokala antidiskriminering-såtgärder på den politiska dagordningen i regionen. Många har under arbetsproces-sen bidragit till slutresultatet med sina kloka inlägg och djupgående insikter i diskrimin-eringsmekanismer. Stort tack till (i alfabe-tisk ordning):

• Amnesty International, Malmö avd.• Antidiskrimineringsbyrån i Karlskrona • Antidiskrimineringsbyrån i Lund• Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriks-

förbund i Sverige• Eslövs biståndscenter• Internationella Kvinnoföreningen (IKF) i

Malmö• Iransk-svenska solidaritetsföreningen• Islamic Center• JAK-medlemsbank, Malmö avd.• Kulturella ungdomsföreningen• Malmö Ideella föreningars Paraplyor-

ganisation (MIP)• Paraplyorganisationen Respekt• RIFFI (Riksförbundet Internationella

Föreningar för Invandrade Kvinnor), Karlsk-rona avd.

• Tidningen Mana• Äktenskap utan gränser i Sverige

Resultat av våra möten presenteras i ett dokument kallat Lokala antidiskrimin-

eringskrav.Dessa krav ska riktas till politiker och

politiska partier som rivaliserar om väljar-nas röster.

Vi tänker genomföra en rad offentliga ”hearings” med de politiska partierna, där de får redovisa hur de, om de kommer till mak-ten, tänker förverkliga framlagda krav, med vilka resurser och enligt vilken tidtabell.

Politikernas och partiernas svar ska of-fentliggöras, så att väljarna kan avgöra vem som bäst förtjänar deras stöd.

Vi ska bilda några mindre arbetsgrup-

per (t ex en som ska organisera ”hearings” och en som ska se till att resultaten sprids genom olika medier, t ex lokal tv, radio, tid-ningar osv.)

Häng med – anmäl Er, om Ni stödjer förslagen och vill vara med i mobilisering-sprocessen, helst genom e-post till:

[email protected] som diskrimineras idag och de som

även riskerar morgondagens diskriminer-ing, väntar på Din insats. Vilken uppgift helst jobbar Du med?

Krystof LaczakAntidiskrimineringsbyrån i MalmöNorra Skolgatan 8 B2 52 Malmö

Tfn: 040-6 55 [email protected]://malmo.antidiskriminering.net

Lokalaantidiskrimineringskrav

1. UNESCO:s 10-punktsprogram Euro-peisk koalition av städer mot rasism, ska i sin helhet införas i kommunen och kom-munens revisorer ska granska implemen-teringen. Debatten kring programmets genomförande ska under nästa mandat-period utgöra en stående punkt på kom-munfullmäktiges dagordning, så att även allmänheten får följa upp programmets implementering.

2. Kommunen som arbetsgivare har en lagstadgad plikt att motverka diskrim-inering och aktivt främja etnisk mångfald. Kommunens nyanställningar under nästa mandatperiod ska leda till att personalen inom alla förvaltningar avspeglar den lo-kala befolkningens etniska profil, senast år 2010.

3. Mångfalden ska främjas och diskrim-ineringen motverkas även vid kommu-nens offentliga upphandlingar.

a) Kommunen ska annonsera bredare än i dag, samt dela upp upphandling i mindre delar, så att även små lokala företag får möjlighet att lämna anbud;

b) Antidiskrimineringsklausuler riktade mot de företag som kränker mänskliga rät-tigheter – utifrån någons etniska härkomst, religiös tillhörighet, kön, sexualitet, ålder eller funktionshinder – ska införas;

c) Om mångfalden bland anbudsgi-varens personal avspeglar den lokala be-folkningens etniska profil, ska den värderas till minst 40 % av vikten vid anbudets vär-dering (medan priset, kompetensen, flexi-biliteten och erfarenheten ska utgöra resten av de sedvanliga anbudskriterierna).

Lokalni antidiskriminacioni zahtjevi

1. UNESCO-ov program u 10 tačaka Evropska koalicija gradova protiv rasizma će se u potpunosti uvesti u komuni i komunalni revizori će kontrolisati prove-dbu. Debata o provedbi programa će u slijedećem mandatnom periodu činiti stalnu tačku Dnevnog reda Skupštine opštine, tako da i javnost može pratiti provedbu programa.

2. Komuna kao poslodavac ima zakon-sku obavezu da sprječava diskriminaciju i aktivno unaprjeđuje etničku različitost (mångfald). Nova zaposlenja u komuni u slijedećem mandatnom periodu će voditi tome da osoblje svakog ureda (förvaltning) oslikava lokalni etnički profil stanovništva, najkasnije 2010. godine.

3. Različitost (mångfald) će se una-prjeđivati i diskriminacija sprječavati i pri komunalnim javnim nabavkama.

a) Komuna će oglašavati šire nego danas, kao i dijeliti nabavku na manje dijelove, tako da i mala lokalna preduzeća dobiju mogućnost davanja ponuda;

b) Antidiskriminacione odredbe us-mjerene protiv preduzeća koja povrjeđuju ljudska prava – na osnovu etničkog pori-jekla, vjerske pripadnosti, pola, seksual-nosti, starosti ili funkcionalnih smetnji – će se uvesti;

c) Ako različitost (mångfald) među oso-bljem davaoca ponude oslikava etnički profil lokalnog stanovništva, vrjednovaće se najmanje 40 % od važnosti pri procje-ni ponude (dok će cijena, sposobnost, fleksibilnost i iskustvo činiti ostali dio uobičajenih kriterija za ponudu).

Antidiskriminacioni biro u Malmöu je na inicijativu Centra protiv rasizma i u

saradnji s nizom organizacija, među kojima je i BH Savez žena u Švedskoj, razradio lokalnu mobilizacijsku platformu pred Izbore 2006. radi plasiranja lokalnih antidiskriminacionih mjera na politički dnevni red u regionu.

Rezultat je predstavljen dokumentom na-zvanim Lokalni antidiskriminacioni zahtjevi. Ti zahtjevi će se usmjeriti političarima i poli-tičkim partijama koje se nadmeću za glasove birača.

Planira se provođenje niza javnih ”raspra-va” s političkim partijama na kojima će one iznijeti kako misle, ako dođu na vlast, ostvariti postavljene zahtjeve, s kakvim resursima i za koje vrijeme.

Diskriminacija kao ključnopitanje na Izborima 2006.


Evropski Socijalni Fond (ESF) je odobrio sredstava bh. udruženju Tidaholmski ljiljani iz Tidaholma za realizaciju inte-

gracionog projekta Pruži mi ruku.ESF je glavni instrument za provedbu

strateške politike Evropske unije u području zapošljavanja. Iz ovog fonda se finansiraju mjere protiv nezaposlenosti, razvoj ljudskih potencijala i jačanje društvene integracije na tržištu rada. Fond svojim radom pospješuje priliv domaćih i stranih ulaganja u manje razvijene regione a posebno je usmjeren na zapošljavanje mladih, osoba koje su dugo-trajno nezaposlene te društveno margina-liziranih skupina i žena. Posebna pažnja se

Pruži mi ruku Räck mig din handEuropeiska Sociala Fonden (ESF) har beviljat medel till integrationsprojektet Räck mig din hand och därmed hjälpt Bosnien och Hercegovinas kulturförening Tidaholms liljor att realisera egna idéer och knyta kon-takt med andra föreningar vars medlem-mar har svensk bakgrund, eller bakgrund från ett annat land, bl. a. Bosnien och Her-cegovina.

Projektets huvudmål är att medlem-mar från olika föreningar börjar föra en dialog för att lära känna varandra bättre, presentera sina hemländer för varandra och förhoppningsvis påskynda integra-tionsprocessen.

Medlemmar från föreningen Tidaholms liljor har tidigare haft kontakt med ett antal föreningar och klubbar från Tidaholm och det här projektet ger möjligheter för nya kontakter i första hand med föreningar från Skaraborg.

Alla som vill ha kontakt med föreningen kan ringa Belma Hafizović (tfn: 0502-108 59) för att planera gemensamma aktiviteter. Vi får inte glömma att 2006 är Mångkulturellt år och det passar utmärkt projektets in-nehåll.

Piše: Vahida MEHINOVIĆ

posvećuje stručnom usavršavanju i obra-zovnim programima, programima zapo-šljavanja i samozapošljavanja te razvoju novih radnih mjesta.

Suština projekta Pruži mi ruku je uspo-stavljanje kontakta između udruženja u Ti-daholmu sa jednim brojem udruženja čiji članovi imaju švedsko porijeklo, porijeklo iz drugih zemalja a i sa udruženjima sa pros-tora Bosne i Hercegovine. Glavni cilj pro-jekta je uspostavljanje dijaloga i bolje up-oznavanje pomenutih grupa, prezentacija svojih domovina a sve sa željom da se ubrza proces integracije što je u interesu svih.

Članovi udruženja Tidaholmski ljiljani su već ranije ostvarili kontakte sa jednim brojem udruženja-klubova iz Tidaholma a projekat daje mogućnost za proširenje sara-dnje i uspostavljanje kontakta sa većim bro-jem udruženja, u prvom redu sa područja Skaraborga.

Svi zainteresovani mogu se javiti Belmi Hafizović (tfn: 0502-08 59 ) radi dogovora i planiranja aktivnosti. Ne bi trebalo zabora-viti da je 2006. godina proglašena Multikul-turalnom što odgovara suštini projekta.

Tidaholmskim ljiljanimaodobren projekatEvropskog Socijalnog Fonda

Svenska ESF-RådetRådet för Europeiska socialfonden i Sverige

Svenska ESF-Rådet

Bli enmiljöhjälte!

Delta iSkräpplockardagarna

24-30 april

Anmälan för gratis material:www.hsr.se/skrapplockardagar

Gra

tis a

nnon

s i s

amar

bete

med

Stif

tels

en H

åll S

verig

e Re

nt


KF Konsument – kompetens- och samordnings-centrum, är en del av KF som arbetar

med att samordna konsumentko-operationens aktiviteter på kon-sumentområdet.

En styrgrupp och arbetsgrupp är knuten till KF Konsument vilka består av rep-resentanter från olika konsumentföreningar. Samverkan sker även med andra konsument-organisationer, Coop Norden AB m fl.

I hela konsumentkooperationens hundraåri-ga historia och vår värdebaserade organisation har människor satsat tid och engagemang för att tillvarata sina intressen som konsumenter. Nu som då gäller det att få tillgång till de allra nödvändigaste varorna till rimliga priser och bra kvalitet utan att bli lurad.

InflytandeI KF och konsumentföreningarna ska med-lemmarnas inflytande, medarbetarnas syn-punkter och en aktiv dialog med omvärlden medverka till att forma verksamheten.

OmtankeI KF och konsumentföreningarna visar vi omtanke om människor, djur och miljö och arbetar för en hållbar samhällsutveckling.

ÄrlighetI KF och konsumentföreningarna håller vi vad vi lovar. Konsumenterna ska känna sig trygga när de handlar hos oss och ha förtro-ende för att de får information om varorna och verksamheten av betydelse för deras val.

NytänkandeI KF och konsumentföreningarna ska vi dra nytta av ny kunskap och teknik och driva ut-vecklingen i överensstämmelse med konsu-menternas intressen.

De gemensamma värderingarna gäller för all vår verksamhet inom konsumentko-operationen. Vårt delägande i till exempel Coop Norden AB ger möjlighet att omsätta värderingarna med tydliga exempel i butik.

Utifrån faktum att 20 procent av Sveriges be-folkning har invandrarbakgrund vill vi kunna erbjuda även dem ett riktig bra sortiment.

Exempel på varor i det nya sortimentet:• Kött – lamm, Kyckling-halal-slaktat• Linser, bönor, dadlar• Bakverk, baklava, filodeg, kataifdegVi kommer bland annat att ha studiecirk-

lar i matlagning med rätter från olika länder och vi tar gärna kontakt med olika invan-drarföreningar.

KF Konsument

Piše: Selma KAMBEROVIĆ

Saradnjom potrošača do zajedničkog cilja

– prikladne cijene, dobar kvalitet i ne biti prevaren

KF Konsument (Potrošač) – centar za kompetenciju i koordinaciju je dio KF koji

usklađuje potrošačko-operativne aktivnosti u oblasti potrošnje.

Jedna upravno-radna grupa je povezana sa KF Konsumen-

tom i čine je predstavnici raznih udruženja potrošača. Saradnja se odvija i sa drugim potrošačkim organizacijama, Coop Norden AB itd.

Tokom stogodišnje potrošačko-opera-tivne historije i naše vrijednosno bazirane organizacije je ulagano vrijeme i zalaganje za zaštitu svojih interesa kao potrošača. Radi se o tome da se omogući pristupačnost najvažnije robe po prikladnim cijenama i do-brog kvaliteta – a da se ne bude prevaren.

UticajU KF i udruženjima potrošača će uticaj članova, gledišta saradnika i aktivan dijalog sa sredinom doprinositi oblikovanju djela-tnosti.ObzirU KF i udruženjima potrošača pridajemo obzir ljudima, životinjama i životnoj sredini i djelujemo na postojan društveni razvoj.ČestitostU KF i udruženjima potrošača držimo ono što smo obećali. Potrošači će se osjećati si-gurni kad kupuju kod nas i imati povjerenje jer dobijaju informacije o robi i djelatnosti od značaja za njihov izbor.Nova promišljanjaU KF i udruženjima potrošača ćemo koristiti nova znanja i tehnike i upravljati razvojem u skladu sa interesima potrošača.

Zajedničke procjene važe za svu našu djelatnost u potrošačkoj kooperaciji. Naše

Nyckelvärderingar Ključne procjene

partnerstvo u npr. Coop Norden AB pruža mogućnost primjene procjena sa jasnim primjerima u trgovinama.

Tekst objavljujemo u saradnji sa Konsument-föreningen Solidar koji će sponzorisati kul-turnu manifestaciju 6. maja u regiji Jug.

COOP:s satsning på etnisk mat

COOP-ovo ulaganjeu nacionalna jelaPolazeći od činjenice da je 20 posto stano-vništva Švedske useljeničkog porijekla želimo im ponuditi pravo dobar izbor.

Primjer roba novog asortimana:• Meso – janjetina, piletina; halal-klanje• Leća (sočivica), grahorice, datulje• Pecivo, baklava, jufka, kadaifMi ćemo, između ostalog, organizovati

studijske kružoke i spremanje hrane s je-lima iz raznih zemalja i rado kontaktirati udruženja useljenika.

Kadaif

Solidar


NBV ulažeu zdravlje

Piše: Patrik SANDSTRÖM (Accent)

NBV organizuje četiri nova kružoka (studiecirkela)

Šta zajedničko imaju Paulo Coelho, kuhar za mlade, list Hälsa (Zdravlje) i Biblioteka narodnog zdravlja? Odgo-

vor: Sve to ulazi u nove studijske kružoke (studiecirklar) NBV-a, Nykterhetsrörelsens Bildningsverksamhet, i dio je ulaganja radi pojačanja brige o narodnom zdravlju.

Tokom 2006. godine se organizuju četiri nova kružoka usmjerena na zdravlje. Isti spadaju u jednu od radnih oblasti kojima se NBV bavi – narodno zdravlje (Napomena: četiri radne oblasti NBV-a su: Narodno zdravlje, Alkohol, Integracija i Internacio-nalizam).

– Zamisao je da kružoci na osobnom ni-vou pridonesu poboljšanju narodnog zdra-vlja, ali takođe i da se osvrnu na društveno zdravlje kao cjelinu. Studijski kružoci su naše glavno oruđe jer se tu svijet može sresti i istovremeno dobiti mogućnost da se djeluje i mijenja samog sebe, kaže Lotta Lindskog iz NBV-a.

Četiri nova kružoka se međusobno prilično razlikuju i po formi i po sadržaju.

Dva kružoka u osnovi imaju dvogodišnji projekat Meny Hälsa, kojeg NBV do Nove godine ostvaruje zajedno s Frisksportarna i Hälsofrämjandet.

– Meny Hälsa je osnovana da bi se produbila saradnja među tri saveza i vi-djelo kako možemo zajednički djelovati na poboljšanju narodnog zdravlja, kazuje Lotta Lindskog.

NBV će zajedno s udruženjem Friskspor-tarna izložiti jedan vegetarijanski kuhar za zdravlje namijenjen omladini. To se radi skupa s dijetistom Helenom Mårtensson, koja je takođe aktivna u UNF, Ungdomens Nykterhetsförbund.

– Materijali će biti jednostavni i praktični. Moći će se pripremati hrana i istovremeno učiti o brizi za svoje zdravlje, kaže Lotta Lindskog.

Drugi kružok je u saradnji s Hälsofräm-jandet. Tu njihov časopis Hälsa (Zdravlje) zauzima centralno mjesto u kružoku.

– Polazi se od časopisa i gleda šta isti nudi. Može se diskutovati o člancima, ra-diti yoga vježbe objavljene u časopisu ili pri-premati hrana prema nekom od recepata. Kružok će biti više interaktivan jer se tačno ne zna šta će biti u narednom broju.

Ta dva kružoka će biti spremna do jeseni. Već na proljeće se pokreću dva nova

kružoka. Jedan je književni kružok u kojem književnost Paula Coelha zauzima central-no mjesto. To je književnik o kojem Lotta Lindskog toplo kaže:

– Ukoliko do sada niste čitali Coelha, očekuje Vas nešto fantastično. Njegove knjige se mnogo bave životnim izborom ko-jeg činimo i konsekvencama koje slijede kao dobrobit. U kružoku se postepeno prelazi jedna njegova knjiga i diskutuje o tome šta on zapravo piše i u kakvoj je to vezi s našim životom.

Zadnji kružok je jedna mini-biblioteka nazvana Biblioteka narodnog zdravlja

(Folkhälsobiblioteket). Čini je pet knjiga o zdravlju iz različitih perspektiva a biće na raspolaganju u svakom odjelu NBV-a.

Prva knjiga se bavi švedskim narodnim zdravljem kroz historiju, druga o global-izaciji i zdravlju, treća o tome kako se danas vodi briga o narodnom zdravlju, četvrta o sportu i zdravstvenoj preventivi i na kraju peta knjiga o osobnom zdravlju i uspjehu.

– Moći će se posuditi jedna ili više knjiga u bilo kojoj biblioteci i diskutovati njihov sadržaj u studijskim kružocima, kaže Lotta Lindskog.

Ako ste grupa koju čini određeni broj osoba, možete pokrenuti jedan studijski kružok npr. na temu o zdravlju. To može biti kući kod nekog od vas ili na radnom mjestu.

Kontaktirajte lokalnog NBV-konsultanta (savjetnika) i on ili ona će vam pomoći u sve-

mu što trebate da biste počeli. Ako ne znate kako stupiti u kontakt sa konsultantom, nazo-vite NBV-ov sekretarijat u Stockholmu:

08-672 61 00ili idite na kućnu stranicu:www.nbv.se

Kako početi studijski kružok (studiecirkel)

Četiri nova kružoka

Spremni do jeseni

Mini-biblioteka i zdravlje

Vad har Paulo Coelho, en kokbok för unga, tidningen Hälsa och ett Folkhälsobibliotek gemensamt? Svar: De ingår alla i nya studi-ecirklar från NBV och är en del i en satsning på att förstärka folkhälsoarbetet.

– Tanken är att cirklarna på en personlig nivå ska bidra till ökad folkhälsa, men också lyfta blicken till samhällets hälsa som helhet. Studiecirkeln är vårt främsta arbetsredskap, för där kan människor mötas och samtidigt få utrymme att arbeta och förändra sig själva, säger Lotta Lindskog på NBV.

De fyra nya studiecirklarna är sinsemel-lan ganska olika till både form och innehåll. Två av cirklarna har sin grund i det tvååriga projektet Meny Hälsa, som NBV fram till nyår drev tillsammans med Frisksportarna och Hälsofrämjandet.

Meny Hälsa bildades för att fördjupa sa-marbetet mellan de tre förbunden för att se hur vi tillsammans kunde arbeta med att förbättra folkhälsan.

Tillsammans med föreningen Friskspor-tarna kommer NBV att ta fram en vegetar-isk kokbok för hälsa som riktar sig till ung-domar. Detta görs tillsammans med en dietist, Helene Mårtensson, som också är aktiv i UNF, Ungdomens Nykterhetsförbund.

Den sista cirkeln är ett minibibliotek kal-lat Folkhälsobiblioteket. Det är fem böcker om hälsa ur olika perspektiv. Den första boken handlar om den svenska folkhälsans historia, den andra om globaliseringen och folkhälsa, den tredje om hur det nationella folkhälsoarbetet bedrivs idag, den fjärde om idrott och friskvård och slutligen den femte boken handlar om personlig hälsa och välmående.


Scouting– meningsfull fritid

Av: Bodil HANSEN

Scoutrörelsen är en internationell rörelse med38 miljoner medlemmar i stort sett i alla länder i världen

Nykterhetsrörelsens Scoutförbund, NSF har under många år drivit ett pro-jekt för integration under namnet

Bosnienprojektet. Från start hade projektet två delar, dels att erbjuda bosniska barn och ungdomar i Sverige att bli scouter och dels stötta scoutrörelsen i Bosnien.

Under de år projektet har pågått har NSF genomfört många ”prova på” aktiviteter, presenterat scouting på flera platser i landet, genomfört ledarutbildningar och varit be-hjälpliga med att starta scoutverksamhet med inriktning på bosnier.

Scoutrörelsen är en internationell rörelse med 38 miljoner medlemmar i stort sett

i alla länder i världen. Det finns medlemmar från alla världsreligioner och nästan hälften av världens scouter är muslimer.

Scouting erbjuder unga människor en personlig utveckling i gemenskap i en rörelse som bygger på en värdegrund. Scoutings kärna hittar vi i fundamenten:

• Lag och löfte• Patrullsystemet,• Lära genom att göra• Internationell förståelse• Friluftsliv• Personlig helnykterhet

Genom scouting får barn och ungdo-mar möjlighet till kontakt med och

förståelse för islam genom arbetet med innersidan i scoutings fundament ”lag och löfte”. Genom detta arbete ger vi unga män-niskor en stabil värdegrund för livet.

Scoutprogrammet som tillhandahålls av NSF är attraktivt och roligt och det gör att barn och ungdomar stannar kvar i verksam-heten. Scoutprogrammet ger också ledaren idéer och underlag till bra aktiviteter som lockar barn och unga.

Nykterhetsrörelsens Scoutförbund erb-juder alla medlemmar och föreningar som

är medlemmar i scoutförbundet möjligheter att delta i läger, hajker och utbildningar som är garanterat alkohol- och drogfria. Genom fundamentet ”personlig helnykterhet” vill vi fostra barn och unga till aktivt avstånd-stagande från bruket av alkohol och droger. Alla vuxna medlemmar har tagit ställning för ett drogfritt liv för att vara förebilder för unga. Verksamhet inom NSF innebär också att medlemmar med bosnisk bakgrund får kontakt med svenska ungdomar som också har ett uttalat avståndstagande från bruket av alkohol och droger.

Medlemskap i en världsomspännande organisation ger möjlighet till kontakt

och utbyte mellan länder vilket i sig skapar förståelse för andra nationaliteter, religioner och kulturer. Detta skapar gränsöverskri-dande vänskap.

Dessutom ger det också möjlighet för bosnier boende i Sverige att värna om det egna språket och kulturen genom t ex kon-takt med scouter i Bosnien och möjlighet att t ex åka på scoutläger i Bosnien.

Nykterhetsrörelsens Scoutförbund ger stöd och hjälp till dem som vill starta

scoutverksamhet med tillhörighet i NSF.

Vad är scouting?

Varför scouter?

Scoutrörelsen är internationell

Hur startar man scouting?

Scoutförbundet kan hjälpa till att utbilda ledare och förse nya föreningar med pro-grammaterial och ett startkapital. NSF har också konsulenter som kan stötta de lokala nya ledarna med alla praktiska frågor som t ex hur man startar förening (som i scout-erna kallas för scoutkår), vad man söker bidrag och hur man genomför olika pro-grampunkter.

Vill du redan nu veta mer om NSF kan du läsa en del på hemsidan www.nsf.scout.se. Är du intresserad av ett besök och mer informa-tion tag kontakt med Fadila Jašarević ([email protected] • Tfn: 070-90 83 02) eller Anela Jašarević ([email protected] • Tfn: 070-440 20 37).

Savez trezvenih skauta-izviđača (Nykterhet-srörelsens Scoutförbund), NSF je dugi niz godina provodio projekat integracije pod nazivom Bosnienprojektet. Projekat je od početka imao dva dijela, da ponudi bh. djeci i omladini u Švedskoj da budu izviđači i da podržava pokret izviđača u BiH.

Tokom tih godina je NSF obavio mnoge aktivnosti, prezentirao pokret izviđača na više mjesta u zemlji, obrazovao rukovo-dioce i bio pri ruci u pokretanju izviđačke djelatnosti usmjerene na Bosance.

Tekst objavljujemo kao vid saradnje sa trezvenjačkim pokretima u Švedskoj.

Foto

: Bod

il H

anse

n


Nybro

Bosanskohercegovačko udruženje In-ternationellt je osnovano 2005. go-dine u Nybru i već je imalo cijeli niz

aktivnosti. Ostvareni su veoma dobri kon-takti i saradnja sa Nybro komunom i obra-zovnim savezom NBV.

U periodu od osnivanja smo priredili više prigodnih manifestacija.

Međunarodni Dan žena je svečano pro-slavljen 8. marta i tom prilikom je organi-zovan prijem naših žena i kratki prigodni program.

Nacionalni dan Švedske je obilježen 6. juna i priređeno kulturno-zabavno veče.

Ramazanski Bajram je obilježen kratkim programom i podjelom paketića djeci.

Radna grupa za kontakte sa članstvom je pripremila prigodan kulturno-umjetnički program sa djecom i omladinom povodom 25. novembra – Dana državnosti BiH.

Piše: Alma ABDURAHMANOVIĆ

IZ UDRUŽENJA

VäxjöPiše: Begzada AVDIĆ

Bosanskohercegovačko udruženje Lji-ljan Växjö je osnovano krajem 993. godine i odmah je postalo bitno mjesto

susretanja svih onih koji imaju svoje korijene u Bosni i Hercegovini. Naše udruženje je za Växjö komunu bila važna spona u nas-toja-njima da se stvore dobri preduslovi za uključivanje novih žitelja u švedsko društvo.

Danas je Ljiljan udruženje sa vrlo širokom djelatnošću. Sve od druženja pa do organi-zovanja velikih saveznih manifestacija spada u rad udruženja. Prošle godine smo objavili i knjigu povodom 0-godišnjice osnivanja i aktivnog djelovanja udruženja.

Žene su se odmah po osnivanju udruženja pokazale veoma aktivne i formirale sekciju ručnih radova, kulturnu, informativnu, hu-manitarnu i druge. Kako Aktiv žena u Växjö-u djeluje od 999. godine, aktivnosti žena su se iz godine u godinu povećavale, kako u radnom tako i u kulturnom, informativnom i humanitarnom pogledu. Žene iz našeg udruženja se sastaju i druže svake sedmice,

rade ručne radove, čitaju razne članke i litera-turu o zbivanjima u BiH i u Švedskoj, evoci-raju uspomene na BiH. Žene su angažovane na najbolji mogući način i izuzetno je respe-ktuju i vole.

Velike zasluge da se žene skupe u većem broju imaju Šida Beglerović, Begzada Avdić i druge. Šida Beglerović je medicinski radnik i uvijek pripremi i pročita nešto o zdravlju, teme koje naše žene rado slušaju.

Naši ljekari organizuju predavanja sa aktuelnim temama za koje su naši članovi veoma zainteresovani a nakon toga se svi zajedno zabavimo uz specijalitete domaće kuhinje koje pripreme žene članice i sekcija

kuhanja. Naša humanitarna sekcija je veoma aktivna.

Svake godine organizujemo druženje penzionera. Posjete i pomoć našim člano-vima, bilo kod kuće ili u bolnici, su stalna i neizostavna aktivnost.

Naš hor je veoma aktivan i učestvovao je u nizu manifestacija širom Švedske.

Organizujemo kulturno-zabavne progra-me sa bogatim tombolama, zajednička pu-tovanja i druženja a to je ono čemu se naše žene najviše raduju. Imali smo izložbe ručnih radova, slika i dr.

Izuzetno dobru saradnju imamo sa Växjö komunom, ABF, SISU i NBV.

Hor bh. udruženja ”Ljiljan” Växjö

Za Novu 2006. godinu je priređen pro-gram za djecu a zatim je Djeda Mraz po-dijelio poklon-paketiće djeci.

Gostovanju Zvonka Marića, poznatog TV novinara iz Sarajeva, je prisustvovao veći broj članova udruženja. Marić je govo-rio o zločinima koje su počinili Škorpioni i o aktuelnim događanjima u Bosni i Hercego-vini. Predavanje je popraćeno sa dva filma. Ovo gostovanje je ostvareno u saradnji sa NBV-om iz Kalmara i radiom Sehara iz Karlskrone.

U saradnji sa NBV-om je organizovan jednodnevni seminar za voditelje kružoka (”cirkela”) na kojem su učestvovali i članovi iz drugih udruženja. Nakon toga su, u sara-dnji sa NBV-om, organizovani kružoci, pre-davanja, među kojima je bilo najposjećenije predavanje Trädgård, i izložbe – izložba ručnih radova, izložba fotografija Banja Luke, Sarajeva, Prijedora i Sanskog Mosta, izložba o Kosovu kao i KRIS izložba likovnih radova zatvorenika iz Kalmara.

U udruženju Internationellt je aktivno više sekcija a najbrojnija i najaktivnija je fudbalska koja ima grupu starijih i grupu djece.

Vijesti iz udruženjai sekcija BH Savezažena u Švedskoj


Dugo očekivana uzvratna posjeta žena iz udruženja Bosna Kalmar i Žena 200 Mönsterås je obavljena u

prostorijama bh. udruženja Ljiljan u Oskar-shamnu . februara ove godine.

Naše žene su dobro postarale da gošće budu zadovoljne. Uz bosanske specijalitete pripremljene vrijednim rukama domaćica, priređen je i bogat kulturno-zabavni pro-gram. Sve prisutne su svojoj svirkom i pje-smom zabavili Adnan Hadžalić na harmoni-ci i Maid Nanić sa gitarom. Vedra lica žena, uz puno smijeha i šale, naravno razveselilo je i pokoje odigrano kolo.

Nakon višesatnog lijepog druženja, razišle su se gošće i domaćice ovog susreta uz obe-ćanje da će takvih druženja biti više.

OskarshamnPiše: Branka BEHLULOVIĆ

Proslava Dana državnosti Bosne i Hercegovine u Nybru

Susret žena u Oskarshamnu

Izložba ručnih radova regije Centar u Tidaholmu

U organizaciji bh. udruženja Tidaholm-ski ljiljani u Tidaholmu je 0. dece-mbra 2005. godine održana izložba

ručnih radova regije Centar. Uz članice Bo-sanskohercegovačkog saveza žena, izložbi su prisustvovale i žene iz udruženja Bosanka koje djeluju pri Bosansko-švedskom savezu žena. Poziv je uslijedio nakon seminara, kojeg je organizovao obrazovni savez IOGT-NTO 5. oktobra u Jönköpingu, a gdje je dogovorena saradnja kao i međusobne posjete među savezima žena.

Shodno odluci Glavnog odbora da svaka regija odlučuje o karakteru regionalnih su-sreta (izložbe ručnih radova, druženja, izleti, posjete švedskim spomenicima i institucijama ili druge aktivnosti), regija Centar je par godi-na zaredom organizovala izlete u Tidaholms sommargård, poznati centar za rekreaciju, smješten na obali mora desetak kilometara od Varberga.

Ove godine su se žene odlučile za izložbu ručnih radova i izložile svoje rukotvorine: ve-zove, keranje, pletiva, goblene i suhe cvjetne aranžmane što je na jednom mjestu oslikalo bh. kulturu i običaje. Nakon razgledanja izložbe, učesnici i gosti su se počastili bosanskim speci-jalitetima. Ovakvih i sličnih druženja bi trebalo biti što više – da se sačuva tradicija i sve one li-jepe vrijednosti koje krase bh. žene.

TidaholmPiše: Haris TUCAKOVIĆ


Proslava Dana žena u Mariestadu

Dana . marta 2006. godine su članovi bh. udruženja Bosanska kra-jina u Mariestadu održali kulturno-

umjetnički program u prostorijama svoga kluba. Program je bio posvećen 8. martu – Danu žena.

Tom prilikom su članovi sekcija udruženja prvi put pokazali uspješne rezultate svoga rada. Učestvovale su folklorne, recitatorske i muzičke sekcije djece i odraslih.

Poslije programa nastavljeno je sa drugar-skom večeri uz pjesmu i igru. Nakon ovakvog prijatnog druženja članovi kluba planiraju za budućnost još više ovakvih večeri sa pjes-mom, poezijom i folklorom.

MariestadPiše: Marija RAMIĆ

Vjerovatno ste već putovali na neku od kulturnih manifestacija u organizaciji BH Saveza žena u Švedskoj i pri tome

uplatili 50 SEK u Fond Djeci u BiH.Taj fond je osnovan 988. pri BH Save-

zu žena pod nazivom Fond Selma Husić. Tokom susreta žena oktobra 999. u Lidkö-pingu je potekla inicijativa da Fond Selma Husić preraste u Fond Pomoć djeci u Bosni i Hercegovini, što je Glavni odbor Saveza žena prihvatio i o tome donio odluku na svojoj sjednici održanoj 8.9.999. u Kalmaru.

Stipendije iznose 500 SEK mjesečno to-kom školske godine (0 mjeseci).

Fond ”Djeci u Bosni i Hercegovini” je ute-meljen Odlukom Glavnog odbora BH Save-za žena u Švedskoj (GO BHSŽ).

Član .Sredstva iz Fonda su namijenjena za

školovanje i stipendiranje učenika u BiH, a po potrebi se na osnovu posebne odluke GO BHSŽ mogu odobriti i u druge svrhe.

Član 2.Sredstvima fonda upravlja GO BHSŽ koji

većinom glasova donosi odluke o dodje-ljivanju sredstava.

FondDjeci u BiHPiše: Jasna PERIĆ

Pravila Fonda ”Djeci u BiH”

Stipendisti

Lejla Halkić

dicine u Mostaru;• Lejla Halkić, studentica 3. godine Peda-

goške akademije u Bihaću;• Berina Crnić, učenica 4. razreda srednje

škole u Sanskom Mostu;• Zlata Čolić, bolesna djevojčica iz Tešnja i• Anđelka Stjepanović, bolesna djevojčica

iz Sarajeva.Ovom prilikom Vam predstavljamo Lejlu

Halkić.Lejla Halkić je rođena 982. u Bihaću i ju-

dom se počela baviti 997. godine. Majstor je judo sporta 2. stepena (2. DAN).

Teško je pobrojati sve sportske uspjehe Lejle Halkić. Njen najveći uspjeh je svaka-ko osvajanje srebrene medalje na Prven-stvu Balkana 2000. za juniorke u Sarajevu. Dugogodišnja je reprezentativka BiH u se-niorskoj i juniorskoj konkurenciji i . puta prvakinja Bosne i Hercegovine. Do sada je osvojila 37 medalja (8 domaćih: 2 zlatnih, 3 srebrene i 3 bronzane i 9 međunarodnih: 4 zlatne, 9 srebrenih i 6 bronzanih). Dobitnica je 3 nagrada Judo saveza BIH, sportskih saveza Bihaća i usk-a i Judo kluba Una. Učesnica je 3 evropska prvenstva, 4 balkanska prvenstva i prvenstva Svijeta za studente.

Bila je u najužem izboru za Najboljeg sportistu BiH 2000. i proglašena Najboljim sportistom Unsko-sanskog kantona 2002.

Vaše priloge možete uplatiti na račun BH Saveza žena u Švedskoj: PG 26 95 73-0, sa naznakom: za Fond ”Djeci u BiH”.

Pozivamo Vas, takođe, da uputite Vaše prijedloge za konkretnu raspodjelu sred-stava. Učinimo zajednički napor da pomoć stigne u ruke onih kojima je najpotrebnija.

Detaljnije informacije:Sekretarijat BH Saveza žena u ŠvedskojTfn: 0500-48 4 86E-post: [email protected]

Član 3.Pravo predlaganja o raspodjeli priku-

pljenih sredstava ima svaki član BHSŽ koji svoj prijedlog u pravilu podnosi pismeno.

Član 4.Sredstva Fonda se odobravaju najmanje

jednom godišnje.Član 5.

O zakazivanju sjednice GO BHSŽ u vezi realizacije prethodnog stava, kao i o realiza-ciji donesenih odluka starat će se predsjednik BHSŽ.

Član 6.Odluka GO BHSŽ o odobravanju sredstava

iz ovog Fonda objavljuje se informativnim glasilima BHSŽ.

Član 7.Obavezuju se svi lokalni, regionalni i

Glavni odbor BHSŽ da rade na popularisanju i afirmaciji ovog Fonda kao izrazu podrške mladima Bosne i Hercegovine.

BH Savez žena trenutno ima 5 stipendista:• Venhar Muhibić, student 5. godine Me-

Poziv


Solbritt Carlsson

Medina Selimović, Sanna Strandh-Lorentzon, Matilda Eliasson i Kristel Lahoud

Niko ne može učiniti sve, ali svi mogu učiniti nešto – je naziv projekta ko-jeg rade četiri lijepe i mlade djevojke

iz Västerhöjd gimnazije u Skövdeu. Cilj je sakupiti novac za jedan dječiji dom i jednu porodicu u Bosni i Hercegovini.

Sanna Strandh-Lorentzon, Matilda Elias-son, Kristel Lahoud i Medina Selimović idu u završni treći razred jezičnog usmjerenja Västerhöjd gimnazije u Skövdeu.

SEBIHA: Kako ste došli na ideju i odabrali tako plemenit projekat za maturski rad?

SANNA: Htjele smo odabrati nešto što je u vezi sa pomoći ljudima.

MEDINA: Kao prvo – to je mogućnost da se pomogne, kao drugo – da moje prijateljice vide kako je danas u BiH i kao treće, čime sam posebno nadahnuta, je – da se pomogne mojoj zemlji Bosni i Hercegovini.

SEBIHA: Kome je pomoć namijenjena?KRISTEL: SOS-Dječijem selu Bjelave i

jednoj porodici u Sarajevu. U toj porodici su samohrana majka i dvije kćerke, od kojih jedna boluje od epilepsije i kreće se jedino u kolicima. Sav majčin novac ode na nabavku lijekova i slično.

SEBIHA: Kao blagajnik-knjigovođa BH Saveza žena u Švedskoj vršim putem inter-neta redovne isplate stipendistima Fonda ”Djeci u BiH” i svaki put sam posebno dirnu-ta, iako se ne radi o mom novcu. Šta mislite, kako ćete se vi osjećati?

SANNA: Sigurno je da će to biti vrlo dirljiv osjećaj. Mi putujemo 3. aprila u sklopu stu-dijskog putovanja kojeg organizuje BH Savez žena u Švedskoj i tom prilikom ćemo lično uručiti pomoć.

SEBIHA: Medina je rođena u BiH i boravi dolje svake godine. A da li ste vi bile u Bosni i Hercegovini?

MATILDA: Moj otac je bio pola godine tokom rata kao oficir Švedskog bataljona pri Ujedinjenim nacijama u Tuzli. Nama je ovo

Humanostna djelu

Razgovarala: Sebiha CRNIĆ

prvi put. Jedne godine sam ljetovala u Rovi-nju, u Hrvatskoj.

SEBIHA: Kako je išlo prikupljanje i šta ste sakupili do sada?

MEDINA: Planirale smo 0.000 SEK i do sada prikupile oko 8.000 SEK i 80 paketića sa higijenom i igračkama koje smo dobile od zubnih ordinacija u Skövdeu.

MATILDA: Novčana pomoć je uglavnom od rodbine i prijatelja. Nekoliko preduzeća iz Skövdea je pomoglo sa po .000 SEK. Misli-le smo da će ići lakše, svi žele detaljno znati kome pomoć ide. U Švedskoj je takođe u toku cijela masa drugih humanitarnih akcija – za tsunami, potres u Pakistanu itd.

SANNA: Za par dana je i sjednica nastavni-ka na kojoj ćemo prezentirati naš dosadašnji rad i mislimo prikupiti još pomoći.

SEBIHA: Šta planirate nakon završene gi-mnazije?

SANNA: Još nisam odlučila.KRISTEL: Tečno govorim 5 jezika i plani-

ram studirati jezike.MATILDA: Ja ću odabrati nešto što je u

vezi sa pružanjem pomoći.MEDINA: Ja planiram studirati jezike i ra-

diti kao prevodilac.SEBIHA: Znači li to da neće biti problema

u sporazumijevanju tokom boravka u BiH?KRISTEL: Čule smo da omladina u Bosni

dobro govori engleski. Ja pomalo govorim i bosanski. Mislim da omladina u cijelom svi-jetu inače nema velikih predrasuda i da se mnogo brže i lakše sporazumijeva od odra-slih.

SEBIHA: Vaš rad je za svaku pohvalu jer je pomoć Bosni i Hercegovini itekako potrebna. Želim vam prijatno putovanje i boravak u BiH kao i uspješan nastavak vašeg školovanja.

Naziv vašeg rada ”Niko ne može učiniti sve, ali svi mogu učiniti nešto” jeste poziv i poruka svima da iskažu svoju humanost na djelu.

”Niko ne može učiniti sve,ali svi mogu učiniti nešto”je naziv projekta kojeg rade četiri gimnazijalke u Skövdeu

”Ingen kan göra allt, men alla kan göra något”. Så heter projektarbetet som fyra tje-jer på Västerhöjdsgymnasiet i Skövde jobbar med. Syftet är att samla in pengar som ska gå till ett barnhem och en familj i Bosnien.

Till ordförande av Bosnien och Herce-govinas Kvinnoriksförbund

Jag vill på detta sätt tacka för att jag har haft förmånen att få följa med på Er resa till Bosnien både i år och förra året. Tack för alla underbara människor jag har fått förmånen att möta. Tack för alla vackra och intressanta platser som jag har fått att se. Tack särskilt för den styrka och glädje och mod som jag har erfarit hos de människor som med mina ögon sett har det mycket svårt.

Allt jag har fått uppleva bär jag i mitt hjärta för all framtid.

Jag tror och hoppas på en lycklig framtid för Er alla och för Bosnien.

Tack än en gångMönsterås, mars 2005Solbritt Carlsson


Knjigapjesničkezrelosti iljepote

Piše: Atif KUJUNDŽIĆ

KULTURA

Pomrčina cijelo mjesto spava,haj, sahat-kula ponoć otkucava.

Ko to kuca halkom na vratima,haj, halka mu se o vrat objesila!

Mlado momče po jabani šeta,haj, šetajući traži dragoj vrata.( . . . )Narodna pjesma

HALKA, knjiga Enise Popović-Čengić, čak i za najovlašniju recepciju nameće puno pitanja koja traže odgovore. Pje-

snički tekst Enise Popović-Čengić, referentni je nivo komunikacije sa autoricom, prijemčiv je i otvoren u nesumnjivom nijjetu da se o sebi i životu posvjedoči sobom, svojim misaonim procesima, osjetilnim i emotivnim stanjima, istinoljubivošću, prijeđenim putom i iskustvom. Međutim, ravnopravno s poezijom/pjesma-ma, sa strane na stranu knjiga donosi i kolor fotografije/reprodukcije radova u raku tehnici, koje predstavljaju istinski estetski udar na čula promatrača do mjere, pa zahtijevaju i da ih sas-vim izolirano od pjesničkog teksta sistematski recipira i proučava. Obilje oblika i njihovih va-rijacija u raku tehnici, mada je dominantna for-ma halke, koloristička raskoš i estetski dometi zahtijevaju cjelokupnu čitateljevu pažnju.

Potom, riječ je o dvije različite umjetničke mogućnosti i dva umjetnička svijeta koje stvara ista osoba. Pjesnički svijet, stišan je poput ro-mora i retoričan u sebi, što mu uz slobodni stih

Enisa Popović Čengić:”HALKA”, pjesme ireprodukcije radovau raku tehnici, 2006.

i biva osnovna odlika. Odgođen je i u doživljaju produžavan kao slutnja učestalim korištenjem tri tačke koje produžavaju smisao prethodno rečenoga. On je poetički spušten u razinu porodičnog i osobnog, intimističkog i opstaje u o/sjećanju koje podržava sadašnjost, jer dolazi, izvire iz sjete koja se ne da nadvladati, ali koju autorica i ne želi potiskivati, očito – držeći je osobnom stvarnošću, stvarnim dijelom sebe.

Svakom svome postupku čovjek mora u cijelosti dorasti svojim prethodnim životom. Doba zrelosti, vrijeme je kad čovjek do kraj-njih mogućnosti svoga životnog stremljenja – ovlada svojim postignućima i rezultatima. To vrijeme donosi plodove čiji smisao mogu slijediti samo ljudi koji su zrelost priželjkivali, sa zrelošću računali. Čovjek voli vidjeti kako njegov uloženi napor i život funkcioiraju u pojedinostima i cjelini njegove pojave, rada i postignuća, a posebno njegovoga: sada. Život se razlijeva kao široka rijeka i miluje pijesak, mulj, oblutke, ribe, bilje i stijenje, površina mu se ljeska, a čovjek uživa u svemu, opetovano doživljavajući svoju želju, pregnuća i rezultate.

Enisa Popović-Čengić, nije se štedila. Da-vala je koliko može i zadovoljna je onim čime joj Život uzvraća: svojom porodicom, svojom obiteljskom ulogom, svojim poslom nasta-vnika bosanskog jezika i književnosti, svojom odanošću Dobroti, svakim trenutkom koji doživljava kao Božiji dar njoj osobno i njoj bli-skim i dragim bićima, svojom umjetnošću koja je upravo onakva kakvom je Enisa želi i nudi na uvid.

Dakako, Enisa Popović-Čengić u svome

svekolikom iskustvu i ljudskoj zrelosti, ne vara se. Istrajavajući u svojoj namjeri, darujući sve oko sebe svojim prisustvom, raskošnom osobnošću i obiljem svoje plemenite ljudskosti, ljepote svoje ljudske/ženske prirode, uvijek inzistirajući samo na tome što već jeste. Enisa Popović-Čengić dočekala je svoju zrelost kao provjeru i dokaz ispravnosti svoga životnoga stava i prijeđenoga puta, kao najveći životni ispit, spremna prihvatiti ishod jednako i neza-visno o tome je li riječ o priznanju ili porazu. Činjenica pa je nagrađena za uloženo, ljud-sku istrajnost i dosljednost, sasvim je logičan ishod.

Nesumnjivo, gospođa Enisa Popović-Čengić, sasvim prirodno je razumjela kako je zrelost najveći životni dar i životna pobjeda. I takva – kakva jeste, intelektualno nezavisna i gospodstvena u svome odnosu prema sebi, lju-dima i životu, doživjela je da bude nagrađena sama sobom i svojim postignućima. Treba ra-zumjeti, kako je to upravo ono što, manje-više, priželjkujemo u svojim životima.

Poezija Enise Popović-Čengić je zreo ljudski progovor o životu, svojoj poziciji, osobnom

doživljaju, iskustvu i uopće. Pisana slobodnim stihom, njezina pjesma ima ujednačen ritam, retorički osmišljen nivo oblikovanja i zvuka, saopćavanja kao izraza ljudske uravnoteženosti i mjere, čak i boju njezinoga glasa. Enisa je sas-vim svjesna kako njezina bogata, polivalentno talentirana osoba ima sposobnost učiniti i postvariti svoje prisustvo kao umjetnost. Ona je uvjerena, kako je umjetnost dio života koji živi


i kako je sve u njenom okruženju umjetnošću prožeto, a pisanje poezije, samo je jedna od brojnih mogućih eksplikacija u kojoj je moguće i ponajdalje otići i stići jer ista je proizvod krajnje osobnih misaonih procesa iz kojih sublimira.

Zato piše pjesme koje su, u formalnom i sadržajnom smislu, vrlo bliske njezinim keramičkim formama u raku tehnici. I jedno i drugo su male i suvisle, nezahtjevne i dobre ljepote njezine intime. Slično su građene, dove-dene su do kraja i samo u refleksijama smisla i estetskim dometima produžavaju svoje djelovanje kao slutnju o mogućnostima koje nisu iskorištene, ali koje neupitno, svakako, sasvim izvjesno postoje. Da, jednako u autorici i drugim ljudima. I jedne i druge – tj. i pjesme i radovi u raku tehnici, nezahtjevne su prema mogućnostima recepcije, jer su prijemčive i sadržajne, jasne po nijjetu i poruci, po smislu i dometu, prirodan produžetak Enisine bogate osobnosti.

Japanska tehnika dobijanja ukrasa od tera-kote, poznata kao raku tehnika, podrazumi-jeva modeliranje – oblikovanje predmeta, nji-hovo pečenje i dorađivanje na temperaturama od preko .00 stepeni Celzijusa, uz upotrebu gleđi i engobe, kaljenjem i oplemenjivanjem, hlađenjem u piljevini, vodi, lišću, etc. Riječ je o vrlo zahtjevnom i kompliciranom postupku. Dijelom, riječ je o nepredvidivom procesu. Baš zato, fasciniraju rezultati koje postiže Enisa Popović-Čengić u tim, uvjetno kazano: malim skulptorskim i reljefnim formama.

Naime, mogli bismo se zakleti, kako au-torica svaki put dobije upravo ono što želi, što uopće, nije realno ni pomisliti. Naime, raku tehnika koja vodi porijeklo sa Dalekog Istoka, istraživački je proces u kojem je moguće i izgu-biti. Konačno ostvarenje je dosta zahtjevan doseg i prethodno obavljen posao može se pretvoriti u prah i pepeo. Sam ishod je takav, da autor mora sjesti i promisliti, pa zaključiti: hoće li uništiti rezultat ili ga pokazati svijetu, tj. ozbiljno se propitati o ishodu i na njega pristati, ili odustati!

Interesantno je, u ovoj knjizi dominan-tan motiv kojim se u raku tehnici bavi Enisa Popović Čengić, jeste: HALKA. Dakako, halka kao zvekir s kapijskih/avlijskih ili kućnih vrata. Dolazak na kućna vrata i dohvatanje halke ili zvekira opsesivan je motiv za pjesnikinju Enisu Popović Čengić, prognanu iz Čajniča, Goražda, Foče i Trebinja, iz Bosne i Hercegovine. Mora da je halka obavezni san koji se iz noći u noć ponavlja, jednako općenito ljudski i djevojački, sestrinski i majčinski: dohvatanje halke na kapiji rodne kuće i iščekivanje da se nekome otvore vrata i pokaže lice. Ili, samo kucanje na vratima, nakon čijega otvaranja vidimo dragi i iščekivani lik.

Čudesno je u kojoj mjeri Enisa Popović Čengić uspijeva od halke napraviti sliku i od slike napraviti halku kao skulptorsko djelo u maloj formi. Ispod njezinih prstiju izmigolji se čudo od zvekira i njegove podloške na ko-joj halka čeka ruku koja će njome obznaniti svoj dolazak pred kapiju ili kućna vrata i po-zvati domaćina da se javi. Ali, halka i njezino postolje su veza sa materijalom i zanatom kovanja i kaljenja, oplemenjivanja kovine. Enisa Popović-Čengić uspijeva do mjere, pa su i otisci njezinih prstiju, tragovi rada na glini od koje oblikuje halke, narove, raznobo-jne bobice, cvjetove, lišće, grančice i plodove makije u hercegovačkom kamenjaru – slični i identični tragovima kovanja i iskivanja, savijan-ja, presovanja i istezanja, prilagođavanja metala podlozi na koju će leći.

Doista, to što uspijeva napraviti Enisa Popović-Čengić, najbolje je nazvati

čudesnim. Njezine ženske ruke, šake i prsti, u zahtjevnoj raku tehnici – proizvode sve moguće efekte i odraze kovanja i gotove ko-vine, bez usijavanja gvožđa, nakovnja i teških čekića, kožnih mijehova za raspirivanje vatre, kovačkih kecelja i znoja, ali, ne zaboravimo: na-kon dvostrukog zagrijavanja na visokim tem-peraturama, pečenja, kaljenja i oplemenjivanja. Nema sumnje, to samo ljubav može. Enisa Popović-Čengić ima ljubavi za sve što voli i do čega drži, njezino prisustvo, rad i dometi su na dobrobit svih koje zna i cijeni.

Dakle, dodajući tom predmetu svoje lepti-rasto lagahne dodire, a ostvarenom čudu još i boje, Enisa Popović-Čengić doseže i postiže maksimum u jednoj tehnici koja je, nema zbo-ra, prije svega namijenjena eksperimentu kao istraživačkom postupku koji otvara vidike u prostoru kojim nismo ovladali. Jer, raku tehnika omogućuje da se proizvedu ukrasni i upotrebni predmeti znatne vrijednosti, pa čak i nakit.

Enisine pjesme, nisu ništa manje pleme-nit amalgam jedne plemenite duše i njezine ukupnosti. Enisa Popović-Čengić je osoba koja može na svakom mjestu na planeti Zemlja ili u Kozmosu – svojim prisustvom, svojom dušom i mišlju, toplim rukama i dobrim osjećanjem

svijeta – stvoriti i ugođaj toplote doma. Njezine pjesme, prije svega svjedoče o tome. U podlo-zi je, neupitno i samo Enisino doživljavanje ženske osobe kao kruha nasušnog. Ona, kao pjesnikinja i autorica radova u raku tehnici, kao supruga, majka i nastavnica, sama preuzima tu ogromnu i strašnu odgovornost. Ona misli i piše kako to može i kako joj to nalaže njezin psihički sklop, njezina sasvim prirodna ljudska i ženska funkcija, njezino uvjerenje da kazuje istinu. Svojom riječju i svojim glasom, intonaci-jom koja podrazumijeva svekoliko mukotrpno iskustvo prijeđenoga puta i dotadašnjeg života, u svakom trenutku, spremna je reći: Da, da, ali sada ćemo sjesti za sto prekriven heklanim stol-njakom s dragim motivima, uz tacnu/tablju, džezvu, fildžane i rahatluk i kahvenisati kao da smo u Bosni i Hercegovini, u rodnoj kući, a sa svojim najdražim – svakako, jesmo.

Dakako, sve to nakon što je beskraj so-pstvene čežnje za rodom, zemljom i domom odložila na dno svoje duše, u estetiku svojih ra-dova u raku tehnici, u svoje radno vrijeme pro-vedeno sa djecom i poeziju, u ljubav i pažnju prema bližnjima i potisnula osobne tegobe, kako bi svi koji je znaju, gledajući njezin optimi-zam zaboravili svoju patnju i bol.

Nasuprot svemu što patnja znači, patnja oplemenjuje i produbljuje ljudskost. Ljudi koji nisu u stanju doživjeti patnju kao plemenito amalgamiranje ljudskosti, ne mogu dosegnuti ni njezin plemeniti smisao. Ne mogu doživjeti i razumjeti druge ljude, jer ne razumiju sebe. Enisa Popović-Čengić je značajna osoba i plemenita figura bošnjačke/bosanske žene zahvaljujući čijoj ljubavi smo jedino i uspijevali opstati, uvijek, jednako imajući u njoj majku, kćerku, sestru, suprugu ili saradnika koji će nam pomoći da izađemo na pravi put.

Ova knjiga je sasvim jednako i primjereno plemenit dokaz o naprijed rečenom.

Halka (Dörrkläpp) är en ny diktsamling av Enisa Popović-Čengić rikt illustrerad med hennes konstverk – keramiska dörrkläppar i japansk raku-teknik.

Poesi av Enisa Popović-Čengić är en mo-gen human skildring om livet, sin position, självupplevelse och erfarenhet. Hennes blankverser har en lugn rytm, vältaligt me-ningsfylld formgivnings och ljudnivå och uttryckssätt som avspeglar mänsklig jäm-vikt och kriterier.

Enisa är helt medveten om att hennes rika, mångfaldigt begåvade personlighet har förmågan att förverkliga sin närvaro som konst. Hon är förvissad om att konst är en av livets beståndsdelar och allt i hennes omgivning är genomsyrad av konst.


Kulturna razglednicaiz Göteborga

Piše: Meho BARAKOVIĆ

Nakon Stockholma, izložba Sarajevo belägrat (Opkoljeno Sarajevo) Ze-maljskog muzeja Bosne i Hercegovine

u Sarajevu je ovih dana otvorena i u Grad-skom muzeju grada Göteborga. Otvaranje ove izložbe upriličeno je u subotu 2. januara 2006. godine u 4,00 sati. Ovoj svečanosti prisustvovalo je 200 posjetilaca, uglavnom Bosanaca i Hercegovaca koji žive u gradu Göteborgu i njegovoj bližoj okolini. Nakon vrlo kratkog i ukusno osmišljenog muzičko-poetskog programa i govora domaćina, iz-ložbu je zvanično otvorio pozorišni reditelj Jasenko Selimović, jedan od najpoznatijih i najpopularnijih bh. stanovnika ne samo grada Göteborga, nego i cijele Švedske, koji je proglašen prije nekoliko godina – Počasnim građaninom Göteborga.

Inače, izložba Opkoljeno Sarajevo urađena je tako da fotografijama, plakatima, isječcima iz novina, predmetima, dijelovima odjeće i obuće, izloženim oružjem i još podosta toga, na zanimljiv i vrlo efektan način, pokazuje kako su Sarajevo i njegovi stanovnici, njih oko 400.000 uspjeli preživjeti. Sasvim sigurno, ostaće trajno zabilježen podatak za generacije koje dolaze da je Sarajevo u totalnoj blokadi bilo, slovom i brojem .335 dana. I sve su izdržali ljudi i ”duša” Grada Sarajeva, ali i cijele Bosne i Hercegovine, jeste izranjavana, ali nije i – uništena.

O tome, ali ponajviše o Čovjeku, Sarajliji i Sarajevu govori izložba Opkoljeno Sarajevo, koja će biti u Gradskom muzeju grada Göte-borga otvorena do 26. marta 2006. godine. Prava je šteta što na otvaranju ove izložbe nije bio prisutan niko ispred Zemaljskog muzeja BiH u Sarajevu.

U prostorijama Gradskog muzeja grada Göteborga u vremenu od 8. februara

do 3. marta 2006. godine bila je otvorena izložba pod naslovom Bosna slikana srcem.

Tom prilikom svoje radove izložili su bo-sanskohercegovački umjetnici koji žive u Göteborgu i to: Seida Malkoč-Trnka, slikar i pjesnik, Enisa Popović-Čengić, slikar i pje-snik, Husnija Kriještorac, slikar i ilustrator i Amira Bavčić, slikar.

Prilikom otvaranja ove izložbe 8. febru-ara u 3 sati izveden je i zanimljiv poetsko-muzički program u kome su pored umjetni-ka iz Bosne učestvovali i umjetnici iz Češke i Slovačke, pjesnikinja Tatjana Kamilla Bi-agiotti, koja je čitala svoje pjesme na nekoliko jezika, i Ewa Krawczuk-Szymanska, muzičar, koja je izvela nekoliko kompozicija na flauti.

Posebnu zanimljivost kod posjetilaca, a na otvaranju je bilo preko 200 posjetilaca, izazvala je instalacija gospođe Enise Popović-Čengić koja je na zanimljiv način izložila stare kućanske predmete jedne bosanske porodice od ćilima do fildžana i džezve za kahvu i đuguma za vodu.

Inače, izložbu je otvorila Anna-Kristina Topalov, nadahnuto govoreći o Bosni i nje-nim ljudima, a potom je svako od prisutnih

slikara i stvaralaca rekao nešto o sebi.U sklopu izložbe, što je već i neka vrsta

tradicije, uvijek kada se predstavljaju stvaraoci i umjetnici iz Bosne, upriliči se i tzv. ”švedski sto” sa bosanskom hranom i slatkišima. Tako je bilo i ovoga puta, i ta ”sitnica” dala je značajan doprinos atraktivnosti i neobičnosti ukupnoj prezentaciji bh. stvaralaca tog su-botnjeg popodneva u Gradskom muzeju u Göteborgu.

Povodom 2. februara – Međunarodnog dana materinjeg jezika u prostorijama

Gradskog muzeja u Göteborgu, 23. februara upriličena je izložba i prezentacija materinjeg jezika, a u programu su učestvovali učenici i njihovi nastavnici. Tim povodom, diplomi-rani sociolog iz Bosne, Tifa Krkić, koja sada u Göteborgu radi kao nastavnica materi-njeg (bosanskog) jezika, govorila je o značaju i važnosti materinjeg jezika u obrazovanju

Otvorena izložba”Opkoljeno Sarajevo”

Otvorena izložba”Bosna slikana srcem”

Izložba i prezentacijamaterinjeg jezika

Historiska museet i Sarajevo har skildrat sin samtidshistoria i utställningen Sarajevo belägrat som nu turnerar i Sverige med stöd av Riksutställningar och Kulturarv utan grän-ser. Utställningen skildrar genom auten-tiska föremål livet för befolkningen under belägringen av Sarajevo 1992-1995. Utställ-ningen invigdes av Jasenko Selimović, f.d. konstnärlig ledare och vice verkställande direktör vid Göteborgs Stadsteater.

På Göteborgs Stadsmuseum anordnades fr.o.m. 18 februari t.o.m. 3 mars 2006 utställn-ingen Bosnien tecknad med hjärta. De bosni-ska konstnärerna som bor i Göteborg Seida Malkoč-Trnka, Enisa Popović-Čengić, Husni-ja Kriještorac och Amira Bavčić har presen-terat sina verk. Vid utställningsöppningen har framförts ett poesi- och musikprogram på ett väldigt mångkulturellt sätt med flera konstnärer från olika länder. Tatjana Kamilla Biagiotti läste sina dikter på flera språk och Ewa Krawczuk-Szymanska spelade några kompositioner på flöjt.

I samband med Den internationella dagen för modersmål anordnades den 23 februari på Göteborgs Stadsmuseum en ut-ställning och presentation av modersmål. Modersmålslärare Tifa Krkić höll ett föredrag om modersmålets vikt och betydelse.

Boken Animation and Realism av Mid-hat Ajanović Ajan, lärare i filmvetenskap vid Göteborgs universitet, utgavs även på italiens-ka under titeln Animazione e realismo. Boken utgavs med rekommendationer av Giannal-berto Bendazzi, den främsta av världens konsthistoriker inom animerad film.

Kultur vykort från Göteborg


djece i omladine, kojima švedski jezik nije ma-terinji jezik.

Inače, u Göteborgu nastava materinjeg jezika, od prvog do devetog razreda osnovne škole, kao dopuna redovnoj nastavi, ali koja nije obavezna, odvija se čak na 47 jezika. Što se bosanskog jezika tiče, on je treći po bro-jnosti (odmah iza arapskog i perzijskog) i sada nastavu bosanskog jezika u osnovnoj školi pohađa 650 učenika. Sa tako velikim bro-jem učenika po dva školska sata (80 minuta) sedmično radi samo – sedam nastavnika. Tako recimo, iz razgovora sa gospođom Tifom saznali smo da ona ima 5 učenika različitog uzrasta i da se maksimalno zalaže da to kratko vrijeme sa učenicima iskoristi na najbolji mogući način, trudeći se da kod djece razvije ljubav i želju da što bolje i više nauče materinji, svoj bosanski jezik.

U svemu tome, reklo bi se, presudnu ulogu imaju sami roditelji. Jer, ukoliko roditelji žele i shvaćaju značaj materinjeg jezika, i oni sami se mogu angažovati da njihova djeca nauče što bolje bosanski jezik. Poznavanje više jezi-ka je bogatstvo, bez obzira da li su ti jezici ve-liki ili mali. Znano je i to: djeca čiji su roditelji Bosanci i Hercegovci, znaće i švedski jezik bolje ukoliko znaju dobro – bosanski.

Zasigurno, najgora varijanta, kada je riječ o materinjem, bosanskom jeziku, kada se roditelji zarad svoje djece ”stide” jezika kojim govore, misleći da svome djetetu pomažu, a ustvari mu odmažu i itekako. Jezik je sastavni dio čovjekovog identiteta i nema čovjeka bez jezika!

Knjiga Animacija i realizam / Animation and Realism bh. filmologa, pisca i karika-

turiste Midhata Ajanovića Ajana, objavljena je i u italijanskom prevodu, rečeno nam je iz Hrvatskog filmskog saveza, koji ju je prije dvije godine objavio u hrvatsko-engleskom izdanju.

Italijansko izdanje je objavio milanski Cuem pod naslovom Animazione e realis-

Midhat Ajanović Ajan

Ajanovićeva knjigai na italijanskom

mo, te uz preporuke i posredovanje Giannal-berta Bendazzija, jednog od najuglednijih stručnjaka za animirani film u svijetu. Šest Ajanovićevih studija o ključnim trendovima i fenomenima svjetskog animiranog filma, među kojima je i Zagrebačka škola crta-nog filma, Bendazzi je smjestio u sam vrh znanstvene publicistike o animaciji.

Inače, Midhat Ajanović Ajan je rođen 20. oktobra 959. godine u Sarajevu. Studirao je žurnalistiku u Sarajevu i filmsku animaciju u Zagrebu. Profesionalno se bavi pisanjem i crtanjem. Kao pisac do sada je objavio pet romana koji imaju naslove: Jalijaš, Gađan,

Useljenik, Portret nacrtan ugljem i kišom i Katapult. Veoma je značajno njegovo djelovanje u mediju stripa. Stripovi rađeni i njegovim scenarijima objavljeni su osim na bosanskom, i na švedskom i italijanskom jeziku. Objavio je i zbirku eseja Smrt u Sa-rajevu, kao i knjigu pod naslovom Moji filmovi.

Ostaće zabilježeno, i kao vrlo značajno da je Ajan bio priređivač i specijalnog, temat-skog broja časopisa Sineast o temi Strip i film.

Midhat Ajanović Ajan živi i stvara u Göte-borgu, Švedska.

Ova je bojaToliko mojaDa se bojimKad se bojim

Ova je bojaToliko pravaDa se pravimDa se bojim

Ova je bojaToliko lijepaDa se lijepim Kad se bojim

Ova je bojaToliko sretnada se sretnemDok se bojim

Ova je bojaToliko mojaDa ne moramDa se bojim

Ima nešto. Ima neko.Da je naći. Da je doći.Ima neko. Ima neko.Da je prići. Da je stići.Ima dijete. Ima žena.Uhvatiti. Dohvatiti.Ima čovjek. Pravi čovjek.Da je stati. Popričati.Da ne bježi pravi čovjek.Prava žena.Da ne bježe.

K’o da mi razape srceIzmeđu mača i mačaK’o da na raskršću stojimIzmeđu plača i plača

Jedno dijeteOde u šetnjuNije to naše dijete.

Jedna majkaDočeka sinaNije to naša majka.

Jedna djevojkaPoljubi mladićaNije to naša djevojka.

Jedan pasMahnu repomNije to naš pas.

Jedna pećUgrija kućuNije to naša peć.Ni kuća.

Mirzeta MEMIŠEVIĆ:

Toliko rasta

POEZIJA

Moja boja

Pjesma opustošene zemlje

Ima, ima

Bob

Carlo

s C

lark

e: C

utle

ry S

erie

s, U

ntitl

ed

Nemoć


Imao neki mlinar tri sina, mlin, magar-ca i mačka. Sinovi su mljeli, magarac donosio žito i odnosio brašno, a mačak

hvatao miševe. Kad mlinar umre, tri sina podijeliše nasljedstvo: najstariji dobi mlin, srednji magarca, a najmlađi samo mačka. On se rastuži i stade sam sebi govoriti: ”Ja sam najgore prošao. Moj najstariji brat može da melje žito, drugi brat može da jaše na svom magarcu, a šta ću ja s mačkom? Mogu od njega napraviti par krznenih rukavica i to je sve.”

”Slušaj”, progovori mačak koji je razu-mio svaku njegovu riječ, ”nemoj me ubiti da bi napravio par loših rukavica. Naruči ti za mene par čizama tako da mogu izaći i pokazati se pred ljudima, pa nećeš dugo čekati na moju pomoć.” Mlinarev sin se začudi mačkovim riječima, pa kako je baš u tom trenutku naišao obućar, on ga pozva i reče mu da mačku uzme mjeru za čizme. Kad su čizme bile gotove, mačak ih navuče, uze jednu vreću, nasu u nju malo žita a gore stavi uzicu da se vreća može privezati, pa je zabaci na rame i izađe, sve hodajući na dvije noge kao čovjek.

U toj zemlji je tada vladao neki car koji je volio da jede jarebice, ali nevolja je bila u tome što ih je bilo teško nabaviti. U šumi ih je bilo koliko hoćeš, ali su bile taka plašljive da ih ni jedan lovac nije mogao uloviti. Mačak je sve to znao, pa naumi da on bude sretnije ruke. Kad stiže u šumu, on raširi vreću, razastre žito, pa jedan kraj uzice stavi u travu a drugi

Braća Grimm:

Mačak u čizmama

iza grma. Tu se i on sakri pa pritajivši se poče osmatrati lijevo-desno. Jarebice us-koro doletješe, opaziše žito, pa jedna za drugom počeše uskakati u vreću. Kad ih je u vreći bilo već prilično, mačak povuče uzicu, pritrča i zavrnu im vratove. Onda zabaci vreća na leđa i zaputi se pravo u carev dvor. Kad stiže, stražar povika: ”Stoj!

Obojite mačka po Vašoj želji

Kuda ćeš?” A mačak ni pet na šest već od-govori: ”Caru.” ”Jesi li lud”, reče stražar, ”mačak da ide caru!” ”De, pusti ga neka prođe”, reče drugi stražar. ”Znaš da cara često mori dosada. Možda će ga mačak zabaviti svojim frktanjem i mijaukanjem.” Tako mačak izađe pred cara, duboko se pokloni i reče: ”Moj gospodar, grof …”

BAJKA ZA KLINCE I KLINCEZE


pa tu izgovori neko zamršeno i otmjeno ime, ”preporučuje se gospodaru caru i šalje ove jarebice koje su mu se uhvatile u zamku.” Car se obradova lijepim i ugo-jenim jarebicama da nije znao šta će od radosti, pa naredi da mačku naspu u onu vreću toliko zlata iz njegove riznice koliko bude mogao da ponese. Na rastanku mu reče: ”Odnesi to svome gospodaru i za-hvali mu na poklonu.”

Za to vrijeme je siroti mlinarev sin sje-dio kod svoje kuće kraj prozora i naslonivši glavu na ruku razmišljao o tome kako je, eto, i posljednju paru dao za mačkove čizme i pitao se šta li će mu ovaj s puta donijeti. Kad eto ti mačka na vrata, zbaci vreću s leđa, razveza je, istrese zlato pred mlinarevog sina i reče mu: ”Evo ti za čizme, a car te pozdravlja i mnogo ti zahvaljuje.” Mlinarev sin se obradova bogatstvu iako mu ni je bilo jasno kako je do njega došao. Ali mačak mu, svlačeći čizme, sve ispriča, a zatim reče: ”Eto, sad imaš dovoljno no-vaca, ali nećemo na ovome ostati. Ja ću sutra opet obući čizme i učiniću te još bo-gatijim. I da znaš, caru sam rekao da si ti grof.” Sutradan, kao što je i rekao, mačak navuče čizme pa opet krenu u šumu i odnese caru još bogatiji ulov. I tako je bilo svakog dana. Mačak je svakog dana donosio kući zlato, a car ga je tako zavo-lio da je smio ulaziti i izlaziti kod njega bez dozvole i švrljati po dvorcu do mile volje. Jednom se tako grijao kraj ognjišta u carevoj kuhinji, kad naiđe kočijaš i poče psovati: ”Dovraga i car i princeza! Baš sam htio da odem u krčmu, da pijem i kartam, a evo moram da ih vozim u šetnju do jezera.” Kad mačak to ču, požuri kući i reče svome gospodaru: ”Ako hoćeš da postaneš grof i da se obogatiš, pođi sa mnom na jezero i kupaj se u njemu.” Mlin-arev sin se začudi mačkovim riječima, ali ga ipak posluša; poče za njim, svuče se do gola i skoči u vodu. Mačak mu, međutim, uze odjeću, odnese je i sakri. Samo što to obaviše, doveze se car. Mačak odmah poče da kuka i jauče: ”Ah, milostivi care! Moj se gospodar kupao u ovom jezeru a

naišao lopov i ukrao mu odjeću koju je bio ostavio na obali. Eno gospodina gro-fa u vodi, ne može da izađe, a ako dugo ostane, prehladiće se i umrijeti.” Kad car to ču, naredi kočijašu da stane pa posla čovjeka iz svoje pratnje da odjuri u dvorac i donese jedno njegovo odijelo. Mlinarev sin obuče raskošnu odjeću, a kako ga je car već poznavao kao grofa koji mu šalje jarebice, pozva ga da sjedne pored njega u kočije. A careva kći se tome obradova, jer je mladi grof bio lijep i odmah joj se svidio.

Mačak je, međutim, otišao prije njih, pa. kad stiže do neke velike livade na kojoj je preko stotinu ljudi kosilo travu, on ih upita: ”Ljudi, čija je ovo livada?” ”Velikog čarobnjaka”, odgovoriše mu. ”Slušajte, sad će se ovuda provesti car, pa kad upita čija je livada, vi odgovorite: grofova. Ako tako ne reknete, svi ćete biti pobijeni.” Onda pođe dalje i stiže do njive pod žitom, tako velike da joj se kraj nije mogao sagledati, a na njoj je žnjelo više od dvije stotine ljudi. ”Ljudi, čije je ovo žito?” opet će mačak. ”Čarobnjakovo”, odgovoriše mu. ”Slušajte, sad će se ovuda provesti car, pa kad upita čije je žito, vi odgovorite: grofovo. Ako tako ne reknete, svi ćete biti pobijeni.” Najzad mačak stiže do jedne lijepe šume, gdje je više od tri stotine ljudi obaralo hrastove i sjeklo cjepanice. ”Ljudi, čija je ovo šuma?” ”Čarobnjakova.” ”Slušajte, sad će se ovuda provesti car, pa kad upita čija je šuma, vi odgovorite: grofova. Ako tako ne reknete, svi ćete biti pobijeni.” Ljudi su se samo čudili i gledali za njim a mačak ode dalje. Ali pošto je izgledao neobično i hodao u čizmama kao čovjek, oni su ga se plašili. Tako mačak stiže i do čarobnjakovog dvorca, drsko uđe unutra, stade pred čarobnjaka i pokloni se. Ovaj ga prezrivo pogleda i upita šta hoće. Mačak se opet pokloni i reče: ”Priča se o tebi da možeš po svojoj volji da se pretvoriš u bilo koju životinju. Što se tiče psa, lisice ili vuka, to bih ti još povjerovao. Ali da možeš da se pretvoriš i u slona, to mi se čini sasvim nemoguće, pa sam došao da se sam uvje-

rim.” Čarobnjak mu oholo odgovori: ”Ni-šta lakše za mene”, pa se u času i pretvori u slona. ”To je veličanstveno”, reče mačak, ”ali možeš li ti da se pretvoriš u lava?” ”I to je za mene sitnica”, reče čarobnjak i već je bio pred njim kao lav. Mačak se napravi da je uplašen pa uzviknu: ”Ovo je divno i neviđeno, to nisam mogao ni u snu zamisliti. Ali još čudnije bi bilo kad bi mogao da se pretvoriš i u tako malenu životinju kao što je miš. Ti možda možeš više nego i jedan čarobnjak na svijetu, ali to bi sigurno i za tebe bilo preteško.” Kad ču ove slatke riječi, čarobnjak se sav ras-topi od miline pa odgovori: ”Kako da ne, mačkiću moj, mogu ja i to”, pa istog trena poče da skakuće po sobi u liku miša. Sad mačak jurnu za njim, ulovi ga u jednom skoku i pojede.

A car se za to vrijeme vozio u kočijama zajedno sa grofom i princezom, pa stigoše do one velike livade. ”Čija je ovo livada?” upita car. ”Gospodina grofa”, povikaše ljudi, kako im je mačak naredio. ”Lijep komad zemlje, gospodine grofe”, reče car. Krenuše dalje pa stigoše do velikog polja sa žitom. ”Čije je ovo žito?”, upita car. ”Gos-podina grofa?”, opet mu odgovoriše. ”Ah, ah, gospodine grofe, kakvo lijepo imanje!”, reče car. Uto stigoše i do velike šume. ”Čije je ovo drvo, ljudi?” ”Gospodina grofa.” Car se još više začudi pa reče: ”Pa vi ste vrlo bo-gat čovjek, gospodine grofe, ne vjerujem da i sam imam ovako divnu šumu.” Najzad stigoše i do čarobnjakovog dvorca. Mačak je čekao gore na stepenicama, a kad se kočija zaustavi, on strča, otvori vrata i reče: ”Gospodaru, evo ste stigli u zamak moga gospodina grofa i on je sretan zbog časti koju mu činite.” Car izađe iz kočije i zad-ivi se prekrasnom dvorcu koji je bio veći i ljepši od njegovog, a grof povede princezu uz stepenice u dvoranu koja je sva blistala od zlata i dragog kamenja.

Tada grof isprosi princezu, a kad je car umro, on ga naslijedi i postade car te zemlje, a mačak u čizmama njegov prvi ministar.

(Prevela: Zeina Mehmedbašić)

Ja visst gör det ontJa visst gör det ont när knoppar brister.

Varför skulle annars våren tveka?Varför skulle all vår heta längtan

bindas i det frusna bitterbleka?Höljet var ju knoppen hela vintern.

Vad är det för nytt, som tär och spränger?Ja visst gör det ont när knoppar brister,

ont för det som växeroch det som stänger.

Ja nog är det svårt när droppar faller.Skälvande av ängslan tungt de hänger,

klamrar sig vid kvisten, sväller, glider –tyngden drar dem neråt, hur de klänger.

Svårt att vara oviss, rädd och delad,svårt att känna djupet dra och kalla,

ändå sitta kvar och bara darra –svårt att vilja stanna

och vilja falla.

Då, när det är värst och inget hjälper,brister som i jubel trädets knoppar.

Då, när ingen rädsla längre håller,faller i ett glitter kvistens droppar

glömmer att de skrämdes av det nyaglömmer att de ängslades för färden –känner en sekund sin största trygghet,

vilar i den tillitsom skapar världen.

Från: För trädets skull, 935

Naravno da boliNaravno da boli kad pucaju pupoljci.Zašto bi se uostalom proljeće dvoumilo?Zašto bi se sva naša žudnja vrelavezala u ledčemerno bljediloUmotan zar bio je pupoljak zimu cijelu.Šta je to novo što izjeda i hrli?Naravno da boli kad pucaju pupoljci,bol onog što raste i onog što grli.

Da, sigurno je teško kad kapi padaju.Od bojazni strepeć’ teško obješene,hvataju za grančicu, nadimaju, klize –teža ih povlači tako pripijene.Teško biti nećkav, rastrgan i plah,teško ćutit’ bezdan što vuče u beznad,ipak istrajati kad te je strah –teško hotjet’ ostati i hotjeti pad.

Kad pomoći nema i kad je najteže,pupoljci drveća ushićeno pucaju.A kad strah nikakav više ne steže,kapi grančica blistajući padajunesvjesne da su drhtale od novognesvjesne da su strepile pred let –ćute natrenutak sigurnost najveću,počivaju u vjeri što tvori svijet.

Preveo: Haris Tucaković

Karin BOYE(1900-1941.)KARIN BOYE föddes den 26 oktober

900 i Göteborg. 92 började hon studera grekiska, nordiska språk

och litteraturhistoria i Uppsala. Under studietiden gav hon ut två diktsamlingar: Moln och Gömda Land. 927, samma år som Karin blev filosofie magister i histo-ria, gav hon ut diktsamlingen Härdarna.

Några år senare, skrev hon Kris som är en självbiografisk roman där hon för första gången bekände sin bisexualitet allmänt. Detta är fortfarande ett stort steg för många, men 932 var det enormt mycket större. Året efter kom diktsam-lingen För trädets skull ut och den in-nehåller den kanske mest kända dikten av Karin Boye, Ja visst gör det ont. 940 kommer framtidskildringen Kallocain ut. Boken är en föregångare till Orwells 984, mycket välskriven och väldigt gri-pande.

Den 25 april 94 hittades Karin Boye död i skogen utanför Alingsås. Diktsam-lingen De sju dödssynderna kom ut pos-tumt samma år.

Det råder ingen tvekan om att nästa sekel kommer att se Karin Boye som en av 900-talet stora författare och en av de största i svensk litteratur.

KARIN BOYE je rođena 26. oktobra 940. u Göteborgu. Studije grčkog, nordijskih jezika i književne histori-

je počela je 92. u Uppsali. Tokom studija izdala je dvije zbirke poezije: Oblak i Skrivena zemlja. Završila je studij historije 927., a iste godine izdaje i zbirku poezije Ognjišta.

Par godina kasnije, 932., napisala je autobiografski roman Kriza u kojem je po prvi put javno priznala svoju biseksu-alnost. To je i danas veliki korak za mnoge. Slijedeće godine izlazi njena zbirka poezije Radi stabala koja sadrži njenu možda najpoznatiju pjesmu Naravno da boli. Izvanredni i veoma dirljivi roman Kal-locain, preteču Orwelove 984. (iz 949.), objavila je 940. godine.

Karin Boye je 25. aprila 94. pronađena mrtva u šumi izvan Alingsåsa. Iste godine je posthumno objavljena njena zbirka poezije Sedam smrtnih grijeha.

Nema nikakve sumnje da će ovo stoljeće pokazati Karin Boye kao jednu od velikih književnica prošlog stoljeća i jed-nom od najvećih u švedskoj književnosti. (H.T.)

ŽEN A 30

Documents

Ž E N A - Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i ... · onara u Japanu da bi 60-ih godina počela svoj književni put u USA pisanjem vjerskih obrazovnih knjiga, slikovnica