ПРОСТОРНИ ПЛАН - Dobrodošli · 2014-09-25 · БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ ..... 38 3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ДИСТРИБУЦИЈА СТАНОВНИШТВА

ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СОМБОРА

Ј.П. ''УРБАНИЗАМ'' СОМБОР БР.ТЕХ.ДН.: 58/2013

ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ГРАДА СОМБОРА: В.Д. ДИРЕКТОР:

Мр СИНИША ЛАЗИЋ ТИХОМИР КЉАЈИЋ, дипл.инж.грађ.

Сомбор, март 2014. године

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРОСТОРНО

И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ

УРБАНИЗАМ И ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ

25000 Сомбор, Венац Радомира Путника 18

Жиро рачун: 355-1002341-08

тел./факс: +381-25-413-170 414-325 412-375

412-377

директор : +381-25-412-527

E-mail : [email protected]

ВРСТА

ДОКУМЕНТАЦИЈЕ: ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА СОМБОРА

НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ: ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА СОМБОРА,

ОДЕЉЕЊЕ ЗА КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ

ОБРАЂИВАЧ: Ј.П. ''УРБАНИЗАМ'' СОМБОР,

В.Р. Путника 18.

БРОЈ Т.ДН.: 58/2013

В.Д. ДИРЕКТОР: Тихомир Кљајић, дипл.инж.грађ.

ОДГОВОРНИ ПЛАНЕР: Јасмина Бобић, дипл.инж.арх.

___________________________ РАДНИ ТИМ:

Велинка Нешић, дипл.просторни планер

Весна Ђорђевић Јањатовић, дипл.инж.арх.-мастер

Aлександра Врцељ дипл.инж.арх.

Бисера Мајсторов, дипл.инж.арх

Вираг Милошев, дипл.инж.арх.

Драгана Селак, дипл.инж.грађ.

Владимир Скокић, дипл.инж.маш.

Тихомир Кљајић дипл.инж.грађ.

Александар Павловић дипл.инж.саоб.

Миле Милковић, инж.ел.

Младен Брујић, дипл.инж.геод.

Драгана Сиљановић К дипл.инж.арх.

Јене Јанковић дипл.инж.арх.

Душко Мајсторов, дипл.географ

Страхиња Коша, дипл.инж.арх.

Светлана Петровић дипл.инж.грађ.

Томислав Томић, дипл.инж.грађ.

Дарија Марковић, дипл.инж.арх.

Тамара Миљевић, дипл.инж.арх.

Иван Јанковић, дипл.инж.зашт.животне средине

Соња Бањанин дипл.пејзаж.арх.

Радиша Лукић, геометар

Славица Пест, дипл.правник

Снежана Цицо, дипл.економиста

Бригита Милованов, грађ.техн.

Ференц Фридрих, маш.тех.

Алаин Пест, грађ.техн.

САДРЖАЈ:

ТЕКСТУАЛНИ ДЕО ............................................................................................................................ 8

УВОД .............................................................................................................................................. 15

I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ....................................................................................... 16

1. ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА .............................................. 16

2. ПЛАНСКИ И ПРАВНИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА ................................................................... 17

3. ИЗВОД ИЗ КОНЦЕПТА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ГРАДА СОМБОРА .............................................. 20

3.1. РЕГИОНАЛНА И ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА И ФУНКЦИОНАЛНЕ .............................................. 24

ВЕЗЕ ..................................................................................................................................... 24

II ПЛАНСКА РЕШЕЊА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА .............................................................................. 29

1. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНА ПРОСТОРА ............................................................................... 29

1.1. БИЛАНС НАМЕНЕ ПОВРШИНА ........................................................................................... 31

2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И РАЗВОЈ ПРИРОДНИХ СИСТЕМА И РЕСУРСА .............. 32

2.1. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ ............................................................................................ 32

2.2. ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ ............................................................................................. 33

2.3. ВОДЕ И ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ................................................................................................. 34

2.4. ГЕОЛОШКИ РЕСУРСИ ........................................................................................................... 35

2.5. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ .......................................................................................... 36

2.6. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ ............................................................................................ 38

3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ДИСТРИБУЦИЈА СТАНОВНИШТВА И МРЕЖА НАСЕЉА И ЈАВНИХ

СЛУЖБИ .................................................................................................................................. 39

3.1. СТАНОВНИШТВО ................................................................................................................. 39

3.2. ОДНОС ГРАДСКИХ И СЕОСКИХ НАСЕЉА И ФУНКЦИОНАЛНО ПОВЕЗИВАЊЕ НАСЕЉА И

ЦЕНТАРА ............................................................................................................................. 41

3.2.1. Мрежа насељених места ............................................................................................... 41

3.2.2. Урбани и рурални развој .............................................................................................. 42

3.3. ОРГАНИЗАЦИЈА ЈАВНИХ СЛУЖБИ ......................................................................................... 44

4. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И ДИСТРИБУЦИЈА ПРИВРЕДНИХ ДЕЛАТНОСТИ ................................... 48

4.1. ПОЉОПРИВРЕДА ................................................................................................................ 48

4.2. ШУМАРСТВО И ЛОВ ............................................................................................................ 50

4.3. ИНДУСТРИЈА, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЗАНАТСТВО ..................................................................... 52

4.4. ТРГОВИНА И УГОСТИТЕЉСТВО............................................................................................. 54

5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА, ОРГАНИЗАЦИЈА И УРЕЂЕЊЕ

ТУРИСТИЧКИХ И РЕКРЕАТИВНИХ ЦЕНТАРА ........................................................................... 54

6. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА И ПОВЕЗИВАЊЕ СА

РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ МРЕЖАМА .................................................................. 59

6.1. САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА ......................................................................................... 59

6.2. ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА ..................................................................................... 65

6.3. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА ............................................................................................ 67

6.4. ЕЛЕКТРОНСКА КОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА .............................................................. 73

6.5. КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА ............................................................................................ 75

7. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРЕДЕЛА, ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ

ДОБАРА ................................................................................................................................... 79

7.1. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПРЕДЕЛА ..................... 79

7.2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПРИРОДНИХ ДОБАРА .................................................... 81

7.3. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА ..................................................... 84

7.4. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ И ........................................... 94

ЗАШТИТУ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА .............................................................................. 94

III ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ................................................................................... 97

1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА ............................................................................................................... 97

1.1. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ ............................................................................................ 97

1.2. ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ .......................................................................................................... 99

1.3. ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ ........................................................................................................... 100

1.4. ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ ................................................................................................. 101

1.4.1. Грађевинско подручје насеља ...................................................................................... 101

1.4.1.1. Опис границе грађевинског подручја насеља за које овај План садржи шематски

приказ уређења насеља ......................................................................................... 101

1.4.1.1.1. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Козара II................... 101

1.4.1.1.2. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Ранчево .................... 102

1.4.1.1.3. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Билић ....................... 103

1.4.1.1.4. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Милчић ..................... 104

1.4.1.1.5. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Обзир ....................... 106

1.4.1.1.6. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Ленија ...................... 107

1.4.1.1.7. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Градина .................... 108

1.4.1.1.8. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Жарковац ................. 109

1.4.1.1.9. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Радојевићи ................ 110

1.4.1.1.10. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Шапоње .................. 110

1.4.1.1.11. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Чичови .................... 111

1.4.1.1.12. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Буковац II ............... 113

1.4.2. Грађевинско земљиште ван грађевинског подручја насеља ............................................ 113

1.4.2.1. Опис границе грађевинског подручја ван насеља .................................................... 119

1.4.2.1.1. Зоне становања уз пољопривредне економије .................................................. 119

1.4.2.1.2. Пољопривредне економије .............................................................................. 123

1.4.2.1.3. Радне зоне ...................................................................................................... 124

1.4.2.1.4. Туристички садржаји ....................................................................................... 127

1.4.2.1.5. Зоне кућа за одмор (викенд насеља) ................................................................ 127

1.5. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ ЦЕЛИНА И ЗОНА У НАСЕЉИМА ЗА КОЈА ПРОСТОРНИ ПЛАН САДРЖИ

ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ УРЕЂЕЊА ............................................................................................. 132

1.5.1. Уређење и изградња површина и објеката јавне намене у приградским насељима .......... 134

1.5.2. Биланс површина по приградским насељима ................................................................. 135

1.6. УРБАНИСТИЧКИ И ДРУГИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ И ИЗГРАДЊУ ПОВРШИНА И ОБЈЕКАТА ЈАВНЕ

НАМЕНЕ И МРЕЖЕ САОБРАЋАЈНЕ И ДРУГЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ ................................................. 139

1.6.1. Саобраћајна инфраструктура ....................................................................................... 139

1.6.2. Водопривредна инфраструктура ................................................................................... 146

1.6.3. Комунална инфраструктура .......................................................................................... 149

1.6.4. Електроенергетска инфраструктура .............................................................................. 157

1.6.5. Термоенергетска инфраструктура ................................................................................. 162

1.6.6. Електронска комуникациона инфраструктура ................................................................ 170

1.6.7. Јавне зелене површине у насељу и заштитни појасеви зеленила ван грађевинског

подручја насеља ......................................................................................................... 175

1.6.7.1. Јавне зелене површине у грађевинском подручју насеља ........................................ 175

1.6.7.2. Заштитни појасеви зеленила ван грађевинског подручја насеља .............................. 175

1.7. ОПШТИ И ПОСЕБНИ УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ .................................................................... 176

1.7.1. Услови и мере заштите живота и здравља људи ............................................................ 176

1.7.2. Услови и мере заштите, уређење и унапређење животне средине .................................. 177

1.7.3. Услови и мере заштите, уређење и унапређење природних добара ................................. 181

1.7.4. Услови и мере заштите, уређење и унапређење културних добара ................................. 186

1.8. УСЛОВИ И МЕРЕ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ПРИСТУПАЧНОСТИ ПОВРШИНАМА И ОБЈЕКТИМА ЈАВНЕ

НАМЕНЕ ЛИЦИМА СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА У ПРОСТОРУ .................................................... 189

1.9. УСЛОВИ И МЕРЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ ....................................................................... 190

2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА ............................................................................................................. 191

2.1. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ ...................................................... 191

2.1.1. Пољопривредно домаћинство – салаш .......................................................................... 192

2.1.2. Воћарско-виноградарски објекти .................................................................................. 196

2.1.3. Објекти у функцији примарне пољопривредне производње ............................................ 198

2.1.3.1 Рибњаци са пратећим објектима .............................................................................. 198

2.1.3.2 Фарме (стаје за гајење стоке) ................................................................................. 199

2.1.3.3 Стакленици и пластеници ....................................................................................... 201

2.1.3.4 Објекти за гајење печурки и пужева ....................................................................... 201

2.1.4. Објекти у функцији пољопривреде ............................................................................... 201

2.1.5. Објекти за експлоатацију минералних сировина ............................................................ 202

2.1.6. Комунални и инфраструктурни објекти ......................................................................... 202

2.1.7. Комплекси за коришћење обновљивих извора енергије ................................................. 203

2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ШУМСКОМ ЗЕМЉИШТУ .................................................................... 203

2.3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ВОДНОМ ЗЕМЉИШТУ ....................................................................... 205

2.4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ГРАЂЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ ............................................................ 205

2.4.1. Правила грађења у грађевинском подручју насеља за који плански документ садржи

шематски приказ уређења ............................................................................................ 205

2.4.1.1. Зона централних функција ..................................................................................... 205

2.4.1.2. Зона породичног становања ................................................................................... 208

2.4.2. Правила грађења у постојећим зонама становања уз пољопривредне економије ............. 213

2.4.3. Правила грађења у радним зонама ван грађевинског реона ........................................... 214

2.4.4. Правила грађења у зони кућа за одмор (викенд насеља) ............................................... 217

2.4.5. Правила грађења у туристичко-рекреативној зони ........................................................ 218

2.4.6. Објекти у функцији туризма, спорта и рекреације ......................................................... 219

2.4.7. Комунални комплекси ван подручја насељених места .................................................... 220

2.4.8. Објекти у функцији граничног прелаза ......................................................................... 221

2.4.9. Пратећи садржаји јавног пута ...................................................................................... 221

2.4.10. Чарде и ловачки домови са пратећим садржајима ........................................................ 222

2.4.11. Специјални комплекси ............................................................................................... 222

3. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА, ГРАЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПОДРУЧЈА СРП ''ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ''

ПРЕМА УТВРЂЕНОМ РЕЖИМУ ЗАШТИТЕ ............................................................................... 223

4.КРИТЕРИЈУМИ КОЈИМА СЕ УТВРЂУЈЕ ЗАБРАНА ГРАЂЕЊА НА ОДРЕЂЕНОМ ПРОСТОРУ

ИЛИ ЗА ОДРЕЂЕНЕ ОБЈЕКТЕ ................................................................................................. 226

5. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА .............................................................................................................. 229

5.1. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА ПОДРУЧЈЕ ПЛАНА ................................ 229

5.2. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНОВА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА САДРЖАЈЕ У ГРАЂЕВИНСКОМ

ЗЕМЉИШТУ ВАН ГРАЂЕВИНСКОГ ПОДРУЧЈА НАСЕЉА .......................................................... 233

5.3. ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРОЈЕКТИ .................................................................... 236

5.4. МЕРЕ ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАВНОМЕРНОГ ТЕРИТОРИЈАЛНОГ РАЗВОЈА И КООПЕРАЦИЈЕ СА

СУСЕДНИМ ЈЕДИНИЦАМА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ ................................................................. 242

5.5. УЧЕСНИЦИ, МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ...................... 244

ГРАФИЧКИ ДЕО

Ред.бр. Назив рефералне карте Размера

1. НАМЕНА ПРОСТОРА 1.50 000

2.

МРЕЖА НАСЕЉА И ИНФРАСТРУКТУРНИ СИСТЕМИ 2.1. Мрежа насеља Саобраћајна инфраструктура Водопривредна инфраструктура 2.2. Електроенергетска инфраструктура

Термоенергетска инфраструктура Електронска комуникациона инфраструктура Комунална инфраструктура

1.50 000

3. ТУРИЗАМ И ЗАШТИТА ПРОСТОРА 1.50 000

4. КАРТА СПРОВОЂЕЊА 1.50 000

Ред.бр. Назив шематског приказа уређења насеља Размера

1. Шематски приказ уређења приградског насеља Козара 1:5 000

2. Шематски приказ уређења приградског насеља Ранчево 1:5 000

3. Шематски приказ уређења приградског насеља Билић 1:5 000

4. Шематски приказ уређења приградског насеља Обзир 1:5 000

5. Шематски приказ уређења приградског насеља Милчић 1:5 000

6. Шематски приказ уређења приградског насеља Шапоње 1:5 000

7. Шематски приказ уређења приградског насеља Ленија 1:5 000

8. Шематски приказ уређења приградског насеља Градина 1:5 000

9. Шематски приказ уређења приградског насеља Радојевићи 1:5 000

10. Шематски приказ уређења приградског насеља Жарковац 1:5 000

11. Шематски приказ уређења приградског насеља Чичови 1:5 000

12. Шематски приказ уређења приградског насеља Буковац II 1:5 000

СПИСАК ТАБЕЛА И СЛИКА

Бр.табеле Назив табеле Бр.

стране

Табела 1 Број, површина и називи катастарских општина 16

Табела 2 Биланс намене површина 31

Табела 3 Демографска кретања до 2021. године – пројекција броја

становника на основу досадашњег тренда промена 39

Табела 4 Популациона струтура насеља 43

Табела 5 Организација јавних служби према хијерархијском нивоу насеља 46

Табела 6 Списак археолошких зона 93

Табела 7 Биланс површина приградског насеља Козара II 135

Табела 8 Биланс површина приградског насеља Ранчево 135

Табела 9 Биланс површина приградског насеља Билић 135

Табела 10 Биланс површина приградског насеља Обзир 136

Табела 11 Биланс површина приградског насеља Милчић 136

Табела 12 Биланс површина приградског насеља Шапоње 136

Табела 13 Биланс површина приградског насеља Ленија 137

Табела 14 Биланс површина приградског насеља Градина 137

Табела 15 Биланс површина приградског насеља Радојевићи 137

Табела 16 Биланс површина приградског насеља Жарковац 138

Табела 17 Биланс површина приградског насеља Чичови 138

Табела 18 Биланс површина приградског насеља Буковац II 138

Табела 19 Растојања објеката у саставу гасовода од других објеката 163

Табела 20 Препоручена растојања МРС од објеката 164

Табела 21 Минималне дубине укопавања гасовода 166

Табела 22 Минимална растојања гасовода у односу на инсталације и друго 167

Табела 23 Минимална дозвољена растојања гасовода (од ближе ивице цеви

гасовода до ближе ивице темеља) у зависности од притиска 167

Табела 24

Минимална дозвољена растојања при укрштању и паралелном

вођењу гасовода са високонапонским и нисконапонским

електричним водовима су (од осе гасовода)

167

Табела 25 Минимална растојања по хоризонтали између прелаза укопаних

гасовода преко водених препрека и мостова 168

Табела 26 Списак свих одобрених и актуелних пројеката на територији Града

Сомбора 237

Табела 27 Списак пројеката у којима је ЈП ''Војводинашуме'', ШГ ''Сомбор''

носилац као управљач СРП ''Горње Подунавље'' 240

Бр.слике Назив слике Бр.

стране

Слика 1 Модел функционално урбаних подручја Србије 2020. године 27

Слика 2 Приказ брзине и енергетског потенцијала ветра на висини 50m у

W/m2 37

Слика 3 Зона становања Север 119

Слика 4 Зона становања Девети мај 120

Слика 5 Зона становања Лугово 121

Слика 6 Зона становања Рашићи 122

ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ПРОСТОРНО И УРБАНИСТИЧКО ПЛАНИРАЊЕ

УРБАНИЗАМ И ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ Венац Радомира Путника 18, 2500 Сомбор

8

ТЕКСТУАЛНИ ДЕО



9

Регистрација предузећа



10



11



12



13



14

Лиценца одговорног планера



15

УВОД

Изради Просторног плана Града Сомбора приступило се на основу Одлуке о изради

Просторног плана Града Сомбора, број: 350-171/2009-V донете 03.12.2009. на седници

скупштине Града Сомбора (''Сл. лист Града Сомбора'' бр. 10/2009).

Садржај и основна решења овог Плана израђена су у складу са одредбама Закона о

планирању и изградњи (''Сл.гласник РС'', бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10–УС 24/11 и

121/12, 42/13–УС, 50/13–УС и 98/13–УС ), Правилника о садржини, начину и поступку

израде планских докумената (''Сл.Гласник РС'' бр. 31/10, 69/10 и 16/11), Закона о

Просторном плану Републике Србије (''Службени гласник PC'', број 88/2010), Регионалним

просторним планом Аутономне покрајине Војводине (''Службени лист АПВ'', број 22/2011)

и другим релевантним законима и уредбама.

Просторни план представља основни плански инструмент за усмеравање и

управљање дугорочним одрживим развојем локалне заједнице, коришћењем,

организацијом и уређењем простора Града Сомбора. Овим планом се разрађују основна

стратегијска опредељења, планска решења и смернице утврђене Просторним планом

Републике Србије.

Процес израде Просторног плана Града Сомбора је започео доношењем одлуке о

изради плана, којом је дефинисан циљ израде плана, садржај плана, рокови за израду

плана и извори финансирања израде плана. По објављивању одлуке о изради Просторног

плана приступило се изради Концепта плана.

Комисија за планове је обавила стручну контролу, а на седници одржаној дана

10.04.2012. године је формиран Извештај о обављеној стручној контроли Концепта плана

и дато позитивно мишљење на Концепт плана.

Верификован Концепт плана је саставни део Просторног плана Града Сомбора.

Упоредо са израдом Плана формирана је и Аналитичко-документациона основа

Просторног плана, која садржи све податке и услове надлежних органа и институција који

су прибављени у току израде Плана.



16

I ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА

1. ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Територија Града Сомбора се налази на северо-западу АП Војводине у Бачкој.

Средиште Града је Сомбор које је уједно и средиште Западно-бачког округа. Простире се

на површини од 1.216,47 km2 што чини 14.80% територије Бачке и 5,66% територије

Аутономне покрајине Војводине. Према попису из 2011. године има укупно 85.569

становника.

Обухват Просторног плана Града Сомбора, (у даљем тексту: План), утврђен је

Одлуком о изради Просторног плана Града Сомбора (''Сл. лист Града Сомбора'' бр.

10/2009) која је саставни део овог Плана. Простор обраде Плана обухвата целокупну

територију Града Сомбора и то: територију К.О. Сомбор I и II са свим приградским

насељима: Билић, Буковац, Градина, Жарковац, Козара, Ленија, Лугово, Ненадић, Обзир,

Радојевићи, Ранчево, Централа, Чичови, Шикара, Шапоње, салаши и територију К.О.

следећих насељених места: Бездан, Телечка, Колут, Бачки Брег, Бачки Моноштор,

Кљајићево, Риђица, Стапар, Станишић, Чонопља, Светозар Милетић, Дорослово, Растина,

Гаково и Алекса Шантић.

Опис границе – Границу Просторног плана Града Сомбора чине: на северу

државна граница са Републиком Мађарском, на истоку административна граница са

градом Суботицом и општином Бачка Топола, на југоистоку административна граница са

општином Кула, на југу административна граница са општином Оџаци, на југозападу

административна граница са општином Апатин и на западу државна граница са

Републиком Хрватском.

табела 1: Број, површина и називи катастарских општина

Бр. насеље (К.О.) Површина (ha)

1. Алекса Шантић 5.283,8557

2. Бачки Брег 3.290,1152

3. Бачки Моноштор 9.817,1083

4. Бездан 7.984,5394

5. Гаково 4.621,3706

6. Дорослово 4.123,2877

7. Кљајићево 7.750,3453

8. Колут 7.030,1660

9. Растина 2.305,7376

10. Риђица 5.990,1600

11. Светозар Милетић 6.003,9878

12. Сомбор I 2.518,1180

13. Сомбор II 26.396,3839

14. Станишић 9.275,2075

15. Стапар 8.264,7673

16. Телечка 3.262,2862

17. Чонопља 7.730,3392

укупно Град Сомбор: 121.647,7757 ha

Специјални резерват природе ''Горње Подунавље'' се својим северним делом

налази на подручју Града Сомбора, северозападно у односу на насељено место Сомбор и

захвата делове следећих катастарских општина: Бачки Брег, Колут, Бездан и Бачки

Моноштор. Површина заштићеног природног добра на територији Града је 9.421,9557 ha



17

што је 7.74% од укупне територије Града. Природни резерват спада у I категорију –

природно добро од изузетног значаја према Правилнику о категоризацији заштићених

природних добара.

2. ПЛАНСКИ И ПРАВНИ ОСНОВ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНА

Прописи са којима су усклађена планска решења:

- Закон о планирању и изградњи (''Сл.гласник РС'', бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/10–УС

24/11 и 121/12, 42/13 – УС, 50/2013 – УС и 98/13–УС), којим се утврђује садржина,

начин и поступак израде планских докумената, начин вршења стручне контроле, као и

услови и начин излагања на јавни увид.

- Закон о Просторном плану Републике Србије (''Сл.гласник РС'', бр. 88/10)

- Правилник о садржини, начину и поступку израде планских докумената (''Сл.Гласник

РС'' бр. 31/10, 69/10 и 16/11)

- Правилник о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу ("Службени

гласник РС" бр. 50/2011)

- Закон о регионалном развоју (''Сл.гласник РС'', бр. 51/09 и 30/10)

- Закон о локалној самоуправи (''Сл.гласник РС'', бр. 129/07)

- Закон о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине (''Сл.гласник РС'',

бр. 99/09, 67/12 ОУС)

- Закон о пловидби и лукама на унутрашњим водама (''Сл.гласник РС'', бр. 73/10 и

121/2012)

- Закон о рударству и геолошким истраживањима (''Сл.гласник РС'', бр. 88/11)

- Закон о заштити државне границе (''Сл.гласник РС'', бр. 97/08)

- Закон o пољопривредном земљишту (''Сл.гласник РС'', бр. 62/06, 65/08 – др.закон и

41/09)

- Закон о враћању утрина и пашњака селима на коришћење (''Сл.гласник РС'', бр.

16/92)

- Закон о пољопривреди и руралном развоју (''Сл.гласник РС'', бр. 41/09, 10/13-

др.закон)

- Закон о сточарству (''Сл.гласник РС'', бр. 41/09, 93/12)

- Закон о шумама (''Сл.гласник РС'', бр. 30/10, 93/12)

- Закон о шумама (''Сл. гласник РС'', бр. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93, 60/93 - испр.,

67/93, 48/94, 54/96 и 101/2005 - др. закон) - одредбе чл. 9. до 20.

- Закон о водама (''Сл.гласник РС'', бр. 30/10, 93/12)

- Закон о водама (''Сл. гласник РС'', бр. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 и 01/2005

др. закон - даље: Закон) одредбе чл. 81. до 96. Одредбе чл. 99. до 107. Закона

престају да важе 1. јануара 2011. године.

- Закон о јавним путевима (''Сл.гласник РС'', бр. 101/05 , 123/07, 101/11 и 93/12)

- Закон о железници (''Сл.гласник РС'', бр. 45/13)

- Закон о ваздушном саобраћају (''Сл.гласник РС'', бр. 73/10, 57/11, 93/12)

- Закон о енергетици (''Сл.гласник РС'', бр. 57/11, 80/11, 93/12 и 124/12)

- Закон о телекомуникацијама (''Сл.гласник РС'', бр. 44/03 и 36/06, 50/09 – одлука УС и

44/10 – др.закон)

- Закон о експропријацији (''Сл.гласник РС'', бр. 53/95, 23/01 - УС ''Сл.лист СРЈ'',

бр.16/01 – одлука УС и ''Сл.гласник РС'', бр.20/09, 55/13-ОУС)

- Закон о туризму (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 88/10,99/11-др.закон и 93/12)

- Закон о културним добрима (''Сл.гласник РС'', бр. 71/94)

- Закон о заштити животне средине (''Сл.гласник РС'', бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др.

закон и 72/09 – др. закон и 43/11-УС)

- Закон о заштити природе (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 88/10 и 91/10)

- Закон о заштити ваздуха (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 10/13)

- Закон о заштити од буке у животној средини (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09, 88/10)



18

- Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине

(''Сл.гласник РС'', број 135/04)

- Закон о стратешкој процени утицаја на животну средину (''Сл.гласник РС'', бр.

135/04, 88/10)

- Закон о процени утицаја на животну средину (''Сл.гласник РС'', бр. 135/04 и 36/09)

- Закон о управљању отпадом (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09 и 88/10)

- Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09,

32/13-ОУС)

- Закон о дивљачи и ловству (''Сл.гласник РС'', бр. 18/10)

- Закон о заштити од пожара (''Сл.гласник РС'', бр. 111/09)

- Закон о ванредним ситуацијама (''Сл.гласник РС'', бр. 111/09, 92/11, 93/12)

- Закон о одбрани (''Сл.гласник РС'', бр. 116/07, 88/09, 88/09 – др. закон и 104/09-

др.закон)

- Уредба о заштити Специјалног резервата природе ''Горње Подунавље'' (''Сл. гласник

РС'', бр. 45/01, 81/08 и 107/09)

- Уредба о утврђивању водопривредне основе Републике Србије (''Сл.гласник РС'', бр.

11/02)

- Уредба о одлагању отпада на депоније (''Сл.гласник РС'', бр. 92/10)

- као и други законски и подзаконски акти од значаја за просторна решења на

територији Града Сомбора.

У Просторни план Града Сомбора, уграђене су смернице и стратешка опредељења из

следећих докумената :

- Национална стратегија одрживог развоја (''Сл. гласник РС'',бр. 57/08)

- Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период од 2007. до 2012. године

(''Сл.гласник РС'', бр. 21/07)

- Стратегија развоја званичне статистике у Републици Србији за период од 2009. до

2012. године (''Сл.гласник РС'', бр. 07/09)

- Стратегија подстицања и развоја страних улагања (''Сл. гласник РС'', бр. 22/06)

- Стратегија ''Основни правци технолошког развоја АП Војводине'' (''Сл. Лист АПВ'', бр.

04/07)

- Стратегија развоја пољопривреде Републике Србије (''Сл. гласник РС'', бр. 78/05)

- Стратегија развоја шумарства Републике Србије (''Сл. гласник РС'', бр. 59/06)

- Стратегија развоја енергетике Републике Србије до 2015. године (''Сл. Гласник РС'',бр.

44/05)

- Програм остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015.године

за период од 2007. до 2012. године (''Сл. гласник РС'', бр. 177/07, 73/07, 99/09 и

27/10)

- Стратегија развоја железничког, друмског, водног, ваздушног и интермодалног

транспорта у Републици Србији од 2008. до 2015. године (''Сл. гласник РС'', бр.04/08)

- Стратегија развоја радиодифузије у Републици Србији до 2013. године (''Сл. гласник

РС'', бр. 115/05)

- Стратегија развоја развоја телекомуникација у Републици Србији од 2006. до 2010.

године (''Сл. гласник РС'', бр. 99/06 и 04/09)

- Стратегија развоја широкопојасних телекомуникационих мрежа АП Војводине, у

периоду од 2007. до 2010. године (''Сл.лист АПВ'', бр. 21/07)

- Стратегија развоја туризма Републике Србије (''Сл. гласник РС'', бр. 91/06)

- Стратегија развоја туризма Војводине-маркетинг стратегија туризма Војводине

(''Сл.лист АПВ'', бр. 06/10)

- Стратегија развоја социјалне заштите (''Сл. гласник РС'', бр. 108/05)

- Национална стратегија о старењу (''Сл. гласник РС'', бр. 76/06)

- Стратегија унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији (''Сл.

гласник РС'', бр. 01/07)

- Програм демографског развоја Аутономне Покрајине Војводине са мерама за његово

спровођење (''Сл.лист АПВ'', бр. 03/05)



19

- Стратегија развоја спорта у Републици Србији за период од 2009. до 2013. године

(''Сл. гласник РС'', бр. 110/08)

- Стратегија развоја чистије производње у Републици Србији (''Сл. гласник РС'', бр.

17/09)

- Стратегија управљања отпадом Републике Србије за период 2010-2019 (донета на

седници Владе Републике Србије 15.04.2010.год.)

- Национални програм заштите животне средине Републике Србије (''Сл. Гласник РС'',

бр.12/10)

- Стратегија водоснабдевања и заштите вода у АП Војводини (''Сл.лист АПВ'', бр.1/10)

- Стратегија локалног одрживог развоја општине Сомбор, 2007.

- Стратегија развоја социјалне заштите града Сомбора за период 2009-2013. године,

Сомбор 2009.

- и друга документа од значаја за план.

Остала документација:

- ППППН система продуктовода кроз Републику Србију (Сомбор - Нови Сад – Панчево –

Београд – Смедерево – Јагодина – Ниш) (''Сл. гласник РС'', бр. 19/2011)

- Регионални просторни план АП Војводине (''Сл. лист АПВ, бр. 22/2011)

- ППППН СРП ''Горње Подунавље'', (''Сл. лист АПВ, бр. 03/2012)

- ППППН транснационалног гасовода ''Јужни ток'' (''Сл. гласник РС'', бр. 119/2012)

- Измена и допуна ППППН транснационалног гасовода ''Jужни ток'', (Сл. Гласник РС,

бр.98/2013)

- ППППН међународног водног пута Е80 – Дунав (Паневропски коридор VII) – предлог

Уредбе о утврђивању просторног плана

Коришћена литература:

- Регионални план управљања отпадом за Град Сомбор и општине Апатин, Оџаци, Кула

и Бач, ''ДЕКОНТА'' д.о.о. Београд, 2008. (''Службени лист Града Сомбора'' бр.6/10),

- Локални план управљања отпадом (''Службени лист Града Сомбора'' бр.3/11),

- Попис и ревитализација ветрозаштитних појасева на територији Града Сомбора,

Сомбор, новембар 2011.

- Могућности коришћење енергетског потенцијала геотермалних вода у Војводини, ФТН,

Институт за енергетику, процесну технику и заштиту околине, Нови Сад јун 2005.

- Могућности коришћења термоминералних вода на подручју општине Сомбор, Сомбор

1998.

- Студија ''Атлас ветрова на територији АП Војводине'', ФТН Нови Сад, 2008.

- Програм средњорочног развоја општине Сомбор 2002-2006, Чулић Александар

- Студија размештаја марина на Дунаву, Покрајински секретаријат за привреду, 2006.

- Маркетинг стратегија туризма Војводине, Секретаријат за привреду, 2009.

- Мастер план туристичке дестинације ''Горње Подунавље'', Економски факултет

Београд, 2007.

- Међуопштински стратешки план развоја социјалне заштите Западнобачког Округа

2010-2013, 2010.

- Општина Сомбор, Географске монографије војвођанских општина, Универзитет у

Новом Саду, Природно-математички факултет, Институт за географију, Нови Сад-

Сомбор 1996.

- Генерални пројекат снабдевања водом насеља општине Сомбор са претходном

студијом оправданости, ''Беоинжењеринг 2000'', Београд, 2006.

- Генерални пројекат сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода насеља на

територији Града Сомбора са претходном студијом оправданости, ''Беоинжењеринг

2000'', Београд, 2009.



20

3. ИЗВОД ИЗ КОНЦЕПТА ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ГРАДА СОМБОРА

Становништво - Град Сомбор припада групацији демографски угроженог подручја

(низак наталитет, висока стопа морталитета и негативан природни прираштај, потпуно

поремећена старосна структура, смањивање броја чланова домаћинства и повећање броја

старачких домаћинстава).

Циљ будућих демографских прилика Града Сомбора је успоравање и заустављање

негативних демографских процеса применом мера демографске, економске и социјалне

политике (национални програми и градске субвенције за рађање, смањење животних

трошкова и сл.). Тај циљ је могуће постићи коренитим променама садржаја живота,

нарочито у насељеним местима и подизањем животног стандарда на виши ниво. То

подразумева интензивнију привредну производњу и отварање нових радних места,

богатији и садржајнији друштвени живот, упражњавање спортско–рекреативних

активности и др.

Стратегија развоја и размештаја јавних служби опредељена је развојем мреже

насеља, постојећом мрежом објеката јавних служби, будућим потребама корисника,

особеностима овог подручја и сл. Основни циљ социјалног развоја на територији Града

Сомбора је побољшање квалитета живота грађана, а посебно побољшање квалитета

услуга и доступности јавним службама. Градски центар и центри заједнице села треба да

обезбеде широку и разноврсну понуду видова становања, јавних служби, услуга и

производње, висок ниво комуналне опремљености и пријатну животну средину.

Привредне делатности - Привредни развој ће се заснивати на оптималном

коришћењу компаративних предности појединих подручја уз неопходну изградњу

инфраструктуре са акцентом на програмима који ће брзо дати позитивне економске

ефекте.

Основни циљ у области пољопривреде је формирање ефикасног и одрживог

пољопривредног сектора који ће допринети конкурентности привреде, повећање и

унапређење сточног фонда, интензивирање ратарске производње и интензивирање

специфичних облика пољопривреде (воћарство, виноградарство, повртарство, органска

пољопривреда) за које на овом подручју постоје оптимални предуслови и интензивирање

мање заступљених облика производње као што су пчеларство, производња лековитог

биља, производња конзумне рибе и сл. и повезивање произвођача у удружења, ради

стандардизације производа, унапређења технологије производње и заједничког наступа

на тржишту стварањем препознатљивих робних марки (еко-производња, органска храна)

са подручја Града Сомбора.

Поред пољопривреде, индустрија ће и у планском периоду бити носилац развоја.

Основни развојни приоритети су, поред повећања конкурентности и динамичнијег

развоја постојеће индустрије, нарочито развој агроиндустрије на бази расположивих

сировина биљног и животињског порекла, производње прехрамбених производа, развој

мањих прерађивачких капацитета виших фаза прераде, које треба базирати на

пољопривреди и рибарству (због богате сировинске основе). Убрзани развој индустрије

треба заснивати на примени нових научних и технолошких достигнућа, повећању степена

искоришћености постојећих капацитета, модернизацији и ширењу производних програма

кроз процес преструктуирања, прилагођавање новим условима привређивања и активни

развој малих и средњих предузећа која су флексибилнија на тржишту, повезивање и

стварање кластера малих и средњих предузећа уз активнију политику привлачења

страних инвеститора.

Због доброг географско-инфраструктурног положаја, природних и створених

потенцијала постоје изузетно повољни услови за развој туризма који су недовољно или

никако искоришћени. Неопходно је извршити валоризацију поменутих туристичких

потенцијала на територији Града и формирати заједничку понуду која би објединила

различите видове туризма и груписала оне са сличним садржајима. Тако ће се креирати

препознатљив имиџ на глобалном туристичком тржишту кроз истицање предности

великог потенцијала природних ресурса – Специјалног резервата природе ''Горње

Подунавље'' и могућности развоја ловног, риболовног туризма, посматрања птица и



21

рекреативног туризма. Потребно је подржати развој сеоског туризма базираног на

салашима, мултикултуралности, препознатљивом војвођанском амбијенту и пејзажу и

уклопљености у туристички простор СРП ''Горње Подунавље'', затим развој здравственог и

бањског туризма осавремењавањем бање Бездан и изградњом -туристичко-спортско-

рекреативног центра са балнеолошким лечилиштем БМ-1, као и развијање наутичког,

културног, градског и пословног туризма.

Веома је битно јачање прекограничне сарадње кроз обједињавање туристичке

понуде суседних регија (Копачки рит, НП Дунав-Драва-Горње Подунавље) и јединствен

наступ на туристичком тржишту кроз стварање јединственог туристичког кластера.

Саобраћајна инфраструктура – Основни циљ у развоју саобраћаја је

повезивање свих видова који могу да подстакну привредне активности на територији

града Сомбора (изградња логистичког центра) и свеобухватни развој Града Сомбора као

једног од пограничних градова. Стратегија развоја саобраћаја у оквиру ПП Града Сомбора

огледа се у изградњи, реконструкцији и модернизацији саобраћајне инфраструктуре,

изградњи и доградњи (постојећих) саобраћајних праваца, обилазница, раскрсница у

друмском саобраћају, осавремењавању пруга у железничком саобраћају и поновном

оживљавању појединих праваца, активирању војног аеродрома за путнички саобраћај

мањих авиокомпанија, као и у већој искоришћеност постојећих пловних путева. Поред

тога, веома је важан и развој мреже бициклистичких стаза како у насељеним местима,

тако и повезивање бициклистичким стазама до приградских насеља и до Дунава према

Бездану односно Апатину. Стратешки развој свих видова саобраћаја подразумева и

инсталисање капацитета који ће бити у оквиру ове функције, али и развоја пратећих

области (туризма, развоја привреде и сл.), што значи да је на високом нивоу корелације

са осталим функцијама.

Развој железничке мреже - планирана је реконструкција, модернизација, као и

перспективна прекатегоризација (локалне у регионалну пругу) пружног правца Бечеј -

Врбас - Сомбор, као и обнова укинутих - демонтираних пруга на релацији Сомбор - Стапар

- Оџаци и Сомбор - Риђица. Пруга значајна за развој туризма, односно туристичка пруга

је на релацији Сонта - Апатин - Сомбор - Бачки Брег - (Baja).

У концепту развоја водног саобраћаја посебан значај има развој коридора VII,

односно Дунава, који као стратешки правац треба да постане стециште највећих

транспортних токова Србије. Један од стратегијских циљева је укључивање каналског

саобраћаја Хидросистема ДТД, преко реке Дунав, у европски систем саобраћаја. На

основу предложене класификације лука, лука у Сомбору је сврстана у групу националних

лука коју организационо и оперативно треба интегрисати са логистичким центром

регионалног нивоа. Наутички садржаји на територији града Сомбора планирани су на

каналу ОКМ ХС ДТД. Планирано је интензивирање водног саобраћаја унапређењем

постојеће мреже пловних путева, чишћењем и одржавањем пловних путева,

ревитализацијом и отварањем преводница.

Сомборски аеродром је планиран као цивилни аеродром општег типа, који ће бити

једно од чворишта у регионалном систему ваздушних лука, првенствено за путнички

саобраћај (чартер летови), мањих авиокомпанија.

На територији Града Сомбора планиран је регионални логистички центар са

интермодалним терминалима.

Ради повећања ефикасности саобраћајног система у АП Војводини потребно је у

периоду до 2020. године изградити, модернизовати граничне прелазе Бездан (Batina) -

друмски, речни, Бачки Брег (Hercegsanto) - друмски, Риђица (Gara) - друмски, Растина

(Đerđpusta) - друмски.

Водопривреда и водопривредна инфраструктура – Основни циљ је уређење,

заштита и коришћење интегралних водопривредних система и усклађивање са заштитом

животне средине и осталим корисницима у простору, ради заштите вода и заштите од

вода. Приоритетне активности у области водопривредне инфраструктуре су

ревитализација система за одводњавање. Концепција развоја у области одводњавања и

наводњавања подразумева:

- редовно одржавање и уредно функционисање до сада изграђених хидротехничких

система (Хс ДТД и до сада изграђени делови регионалних хидросистема);



22

- повећање водозахватног капацитета на Дунаву (црпна станица ''Бездан I'' ради

обезбеђења воде за магистралне канале Хс ДТД у Бачкој при ниским водостајима у

Дунаву на локацији постојеће која је ван функције (у Барачком Дунавцу, у близини

ц.с. Бездан II);

- изградњу два подсистема у оквиру Регионалног хидросистема ''Северна Бачка'':

подсистем ''Плазовић'' и подсистем ''Телечка'' (подсистем ''Плазовић'' је делимично

изведен). Њихова основна намена је довод воде на лесни плато северне Бачке,

првенствено за потребе наводњавања, али и друге потребе, као и побољшање

квалитета живота становништва;

- двонаменско коришћење постојећих канала система за одводњавање, односно уз

њихову реконструкцију могуће је њихово коришћење и за наводњавање где је то

хидротехнички могуће и оправдано са становишта водног режима и економије;

- ревитализација система за одводњавање и поправка и ревитализација постојећих

заливних система;

- повећање ефикасности одводњавања цевном дренажом, где је то потребно.

Енергетика и енергетска инфраструктура – Концепција развоја енергетике

подразумева ревитализацију, реконструкцију и модернизацију постојећих енергетских

објеката у циљу сигурности, поузданости, смањења губитака, смањења негативних

утицаја на животну средину, повећање удела коришћења расположивих потенцијала,

рационализацију коришћења енергије и енергената на свим нивоима, повећање

енергетске ефикасности, изградњу нових енергетских објеката, нарочито

неконвенционалних извора енергије, изградњу преносних објеката за интерконективно

трансгранично повезивање са државама у окружењу и изградњу нових енергетских

објеката у складу са растућим потребама и обезбеђењу поузданог и квалитетног

снабдевања енергијом и енергентима.

Посебан приоритет представља повећање коришћења природног гаса и

обновљивих извора енергије, коришћење нових енергетски ефикаснијих и еколошки

прихватљивих енергетских технологија и уређаја и опреме за коришћење енергије.

На територији града Сомбора планиран је разводни гасовод високог притиска

Сомбор-Кљајићево (RG-04-22). Изградњом овог гасовода створиће се предуслови за

гасификацију свих насељених места на територији града Сомбора. Изградњом транзитног

гасовода ''Јужни ток'' за алтернативно снабдевање руским гасом земаља југоисточне и

западне европе, Србија постаје важно чвориште гасног тржишта региона и Европе. У

будућем периоду планирана је реализација Споразума о изградњи гасовода ''Јужни ток''

што подразумева завршетак изградње и његово пуштање у рад до краја 2015. године

(могући излаз према Мађарској је Сомбор).

У планском периоду планира се изградња система продуктовода у складу са

Просторним планом подручја посебне намене система продуктовода кроз Републику

Србију (Сомбор - Нови Сад – Панчево – Београд – Смедерево – Јагодина – Ниш),

(''Службени гласник РС'', број 19/11) којима би се транспортовала моторна горива (бензин

и дизел горива). Сходно усвојеном плану и у Сомбору је предвиђено да се изгради

терминал система продуктовода (на локацији складишта НИС-петрол) и да један део

цевовода пређе преко територије Града Сомбора. Циљ је да се, поред снабдевања

домаћег тржишта, преузме и снабдевање пограничних подручја суседних земаља и да се у

перспективи размотри могућност повезивања са системом продуктовода. У том смислу

терминал у Сомбору би био оријентисан на снабдевање тржишта у Мађарској и Хрватској.

У оквиру програма и пројеката реконструкције постојећих или изградње нових

извора са гасним технологијама, као потенцијални објекат је издвојена ТЕ-ТО Сомбор до

40 МW електричне снаге. На каналу ДТД у близини Бездана планирана је

минихидроелектрана снаге до 0,1 MW.

Планиран је далековод од 400 kV на релацији Сомбор - Бачка Паланка, а у

зависности од договара између ЕМС-а и оператера суседних преносних система планирани

су интерконективни прекогранични водови 400 kV и то између Србије и Мађарске (Сомбор

- Печуј - (или Пакс)) и Србије и Хрватске (Сомбор - Ернестиново), затим прикључак ТС

''Сомбор 4'' на ''Сомбор 3'' – Апатин (двоструки) – упоредо са изградњом ТС 110/20 kV

''Сомбор 4'', планирани 110 kV далеководи на релацији ТС 400/110 kV ''Сомбор 3'' –



23

планирана ТС ''Гаково'' и ТС 400/110 kV ''Сомбор 3''- планирана ТС 110/20 ''Бездан'' и

планирани далековод 110 kV на релацији постојећа ТС 110/20 ''Сомбор 2'' – планирана ТС

110/20 ''Сомбор 4''. Планиране трафостанице од 110/20 kV су ТС "Сомбор 4", ТС "Гаково"

и ТС "Бездан".

Електронске комуникације и информациони системи – Концепција развоја

електронских комуникација подразумева увођење најсавременијих технологија у овој

области, модернизацију постојеће инфраструктуре и објеката, изградњу сигурне

широкопојасне мреже, уз употребу најсавремених медијума преноса, потпуну

дигитализацију свих система електронских комуникација уз обезбеђење довољно

капацитета, равномерног развоја и целокупне покривености простора уз обезбеђивање

подједнаке доступности свим оператерима. Планиране релације оптичких каблова: Нови

Сад-Србобран-Врбас-Сомбор, Сомбор-Мали Иђош-Ада, Врбас-Кула-Сивац-Сомбор, Бездан-

Сомбор, Растина-Гаково-Ненадић-Сомбор, Риђица-Станишић-Светозар Милетић-Чонопља-

Кљајићево-Телечка-Бачки Соколац, Сомбор-Стапар-Дорослово-Српски Милетић-Оџаци,

Стапар-Бачки Брестовац.

Комунална инфраструктура – Оптимална дугорочнија оријентација снабдевања

водом становништва представља изградњу регионалних и међурегионалних водоводних

система у који би били интегрисани и постојећи водоводни системи. Планирана су два

будућа микрорегионална система водоснабдевања. Први је водоводни систем ''Сомбор''

који покрива насеља: Сомбор, Чонопља, Кљајићево, Телечка, Светозар Милетић, Алекса

Шантић, Стапар и Дорослово. Извориште је ''Јарош'' у Сомбору, где је поред проширења

изворишта предвиђено и проширење постројења за прераду воде (ППВ). Други је

водоводни систем ''Бездан'' који покрива насеља: Бездан, Бачки Моноштор, Колут, Бачки

Брег, Гаково, Растину, Станишић и Риђицу. Извориште је ''Бездан'' у Бездану где је поред

проширења изворишта предвиђено и проширење постројења за прераду воде (ППВ).

Управљање отпадом - Основни циљ је развијање одрживог система управљања

отпадом у циљу смањења загађења животне средине и деградације простора што ће се

постићи кроз: изградњу регионалне депоније и рециклажног центра, санацију постојеће

градске депоније и санацију и рекултивацију постојећих неуређених и дивљих депонија,

проширење обухвата организованог изношења отпада у насељеним местима,

успостављање система за управљање посебним токовима отпада: отпадна уља, истрошене

батерије и акумулатори, отпадне гуме возила, медицински отпад, ЕЕ отпад, амбалажни

отпад и др., подстицање сакупљања и сепарације отпада подстицање тржишта

рециклираних материјала.

Позивајући се на Националну стратегију управљања комуналним отпадом Град

Сомбор као носилац и општине Апатин, Кула, Оџаци и Бач потписале су ''Споразум о

формирању региона за управљање комуналним отпадом'' и одредиле постојећу депонију

Града Сомбора која се налази на локацији ''Ранчево'' за регионалну депонију.



24

3.1. РЕГИОНАЛНА И ПРЕКОГРАНИЧНА САРАДЊА И ФУНКЦИОНАЛНЕ

ВЕЗЕ

Посебан значај за будући просторни развој Републике Србије имаће просторна

интеграција Републике Србије и њених региона и општина у окружење.

Функционално повезивање са регионима и државама у окружењу ће се одвијати у

складу са европским принципима преко пројеката и програма сарадње, а уз подршку

европских фондова и стварање заједничких акционих подручја. Ово ће да буде остварено

на три нивоа: прекограничне сарадње (Cross-border cooperation - CBC) која подразумева

сарадњу са локалним и регионалним територијалним јединицама суседних држава дуж

границе са Србијом, транснационалне сарадње која подразумева сарадњу са државама на

ширем транснационалном подручју (CADSES, SEE) и интеррегионалне сарадње која се

одвија између градова и општина са јединицама локалне самоуправе у другим деловима

Европе, а која би, у перспективи, требало да се одвија и са регионима који имају исте

развојне проблеме и интересе. Посебан вид просторне интеграције представља и

усклађивање показатеља/индикатора просторног развоја са европском статистиком и

Европском опсерваторијом за просторно планирање (ESPON).

Основ за повезивање биће целине природних система, инфраструктура, културно

наслеђе, као и економске и социјалне везе које доприносе одрживом просторном развоју

Србије у европском окружењу. Прекограничном сарадњом је обухваћено око 68%

територије Србије, или 61% од укупног броја становништва. Посебно је потребно

потенцирати транснационалну и интеррегионалну сарадњу, јер ова два вида сарадње у

досадашњем периоду нису довољно подржана државном унутрашњом политиком.

У пограничним подручјима Републике Србије формирано је неколико еврорегиона.

Први од њих, ''Дунав-Криш-Мориш-Тиса'' (1997. година), који обухвата Војводину и

делове Мађарске и Румуније, постигао је најзавиднији степен сарадње. Циљ Регионалне

сарадње Еврорегије ДКМТ јесте развијање односа у области привреде, образовања,

културе, здравства, заштите човекове средине, науке и спорта, проширивање иновативне

сарадње, сарадња у програмима развоја инфраструктуре од значаја за Еврорегион и

заједнички наступ у циљу интеграције у модерне европске токове. Стратегија развоја

ДКМТ даје подршку отварању нових граничних прелаза, као и преквалификацији

постојећих, у циљу стварања бољих производних, пословних и техничких услова сарадње

и побољшаних привредних веза Србије, Мађарске и Румуније.

Дунавска стратегија – Река Дунав као паневропски коридор VII је једини пловни

пут од десет паневропских коридора. Одређивањем овог паневропског коридора је

потврђен његов међународни и континентални значај тако да Дунавска стратегија

представља важну окосницу развоја Подунавља у Србији као стратешки документ за

земље дунавског слива.

Приоритете Дунавске стратегије представљају:

- повезивање дунавског региона (транспорт, енергија, култура и туризам);

- заштита животне средине у дунавском региону (вода, ризици, биолошка

разноврсност и земљишта);

- изградња просперитета у дунавском региону (образовање и вештине, истраживања

и иновације, предузећа, тржишта запошљавања, маргинализоване заједнице);

- јачање дунавског региона (институционални капацитети и сарадња, сигурност).

Свеобухватна стратегија ЕУ за Дунавски регион биће базирана на три стуба:

- успостављању система безбедне пловидбе и развоју транспорта и пратеће

инфраструктуре;

- заштити животне средине и одрживом коришћењу природног богатства;

- економском развоју и јачању регионалне сарадње и партнерства у региону

Подунавља.

Република Србија је предложила увођење још два стуба стратегије:

- сигурност и владавина права;



25

- економија знања.

Република Србија има велики значај у будућем остваривању циљева Заједничке

свеобухватне стратегије за земље дунавског слива (у даљем тексту: Стратегија).

Укључивањем Републике Србије у израду ове стратегије и њеном каснијом применом,

допринеће се: јачању економије, интеграцији секторских политика Републике Србије у

развојне планове ЕУ, поспешивању билатералне и мултилатералне сарадње Републике

Србије са свим земљама дунавског слива. Својим учешћем у процесу израде и каснијом

применом Стратегије, Република Србија потврђује своје стратешко опредељење за

пуноправним чланством у Европској унији.

Приоритетне области:

- развој транспорта, енергетике и информационо-комуникационих технологија (ИКТ)

дуж читавог тока Дунава;

- заштита животне средине и одрживо коришћење природног богатства у сливу реке

Дунав;

- економски развој и јачање регионалне сарадње и партнерства у региону

Подунавља;

- успостављање система сигурне пловидбе и афирмација принципа владавине права

у сливу реке Дунав;

- стварање економије знања кроз сарадњу у региону Подунавља и активна улога

науке у постизању циљева Стратегије.

Део дунавске бициклистичке руте - Euro Velo руте бр. 6 (Атлантик - Црно море)

налази се на територији Града Сомбора. Наведена траса иде уз српски део Дунава у

дужини од 667 км и обележена је знаком ''Euro Velo 6''. У складу са тим, у оквиру овог

простора дуж изграђених насипа планира се успостављање сегмента трансевропског

система бициклистичких стаза међународни цикло коридор бр. 6, који ће овим обликом

саобраћаја повезивати све подунавске регионе.

IPA програм прекограничне сарадње – Граница са постојећим и будућим

државама-чланицама Европске Уније омогућила је учешће Града Сомбора као и суседних

општина на Хрватској (Осијечко-Барањаска и Вуковарско-Сријемска област/округ),

односно Мађарској страни (Бач-Кишкун и Чонград) и укључивање у европске

претприступне програме и одвија се у буџетском периоду ЕУ од 2007-2013. године. Циљ

програма је постизање избалансираног и одрживог социо-економског развоја пограничних

подручја стављањем акцента на туризам и цео сектор услуга, профитабилну

пољопривредну производњу, подизање конкурентности кроз боље искоришћавање

локалних ресурса и привлачење инвестиција.

- IPA програм прекограничне сарадње између Србије и Хрватске има за циљ да

подржи прекограничну сарадњу пограничних подручја Републике Србије и

Републике Хрватске ради повећања разноликости и унапређења економског

развоја на социјално и еколошки одржив начин, уз истовремено побољшавање

добросуседских односа дуж границе.

- IPA програм прекограничне сарадње између Србије и Мађарске има за циљ да

подржи прекограничну сарадњу пограничних подручја Републике Србије и

Републике Мађарске у области инфраструктуре, животне средине, привреде,

образовање и културе.

Потенцијали Града Сомбора који се могу сматрати као повољни фактори за развој,

односно, добру основу за остваривање регионалне и интеррегионалне сарадње и јачање

функционалних веза са окружењем и шире су добар геостратешки положај, развијена

саобраћајна и друга инфраструктура, СРП ''Горње Подунавље'' као природно добро од

изузетног значаја и заступљена етничка шароликост и мултикултуралност.

Геостратешки положај Града Сомбора је изузетно повољан јер се налази у близини

значајних Паневропских коридора VII и X и границе са Мађарском и Хрватском што је

претпоставка за већу инвестициону, инфраструктурну, привредну и социјалну активност.



26

Инфраструктура је један од основних инструмената повезивања и интеграције у

шире окружење. Дунавски појас (шири простор функционално упућен или повезан на

реку Дунав) представља један од три развојна појаса РС и осим саобраћаја важно место

ће имати и пројекти и кооперација у заштити природних и културних добара између

Републике Србије и Републике Хрватске у зони Сомбора и Апатина. У погледу економског

развоја, спровођење и реализација регионалних пројеката инфраструктуре (путна мрежа

регионалног нивоа, железничке пруге регионалног и локалног нивоа, водни саобраћај –

луке, пристаништа и наутички објекти) има позитиван утицај на регионалне економије,

доприноси отварању њихових тржишта за нове пословне иницијативе и чини ефикаснијом

трговинске размене међу државама и регијама из региона.

У оквиру IPA програма прекограничне сарадње између Србије и Мађарске Граду

Сомбору је одобрен пројекат ''Изградња и планирање прекограничног пута број 51 Баја-

Сомбор'' који је од републичког значаја. Фаза пројекта која подразумева израду

пројектно-техничке документације за реконструкцију и појачано одржавање постојећег

путног правца од Сомбора до граничног прелаза Бачки Брег и изградњу обилазнице око

Бездана, Колута и Бачког Брега је крајем 2011. године приведена крају и послужиће као

основа за даље аплицирање према фондовима ЕУ за изградњу пута. Партнери на пројекту

су Град Сомбор и NIF (Nemzeti Infrastruktura Fejleszto ZRT).

Такође у оквиру ИПА прекограничног програма Србија-Мађарска планирана је

обнова и ревитализација Бајског канала, као и уставе Шебешфок. ''Израда пројектне

документације за реконструкцију канала Баја-Бездан'' је у завршној фази. Овај пројекат

има за циљ успостављање заједничких мера за одбрану од поплава на овом каналу,

развој оптималних мера за побољшање квалитета његове воде, развој квантитативног и

квалитативног мониторинга канала и хармонизацију са стандардима ЕУ. Сама

реконструкција канала у складу је са плановима за повећање његове туристичке

атрактивности, што би довело и до отварања нових радних места у области наутичког

туризма. Носилац пројекта је мађарска институција ''ADUKOVIZIG'', партнер је ЈВП ''Воде

Војводине'', а придружени партнер је Водопривредно предузеће ''Западна Бачка''.

У просторно-функционалном смислу од посебног значаја за територију Града

Сомбора у процесу прекограничног и интеррегионалног повезивања са окружењем је СРП

''Горње Подунавље'' као природно добро од изузетног значаја (I категорија). Резерват je

стекао међународни статус заштите и уписан je у Рамсарску листу. Представља и део

EMERALD мреже којом је обухваћено подручје у АП Војводини од нарочите важности за

заштиту и очување дивљих биљних и животињских врста и њихових станишта која

представљају основу будуће националне еколошке мреже и европске еколошке мреже

NATURA 2000. Посебно се наглашава интегрисаност са суседима Европске Уније која у

случају Горњег Подунавља постоји са Мађарском и Хрватском. Уговором о међународној

сарадњи са Мађарском и Хрватском од 1998. године укључено је и у пројекат Европског

резервата биосфере ''Драва-Мура'' где је постало специјално подручје за птице (IBА) и

биљке (IPA). Србија, Аустрија, Хрватска, Мађарска и Словенија су 25. марта 2011.

потписале декларацију о успостављању прекограничног UNESCO резервата биосфере

(''Човек и биосфера'' MAB) у циљу заштите природе и биљног и животињског света који

заједно деле дуж река Дунава, Муре и Драве. Декларација доприноси успостављању

првог заштићеног подручја на свету које обухвата пет земаља и које, са укупном

површином од 800 000 ha, представља највеће речно заштићено подручје у Европи. Овај

прекогранични споразум учвршћује регионалну сарадњу и заједништво у Европи.

Због свог богатог културно-историјског наслеђа и етничке шароликости, Град

Сомбор представља град од националног туристичког значаја. У њему је регистрована чак

21 националност. Мултикултуралност представља мост повезивања са другим регионима и

културама и укључивања у паневропске културне правце и основ за успостављање интер

и интрарегионалних веза преко заједничке или сличне мултикултурне баштине.

У оквиру IPA програма прекограничне сарадње између Србије и Хрватске се

спроводи пројекат ''Традиција за будућност – сеоски туризам преко границе'' на

територији Западно-Бачког округа и Осијечко-Барањске жупаније у Хрватској. Његове



27

активности су фокусиране на развој одрживог туризма, подстицање запошљавања,

размену искустава, заједнице добре праксе дуж српско-хрватске границе, а све на основу

постојећих снага и могућности са обе стране границе. Носиоци овог заједничког пројекта

су Општина Апатин (РС) и Центар за подузетништво Осијек (РХ) док су придружени

партнери у пројекту Удружење ''Сомборски салаши'' и ''Краљевско-историјско друштво''

(Србија) и Град Осијек, општина Биље, општина Јагодњак (Хрватска). Пројекат има за

циљ давање подршке пружаоцима услуга у сеоском туризму, традиционалној производњи

и еколошким произвођачима хране са обе стране границе, кроз инфо-тачку: кластер

EkoRuralNet Барање и Бачке.

Интеррегионална сарадња Републике Србије за сада се заснива на сарадњи

градова и локалних територијалних јединица. Најмасовнији тип сарадње скоро свих

градова Републике Србије са градовима у свету је братимљење, које се већ неколико

деценија одвија са различитим интензитетом и успехом.

Град Сомбор је остварио сарадњу са следећим градовима, односно, територијалним

јединицама:

Баја, Република Мађарска (Споразум о братској сарадњи, 1966. године),

Цеље, Република Словенија (Повеља о братимљењу 1986. године),

Кишпешта – XIX кварт Будимпеште, Република Мађарска (Споразум о

успостављању братске сарадње, 2002. године),

Велес, Република Македонија (Одлука о успостављању сарадње, 2011. године).

Поред интеррегионалне сарадње која се одвија путем сарадње између градова

различитих региона, односно, региона у оквиру држава које се углавном граниче са

Републиком Србијом, постоји потреба за сарадњом између региона и општина у оквиру

Србије. Према Просторном плану Републике Србије, а у складу са ESPON класификацијом,

територија државе је подељена на три нивоа функционалних урбаних подручја: ФУП

међународног значаја, ФУП државног значаја и ФУП регионалног значаја.

Слика бр. 1: Модел функционално урбаних подручја Србије 2020. године

Град Сомбор представља центар ФУП-а државног значаја којем гравитирају

становници из непосредне околине, али и са територије Апатина. Граничи се са два

функционално урбана подручја различитог нивоа и једним подручјем које је изван ФУП-а



28

(општина Бач). Највећи значај има Нови Сад, који представља ФУП од међународног

значаја, а затим Суботица која је класификована као и Сомбор, односно, ФУП државног

значаја. На основу очекиваних трендова развоја ФУП-ова Суботица, Нови Сад и Сомбор ће

и у будућности задржати исти статус, с тим што ће ФУП-у Сомбор припадати и општине

Кула и Оџаци. У оквиру ФУП-а постоје и зоне међусобног преклапања утицаја других ФУП

подручја. Град Сомбор као центар ФУП-а треба да има водећу улогу у регионалној

сарадњи, како у оквиру земље, тако и на међународном нивоу. Град Сомбор има

перспективну комплементарност и могућност функционалног повезивања са градом

Суботица и урбаним насељем Апатин. Заједно са Апатином град Сомбор је сврстан у групу

градова и урбаних насеља на коридору VII – ''градови луке'' односно градови у

непосредној близини који добијају на значају, а такође је сврстан у групу градова у

пограничном подручју и представља инкубатор знања и иновација.

Концепција развоја ФУП у смислу равномернијег територијалног развоја Републике

Србије усмерена је на умрежавање функционалних урбаних подручја у јединствен систем

који би омогућио уједначенији регионални развој Републике Србије, ојачавање

функционалних мрежа између насеља, те насеља унутар ФУП-а и између ФУП-а као и

трансгранично функционално повезивање са суседним ФУП-овима у околним земљама

(IPA и др. програми ЕУ). Међуопштинска сарадња се остварује кроз различите нивое

повезаности као што су: саобраћајна, административна, културно-историјска и др.



29

II ПЛАНСКА РЕШЕЊА ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

1. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ НАМЕНА ПРОСТОРА

Подручје града Сомбора заузима површину од 121.647,7757 ha и чини је 17

катастарских општина.

Земљиште је ограничени ресурс (природно добро), у јавној или приватној својини,

и као такво захтева низ организованих планских активности у циљу рационалног

коришћења и управљања.

Основне намене простора дефинисане Планом су: пољопривредно земљиште, шуме

и шумско земљиште, воде и водно земљиште и грађевинско земљиште.

Пољопривредно земљиште – јесте земљиште које се користи за пољопривредну

прозводњу (њиве, вртови, воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци, рибњаци, трстици и

мочваре) и друго земљиште које по својим природним и економским условима може

рационално да се користи за пољопривредну производњу и одговарајућим планским

актом намењено је за пољопривредну производњу.

Остаје и даље доминатна намена уз строгу контролу изузимања пољопривредног

земљишта за изградњу и очување квалитетног пољопривредног земљишта које

представља потенцијал и компаративну предност.

Шуме и шумско земљиште – јесте земљиште на коме се гаји шума (површина

земљишта већа од 5 ари обрасла шумским дрвећем), земљиште на коме је због његових

природних особина рационалније гајити шуме, као и земљиште на коме се налазе објекти

намењени газдовању шумама, дивљачи и остваривању општекорисних функција шума.

Заштитнe појасевe дрвећа који се, ако су већи од 5 ари сматрају шумом, чине

ветрозаштитни и пољозаштитни појасеви, дрвореди, заштитно зеленило уз путеве, као и

мање површине неуређених шума за које се не зна власништво. Ово зеленило не

испуњава своју основну функцију - повезивање мањих површина под шумама са шумама

главних корисника шума (ЈП "Војводинашуме", ЈВП ''Воде Војводине''), као и заштитно

регулаторну функцију и намену. Прекид контакта шумске вегетације утиче на био-

еколошки систем који може бити изложен негативним утицајима окружења. Планирано је

повећавање површина под шумама и очување и унапређење функција шума.

Воде и водно земљиште – јесте земљиште на коме стално или повремено има

воде, због чега се формирају посебни хидролошки, геоморфолошки и биолошки односи

који се одражавају на акватични и приобални екосистем. Водно земљиште текуће воде,

јесте корито за велику воду и приобално земљиште. Водно земљиште стајаће воде јесте

корито и појас земљишта уз корито стајаће воде, до највишег забележеног водостаја.

Водно земљиште обухвата и напуштено корито и пешчани и шљунчани спруд који вода

повремено плави и земљиште које вода плави услед радова у простору.

Приобално земљиште јесте појас земљишта непосредно уз корито за велику воду

водотока који служи одржавању заштитних објеката и корита за велику воду и обављање

других активности које се односе на управљање водама. Ширина појаса приобалног

земљишта је 10 m у подручју незаштићеном од поплава, односно 50 m у заштићеном

подручју рачунајући од ножице насипа према брањеном подручју.

Површинске воде користиће се за: технолошке потребе, наводњавање, пловидбу,

риболов, спорт и рекреацију. На водном земљишту је забрањена градња било каквих

сталних објеката осим објеката водопривредне и пловидбене инфраструктуре.

Водно земљиште користи се на начин којим се не утиче штетно на воде и

приобални екосистем и не ограничавају права других. Може се користити за туризам,

спорт и рекреацију и има тенденцију стагнације.



30

Грађевинско земљиште – земљиште одређено за изградњу и редовно

коришћење објеката, као и земљиште на ком су изграђени објекти. Планиран је

контролисани пораст грађевинског земљишта у случајевима када за то постоји

оправданост. Грађевинско земљиште може бити:

- грађевинско подручје насеља дефинисано планским документом,

- грађевинскo земљиште ван граница грађевинског подручја насеља: раднe зонe,

туристичко-спортско-рекреативни садржаји, зоне кућа за одмор, објекти у

функцији експлоатације минералних сировина, зоне становања уз пољопривредне

економије, пољопривредне економије, пољопривредна домаћинстава и објекти у

функцији пољопривредне делатности, комунални садржаји...

Саобраћајне површине су путеви (држави путеви првог и другог реда, општински

путеви), железница (задржани постојећи железнички коридори), пловни путеви (Дунав и

канали Хс ДТД) и аеродром.

Ефикасно и рационално управљање земљиштем подразумева активности на:

- одрживом и рационалном усмеравању конверзије пољопривредног и шумског

земљишта у грађевинско;

- коришћењу пољопривредног, шумског и водног земљишта у складу са важећим

законима;

- рационалном коришћењу земљишта у циљу постизања већег степена искоришћености

грађевинског земљишта;

- строгој заштити заштићеног водног земљишта од бесправне градње;

- одговорном планирању и остваривању планираних намена простора;

- лоцирању објеката у близини постојеће инфраструктуре;

- ограничавању физичког ширења грађевинских подручја насеља на разумну меру, уз

стимулисање урбане обнове и активирање запуштених локалитета (браунфилди);

- дестимулисању линеарне изградње дуж важних саобраћајница;

- координацији и синхронизацији управљања грађевинским земљиштем и политике

комуналног опремања и уређења насеља;

- пажљивом и одрживом планирању земљишта за индустријске паркове и зоне;

- у заштићеним природним добрима и предложеним локацијама за заштиту, коришћењу

природних богастава и коришћење простора је дефинисано ППППН СРП ''Горње

Подунавље'', Уредбом о заштити простора и условима Завода за заштиту природе.

- очувању биолошке разноврсности, природних режима и природних вредности на

површинама уз реке и пловна подручја погодна за спортско-рекреативни и ловно-

риболовачки туризам.



31

1.1. БИЛАНС НАМЕНЕ ПОВРШИНА

Табела бр.2: Биланс намене површина у планском периоду

ОСНОВНЕ КАТЕГОРИЈЕ

КОРИШЋЕЊА ЗЕМЉИШТА 2013. 2023.

P (ha) % P (ha) %

1. Пољопривредно земљиште 101.736,35 83,63 99.751,79 82,15

- Обрадиво земљиште 96.641,17 94.656,61

- Необрадиво земљиште 5.095,18 5.095,18

2. Шуме и шумско земљиште 7.337,73 6,03 7.807,38 6,42

- Шуме у СРП ''Горње Подунавље'' 5.662,78 5.662,78

- Остале шуме 1.674,95 2.144,6

3. Воде и водно земљиште 2.003,03 1,65 2.036,23 1,67

- Река Дунав 492,68 492,68

- Канали и мањи водотоци 1.355,45 1.388,65

- Стајаће воде 154,90 154,90

4. Грађевинско земљиште 10.570,67 8,69 11.870,52 9,76

4.1. Грађевинско подручје насеља 8.720,77 8.642,05

- Градско грађевинско земљиште 3.781,56 3.786,31

- Грађ. подручје насељених места 4.238,28 4.154,81

- Приградско-салашка насеља 700,93 700,93

4.2. Грађ. земљиште ван насеља 1.849,90 2.384,77

- Стамб.зоне уз пољ.економије 23,18 23,18

- Пољопривр.економије 197.37 197,37

- Радне зоне 74.01 158,51

- Зоне кућа за одмор 150,55 156,06

- Саобраћајна инфраструктура

- ДП првог реда

- ДП другог реда

- Општински путеви

- Железничка пруга

- Ваздушни саобраћај

878,66

297,59

135,37

163,87

281,83

1029,66

689,59

- Остало 526.13 884.10

УКУПНО: 121.647,78 100 121.647,78 100

(За исказане вредности у табели коришћени су подаци из Републичког геодетског завода који су кориговани–прилагођени постојећој и планираној намени. Вредности дате у табели су

оријентационе и нису ограничавајуће).

Посматрано по основним категоријама земљишта доћи ће до промена површина у

свим категоријама земљишта.

Пољопривредно земљиште – Смањиће се са 83,63% на 82,15% односно за око

1,5% у односу на укупну површину. До смањења пољопривредног земљишта доћи ће због

повећања површина шумског и грађевинског земљишта.

Шумско земљиште – Повећање шумовитости са 6,03% на 6,42% постигнуто је

планирањем ветрозаштитних појасева.

Водно земљиште – У односу на досадашњи начин коришћења земљишта, површине

које припадају водама и водном земљишту се незнатно повећавају због изградње

каналске мреже. Планирано повећање је око 33 ha.

Грађевинско земљиште – У планском периоду ће се повећати за нешто више од 1%.

До повећања грађевинског земљишта ће углавном доћи ван насељених места због

изградње саобраћајне инфраструктуре и формирања радних зона, туристичких простора,



32

комуналних комплекса, објеката и површина специјалне намене и других планираних

садржаја.

Анализа искоришћености грађевинског земљишта показала је да постоје резерве

грађевинског земљишта за даљу изградњу, нарочито у насељеним местима где је

регистрован знатан број старачких домаћинстава и напуштених стамбених објеката. Како

би се затечени стари грађевински фонд користио и смањили трошкови комуналног

опремања нових неизграђених површина, неопходно је пронаћи модел којим би се

стимулисала градња (реконструкција) на изграђеним површинама.

2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ, КОРИШЋЕЊЕ И РАЗВОЈ ПРИРОДНИХ

СИСТЕМА И РЕСУРСА

2.1. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ

Концепт заштите и коришћења пољопривредног земљишта засниваће се на

концепту одрживог пољопривредног и руралног развоја, који подразумева очување

земљишта, воде, биљних и животињских ресурса, тј. развој који не угрожава животну

средину, технички је применљив, економски исплатив и друштвено прихватљив.

Највећи део територије у обухвату Просторног плана је пољопривредно земљиште,

на ком је могуће са веома великим успехом организовати све видове пољопривредне

производње, те га је потребно штитити мерама и активностима којима се трајно

обезбеђују природне функције земљишта:

- забрана коришћења пољопривредног земљишта у друге сврхе, осим у случајевима

утврђеним Законом о пољопривредном земљишту и овим Планом;

- забрана испуштања и одлагања отпадних и штетних материја;

- контролисана примена минералних ђубрива и препарата за заштиту;

- избор адекватних технологија у обради земљишта и противерозионих мера којим се

чува квалитет земљишта тј. његова физичка, хемијска и биолошка својства;

- подизање и ревитализација ветрозаштитних и пољозаштитних појасева који штите

пољопривредно земљиште од штетног дејства еолске ерозије којом се односи

земљиште и усеви у фази семена што за последицу има смањење приноса;

- рекултивација деградираног пољопривредног земљишта и спречавање даљег

губитка најквалитетнијег пољопривредног земљишта;

- онемогућење загађења пољопривредног земљишта и канала за одводњавање и

наводњавање отпадом;

- увођење редовне контроле плодности обрадивог пољопривредног земљишта,

унетог минералног ђубрива и пестицида;

- одржавање система за одводњавање и наводњавање;

- мелиорација ливада и пашњака;

- побољшање квалитета (физичких, хемијских и биолошких особина) земљишта и

њихова припрема за развој органске пољопривредне производње;

- повећање нивоа техничке опремљености земљишта и људског рада;

- развој повртарства, воћарства и виноградарства према моделу органске

производње.

Поред потребе јачања друштвене свести о земљишту као важном чиниоцу еко-

система, потребно је омогућити усавршавање стручних кадрова, који ће првенствено

утицати на дугорочно планирање заштите овог природног ресурса.

Неопходно је да се изради Стратегија развоја пољопривреде као значајне

привредне гране (Основе о заштити коришћењу и унапређењу пољопривредног земљишта

за Град Сомбор). Ради очувања расположивог пољопривредног земљишта, обавеза је и

доношење Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног



33

земљишта Града Сомбора у складу са Пољопривредном основом која се доноси за

територију Аутономне покрајине Војводине и са којом Програми треба да су усаглашени.

2.2. ШУМЕ И ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ

Концепција развоја шума и шумског земљишта у оквиру обухвата Плана

подразумева повећање површина под шумама и њихово коришћење у складу са

еколошким принципима. Шумско земљиште као ресурс треба користити у складу са

његовим биолошким капацитетима, како би ефекти производње у шумарству били већи.

Одговарајући избор станишта за пошумљавање, избор врста дрвећа као и примена

прописане технологије гајења шума, спада у најважније превентивне мере заштите шума

и шумског земљишта. Шуме треба да остваре заштитне, културно-социјалне и производне

функције, а ваншумско зеленило превасходно заштитну функцију.

Површине обрасле шумом на подручју Града Сомбора износе 7.337,73 ha, што

представља 6,03% од укупне површине територије Града. Око 80% шума и шумског

земљишта се налази у границама СРП ''Горње Подунавље''.

У наредном периоду планира се унапређивање стања државних шума према

могућностима у односу на расположиве материјалне, кадровске, техничке и економске

услове и потенцијале. Планске активности обухватају санацију свих деградираних и

девастираних стања на површини од 27.98 ha. Састојине изданачког порекла треће

генерације претвараће се у високе састојине вештачким путем. Како би се успоставио

оптималан однос обраслих и необраслих површина планира се пошумљавање чистина,

као проширена репродукција, на 108.41 ha. Обавезно пошумљавање сечина као проста

репродукција планира се на 38.94 ha. Планиране активности подразумевају и подизање и

ревитализацију ветрозаштитних појасева на 322,3 ha дужине 230,1 km. Надаље у овом и

наредним уређајним раздобљима свака врста дрвећа и клона мора се налазити на

одговарајућим стаништима, како би могла дати своје максималне производне и друге

ефекте и резултате. Спроводи се педолошка анализа на целом шумском подручју са

циљем да се дефинишу станишта за сваку врсту дрвећа која ће се даље интензивно

развијати. За потребе успостављања оптималног стања неопходно је проучавати, пратити

развојно производне карактеристике и добијене резултате применити у пракси.

У границама Резервата

Шумска вегетација је најстабилнија животна заједница од изузетног значаја за

очување биолошких, климатских, хидролошких и пејзажно-естетских вредности

Резервата.

Правци развоја шумских заједница на овом простору су:

- рационално и вишенаменско коришћење шума у складу са Уредбом о заштити

Специјалног резервата природе Горње Подунавље (''Службени гласник РС'', бр. 45/01,

81/08 и 107/09), у I степену заштите је забрањено коришћење природних богатстава и

искључени су сви облици коришћења простора, у II и III степену су дозвољени радови

у шумарству, с тим што је у II степену забрањена чиста сеча, замена врста и уношење

алохтоних врста осим тамо где се већ гаје по посебним основама;

- реинтеграција нарушених и очување постојећих аутохтоних шумских заједница;

- унапређивање аутохтоних шумских заједница у складу са природним правцем развоја;

- обнова посечених шума пређашњом фитоценезом у складу са Уредбом о заштити

Специјалног резервата природе Горње Подунавље и степенима заштите;

- потстицање обнове шума из семена (изузетно избојцима из пања);

- примена аутохтоних врста дрвећа (домаћа топола и врба, храст лужњак, вез, пољски

јасен и др.) и њихових заједница на одговарајућим стаништима;

- примена еуроамеричких топола на провереним стаништима на којима узгој топола даје

добре резултате;

- подизање мешовитих састојина;



34

- продужење опходње свих врста дрвећа (изузев топола) за 20-30 година, тако да се у

свакој састојини остваре најповољније општекорисне, еколошке и естетско-

декоративне функције;

- састојине неговати тако да се даје слика природне шуме;

- радовима у шуми не реметити мир за опстанак биљног и животињског света;

- у заштитном појасу насипа форсирати аутохтоне врсте.

Наведена планска решења реализоваће се кроз планска документа (Програм

развоја Северно-бачког шумског подручја, Основе газдовања шумама за газдинске

јединице на подручју Резервата и Извођачки пројекти газдовања шумама) корисника

простора, као и управљача Резервата.

Ван граница Резервата

Концепција заштите и развоја шума и шумског земљишта на овом простору односи

се на:

- повећање површина под шумском вегетацијом пошумљавањем, подизањем

ветрозаштитних појасева, ловних ремиза и других облика зеленила;

- унапређење стања постојећих шума;

- рационално и ефикасно коришћење биомасе као обновљивог извора енергије у складу

са принципима одрживог развоја;

- обавезан мониторинг са увођењем међународних стандарда и конвенција са научно-

истраживачком активношћу из еколошко–типолошких области, генетике, семенске и

расадничке производње, заштите шума и др.;

- формирање заштитног зеленила уз радне површине у атару, на просторима за

рекултивацију (напуштене депоније, деградирано земљиште) и у зонама кућа за

одмор;

- развој информационог система и планирање у шумарству (стратешки и оперативни

планови);

- повезивање шума и заштитних појасева у систем зелених површина који ће омогућити

јачање укупног био-еколошког система;

- подршка развоју приватних шумовласника;

- унапређење менаџмента у шумарству;

- кадровско оспособљавање и усавршавање са спровођењем стимулативних мера у

шумарству;

- едукација и већа информисаност о одрживом шумарству (семинари, кампање,

промоције и сл.).

2.3. ВОДЕ И ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ

Територија Града Сомбора располаже водним ресурсима који се користе у

саобраћају, пољопривреди (наводњавање) и водоснабдевању (техничка и пијаћа вода).

У наредном периоду, предузеће се мере заштите ресурса пијаћих вода као

националног богатства, које ће се користити искључиво за водоснабдевање

становништва. Код свих врста изворишта, а посебно код изворишта чије су воде

намењене водоснабдевању становништва, морају се предузети све потребне мере развоја

и превентивне заштите изворишта вода од случајног или намерног загађивања. Сва

изворишта високо квалитетних подземних и површинских вода је потребно адекватним

мерама заштитити и унапредити (пошумљавање сливова, санирање извора загађивања,

итд.).

Заштита воде односи се и на њену рационалну потрошњу што подразумева

коришћење квалитетне подземне воде само за потребе становништва и технолошке

потребе индустријске производње која захтева воду највишег квалитета, док остале

индустрије не треба да су прикључене на водоводни систем, већ да своје потребе



35

задовољавају коришћењем воде нижег квалитета из водотокова и пречишћених вода

вишекратном рециркулацијом.

Заштита и коришћење водног ресурса подразумева оптимизирање режима вода,

праћење стања и анализу квалитета вода. На овај начин ће се омогућити рационално и

вишенаменско коришћења вода (пловидба, рекреативне и туристичке активности,

порибљавање и сл.).

Одрживо коришћење, заштита и уређење вода подразумева:

- побољшање квалитета воде водотокова и смањење свих облика загађења које је

неопходно за дугорочни опстанак природних вредности;

- заштиту изворишта за водоснабдевање у складу са законским прописима и

предузимање мера за спречавање њиховог загађивања;

- снабдевање свих насеља водом највишег квалитета;

- забрану упуштања отпадних вода у напуштене бунаре, мелиорационе канале и

водотоке, пре упуштања у реципијент отпадне воде се морају пречистити тако да

упуштена вода задовољава захтевану класу квалитета водотока;

- обезбеђење заштите од спољних и унутрашњих вода (одбрана од поплава и

адекватно одвођење атмосферских вода) комбинацијом хидротехничких и организационих

мера;

- одржавање система за одводњавање и наводњавање (чишћење канала од муља и

растиња).

Строги захтеви за простором неопходним за развој система у области вода пре

свега се односе на:

- изворишта површинских и подземних вода за регионалне и друге системе снабдевања

насеља водом, укључујући и читаву зону заштите;

- локације потенцијалних брана, акумулација и хидроелектрана;

- површине земљишта највиших бонитетних класа погодних за развој система за

наводњавање;

- локације неопходне за реализацију постројења за пречишћавање вода (ППВ) и

постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ).

2.4. ГЕОЛОШКИ РЕСУРСИ

Ограниченост и необновљивост расположивих геолошких ресурса условљавају да

се планска решења заснивају на принципу одрживости.

На подручју Града Сомбора, у протеклом периоду регистроване су и истражене

појаве песка и опекарских глина које немају већи економски значај, али потребно

извршити резервацију простора за евентуалну будућу експлоатацију, нарочито у атару

насеља Колут, Гаково и Кљајићево где постоје изграђени производни капацитети

(циглане) које тренутно не раде. На територији Чонопље и Телечке постоје изграђени

производни капацитети које су у функцији. Због тога је потребно посебну пажњу

посветити експлоатацији ових налазишта уз строго поштовање правила заштите околине

и рекултивације деградираних и експлоатисаних површина.

На подручју Града било је истражних радова на проналажењу нафте и природног

гаса, али су резултати негативни до дубине око 1200 m. Са аспекта нафте и гаса,

предметни простор потребно је планирати за истражне бушотине НИС-а, пошто су НИС-у

одобрена детаљна геолошка истраживања нафте и гаса на простору северне Бачке, на

истражном простору бр. 5069.

На простору обухвата Плана постоје и лежишта подземних вода са овереним

билансним резервама од којих су најзначајније издани на подручју изворишта ''Јарош''.

Најзначајније извориште термоминералне воде се налази у бањи Бездан чија ће се

експлоатација и даље наставити ради коришћења у бањске сврхе. Хидрогеотермални



36

потенцијали испитани су на бушотини БМ-1 код Бачког Моноштора која је четвртог

хидрогеолошког система па је погодна за коришћење у балнеологији и енергетици.

2.5. ОБНОВЉИВИ ИЗВОРИ ЕНЕРГИЈЕ

У наредном планском периоду потребно је стимулисати развој и коришћење

обновљивих извора енергије, чиме би се знатно утицало на побољшање животног

стандарда и заштиту и очување природне и животне средине. На простору Плана као

алтернативни облици енергије могу се користити: хидроенергетски потенцијал,

геотермална енергија, биомаса, биогас, сунчева енергија и енергија ветра.

Могућности коришћења хидроенергетског потенцијала се заснива на изградњи

малих хидроелектрана (0,1-15MW). Хидроелектране не емитују штетене материје, а

производња електричне енергије припада тзв. чистој производњи електричне енргије. То

су хидроелектране које би се градиле на водотоцима, у првој фази уз већ изграђене

водопривредне објекте. Планирана је изградња мале хидроелектране ''Бездан'' на месту

истоимене водозахватне уставе на каналу Пригревица-Бездан. Изградња будуће МХЕ не

би требало да промени досадашљи режим вода. МХЕ би имала првенствено енергетски

значај, а водопривредни значај је и даље на постојећој устави. Процењена снага МХЕ је

око 1,18 MW 850 кW, проток воде је од 30 m3/s до максималних 60 m3/s и процењена

годишња производња је 2600 MWh. Мале хидроелектране се могу градити и на

пољопривредном земљишту, уз претходно прибављену сагласност министарства

надлежног за послове пољопривреде.

На територији Града Сомбора налази се бушотина БМ-1 (Бачки Моноштор) која је

позитивна хидрогеотермална бушотина ван производње на дубини од 1200 m.

Термоминерална воде је излазне температуре 73◦C са изврсним референцама, како са

аспекта физичко-хемијског састава, тако и по енергетском потенцијалу. Максимална

регистрована издашност бушотине је 15 l/s. На основу извршеног хидротермалног

испитивања постојећа бушотина могла би се кориситити за експлоатацију

термоминералних вода без улагања у иначе врло скупе радове бушења на веће дубине.

Због излазне температуре воде може имати примену у индустрији, пољопривреди (грејање

стакленика и пластеника), грејању зграда и даљинском грејању и у балнеолошке сврхе те

представља огроман потенцијал од стратегијског значаја за подручје Града, али и шире.

На територији Града налази се и бања Бездан која се користи у балнеолошке сврхе.

Одликује се термоминералном водом која припада категорији алкалних натријум

хидрокарбонатних вода богатих јодом са температуром од 26°C i 37°C.

Енергетски потенцијал биомасе је сконцентрисан у отпацима из пољопривреде,

шумске и дрвопрерађивачке производње. У сточарству, као остатак биомасе се сматра

течни стајњак. Пошто је простор Града претежно пољопривредни крај има значајну

количину био отпада (ако би се само једна трећина од укупне количине биомасе која се

годишње произведе користила за енергетске потребе потенцијал би био око 700.000

MWh) што указује на могућност и потребу валоризације и практичне примене свих врста

биомасе. Због великих трошкова транспорта индиције говоре да биомасу на овом простору

треба користити у непосредној близини настанка ових сировина (у оквиру појединих

насеља и садржаја) ради задовољавања енергетских потреба објеката пољопривредне

производње. Биогас се производи и користи првенствено из разлога економичног

управљања стајским ђубривом, ради оптимизације доходка по хектару обрадиве

површине, заштите човекове средине и радне околине и за потребе снабдевања фарми

сопственом енергијом. Застој у развоју сточарства је, такође, један од фактора који

дестимулативно делују на развој овог енергента.

Предузеће ''БИО-ЕНЕРГООИЛ'' ДОО из Сомбора први је произвођач биодизела на

територији Републике Србије који као своју основну сировину користи отпадно јестиво

уље биљног порекла или животињских масноћа, као и сва остала уља органског порекла

(уље од соје, сунцокрета, палме, репице...) и при томе производи биодизел високог

квалитета, провереног и потврђеног од стране Института за ратарство и повртарство у



37

Новом Саду. Сировинска уља су употребљена биљна уља (из домаћинстава, индустрије,

ресторана) или свежа биљна уља набављена од произвођача. Отпадна биљна уља као

сировина су у производњи заступљена са 50%, са тенденцијом повећања овог удела. При

преради оваквих уља производни процес се одвија на опреми која је усклађена са

високим стандардима Европске Уније за квалитет биодизела јер је сам производни процес

еколошки веома погодан, не користи воду за испирање биодизела и не производи никакве

емисије штетних гасова или отпадне воде. Оптимални капацитет овог постројења износи

око 8 t/dan произведеног биодизела, а тренутно производи свега 1 t/dan, што износи

свега 12,5% искоришћености капацитета.

Сунчево зрачење може да се користи за добијање топлотних и хемијских извора

енергије, за трансформацију у механичку и електричну енергију. Ограничавајући фактор

коришћења сунчеве енергије је велика почетна инвестиција, а потребне су и велике

површине за инсталисање сунчевих колектора. Коришћење сунчеве енергије треба

комбиновати са неким другим видом конвенционалне енергије, због немогућности

адекватне акумулације и коришћења током целе године.

Подручје Плана се, на основу Студије Атласа ветрова на територији АП Војводини,

делом налази у зони ветрова средње брзине <3,5 m/s, а југоисточним делом се налази у

зони са средњом брзином ветра од 3,5-4 m/s и енергетским потенцијалом од 50-80 W/m2

на висинама од 50 m изнад тла. Са савременим технологијама ветротурбина, које

омогућују исплативи рад и при мањим брзинама, већ изнад 3m/s, могуће је поставити

веће капацитете, па се може рећи да је потенцијал значајан. На Телечкој заравни је

велика учесталост струјања ваздуха изнад граничне вредности за погон ветрењача са

генераторима за производњу електричне енергије. Према Закону о планирању и

изградњи, ветроелектране се могу градити и на пољопривредном земљишту, уз претходно

прибављену сагласност органа надлежних за послове пољопривреде и заштите животне

средине. Приликом одређивања локације за ветроелектране посебна пажња биће

посвећена ризику по животну средину (бука, утицај на птице, слепе мишеве и пејсаж) и

процени прихватљивости тог ризика са становишта домаћих прописа у области заштите

природе и животне средине, пре свега Закона о заштити природе, и европских стандарда

и искустава у изградњи ветроелектрана (израда стратешких процена утицаја на животну

средину и студија о процени утицаја на животну средину), што се посебно односи на

заштићена и еколошки значајна подручја.

Слика 2: Приказ брзине и енергетског потенцијала ветра на висини 50m у W/m2



38

Концепција развоја појединих ОИЕ заснива се на:

- већем коришћењу ОИЕ, уз боље енергетске ефекте и побољшавање квалитета животне

средине;

- изради студије потенцијала свих обновљивих извора и одређивању и увођењу

подстицајних мера за производњу енергије;

- унапређењу постојеће и изградњи нове инфраструктуре за потребе дистрибуције и

коришћења ОИЕ;

- стварању погодног амбијента за примену и инвестирање у ОИЕ, (поједностављивање

административних процедура, подршка развоју тржишта за ОИЕ) и укључивање свих

интересних група (локалне самоуправе, стручне јавности, инвеститора, удружења и

становништва) у процесе имплементације програма ОИЕ;

- образовању, информисању и подршци истраживању и развоју науке и технологија

ОИЕ.

2.6. БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

На распоред и заступљеност биљног и животињског света утицали су бројни

фактори: педолошки састав, геоморфолошке карактеристике, клима, хидрографија и

структура земљишног покривача. Постоје извесне разлике у хоризонталном распореду

појединих биљних врста условљене локалним разликама у погледу састава земљишта,

дубина подземних вода, нагиба и осунчаности, док су климатске карактеристике од мање

важности.

Биљни свет Града Сомбора чине, у највећем проценту, култивисане биљне врсте,

јер 80,44% површине чини обрадиво пољопривредно земљиште. Највише се сеју кукуруз,

пшеница, сунцокрет, шећерна репа и крмно биље. На блажим странама лесне заравни

заступљени су виногради и воћњаци, а на стрмијим нагибима површине под ливада и

пашњацима са самониклом травном вегетацијом.

Од животињског света највише је зечева, препелица, фазана, јаребица, пољских

мишева, а од птица врабци, вране, свраке, жује и др. У регистрованим ловиштима је

заступљена крупна (јелен, срнећа дивљач и дивља свиња) и ситна (зец, фазан, дивља

гуска, дивља патка, препелица, шумска шљука) ловна дивљач. Одређени број врста је

заштићен као природна реткост.

Површина заштићеног природног добра СРП ''Горње Подунавље'' чини 7,74%

укупне територије Града. Највеће површине су под шумама састављеним само од лишћара

од којих су најзаступљеније топола, лужњак, цер и бадемолиста и бела врба. Налазе се и

три значајна солитерна стабла: стабло азијског платана, стабло веза и стабло маклуре.

Резерват je стекао међународни статус заштите и уписан je у Рамсарску листу (мочварна и

друга влажна подручја према Конвенцији о заштити мочварних подручја), представља део

националне ЕМЕРАЛД мреже (Areas of Special Conservation Interest - ASCI) која укључује

подручја од посебног еколошког значаја за угрожене врсте и станишта и међународно

значајно подручје за птице (IBA), значајно подручје дневних лептира Европе (PBA) и

међународно значајно биљно подручје (IPA). Резерват одликују очуване изворне биљне

заједнице, (ритске шуме, ливаде и шевари), разноврсна флора и ретке проређене биљне

врсте (бели и жути локвањ, ребратица, кукурјак и др.), разноврсна фауна, нарочито

птице мочварице и рибе и проређене и угрожене врсте (орао белорепан, црна рода, куна,

златица и белица, јазавац, дивља мачка).

Дунав са припадајућим плавним подручјима представља станиште 6 врста риба за

које се одређује први степен заштите (гавчица, источна говедарка, чиков, белавац, мали

и велики вретенар). Од 22 рибље врсте које се налазе на Прелиминарном списку врста за

црвену листу кичмењака Србије, у водотоку Дунава и речним рукавцима који га окружују,

а налазе се у границама Резервата (у сва три режима заштите), присутно је 16 врста

(кечига, штука, гавчица, источна говедарка, речна мрена, шаран, бркица, чиков, јегуља,

манић, балавац, пругасти балавац, смуђ, смуђ камењар, мали и велики вретенар). Поред

поменутих врста – природних реткости налазе се и економски значајне врсте риба, као

угрожене у Дунаву и плавној зони (кечиге, штука...).



39

3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ДИСТРИБУЦИЈА СТАНОВНИШТВА И МРЕЖА

НАСЕЉА И ЈАВНИХ СЛУЖБИ

3.1. СТАНОВНИШТВО

Основни циљ демографског развоја Војводине који је дат у Регионалном

просторном плану АП Војводине је стационарно становништво тј.становништво у коме ће

следеће генерације бити исте величине као и постојеће, уз прилагођавање очекиваним

демографским променама. Да би се овај циљ остварио неопходно је успоравање тренда

опадања природног прираштаја и заустављање миграција ка већим центрима.

табела 3: Демографска кретања до 2021.године – пројекција броја становника

на основу досадашњег тренда промена

НАСЕЉЕ:

2002. год. 2011. год. 2016. год. 2021. год.

Алекса Шантић -стара методологија -нова методологија

2.209 2.172

1.837 1.788

1.658 1.605

1.497 1.440

Бачки Брег -стара методологија -нова методологија

1.477 1.388

1.158 1.131

1.012 1.010

884 901

Б.Моноштор -стара методологија -нова методологија

4.122 3.920

3.524 3.425

3.230 3.178

2.961 2.948

Бездан -стара методологија -нова методологија

5.507 5.263

4.730 4.569

4.347 4.224

3.994 3.905

Гаково -стара методологија -нова методологија

2.236 2.201

1.836 1.811

1.646 1.625

1.475 1.458

Дорослово -стара методологија -нова методологија

1.981 1.830

1.570 1.485

1.380 1.322

1.213 1.177

Кљајићево -стара методологија -нова методологија

6.126 6.012

5.166 5.054

4.699 4.589

4.275 4.168

Колут -стара методологија -нова методологија

1.736 1.710

1.365 1.327

1.194 1.153

1.045 1.001

Растина -стара методологија -нова методологија

566 566

411 410

344 343

288 287

Риђица -стара методологија -нова методологија

2.664 2.590

2.053 2.017

1.776 1.755

1.537 1.528

С.Милетић -стара методологија -нова методологија

3.243 3.169

2.808 2.738

2.592 2.524

2.393 2.328

Сомбор -стара методологија -нова методологија

52.648 51.471

48.749 47.485

46.709 45.406

44.756 43.468

Станишић -стара методологија -нова методологија

4.971 4.808

4.075 3.971

3.649 3.571

3.268 3.211

Стапар -стара методологија

3.882

3.340

3.072

2.826



40

-нова методологија 3.720 3.278 3.056 2.848

Телечка -стара методологија -нова методологија

2.148 2.084

1.728 1.697

1.531 1.514

1.357 1.351

Чонопља -стара методологија -нова методологија

4.433 4.359

3.465 3.393

3.022 2.952

2.635 2.569

Укупно Град: -стара методологија -нова методологија

99.949 97.263

87.815 85.569

81.722 79.691

76.051 74.219

Разлика у броју становника по старој и новој методологији пописа односи се на лица која живе дуже од 1

године у иностранству, а која по новој методологији нису увршћена, као и странци који живе дуже од 1 године код нас, а који су по новој методологији укључени.

Анализа демографског развоја насеља у граду Сомбору извршена је на основу

званичних статистичких података пописа становништва у периоду 2002-2011. године.

Демографска ситуација на територији Града Сомбора је веома неповољна и

забрињавајућа. Укупан број становника се између два пописа (2002-2011.год) смањио за

11694 становника тј. за око 12 %. Због тога уз залагање локалне самоуправе и помоћ

Државе хитно треба предузети ефикасне мере којима ће се смањити депопулација и

подстицајне мере за рађање и останак становништва у месту становања.

Поред мера економске и социјалне политике, неопходна је економска, социјална и

еколошка обнова села, којом би се омогућили квалитетнији услови живота у руралном

подручју и повећала заинтересованост младих за рад и останак. Веома је важна и

децентрализација јавних служби Града, односно јачање социјалне основе (школство,

здравство, култура, спорт) у центрима заједнице насеља (Бездан, Станишић, Кљајићево)

како би се повећала приступачност појединих заједница сеоских насеља. Потребно је

израдити пројекте и програме запошљавања младих и социјалног становања којим би се

стимулисала демографска обнова уз обезбеђено доступно становање и већу могућност

рада, уз подршку средствима Републике, Покрајине и Града.

Опште смернице за остваривање планских решења и демографски опоравак су:

- опремање комуналном инфраструктуром, унапређење квалитета становања и

јавних служби као предуслов за побољшање квалитета живота у свим насељима;

- отварање нових радних места и ангажовање неупослене радне снаге;

- промоција савремене пољопривредне производње и делатности које су

комплементарне са пољопривредом (туризам, услуге) додатне обуке становништва

за рад у пољопривреди, туризму и уготитељству према утврђеним потенцијалима;

- формулисање градске политике у домену планирања породице као мере која би

зауставила опадање природног прирашаја;

- формулисање градске политике бриге о старима, као социјалне и развојне

политике, која би са једне стране обезбедила помоћ старијим становницима, а са

друге стране отворила нова радна места;

- унапређење рада здравствених служби и подизање свести о здрављу као мере за

смањење смртности одојчади;

Уколико наведене планске пропозиције буду реализоване у пуном облику доћи ће

до успоравања негативних демографских тенденција



41

3.2. ОДНОС ГРАДСКИХ И СЕОСКИХ НАСЕЉА И ФУНКЦИОНАЛНО

ПОВЕЗИВАЊЕ НАСЕЉА И ЦЕНТАРА

3.2.1. Мрежа насељених места

Насељено место Сомбор је смештено скоро у централном делу територије Града.

Насеља су распоређена у три прстена. Први прстен чине приградска насеља, други прстен

чине насеља: Бачки Моноштор, Бездан, Колут, Гаково, Станишић, Светозар Милетић,

Чонопља, Кљајићево и Стапар. Трећи прстен чине најудаљенија насеља распоређена по

ободу територије Града: Бачки Брег, Риђица, Растина, Алекса Шантић, Телечка и

Дорослово.

Основне промене у функционалној организацији мреже насеља односе се на

динамику активирања привредних и услужних објеката на простору планираном за развој

радних зона, смањења незапослености становништва отварањем нових радних места и

ублажавању економског стагнирања посебно сеоских домаћинстава.

Поред даљег јачања Сомбора као градског центра од националног значаја са

својим привредним и популационим потенцијалом и развојем индустрије, очекује се

снажнији социоекономски развој већих насеља (центри заједнице насеља).

Планом се дефинише улога сваког насеља појединачно, као и место и функција у

оквиру функционалног система насеља Града Сомбора. Даље ће се развијати следећа

хијерархија насеља :

- градски центар Сомбор;

- центри заједнице насеља;

- развијена сеоска насеља;

- примарна сеоска насеља;

- приградска насеља.

Функционално повезивање градског центра Сомбора са осталим насељима одвијаће

се преко административних, здравствених, привредних, културних, образовних и других

функција и утицајно подручје ће се рефлектовати на сва насеља. Добра саобраћајна

повезаност са свим насељима на територији Града Сомбора и околине одвијаће се мрежом

постојећих и планираних државних и општинских путева.

Центри заједнице насеља (Бездан, Станишић и Кљајићево) ће гравитационо

покривати села са нижим нивоом опремљености, и поред локалног имаће и шири

функционални и развојни утицај на целој територији Града. На развој Бездана ће у

великој мери утицати планирани развој водног саобраћаја, близина Дунава и Горњег

Подунавља, планирани регионални бањски центар и реализација планираних радних

зона. На развој Кљајићева ће у наредном периоду утицати формирање радне зоне и

планирана обилазница. У њима ће се груписати установе културно друштвених услуга за

више села.

У развијена сеоска насеља спадају: Чонопља, Стапар, Алекса Шантић и Бачки

Моноштор. Светозар Милетић активирањем бањског лечилишта и развојем туристичког

потенцијала може да постане развијено сеоско насеље.

Примарна сеоска насеља су насеља са слабије развијеном путном мрежом која их

повезује са осталим деловима града, слабијом насељеношћу итд. Овој групи припадају:

Бачки Брег, Колут, Растина, Риђица, Гаково, Дорослово и Телечка.

Приградска насеља су стамбена насеља уз насељено место Сомбор: Билић,

Буковац, Градина, Жарковац, Козара, Ленија, Лугово, Милчић, Ненадић, Обзир,

Радојевићи, Ранчево, Централа, Чичови, Шикара и Шапоње.

Предложена организација има за циљ да допринесе рационалној мрежи центара,

који ће бити носиоци трансформације у гравитационом подручју. Наведени центри ће

утицати на активирање постојећих потенцијала за размештај различитих врста делатности

као допринос укупном развоју Града.



42

Град Сомбор представља центар функционално урбаног подручја државног значаја

са популацијом између 100.000 и 250.000 становника којем ће у планском периоду, сем

Апатина, припадати и Оџаци и Кула. У оквиру ФУП територије ће бити 214.011

становника, које чини 2.9% укупног броја становника Републике Србије. Површина ФУП-а

је 2.489 кm2, што чини 3.2% површине територије РС. Град Сомбор као центар ФУП-а

треба да има водећу улогу у регионалној сарадњи, како у оквиру земље, тако и на

међународном нивоу.

Концепција развоја ФУП-а у смислу равномернијег територијалног развоја

усмерена је на ојачавање функционалних мрежа између насеља, те насеља унутар ФУП-а

и између ФУП-а као и трансгранично функционално повезивање са суседним ФУП-овима у

околним земљама (IPA и други програми ЕУ). Перспективну комплементарност и

функционално повезивање Сомбор ће развијати са Апатином и Суботицом. Због близине

коридора VII, пограничног положаја и потенцијала као града инкубатора знања и

иновација, Сомбор ће добити на значају.

3.2.2. Урбани и рурални развој

Одрживи градови и урбана насеља су она у којима је економски, социјални и

просторни развој тако осмишљен и реализован да траје и који обезбеђује квалитет живота

свим грађанима. Одрживи развој се остварује кроз интегрaцију и унапређивање

економског, еколошког, социјалног и просторно-физичког развоја. То значи обезбеђивање

таквог просторног развоја који ће заједно са заштитом и унапређењем животне средине,

одрживим начином коришћења ресурса, заштитом градитељског наслеђа и очувањем

других природних и створених вредности, омогућити задовољавање потреба садашњих

као и будућих генерација.

Концепција развоја и уређења градова и осталих урбаних насеља је резултат

интегралног и повезаног деловања три сегмента у оквиру којих се јасно дефинишу:

просторни ниво региона, локални ниво и међународна и интер-регионална сарадња и

повезивање. Развој града засниваће се на следећим принципима:

- развијање Града Сомбора које ће имати кључну улогу за регионални развој због

специфичне локације у односу на коридор VII и X и пограничног положаја;

- трансгранична и интер-регионална сарадња и повезивање са градовима у ближем и

ширем окружењу АП Војводине;

- просторно, функционално, економски, социјално и еколошки уравнотежени урбани

развој;

- развијање територијалне кохезије на принципима одрживог развоја, уз активирање

капацитета насељеног места Сомбор и повезивање са окружењем, повећање

рурално-урбане сарадње као и за интрарегионално умрежавање и груписање

мањих територијалних јединица;

- одрживо коришћење природних и културних ресурса и појачано ангажовање

обновљивих ресурса;

- реиндустријализација града која уважава технолошке, еколошке и економске

ефекте на просторни развој;

- заштита и унапређење јавног интереса, јавних добара и јавног простора;

- конкуретност, комплементарност и укључивање јавности;

- давање већег значаја локалном нивоу као месту на коме се креирају и стичу

развојне иницијативе и разрешавају конфликти у коришћењу простора;

- заштита еколошког квалитета урбаног подручја и окружења, смањење загађења и

притисака на животну средину;

- подстицање иновација и увођење нових технологија, стварање бољих веза између

науке, технологије, предузетништва и привлачења стручњака.

На основу анализе демографског развоја насеља у граду Сомбору извршене према

званичним статистичким подацима пописа становништва у периоду 2002-2011. године и



43

прелиминарним подацима Пописа становништва, домаћинстава и станова у Републици

Србији 2011. године, очекује се да ће у периоду 2011-2021. године доћи до драстичног

пада укупног броја становника што ће за последицу имати повећање броја мањих насеља,

а смањење броја средњих насеља.

Табела бр.4: Популациона структура насеља

БРОЈ СТАНОВНИКА

БРОЈ НАСЕЉА

2002. год. 2011. год. 2021. год.

до 1000 1 1 2

Од 1000-2000 3 6 6

Од 2000-3000 4 2 4

Од 3000-5000 5 5 3

Од 5000-7000 2 1 0

Преко 7000 1 1 1

Због тога је један од основних стратешких приоритета обнова и уређење села на

одржив и друштвено рационалан начин јер је рурални простор више деценија био

изложен великом притиску, што је довело до неповољних структурних промена.

Побољшањем комуникације између села и центара вишег реда, надоградњом постојеће и

изградњом нове инфраструктуре, села ће се интегрисати у привредни, културни и

социјални развој подручја.

Основни циљ развоја села и руралних подручја је повећање квалитета живљења у

руралним подручјима кроз очување, обнову и одрживи развој њихове економске,

социјалне и еколошке виталности, као резултат децентрализације градова и општина.

Концепција руралног развоја заснована је, са једне стране, на даљем развоју и одрживој

експлоатацији ресурса у области пољопривреде, шумарства и водних ресурса, а на другој

страни на диверсификацији руралне економије (МСП, туризам, рекреација...). Планирано

унапређење пољопривреде, изградња и модернизација свих видова инфраструктуре,

развој туризма, посебно здравственог, ловно-риболовног и наутичког (СРП ''Горње

Подунавље'') допринеће да се сеоска подручја брже и адекватније развијају, уз

заустављање негативних демографских тендеција.

Пошто је извесно да ће пољопривреда и пратеће активности везане за њу још дуго

бити највећа развојна шанса Града Сомбора, веома је важно законски уредити ову област.

Немогуће је осмислити развој савремене пољопривредне производње без биолошки

стабилног, економски одрживог и инфраструктурно опремљеног села. Само таква села,

удобна за живот, могу у значајнијој мери задржати млађе становништво и обезбедити му

економски просперитет. Задатак шире друштвене заједнице је инфраструктурно

опремање, пре свега водоводним и канализационим система, односно обезбеђивање

снабдевања становништва здравом водом, гасификација и осавремењавање

телекомуникација, као и повећање доступности јавним услугама. Села се налазе у оквиру

функционалног подручја Града Сомбора те спадају у надлежност области које ће

решавати однос између села и града. Враћањем својине локалној самоуправи и

преиспитивањем њеног карактера, величине и броја, село са својим атаром може да

постане значајнији фактор развоја.

У области образовања потребне су посебне мере за подизање квалитета

образовања у сеоским школама. За оне који су заинтересовани за останак на селу

потребно је израдити посебне програмске садржаје, који би допринели успостављању

веза између школских знања и живота у сеоским заједницама. Од стратешког је значаја

за развој успостављање међусекторских веза између образовања и привредног,

социјалног и културног развоја сеоских заједница и стварање регионалних асоцијација

сеоских школа и њихово повезивање са средњим пољопривредним школама под

менторством пољопривредних факултета. Тако би се оствариле проширене функције



44

сеоских школа и омогућило унапређивање образовања сеоског становништва и

повезивање сеоског образовања са општим развојем села.

У односу на структурне карактеристике села која припадају интегрисаном,

успешном руралном типу, на граници ка прелазном, са густином насељености мањом од

100 ст/km2, примениће се следеће мере и активности:

- јачање конкурентности пољопривреде;

- унапређење пољопривредне производње и пласмана (са акцентом на

специјализацију производње);

- подстицање и развој малих погона, пре свега за прераду пољопривредних

производа;

- стварање пољопривредно-прехрамбених кластера;

- јачање прехрамбене индустрије;

- повећање нивоа квалитета живљења у сеоским подручјима, подизањем нивоа

комуналне опремљености;

- диверзификација руралне економије (туризам, занатство, рекреација);

- модернизација и рационализација система размене знања и информација у

пољопривреди;

- изградња и унапређење система за наводњавање - активирање канала Дунав-

Тиса-Дунав;

- смањење загађења од пољопривреде (Дунавски пројект);

- очување и побољшање природне средине и обезбеђивање одрживог коришћења

природних ресурса; програм заштите географског порекла производа.

- развој сеоског туризма и угоститељства, са циљем боље валоризације сопствене

производње;

- отварање нових радних места, ван пољопривредне делатности, пре свега са циљем

упошљавања жена.

3.3. ОРГАНИЗАЦИЈА ЈАВНИХ СЛУЖБИ

Просторна организација јавних служби на територији Града Сомбора је одређена

постојећом мрежом објеката, потребама будућих корисника и економским могућностима.

Мрежу објеката јавних служби на подручју Града Сомбора је потребно

децентрализовати и концентрацију садржаја вршити у центрима заједнице насеља.

Градски центар треба да обезбеди широку и разноврсну понуду видова становања, јавних

служби, услуга и производње, висок ниво комуналне опремљености и пријатну животну

средину. Поред градског центра, приоритет у том смислу имају центри заједнице села у

циљу обезбеђивања квалитетних услова за живот и задржавања становништва у руралном

подручју.

Предшколско васпитање и образовање ће се и даље одвијати у предшколској

установи ''Вера Гуцуња'' која има 29 објеката: у насељеном месту Сомбор и у сваком од

насељених места. Реализоваће се у оквиру јасленог програма за децу, полудневног и

целодневног боравка и припремног програма за школу. Неопходно је реновирање и

повећање квалитета опремљености постојећих предшколских установа потребним

средствима и опремом. За даљи развој овог сектора од велике важности је унапређивање

модела организације предшколских установа, који треба да буде довољно квалитетан, са

двојезичном наставом у насељима у којима постоје потребе, доступан свим социјалним

групама.

Основно образовања ће се и даље одвијати у 20 основних школа, као и школи за

основно образовање одраслих, основној музичкој школи и школи за основно образовање

деце са сметњама у развоју. У насељеним местима основно образовање ће се одвијати

матичним осмогодишњим школама у насељеним местима и четворогодишњој у Растини уз

даљу реконструкцију и санацију сеоских основних школа и повећање квалитета

опремљености потребним наставним средствима и побољшање квалитета наставног

процеса уз развој мултијезичности где постоји потреба. У области образовања потребне



45

су посебне мере за подизање квалитета образовања у сеоским школама. Потребно је

смaњити вeлике рaзлике у услoвимa oбaвeзнoг oбрaзoвaњa кojи су пoслeдицa рaзликa у

oпрeмљeнoсти шкoлa, рaспoлoживим кaпaцитeтимa, прaтeћим прoстoриjaмa, кao

нeдoвoљнoг брoja квaлитeтнoг нaстaвничкoг кaдрa у пoдручним шкoлaмa. Тaкви

мeхaнизми су ''пoкрeтнe учиoницe'' (сa кoмпjутeримa, лaбoрaтoриjoм, библиoтeкoм),

мoбилни нaстaвнички тимoви и сл. кojимa сe знaчajнo пoбoљшaвajу услoви и квaлитeт

oбaвeзнoг oбрaзoвaњa у мaлим oснoвним шкoлaмa.

За оне који су заинтересовани за останак на селу потребно је израдити посебне

програмске садржаје, који би допринели успостављању веза између школских знања и

живота у сеоским заједницама.

Средње образовање ће се обављати у шест постојећих средњих школа: Гимназији,

медицинској, техничкој, економској, текстилној, пољопривредно-прехрамбеној као и

школи за средње образовање деце са сметњама у развоју уз отворену могућност

оснивања нових смерова и образовних профила и побољшање квалитета наставног

процеса у складу са европским стандардима.

Развој здравствене заштите засниваће се на подизању квалитета услуга.

Здравствени центар ''Др.Радивој Симоновић'' ће и даље обезбеђивати стационарно

лечење становништва Града Сомбора, а покриваће и територију целог Западно-бачког

округа. Примарна здравствена заштита ће се обављати у Дому здравља у чијем се склопу

налази и 15 здравствених станица у насељеним местима којима је неопходно реновирање

и модернизација опремањем савременом медицинском опремом. Здравствена заштита ће

се и даље обављати и у Рехабилитационом центру у Бездану. У насељеним местима, а

нарочито у центрима заједнице села потребно је организовање најпотребнијих

специјалистичких служби у циљу пружања адекватне услуге становницима, као и у циљу

развоја туризма.

Развој мреже социјалне заштите има приоритет у развоју јавних служби. Циљне

групе којима је најпотребније унапређење социјалног статуса у Граду Сомбору, а у складу

са усвојеном Стратегијом за смањење сиромаштва су: стари, деца и омладина, особе са

инвалидитетом и жене. Планирано је унапређење система социјалне заштите усмереног

ка корисницима сервиса и услуга развијањем и умрежавањем јавног, цивилног и

приватног сектора.

На подручју Града Сомбора су евидентни токови старења становништва па брига о

старима мора бити свеобухватна и добро организована. Збрињавање старих лица путем

смештаја, исхране, неге, здравствене заштите са рехабилитацијом ће се и даље обављати

у Геронтолошком центру Сомбор. Потребно је стално радити на унапређењу квалитата

живота старих лица развијањем нових и организационим усавршавањем постојећих

сервиса и услуга, односно отворених облика заштите. Oснoвнe пoстaвкe здрaвствeнe

зaштитe и сoциjaлнe зaштитe стaрих oсoбa бaзирajу сe нa: примeни прeвeнтивних мeтoдa

с циљeм смaњивaњa губитaкa функциoнaлних спoсoбнoсти и прoдуживaњa витaлнoсти и

здрaвствeнoг стaњa, дoступнoсти здрaвствeних услугa рaди блaгoврeмeнoг лeчeњa,

зaдржaвaњу стaрих лица у кућнoм oкружeњу штo дужe, и oргaнизoвaњe рaзличитих

услугa кao штo су службe зa кућну нeгу и пoмoћ у кући, пoкрeтнe здрaвствeнe службe и

услугe, oргaнизoвaњa дистрибуциja oбрoкa и другe фoрмe oствaривaњa здрaвствeних и

зaштитних услугa у кући и стaну.

Нега и старање о здрављу, васпитању, помоћи у образовању и оспособљавање за

рад деце без родитељског старања и деце чији је развој ометен породичним приликама и

даље ће се обављати у Дому за децу и омладину ''Мирослав Антић–Мика''. Дом ће пружати

и услуге регионалног карактера у оквиру организоване Прихватне станице која врши

краткотрајни прихват и смештај деце и омладине која се нађу у скитњи, просјачењу, која

су занемарена и злостављана и када је потребно њихово хитно збрињавање.

Заштита, рехабилитација и образовање ученика са сметњама у развоју обављаће

се у школи ''Вук Караџић'' у оквиру које се налазе основна и средња школа, Дом ученика,

дневни боравак за децу и омладину са тешкоћама у менталном развоју умереног степена

и вишеструком ометеношћу, продужени боравак и обавезне ваннаставне индивидуалне

активности.



46

У наредном периоду потребно је изместити објекте казнено поправног завода из

централне градске зоне града Сомбора. Измештање ових објеката изван централне зоне

извршити у складу са следећим смерницама:

- искористити локације ових установа на економијама за бављење пољопривредном

делатношћу или у њиховој близини;

- у зависности од типа установе обезбедити 5-7 ha за изградњу новог објекта.

Стање у области културе је релативно задовољавајуће, с тим што је највећа

концентрација садржаја у градском центру. Домови културе постоје у већини насеља и

један су од услова за даљи развој у области културе. У наредном периоду је неопходно

наћи нове просторе за ове објекте у Алекси Шантићу и Гакову, како би били доступнији и

становништву и гостима и били укључени у програм културно-манифестационог туризма,

као развојног потенцијала укупне туристичке понуде. За нове садржаје културне

делатности најбоље решење је ревитализација и пренамена постојећих напуштених и

девастираних објеката.

Развој физичке културе подразумева да свако насеље треба да има спортске

терене (отворене и уређене терене) погодне за различите врсте спортских активности, са

минималним захтевима у погледу одржавања. У наредном периоду потребно их је боље

опремити недостајућим садржајима (свлачионице са мокрим чвором, трибине, ограде,

зеленило и др.) за задовољење потреба локалног становништва. Потребно је у планском

периоду обезбедити да сви школски објекти имају салу за физичко васпитање, опремљену

потребном опремом по савременим стандардима, што ће омогућити укључивање ђака у

спортске активности у овим насељима и њихов равноправнији развој у односу на ђаке у

градовима.

Градска управа треба да тражи фондове у националним и републичким агенцијама

за развој и запошљавање, невладиним и међународним организацијама задуженим за

развој Града и да се удружује са суседним општинама у заједничким иницијативама.

Локална заједница треба да се ангажује у организовање специјалистичких курсева

у центрима заједнице насеља, чиме би се подигла информисаност и свест становника о

савременим сазнањима у развоју пољопривреде, приватног предузетништва, екологије,

туризма, културе, информатике и телекомуникација, учења страних језика и другим

усавршавањима и могућностима преквалификације. Од посебне важности за развој

насеља су специјализоване обуке за оживљавање старих заната и традиционалне обраде

пољопривредних производа, које би биле намењене угроженој млађој, пре свега, женској

популацији у селима.

табела 5: Организација јавних служби према хијерархијском нивоу насеља

ЈАВНЕ СЛУЖБЕ

НАСЕЉЕНА МЕСТА

А.

Шан

ти

ћ

Бачки

Бр

ег

Б.М

он

ош

тор

Безд

ан

Чо

но

пљ

а

До

ро

сл

ово

Гако

во

Кљ

аји

ћево

Кол

ут

Расти

на

Ри

ђи

ца

Сом

бор

Стан

иш

ић

Стап

ар

С.М

ил

ети

ћ

Тел

еч

ка

I ОБРАЗОВАЊЕ

1. Предшколско васпитање

2. Основно I-IV

3. ОсновноV-VIII

4. Средње

5. Више и високо

6. Ученички и студентски домови

II СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА



47

1. Дом за децу без родитељског старања

2. Дом за старе

3. Дом за лица са посебним потребама

4. Центар за социјални рад

III ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

1. Амбуланта, здравствена станица

2. Апотека

3. Ветеринарска амбуланта

4. Рехабилитациони центар

5. Дом здравља

6. Општа болница

7. Завод за здравствену заштиту

8. Спец. болнице, заводи и институти

IV КУЛТУРА

1. Дом културе

2. Библиотека

3. Сценско-музичка делатност

4. Галерија и изложбени простор

5. Музеј

6. Архив

7. Завод за заштиту споменика културе

V ФИЗИЧКА КУЛТУРА

1. Отворени спортски терени

2. Фискултурна сала (школска)

3. Покривени објекат физичке културе

4. Мањи спортски центар вишенамен. карактера

5. Спотски центар за међународ. такмичења

Постојећи садржај

Планирани садржај

Могући садржај (у зависности од интереса и могућности)



48

4. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ И ДИСТРИБУЦИЈА ПРИВРЕДНИХ

ДЕЛАТНОСТИ

Планско опредељење је формирање привредног амбијента заснованог на

коришћењу свих расположивих ресурса који треба да обезбеде отварање нових радних

места, ефикаснију привреду, равномернији територијални развој и заштиту животне

средине.

Развој области и грана од значаја за повећање запослености и пораст друштвеног

бруто производа су:

- пољопривреда и прехрамбена индустрија ;

- индустрија (текстилна, инд. коже, намештаја, дрвно-прерађивачка,...);

- грађевинарство;

- трговина и занатско-сервисне услуге;

- шумарство;

- туризам и угоститељство и

- јавне услуге.

Неопходно је умрежавање и јачање функционалних веза између произвођача,

добављача, коопераната и купаца формирањем регионалних кластера МСП у циљу јачања

конкурентности привреде.

Успешна стратегија привредног развоја треба да се заснива на стварању

позитивних услова који ће привући инвестиције које отварају нова радна места,

задржавање постојећих привредних субјеката уз њихово максимално искоришћавање,

подстицање повећања броја нових предузетника, развој нових производних и услужних

програма, што већа производња роба и услуга за домаће и инострано тржиште услед чега

ће доћи до пораста животног стандарда становништва.

Имајући у виду чињеницу да је Сомбор центар Западнобачког округа са важним

институцијама намеће се потреба да преузме главну улогу у интензивирању веза и односа

са окружењем кроз умрежавање насеља на различитим територијалним нивоима (локалном,

регионалном,трансграничном) на бази комплементарности функција и заједничког

наступа на тржишту. За унапређења привредне структуре и технолошке модернизације

значајан је развој кластера.

Због тога су приоритетни циљеви привредног развоја: јачање улоге Сомбора као

регионалног центра, активна промоција развојних могућности Града, дефинисање

инфраструктурно опремљених локација, изградња капацитета за привлачење страних

инвестиција, смањење сиромаштва развојем пољопривредне производње и села, развој

инфраструктуре и заштита животне средине, подстицање оснивања малих и средњих

предузећа и унапређење доступности и квалитета услуга за развој МСП.

4.1. ПОЉОПРИВРЕДА

Земљишни фонд изузетног квалитета, умерено-континентална клима и велики

потенцијали коришћења воде омогућавају развој различитих видова пољопривредне

производње, као и развој агроиндустрије на бази расположивих сировина биљног и

животињског порекла. Пољопривредну производњу Града Сомбора карактерише примат у

производњи житарица, кукуруза, шећерне репе и сунцокрета. Приоритетни правци

просторне оријентације пољопривредне производње засниваће се на ратарству и

повртарству као водећим гранама тржишне производње, на говедарству и свињарству као

комплементарним, а посебна усмерења ужих локалитета су виноградарство и производња

лековитог биља.

Неопходно је да се изради Стратегија развоја пољопривреде као значајне

привредне гране (Основе о заштити коришћењу и унапређењу пољопривредног земљишта

за Град Сомбор). Стимулисана је регистрација индивидуалних пољопривредних



49

газдинстава као први корак у омогућавању пољопривредницима да лакше и брже

пристипе средствима Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Републике

Србије и фонду за пољопривреду АП Војводине као и другим изворима финансирања.

Ратарство и повртарство – С обзиром да је ратарска производња доминантна у

оквиру биљне производње на овом подручју, планира се да ће и у наредном периоду то

остати и по правилу ће се одвијати у ванграђевинском реону (изузетак је узгој поврћа за

сопствене потребе), који мора бити комасационо и арондационо уређен, снабдевен

путном мрежом и неопходним хидротехничким објектима. Интезитет производње ће се

повећати применом нових агротехничких и организационих мера, одржавањем каналске

мреже и подизањем ветрозаштитних појасева. Планира се, да у наредном периоду, дође

до повећања површина у свим облицима повртарске производње (у отвореном и

затвореном простору). Могуће је подизати и веће стакленике и пластенике - комплексе уз

поштовање правила уређења и мера заштите животне средине. Да би се планирано

повећање повртарске производње остварило потребно је:

- повећање површина под повртарским културама;

- посебно повећање гајења поврћа као другог усева;

- повећање површина под пластеницима и стакленицима;

- увођење у производњу поврћа више врста за свежу потрошњу током целе године;

- примена одговарајућих агротехничких мера, гајење квалитетних и отпорних сорти;

- коришћење квалитетног и отпорног семена и садног материјала;

- осавремењавање баштенског начина производње;

- набавка нове савремене механизације;

- повећање образовног нивоа пољопривредних произвођача.

Сточарство - За побољшање постојећег стања у сточарској производњи потребно

је да се утврди стратегија развоја сточарства за територију Града Сомбора. Сточарска

производња ће бити организована у адаптираним постојећим и новим савременим

фармама по принципу модерног стајског узгоја према правилима за подизање фарми. При

планирању броја и капацитета фарми треба водити рачуна о повезивању са

прерађивачком и кланичком индустријом као и могућностима снабдевања већих тржишта

у Србији и Европи. У наредном периоду је неопходно обезбедити довољну количину

квалитетне сточне хране и успоставити задовољавајући здравствени статус животиња и

обезбедити његово одржавање као основне предуслове континуиране сточарске

производње. За повећање сточарске производње користити и подстицајне мере државе и

мере кредитно-монетарне политике. Повољни услови за развој сточарства се налазе у

северном средишњем делу територије града (северно од насељеног места Сомбор) уз

планирани општински пут Станишић-Гаково где се налазе највеће површине под

пашњацима.

Виноградарство и воћарство – Виногради и воћњаци ће се по правилу подизати

у атару док ће у насељу бити могуће подизање мањих засада. Најбољи услови за разој

виноградарства су на песковитим теренима Риђице која је и планирана као дестинација

винског туризма. Производња вина треба да добије подршку Града, Покрајине и

Републике и, у перспективи, Европске уније. За унапређење воћарско-виноградарске

производње потребно је предузети следеће мере:

- едукација и удруживање произвођача;

- путем кредитне политике стимулисати високоинтензивну производњу;

- замена старих дотрајалих засада новим и санација запуштених младих воћњака и

винограда;

- подизати нове засаде избором најквалитетнијих сорти;

- обезбедити адекватну механизацију због повећања економичности производње.

Повољни услови за развој воћарства су у КО Сомбор II, Aлекса Шантић, Риђица,

Бездан и Чонопља, а за виноградарство у КО Риђица, Дорослово, Кљајићево, Чонопља и

Бачки Моноштор.



50

Остали видови њивске производње – С обзиром на квалитет земљишта и

традицију у производњи и других култура на отвореном простору, потребно је сагледати

могућност и израдити програм узгоја зачинског, ароматичног и лековитог биља, као и

могућност узгоја цвећа.

Пчеларство – На Планом обухваћеном простору нису довољно искоришћене

могућности за развој пчеларства, те је неопходно у свим стратешким опредељењима

нагласити да постоје добри услови за развој овог вида производње посебно у Бачком

Моноштору и Бачком Брегу где се мештани по дугој традицији баве пчеларством.

Рибарство – На посматраној територији, с обзиром на богатство воде, велике су

могућности развоја и привредног и спортског риболова. Поред Дунава, реке богате рибом

на подручју Града налазе се и слатководни рибњаци. Најповољније могућности за развој

рибњака су у КО Колут, Бачки Моноштор и Бездан.

Еколошка пољопривреда и органска производња – Представљају велики

развојни потенцијал Града Сомбора. Производња тржишно атрактивних пољопривредно-

прехрамбених производа у органском поступку и производа дефинисаног географског

порекла, за којима постоји изражена потражња на светском тржишту могу бити основа за

стварање препознатљивог конкурентног сомборског бренда. Неопходна је едукација,

увођење одређених технолошких и квалитативних стандарда и активнија тржишна

промоција производа. За унапређени развој и модернизацију пољопривреде на територији

Града Сомбора неопходно је покренути Програм развоја конкурентности пољопривредних

производа са територије Града.

Уређење и коришћење вода у пољопривреди – На овој територији постоје

изграђени системи за наводњавање, а у наредном периоду са променом сетвене структуре

и интензивирањем пољопривредне производње биће потребна реконструкција постојећих

заливних система. Постојећа каналска мрежа за одводњавање је у доста добром стању,

али је у наредном планском периду неопходно извршити њену реконструкцију,

адаптирати је за двонаменско коришћење, односно и у сврху наводњавања и стално је

одржавати.

За развој пољопривреде веома је важно постизање пуне комплементарности

између:

- ратарства, повртарства, воћарства, виноградарства са сточарством ради очувања

квалитета земљишта;

- пољопривреде и водопривреде ради обезбеђења оптималних хидролошких услова

за гајење биљака и животиња и заштите вода од неконтролисане употребе

пестицида и минералних ђубрива;

- пољопривредне и прехрамбене индустрије ради обезбеђивања потребне

сировинске основе и пуне упослености производних капацитета обе делатности;

- пољопривреде и угоститељства и туризма ради пуне валоризације пољопривредне

производње и развоја туристичке понуде.

На територији Града Сомбора не треба издвојити издиференциране зоне

пољопривредне производње, већ оставити одлуку непосредним произвођачима о

усмерењу пољопривредне производње и њеној исплативости.

4.2. ШУМАРСТВО И ЛОВ

Шумарство - као привредна грана, пре свега, на подручју Резервата, даје

значајне резултате посебно у газдинским јединицама ''Колут-Козара'', ''Карапанџа'' и

''Моношторске шуме''. ГЈ ''Моношторске шуме'' просторно обухвата највећу површину и

има највећи запремински прираст, нарочито врсте тополе – 214. У оквиру Резервата врши

се експлоатација дрвне масе са обрасле површине газдинских јединица које егзистирају



51

са 85-90% површине и запремине на простору Резервата. Ова дрвна маса биће

реализована у наредном периоду у складу са Посебним основама газдовања шумама.

Планираним развојем шумарства, односно шума на подручју СРП ''Горње

Подунавље'' које чине и највећи део шума, и осталих шума у обухвату Просторног плана

неопходно је:

- остварити заштитне, привредне и социокултурне функције шуме;

- унапредити стање постојећих шума имајући у виду режиме заштите природног

добра;

- оптимално користити шуме Резервата у складу са заштитом и одрживим развојем

укупног подручја;

- газдовање шумама Резервата ускладити са биолошким капацитетима станишта, што

подразумева газдовање ЕАТ и аутохтоним врстама дрвећа на одговарајућим

стаништима;

- конверзија алохтоних врста у аутохтоне врсте дрвећа, посебно на високим гредама

где се могу заснивати састојине храста лужњака, уз одговарајуће мере заштите;

- пласман коришћења дрвне масе у прерађивачким капацитетима у земљи;

- обављање радова у шумарству у складу са Програмом развоја подручја и основама

газдовања шумама;

- очување постојећих аутохтоних шумских заједница и њихова примена у

пошумљавању нових површина;

- побољшање услова станишта дивљачи и развој ловног туризма.

Шуме ван Резервата имају између осталих и производно-заштитну функцију.

Производна функција се огледа кроз производњу дрвне масе за све газдинске јединице.

Такође, потенцијал за шумарство на територији ван Резервата, представља и

непошумљено шумско земљиште које ће бити пошумљено у наредном периоду, у складу

са планским документима.

За просторни развоја шумарства ван Резервата је потребно:

- формирање нових површина под шумама;

- унапређење стања постојећих шума и остваривање заштитне, привредне и

социокултурне функције шуме;

- пласман коришћења дрвне масе у прерађивачким капацитетима у земљи;

- очување постојећих аутохтоних шумских заједница и њихова примена у пошумљавању

нових површина;

- организовање максималне шумске производње уз заштиту укупног екосистема и

побољшање услова станишта дивљачи и развој ловног туризма.

- обављање радова у шумарству у складу са Програмом развоја подручја и основама

газдовања шумама.

У наредном периоду планира се унапређивање стања државних шума према

могућностима у односу на расположиве материјалне, кадровске, техничке и економске

услове и потенцијале. Основне поставке унапређивања стања шума и шумских станишта и

превођења ка оптималном своде се на санацију свих деградираних и девастираних стања

на површини од 27.98 ha. Санација подразумева уклањање изразито лоших узгојних

стања са подизањем нових младих квалитетних састојина са стабилним елементима

унутрашње изграђености. Уклањање зрелих и презрелих стања по планираној просторној

и временској динамици са подизањем нових младих одабраних засада. Састојине

изданачког порекла треће генерације претвараће се у високе састојине вештачким путем.

Како би се успоставио оптималан однос обраслих и необраслих површина планира се

пошумљавање чистина, као проширена репродукција, на 108.41 ha. Обавезно

пошумљавање сечина као проста репродукција планира се на 38.94 ha. Надаље, у овом и

наредним уређајним раздобљима свака врста дрвећа и клона мора се налазити на

одговарајућим стаништима, како би могла дати своје максималне производне и друге

ефекте и резултате. Спроводи се педолошка анализа на целом шумском подручју са

циљем да се дефинишу станишта за сваку врсту дрвећа која ће се даље интензивно

развијати. За потребе успостављања отпималног стања неопходно је проучавати, пратити

развојно-производне карактеристике и добијене резултате применити у пракси.



52

Такође се планира подизање и ревитализација ветрозаштитних појасева на 322,3

ha дужине 230,1 km, а у складу са планом њиховог подизања на територији Града

Сомбора. Пошумљавање и заснивање пољозаштитних појасева треба да буде у складу са

основама шумског привређивања. Потребно је онемогућити бесправну сечу преосталих

шума, шумских засада и пољозаштитних појасева, посебно на пољопривредном земљишту

у државној својини.

Лов - Ловишта имају добре услове за развој и гајење дивљачи. У наредном

периоду се не очекује установљење нових ловишта, већ само обнављање решења о

давању ловишта на газдовање. Ловишта ће, у складу са Законом о дивљачи и ловству

(''Службени гласник РС'', бр. 18/10), газдовати својим ловиштем на основу важећих

ловних основа и годишњих планова газдовања, којима ће се прописати конкретне планске

мере које ће имати за циљ заштиту, исхрану и коришћење дивљачи.

Пун економски капацитет ловишта ће се постизати добром прогнозом динамике

развоја популације дивљачи, односно пројекцијом оптималног матичног фонда за сваку

ловну годину уз уважавање реалног прираста, губитака и одстрела дивљачи. У ловиштима

ће бити дозвољен улов дивљачи у складу са годишњим плановима газдовања. Ловишта ће

бити опремана ловно-техничким објектима, узгајалиштима дивљачи и ловачким домовима

у складу са планираним развојем ловног туризма.

Ловишта захтевају плански организовано и усмерено коришћење, гајење односно

негу шума како би се створили оптимални услови за боравак и развој популација

дивљачи. Такође се остављају необрасле и слободне површине за испашу и храњење

дивљачи. Одржавање просека, путних праваца и друге инфраструктуре вршиће се према

плану у овом и наредним уређајним раздобљима. Такође се мора вршити усаглашавање

Посебних основа газдовања шумама и Ловних основа по питању присутности врста и

броја дивљачи. Изградња ловно-техничких објеката мора бити планска, стручно вођена са

циљем да се шумским састојинама нанесе што мања штета, а да исти послуже својој сврси

и намени (хранилишта, појилишта, солишта и др.).

4.3. ИНДУСТРИЈА, ГРАЂЕВИНАРСТВО И ЗАНАТСТВО

Индустрија – Са становишта будућег просторног развоја индустрије потребно је

обезбедити различите радне зоне коју би сачињавале:

постојеће радне зоне које је потребно инфраструктурно унапредити и

комплетирати, и рационалније користити уз спровођење адекватних мера заштите

животне средине;

реактивирање пословних/производних објеката (brownfield), који су тренутно ван

функције;

планиране радне зоне на просторима повољних развојних потенцијала (доступност,

могућности инфраструктурног опремања, уклапања у околни простор).

За бржи развој индустрије неопходно је:

просторно-програмско комплетирање активности у постојећој индустријској зони и

радним зонама;

преструктурирање предузећа(власничко, технолошко и функционално);

развој прерађивачких делатности (мањи капацитети виших фаза прераде)

првенствено заснованих на пољопривреди и рибарству;

подстицање развоја МСП, едукација предузетника и стручно оспособљавање

запослених/незапослених;

Израда информационог система о локацијама које се могу понудити за смештај

индустрије и МСП, активнија промоција локација, активније повезивање са Агенцијом

за страна улагања и промоцију извоза Србије SIEPA.

Највеће потенцијале за развој имају следећи подсектори:



53

Прехрамбена индустрија - развој агроиндустрије базиран на високој финализацији

производње, првенствено везане за локално сировинско залеђе (прерађивачки

капацитети на бази расположивих сировина биљног и животињског порекла);

текстилна, кожарска и индустрија намештаја;

дрвно-прерађивачка и метало-прерађивачка индустрија;

бродоградилишна индустрија;

производња амбалаже;

производња саобраћајне сигнализације и опреме;

производња акумулатора.

У наредном планском периоду највећа концентрација индустријских капацитета

биће и даље у насељеном месту Сомбор. Концепт просторног развоја радних зона

првенствено је усмерен на јужни део градске структуре, на простор Индустријске зоне

града, као и на постојећим сателитским просторним структурама које се налазе у самом

ткиву града, које ће се надаље задржати на овим локацијама. Усвојен је План генералне

регулације на простору индустријске зоне у Сомбору, блокови 102, 103, 114, 115 и 127

(''Сл.лист Града Сомбора'' бр. 6/2013). Индустријска зона обухвата површину од око 485

ha и Планом су дефинисане јавне површине за уличне коридоре, као и формирање

блокова потребних за смештај свих будућих елемената индустријског парка које он мора

да садржи (слободна царинска зона, пословно управљачки центар, логистички центар,

радне и складишне зоне). Планирана делатност у оквиру Слободне зоне је производња,

док би се транспортно-транзитне и трговачке активности у највећем делу реализовале

преко логистичког центра. У осталом делу индустријске зоне формирани су блокови

намењени првенствено производњи.

Индустријска зона је опремљена инсталацијама: главним колектором канализације

отпадних вода, магистралним водоводом, гасоводом средњег притиска, далеководом 20kV

и ТТ инсталацијама. Секундарни развод инсталација је планиран у коридорима свих

планираних саобраћајница.

Изградња капацитета мале привреде са одређеним карактеристикама индустријске

производње се усмеравају у радне зоне услужно-производно складишних функција уз

Индустријску зону, дуж Стапарског пута, на делу Апатинског пута, као и на локацији у

северној градској територији на простору ширег локалитета северне обилазнице града.

Индустријска зона Града Сомбора има изузетно повољан положај због близине Дунава,

границе са Хрватском и Мађарском и аутопута, планираног аеродрома, обилазнице,

пловних канала и индустријског колосека. Улагањем у инфраструктуру, уз одговарајуће

промотивне активности и доношењем стимулативних одлука (које подразумевају

олакшице инвеститиорима) може се много повећати значај Града као повољног места за

улагање и јачање улоге Сомбора као центра региона.

У свим насељеним местима унутар граница грађевинског реона постоје планиране

површине за развој индустрије, грађевинарства и занатства. Изван грађевинских подручја

насеља налазе се постојеће и планиране радне зоне. На овим резервисаним површинама

могућ је смештај различитих делатности који не загађују животну средину. Нове радне

зоне планиране су изван грађевинских подручја насеља: Бездан, Кљајићево, Алекса

Шантић, Телечка и између Светозара Милетића и Милчића. Укупна површина планираних

радних зона износи 87.26 ha, од којих су највеће радне зоне од 26.39 ha у КО Кљајићево

и 21.95 ha у КО Бездан.

Да би се обезбедили услови за брже запошљавање и пораст прихода становништва

веома важан развојни приоритет треба да буде активан развој малих и средњих

предузећа (МСП), која су флексибилнија на тржишту. Мала и средња предузећа треба да

постану главни покретачи развоја нарочито у насељеним местима. Неопходна је и

подршка локалне самоуправе у процесима едукације будућих предузетника МСП.

Значајни просторни и сировински потенцијали сеоских насеља, као и недовољно

ангажована радна снага треба да се активира обезбеђењем услова за развој производно-

прерађивачких капацитета мањег обима чиме би се обезбедио и бржи трансфер

становништва из примарних делатности. Интензивирањем привредног и укупног развоја

Града ангажоваће се највећи део контигента радно способног становништва. С аспекта



54

функционалне трансформације насеља и побољшање стандарда живљења у њима, предност

дати програмима коришћења и прераде локалних сировина и комплементарним услужним

активностима (из домена производње, примарне обраде, складиштења или паковања

одређених производа, услужних активности пољоприведи, или у функцији туризма и сл.), на

издвојеним локалитетима, у новим или већ постојећим објектима који су ван функције

Грађевинарство – Ревитализација грађевинарства зависи од развоја целокупне

привреде и обима инвестиционе тражње. Посебни интереси у развоју су јачање техничке

опремљености и примена савременог индустријског начина изградње.

Занатство - Град Сомбор има дугу традицију занатстава, и треба и да поврати

традицију старих заната, не само као привредну већ и као туристичку вредност. Капацитети

услужног занатства могу се отварати у стамбеним зонама, у објектима становања, на

читавој градској територији. Ограничења се односе на капацитете, који загађују околину,

те се због тога такви капацитети не дозвољавају у зони центра, у близини здравствених и

школских објеката као и у густо насељеним блоковима. Производно занатство у

насељеним местима даје могућност активирања локалног становништва у привредним

делатностима јер је реална могућност прерастања занатске производње у погоне мале

привреде, што би био један од начина просперитета насеља.

4.4. ТРГОВИНА И УГОСТИТЕЉСТВО

Развој трговине и угоститељства зависиће од укупног привредног развоја Града

Сомбора, односно биће у директној зависности од раста производње, животног стандарда као и

куповне моћи становништва.

Мрежу капацитета намењених снабдевању и услугама развијати у складу са

критеријумом учесталости њиховог коришћења: капацитете намењене задовољавању

свакодневних потреба становништва развијати у складу са просторном дистрибуцијом

становништва, а капацитете намењене повременом или изузетном коришћењу развијати у

централној насељској зони и у зонама највеће концентрације становника и посетилаца.

5. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ ТУРИЗМА, ОРГАНИЗАЦИЈА И УРЕЂЕЊЕ

ТУРИСТИЧКИХ И РЕКРЕАТИВНИХ ЦЕНТАРА

Град Сомбор има изузетно повољан туристички положај јер преко територије Града

пролазе четири транзитна туристичка правца: међународни друмски туристички правац

(Суботица – Сомбор – Бездан –гранични прелаз Бездан (Хрватска)), национални друмски

туристички правац (Сомбор – Бачка Паланка – Шид – гранични прелаз Сремска Рача

(БиХ)), међународни пловни транзитно-туристички правац Дунав са приобаљем и пловни

национални туристички правац (главни канал ДТД - национални пловни-водни пут

повезан са Румунијом преко Бегеја и Тамиша).

Приoритeти у рaзвojу туризмa су: пoбoљшaњe aтрaктивнoсти града Сомбора кao

центра туристичке дестинације Горње Подунавље и вaлoризaциja и прoмoциja

спeцифичнoсти, прeпoзнaтљивих зa дoмaћe и стрaнe туристe. На овај начин ће се постићи

разноврсност у понуди и активирање нових још неафирмисаних дестинација. Потребно је

израдити Стратегију развоја туризма у Граду која би требало да обухвати и суседне

општине/градове. За развој туризма је неопходна боља инфраструктурна опремљеност.

Туристичка организација града Сомбора треба да преузме водећу улогу у осмишљавању и

планирању модела туристичког развоја и промоције Града као једне од значајнијих

туристичких дестинација у регији и шире. Развој селективних врста туризма утицаће на

целокупну привреду јер ће омогућити валоризацију слободних природних добара која ће



55

добити економску вредности и створити тржиште за локалне производе који иначе не би

доспели на тржиште.

За развој туризма на простору Града Сомбора неопходно је формирати заједничку

понуду која ће објединити следеће видове туризма :

Ловни туризам - Због изузетних природних могућности, ловних и риболовних

подручја (богатство вода, шума и поља ) и разноврности крупне и ситне дивљачи очекује

се да ће ловни туризам и даље достизати свој оптимални обим. У наредном периоду

одвијаће се у СРП ''Горње Подунавље'' у ловишту ''Козара'' и ван Резервата у отвореном

ловишту ловачког удружења ''Западна Бачка'' и ловишту ''Колут''. Лов ће се одвијати у

индивидуалном аранжману као појединачан лов или у мањим групама. Изузетно

атрактивне могућности за ловни туризам пружа веома добро опремљен Агро- туристички

комплекс ''Краљевска препелица'' у Дорослову. Комплекс располаже смештајним

капацитетима за ловце у изузетном етно амбијенту са боксовима за псе, сопственим

музејским збиркама, ергелом, базеном, фитнес центром, конгресном салом и салонима за

одржавање састанака, радних и научних скупова, разним објектима и теренима за

спортске активности. У планском периоду га је потребно активирати и ставити у функцију

ловног туризма. Локалитет за ловни туризам je ''Штрбац'' на коме се налази ловачка кућа

која се користи као ловно-туристички објекат. Спортско-риболовни туризам везан је за

потенцијале Дунава, велики број рукаваца, бара и мртваја. Локалитет за развој

риболовног туризма je Чонопљанско језеро које је уређено као прави риболовачки рај.

Потенцијални простор за развој риболовног туризма је и планирана акумулација Риђица.

На подручју Резервата установљено је рибарско подручје ''Горње Подунавље'' које се на

подручју Града Сомбора простире од 1433 до 1413 km тока реке Дунав.

Бањски (здравствени) туризам - За бању Бездан која ће постати регионални

бањски центар планирано је подизање квалитета услуга (здравствено лечилишних,

смештајних, пратећих) у складу са домаћим законодавством и стандардима, проширење

понуде капацитета са регионалним статусом одговарајућим wellness програмима у складу

са захтевима регионалног тржишта. Повољан туристички простор за развој овог вида

туризма ће настати активирањем бушотине БМ-1 код Бачког Моноштора и изградњом

туристичко-спорстко-рекреативног центра са балнеолошким лечилиштем. Важан корак за

развој бањског туризма је и ревитализација и развој Лемешке бање у Светозар Милетићу.

Наутички туризам - Град Сомбор представља Дунавску евро-капију Србије,

односно прва је градска општина на току Дунава кроз нашу земљу. Пловни-водни пут

Дунав и пловни канали ХС ДТД пружају веома повољне услове за развој наутичког

туризма. За развој наутичког туризма и привреде најважнији корак је ревитализација и

отварање преводнице Бездан, оспособљавање пловности каналске мреже и изградња

потребне наутичке инфраструктуре (марина, пристаништа, привезишта) и других

садржаја боравка (снабдевање, санитарни чвор...)

Уз сарадњу са удружењем наутичара ''Дунавски пропелер'' из Бачког Моноштора

предложене су потенцијалне локације за развој наутичког туризма приказане на

Рефералној карти бр.3 Туризам и заштита простора. Планирана је наутичка

инфраструктура и активности које се могу дешавати у приобаљу Дунава на каналу Врбас-

Бездан, каналу Бездан-Пригревица, Бајском каналу. Унутар Резервата локалитет

наутичког туризма је Барачка (комплекс наутичког туризма ''Барачка'' на простору где се

Дунавац улива у Дунав), који ће садржати прихватни објекат наутичког туризма са

потребним пратећим садржајима. Ван резервата је планирана марина код Бездана за коју

је урађен План детаљне регулације. Планиране су следеће активности: разгледање и

вожња по Резервату за организоване и рекреативне групе. Локална туристичка

организација и туристичке агенције раде на формирању понуда за наутичаре као што су:

посматрање птица и фото сафари, организоване вожње мањим туристичким бродицама,

пешачења, вожње бициклом по ободу Резервата, излетнички програми и рекреативни

програми.



56

У оквиру Мастер плана ''Дунавског пропелера'' планирано је да се праве

туристички бродови – необични туристички речни крузери и бродови другачијег типа

(бродоградилишта у Бездану и Бачком Моноштору). Направљен је уникатни примерак по

узору на легендарне дунавске шајке којима се пловило и до Беча, који личи и на турске

десантне бродове из XV. века. Готово заборављени дунавски бродићи ће пловити Дунавом

и каналима и служиће искључиво за туристичке туре. У томе је препозната могућност

запошљавања у руралним срединама. За развој наутичког туризма неопходна је подршка

локалне самоуправе и државе.

Рурални туризам - Сеоски потенцијал треба активирати у сврху даљег развоја

сеоског туризма који ће имати вишеструке позитивне ефекте јер ће задржати младе на

селу, отворити нова радна места и поправити старосну структуру. Сеоски туризам треба

базирати на боравку у сеоском домаћинству, употпуњеном са мноштвом активности,

уживању у руралној сценографији, гастрономији, обиласку историјских и културних

атракција, одласку на реке, лову, риболову, пловидби чамцем, бициклизму и др.

Неопходно је вршити уређење сеоских домаћинстава кроз увођење савремених стандарда

квалитета услуга у туристичкој привреди и обуку сеоског становништва за бављење

туризмом (курсеви, искуства страних земаља, професионално обављање улоге угоститеља

и др.) као и формирање туристичких пунктова у селима која ће се бавити овим видом

туризма Села која имају добар туристички потенцијал су: Бездан Бачки Моноштор , Колут

Стапар , Дорослово и Телечка.

Као посебан вид сеоског туризма издваја се туризам на салашима. Веома је важно

обновити традицију сомборских салаша који ће бити окосница сеоског туризма. На

салашима се најбоље упознаје аутентичан начин живота прошлих векова. За развој

салашког туризма потребно је салаше преуредити у туристичке локалитете тј.обезбедити

смештај опремљен као у стара времена уз комплетан мени из домаће кухиње и уз

активирање понуде производа старих заната (витражисти, лицидери, ковачи, златари,

ткачи, воскари, рестауратори...). Најзначајнији салаши су Дида Хорњаков салаш у

Градини и Арт салаш ''Вишинка''. На територији Града Сомбора могуће је развијати овај

вид сеоског туризма у свим салашким насељима као и појединачним салашима у атару.

Екотуризам - Екотуризам је облик туризма који се темељи на активностима

туриста у пределима очуване природе и заштићеним природним добрима. Најзначајнији

видови екотуризма су:

посматрање птица (bird watching) - Горње Подунавље;

фото-сафари – Горње Подунавље;

едукативни туризам

o локалитет еколошка учионица ''Барачка'' на ком се могу организовати мале

школе спортског риболова, основе заштите животне средине, школа веслања и

скаутских вештина;

o локалитет Еко-рекреативни центар код Бачког Моноштора смештен на рубу

Резервата који садржи амфитеатар са дрвеним клупицама за одржавање

радионица, едукације и наставу у природи;

o екоцентар на Бајском каналу код лугарнице ''Карапанџа''.

научно-истраживачки туризам – планирана је научно истраживачка станица на

локалитету ''Коландош'';

рекреативне активности у природи

o камп Црвеног крста код Бачког Моноштора који је опремљен санитарним чвором

са туш кабинама, трпезаријом, камп кућицама, шаторима, електричном

енергијом, dial-up везом ка интернету. Поседује два уређена терена за одбојку,

фудбалски терен и уређену плажу на каналу;

o еколошки камп ''Брчак'' код Станишића који има уређено купалиште са

пешчаном обалом и лежаљкама и дечије игралиште;

o еко-рекреативни центар код Бачког Моноштора који поседује дечије игралиште

са љуљашкама, полигон за игру ''Човече не љути се'' у макро издању и

фудбалско игралиште;



57

o планирани камп ''Тромеђа'' на простору између канала Бездан-Врбас, Оџаци-

Сомбор и Мостонга где се налази неуређен простор који се користи за

камповање који је потребно уредити и опремити у складу са наменом.

o ЗОО врт ''Мики'' се простире се на површини од око 7,5 ha и обилује вештачким

језерима, травњацима и шумарцима. Животиње су на великом простору и више

личи на сафари него на класичан зоолошки врт, са што мање ограда, кавеза,

бетона и стакла. Овај ЗОО треба даље оплемењивати и проширивати како би се

повећала атрактивност овог подручја који је први значајан сегмент туристичке

понуде на улазу у земљу.

Етно-гастрономски туризам - За етно-гастрономски туризам највећи значај ће

имати традиционалне сеоске етно-куће саграђене углавном од земље, дрвета и трске које

су задржале свој изглед до данашњих дана опремљене аутентичним намештајем,

етнолошким збиркама и експонатима старим више од 150 година. Представљају праву

атракцију за све који желе да уживају у старинама. Етно-гастрономски туризам ће се

развијати на локалитетима: Дида Хорњаков салаш, етно-куће ''Мали Бодрог'' и ''Кувељић''

у Бачком Моноштору, етно кућа ''Јелена'' у Бездану, етно кућа у Чонопљи и етно кућа

породице Варга у Телечкој. Још једну атракцију коју треба поменути представљају чарде

као посебан војвођански бренд. Као гастрономски специјалитети сомборског краја се

издвајају рибљи паприкаш, паприкаш од дивљачи, кулен, кобасице, сомборски сир и

дудовача.

Регионалним просторним планом АП Војводине планирано је да Риђица постане

дестинација винског туризма. Један од потенцијала представља отварање нових објеката

савремених винарија, дегустација вина и обилазак виногорја. Повољне услове за развој

ове врсте туризма имају: Дорослово Чонопља, Кљајићево и Бачки Моноштор.

Културни туризам (верски, културно-историјски, манифестациони, уметнички,

етно туризам)

Верски туризам - Водица у Дорослову је познато ходочасничко место које верници

посећују још од 1792. године. Проширивањем комплекса и изградњом смештајних

капацитета чији су радови у току добиће још већи значај. Као потенцијалне

локације за развој верског туризма издвајају се Водице у Билићу, Стапару и на

Буковцу.

Културно-историјски туризам

o у насељеном месту Сомбор се налази највећи број евидентираних културних

добара: Српска православна црква св. Јована у Сомбору која је једино културно

добро од изузетног значаја (I категорија) и велики број културних добара од

великог значаја (II категорија). Историјско језгро Сомбора ''Венац'' је просторна

културно историјска целина.

o знаменито место Батинске битке на Дунаву код Бездана са реконструисаним

музејом .

o дворац у Алекси Шантићу који ће ревитализацијом постати привлачан

туристички објекат.

Манифестациони туризам ће наставити да привлачи све већи број посетилаца, не

само из околине, него и из иностранства. Најзначајније манифестације су:

Сомборско лето, Сомборски котлић, Фијакеријада, улица старих заната,

интернационални фестивал репортаже Интерфер, традиционална жетелачка

свечаност ''Дужионица'' у Сомбору, Бодрог фест у Бачком Моноштору,

Великогоспојинске вечери и Прва српска хармоника Војводине у Стапару, Дан

веселих машина и Сеоска корида у Кљајићеву.

Уметнички туризам - основу за развој овог вида туризма чине Позоришни маратон,

међународни дечији музички фестивал ''Шарени вокали'', галерија ''Милан

Коњовић'' са 1060 одабраних слика, пастела, акварела, темпера цртежа и

таписерија познатог уметника, галерија Културног центра ''Лаза Костић'', галерија

Саве Стојкова и један од водећих атељеа за израду витража у свету атеље



58

''Станишић''. Раритети високе атрактивности који би се у промоцији града морали

извући на посебно место су ''Битка код Сенте'' која је највећа монументална слика-

уље на платну у нашој земљи и јединствен урбанистички приказ града ''Сомбор из

птичије перспективе''.

Етно туризам - Погранични положај Сомбора је условио мултиетничност и

мултикултуралност које треба искористити у сврху развоја етно туризма (култура и

традиција 21 нације - фолклор, обичаји, народне ношње и др.)

Пословни туризам - Сомбор представља секундарну дестинацију пословног

туризма која поседује одређене капацитете и предуслове за развој пословног туризма, а

које би у будућности требало унапредити и промовисати, првенствено на националном и

регионалном нивоу. Агро- туристички комплекс ''Краљевска препелица'' у Дорослову

располаже конгресном салом и салонима за одржавање састанака, радних и научних

скупова. У планском периоду га је потребно активирати и ставити у функцију пословног

туризма. Сала Културног центра ''Лаза Костић''са 150 места се тренутно реновира и

такође је погодна за развој овог вида туризма.

Спортско – рекреативни туризам - Туризам везан за акумулације ХС ДТД,

постојеће Чонопљанско и планирано Риђичко језеро и туристичко – рекреативну зону.

Као туризам специјалних интереса се издваја:

циклотуризам за који постоје одлични услови јер преко територије Града пролазе

међународне бициклистичке стазе (у оквиру трансевропског коридора EuroVelo 6) и

националне бициклистичке стазе уз основну каналску мрежу ХС ДТД. У планском

периоду треба изградити међународне, националне и локалне бициклистичке стазе и

међусобно их повезати.

Спортско летелиште ''Cora'' се налази у атару западно од Сомбора, на путу за Бачки

Моноштор, уз десну обалу канала Врбас-Бездан са полетно-слетном стазом дужине 500

m и ширине 20 m.

Мотодром (Moto-cross стаза) је права атракција Светозар Милетића за љубитеље

мотора и мото трка.

Значајна ће свакако бити и планирана туристичка пруга Сонта – Апатин – Сомбор –

Бачки Брег – Баја којом ће се побољшати доступност туристичких садржаја, а изградња

потенцијалног међународног железничког граничног прелаза Бачки Брег-Hercegsanto ће

помоћи да се остварена прекогранична сарадња на Горњем Подунављу са Мађарском

побољша и комплетира.

У погледу летње рекреације тзв. викенд туризма важну улогу ће имати зоне кућа за

одмор у којима је поред викенд кућа потребно изградити одређене садржаје за одмор и

просторе за смештајне капацитете различитих категорија и квалитета услуга (пансион,

мотел, камп), спортске терене, пратеће објекте за спорт и рекреацију, као и пратеће

садржаје и објекте.



59

6. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ САОБРАЋАЈА И ИНФРАСТРУКТУРНИХ СИСТЕМА И ПОВЕЗИВАЊЕ СА РЕГИОНАЛНИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ

МРЕЖАМА

6.1. САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА

Развој саобраћајног система на подручју Града Сомбора подразумева просторну и

функционалну уклопљеност свих видова саобраћаја заједно (путни друмски, железнички,

водни и ваздушни) и сваког од њих појединачно према јединственом концепту. У

наредном периоду Град Сомбор треба да постане значајно саобраћајно чвориште свих

транспортних путничких и робних токова. Основни циљ развоја саобраћајног система је

повећање приступачности и иницирање свеобухватног развоја.

Положај у пограничној зони је предност која омогућава бољу привредну сарадњу и

пословне везе. Зато је отварање нових граничних прелаза и модернизација и повећање

ефикасности постојећих важан предуслов који ће повећати проходност границе и

допринети прекограничној сарадњи.

Друмски/путни саобраћај

Кроз подручје Града Сомбора пролазе следећи путеви:

4 државна пута првог Б реда:

o Делови државних путева првог реда ДП бр. 17.1 и ДП 18 (Државни пут IБ реда

бр.12: Келебија - Суботица - Сомбор - Оџаци - Бачка Паланка – Нови Сад;

o Државни пут другог реда ДП 101 (Државни пут IБ реда бр. 19: Апатин – Сомбор

– Кула – Врбас – Бечеј – Башаид – Нова Црња – државна граница са Румунијом

(гранични прелаз Српска Црња));

o Државни пут првог реда ДП бр. 18 (Државни пут IБ реда бр.28: државна

граница са Мађарском (гранични прелаз Бачки Брег) – Бездан – Сомбор);

o Државни пут првог реда ДП бр. 17-1 (Државни пут IБ реда бр.30: гранични

прелаз Бездан – Бездан).

Државни пут другог реда ДП бр. 105 (Државни пут другог реда бр. 122: Кљајићево –

Бачки Соколовац).

Напомена: У току Јавног увида у Просторни план Града Сомбора усвојена је нова

Уредба о категоризацији државних путева (''Службени гласник РС'', бр.105/2013).

Државни пут II реда број 105.1 Риђица – Станишић – С.Милетић – Чонопља –

Кљајићево , који је у складу са Уредбом о категоризацији државних путева (''Службени

гласник РС'', бр.14/2012) постао општински пут, сада се према новој Уредби о

категоризацији државних путева (''Службени гласник РС'', бр.105/2013) опет категорише

у државни пут и то државни пут II Б реда бр.304 Кљајићево - Светозар Милетић – Риђица.

Општински путеви :

o ОП бр. 405, Сомбор - Бачки Моноштор - Бездан - укупне дужине 21 km;

o ОП бр. 405/1, Сомбор – Буковац - укупне дужине 5.3 km;

o ОП бр. 406, Растина – Гаково – Сомбор – Чонопља - Пачир (до границе

територије Града - укупне дужине 47 km;

o ОП бр. 406/1, Сомбор – Билић - Ранчево - укупне дужине 9.5 km;

o ОП бр. 407, Лугово - Жарковац - укупне дужине 3.7 km;

o ОП бр. 408, ДП I реда 17/1 - Милчић - укупне дужине 2 km;

o ОП бр. 409, Сомбор - Градина (индустријски пут) - укупне дужине 5.5 km;

o ОП бр. 410, Граница територије Града (из правца Пригревице) до ДП I реда

бр.18 (ДП IБ реда бр.12) - укупне дужине 2.5 km;

o ОП бр. 410, Стапар - граница територије Града - укупне дужине 2.7 km;



60

o ОП бр. 410/1, Лугово - Чичови (до границе територије Града) - укупне дужине

5.3 km;

o ОП бр.411, Ленија - укупне дужине 2.5 km.

Стратегија развоја саобраћаја у области друмског саобраћаја је

изградња две обилазнице нaсеља, тј. деоница државних путева I реда на које се

усмерава транзитни саобраћај из насеља;

изградња нових и реконструкција деоница постојећих путних праваца регионалног

значаја;

изградња обилазница насељених места и 11 општинских путева и

довођење постојеће путне мреже у задовољавајуће стање изграђености са адекватним

нивоом саобраћајне услуге.

Прва обилазница је око Сомбора и повезује правце постојећих државних путева:

делови државних путева првог реда ДП бр. 17.1 и ДП 18 (ДП IБ реда бр.12), Државни пут

другог реда ДП 101 (ДП IБ реда бр.19) и Државни пут првог реда ДП бр. 18 (ДП IБ реда

бр.28) тако да се сви државни путеви тј. деонице истих завршавају на обилазници,

односно почињу од исте. На овај начин ниједан државни пут не улази у градско језгро, тј.

сав транзит је елиминисан из градског ткива. Планом се предвиђа изградња подвожњака

или надвожњака за прелазе преко укрштања друмског и железничког саобраћаја (правац

Суботица и Бездан), као и денивелисање планиране обилазнице при укрштању са

железничким пругама и радијалним градским саобраћајницама.

Друга обилазница је на правцу државног пута првог реда ДП бр. 18 (IБ реда бр.12)

са утврђеним коридором источно од насељених места Дорослово и Српски Милетић која се

наставља на обилазницу око насељеног места Оџаци.

У складу са Регионалним просторним планом АП Војводине утврђени су коридори

путних праваца регионалног значаја :

o Стапар – Мали Стапар – Сивац;

o Каравуково – Оџаци – Стапар;

o Сомбор – Растина;

o Риђица – граница са Републиком Мађарском;

o Јединствена обилазница око Бездана, Колута и Бачког Брега до граничног прелаза

Бачки Брег (на правцу државног пута првог реда ДП бр. 18 ( ДП IБ реда бр.28.)) и

o Бездан – гранични прелаз Бездан (на правцу државног пута првог реда ДП бр 17.1.

(ДП IБ реда бр.30)).

Изградњом регионалних путних праваца ка граничном прелазу Бачки Брег са

јединственом обилазницом око Бездана, Колута и Бачког Брега); деонице од Риђице до

планираног граничног прелаза Риђица; и реконструкцијом и прекатегоризацијом

општинског пута бр.406 у регионални путни правац ка планираном граничном прелазу

Растина, оствариће се изузетно добра саобраћајна повезаност са Р Мађарском која ће

отворити врата свим облицима прекограничне сарадње (саобраћај, привреда, туризам и

др.).

Изградњом регионалног путног правца Бездан-гранични прелаз Бездан оствариће

се боља повезаност са Р Хрватском.

У оквиру осталих насељених места јављају се потешкоће у одвијању саобраћаја јер

долази до сукоба транзитних и интерних саобраћајних кретања па су планиране

обилазнице око следећих насељених места:

o Стапара (на правцу државног пута првог реда ДП бр. 18 (ДП IБ реда бр.12));

o Светозара Милетића (на правцу државног пута првог реда ДП бр. 17.1 (ДП IБ реда

бр.12));

o Телечке (на правцу државног пута другог реда ДП бр. 105 (ДП II реда бр.122)) и

o Кљајићева (на правцу државног пута другог реда ДП бр. 101 (ДП IБ реда бр.19));



61

Планиране насељске обилазнице не представљају измењену трасу државних

путева. Нови саобраћајни капацитети ће омогућити висок ниво саобраћајних услуга и

измештање транзитног саобраћаја кроз насељена места.

Повећање саобраћајне доступности и повезаности центара у мрежи насеља, као и

Града Сомбора са насељима суседних општина, обезбедиће се реконструкцијом и

рехабилитацијом постојећих и изградњом нових општинских путева. Планирани су

општински путеви на правцима:

o Градина – Радојевићи;

o Билић – Станишић;

o Алекса Шантић – Станишић;

o Бездан – Гаково;

o Станишић – Гаково;

o Општински пут ка Регионалниј депонији ( од општинског пута бр.406);

o Алекса Шантић – Девети мај

o Козара 2

o Шапоње;

o Бачки Моноштор (обилазница);

o граница са КО Купусина насипом друге одбрамбене линије до укрштања са

општинским путем бр 405 (Сомбор – Бачки Моноштор – Бездан).

Потребно је побољшати начин одржавања и коришћења постојећих општинских и

атарских путева. Поједине трасе планираних општинских путева постоје, али припадају

некатегорисаној путној мрежи и не задовољавају потребне грађевинске и саобраћајне

елементе па је потребна њихова реконструкција. Општинске путеве градити по трасама

некатегорисаних путева са минимумом заузимања пољопривредног земљишта.

Мрежа атарских путева дефинисана је комасацијом. Неки од атарских путева не

задовољавају ширину коридора па је потребно извршити категоризацију атарских путева

према значају и на основу тога утврдити регулационе ширине. Приоритете у

реконструкцији је потребно дефинисати и анализирати кроз израду саобраћајних студија

путне мреже, у којим ће се дефинисати дугорочни развој и динамика одржавања путне

мреже уз израду базе података путне мреже за територију Града.

Приоритети и стратешко развојни пројекти прве етапе спровођења Регионалног

просторног плана АП Војводине до 2015. године су:

- рехабилитација и изградња деоница државног пута I реда Сомбор (веза са

Мађарском и Хрватском) - Суботица (веза са Мађарском) - Сента - Кикинда (веза са

Румунијом);

- реконструкција и изградња деоница државног пута I реда Врбас – Кула – Сомбор –

државна граница Бачки Брег (веза Коридор Х – Коридор VII) са везом на

планирани јужни аутопут кроз Мађарску;

- активности на путном правцу, државни пут I реда, Сомбор (веза са Мађарском и

Хрватском) - Бачка Паланка (са доградњом везе према Шиду);

- реконструкција и изградња деонице државног пута I реда Суботица (Y крак)-Бајмок

– Сомбор - државна граница Бездан (веза коридора Xb и коридора Vc) са везом на

недовршени ауто-пут у Републици Хрватској A5 (''Славоника'');

- путни правац - Сомбор (веза са Мађарском и Хрватском) - Мали Иђош (веза са

коридором X) - Ада (мост на реци Тиси) - Кикинда (веза са Румунијом)

- активности на реализацији (пројектовање и изградња) обилазнице око Сомбора

као сегмената постојећих путних праваца ДП бр.17.1 и бр.18 (IБ реда бр. 12).

У периоду после 2015. године, а у правцу остваривања циљева просторног развоја

планска решења у области путног саобраћаја су:

завршетак изградње обилазнице око Сомбора;

активности на државном путу другог реда ДП бр 101 (IБ реда бр.19);

активности на планираним путним правцима регионалног значаја:



62

o Стапар – Мали Стапар – Сивац;

o Каравуково – Оџаци – Стапар и

o Сомбор – Растина.

Регионалним просторним планом АП Војводине, осим већ дефинисаних

међународних бициклистичких стаза (EuroVelo 6), утврђене су и националне

бициклистичке стазе уз основну каналску мрежу Хидросистема Дунав-Тиса–Дунав. У

планском периоду треба изградити бициклистичке стазе по круни насипа у оквиру

трансевропског цикло коридора 6 (EuroVelo 6), националне и локалне бициклистичке

стазе и међусобно их повезати. Потребно је извршити истраживање могућности за

имплементацију бициклистичких стаза ван насељених места. Ако се за то искажу

одговарајући захтеви, бициклистичке стазе је могуће градити у оквиру коридора

државних и општинских путева.

Железнички саобраћај

На подручју Града Сомбора налазе се следећа железничка инфраструктура:

магистрална једноколосечна неелектрифицирана железничка пруга бр.26:

Суботица – Богојево - државна граница;

једноколосечна неелектрифицирана железничка пруга бр.33: Бечеј - Сомбор;

једноколосечна неелектрифицирана железничка пруга бр.81: Сонта - Апатин

фабрика – Стрилић - (Сомбор)

коридори железничких пруга: Сомбор - Бачки Брег, Сомбор - Риђица и Оџаци -

Сомбор на којим је 1978. године обустављен целокупан железнички саобраћај;

матични индустријски колосек од станице Сомбор до индустријске зоне у Сомбору и

пристаништа на каналу.

За развој железничког саобраћаја постоји огроман потенцијал јер је просторни

концепт железничке мреже радијалан и рационално постављен у простору и трасе

повезују сва насеља са градом и међусобно (изузев Растине, Телечке и Дорослова).

На основу развојних планова ЈП ''Железнице Србије'', као и према Просторном

плану РС и Регионалном плану АП Војодине, на предметном подручју планира се:

ревитализација и модернизација железничке пруге Суботица – Богојево - Државна

граница;

реконструкција, модернизација, као и перспективна прекатегоризација (локалних у

регионалне): Бечеј – Врбас – Сомбор и Сонта -Апатин, које имају улогу повезивања

са железницом локалних центара и инд. корисника;

обнова укинутих–демонтираних пруга: Сомбор – Стапар – Оџаци и Сомбор -

Риђица;

пројектовање и реконструкција капацитета који би били искоришћавани искључиво

у туристичке сврхе – туристичка пруга Сонта – Апатин – Сомбор – Бачки Брег –

Баја.

Велики значај за развој железничког саобраћаја имаће изградња потенцијалног

међународног железничког граничног прелаза Бачки Брег - Hercegsanto.

Од изузетне важности је ревитализација матичног индустријског колосека од

станице Сомбор до индустријске зоне у Сомбору и пристаништа на каналу који ће бити у

функцији логистичког центра са интермодалним терминалом. На тај начин ће се остварити

повезивање са мрежом магистралних пруга и повећати учешће железничког саобраћаја у

домаћој и међународној транспортној подели рада.

Поменутим активностима железнички саобраћај у планском периоду треба да

доживи афирмацију. Планирана реконструкција и модернизација железничке

инфраструктуре има за циљ да се адекватним мерама и у разумном временском периоду

постигне такав ниво стања инфраструктуре која ће уз модернизацију возних средстава

омогућити да се побољша квалитет и брзина железничког саобраћаја.



63

Основни циљ реконструкције и модернизације железничке инфраструктуре је

успостављање квалитетних и конкурентних железничких веза са значајно редукованим

временом путовања између градских, комерцијалних и индустријских центара Србије.

Сомбор спада у градове који су велика саобраћајна чворишта, са више саобраћајних

видова–система у којима је могуће и потребно применити лаке шинске системе и

интеграцију саобраћајних видова.

Према ППРС железница задржава сво земљиште на којем право коришћења има ЈП

''Железница Србије'' и коридоре свих раније укинутих пруга са циљем обнове уз

претходно утврђену оправданост. Приликом активности на железничким пругама потребно

прибавити услове од ЈП ''Железница Србије'' која је задужена за одржавање и развој

железничке мреже .

Водни саобраћај

Водни саобраћај треба да се афирмише и да у будућности постане један од

носилаца привредног развоја подручја. Услови пловидбе на Дунаву и каналима ДТД

морају се побољшати у складу са европским плановима развоја водног транспорта.

За развој водног саобраћаја посебно је значајна близина и добра саобраћајна

повезаност Сомбора са међународним пловним путем – коридор VII - река Дунав и

међународним лукама Богојево и Апатин. Све садржаје и програме развоја у оквиру обале

пловног пута реке Дунав треба ускладити са Правилником Дунавске комисије. Потребно је

у складу са обавезама и препорукама Дунавске комисије предузети одговарајуће мере у

оквиру критичних сектора Дунава (Бездан km 1433-1425, Сига Казук km 1422.2-1414.9)

на којима је потребно извршити регулационе радове и кориту, у циљу одржавања

пловности захтеване категорије пловног пута VIc. Приликом изградње објеката у оквиру

пловног пута Дунав, услове треба тражити од Дирекције за водне путеве из Београда, која

је задужена за одржавање и развој пловних путева.

У коридору међународног водног пута Е 80 – Дунав предвиђено је путничко

пристаниште на локацији ''Бездан'' – p km 1425, лево.

Водни саобраћај треба да се афирмише у наредном периоду, захваљујући пловним

путевима ХС ДТД којима ће се остварити веза са европским системом саобраћаја на

унутрашњим пловним путевима. Унапређење и развој водног транпорта треба планирати

рехабилитацијом унутрашњих пловних путева са обезбеђењем чишћења, продубљивања,

сигнализације и одржавања, реконструкцијом, изградњом и модернизацијом луке,

ревитализацијом и отварањем преводнице Бездан, изградњом и увођењем речног

информационог система и израдњом марина на пловној мрежи.

Приобаља постојећих пловних путева треба оспособити, модернизовати, изградити,

тако да се формирају капацитети за превоз путника, робе и наутичког туризма.

Национална лука у Сомбору се налази јужно од насељеног места Сомбор на каналу Врбас-

Бездан и предвиђено је да организационо и оперативно буде интегрисана са

одговарајућим логистичким центрима регионалног нивоа. Планирано је мање пристаниште

за генералне терете као саставни део логистичког центра. Националну луку је потребно

реконструисати, модернизовати и опремити савременом механизацијом за претовар

различитих врста робе са побољшаним пристанишним постројењем.

Као посебан туристички капацитет за допуну комплетне понуде овог простора

(путовање са туристичком сврхом), планирана је изградња марине код Бездана (на

каналу Врбас–Бездан) и комплекса наутичког туризма у Барачкој са свим потребним

садржајима у складу са међународним прописима и захтевима.

Постоји могућност формирања објеката наутичког туризма и на другим

локалитетима где за то постоје одговарајући услови, а према условима надлежних

институција и у складу са законском регулативом (уз израду пројектне документације и

студија оправданости).



64

Ваздушни саобраћај

Планирана је пренамена/реструктуирање војног аеродрома (југозападно од

насељеног места Сомбор) под управом министарства одбране у цивилни аеродром општег

типа који ће бити чвориште у регионалном систему ваздушних лука, првенствено за

путнички саобраћај (чартер летови), мањих авиокомпанија. Положај аеродрома је врло

значајан и са гледишта садашње и будуће туристичке и пословне понуде Града Сомбора с

обзиром на близину атрактивних природних, туристичких локалитета и насеља и може се

укључити у регионалну понуду.

Важно је поменути и спортско летелиште ''Cora'' које се налази у атару западно од

Сомбора, у близини пута за Бачки Моноштор, уз десну обалу канала Врбас-Бездан са

полетно-слетном стазом дужине 500 m и ширине 20 m.

За потребе пољопривредне авијације могу се градити полетно-слетне стазе на

пољопривредном земљишту, а за потребе туристичке привреде омогућиће се изградња

терминала за летилице мањег капацитета на локацијама на којима постоје могућности,

заинтересованост и економска оправданост према условима надлежних за ову врсту

објеката.

Логистички центар са интермодалним терминалима

Концепција развоја мултимодалног транспорта заснована је на стварању законског

основа за развој мултимодалног транспорта, планирању пројектовању и обезбеђивање

финансијске подршке за развој терминала и потребних капацитета у различитим

видовима саобраћаја.

На територији Града Сомбора планиран је регионални логистички центар са

интермодалним терминалима. Локација логистичког центра се налази на изузетно

повољној стратешко-географској и саобраћајној локацији у индустријској зони. Налази се

у непосредној близини канала Врбас-Бездан, у близини државног пута првог реда ДП бр.

18 (IБ реда број 12), а од планираног аеродрома је удаљена oko 5 km. Планирана

обилазница око Сомбора пролазиће кроз средишњи део индустријске зоне. Планирана је

ревитализација постојећег индустријског колосека од станице Сомбор до индустријске

зоне у Сомбору и пристаништа на каналу који ће бити у функцији логистичког центра са

интермодалним терминалом. За потребе интермодалног транспорта је неопходна

модернизација и опремање железничке инфраструктуре потребном опремом за обављање

робних манипулација. Националну луку у Сомбору је потребно реконструисати,

модернизовати и мултимодално оријентисати тј. организационо и оперативно интегрисати

са логистичким центром, а пловне путеве конкурентно укључити у мрежу интермодалног

транспорта.

Основне функције планираног логистичког центра са интермодалним терминалима

на територији Града Сомбора треба да буду:

услуге локалног, даљинског и транзитног транспорта;

обављање претоварних, сабирних, дистрибутивних и складишних функција према

захтевима ужег и ширег гравитационог подручја;

формирање савременог пословно-информационог центра.

Логистички центар са интермодалним терминалима у Сомбору са својим

садржајима представљаће основу за развој и значајно чвориште мултимодалног

саобраћаја.

Гранични прелази

Под објектима у функцији граничног прелаза подразумевају се објекти полиције,

царине, надстрешнице за преглед возила, као и остали објекти за потребе граничног

прелаза за друмски прелаз (објекти инспекције, шпедиције, магацини, експозитуре банке,

поште, АМСС и сл., са свим пратећим објектима). Сви објекти у овој зони морају бити у



65

функцији граничног прелаза (односно пратеће делатности), опремљени свом потребном

инфраструктуром и изграђени према важећим прописима.

ГП Бачки Брег – друмски. Недовољног је капацитета и пропусне моћи па је у

наредном периоду потребно извршити планску реконструкцију (предвидети

адаптацију постојеће и изградњу нове саобраћајнице, одговарајућу путну

инфраструктуру ка прелазу за промет теретних возила и нову комуналну

инфраструктуру.

ГП Бездан – друмски. Постоји иницијатива за изградњу унифицираних (типских)

граничних прелаза, предлог просторног решења је урађен од стране ''Завода за

урбанизам Војводине'', који обухвата проширење саобраћајних трака којим би био

решен проблем функционисања царинске, полицијске и других пратећих служби на

прелазу. Изградња ће се вршити у складу са усвојеним планом детаљне регулације

граничног прелаза Бездан (''Сл. Лист Града Сомбора'' бр. 6/2013).

ГП Бездан – речни. Постојећа инфраструктура је на задовољавајућем нивоу, а

зграда коју користе државни органи је стара и потребно је у будућем периоду

извршити планску адаптацију као и уређивање подручја граничног прелаза.

(Подручје граничног прелаза Бездан – речни обухвата водну површину уз леву

обалу реке Дунав од 1424+850 пл km до 1425+350 пл km, на којој се налазе

плутајући објекти (понтони) за пристајање пловила, водну површину уз леву обалу

реке Дунав од 1421+000 пл km до 1424+000 пл km, и од 1424+000 пл кm до

1425+000 пл кm одређену за сидрење пловила, природно склониште ''Барачка'' уз

леву обалу реке Дунав (у рукавцу) од 1426+000 пл km до 1427+000 пл km, које је

подручје граничног прелаза у односу на страна пловила и њихове чланове посада,

као и земљишне површине на којима се налази зграда за смештај полицијских

службеника Управе граничне полиције, Станица граничне полиције Бездан,

службеника Управе царина, Царинарница Сомбор и службеника Министарства

саобраћаја, Лучка капетанија Бездан, односно земљишне површине на којима се

налази контролни објекат (1424+910 пл km) и магацин (1424+930 пл km) и објекат

Министарства Пољопривреде, шумарства и водопривреде–Управе за заштиту биља

и Управе за ветерину).

Ради повећања ефикасности саобраћајног система у АП Војводини потребно је у

периоду до 2020. године изградити друмски гранични прелаз Растина (Đerđpusta),

гранични прелаз Риђица - Gara (друмски) и потенцијални међународни железнички

прелаз Бачки Брег - Hercegsanto.

6.2. ВОДОПРИВРЕДНА ИНФРАСТРУКТУРА

На делу водног подручја који је обухваћен Просторним планом Града Сомбора

одводни канали се јављају као јединствен систем на нивоу простора обраде.

Каналска мрежа је подељена површински на сливове и функционално на неколико

категорија (главни и канали II и III реда). Цела територија Града је испресецана

каналима, мада је та испресецаност неравномерна. Велика густина канала је на потезу

Сомбор-Чонопља-Станишић, Риђица-Гаково-Сомбор, подручје источне Градине и атар

источно од Стапара. Мања густина канала је на подручју од Бездана, Колута, Бачког

Брега до Бајског канала. Појас ограничен Плазовићем, каналом Врбас-Бездан и линијом

Сомбор-Гаково-Риђица је скоро без канала, као и део града источно од линије Станишић-

Светозар Милетић-Чонопља-Кљајићево.

На територији Града Сомбора постоје следећи системи заштите од поплава речних

вода: насипи I и II одбрамбене линије дуж реке Дунава са заштитним шумама и насипи са

објектима на Хс ДТД и реци Плазовић.

У оквиру граница обухвата плана, дуж реке Дунав изграђени су објекти (насипи) за

заштиту од високих водостаја са вероватноћом појаве једном у 100 година (1% В.В.

Дунава). Насипи друге одбрамбене линије штите подручје од узводних продора воде. На



66

предметном подручју изграђени су секундарни насипи паралелно са левом обалом Бајског

канала и канала Хс ДТД Пригревица-Бездан.

Целокупна површина Града Сомбора сем уског појаса у небрањеном делу између

корита Дунава и насипа прве одбрамбене линије, обухваћена је системима за

одводњавање (мелиоративна каналска мрежа са црпним станицама чиме се стварају

услови за успешно одвијање пољопривредне производње). У границама обухвата плана

налазе се следећи системи за одводњавање: ''Северна Мостонга'', ''Телечка'', ''Жарковац'',

''Источна Градина'', ''Стапар'', ''Северна Јегричка'', ''ДТД Чичови-Милетић'', ''ДТД

Буковац'', ''Плазовић'', ''Бездан–Бачки Брег'', ''Свилојево-Сонта'', ''Бездан острво'', ''Сига-

Казук'', ''Купусина'' и ''Бездан-Бачки Моноштор''. На наведеним системима за

одводњавање постоји тренутно око 1.200 km канала за одводњавање различитих

карактеристика на којима се налазе 950 цевастих пропуста, 200 мостова, неколико устава

и изливних грађевина других хидротехничких објеката као што су: дикер код Сомбора и

сифон код Малог Стапара. На два система постоје црпне станице за пребацивање вишкова

воде у реципијенте, али се само ц.с. 9-8 ''Бездан-Бачки Брег'' налази на територији Града

Сомбора. Површина система је 4.560 ha, локација је канал ОКМ, на електрични погон.

Од основне каналске мреже водотока и канала на посматраном подручју се налази:

Бајски канал, канал Пригревица–Бездан, део канала Оџаци-Сомбор од km 6+060 до km

27+400, део канала Врбас-Бездан од km 38+800 до 80+800, као и хидротехнички

објекти: преводнице Бездан и Сомбор, црпне станице Бездан I и II, водозахватна устава

Бездан и устава Српски Милетић и сигурносне уставе Шебешфок и Чешка Ћуприја.

Сигурносна устава Чешка Ћуприја имају своју улогу за време одбране од поплава.

У оквиру граница обухвата плана у функцији су следећи системи за наводњавање:

ЗС ''Стапарац'', ЗС 'Источна Градина'', ''Кронић'', ''Матарић'', ''Јурановић'', ''Жарковац'',

ЗС''Телеп'', ЗС''Кенђија'', ЗС''Чонопља'', ЗС''Дорослово'', ЈП ''Војводинашуме''.

Мелиорација (одводњавање, наводњавање)

Полазиште за техничка решења у домену хидротехничких мелиорација је

ревитализација постојећих мелиорационих система. Будући системи се планирају као

интегрални мелиорациони системи (одводњавање, наводњавање, заштита од спољних

вода), са свим мерама хидротехничких и агротехничких мелиорација.

Системи за одводњавање реализују се тако да се уклапају у решења интегралног

уређења простора, при чему се води рачуна о потреби касније доградње и система за

наводњавање.

Уређење отворених канала и регулационих радова на простору обухваћеног

Планом, биће дефинисано израдом одговарајуће пројектно-техничке документације и

претходним условима Јавног водопривредног предузећа "Воде Војводине" - Нови Сад. На

земљишту које припада каналу не могу се градити било какви објекти нити се оно сме

запоседати. Начелно се могу планирати водни објекти, пристаништа-стоваришта, објекти

за спорт, рекреацију и туризам, под условом да не угрожавају функционалност канала.

Не планира се значајније проширење система за одводњавање, већ само

одржавање (чишћење од замуљења и растиња) и евентуалне реконструкције постојећих.

На пољопривредним површинама на којима је потребно вршити наводњанање усева,

могуће је двонаменско коришћење постојећих канала система за одводњавање, односно

уз њихову реконструкцију могуће је њихово коришћење и за наводњавање. За све објекте

који се буду градили на овим системима дефинисаће се водни услови и ускладити

изградња са потребама конкретних водних захтева.

Посебно се истиче потреба заштите квалитета воде канала ДТД, и с тим у вези

проблем атмосферских, отпадних и свих осталих вода који на одговарајући начин мора

бити решен.

Планирани развој у области одводњавања и наводњавања подразумева:

- редовно одржавање и уредно функционисање до сада изграђених хидротехничких

система (Хс ДТД и до сада изграђени делови регионалних хидросистема);



67

- одржавање и обезбеђење функционисања постојећих система за одводњавање

постепеним побољшањем тако да, на крају планског периода, буде у складу са

Стандардима, критеријумима и нормативима ЈВП ''Воде Војводине'' за ову врсту

радова, као и да стварне техничке карактеристике система за одводњавање буду

доведене у склад са пројектованим хидромодулом, капацитетима црпних станица и

устава, протицајним профилима у каналима, и др.;

- повећање водозахватног капацитета на Дунаву (црпна станица ''Бездан I'' ради

обезбеђења воде за магистралне канале Хс ДТД у Бачкој при ниским водостајима у

Дунаву на локацији постојеће која је ван функције (у Барачком Дунавцу, у близини

ц.с. Бездан II);

- изградњу два подсистема у оквиру Регионалног хидросистема ''Северна Бачка'':

подсистем ''Плазовић'' и подсистем ''Телечка'' (подсистем ''Плазовић'' је делимично

изведен). Њихова основна намена је довод воде на лесни плато северне Бачке,

првенствено за потребе наводњавања, али и друге потребе, као и побољшање

квалитета живота становништва;

- двонаменско коришћење постојећих канала система за одводњавање, односно уз

њихову реконструкцију могуће је њихово коришћење и за наводњавање где је то

хидротехнички могуће и оправдано са становишта водног режима и економије;

- поправка и ревитализација постојећих заливних система;

- повећање ефикасности одводњавања цевном дренажом, где је то потребно;

- научно-истраживачки рад у правцу изналажења нових технологија и мехaнизације за

ефикасније и јефтиније одржавање и функционисање мелиорационих објеката ради

снижавања трошкова по јединици одведене сувишне воде.

Систем заштите од поплава

Неопходно је стално одржавање система за заштиту од поплава. Системи за

одбрану од поплава решавају се у оквиру интегралних система водотока, уз примену

хидротехничких и неинвестиционих мера. Хидротехничке мере подразумевају оптималан

однос пасивних и активних мера заштите. Пасивним мерама угрожена приобална подручја

бране се од поплавних таласа линијским системима - насипима, регулацијама река,

формирањем брањених касета. Евентуална реконструкција одбрамбене линије вршиће се

у складу са оперативним планом одбране од поплава, као и са условима надлежног

водопривредног предузећа.

Активне мере заштите представљају и каналски системи са управљачким уставама,

којима се активно утиче на снижење поплавних таласа. Посебан значај даје се

неинвестиционим мерама, односно мерама планске политике коришћења простора, којима

се спречава градња објеката у угроженим зонама, чиме се зауставља даљи пораст

потенцијалних штета од поплава.

6.3. ЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА

Развој енергетике и енергетске инфраструктуре треба да делује подстицајно на

привредни развој, заштиту животне средине и интеграцију у регионално и европско

тржиште енергије.

Концепција развоја енергетике подразумева ревитализацију, реконструкцију и

модернизацију постојећих енергетских објеката у циљу сигурности, поузданости,

смањења губитака, смањења негативних утицаја на животну средину, повећање удела

коришћења расположивих потенцијала, рационализацију коришћења енергије и

енергената на свим нивоима, повећање енергетске ефикасности, изградњу нових

енергетских објеката, нарочито неконвенционалних извора енергије, изградњу преносних

објеката за интерконективно трансгранично повезивање са државама у окружењу и

изградњу нових енергетских објеката у складу са растућим потребама и обезбеђењу

поузданог и квалитетног снабдевања енергијом и енергентима.



68

Рационална употреба квалитетних енергената и повећање енергетске ефикасности

у производњи, преносу, дистрибуцији и коришћењу енергије код крајњих корисника у

свим секторима потрошње захтева у првом реду технолошку модернизацију. Посебан

приоритет представља повећање коришћења природног гаса и обновљивих извора

енергије, коришћење нових енергетски ефикаснијих и еколошки прихватљивих

енергетских технологија и уређаја и опреме за коришћење енергије.

Систем природног гаса – Изградњом транзитног гасовода ''Јужни ток'' за

алтернативно снабдевање руским гасом земаља југоисточне и западне европе, Србија

постаје важно чвориште гасног тржишта региона и Европе. Планирана реализација

Споразума о изградњи гасовода ''Јужни ток'' подразумева завршетак изградње и његово

пуштање у рад до краја 2015. године.

На територији Града Сомбора коридор гасовода ''Јужни ток'' пролази кроз КО

Стапар, прелази преко Малог канала, затим мења правац ка североистоку и враћа се на

територију општине Кула. Улазећи поново на територију општине Кула коридор гасовода

пружа се у правцу севера и враћа се на територију града Сомбора.

Улазећи поново на територију Града Сомбора коридор гасовода, пролази кроз КО

Кљајићево западно од грађевинског подручја насеља Кљајићево, даље наставља у правцу

северозапада обилази са источне и североисточне стране грађевинско подручје града

Сомбора (КО Сомбор II) и наставља преко територије КО Гаково, КО Бездан, КО Колут и

КО Бачки Брег и у правцу северозапада наставља ка државној граници са Републиком

Мађарском излазећи из територије Републике Србије. На територији Града Сомбора за

основну трасу гасовода ''Јужни ток'' планирано је да се изграде и објекти блок станице БС

20 у КО Сомбор II и објекат пријемне и отпремне чистачке станице ПОЧМ КО Бачки Брег.

Изградњом разводног гасовода РГ 04-15 Госпођинци-Сомбор, створени су услови

примене природног гаса за задовољење потреба привредних, комуналних и

индивидуалних потрошача. Развој гасне мреже кренуо је од јужног дела града, где се

налази главна мерно-регулациона станица за снабдевање града земним гасом. Гасна

мрежа развијена у свим деловима града, осим у деловима где постоји систем даљинског

грејања, а посебно у објектима колективног становања.

У току израде Плана на територији Града Сомбора изведено је 98% дистрибутивне

гасне мреже (ниског и средњег притиска). У наредном периоду планира се стављање у

функцију гасне мреже у насељеним и приградским местима Града Сомбора.

ЈП ''Србијагас'' планира у Сомбору изградњу гасовода високог притиска Сомбор-

Кљајићево RG-04-22 којом ће се створити предуслови за гасификацију целокупне

територије Града Сомбора. Изградња планираног гасовода довешће до побољшања рада и

поузданости постојеће магистралне и разводне гасоводне мреже, енергетске стабилности

у снабдевању природним гасом и стварања предуслова за даљи привредни развој.

Како би се успешно завршила гасификација насељених места на територији града

Сомбора ЈП ''Србијагас'' планира изградњу новог гасовода високог притиска Сомбор-

Кљајићево у оквиру К.О. Сомбор II и К.О. насељеног места Кљајићево између ГМРС

Сомбор и ГМРС Кљајићево.

Нафта и нафтни деривати – У планском периоду планира се изградња система

продуктовода у складу са Просторним планом подручја посебне намене система

продуктовода кроз Републику Србију (Сомбор - Нови Сад – Панчево – Београд –

Смедерево – Јагодина – Ниш), (''Службени гласник РС'', број 19/11) којима би се

транспортовала моторна горива (бензин и дизел горива). Систем продуктовода

подразумева и изградњу одређеног складишног простора, терминала са пумпним

станицама и надзорно управљачким и комуникационим центрима у сваком од наведених

пунктова Система. Сходно усвојеном плану предвиђено је да се изгради терминал система

продуктовода у Сомбору (на локацији складишта НИС-петрол) и да један део цевовода

пређе преко територије Града. Циљ је да се поред снабдевања домаћег тржишта, преузме

и снабдевање пограничних подручја суседних земаља и да се у перспективи размотри



69

могућност повезивања са системом продуктовода. У том смислу терминал у Сомбору би

био оријентисан на снабдевање тржишта у Мађарској и Хрватској.

Изградња деонице продуктовода Нови Сад - Сомбор конципира се као једноцевни

систем за транспорт моторних горива. Траса продуктовода деонице Нови Сад-Сомбор

полази од терминала ''Нови Сад'' и води се до терминала ''Сомбор'' у дужини од cca 92,2

km и углавном прати трасу Ауто-пута Е75: деонице Београд - Нови Сад и Нови Сад -

Суботица. Продуктовод се једино удаљава од поменутог Ауто-пута северно од Новог Сада,

заобилазећи планиране комерцијалне зоне дефинисане усвојеним урбанистичким

плановима смештен у планирани енергетски коридор, а затим се враћа уз коридор Ауто-

пута Е75: Нови Сад - Суботица. Затим се води у правцу северозапада око 6 km до пружног

појаса једноколосечне неелектрисане пруге Нови Сад – Врбас – Римски Шанчеви – Сента

– Хоргош, а онда непосредно уз поменуту жел.пругу у дужини од око 14 km. јужно од

Врбаса па до терминала ''Сомбор'' продуктовод прати трасу постојећег разводног

гасовода: деоница РГ 04-15 Госпођинци-Сомбор.

Термоелектране - топлане (ТЕ-ТО) – У оквиру програма и пројеката

реконструкције постојећих или изградње нових извора са гасним технологијама, као

потенцијални објекат је издвојена ТЕ-ТО Сомбор до 40 МW електричне снаге. Од

стратешког је значаја то да ће се део енергије у индустријским зонама града Сомбора

обезбеђивати из когенерационих постројења са гасним блоковима.

Повећање потрошње је планирано у Новој Селенчи прикључењем већ изграђених

објеката и објеката који су плану изградње у близини вреловода. Нова топлана 4x10MW

почела је са радом у грејној сезони 2011/2012. године. Пројектом је предвиђена

производња вреле воде до 150 ◦C у 4 котловске јединице, свака по 10 MW топлотне снаге.

У првој фази уграђене су три котловске јединице док је за четврту предвиђен простор.

Основно погонско гориво је природни гас, а помоћно мазут.

За насељена места Града Сомбора од стране ЈКП ''Енергана'' нису планиране

никакве активности на изградњи извора топлотне енергије и ширења вреловодне мреже.

Планира се прикључење на даљински систем грејања већ изграђених објеката који

су у близини дистрибутивне мреже.

Електроенергетска инфраструктура

Насеља на територији града Сомбора се електричном енергијом снабдевају

следећим преносним далеководима који су у надлежности ЈП ''Електромрежа Србије'' :

ДВ 400 kV бр. 456 Сомбор 3 – Суботица

ДВ 110 kV бр. 1012/1 Бајмок – Сомбор 3

ДВ 110 kV бр. 1012/2 Сомбор 3 – Сомбор 1

ДВ 110 kV бр. 132/1 Сомбор 3 – Црвенка



ДВ 110 kV бр. 1107/2 Сомбор 2 – Апатин

ДВ 110 kV бр. 1107/3 Апатин – Сомбор 3

ДВ 110 kV бр. 1107/4 Сомбор 3 – Оџаци.

Трафостанице трансформације 400/110 kV и 110/20 kV као делови преносне мреже

које се налазе на предметном простору су следеће:

ТС 400 kV/110 kV ''Сомбор 3''

ТС 110/20 kV ''Сомбор 1'' инсталисане снаге 2X31,5 MVA

ТС 110/20 kV ''Сомбор 2'' инсталисане снаге 2X31,5 MVA

Територија Града Сомбора се напаја електричном енергијом из ТС 110/20 kV

''Сомбор 1'' преко шеснаест 20 kV извода, из ТС 110/20 kV ''Сомбор 2'' преко тринаест 20

kV извода. Ове две трафостанице су повезане на ТС 400 kV/110 kV Сомбор 3.



70

Из ТС 110/20 kV ''Сомбор 1'' се преко 20 kV извода напајају следећа насељена

места:, Чонопља, Градина, Ленија, Кљајићево, Телечка, Чичови, Лугово, Централа,

Стапар, Милчић, Обзир, део Станишића, Светозар Милетић, Жарковац, Радојевићи,

Шапоње и Билић и око 50% насељеног места Сомбор.

Из ТС 110/20 kV ''Сомбор 2'' се напајају преко 20 kV извода: Бачки Моноштор,

Бездан, Мала Пешта, Гаково, Крушевље, Риђица, део Станишића, Колут, Бачки Брег,

Ненадић, Ранчево, Растина, Швраке, Козара и Буковац и око 50% насељеног места

Сомбор.

Изводи су углавном међусобно повезани, те у случају квара на једном изводу

постоји могућност напајања са другог.

Неопходна је технолошка модернизација постојећих објеката. Концепција изградње

преносне мреже обухата и потребе везане за изградњу обновљивих извора енергије.

У зависности од договара између ЕМС-а и оператера суседних преносних система

планирани су интерконективни прекогранични водови:

ДВ 400 kV између Србије и Мађарске (Сомбор-Печуј-(или Пакс))

ДВ 400 kV између Србије и Хрватске (Сомбор-Ернестиново).

Такође је планирана изградња

ДВ 400 kV Сомбор 3 – Сремска Митровица (правац југ-југоисток).

Планиране трафостанице 110/20 kV су :

TС 110/20 kV'' Бездан'';

TС 110/20 kV'' Гаково'';

TС 110/20 kV '' Сомбор 4'';

Планирани водови 110 kV су:

прикључак ТС ''Сомбор 4'' на ''Сомбор 3'' – Апатин (двоструки) – упоредо са

изградњом ТС 110/20 kV ''Сомбор 4'';

планирани 110 kV далеководи на релацији ТС 400/110 kV ''Сомбор 3'' – планирана

ТС ''Гаково'' ;

ТС 400/110 kV ''Сомбор 3''- планирана ТС 110/20 ''Бездан'' и

планирани далековод 110 kV на релацији постојећа ТС 110/20 ''Сомбор 2'' –

планирана ТС 110/20 ''Сомбор 4''.

За напајање радне зоне Града Сомбора планира се изградња три 20 kV кабловска

вода из ТС 110/20 kV ''Сомбор 1'' и због пораста потрошње ел. енергије планира се

реконструкција и проширење ове трафостанице (проширење 20 kV постројења и уградња

трећег трансформaтора инсталисане снаге 31,5 MVA).

Планира се изградња новог 20 kV ваздушног вода из ТС 110/20 kV ''Сомбор 2'' до

села Станишић, затим нови 20 kV ваздушни вод из ТС 110/20 kV ''Сомбор 2'' до РП Бездан,

као и 20 kV далековод Бачки Брег-Гаково. У плану ЕД Сомбор је и изградња 20 kV

далековода Чичови-Пригревица.

Изградњом и проширењем црпних станица на северном делу конзума ЕД Сомбор

очекују се лошије напонске прилике у том подручју. Поправка напонских прилика у том

делу и растерећење постојеће ТС 110/20 kV ''Сомбор 1'' и ТС 110/20 kV ''Сомбор 2''

планира се у првој фази изградњом разводног постројења код насеља Гаково, које ће

бити пројектовано за будућу ТС 110/20 kV.

Изградњом новог 20 kV извода ''Бездан'', биће потребно планирати реконструкцију

и проширење 20 kV постројења у ТС 110/20 kV ''Сомбор 2''.

Поред изградње свих планираних електроенергетских објеката предвиђених овим

Планом, на простору обухвата Плана неопходно је обезбедити услове за прикључење на

електроенергетску мрежу свих стамбених објеката чији су корисници заинтересовани и за

чије прикључење постоје реалне техничке могућности. Једнак третман применити и за

стамбене објекте изграђене ван грађевинског реона-у атару, који имају обезбеђен



71

приступ на јавну површину – пут и испуњавају услов – изграђени су или легализовани у

складу са Законом.

У свим насељима, туристичким и другим локалитетима потребно је изградити

квалитетну јавну расвету.

Изградња електроенергетске мреже, високонапонске и нисконапонске, на простору

Плана вршиће се у складу са плановима развоја електроенергетске мреже, односно

условима надлежних предузећа. Поправљање квалитета испоруке и напонских прилика у

мрежи решаваће се локално по потреби, изградњом нових средњенапонских и

нисконапонских објеката. Градиће се углавном монтажно-бетонске и стубне

трафостанице. Зидане трафостанице типа "кула" потребно је заменити новим.

Напајање електричном енергијом садржаја ван насеља може се обезбедити и из

сопствених извора (агрегати, обновљиви извори енергије).

Обновљиви извори енергије (ОИЕ)

У наредном планском периоду потребно је стимулисати развој и коришћење

обновљивих извора енергије, чиме би се знатно утицало на побољшање животног

стандарда и заштиту и очување природне и животне средине. На простору Плана као

алтернативни облици енергије могу се користити: хидроенергетски потенцијал,

геотермална енергија, биомаса, биогас, сунчева енергија и енергија ветра.

Хидроенергију канала могуће је користити изградњом малих хидроелектрана нa

каналима или реконструкцијом постојећих водопривредних објеката уградњом турбина на

водном земљишту. Могућност коришћења хидроенергетског потенцијала се заснива на

изградњи малих хидроелектрана (0,1-15MW). Хидроелектране не емитују штетне

материје, а производња електричне енергије припада тзв. чистој производњи електричне

енргије. То су хидроелектране које би се градиле на водотоцима, у првој фази уз већ

изграђене водопривредне објекте. Планирана је изградња мале хидроелектране ''Бездан''

на месту истоимене водозахватне уставе на каналу Пригревица-Бездан. Изградња будуће

МХЕ не би требало да промени досадашњи режим вода. МХЕ би имала првенствено

енергетски значај, а водопривредни значај је и даље на постојећој устави. Процењена

снага МХЕ је око 850 кW, проток воде је од 30 m3/s до максималних 60 m3/s и

процењена годишња производња је 2600 MWh. Мале хидроелектране се могу градити и на

пољопривредном земљишту, уз претходно прибављену сагласност министарства

надлежног за послове пољопривреде.

На територији Града Сомбора налази се бушотина БМ-1 (Бачки Моноштор) која је

позитивна хидрогеотермална бушотина ван производње на дубини од 1200 m.

Термоминерална воде је излазне температуре 73◦C са изврсним референцама, како са

аспекта физичко-хемијског састава, тако и по енергетском потенцијалу. Максимална

регистрована издашност бушотине је 15 l/s. На основу извршеног хидротермалног

испитивања постојећа бушотина могла би се кориситити за експлоатацију

термоминералних вода без улагања у иначе врло скупе радове бушења на веће дубине.

Због излазне температуре воде може имати примену у индустрији, пољопривреди (грејање

стакленика и пластеника), грејању зграда и даљинском грејању и у балнеолошке сврхе те

представља огроман потенцијал од стратегијског значаја за подручје Града, али и шире.

На територији Града налази се и бања Бездан која се користи у балнеолошке сврхе.

Одликује се термоминералном водом која припада категорији алкалних натријум

хидрокарбонатних вода богатих јодом са температуром од 26°C i 37°C.

Енергетски потенцијал биомасе је сконцентрисан у отпацима из пољопривреде,

шумске и дрвопрерађивачке производње. У сточарству, као остатак биомасе се сматра

течни стајњак. Пошто је простор Града претежно пољопривредни, крај има значајну

количину био отпада (ако би се само једна трећина од укупне количине биомасе која се

годишње произведе користила за енергетске потребе потенцијал би био око 700.000

MWh) што указује на могућност и потребу валоризације и практичне примене свих врста

биомасе. Због великих трошкова транспорта индиције говоре да биомасу на овом простору

треба користити у непосредној близини настанка ових сировина (у оквиру појединих

насеља и садржаја) ради задовољавања енергетских потреба објеката пољопривредне



72

производње. Биогас се производи и користи првенствено из разлога економичног

управљања стајским ђубривом, ради оптимизације доходка по хектару обрадиве

површине, заштите човекове средине и радне околине и из потребе снабдевања фарми

сопственом енергијом. Застој у развоју сточарства је, такође, један од фактора који

дестимулативно делују на развој овог енергента.

Сунчево зрачење може да се користи за добијање топлотних и хемијских извора

енергије, за трансформацију у механичку и електричну енергију. Ограничавајући фактор

коришћења сунчеве енергије је велика почетна инвестиција, а потребне су и велике

површине за инсталисање сунчевих колектора. Коришћење сунчеве енергије треба

комбиновати са неким другим видом конвенционалне енергије, због немогућности

адекватне акумулације и коришћења током целе године.

Подручје Плана, на основу Студије Атласа ветрова на територији АП Војводини, се

налази у зони ветрова (3,5-4 m/s) на висинама преко 50m изнад тла, а нарочито 100 m

изнад тла, што одговара савременим ветроелектранама снага 2-2,5 MW, где експлоатација

енергије ветра може да буде економски исплатива. На Телечкој заравни је велика

учесталост струјања ваздуха изнад граничне вредности за погон ветрењача са

генераторима за производњу електричне енергије. Према Закону о планирању и

изградњи, ветроелектране се могу градити и на пољопривредном земљишту, уз претходно

прибављену сагласност органа надлежних за послове пољопривреде и заштите животне

средине. Приликом одређивања локације за ветроелектране потребна пажња биће

посвећена ризику по животну средину (бука, утицај на птице, слепе мишеве и пејсаж) и

процени прихватљивости тог ризика са становишта домаћих прописа у области заштите

природе и животне средине, пре свега Закона о заштити природе, и европских стандарда

и искустава у изградњи ветроелектрана (израда стратешких процена утицаја на животну

средину и студија о процени утицаја на животну средину), што се посебно односи на

заштићена и еколошки значајна подручја.

За искоришћавање енергије ветра, поред неопходних климатских карактеристика

(брзина, учесталост и правац ветра, геомеханичка својства терена, сеизмолошки

аспекти), један од важних фактора је и постојећа путна и железничка инфраструктура и

приступачност терена на ком се планира изградња ветроелектрана. Важан фактор је и

покривеност територије средњенапонском и високонапонском мрежом и постојање

трансформаторских станица и могућност прикључења на њих. Такође важни критеријуми

за одабир локација ветрогенератора су и:

- довољна удаљеност од насеља и стамбених објеката како би се избегло повeћање

интензитета буке;

- довољна удаљеност од инфраструктурних објеката (електронских комуникационих

мрежа и опрема, радарских, аеродрома, линијских инфраструктурних објеката и др).

- утицај на животну средину и биодиверзитет - неугрожавање флоре и фауне,

избегавање градње у границама постојећих и планираних заштићених природних

добара и других еколошки значајних подручја и у њиховој непосредној близини;

Начин прикључивања ветроелектрана на постојећу и планирану електроенергетску

мрежу ће бити дефинисано кроз даљу урбанистичку разраду сваке поједине локације, а

на основу услова надлежног предузећа (ЈП ЕМС и електродистрибуције).

Енергетска ефикасност

Повећање енергетске ефикасности већ сада постаје императив развоја енергетике

и коришћења енергије јер су нерационалност у енергетском систему и неефикасна

производња, транспорт и коришћење енергије толико велики и очигледни да је повећање

енергетске ефикасности најбржи, најјефтинији и најбољи начин за повећање

расположиве енергије, смањење губитака како у привреди, тако и код становништва и

ублажавање енергетске зависности града.

Изградњом нових енергетски ефикасних објеката и адаптацијом постојећих у

енергетски ефикасне знатно ће се смањити трошкови коришћења енергије ових

корисника али и укупна енергетска зависност. Основни циљ енергетске ефикасности је



73

смањење коришћења примарне енергије и елеминисање загађења животне средине уз

повећање коришћења ОИЕ.

Концепција просторног развоја са аспекта енергетске ефикасности обухвата:

- увођење биоклиматских и принципа енергетске ефикасности у све нивое планирања,

пројектовања, извођења и коришћења објеката и инфраструктуре;

- стварање услова за децентрализовану производњу топлотне енергије;

- примена прописа о планирању и потрошњи енергије на регионалном нивоу, који би

осигурали да сви органи локалне власти имају план за снабдевање, дистрибуцију и

коришћење енергије у делокругу својих надлежности;

- организовано систематско праћење потрошње енергије, истраживање расположивих

залиха енергетских сировина и проучавање могућности примене неконвенционалних

извора енергије (соларна, термалне воде, и слично).

6.4. ЕЛЕКТРОНСКА КОМУНИКАЦИОНА ИНФРАСТРУКТУРА

Концепција развоја електронских комуникација подразумева увођење

најсавремених технологија у овој области, модернизацију постојеће инфраструктуре и

објеката, изградњу сигурне широкопојасне мреже на свим нивоима, закључно са

локалним, уз употребу најсавремених медијума преноса, потпуну дигитализацију свих

система електронских комуникација (фиксна, мобилна, интернет, радио-комуникација,

КДС) уз обезбеђење довољно капацитета, равномерног развоја и целокупне покривености

простора уз обезбеђивање подједнаке доступности свим оператерима.

Подручје Града Сомбора заједно са подручјима општина Апатин, Кула и Оџаци у

телефонском саобраћају чини подручје мрежне групе Сомбор. У Сомбору је смештена

главна АТЦ Сомбор типа EWSD, а у Кули je чворнa централa типа EWSD. ГАТЦ Сомбор је

повезана према транзитној централи Нови Сад оптичким каблом са два правца и то један

правац преко Куле, а други преко Оџака. Такође је реализована веза према ГАТЦ

Суботица оптичким каблом који је уједно део магистралног међународног правца према

Мађарској. Други међународни правац је такође према Мађарској преко граничног

прелаза Бачки Брег.

Оптички каблови су положени према свим већим местима у граду, а у току је

припрема документације за проширење постојећих оптичких релација изградњом нових

каблова са већим капацитетом и бољим карактеристикама преноса и то првенствено у

магистралној равни. Регионалним просторним планом АП Војводине планиране су

релације оптичких каблова: Нови Сад-Србобран-Врбас-Сомбор, Сомбор-Мали Иђош-Ада,

Врбас-Кула-Сивац-Сомбор, Бездан-Сомбор, Растина-Гаково-Ненадић-Сомбор, Риђица-

Станишић-Светозар Милетић-Чонопља-Кљајићево-Телечка-Бачки Соколац, Сомбор-

Стапар-Дорослово-Српски Милетић-Оџаци, Стапар-Бачки Брестовац.

У граду Сомбору је реализован локални оптички прстен који повезује веће

комутационе чворове у граду и обезбеђује могућност за повезивање великих корисника

на оптичку мрежу, а у перспективи треба планирати затварање и локалних прстенова

између насеља тако да се обезбеди двострано напајање сваког насеља.

Постојећи РР коридори према Оџацима, Бездану, Кули, Апатину и Станишићу су до

скоро били у експлоатацији, а тренутно немају значајну функцију. Потребно их је

задржати иако је већи део преноса решен оптичким кабловима. Постоји и међународни РР

коридор ка Хрватској (Сомбор-Бели Манастир) који је у функцији. На овим правцима је

потребно задржати резервацију РР коридора.

У складу са условима надлежног предузећа за електронске комуникације

планиране су оптичке везе између комуникационих чворишта: Нови Сад-Србобран-Врбас-

Сомбор, Врбас-Кула-Сивац-Сомбор и Сомбор-Мали Иђош-Ада.

За решавање телефонског саобраћаја у малим салашким насељима или мањим

групама објеката, пољопривредним добрима или објектима изграђеним ван насеља поред

варијанте са усмереним РР коридором са изградњом малих крајњих централа и локалне

мреже треба планирати и друге видове решавања телефонског саобраћаја (CLL, CDMA,

повезивање мрежним кабловима са најближом централом довољног капацитета).



74

За обезбеђивање кабловског повезивања (оптичким или мрежним кабловима)

потребно је планирати одговарајуће коридоре дуж сваке саобраћајнице и то са једне

стране у ужим улицама, са обе стране у ширим улицама. Нову приступну мрежу градити

са кабловима нове генерације који су предвиђени за широкопојасни пренос или са

оптичким кабловима. Оптичку и примарну приступну мрежу планирати искључиво са

подземним кабловима (сем у изузетним случајевима када се због хитности реализације

може изградити и надземно), а разводна мрежа са бакарним проводницима ће се градити

подземно или надземно.

Планирати даљу децентрализацију приступних мрежа са бакарним проводницима и

то тако да се обезбеди да 90% претплатника у граду има претплатничку петљу краћу од 1

km, а у сеоским насељима 80% претплатника краћу од 2 km. То ће захтевати изградњу

већег броја мањих комутационих чворова (капацитета 500-600 претплатника) који ће

бити међусобно повезани звездасто и петљасто са оптичким кабловима одговарајућег

капацитета. У зависности од величине насеља биће потребно планирати и већи број

локација за постављање комутационих чворова у кућиштима за спољну монтажу. Кратка

приступна мрежа ће омогућити велике брзине протока података и мултимедијалних

сигнала.

Потребно је планирати и мрежу мобилне телефоније са покривеношћу на целој

територији Града што ће захтевати постављање опреме на постојеће објекте (силосе,

ватрогасне торњеве итд. или изградњу посебних антенских стубова). У већим местима

(Сомбор, Станишић, Кљајићево, Бачки Моноштор, Бездан, Светозар Милетић...) се мора

рачунати на више од једне локације базне станице у насељу. Нове генерације базних

станица мобилне телефоније треба да омогуће поред преноса говора и пренос података са

великим брзинама и низ нових сервиса.

Укупни инсталисани капацитет комутације тренутно задовољава у потпуности само

насељено место Сомбор па се у наредном периоду очекује проширење постојећих и

изградња нових капацитета у свим насељеним местима тако да потребе буду задовољене.

Приоритет даљег развоја су наставак изградње оптичких каблова и дигиталних

система преноса до сваког насеља, реконструкција и проширење месних мрежа према

потребама корисника са тенденцијом преласка на подземне разводне мреже са бакарним

кабловима или оптичким влакнима и даљи развој других широкопојасних сервиса.

У свим објектима високоградње, као и зградама за јавне намене планирати

заједничке антенске системе (ЗАС). Техничким решењем обавезно обезбедити пријем и

дистрибуцију радио и телевизијских програма јавног сервиса РДУ РТС, као и свих

регистрованих радио и телевизијских програма на месту постављања пријемног антенског

система ЗАС-а. Такође потребно је предвидети могућност истовременог прикључења више

кабловских дистрибутивних система (КДС). Увод КДС у објекте високоградње усагласити

са урбанистичким условима за увод осталих телекомуникационих (електронско

комуникационих) инсталација. На подручју Града Сомбора РДУ РТС не поседује КДС и не

планира изградњу КДС-а.

На предметној територији се налази инфраструктурни објекат за електронске

комуникације – емисиона станица Сомбор са координатама Bessel 1841 45N 46 50 и 19E

09 21. За постојећу емисиону станицу потребно је обезбедити заштиту радио коридора у

следећим азимутима гледано од емисионе локације: 170º ± 3 º, 90º ± 3 и 160º ± 3 º, у

дужини од 5000 m, јер се у тим правцима налазе постојећи и планирани радио коридори.

Величина примарне зоне око емисионог центра је круг радијуса 200 m, а радијус

секундарне зоне је 1000 m.

На основу финалних аката регионалне конференције у Женеви из 2006. године,

предвиђена је изградња новог инфраструктурног објекта за електронске комуникације –

емисионе станице на широј територији Града Сомбора на катастарској парцели бр.2963/2

К.О. Кљајићево. Такође је предвиђено измештање постојеће радиодифузне опреме на

нову емисиону станицу. WGS 84 координате планираног стуба су: 45º 47' 17'' N, 019º 15'

38'' E. Планирани радио коридор је у правцу азимута 82º (ка стубу у Телечкој). Неопходно

је у правцу азимута 82º извршити заштиту радио коридора максималне ширине 18 m у

коме је дозвољена градња објеката максималне висине 17 m изнад нивоа тла. WGS 84



75

координате постојећег стуба за електронске комуникације у Телечкој су: 45º 47' 58.56'' N

и 19º 22' 37.12'' E, надморска висина 120 m. Планирани радио коридори су у правцу

азимута 262 º (према планираној емисионој станици) описан у претходном параграфу и

32.4 º (према Суботици) где је неопходно извршити заштиту радио коридора максималне

ширине 18 m у коме је дозвољена градња објеката максималне висине 12 m.

У зони електронске комуникационе инфраструктуре и припадајуће опреме не смеју

да се изводе радови нити да се граде нови објекти који би могли да оштете или ометају

рад те инфраструктуре или припадајуће опреме.

У заштитној зони и радио коридору није дозвољено да се изводе радови, граде

нови објекти, поставља електронска комуникациона инфраструктура и припадајућа

опрема или постројења, која би својим радом или положајем могли да утичу на квалитет

њиховог рада, да ометају или прекидају њихов рад или стварају штетне сметње.

Приликом планирања, пројектовања, производње, изградње, одржавања и рада

електронске комуникационе мреже, електронске комуникационе инфраструктуре и

припадајуће опреме примењују се одредбе Правилника о захтевима за утврђивање

заштитног појаса за елекронске комуникационе мреже и припадајућих средстава, радио

коридора и заштитне зоне и начину извођења приликом изградње објеката(''Сл. гласник

РС'', бр. 16/2012) у складу са законом којим се уређују електронске комуникације.

С обзиром на брз развој електронског комуникационог система као и услове које

буде диктирала нова технологија развоја система мобилних комуникација нове локације

базних радио – станица и радио релејних станица биће одређиване у складу са овим

Планом, односно урбанистичким плановима за подручја где су исти утврђени за даљу

разраду као и плановима развоја надлежних оператера, уз задовољење законских и

техничких прописа за ту врсту објеката.

6.5. КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА

Снабдевање водом

Концепција снабдевања насеља водом заснована је на развоју регионалних

система, као најповољнијих са аспекта експлоатационих трошкова и аспекта обезбеђења

сигурне и квалитетне дистрибуције. Основу развоја будућих регионалних система за

снабдевање водом чине заштићена изворишта подземних и површинских вода. Принцип је

да се до рационалних и еколошки прихватљивих граница искористе локална изворишта

подземних и површинских вода, а да се тек након тога регионалним системима допрема

само недостајућа вода што значи да сва локална изворишта у насељеним местима и даље

остају у функцији и после изградње регионалних система водоснабдевања.

Краткорочна оријентација снабдевања водом обухвата развијање

микрорегионалних водоводних система (повезивање неколико насеља или општина у

једну целину у зависности од расположивих изворишта). Временом, ови системи би се

повезивали и обједињавали у веће целине, тј. у одређеном временском периоду у

регионални систем ослоњен на извориште воде регионалног нивоа.

Оптимална дугорочнија оријентација снабдевања водом становништва представља

изградњу регионалних и међурегионалних водоводних система у који би били

интегрисани и постојећи водоводни системи. Рок израде ових система је до 2020. године.

У складу са Регионалним просторним планом АП Војводине, у планском периоду

очекује се формирање Бачког система који је један од пет регионалних система. Чине га

насеља Града Сомбора и насеља општина Апатин, Оџаци, Бач, Кула, Мали Иђош, Бачка

Топола, Врбас, Србобран, Бечеј и Нови Бечеј. Основно извориште овог система су

алувијалне издани Дунава на сектору од Бездана до Богојева и коришћење вода основног

водоносног комплекса. За задовољење потреба насеља у Бачком систему могу се

користити и речне воде Дунава (непосредно или упуштањем у подземље), уколико им је

квалитет задовољавајући. Систем би се формирао од централног постројења за комплетан

третман воде, са базирањем на ресурс подземних вода и – или речне воде Дунава, и



76

изградња магистралних повезних цевовода до свих општина у систему. Потенцијално

извориште овог регионалног система водоснабдевања налази се на територији општине

Апатин, на локацијама ''Буџак'' и ''Месарске ливаде''.

На основу ''Генералног пројекта снабдевања водом насеља општине Сомбор са

претходном студијом оправданости'' предвиђена су два будућа микрорегионална система

водоснабдевања:

водоводни систем ''Сомбор'' који покрива насеља: Сомбор, Чонопља, Кљајићево,

Телечка, Светозар Милетић, Алекса Шантић, Стапар и Дорослово. Извориште је

''Јарош'' у Сомбору, где је поред проширења изворишта предвиђено и проширење

постројења за прераду воде (ППВ).

водоводни систем ''Бездан'' који покрива насеља: Бездан; Бачки Моноштор, Колут,

Бачки Брег, Гаково, Растину, Станишић и Риђицу. Извориште је ''Бездан'' у Бездану

где је поред проширења изворишта предвиђено и проширење постројења за

прераду воде (ППВ).

Након извођења дела деоница магистралних водовода, остављена је могућност да

мања насељена места (Растина и Риђица) водовод добију са оба система.

Магистрални везни цевововоди за водоводни систем ''Сомбор'' за које је потребно

обезбедити коридоре поред саобраћајница су: Сомбор (''Јарош'') - Чонопља, Чонопља -

Светозар Милетић - Станишић, Станишић-Риђица, Чонопља - Кљајићево, Кљајићево -

Телечка, Сомбор (инд.зона) - Стапар, Стапар - Дорослово.

Магистрални везни цевововоди за водоводни систем ''Бездан'' за које је потребно

обезбедити коридоре поред саобраћајница су: Бездан - Бачки Моноштор, Бездан – Колут -

Бачки Брег, Бездан -Гаково, Гаково - Растина и Растина - Риђица.

Предвиђена је и изградња везних цевовода од Сомбора према приградским

насељима: Ленија; Градина и Радојевићи; Козара; Ненадић, Билић и Ранчево. По

изградњи оба водоводна система ''Бездан'' и ''Сомбор'' предвиђена је и изградња

магистралног везног цевовода водовода уз коридор поред саобраћајнице Риђица-

Станишић, чиме би се ова два система повезала у прстен.

Будући микрорегионални системи водоснабдевања ће бити усаглашени или ће бити

део ''Бачког'' регионалног система водоснабдевања са регионалним извориштем вероватно

у Апатину и због тога је важно да се ради повезивања са планираним регионалним

извориштем у Апатину предвиди и резервише, поред осталог, коридор за магистрални

цевовод поред пута Апатин - Сомбор, Сомбор - Кљајићево и Кљајићево - Сивац.

Садашња мрежа водовода прошириће се у свим насељима, укључујући и Сомбор, а

такође ће бити неопходно и замена и реконструкција поједних деоница мреже, изградња

резервоарског простора (могуће и водоторњева).

У области водоснабдевања Водопривредном основом Републике Србије

(''Сл.гласник РС'', бр. 11/2002) планирано је да специфична потрошња у градским

водоводима 2020. године за становништво достигне 400 л/дан по становнику, а укупно

600 л/дан по кориснику узимајући и друге потребе водоснабдевања (привреда и остале

потребе). Најновије тенденције у повећању цене воде свакако ће утицати да се норма

потрошње смањује. Верује се да ће се она зауставити у домаћинствима на величини од

200-250 л/станов./дан, а дотле ће бити и испод ове вредности.

Посебан проблем који треба решити у будућности за насељено место Сомбор и

евентуално и за остала насеља јесте доследна селекција потрошача који треба да

снабдевају водом највишег квалитета из водовода. Ту спада становништво, установе,

индустрија укомпонована у градско ткиво, прехрамбена индустрија, док остале индустрије

које не захтевају воду највишег квалитета не треба да су прикључене на водоводни

систем, већ да своје потребе задовољавају водом нижег квалитета, из водотокова. С тим у

вези неопходно је водити рачуна о просторном распореду индустрије тако да се ''прљаве''

индустрије лоцирају ближе водотоцима, а да се чисте индустрије лоцирају ближе

насељима како би могле бити наслоњене на месне водоводне системе.



77

Одвођење отпадних и атмосферских вода

По важећим Плановима генералне регулације свих 15 насељених места на

територији Града Сомбора, који су усвојени 2008. године, предвиђено је одвођење

отпадних и ППОВ за свако насељено место појединачно, односно да сва насељена места

по питању одвођења отпадних вода функционишу као засебни системи.

С обзиром на примећен тренд опадања привредног развоја и смањења броја

становника у већини насељених места, што потврђују и прелиминарни подаци Пописа

становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011. године, као и на основу

препорука других планских докумената РС, урађен је ''Генерални пројекат сакупљања,

одвођења и пречишћавања отпадних вода насеља на територији Града Сомбора са

претходном студијом оправданости'' у циљу разматрања могућности регионализације

канализационих система за отпадне воде једног, два или више насеља и провере

оправданости изградње ППОВ за свако насељено место.

У зависности од потреба и економских могућности, односно ако се настави

негативан тренд развоја насељених места и даљи пад броја становника, разматраће се и

најоптималније од четири варијантна решења предвиђена Генералним пројектом које

подразумева да:

- насеље Кљајићево,Чонопља и Телечка имају један заједнички систем сепаратног

каналисања са ППОВ у Кљајићеву;

- насеље Стапар и Дорослово имају један заједнички систем сепаратног каналисања са

ППОВ у Дорослову;

- насеље Бездан, Колут и Бачки Брег имају један заједнички систем сепаратног

каналисања са ППОВ у Бездану;

- остала насеља имају свако посебно одвођење отпадних вода и сопствене ППОВ.

Планом су дефинисане дуж саобраћајница трасе магистралних цевовода

регионалних система канализације за отпадне воде као и локације за постројења за

пречишћавање отпадних вода за насеља. ППОВ нису предвиђена у насељима Чонопља,

Телечка, Стапар, Бачки Брег и Колут, док су у свим осталим насељима предвиђена.

Сомбор има изграђено ППОВ са локацијом јужно од града. Магистрални цевоводи за које

је потребно обезбедити коридоре су: Чонопља - Кљајићево, Телечка - Кљајићево, Стапар

-Дорослово и Бачки Брег – Колут - Бездан. За насеље Алекса Шантић потребно је

обезбедити трасу одводног колектора до мелиорационог канала 300, у дужини око 6,3 km.

Посебан проблем заштите животне средине, а посебно водоводних система и

водних ресурса представља премошћавање садашњег стања мале каналисаности града и

насељених места и будућег периода потпуне изграђености канализације за отпадне воде.

Неопходно је прописати изградњу кућних уређаја за пречишћавање отпадних вода

индивидуалних кућа као прелазно решење за једно насеље у ком се канализација налази

у развоју. Ово прелазно решење са кућним уређајима примењивати само као привремено,

а обавезно је настојање да се изгради канализација за отпадне воде у сваком насељу.

Код приградско-салашких насеља и викенд насеља овакав начин каналисања вероватно

ће бити трајно решење. Изградња мреже регионалне канализације за отпадне воде

подразумева и изградњу препумпних станица.

Град Сомбор нема у задовољавајућем обиму решено одвођење атмосферских вода.

Због тога је потребно извршити реконструкцију, санацију и повећање капацитета

постојеће мреже атмосферске канализације. У деловима насељеног места Сомбор са

већим степеном изграђености где се одводњавање врши само отвореним каналима што је

недовољно, као и у деловима где уопште није решено одвођење оборинских вода,

потребно је изградити адекватну кишну канализацију. Потребно је изградити нове

колекторе за одвођење кишних вода са градског подручја које за сада није покривено

зацевљеном кишном канализацијом, као и реконструкцију постојећих колектора малог

капацитета и лошег стања.

У насељеним местима где је атмосферска канализација решена системом отворених

канала потребно је у зони ужег центра насеља изградити зацевљену одводну мрежу.



78

Кишну канализацију конципирати за меродавне услове (временски пресек,

урбанизованост простора, рачунска киша итд.), а етапно реализовати тако да се

изграђени делови рационално уклапају у будуће решење.

Третман комуналног и осталог отпада

Обзиром на проблеме због непотпуног обухвата организованог сакупљања отпада и

неадекватног одлагања, Град Сомбор се укључио у реализацију принципа Националне

стратегије управљања комуналним отпадом и у складу са тим Град Сомбор као носилац и

општине Апатин, Кула, Оџаци и Бач потписале су ''Споразум о формирању региона за

управљање комуналним отпадом'' и на основу Студије о просторном размештају депонија

на територији Војводине одредиле постојећу депонију Града Сомбора (која се налази на

локацији ''Ранчево'') за регионалну депонију. Изградња регионалне депоније је од

интереса и за становнике општина у окружењу, те ће се на тај начин успоставити

потребан и примерен европским стандардима, регионални карактер депоније.

У складу са Законом о управљању отпадом, Скупштина Града Сомбора, усвојила је

Регионални план управљања отпадом - План одрживог управљања отпадом у

Западнобачком региону (''Сл.лист Града Сомбора'', бр. 6/2010) за Град Сомбор и општине

Апатин, Оџаци, Кула и Бач. Основни циљ овог плана је успостављање целовитог система

управљања отпадом и покривеност свих територија у општинама Региона (урбаних и

сеоских). План подразумева примарно одвајање на извору пластике, стакла, папира и

картона. Остале количине генерисаног отпада ће се односити из свих домаћинстава у

региону на регионалну депонију или трансфер станице (у зависности од удаљености

насељеног места од регионалне депоније). У склопу регионалног система за управљање

отпадом ће функционисати и трансфер станице ради развијања одрживог система

управљања отпадом, а у циљу смањења загађења животне средине и деградације

простора. Трансфер станице су због велике удаљености предложене у општинама Кула,

Оџаци и Бач и морају бити тако пројектоване да обезбеде привремено складиштење

отпада у насељеним местима. Затим ће се отпад са трансфер станица сабијен на већу

густину превозити на регионалну депонију. Комунални отпад из општине Апатин и Града

Сомбора ће се директно одвозити на регионалну депонију.

Са изградњом комплекса регионалне депоније створиће се услови за безбедно

одлагање отпада, као и за затварање постојеће градске депоније. Осим за одлагање

непропустљивог отпада у овом комплексу се предвиђа и рециклажа употребљивог отпада.

Скупштина Града Сомбора, усвојила је и Локални план управљања отпадом на

територији Града Сомбора (''Сл.лист Града Сомбора'', бр. 3/2011) који представља

документ којим се дефинишу циљеви и услови за рационално и одрживо управљање

отпадом кроз преиспитивање постојећег начина сакупљања, одношење и одлагање

комуналног отпада на територији Града, увођење система разврставања и поновне

употребе отпада, обезбеђивање адекватног начина збрињавања отпада и др.

У планском периоду је неопходно изградити регионалну депонију и пратећу

инфраструктуру за адекватно управљање отпадом, а паралелно са тим све неуређене

депоније је потребно затворити и извршити њихову санацију.

Сомбор je први град у Србији у ком је започета изградња рециклажног центра. У

Рециклажном центру се не врши прерада, већ само сепарација, разврставање различитих

врста отпада и његово паковање. Капацитет постројења је сепарација и паковање девет

тона отпада дневно. У рециклажном центру сакупљаће се сав рециклабилни отпад са

територије Града Сомбора, као што је папир, пет амбалажа, стакло, најлон кесе, старе

гуме и батерије, отпадна уља и др.

У Општој болници у Сомбору инсталиран је већи број уређаја за третман

инфективног медицинског отпада (аутоклави и дробилице). Сомбор је централно место

третмана, што значи да се отпад прикупља са целе територије Града Сомбора и из Домова

здравља Апатин, Оџаци и Кула.

На територији Града већ дуги низ година ради фабрика "Протеинка" д.п.п. која је

формирана као републичко јавно предузеће и бави се безбедним збрињавањем отпада

животињског порекла и конфиската. Месечно се преради око 800 t животињског отпада



79

односно 30 t дневно, а када су температуре високе и до 50 t дневно. Ово предузеће

преузима сав отпад животињског порекла са територије целог Града па и шире и тиме се

спречава стварање заразе. Због близине стамбене зоне (500 m) планирано је измештање

постројења за третман отпада животињског порекла на нову локацију југозападно од

планиране регионалне депоније. За изградњу постројења за третман отпада животињског

порекла неопходна је израда Плана детаљне регулације.

Ветеринарски институт из Сомбора, поседује аутоклав за стерилизацију

ветеринарског отпада. Узорковани материјал се пре коначног одлагања претходно

стерилише у аутоклаву, или одвози специјалним возилом у ''Протеинку'' на даљи третман.

На основу анализе стања тренутне ситуације у управљању комуналним отпадом

Локалним планом управљања отпадом је разрађено одрживо управљање отпадом за

период од 2010. до 2021. године, начин уређивања управљања чврстим комуналним

отпадом, биохазардним отпадом и посебним токовима управљања отпадом на територији

Града од његовог настанка до коначног збрињавања, са основним циљем успостављања

целовитог система управљања отпадом у складу са Националном стратегијом, Законом о

управљању отпадом и постојећим европским захтевима и стандардима.

Захтеви интегралног управљања отпадом су:

- смањивање генерисане количине отпада;

- повећање количина примарно издвојеног рециклабилног отпада;

- смањивање удела биоразградивог отпада у депонованом комуналном отпаду;

- управљање отпадом по принципу одрживог развоја;

- искоришћавање отпада за производњу енергије;

- примена најоптималнијих опција за животну средину са обавезом доношења одлука на

локалном нивоу које ће допринети бољем и ефикаснијем начину управљања отпадом;

- третирање или одлагање што је могуће ближе месту његовог настанка, односно у

региону у којем је произведен да би се у току транспорта отпада избегле нежељене

последице на животну средину;

Сви захтеви интегралног управљања отпадом који се предвиђају законским и

подзаконским актима морају се поштовати, а како би овај систем био у потпуности

развијен неопходно је исте уградити у основне документе (Одлуке) на нивоу локалне

самоуправе.

7. ПРОПОЗИЦИЈЕ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ, ПРЕДЕЛА,

ПРИРОДНИХ И КУЛТУРНИХ ДОБАРА

7.1. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И

УНАПРЕЂЕЊЕ ПРЕДЕЛА

Заштита и унапређење животне средине подразумева заустављање деградације,

превенцију, санацију и ревитализацију угрожених подручја, реализацијом следећих

принципа:

планирање на основама одрживог развоја значи рационално коришћење природних

ресурса - земљишта, воде, ваздуха, минералних сировина и других природних

ресурса са циљем задовољавања потреба садашњице, а да се не доведе у питање

способност будућих генерација да задовоље своје потребе;

потребу повећања коришћења обновљивих извора енергије;

очување природних вредности односно квалитетне животне средине, и природних

добара, као делова природе који су заштићени или планирани за заштиту;



80

примена принципа предострожности за активности које могу да изазову већи

еколошки ризик, примена санационих мера у деградираним и загађеним

подручјима;

процена утицаја пројеката и стратешка процена утицаја планова и програма на

животну средину, као основ за планирање мера заштите.

формирање заштитних зона и заштитних растојања, око објеката са повећаним

загађивањем и ризиком за животну средину и здравље људи (инфраструктурни

коридори, водозахвати, бензинске станице, нафтна постројења, индустријски

комплекси и др).

У циљу заштите природних ресурса од загађења, у планском периоду предвиђене

су следеће мере:

- израда регистра извора загађивања на територији Града;

- снабдевање свих насеља водом највишег квалитета из регионалних система и

локалних изворишта и заштита изворишта;

- изградња сепаратног канализационог система, посебно за фекалне воде, а посебно за

атмосферске воде;

- изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у насељеним местима;

- водоснабдевање индустријских капацитета уз увођење процеса рециркулације;

- контролисана примена хемијских средстава заштите и агромера у области

пољопривреде;

- формирање заштитног зеленила уз канале, саобраћајнице, у оквиру пољопривредног

земљишта, око радних зона, фарми, комуналних и других објеката ради побољшања

микроклиматских услова ;

- очување и унапређење шумског фонда ;

- санација и рекултивација постојећих и неуређених депонија комуналног отпада;

- рекултивација земљишта деградираног након завршетка експлоатације опекарске

глине;

- третман отпада животињског порекла и животињских лешева у постројењу за третман

отпада животињског порекла (Кафилерија) и њено измештање на нову локацију;

- укључење Града Сомбора у систем региналног депоновања комуналног отпада и

изградња регионалне депоније у Ранчеву;

- управљање отпадом у складу са начелом хијерархије управљања отпадом;

- реализација Локалног плана управљања комуналним отпадом и Регионалног плана

управљања комуналним отпадом за Западнобачки регион (План одрживог управљања

отпадом у Западнобачком региону);

- са опасним материјама поступати у складу са Законом о заштити животне средине

(''Сл.гласник РС'', бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон и 72/09 – др. закон и 43/11-УС)

и Законом о управљању отпадом (''Сл.гласник РС'', бр. 36/09 и 88/10).

На простору обухвата Плана заступљени су природни предели (природни и

предели блиски природи) и културни предели (рурални и урбани).

Природни предели су заступљени у оквиру режима I и II степена заштите

Резервата. Предели блиски природи са екстензивним коришћењем обухватају екстензивно

коришћене површине и шуме аутохтоних врста на простору Резервата, где је газдовање

човека присутно у већој мери. Ту спадају и простори ван Резервата, станишта заштићених

и строго заштићених дивљих врста (подручја евидентирана за заштиту). С обзиром на

малу заступљеност природних предела и на њихову угроженост, они представљају

потенцијал са становишта природних ресурса и заштићених подручја. Потребно је:

- обезбедити заштиту структуре предела и несметано функционисање природних

процеса;

- обезбедити заштиту биодверзитета и очување и успостављање еколошких мрежа;

- санирати нарушене природне и естетске вредности природних предела

(ревитализација и рестаурација) у складу са режимом заштите;

- обезбедити ревалоризацију вредности и презентацију природних, културно-

историјских и естетских вредности предела.



81

Руралне пределе чине насеља сеоског типа и обрадиве површине. Одликује их

доминантна матрица пољопривредног земљишта, на коме се одвија интензивна

пољопривредна производња, газдовање алохтоним шумама монокултура, са остацима

природних и делимично измењених станишта, појединачним објектима у атару и

коридорима које чини река Дунав, канали и саобраћајнице. Развој руралних предела

треба да се заснива на уважавању њиховог специфичног предеоног карактера, затечених

вредости и капацитета предела. Планским решењима је потребно омогућити очување и

унапређење карактеристичне структуре и слике руралних предела и креирање позитивног

архитектонског идентитета насеља у руралним пределима. Очување руралних предела

обезбедити кроз:

- очување карактеристичног предеоног обрасца заснованог на коришћењу земљишта,

односу изграђеног и отвореног простора и карактеру изграђивања;

- подстицање традиционалних облика коришћења земљишта, као регулацијом грађења

и уређивања простора у складу са карактером предела, традицијом грађења и

специфичностима физичке структуре насеља;

- спречавање ширења насеља и заустављањем непланске изградње (викенд насеља),

стимулисањем коришћења постојећег грађевинског фонда, усклађивањем изградње

инфраструктурних коридора и објеката са карактером и капацитетом предела;

- очување и афирмацију карактеристичних културних и природних елемeната у

структури и слици предела (морфологија терена, водотокови, шуме, живице, засади,

насеља, објекти) и креирање нових "икона" - репера и симбола.

Урбани предео чини насеље Сомбор, које има градски карактер. Ограничења за

развој и уређење руралних и урбаних предела су дисбаланс између активности у

простору и предеоних елемената, што изазива њихову деградацију (непланско ширење

насеља и радних површина на рачун пољопривредног земљишта, изградња објеката који

прекидају еколошке коридоре, деградација земљишта, као и недовољне активности у

простору којима би се унапредили типови предела). Развој урбаних предела који су

изложени бројним и конфликтним притисцима развоја, али и поседују значај за квалитет

живота становништва, треба обезбедити кроз унапређење/очување слике и структуре

урбаног предела и креирање позитивног архитектонског идентитета градова и насеља.

Унапређење слике и структуре урбаног предела обезбедити кроз:

- регулацију грађења и уређивања простора у складу са карактером предела и

специфичностима развоја целине и делова града;

- успостављање просторног реда и очување елемената руралног предела (шуме,

пољопривредне површине, и др.) у периурбаним подручјима - заустављањем ширења

града, непланске изградње и концентрације нове изградње уз инфраструктурне

коридоре;

- јачање специфичног карактера панораме/силуете града, које су одређене

преовлађујућом урбаном формом, карактером и диспозицијом репера,

карактеристичним односом грађених и природних елемената;

- очување, унапређење и одрживо коришћење отворених, зелених простора и

елемената природе у градовима;

- креирање мреже зелених и јавних простора којом се повезују природне и културне

вредности насеља, периурбаних подручја и руралног предела.

7.2. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ ПРИРОДНИХ ДОБАРА

На основу увида у Регистар заштићених природних добара који води Завод за

заштиту природе Србије утврђено је да се на подручју Плана налазе: два заштићена

подручја, три подручја планирана за заштиту плановима и програмима рада Завода, једно

Рамсарско подручје, једно Емералд подручје; три IPA подручја, једно IBA подручјe, једно

PBA подручје, 19 станишта заштићених и строго заштићених врста од националног

значаја, три еколошки значајна подручја и деоница еколошког коридора од међународног



82

значаја еколошке мреже Републике Србије, три регионална еколошка коридора и већи

број локалних еколошких коридора.

Заштићена подручја:

• Специјални резерват природе (СРП) ''Горње Подунавље'' заштићен Уредбом о

заштити СРП ''Горње Подунавље'' 05 бр. 353-5996/2001 (''Службени гласник РС'' бр. 45/01

и 107/09) којом је установљен тростепени режим заштите: најстрожији режим I степена

који обухвата 261,62 ha (294,01 ha), затим режим II степена које обухвата 4.843,81 ha

или (3.108,18 ha) и режим контролисаног коришћења III степена заштите који обухвата

14.499,56 ha (15.952,62 ha) укупне површине (нумерички подаци укупне површине

Резервата, као и површине под режимом заштите I, II и III степена, добијени су

геореференцирањем картографских података). СРП ''Горње Подунавље'' представља једну

од последњих преосталих великих оаза некада далеко распрострањенијих комплекса

ритских шума и део је веће природне целине коју чине на северу Национални парк

''Дунав-Драва'' и на западу Парк природе ''Копачки рит''. Површина заштићеног

природног добра на територији Града је 9.421,9557 ha што је 7.74% његове укупне

територије. Основни потенцијали Резервата, који чине да овај простор има посебну

природну вредност су: његова орнитолошка вредност, разноврсност орографских и

хидрографских облика, очување изворне биљне заједнице ритова, богатство фауне и

лепота пејзажа.

• Споменик природе (СП) ''Парк дворца у Алекси Шантићу'' стављен под заштиту

државе 25. октобра 1951. године Решењем бр. 542-51 Завода за заштиту и научно

проучавање природних реткости НР Србије. Један је од неколико представника вртне

уметности XIX века на територији Србије као типичан пример мешовитог стила

комбиновања француског (класичног) и енглеског (пејзажног) стила. Парк заузима

површину од 7hа, 2а и 49 m2. Са аспекта заштите природних добара у парку је евидентно

присуство стабала велике старости и импозантних димензија, присутне су ретке

дендролошке врсте. И данас постоји релативна очуваност планске организације. Комплекс

дворца са парком представља вредно културно-историјско обележје.

Подручја од међународног значаја за очување биолошке разноврсности:

- Рамсарска подручја на основу Конвенције о мочварама које су од међународног

значаја нарочито као станишта птица мочварица ( Горње Подунавље);

- подручје од међународног значаја за очување биолошке разноврсности EMERALD

мреже - еколошке мреже подручја од посебне важности за заштиту природе (Areas of

Special Conservation Interest-ASCI) на основу Конвенције о очувању европске дивље

флоре и фауне и природних станишта ( Горње Подунавље);

- IPA (Important plant area) подручја – подручја од међународног значаја за биљке

издвојена међународним пројектом Plantlife (Горње Подунавље, Слатинска подручја

око Дорослова, Северна Бачка I (Велике Слатине – Гаково, Широка бара, Бела бара

око Билића, Ранчево – Риђица, Станишић, Чонопља – Светозар Милетић)...

- IBA (Important bird area) подручја – подручја од међународног значаја за птице

издвојено по строгим критеријумима IBA пројекта чији је носилац међународна

организација Bird Life International (Горње Подунавље);

- PBA ( Prime Butterfly Area) подручја – одабрано подручје од међународног значаја за

дневне лептире (Горње Подунавље).

У циљу јачања прекограничне сарадње АП Војводине у области заштите природе

посебан значај има заштићено подручје СРП ''Горње Подунавље''. У оквиру пројекта

UNESCO MaB (Човек и биосфера), чији је циљ обједињавање заштите биодиверзитета,

културних вредности и економског развоја одређеног подручја, предложено је да шире

подручје СРП ''Горње Подунавље'' уђе у Мрежу резервата биосфере као део

Прекограничног резерватa биосфере ''Мура-Драва-Дунав''.

Станишта заштићених и строго заштићених врста од националног значаја и

типови станишта:



83

''Слатине код Станишића'' (слатине, ровови и мали канали); ''Слатине код Ранчева'',

(слатине); ''Слатине код Чонопље'' (слатине, ровови и мали канали, екстензивне

агрикултуре); ''Слатине код Кљајићева'' (ровови и мали канали, екстензивне агрикултуре,

рурални мозаици); ''Брешка шума'' (листопадне шуме сувих терена); ''Колутски рибњак''

(рибњак); ''Црна шума'' (листопадне шума сувих терена, екстензивне агрикултуре);

''Канал ДТД'' (екстензивне агрикултуре, шумарци, пловни канали, рибњак, ровови и мали

канали, рурални мозаици); ''Киђош'' (екстензивне агрикултуре, слатине, шумарци, ровови

и мали канали, листопадне шуме сувих терена, рурални мозаици); ''Дорословачка шума''

(листопадне шуме сувих терена); ''Влажна станишта код Дорослова'' (слатине, мочваре и

ритови, ободна вегетација водених система, екстензивне агрикултуре, хигрофилне шуме и

жбуње); ''Колутски пашњак'' (екстензивне агрикултуре, шумарци, ободна вегетација

водених система, ровови и мали канали); ''Риђица'' (слане баре и језера); ''Слано језеро

Крушевље'' ( слане баре и језера); ''Умбра'' (канал-Систем за одводњавање ''Купусина'');

''Бара-језеро код Станишића''(слане баре и језера); ''Стари аеродром код Алексе

Шантића'' (степа); ''Слатине код Стапара'' (слатине) и ''Слатине код Српског Милетића''

(слатине).

Еколошки значајна подручја еколошке мреже Републике Србије:

- Горње Подунавље - део еколошки значајног подручја бр. 3 утврђеног Уредбом о

еколошкој мрежи 05 број 110-9411/2010-3 од 24.12.2010. („Сл. гласник РС’‘ бр.

102/2010), које обухвата заштићено подручје СРП ''Горње Подунавље''; Емералд

подручје Горње Подунавље; IPA подручје Горње Подунавље; IBA подручје Горње

Подунавље; PBA подручје Горње Подунавље; Рамсарско подручје Горње Подунавље;

- Слатине Северне Бачке - део еколошки значајног подручја бр. 4 утврђеног Уредбом о

еколошкој мрежи (у даљем тексту уредба) које обухвата део подручја планираног за

заштиту Слатине Бачке и IPA подручје Северна Бачка I;

- Слатинска подручја око Дорослова - део еколошки значајног подручја бр. 5 утврђеног

уредбом које обухвата део IPA подручја Слатинска подручја око Дорослова;

Еколошки коридори су:

- Дунав и његов обалски појас укључујући и насип – међународни еколошки коридори;

- водоток Мостонга и пловни делови основне каналске мреже ХС ДТД и њихов обалски

појас са насипом и Слатинско-степски коридор Бачке који обухвата слатинска

подручја Бачке предвиђена за заштиту укључујући, регистрована станишта

заштићених и строго заштићених врста SOM01, SOM02, SOM03, SOM04 као и остатке

слатина и мелиоративне канале који их повезују – регионални еколошки кородори;

- мелиоративни канали и остаци природне вегетације уз њих, забележени на графичком

прилогу - локални еколошки коридори.

Подручја планирана за заштиту:

- Слатине Бачке - подручје планирано за заштиту које на територији града Сомбор

обухвата станишта заштићених и строго заштићених врста од националног значаја

SOM01a,b ''Слатине код Станишића'', SOM02a,b,c,d,e ''Слатине код Ранчева'', SOM03a,c

''Слатине код Чонопље'', SOM04a,b,c,d,e,f ''Слатине код Кљајићева'', SOM11a,b,c,d

''Киђош (река Плазовић)'', SOM16 ''Риђица'', SOM17 ''Слано језеро Крушевље'',

SOM21a,b,c,d,e ''Слатине код Стапара'';

- Дорословачка шума - подручје планирано за заштиту које обухвата станиште

заштићених и строго заштићених врста од националног значаја SOM13 ''Дорословачка

шума'' и SOM14a,b,c ''Влажна станишта код Дорослова'';

- Жупанијски парк у Сомбору (''Парк хероја'') је планиран за заштиту.



84

7.3. ЗАШТИТА, УРЕЂЕЊЕ И УНАПРЕЂЕЊЕ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

Заштита, уређење и унапређење културних добара мора се посматрати у оквиру

развоја целокупне области културног наслеђа, која представља развојни ресурс, који је

потребно заштитити, уредити и користити на начин који ће допринети успостављању

регионалног и локалног идентитета, у складу са европским стандардима заштите.

Просторни развој у области културног наслеђа се мора гледати моного шире него

као до сада, када се ова област сводила само на утврђивање непокретних културних

добара, а њихова заштита и презентација се веома спора реализовала. Полазећи од тога

да је културно наслеђе развојни ресурс, на основу истраживања и валоризације

културног наслеђа у Републици Србији, које је обавио Републички завод за заштиту

споменика културе, преложено је и шире сагледавање културног наслеђа у виду

културних подручја и културних предела (културно-пејзажних целина).

Културно подручје је термин који се уводи да би се дефинисао највећи обим

подручја са специфичним и концентрисаним фондом културног наслеђа, односно означава

одређени простор са већом концентрацијом непокретних културних добара, која су у

територијалном, историјском, културном и стилском погледу повезана и чине визуелни и

духовни идентитет тог простора.

Културни предео (културно-пејсажна целина) представља комбиновано деловање

природе и човека. Културни предео је илустрација еволуције људског друштва под

утицајем физичких ограничења и/или могућности које су пружили његово природно

окружење и друштвене, економске и културне спољашње или унутрашње снаге. Може

бити рурални и урбани културни предео.

На основу истраживања и валоризације културног наслеђа које су обавили

Републички завод за заштиту споменика културе Србије, Покрајински завод за заштиту

споменика културе Војводине, као и регионални заводи за заштиту споменика културе,

предложена је листа културних подручја, као и листа споменика који са непосредном

околином чине сагледиве културно- пејзажне целине на територији АП Војводине. Као

специфично културно подручје издваја се бачко подручје (са осовином Суботица –

Сомбор), а као културно-пејсажна целина историјски град Сомбор.

Споменици културе - Заштита и уређење споменика културе подразумева

заштиту споменика у свему према условима надлежних институција и према важећим

законским прописима. Основна концепција заштите непокретних културних добара

заснива се на њиховом очувању, даљем истраживању и адекватној презентацији.

Археолошки локалитети - На евидентираним археолошким налазиштима

потребно је пре предузимања било каквих земљаних радова тражити посебне услове

заштите од надлежног Завода за заштиту споменика културе. На овим локалитетима

извођење грађевинских радова и изградња инфраструктуре дозвољено је само уз

претходно прибављање појединачних мера заштите и обезбеђивање заштитних

археолошких ископавања, праћења радова и одговарајуће презентације налаза. Мере

заштите укључују археолошку контролу приликом земљаних радова и ван наведених

локација и парцела на којима су евидентирани археолошки локалитети, што подразумева

благовремено обавештавање надлежног завода за заштиту о планираним радовима.

Концепција даљег просторног развоја у области заштите непокретних културних

добара између осталог подразумева:

- израду анализе стања у свим установама културе, а нарочито у оним које воде

бригу о културној баштини, као и процену инвестиција за обављање основних

делатности. Препоручује се доношење инвестиционих планова на више година и

нивоа како би установе захваљујући доброј материјално-техничкој опремљености

могле побољшати своју ефективност;

- стручно и популарно презентовање културне баштине у облику публикација и у

другим медијима (годишњак за културну баштину, календар културних дешавања

везан за значајне личности и догађаје града, бедекер важних места која укључују

културну баштину, мултимедијалне презентације и др.);

- израду програма подршке и суфинансирања гласила и организација националних

мањина;



85

- инсталирање пункта за културну понуду у сарадњи са Туристичком организацијом;

- успостављање културних форума и дебатних клубова и сагледавање потреба у

културној продукцији истраживањима, усмереним и упоредним анализама

културних потреба корисника и учесника у култури због привлачења шире

публике;

- перманентно медијско покривање манифестација и осталих садржаја културне

понуде у Граду;

- уређење микроклиматизованог депоа за слике у оквиру галерије ''Милан

Коњовић'';

- инвестиционо одржавање и реконструкција Грашалковић и Кронић палате;

- отварање канцеларија за младе, културу и спорт у насељеним местима;

- организовање традиционалне сликарске колоније под покровитељством Града на

локацијама сомборских салаша.

На подручју Града Сомбора се налазе:

Културна добра од изузетног значаја (I категорија)

o Споменици културе

- Српска православна црква св. Јована у Сомбору.

Културна добра од великог значаја (II категорија)


- Зграда на углу улица Краља Петра I и Радомира Путника бр. 30

- Зграда у улици Краља Петра I бр. 2

- 3. Зграда у ул. Краља Петра I бр. 4

- Зграда у ул. Краља Петра I бр. 6



- Зграда Народног позоришта



- Зграда у ул. Краља Петра I број 20





- Зграда у ул. краља Петра I број 30



- Зграда у ул. Краља ПетраI број 36

- Зграда на углу Ул. Краља Петра I и Степе Степановића број 24



- Зграда у ул. Вељка Петровића бр. 2

- Зграда на Тргу слободе бр. 6



- Зграда на углу Ул. читаоничке бр. 2 и Краља Петра I



- Зграда на углу ул. Краља Петра I и Мразовићеве бр. 1

- Зграда на углу ул. Краља Петра I бр. 11 и Мразовићеве



- Зграда на углу ул. Краља Петра I и Степе Степановића бр. 22

- Зграда на Тргу цара Лазара бр. 7



86




- Зграда у ул. Доситејевој бр. 2

- Зграда у ул. Лазе Костића бр. 1

- СПЦ Св. Јована на углу Венца Петра Бојовића и Његошеве улице

- СПЦ Св. Георгија

- Зграда народног музеја, Трг Републике бр. 4

- Зграда ''Кронић палата'' на Венцу Живојина Мишића бр. 23

- Зграда на Тргу Републике бр. 1

- Зграда са звоником – Судски затвор иза Жупаније

- Зграда Бачко-бодрошке жупаније

- Градска кућа

- ''Галеова зграда'' - Галерија ''М.Коњовић''

- Грашалковићева палата

- Зграда Градске библиотеке

- Капела св. Ивана Непомука

- Плебанија

- Палата Лалошевић

- Зграда Архива и кула (Пашин конал)Трг Цара Лазара бр.5

- Римокатоличка црква са жупним двором, Трг цара Лазара бр. 2

- Зграда старе поште, ул. Ернеста Киша бр. 1

- Римокатоличка црква св. арханђела Михајла, Бачки Брег

- Римокатоличка црква св.Петра и Павла, Бачки Моноштор

- Српска православна црква Ваведења Богородице, Стапар

- Амбар на саоницама у ул. М.Тита 139, Стапар

- Амбар у ул. Лењиновој 49, Стапар

o Знаменита места

- место Батинске битке на Дунаву код Бездана

o Просторне културно историјске целине

- Историјско језгро Сомбора ''Венац''

Значајна културна добра и добра која још нису категорисана


- Надгробни споменици (31) из XVIII и XIX века на гробљу у Стапару

- Амбар на саоницама у Стапару, Карађорђев плац 118

- Дворац у Алекса Шантићу

- Капела св. Тројства у Бездану, Сомборски пут бр. 45

- Водица Успења Богородице у атару Стапара

- Салаш Стрилић у Ранчеву, кућни бр. 85

- Водица св. Илије у Буковцу код Сомбора у атару Буковачких салаша на

потезу Чичови

- Постројење за ткање (18 жакард разбоја и 2 моталице), Жртава фашизма

бр.2 у Бездану

Добра под претходном заштитом

o Споменици културе и евидентирани објекти

- Зграде у улици Војвођанској бр. 2 (Дом ЈНА), 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16, 18, 20,

22, 24, 26, 28, 30, 32, 34, 36, 38, 40, 42, 44, 46, 48, 50, 52, 54, 56, 58,

Каменка Гагрчина бр. 2, - угао са Војвођанском (парна страна), Војвођанска

бр. 60 – угао са Каменка Гагрчина (непарна страна), Војвођанска бр. 62, 64,

66, 68, 70, 72, 74, 76, 78 (Спортски клуб),

- Зграде у Војвођанској улици (Непарна страна) бр. 5, 7, 9, 11, 13, 15, 17,

19, 21, 23, 25, 27, 29, 31, 33, 35, 37, 39, 41, 43, 45, 47 (Хигијенски завод),



87

49, 51 (Вила Ритингер), 53, 55, 57, 59, 61, 63, 69, 71, 73, 75 (Болница), 77

(Касарна)

- Алекса Шантић

I Амбијентална целина (обухвата објекте на Пољопривредном добру

ПИК ''Север'')

· Каштел

· Магацин

II Амбијентална целина (железничка станица и објекти око ње)

· Железничка станица

· Кућа за скретничара

· Магацин у близини Железничке станице

· три куће у непосредној близини Железничке станице

III Амбијентална целина (почетак улице Солунских добровољаца)

· Зграда поште у Солунских добровољаца 1

· Кућа у Солунских добровољаца 2

Појединачни објекти

· Кућа у Солунских добровољаца 27

· Зграда Месне заједнице у Солунских добровољаца 29

· Управна зграда Пољопривредног добра Ослобођење

· Спомен-плоча на згради Месне заједнице

· Спомен-плоча на кући у Солунских добровољаца 27

· Споменик посвећен жртвама фашизма испред зграде Поште

- Бачки Брег

· Споменик Св.Рока у ул. Раде Кончара

· Римокатоличка црква посвећена Арханђелу Михајлу

· Млин, Раде Кончара 68

· Економски објекат-магацин Раде Кончара 67

· Кућа у Раде Кончара 5

· Кућа у Раде Кончара 31

· Амбар у Раде Кончара 5

· Кућа у Браће Радић 21

· Кућа у Штросмајеровој 16



· Кућа у Прерадовићевој 3

· Споменик палим борцима у НОБ-у у ул. Раде Кончара

- Бачки Моноштор

I Амбијентална целина · Римокатоличка црква Св. Петра и Павла

· Стари жупни двор у улици Ивана Горана Ковачића 27

· Основна школа 22. Октобар у улици Ивана Горана Ковачића 32

· Дом културе улици Ивана Горана Ковачића 34

· Нови жупни уред у улици Ослобођења б.б.

· Кућа у улици Владимира Назора 62

II Амбијентална целина · Ромско насеље


· Капела на католичком гробљу

· Кућа у улици Ослобођења 32


· Кућа у улици Иве Лоле Рибара 1

· Кућа у улици Иве Лоле Рибара 43

· Свети Флоријан на углу Улице ослобођења и Баштованске улице

· Свети Иван Непомук на углу Долске и ул. И. Г. Ковачића

· Јеврејско гробље

- Бездан



88

I Амбијентална целина · Споменик Јована Непомука на углу Каналске обале и Жртава

фашизма

· Кућа у улици Жртава фашизма 2





· Римокатоличка црква Свети Шимун и Јуда Тадеј

· Станица милиције у улици Црквеној 2а

· Зграда Месне заједнице у улици Жртава фашизма 3

· Споменик Светог Тројства у улици Ослобођења

II Амбијентална целина · Кућа у улици Жртава фашизма 58



III Амбијентална целина · Млин у улици Сомборски пут 28

· Управна зграда Млина

· Млин у улици Сомборски пут 37


· Царинарница

· Зграда Поште у улици Жртава фашизма 36

· Капела Свете Тројице на углу Пусте улице и Сомборског пута

· Споменик на углу Нове улице и Сомборског пута

· Капела на католичком гробљу, у Гробљанској улици


· Кућа у Железничкој улици, преко пута Железничке станице



· Црпна станица 8-9 у улици Малта 1

· Кућа у Кошута Лајоша 8



· Споменик Св. Марије са Христом у Колутској улици

- Гаково

I Амбијентална целина · Православна црква

· Зграда Основне школе, Краља Петра 60

· Зграда Основне школе, Краља Петра 56

· Кућа у Краља Петра I 69



II Амбијентална целина (комплекс циглане) · Објекат циглане

· Управна зграда

· Стари млин, Железничка улица бр.11



· Зграда месне заједнице Краља Петра I 68

· Нови млин у улици Краља Петра

· Кућа у улици Краља Петра I 26


· Кућа у улици Вука Караџића 9

- Дорослово

I Амбијентална целина



89

· Римокатоличка црква ''Принц Свети Имре''

· Кућа у улици Николе Тесле 59

· Зграда Месне заједнице у улици Николе Тесле 61

· Зграда Ватрогасног дома у улици Николе Тесле 63

II Амбијентална целина

· Римокатоличка црква Маријино срце у улици Жарка Зрењанина

· Бунар у дворишту цркве

· Кућа у улици Жарка Зрењанина 166

III Амбијентална целина · Кућа у улици Петефи Шандора 21

· Кућа у улици Петефи Шандора 23

· Кућа у улици Петефи Шандора 22







· Кућа у улици Жарка Зрењанина 54

· Спомен-плоча посвећена песнику Ференцу Фехеру у улици Змај

Јовина 3

- Кљајићево


· Римокатоличка црква посвећена Васнесењу блажене девице

Марије

· Зграда Плебаније (данас Дом културе), Иве Лоле Рибара 41

· Парохијски дом

· Основна школа Иве Лоле Рибара 47


· Кућа на углу улица Краља Петра I и Октобарске револуције


· Магацин

· Млин у близини железничке станице

· Магацин-објекат уз млин

III Амбијентална целина






· Капела на Католичком гробљу

· Кућа у Иве Лоле Рибара 59

· Кућа у Иве Лоле Рибара 60

· Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора испред

Задружног дома

· Спомен биста народног хероја Милоша Кљајића

- Колут


· Римокатоличка црква посвећена Св. Јовану

· Основна школа Огњен Прица, Марка Орешковића 2

· Зграда поште, Марка Орешковића 13

· Зграда месне канцеларије, Трг бораца 8

· Зграда амбуланте, Трг бораца 14

· Кућа у Марка Орешковића 12

· Кућа у Марка Орешковића 14-16




90

· Циглана

· Управна зграда


· Кућа у улици Марка Орешковића 36

· Споменик НОБ-а у парку, испред месне канцеларије

- Растина

· Православна црква посвећена Успењу пресвете Богородице

· Дворац са десне стране пута за Гаково

· Зграда поште и месне заједнице у Солунских добровољаца 4

· Магацини

· Кућа у Солунских бораца 12

· Кућа у Николе Тесле 9

· Кућа на углу улица Солунских бораца и Војводе Мишића

· Споменик Солунским добровољцима (у парку поред поште)

· Споменик жртвама НОБ-а (у дворишту поште)

- Риђица





· Православна црква










· Католичка црква

· Дом културе

· Кућа у улици Светог Саве

· Каштел

· Обданиште у улици Марка Орешковића 1



· Магацин код железничке станице

· Кућа на углу железничке и улице Вука Караџића









· Кућа у улици Арсенија Чарнојевића 33





IV Амбијентална целина

· Кућe у улици Војводе Вука


· Католичко гробље



91

· Јеврејско гробље

- Светозар Милетић


· Црква посвећена Рођењу Блажене Девице Марије

· Калварија са гробљем

· Кућа у Доситеја Обрадовића 2

· Зграда амбуланте у улици Доситеја Обрадовића 1

· Основна школа '' Братство Јединство'' у улици Трг Слободе 1

· Кућа у Сомборској улици бр. 2


· Салаш Ивана Кљајића на путу за Станишић


· Млин у Доситеја Обрадовића 33

· Бања

· Вила у Владимира Назора 1

· Изукина вила у Петра Драпшина 11

· Вила у Доситеја Обрадовића 57

· Кућа у Владимира Назора 19

· Кућа у Владимира Назора 9

· Кућа у улици Октобарске револуције 2

· Кућа у улици Сомборској 12

· Кућа у улици Сомборској 14

- Станишић


· Православна црква посвећена преносу моштију Св. Николе

· Парохијски дом у улици Ослобођења 70

· Дом здравља у улици Ослобођења 71

· Станица милиције у улици Ослобођења 83

· Месна заједница у улици Ослобођења 85

· Споменик Свети Мартин у улици Ослобођења

· Магацин на углу Његошеве и улице Ослобођења

· Дом културе у улици Ослобођења 92

· Млин у улици Ослобођења 98

· Ватрогасни дом у улици Ослобођења 109





















· Кућа у улици Ослобођења 91-95




92






· Римокатоличка црква







· Објекат за скретничара



· Кућа у улици Цара Душана 141

· Кућа у улици Ненада Томовића 2

· Кућа у улици Марка Краљевића 2

· Циглана у улици Ослобођења

- Стапар


· Православна црква

· Дом културе у улици Карађорђев плац

· Основна школа у улици Вука Караџића 20

· Зграда Месне заједнице у улици Карађорђев плац 95

· Кућа у улици Карађорђев плац 86



· Објекат преко пута Железничке станице

· Магацин у близини Железничке станице





· Спомен-плоча палим борцима у НОБ-у

- Телечка


· Католичка црква Краљице Свете Крунице

· Римокатолички жупни уред Краљице Свете Крунице

· Зграда Месне заједнице, Трг ослобођења 2

· Основна школа Киш Ерне, Трг ослобођења 4

· Дом здравља

· Зграда поште, Дожа Ђерђа 2

· Зграда Библиотеке Трг ослобођења 3

· Предшколска установа Вера Гуцуња, Дожа Ђерђа 1

· Кућа у Ђерђа Шипоша 3


· Млин





· Кућа у Ади Ендреа 40



· Кућа у Змај Јовиној 30



93

· Кућа у Змај Јовиној 106

· Кућа у Ратарској 33



· Спомен-обелиск у центру села

· Спомен плоча на кући Ади Ендеа бр.2

· Спомен-биста Ференца Киша испред основне школе

- Чонопља

· Римокатоличка црква

· Зграда Плебаније

· Капела на католичком гробљу (Калварија)

· Циглана




· Кућа у Станка Опсенице 125



· Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора

· Споменик Мађарима погинулим у Првом светском рату

· Старо јеврејско гробље

o Евидентирани археолошки локалитети

- 527 археолошких локалитета (Списак археолошких локалитета чини део

услова).

табела 6: Списак археолошких зона

БРОЈ АРХЕОЛОШКЕ ЗОНЕ

I Приближна локација средњевековног утврђења према карти из 1771.

године, на којој је утврђење означено као Bikn Var. Године 1482. забележено је као Castrum Bekawar

II Обала ритског појаса Дунава

III Западна обала реке Плазовић

IV Источна обала реке Плазовић

V Западна обала некадашњег рукавца Мостонге

VI Источна обала некадашњег рукавца Мостонге

VII Потез Бодрогвар-Топоним Бодрогвар упућује на постојање тврђаве на овом

простору, са кога потичу случајни налази средњевековног оружја

VIII Северна обала Великог канала

IX Јужна обала Великог канала

X Острво Сига – На овом острву археолошки су истраживани праисторијско и касноантичко насеље, као и средњевековно насеље, некропола и манастир.

XI Потес Пашина ада – У историјским изворима забележено је село Пашина ада, али се не зна његова тачна локација. Топоним упућује на овај простор

XII Зона касносредњевековног насеља, са налазима и из праисторије и касне антике

XIII Западна обала Мостонге

XIV Источна обала Мостонге

XV Источна обала канала ДТД

XVI Источна обала канала ДТД

XVII Западна обала канала ДТД

XVIII На простору Дорословачке шуме налазило се старо село Дорослово

XIX Обала старог водотока



94

XX Обала старог водотока

XXI Обала старог водотока

XXII Јужна обала каналисаног рукавца Мостонге

XXIII Северна обала каналисаног рукавца Мостонге

XXIV Обала ритског појаса

XXV Обала ритског појаса

XXVI Обала ритског појаса

7.4. ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОСТОРА ОД ИНТЕРЕСА ЗА ОДБРАНУ ЗЕМЉЕ И ЗАШТИТУ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА

При изради планске и програмске документације потребно је поштовати сву

релевантну законску регулативу из домена одбране, правилнике о техничким

нормативима за склоништа и поједине објекте као и прописе о усклађивању просторних и

урбанистичких планова са потребама народне одбране и заштите од ратних дејстава.

Приликом израде Плана, посебно при планирању организације и уређења простора

од интереса за одбрану земље, у свему су поштовани услови добијени од Министарства

одбране. Просторне зоне заштите (око војног комплекса аеродрома Сомбор) третирати као

простор од посебног значаја за одбрану земље и дефинисати као:

- зону забрањене градње, која подразумева потпуну забрану било какве градње;

- зону ограничене градње, у којој је забрањена изградња објеката високоградње,

као и других објеката који могу угрозити безбедност летења у зонама ваздушних

прилаза;

- зону контролисане градње, у којој висина објеката чија се изградња планира, не

сме да прелази границу сигурности од 132 метра надморске висине, а пре

приступања изради планске документације хијерархијски нижег нивоа, као и за

случајеве непосредног издавања урбанистичких услова и пре изградње било

каквих објеката, обавезна је сагласност Министарства одбране.

Промена намене војних комплекса предвиђених за отуђење, који нису неопходни

за функционисање система одбране, одредиће се одговарајућим урбанистичким

плановима и урбанистичким документима уз претходну сагласност Министарства одбране,

односно по прибављању ових комплекса од стране града Сомбора од досадашњег

корисника – војске РС.

Просторно-временска анализа хазардних појава (природног и антропогеног

порекла) на територији АП Војводине указује на потребу за утврђивање основа у

планирању просторног развоја, са циљем смањења ризика у односу на физичке,

социјалне и економске факторе.

Јединица локалне самоуправе у остваривању права и дужности у питањима

заштите и спасавања у ванредним ситуацијама, према Закону о ванредним ситуацијама

(''Службени гласник РС'', бр. 111/2009, 92/11 и 93/12), у обавези је да донесе план и

програм развоја система заштите и спасавања на својој територији, у складу са

Дугорочним планом развоја заштите и спасавања Републике Србије, образује Штаб за

ванредне ситуације, усклади свој План заштите и спасавања са Планом заштите и

спасавања у ванредним ситуацијама Републике, изради и донесе Процену угрожености и

План заштите и спасавања, које усклађује са суседним јединицама локалне самоуправе,

као и да прати опасност, обавештава, предузима превентивне мере за смањење ризика од

елементарних непогода и других несрећа, формира и организује цивилну заштиту.

Концепција планирања и заштите простора од елементарних непогода и

технолошких удеса заснива се на минимизацији ризика по људско здравље и животе,

природне и створене вредности, као и на санацији простора који су евидентно угрожени

овим појавама.



95

Планске мере које се односе заштиту простора од дејства елементарних непогода

односе се на:

- израду планова и програма за поступање у случају ванредних ситуација (поплава,

пожар, земљотрес, одбрана земље...);

- при изградњи треба водити рачуна да се изградња путева и осталих објеката

планира и гради изнад кота трагова великих вода, односно у складу са подацима о

максималном нивоу подземне воде у тлу;

- реконструкција и стално одржавање објеката и ојачавање косина насипа као мере

заштите од поплава;

- спречавање неконтролисане градње у просторима који су угрожени од поплава,

применом одговарајућих урбанистичких и планских мера, како се не би повећавале

потенцијалне штете од поплава;

- топографске мере код планирања положаја улица и објеката у односу на ветар;

- дендролошке мере са заштитним зеленим појасом око града и мрежом заштитног

зеленила који умањује штетно дејство ветра;

- подизање и ревитализација ветрозаштитних појасева;

- примену техничких норми (асеизмичка градња) приликом изградње објеката;

- одржавање и по потреби проширење постојеће мреже противградних сатница и

успостављање и одржавање њихове директне везе са РХМЗ;

- ватроотпорност материјала за изградњу објеката и обезбеђивање објеката

противпожарним средствима и уређајима у складу са прописима;

- обезбеђивање воде за гашење пожара (правилан распоред хидраната);

- правилан избор локација ватрогасних јединица и правилан избор локације

складишта лакозапаљивог и експлозивног материјала;

- у насељним местима је обавезно организовање добровољне ватрогасне службе и

система контроле праћења у случају да дође до пожара.

По питању заштите од акцидентних ситуација основне мере заштите се заснивају

на управљању ризиком од удеса и то кроз: идентификацију опасности, анализу

последица, процену ризика, планирање мера за превенцију удеса или смањење ризика,

органозовање мера приправности одговора на удес и планирање мера санације од

последица удеса. Мере заштите су:

- превентивне мере и мере сталног надзора постојећих објеката и технологија

(производња, складиштење, утовар, транспорт, претовар штетних и опасних

материја);

- обавезна израда процене утицаја и процене ризика на животну средину за нове

обејкте, технологије и радове као и код реконструкција постојећих;

- израда мапе хазарда чиме ће се дефинисати потенцијални извори удесних

загађења и правци транспорта опасних и штетних материја;

- строга контрола саобраћајне полиције свих возила која транспортују опасне и

штетне материје на државним путевима.

На подручју Града Сомбора спроводиће се мере заштите и одбране од

елементарних непогода. Елементарне непогоде које настају деловањем природних сила

су: земљотреси, поплаве од спољних и унутрашњих вода, нагомилавање леда на

водотоцима, олујни ветрови, град, снежни наноси, суша, одроњавање и клизање

земљишта, поледице и сличне појаве које могу угрозити животе становништва и нанети

материјалне штете већег обима. Са елементарним непогодама, уколико су већих размера,

изједначују се и следеће катастрофе: експлозије, пожари, епидемије, хемијска и

радиоактивна загађења ваздуха, воде и намирница и сл.

На сеизмолошкој карти публикованој 1987. године за повратне периоде 50, 100,

200, 500, 1000 и 10 000 година која приказује очекивани максимални интензитет

земљотреса, са вероватноћом појаве 63%, подручје Сомбора се на олеати за повратни

период од 500 година налази у зони 8° Меркалијеве скале. Мере заштите подразумевају

адекватан избора локације за изградњу објеката, поштовање ограничења која се односе

на степен изграђености и искоришћености земљишта, утврђивање дозвољене спратности



96

објеката, побољшање квалитета стамбеног и грађевинског фонда у насељима уз већи

степен опремљености одговарајућом инфраструктуром, као и обавезну примену прописа о

техничким нормативима за изградњу објеката у сеизмичким подручјима код изградње

нових односно реконструкције постојећих објеката.

На подручју обухвата Плана се поред реке Дунав, са бројним рукавцима,

меандрима и адама, налази и велики број канала. За заштиту од дејства великих вода

односно поплава, изграђени, су насипи прве и друге одбрамбене линије који штите

насеља и велику површину пољопривредног земљиште на овом подручју. У наредном

периоду неопходно је редовно одржавање изграђених насипа и поштовање услова

водопривредних организација.

Ветар је веома важан климатски елеменат. Према вредностима годишње

учесталости праваца ветрова може се закључити да највећу учесталост јављања имају

северни ветрови и северозападни ветар. Просечна јачина ветра (у Бофорима) се креће у

распону од 1.9 ( ужни), до 2.8 (северни ветар). Основне мере заштите од јаког ветра су

дендролошке мере, које су планиране као ветрозаштитни појасеви одговарајуће ширине

уз саобраћајнице, канале и као заштита пољопривредног земљишта. Заштитни зелени

појас око града и мрежа заштитног зеленила треба да штити и од олујних ветрова.

Угроженост мреже саобраћаја у граду може бити и услед леда када се заледе

коловози. Лед такође може да доведе до прекида појединих инсталација. У зимским

месецима се могу очекивати дуготрајне падавине снега. Услед града и леда може да дође

до великих штета у пољопривреди, до уништавања усева, воћа и винограда, до знатних

оштећења стамбених зграда, што све може да доведе до великих материјалних штета.

За одбрану од града изграђене су противградне станице на подручју Града Сомбора

које се налазе у оквиру Система одбране од града Републичког хидрометеоролошког

завода са којих се током сезоне одбране од града испаљују противградне ракете.

Локалитети противградних станица су: Дорослово, Стапар, Лугово, Радојевићи,

Кљајићево, Калдрма, Буковац, Вамошер, Бачки Моноштор, Бездан, Велики Сигет, Колут,

Гаково, Станишић, Пеаково, Алекса Шантић, 9. Мај, Светозар Милетић, Телечка, Чонопља,

Радишић, Риђица, Алфелди.

Могућност настанка пожара је већа у насељеним местима и градовима који имају

развијенију привреду, већу густину насељености, производне објекте и складишта робе и

материјала са веома високим пожарним оптерећењем и слично. На подручју обухвата

Плана најугроженије је насељено место Сомбор. Превентивне мере заштите подразумевају

планске мере заштите, које се разрађују у плановима нижег реда, а обухватају

планирање локација за уређење црпилишта воде довољног капацитета за потребе

гашења пожара, изградњу уличне хидрантске мреже у насељима, планирање мреже

саобраћајница потребне ширине у односу на значај и др. У радним зонама које се налазе

изван грађевинског подручја насеља такође је могуће настајање пожара због

специфичности објеката који се у њима групишу. Превентивне мере заштите обухватају

планске мере заштите које се односе на планирање приступних путева, окретница и

платоа одговарајућих карактеристика за потребе ватрогасних возила, планирање

изворишта за снабдевање водом и капацитете водоводне мреже који обезбеђују довољне

количине воде за гашење пожара, размак између објеката којим се спречава ширење

пожара и др.

Пољопривредно земљиште је угрожено пожаром нарочито лети када долази до

неопрезног паљења жетвених остатака. Мере заштите подразумевају стриктну примену

законске регулативе којом је регулисано уређење ове области. У циљу заштите шума и

шумског земљишта на подручју СРП ''Горње Подунавље'', неопходно је спроводити мере

за спречавање појаве пожара као што су: направити карту шума по степену угрожености

од пожара, планирати мере за борбу против потенцијалних изазивача пожара, планирати

мере биолошо-техничке заштите шума, изградити и одржавати противпожарне путеве,

планирати локације на природним водотоцима за уређење сталних црпилишта воде за

потребе гашења пожара. Поред тога, као мера заштите Просторним планом подручја

посебне намене СРП ''Горње Подунавље'' је ограничено ширење викенд зона и

туристичких локалитета на шумском земљишту, ради заштите постојећих шума, нарочито

од непланске сече или евентуалних пожара.



97

Oбавезе, мере и начини деловања, проглашавања и управљања у случају настанка

елементарне непогоде утврђене су Законом о ванредним ситуацијама.

III ПРОПОЗИЦИЈЕ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА

1. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА

1.1. ПОЉОПРИВРЕДНО ЗЕМЉИШТЕ

Пољопривредно земљиште, према Закону о пољопривредном земљишту("Службени.

гласник РС" бр. 62/06, 65/08 и 41/09), је земљиште које се користи за пољопривредну

производњу (њиве, вртови, воћњаци, виногради, ливаде, пашњаци, трстици и мочваре) и

земљиште које се може привести намени за пољопривредну производњу.

У складу са Пољопривредном основом Аутономне покрајине и смерницама за

уређење и коришћење пољопривредног земљишта датим овим Планом, јединица локалне

самоуправе – Град Сомбор доноси Програме заштите, уређења и коришћења

пољопривредног земљишта.

Пољопривредно земљиште се користи за пољопривредну производњу и не може се

користити у друге сврхе осим у случајевима и под условима утврђеним Законом о

пољопривредном земљишту и у складу са овим Планом и урбанистичким плановима

донетим на основу овог Плана као и пољопривредним основама заштите, уређења и

коришћења пољопривредног земљишта који морају бити међусобно усаглашени.

Приликом избора локације за изградњу пољопривредних објеката неопходно је

водити рачуна о квалитету земљишта и кад год је то могуће објекте лоцирати на

земљишту нижих бонитетних карактеристика.

Обрадиво пољопривредно земљиште не може да се уситни на парцеле чија је

површина мања од пола хектара. Обрадиво пољопривредно земљиште уређено

комасацијом не може да се уситни на парцеле чија је површина мања од једног хектара.

На пољопривредном земљишту забрањено је:

испуштање и одлагање опасних и штетних материја како на пољопривредном

земљишту тако и у каналима за одводњавање и наводњавање,

неконтролисана употреба штетних хемијских средстава и прекомерно ђубрење,

коришћење биолошки неразградиве фолије на обрадивом пољопривредном

земљишту.

Избором адекватних технологија обраде и заштите земљишта и противерозивних

мера сачувати квалитет земљишта, односно његова физичка, хемијска и биолошка

својства.

Коришћење обрадивог пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе и

промена намене земљишта није дозвољена, осим у изузетним случајевима и у складу са

условима утврђеним Законом о пољопривредном земљишту и то:

када је утврђен општи интерес (изградња путева, са припадајућим површинама и

објектима, изградња водопривредних објеката, енергетских објеката, комуналних

објеката, ширење насеља и формирање грађевинских подручја изван насеља

утврђених Просторним планом и сл.), уз плаћање накнаде за промену намене и на

основу урбанистичког плана;



98

за експлоатацију минералних сировина и одлагање јаловине, пепела, шљаке и

других опасних и штетних материја на одређено време, уз плаћање накнаде за

промену намене по претходно прибављеној сагласности Министарства надлежног

за послове пољопривреде;

за подизање вештачких ливада и пашњака на обрадивом пољопривредном

земљишту четврте и пете катастарске класе, по претходно прибављеној

сагласности Министарства надлежног за послове пољопривреде;

за подизање шума без обзира на класу, по претходно прибављеној сагласности

Министарства надлежног за послове пољопривреде;

за изградњу објеката за потребе пољопривредних газдинстава, објеката у функцији

пољопривреде, воћарско-виноградарских објеката;

За промену намене обрадивог пољопривредног земљишта и коришћења у

непољопривредне сврхе плаћа се накнада у складу са Законом о пољопривредном

земљишту.

У оквиру пољопривредног земљишта на подручју Града Сомбора предвиђена је

изградња објеката компатибилних основној намени, за развој пољопривредне

производње.

На пољопривредном земљишту које је у саставу ловишта могу се подизати ловне

ремизе ради заштите дивљачи. Ловне ремизе су једногодишњи или вишегодишњи засади

на мањим површинама који пружају уточиште, заклон и за исхрану дивљачи.

У циљу заштите пољопривредног земљишта од штетног дејства ерозије и бујица на

ерозионом подручју предузимају се следеће противерозионе мере:

привремена или трајна забрана преоравања ливада и пашњака и других површина

ради њиховог претварања у оранице са једногодишњим усевом;

увођење плодосмена;

гајење вишегодишњих засада;

изградња специфичних грађевинских објеката;

начин обраде пољопривредног земљишта;

подизање и гајење пољозаштитних и ветрозаштитних појасева;

забрана напасања стоке на одређено време или ограничавање броја грла која се

могу пуштати на одређене површине;

забрана сече шума и шумских засада изнад угрожених парцела и друге мере.

Пољопривредно земљиште које је коришћено за експлоатацију минералних

сировина или друге намене које немају трајни карактер, приводи се одговарајућој

намени, односно оспособљава за пољопривредну производњу по пројекту рекултивације

пољопривредног земљишта. Пројекат рекултивације садржи нарочито:

пројектно решење техничке рекултивације (поступак скидања, чувања и враћања

хумусног слоја, техничко уређење терена, хидротехнички радови којима се

успоставља првобитни водни режим у земљишту и др.);

пројектно решење биолошке рекултивације (припрема земљишта за

пољопривредну производњу, намена пољопривредног земљишта, поступак и рок

испитивања опасних и штетних материја у рекултивисаном земљишту).



99

1.2. ШУМСКО ЗЕМЉИШТЕ

Шумско земљиште, је земљиште на коме се гаји шума, земљиште на коме је због

његових природних особина рационалније да се гаји шума, земљиште на коме се налазе

објекти намењени газдовању шумама, дивљачи и остваривању општекорисних функција

шума и које не може да се користи у друге сврхе, као и земљиште које је просторним

односно урбанистичким планом намењено за шумску производњу.

Шумско земљиште, као добро од општег интереса, користи се за шумску

производњу и не може се користити у друге сврхе, осим у случајевима и под условима

утврђеним Законом о шумама (производња шумских сортимената и њихов транспорт,

производња и сакупљање шумских плодова, гљива, лековитог биља, изградња

туристичких, угоститељских и здравствених комплекса, гајење и лов дивљачи и др.).

Уређење и опремање шумског земљишта ће се вршити усклађивањем плана развоја

шумског подручја и основа газдовања шумама са наменом из Плана. На шумском

земљишту на коме се прогласи општи интерес промена намене ће се вршити у складу са

Законом о шумама (''Службени гласник РС'', бр. 30/10).

На шумском земљишту у СРП ''Горње Подунавље'' не могу се градити други објекти

осим шумских саобраћајница (путева), пешачких стаза, бициклистичке стазе

(циклокоридор и интерни коридор) и други планирани инфраструктурни објекти, у складу

са наменом заштићеног подручја према ППППН СРП ''Горње Подунавље''.

Шумске путеве у Резервату градити на основу посебних основа газдовања шумама,

годишњих планова газдовања и програма отварања шума управљача Резервата, уз

сагласност Покрајинског завода за заштиту природе и у складу са правилима грађења из

ППППН СРП ''Горње Подунавље''.

На шумском земљишту ван Резервата се могу градити објекти у складу са Планом и

објекти који су у функцији шума:

шумски путеви и објекти у функцији шумске привреде у складу са посебном

основом газдовања шумама и годишњим извођачким плановима; објекти инфраструктуре у складу са просторним и урбанистичким плановима;

објекти намењени туризму, рекреацији, ловству, када је то утврђено планом

развоја шумског подручја на основу одговарајућег планског документа.

Изградња ловно-техничких објеката, у зависности од бројног стања дивљачи, може

се вршити у Резервату и ван Резервата. Обавезно их градити од природних материјала и

уклопити у природни амбијент ловишта. Изградња ловно-производних и складишних

објеката може се вршити ван Резервата. Могуће је ограђивање делова ловишта ради

интензивног гајења, заштите и лова дивљачи.

Потребно је подизати ремизе на оним местима у ловишту где нема природних

површина које могу да пруже заштиту дивљачи. Подизањем једногодишњих или

вишегодишњих засада на мањим површинама у ловишту створити услове који ће пружити

уточиште, заклон и исхрану дивљачи. Једногодишње ремизе заснивати од различитих

група једногодишњих биљака (легуминоза, влатастих трава или коренасто-кртоластих

биљака). Вишегодишње ремизе подизати од мешовитих вишеспратних дрвенастих врста у

зависности од услова средине. Вишегодишње ремизе ће сем стварања бољих услова за

заштиту дивљачи, имати економску функцију (кроз пласман дрвне масе) и већу

концентрацију дивљачи на малом простору. Ради стварања еколошких коридора за

кретање животиња, планирати изградњу пролаза за ловну дивљач у оквиру саобраћајне

инфраструктуре. Уређење и опремање ловишта ће се вршити у складу са ловном

основном.

Фарме за производњу фазанске дивљачи могу се градити ван Резервата на

шумском и пољопривредном земљишту као приземни објекти. Локације и објекти за ову

намену морају испуњавати ветеринарско-санитарне и друге услове прописане за узгој ове

врсте дивљачи.



100

Шумама и шумским земљиштем у државној својини на подручју обухвата Плана

газдоваће се на основу планских докумената (основа газдовања шумама), газдоваће

правно лице чији је оснивач Република Србија, АП Војводина, односно јединица локалне

самоуправе. Шумама у приватној својини газдоваће се на основу опште основе и програма

газдовања приватним шумама. Основе доноси власник шуме, односно корисник шума уз

сагласност надлежног органа АП Војводине.

Газдовање шумама, у смислу Закона о шумама, подразумева скуп усаглашених

стручно научних, техничко-технолошких, економских, организационих и друштвених

активности које се у одређеном периоду подразумевају у шуми ради њене заштите,

одржавања, унапређивања и коришћења.

1.3. ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ

Водно земљиште, у смислу Закона о водама је земљиште на коме стално или

повремено има воде, због чега се формирају посебни хидролошки, геоморфолошки и

биолошки односи који се одражавају на акватични и приобални екосистем. Водно

земљиште је корито и обале водотока, језера и акумулација. Обала представља појас

земљишта који се протеже непосредно уз корито. Ширина појаса приобалног земљишта је

до 10mу подручју незаштићеном од поплава, а до 50m у подручју заштићеном од поплава

(зависно од величине водотока, односно заштитног објекта), рачунајући од ножице

насипа према брањеном подручју.

У складу са Законом о водама (''Службени гласник РС'', бр. 30/10), воде се могу

користити на начин којим се не угрожавају природна својства воде, не доводи у опасност

живот и здравље људи, не угрожава биљни и животињски свет, природне вредности и

непокретна културна добра. Водно земљиште дуж водотока се може користити само на

начин којим се у целини не ремети водни режим и не ремети спровођење одбране од

поплава и заштита од великих вода.

На водном земљишту је забрањена изградња. Дозвољена је изузетно за изградњу

објеката водопривреде и одржавање водотока, изградњу објеката инфраструктуре у

складу са просторним и урбанистичким планом, изградњу објеката за наутику и

рекреацију и објеката за експлоатацију речног материјала.

На локалитетима Даражи фок и Дондо на обали реке Дунав, у небрањеном

подручју, у границама Резервата у режиму III степена заштите изграђене су куће за одмор

и на тај начин формирана викенд насеља. Овим Планом се објекти задржавају као

постојеће стање, уз услове које поставља надлежно водопривредно предузеће. Не

дозвољава се даља изградња било каквих објеката на наведеним локалитетима.

На локалитетима Шебешфок и Корлатош 1 формирана су викенд насеља са

привременим објектима на водном земљишту. Овим Планом се објекти задржавају као

постојеће стање, уз услове које поставља надлежно водопривредно предузеће.

Коришћење, уређење и грађење на шумском, пољопривредном и водном земљишту

унутар подручја заштићеног природног добра СРП ''Горње Подунавље'' врши се

искључиво према режимима заштите (три степена заштите), а у складу са Уредбом о

заштити СРП ''Горње Подунавље'' 05 бр. 353-5996/2001 и донетим ППППН СРП ''Горње

Подунавље'' и условима Завода за заштиту природе.

Коришћење и уређење на шумском и пољопривредном земљишту унутар подручја

заштићеног подручје Споменика природе ''Парк дворца у Алекси Шантићу'' врши се

исључиво на основу акта о заштити (Решење бр. 542-51 Завода за заштиту и научно

проучавање природних реткости НР Србије) и условима Завода за заштиту природе.

Такође је у деловима пoљопривредног, шумског и водног земљишта, означеним у

Плану као подручја од међународног значаја за очување биолошке разноврсности (ИБА,

ИПА, РАМСАР, ЕМЕРАЛД), као и унутар подручја станишта заштићених и строго-

заштићених врста од националног значаја, коришћење и уређење и грађење ограничено и

строго дефинисано условима надлежног Завода за заштиту.



101

1.4. ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ

Грађевинско земљиште у обухвату Плана чини грађевинско подручје насељеног

места Сомбор, 15 насељених места и 12 приградских насеља за које је урађен шематски

приказ уређења насеља и грађевинско земљиште ван границе грађевинског подручја

насеља, које је изграђено или је овим Просторним планом предвиђено за изградњу.

1.4.1. Грађевинско подручје насеља

Овим Планом граница грађевинског подручја насељеног места Сомбор је преузета

из Генералног плана Града Сомбора 2007-2027 (''Сл. лист општине Сомбор'', бр. 5/2007 ).

За насељено место Сомбор предложена је корекција границе грађевинског

подручја дефинисане Генералним планом Града Сомбора 2007-2027 (''Сл. лист општине

Сомбор'', бр. 5/2007) на основу Одлуке о изради Измена и допуна Генералног плана града

Сомбора (''Сл. лист града Сомбора'', бр. 4/2012) у складу са одредбама Закона о

планирању и изградњи (''Сл. гласник РС'', бр. 72/09, 81/09-исправка, 64/2010 –УС,

24/2011 и 121/2012) чија израда је у току. До доношења Измена и допуна Генералног

плана Сомбора у складу са одредбама Закона и донетом Одлуком о усклађивању

Генералног плана Града Сомбора са Законом о планирању и изградњи ("Службени лист

града Сомбора" бр.10/2009), уређење и грађење у границама Генералног плана вршиће

се на основу правила дефинисаних Генералним планом Града Сомбора 2007-2027 године

у делу у ком није у супротности са овим планом.

За насељена места Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Гаково,

Дорослово, Кљајићево, Колут, Растина, Риђица, Светозар Милетић, Станишић, Стапар,

Телечка и Чонопља уређење и грађење у границама насељених места вршиће се на

основу правила дефинисаних у усвојеним плановима генералне регулације насељених

места. Планом је предложена корекција граница грађевинских подручја свих насељених

места осим Телечке. Предложене границе грађевинских подручја ће бити преиспитане

приликом Израде измена и допуна планова генералне регулације за насељена места.

За 12 приградских насеља (односно делова приградских насеља): Билић, Буковац II,

Градина, Жарковац, Козара II, Ленија, Милчић, Обзир, Радојевићи, Ранчево, Чичови и

Шапоње урађени су шематски прикази уређења насеља. За ова насеља у Планом

утврђеним границама грађевинских подручја дефинисана су правила уређења и грађења,

са нивоом детаљности за одређене наменске зоне и врсту објеката, која омогућава

њихову непосредну примену издавањем Локацијске дозволе директно из Плана.

1.4.1.1. Опис границе грађевинског подручја насеља за које овај План садржи шематски приказ уређења насеља

1.4.1.1.1. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Козара II

КОЗАРА II

Граница почиње са тачком 1 која се налази у северозападном углу парцеле 13771,

наставља северном међном линијом исте парцеле до њеног северног угла у ком се налази

тачка 2.

Од тачке 2 граница наставља према југо-истоку западном међом парцеле 28507 долази до

њеног југо-западног угла у ком је тачка 3.

Од тачке 3 граница наставља југо-западно северном међом парцеле 28508-пут до тачке 4

која се налазина северној међи парцеле 28508 на 38м од тромеђе парцела: 28508/1,

3796/19 и 13796/21.

Од тачке 4 граница наставља југо-источно, пресеца парцеле 28508-пут, 13845 и 13844

наставља изломљеном линијом северо-источном међом парцела 13841, 13840, 13835,

13834, 13833, 13830, 13829, 13826, 13822 и 13821 до тачке 5 која је у југо-источном углу

парцеле 13821.



102

Од тачке 5 граница наставља југо-западно северо-западном међом парцеле 28510, 28508

и 28505 долази до тачке 6 која је у јужном углу парцеле 13820.

Од тачке 6 граница наставља северо-западно источном међом парцеле 28504 до тачке 7,

која је у југозападном углу парцеле 13797.

Од тачке 7 граница наставља северо-источно јужном међом парцеле 28503, затим се ломи

према северу пратећи источну линију парцеле 28503, и спаја се са тачком 1.

КОЗАРА II - јужни део

Граница почиње са тачком 1 која се налази у југо-западном углу парцеле 28511-пут,

наставља њеном северном међом до тачке 2, која се налази у северном углу парцеле

28511.

Од тачке 2 граница наставља према југо-истоку источном међом парцеле 28511 и 14847,

долази до тачке 3, која се налази у југо-источном углу парцеле 14847.

Од тачке 3 граница наставља према југозападу, северном међом парцеле 28512-пут, до

јужног угла парцеле 14817 у ком је тачка 4.

Од тачке 4 граница наставља северозападно североисточном међом парцеле 28508 и

спаја се са тачком1.

1.4.1.1.2. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Ранчево

Граница почиње тачком 1 која је у северо-западном углу парцеле 12280/1, наставља

према истоку северном међом парцела 12280/1, 12279/2 и 12279/1, у чијем се

североисточном углу налази тачка 2.

Од тачке 2 граница наставља према југуисточном међом парцеле 12279/1, до њеног

југоисточног угла у ком је тачка 3.

Од тачке 3 граница се ломи према истоку северном међом парцеле 28246, 27989 и 28253,

до североисточног угла парцеле 28253 у ком је тачка 4.

Од тачке 4 граница наставља према северу западном међом парцеле 12179, до њеног

северозападног угла у ком је тачка 5.

Од тачке 5 граница наставља према истоку северним међама парцела 12179 и 12181, и

долази до тачке 6 која је у северо-источном углу парцеле 12181.

Од тачке 6 граница наставља према југу источном међом парцеле 12181 и пресеца

парцелу 27990 у истом правцу, долази до тачке 7 која је на северној међној линији


Од тачке 7 граница наставља према истоку северном међом парцеле 28252 до њеног

североисточног угла у ком је тачка 8.

Од тачке 8 граница наставља према југу источним међним линијама парцела 28252,

12200, 12201, 12202, 12203, 12204, 12205, 12206, 12207, 12208, 12209, 12210, 12211 и

12212, у чијем се југоисточном углу налази тачка 9.

Од тачке 9 граница наставља западно јужним међама парцела 12212, 28249, 12213 и

28240, у чијем се југо-западном углу ломи према југу до тачке10 која је југоисточном углу


Од тачке 10 граница наставља према западу јужним међама парцела 12262 и 12295 у

чијем се југозападном углу налази тачка 281.

Од тачке 11 граница наставља према северу западним међама парцела 12295 и 12291, до

тачке 12 која је у источном углу парцеле 12292.

Од тачке 12 граница наставља југозападно до јужног угла парцеле 12292 у ком је тачка

13.

Од тачке 13 граница наставља према северу западним међама парцела 12292 и 28241,

долази до тачке 14 која је у југоисточном углу парцеле 12287.

Од тачке 14 граница наставља према западу јужном међом парцеле 12287 до југозападног

угла у ком се налази тачка 15.

Од тачке 15 граница наставља према северу западном међом парцеле 12287 до њеног

северо-западног угла у ком је тачка 16.



103

Од тачке 16 граница наставља према истоку северном међом парцеле 12287 до њеног


Од тачке 17 граница наставља према северу источном међом парцеле 28233-пут до њеног


Од тачке 18 граница наставља северо-источно, прати севео-западну међу парцеле пута

28243 и долази до југозападног угла парцеле 12280/2 у ком је тачка 19.

Од тачке 19 граница наставља према северу западном међом парцеле 12280/2 и 12280/1,

спаја се са тачком 1.

1.4.1.1.3. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Билић

Граница почиње у тачки 1 која се налази у северо-западном углу парцеле 13224, одакле

наставља према истоку северним међама парцела: 13224, 13223, 13222, 13221, 13220,

13219, 13218, 13217, 13216/2, 13216/1, 13215 и 13214/1 у чијем се северном углу налази

тачка 2.

Од тачке 2 граница наставља према југу источном међом парцеле 13214/1 и 13214/2, у

истом правцу пресеца канал 27959, затим наставља западном међом парцеле 12550 и

долази до тачке 3 која је у њеном југозападном углу.

Од тачке 3 граница наставља према северо-истоку паралелно са јужном међом парцеле

12550 секући је на растојању од 10 метара, у истом правцу пресеца канал 28009, затим

наставља паралелно са јужном међом парцеле 12551 и долази до тачке 4 која је од њеног

северо-источног угла удаљена 10 метара и налази се на њеној источној међној линији.

Од тачке 4 граница наставља према западу северном међом парцеле 12551, долази до

тачке 5 која је у њеном северном углу.

Од тачке 5 граница наставља према северу западном међом парцеле 28170 и 13121,

долази до тачке 6 која је у њеном северном углу.

Од тачке 6 граница наставља према истоку северним међама парцела: 13121, 13120,

13119 и канала 28170 и долази до тачке 7 која је у северном углу парцеле 13118/1.

Од тачке 7 граница наставља према истоку северним међама парцела: 28276, 28275 и

долази до до тачке 8 која је југо-западно теме парцеле:12567.

Од тачке 8 граница наставља према северу пратећи западну међу парцеле: 12567, 12566

и долази до тачке 9 која је северо-западно теме парцеле 12566.

Од тачке 9 граница наставља изломљеном линијом пратећи северну међу парцеле 12566 и

источну међу парцела: 12566 и 12567 у истом правцу пресеца парцелу пута 28275 и

долази до тачке 10 која се налази на међној линији парцела 28275 и 12585.

Од тачке 10 граница наставља према западу пратећи јужну међу парцеле пута 28275 и

долази до тачке 11 која је северо-западно теме парцеле 12585.

Од тачке 11 граница наставља изломљеном линијом пратећи источну међу парцеле 12584

и јужну међу парцела: 12584, 12582 и долази до тачке 12 која је југозападно теме


Од тачке 12 граница наставља према северо-западу пратећи међе парцела: 12582 и

12583, долази до њеног северозападног темена које је уједно и тачка 13.

Од тачке 13 граница наставља према југу источним међама парцеле: 13117, 13116,

13115, 13109, 13108, 13105/1, 13104/2, 13104/1, 13101, 13099, 13096, 13095, 13091/2,

13091/1, 13089, 13086, 13085/2, 13085/1, 13077/2, 13077/1, 13080, 28281, 12992, 12993,

12994/1 и 12994/2 у чијем се јужном углу налази тачка 14.

Од тачке 14 граница наставља према југозападу јужним међама парцела 12996/2,

12996/3, 12995/1, 13000/2, 13002/2, 13011/1, 13013/1, 13013/2, 13013/3, 13015, 13020,

13021/1 и 13021/2 у чијем се јужном углу налази тачка 15.

Од тачке 15 граница наставља према северо-западу западном међом парцеле 13021/2 до

њеног северо-западног угла у ком се налази тачка 16.

Од тачке 16 граница наставља према југозападу југоисточном међом парцеле 28170 до

њеног јужног угла у ком је тачка 17.

Од тачке 17 граница се ломи ка југо-истоку пратећи источну и јужну међу парцеле 13038

и у истом правцу пресеца парцеле 13042/1, 13042/2 и 13042/3 и долази до тачке 18 која



104

се налази на међној линији парцела 13042/3 и 13043 на удаљености 64.5 метара од

северо-западног темена парцеле 13042/3.

Од тачке 18 граница наставља изломљеном линијом пратећи западну међу парцеле

13042/3 и северне међе парцела 13042/3, 13042/2 и 13042/1 и долази до северо-источног

темена парцеле 13042/1 која је уједно и тачка 19.

Од тачке 19 граница наставља према северозападу западном међом парцеле 28170 и

28282 до тачке 20 која је у њеном западном углу.

Од тачке 20 граница наставља према истоку северном међом парцеле 28282 до тачке 21

која је у југозападном углу парцеле 13183.

Од тачке 21 граница се ломи према северозападу источном међом парцеле 13184/1,

долази до тачке 22 која је у северозападном углу парцеле 13183.

Од тачке 22 граница наставља према североистоку северозападним међама парцеле

13183, 13179, 13170, 13169, 28286, 13168, 13159, 13158, 13155, 13154, 13150, 28011,

13143, 13142/2 , 13142/1 и 13138 у чијем се северном углу налази тачка 23.

Од тачке 23 граница се ломи према северозападу, североисточном међом парцеле 13137 и

њеном северном углу долази до тачке 24.

Од тачке 24 граница се ломи према југозападу јужним међама парцела 13136/2 и 13139 у

чијем се јужном углу налази тачка 25.

Од тачке 25 граница се ломи према северозападу, североисточном међом парцеле 13144 и

у њеном северном углу долази до тачке 26.

Од тачке 26 граница се ломи према југозападу до тачке 27 која је у јужном углу парцеле

13145.

Од тачке 27 граница наставља према северозападу до северног угла парцеле 28010, ломи

се њеном северном међом до источног угла парцеле 13148 у ком се налази тачка 28.

Од тачке 28 граница наставља југозападно југоисточним међама парцеле 13148, 13152,

13156, 13161, 13164, 28284, 13172/1, 13172/2, 13176/2, 13176/1, 13181 и 13180 у чијем

се јужном углу налази тачка 29.

Од тачке 29 граница наставља северозападно до тачке 30 која је у северном углу парцеле

13184/2.

Од тачке 30 граница наставља југозападно јужним међама парцела 13185, 13186, 13188,

13189, 13192 и 13194 у чијем је јужном углу тачка 31.

Од тачке 31 граница наставља југозападно јужним међама парцела 13196/1, 13196/2 и

28283-пут у чијем се углу налази тачка 32.

Од тачке 32 граница наставља северозападно југозападном међом парцеле 28283-пут и

јужном међом парцеле 13200 до њеног југозападног угла где је тачка 33.

Од тачке 33 граница наставља северно западном међом парцеле 13200 и 13201 у чијем се

северозападном углу налази тачка 34.

Од тачке 34 граница наставља према западу јужним међама парцела 13207, 13206 и

13205 у чијем се југозападном углу налази тачка 35.

Од тачке 35 граница наставља према северу западном међом парцеле 13205 у чијем се


Од тачке 36 граница наставља према западу северним међама парцела 13204/2, 13204/1

и 13203 до њеног северозападног угла у ком је тачка 37.

Од тачке 37 граница наставља према северу, пресеца канал 27959, наставља западном

међом парцеле 13224 и спаја се са тачком 1.

1.4.1.1.4. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Милчић

Граница почиње тачком 1 која је у северозападном углу парцеле 16527, одакле наставља

према североистоку северним међама парцела 16527, 16530, 16533 и 16536 у чијем се

северном углу налази тачка 2.

Од тачке 2 граница наставља према југоистоку источном међом парцеле 16536 до

северозападног угла парцеле 16538/2 у ком је тачка 3.

Од тачке 3 граница наставља према североистоку северним међама парцела 16538/2,

16540, 16541, 16543 и у северном углу парцеле 16543 ломи се према северу до

северозападног угла парцеле 16546, у ком је тачка 4.



105

Од тачке 4 граница наставља према североистоку северним међама парцела 16546,

16547, 16550, 16553, у истом правцу пресеца пут 28177 и наставља северним међама

парцела 16556, 16558 и 16560 у чијем се североисточном углу налази тачка 5.

Од тачке 5 граница наставља према југоистоку северним међама парцела 16562, 16564,

16566, 16568, 16570, 16572, 16575, 16576 и 16578/3 у чијем се северном углу налази

тачка 6.

Од тачке 6 граница се ломи према југу до југозападног угла парцеле 16583/1, затим се

ломи према истоку северним међама парцела 16578/2, 16582, 16580 и 28366 у чијем се

северном углу налази тачка 7.

Од тачке 7 граница наставља према североистоку јужном међом парцеле 28354-пут до

северног угла парцеле 16588 у ком се налази тачка 8.

Од тачке 8 граница наставља према југу до источног угла парцеле 16588 у ком се налази

тачка 9.

Од тачке 9 граница наставља југоисточно источним међама парцела 28179-пут и 16589,

долази до тачке 10 која је у југоисточном углу парцеле 16589.

Од тачке 10 граница наставља југозападно јужном међом парцеле 16589 и 16593 и у

југоисточном углу парцеле 16596 граница се ломи према северозападу до северног угла

парцеле 16596 у ком је тачка 11.

Од тачке 11 граница наставља према југозападу јужним међама парцела 16597, 16598,

16602, 16603, 16607, 16608, 16610, 16616/3, 16618, 16621, 16622, 16625/2, 16627/2,

16631, 16638, 16639/2, 16643, 16645, 16647, 16650, 16651, 16654, 16655/1, 16655/2,

16659, 16662 и 16661 и долази до тачке 12 која је у северозападном углу парцеле 16664.

Од тачке 12 граница наставља према југу до југоисточног угла парцеле 16661 у ком се

ломи према западу и из јужног угла парцеле 16661 ломи се према северу до југоисточног

угла парцеле 28367-пут, граница се даље ломи према западу јужном међом пута 28367 и

из њеног југозападног угла граница се ломи према југу западном међом парцеле 28368

пратећи њену западну међу, пресеца канал 28021 и пут 28369 и долази до тачке 13 која

је у тромеђи парцела 16700, 16694 и 28369.

Од тачке 13 граница наставља југозападно јужном међом пута 28369 до североисточног

угла парцеле 16704 у ком је тачка 14.

Од тачке 14 граница наставља према југу источном међом парцеле 16704 до њеног



16729, 16726, 16724, у истом правцу пресеца канал и наставља јужним међама парцела

28372, 16723, 16722, 16721 и 16720 у чијем се југозападном углу налази тачка 16.

Од тачке 16 граница наставља према северу западном међом парцеле 16720 до њеног

северозападног угла у ком се налази тачка 17.

Од тачке 17 граница наставља према југозападу јужном међом парцеле 28376-пут до

тачке 18 која се налази у северозападном углу парцеле 17079.

Од тачке 18 граница наставља према северу пресецајући пут 28376, наставља западном

међом парцеле 16719 и 16718/1, пресеца канал 28020 и наставља западном међом

парцеле 16717/2 до њеног северозападног угла у ком је тачка 19.

Од тачке 19 граница наставља према истоку јужном међом пута 28373 до североисточног

угла парцеле 16717/1 у ком је тачка 20.

Од тачке 20 граница се ломи према југу источном међом парцеле 16717/1 до правца

пресецања са јужном међом парцела 16511, 16512 и 16515, где се налази тачка 21.

Од тачке 21 граница наставља према истоку, пресеца пут 28373 и наставља према истоку

јужним међама парцела 16511, 16512, 16515, 16516, 16521, 16522, 16524 и 28373-пут у

чијем се југоисточном углу налази тачка 22.

Од тачке 22 граница се ломи према северозападу источном међом пута 28373 до

североисточног угла парцеле 16733 у ком се налази тачка 23.

Од тачке 23 граница наставља према северозападу источном међом пута 28373 до тачке 1



106

1.4.1.1.5. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Обзир

Граница почиње тачком 1 која се налази у северозападном углу парцеле 16201 и

наставља према истоку северним међама парцела 16201, 28174-пут и 16200 до тачке 2

која је у североисточном углу парцеле 16200.

Од тачке 2 граница се ломи према југу источном међом парцеле 16200 до њеног


Од тачке 3 граница наставља према истоку јужном међом парцеле 28333-пут до тачке 4

која је у североисточном углу парцеле 16188.

Од тачке 4 граница наставља према југу источном међом парцеле 16188 до

северозападног угла парцеле 16186 у ком је тачка 5.

Од тачке 5 граница наставља према истоку јужним међама парцела 16185/2 и 16185/1 до

њеног југоисточног угла у ком је тачка 6.

Од тачке 6 граница наставља према истоку јужним међама парцела 16182, 16180,

16150/1, 16177, 16174, 16170/1, 16170/2, 16166, 16163, 16162, 16159, 16156, 16153,

16150/1, 16150/2, 16145, 16144, 16141, затим у истом правцу пресеца канал 27976 и

наставља јужним међама парцела 16241, 16244, 16245, 16248, 16251, 16252, 16255,

16256/1, 28340-пут и 16265 у чијем се североисточном углу парцеле 16268 налази тачка

7.

Од тачке 7 граница наставља јужно источном међом парцеле 16268 до њеног југоисточног

угла у ком је тачка 8.

Од тачке 8 граница наставља североисточно северним међама парцела 16267, 16266,

16270, 16273, 16276, 16280, 16282, 16284, 16285, 16292, 16293 и 16300 у чијем се

североисточном углу налази тачка 9.

Од тачке 9 граница наставља према северу источном међом парцеле 16299 до тачке 10

која се налази у северозападном углу парцеле 16301.

Од тачке 10 граница наставља према североистоку северним међама парцеле 16301,

16303, 16307/1, 16310, 16311, 16317/1, 16323, 16331, 16332, 16339, 16340, 16343,

16344, 16346, 16350, 16351/1, 16351/2, 16353/1, 16353/2, 16355, 16358, 16359, 16362,

16363 и 16364 у чијем се северном углу налази тачка 11.



Од тачке 12 граница се ломи ка југоистоку пресецајући државни пут I реда бр.17.1 ( ДП

IБ реда бр.12) Сомбор-Суботица број парцеле 28140 у правцу северо источне међе

парцеле 16466/3 од те ломне тачке граница наставља ка југу пратећи источну међу

парцеле 16466/3 и долази до тачке 13 која се налази у југоисточном углу парцеле

16466/3.

Од те тачке 13 граница наставља изломљеном линијом пратећи јужне међе парцела:

16466/3, 16466/2 и 16466/1,и западну међу парцеле 16466/1 где на 35 метру ломи ка

југозападу и пресеца парцеле: 16467/1, 16465, 16464 и 16463 и наставља јужном међом

парцеле 16461 у истом правцу пресеца пут 28373 и ломи се ка југу пратећи источну међу

парцела 16370 и 16365 где долази до тачке 14 која се налази у југо-источном углу



16369, 16373, 16375/1, 16375/2, 16378, 16379, 16382, 16383, 16385, 16387, 16390, 16392

и 16393, до јужног угла парцеле 16393 у ком је тачка 15.

Од тачке 15 граница наставља према западу северним међама парцела 16431, 16430,

16429, 16428, 16427 и 16426 у чијим се северозападном углу налази тачка 16.

Од тачке 16 граница наставља северном међом парцеле 16425, у истом правцу пресеца

канал 27974 и наставља северним међама парцела 16422, 16421, 28328-пут, 17178,

17179, 17180, 17181, 17182, 17183 и долази до тачке 17 која је у јужном углу парцеле

16420/1.

Од тачке 17 граница наставља према северу западним међама парцела 16420/1, и

16420/2 и долази до тачке 18 која је у јужном углу парцеле 28142-пут.

Од тачке 18 граница наставља према северу западном међом парцеле 28142-пут и 16258

до тачке 19 која се налази у северо-западном углу парцеле 16258.



107

Од тачке 19 граница наставља према западу јужном међом парцеле 27975-канал и 28334-

пут и долази до тачке 20 која је у северозападном углу парцеле 17237.

Од тачке 20 граница наставља према југу источном међом парцеле 16240 и долази до

тачке 21 која је у њеном југоисточном углу .

Од тачке 21 граница наставља према западу јужним међама парцела 16240, 16239, 16237,

16236, 16235, 16233, 16234, 16232, 16231/2, 16231/1, 16230 и 16229 и долази до тачке

22 која је у њеном југозападном углу.

Од тачке 22 граница наставља према југу западном међом парцеле 17248 до југоисточног


Од тачке 23 граница наставља према западу јужном међом парцеле 17250 до њеног

југозападног угла у ком је тачка 24.

Од тачке 24 граница се наставља изломљеном линијом пратећи источну међу парцеле

пута 28175 где се на 48 метру ломи под правим углом и пресеца парцелу 28175 долази до

југо-источног темена парцеле 17414 и прати јужну међу парцеле 17414 где долази до

таћке 25 која је југо-западно теме парцеле 17414.

Од тачке 25 граница наставља изломљеном линијом пратећи западну и северну међу

парцеле 17414 и западну међу парцеле пута 28175 и долази до тачке 26 која је северо-

западно теме парцеле пута 28175.

Од тачке 26 граница наставља према западу јужном међом парцеле 16217 до њеног


Од тачке 27 граница наставља према северу источном међом парцеле 28323-пут и спаја

се са тачком 1 .

1.4.1.1.6. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Ленија

Граница почиње у тачки 1 која се налази у североисточног углу парцеле 21362, наставља

према југу источном међом парцеле 12362 и пута 28183, до тачке 2 која је у

северозападном углу парцеле 21373/1.

Од тачке 2 граница наставља према западу јужном међом пута 28183, до тачке 3 која је у

североисточном углу парцеле 21418/2.

Од тачке 3 граница се ломи ка југу пратећи источну и јужну међу парцеле 21418/2 и

долази до тацке 4 која је југозападно теме парцеле 21418/2.

Од тачке 4 граница наставља у истом правцу пресецајући парцелу 21418/1 и долази до

тачке 5 која се налази на међној линији парцела 21418/1 и 21419.

Од тачке 5 граница се ломи ка северо-западу пратећи источну међу парцеле 21419 и

долази до северо-источног темена парцеле 21419 која је уједно и тачка 6

Од тачке 6 граница се ломи ка западу пратећи јужну међу парцеле 28183 и долази до

тацке 7 која се налази у северо-источном углу парцеле 21302


југоисточног угла у ком се налази тачка 8.

Од тачке 8 граница наставља према западу јужним међама парцела 21302, 21301, 21300,

28182, 21299 и 21298, у чијем се југозападном углу налази тачка 9.

Од тачке 9 граница наставља северозападно западном међом парцеле 21298 до њеног


Од тачке 10 граница наставља према западу јужном међом пута 28183, до тачке 11 која је

у правцу западне међе парцеле 28692.

Од тачке 11 граница наставља према северу источном међом парцеле 28698-пут, 21158/1,

21158/2, 21159 и 21161 и долази до тачке 12 која је у северозападном углу парцеле

28692.

Од тачке 12 граница наставља према истоку северним међама парцела 28692, 21237,

21241, 21246, 21251, 21257, 21260, 21263, 21267, 21270, 21273, 21276 и 21279 и долази

до тачке 13 која североисточном углу парцеле 21279.

Од тачке 13 граница наставцља према истоку јужним међама парцела 21284, 21289,

21291, 21293, 28690 и 21304 и долази до тачке 14 која је у североисточном углу парцеле

21333.



108

Од тачке 14 граница наставља према истоку јужним међама парцела 21304, 21349, 21352,

долази до северозападног угла парцеле 21354, у ком је тачка 15.

Од тачке 15 граница наставља према истоку јужним међама парцела 21352, 21357, 21360

и 21361, долази до тачке 1.

1.4.1.1.7. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Градина

Граница почиње тачком 1 која се налази у северном углу парцеле 28736-пут и из тог угла

наставља према југу до југоисточног угла 22366/2 у ком је тачка 2.

Од тачке 2 граница наставља према југозападу јужним међама парцела 22366/2, 22366/1,

22369, 22372, 22376/3, 22377, 22380/1, 22380/2, 22389 и 28735-пут, долази до тачке 3

која је у северозападном углу парцеле 22391/1.

Од тачке тачке 3 граница наставља према југоистоку источном међом парцеле 22395 до

њеног југоисточног угла у ком је тачка 4.

Од тачке 4 граница наставља према југозападу северним међама парцела 22393/2, 22394,

22408/1, 22408/3, 22408/4, 22409/1, 22409/2, 22412, 22413, 22422 и 22423, у чијем се


Од тачке 5 граница наставља према северу и у југоисточном углу парцеле 22426 ломи се

према западу и наставља јужним међама парцела 22426 и 22428/2, до тачке 6 која је у

северозападном углу парцеле 22425.

Од тачке 6 граница се ломи према југу до југоисточног угла парцеле 22430 у ком је тачка

7.

Од тачке 7 граница наставља према западу јужним међама парцела 22430, 22433 и 22435,

у чијем је јужном углу тачка 8.

Од тачке 8 граница наставља западно јужним међама парцела 22440, 22441, 22444/1,

22444/2, 22444/3 и 22447/2 и наставља до северозападног угла парцеле 22448/1 у ком је

тачка 9.

Од тачке 9 граница наставља југоисточно западном међом парцеле 22448/1 и 28188-пут,

и ломи се према североисточном углу парцеле 22285 у ком се налази тачка 10.

Од тачке 10 граница наставља јужно источном међом парцеле 22285 до њеног


Од тачке 11 граница наставља према западу северном међом парцеле 28767-пут, 28765-

пут, 22274/2, 22274/1, 22269, 22268/2, 22268/1, 22264, 22261, 22260, 22257, 22256,

22253, 22251, 22247, 22245/2 и 22245/1 и долази до тачке 12 која је у северном углу


Од тачке12 граница наставља југозападно јужним међама парцела 22241, 22236, 22233/3,

22231, 22230/3, 22227/2 и 22226/2, и долази до тачке 13 која је на месту лома северне

међе парцеле 22224.

Од тачке 13 граница наставља према западу јужним међама парцела 22223, 22220, 22219

и 22215/1, до тачке 14 која је у западном углу парцеле 22216.

Од тачке 14 граница наставља према северозападу западном међом парцеле 22215/1 и у

њеном западном углу долази до тачке 15.

Од тачке 15 граница наставља према северозападу западним међама парцеле 28192-пут и

22194/7, у чијем се северозападном углу налази тачка 16.

Од тачке 16 граница наставља према североистоку јужним међама парцела 22195/3,

22195/2, 22195/1, 22197/1, 22197/2, 22197/3, 22200/3, 22200/2, 22200/1, 22202,

22205/1, 22205/2 и 28186, у чијем се југоисточном углу налази тачка 17.

Од тачке 17 граница наставља југоисточно северном међом парцеле 28187-пут до тачке

18 која је у западном углу парцеле 22286.

Од тачке 18 граница се ломи ка северо-истоку пратећи јужну међу парцеле 28733 и

долази до тачке 19 која је северо-источно теме парцеле 22288.

Од тачке 19 граница се ломи ка југо-истоку пратећи источну међу парцеле 22288 и долази

до тачке 20 која је југо-западно теме парцеле 22289

Од тачке 20 граница се ломи ка југо-истоку пратећи северну међу парцеле пута 28187 и

долази до тачке 21 која је западно теме парцеле 22293.



109

Од тачке 21 граница наставља североисточно јужним међама парцела 22292 и 22296, до

тачке 22 која је у северном углу парцеле 22295.

Од тачке 22 граница наставља према југоистоку источном међом парцеле 22295, до њеног

источног угла у ком је тачка 23.

Од тачке 23 граница наставља према североистоку јужним међама парцела 22299/2,

22300, 22303, 22306/1, 22306/2, 22306/3, 22306/4, 22307, 22310, 22312, 22314/1,

22314/2, 22315, 22318/1, 22318/2, 22319, 22322, 22323, 22326, 22327, 22330/1, 22330/2,

22331, 22334, 22335 и 22338, у чијем се југоисточном углу налази тачка 24.

Од тачке 24 граница наставља северозападно до тачке 25 која је у северозападном углу


Од тачке 25 граница наставља према североистоку јужним међама парцела 22339, 22342,

22343, 22346, 22347, 22350, 22351, и 22356/1, долази до тачке 26 која је у југоисточном

углу парцеле 22356/1.

Од тачке 26 граница наставља према југоистоку западном међом парцеле 22357, до

њеног јужног угла у ком је тачка 27.

Од тачке 27 граница наставља према североистоку северном међом парцеле 28736, до

њеног северног угла у ком је тачка 1.

1.4.1.1.8. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Жарковац

Граница почиње тачком 1 која је у северном углу парцеле 26974, затим наставља према

југоистоку североисточним међама парцела 26974, 26975, 26978/1, 26978/2, 26978/3,

26979, 26982, 26984, 26987, 26988, 26989, 27215, 26992, 26994, 26997, 26998, 27001,

27003, 27006, 27010 и 27013/1, долази до тачке 2 која је у јужном углу парцеле 27014.

Од тачке 2 граница наставља североисточно, северним међама парцела 27013/1, 27020 и

27224, до њеног северног угла у ком је тачка 3.

Од тачке 3 граница наставља према југу источном линијом парцеле 27224, до тачке 4 која

је у источом углу парцеле 27224.

Од тачке 4 граница наставља према југу северозападном међом парцеле 27048/1, и у

њеном западном углу се ломи, наставља источном међом парцеле 27058, до јужног угла

парцеле 27050, у ком је тачка 5.

Од тачке 5 граница наставља према североистоку до северног угла парцеле 27056, у ком

је тачка 6.

Од тачке 6 граница наставља према југу источним међама парцела 27056, 27055, 27219,

27227 и 27222, долази до тачке 7 , која је у јужном углу парцеле 26838.

Од тачке 7 граница наставља према западу, северним међама парцела 27223, 27163,

27164, 27167, 27168, 27171, 27174, 27175, 27179, 27180, 27183, 27186, 27189, 27192,

27194, 27195, 27198, пресеца пут парцеле 27232 и наставља северном међом парцеле

27205-канал, долази до тачке 8 која је у северозападном углу парцеле 27205-канал.

Од тачке 8 граница наставља према северу источном међом парцеле 27634 и 27221,

долази до тачке 9, која је у југозападном углу парцеле 26960.

Од тачке 9 граница наставља према западу јужном међом парцеле 26957 и 27213 у чијем

се јужном углу налази тачка10.

Од тачке 10 граница наставља према северозападу југозападним међама парцела 27213,

26957 и 26958, у чијем се западном углу налази тачка 11.

Од тачке 11 граница наставља према североистоку југоисточном међом парцеле 28897-

пут, до југозападног угла парцеле 26947/2, у ком је тачка 12.

Од тачке 12 граница наставља према северозападу, до западног угла парцеле 26947/1, у

ком је тачка 13.

Од тачке 13 граница наставља према североистоку до северног угла парцеле 26947/1, у

ком је тачка 14.

Од тачке 14 граница се ломи према северозападу, пратећи југозападну међу парцеле

26945 и долази до тачке 15, која је у југозападном углу парцеле 26945.

Од тачке 15 граница наставља према северозападу, западним међама парцела 26941,

26940, 26937, 26936, 26933, 26932, 26929 и 26927, у чијем се југозападном углу налази

тачка 16.



110

Од тачке 16 граница наставља према северозападу, западним међама парцела 26923,

26921/2, 26921/1 и 26917, у чијем се западном углу налази тачка 17.

Од тачке 17 граница наставља према северозападу, западном међом парцеле 26914 и

26911, долази до тачке 18, која је у западном углу парцеле 26910.

Од тачке 18 граница се ломи према североистоку, северном међом парцела 26910, 26909,

27219 и 26974 до њеног северног угла, у ком се налази почетна тачка 1.

1.4.1.1.9. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Радојевићи

Граница почиње тачком 1 која се налази у северозападном углу парцеле 26653, наставља

источно јужном међом парцеле 28785-пут до североисточног угла парцеле 26573/1, у ком

је тачка 2.

Од тачке 2 граница наставља према југу западним међама парцела 22846 и 22845, долази

до тачке 3 која је у југозападном углу парцеле 22845.

Од тачке 3 граница наставља према истоку северном међом парцеле 26652-канал, до

њеног североисточног угла у ком је тачка 4.

Од тачке 4 граница наставља југозападно западном међом парцеле 28088, до њеног


Од тачке 5 граница наставља према југоистоку источном међом парцеле 26654 и у истом

правцу је пресеца до источног угла парцеле 26655 у ком је тачка 6.

Од тачке 6 граница наставља према западу јужном међом парцеле 26655-пут до

северозападног угла парцеле 26670 у ком је тачка 7.

Од тачке 7 граница наставља југоисточно источном међом парцеле 26627/1, до њеног


Од тачке 8 граница наставља према југозападу јужним међама парцела 26627/1, 26627/2,

26627/3, затим се ломи према југоисточном углу парцеле 26628 у ком се налази тачка 9.

Од тачке 9 граница наставља према југозападу северним међама парцела 26664, 26663 и

26660, у чијем северозападном углу се ломи према југу и долази до тачке 10, која је у

југоисточном углу парцеле 26638.

Од тачке 10 граница се ломи према југозападу северном међом парцеле 26659 и у њеном

западном углу се ломи до тачке 11, која је у источном углу парцеле 26644.

Од тачке 11 граница наставља према југозападу северозападном међом парцеле 26657, до

њеног југозападног угла у ком је тачка 12.

Од тачке 12 граница наставља према северозападу источном међом парцеле 28801, до

тачке 13 која је у југозападном углу парцеле 26656.

Од тачке 13 граница наставља североисточно, северном међом парцеле 26656, до јужног


Од тачке 14 граница се ломи према северозападу западном међом парцеле 26603, до

њеног северозападног угла у ком је тачка 15.

Од тачке 15 граница наставља према северу, западном међом парцеле 26603 и 26654,

затим пресеца канал и долази до јужног угла парцеле 28795, у ком је тачка 16.

Од тачке 16 граница наставља према северу западном међом парцеле 26653 и у

југоисточном темену парцеле 22849 се ломи ка западу прати јужну међу парцеле 22849 и

долази до тачке 17 која је југо-западна међа парцеле22849.

Од тачке 17 граница се ломи ка северу пратећи западну и северну међу парцеле 22849 и

у северо-источном темену парцеле 22849 се ломи ка северу и прати источну међу парцеле

22850 где долази до тачке 1 која је описана на почетку текста.

1.4.1.1.10. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Шапоње

Граница почиње тачком 1 која се налази у северном углу парцеле 28398-пут, одакле

граница наставља према југоистоку источном међом парцеле 28398 до њеног југоисточног

угла у ком се налази тачка 2.

Од тачке 2 граница наставља према југозападу југоисточном међом парцеле 28398-пут где

је се тромеђи парцеле број 17663,17662 и пута 28398 налази тачка 3.



111

Од тачке 3 граница се ломи према југоистоку у правцу источних међа парцела 17662,

17665, 17666, 17669, 17671/1, 17671/2, 17678, 17682, 17685, 17687/1 и 17690 где се у

источном углу налази тачка 4.

Од тачке 4 граница наставља југозападно северозападном међом парцеле 28403-пут, до

јужног угла парцеле 17692 у ком је тачка 5.

Од тачке 5 граница наставља према северозападу западном међом парцеле 17692 и

28031, до источног угла парцеле 17789 у ком је тачка 6.

Од тачке 6 граница наставља према западу северном међом канала 28030 до тачке 7 која

је у источном углу парцеле 17788.

Од тачке 7 граница наставља према западу северним међама парцела 17788, 17782,

17772, 17769, 17766 и 17760/1, и долази до њеног северозападног угла у ком је тачка 8.

Од тачке 8 граница наставља према северозападу североисточним међама парцела 17758,

17753/1, 17753/2 и 17743/2, у чијем се северном углу налази тачка 9.

Од тачке 9 граница наставља према североистоку југозападном међом парцеле 17743/1,

до њеног североисточног угла у ком је тачка 10.

Од тачке 10 граница наставља према северозападу до западног угла парцеле 17747 у ком

је тачка 11.

Од тачке 11 граница наставља према североистоку, северозападним међама парцела

17747, 17748/2 и 17749/1 у чијем се северном углу налази тачка 12.

Од тачке 12 граница наставља према североистоку западном међом канала 28031 и

наставља североисточном међом парцеле 28033-пут и југоисточном међом 28397-пут, до

тачке 1.

1.4.1.1.11. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Чичови

Граница почиње тачком 1 која се налази у југо-западном углу парцеле 28845-пут, прати

њену јужну међу и долази до тачке 2 која је северо-источно теме парцеле 25509/1

Од тачке 2 граница се ломи према југу пратећи западну међу парцеле 28846 до њеног

лома према истоку у ком се налази тачка 3.

Од тачке 3 граница се ломи према истоку јужном међом парцеле 28846-пут до њеног лома

према југу у ком се налази тачка 4.

Од тачке 4 граница наставља према југу западном међом парцеле 28846-пут, до југо-

источног темена парцеле 25607 у ком је тачка 5.

Од тачке 5 граница наставља према истоку јужном међом парцеле 28846-пут до њеног

лома према југу у ком се налази тачка 6.

Од тачке 6 граница наставља према југу западном међом парцеле 28846-пут, затим се

благо ломи према истоку до тачке 7 која је северо-источно теме парцеле 25618.

Од тачке 7 граница наставља према југу западном међом парцеле 28846-пут, до северо-

западног угла парцеле 25689, у ком се налази тачка 8.

Од тачке 8 граница наставља према истоку јужном међом парцеле 28846-пут, до северо-

источног темена парцеле 25689, у ком се налази тачка 9.

Од тачке 9 граница наставља према југу западном међом парцеле 28846-пут, до

југоисточног угла парцеле 25728, у ком је тачка 10.

Од тачке 10 граница се ломи према западу у правцу јужне међе парцела 25728, 25727 и

25729, долази до тачке 11 која је у југозападном углу парцеле 25729.

Од тачке 11 граница се ломи према северу западним међама парцела 25729, 25725,

25723, 25719/2, 25719/1, 25718, 25717, 25710/2 и 25710/1 и долази до тачке 12 која је у


Од тачке 12 граница се ломи према западу до југозападног угла парцеле 25709 у ком је

тачка 13.

Од тачке 13 граница се ломи према северу западним међама парцела 25709 и 25704, до


Од тачке 14 граница наставља према западу северном међом парцеле 25705, до њеног


Од тачке 15 граница наставља према југу источним међама парцела 25706, 25707/1,

25707/2, 25712, 25713, 25715 и 25722, у чијем се југоисточном углу налази тачка 16.



112

Од тачке 16 граница наставља према западу јужном међом парцеле 25722 и прелази пут

парцеле 25732, спаја се са јужним углом парцеле 25672 у ком је тачка 17.

Од тачке 17 граница наставља према западу северном међом парцеле 25731, до њеног


Од тачке 18 граница наставља према југу источном међом парцеле 25730 до тачке 19 која

је југо-источно теме парцеле 25730.

Од тачке 19 граница наставља према западу јужним међама парцела 25730, 25332 и

25333, долази до југозападног угла парцеле 25333 у ком је тачка 20.

Од тачке 20 граница наставља према северу западним међама парцела 25333, 25336,

25337, 25340/1, 25340/2, 25343 и 25346 где долази до северо-западног темена парцеле

25346 које је тачка 21.

Од тачке 21 граница се ломи ка западу пратећи јужну и западну међу парцеле 25349 и


Од тачке 22 граница се ломи ка истоку пратећи северну међу парцеле 25349 и западну

међу парцела 25352, 25353, 25356 и 25357 где долази до тачке 23 која је северо-западно

теме парцеле 25357.

Од тачке 23 граница се ломи ка истоку пратећи јужну и западну међу парцеле 25360 где


Од тачке 24 граница се ломи ка истоку пратећи северну међу парцеле 25360 и долази до

тачке 25 која је северо-источно теме парцеле 25360.

Од тачке 25 граница се ломи северно пратећи западне међе парцела 25363, 25364, 25368,

25366, 25371, 25374, 25376, 28930, 25377, 25380, 25381, 25383, 25388, 25390, 25394,

25395, 25397, 25398, 25399, 25402, 25403, 25406, 25407, 25410, 25411, 25412, 25414,

25417, 25418, 25421, 25422, 25425, 25426, 25431, 25433/1, 25433/2, 25439, 25442,

25444, 25449, 25450, 25453, 25455, 25459, 25463, 25465, 25468, 25470, 25472, 25475/1,

25475/2, 25477, 25480, 25483 и 25486 у чијем се северозападном углу налази тачка 26.

Од тачке 26 граница наставља према западу до јужног угла парцеле 25489 у ком се

налази тачка 27.

Од тачке 27 граница наставља према северу западном међом парцеле 25489 и 25488 до

њеног северозападног угла, у ком је тачка 28.

Од тачке 28 граница наставља према истоку, до југозападног угла парцеле 25491 у ком је

тачка 29.

Од тачке 29 граница наставља према северу западном међом парцела 25491 и 25492, до


Од тачке 30 граница наставља северно пратећи западну и северну међу парцеле 25494 и

северну међу парцеле пута 25730 где долази до тачке 31 која је северо-источно теме


Од тачке 31 граница се ломи јужно пратећи источну међу парцеле 25730 и долази до

таћке 1 која је описана на почетку текста

Чичови 2

Граница почиње тачком 1 која се налази у северо-западном углу парцеле 23383/1 од те

тачке граница наставља источно пратећи северну међу парцела 23383/1 и 23380 где на

193 метру долази до тачке 2.

Од тачке 2 граница се ломи ка југу пресецајући парцеле 23380, 23381, 23384, 23385,

23387,23391, 23392, 23393, 23395 у правцу северо-источног темена парцеле 23394 даље

граница прати источну међу парцеле 23394 и долази до тачке 3 која је југо-источно теме


Од тачке 3 граница се ломи југо-западно пратећи северну међу парцеле 23396 и долази

до тачке 4 која је југо-западно теме парцеле23395.

Од тачке 4 граница се ломи ка северу пратећи источну међу парцеле пута 28843 и долази

до тачке 1 која је описана у почетку текста.



113

1.4.1.1.12. Опис границе грађевинског подручја приградског насеља Буковац II

Граница почиње од тачке 1 која је северо-западно теме парцеле 25187 од те тачке

граница наставља јужно пратећи западну и јужну међу парцеле 25187 и долази до тачке 2

која је северо-источно теме парцеле 25182.

Од тачке 2 граница наставља јужно изломљеном линијом пратећи источну међу парцеле

25182 и северну и источну међу парцела 25177 и 25173 где долази до тачке 3 која је

југоисточно теме парцеле 25173.

Од тачке 3 граница се ломи западно пратећи јужну међу парцеле 25173 и долази до тачке

4 која је југо-источно теме парцеле 25171.

Од тачке 4 граница наставља јужно изломљеном линијом пратећи источну међу парцела

25196 и 25164 и северну међу парцеле 25161 где долази до тачке 5 која је северо-

источно теме парцеле 25161.

Од тачке 5 граница се ломи јужно пратећи западне међе парцела 25162, 25158, 25153,

25144 и 25145 где долази до тачке 6 која је југо-западно теме парцеле 25145.


7 која је северо-западно теме парцеле 25138.

Од тачке 7 граница се ломи јужно пратећи источну међу парцеле 25140 и долази до тачке

8 која је југоисточно теме парцеле 25140.

Од тачке 8 граница се ломи западно пратећи јужну међу парцела 25140 и у дужини од 6.5

метара 25141 где долази дотацке 9.

Од тачке 9 граница наставља северно изломљеном линијом пресецајући парцеле 25142,

25149/2, 25143, 25149/1 паралелно са њиховим источним међама на растојању од 6.5

метара где долази до тачке 10.

Од тачке 10 граница се ломи северно пресецајући парцеле 25149/1, 25156, 25159, 25163,

25166, 25167, 25168, 25176, 25181, 25185, 25186 паралелно са њиховим источним

међама у ширини од 6.5 метара и долази до тачке 11 која се налази на међној линији

парцела 25186 и 28629 на растојању 6.5 метара од почетне тачке 1 која је описана у

почетку текста.

1.4.2. Грађевинско земљиште ван грађевинског подручја насеља

Грађевинско земљиште ван граница грађевинских подручја насеља у обухвату

Плана чине: зоне становања уз пољопривредне економије, пољопривредне економије,

радне зоне, објекти у функцији експлоатације минералних сировина, туристички

садржаји, зоне кућа за одмор, гранични прелази, различити комунални садржаји

инфраструктурни и енергетски објекти.

Зоне становања уз пољопривредне економије - Ван грађевинских подручја

насељених места издвојене су стамбене зоне које су грађене уз пољопривредне економије

за смештај и боравак радника који су били радно ангажовани на економијама. Постојеће

зоне становања уз пољопривредне економије су: ''Север'',''9. мај'', ''Рашићи'' и ''Лугово''.

Стамбене зоне уз пољопривредне економије се задржавају. Услови за изградњу,

адаптацију, реконструкцију, доградњу, надградњу постојећих стамбених објеката као и

замене постојећег објекта у оквиру ове намене су дефинисани правилима грађења за

грађевинско земљиште ван грађевинског подручја насеља - Правила грађења у

постојећим зонама становања уз пољопривредне економије. Комунално опремање

постојећих стамбених зона вршиће се у складу са потребама корисника и техничким

прописима који дефинишу изградњу ове врсте објеката.

Пољопривредне економије - дефинисане овим Планом као грађевинско

земљиште ван грађевинских подручја насеља се налазе на 18 локација (на Рефералној

карти бр. 1 означене су бројевима од 1-18). Све локације се односе на постојеће

изграђено земљиште (економије, фарме и сл. садржаје, од којих су неки ван функције).

Реконструкцију објеката, доградњу или изградњу нових објеката у оквиру постојећих



114

економија вршити према условима датим Планом према правилима грађења за објекте у

функцији примарне пољопривредне производње.

Раднe зонe - Просторним планом Града Сомбора планирана је изградња објеката

привредних делатности ван грађевинског реона насеља у постојећим и планираним

радним зонама (на Рефералној карти бр. 1 означене бројевима 1-14).

Радне зоне ван грађевинског подручја насеља се формирају ради груписања

објеката односно комплекса који у погледу простора, саобраћаја, инфраструктуре или

радног процеса могу потенцијално да угрозе стање животне средине у насељима или су

локацијски везани за сировине. Радна зона мора имати довољно простора за потребе

одвијања производног процеса; мора бити снадбевена потребном инфраструктуром и

инсталацијама неопходним за производни процес; загађене отпадне воде морају се

претходно пречистити пре испуштања у природне реципијенте; неоргански отпад мора се

одвозити на одговарајуће депоније, а органски на даљу прераду; мора задовољити услове

заштите животне средине (земље, воде и ваздуха).

У оквиру радне зоне могу се градити: производни, складишни, економски, услужни,

пословни објекти, објекти инфраструктуре и сл.

У складу са Законом о заштити животне средине, за грађење пословних и

производних објеката са врстом производне делатности чији производни процес може

бити са негативним утицајем на животну средину, обавезна је израда Студије о процени

утицаја на животну средину.

За постојеће радне зоне које се налазе у обухвату Плана у случају реконструкције

објеката у постојећим габаритима или доградње објеката услови ће се издавати на основу

овог Плана (уз обавезно поштовање индекса заузетости). Уколико се врши нова изградња

и не задржава постојећа делатност, обавезна је израда урбанистичког пројекта.

Урбанистички пројекат урадити у складу са условима из овог Плана и у складу са

условима надлежних организација и јавних предузећа.

За планиране радне зоне неопходна је даља разрада израдом урбанистичког

пројекта или одговарајућег урбанистичког плана када је потребно утврђивање регулације

површина јавне намене (путна, енергетска инфраструктура и друго).

Објекти у функцији експлоатације минералних сировина - Циглана Јагњево

налази се у К.О. Телечка на парцели број 3457 источно од Кљајићева непосредно уз

државни пут другог реда ДП бр.101 (IБ реда бр.19). Површина је 3.27 ha. Реконструкцију

објеката, доградњу или изградњу нових објеката у оквиру постојећег комплекса циглане

вршити према условима датим Планом према правилима грађења за радне зоне.

Зоне кућа за одмор - У обухвату Плана, изван СРП ''Горње Подунавље''

дефинисане су постојеће зоне кућа за одмор: Сигет 1, Сигет 2, Сигет 3, Опаљеник,

Карлица, Водица 1, Водица 2, Канал 1 и Канал 2. Планирана је зона кућа за одмор

Корлатош 2.

За викенд насеља у саставу СРП Горње Подунавље поштоваће се правила дата у

ППППН ''СРП Горње Подунавље''.

Зоне кућа за одмор су дефинисане описом границе грађевинског земљишта. Услови

за изградњу нових, реконструкцију, доградњу и адаптацију постојећих објеката у оквиру

ове намене су дефинисани правилима грађења за грађевинско земљиште ван

грађевинског подручја насеља – зона кућа за одмор.

Изградња кућа за одмор може се одвијати само у оквиру простора који су

предвиђени за ове намене у складу са условима из овог Плана. Уколико је приликом

изградње објеката неопходно мењати регулацију, прописује се обавеза израде Плана

детаљне регулације.

У оквиру зона кућа за одмор (викенд зоне), поред кућа за одмор могућа је

изградња објеката за смештај, одмор, рекреацију, исхрану и снабдевање туриста,

објеката за спорт и рекреацију (дечија игралишта, спортски терени...), као и пратећа

инфраструктура, уз обавезну израду урбанистичког пројекта и примену услова заштите

животне средине.



115

За зону кућа за одмор, која се налази непосредно уз одбрамбени насип, обавезно

је прибавити и водне услове, односно водну сагласност надлежног органа, у складу са

Законом о водама. За изградњу објеката у деловима зона кућа за одмор који се налазе у

стаништима заштићених и строго заштићених врста од националног значаја потребно је

прибавити посебне услове заштите природе.

Туристичко-спортско-рекреативни садржаји – Планом су дефинисани

локалитети намењени за спортско-рекреативне и туристичке садржаје. Изградња и

уређење ових локалитета вршиће се на основу урбанистичког пројекта, а у случају када

је потребно дефинисати нове регулације на основу Плана детаљне регулације.

Туристичко-рекреативна зона - Планирана туристичко рекреативна зона налази се

у К.О. Сомбор II, уз леву обалу канала Врбас – Бездан између зона кућа за одмор

''Канал 1'' и ''Канал 2''. Површина планиране туристичко рекреативне зоне је 18,18 ha.

Услови за изградњу објеката у оквиру туристичко-рекреативне зоне су дефинисани

правилима грађења за туристичко-рекреативну зону директном применом Плана у

случају изградње викенд кућа односно израдом урбанистичког пројекта код изградње

објеката у туристичко-рекреативним комплексима. Уколико је приликом изградње

објеката неопходно мењати регулацију, прописује се обавеза израде Плана детаљне

регулације.

Локалитет БМ-1 је веома погодан ваннасељски туристички простор који се налази у

атару насељеног места Бачки Моноштор, на удаљености око 7 km северо-западно од

Града Сомбора, око бушотине БМ-1. Овај туристички простор потенцијални је бањско-

туристички и спортско-рекреативни центар. Могућности планирања бањских

капацитета базирани су на водама које по физичко-хемијском саставу, могу да се

користе у балнеотерапеутске сврхе. Kомплекс би обухватао површину око 100 ha. На

овом простору планирани су садржаји који прате актуелне тржишне трендове на пољу

здравља и wellnesa. То подразумева изградњу комплетног балнеолошког објекта,

објеката са смештајним капацитетима, спортских и рекреативних садржаја (спортска

дворана, отворена спортска игралишта, базени, отворени и затворени ''aqua'' центри),

садржаја за конференције, састанке и семинаре, затим пешачке и бициклистичке

стазе, стазе здравља, пружање услуге хране и пића за пролазне госте...). Обавезна је

израда Плана детаљне регулације.

Дворац ''Алекса Шантић'' са арборетумом налази се јужно од насељеног места

Алекса Шантић на катастарским парцелама бр. 2905, 2906 и 2907 КО Чонопља.

Неопходно је заустављање девастације и обнова и ревитализација каштела и

арборетума око дворца. Планирана је адаптација дворца у постојећем габариту за

потребе туризма. За овај простор потребна је израда Плана детаљне регулације уз

прибављање услова од Покрајинског завода за заштиту природе и Завода за заштиту

споменика културе. Коришћење и уређење земљишта унутар подручја заштићеног

подручја Споменика природе ''Парк дворца у Алекси Шантићу'' врши се исључиво на

основу акта о заштити (Решење бр. 542-51 Завода за заштиту и научно проучавање

природних реткости НР Србије) и условима Завода за заштиту природе.

Простор за камповање ''Тромеђа'' - На делу кат. парцеле бр. 27951 К.О. Сомбор II

(простор између канала Врбас- Бездан, Оџаци-Сомбор и Мостонге) налази се неуређен

простор површине око 2 ha, који се користи за камповање који је потребно уредити у

складу са наменом. Не дозвољава се изградња сталних објеката. Уређење простора и

постављање објеката (камп кућица, надстрешница, клупа, помоћних објеката -

мобилне санитарне кабине) могуће је само уз услове надлежног водопривредног

предузећа. Потребна је израда урбанистичког плана.

Објекти у функцији туризма и рекреације на акумулацијама – Изградња и

опремање објеката намењених рекреацији, туризму, разоноди на води, спортском

риболову и слично, мора бити првенствено од монтажних елемената, са неопходним

санитарно-техничким уређајима. Режими коришћења морају да буду такви да

осигурају земљиште од појаве ерозионих процеса и поремећаја режима вода, а уз

услове и сагласност надлежног предузећа. Потребна је израда урбанистичког плана.



116

o Акумулација ''Чонопљанско језеро'' се налази на Телечкој висоравни, 5 km

североисточно од насељеног места Чонопља. Језеро је излетнички туристички

простор површине приближно 50 ha, погодан за одмор, рекреацију, спортски

риболов и спортове на води. На постојећим објектима дозвољени су радови на

реконструкцији и ограниченој доградњи (неопходни пратећи објекти и

површине), уколико то просторне могућности дозвољавају. Могућа је изградња

објеката у функцији риболова, рибарске кућице, простор за камповање са

неопходним пратећим садржајима за боравак посетилаца, а на делу језера

планирано је уређење купалишта.

o Акумулација ''Риђичко језеро'' - Планирана је акумулација источно од Риђице, а

северно од Станишића која би се користила и за наводњавање обрадивих

пољопривредних површина. На овом простору могућа је изградња и уређење

излетишта и рекреативних површина којима би се омогућио активан и пасиван

одмор и рекреацијa становника околних насеља. Планирана површина

туристичког простора на овом локалитету износи око 50 ha. За уређење и

изградњу објеката неопходно је прибавити посебне услове заштите природе.

Марина код Бездана - Планирана је изградња марине ван границе грађевинског

реона насеља Бездан, у непосредној близини његове западне границе. Изградња ће се

вршити у складу са правилима уређења и грађења датим у Плану детаљне регулације

марине код Бездана (''Сл.лист општине Сомбор'', бр.3/2008).

Туристички објекти - изградња објекта у функцији туризма на другим појединачним

локалитетима (излетничког, манифестационог, рекреативног, ловног, риболовног,

транзитног), вршиће се према условима утврђеним овим Планом.

Туристичко-спортско-рекреативни садржаји обухватају комплексе и објекте за

потребе различитих видова туризма (излетнички, етно, ловни, риболовни, бањски,

наутички, културно-манифестациони, спортско-рекреативни), образовања и културе

(школе у природи, паркови скулптуре, уметничке колоније, летње позорнице). Објекти

могу бити намењени за смештај и боравак посетилаца (хотели, ресторани, школе у

природи и сл.), отворени и покривени спортски терени, базени и др.

За туристичке локалитете који се налазе у границама СРП ''Горње Подунавље''

правила уређења и грађења су дефинисана у тачки 3. овог поглавља ''Правила уређења и

грађења на локалитетима у СРП ''Горње Подунавље''.

Гранични прелази - На простору око постојећег неадекватног граничног прелаза

на Дунаву код Бездана (гранични прелаз Република Србија – Република Хрватска),

потребно је изградити објекте у функцији граничног прелаза са пратећим делатностима.

Изградња ће се вршити у складу са усвојеним Планом детаљне регулације (''Сл. Лист

Града Сомбора'', бр. 6/2013).

За постојећи гранични друмски прелаз са Републиком Мађарском - Бачки Брег

(Hercegszanto) потребно је изградити објекте у функцији граничног прелаза са пратећим

делатностима који морају бити опремљени свом потребном инфраструктуром и изграђени

према важећим прописима. За гранични прелаз неопходна је израда Плана детаљне

регулације уз добијене услове и сагласности свих надлежних органа и институција.

За планиране граничне прелазе Риђица (малогранични прелаз који је условно

коришћен у протеклом периоду) и потенцијални гранични прелаз Растина, такође је

потребна израда Плана детаљне регулације.

Каналско земљиште – Заштиту каналског земљишта и самих канала, њихово

редовно одржавање и изградњу нових канала потребно је вршити у складу са Законом о

водама, условима датим овим Планом и условима надлежних водопривредних предузећа.

Изградња саобраћајних објеката (прелази преко канала) и полагање инфраструктуре на

каналском земљишту вршиће се на основу услова из овог Плана и услова надлежног

водопривредног предузећа. За изградњу нових канала и акумулације потребна је израда

Плана детаљне регулације.



117

Саобраћајна инфраструктура – За постојећу саобраћајну инфраструктуру

(државни и општински путеви) када су утврђене регулационе линије и када грађевинска

парцела испуњава услове за изградњу, услови за изградњу се издају на основу овог

Плана. Израда Плана детаљне регулације је обавезна за планиране садржаје саобраћајне

инфраструктуре када је потребно дефинисати регулационе линије и када нису решени

имовинско-правни односи.

Линијска енергетска, телекомуникациона и водопривредна

инфраструктурна мрежа – Грађење линијске инфраструктурне мреже -

електроенергетске (нисконапонске и средњенапонске), гасоводне (ниског и средњег

притиска), електронске комуникацоне мреже, водоводне и канализационе мреже могуће

је на основу овог Плана. Изградња високонапонске (110 kV, 400 kV) енергетске мреже

могућа је на основу Плана детаљне регулације, урађеног у складу са датим условима

дефинисаним овим Планом.

Објекти инфраструктуре – Енергетски објекти: Постојећи комплекси

трансформаторских постројења где не долази до промене регулације ће се

реконструисати по условима на основу овог Плана. Изградња нових производних

енергетских објеката већих трансформаторских постројења 110/20 kV ће се вршити на

основу услова из овог Плана.

За потребе изградње транснационалног гасовода ''Јужни ток'' планиране су

површине јавне намене у обухвату регулације планираних приступних путева и

грађевинске парцеле за објекте гасовода (за отпремно/пријемно чистачке станице -

ПОЧМ и блок станицу - БС) на следећим катастарским парцелама у:

- К.О. Сомбор II:

18708,28665,18706,18707,18708,28662,28683,18754,18689,28682,18658/1,18658/2,18

659,28681,18656/2,18656/1,18760,18762,18761,28684,28685,18763,18764,21304,2868

9,21293,28690 и 21303 (површине 2.99 ha).

- К.О. Бачки Брег:

1671,1635,1636,1637,1638,1639,1640,1641,1642,1643,1644,1645,1646,1647,1648,1649

,1650,1651,1652,1653,1654,1655 и 3535 (површине 3.45 ha).

- Објекат блок станице ( БС 20) планиран је у К.О. Сомбор II на катастарским

парцелама 18708 и 18710 (површине 0,22 ha).

- Oбјекат пријемно-отпремно чистачке станице- (ПОЧМ) планиран је у К.О. Бачки Брег

на катастарским парцелама:1667, 1668, 1669 и 1671 (површине 1,5 ha).

Емисиона станица је планирана у К.О. Кљајићево на парцели 2963/2. Површина

парцеле је 4 ha. Изградња емисионе станице могућа је према условима из овог Плана уз

обавезну израду урбанистичког пројекта.

Комунални садржаји ван грађевинских подручја насеља

Регионална депонија – Локација Регионалне депоније је одређена у складу са

важећим Регионалним просторним планом Аутономне Покрајине Војводине западно од

локалног пута Билић- Ранчево. Површина планиране Регионалне депоније је 40 ha. За

изградњу Регионалне депоније обавезна је израда Плана детаљне регулације.

Приликом израде ПДР-а неопходно је испоштовати услове Покрајинског Завода за

заштиту природе. Паралелно са изградњом Регионалне депоније и пратеће

инфраструктуре за адекватно управљање отпадом неопходно је вршити затварање,

санацију и рекултивацију постојећих неуређених депонија на основу одговарајуће

техничке документације.

Комплекс постројења за третман отпада животињског порекла-кафилерија

Планирана локација постројења за третман отпада животињског порекла је западно од

општинског пута бр.406/1 Билић Ранчево, југозападно од Регионалне депоније. За



118

изградњу Кафилерије обавезна је израда Плана детаљне регулације. До изградње

нове Кафилерије, дозвољава се адаптација и реконструкција постојеће на постојећој

локацији, у циљу унапређења технолошког процеса и побољшања услова заштите


Прихватилиште за смештај животиња (азил за напуштене животиње)

Локација Прихватилишта за смештај животиња је на парцели бр 19393/1 К.О. Сомбор

2. За овај комплекс неопходна је израда урбанистичког пројекта.

Комплекс објеката за водоснабдевање насеља Бездан налази се источно од

насеља на катастарској парцели бр. 6050/2. Планирано је проширење комплекса

објеката за водоснабдевање и неопходна је израда Плана детаљне регулације.

Постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ): За потребе пречишћавања

отпадних вода у насељима на територији Града Сомбора предвиђена је изградња

постројења одговарајућег капацитета пречишћавања у сваком појединачном насељу,

али је могуће користити и тзв. групне системе, којима се једним ППОВ пречишћавају

отпадне воде из више оближњих насеља. У обухвату Плана се налазе планиране

локације за постројења за пречишћавање отпадних вода ван грађевинских подручја

насеља:

- Кљајићево: катастарске парцеле број 4998, 4999, 5000 и 5001 К.О. Кљајићево;

- Колут: катастарске парцеле број 1406 и 1407 К.О. Колут;

- Бачки Брег: катастарске парцеле број 3089 К.О. Бачки Брег;

- Бачки Моноштор: катастарске парцеле број 6699 К.О. Бачки Моноштор;

- Бездан: катастарске парцеле број 7047 К.О. Бездан;

- Растина: катастарске парцеле број 564, 563/1, 563/2 и 563/3 К.О. Растина;

- Алекса Шантић: катастарска парцела број 1770 К.О. Алекса Шантић;

- Стапар: катастарска парцела број 2816 К.О. Стапар;

- Станишић: катастарска парцела број 2027 К.О. Станишић.

За ове комплексе је обавезна узрада урбанистичког пројекта, а ако је потребна

промена регулације обавезна је израда Плана детаљне регулације.

Мерно-регулационе станице (МРС) и регулационе станице (РС) за потребе садржаја

ван грађевинских подручја насеља предвиђеним овим Планом (туристички садржаји,

пратећи путни садржаји, радне зоне, комунални садржаји и др.) градити у складу са

условима датим овим Планом.

Изван грађевинских подручја насеља изграђени су верски објекти капеле – тзв.

Водице и верска обележја. Затечени објекти и верска обележја се могу ревитализовати и

користити како то верске заједнице уобичавају.



119

1.4.2.1. Опис границе грађевинског подручја ван насеља

1.4.2.1.1. Зоне становања уз пољопривредне економије

Стамбена зона ''Север'' налази се у К.О. Алекса Шантић северно од насељеног места

Алекса Шантић и обухвата катастарске парцеле број: 1078, 1080, 1081, 1082, 1083, 1084,

1085, 1086, 1087, 1088, 1089, 1090, 1091, 1092, 1093, 1094, 1095, 1096, 1097, 1098,

1099, делове катастарских парцела 1077/13 и 1101 са деловима парцела приступних

путева ( 1077/11 и 1860.).

Укупна површина стамбене зоне је 4,17 ha.

Слика бр. 3: Стамбена зона Север



120

Стамбена зона '' Девети мај'' налази се у К.О. Чонопља, јужно од насељеног места

Алекса Шантић и обухвата катастарске парцеле број: 2850, 2851, 2852, 2853, 2854, 2855,

2856, 2857, 2858, 2858, 2859, 2860, 2861, 2862, 2863 (приступни пут), 2864, 2865, 2866,

2867, 2868, 2869, 2870, 2871, 2872, 2873, 2874, 2875, 2876, 2877, 2878, 2879 (приступни

пут), 2880, 2881, 2882, 2883, 2884, 2885, 2886, 2887, 2888, 2889, 2890, 2891, 2892, 2893,

2894, 2895 (приступни пут), и део парцеле приступног пута бр.5602.

Укупна површина зоне становања износи 10,93 ha.

Слика бр. 4: Стамбена зона Девети мај



121

Стамбена зона ''Рашићи'' налази се у КО Сомбор II, уз општински пут бр. 405 Сомбор-

Бачки Моноштор и обухвата следеће катастарске парцеле: 14428, 14429, 14430, 14431,

14432, 14433, 14434, 14435, 14436, 14437, 14438, 14439, 14440, 14441, 14442, 14443,

14444, 14445, 14446, 14447, 14448, 14449, 14450, 14451, 14452, 14453, 14454, 14455,

14456, 14457, 14458, 14459, 14460 са парцелама пристипних путева бр.28547 и 28548.

Укупна површина зоне становања је 3,4 ha.

Слика бр. 5: Стамбена зона Рашићи



122

Стамбена зона ''Лугово'' налази се у К.О. Сомбор II, источно од Лугова у близини

канала Врбас-Бездан, обухвата катастарске парцеле број: 23222, 23223, 23224/1,

23224/2, 23225, 23226, 23227, 23228, 23229, 23230, 23231, 23232, 23233, 23239, 23240,

23242 са парцелом приступног пута бр.28832.

Укупна површина зоне становања је 4,68 ha.

Слика бр. 6: Стамбена зона Лугово



123

1.4.2.1.2. Пољопривредне економије

Пољопривредне економије, дефинисане овим Планом као грађевинско земљиште

ван грађевинских подручја насеља се налазе на 18 локација. На рефералној карти бр. 1

означене су бројевима од 1-18. Све локације се односе на постојеће изграђено

земљиште (економије, фарме и сл. садржаје, од којих су неки ван функције).

Реконструкцију објеката, доградњу или изградњу нових објеката у оквиру постојећих

економија вршити према условима датим Планом према правилима грађења за објекте у

функцији примарне пољопривредне производње.

Локација 1 се налази у К.О. Бездан, источно од насеља, чине је парцеле бр. 4917, 4918

и део парцеле 4922, укупне површине 4.03, ha.

Локација 2 се налази у К.О. Бездан, источно од насеља, чини је парцела бр. 6141 и

њена површина износи 1.2 ha.

Локација 3 се налази у К.О. Сомбор II, западно од насеља, чини је парцела бр. 14423 и

њена површина износи 3.55 ha.

Локација 4 се налази у К.О. Растина, јужно од насеља, чини је парцела бр.765 и њена

површина износи 10.31 ha.

Локација 5 се налази у К.О. Бездан, источно од насеља, чине је парцеле 6457 и 4506 и

укупне је површине 3.08 ha.

.

Локација 6 се налази у К.О. Гаково, североисточно од насеља, обухвата парцеле бр.:

1105, 1107, део 1115, 1130, 1132, 1134, 1137, 1140, 1142, део 1094 и укупне је површине

32.37 ha.

Локација 7 се налази у К.О. Станишић, источно од насеља, чини је парцела бр. 4549 и

њена површина је 8.32 ha.

Локација 8 се налази у К.О. Алекса Шантић, северно од насеља, чини је парцела бр. 921

површине 12.65 ha.

Локација 9 се налази у К.О. Алекса Шантић, северно од насеља, обухвата следеће

парцеле: 1077/2, део парцеле 1077/3, 1077/4, 1077/5, 1077/6, 1077/7, 1077/8, 1077/9,

1077/10, 1077/11, 1077/12, 1077/13, 1077/14, 1077/15 и 1077/16, укупне површине 7.53

ha.

Локација 10 се налази у К.О. Чонопља, југозападно од насеља Алекса Шантић, обухвата

следеће катастарске парцеле: 2701, 2704, 2706 и 2707 и укупне је површине 17.62 ha.

Локација 11 се налази у К.О. Чонопља, североисточно од насеља, чине је парцеле:

2829, део 2830/1, 2839, део 2841, 2903, 2908, 2909, 2909/1, 2909/2, 2909/3, 2909/4,

2909/5, 2909/6, 2909/7, 2909/8, 2909/9, 2910, 2911, 2912, 2913, 2914 и 2918 и укупне је

површине 18.21ha.

Локација 12 се налази у К.О. Светозар Милетић, североисточно од насеља, обухвата

парцеле 4197/1 и 4197/2 и укупне је површине 3.43 ha.

Локација 13 се налази у К.О. Сомбор II, западно од насеља Светозар Милетић, обухвата

следеће парцеле: 12644, 12645, 12646, 12647, 12648 и 12649 и укупне је површине 10.22

ha.

2



124

Локација 14 се налази у К.О. Сомбор II, западно од насеља, чини је парцела 12656 и

има површину 6.96 ha.

Локација 15 се налази у К.О. Сомбор II, југозападно од насеља Ранчево, чини је парцела

12078 и има површину 13.07 ha.

Локација 16 се налази у К.О. Кљајићево, западно од насеља, обухвата следеће парцеле:

6622, 6627, 6628, 6629, 6630 и 6633 и укупне је површине 13.94 ha.

Локација 17 се налази у К.О. Сомбор II, југоисточно од насеља, чине је парцеле: 23234,

23235, 23236, 23237 и 23238 и има површину 18.18 ha.

Локација 18 се налази у К.О. Стапар, северно од насеља, чини је парцела 3597 и има

површину 13.32 ha.

1.4.2.1.3. Радне зоне

Просторним планом Града Сомбора планирана је изградња објеката привредних

делатности ван грађевинског реона насеља у постојећим и планираним радним зонама (на

Рефералној карти бр. 1 означене бројевима 1-14).

Планиране радне зоне:

Локација 1 - ''Бездан-север'' налази се у К.О. Бездан.

Граница радне зоне почиње од тачке 1 која се налази у северо-западном углу парцеле

5033/1, од те тачке граница наставља ка северо-истоку пратећи северну међу парцеле

пута 7864 и долази до тачке 2 која је северо-источно теме парцеле 5036/1.

Од тачке 2 граница се ломи ка југо-истоку пратећи јужну међу парцеле пута:7864 и

долази до тачке 3 која је југоисточно теме парцеле 5036/1 и 5036/2.

Од тачке 3 граница се ломи ка југо-западу пратећи северну међу парцеле 4965 и 4963/1

где долази до тачке 4 која је југо-западно теме парцеле5033/2.

Од тачке 4 граница се ломи ка северу пратећи западну међу парцеле: 5033/1 где долази

до тачке 1 која је описана на почетку текста.

Укупна површина радне зоне је 2.6 ha.

Локација 2 - ''Бездан-југ'' налази се у К.О. Бездан.


5926/1, од те тачке граница наставља ка југо-истоку пратећи северну међу парцеле пута

7917 и долази до тачке 106 која је северо-источно теме парцеле 5932.

Од тачке 106 граница се ломи ка југу пратећи источну међу парцеле 5932 у истом правцу

пресеца парцелу 7916, прати источну међу парцеле 6772, сече пољски пут 7996 и долази

до тачке 107 која је на северној међи парцеле 6781.

Од тачке 107 граница се ломи ка северо-западу пратећи јужну међу парцеле 7996, долази

до северо-западног темена парцеле 6782 које је уједно и тачка 108.

Од тачке 108 граница се ломи југо-западно пратећи западну међу парцела: 6782, 6795,

6797, 6796, 6798, 6799 и 6802/2 долази до тачке 48 која је југозападно теме парцеле

6802/2.

Од тачке 48 граница наставља југо-западно пратећи западну међу парцела: 6800 и 6803

где долази до тачке 47 која је југозападно теме парцеле 6793.

Од тачке 47 граница се ломи ка северо-западу пратећи северну међу парцеле 7998 и

долази до тачке 46 која је северо западно теме парцеле 7998.

Од те тачке граница се ломи ка северу пратећи парцелу пруге Сомбор-Бачки Брег 8066 и

долази до тачке 1 која је описана на почетку текста.




125

Локација 3 - ''Алекса Шантић'' налази се у К.О. Алекса Шантић.


1192, од те тачке граница наставља ка истоку пратећи северну међу парцеле: 1192 и


Од тачке 39 граница се ломи ка југу пратећи западну међу парцеле пута 1840 и долази до

тачке 40 која је југоисточно теме парцеле 1193.

Од тачке 40 граница се ломи ка југо-западу пратећи северну међу парцеле пута 863 и

долази до тачке 2 која је југо-западно теме парцеле 1194.

Од тачке 2 граница се ломи ка северо-западу пратећи 1860 и парцеле 1191 и долази до

тачке 38 која је описана на почетку текста.


Локација 4 - ''Милчић'' налази се у К.О. Сомбор II.


16787, од те тачке граница наставља ка северо-истоку пратећи северну међу парцела:

16787 и 16788/2 где долази до тачке 2 која је северо-источно теме парцеле 16788/2.

Од тачке 2 граница се ломи ка југо-истоку пратећи западну међу парцеле пута 28353 и

долази до тачке 3 која је југоисточно теме парцеле 16784.

Од тачке 3 граница се ломи ка југо-западу пратећи северну међу парцеле 16783 и долази

до тачке 4 која је тромеђа парцела:16784, 16783 и 28354.

Од тачке 4 граница се ломи ка северу пратећи источну међу парцеле пута: 28354 и



Локација 5 - ''Кљајићево'' налази се у К.О. Кљајићево.


6301, од те тачке граница наставља ка северо-истоку пратећи јужну међу парцеле пута

6983, где долази до тачке 2 која је северо-источно теме парцеле 6268.


тачке 3 која је југоисточно теме парцеле 6249/1.

Од тачке 3 граница се ломи ка југо-западу пратећи јужну међу парцеле 6267 и долази до

тачке 55 која је тромеђа парцела:714, 6266 и 6267.


до тачке 4 која је југо-источно теме парцеле 6266

Од тачке 4 граница се ломи ка северо-западу пратећи северну међу парцеле: 6905 и

источну међу парцеле 6982 где долази до тачке 1 која је описана на почетку текста.


Локација 6 - ''Телечка'' налази се у К.О. Телечка.

Граница радне зоне почиње од тачке 43 која се налази у северо-источном углу парцеле

2407, од те тачке граница наставља ка југо-истоку пратећи западну међу парцеле пута

4075 и долази до тачке 44 која је југо-источно теме парцеле 2398.

Од тачке 44 граница се ломи ка југо-западу пратећи северну међу парцеле пута Р110

4058 и долази до тачке 45 која је југо-западно теме парцеле 2398.

Од тачке 45 граница се ломи ка северо-западу пратећи западну међу парцеле 2398 и

долази до тачке 14 која је северо-источно теме парцела: 1176.

Од тачке 14 граница се ломи ка југо-западу пратећи северну међу парцеле 1176 где

долази до тачке 13 која је југо-источна међа парцеле 2399.

Од тачке 13 граница се ломи ка северу пратећи западну међу парцеле 2399 и долази до

тачке 12 која је северо-источно теме парцеле 1175.


тачке 11 која је западно теме парцеле 1171.

Од тачке 11 граница се ломи ка западу пратећи северну међу парцеле пута 1627 и долази


Од тачке 10 граница се ломи ка северо западу паратећи источну међу парцеле 1170 и




126


Постојеће радне зоне :

Локација 7 - ''Колут'' налази се у К.О. Колут између Бездана и Колута.


2316, од те тачке граница наставља ка северо-истоку пратећи јужну међу парцеле 2317 и

3161, где долази до тачке 2 која је северо-источно теме парцеле 2315.


тачке 3 која је на растојању од 6 метара од југоисточног темена парцеле 2315.

Од тачке 3 граница се ломи ка северо-истоку пресецајући парцелу пута 3160 у правцу

северо-западне међе парцеле 2308 од те тачке граница наставља пратећи северну међу

парцеле 2308 и долази до северо источног темена парцеле 2308 које је уједно и тачка 4.

Од тачке 4 граница се ломи југо-источно пратећи источну међу парцеле 2308 и долази до

тачке 5 која је југо-источно теме парцеле 2308.

Од тачке 5 граница се ломи на југо-запад пратећи северну међу канала 3051 и долази до

тачке 6 која је југо-западно теме парцеле 2314.

Од тачке 6 граница се ломи ка северу пратећи источну међу парцеле пруге 3057 и долази



Локација 8 – ''Бачки Моноштор'' налази се у К.О. Бачки Моноштор, чини је парцела 4567

и део 7244 и има површину 0.41 ha.

Локација 9 - ''Станишић'' налази се у К.О. Станишић.


1266/1, од те тачке граница наставља ка северо-истоку пратећи северну међу

парцела:1266/1 и 1265, где долази до тачке 2 која је северо-источно теме парцеле 1265.


до тачке 3 која је југоисточно теме парцеле 1265.

Од тачке 3 граница се ломи ка југо-западу пратећи јужну међу парцела: 1265, 1266/1 и

долази до тачке 4 која је тромеђа парцела:1266/1,1263 и 4459.

Од тачке 4 граница се ломи ка северу пратећи западну међу парцеле: 1266/1 где долази



Локација 10 - ''Чонопља'' налази се у К.О. Чонопља.


5357, од те тачке граница наставља ка северо-истоку пратећи северну међу парцела

5357, 5356 и 5358, где долази до тачке 2 која је северо-источно теме парцеле 5358.

Од тачке 2 граница се ломи ка југо-истоку пратећи западну међу парцеле пута 5733 и



тачке 4 која је тромеђа парцела:5590, 5591 и 5355.

Од тачке 4 граница се ломи ка северу пратећи западну међу парцеле канала: 5591 где



Локација 11 Налази се у К.О. Кљајићево на парцели бр. 4970 и има површину 1.08 ha.

Локација 12 – ''Лугово'' налази се у К.О. Сомбор II.


27407, од те тачке граница наставља ка северо-истоку пратећи северну међу

парцеле:27407 и долази до тачке 2 која је северо-источно теме парцеле 27407.

Од тачке 2 граница се ломи ка југо-истоку пратећи западну међу парцеле пута:28148 и




127



Од тачке 4 граница се ломи ка северу пратећи источну међу парцела: 28857 и 27409 где



Локација 13 – ''Стапар 1'' налази се у К.О. Стапар обухвата делове парцела 3744/2 ,

3745 и 3746 и има површину 0.91 ha.

Локација 14 – ''Стапар 2 '' налази се у К.О. Стапар обухвата парцеле:2452, 2453, 2454,

2455, 2456, 2457, 2458 и 2459.


1.4.2.1.4. Туристички садржаји

Туристичко-рекреативна зона

Планирана туристичко рекреативна зона налази се у К.О. Сомбор II, уз леву обалу канала

Врбас–Бездан између зона кућа за одмор ''Канал 1'' и ''Канал 2''.

Граница почиње тачком 1 која се налази на тромеђи парцела: 20465, 28581 и 28579, од

те тачке граница наставља ка југо-истоку пратећи западну међу парцеле пута 28581 и

долази до тачке 2 која се налази у северо источном углу парцеле 20472.

Од тачке 2 граница пресеца пут 28582 и ломи се ка југо-западу пратећи источну међу

парцела 28582 и долази до тачке 3 која је тромеђа парцела 28582, 28110 и 27942.

Од тачке 3 граница се ломи ка западу пратећи јужну међу парцела 28582 и 28583 и

долази до тачке 4 која се налази у југо-западном углу парцеле 28583.

Од тачке 4 граница се ломи ка северу пратећи југо-источну међу парцеле пута 28579 и


Површина планиране туристичко рекреативне зоне је 18,18 ha.

1.4.2.1.5. Зоне кућа за одмор (викенд насеља)

У обухвату Плана, ван граница СРП ''Горње Подунавље'' дефинисане су следеће

зоне кућа за одмор (викенд насеља): Корлатош 2, Сигет 1, Сигет 2, Сигет 3, Опаљеник, Карлица, Водица 1, Водица 2, Канал 1 и Канал 2.

Постојеће зоне кућа за одмор:

Зона кућа за одмор Сигет 1 – налази се у К.О. Бездан.

Граница викенд насеља почиње од тачке 1 која се налази у северо-западном углу

парцеле 5210 од те тачке граница наставља северном границом парцеле 5210 и долази до

тачке 2 која је југозападно теме парцеле 5212.

Од тачке 2 граница се ломи ка северо-истоку пратећи северну и источну међу парцеле

5212 и источну међу парцела 5213, 5214 и долази до тачке 3 која је југо-источно теме


Од тачке 3 граница се ломи ка северо-истоку пратећи северну међу парцеле 7792 и


Од тачке 4 граница се ломи јужно пресецајући пут 7792 у правцу северо-источне међе

парцеле 5219/1 и даље прати источну међу парцеле 5219/1 где на 94 метру долази до

тачке 5.

Од тачке 5 граница се ломи ка истоку пресецајући парцеле у правцу југо-западне међе

парцеле 5222 и даље прати јужну међу парцеле 5222 где долази до тачке 6 која је

северо-источно теме парцеле 5221.

Од тачке 6 граница се ломи ка југу пратећи источну међу парцеле 5221 и долази до тачке

7 која је југо-западно теме парцеле 5224.



128

Од тачке 7 граница се ломи источно пратећи северну међу парцеле 5225, у истом правцу

сече парцелу пута 7878 прати северну међу парцеле 5272 и долази до тачке 8 која је

северо источно теме парцеле5272.

Од тачке 8 граница се ломи ка југу пратећи источну међу парцеле 5272 и долази до југо-

источног темена парцеле 5272 од те тачке парцела пресеца пут 7884 у правцу

североисточне међе парцеле 7658 и даље прати источну међу парцеле 7658 и северну и

источну међу парцеле 7657 и долази до тачке 9 која је југо-источно теме парцеле.

Од тачке 9 граница се ломи ка западу пратећи северне међе парцела 7659, 7652,7651 и

7650 и долази до северозападног темена парцеле 7650 које је уједно и тачка 10.

Од тачке 10 граница наставља изломљеном линијом пратећи источну и јужну међу

парцеле 7643/1 и долази до тачке 11 која је југо-западна међа парцеле 7643/1.

Од тачке 11 граница се ломи северо-западно пратећи источне међу међу парцела 7641/1

и 7641/2 и долази до тачке 12 која је северо-источно теме парцеле 7642/2,

Од тачке 12 граница се ломи ка западу пратећи јужне међе парцела:7638/1, 7638/2,

7638/3, 7638/4 и 7638/5 и долази до тачке 13 која је тромеђа парцела 7638/5, 7639 и

7640.

Од тачке 13 граница се ломи ка југу пратећи источне међу парцеле:7640 и долази до

тачке 14 која је тромеђа парцела 7640, 7641 и 8065.

Од тачке 14 граница се ломи северо-западно пратећи источну међу парцеле пута М17

8065 и долази до тачке 1 која је описана на почетку текста.

Укупна површина зоне кућа за одмор Сигет 1 је 9.1 ha.



парцеле 7673, од те тачке граница наставља изломљеном линијом на исток пратећи

северну и источну међу парцеле 7673и долази до тачке 2 која је југо-западно теме



долѕзи до тачке 3 која је северо-источно теме парцеле 7674.

Од тачке 3 граница се ломи јужно пратећи западне међе парцеле:7676, 7677, 7682 и у

истом правцу сече пацелу 7683 и долази до тачке 4која се налази на међној линији

парцела7687/2 и 7683.

Од тачке 4 граница се ломи ка северо-истоку пратећи јужну међу парцеле 7683 и долази

до тачке 5 која је северо-источно теме парцеле 7687/1.

Од тачке 5 граница се ломи јужно пратећи источну међу парцеле:7687/1 и долзи до тачке

6 која је југо-источно теме парцеле 7687/1.

Од тачке 6 граница се ломи југо-западно пратећи северну међу парцеле:7689и долази до

тачке 7 која је северо-западно теме парцеле 7689.

Од тачке 7 граница се ломи јужно пратећи источну међу парцеле:7690/3 и долази до

тачке 8 која је југо-источно теме парцеле 7690/3.

Од тачке 8 граница се ломи северо-источно пратећи северну међу парцеле 7691 и долази

до тачке 9 која је северо-источно теме парцеле 7691.

Од тачке 9 граница се ломи јужно пратећи западну међу парцела: 7696/3 и 7697 и долази

до тачке 10 која је југо-источно теме парцеле 7698.

Од тачке 10 граница се ломи северо-источно пратећи северну међу парцеле 7699 и


Од тачке 11 граница се ломи јужно пратећи западну међу парцела: 7703 и7704/1 и долази

до тачке 12 која је југо-источно теме парцеле 7704/2.

Од тачке 12 граница се ломи северо-источно пратећи северну међу парцеле 7705 и


Од тачке 13 граница се ломи јужно пратећи источну међу парцела: 7705, 7706, 7707,

7708, 7709, 7710, 7711, 7712, 7713, 7714, 7715/1 и 7715/2 и долази до тачке 14 која је

четворомеђа парцела: 7715/2,7553, 7554 и 8126.

Од тачке 14 граница се ломи северо-западно пратећи источну међу парцеле 8126 до тачке

1 која је описана на почетку текста.




129



парцеле 7535/1 од те тачке граница наставља ка исток пратећи северну и источну међу

парцеле 7555/1 и долази до тачке 2 која је југо-источно теме парцеле 7555/1.


до тачке 3 која је северо-западно теме парцеле.

Од тачке 3 граница се ломи југо-источно пратећи источне међе парцела:7557, 7558, 7561,

7562, 7565, 7566, 7568, 7570/2, 7571, 7574, 7575, 7578, 7579, 7582, 7583, 7586, 7587,

7590, 7591, 7594, 7595, 7598, 7599 и долази до тачке 4 која је југо-источно теме парцеле

7598.

Од тачке 4 граница се ломи северо-источно пратећи северну међу парцеле 7600/1 и

долази до тачке 5 која је северо-источно теме парцеле 7600/1.

Од тачке 5 граница се ломи јужно пратећи источне међе парцела 7600/1, 7600/2 и 7603 и

долази до тачке 6 која је југо-источно теме парцеле 7603.

Од тачке 6 граница се ломи југо-западно пратећи јужну међу парцеле 7603 и долази до

тачке 7 која је тромеђа парцела 7603, 7604/1 и 7604/2.

Од тачке 7 граница се ломи југжно пратећи западне међе парцела: 7604/1, 7605/2, 7606,

7609, 7610, 7613, 7614, 7617, 7618, 7621, 7622, 7625, 7626/1 и долази до тачке 8 која је

југозападно теме парцеле 7626/1.



Од тачке 9 граница се ломи јужно пратећи западну међу парцеле пута 8055 и солази до

тачке10 која је југо-источно теме парцеле 7633.

Од тачке 10 граница се ломи југо-источно пратећи северну међу парцеле 7634 и долази

до тачке 11 која је југо-западно теме парцеле 7633.

Од тачке 11 граница се ломи северо-западно пратећи северну међу парцеле пута 8126 и



Зона кућа за одмор Опаљеник – налази се у К.О. Бачки Моноштор, уз десну обалу

канала Врбас-Бездан.

Граница викенд насеља почиње од тачке 1 која је северо-западна међа парцеле: 7303 ,

од те тачке граница наставља југо-источно пратећи јужну међу парцеле: 7168,7174 и

долази до тачке 2 која је северозападно теме парцеле: 4602.

Од тачке 2 граница се ломи ка југо-истоку пратећи западну међу парцела:7174, 7173 и

7242 где долази до тачке 3 која је југо-источно теме парцеле:4603.

Од тачке 3 граница се ломи ка западу пратећи северну међу парцела:7242 и 7243, где

долази до тачке 4 која је југо-западна међа парцеле 4600.

Од тачке 4 граница се ломи ка северу пратећи западну међу парцеле 4600 и долази до

њеног северо-западног угла, од те тачке граница се под правим углом ломи ка западу

пресецајући парцелу 4599 и долази до међне линије 4599 и 4598. Одатле граница

наставља ка северу пратећи иусточну међу парцела : 4598, 4584, 4585 и долази до тачке

5 која је уједно и северо-источна међа парцеле 4585.

Од тачке 5 граница се ломи ка западу пратећи јужну међу парцеле 4586 у дужини од 12

метара где долази до тачке 6.

Од тачке 6 граница се ломи северо-западно пресецајући парцелу 4586 у правцу југо-

западне међе парцеле 4592, граница даље наставља пратећи западну међу парцела :

4592 и 4590 у истом правцу пресеца парцелу 4586 и прати источну међу парцеле 7299 где

на удаљености од 44 метра долази до тачке 7.

Од тачке 7 граница се ломи западно пресецајући парцелу 7299 и у истом правцу прати

јужну међу парцеле 4492 где долази до таћке 8 која је југо-западно теме парцеле 4492.

Од тачке 8 граница се ломи ка северу пратећи источну међу парцеле 7332 и долази до

тачке 9 која је северо-западно теме парцеле 4473.

Од тачке 9 граница се ломи ка западу пратећи јужне међе парцела 7332 и 4417/2 где

долази до тачке 10 која је уједно и југо-западно теме парцеле 4417/2.



130

Од тачке 10 граница наставља изломљеном линијом ка северу пратећи источну међу

парцеле 4418, јужну међу парцеле 7324 и западну међу парцеле 4405 где долази до тачке

11 која је тромеђа парцела 4404, 4405 и 2300.

Од тачке 11 граница се ломи ка северо-истоку под правим угломн сече парцелу 2300и

долази до тачке 12 која се налази у југоисточном темену парцеле 4390.

Од тачке 12 граница се ломи ка северо-западу пратећи источну међу парцеле 4390 у

истом правцу пресеца пут 7301 и прати западну међу парцела 7301, 4372, 4369, 4367,

4365, 4362, 4359, 4356, и долази до тачке 13 која је уједно и северо-западно теме




Од тачке 14 граница се ломи ка северо-западу пресецајући парцеле 4354 и 4353/2 у

правцу југо-западног темена 4353/1 граница даље прати западну међу парцеле 4353/1 и у

истом правцу сече парцеле: 4352, 4351, 4350, 4349, 4348, 4204, 4203, 4202, 4201 и

долази до тачке 15 која јејуго-источно теме парцеле 4199.

Од тачке 15 граница наставља западно пратећи јужну међу парцеле 4199 и у истом

правцу пресецајући парцеле 4198, 4197, 4193, 4192, 4191, 4190/2, 4189, 4180, 4187,

4186/2, 4185, 4184, 4183 и 4182 и долази до тачке 16 која је северо-источно теме


Од тачке 16 граница наставља ка југу пратећи источну и јужну међу парцеле 4180 и

долази до тачке 17 која је југо-западно теме парцеле 4180.

Од тачке 17 граница наставља изломљеном линијом пратећи јужну и западну међу

парцела 4175 и 4172 и долази до тачке 18 која је северо-западно теме парцеле 4172.

Од тачке 18 граница се ломи под правим углом западно пресецајући парцеле 4169, 4168,

4167, 4166, 4165, 4164, 4163, 4162, 4160, 4159, 4158 и долази до тачке 19 која се налази

на међној линији парцела 4158, 7245 на удаљености 90 метара од северозападног темена


Од тачке 19 граница се ломи ка северу пратећи западне међе парцела 4158, 7303 и


Укупна површина зоне кућа за одмор Опаљеник је 21,02. ha.

Зона кућа за одмор Карлица – налази се у К.О. Бачки Моноштор, уз леву обалу канала

Врбас-Бездан.

Граница викенд насеља Карлица почиње тачком 1 која се налази на тромеђи парцела:

3580/1, 3634 и 3633, од те тачке граница наставља изломљеном линијом пратећи северну

међу парцеле пута 3581 и долази до тачке 2 која представља тромеђу парцела: 3581,

7295/1 и 3582/2.

Од тачке 2 граница наставља изломљеном линијом ка северо-западу пратећи јужну међу

парцеле 7295/1 и долази до тачке 3 која је четворомеђа парцела: 7295/1, 3546, 3545 и

7295/2.

Од тачке 3 граница се ломи ка северу прате ћи западну међу парцела: 7295/2 и 3540/2 и

долази до тачке 4 која се налази у северо-западном углу парцеле 3540/2.

Од тачке 4 граница се ломи ка северо-истоку пратећи јужну међу парцела: 3540/1 и

3539/5 и долази до тачке 5 која је тромеђа парцела: 3541/1, 3539/9 и 3539/5.

Од тачке 5 граница се ломи ка југо-истоку пратећи северну међу парцела: 3539/9,

3539/8, 3539/7, 3539/4, 3539/1 и 3539/6, долази до тачке 6 која се налази у


Од тачке 6 граница се ломи ка југу пратећи источну међу парцеле: 3574/3 и долази до

тачке 7 која је југо-источна међа парцеле:3574/3.

Од тачке 7 граница се ломи ка северо-западу пратећи северну међу парцеле 7180 и

долази до тачке 8 која је југо западно теме парцеле 3580/9.

Од тачке 8 граница се ломи ка северу и прати источну међу парцеле: 3574/1 и 3580/1 и у

истом правцу пресеца парцелу 3580/1 и долази до тачке 1 која је описана на почетку

текста.

Укупна површина зоне кућа за одмор Карлица је 7.09 ha.



131

Зона кућа за одмор Водица 1 – налази се у К.О. Бачки Моноштор, уз леву обалу канала


Граница викенд насеља почиње од тачке 1 која је северозападна међа парцеле 3707/1 од

те тачке граница се ломи ка северо-истоку пратећи јужну међу парцеле: 3707/1 и долази

до тачке 2 која се налази у североисточном углу парцеле 3698.

Од тачке 2 граница се ломи ка југу пратећи западну међу парцеле:3697 и долази до тачке

3 која се налази на тромеђи парцела:3697, 3698 и 3580.

Од тачке 3 граница се ломи ка југо-западу пратећи северну међу парцеле: 3580 и долази

до тачке 4 која је југозападно теме парцеле 3580.

Од тачке 4 граница се ломи ка северу пратећи источну међу парцеле:7188. И долази до

тачке 1 која је описана на почетку текста.

Укупна површина зоне кућа за одмор Водица 1 је 2.29 ha.

Зона кућа за одмор Водица 2 – налази се у К.О. Бачки Моноштор, уз леву обалу канала


Граница викенд насеља почиње од тачке 1 која је северо-западна међа парцеле: 4020 и

прати јужни међу парцеле 7239 и долази до тачке 2 која се налази у северо-источном

углу парцеле 4000.


до тачке 3 која је југоисточно теме парцеле 4000.

Од тачке 3 граница се ломи ка југу пратећи западну међу парцеле 3999 и долази до тачке

4 која је југо-источно теме парцеле 3999.

Од тачке 4 граница се ломи на запад пратећи северну међу парцеле 7178 и долази до

тачке 5 која је југо-западно теме парцеле 4016/2.

Од тачке 5 граница се ломи ка северу пратећи источну међу парцеле 4023 и 4024 и


Укупна површина зоне кућа за одмор Водица 2 је 2.46 ha.

Зона кућа за одмор Канал 1 – налази се у К.О. Сомбор II, уз леву обалу канала Врбас-

Бездан.

Граница викенд насеља почиње тачком 1 која се налази на тромеђи парцела: 20498,

20497 и 28584, граница наставља ка југо-истоку пресецајући парцеле: 20496, 20495,

20493, 20492, 20491, 20490, 20487, 20486, 20485, 20484, 20483, 20482/, 220481, 28585-

пут, 20530/10, 20530/11, 20530/12, 20530/19, 20530/13, 20530/14, 20530/15, 20530/16,

20530/17, 20530/18, 20530/20, 20530/21 и 20530/22 и долази до тачке 2 која се налази

на међној линији парцела 20530/22 и 20530/23 на 105 метара од југоисточног темена

парцеле 20530/21.

Од тачке 2 граница се ломи ка југо-западу пратећи југо источну међу парцеле 20530/22 и

долаѕи до тачке 3 која је тромеђа парцела 20530/22, 20530/23 и 28584.

Од тачке 3 граница се ломи ка југо-западу пратећи северну и западну међу парцеле

28584 и долази до тачке 4 која се налази у југо-источном углу парцеле 20476.

Од тачке 4 граница се ломи ка северо-западу пратећи јужну међу парцеле 20476 и долази

до тачке 5 која се налази у северо-источном углу парцеле 27948.

Од тачке 5 граница наставља изломљеном линијом пратећи источну и јужну међу парцеле

27948, и долази до тачке 6 која се налази у југо-западном углу парцеле 27948.

Од тачке 6 граница наставља ка северу изломљеном линијом пратећи западну међу

парцеле 27948 и источну међу парцеле железничке пруге 28110 где на 170 метру долази

до тачке 7 која је на међној линији парцела 28584 и 28110.

Од те тачке 7 граница се ломи ка истоку пресецајући парцелу пута 28584 и долази до

тачке 1 која је описана на почетку текста

Укупна површина зоне кућа за одмор Канал 1 је 16,01 ha.

Зона кућа за одмор Канал 2 – налази се у К.О. Сомбор II, уз леву обалу канала Врбас-

Бездан.



132

Граница викенд насеља почиње тачком 1 која се налази на двомеђи парцела: 19693 и

28555, од те тачке граница наставља ка југо истоку пратећи источну међу парцеле пута

28555 и долази до тачке 2 која представља тромеђу парцела: 20420, 20421 и 28555.

Од тачке 2 граница се ломи ка југо-истоку секући парцеле: 20421, 20422, 20423, 20424 у

правцу северо-источног темена парцеле 20428, у истом правцу граница сече парцеле:

20424, 20425, 20429, 20430, 20431 и долази до тачке 3 која је уједно и ломна тачка

28555.

Од тачке 3 граница наставља у истом правцу пресеца пут 28555 и прати северну међу

парцеле 20434 где долази до тачке 4 која је тромеђа парцела 20434, 20435 и 28144.

Од тачке 4 граница се ломи ка југо-западу прате ћи источну међу парцела: 20434, 20433,

20432 и долази до тачке 5 која се налази у југоисточном темену парцеле 20432.

Од тачке 5 граница се ломи ка северо-западу пратећи северну међу парцеле 27942

канала Врбас-Бездан и долази до тачке 6 која се налази на тромеђи парцела: 27942,

19763/1 и 19762.

Од тачке 6 граница се ломи ка северо-истоку пратећи северну међу парцеле 19763/1, у

истом правцу пресеца пут 2855 и долази до тачке 1 која је описана на почетку текста.

Укупна површина зоне кућа за одмор Канал 2 је 19,59 ha.

Планирана зона кућа за одмор:

Зона кућа за одмор Корлатош 2 је планирана зона кућа за одмор која се налази у

непосредној близини Корлатоша 1, такође у К.О. Бездан.

Граница викенд насеља почиње од тачке 1 која се налази на северо-источној међи

парцеле пута 8110, од те тачке граница наставља јужно пратећи источну међу парцеле

пута 8110 и долази до тачке 2 која се налази у југо-источном темену парцеле пута 8110.


долази до тачке 3 која је тромеђа парцела 8110, 7907 и 5740.

Од тачке 3 граница наставља изломљеном линијом пратећи западну међу парцеле 8111

Црна Бара и долази до тачке 12 која је југо-западно теме парцеле 8083.


1 која је описана на почетку текста.

Укупна површина зоне кућа за одмор Корлатош 2 је 5.51 ha.

1.5. ОПИС И ОДРЕЂЕЊЕ ЦЕЛИНА И ЗОНА У НАСЕЉИМА ЗА КОЈА

ПРОСТОРНИ ПЛАН САДРЖИ ШЕМАТСКИ ПРИКАЗ УРЕЂЕЊА

Овим Планом дефинисана су грађевинска подручја следећих приградских насеља

или делова насеља за која није предвиђена израда урбанистичког плана: Козара II,

Ранчево, Билић, Обзир, Милчић, Шапоње, Ленија, Градина, Радојевићи, Жарковац,

Чичови и Буковац II за које су урађени шематски прикази уређења насеља.

Билић се налази осам до десет километра северно од града, дуж општинског пута

бр.406/1. Куће су прилично ушорене али их има и неправилно распоређених по атару. У

насељу има око 65 домаћинстава са око 180 становника. 1870. године је почела са радом

школа, а 1993. је престала са радом. Дом културе је делимично у функцији.

Чичови су југоисточно и јужно од града удаљени 5-6 километара преко канала

Врбас-Бездан и уз канал Оџаци–Сомбор. Први пут су Чичови забележени 1543. Салаши су

ушорени у једном реду, већином старе градње. У Чичовима живи око 65 домаћинстава са

око 190 чланова. Преовлађују старачка домаћинства. Школа (саграђена 1938.год.) и Дом

културе нису у функцији.

Градина се налази источно од Сомбора уз општински пут бр. 409 и најстарије је

познато салашко насеље, записано још 1543.године. Неки салаши су у низу, чине ред

кућа. У Градини живи око 60 домаћинстава са око 175 становника. Школа и Задружни дом

нису у функцији.



133

Ленија се налази између државног пута другог реда ДП бр. 101 (IБ реда бр. 19) и

општинског пута бр. 406 ка Чонопљи, али је ближа путу за Кљајићево уз који се

паралелно пружа у правцу исток-запад. Ленија је старо насеље које се спомиње пре

1526. године. Ушореног је типа и већина кућа су само са једне стране улице. Има око 200

становника.

Милчић се налази североисточно од града, десно од државног пута првог реда ДП

бр. 17.1 (IБ реда бр.12), на око 500 метара у атару. Насеље је ушорено. У Милчићу живи

60 домаћинстава са око 150 становника. Школа је основана 1822. године. Некадашња

школа и Дом културе чине једну зграду.

Обзир се налази 6-7 километара северно од града. Обзир се протеже на два пута,

салаши се налазе са обе стране пута за Суботицу, као и на путу ка Билићу. Обзир има око

260 становника (око 1оо домаћинстава). Школа је основана 1872. године и тренутно не

ради.

Радојевићи су источно од Сомбора и јужно од Кљајићева. Салаши су неправилно

распоређени. У насељу живи свега 55 становника у 18 домаћинстава и много је

напуштених салаша. Дом културе пропада.

Ранчево се налази на око 12 километара северно од Сомбора. Први пут се помиње

1658.године. Салаши ушорени и груписани као село. У Ранчеву живи око 55 домаћинства

са 140 чланова. Школа је основана 1875.године, данас има 5 ученика.

Шапоње су око два километра западно од Чонопље, а од Сомбора су удаљене 12

километара. Забележено је као насеље још у време турске владавина 1590. Салаши су

разбацани, али ипак груписани као у засеоке. У Шапоњама има око 40 домаћинстава и

преовлађују старачка домаћинства. Школа која је давно постајала, сада је неупотребљив

објекат без крова. Многи салаши су напуштени.

Жарковац се налази десетак километара југоисточно од града. Једно је од ретких

салашких насеља које је урбанизовано. У Жарковцу живи 330 становника у 100

домаћинстава. Насеље има сопствени водовод. Школа има осам ученика и у оквиру школе

је обезбеђена просторија за активности младих.

Постојећа организација приградских насеља је последица досадашњег начина

живота и обављања делатности која се односи на пољопривредну производњу. На основу

тога дате су просторне целине уз максимално поштовање већ формираних зона. У

грађевинском подручју насеља извршена је подела на површине јавне намене и остале

површине. Шематским приказом је дата основна намена површина, трасе и коридори

основне инфраструктуре. Планом су дефинисана правила уређења и грађења за зону

централних функција и зону породичног становања, која су иста за сва наведена насеља.

За потребе покретања поступка експропријације на површинама које планом нису

дефинисане за површине јавне намене а утврди се потреба, неопходна је урбанистичка

разрада израдом плана детаљне регулације.

У оквиру грађевинског подручја насеља највећу површину заузима породично

становање. Поред објеката намењених становању у овој зони могу се градити објекти

снабдевања, занатства, угоститељства, туристичке делатности и пољопривредне

производње за сопствене потребе. Објекти не смеју нарушавати и загађивати природну и

створену средину, односно морају се предузети све мере за отклањање штетних утицаја

на околину.

Зона централних функција садржи углавном јавне функције (школа, Дом културе,

спортски терени, функције неопходне за насеља и објекти снабдевања). У зони

централних функција је дозвољена изградња пословног простора за потребе трговине,

угоститељства, занатства, пословања, администрације, културе, здравства, спорта,

рекреације, образовања и слично. У зони центра насеља није дозвољена изградња

производних, економских и складишних објеката већег капацитета који естетски или на

други начин негативно утичу на околину.



134

1.5.1. Уређење и изградња површина и објеката јавне намене у

приградским насељима

Објекти јавне намене и прилази до истих морају бити тако пројектовани и изведени

да особама са посебним потребама у простору (деци, старим особама, хендикепираним и

инвалидним лицима) омогуће несметан приступ, кретање, боравак и рад у складу са

Правилником о техничким стандардима приступачности (''Службени гласник РС'' бр.

46/2013). У објекте јавне намене убрајају се: домови културе, школе, спортски и

рекреативни објекти, објекти за потребе локалне самоуправе и други објекти.

Реконструкција објеката јавне намене у оквиру постојећих габарита у насељима

вршиће се на основу услова и правила грађења из овог Плана. Изградња нових објеката

јавне намене вршиће се на основу Урбанистичког пројекта.

Постојеће објекте дома културе и школске објекте могуће је реконструисати и

доградити у циљу побољшања услова коришћења простора и у погледу увођења нових

активности, са тежњом за формирањем мултифункционалних простора из области

културе, образовања и здравствено-социјалне заштите.

Спортско рекреативне површине треба да омогуће стварање услова за свакодневно

бављење спортом и рекреацијом за становништво свих узраста.

Уређење и изградњу објеката јавне намене у насељима за које овај План садржи

шематске приказе уређења, изводити у складу са важећим правилницима, који конкретну

област уређују (здравство, школство, и др.), као и са урбанистичким условима из овог

Плана.

Уређење и изградња уличних коридора

Насеља карактеришу улични коридори одговарајућих ширина, у које ће се

сместити све површине и објекти саобраћајне и друге комуналне инфраструктуре. У

оквиру уличних коридора формирати линијско зеленило (високи, средњи и ниски

лишћари или партерно зеленило) у зависности од ширине уличног профила.

За постојеће уличне коридоре услови за изградњу се издају на основу овог Плана.

За нове уличне коридоре неопходна је израда плана детаљне регулације у складу са

смерницама датим у овом Плану.

Водоводна мрежа

Изградњу водоводне мреже вршити у уличним коридорима у складу са правилима

грађења датим овим Планом за комуналну инфраструктуру. Имајући у виду потенцијалне

потребе за снабдевање технолошком водом пољопривредних домаћинстава, могуће је

бушење бунара уз претходно прибављене услове надлежног водопривредног предузећа.

Електроенергетска мрежа

Електроенергетску мрежу и трафостанице 20/0,4kV градити у уличним коридорима

у складу са правилима грађења датим овим Планом за електроенергетску инфраструктуру

и важећим законским прописима и техничким условима.

Гасоводна мрежа

Гасоводну мрежу градити у уличним коридорима по правилима грађења датим овим

Планом за гасоводну инфраструктуру.

Електронска комуникациона мрежа

Електронску комуникациону мрежу градити у уличним коридорима, по потреби

двострано по правилима грађења датим у овом Плану.

Уређење канала у насељу

У насељима постоје канали чија је обавеза да приме и одведу вишак атмосферских

вода са површине грађевинског подручја. Ови канали су прикључени на мелиоративну

каналску мрежу која се налази непосредно уз насеље. На подручју насеља потребно је

постојећу мрежу канала редовно одржавати у границама пројектованих елемената, уз



135

уважавање ограничења датих у водопривредним условима. Затечена каналска мрежа у

насељу представљаће и у наредном планском периоду основу за прихватање и одвођење

свих сувишних вода. Реконструкција постојећих канала вршиће се на основу овог Плана,

а изградња нових на основу плана детаљне регулације ако је потребно утврдити нову

регулацију.

1.5.2. Биланс површина по приградским насељима

Taбела 7: Биланс површина приградског насеља Козара I

ПОДЕЛА ПРОСТОРА У ГРАЂЕВИНСКОМ ПОДРУЧЈУ

ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА КОЗАРА II

P (ha) %

1. Површина јавне намене 1,68 1,73

- Централне функције / /

- Улични коридори 1,68 1,73

- Канали / /

2. Површина остале намене 95,37 98,27

- Становање 95,37 98,27

УКУПНО: 97,05 100

Taбела 8: Биланс површина приградског насеља Ранчево


ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА РАНЧЕВО

P (ha) %


- Централне функције 0,49 1,38


- Канали / /


- Становање 29,91 84,40

УКУПНО: 35,44 100

Taбела 9: Биланс површина приградског насеља Билић


ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА БИЛИЋ

P (ha) %




- Канали 1,18 1,96


- Становање 52,19 86,48

УКУПНО: 60,34 100



136

Taбела 10: Биланс површина приградског насеља Обзир


ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА ОБЗИР

P (ha) %




- Канали 1,56 1,93


- Становање 71,85 88,85

УКУПНО: 80,87 100

Taбела 11: Биланс површина приградског насеља Милчић


ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА МИЛЧИЋ

P (ha) %




- Канали 0,73 2,03


- Становање 32,62 90,83

УКУПНО: 35,92 100

Taбела 12: Биланс површина приградског насеља Шапоње


ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА ШАПОЊЕ

P (ha) %




- Канали 0,92 2,30


- Становање 37,26 93,57

УКУПНО: 39,83 100



137

Taбела 13: Биланс површина приградског насеља Ленија


ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА ЛЕНИЈА

P (ha) %




- Канали / /


- Становање 33,60 91,41

УКУПНО: 36,76 100

Taбела 14: Биланс површина приградског насеља Градина


ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА ГРАДИНА

P (ha) %




- Канали / /


- Становање 72,88 92,52

УКУПНО: 78,77 100

Taбела 15: Биланс површина приградског насеља Радојевићи


ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА РАДОЈЕВИЋИ

P (ha) %




- Канали 1,31 2,71


- Становање 44,99 92,91

УКУПНО: 48,42 100



138

Taбела 16: Биланс површина приградског насеља Жарковац


ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА ЖАРКОВАЦ

P (ha) %




- Канали / /


- Становање 48,63 90,36

УКУПНО: 53,81 100

Taбела 17: Биланс површина приградског насеља Чичови


ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА ЧИЧОВИ

P (ha) %




- Канали / /


- Становање 123,63 96,93

УКУПНО: 127,55 100

Taбела 18: Биланс површина приградског насеља Буковац II


ПРИГРАДСКОГ НАСЕЉА БУКОВАЦ II

P (ha) %




- Канали / /


- Становање 5,71 92,54

УКУПНО: 6,17 100



139

1.6. УРБАНИСТИЧКИ И ДРУГИ УСЛОВИ ЗА УРЕЂЕЊЕ И ИЗГРАДЊУ

ПОВРШИНА И ОБЈЕКАТА ЈАВНЕ НАМЕНЕ И МРЕЖЕ САОБРАЋАЈНЕ И ДРУГЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

Осим редовних мера за заштиту живота и здравља људи, дефинисаних Законом о

здравственој заштити неопходно је дефинисати и мере заштите у случају ванредних

ситуација и пожара. У циљу заштите здравља становништва, на територији обухвата

Плана неопходно је поштовати мере заштите животне средине, живота и здравља људи

дефинисане низом законских и подзаконских аката наведених у Уводном делу Плана.

Поштовањем законских одредби и спровођењем планских решења дефинисаних Планом,

индиректно ће очувањем животне средине и природних ресурса (воде, ваздуха и

земљишта) позитивно утицати и на квалитет живота и здравље људи.

1.6.1. Саобраћајна инфраструктура

Друмски саобраћај

Државне путеве I и II реда, општинске путеве и остале путне правце потребно је

изградити у складу са Правилником о условима које са аспекта безбедности саобраћаја

морају да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута ("Службени гласник

РС", бр. 50/2011).

Јавни пут ван насеља на коме је предвиђена велика густина саобраћаја мора се

изградити тако да укрштање тог пута са другим јавним путем буде изграђено ван нивоа.

За поједине зоне са великом фраквенцијом саобраћаја уз државни пут потребна је

даља разрада плановима нижег реда и саобраћајним пројектима ради ближег дефинисања

прикључења тих зона.

Саобраћајни прикључак објеката (бензинске станице, пословни, комерцијални

комплекси и др.) на државни пут I реда подразумева примену трака за

успорење/убрзање, срачунатих према рачунској брзини на путу.

Код државних путева II реда не условљавају се прикључци са тракама за

успорење/убрзање, већ је довољно да буду у режиму улив/излив, осим ако постоје

посебни захтеви просторних и урбанистичких карактеристика ширег окружења, а

међусобно удаљење саобраћајних прикључака планирати у складу са Правилником о

условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и

други елементи јавног пута.

Планирати смањење учесталости броја саобраћајних прикључака на државном путу

у складу са важећим законима, правилницима, прописима и стандардима из ове области и

са напред наведеним препорукама у вези растојања саобраћајних прикључака и уз

обавезну израду саобраћајних и грађевинских пројеката.

Приликом планирања саобраћајних прикључака на државни пут потребно је водити

рачуна о следећем:

предвидети реконструкцију, односно проширење државног пута I реда на 7,70 (7,00 m

са издигнутим ивичњацима) и државног пута II реда на 7,10 m, односно 6,50 m (са

издигнутим ивичњацима),

ширина коловоза приступног пута мора бити минималне ширине 6 m и дужине 40 m са

даљинском прегледности од минимално 120 m (у односу на ''СТОП'' линију на

саобраћајном прикључку на предметни пут) и са коловозном конструкцијом за тежак

саобраћај (осовинско оптерећење од најмање 11,5 t по осовини),

коловоз прикључне саобраћајнице мора бити пројектован сходно члану 37. и 38.

Закона о јавним путевима ("Службени гласник РС", бр. 101/05, 123/07, 101/11 и

93/12).



140

Приликом изградње кружних раскрсница потребно је водити рачуна о следећем:

извршити проверу ситуационог решења, безбедности и проточности на локацијама на

којима би се предложили кружни токови. Кружне раскрснице морају бити изграђене у

складу са важећом законском регулативом, прописима и стандардима за ту врсту

објеката односно у погледу заједничке површине коловоза кружног тока,

изливно/уливног полупречника, геометрије раскрснице, попречног профила,

ситуационо- нивелационог решења,

приликом дефинисања функционалног решења, димензионисање кружне раскрснице и

обликовања прикључних праваца, имати у виду ранг токова који се укрштају на исте,

положају у простору и токове ужег и ширег окружења,

применити верификациони програм проходности у складу са меродавним возилом,

извршити проверу решења са становишта испуњења услова релативне хомогености

карактеристичних брзина у кружној раскрсници и унутрашње прегледности,

ширину возне траке предвидети у складу са кривом трагова и потребним резервним

простором.

Елементи пута и раскрснице (полупречник кривине, радијуси окретања и др.)

морају бити у складу Законом о јавним путевима и Правилником о условима које са

аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи

јавног пута.

При повезивању стамбене зоне, стамбено-пословне зоне, индустријске зоне и др.

на државни пут, потребно је где год је могуће, предвидети паралелну сервисну

саобраћајницу која ће повезивати целокупну локацију дуж путног правца, у циљу

безбеднијег одвијања саобраћаја на предметном путу и смањења конфликтних тачака.

Повезивање постојећих и нових садржаја планирати у складу са чланом 37. Закона

о јавним путевима. Повезивање базирати унутар граница плана на већ постојећим,

планом дефинисаним прикључним местима. Уколико се појави тенденција изградње нових

саобраћајних прикључака потребно је затражити услове од стране ЈП ''Путеви Србије''.

На основу члана 28, 29, и 30. Закона о јавним путевима ("Службени гласник РС",

бр. 101/05, 123/07, 101/11 и 93/12) предвидети и обезбедити заштитни појас и појас

контролисане изградње тако да први садржаји објеката високоградње морају бити

удаљени минимум 20 m од ивице земљишног појаса државних путева I реда, односно 10

m од ивице земљишног појаса државног пута II реда, уз обезбеђење приоритета

безбедног одвијања саобраћаја на предметном државном правцу. Ширина заштитног

појаса примењује се и у насељима осим ако је другачије одређено просторним односно

урбанистичким планом. У заштитном појасу и појасу контролисане изградње забрањено је

отварање рудника и депонија отпада и смећа.

Прихватање и одводњавање површинских вода мора бити адекватно решено уз

усклађивање са системом одводњавања предметног државног пута.

Ограде и дрвеће поред јавних путева подизати тако да не ометају прегледност

јавног пута и не угрожавају безбедност саобраћаја.

У заштитном појасу јавног пута може да се гради односно поставља водовод,

канализација, топловод, железничка пруга и други сличан објекат, као и

телекомуникациони и електро водови, инсталације, постројења и сл., по претходно

прибављеној сагласности управљача јавног пута који садржи саобраћајно-техничке

услове. Инсталације се могу планирати на катастарским парцелама које се воде као јавно

добро путеви – својина РС и на којима се ЈП ''Путеви Србије'', Београд води као корисник

или је правни следбеник корисника.

Општи услови за постављање инсталација:

Предвидети двострано проширење државног пута на пројектовану ширину и изградњу

додатних саобраћајних трака у потезу евентуалне реконструкције постојећих и

изградње додатних раскрсница,

Траса предметних инсталација мора се пројектно усагласити са постојећим

инсталацијама поред и испод предметних путева.



141

Услови за укрштање инсталација са путем:

Укрштање са путем предвидети искључиво механичким подбушивањем испод трупа

пута, управно на пут, у прописаној заштитној цеви.

Заштитна цев мора бити пројектована на целој дужини између крајњих тачака

попречног профила пута (изузетно спољна ивица реконструисаног коловоза) увећана

за по 3,0 m са сваке стране.

минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви од најниже коте

коловоза до горње коте заштитне цеви износи 1,35 m.

минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви испод путног канала за

оводњавање (постојећег или планираног) од коте дна канала до горње коте заштитне

цеви износи 1,00 m.

Приликом постављања надземних инсталација водити рачуна о томе да се стубови

поставе на растојању које не може бити мање од висине стуба, мерено од спољне ивице

земљишног појаса, као и да се обезбеди сигурносна висина од 7 m од највише коте

коловоза до ланчанице, при најнеповољнијим температурним условима.

Услови за паралелно вођење инсталација са путем:

предметне инсталације морају бити постављене минимално 3,00 m од крајње тачке

попречног профила пута (ножице насипа трупа пута или спољне ивице путног канала

за одводњавање), изузетно ивице реконструисаног коловоза ако се тиме не ремети

режим одводњавања коловоза.

на местима где није могуће задовољити претходно наведене услове мора се

испројектовати и извести адекватна заштита трупа предметног пута.

не дозвољава се вођење предметних инсталација по банкини, по косинама усека или

насипа, кроз јаркове и кроз локације које могу бити иницијалне за отварање

клизишта.

За све предвиђене интервенције и инсталације које се воде кроз земљишни појас

(парцелу пута) потребно је прибавити услове и сагласности за израду пројектне

документације изградњу и постављање истих од ЈП ''Путеви Србије''.

Општински путеви

Градити их од асфалта или бетона са ширином од 6,0 m, само изузетно 5,0 m.

Обезбедити банкине са обе стране коловоза у ширини од минимум 1,0 m.

Одводњавање површинских вода са коловоза обезбедити одговарајућим попречним

нагибом.

На местима где постојећа регулациона ширина не oмогућава изградњу коловоза у

минимално прописаној ширини неоходно је израдити План детаљне регулације којим

би била дефинисана површина јавне намене неопходна за реализацију коловоза.

Земљани пут који се укршта или прикључује на општински пут мора се изградити са

тврдом подлогом или са истим коловозним застором као и општински пут са којим се

укршта, односно на који се прикључује у ширини од 5,0 m у дужини најмање 10,0 m.

На основу члана 28, 29, и 30. Закона о јавним путевима ("Службени гласник РС" бр.

101/05, 123/07, 101/11 и 93/12) предвидети и обезбедити заштитни појас и појас

контролисане изградње од 5,00 m од ивице земљишног појаса општинског пута.

Некатегорисани путеви

Градити их од асфалта или бетона само на местима где се за то укаже потреба и то са

ширином од мимимум 3,0 m са одговарајућим попречним нагибом.

Правила за изградњу обилазница око насеља

За потребе утврђивања трасе и изградње ових обилазница неопходна је израда Плана

детаљне регулације како би се издвојило земљиште за јавну намену.

Коловоз на овим путевима градити од асфалта ширине 7,0 m.

Раскрснице обилазница и државних путевa уредити у складу са одредбама Закона о

јавним путевима ("Службени гласник РС" бр. 101/05, 123/07, 101/11 и 93/12).



142

Укрштање обилазнице код насеља и железничке пруге планирати денивелисано.

Правила за укрштање јавних путева и железничке пруге у

ванграђевинском рејону

Укрштање државних путева I реда и железничке пруге није дозвољено у истом нивоу

што је дефинисано Законом о јавним путевима ("Службени гласник РС" бр. 101/05,

123/07, 101/11 и 93/12).

Укрштање државног пута II реда са железничком пругом је могуће у истом нивоу, али

у складу са одредбама Закона о јавним путевима ("Службени гласник РС" бр. 101/05,

123/07, 101/11 и 93/12) и Правилникoм о начину укрштања железничке пруге и пута

("Службени лист СРЈ", бр. 72/99). Ове путне прелазе осигурати полубраницима са

светлосним саобраћајним знаковима и саобраћајним знаковима на путу.

Укрштање општинских путева са железничком пругом опремати уређајима који

обезбеђују висок степен безбедoносне заштите у складу са Правилником о начину

укрштања железничке пруге и пута ("Службени лист СРЈ" бр. 72/99). Ове путне

прелазе осигурати браницима и саобраћајним знаковима на путу.

Укрштање некатегорисаних путева и железничке пруге осигурати саобраћајним

знаковима на путу и троуглом прегледности у складу са Правилником о начину

укрштања железничке пруге и пута ("Службени лист СРЈ", бр. 72/99).

Правила за изградњу станице за снабдевање горивом моторних возила,

одморишта и сличног пратећег садржаја поред јавних путева у ванграђевинском

рејону

За изградњу станице за снабдевање горивом моторних возила, одморишта и

сличног пратећег садржаја поред јавних путева у ванграђевинском рејону непходно је

израдити План детаљне регулације у коме ће сви елементи бити детаљно дефинисани у

складу са Законом о планирању и изградњи ("Службени гласник РС", бр 72/2009, 81/2009

– испр., 64/2010 – одлука УС и 24/2011), Закона о јавним путевима ("Службени гласник

РС" бр. 101/05, 123/07, 101/11 и 93/12) и Правилником о изградњи станица за

снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива

("Службени лист СФРЈ", бр. 27/71).

Правила за изградњу бициклистичких и пешачких стаза поред јавних

путева у ванграђевинском рејону

Бициклистичке и пешачке стазе градити у складу са Правилником о условима које са

аспекта безбедности саобраћаја морају да испуњавају путни објекти и други елементи

јавног пута ("Службени гласик РС", бр. 50/2011) којим су дефинисани саобраћајни и

слободни профили за бициклистичке и пешачке стазе.

Бициклистичке стазе за двосмерно кретање градити тако да слободни профил износи

2,50 m, само изузетно 2,10 m, а за једносмерно кретање тако да слободни профил

износи 1,50 m, а само изузетно 1,30 m.

Пешачке стазе градити тако да слободни профил за двосмерно кретање пешака износи

минимум 2,0 m, а за једносмерно кретање 1,25 m.

Бициклистичке и пешачке стазе градити ван слободног профила коловоза.

Правила за изградњу аутобуских стајалишта поред јавних путева у

ванграђевинском рејону

На основу Закона о јавним путевима ("Службени гласник РС", бр. 101/05, 123/07,

101/11 и 93/12) саобраћајна површина аутобуског стајалишта на јавном путу, осим

улице, мора се изградити ван коловоза јавног пута. Аутобуска стајалишта морају се

изградити тако да ширина коловоза за потребе аутобуског стајалишта не сме да буде

мања од ширине коловоза јавног пута.

На основу Правилника о ближим саобраћајно-техничким и другим условима за

изградњу, одржавање и експлоатацију аутобуских станица и аутобуских стајалишта

("Службени гласник РС", бр. 20/96, 18/2004, 56/2005 и 11/2006) стајалиште не сме да

се гради на унутрашњим странама кривина пута, на местима где је извучена пуна



143

линија на средини коловоза, односно у зонама које су на путу обележене

саобраћајним знацима опасности.

Правила за изградњу паркинга поред јавних путева у ванграђевинском

рејону

Ван грађевинског рејона на јавним површинама није предвиђена изградња паркинга,

осим у заштитном појасу поред јавног пута у којем се на основу члана 28. Закона о

јавним путевима ("Службени гласник РС", бр. 101/05, 123/07, 101/11 и 93/12) могу

градити саобраћајне површине пратећих садржаја јавног пута.

Димензије паркинг места и пролaза прилагодити меродавном возилу чије су димензије

дефинисане Правилником о условима које са аспекта безбедности саобраћаја морају

да испуњавају путни објекти и други елементи јавног пута ("Службени гласик РС", бр.

50/2011).

Правила за изградњу саобраћајне инфраструктуре у приградским

насељима за која план садржи шематски приказ уређења

Градити их од асфалта или бетона са ширином од 5,5 m, само изузетно 5,0 m.

Обезбедити банкине са обе стране коловоза у ширини од минимум 1,0 m.

Код постојећих саобраћајница мање ширине коловоза од 5,0 м предвидети

мимоилазнице.

Одводњавање површинских вода са коловоза обезбедити одговарајућим попречним и

подужним нагибом.

На местима где постојећа регулациона ширина не oмогућава изградњу коловоза у

минимално прописаној ширини неоходно је израдити План детаљне регулације којим

би била дефинисана површина јавне намене неопходна за реализацију коловоза.

Земљани пут који се укршта или прикључује на асфалтни пут мора се изградити са

тврдом подлогом или са истим коловозним застором као и асфалтни пут са којим се

укршта, односно на који се прикључује у ширини од 5,0 m у дужини најмање 10,0 m.

Саобраћајна површина аутобуског стајалишта мора се изградити ван коловоза јавног

пута. Аутобуска стајалишта морају се изградити тако да ширина коловоза за потребе

аутобуског стајалишта не сме да буде мања од ширине саобраћајне траке пута.

Аутобуска стајалишта не смеју да се граде на унутрашњим странама кривина пута, на

местима где је извучена пуна линија на средини коловоза, одсносно у зонама које су

на путу обележене саобраћајним знацима опасности.

Траса предметних инсталација мора се пројектно усагласити са постојећим

инсталацијама поред и испод предметних путева.

Укрштање са путем предвидети искључиво механичким подбушивањем испод трупа

пута, управно на пут, у прописаној заштитној цеви.

Заштитна цев мора бити пројектована на целој дужини између крајњих тачака

попречног профила пута (изузетно спољна ивица реконструисаног коловоза) увећана

за по 3,0 m са сваке стране.

Минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви од најниже коте

коловоза до горње коте заштитне цеви износи 1,35 m.

Минимална дубина предметних инсталација и заштитних цеви испод путног канала за

оводњавање (постојећег или планираног) од коте дна канала до горње коте заштитне

цеви износи 1,00 m.

Приликом постављања надземних инсталација водити рачуна о томе да се стубови

поставе на растојању које не угрпжава слободни профил саобраћајнице, као и да се

обезбеди сигурносна висина од 7 m од највише коте коловоза до ланчанице, при

најнеповољнијим температурним условима.

Предметне инсталације морају бити постављене минимално 1,00 m од крајње тачке

попречног профила пута (ножице насипа трупа пута или спољне ивице путног канала



144

за одводњавање), изузетно ивице банкине реконструисаног коловоза ако се тиме не

ремети режим одводњавања коловоза.

На местима где није могуће задовољити претходно наведене услове мора се

испројектовати и извести адекватна заштита трупа предметног пута.

Не дозвољава се вођење предметних инсталација по банкини, по косинама усека или

насипа, кроз јаркове.

Железнички саобраћај

Правила за изградњу објеката поред железничке пруге у складу са чланом 45-52.

Закона о железници (''Службени гласник РС'', бр. 45/2013):

У заштитном пружном појасу не могу се градити зграде, постављати постројења и

уредаји и градити други објекти на удаљености мањој од 25 m рачунајући од осе

крајњих колосека, осим објеката у функцији железничког саобраћаја, изузетно на

железничком подручју могу се постављати каблови, електрични водови ниског напона

за осветљавање, телеграфске и телефонске ваздушне линије и водови, трамвајски и

тролејбуски контактни водови и постројења, канализације, цевоводи и други водови и

слични објекти и постројења, на основу издате сагласности управљача.

У заштитном пружном појасу могу се градити зграде, постављати постројења и уређаји

и градити други објекти на удаљености већој од 25 m рачунајући од осе крајњих

колосека, на основу издате сагласности управљача.

Објекти као што су: кречане, циглане, индустријске зграде, постројења и други слични

објекти не могу се градити у заштитном пружном појасу ближе од 50 m рачунајући од

осе крајњег колосека.

Приликом изградње објеката за потребе железнице, као што су станице,

стајалишта, колосеци и остала железничка инфраструктура, локација и остали елементи

објеката морају бити у сагласности са урбанистичким плановима и условима, Законом о

железници (''Службени гласник РС'', бр. 45/2013), Законом о безбедности у железничком

саобраћају (''Службени лист СРЈ'', број 60/98, 36/99, ''Службени гласник РС'', бр.

101/2005) и осталим важећим одлукама и правилницима из ове области.

Приликом свих интервенција у смислу изградње, реконструкције свих објеката

железничке инфраструктуре пројектно-техничке услове треба тражити од ЈП ''Железнице

Србије'', која је задужена за одржавање и развој железничке инфраструктуре.

Водни саобраћај

За развој водног саобраћаја посебно је значајна близина и добра саобраћајна

повезаност Сомбора са међународним пловним путем – коридор VII - река Дунав и

међународним лукама Богојево и Апатин. Све садржаје и програме развоја у оквиру обале

пловног пута реке Дунав треба ускладити са Правилником Дунавске комисије. Приликом

изградње објеката у оквиру пловног пута Дунав, услове треба тражити од Дирекције за

водне путеве из Београда, која је задужена за одржавање и развој пловних путева.

По меродавној категоризацији пловни пут на предметном подручју припада VIc

класи чије су карактеристике:

минимална дубина пловног пута у односу на ниски пловидбени ниво је 2,5 m;

минимална ширина пловног пута 180 m;

минимални радијус кривине пловног пута је 1000 m;

кота доње ивице мостовских конструкција изнад НВПН је 9,5 m;

корисна ширина пловног распона – отвора мостова не мање од 120 m, положај

пловидбеног отвора дефинише се у односу на осу пловног пута;

корисна висина телефонских, телеграфских и других далековода које нису под

напоном у односу на НВПН не мање од 16,5 m ;

корисна висина линије под напоном од 110 KW у односу на НВПН не мање од 19,0 m,

ова висина се увећава по 1 cm за сваки киловат изнад 110 KW;



145

кабл који се полаже по кориту реке, укопава се у приобаље 1-2 m, и то до дубине од

4,5-5 m испод ЕН, а на већим дубинама у зони корита се полаже синусоидно.

за постављање гасовода, нафтовода и других инсталација по дну реке потребно је

тражити услове од меродавних институција.

Меродавни водостаји – За разматрану деоницу релевантне су водомерне станице

Бездан (km 1425.5) и Апатин (km 1401.4) са следећим карактеристичним пловидбеним

нивоима:

В.станица Ниски пловидбени ниво Високи пловидбени ниво

(ЕН) (НВПН)

Бездан 80,74 м.н.м. 86,60 м.н.м.

Апатин 79,71 м.н.м. 85,49 м.н.м.

Морфолошке карактеристике - Посматрано подручје, односно поједини делови тока

у границама обухвата Плана су по питању морфолошких особина карактеристични као

нестабилни и као такви значајно утичу на хидрауличке карактеристике Дунава и

пловидбене услове, па су на њима у прошлости изведени обимни регулациони радови.

У коридору међународног водног пута Е 80 – Дунав предвиђено је путничко

пристаниште на локацији ''Бездан'' – p km 1425, лево.

Водни саобраћај треба да се афирмише у наредном периду, захваљујући пловним

путевима којима се остварује веза са мрежом пловних путева ширег значаја. Канали

Врбас-Бездан и Оџаци-Сомбор су пловни канали са двотрачним саобраћајем. Изнад

акваторије канала пројектовани пловни габарит канала износи 6.0 m изнад максималног

водостаја. Канал Врбас-Бездан је плован за теретњаке до 500 t носивости, има минималну

пловну дубину 2.0 m и минималну пловну ширину 15.2 m. Канал Оџаци-Сомбор је плован

за теретњаке до 1000 t носивости, има минималну пловну дубину 2.15 m и минималну

пловну ширину 21,0 m.

Планира се чишћење и одржавање пловних путева. Приобаља постојећих пловних

путева треба оспособити, модернизовати, изградити, тако да се формирају капацитети за

превоз путника, робе и наутичког туризма.

Неопходно је донети Одлуку о коришћењу обале и водног простора на унутрашњим

водама, на којима се могу градити хидро-грађевински објекти, привези за чамце и

постављати пловни објекти, односно купалишта, места за превоз скелом и грађевински и

други објекти на подручју Града Сомбора.

За изградњу марина на пловним путевима неопходна је израда Плана детаљне

регулације. За потребе транспорта робе могућа је изградња пристаништа и сл. на свим

пловним водотоцима.

Ваздушни саобраћај

Планиран је цивилни аеродром општег типа који ће бити чвориште у регионалном

систему ваздушних лука, првенствено за путнички саобраћај (чартер летови), мањих

авиокомпанија.

Забрањено је коришћење и обрађивање земљишта, стварање депонија смећа,

гајење житарица и предузимање осталих активности у близини маневарских површина,

платформи и објеката на подручју аеродрома, који угрожавају полетање, слетање,

кретање и боравак ваздухоплова на аеродрому.

За потребе пољопривредне авијације могу се градити полетно - слетне стазе на

пољопривредном земљишту, а за потребе туристичке привреде омогућиће се изградња

терминала за летилице мањег капацитета. За избор локације обавезна је израда

претходне студије оправданости са генералним пројектом.



146

1.6.2. Водопривредна инфраструктура

Мелиорација (одводњавање и наводњавање) и одбрана од поплава

Правила уређења

Полазиште за техничка решења у домену хидротехничких мелиорација је

ревитализација постојећих мелиорационих система. Будући системи се планирају као

интегрални мелиорациони системи (одводњавање, наводњавање, заштита од спољних

вода), са свим мерама хидротехничких и агротехничких мелиорација.

Системи за одводњавање реализују се тако да се уклапају у решења интегралног

уређења простора, при чему се води рачуна о потреби касније доградње и система за

наводњавање.

Уређење отворених канала и регулационих радова на простору обухваћеног

Планом, биће дефинисано израдом одговарајуће пројектно-техничке документације и

претходним условима Јавног водопривредног предузећа "Воде Војводине" - Нови Сад. На

земљишту које припада каналу не могу се градити било какви објекти нити се оно сме

запоседати. Начелно се могу планирати привредни објекти, пристаништа-стоваришта,

објекти за спорт, рекреацију и туризам, под условом да не угрожавају функционалност

канала.

За све објекте који се буду градили на овим системима дефинисаће се водни

услови и ускладити изградња са потребама конкретних водних захтева.

Посебно се истиче потреба заштите квалитета воде канала ДТД, и с тим у вези

проблем атмосферских, отпадних и свих осталих вода који на одговарајући начин мора

бити решен.

Системи за одбрану од поплава решавају се у оквиру интегралних система

водотока, уз примену хидротехничких и неинвестиционих мера. Хидротехничке мере

подразумевају оптималан однос пасивних и активних мера заштите. Пасивним мерама

угрожена приобална подручја бране се од поплавних таласа линијским системима -

насипима, регулацијама река, формирањем брањених касета. На подручју Плана изграђен

је насип за одбрану од високих вода реке Дунав у правцу север-југ, кроз цео простор

Резервата. Евентуална реконструкција одбрамбене линије вршиће се у складу са

оперативним планом одбране од поплава, као и са условима надлежног водопривредног

предузећа.

Активне мере заштите представљају и каналски системи са управљачким уставама,

којима се активно утиче на снижење поплавних таласа. Посебан значај даје се

неинвестиционим мерама, односно мерама планске политике коришћења простора, којима

се спречава градња објеката у угроженим зонама, чиме се зауставља даљи пораст

потенцијалних штета од поплава.

На споју Бајског канала и канала Врбас-Бездан изграђена је преводница

Шебешфок која је у прошлости служила за превођење бродова, али данас има улогу

сигурносне уставе (у случају одбране од поплава на Дунаву). У периоду ван одбране од

поплава ово је водоупусна устава са следећим водостајима:

Карактеристички водостаји за горњу воду уставе Шебешфок (Бајски канал):

максимални 85.20 mnJM,

минимални 84.40 mnJM,

радни, најдужег трајања 84.80-85.00 mnJM.

Карактеристични водостаји за доњу воду уставе Шебешфок (канал Врбас-Бездан):






147

Преводница Бездан је ван функције. Ван функције је и црпна станица Бездан I.

Ови објекти су потенцијална слаба места за време одбране од поплава на Дунаву.

Максимални до сад забележени водостај Дунава на државном водомеру код преводнице

Бездан је био +776 cm (1965.год.). Минимални водостај на истом водомеру измерен је

2003. године и износио је 87 cm.

Устава Бездан се налази на споју Дунава и канала Пригревица-Бездан. Ово је

главна водозахватна устава за Бачку и има капацитет до 60m3/s. Водостаји у каналу

Пригревица-Бездан на локацији ове уставе су следећи:




Устава је затворена при водостајима испод +50 и изнад +500 (водомер Бездан).

Преводница Сомбор се налази на споју канала Оџаци-Сомбор и Врбас-Бездан.

Служи за превођење пловила и за испуштање вишка воде у периоду одводњавања.

Ширине је 12 а дужине 85 m. На овој водној степеници се јављају следећи водостаји:

Карактеристички водостаји за горњу воду преводнице Сомбор(канал Врбас-Бездан):




Карактеристички водостаји за доњу воду преводнице Сомбор (канал Оџаци-Сомбор):




Изнад акваторије канала пројектовани пловни габарит канала износи 6.0 m изнад

максималног водостаја.

- Канал Врбас-Бездан је плован за теретњаке до 500 t носивости, има минималну пловну

дубину 2.0 m и минималну пловну ширину 15.2,

- Канал Оџаци-Сомбор је плован за теретњаке до 1000 t носивости, има минималну

пловну дубину 2.15 m и минималну пловну ширину 21,0 m.

- Канал Пригревица-Бездан и Бајски нису пловни.

Правила грађења

улив атмосферских вода у канале извести путем уређених испуста који су осигурани

од ерозије и који не залазе у протицајни профил канала;

забрањује се спречавање несметаног протицаја воде, успоравање и дизање нивоа

воде, чиме би се могао пореметити постојећи режим вода на објектима и у земљишту;

санација активних бујичних токова и подручја захваћених ерозијом;

у обалном појасу мелиорационих канала ширине мин. 5,0m у грађевинском реону и

10,0m у ванграђевинском, не могу се градити надземни објекти (шахтови, ограде и

др.) и садити дрвеће, овај појас мора бити стално проходан за механизацију која ради

на одржавању канала и објеката;

код парелелног вођења са мелиорационим каналом инфраструктурни објекат

поставити изван појаса радно-инспекцијске стазе, односно ван појаса ширине 5,0 m;

за канале који припадају Хс ДТД, ширина обалног појаса износи 7 m. На водном

земљишту које припада каналу може се планирати изградња привремених објеката

који се по потреби могу уклонити (реконструкција канала, чишћење...), објекти за

спорт и рекреацију, туризам, под условом да не угрожавају функционалност канала.

у циљу заштите од поплава од високих нивоа подземних вода и од вишка

атмосферских вода потребно је редовно одржавати, канале и пропусте;



148

забрањено је у мелиорационе канале и канале који припадају Хс ДТД, испуштати

непречишћене отпадне воде, осим атмосферских и условно чистих технолошких

(расхладних) које по Уредби о категоризацији одговарају II класи вода;

на местима где траса канала пресеца путну мрежу извести цевне пропусте,

минималног пречника 1000mm;

максимална удаљеност пропуста на каналу је 800m;

на местима где из техничких разлога је боље изградити цевну дренажу усвојити

пречник цеви према хидрауличком прорачуну;

укрштање водова са каналом могуће је под углом од 90 испод пројектованог дна

канала минимум 1m;

у мелиоративне канала могу се упуштати воде задовољавајућег квалитета;

у зони експроприационих појасева канала не могу се градити надземни објекти;

цевоводи за наводњавање морају бити прописано укопани минимум 1m и статички

отпорни;

сва укрштања инсталација са каналом планирати под углом од 90 ;

црпне станице могу бити надземне, подземне (шахтне) и мобилне;

димензије објеката зависиће од потребног капацитета и величине пумпи;

уставе за шахте затварачнице се могу постављати на потребним местима за

манипулисање водним режимом у систему;

други инфраструктурни објекти у зони експроприационих појасева канала морају бити

прописно укопани и статички отпорни да издрже тешку механизацију;

изградња и реконструкција вршиће се на основу овог плана или уколико је потребно

утврђивање општег интереса Плана детаљне регулације, локацијске дозволе и

техничке документације.

Приликом изградње и реконструкције насипа водити рачуна о заштити природе.

Прибавити услове од Завода за заштиту природе.

одбрамбени насип, у појасу ширине 50m од ножице насипа у брањеном појасу и 10m у

небрањеном делу не могу градити никакви објекти, копати бунари, ровови осим

саобраћајница, паркинга, травњака и сл. (за систем бунара за водоснабдевање у

небрањеном је 50m);

забрањено је на насипима копати и одлагати материјал и обављати друге радње

којима се може угрозити стабилност насипа;

Дуж одбрамбене линије, у појасу ширине 10m према брањеном подручју, неопходно је

обезбедити контитнуитет саобраћаја и слободан пролаз возила и грађевинске

механизације службе одбране од поплаве и одржавања насипа (пролаз мора бити

стално проходан);

Степен уређености круне насипа и косина мора бити доведен до задовољавајућег

нивоа;

У круни насипа, доња ивица инфраструктурних објеката (саобраћајни прилаз,

цевоводи...), мора бити изнад 1% велике воде на Дунаву са одговарајућом заштитом,

преко кога је могућ прелаз грађевинске механизације која одржава насип

Након завршетка реконструкције насипа уредити простор уз насип;

Приликом изградње и реконструкције устава и преводница водити рачуна о заштити

природе. Прибавити услове од Завода за заштиту природе.

Прибавити услове од јавних предузећа којима су поверени на управљање

инфраструктурни објекти

Димензије устава и преводница зависиће од димензија водотока, од хидролошко-

хидрауличких карактеристика водотока, димензија пловила и осталих потребних

уређаја.



149

1.6.3. Комунална инфраструктура

Снабдевање водом


До реализације реонског система водоснабдевања Града Сомбора локална

изворишта ће остати у употреби до рационалних лимита. Даљи развој водоснабдевања у

Граду Сомбору усмериће се на побољшање и развитак постојећих функција, а у циљу

проширења капацитета.

Снабдевање насељених места питком водом је проблем који ће се решавати у

будућем периоду, а на основу ''Генералног пројекта снабдевања водом насеља општине

Сомбор''. Простори предвиђени за изворишта пружају довољно простора за бушење нових

бунара, као и за доградњу постојећих постројења за кондиционирање воде за пиће

(извориште у Сомбору и Бездану). Регионализација водовода има за циљ смањење

трошкова изградње, експлоатације и дистрибуције питке коде, као и подизања

уједначеног квалитета воде за све потрошаче на територији Града.

У Сомбору на изворишту ''Јарош'' снабдевање водом се врши каптирањем сирове

воде из бушених бунара дубине 60-80м. С обзиром да вода као таква не задовољава

Правилник о хигијенској исправности воде за пиће (''Сл.лист СРЈ'' бр.42/98 и 44/99), иста

се пречишћава, због повећане количине гвожђа, мангана и амонијака. Вода се из бунара

електроцрпним агрегатом потискује у транзитни цевовод до постројења за пречишћавање

воде, чији је тренутни капацитет 200 л/с, а планирано је проширење на још 200 л/с (у

току је извођење). У току дистрибуције воде, на целом систему водоснабдевања спроводи

се строга контрола исправности воде за пиће пре и у току експлоатације.

На изворишту у Бездану постоје изграђена два бунара дубине 62м и постројење за

прераду воде. Капацитет изворишта је 30л/с (Colligan систем), а постоји могућност

проширења до укупно 200л/с. На изворишту сирова вода као таква не задовољава

Правилник о хигијенској исправности воде за пиће, те се њеним пречишћавањем на

постројењу отклања повећана количина гвожђа, мангана и амонијака, а смањује органски

садржај.

Планира се доградња и реконструкција постојеће дистрибуционе мреже, изградња

водоторњева, ниских резервоара, уређење и проширење постојећих изворишта у

насељеним местима, где се за то укаже потреба током експлоатационог периода,

изградња магистралних и транспортних цевовода, у циљу допремање воде до свих

потрошача у насељеним местима и предвиђеним индустријским зонама на подручју Града

Сомбора. После изградње планираних капацитета на извориштима и ППВ ''Јарош'' Сомбор

и ''Бездан'', одакле би се реонским водоводом, квалитетном питком водом снабдевала

насељена места у Граду Сомбору, такође је потребно изградити и одређене

хидротехничке објекте на постојећим извориштима у свим насељеним местима. Поред

постојећих водоторњева у Чонопљи, Бездану и Сомбору, потребно је изградити

водоторњеве у Сомбору, Бачком Моноштору, Бачком Брегу, Колуту, Гакову, Растини,

Риђици, Станишићу, Светозар Милетићу, Алекси Шантићу, Кљајићеву, Телечкој, Стапару и

Дорослову. Поред постојећих пумпних станица у Сомбору, да би систем реонског водовода

функционисао, потребно је изградити и пумпне станице у Сомбору, Бачком Брегу, Бачком

Моноштору, Растини, Риђици, Гакову, Бездану, Станишићу, Светозар Милетићу,

Кљајићеву, Стапару и Дорослову. Потребно је изградити и додатни ниски резервар на

простору извориштa ''Јарош'' у Сомбору.

Приградска насеља (салаши) Билић и Ранчево, снабдеваће се водом из цевовода

који иде локалним путем из Сомбора према њима, трасом обилазнице, да би након око

2км, напустио ову трасу, и кроз салаше Обзир и Милчић, поново стигао на трасу пута ка

Светозар Милетићу.

Из изворишта водовода ''Јарош'' Сомбор, трасом водовода у планираном

саобраћајном прстену око Сомбора, водом ће се снабдевати приградска насеља јужно

Централа, Буковац, Чичови, Лугово и Жарковац, као и приградска насеља источно

Градина, Ленија и Радојевићи од Сомбора. Приградска насеља Козара и Ненадић такође

ће се снабдети водом из централног подсистема Сомбор.



150

Треба напоменути, да никако не треба искључити појединачне самосталне и

засебне покушаје решавања водоснабдевања у атару, уколико су та решења у складу с

коначним решењем водоснабдевања целокупног подручја, а за њихову реализацију

постоји интерес. Тачне локације појединих бунара утврђиваће се тек након и у складу са

хидрогеолошим испитивањима и условима надлежних предузећа.

Снабдевање технолошком водом нижег квалитета је могуће из првог водоносног

слоја (фреатска издан) уз сталну контролу исправности воде. Због угрожавања постојећих

капацитета у погледу потрошње технолошке воде, треба максимално растеретити градски

водоводни систем и у индустријским зонама омогућити снабдевање водом или из речних

токова или из каналске мреже или из сопствених бунара са сопственим третирањем

сирове воде. Висококвалитетну воду могу користити само индустрије које по природи

технолошког процеса захтевају квалитетну воду (прехрамбена индустрија). Код

снабдевања индустријских капацитета, који продукују веће количине отпадних вода,

увести обавезу рационализације потрошње увођењем процеса рециркулације.

Елиминацију или редукцију појединих параметара из састава воде за пиће, из

локалних изворишта у осталим насељеним местима или појединачних бунара у атару, који

не одговарају Правилником утврђеним граничним вредностима, треба спровести путем

објеката и опреме за третирање сирове воде.

Диспозиција неопходних објеката за снабдевање водом (бунарске кућице, црпна

станица, објекат за прераду воде, резервоари за водоснабдевање) унутар територије

водозахвата утврдиће се локацијском дозволом.

Трасе нових дистрибутивних цевовода полагаће се, у глобалу, поред постојећих

путева и тротоара, у зеленим површинама, где су услови за изградњу и каснију

експлоатацију повољни.

За гашење евентуалних пожара у насељеним местима вода се мора обезбедити из

водоводне мреже тако да количина воде за гашење пожара мора бити обезбеђена на

изворишту. На трасама хидрантских водова предвидети постављање довољног броја

противпожарних хидраната чији ће тачан број, врсту и распоред у крајњој варијанти

одредити пројектант у складу са Правилником о техничким нормативима за хидрантску

мрежу за гашење пожара.

Око постојећих и планираних изворишта подземних вода дефинисати зоне и

појасеве санитарне заштите, у складу са Законом о водама и Правилником о начину

одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања

(''Службени гласник РС'', бр. 92/2008).

За извориште ''Јарош'' у Сомбору постоји урађен Елаборат о зонама заштите

изворишта, из марта 2003.год., урађен од стране Института за хидртехнику, Грађевинског

факултета, Универзитета у Београду. По елаборату зоне заштите су одређене на основу

времена путовања подземне воде до изворишта које је довољно да се загађење, услед

ефекта самопречишћавања, неутаралише до мере која задовољава исправност воде за

пиће. Такође на нивоу целог града Сомбора постоје пијезометри на којима се контролише

квалитет воде за пиће који је у систему дистрибуције.

Неопходно је увођење мониторинг система који омогућава праћење динамике

потрошње, као и брзу дијагностику кварова и поремећаја у систему, а све у циљу

оптимизације потрошње и редукције свих трошкова.

У циљу заштите вода и водних ресурса, забрањује се упуштање било каквих вода у

напуштене бунаре или на друга места где би такве воде могле доћи у контакт са

подземним водама.


снабдевање водом становништва и индустрије на простору Града Сомбор

обезбедити из месних водовода насељених места;

доследније очување и унапређење изворишта подземне воде оптималним

коришћењем, као и ревитализација постојећих бунара и изградња нових;

бунаре унутар територије водозахвата повезати цевоводом одговарајућег

капацитета и квалитета;



151

водоснабдевање објеката ван насељеног места може се решавати путем

појединачних изворишта-бунара, а према посебним водопривредним условима

надлежне институције;

извршити изградњу неопходних објеката на мрежи (резервоари, црпне станице,

итд.), како би се комплетирао цео систем, а тиме и обезбедили потребни

капацитети;

зоне непосредне заштите бунара оградити, као и комплекс водозахвата у целини;

планиране и постојеће објекте у оквиру водозахвата, за снабдевање објеката

водом за санитарне, противпожарне или индустријске потребе (водозахватене

грађевине, објекте ППВ, резервоаре и пумпне станице) реализовати у складу са

техничким прописима за пројектовање, извођење, пријем и одржавање ових врста

објеката и повезати цевима одговарајућег капацитета и квалитета;

у складу са техничком документацијом за реконструкцију постојеће и изградњу

нове јавне водоводне мреже и на основу у њима дефинисаним потребама за водом

појединих делова система и хидрауличког прорачуна одредити димензије цевовода

и у том смислу вршити њихову изградњу, реконструкцију и доградњу транзитне и

дистрибутивне водоводне мреже, имајући у виду могућност њихове планске

реализације на терену;

у насељу уличну водоводну мрежу поставити у зелени појас на око 1,0 m од ивице

коловоза односно регулационе линије;

ван насеља водоводну мрежу поставити у границама путног земљишта;

око постојећих и планираних изворишта подземних вода, као и објеката који су у

функцији водоводног система (резервоари, црпне станице и доводник) дефинисати

зоне и појасеве санитарне заштите изворишта према Закону о водама, ради

обезбеђивања потребног квалитета, израдити елаборате и прибавити на њих

Решење које издаје Покрајински секретеријат за здравство, социјалну политику и

демографију;

трасе регионалних система водовода полагати уз главне путне правце, а према

усвојеним пројектним решењима, такође је неопходно прибавити и Решење

Покрајинског секретеријата за енергетику и минералне сировине о утврђеним и

разврстаним резервама подземних вода;

пролазак испод саобраћајница и укрштање са осталим уличним инсталацијама

обезбедити челичном заштитном цеви, прописаних карактеристика и у прописаној

већој дужини од ширине пута, у зависности од дубине полагања и пречника

водоводне цеви, односно према рангу пута и условима путне привреде;

на местима укрштања или паралелног вођења са инсталацијама других

инфраструктура треба се придржавати прописаних вертикалних и хоризонталних

растојања;

при проласку водоводне мреже испод путева вишег ранга, пруга, водотока и сл.,

потребно је прибавити сагласности надлежних институција;

приликом реализације водовода треба се придржавати техничких прописа за

пројектовање, извођење, пријем и одржавање мреже било да је за санитарне,

противпожарне или технолошке потребе;

водоводну мрежу у принципу пројектовати као прстенасту;

цеви на пројектованим трасама водоводне мреже ускладити са дубинама

постојећих делова мреже подразумевајући да минимална дубина укопавања цеви

водоводне мреже мора одговарати климатским условима и условима на терену, са

минималном висином надслоја изнад цеви од 80cm;

дубина укопавања не би смела да је плића од 1,0 - 1,20 m од нивелете терена,

због зоне мржњења и саобраћајног оптерећења;

јавна водоводна мрежа не сме бити пречника мањег од 100 mm;

динамику изградње водовода усагласити са изградњом саобраћајница, како се исте

не би накнадно раскопавале;

сви радови на пројектовању и изградњи водоводног система морају се извести у

складу са законом и уз сагласност надлежних органа;



152

по завршеним радовима на монтажи и испитивању цевовода и објеката на мрежи

треба извршити катастарско снимање истих, а добијене податке унети у

катастарске планове подземних инсталација;

сви радови на пројектовању и изградњи система за снабдевање водом морају се

извести у складу са Законом и уз сагласност надлежних органа према важећим

законима и правилницима из те области.

Одвођење отпадних вода


Канализација има први приоритет са гледишта нужности, заштите и потпуне

санације просторних намена и изворишта у насељу, осавремењавања и изградње нове

раздвојене мреже и реализација постројења за пречишћавање отпадних вода. Имајући у

виду конфигурацију терена, планирани развој насеља и стање изграђене мреже,

канализацију је неопходно решавати по сепарационом принципу.

Комуналне отпадне воде се пречишћавају само у Сомбору, уз напомену да мрежа

фекалне канализације покрива око 55% градске територије, док остала насељена места у

Граду Сомбору немају изграђене канализационе системе и постројења за пречишћавање

вода и у већини случајева испуштају своје отпадне воде у септичке јамe, чак и старе

копане бунаре. У наредном периоду би требало, у складу са економским могућностима,

изградити уређаје за пречишћавање и мрежу фекалне канализације у свим насељеним

местима.

На канализационој мрежи радови треба да се усмере ка изградњи нове

канализационе мреже у свим насељеним местима, као и у улицама у Сомбору, где није

изграђена, јер пречистач у Сомбору задовољава капацитетом.

Генерално гледано дају се две могућности регионалног каналисања поменутих

насеља. Прва могућност регионалног приступа је повезивање свих насеља колекторима и

довођење отпадних вода до Сомбора на градски уређај за пречишћавање отпадних вода.

Друга могућност је решавање група насеља заједничким или самосталним системом

канализације, у зависности од локација насеља и близине и конфигурације хидрографске

мреже отворених токова.

До реализације планских решења евакуације фекалних отпадних вода насељених

места, као прелазно решење изграђиваће се локални - индивидуални системи кућних

уређаја на анаеробном принципу.

Канализационим системом треба обухватити највећи могући број корисника,

нарочито јавне и привредне објекте, са одговарајућим постројењима за пречишћавање

отпадних вода.

У ретко насељеном подручју, викенд зонама и објектима у атару, где је

нецелисходна изградња канализационе мреже, иницирати градњу водонепропусних

септичких јама у складу са прописима тако да се отпадне воде не инфилтрирају у тло.

Димензије канализационе мреже дефинисати кроз израду техничке документације.

Пројекте канализационе мреже и објеката радити према техничким прописима надлежне

комуналне организације и на исте прибавити сагласност. Израду пројектне документације,

изградњу канализационе мреже, начин и место прикључења објеката на спољну

канализациону мрежу радити у сарадњи и према условима надлежног јавног и комуналног

предузећа.


у насељу пројектовати и градити канализациону мрежу као сепаратну, тако да се

посебно прихватају санитарне, а посебно атмосферске воде;

положај планиране канализационе мреже је у појасу регулације саобраћајница,

односно око осовине пута;

санитарно-фекалне и технолошке отпадне воде могу се испуштати у градску

канализациону мрежу, а потом одвести на УПОВ града. За технолошке отпадне и

атмосферске воде са зауљених и запрљаних површина, предвидети предтретман

код сваког загађивача. Квалитет вода после предтретмана, мора задовољити



153

критеријуме из Одлуке о санитарно-техничким условима за испуштање отпадних

вода у јавну канализацију града Сомбора, као и критеријуме из Уредбе о

граничним вредностима емисије загађених материја у воде и роковима за њихово

достизање (''Сл. Гласник РС'', бр. 67/11 и 48/12);

одвођење атмосферских вода из индустријских зона и комплекса вршити

искључиво преко сепаратора уља и масти;

минимална дубина укопавања је око 1,0 m;

минимални пречник уличних канализационих колектора не сме бити мањи од

250 mm;

минималне падове колектора одредити у односу на усвојене пречнике, према

важећим прописима и стандардима;

црпне станице фекалне канализације радити као шахтне и лоцирати их у зеленој

површини са прилазом за сервисно возило;

пре упуштања у реципијент, отпадне воде насељених места пречистити на

насељском уређају за пречишћавање отпадних вода (УПОВ) до степена који

омогућава одржавање II класе воде у реципијенту по Уредби о класификацији;

уличну канализациону мрежу поставити око осовине постојећих и планираних

саобраћајница или у зеленом појасу;

уградити ревизиона окна – шахтове на свим прикључцима, преломима и правим

деоницама канала на прописним растојањима;

начин изградње канализације отпадних вода прилагодити хидрогеолошким и

топографским карактеристикама терена;

динамику изградње канализација усагласити са изградњом саобраћајница, како се

исте не би накнадно раскопавале;

при проласку канализационе мреже испод путева вишег ранга, пруга, водотока и

сл., потребно је прибавити сагласности надлежних институција;

канализациону мрежу поставити у профилу улице на удаљењу од осталих

инсталација инфраструктуре према важећим стандардима и прописима;

израдити идејне и главне пројекте колекторске и секундарне канализационе мреже

за подручја која нису обухваћена досадашњом прорачунском шемом за

димензионисање канализационе мреже и на основу њих вршити изградњу,

реконструкцију и доградњу свих потребних објеката за потребе одвођења отпадних

вода;

приликом прикључења нових цевовода отпадних вода на постојеће цевоводе,

укључење извести тако да кота дна новог цевовода буде виша од коте дна

цевовода на који се прикључује. Препоручује се прикључење у горњој трећини;

за потребе одвођења употребљених отпадних вода пре изградње јавне фекалне

канализације, дозвољена је изградња водонепропусних септичких јама на

минимално 3,00 m од свих објеката и граница парцеле;

укинути све илегалне испусте отпадних вода у канале;

пројектном документацијом решити третман отпадних вода као и отпадних вода

великих индустријских загађивача у насељима;

где се покаже економично, извршити регионализацију и у погледу пречишћавања

отпадних вода, тј градити заједнички УПОВ за два и више насеља која су

територијално одн. технолошки блиски;

пројектовању УПОВ-а приступа се након анализе улазних параметара и излазних

критеријума, односно након усвајања капацитета постројења и технолошког

процеса пречишћавања, претходне анализе алтернативних решења израђеним

према потребама пречишћавања, локалним условима урбаног подручја и

техноекономским подацима;

из одабраног процеса пречишћавања произилази иѕбор објеката и уређаја, избор

локације УПОВ-а, конципирање шеме постројења, дефинитиван хидраулички

прорачун, избор опреме, архитектонско-грађевинско обликовање, услови извођења

и експлоатација постројења, услови заштите на раду и др.;

локација УПОВ-а се лоцира ближе насељу, што утиче на смањење дужине

колектора, а омогућава се и лакше прикључење на осталу инфраструктуру (вода,



154

струја, пут), а такође се води рачуна и о близини реципијента, као и о правцу

доминантних ветрова;

локација се поставља обично на најнижем месту у канализационом систему, како

би се избегла градња црпних станица и дубље укопавање остале инфраструктуре,

што значајно поскупљује изградњу;

идеално је омогућити гравитациони доток загађене воде до УПОВ-а;

треба водити рачуна о томе где ће се одлагати и депоновати обрађени муљ.

техничком документацијом решити третман отпадних вода великих индустријских

загађивача;

студијом процене сваког појединачног пројекта на животну средину ће се оценити

квалитет животне средине у контексту предложеног третмана отпадних вода.

Одвођење атмосферских вода


У улицама чија ширина регулације не дозвољава постављање обе канализације,

поставити само фекалну канализацију. Атмосферске воде из поменутих улица, потребно је

прикупити пре раскрсница са саобраћајницама у којима је планирано постављање

атмосферске канализације и укључити их у атмосферске канале.

Предвидети одводњавање свих улица, водећи рачуна о квалитету вода које се

прихватају канализационим системом.

Постојећи канали су у врло лошем стању, запуштени и забарени, иако су већим

делом регулисани, па оцена постојећег стања никако не може бити задовољавајућа. Као

ургентно требало би их прочистити и уредити, а са циљем успостављања нормалног

водног режима. Такође, са аспекта заштите животне средине, неопходно је укинути све

илегалне изливе отпадних вода у ове водотоке.

Сакупљене атмосферске воде одвести до најближег реципијената. Атмосферске

воде, пре упуштања, потребно је пречистити на таложнику за механичке нечистоће и на

сепараторима уља и масти, до нивоа квалитета воде у реципијенту, прописаног Уредбом о

категоризацији водотока (''Службени гласник РС'', бр. 5/68 ), а у складу са Законом о

водама (''Службени гласник РС'', бр. 30/10).

Привредни објекти са агресивним отпадним водама пре испуста у канализациону

мрежу морају обавити интерни предтретман механичко-хемијског пречишћавања.


атмосферску канализацију градити делимично као зацевљену, положену уз уличне

саобраћајнице, а делимично као отворену, у зависности од техно-економске анализе;

атмосферске воде пре упуштања у реципијент очистити од механичких нечистоћа на

таложнику, односно сепаратору уља и масти;

одвођење атмосферских вода из индустријских зона и комплекса вршити искључиво

преко сепаратора уља и масти;

минимални пречник уличне кишне канализације не сме бити мањи од 300 mm;

све колске прилазе и укрштања са саобраћајницама, обавезно зацевити према


све колске прилазе и укрштања са саобраћајницама, обавезно зацевити према


кишну канализацију поставити изнад нивоа поземних вода уз обавезно заптивање

спојева;

начин изградње атмосферске прилагодити хидрогеолошким и топографским

карактеристикама терена;

до изградње атмосферске канализације одвођење атмосферских вода са коловоза

решити риголама или упојним јарковима;

улив атмосферских вода у канале извести путем уређених испуста који су осигурани

од ерозије и који не залазе у протицајни профил канала;



155

забрањује се спречавање несметаног протицаја воде, успоравање и дизање нивоа

воде, чиме би се могао пореметити постојећи режим вода на објектима и у земљишту;

уређење отворених канала биће дефинисано израдом одговарајуће пројектно-

техничке документације и претходним условима надлежног вдопривредног предузећа;

одбрамбени насип мора бити заштићен тако да се у брањеном појасу ширине 50 m и

небрањеном појасу ширине 10 m не могу градити никакви објекти, копати канали,

садити дрвеће и сл. у смислу члана 133. Закона о водама (''Службени гласник РС'',

број 30/10);

у циљу заштите од поплава од високих нивоа подземних вода и од вишка

атмосферских вода потребно је редовно одржавати канале и пропусте;

забрањено је испуштање свих отпадних вода у водотоке.

Одлагање отпада и други комунални објекти и површине

Регионална депонија комуналног отпада

Третман и одлагање комуналног отпада, на основу утврђених принципа, одвијаће

се на регионалном нивоу.

За изградњу регионалне санитарне депоније за одлагање, складиштење и прераду

више категорија отпада (комунални, комерцијални и индустријски отпад) и пратеће

инфраструктуре на територији Града Сомбора потребна је израда Плана детаљне

регулације за комплекс регионалне депоније у складу са свом важећом законском

регулативом, која ову област регулише. Планирана површина Регионалне депоније је 40

ha.

Регионална депонија мора бити опремљена са:

- Површином за одлагање отпада формираним по захтевима EУ:непропусна подлога,

дренажне цеви за одвод процедних вода, гасне система за сакупљање издвојених

гасова ( у периоду рада депоније пре изградње постројења за третман);

- Објектима: административна зграда са лабораторијом, објекат за прање возила и

контејнера, компензационим базеном, мостном вагом за одмеравање отпада;

- Постројењем за пречишћавање отпадних вода;

- Саобраћајном инфраструктуром: паркинзи за претоварна и транспортна возила,

аутомобиле, привремене саобраћајнице за кретање по телу депоније;

- Инфрастртуктуром: водоводна и канализациона мрежа, електрична енергија за

напајање, осветљење, хидрантна мрежа;

- Приступном саобраћајницом;

- Оградом и капијом.

Локација и уређење депонија отпадних материја мора бити у складу са одредбама

Правилника о депонијама и уз пуну заштиту површинских и подземних вода од загађења.

Развој водоводног система усагласити са концептом развоја водоснабдевања, при чему се

посебна пажња мора обратити на зоне санитарне заштите и заштиту изворишта од

могућих загађења издани.

За све друге активности мора се предвидети адекватно техничко решење у циљу

спречавања загађења и промене режима површинских и подземних вода.

Приликом изгадње Регионалне депоније неопходно је испоштовати следеће мере

заштите:

Забрањено је коришћење, уништавање и предузимање других активности којима

би се могле угрозити строго заштићене врсте и њихова станишта. Због тога

предложена граница мора бити коригована тако да укупна површина постојећег

сметлишта, регионалне депоније и пратећих садржаја не може да износи више од

40 ha. То подразумева корекцију северне границе тако да максимално растојање

између јужне и северне границе не буде веће од 450 m, мерено дуж канала бр.15.

Корекција се односи и на планирање приступне саобраћајнице, како би био

искључен прелазак саобраћајнице преко станишта строго заштићених врста.

Лоцирање прикључења ограничава се на наведених 450 m дуж канала бр.15, на

западном делу границе депоније.



156

Организација простора треба да буде извршена тако да се тело депоније лоцира на

вишем терену, а смештај планираних пратећих садржаја на деловима простора са

мањом надморском висином.

У циљу дугорочне заштите строго заштићених врста слатинских станишта,

забрањује се нарушавање стања квалитета подземних и површинских вода и

постојећег водног режима.

Ради заштите земљишта и подземне воде, обезбедити адекватну изолацију тела

депоније од околног терена, као и система за пречишћавање процедних вода.

Неопходно је коришћење двоструког изолационог слоја, у комбинацији са системом

за регистровање евентуалних оштећења на геомембрани.

Динамику контроле угрожавајућих параметара у подземним водама планирати

зависно од осетљивости подручја на загађивање. Пиозиметре поставити у складу

са смером, висином и правцем кретања подземних вода.

Непречишћене и недовољно пречишћене отпадне воде (чији квалитет не одговара

карактеристикама за II класу) не смеју се упуштати у реципијент. Муљ из процеса

пречишћавања користити за прекривање тела депоније.

Грађевинско-техничким решењима у свим сегментима управљања отпадом

обезбедити заштиту од акцидента (расипања, акцидентног изливања, пожара и сл.)

на простору станишта стртого заштићених врста.

Приликом подизања заштитног зеленила са улогом вишефункционалног пуфер

појаса неопходно је следеће:

o зелене површине повезати у целовит систем зеленила, уз одговарајућу

разноврсност врста и физиогномије, тј. спратовности дрвенасте вегетације;

o забрањено је коришћење инвазивних врста (наведених у образложењу

услова), а неопходно је обезбедити учешће аутохтоних жбунастих и

дрвенастих врста;

o изоловањем функције саобраћаја приликом формирања заштитног зеленила

дуж граница простора према фреквентним саобраћајницама избегавати

садњу врста са јестивим плодовима које би привукле животиње.

Пројектом санације постојећег сметлишта предвидети примену одговарајућих мера

заштите и техничко-технолошких решења за смањење и спречавање негативних

утицаја на ваздух, земљиште, површинске и подземне воде.

Пројектни задатак, осим детаљно обрађених мера санације треба да садржи и мере

рекултивације простора угроженог несанитарним одлагањем отпада на предметној

локацији. Поступак рекултивације мора да подразумева комбинацију одговарајућих

техничких и биолошких поступака.

Ограда у окружењу тела депоније мора бити од материјала који обезбеђује

искључење приступа ситним глодарима и другим животињама. Простор депоније

треба да буде обезбеђен њиховог приступа и у периоду након завршетка

експлоатације (присуство травне вегетације на ревитализоване површине може

привући хербиворе и изложити их ризику од тровања). Контаминирани биљни

покривач (трава, сено) настао у процесу фиторемедијације, са одређеном

концентрацијом отровних материја одстрањених из супстрата, такође не сме да се

користи за исхрану домаћих животиња.

Мере заштите слатинских станишта подразумевају забрану нарушавања постојећег

водног режима. Уколико радови неопходни за изградњу и функционисање регионалне

депоније утичу на промену хидролошког режима подручја, тиме се угрожава опстанак

темељних вредности због којих је овај простор, као станиште строго заштићених врста,

предложен за заштиту. Са друге стране, за заштиту станишта неопходно је обезбедити

очување квалитета подземних и површинских вода. Уколико би прекривање отпада

земљаним материјалом представљало једину предвиђену меру у поступку санације,

позитиван ефекат на животну средину представљао би спречавање распростирања лаких

фракција отпада у околни простор ваздушним путем, али би и даље остао присутан

проблем интезивног вишегодишњег утицаја на стање квалитета околног земљишта и

подземних вода.



157

Постојећа сметлишта и депоније комуналног отпада

Постојећа сметлишта и насељске депоније комуналног отпада морају се најхитније

затворити и санирати, а код депоније која се користи као прелазно решење треба

применити најнужније мере заштите (ограђивање депоније, физичко обезбеђивање,

довођење потребне инфраструктуре, прекривање отпада слојем земље, одвођење

отпадних вода из тела депоније и садњу заштитног зеленила).

Након почетка рада регионалне депоније и престанка коришћења ових депонија

потребно је извршити њихову санацију и рекултивацију на основу одговарајуће техничке

документације.

Комплекс постројења за третман отпада животињског порекла-кафилерија

За изградњу Кафилерије обавезна је израда Плана детаљне регулације. До

изградње нове Кафилерије, дозвољава се адаптација и реконструкција постојеће

Кафилерије на постојећој локацији, у циљу унапређења технолошког процеса и

побољшања услова заштите животне средине.


За изградњу Прихватилишта за смештај животиња обавезна је израда

урбанистичког пројекта.

У комплексу је предвиђена изградња боксова за смештај животиња са пратећим

садржајима: канцеларијски простор, санитарни чвор, просторије за ветеринарску службу,

просторије за прање животиња, просторије за смештај хране, радионица, остава,

хидрофорска кућица, водонепропусна септичка јама, као прелазно решење до изградње

водоводне и мреже фекалне канализације.

1.6.4. Електроенергетска инфраструктура

Целокупну електроенергетску мрежу и трафостанице градити у складу са важећим

законским прописима и нормативима из ове области.

Објекти становања и остали објекти морају имати обезбеђено снабдевање

електричном енергијом са јавне мреже индивидуално решено.

Правила грађења за комплексе трансформаторске станице

Минимална парцела за изградњу комплекса трансформаторске станице и

високонапонског разводног постројења треба да буде минимално 70x70m;

Објекат градити од чврстог стандардног материјала: сендвич зидови од опеке и

блокова са хоризонталним и вертикалним армирано-бетонским серклажима и

одговарајућом термо и хидроизолацијом;

За потребе садржаја изградиће се армирано-бетонски стуб као носач антена. По

потреби, телефонски прикључак обезбедити са најближе насељске ТТ мреже,

према условима које издаје надлежно предузеће;

Обезбедити колски прилаз објекту минималне ширине 5,0m за допрему, монтажу и

одржавање опреме, као и приступ ватрогасном возилу са постојеће приступне

саобраћајнице и пешачки прилаз;

Обезбедити прикључак на водоводну и канализациону мрежу;

Колско-манипулативне и пешачке површине извести од бетона, бехатона и сл.;

Трафо станице морају бити ограђене прописаном оградом. Врата и капије на

уличној огради не могу се отварати ван регулационе линије. Минимална висина

ограде је 2,0 m;

Све неизграђене и неизбетониране површине на парцели адекватно озеленити и

хортикултурно уредити (без високог растиња).



158

Трафостанице 20/0,4 kV

Трафостанице градити као монтажно-бетонске (МБТС), зидане (ЗТС) или стубне

(СТС). Све постојеће трафо станице се задржавају и дозвољава се њихово

проширење и реконструкција.

СТС се може градити у линији постојећег надземног вода или ван њега на парцели

власника (корисника), најмање 3m од стамбених и других објеката.

Удаљеност енергетског трансформатора од суседних објеката мора износити

најмање 3m.

Ако се трафостаница смешта у просторију у склопу објекта, просторија мора

испуњавати услове грађења из важећих законских прописа пре свега "Правилника

о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од

пожара" ("Сл.лист СФРЈ" бр. 74/90).

Трафостанице градити за рад на 20 kV напонском нивоу.

Код избора локације ТС водити рачуна о следећем: да буде постављена што је

могуће ближе тежишту оптерећења (где је могуће обавезан приступ са јавне

површине); да прикључни водови буду што краћи, а расплет водова што

једноставнији; о могућности лаког прилаза ради монтаже и замене опреме; о

могућим опасностима од површинских и подземних вода и сл.; о присуству

подземних и надземних инсталација у окружењу ТС; и утицају ТС на животну

средину.

Електроенергетски водови се трасирају тако:

- да не угрожавају постојеће или планиране објекте, као и планиране намене

коришћења земљишта;

- да се подземни простор и грађевинска површина рационално користе;

- да се поштују прописи који се односе на друге инфраструктуре објекте;

- да се води рачуна о геолошким особинама тла, подземним и питким водама.

Полагање каблова

20 kV мрежу градити подземно у кабловским канализацијама директно полагањем у

земљу и ваздушно на бетонском стубовима, а на периферији насеља ваздушно на

бетонском стубовима.

Дубина укопавања каблова не сме бити мања од 1,1m за каблове од 20 kV и виших

напонских нивоа, односно од 0,7m нижих напонских нивоа.

Електроенергетску мрежу полагати најмање 1,0 m од темеља објеката и 1m од

коловоза, где је могуће мрежу полагати у слободним зеленим површинама, а од осе

дрвореда 2,0 m.

Подземни водови се полажу у тротоару на дубини од 1,0 m, на растојању 0,5m од

регулационе линије, у зеленој површини или путном земљишту на дубини од 0,8m,

или у профилу саобраћајнице, на дубини од 1,0m.

У коридорима државних путева, каблови који се полажу паралелно са државним

путем, морају бити положени минимално 3,00 m од крајње тачке попречног

профила пута односно према условима надлежног предузећа за путеве. Минимална

дубина полагања каблова и заштитних цеви (при укрштању са државним путем)

износи 1,5 m мерено од најниже горње коте коловоза до горње коте заштитне

цеви.

Минимална удаљеност електричног стуба од пловних река и канала при укрштању

и паралелном вођењу треба да буде 14 m, односно по условима надлежног

водопривредног предузећа.

Ако се у истом рову полажу и водови других инсталација, морају се задовољити

минимална прописана растојања заштите.

Није дозвољено полагање електроенергетског кабла изнад цеви водовода или

испод цеви канализације.

При укштању електроенергетских каблова са гасоводом, вертикално растојање

мора бити веће од 0,3 m, а при приближавању и паралелном вођењу хоризонтално

растојање мора бити минимално 0,5 m.



159

Паралелно вођење и укрштање електроенергетске инфреструктуре са

саобраћајном, водопривредном, енергетском и телекомуникационом

инфраструктуром мора бити у складу са условима надлежних предузећа за

инфраструктуру.

У истом рову никада не полагати електроенергетске водове и топловоде или

пароводе.

Укрштање кабловског вода са путем изван насеља врши се тако што се кабл

полаже у бетонски канал, односно у бетонску или пластичну цев увучену у

хоризонтално избушен отвор, тако да је могућа замена кабла без раскопавања

пута. Вертикални размак између горње ивице кабловске канализације и површине

пута треба да износи најмање 0,8 m.

Међусобни размак енергетских каблова (вишежилних, односно кабловског снопа

три једножилна кабла) у истом рову одређује се на основу струјног оптерећења,

али не сме да буде мањи од 0,07 m при паралелном вођењу, односно 0,2 m при

укрштању. Да се обезбеди да се у рову каблови међусобно не додирују, између

каблова може целом дужином трасе да се постави низ опека, које се монтирају

насатице (ужом страном) на међусобном размаку од 1m;

При укрштању енергетских и телекомуникационих каблова угао укрштања треба да

буде 90°. На прелазима испод саобраћајница предвидети механичку заштиту

(челичне или бетонске цеви).

При паралелном вођењу енергетских и телекомуникационих каблова најмање

растојање мора бити 0,50 m за каблове напона до 1 kV, односно 1,0 m за каблове

напона преко 1 kV. Угао укрштања треба да буде 90°. Ако се ово не може постићи,

енергетски кабл потребно је поставити у проводну цев.

При укрштању са телекомуникационим кабловима најмање растојање мора бити

веће од 0,5m, а угао укрштања треба да буде у насељеним местима најмање 30°,

по могућству што ближе 90°, а ван насељених места најмање 45°. По правилу

електроенергетски кабл се полаже испод телекомуникационих каблова.

Није дозвољено паралелно полагање енергетских каблова изнад или испод цеви

водовода и канализације.

Хоризонтални размак енергетског кабла од водоводне или канализационе цеви

треба да износи најмање 0,5m за каблове прекo 20 kV, односно најмање 0,4m за

остале каблове.

При укрштању, енергетски кабл може да буде положен испод или изнад водоводне

или канализационе цеви на растојању од најмање 0,4m за каблове преко 20 kV,

односно најмање 0,3m за остале каблове.

Уколико не могу да се постигну размаци из претходне две тачке на тим местима

енергетски кабл се провлачи кроз заштитну цев.

Није дозвољено паралелно полагање електроенергетских каблова изнад или испод

цеви гасовода.

Размак између енергетског кабла и гасовода при укрштању и паралелном вођењу

треба да буде у насељеним местима 0,8m, односно изван насељених места 1,2m.

Размаци могу да се смање до 0,3m ако се кабл положи у заштитну цев дужине

најмање 2m са обе стране места укрштања или целом дужином паралелног вођења.

Трасе каблова обележити белегама (видним ознакама). Кабловске ознаке

постављати у оси трасе изнад кабла, изнад спојнице, изнад тачке укрштања и

изнад крајева кабловске канализације.

Геодетско снимање трасе кабла вршити пре затрпавања рова у року од 24 часа по

завршетку полагања кабла.

Извођење надземних водова

Високонапонска и средњенапонска мрежа у атару се може градити надземно, по

могућности у већ постојећим електроенергетским коридорима.

Око надземних 110 kV далековода обезбедити коридор од 50 m (по 25 m од

далековода са обе стране), око 400 kV обезбедити коридор од 80 m (по 40 m од



160

далековода са обе стране), у којима се не могу градити објекти без сагласности

власника далековода, а око 10 kV и 20 kV, надземних водова обезбедити коридор

од по 5m са обе стране осе далековода, у којем неће бити дозвољена градња, као

ни засађивање високог растиња без претходне сагласности надлежног предузећа.

Минимална удаљеност електричног стуба од земљишног појаса пута при укрштању,

треба да буде од 10-40 m у зависности од категорисаности пута, односно по

условима надлежног предузећа за путеве.

Минимална висина најнижих високонапонских проводника треба да буде око 7,5m,

при укрштању са путевима, односно по условима надлежног предузећа за путеве;

Минимална удаљеност електричног стуба од пружног појаса неелектрифициране

пруге при укрштању, треба да буде од 5,0-10,0 m , а минимална висина најнижих

проводника 7,0 m, односно по условима надлежног предузећа.

Минимална удаљеност електричног стуба од пружног појаса електрифициране

пруге при укрштању, треба да буде минимално 15,0 m, а минимална висина

најнижих проводника 12,0 m, односно по условима надлежног предузећа.

Нисконапонски самоносећи кабловски склоп (НН СКС) монтирати на бетонске

стубове са размаком до 40 m. Изузетно НН СКС може да се полаже и по фасади

зграде.

Није дозвољено директно полагање НН СКС у земљу или малтер.

Вођење водова преко зграда које служе за стални боравак људи треба ограничити

на изузетне случајеве, ако се друга решења не могу технички или економски

оправдати (сматра се да вод прелази преко зграде и кад је растојање хоризонталне

пројекције најближег проводника у неотклоњеном стању од зграде мање од 3m за

водове до 20 kV, односно мање од 5m за водове напона већег од 20 kV).

У случају постављања водова изнад зграда потребна је електрично појачана

изолација, а за водове изнад стамбених зграда и зграда у којима се задржава већи

број људи, потребна је и механички појачана изолација.

Није дозвољено постављање зидних конзола или зидних и кровних носача водова

на стамбеним зградама.

Није дозвољено вођење водова преко објеката у којима се налази лако запаљив

материјал (складишта бензина, уља, експлозива и сл.).

На пролазу поред објеката у којима се налази лако запаљив материјал

хоризонтална сигурносна удаљеност једнака је висини стуба увећаној за 3,0m, а

износи најмање 15,0m.

Одређивање осталих сигурних удаљености и висина од објеката, као и укрштање

електроенергетских водова међусобно као и са другим инсталацијама вршити у

складу са Правилником о техничким нормативима за изградњу надземних

електроенергетских водова називног напона од 1 kV до 400 kV ("Службени лист

СФРЈ" бр. 65/88).

Заштиту од атмосферског пражњења извести класичним громобранским

инсталацијама у облику Фарадејевог кавеза према класи нивоа заштите објеката у

складу са Правилником о техничким нормативима за заштиту објеката од

атмосферског пражњења ("Службени лист СРЈ" бр. 11/96).

Прикључење објеката на јавну електроенергетску мрежу извести по условима

надлежног предузећа.

Ако је нисконапонска мрежа подземна, кућни прикључак може бити само подземан,

а ако је нисконапонска мрежа надземна, кућни прикључак може бити надземни или

подземни.

Код индивидуалних потрошача мерно место може да буде на граници парцеле у

засебном орману или на фасади објекта (Техничке препоруке бр. 13 и 13а). Стубови и

канделабри јавног осветљења се постављају уз регулациону линију или 0,3 m од

ивичњака, а није дозвољено њихово постављање изнад других подземних инсталација и

средином тротоара.



161

Јавна расвета

Светиљке јавне расвете поставити на стубове поред саобраћајница.

За расветна тела користити живине светиљке високог притиска или натријумове

ниског (високог) притиска како би се добио одговарајући ниво осветљености

саобраћајница у складу са препорукама СКО-а (Српски комитет за осветљење).

Светиљке за осветљавање саобраћајница поставити на стубове поред

саобраћајнице на мин. растојању од 0,5 m (нисконапонска мрежа за потребе јавне

расвете ће бити каблирана).

Производни енергетски објекти обновљивих извора енергије

Парк ветроелектрана се може градити на пољопривредном земљишту уз добијање

сагласности надлежног министарства за пољопривреду;

Стуб на који се поставља ветроелектрана, градити као слободностојећи у складу са

законским условима и прописима који важе за изградњу таквих објеката;

До сваког стуба ветроелектране обезбедити прилазни пут;

Произведену електричну енергију из ветроелектране преко трансформаторског

постројења конектовати у јавни електроенергетски систем;

Обезбедити прикључење на 400kV или 110kV преко трансформаторског и

високонапонског разводног постројења, односно 20kV мрежу јавног

електроенергетског система, осим извора који ће служити за сопствену производњу

електричне енергије;

Електроенергетску мрежу која повезује ветроелектране са трансформаторском

станицом градити подземно;

Мeђусобна удаљеност стубова ветроелектране мора бити 5-9 пречника ротора у

правцу главног ветра и 3-5 пречника ротора у правцу нормалном на правац

главног ветра;

Појединачне стубове ветроелектране за сопствену производњу градити на основу

услова из овог Просторног плана, а парк ветроелектрана на основу урбанистичког

плана;

Производни енергетски објекти се не могу градити у заштићеним природним и

културним добрима, шуми и шумском земљишту;

Најмања удаљеност ветропарка од насеља и насељених делова мора бити од 500-

1000m у зависности од примењене технологије ветрогенератора;

Удаљеност ветроелектране од државних путева не може бити мање од висине стуба

са пропелером, мерено од спољње ивице земљишног појаса пута;

Стубови ветроелектране, укључујући и темеље на које се постављају, могу се

градити ван заштитног појаса општинског пута (5 m ширине);

При изради техничке документације за изградњу ветроелектране у заштитном

пружном појасу у коридору железничке пруге, Инвеститор је дужан да се обрати

''ЈП Железнице Србије'', Сектору за стратегију и развој за добијање техничких

услова за пројектовање, као и сагласности на техничку документацију;

Стубови ветроелектране, укључујући и темеље на које се постављају, могу се

градити на мин. 10 m од парцеле канала;

Соларне електране градити ван насеља, на пољопривредном земљишту на основу

урбанистичког плана;

Производни објекти већих капацитета, за које грађевинску дозволу издаје

министарство надлежно за послове грађевинарства, могу се градити у радним

зонама у насељима, као и ван насеља у склопу постојећих и планираних радних

зона, и као засебни комплекси на пољопривредном земљишту на основу

урбанистичког плана;

Производни објекти мањих капацитета који ће служити за сопствене потребе могу

се градити у склопу салаша, пољопривредних комплекса, радних садржаја ван

насеља.

Мале хидроелектране се могу градити на постојећим водотоцима (каналима)

директном применом Просторног Плана Града Сомбора и ППППН ''Горње



162

Подунавље'', издавањем урбанистичких аката за изградњу малих хидроелектрана

на основу техничке документације израђене од стране овлашћеног пројектанта, уз

прибављање услова заштите природе и услова водопривреде и неугрожавања

осталих корисника простора.

Могу се градити садржаји у функцији енергетског производног објекта: производни

објекти, соларни колектори, трансформаторско и разводно постројење, пословни

објекат, високонапонски надземни и средњенапонски подземни водови;

Комплекс мора бити опремљен неопходном саобраћајном, водном, енергетском и

електронском комуникационом инфраструктуром, а архитектонска обрада

планираних објеката у комплексу трафостанице 20/110 kV, односно 110/400 kV и

инфраструктурне мреже по условима за ову врсту објеката из овог Просторног

плана;

Основни урбанистички показатељи, спратност објеката и други услови за уређење

и изградњу биће дефинисани урбанистичким планом или пројектом, у складу са

законском регулативом, која ову област уређује и техничком документацијом, када

буду познати корисници простора и конкретни садржаји.

1.6.5. Термоенергетска инфраструктура

Гасна инфраструктура

Магистрални нафтоводи и гасоводи и нафтоводи и гасоводи за међународни

транспорт

Ако гасовод пролази близу других објеката или је паралелан с тим објектима,

одстојање не сме бити:

o мање од 5 m од регионалних и локалних путева, рачунајући од спољне

ивице путног појаса;

o мање од 10 m од државних путева II реда, рачунајући од спољне ивице

путног појаса;

o мање од 20 m од државних путева I реда (ауто-путева), рачунајући од

спољне ивице путног појаса;

o мање од 20 m од железничке пруге, рачунајући од спољне границе пружног

појаса;

o мање од 30 m од надземних делова цевовода, рачунајући од спољне ивице

путног појаса односно од границе пружног појаса, осим ако је цевовод

постављен на друмски или железнички мост;

o мање од 15 m од индустријских колосека, рачунајући од осе крајњег

колосека;

o мање од 50 cm од других подземних инсталација и мелирационих објеката,

рачунајући од спољне ивице цевовода инсталације или објекта;

o мање од 10 m од регулисаних водотокова и канала, рачунајући од ножице

насипа.

Ако цевовод пролази близу нерегулисаних водотокова, бунара, извора и

изворишних подручја, као и ако је паралелан са водотоцима, потребно је

прибавити сагласност од организације и органа надлежних за послове

водопривреде, а ако пролази близу електроенергетских постројења и водова,

одстојање мора бити у складу са нормативима прописаним у одговарајућим

српским стандардима.

Изградња прелаза гасовода преко железничке пруге и железничког моста није

дозвољена, осим у изузетним случајевима, у којима се мора прибавити посебна

сагласност од надлежних органа или организација удруженог рада које управљају

пругом или мостом.



163

Ако се цевовод поставља испод саобраћајнице бушењем рова испод те

саобраћајнице, мора се употребити заштитна цев одговарајуће чврстоће и

пречника који је најмање за 100 mm већи од спољашњег пречника цевовода.

Дужина заштитне цеви цевовода испод саобраћајнице код јавних путева мора бити

већа од ширине коловоза за по 1 m с једне стране и с друге стране, рачунајући од

спољне ивице путног појаса, а код железничке пруге дужина заштитне цеви мора

бити већа од ширине пруге за по 5 m и с једне и с друге стране, рачунајући од осе

крајњег колосека, односно за по 1 m, рачунајући од ножице насипа.

Заштитне цеви које се постављају ради преузимања спољних оптерећења морају се

прорачунати на чврстоћу према максималном оптерећењу које је могуће на том

делу саобраћајнице.

Цевовод се у заштитну цев мора извући тако да се не оштети његова

антикорозивна изолација и мора бити постављен на изолованим подметачима ради

спровођења катодне заштите.

Крајеви заштитне цеви морају бити заптивени.

У заштитну цев, на једном крају или на оба краја мора се уградити контролна цев

пречника најмање 50 mm, ради контролисања евентуалног пропуштања гаса у

међупростор заштитне цеви гасовода.

Контролне цеви цевовода морају бити извучене изван путног појаса на одстојању

најмање 5 m од ивице крајње коловозне траке, односно изван пружног појаса – на

одстојању најмање 10 m од осе крајњег колосека, са отворима окренутим на доле и

постављеним на висину од 2 m изнад површине тла.

При укрштању гасовода са саобраћајницама, водотоцима и каналима, угао између

осе цевовода и осе препреке мора да износи између 90° и 60°.

У појасу ширине од 5 m на једну и другу страну, рачунајући од осе цевовода,

забрањено је садити биље чији корени досежу дубину већу од 1 m односно за које

је потребно да се земљиште обрађује дубље од 0,5 m. У том појасу не сме бити

препрека (ограде и сл.) и мора стално бити проходан за приступ тешких возила у

случају интервенција на гасоводу.

У појасу ширине 30 m на једну и другу страну од осе гасовода, забрањено је

градити зграде намењене за становање или боравак људи без обзира на то у који

је разред цевовод сврстан. Све планиране објекте и инсталације поставити на

безбедној удаљености од гасовода.

Сва постојења и уређаји на гасоводу морају бити изведени према условима

наведеним у табели бр.19.

Табела бр. 19: Растојања објеката у саставу гасовода од других објеката

Грађевински и други објекти

ГАСНИ ОБЈЕКТИ (удаљеност у m)

МРС, МС, РС И ППС

Компресорске станице

Блокадни вентили

са издувом

Чистачке станице Зидане или

монтажне

На отвореном

или под надстрешницом

≤ 30.000 m3/h

> 30.000 m3/h

За све капацитете - - -

Стамбене и пословне зграде

15 25 30 100 30 30

Производне фабричке зграде и радионице

15 25 30 100 30 30

Складишта запаљивих течности

15 25 30 100 30 30

Електрични водови (неизоловани надземни)

За све случајеве: висина стуба далековода +3 m



164

Трафо станице 30 30 30 30 30 30

Железничке пруге и објекти

30 30 30 30 30 30

Индустријски колосеци

15 15 25 25 15 15

Ауто-путеви 30 30 30 30 30 30

Државни путеви I реда

20 20 30 20 30 20

Државни путеви II реда и општински путеви

10 10 10 10 10 10

Остали путеви 6 10 10 10 15 10

Водотоци 5 5 5 20 5 5

Шеталишта и паркиралишта

10 15 20 15 30 30

Остали грађевински објекти

10 15 20 30 15 15

Магистрални гасовод и разводни гасовод (р=50 bar)

Заштитни појас је минимум 30 m, обострано од ивице магистралног гасовода.

Забрањена је изградња стамбених, угоститељских и производних објеката, у заштитном

појасу. Изградња у близини гасовода условљена је Правилником о условима за несметан

и безбедан транспорт природног гаса гасоводима притиска већег од 16 бара (''Сл. гласник

Р С'' бр. 37/13). За добијање сагласности за градњу објеката у близини гасоводних

мрежа и објеката уважити стандарде ЈП Србијагаса: Технички услови за пројектовање,

изградњу и испитивање гасовода мерно регулационих станица и опреме, Југас.

Главна мернорегулациона станица (ГМРС)

Заштитна зона је 50 m у радијусу. Пројекти ГМРС капацитета већег од 30.000

Nm3/h морају имати посебно обрађен прорачун буке и мере заштите за снижавање нивоа

буке. До изласка српских прописа пројектанти су дужни придржавати се западно

немачких прописа G 494.

Мернорегулациона станица (МРС)

Заштитна зона је 15 m у радијусу. Забрањена је изградња стамбених,

угоститељских и производних објеката, у заштитној зони. Изградња у близини ГМРС и

МРС условљена је Правилником о техничким условима и нормативима за безбедан

транспорт течних и гасовитих угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима и

нафтоводима и гасоводима за међународни транспорт (Сл. лист СФРЈ бр. 26/85). За

добијање сагласности за градњу објеката у близини гасоводних мрежа и објеката уважити

стандарде Србијагаса: Технички услови за пројектовање, изградњу и испитивање

гасовода мерно регулационих станица и опреме.

МРС се по правилу смештају у посебно грађеним зградама или металним орманима

на посебним темељима.

Табела бр. 20: Препоручена растојања МРС од објеката

Улазни

притисак у

МРС (bar)

Најмање хоризонтално растојање (m)

До зграда и

других објеката

До железничких и

трамвајских пруга

(ближа шина)

До

аутопутева

(до ивице)

До надземних

електрични водова

до 7 10 10 5 1,5 пута висина

стуба 7 до 13 15 15 8



165

МРС са улазним притиском до 7 bara могу се инсталирати у кругу предузећа у

дограђеним просторијама до зграде у којима се налазе незапаљиви материјали.

У кругу индустријских предузећа МРС се се може поставити и на отвореном

простору.

Ако се МРС налази у ограђеним просторима индустријских објеката, може бити и

без сопствене ограде, али видно обележена са таблама упозорења и одговарајућом

заштитом у виду браника или слично. Заштита се постављ да би се спречила оштећења

од возила.

МРС не сме се градити ако у згради стално или привремено борави више од 20

људи. Кровна конструкција зиданог објекта станице мора бити таква да у случају

експлозије попусти пре зидова објекта.

Гасне регулационе и мерне станице у зависности од њихове врсте и величине, могу

се поставити у: посебном објекту, лименом орману, на отвореном простору, унутар

индустријске хале, унутар стамбене зграде, на крововима објеката и под земљом.

Метални ормани у којима су постављене МРС морају имати са доње и горње стране

отворе за вентилацију и морају бити постављени на висину која је довољна за

послуживање и ремонт опреме МРС.

Простор на коме се поставља МРС мора бити ограђен металном мрежом, или неком

врстом ограде. Ограда мора да испуњава следеће услове:

између ограде и спољних зидова МРС мора постојати заштитна зона од најмање 3,0 m,

ограда не сме бити нижа од 2,0 m;

улаз у МРС, као и одређен простор мора бити обезбеђен вратима која се отварају на

спољну страну, чије су димензије најмање 0,8x2,0 m;

уколико је опрема МРС постављена на отвореном простору , најмање растојање између

опреме мора бити 3,0 m;

минимална удаљеност мeрнорегулационих станица МРС у објектима од чврстог

материјала од трафо станице износи 30 m;

пројектант мора да предвиди приступни пут ван или у оквиру ограде МРС ширине 3,5

m за ватрогасно возило овинског оптерећења од 13 KN;

препоручује се примена вертикалних зелених застора (жива ограда, пузавице...).

Станице које се граде у стамбеним четвртима морају задовољити прописе у

погледу буке, односно Закон о заштити животне средине, Правилник о дозвољеном

нивоу буке у животној средини. Ниво буке мерен на огради станице (ако је изграђена на

отвореном) или на спољашњем зиду станице (ако је у згради или кућици) не сме прећи

вредност од 70 dB за индустријско подручје, односно 50 dB за стамбене четврти. Зоне

опасности од експлозије станица дефинишу се пројектом или посебним елаборатом.

Уколико се објекат МРС гради на јавној површини у зони раскрснице, њен положај

мора бити такав да не угрожава прегледност, безбедност и комфор кретања свих учесника

у саобраћају, у складу са техничким нормативима прописаним за ову област.

На гасоводу испред МРС, као и иза ње на растојању од најмање 5 m, а не даље од

100 m, морају се поставити запорни органи – противпожарне славине. Код индустријских

потрошача запорни органи испред МРС се могу изоставити, ако се запорни орган на

магистралном гасоводу налази на удаљењу мањем од 10 m од МРС.

Просторије, или дозидане зграде, у којима се постављају МРС, морају бити једноспратне

са лаким кровом и подом од тешко горивих материјала који не изазивају варнице при

удару неког предмета. Врата просторије се морају отварати на спољну страну. Дозидане

просторије у којима се смештају МРС морају се одвојити од зграде слепим незапаљивим

зидом, непропустљивим за гас и морају имати сопствени улаз.

Просторије МРС, као и просторије у којима је смештено постројење за грејање,

морају имати отворе за природно проветравање, чија укупна површина мора износити

најмање 10% од површине просторије. Горњи отвори морају бити постављени на најмање

2,20 m од основе, а доњи отвор на 0,30 m од основе. Сви отвори морају бити обезбеђени

од потпуног затварања и заштићени од атмосферских падавина и упада страних тела.



166

МРС морају имати следећу изолацију од атмосферског пражњења: изолацију

улазних и излазних цевовода помоћу диелектричних склопова, громобранску заштиту и

уземљење свих металних делова.

Ако постоји потреба за електричним осветљењем оно се мора извести у складу са

важећим прописима.

Гасовод до 12 bar-a

Заштитни појас гасовода p=6/12bar је минимум З m, обострано од ивице

гасоводне цеви, а заштитни појас гасовода р=4 bar је минимум 1 m, обострано од ивице

гасоводне цеви. Забрањена је изградња објеката у заштитном појасу. Изградња у близини

гасовода условљена је Правилником о техничким нормативима за пројектовање и

полагање дистрибутивног гасовода од полиетиленских цеви за радни притисак до 4 bar-a.

За добијање сагласности за градњу објеката у близини гасоводних мрежа и објеката

уважити стандарде ЈП Србијагаса: Технички услови за пројектовање, изградњу и

испитивање гасовода мерно регулационих станица и опреме, Југас Београд, 2000.

године.

Дубина полагања гасовода је минимално 0,6 m до максималних 1,0 m од његове

горње ивице. Препоручује се дубина од 0,8 m. Изузетно је дозвољена дубина 0,5 m код

укрштања са другим укопаним инсталацијама, или на изразито тешком терену, уз примену

додатних техничких мера заштите.

табела 21: Минималне дубине укопавања гасовода

Локација Минимална дубина

укопавања (m)

Зелене површине и испод тротоара 0,8

Уздужно вођење гасовода у коловозу 1,30

Укрштање гасовода са улицама 1,30

Обрадиве површине 1,0

Код паралелног вођења гасовода са путевима нижег, или вишег реда његово

растојање износи минимално 0,50 m мерено од спољне ивице одводног канала, ножице

усека или насипа.

Код паралелног вођења гасовода поред градских државних путева I и II реда,

положај се одређује посебно за сваки случај условима надлежне организације.

Распоред секцијских запорних цевних затварача на дистрибутивном гасоводу

прилагођава се локалним условима и условима несметане дистрибуције гаса. Запорни

цевни затварачи морају имати доказ о квалитету, односно атестни знак.

Пре извођења радова на полагању дистрибутивног гасовода, одређује се радни

појас за полагање гасовода, у зависности од пречника полиетиленске цеви, врсте и

величине ископа, као и од врсте механизације.

При полагању дистрибутивног гасовода, предузимају се одговарајуће мере заштите

постојећих инсталација у радном појасу.

Профил рова за полагање дистрибутивног гасовода одређује се према пречнику

полиетиленске цеви и услова терена.

Дно рова мора да буде равно, тако да цев потпуно налегне на дно. За тла мале

носивости и подводна тла, дистрибутивни гасовод се обезбеђује од слегања, односно

узгона.

Локација ровова у насељеном месту треба да је у зеленом појасу између тротоара и

ивичњака улице, тротоара и ригола, тротоара и бетонског канала. На локацији где нема

зеленог појаса гасовод се води испод уличног тротоара, бетонираних платоа и површина,

или испод уличних канала за одвод атмосферске воде на дубини 1,0 m од дна канала или

ригола. Изузетно, гасовод се полаже дуж трупа пута, уз посебне мере заштите од

механичких и других оштеђења. Трасе ровова за полагање гасне инсталације се



167

постављају тако да гасна мрежа задовољава мин. прописана одстојања у односу на друге

инсталације и објекте инфраструктуре.

табела 22: Минимална растојања гасовода у односу на инсталације и друго

Минимална дозвољена

растојања

укрштање

(m)

паралелно

вођење (m)

Нафтовод, продуктовод 0,3 0,8

други гасовод 0,3 0,5

водовод 0,3 0,5

канализација, укопан вреловод и топловод

0,3 0,7

ниско-напонски електро водови 0,3 0,5

високо-напонски електро водови 0,5 0,5

телефонски каблови 0,3 0,6

технолошка канализација 0,2 0,6

бетонски шахтови и канали - 0,4

темељ грађевинских објеката - 1,0

бензинске пумпе - 5,0

вишегодишње дрвенасто растиње - 1,0

Изван насељених места, међусобни размак гасовода и других инсталација треба

повећати у односу на вредности у табели, и то за 0,5 m код паралелног вођења, односно

0,2 m код укрштања.

табела 23: Минимална дозвољена растојања гасовода (од ближе ивице цеви

гасовода до ближе ивице темеља) у зависности од притиска

Притисак гаса у гасоводу

(bar)

Минимално дозвољено

растојање (m)

до 1,05 1,0

1,05 - 7 2,0

7 - 13 3,0

Дата растојања могу бити и мања уз предузимање повећаних заштитних мера (већа

дебљина зида гасовода, квалитетнији материјал, постављање гасовода у заштитну цев,

итд.)

табела 24: Минимална дозвољена растојања при укрштању и паралелном вођењу

гасовода са високонапонским и нисконапонским електричним

водовима су (од осе гасовода)

Називни напон

(kV)

Од осе стуба –

паралелно вођење

(m)

До темеља

стуба-

укрштање (m)

до 1 1 1

1-10 5 5



168

Називни напон

(kV)

Од осе стуба –

паралелно вођење

(m)

До темеља

стуба-

укрштање (m)

10-35 8 10

>35 10 10

Удаљеност укопаног гасовода средњег притиска од уличне стубне електричне

расвете, ваздушне нисконапонске и ТТ мреже мора бити толика да не угрожава

стабилност стубова, али не мања од 0,5 m слободног размака.

Ако се гасовод поставља испод саобраћајнице прокопавањем те саобраћајнице,

полаже се у ров на пешчану постељицу и са двоструком антикорозионом изолацијом,

према прописима.

Укрштање и паралелно вођење са другим инсталацијама се пројектује у складу са

условима и сагласностима надлежних органа, а на следећи начин:

пролаз испод путева и улица се изводи у заштитној челичној цеви уз механичко

подбушивање на дубини од 1,0 m;

пролаз испод осталих канала и ригола изводе се у заштитиним цевима или без њих,

раскопавањем или подбушивањем на дубину 1,0 m од коте дна канала.

При укрштању гасовода са саобраћајницама, водотоцима и каналима, угао

заклапања њихових оса мора бити између 600 и 900. За укрштање под мањим углом

потребна је сагласност надлежног органа. Таква сагласност се не може издати за

укрштање са железничком пругом.

Прелазак гасовода преко река, канала и других водених препрека може бити

подводни и надводни уз прибављену сагласност надлежне институције.

табела 25: Минимална растојања по хоризонтали између прелаза укопаних

гасовода преко водених препрека и мостова

Карактеристике прелаза и мостова

Растојање гасовода до моста

(m)

узводно до

моста

низводно до

моста

Преко пловних река и канала који се смрзавају, мостови са више распона

300 50

Преко пловних река и канала који се

смрзавају, мостови са једним распоном 20 20

Преко непловних и несмрзавајућих река и

канала, све врста мостова 20 20

Гасоводи се могу полагати са мостовима армирано-бетонске, металне и камене

конструкције. Гасоводи се могу полагати и на бранама и на другим хидротехничким

објектима, уколико се добије сагласност од организације у чијој се надлежности објекат

налази. Гасоводи који се вешају на конструкцију моста, морају бити постављени тако да

искључују могућност нагомилавања гаса у конструкцији моста (у случају испуштања

гаса).

Дубина полагања гасовода испод пловних река мора бити најмање 1,0 m, код

непловних водених препрека најмање 0,80 m, рачунајући од горње ивице цеви до

стабилног дна, или према условима које одреди надлежна водопривредна организација.

Места на којима се гасовод укршта са воденим препрекама, а подложна су

подлокавању морају се ојачати каменим набачајем.

Уколико се гасовод укршта са пловним рекама постављају се сигнални знаци

заштитне зоне према важећим прописима о пловидби. На обалама већих река, у близини

сваког прелаза морају се на видном месту поставити сталне ознаке.



169

Укрштање са железничким пругама, путевима и улицама се изводи тако да не

угрожава, оштећује или функционално омета већ постојеће објекте са којима се гасовод

укршта, као и објекте у њиховој непосредној близини. За укрштање гасовода са

железничком пругом, путевима и улицама, потребна је одговарајућа сагласност.

Укрштање гасовода са железничким пругама, путевима и улицама, или када се исти

полаже испод коловоза, тротоара, банкина трупа насипа, или одводног канала заштитити

бетонским каналима, заштитном цеви, бетонским плочама, завесама и слично. Укрштање

са државним путевима извести у проходним или полупроходним каналима (заштитним

цевима) у складу са техничким условима власника објекта, или надлежне организације за

одржавање. Минималне дубине укопавања гасовода при укрштању са железничким

пругама и индустријским колосецима су 1,80 m рачунајући од горње ивице заштитне цеви

до горње ивице прага, односно минимално 1,0 m од коте дна одводног јарка.

При паралелном вођењу или укрштању са цевоводима који служе за транспорт

топлотних флуида, дистрибутивни гасовод поставља се на растојање којим се

обезбеђује да температура полиетиленске цеви не буде већа од 20 °C.

Полиетиленске цеви не могу се полагати на температури нижој од 0 °C. Цеви и

елементи цевовода морају, пре полагања у ров, да се очисте споља и изнутра.

При полагању дистрибутивног гасовода, предузимају се мере заштите ради

спречавања уласка воде и других материјала у цев.

При температури 0 °C, полиетиленске цеви се одмотавају уз загревање топлим

ваздухом температуре до 100 °C.

Отворени пламен и температуре за загревање веће од 100 °C, не примењују се при

полагању полиетиленских цеви на температури 0 °C.

Материјал за засипање рова мора бити таквог састава и гранулације да не оштећује

цев.

На дубини од 30 cm у рову поставља се упозоравајућа трака жуте боје са натписом

"гас". Ако се при полагању дистрибутивног гасовода ров израђује бушењем,

полиетиленска цев се поставља у заштитну цев.

Код примене поступка потискивања тла при изради рова, дистрибутивни гасовод се

може полагати и без заштитне цеви ако такво полагање омогућава врста тла.

Трасе гасовода обележити белегама (видним ознакама). Ознаке за гасовод постављати

у оси трасе изнад гасовода, изнад спојнице, изнад тачке укрштања и изнад крајева

гасоводне канализације.

Геодетско снимање трасе гасовода вршити пре затрпавања рова у року од 24 часа по

завршетку полагања гасовода.

Прикључење објеката на гасоводну мрежу извести по условима надлежног предузећа.

Приликом изградње нових гасоводних деоница морају се поштовати правила за

изградњу термоенергетске инфраструктуре, уз обавезну израду Главних пројеката за све

објекте термоенергетске инфраструктуре, која мора бити у складу са техничким

нормативима за пројектовање и полагање гасовода високог и средњег притиска

одређених Правилником и у складу са техничким нормативима за пројектовање и

полагање гасовода од полиетиленских цеви за радни притисак до 4,0 bar-а.

Гасни прикључак је део дистрибутивног гасовода који спаја уличну мрежу са

унутрашњом гасном инсталацијом. При полагању гасног прикључка поштовати одредбе

важећих прописа који ову област уређују (Правилник о техничким нормативима за кућни

гасни прикључак за радни притисак до 4 bar (''Службени лист СРЈ'' бр.20/1992)).

Сагласност за прикључење на јавну дистрибутивну гасну мрежу затражити од надлежног

дистрибутера гаса. Траса цевовода се води најкраћим путем и мора остати трајно

приступачна. Гасни прикључак не полаже се у складишта запаљивих и експлозивних

материја. Кућни-мерно регулациони сет не сме се постављати унутар објекта, на места

где нема природне вентилације, мора бити удаљена од електричног ормарића минимално

1,0 m као и од отвора на објекту (прозора, врата) минимално 1,0 m мерено по

хоризонтали.



170

1.6.6. Електронска комуникациона инфраструктура

Целокупну телекомуникациону мрежу градити на основу главних пројеката у

складу са важећим законским прописима. У трасама ТТ мреже могуће је изградити и

мрежу кабловског дистрибутивног система за пренос земаљских и сателитских, радио и ТВ

сигнала.

Током изградње телекомуникационе мреже и објеката, потребно је уважавати

следећа правила:

Целокупна ТТ и КДС мрежа мора бити каблирана, до телефонских извода.

Дубина полагања мора бити најмање 0,8 m у насељеном месту, а на међумесним

релацијама 1,20 m.

Растојање планираних каблова од остале постојеће инфраструктуре мора бити

према прибављеним условима, а од планиране инфраструктуре према важећим

прописима.

ТТ мрежу полагати у зеленим површинама (удаљеност од високог растиња

минимално 1,50 m) поред тророара и коловоза, или испод тротоара на растојању

најмање 0,5 m од регулационе линије.

При укрштању са саобраћајницом кабл мора бити постављен у заштитну цев, а угао

укрштања треба да буде 90°.

Минимално хоризонтално и вертикално растојање између ТТ инсталација

(претплатничких каблова месне примарне и секундарне мреже) и свих других

планираних подземних инсталација (водовод, атмосферска и фекална

канализација, електроенергетски кабл за напоне до 1 kV, инсталације КДС-а,

гасовода средњег и ниског притиска) мора бити 0,50 m.

Минимално хоризонтално растојање (паралелан ход) растојање између ИРО-а,

изводних ТТ стубова, Р-правих и рачвастих наставака, и свих других планираних

подземних инсталација (водовод, атмосферска и фекална канализација,

електроенергетски кабл за напоне до 1 kV, инсталације КДС-а, гасовода средњег и

ниског притиска) мора бити 1,00 m.

Минимална хоризонтална удаљеност 20 kV (за напоне преко 1 kV)

електроенергетског кабла (на деоници паралелног вођења) у односу на

претплатничке ТТ каблове мора бити 1,00 m.

Уколико се прописана удаљеност у односу на ТТ инсталације не може постићи, на

тим местима је неопходно 20 kV електроенергетски кабел поставити у гвоздене

цеви, 20 kV електроенергетски кабл треба уземљити и то на свакој спојниоци

деонице приближавања, с тим да уземљивач мора да буде удаљен од ТТ

инсталација најмање 2,00 m.

Минимална вертикална удаљеност (при укрштању) 20 kV електроенергетског кабла

у односу на трасу претплатничких ТТ каблова, мора бити 0,50 m.

Уколико се прописано растојање не може одржати каблове на местима укрштања

треба поставити у заштитне цеви у дужини од око 2,00 до 3,00 m, а вертикална

удаљеност не сме бити мања од 0,30 m.

Уколико планирани колски прилаз, паркинг простори прекривају трасу постојећег

претплатничког ТТ кабла, исти морају бити израђени од решеткастих МЕ-БА

елемената да би се омогућио приступ ТТ каблу, или се на целој дужини

претплатничког кабла коју прекрива проширење лепезе раскрснице, колски

прилаз, паркинг простор мора, планирати полагање празне заштитне ПВЦ цеви

пречника 110 mm чија дужина мора бити таква да излази са сваке стране колског

прилаза за 0,50 m, заштитне ПВЦ цеви пречника 110 mm потребно је положити на

дубини око 0,80 m и цев мора бити затворена са заштитним чеповима са оба њена

краја.

Објекти за смештај телекомуникационих уређаја и опреме за РТВ и КДС, као и

антене и антенски носачи могу се поставити на више објекте.

Заштитне цеви за електроенергетски кабел треба да буде од добро проводљивог

материјала, а за ТТ каблове од лоше проводљивог материјала.



171

Испитати утицај далековода напонских нивоа 400 kV, 220 kV и 110 kV, односно

степен електроометања (интензитет шумова) и на основу тога изабрати материјал и

начин заштите.

при укрштању са енергетским кабловима најмање растојање мора бити веће од 0,5

m, а угао укрштања треба да буде у насељеним местима најмање 30°, по могућству

што ближе 90°, а ван насељених места најмање 45°. По правилу

телекомуникациони кабл се полаже изнад енергетских каблова.

Уколико не могу да се постигну размаци из претходно наведене две тачке на тим

местима се енергетски кабл провлачи кроз заштитну цев, али и тада размак не сме

да буде мањи од 0,3 m.

При паралелном вођењу са цевима водовода, канализације, гасовода и топловода

најмање растојање мора бити 0,5 m. При укрштању, најмање растојање мора бити

0,3 m. Угао укрштања треба да буде 90°.

Телекомуникациони каблови који служе искључиво за потребе

електродистрибуције могу да се полажу у исти ров са енергетским кабловима, на

најмањем размаку који се прорачуном покаже задовољавајући, али не мањем од

0,2m.

Телекомуникациону мрежу градити на основу главних пројеката у складу са

важећим законским прописима.

Међусобно растојање окана кабловске канализације је до максимално 150 m.

Базне станице градити по техничким препорукама и стандардима Телеком Србија,

непосредни простор око антенског стуба оградити (20-30m²) и спречити блиску

изградњу која ће смањити ефикасност функционисања (умањити или спречити

сигнал).

Услови за грађење подземне мреже кабловског дистрибутивног система (КДС) су

исти као за подземну телекомуникацону мрежу фиксне телефоније.

Слободностојећи антенски стубови, као носачи антена за ТТ, РБС, КДС и РТВ могу

се градити у насељу, у привредним зонама, зонама кућа за одмор.

Слободностојеће антенске стубове у насељима, као носаче антена градити ван

централних зона насеља, ван зона заштите заштићеног културног и природног

добра (појединачни локалитети).

Телекомуникациона опрема за потребе ТТ, РБС, КДС и РТВ може бити постављена у

помоћни објекат у оквиру комплекса или парцеле, или унутар, тј. на неки од

постојећих објеката у насељу (објекат ПТТ, објекат дома културе, ватрогасни дом,

силос, вишеспратница и др.).

Ако се телекомуникациона опрема поставља у засебан комплекс, исти мора бити

ограђен.

Напајање електричном енергијом обезбедити са нисконапонске мреже 0,4 kV или

из трафостанице 20/0,4kV.

До комплекса обезбедити приступни пут мин. ширине 3m, до најближе јавне

саобраћајнице.

Слободну површину комплекса озеленити.

Током изградње КДС и РТВ мреже и објеката, потребно је уважавати следећа

правила:

заједничке антенске системе (ЗАС) поставити на крову зграде поштујући техничке

услове за квалитетан пријем земаљских радиодифузних сигнала и/или сателитских

сигнала и података, као и техничким условима о заштити утицаја извора сметњи;

при постављању антенских система не сме да се наруши квалитет пријема радио и

телевизијских програма код постојећих корисника у околини;

приликом увода КДС-а у објекат планирати постављање ПВЦ цеви од сваког

објекта високоградње до прикључења на спољашњи развод КДС (слободна

површина) уколико се урбанистички планира подземно постављање КДС-а.

Објекти за смештај телекомуникационих уређаја и опреме за РТВ и КДС, као и

антене и антенски носачи могу се поставити на више објекте.



172

Трасе каблова обележити белегама (видним ознакама). Кабловске ознаке

постављати у оси трасе изнад кабла, изнад спојнице, изнад тачке укрштања и изнад

крајева кабловске канализације.

Геодетско снимање трасе кабла вршити пре затрпавања рова у року од 24 часа по

завршетку полагања кабла.

Прикључење објеката на јавну ТТ и КДС мрежу извести по условима надлежног

предузећа.

Мобилна телефонија

Општи услови и принципи грађења за телекомуникационе мреже мобилне

телефоније су:

Уколико се базна станица поставља у засебном комплексу, исти мора бити ограђен;

Објекат за смештај опреме може бити зидани, монтажни или смештен на стубу;

Антенски стуб мора бити удаљен од најближег стамбеног објекта најмање за

удаљеност од најниже до највише тачке стуба;

Напајање базних станица електричном енергијом решити са нисконапонске

дистрибутивне мреже;

У зонама заштите није дозвољено постављање базних станица.

Базне станице са антенским стубовима за мобилну телефонију у грађевинском и

ванграђевинском реону

Поред телекомуникационих објеката фиксне мреже, предметно подручје ће бити

покривено и базним станицама мобилне телефоније. У складу са тим потребно је

обезбедити локације за смештаје телекомуникационе опреме у којој ће се монтирати

активна и пасивна телекомуникациона опрема, а потребно је предвидети и изградњу

оптичких приводних каблова до њихових локација. Све ове услове потребно је обезбедити

за све оператере мобилне телефоније у Србији.

При одређивању макро и евентуално микролокације базних станица, узима се у

обзир просторни распоред мобилних корисника и конкретне потребе. Највећу густину

базних станица треба очекивати у градским зонама, већим насељеним местима, уз важније

путне правце. Тенденције развоја су, поред ширења покривености и повећање капацитета

на већ покривеној територији.

Циљ изградње свих планираних телекомуникационих објеката предвиђених овим

Планом је да се омогући приступ ТК мрежи свим стамбеним објектима који искажу интерес

за то, било путем фиксне или путем мобилне телефоније, где год за то постоје реалне

техничке могућности.

Општи услови и принципи уређења за телекомуникационе мреже мобилне

телефоније су:

Постојећи објекти BS се задржавају уколико су усклађени са свим важећим

законским прописима, уредбама и правилницима.

Нове базне станице се могу постављати на слободним површинама или на

одговарајућим објектима на јавној површини, у радним зонама у оквиру објекта

или комплекса, стамбеним зонама или на слободном простору.

Треба избегавати постављање базних станица у зонама повећане осетљивости које

су на основу Правилника о изворима нејонизирајућих зрачења од посебног

интереса, врстама извора, начину и периоду њиховог испитивања следећа: школе,

домови, предшколске установе, дечја игралишта, болнице, породилишта,

туристички објекти.

При одабиру локације за постављање базних станица са антенским стубовима

потребно је водити рачуна да висина стуба не угрожава објекте на суседним

парцелама. Потребно је исходовати сагласност не само власника парцеле на којој

се налази базна станица са антенским стубом него и власника парцела које се

налазе (у потпуности или делом) у зони утицаја антенског стуба. Под зоном



173

утицаја сматра се површина круга чији је полупречник једнак висини стуба. Од

заштитне ограде објекта базне станице до главних и пословних објеката растојање

мора бити минимум 15 m.

Ближи услови и правила грађења ће се дефинисати израдом урбанистичкох

планова у складу са Законом, а нарочито у зонама грађевинског земљишта

насељених места.

Емисиона станица

На територији Града Сомбора планирана је изградња нове емисионе станице на

парцели бр. 2963/2 КО Кљајићево. У саставу емисионе станице дозвољава се изградња

антенског стуба висине до 200 m као и просторија за смештај пратеће опреме, а по

потреби објекта за смештај особља. Минимална величина парцеле мора бити 200x200 m

(4 ha). Парцела мора имати приступ са јавног пута и мора имати прикључак на

електродистрибутивну мрежу. Снабдевање водом могуће је решити са сопственог бунара,

а одвођење употребљених вода преко сопствене водонепропусне септичке јаме.

Величина примарне зоне око емисионог центра је круг радијуса 200 m , а радијус

секундарне зоне је 1000 m. Планирани радио коридор је у правцу азимута 82º (ка стубу у

Телечкој). Неопходно је у правцу азимута 82º извршити заштиту радио коридора

максималне ширине 18 m у коме је дозвољена градња објеката максималне висине 17 m

изнад нивоа тла.

У зони електронске комуникационе инфраструктуре и припадајуће опреме не смеју

да се изводе радови нити да се граде нови објекти који би могли да оштете или ометају

рад те инфраструктуре или припадајуће опреме.

У заштитној зони и радио коридору није дозвољено да се изводе радови, граде

нови објекти, поставља електронска комуникациона инфраструктура и припадајућа

опрема или постројења, која би својим радом или положајем могли да утичу на квалитет

рада да ометају или прекидају рад или стварају сметње.

Приликом планирања, пројектовања, производње, изградње, одржавања и рада

електронске комуникационе мреже, електронске комуникационе инфраструктуре и

припадајуће опреме примењују се одредбе Правилника о захтевима за утврђивање

заштитног појаса за елекронске комуникационе мреже и припадајућих средстава, радио

коридора и заштитне зоне и начину извођења приликом изградње објеката (''Сл. гласник

РС'', бр. 16/2012) у складу са законом којим се уређују електронске комуникације.

Неопходна је израда урбанистичког пројекта.

Кабловско дистрибутивни систем

Приликом пројектовања, реконструкције, изградње и одржавања КДС-а или

његових делова применити одредбе Закона о телекомуникацијама, Статута Републичке

агенције за телекомуникације (''Сл. гласник РС'', бр. 78/2005) и Техничких услова за

кабловске дистрибутивне мреже (Рател, 22.09.2009.) као и остале важеће законске

одредбе.

Услови за изградњу антенских стубова и постављање антена:

За постављање антена важе исти услови као за базне станице.

Услови за изградњу примарне КДС мреже:

Примарна КДС мрежа повезује насељена места у Граду и за њу важе исти услови

као и за мрежу фиксне телефоније.

Услови за изградњу дистрибутивне мреже:

Дистрибутивна мрежа је у оквиру насељених места где водове КДС мреже треба

полагати истим трасама као водове фиксне телефоније. За ове водове важе исти

услови као за мрежу фиксне телефоније и додатно:



174

o Ваздушна КДС мрежа се може постављати на постојеће стубове

електроенергетске и ТТ мреже као и на стубове јавног осветљења уз сагласност

власника исте односно на властите стубове на основу прибављене дозволе.

Самоносиви кабел КДС-а поставити на носаче преко изолатора, у случају

стубова јавног осветљења без бушења истих.

o Одстојање најнижег кабла КДС-а од површине тла треба да износи најмање 5

m. На прелазима преко улица иста висина треба да износи најмање 5 m при

најнеповољнијим температурним условима.

o Најмање растојање од најнижих проводника електроенергетске мреже мора

бити 1 m.

o Оптичке чворове поставити у ормариће, односно слободностојеће ормане од

изолационог материјала степена заштите минимално IP 54 са бравом за

закључавање.

o Слободностојећи ормани се постављају на основу прибављене дозволе тако да

не ометају саобраћају и прилазу објектима.

o Слободностојећи ормани се не могу постављати изнад постојеће подземне

инфраструктуре.

Услови за развод КДС мреже у објектима:

Важе исти услови као за мрежу фиксне телефоније.

Радио дифузни системи

За правилну изгрдњу радиодифузног система неопходно је:

За све радио-релејне коридоре израдити елаборат заштите слободних радио-

релејних коридора. У свим пословним, стамбено-пословним и стамбеним објектима

(са више од 3 стамбене јединице) планирати заједничке антенске системе (ЗАС).

Инвеститор изградње ЗАС дужан је да за сваки објекат прибави услове за израду

техничке документације од РДУ Радио Телевизије Србије (Закон о планирању и

изградњи, Сл. Гласник РС 72/2009., члан 119.).

За потребе техничког прегледа објеката и издавања употребне дозволе за ЗАС и

КДС, мора се извршити преглед исправности изведених инсталација, а инвеститор

је дужан да обезбеди сертификат о исправности тих система (Правилник о

садржини и начину вршења техничког прегледа објеката и издавању употребне

дозволе (члан 11., став 2., тачка 3., Сл. Гласник РС 111/2003.).

За постављање антена важе исти услови као за базне станице.

Радио релејне везе

Слободностојеће антенске стубове, као носаче антена по могућности градити у

радним зонама и ободима насеља и атару (пољопривредном земљишту). Објекти за

смештај телекомуникационих уређаја фиксне, мобилне телекомуникационе мреже и

опреме за РТВ и КДС, мобилних централа, базних радио станица, радиорелејних

станица, као и антене и антенски носачи могу се поставити у оквиру објекта, на

слободном простору, у радним зонама, у објекту у оквиру појединачних корисника.

Пре изградње антенског стуба неопходно је прибавити мишљење и одобрење

Директората цивилног ваздухопловства, Министрарства одбране и Министарства за

просторно планирање и заштиту животне средине.

Објекат за смештај телекомуникационе и РТВ опреме може бити зидани или

монтажни.

Комплекс са телекомуникационом опремом и антенски стуб морају бити ограђени.

Напајање електричном енергијом вршиће се из нисконапонске мреже 0,4kV,

односно према условима надлежне Електродистрибуције.

До комплекса за смештај мобилне телекомуникационе опреме и антенског стуба са

антенама обезбедити приступни пут минималне ширине 3 m до најближе јавне

саобраћајнице.



175

Слободне површине комплекса озеленити.

1.6.7. Јавне зелене површине у насељу и заштитни појасеви

зеленила ван грађевинског подручја насеља

1.6.7.1. Јавне зелене површине у грађевинском подручју насеља

Најмање 70% парковске површине треба да буде под зеленилом, а преосталих 30%

формирати мрежу стаза, платое, места за одмор. Изграђени објекти могу да чине

максимум 5 % од укупне површине парка. Неопходно је обезбедити адекватан урбани

мобилијар ( клупе, корпе за отпатке, осветљење, справе за игру деце и др.)

Уређење парка који се налази у режиму заштите или који је планиран за стављање

под заштиту ускладити са условима заштите природе.

У оквиру заштитног зеленила није дозвољена изградња објеката. Дозвољено је

озелењавање у складу са станишним условима. Површине озеленети аутохтоним садним

материјалом. Забрањена је примена инвазивних врста, ради очувања биолошког

диверзитета.

Најмање 30% од укупне површине уличног коридора треба да чине зелене

површине. У свим улицама у којима постоји довољна ширина уличног профила формирати

једностране или двостране дрвореде или засаде шибља. Ширина зеленог појаса између

коловоза и тротоара би требало да буде између 2,5-3,5 m. Дрвеће садити 2,0 m од ивице

коловоза, а шибље 2,0 m од ивице зелене траке у циљу повећања безбедности

саобраћаја. Растојање стабала од објеката не би требало да буде мање од 4,5-7 m, што

зависи од избора врста. Растојање између дрворедних садница је најмање 5,0 m, а у

зависности од врсте креће се од 5,0-15,0 m. Приликом избора врста за улично зеленило

неопходно је водити рачуна о естетско амбијенталним, биолошким и технолошким

карактеристикама одређене врсте саднице у функцији специфичности каарктеристика

сваког предметног уличног профила. Приликом формирања заштитног и линијског

зеленила уз саобраћајнице руководити се одредбама Закона о јавним путевима.

1.6.7.2. Заштитни појасеви зеленила ван грађевинског подручја насеља

Ради формирања заштитних појасева зеленила (ветрозаштитни и пољозаштитни)

ван простора СРП ''Горње Подунавље'' у оквиру саобраћајне, водне инфраструктуре и

пољопривредног земљишта, дате су смернице за њихово подизање. Уколико постоји

довољна ширина регулације у оквиру саобраћајне и водне инфраструктуре, могуће је

формирати заштитне појасеве, али је нерационално да њихова ширина буде мања од 5m.

Смернице које представљају препоруку за формирање заштитних појасева у

оквиру саобраћајне и водне инфраструктуре ван простора СРП ''Горње Подунавље'':

у оквиру путног појаса ДП I реда се не планира подизање заштитних појасева

зеленила, осим уколико ширина путног појаса и то дозвољава,

у оквиру путног појаса ДП II реда, уколико ширина путног појаса то дозвољава,

могуће је формирати заштитни појас зеленила ширина од 11 m (формирати га

обострано са сваке стране по 5,5m), у оквиру путног појаса општинског пута, уколико ширина путног појаса то

дозвољава, могуће је формирати заштитне појасеве минимум 5 m,

на местима међусобног укрштање саобраћајне и друге инфраструктуре, при садњи

заштитних појасева зеленила, потребно је придржавати се услова везаних за

безбедност саобраћаја,

ускладити положај заштитних појасева зеленила са постојећом и планираном

подземном и надземном инфраструктуром,



176

у оквиру водног земљишта уз канале, уколико постоји довољна ширина њихове

регулације, могуће је формирати заштитне појасеве зеленила ван појаса потребног

за одржавање канала и

у оквиру водног земљишта уз водотоке и канале уз које су формирани насипи,

могуће је формирати заштитне појасеве зеленила или друге засаде дрвећа, водећи

рачуна о заштити насипа.

Смернице које представљају препоруку за формирање заштитних појасева

зеленила у оквиру пољопривредног земљишта (пољозаштитни појасеви), који се подижу

ради заштите од ветра и еолске ерозије уз некатегорисане путеве и каналску мрежу:

формирање појасева од просечно 10m ширине (минимум 6m),

формирање главних појасева управно на правац дувања ветра, а споредних

управно на правац главних појасева,

формирање једноредних или дворедних појасева у зони мање угрожености од

ветра, а у зони јаког ветра и суше појасева од 3-5 редова од лишћарских врста аутохтоног

порекла,

формирање појасева на међусобном растојању од 30 њихових висина, како би се

остварили ефекти заштите од ветра, одношења земљишта и усева у фази семена,

формирање ажурних типова појасева (са већим бројем отвора распоређених по

целом профилу појаса) и

анализа својине земљишта потребног за формирање заштитних појасева зеленила.

Потребна је према условима из овог Плана, израда планске и техничке

документације (посебне основе газдовања шумама и пројектнa документација) којом ће се

одредити сви заштитни појасеви зеленила, посебно просторни распоред и типови

заштитних пољозаштитних појасева, дефинисати њихова ширина, међусобна растојања и

конкретан избор врста у складу са условима станишта уз забрану коришћења инвазивних

врста. За формирање заштитних појасева је потребно прибавити услове Покрајинског

завода за заштиту природе.

1.7. ОПШТИ И ПОСЕБНИ УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ

1.7.1. Услови и мере заштите живота и здравља људи

Мере заштите живота и здравља сваког појединца проистичу из Закона о

здравственој заштити којим је дефинисано да се друштвена брига за здравље

становништва остварује на нивоу Републике, Аутономне Покрајине, општине односно

града, послодавца и појединца.

У оквиру друштвене бриге за здравље обезбеђује се здравствена заштита кроз

следеће активности и мере:

- очување и унапређење здравља, откривање и сузбијање фактора ризика за настанак

обољења, стицање знања и навика о здравом начину живота;

- спречавање, сузбијање и рано откривање болести;

- правовремену дијагностику, благовремено лечење, рехабилитацију оболелих и

повређених;

- информације које су становништву или појединцу потребне за одговорно поступање и

за остваривање права на здравље.

Друштвена брига за здравље на нивоу Аутономне Покрајине, односно Града

обухвата мере за обезбеђивање и спровођење здравствене заштите од интереса за

грађане и то:



177

- праћење здравственог стања становништва и рада здравствене службе на својој

територији, као и старање о спровођењу утврђаних приоритета у здравственој

заштити;

- стварање услова за приступачност и уједначеност коришћења примарне здравствене

заштите;

- координирање, подстицање, организацију и усмеравање спровођења здравствене

заштите која се остварује делатношћу органа локалне самоуправе, грађана,

предузећа, социјалних, образовних и других установа и других организација;

- планирање и остваривање сопственог програма за очување и заштиту здравља од

загађене животне средине што је проузроковано штетним и опасним материјама у

ваздуху, води и земљишту, одлагањем отпадних материја, опасним хемикалијама,

изворима јонизујућих и нејонизујућих зрачења, буком и вибрацијама на својој

територији, као и вршењем систематских испитивања животних намирница, предмета

опште употребе, минералних вода за пиће, воде за пиће и других вода које служе за

производњу и прераду животних намирница и санитарно-хигијенске и рекреативне

потребе, ради утврђивања њихове здравствене и хигијенске исправности и

прописаног квалитета;

- сарадња са хуманитарним и стручним организацијама, савезима и удружењима на

пословима развоја здравствене заштите.

1.7.2. Услови и мере заштите, уређење и унапређење животне

средине

Стратешком проценом утицаја на животну средину сагледани су могући негативни

утицаји на животну средину и прописане одговарајуће мере за њихово смањење, односно

довођење у прихватљиве оквире дефинисане законском регулативом. При процени

утицаја у обзир су узети чиниоци животне средине који се односе на ваздух, воду,

земљиште, климу, нејонизујуће зрачење, буку, биљни и животињски свет, станишта и

биодиверзитет, заштићена природна добра, становништво и здравље, насеља, културно

историјску баштину, инфраструктуру, индустрију и друге створене вредности.

Заштиту животне средине на територији Града Сомбора неопходно је конципирати

на основним принципима одрживог развоја, који подразумевају пре свега рационално

коришћење природних ресурса, посебно необновљивих, уз повећање енергетске

ефикасности и фаворизовање обновљивих извора енергије.

Мере заштите вода

- континуирано праћење квалитета водотока реке Дунав, каналске мреже

утврђивање стања квалитета, потенцијала и капацитета артешких вода, као

природног ресурса, и предузети мере за спречавање њиховог загађивања;

- око постојећих и планираних изворишта подземних вода дефинисаће се зоне и

појасеви санитарне заштите;

- снабдевање свих насеља водом највишег квалитета из регионалних система и

локалних изворишта;

- изградња сепаратног канализационог система, посебно за фекалне воде, а посебно

за атмосферске воде;

- пречишћавање отпадних вода пре упуштања у реципијент на централном

постројењу за пречишћавање отпадних вода;

- изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у насељеним местима;

- побољшање квалитета вода и њихово довођење у класу чистих вода, укључујући

водотоке и језера на територији;

- спровођење потпуне контроле испуштања, пречишћавања и упуштања отпадних

вода у канализациони систем и водоток, тј. праћење нивоа њиховог загађења,

односно пречишћености;



178

- успостављање катастра загађивача;

- на туристичким локалитетима проблем одвођења отпадних вода ће се решавати

путем компактних мини-постројења за пречишћавање отпадних вода;

- вршиће се одржавање система за одводњавање (чишћење канала од муља и

растиња) уз евентуалну реконструкцију;

- санација и ревитализација објеката и опреме водоводне инфраструктуре;

- земљиште и водене површине у подручју заштите изворишта водоснабдевања

морају бити заштићени од намерног или случајног загађивања и других утицаја

који могу неповољно деловати на издашност извора и здравствену исправност

воде;

- све активности у простору које утичу на промену квалитета воде у водоносним

слојевима или површинским токовима, морају бити забрањене;

- контрола квалитета воде за пиће (физичко-хемијски и микробиолошки стандарди)

од стране стручних служби на локалном нивоу;

- очување квалитета површинских и подземних вода у складу са зехтеваном класом;

- обавезно пречишћавање свих отпадних вода (комуналних и индустријских) пре

испуштања у водопријемник сагласно стандардима прописаним законом;

- отпадне воде из привредних (занатских) објеката мораће да испуне стандарде

ефлуента, ниво квалитета, да би смеле да буду упуштене у колекторе за отпадне

воде насеља.

- забрана инсталирања прљавих технологија и замена застарелих технологија са

ослонцем на чистије (прелазити на технологије које захтевају мање специфичне

количине воде и других сировина и материјала);

- увођење принципа рециркулације и поновног коришћења пречишћених отпадних

вода;

- строга контрола система организације и рада сточних фарми с циљем заштите

подземних и површинских вода од неадекватног начина одлагања чврстих и течних

отпадака;

- примена адекватног хранива за рибе како би се спречило загађивање вода

пореклом из рибњака;

- развијање културе становништва о потреби чувања водних ресурса.

Мере заштите ваздуха

- завршетак изградње обилазнице око Града Сомбора у циљу преусмеравања

саобраћајних токова ван центра насеља;

- бициклистички саобраћај ће допринети повећању квалитета живљења и рада;

- адекватно одлагање комуналног отпада изградњом Регионалне депоније у Ранчеву

са капацитетима рециклажне технологије;

- измештање капацитета Фабрике протеинских хранива (кафилерија) на планирану

локацију поред Регионалне депоније ''Ранчево'';

- санација и рекултивација постојећих дивљих депонија;

- успостављање зелених и заштитних појасева између саобраћајница и околних

објеката где је то могуће и између индустријске и стамбене зоне у насељу;

- приоритетна изградња објеката и водова система даљинског грејања и

гасификација насељених места;

- чување постојећих и унапређивање шумских комплекса, парковских јавних

зелених површина и дрвореда, са врстама које нису алергене, као и рекреационих

подручја;

- унапређење система мониторинга квалитета ваздуха;

- уградња филтера у индустријским димњацима;

- унапређење система мониторинга квалитета ваздуха, мерењем квалитета ваздуха

на више локација у граду и насељеним местима;

- коришћењем еколошких енергената (електрична енергија, сунчева енергија,

биомаса, геотермална енергија и др.) за грејање будућих туристичких капацитета и

мањих производних погона.



179

Мере заштите земљишта

- озелењавање, правилан избор биљних врста, адекватно одржавање са циљем

смањења деградације грађевинског земљишта;

- подстицање производње здраве/органске хране;

- забрана пренамене квалитетног пољопривредног земљишта у друге намене

(саобраћајне површине, привредне зоне), као и враћање пољопривредној намени

квалитетног земљишта које се користи за непољопривредне сврхе;

- изградња канализационе мреже у насељеним местима којом ће се смањити

опасност од потенцијалног загађивања тла и подземних вода;

- санација и рекултивација простора привремених депонија након престанка

одлагања отпада на постојећим локацијама;

- законско регулисање и заустављање процеса градње објеката на површинама које

нису планиране за изградњу, како би се спречила деградација земљишта;

- усаглашавање намене простора са стратешким и приоритетним циљевима развоја

пољопривреде Града Сомбора;

- смањење даљег губитка земљишта и очувањем његовог квалитета под утицајем

антропогених активности (индустрија, рударство, саобраћај, ерозија и др.);

- уређењем и контролисаном применом хемијских средстава заштите

пољопривредног земљишта;

- успостављање система мониторинга квалитета земљишта са применом мера

заштите (посебно од стране загађивача);

- спречавањем непланског претварања пољопривредног у грађевинско земљиште;

- забрана неорганизованог одлагања отпада на територији Плана и санација

неуређених одлагалишта отпада у циљу заштите земљишта;

- рекултивација и ревитализација свих површина деградираних услед експлоатације

минералних сировина;

- обавезно паралелно одвијање експлоатације минералних сировина са

ремедијацијом деградираних површина у складу са законском регулативом;

- санацијом свих деградационих површина на предметном простору;

- лешеве угинулих животиња транспортовати до најближе кафилерије у складу са

Законом о ветеринарству;

- формирањем заштитних појасева на ерозивним подручјима, дуж саобраћајница,

око индустријских зона и др.

Мере заштите од буке

У циљу смањења буке могуће је спровести заштиту:

- на самом извору буке: техничко - технолошким решењима на уређајима који

производе буку, као и учесталом техничком контролом рада моторних и шинских

возила и применом важећих прописа;

- завршетком изградње обилазнице око Сомбора у циљу смањења буке у средишњем

делу насеља;

- новим урбанистичко-архитектонским и грађевинским решењима уз одговарајућа

хортикултурна решења у стамбеним и радним зонама (типа објекти за заштиту буке

од живог и неживог материјала);

- приликом лоцирања стамбених и других објеката поштовати одредбе Правилника о

дозвољеном нивоу буке у животној средини односно Правилнику о методологији за

одређивање акустичких зона (''Сл.гласник РС'', бр.88/2010);

- акустичким зонирањем и одређивањем тихих зона, односно заштићених подручја у

којима су прописане граничне вредности од 50 dB (А) у току дана, односно 40 dB

(А) у току ноћи;

- израдом стратешких карата буке;

- израдом локалног акционог плана заштите од буке у животној средини;

- утврдити просторно, урбанистичко и акустичко планирање;



180

- утврдити услове заштите од буке приликом стратешке процене утицаја планова и

програма, односно процене утицаја пројеката на животну средину, као и на

издавање дозволе за изградњу и рад постројења, односно обављање активности;

- обезбедити мониторинг мерења буке у животној средини;

- информисање јавности о буци и њеним штетним ефектима у животној средини.

Мере заштите од нејонизујућег зрачења

- базне станице мобилне телефоније се задржавају уколико су усклађене са свим

важећим законским прописима, уредбама и правилницима;

- уколико се базна станица поставља у засебном комплексу, исти мора бити ограђен;

- објекат за смештај опреме може бити зидани, монтажни или смештен на стубу;

- антенски стуб мора бити удаљен од најближег стамбеног објекта најмање за

удаљеност од најниже до највише тачке стуба;

- напајање базних станица електричном енергијом решити са нисконапонске

дистрибутивне мреже;

- у зонама заштите није дозвољено постављање базних станица;

- нове базне станице се могу постављати на слободним површинама или на

одговарајућим објектима на јавној површини, у радним зонама у оквиру објекта

или комплекса, стамбеним зонама или на слободном простору;

- треба избегавати постављање базних станица у зонама повећане осетљивости;

- поступак припреме за изградњу, постављање и употребу нових извора

нејонизујућих зрачења, односно реконструкција постојећих извора нејонизујућих

зрачења врши се уз: 1. прибављање услова и мера заштите животне средине које

издаје надлежни орган у складу са прописима којима се уређује заштита животне

средине и 2. процену утицаја на животну средину у поступку који спроводи

надлежни орган пре издавања одобрења за њихову изградњу, односно постављање

и употребу у складу са прописима којима се уређује процена утицаја на животну

средину;

- након изградње, односо постављања објекта који садржи изор нејонизујућег

зрачења, а пре издавања дозволе за почетак рада или употребне дозволе врши се

прво испитивање, односно мерење нивоа електромагнетног поља у околини

извора;

- корисник извора за чију је употребу надлежни орган издао одобрење, обезбеђује

периодична испитивања након пуштања у рад извора и то: 1. једанпут сваке друге

календарске године за високофреквентне изворе, и 2. једанпут сваке четврте

године за нискофреквентне изворе.

Посебни услови заштите животне средине

За постројења и активности која могу имати негативне утицаје на здравље људи,

животну средину или материјална добра, врсте активности и постројења, надзор и друга

питања од значаја за спречавање и контролу загађивања животне средине, уређују се

услови и поступак издавања интегрисане дозволе, која је дефинисана Законом о

интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине.

Законом о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине

прописано је да ће, за постојећа постројења и активности оператер прибавити дозволу

најкасније до 2015. године у складу са Програмом усклађивања појединих привредних

грана са одредбама овог Закона. На основу Уредбе о утврђивању Програма динамике

подношења захтева за издавање интегрисане дозволе ("Службени гласник РС", бр.

108/08), утврђују се рокови у оквиру којих се подносе захтеви за издавање интегрисане

дозволе, по врстама активности и постројења. Сва постројења и активности која се не

налазе на Прелиминарном списку постојећих постројења која подлежу издавању

интегрисане дозволе на територији Републике, сачињеним од стране Министарства

животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије, а која у складу

са Уредбом о врстама активности и постројења за које се издаје интегрисана дозвола



181

("Службени гласник РС", бр.84/05), подлежу обавези прибављања интегрисане дозволе,

дужни су да се обрате надлежном органу.

Постројења у којем се обављају активности у којима је присутна или може бити

присутна опасна материја у једнаким или већим количинама од прописаних (у даљем

тексту: севесо постројење), регулисана су Законом о заштити животне средине и другим

подзаконским актима, као техничка јединица унутар комплекса, где се опасне материје

производе, користе, складиште или се њима рукује. Правилником о листи опасних

материја и њиховим количинама и критеријумима за одређивање врсте документа које

израђује оператер севесо постројења, односно комплекса ("Службени гласник РС", бр.

41/10), на основу чега се одређује обавеза израде Политике превенције удеса, Извештаја

о безбедности и Плана заштите од удеса, прописује се листа опасних материја и њихове

количине и критеријуми за одређивање врсте документа које израђује оператер севесо

постројења, односно комплекса у коме се обављају активности у којима је присутна или

може бити присутна једна или више опасних материја.

Ради спречавања утицаја негативних својстава муља који настаје у процесу

пречишћавања отпадних вода на животну средину, потребно је извршити његову

категоризацију и класификацију у складу са Законом о управљању отпадом и Правиликом

о категоријама, испитивању и класификацији отпада (''Службени гласник РС'', бр. 56/10).

На основу овог Закона и подзаконских аката, спроводити планско управљања отпадом на

територији Града.

За све објекте који могу имати утицаја на животну средину, надлежни орган може

прописати израду студије процене утицаја на животну средину у складу са Законом о

процени утицаја на животну средину, Правилником о садржини студије о процени утицаја

на животну средину и Уредбом о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена

утицаја и Листе пројеката за које се може захтевати процена утицаја на животну средину

(''Службени гласник РС'', бр. 114/08).

1.7.3. Услови и мере заштите, уређење и унапређење природних

добара

У оквиру заштићених подручја, потребно је ускладити режиме и мере заштите са

коришћењем простора који је под заштитом.

У планском периоду статус проглашених заштићених природних добара

задржавају: Специјални резерват природе ''Горње Подунавље'', заштићен Уредбом о

заштити природе (''Службени гласник РС'', бр. 45/01, 81/08 и 107/09) као природно добро

од изузетног значаја (I категорија) и Споменик природе ''Парк дворца у Алекси Шантићу''

(''Сл. Гласник НРС'' 35/51 и ''Сл. Гласник РС'' 66/91) као значајно природно добро (III

категорија). У заштићеним подручјима нису дoзвољене активности и радње, којима се

угрожава изворност биљног и животињског света, хидрографске, геоморфолошке,

геолошке, културне и пејсажне вредности, осим радњи којима се одржава или успоставља

природна равнотежа и остварују функције природног добра, сагласно утврђеном режиму

заштите и његовом значају. У заштићеним подручјима спроводити мере заштите на основу

акта о заштити.

За објекте на подручју заштићеног природног добра, у непосредној близини

заштићеног добра, инвеститор је дужан да се обрати надежном органу Захтевом за

одређивање потребе израде студије процене утицаја на животну средину у складу са

Законом о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС'', бр. 135/04 и

36/2009), за све пројекте који могу имати утицаја на животну средину.

Еколошка мрежа Републике Србије и начин управљања утврђена је Уредбом о

еколошкој мрежи 2010. године и обухвата међусобно повезана утврђена еколошки

значајна подручја и еколошке коридоре у складу са законом.



182

Мере заштите СРП ''Горње Подунавље''

За подручје Резервата Уредбом о заштити Специјалног резервата природе "Горње

Подунавље" ("Службени гласник РС", бр. 45/01, 81/08 и 107/09) су дефинисане

активности и мере заштите, којима се штите еколошке вредности простора и његова

биолошка разноврсност и омогућава мудро коришћење природних ресурса.

У складу са Уредбом, Просторним планом подручја посебне намене СРП ''Горње

Подунавље'' одређени су режими заштите I, II и III степена.

Подручје у режиму заштите I степена

У режиму заштите I степена забрањује се коришћење природних богатстава и

искључују сви други облици коришћења простора и активности, осим научних

истраживања и контролисане едукације.

Подручје у режиму заштите II степена

На делу Резервата које је у режиму заштите II степена, забрањено је:

- вршити чисту сечу, осим ако је планирана као редован облик обнављања шума, и

вршити замену аутохтоних састојина и групација аутохтоних врста (супституција);

- вршити сечу стабала са гнездима орла белорепана и црне роде:

- уношење алохтоних и инвазивних врста, осим врста шумског дрвећа (ако нису

инвазивне) којима се већ газдује по посебним основама;

- узнемиравање птица у репродуктативном периоду (шепурење, парење, гнежђење,

извођење младих);

- исушивање Мирковића баре (Варошко језеро), ширење каналске мреже око баре и

заоравање земљишта непосредно уз бару;

- вршити лов и риболов на Мирковића бари, осим санитарног;

- кретање возила изван путева и у периоду репродукције животиња, осим возила за

потребе заштите Резервата;

- кретање чамаца на моторни погон, осим чамаца чуварске службе;

- кретање чамаца на подручју старог тока Дунава у периоду мреста риба, осим чамаца

чуварске службе и

- преграђивање миграторних стаза.

Подручје у режиму заштите II и III степена заштите

У Резервату који је у режиму II и III степена заштите, забрањено је:

- градити индустријске, пољопривредне и сличне објекте (туристички објекти, хотелски

комплекси и др.) и обављати радове којима се нарушавају морфолошке и хiдролошке

карактеристике терена, уништава биљни и животињски свет или се на било који други

начин нарушава интегритет простора, осим за потребе унапређења стања природних

вредности (ревитализација), градње шумских тврдих путева од природног материјала,

као и система за одводњавања и наводњавања;

- сакупљање и коришћење строго заштићених врста;

- испуштање не пречишћених отпадних вода, као и вода неодговарајућег квалитета;

- паљење трске;

- вршити промену намене површина, осим за ревитализацију природних станишта

- пошумљавати баре, депресије и ливаде;

- експлоатисање минералних сировина, осим за потребе одржавања пловног пута

- отварање и формирање депонија;

- градити викенд објекте и викенд насеља изван грађевинских подручја утврђених

посебним планским и урбанистичким документима;

- изводити домаћу стоку на испашу.



183

На подручју Резервата обезбеђује се: праћење и регулисање количина и квалитета

вода у алувијалној равни Дунава и одржавање његовог оптималног нивоа са становишта

потреба очувања живог света и са циљем спречавања плављења терена изнад коте 84,50

мнв; управљање шумама по принципима одрживог газдовања, уклањање и сузбијање

инвазивних врста механичким и селективним хемијским средствима уз сагласност

надлежног министарства; очување, побољшање и повећање површина природних

шумских састојина, примена мера у газдовању шумама којима се осигурава очување

стабала и делова шумских састојина као постојећих и могућих објеката и места гнежђења

птица, а посебно орла белорепана и црне роде, узгојне и санитарне мере с циљем

очувања стабилности и згравственог стања састојина, заштита и праћење стања биљака и

животиња, њихових популација и станишта, очување и унапређење стања популација

угрожених врста флоре и фауне; успостављање мониторинга, очување стабилности и

квалитета популација ловне дивљачи, уређење, изградња и инфраструктурно опремање

простора за потребе лова, рибарства, газдовања шумама, туризма и рекреације на начин

којим се неће угрозити посебне вредности добара, научноистраживачки и образовани рад

и презентација природних вредности.

На подручју СРП ''Горње Подунавље'' обезбеђује се и одрживо газдовање у складу

са принципима сертификације шума, уклањање и сузбијање инвазивних врста

механичким и селективним хемијским средствима уз сагласност надлежног Министарства.

Међународни аспект заштите

На подручју Горњег Подунавља као рамсарског подручја примењиваће се одредбе

Рамсарске конвенције, која обезбеђују основу за очување и мудро коришћење водених

станишта и њихових ресурса кроз локалне, регионалне и националне активности и

међународну сарадњу.

Препоруке и предлози мера заштите везане за IВА подручје се односе на престанак

дејства и ублажавање ефеката угрожавајућих фактора.

Крајњи циљ IPA програма је да подручја идентификована као значајна за биљке

буду заштићена и њима управљано, тако да се обезбеди континуиран опстанак и

присуство тих биљака и станишта.

PBA подручје ће се штити са циљем да се допринесе заштити биолошке

разноврсности путем очувања њихових природних станишта, уз избегавање активности

која их могу нарушити.

У деловима простора међународно значајних подручја за очување биолошке

разноврсности, потребно је спровести мере заштите станишта заштићених и строго

заштићених врста.

Са апекта прекограничне сарадње АП Војводине у области заштите природе, ради

опстанка и повезивања ритских и плавних подручја Дунава, потребно је наставити

сарадњу између три међународно заштићена подручја (рамсарка подручја) уз Дунав, и то:

Националног парка ''Дунав-Драва'' у Мађарској, Парка природе''Копачки рит'' у Хрватској

и СРП'' Горње Подунавље'' у Србији.

Посебан изазов, у смислу прекограничне сарадње, представља могућност

успостављања прекограничног резервата биосфере UNECO-MaB Дунав-Драва-Мура, који

би се простирао у оквиру 5 земаља, чији поступак код UNESCO-a је у току.

Подручја планирана за заштиту

У подручјима у поступку заштите, подручјима у поступку валоризације и

подручјима планираним за заштиту, могу се планирати активности и садржаји у складу са

мерама заштите станишта заштићених и строго заштићених врста од националног значаја.

На основу претходних истраживања приоритетна за валоризацију за која ће бити

дефинисан статус, просторни обухват и режими заштите, су следећа подручја: Храстове

шуме уз Мостонгу и Сомборски салаши.



184

Станишта заштићених и строго заштићених врста од националног значаја

У простору станишта заштићених и строго заштићених врста од националног значаја:

забрањено је: мењати намену површина (осим у циљу еколошке ревитализације

станишта), преоравати површине под природном вегетацијом, уклањати травни

покривач са површинским слојем земљишта, подизати соларне и ветрогенераторе,

градити рибњаке, отварати површинске копове, мењати морфологију терена,

привремено или трајно одлагати отпад и опасне материје, уносити инвазивне врсте

биљака и животиња (списак врста у Образложењу);

неопходно је: ускладити постојећи режим вода са циљевима заштите станишта,

обезбедити одрживо коришћење травних површина станишта за кошење и испашу

у складу са капацитетом станишта (очување старих раса и сорти, обнова

екстензивног сточарства и сл.), обнављати шумарке аутохтоних врста на

одговарајућим ливадским стаништима до 20% покровности по парцели, односно до

максималне величине појединачних површина до 0,05 hа, ускладити планске

документе у газдовању шумама са очувањем заштићених врста путем сарадње

корисника шума и Завода.

прибавити посебне услове заштите природе за следеће активности: изградња и

реконструкција инфраструктуре и објеката, планирање рекреативних активности;

уређење вода, радови на одржавању каналске мреже укључујући и уклањање

вегетације и остали мелиорациони радови; геолошка и друга истраживања;

подизање ваншумског зеленила, сеча дрвореда, група стабала и шумица, крчење

жбуња, паљење вегетације ливада, пашњака и трстика, као и ревитализацију

станишта, формирање појилишта (копање јаме, бушење новог или обнављање

запуштеног бунара), као и за подизање привремених објеката (надстрешнице и

сл.).

Посебне мере заштите за станиште SOM18 ''Умбра'' су:

очувати природни и блиско-природни изглед и облик обала и самих канала у што

већој мери;

обезбедити што бољу повезаност канала у систему за одводњавање ''Купусина'' 9-

6, и прибавити посебне услове заштите природе за све радове на овом каналском

систему (измуљивање, продубљивање, кошење обала);

забрањено је вршење било каквог порибљавања и изловљавања рибе у каналском

систему ''Купусина'' 9-6, без претходно прибављених услова заштите природе;

забрањено је преграђивање канала;

забрањено је преоравати до самог руба обале канала, неопходно је на обалама

оставити заштитни појас од минимум 10 метара на местима где не постоји

аутохтони биљни покривач;

забрањено је испуштање отпадних вода и депоновање комуналног отпада у

каналски систем.

Еколошки коридори

Очувати и унапредити природне и полуприродне елементе еколошких коридора у

што већој мери:

није дозвољена промена намена површина под природном и полуприродном

вегетацијом (ливаде, пашњаци, тршћаци итд.) као и чиста сеча шумских појасева

или других врста зеленила са улогом еколошких коридора;

обезбедити повезивање шумских станишта заштићених врста

подизањем/обнављањем појасева високог зеленила;

обезбедити повезивање слатинских станишта заштићених врста очувањем

постојећих ливада и пашњака уз еколошки коридор;

обезбедити повезивање травних станишта заштићених врста подизањем

пољозаштитних појасева који садрже континуирани појас травне вегетације;



185

поплочавање и изградњу обала водотока/канала са функцијом еколошких

коридора свести на најнеопходнији минимум. Поплочане или изграђене деонице на

сваких 200-300 m (оптимално на 100 m) прекидати мањим зеленим површинама

које су саставни део заштитног зеленила. Поплочани или бетонирани делови обале

не могу бити стрмији од 45%, изузев пристана, а структура њихове површине треба

да омогућује кретање животиња малих и средњих димензија;

током поправке/реконструкције постојећих обалоутврда прекидати их мањим

просторима који ублажавају негативне особине измењене обалне структуре (грубо

храпава површина обалоутврде, нагиб мањи од 45% и мала оаза природне

вегетације) и на тај начин омогућити кретање врста кроз измењене деонице реке;

обезбедити отвореност канала/водотока по целој дужини (одстранити постојеће

цевоводе);

испод мостова као и на местима укрштања државних путева вишег реда са

еколошким коридорима, предвидети посебне пролазе и прелазе за животиње

приликом изградње или реконструкције наведених објеката;

избегавати директно осветљење обале и применити одговарајућа техничка решења

у складу са еколошком функцијом локације (тип и усмереност светлосних извора,

минимално осветљење) у складу са потребама јавних површина;

прибавити посебне услове заштите природе од завода за израду техничке

документације регулације водотока, поплочавања и изградње обала, изградње или

обнављања мостова и саобраћајница и пројектовања јавне расвете;

стимулисати традиционалне видове коришћења простора који доприносе очувању и

унапређењу биодиверзитета на простору еколошких коридора ван грађевинских

подручја насеља.

Урбане садржаје распоредити по принципу зонације којом се одређује минимална

удаљеност објеката од еколошких коридора и намена простора унутар зоне дирекног

утицаја на коридор:

на простору изван зона становања, забрањена је изградња објеката чија намена

није директно везана за обалу водотока са функцијом еколошког коридора на

растојању мањем од 50 m од обале стајаћих вода, односно линије средњег

водостаја водотока;

у зонама становања, минимална удаљеност планираних објеката који захтевају

поплочавање и/или осветљење је 20 m, а оптимална 50 m од обале коридора;

уз обалу чији је део планиран за спортско-рекреативне активности, могу бити

смештени објекти везани за активности на води (нпр. привез за чамце или

монтажно-демонтажни молови) на тај начин да не прекидају континуитет коридора,

а у појасу вишеспратног зеленила планирати објекте који не захтевају вештачку

подлогу и осветљење (нпр. трим стаза, дечије игралиште, уређена зелена

површина);

у простору еколошког коридора и зони непосредног утицаја ширине до 200 m од

коридора, забрањено је одлагање отпада и свих врста опасних материја,

складиштење опасних материја (резервоари горива и сл.) и нерегуларно одлагање

отпада.

Успостављањем континуитета зелених површина чија структура подржава функције

еколошког коридора, очувати и унапредити вегетацију приобаља еколошких коридора:

уређењем континуираног појаса вишеспратног заштитног зеленила, очувати појас

приобалне вегетације (врбака и мочварне вегетације) на што већој дужини обале

водотока и обезбедити што већи проценат (најмање 50%) аутохтоних врста

плавног подручја (тополе, врбе, панонски јасен, брест, храст лужњак итд.) који је

неопходно обогатити жбунастим врстама плавног подручја;

заштитни појас канала у ширини од најмање 4 m, (оптимално 8m) треба да има

травну вегетацију која се одржава редовним кошењем и која не може бити

засенчена дрворедом. Забрањено је узурпирати заштитни појас коридора

преоравањем, изградњом објеката и сл.;



186

обезбедити очување и редовно одржавање травне вегетације насипа, као дела

еколошког коридора који омогућује миграцију ситним врстама сувих травних

станишта;

у грађевинском подручју, наменити приобаље деонице еколошког коридора за

зеленило посебне намене са улогом очувања и заштите биолошке разноврсности, а

урбане садржаје потребно је распоредити по принципу зонације;

забрањено је сађење инвазивних врста (списак врста у Образложењу), а током

уређења зелених површина, одстранити присутне самоникле јединке инвазивних

врста и обезбедити редовно одржавање зелених површина.

Приликом подизања пољозаштитног зеленила са улогом вишефункционалног пуфер

појаса, потребно је:

постојеће и планиране површине ваншумског зеленила повезати у целовит систем

зеленила и фокусирати планирање заштитног зеленила на промену намене

обрадивих површина слабијег квалитета (испод 4. класе);

учешће аутохтоних дрвенастих врста треба да буде најмање 50% ради очувања

биодиверзитета аграрног и урбаног предела уз одговарајућу разноврсност врста и

физиогномије, тј. спратовности дрвенасте вегетације заштитних појасева будући да

монокултуре евроамеричких топола не испуњавају функције заштитног зеленила;

избегавати коришћење инвазивних врста.

Концептом озелењавања насељених места:

формирати систем јавног зеленила и повезати га са просторним целинама од

значаја за очување биолошке разноврсности у обухвату Плана;

повећати проценат зелених површина, броја и разноврсности постојећих категорија

јавног зеленила и одржавати га у блиско природном стању;

избегавати примену инвазивних врста током уређења зелених површина.

Прибавити посебне услове заштите природе од надлежне установе заштите

природе приликом укрупњавања пољопривредног земљишта и пројектовања зелених

појасева уз постојеће и планиране државне путеве и пруге.

Пронађена геолошка и палеонтолошка документа (фосили, минерали, кристали и

др.) која би могла представљати заштићену природну вредност, налазач је дужан да

пријави надлежном Министарству у року од осам дана од дана проналаска, и предузме

мере заштите од уништења, оштећивања или крађе.

Решење инфраструктуре подручја Плана (пре свега канализационе, планирање

изградње система за пречишћавање отпадних вода, континуално побољшање

методологије управљања чврстим отпадом и сл.) усагласити са свим важећим прописима

како би се обезбедила заштита земљишта, воде и ваздуха.

1.7.4. Услови и мере заштите, уређење и унапређење културних добара

Опште смернице за примену услова заштите непокретног културног наслеђа:

- Свака врста интервенције у евидентираним целинама као и на појединачним објектима

мора се темељити на конзерваторским смерницама.

- Истиче се потреба и обавеза обраћања Заводу за заштиту споменика културе при

захватима и интервенцијама на непокретним културним добрима и евидентираним

непокретностима, као и потреба чишћења историјских целина од непримерених

интервенција.

- Уколико постоје услови за обнављање старог грађевинског фонда, искључити сваку

могућност девастације и рушења.

- Поставити за циљ развој културног туризма, екотуризма и рекреативног туризма уз

преиспитивање капацитета одређених зона и целина – заузети став који потенцира

наменско кориштење баштине.



187

- За све земљане радове неопходна је сагласност Покрајинског Завода за заштиту

споменика културе са претходним заштитним истраживањем.

У циљу постизања постављених услова, неопходна је:

- планска ревитализација амбијената и појединачних објеката од значаја за праћења

културно-историјског развоја насеља и контролисано увођење нових садржаја;

- примена регулационих мера заштите на просторима могућих интервенција, типа-

новоградње, имплементације међу постојеће садржаје или непосредно уз границу

заштите. Издавање услова за ову зону обухватало би утврђивање намене (у зони

заштите није дозвољена изградња објеката за привредну/индустријску делатност који

би својим габаритом угрозили споменик културе), принципа и начина груписања

објеката, утврђивања плана парцелације, регулационих и грађевинских линија,

одређивање спратности и примену основних материјала архитектонског изражавања;

- на основу конзерваторских услова и елабората спроводити ревитализације и

пренамене функција објеката од културног и историјског значаја како би се сачувао

аутентичан изглед насеља који ће доприносити фреквентности истог и обогатити

туристичку и културну понуду насеља и региона.

Услови заштите непокетног културног наслеђа односе се на опште одреднице, на

евидентиране карактеристике-специфичности насеља и посебне услове очувања,

одржавања и коришћења што подразумева очување свих карактеристика на основу којих

је утврђено споменичко својство. Услови заштите односе се на све категорије добара.

- очување евидентираних визура и реперних објеката;

- очување постојећих приступних ведута;

- очување постојеће уличне матрице и карактеристика просторне организације, заштита

постојећих профила улица, начина позиционирања објеката, лимитирана спратност на

уличној регулацији;

- регулациони елементи старе урбане мреже морају се сачувати, а свака нова

интервенција у циљу изградње, адаптације или реконструкције треба да поштује

основну регулациону, односно грађевинску линију;

- није дозвољено спајање већег броја парцела у циљу масовне изградње или

реконструкције; парцеле у заштићеним зонама могу се повећавати спајањем, само у

случају када се ради о значајнијем јавном градском садржају и то под посебним

условима, нити је дозвољено увлачење грађевинске линије са циљем постизања нових

целина у централној зони;

- у блоковима у којима се дозвољава изградња на новим парцелама, треба спроводити у

потпуности принципе изградње који су карактеристични за старо језгро по питању

позиције објеката, волумена, спратности, величине парцеле, облика крова,

материјала, архитектонских елемената и сл.

Сакрална архитектура

- намена споменичке целине и објеката мора бити оригинална и строго у складу са

њиховом споменичком вредношћу;

- споменичкој целини и објектима, мора се обавезно обезбедити одговарајућа контактна

зона као простор у којем се врши усклађивање и прелаз урбанистичких и

архитектонских облика;

- очување карактеристичних елемената архитектуре, габарита, коструктивних и

декоративних елемената екстеријера и ентеријера;

- за сваку интервенцију је потребно консултовати надлежни Завод за заштиту

споменика културе и упутити захтев за издавање мера техничке заштите (Не

дозвољава се обнављање сакралних објеката без учествовања конзерваторске

службе!)

Профана архитектура

- чување изгледа, конструктивних и декоративних елемената, традиционалних

грађевинских материјала као и других карактеристичних елемената које поседују



188

поједини објекти, а који ће се детаљно утврдити, а који ће се детаљно утврдити путем

мера техничке заштите;

- забрана извођења радова који могу угрозити статичку стабилност споменика културе;

- у случају девастираних објеката извршити рехабилитацију на основу сачуваних

обликовних елемената и података;

- постојеће, одговарајуће функције могуће је допунити новим које морају бити

усаглашене са економским, социјалним, друштвеним и осталим потребама

становништва, а да се при томе задржи специфичан карактер објеката;

- евидентирани објекти су под заштитом надлежне службе за заштиту споменика

културе која за њих формира одговарајуће конзерваторске услове и прати њихову

реализацију;

- могућа је само конзарвација или рестаурација споменичких делова према датим

конзерваторским условима, односно изграђеном главном архитектонско грађевинском

пројекту;

- урбано санирање које би обухватало уклањање зграда које не представљају

архитектонски или историјски интерес или су сувише оронуле да би се испратила

њихова конзервација, као и за адаптације објеката за које је утврђено да имају

одређене архитектонске или историјске вредности, може се изводити само уз

консултације и сагласност службе заштите.

Просторно културно-историјске целине

- очување евидентираних визура и реперних објеката;

- очување постојећих приступних ведута;

- очување постојеће уличне матрице и карактеристика просторне организације, заштита

постојећих профила улица, начина позиционирања објеката, лимитирана спратност на

уличној регулацији;

- регулациони елементи старе урбане мреже морају се сачувати, а свака нова

интервенција у циљу изградње, адаптације или реконструкције треба да поштује

основну регулациону, односно грађевинску линију;

- није дозвољено спајање већег броја парцела у циљу масовне изградње или

реконструкције; парцеле у заштићеним зонама могу се повећавати спајањем, само у

случају када се ради о значајнијем јавном градском садржају и то под посебним

условима, нити је дозвољено увлачење грађевинске линије са циљем постизања нових

целина у централној зони;

- у блоковима у којима се дозвољава изградња на новим парцелама, треба спроводити у

потпуности принципе изградње који су карактеристични за старо језгро по питању

позиције објеката, волумена, спратности, величине парцеле, облика крова,

материјала, архитектонских елемената и сл.;

- урбано санирање које би обухватало уклањање зграда које не представљају

архитектонски или историјски интерес или су сувише оронуле да би се испратила

њихова конзервација, као и за адаптације објеката за које је утврђено да имају

одређене архитектонске или историјске вредности, може се изводити само уз

консултације и сагласност службе заштите;

- очување појединачних објеката према посебним условима заштите који ће се детаљно

утврдити путем мера техничке заштите;

- постојеће, одговарајуће функције могуће је допунити новим које морају бити

усаглашене са економским, социјалним, друштвеним и осталим потребама

становништва, а да се при томе задржи специфичан карактер објеката;

Услови заштите непокретног наслеђа у зони заштићене околине

Подразумева примену општих регулационих мера заштите у просторном појасу

могућих новоградњи непосредно уз границу заштите. Издавање услова за ову зону

обухватало би утврђивање принципа и начина груписања објеката, утврђивање плана

парцелације, регулационих и грађевинских линија, одређивање спратности, примену

основних материјала архитектонског изражавања и облика кровова.



189

Мере заштите заштићене околине непокретних добара и евидентираних добара под

претходном заштитом су:

- дозвољено урбанистичко, комунално и хортикултурно опремање, уређење и

одржавање;

- забрана извођења радова који могу угрозити статичку стабилност објекта;

- забрана подизања објеката који визуелно, архитектуром, габаритом или наменом могу

угрозити споменик културе.

За све наведене објекте, као и за њихову непосредну околину (припадајуће

парцеле) важе одредбе Закона о културним добрима (''Службени гласник РС'' бр.71/94).

За радове на тим објектима (адаптације, ревитализације, доградње, реконструкције,...),

сходно члановима 99-110 Закона о културним добрима, власници-носиоци права

коришћења морају прибавити посебне услове – мере техничке заштите од стране

Покрајинског завода за заштиту споменика културе, као и да прибаве сагласност на

пројектну документацију.

За археолошке локалитете из списка који чине део услова важе исте одредбе

Закона о културним добрима, које обавезују власника да пре предузимања било каквих

земљаних радова обезбеди посебне услове од Покрајинског завода за заштиту споменика

културе.

Гробља, према Закону о културним добрима уживају претходну заштиту, те се без

посебне евиденције она третирају као заштићене целине.

1.8. УСЛОВИ И МЕРЕ ЗА ОБЕЗБЕЂЕЊЕ ПРИСТУПАЧНОСТИ ПОВРШИНАМА И ОБЈЕКТИМА ЈАВНЕ НАМЕНЕ ЛИЦИМА СА

ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА У ПРОСТОРУ

Овим планом дају се услови за уређење и изградњу: површина јавне намене

(јавних објеката или јавних површина за које се утврђује општи интерес) за

обезбеђивање несметаног кретања деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица (у

даљем тексту: лица са посебним потребама) у простору.

Објекти за јавно коришћење су: објекти локалне самоуправе, дечије установе,

школе, болнице, домови здравља, амбуланте, апотеке, домови за старе, рехабилитациони

центри, домови културе и библиотеке, спортски и рекреативни објекти, банке, поште,

пословни објекти, саобраћајни терминали, објекти за потребе државних органа и други

објекти. При планирању и пројектовању јавних саобраћајних површина, пешачких стаза,

пешачких прелаза, места за паркирање и друге површине у оквиру улица, шеталишта,

скверова и игралишта по којима се крећу лица са посебним потребама, прилаза до

објекта, хоризонталне и вертикалне комуникације у јавним и стамбеним објектима са 10 и

више станова, морају се обезбедити услови за несметано кретање лица са посебним

потребама у простору, у складу са са одредбама Закона о спречавању дискриминације

особа са инвалидитетом ("Службени гласник РС" бр. 33/2006) и Правилника о техничким

стандардима приступачности ("Службени гласник РС" број 46/13).

Тротоари и пешачке стазе, пешачки прелази, места за паркирање и друге

површине у оквиру улица, тргова, шеталишта, паркова и игралишта по којима се крећу

лица са посебним потребама у простору треба да су међусобно повезани и прилагођени за

оријентацију и са нагибима који не могу бити већи од 5% (1:20), а изузетно 8,3% (1:12).

Ради несметаног кретања лица у инвалидским колицима ширина тротоара и пешачких

стаза треба да износи 180 cm изузетно 120 cm, док ширина пролаза између непокретних

препрека износи најмање 90 cm. Површине треба да су чврсте, равне и отпорне на

клизање. У пешачким коридорима не постављати стубове, рекламне паное или друге

препреке, а постојеће препреке видно обележити.

Места пешачких прелаза треба да су означена тако да се јасно разликују од

подлоге тротоара. Пешачки прелаз треба да је је постављен под правим углом према

тротоару. Пешачке прелазе треба опремити и светлосном и звучном сигнализацијом. За

савладавање висинске разлике између коловоза и тротоара могу се користити закошени



190

ивичњаци,са ширином закошеног дела од најмање 45 cm и максималним нагибом

закошеног дела од 20 % (1:5).

Најмања ширина места за паркирање возила са посебним потребама у простору

износи 350 cm. За јавне гараже, јавна паркиралишта, паркиралишта уз објекте за јавно

коришћење и веће стамбене зграде потребно је предвидети најмање 5% од укупног броја

места за паркирање. На паркиралиштима са мање од 20 паркинг места који се налазе уз

апотеку, пошту, вртић, амбуланту, преодавницу прехрамбрених производа, амбуланту,

најмање једно место за паркирање. На паркиралиштима уз бензинске пумпе, ресторане и

мотеле, уз државне путеве обезбедити 5% од укупног броја места за паркирање, али не

мање од једног места за паркирање. На паркиралиштима уз домове здравља, болнице,

домове старих и друге веће здравствене и социјалне установе, као и друге објекте који

претежно служе лицима са посебним потребама у простору, потребно је обезбедити

најмање 10% места од укупног броја места за паркирање.

Савладавање висинске разлике између пешачке површине и прилаза до објекта

врши се рампама за пешаке у инвалидским колицима (за висинску разлику до 76 cm ) и

спољним степеницама, степеништем и подизним платформама (за висинску разлику већу

од 76 cm ). За савладавање висинских разлика до 76cm између две пешачке површине и

на прилазу до објекта врши се применом рампи тако да нагиб рампе није већи од 1:20,

изузетно 1:12 за кратка растојања а најмања чиста ширина рампе за једносмерни пролаз

треба да износи 90 cm. Рампе треба да су заштићене ивичњацим висине 5cm, ширине 5-

10 cm и опремљене са обе стране двовисинским рукохватима. Рампа треба да је чврста,

равна и отпорна на клизање.

Савладавање висинских препрека до висине од 90 cm, у случају када не постоји

могућност савладавања ове разлике рампама, степеницама и степеништем вршити са

подизним платформама.

Стамбене и стамбено-пословне зграде са десет и више станова, пословни објекти и

објекти за јавно коришћење треба да задовоље све услове како би како би особама са

инвалидитетом, деци и старим особама био омогућен несметан приступ, кретање, боравак

и рад.

1.9. УСЛОВИ И МЕРЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ЕФИКАСНОСТИ

Један од пет приоритета, сагласно стратегији развоја енергетике РС до 2015.

године, је рационална употреба квалитетних енергената и повећање енергетске

ефикасности у производњи, дистрибуцији и коришћењу енергије код крајњих корисника

енергетских услуга. Основни циљ је повећање енергетске ефикасности у секторима

индустрије, саобраћаја, зградарства и комуналних услуга, што је и у економском

интересу, од значаја за заштиту животне средине, а све у контексту одрживог коришћења

и очувања природних ресурса.

Неопходно је радити на развоју и коришћењу нових и обновљивих облика енергије

и на подстицању градитеља и власника да примене енергетски ефикасна решења и

технологије у својим зградама, ради смањења текућих трошкова.

Енергетска ефикасност постиже се:

- сагледавањем стања потрошње енергената у секторима индустрије, саобраћаја,

зградарства и комуналних услуга;

- утврђивањем мера које се спроводе у погледу рационалне употребе енергије;

- побољшањем и даљим развојем система дањинског грејања, развојем гасоводне

мреже, која ће омогућити супституцију коришћења електричне енергије и

класичних фосилних енергената;

- пројектовањем нових енергетски ефикасних зграда и реконструкцијом постојећих

уз поштовање принципа енергетске ефикасности;

- оснивањем подстицајних фондова за реализацију програма и пројеката

енергетске ефикасности на локалном нивоу;

- унапређењем технолошког нивоа индустријских предузећа.



191

Енергетска ефикасност изградње зграде обухвата следеће мере:

- реализација пасивних соларних система: максимално коришћење сунчеве енергије

за загревање објекта (оријентација зграде према јужној, односно источној страни

света), заштита од сунца, природна вентилација;

- омотач зграде (топлотна изолација зидова, кровова, подних површина; замена

/санација прозора, ваздушна заптивност/непропустљивост, друге мере);

- систем грејања и припреме санитарне топле воде (замена/модернизација котлова и

горионика, прелазак са прљавих горива на природни гас или даљинско грејање,

замена/модернизација топлотних подстаница, регулација температуре, уградња

термостатских вентила, делитеља топлоте/трошкова, мерача топлоте, друге мере);

- унутрашњу климу, која утиче на енергетске потребе, тј. систем за климатизацију,

(комбинација свих компоненти потребних за обраду ваздуха, у којој се температура

регулише или се може снизити, могућно у комбинацији са регулацијом протока

ваздуха, влажности и чистоће ваздуха);

- унутрашње осветљење (замена сијалица и светиљки ради обезбеђења потребног

квалитета осветљености).

2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА

2.1. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ

Пољопривредно земљиште се користи за пољопривредну производњу и не може се

користити у друге сврхе, осим у случајевима и под условима утврђеним Законом о

пољопривредном земљишту, Просторним планом и урбанистичким плановима, као и

Основама заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта.

На пољопривредном земљишту се, у складу са Правилником о општим правилима

за парцелацију, регулацију и изградњу Закона о пољопривредном земљишту, могу

градити:

- објекти за пољопривредно домаћинство – салаши, са могућим пратећим садржајима

из области туризма, угоститељства и трговине (етно куће, занати и стари занати,

дегустација и продаја производа, смештајни капацитети);

- воћарско-виноградарски објекти, са пратећим садржајима из области трговине

туризма и угоститељства (вински подруми, винарије, објекти за продају и

дегустацију производа, ресторани, мотели, етно куће и сл);

- објекти у функцији примарне пољопривредне производње као самостални објекти

или у саставу пољопривредних домаћинстава (фарме за узгој стоке, стакленици и

пластеници, објекти за гајење печурки, пужева, рибњаци са пратећим садржајима

и др.);

- објекти у функцији пољопривреде: објекти за складиштење пољопривредних

производа и репроматеријала (хладњаче, магацини, силоси са сушарама и слично);

објекти за смештај пољопривредне механизације; помоћни објекти у функцији

пољопривреде (гараже, кошеви, амбари, оставе, надстрешнице и слично); пратећи

објекти у функцији пољопривреде (ваге, призме и сл.)

- објекти за експлоатацију минералних сировина (глине, шљунка, песка, тресета, и

др.), односно извођење радова на одлагању јаловине, пепела, шљаке и других

опасних и штетних материја на обрадивом пољопривредном земљишту на одређено

време по претходно прибављеној сагласности Министарства и приложеном доказу о

плаћеној накнади за промену намене обрадивог пољопривредног земљишта коју је

решењем утврдила општинска, односно градска управа;

- комунални и инфраструктурни објекти (линијски инфраструктурни системи, трафо

станице, мерно регулационе станице, црпне станице, антене, противградне станице

и сл.);



192

- изградњу објеката који служе за одбрану од поплава, хидротехничку мелиорацију

(одводњавање и наводњавање земљишта);

- изградњу акумулација;

- регулација мреже канала у функцији уређења пољопривредног земљишта;

- подизању расадника за производњу репродуктивног материјала;

- изградња објеката/комплекса за кориштење обновљивих извора енергије

(ветроелектране – ветропаркови, објеката запроизводњy биогорива, објекти и

постројења за коришћење соларне енергије, као и других објеката за производњу

енергије коришћењем обновљивих и алтернативних извора) у складу са

правилима, стандардима и нормативима за ову врсту објеката и уз сагласност

Министарства надлежног за послове пољопривреде и Министарства надлежног за

енергетику, уз обезбеђивање услова заштите животне средине;

- у другим случајевима ако је утврђен општи интерес на основу закона, уз плаћање

накнаде за промену намене.

- Овим Просторним планом задржавају се сви изграђени објекти на пољопривредном

земљишту и дозвољава се њихова реконструкција и доградња у складу са

правилима датим овим планом.

Обрадиво пољопривредно земљиште не може да се уситни на парцеле чија је

површина мања од пола хектара. Обрадиво пољопривредно земљиште уређено

комасацијом не може да се уситни на парцеле чија је површина мања од једног хектара.

Минимална комунална опремљеност парцеле

Парцела мора бити комунално опремљена, тј. мора имати излаз на оформљену

јавну површину, санитарну воду из водовода или сопственог бунара, водонепропусну

септичку јаму, прикључак на електричну мрежу или сопствени електрични агрегат

(могуће је коришћење и обновљивих извора енергије), уређен простор за одлагање

отпада и сл. Простор за паркирање се обезбеђује на сопственој парцели. За сва

прикључења на комуналну инфраструктуру неопходно је прибавити услове и сагласности

надлежних предузећа.

2.1.1. Пољопривредно домаћинство – салаш

На пољопривредном земљишту могућа је изградња објеката пољопривредних

домаћинстава-салаша, који садрже објекте намењене породичном становању и објекте

намењене пољопривредној производњи. Под салашима и њиховим простором подразумева

се ангажована површина на подручју атара насеља на којој ће се одвијати специфична и

разноврсна пољопривредна производња у области повртарства, воћарства,

виноградарства и нарочито сточарства.

Изградња пољопривредног домаћинства-салаша је могућа искључиво на парцелама

које имају приступ са локалног пута и које су удаљене од границе грађевинског реона

насеља најмање 1 кm (мерено најкраћим путем по јавној површини). Ова удаљеност од

грађевинског реона се односи искључиво за нове салаше. На парцелама постојећих

салаша који су удаљени мање од 1км, дозвољена је изградња, доградња, реконструкција

и адаптација, у свему према осталим правилима датим овим Планом.

Производња ће се одвијати на посебно уређеном простору, што подразумева

издвајање просторних целина за башту са воћем и лозом, економско двориште са

капацитетима за смештај ратарских култура и механизације, простор за изградњу

објеката за смештај стоке са уређеним делом за одлагање стајњака, као и простор за

изградњу стамбеног објекта и др.

Није дозвољена изградња стамбених објеката, без изградње објеката у функцији

пољопривредне производње. Простори који не садрже било који од наведених садржаја

пољопривредне производње, а имају стамбени објекат не могу се сматрати салашем.



193

Услови за избор локација намењених салашарском виду производње су:

• Изградња салаша односно објеката пољопривредног домаћинства дозвољава се на

парцелама индивидуалних пољопривредних произвођача у виду изградње нових

салаша или доградње и адаптације постојећих салаша.

• Не дозвољава се изградња нових салаша на просторима коридора планираних

инфраструктурних капацитета, који су дефинисани важећом просторно планском

документацијом, на просторима специјалне намене и просторима заштићених

делова природе и заштићених културних добара.

• Просторних органичења у смислу максималне величине површине ангажоване за

салашарску производњу нема.

Издвајају се три типа развоја салашких домаћинстава:

Тип за становање са пратећим економским двориштем за сопствене потребе

o Индекс изграђености 0.6

o Индекс заузетости 30%

o Објекти се могу градити на основу услова из Плана

Тип са појачаном пољопривредном производњом (фарме, млекаре, кланице...)



o Неопходна је даља урбанистичка разрада (урбанистички пројекат)

Туристичко-угоститељски тип везано за постојећу пољопривредну производњу

(етно музеји, ресторани, занати и стари занати, дегустација и продаја производа,

смештајни капацитети, спорт и рекреација...);



o Неопходна је даља урбанистичка разрада (урбанистички пројекат)

Максимална величина парцеле није ограничена, а минимална површина парцеле је

2000 m² за формирање нове парцеле, а 1500 m² за изградњу на постојећим парцелама,

која задовољавају остала прописана правила грађења из овог Плана. Ширина парцеле

према путу/јавној површини је минимално 14.0 m.

Уколико се на локацији граде објекти за робно сточарску производњу (стаје за

узгој стоке), удаљеност од границе грађевинског подручја, спортско-рекреативних и

других јавних комплекса мора бити у складу са законом и другим правилницима који

регулишу ову област.

У оквиру пољопривредног домаћинства–салаша разликују се три просторне целине:

заштитно зеленило, стамбено двориште и економско двориште.

Заштитно зеленило

Заштитни појас зеленила се налази у предњем делу парцелу према регулационој

линији. Појас је намењен за гајење воћа, поврћа или украсног зеленила по избору

власника парцеле.

Стамбено двориште

Стамбено двориште мора бити минималне површине 400 m².

Стамбени објекат - На парцели је дозвољена изградња само једног стамбеног

објекта са маскимално 2 стамбене јединице, максималне спратност и до По(Су)+П+Пк,

ако хидротехнички услови дозвољавају изградњу подрума, односно, По(Су)+П+1 код

израде плитких и равних кровова без надзидка.

Грађевинска линија мора бити минимално удаљена од регулационе линије 10 m.

Минимална удаљеност објекта од суседних парцела је: 1.0 m од бочне међе уз коју се

гради објекат, односно 4.0 m од наспрамне бочне међе, а од јавног пута се удаљеност

одређује у складу са Законом о јавним путевима и условима надлежног јавног предузећа.



194

Објекти се могу градити и на у даљености од 1.0 m од обе бочне границе парцеле уколико

је у средини парцеле обезбеђен пролаз минималне ширине 4.0 m.

Висина објекта износи максимално 7 m.

Кота приземља може бити највише на 1.5 m издигнута од коте заштитног тротоара.

Висина надзитка поткровне етаже износи максимално 1.60 m рачунајући од коте готовог

пода до завршне висине серклажа.

Помоћни објекат - Објекти који су у функцији стамбеног објекта: летња кухиња,

оставе, санитарни чвор, сушница, пушница, гараже, септичке јаме, бунари, котларница,

ограде и сл. Дозвољена је изградња више помоћних објеката уз стамбени објекат, у

складу са потребама пољопривредног домаћинства. Максимална спратност помоћног

објекта уз стамбени објекат је П+0, односно По+П+0. Дозвољена је изградња засебног

објекта-подрума, који може бити укопан или полуукопан, уколико то хидролошки услови

дозвољавају.

Главни и помоћни објекат могу да се граде у низу, тј. на међусобном размаку од 0.0 m,

ако су задовољени санитарни, противпожарни и други технички услови или у прекинутом

низу уз услов да међусобни размак тада не може бити мањи од 3.0 m. Минимална

удаљеност помоћног објекта од суседне парцеле је: 1.0 m од бочне међе уз коју се гради

објекат, односно 4.0 m од наспрамне бочне међе, односно објекти се могу градити и на

удаљености од 1.0 m од обе бочне границе парцеле уколико је у средини парцеле

обезбеђен пролаз минималне ширине 4.0 m.

Пословни објекат - Уз стамбени објекат односно стамбено-пословни може се

градити више пословних објеката, као самосталних објеката на парцели. Пословна

делатност је из области туризма односно услуга у виду сеоског туризма, ресторана домаће

исхране, етно музеја, објекта за дегустацију производа, објекта за продају производа,

радионица старих заната и слично, уз услов да постоји и пољопривредна производња на

салашу.

Максимална спратност пословног објекта је По+П+1+Пк, односно По+П+2 код плитких

косих кровова и равних кровова без надзитка.

Минимална удаљеност помоћног објекта од суседне парцеле је: 1.0 m од бочне међе уз

коју се гради објекат, односно 4.0 m од наспрамне бочне међе, односно објекти се могу

градити и на удаљености од 1.0 m од обе бочне границе парцеле уколико је у средини

парцеле обезбеђен пролаз минималне ширине 4.0 m.

Објекти/површине за спорт и рекреацију - за сопствене потребе или за

потребе организовања туристичке понуде, само ако постоји и пољопривредна производња

на салашу. Максимална спратност објекта је П+0. Минимална удаљеност

објекта/површине од породичног стамбеног објекта и од границе суседне парцеле је 5.0 m

а од економског објекта минимална удаљеност је 20.0 m. Отворени спортски терени

ограђују се транспарентном жичаном оградом одговарајуће висине.

Септичке јаме морају бити зидане од водонепропусног материјала. Удаљеност

септичке јаме од стамбеног и пословног објекта и од међа суседних парцела је минимално

3.0 m.

Економско двориште

Економско двориште чини преостала површина парцеле. Препоручује се да

максимално 2/3 заузимају економски објекти и манипулативни простор, а минимум 1/3

зелене површине (башта, воћњак и сл.). У оквиру ове просторне целине дозвољени су:

Економски објекти - су објекти који се граде у оквиру пољопривредног

домаћинства и служе за обављање пољопривредне делатности као што су: објекти за

гајење животиња, објекти намењени ратарској, повртарској, воћарско-виноградарској,

рибњачкој и осталим видовима пољопривредне производње (нпр. гајење: пужева,



195

печурака, цвећа и сл.) и друго. Није дозвољена изградња економског објекта ако се не

гради или не постоји на парцели породични стамбени објекат. Дозвољена је изградња

више економских објеката, у складу са потребама пољопривредног домаћинства.

Максимална спратност економског објекта је П+Пк, односно По+П+Пк. Дозвољена је

изградња засебног објекта-подрума, који може бити укопан или полуукопан, уколико то

хидролошки услови дозвољавају.

Минимална удаљеност економског објекта који служи за држање стоке од породичног

стамбеног, односно пословног објекта на сопственој или суседним парцелама је 20.0 m.

Минимална удаљеност економских објекта од бунара је 20.0 m.

Ако се економски делови суседних парцела непосредно граниче, растојање нових

економских објеката од границе парцеле не може бити мање од 1.0 m.

Међусобна растојања економских објеката различите врсте зависе од организације

економског дворишта, с тим да се прљави објекти могу постављати само низ ветар у

односу на чисте објекте.

Помоћни објекти – објекти уз економски објекат: пратећи објекти за гајење

домаћих животиња (испусти за стоку, бетонске писте за одлагање чврстог стајњака,

објекти за складиштење осоке); објекти за складиштење сточне хране (сеници, магацини

за складиштење концентроване сточне хране, бетониране сило јаме и сило тренчеви);

објекти за складиштење пољопривредних производа (амбари, кошеви, силоси-највише 6

силоса појединачног капацитета до 50t) и други слични објекти на пољопривредном

газдинству (објекти за машине и возила, пушнице, сушнице и сл.). Дозвољена је

изградња засебног објекта-подрума, који може бити укопан или полуукопан, уколико то

хидролошки услови дозвољавају. Дозвољена је изградња више помоћних објеката, у

складу са потребама пољопривредног домаћинства. Максимална спратност помоћног

објекта је П+0.

Ђубриште и осочара могу бити удаљени од стамбеног објекта и бунара најмање 20 m и

то само на нижој коти. Прљави објекти могу се постављати само низ ветар у односу на

чисте објекте.

Услови за паркирање возила у оквиру парцеле

На парцелама за изградњу пољопривредног домаћинства–салаша обезбедити

довољан број паркинг места по принципу:

- Једно паркинг место за сваку стамбену јединицу,

- Једно паркинг место на 70 m2 пословног простора.

Услови за ограђивање парцеле

Ограде на регулационој линији могу бити транспарентне или комбинација зидане и

транспарентне ограде, с тим да укупна висина ограде од коте тротоара не сме прећи

висину од 2.0 m. Ограда, стубови ограде и капије морају бити на грађевинској парцели

која се ограђује. Капија која се поставља у склопу ограде, мора бити са отварањем у

сопственој парцели. Ограда према суседној парцели на којој се узгаја ратарска култура

мора бити одмакнута од границе парцеле мин. 0.7 m и по правилу треба да је

транспарентна. Удаљеност ограде према суседним границама парцеле може бити и мања

уз сагласност вланика суседне парцеле.

Дозвољено је преграђивање функционалних целина у оквиру грађевинске

парцеле- одвајање стамбеног и економског дела парцела, под условом да висина ограде

не може бити већа од висине спољне ограде.

Прикључење објеката на инфраструктурну мрежу

Уколико се објекти предвиђају у оквиру постојећих парцела на којима су већ

изграђени објекти и задржава се постојећа намена, прикључци се остварују, у оквиру

парцеле уколико су капацитети довољни и задржава се намена. Уколико капацитети нису

довољни за предвиђену намену или се гради нови објекат на парцели која нема изграђен

главни објекат, потребно је прибавити техничке услове и начин прикључивања на

инфраструктуру . За изградњу објеката решавање водоснабдевања може бити преко



196

сопственог бунара. За потребе одвођења употребљених отпадних водонепропусних

септичких јама на минимално 3.0 m од свих објеката и граница парцеле. Снабдевање

електричном енергијом може се решити и сопственим електричним агрегатом (могуће је

коришћење и обновљивих извора енергије).

Услови за доградњу и реконструкцију објеката

Објекти се могу реконструисати и дограђивати, реконструисати постојеће

инсталације, побољшати услови живота и рада до максималних параметара прописаних

овим Планом. Доградња и реконструкција постојећих објеката може се дозволити под

следећим условима:

- замена постојећег објекта новим објектом може се дозволити у оквиру услова датих

овим Планом;

- реконструкција постојећих објеката може се дозволити ако се извођењем радова на

објекту неће нарушити услови датим овим Планом;

- ако грађевинска парцела не задовољава неки од урбанистичких услова прописаних

Планом може се дозволити доградња до испуњења преосталих урбанистичких

параметара;

- адаптација постојећих објеката се може дозволити у оквиру намена датих овим

Планом.

2.1.2. Воћарско-виноградарски објекти

На пољопривредном земљишту које је према начину коришћења сврстано у културу

воћњак, односно виноград, дозвољена је изградња:

- воћарско-виноградарске кућице,

- воћарско-виноградарског комплекса.

Изградња воћарско-виноградарских објеката је могућа искључиво на парцелама

које су удаљене од границе грађевинског реона насеља најмање 1 km (мерено најкраћим

путем по јавној површини).

Воћарско-виноградарска кућица

На пољопривредном земљишту које је према начину коришћења сврстано у културу

воћњак, односно виноград, дозвољена је изградња воћарско-виноградарске кућице (нове

или реконструкција и доградња постојеће воћарско-виноградарске кућице), бунара и

оставе за смештај воћа, уз обезбеђивање следећих услова (директно из овог Плана):

- Површина нових парцела на којима је могућа изградња воћарско-виноградарског

објекта износи минимум 2000 m2, с тим да се најмање 80 % површине парцеле

мора користити као воћњак или виноград;

- Облик парцеле треба да је, по правилу, правоугаони минималне ширине/ужа

страна парцеле 10 m;

- Бруто површина приземља воћарско-виноградарског објекта износи максимално

25.0 m2 (затворени део објекта). Дозвољена је изградња надстрешнице, лође,

трема, пергола (ако нису застакљене не рачунају се у основни габарит објекта);

- Максимална спратност објекта је По+П+0 са подрумом уколико то хидротехнички

услови допуштају. Максимална кота венца објекта може бити 3.60 m од коте

заштитног тротоара објекта.

- Минимална удаљеност објекта од границе суседне парцеле је 1.0 m;

- Уз воћарско-виноградарску кућицу дозвољена је изградња и оставе за смештај

воћа, максималне површине 100.0 m2, спратности По+П+0. Минимална удаљеност

објекта од границе суседне парцеле је 1.0 m. Дозвољена је изградња објекта-

подрума пића, који може бити полуукопан или укопан, уколико то хидролошки

услови дозвољавају;



197

- Осим изградње воћарско-виноградарских кућица, оставе за смештај воћа, бунара,

водонепропусне септичке јаме и ограде не дозвољава се изградња било каквих

других објеката;

Уколико се врши ограђивање парцеле ограда може бити живица транспарентна

жичана ограда или зидана ограда висине максимално 2.0 m, одмакнута од границе

суседне парцелена којој се узгајају ратарске културе најмање 0.7 m. Удаљеност ограде

према суседним границама парцеле може бити и мања уз сагласност вланика суседне

парцеле. Капије на регулационој линији се не могу отварати на јавну површину. Ограда,

стубови ограде и капије морају бити на грађевинској парцели која се ограђује.

Парцеле на којима постоје изграђене воћарско-виноградарске кућице и објекти на

њима задржавају се, осим ако нису у супротности са другим прописима (водопривреда,

ифраструктурни коридори, заштита животне средине).

Воћарско-виноградарски комплекс

Уколико је комплекс под воћарско-виноградарским засадима већи од 1.0 ha на

комплексу је могућа изградња објеката за прераду и складиштење воћа, као и објеката из

области трговине, туризма и угоститељства. Комплекс чини једна или више парцела,

истих или различитих власника. За ове комплексе обавезна је израда урбанистичког

пројекта осим за постојеће воћарске комплексе у којима се врши реконструкција,

адаптација или доградња постојећих објеката или изградња помоћних објеката (за које се

издају директно услови из овог Плана). Следећи услови морају бити задовољени:

- Најмање 80 % површине комплекса мора се користити као воћњак или виноград.

- Претежна намена воћарско-виноградарског комплекса је производња, прерада и

складиштење воћа. У оквиру комплекса дозвољена је изградња главних објеката за

производњу, прераду, складиштење воћа са помоћним објектима.

- Помоћни објекти су: оставе-магацини, засебни објекти-подрума пића, гараже,

котларнице, гардеробе, санитарни чворови за раднике као и просторије за смештај

радника, рекреацију запослених, канцеларије за управне просторије и сл, бунари,

базени и цистерне за скупљање кишнице, водонепропусне септичке јаме.

- Пратећи објекти (који могу бити и у саставу главног објекта) су из области

туризма, угоститељства и трговине. Пратећи објекти се не могу градити без

изградње главног објекта.

- У оквиру воћарско-виноградарског комплекса дозвољена је изградња једне

стамбене јединице (максималне бруто површине до 50.0 m2) у склопу главног

објекта или као засебан објекат.

- Максимална спратност главног објекта је По(Су)+П+1+Пк. Максимална кота венца

објекта може бити 11.0 m од коте заштитног тротоара објекта. Максимална

спратност помоћног објекта је По+П+Пк.

- Минимална удаљеност објекта од границе суседне парцеле је 1.0 m;

Главни и помоћни објекат могу да се граде у низу, тј. на међусобном размаку од

0.0 m, ако су задовољени санитарни, противпожарни и други технички услови или у

прекинутом низу уз услов да међусобни размак тада не може бити мањи од 3.0 m.

Минимална удаљеност помоћног објекта од суседне парцеле је: 1.0 m од бочне међе уз

коју се гради објекат, односно 4.0 m од наспрамне бочне међе, односно објекти се могу

градити и на удаљености од 1.0 m од обе бочне границе парцеле уколико је у средини


Услови за паркирање возила у оквиру парцеле

На парцелама за изградњу пољопривредног домаћинства–салаша обезбедити

довољан број паркинг места по принципу:

- Једно паркинг место за сваку стамбену јединицу,

- Једно паркинг место на 70 m2 пословног простора.



198


Ограде на регулационој линији могу бити транспарентне или комбинација зидане

итранспарентне ограде, с тим да укупна висина ограде од коте тротоара не смепрећи










Прикључење објеката на инфраструктурну мрежу

Уколико се објекти предвиђају у оквиру постојећих парцела на којима су већ

изграђени објекти и задржава се постојећа намена, прикључци се остварују, у оквиру

парцеле уколико су капацитети довољни и задржава се намена. Уколико капацитети нису

довољни за предвиђену намену или се гради нови објекат на парцели која нема изграђен

главни објекат, потребно је прибавити техничке услове и начин прикључивања на

инфраструктуру . За изградњу објеката решавање водоснабдевања може бити преко

сопственог бунара. За потребе одвођења употребљених отпадних водонепропусних

септичких јама на минимално 3.0 m од свих објеката и граница парцеле. Снабдевање

електричном енергијом може се решити и сопственим електричним агрегатом (могуће је

коришћење и обновљивих извора енергије).

Услови за доградњу и реконструкцију објеката

Објекти се могу реконструисати и дограђивати, реконструисати постојеће

инсталације, побољшати услови живота и рада до максималних параметара прописаних

овим Планом. Доградња и реконструкција постојећих објеката може се дозволити под


- замена постојећег објекта новим објектом може се дозволити у оквиру условадатих

овим Планом;


објекту неће нарушити услови датим овим Планом;

- ако грађевинска парцела не задовољава неки од урбанистичких услова прописаних

Планом може се дозволити доградња до испуњења преосталих урбанистичких

параметара;


Планом.

2.1.3. Објекти у функцији примарне пољопривредне производње

2.1.3.1 Рибњаци са пратећим објектима За подизање рибњака на обрадивом пољопривредном земљишту потребна је

сагласност надлежног Министарства за пољопривреду уз основне техничке услове.

Изградња рибњака са пратећим објектима се може дозволити на терену који својим

хидротехничким карактеристикама може задовољити овакву врсту објеката, односно

након претходних анализа расположивих количина и квалитета воде која ће се користити

за пуњење рибњака.

Изградња рибњака са пратећим објеката је могућа искључиво на парцелама које су

удаљене од границе грађевинског реона насеља најмање 1 кm (мерено најкраћим путем

по јавној површини) уз поштовање следећих услова:



199

- Рибњак мора да располаже уређајима за упуштање и испуштање воде, уређајима

за регулисање нивоа воде, као и уређајима који спречавају пролаз риба, рибље

млађи и икре у или из рибњака.

- Рибњаци имају првенствено робно-производну функцију, у њиховом оквиру

дозвољена је изградња једне стамбене јединице (максималне бруто површине до

50.0 m2). Приликом фазне изградње, првенствено се мора изградити објекат

рибњака. Уколико је планирана стамбена изградња, обавезна је подела на

стамбени и економски део парцеле. Максимална површина стамбеног дела парцеле

300 m2.

- Максимална спратност објекта је П+Пк са изградњом подрума, уколико то

хидролошки услови дозвољавају.

- Дозвољена је изградња помоћних објеката: складишта, магацина, остава,

санитарног чвора и сл.

- Минимална удаљеност објеката од суседне парцеле је: 1.0 m од бочне међе уз

коју се гради објекат, односно 4.0 m од наспрамне бочне међе, односно објекти се

могу градити и на удаљености од 1.0 m од обе бочне границе парцеле уколико је у

средини парцеле обезбеђен пролаз минималне ширине 4.0 m.

- Минимална ширина колског прикључка је 4.5m.

- Границе рибњака морају бити обележене видљивим ознакама. Уколико је могуће

рибњак треба да буде ограђен. Ограде морају бити транспарентне, с тим да укупна

висина ограде не сме прећи висину од 2.0 m. Ограда и стубови ограде се

постављају на парцели на којој се гради објекат. Ограда мора бити одмакнута од

границе суседне парцеле на којој се узгајају ратарске културе најмање 0.7 m.

Удаљеност ограде према суседним границама парцеле може бити и мања уз

сагласност власника суседне парцеле.

- Рибњак мора бити заштићен од високих вода.

- За уклањање смећа и штетних отпадака из рибњака мора постојати уређено место

или изграђен технички уређај, који онемогућава загађење рибњака и његове

околине.

- Изградња рибњака искључиво се може вршити уз даљу урбанистичку разраду

Урбанистичким пројектом.

2.1.3.2 Фарме (стаје за гајење стоке)

Фарма је објекат или више објеката у којима се држи или узгаја 20 и више грла

копитара, папкара (20 и више грла говеда, 100 и више грла свиња, 150 и више грла оваца

и коза) или 350 и више јединки живине и кунића.

Фарме се могу градити на пољопривредном земљишту, по могућству, ниже

бонитетне класе које је компактно и има добре отоке атмосферских вода. Локација ће

зависити и од величине фарме и могућег негативног утицаја на животну средину, као и

угрожавања стамбених и других објеката. Удаљеност фарме у односу на грађевинско

подручје насеља, спортско-рекреативне и друге јавне објекте мора бити у складу са

законима и правилницима из ове области.

Изградња фарми је могућа искључиво на парцелама које су удаљене од границе

грађевинског реона насеља најмање 1 кm (мерено најкраћим путем по јавној површини)

уз поштовање следећих услова:

- Обавезно је снабдевање фарме довољном количином воде која мора бити

бактериолошки и хемијски исправна. Унутар комплекса обезбедити водоводну

мрежу.

- Објекти на фарми морају имати канализациону мрежу за прихватање и одвођење

отпадних вода са водонепропусном септичком јамом.

- Обавезно је снабдевање свих објеката на фарми електричном енергијом и другим

инсталацијама и енергентима неопходним за несметано коришћење објеката.

- Величину парцеле дефинисати у складу са капацитетом и врстом производње, с

тим да се мора обезбедити довољно простран круг фарме, који ће омогућити

повезаност свих функционалних делова.



200

- Колски прилаз парцели је минималне ширине 4.5 m. Прилазни путеви и путеви у

кругу фарме морају да буду изграђени од чврстог материјала или морају да имају

подлогу од шљунка. Испред сваког објекта на фарми мора бити бетонирана или

асфалтирана површина за лакше кретање возила.

- Сви објекти намењени држању и узгоју стоке морају бити пројектовани и грађени

према нормативима и стандардима за изградњу ове врсте објеката и конкретне

врсте животиња, уз примену санитарно-ветеринарских, хигијенско-техничких,

еколошких, противпожарних и других услова. Унутрашње саобраћајнице треба

градити тако да се обезбеди кружни ток саобраћаја (чисти и прљави путеви).

- У оквиру фарме треба формирати два одвојена блока - технички и изоловани

производни. Технички блок подразумева изградњу објеката за администрацију,

смештај радника, складишта хране, карантинске просторије, машински део,

просторије за ветеринарске прегледе, мини кланицу за принудна клања и сл.

Неопходно је обезбедити посебан простор за уништавање или одлагање угинулих

животиња.

- У производном делу налазе се објекти за узгој животиња, који морају бити

подељени по категоријама - за приплодне животиње, за узгој подмлатка и за тов.

- Минимална величина парцеле за изградњу 1.0 ha.

- Краћа страна парцеле за овакву врсту изградње мора имати ширину најмање 20.0

m.

- Највећи дозвољени индекс заузетости парцеле је 40%, а минималне површине под

зеленилом су 30% од укупна површина парцела.

- Максимална спратност објеката је П+Пк.

- Објекти унутар парцеле могу да се граде у низу, тј. на међусобном размаку од 0.0

m, ако су задовољени санитарни, противпожарни и други технички услови или у

прекинутом низу уз услов да међусобни размак тада не може бити мањи од 5.0 m.


коју се гради објекат, односно 4.5 m од наспрамне бочне међе, односно објекти се

могу градити и на одаљености од 1.0 m од обе бочне границе парцеле уколико је у


- Уколико на суседној парцели постоји изграђени објекат који служи за боравак

људи, удаљеност објекта за узгој стоке мора бити минимално 20.0 m.

- Минимална удаљеност објеката за узгој животиња од граница суседних парцела је

5m.

- Простор за одлагање и збрињавање стајског ђубрива из објекта мора бити

смештен, односно изграђен тако да се спречи загађивање околине и ширење

узрочника заразних болести животиња и људи, насупрот правцу главних ветрова и

мора да буде удаљен најмање 50 m од објекта за животиње.

- У комплексу фарме дозвољава се изградња објекта за смештај и боравак

запослених радника, максималне површине 50 m2.

- За изградњу нових фарми, као и за потребе повећања капацитета или пренамене

објеката у друге садржаје у функцији пољопривредне производње на постојећим

фармама, неопходна је израда урбанистичког пројекта уз израду технолошког

пројекта. За реконструкцију и доградњу објеката на постојећој фарми услови ће се

издавати на основу Просторног плана.












201




2.1.3.3 Стакленици и пластеници

Стакленици и пластеници су надкривени простори на пољопривредном земљишту

уоквиру којих се узгaјa воћe, поврћe, цвећe и сл.

Монтажно-демонтажни објекти (стакленици, пластеници, кошеви и сл.) се не

обрачунавају индексом заузетости. Удаљеност оваквих објеката од међних линија је

минимално 1.0 m. Колски прилаз је минималне ширине 3.5 m.

Уз изградњу стакленика и пластеника дозвољена је изградња:

- хидрофорске кућице максималне површине 3x3 m.

- копаних и бушених бунара са пратећим инсталацијама максималних димензија

1.5x1.5 m.

- водонепропусне септичке јаме (удаљене 3.0 m од објекта стакленика и граница

парцеле), ограде и сл. - оставе за смештај алата и опреме, максималне спратности П+0, максималне

површине до 15 m2

2.1.3.4 Објекти за гајење печурки и пужева

Изградња ових комплекса и објеката је усмерена на мање квалитетном земљишту а

у складу са нормама и правилницима који регулишу ову област.

Максимална спратност објеката је П+0, са изградњом подрума, уколико то

хидролошки услови дозвољавају. За потребе узгоја печурака дозвољена је изградња

објекта до максималне заузетости парцеле 50%.

Уз изградњу објеката за гајење печурака и пужева дозвољена је изградња:

- хидрофорске кућице максималне површине 3x3 m.

- копаних и бушених бунара са пратећим инсталацијама максималних димензија

1.5x1.5 m.

- водонепропусне септичке јаме (удаљене 3.0 м од објекта за гајење печурака или

пужева и граница парцеле), ограде и сл. - оставе за смештај алата и опреме, максикмалне спратности П+0, максимална

површина 25 m2

- објекти могу да се граде у низу, тј. на међусобном размаку од 0.0 m, ако су

задовољени санитарни, противпожарни и други технички услови или у прекинутом

низу уз услов да међусобни размак тада не може бити мањи од 5.0 m. Минимална

удаљеност објеката од суседне парцеле је: 1.0 m од бочне међе уз коју се гради

објекат, односно 4.0 m од наспрамне бочне међе и 1.0 m од задње међе, односно

објекти се могу градити и на одаљености од 1.0 m од обе бочне границе парцеле

уколико је у средини парцеле обезбеђен пролаз минималне ширине 4.0 m.

- парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом висине максимално 2.0 m.

Колски прикључак је минималне ширине 3.5 m.

2.1.4. Објекти у функцији пољопривреде

На пољопривредном земљишту је дозвољена изградња објеката у функцији

пољопривреде:

- објекти за складиштење пољопривредних производа и репроматеријала (хладњаче,

магацини, силоси са сушарама, полуотворене и затворене хале, надстрешнице,

трапови, подна складишта и слично);

- објекти за смештај пољопривредне механизације (затворени простори и

надстрешнице у којима се смешта механизација (возила, машине, прикључни



202

уређаји и др.), пољопривредни алати и опрема ради чувања и одржавања, као и

радионице за оправку возила сопственог возног парка);

- помоћни објекти у функцији пољопривреде (гараже, кошеви, амбари, оставе,

надстрешнице и слично);

- пратећи објекти у функцији пољопривреде (ваге, призме и сл. са потребним

пратећим платоима, и објектом вагарске кућице, канцеларије и сл.).

Приликом изградње неопходно је задовољити следеће услове:

- Максимални индекс изграђености је 0,40.

- Максимална спратност објеката намењених за смештај пољопривредне

механизације и складиштење пољопривредних производа П+0 с тим да се

дозољава изградња подрумске етаже уколико то хидролошки услови дозвољавају.


коју се гради објекат (уколико се објекат гради уз северну, североисточну односно

северозападну међу ова удаљеност не може бити мања од половине висине

објекта), односно 4.5 m од наспрамне бочне међе, односно објекти се могу градити

и на одаљености од 1.0 m од обе бочне границе парцеле уколико је у средини


- Изузетно удаљеност силоса од границе суседне парцеле је минимално 5 m, односно

половина висине силоса.

- Парцеле се могу ограђивати транспарентном оградом висине максимално 2.0 m.

Ограда и стубови ограде се постављају на парцели на којој се гради објекат.

Ограда мора бити одмакнута од границе суседне парцелена којој се узгајају

ратарске културе најмање 0.7 m. Удаљеност ограде према суседним границама

парцеле може бити и мања уз сагласност власника суседне парцеле.

2.1.5. Објекти за експлоатацију минералних сировина

Експлоатација минералних сировина (глина, шљунак, песак, термалне воде, нафта,

гас) врши се на основу одобрења Покрајинског секретаријата за енергетику и минералне

сировине у складу са Законом о рударству. За експлоатацију на пољопривредном

земљишту мора се прибавити одобрење за пренамену пољопривредног земљишта од

Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство. У заштићеним

подручјима и у обухвату еколошких коридора-станишта заштићених врста од националног

значаја није дозвољено нарушавање и мењање простора.

Након завршене експлоатације, сви простори и садржаји који су коришћени за

експлоатацију минералних сировина, морају се санирати и рекултивисати.

2.1.6. Комунални и инфраструктурни објекти

На пољопривредном земљишту ван грађевинског реона насеља може се дозволити

изградња комуналних и инфраструктурних објеката под условом да се трасе

инфраструктуре воде парцелама некатегорисаних пољопривредних или јавних путева

односно уз регулисане правно имовинске односе, у складу са законом , на земљиште

изван ових парцела (на бази закупа, права службености пролаза, елабората непотпуне

експропријације и сл.). Изградња мреже и објеката инфраструктуре као и објеката у

функцији објеката инфраструктуре је дозвољена у коридорима саобраћајница уз

сагласност надлежног предузећа за путеве.

Грађење линијске инфраструктуре: енергетске (електроенергетске нисконапонске

0,4 kV средњенапонске 20kV), електронске комуникацоне мреже, гасне мреже (ниског и

средњег притиска), нафтне мреже и комуналне инфраструктуре на пољопривредном

земљишту могуће је у складу са условима датим овим Просторним планом. За изградњу



203

високонапонске електроенергетске инфраструктуре (110kV, 400kV) и гасовода високог

притиска неопходна је израда ПДР/ППППН.

Противградне станице

На територији Града Сомбора у оквиру система одбране од града изграђене су

противградне станице са којих се током сезоне одбране од града испаљују противградне

ракете, које спадају у 1. категорију експлозивних материја.

Грађење објеката противградних станица могуће је изван грађевинских подручја

насеља, као и грађевинског земљишта ван насеља, на пољопривредном земљишту на

основу услова дефинисаних овим Планом и посебним условима надлежног Републичког

хидрометеоролошког завода Србије.

Минимална површина за изградњу противградне станице треба да буде око 10,0

mX10,0m. Објекат треба градити од чврстог стандардног материјала. Висина објекта је до

2,0m и на њега се поставља громобранска заштита. Око објекта треба поставити ограду

висине мин. 2,0m.

Изградња било каквих објеката на одстојању мањем од 100,0 m од противградних

станица, могућа је само по обезбеђивању посебне сагласности и мишљења Републичког

хидрометеорлошког завода Србије.

2.1.7. Комплекси за коришћење обновљивих извора енергије

На пољопривредном земљишту ван грађевинског реона насеља може се дозволити

изградња објеката/комплекса за кориштење обновљивих извора енергије (ветроелектране

– ветропаркови, објеката за производњy биогорива, објекти и постројења за коришћење

соларне енергије, као и других објеката за производњу енергије коришћењем

обновљивих и алтернативних извора) у складу са правилима, стандардима и нормативима

за ову врсту објеката и уз сагласност Министарства надлежног за послове пољопривреде

и Министарства надлежног за енергетику, уз обезбеђивање услова заштите животне

средине.

Изградња се искључиво може вршити уз израду Плана Детаљне регулације уз

поштовање следећих услова:

- Производни енергетски објекти се не могу градити у заштићеним природним и

културним добрима, стаништима, шуми и шумском земљишту.

- Најближи стуб од заштићеног природног добра мора бити удаљен 1000-1500 m у

складу са условима Покрајинског завода за заштиту природе.

- Најмања удаљеност ветропарка од насеља и насељских делова мора бити 1000 m.

- Производни објекти мањих капацитета који ће служити за сопствене потребе могу

се градити у склопу салаша, пољопривредних комплекса и радним зонама у ван

грађевинском земљишту.

2.2. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ШУМСКОМ ЗЕМЉИШТУ

На шумском земљишту се не дозвољава изградња која би угрозила основну намену

простора. Крчење шума се може изузетно дозволити ради промене врсте дрвећа или

узгојних облика шуме, подизања шумских плантажа и расадника, отварање шумских

просека, изградње шумских саобраћајница и других објеката који служе газдовању

шумама, у складу и на начин како је то прописано Законом о шумама (Сл. гласник РС бр.

30/10). Свака промена намене шумског земљишта мора бити утврђена Просторним планом

и урбанистичким плановима, као и Планом развоја шумског подручја.

Уређење и опремање шумског земљишта ће се вршити у складу са ловном

основом, основом газдовања шумама и планом развоја шумског земљишта.



204

На шумском земљишту, у ловишту је дозвољена изградња:

- ловно-техничких и објеката у зависности од бројног стања дивљачи;

- подизање једногодишњих или вишегодишњих ремиза, које ће пружити уточиште,

заклон и исхрану дивљачи;

- ограда којим би се омогућило интензивно гајење и заштита дивљачи.

Ловно-технички објекти морају се градити их од природних материјала и уклопити

у природни амбијент ловишта. У ловиштима предвидети изградњу еколошких прелаза у

виду специјалних техничко-трхнолошких решења у оквиру саобраћајне и друге

инфраструктуре, ради стварања еколошких коридора за кретање ниске и крупне ловне

дивљачи.

Ловно-технички објекти могу да се граде у складу са плановима газдовања шумама

и посебним прописима којим се уређује област дивљачи и ловства, условима надлежних

организација и јавних предузећа и овим Планом.

На шумском земљишту, али искључиво на непошумљеним површинама (чистине,

пропланци и девастиране површине) се, у складу са Законом о шумама, могу градити:

- објекти за одржавање и експлоатацију шуме;

- објекти за туристичко рекреативне сврхе (ловачки домови, објекти за комплексе

излетишта-надстрешнице, мини барови, санитарни чвор, паркинг простор, простор

за камповање, еколошке учионице и сл.) уз обавезну израду урбанистичког плана.

- објекти фазанерије.

Објекти фазанерије (фарме за узгој фазанске дивљачи) морају испуњавати

ветеринарско-санитарне и друге услове прописане за узгој ове врсте дивљачи. Дозвољена

спратност објеката је П+0. Обавезна је израда Урбанистичког Пројекта.

У складу са овим планом, на шумском земљишту се дозвољава изградња нових и

реконструкција постојећих објеката (уз напомену да се максимално примењују природни

материјали и традиционални начин градње на овим подручјима):

- објекти партерног уређења, стазе, одморишта и сл;

- инфраструктурни објекти (саобраћајнице, линијски инфраструктурни системи,

трафо станице, мерно регулационе станице, црпне станице, антене и сл), под

условом да се трасе инфраструктурних објеката воде по парцелама

некатегорисаних шумских путева или других јавних површина, а изузетно на

земљишту ван ових површина, уколико су регулисани имовинско-правни односи на

бази закупа, права службености пролаза и сл, уз поштовање свих услова за

несметано кретање животиња- изградњом пролаза за ниску и крупну дивљач.

Шумски путеви, шумарске куће и други објекти за потребе газдовања шумама могу

се градити у складу са посебном основом газдовања шумама и годишњим извођачким

плановима газдовања шумама,условима надлежних организација и јавних предузећа и

овим Просторним планом. Изградњу шумских путева потребно је вршити у складу са

Правилником о условима за коришћење шумских саобраћајница (''Службени гласник РС'',

бр. 22/98) и условима:

- ширина пута минимално 3,5m;

- на прелазима преко рукаваца поставити мостове, да би се обезбедио стални проток

воде и пролази за животиње;

- на плитким депресијама поставити мостове од дрвених талпи у нивелети терена.

Грађење линијске инфраструктуре: енергетске (електроенергетске нисконапонске

0,4 kV и средњенапонске 20kV), електронске комуникацоне мреже, гасне мреже (ниског и

средњег притиска), нафтне мреже и комуналне инфраструктуре могуће је у складу са

условима датим овим Просторним планом. За изградњу високонапонске

електроенергетске инфраструктуре (110kV, 400kV) и гасовода високог притиска

неопходна је израда ПДР/ППППН.



205

2.3. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ВОДНОМ ЗЕМЉИШТУ

Коришћење и уређење водног земљишта је регулисано Законом о водама (Сл.

гласник РС бр. 30/2010) којим су дефинисане забране, ограничења права и обавезе

власника и корисника водног земљишта и водних објеката. На водном земљишту у начелу

није дозвољена изградња објеката. Изузетно, а у складу са Законом о водама дозвољава

се:

- изградња водних објеката и постављање уређаја намењених уређењу

водотока и других вода;

- одржавање корита водотока и водних објекта;

- спровођење мера заштите вода;

- спровођење заштите од штетних дејстава вода;

- остале намене, утврђене Законом о водама.

За изградњу осталих садржаја на водном земљишту обавезна је израда

урбанистичког плана одговарајуће разраде уз услове надлежног органа водопривреде.

На водном земљишту може се подизати заштитна вегетација уз услове и сагласност

надлежног водопривредног предузећа.

Изградња нових и реконструкција постојећих водопривредних објеката, као и

објеката у служби истих на постојећим каналима (црпне станице, уставе, трафостанице),

вршиће се на основу Просторног плана, услова надлежног водопривредног предузећа и

других услова.

Објекти за пристајање пловних објеката морају да имају безбедан вез и безбедан

приступ са обале на брод и обрнуто, при свим хидрометеоролошким условима и условима

пловидбе. Објекти морају да имају сву потребну инфраструктуру. Овим Планом су дате

оријентационе локације за прихватне објекте наутичког туризма (сидришта, привезишта,

пристаништa и др.) са потребним пратећим садржајима. Врста прихватног објекта

наутичког туризма, капацитети и тачне локације утврдиће се након детаљног сагледавања

хидротехничких и осталих карактеристика планираних локација, кроз одговарајућу

урбанистичку разраду за сваку локацију посебно.

За просторе намењене за ове потребе обавезна је израда урбанистичког плана

одговарајуће разраде уз обавезне услове надлежног водопривредног предузећа.

2.4. ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА НА ГРАЂЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ

2.4.1. Правила грађења у грађевинском подручју насеља за који плански документ садржи шематски приказ уређења

Планом су утврђена грађевинска подручја насеља, кроз израду шематских приказа

уређења са описом граница за која није предвиђена даља разрада израдом

урбанистичких планова, за следећа насеља: Ленија, Градина Радојевићи, Жарковац,

Чичови, Буковац, Козара, Обзир, Билић, Ранчево, Милчић и Шапоње.

У грађевинском подручју насеља за која План садржи шематске приказе уређења

издвајају се две зоне:

- Зона централних функција,

- Зона породичног становања.

2.4.1.1. Зона централних функција



206

Врста и намена објеката

У оквиру зоне централних функција у приградским насељима дозвољена је

изградња главног објекта: пословног објекта, административног објекта као и помоћног

објекта уз главни објекат. У овој зони становање може да буде пратећа функција за

наменски стан домара у оквиру главног објекта или као други главни објекат. Објекти

који се могу изградити су из домена културе, спорта, образовања, верски објекти, објекти

социјалне заштите, трговине на мало, угоститељства и услужне делатности, тј. оне

делатности које својим радом не угрожавају примарну функцију централних садржаја.

У оквиру ове зоне није дозвољена изградња производних објеката, економских

објеката и помоћних објеката уз економске објекте.

Услови који морају бити испуњени приликом изградње су следећи:

- Минимална површина парцеле је 400.0 m², а минимална ширина парцеле је 12.0

m;

- Грађевинска линија може бити на удаљености од 0.0, 5.0 или 10.0 m, односно у

зависности од постојеће регулационе линије улице (постојећа грађевинска линија

улице је дефинисана већином постојећих објеката у улици);

- Индекс заузетости грађевинске парцеле намењене за изградњу објеката у овој

зони је максимално 60%, а индекс изграђености грађевинске парцеле је

максимално 2,0;

- Спратност објеката у овој зони је максимално П+1+Пк или П+2 (код плитких косих

или равних кровова), а помоћни објекат је максималне спратности П+0. Дозвољена

је изградња подрумске, односно сутеренске етаже ако не постоје сметње

геотехничке и хидротехничке природе;

- Главни објекат на парцели може да се гради као слободностојећи или у прекинутом

низу;

- Растојање габарита главног објекта и границе суседне грађевинске парцеле је:

- за слободностојеће објекте је минимално 0.5 m у односу на међу уз коју се

гради објекат, односно минимално 3.0 m у односу на наспрамну бочну међу;

- за објекат у прекинутом низу је 0.0 m у односу на међу уз коју се гради

објекат, односно минимално 3.0 m у односу на наспрамну бочну међу;

- Уколико се на парцели граде два главна објекта (различите функције), оба главна

објекта могу да се граде на растојању 0.5 односно 0.0 m од бочне међе уз коју се

граде уз услов да је у средини парцеле омогућен колски прилаз минималне ширине

3.0 m;

- Изградња објеката у прекинутом низу може се дозволити уз услов да се не наруши

граница суседне парцеле (испод и изнад земље);

- Постављање прозора на бочним фасадама према суседној парцели може се

дозволити ако је међусобан размак између објеката (укупно са испадима) и

границе парцеле једнак или већи од 3.0 m. Ако је међусобни размак од 0.0 m до

3.0 m дозвољено је отварање отвора висине 0.6 m на просторијама уз услов да

доња кота на коју се оставља отвор (парапет) буде једнака или виша од 1.8 m у

односу на завршну коту пода.

- Помоћни објекти могу да се граде уз главне објекте, на удаљености 0.00 m, а

уколико се граде као слободностојећи та удаљеност мора бити минимално 4.0 m.

Помоћни објекат не може да се гради испред главног објекта, према РЛ, осим

гараже уколико је у склопу главног објекта.

- На помоћним објектима није дозвољено отварање прозора према суседним

парцелама (уколико је растојање објекта од границе парцеле мање од 3.0 m.

- Капије на регулационој линији се не могу отварати ван регулационе линије.

- Ограда, стубови ограде и капије морају бити на грађевинској парцели која се

ограђује. Висина ограде је максимално 2.0 m.



207

- У оквиру ове зоне за сваку грађевинску парцелу мора се обезбедити колско-

пешачки прилаз ширине 3.0 m.

- За паркирање возила у оквиру грађевинске парцеле мора се обезбедити паркинг

простор за паркирање возила по правилу – 70 m2 корисног простора.

- Грађевински елементи на нивоу приземља могу прећи регулациону линију

(рачунајући од основног габарита објекта до хоризонталне пројекције испада) и то:

- транспарентне конзолне надстрешнице у зони приземне етаже мање од 1.2

m по целој ширини објекта са висином изнад 3.0 m,

- грађевински елементи као еркери, доксати, балкони, узлазне надстрешнице

без стубова, на нивоу првог спрата могу да пређу грађевинску линију и то:

- на делу објекта према регулационој линији мање од 1.2 m, али укупна

површина грађевинских елемената не може прећи 50% уличне фасаде изнад

приземља,

- степенице које савлађују висину вишу од 0.9 m улазе у основни габарит

објекта.

- Граћевински елементи испод коте тротоара, подрумске етаже, могу прећи

регулациону линију рачунајући од основног габарита објекта до хоризонталне

пројекције испада и то:

- стопе темеља и подрумски зидови мање од 0.3 m до дубине од 2.6 m испод

површине тротоара, а испод те дубине мање од 0.5 m,

- шахтови подрумских просторија до нивоа коте тротоара мање од 1.0 m.

- Изградњом крова не сме се нарушити ваздушна линија суседне парцеле а одводња

атмосферских падавина са кровних површина мора се решити у оквиру

грађевинске парцеле на којој се гради објекат. Кровни покривач је у зависности од

нагиба кровне конструкције.

- Висина надзитка поткровне етаже износи највише 1.6 m рачунајући од коте пода

поткровне етаже до тачке прелома кровне равни, а одређује се према конкретном

случају.

Услови за обнову и реконструкцију објекта

Обнова и реконструкција постојећих објеката може се дозволити под следећим

условима:


објекту неће нарушити услови дати овим Планом;

- ако грађевинска парцела својом изграђеношћу не задовољава услове из овог

Плана реконструкцијом се не може дозволити доградња постојећег објекта;

- У случају да је индекс заузетости постојећих објеката на парцели у оквиру

максимално дозвољеног, дозвољава се надоградња објеката до исупњења

дозвољеног индекса изграђености;

- замена постојећег објекта новим објектом може се дозволити у оквиру услова

датих овим Планом;


Планом;

- у случају да је већ формирана парцела мања од прописаних планом, дозвољава се

замена постојећег објекта новим или до испуњења коефицијента заузетости и

изграђености.

Услови заштите животне средине, техничке, хигијенске, заштите од пожара,

безбедносни и други услови

На свакој грађевинској парцели мора се обезбедити бетонирани простор за

постављање контејнера за комунални отпад.

Одвођење фекалних вода решити затвореним канализационим системом који ће се

прикључити на насељску канализациону мрежу. Као прелазно решење, до изградње



208

насељске канализационе мреже дозвољена је изградња бетонских водонепропусних

септичких јама које на парцели треба лоцирати минимално 3.0 m од објекта и границе

парцеле.

Заштита животне средине обухвата мере којима ће се заштитити вода, ваздух и

земљиште од деградације. Извођење радова може се вршити под условом да се не

изазову трајна оштећења, загађивање или на други начин деградирање животне средине.

На свакој грађевинској парцели мора се обезбедити од укупних слободних површина

минимално 40% озелењених површина.

Сви објекти морају бити изграђени у складу са важећим Законима и Правилницима

који регулишу конкретну област. При пројектовању и извођењу радова на објектима,

употребљеним материјалима имати у виду специфичност функционалне намене објекта са

аспекта коришћења, одржавања и обезбеђења санитарно-хигијенских услова.

Избором материјала водити рачуна о њиховој отпорности са аспекта техничке и

противпожарне заштите.

Објекти намењени јавном коришћењу као и прилази до истих морају бити урађени

у складу са Правилником о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са

несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица.

Минимална комунална опремљеност парцеле:








2.4.1.2. Зона породичног становања

У односу на величину грађевинске парцеле у оквиру ове зоне може се извести

условна подела на породично становање градског типа и породично становање

пољопривредног типа.

Величина парцеле

- за стамбене објекте градског типа креће се од минимум 400 m2 ,

- за стамбене објекте пољопривредног типа мин 850 m2,

- за домаћинства која се баве робном пољопривредном производњом мин. 1000 m2.

Грађевинска парцела мора имати обезбеђен прилаз на јавну саобраћајницу.

Ширина парцеле према улици мин. 12.0 m.

Грађевинска линија у изграђеним деловима насеља одређује се према постојећој

грађевинској линији. Грађевинска линија у неизграђеним деловима насеља је удаљена од регулационе линије

0.0; 5.0; 10.0; 20.0 или 25.0 m.

Грађевинска линија економског дела парцеле је на удаљености минимално 20.0 m од

грађевинске линије главног објекта.

На грађевинској парцели градског типа и на стамбеном делу грађевинске парцеле

пољопривредног типа индекс заузетости је максимално 50% а индекс изграђености 1,0.

На грађевинској парцели породичног становања пољопривредног типа, у економском

делу грађевинске парцеле индекс заузетости је максимално 40%, а индекс изграђености

максимално 0,7.

Спратност главног објекта за породични стамбени објекат, стамбено-пословни објекат и

пословно-стамбени објекат је до П+1+Пк. Дозвољена је изградња подрумске, односно



209

сутеренске етаже, ако не постоје сметње хидротехничке и геотехничке природе. Висина

главног објекта је максимално 10.0 m од коте заштитног тротоара објекта до венца

објекта.

Спратност пратећег објекта - пословног објекта уз главни објекат је максимално П+1

(дозвољена је изградња подрумске етаже ако постоје услови за то). Висина објекта је

максимално 7.5 m од коте заштитног тротоара објекта до венца.

Помоћни објекат: гаража, летња кухиња, остава, магацин је максималне спратности П+0 а

максималне висине венца до 5.0 m од коте заштитног тротоара објекта до венца.

Економски објекат је максималне спратности П+0 тј. П+Пк ако се у поткровљу предвиђа

складиштење хране за стоку, а максималне висине венца 6.0 m.

Помоћни објекат уз економски објекат је максималне спратности П+0, а максималне

висине венца до 5.0 m од коте заштитног тротоара.

Врста и намена објеката

У оквиру стамбеног објекта породичног типа може се дозволити изградња

максимално 3 стамбене јединице.

У оквиру зоне породичног становања, а у зависности од величине парцеле може се

дозволити изградња следећих објеката:

- главни објекти (породични стамбени објекат, стамбено-пословни објекат ,

пословно-стамбени објекат и пословни објекат). Објекат може да се гради као

слободностојећи објекат или објекат у прекинутом низу;

- помоћни објекти (уз главни објекат): гаража, летња кухиња, остава, магацин,

ограда и евентуално водонепропусна бетонска септичка јама као прелазно решење

до изградње насељске канализационе мреже) и сл. Објекат може да се гради као

слободностојећи или у низу са другим објектима.

Грађевинска парцела намењена породичном становању пољопривредног типа

треба да има стамбени део и економски део парцеле.

У оквиру стамбеног дела парцеле може се дозволити изградња објеката као на

парцелама породичног становања градског типа.

У оквиру економског дела парцеле може се дозволити изградња следећих

објеката:

- економског објекта: сточна стаја. Објекат се може градити као слободностојећи.

- помоћног објекта: пушница, кош, амбар, надстрешница-гаража за пољопривредну

механизацију, магацини (за смештај пољопривредних производа, за смештај хране

за стоку, за смештај вештачког ђубрива, хемијских препарата и сл.), подна

складишта, тренч силоси, силоси (капацитета до 50 t, максимално до 6 силоса на

парцели) и сл. Објекат се може градити као слободностојећи или у низу са другим

објектима ако су задовољени противпожарни услови.

- производног, односно пословног објекта који задовољава услове заштите животне

средине, одн. који својом функцијом, буком, гасовима, отпадним материјама неће

негативно утицати на примарну функцију-становање.

У зони породичног становања градског типа и у зони становања пољопривредног

типа у стамбеном делу парцеле пословне делатности које се могу дозволити су из

области: услужних и занатских делатности, трговине на мало и угоститељства (пружање

услуга хране, пића и смештаја као и организоване туристичке понуде). Дозвољена је

изградња објеката за спорт и рекреацију са сопствене или за потребе организовања

туристичке понуде. Производне делатности у зони становања се могу дозволити уз

обезбеђивање услова заштите животне средине.

У оквиру економског дела парцеле пословна делатност која се може дозволити

поред напред наведених је и трговина на велико, с тим да се обављањем те делатности не

сме нарушити зона становања.

Изградња економског објекта сточна стаја може се дозволити за максимални

капацитет објекта за узгој: до 40 кунића, до 350 комада живине и товних пилића, до 6



210

нојева, до 20 грла копитара и до 100 папкара и њихов подмладак до 4 месеца старости.

Објекти за смештај стоке се граде под следећим условима:

- условљава се изградња од тврдог материјала,

- удаљеност од стамбених објеката треба да износи мин. 15 m,

- да имају изграђене санитарне уређаје за одвођење воде, осоке и свих нечистоћа,

- условљава се изградња ђубришта које мора бити удаљено од стамбених објеката и

водозахватних бунара минимум 20 m,

- да су смештени у економског делу парцеле.

За домаћинства која се баве узгојем стоке за тржиште, смештај чврстих и течних отпадака

одређује се у економском делу дворишта. За део течних отпадака предвидети посебне

објекте (осочаре) који морају да испуњавају следеће услове:

- осочаре лоцирати са падом низводно од свих производних објеката у економском

делу дворишта,

- осочаре градити од водонепропусног бетона са посебним таложником, за

пражњење осочара предвидети отвор за пражњење садржаја.

Постављање стамбених, пословних, помоћних и економских објеката дуж границе са

суседом врши се под следећим условима:

- ако се постављају на међу (границу) не може се објектом, или делом објекта

угрозити ваздушни простор суседа преко међе. На зиду који је на међи не могу се

постављати отвори према суседној парцели, сем на главном стамбеном објекту уз

услов да висина прозора не може бити већа од 0.6 m, а парапет минимално 1.8 m

од завршне коте пода просторије.

- изградња кошева за кукуруз може се дозволити на удаљености мин. 2.5 m од свих

међа.

- изградња силоса се може дозволити на удаљености мин. 5.0 m од свих међа.

Парцеле намењене стамбеној изградњи треба да имају приближно облик паралелограма и

морају имати приступ на јавни пут.

Минимална удаљеност објеката од суседне парцеле је:

- за слободностојеће објекте је минимално 0.5 m у односу на међу уз коју се гради

објекат, односно минимално 3.0 m у односу на наспрамну бочну међу, односно

објекти се могу градити и на удаљености од 0.5 m од обе бочне границе парцеле


- за објекат у прекинутом низу је 0.0 m у односу на међу уз коју се гради објекат,

односно минимално 3.0 m у односу на наспрамну бочну међу, односно објекти се

могу градити и на одаљености од 0.0 m од обе бочне границе парцеле уколико је у


- помоћни објекат на парцели може да се гради на удаљености од 0.00 m од међа

осим на регулационој линији, уз услов да се пад кровних равни усмери ка

предметној парцели и да се не дозвољава отварање прозора према суседним

парцелама.

- изузетно на РЛ може да се гради гаража уколико је она у склопу стамбеног објекта.

Слободностојећи помоћни објекат не може да се постави испред главног објекта

према РЛ. Удаљеност између главног и пратећег објекта, удаљеност између

слободностојећег главног и помоћног објекта уз главни објекат не може бити мања од 3.0

m, ако су задовољени санитарни, противпожарни и други технички услови. Међусобни

размак слободностојећих објеката не може бити мањи од половине висине вишег објекта.

Удаљеност сточне стаје од главног или пратећег објекта не може бити мања од 15.0

m. Удаљеност ђубришта од главног, односно, пратећег објекта на сопственој и суседним

парцелама не може бити мања од 15.0 m. Ђубриште се гради на минимално 3.0 m од

границе суседне парцеле уз услов да се гради ободни зид висине 1.0 m (да не би дошло



211

до расипања) са водонепропусном подлогом.

Изградњом објекта на парцели не сме се нарушити граница парцеле, а одвођење

атмосферских падавина са кровних површина мора се решити у оквиру парцеле на којој

се гради објекат.



висину од 2.0 m у новим деловима насеља. У блоковима који су већим делом изграђени

поштовати наслеђено стање, како у погледу материјала за изградњу, тако и у погледу

висине ограде. Транспарентна ограда се поставља на подзид висине максимално 0.2 m, а

код комбинације зидани део ограде може ићи до висине од 0.9 m. Капије на регулационој

линији се не могу отварати на јавну површину. Ограда, стубови ограде и капије морају

бити на грађевинској парцели која се ограђује. Бочне стране и задња страна грађевинске

парцеле могу се ограђивати живом зеленом оградом, транспарентном оградом или

зиданом оградом до висине максимално 2.0 m.

Власнику грађевинске парцеле припада ограда и дужност за изградњу ограде у

следећем редоследу: ограда на уличном фронту, на бочној међи у продужетку главног

објекта и половина дужине ограде на задњој међи. Уважава се власништво постојеће

ограде.


парцеле- одвајање стамбеног и економског дела парцела, стамбеног односно пословног-

производног дела парцеле, под условом да висина ограде не може бити већа од висине

спољне ограде, уз задовољавање противпожарних услова.

За сваку грађевинску парцелу у оквиру зоне становања мора се обезбедити

колско-пешачки прилаз ширине 3.0 m. За грађевинску парцелу намењену породичном

становању пољопривредног типа колско-пешачки прилаз је ширине 4.5 m.

За паркирање возила за сопствене потребе у оквиру грађевинске парцеле мора се

обезбедити паркинг место за сваки стан по једно паркинг место, а за пословни простор

једно паркинг место на 70 m2 корисног простора.

Изградња објеката се дозвољава под условом да се не наруши граница парцеле

(испод и изнад земље) до које се гради објекат. Стопе темеља не смеју прелазити границу

суседне парцеле. Испади на објекту могу прелазити регулациону линију мах до 1.2 m на

делу објекта изнад коте +3.0 m, рачунајући од коте тотоара.

Грађевински елементи на нивоу приземља могу прећи грађевинску линију

(рачунајући од основног габарита објекта до хоризонталне пројекције испада) и то:

- транспарентне конзолне надстрешнице у зони приземне етаже мање од 1.2 m по

целој ширини објекта са висином изнад 3.0 m,

- Грађевински елементи као еркери, доксати, балкони, узлазне надстрешнице без

стубова, на нивоу првог спрата могу да пређу грађевинску линију и то:

- на делу објекта према регулационој линији мање од 1.2 m, али укупна

површина грађевинских елемената не може прећи 50% уличне фасаде изнад

приземља,

- Степенице које савлађују висину вишу од 0.9 m улазе у основни габарит

објекта.

Грађевински елементи испод коте тротоара - подрумске етаже, могу прећи

регулациону линију рачунајући од основног габарита објекта до хоризонталне пројекције

испада и то:

- стопе темеља и подрумски зидови 0.30 m до дубине од 2.6 m испод површине

тротоара, а испод те дубине 0.5 m,

- шахтови подрумских просторија до нивоа коте тротоара 1.0 m.

Постављање прозора на просторијама за становање као и пословним просторијама

на бочним фасадама може се дозволити ако је међусобни размак између објеката (укупно

са испадима) и границе суседне парцеле једнак или већи од 2.5 m. Ако је међусобни



212

размак објекта од међе од 0.0 m до 2.5 m дозвољено је отварање отвора на просторијама

под условом да доња кота на коју се поставља отвор буде једнака или више од 1.8 m

рачунајући од коте пода просторије објекта.

Изградњом крова не сме се нарушити ваздушни простор суседне парцеле, а

одвођење атмосферских падавина са кровних површина мора се решити у оквиру

грађевинске парцеле на којој се гради објекат.

Висина надзитка стамбене поткровне етаже износи највише 1.6 m рачунајући од

коте пода поткровне етаже до тачке прелома кровне висине, а одређује се према

конкретном случају.

Услови за обнову и реконструкцију објекта

Обнова и реконструкција постојећих објеката може се дозволити под следећим

условима:


објекту неће нарушити услови дати овим Планом;

- ако грађевинска парцела својом изграђеношћу не задовољава услове из овог

Плана реконструкцијом се не може дозволити доградња постојећег објекта;У

случају да је индекс заузетости постојећих објеката на парцели у оквиру

максимално дозвољеног, дозвољава се надоградња објеката до испуњења

дозвољеног индекса изграђености.


датих овим Планом адаптација постојећих објеката се може дозволити у оквиру

намена датих овим Планом.

- У случају да је већ формирана парцела мања од прописаних планом , дозвољава се





Заштита животне средине обухвата мере којима ће се заштити вода, ваздух и

земљиште од деградације. Изградња објеката, односно извођење радова може се вршити

под условом да се не изазову оштећења, загађивање или на други начин деградирање





септичких јама, које на парцели треба лоцирати минимално 3.0 m од објекта и граница

парцеле.

Стајњак односити на ђубриште са водонепропусном подлогом, односно на

пољопривредне површине.

На свакој грађевинској парцели мора се обезбедити минимално 40% озелењених

површина у односу на неизграђене површине.

Сви објекти морају бити изграђени односно реконструисани у складу са важећим

Законима и Правилницима који регулишу конкретну област. При пројектовању и извођењу

радова на објектима, употребљеним материјалима имати у виду специфичност

функционалне намене објекта са становишта коришћења, одржавања, односно

обезбеђивања санитарно-хигијенских услова.



Пословни објекти намењени јавном коришћењу као и прилази до истих морају бити

урађени у складу са важећим Правилником о техничким стандардима приступачности

("Службени гласник РС" број 46/13).






213






2.4.2. Правила грађења у постојећим зонама становања уз

пољопривредне економије

Постојеће зоне становања уз пољопривредне економије су:

- Стамбена зона Север,

- Стамбена зона 9. мај,

- Стамбена зона Рашићи,

- Стамбена зона Лугово.

На земљишту ван грађевинског реона насеља у зонама становања уз постојеће

пољопривредне економије на формираним грађевинским парцелама дозвољава се

адаптација, реконструкција, доградња, надградња постојећих стамбених објеката као и

замена постојећег објекта (рушење па изградња новог), са помоћним објектима (гаража,

летња кухиња, остава, шупа, ограда, бунар, септичка јама - као прелазно решење до

изградње насељске канализационе мреже и сл.).

Постојећа парцелација се задржава. Грађевинска парцела мора имати обезбеђен

прилаз на јавну саобраћајницу. Грађевинска линија се одређује према постојећој

грађевинској линији.

Индекс заузетости парцеле је максимално 50%, а индекс изграђености 1,0.

У оквиру једног стамбено објекта може се дозволити изградња максимално 2

стамбене јединице. Изузетно, на парцелама на којима постоји изграђено више стамбених

објеката, сви постојећи се задржавају и могу се реконструисати и уз сагласност осталих

власника доградити-надградити.

Спратност главног објекта за породични стамбени објекат је до П+1+Пк.

Дозвољена је изградња подрумске, односно сутеренске етаже, ако не постоје сметње

хидротехничке и геотехничке природе. Висина главног објекта је максимално 10.0 m од

коте заштитног тротоара објекта до венца објекта.

Помоћни објекат: гаража, летња кухиња, остава, магацин је максималне

спратности П+0 а максималне висине венца до 5.0 m од коте заштитног тротоара.

Постављање стамбених и помоћних објеката дуж границе са суседом врши се под


- ако се постављају на међу (границу) не може се објектом, или делом објекта

угрозити ваздушни простор суседа преко међе,

- на зиду који је на међи или је од ње удаљен мање од 2.5 m не могу се постављати

отвори према суседној парцели, сем на главном стамбеном објекту уз услов да

висина прозора не може бити већа од 0.6 m, а парапет минимално 1.8 m од

завршне коте пода просторије.

Минимална удаљеност објеката од суседне парцеле за објекат у прекинутом низу је

0.0 m у односу на међу уз коју се гради објекат, односно минимално 2.5 m у односу на

наспрамну бочну међу.

Помоћни објекат може да се гради као слободностојећи или у низу са другим

објектима. Може да се гради на удаљености од 0.00 m од међа осим на регулационој

линији, уз услов да се пад кровних равни усмери ка предметној парцели и да се не



214

дозвољава отварање прозора према суседним парцелама. Изузетно на РЛ може да се

гради гаража уколико је она у склопу стамбеног објекта. Слободностојећи помоћни објека

не може да се постави испред главног објекта према РЛ.

Изградњом објекта на парцели не сме се нарушити граница парцеле, а одводња

атмосферских падавина са кровних површина мора се решити у оквиру парцеле на којој

се гради објекат.



висину од 2.0 m. Капије на регулационој линији се не могу отварати на јавну површину.

Ограда, стубови ограде и капије морају бити на грађевинској парцели која се ограђује.

Власнику грађевинске парцеле припада ограда и дужност за изградњу ограде у

следећем редоследу: ограда на уличном фронту, на бочној међи у продужетку главног

објекта и половина дужине ограде на задњој међи. Уважава се власништво постојеће

ограде. Бочне стране и задња страна грађевинске парцеле могу се ограђивати живом

зеленом оградом, транспарентном оградом или зиданом оградом до висине максимално

2.0 m.

За паркирање возила за сопствене потребе у оквиру грађевинске парцеле мора се

обезбедити паркинг место за сваки стан по једно паркинг место.



Заштита животне средине обухвата мере којима ће се заштити вода, ваздух и

земљиште од деградације. Изградња објеката, односно извођење радова може се вршити

под условом да се не изазову оштећења, загађивање или на други начин деградирање





септичких јама, које на парцели треба лоцирати минимално 3.0 m од објекта и граница

парцеле.

На свакој грађевинској парцели мора се обезбедити минимално 30% озелењених

површина у односу на неизграђене површине.

Сви објекти морају бити изграђени односно реконструисани у складу са важећим

Законима и Правилницима који регулишу конкретну област.









2.4.3. Правила грађења у радним зонама ван грађевинског реона

У оквиру грађевинске парцеле у радној зони дозвољена је изградња: пословних,

производних и складишних објеката.

Уз главне објекте на грађевинској парцели у радној зони дозвољена је изградња

помоћних објеката: оставе, типске трансформаторске станице, ограда, евентуално као

прелазно решење бунари, водонепропусне бетонске септичке јаме итд.



215

Површина грађевинске парцеле износи минимално 1000.0 m² са ширином уличног

фронта минимално 20.0 m. Величина парцеле намењене изградњи привредних капацитета

мора бити довољна да прими све садржаје који су условљени конкретним технолошким

процесом, као и пратеће садржаје, уз обезбеђење дозвољеног индекса изграђености и

индекса заузетости земљишта.

У зависности од технолошког процеса производње у оквиру конкретног радног

комплекса грађевинска линија се поклапа са регулационом линијом, односно одмакнута је

за минимално 5.0 m, 10.0 m, 20.0 m или 25.0 m. Објекти који се налазе на улазу у радни

комплекс предњом фасадом морају бити грађени на грађевинској линији.

Максималан дозвољени индекс заузетости на грађевинској парцели у радној зони

је 50%. Максималан дозвољени индекс изграђености грађевинске парцеле је 1,0.

Дозвољена спратност објеката је за пословни максимално до П+1+Пк, за

производни максимално до П+1, а складишни и помоћни П+0

Растојање габарита објекта и границе суседне грађевинске парцеле је минимално

0.5 m у односу на међу уз коју се гради објекат, односно минимално 4.0 m у односу на

наспрамну бочну међу. Објекти се могу градити и на удаљености од 0.5 m од обе бочне

границе парцеле уколико је у средини парцеле обезбеђен пролаз минималне ширине 4.0

m.

Објекти могу да се граде као слободностојећи и у низу. Изградња објеката у низу

може се дозволити ако то технолошки процес производње захтева и ако су задовољени

услови противпожарне заштите.

Међусобни размак слободностојећих објеката је минимално половина висине вишег

објекта, с тим да међусобни размак не може бити мањи од 5.0 m.

Висина ограде којом се ограђује радни комплекс не може бити виша од 2.0 m.

Ограда, стубови ограде и капије морају бити на грађевинској парцели која се ограђује.

Капије на регулационој линији се не могу отварати ван регулационе линије.

Функционалне целине је дозвољено преграђивати у оквиру грађевинске парцеле

под условом да висина те ограде не може бити већа од висине спољне ограде и да је

обезбеђена проточност саобраћаја.

За сваку грађевинску парцелу у оквиру ове зоне мора се обезбедити колски и

пешачки прилаз. Колски прилаз парцели је минималне ширине 4.0 m са минималним

унутрашњим радијусом кривине од 7,0 m. У оквиру грађевинске парцеле манипулативне

површине могу да се граде под следећим условима:

- минимална ширина је 3.5 m са унутрашњим радијусом кривине 5.0 m, односно 7.0

m тамо где се обезбеђује проточност саобраћаја због противпожарних услова,

- за паркирање возила за сопствене потребе у оквиру грађевинске парцеле мора се

обезбедити паркинг простор за путничка, односно теретна возила.

Изградњом објеката на парцели и планираном делатношћу у оквиру парцеле не сме

се нарушити животна средина. Уз западну односно северну границу парцеле формирати

ободне зелене површине које ће у функцији умањивања буке и задржавања издувних

гасова и прашине, изоловати комплекс од околних суседних парцела.

Од укупне слободне површине грађевинске парцеле зеленило мора да заузима

минимално 30%. Избор биљних врста одређује се према карактеристикама производње,

концентрацији и карактеру штетних материја, односно њиховим еколошким

функционалним и декоративним својствима. Зеленилом треба да се обезбеди изолација

административних објеката од производних и складишних објеката, изолација пешачких

токова као и заштита паркинг простора од утицаја сунца.

Нивелацијом саобраћајних површина одводњу атмосферских падавина решити у

оквиру парцеле на којој се гради.

Објекти могу бити грађени од чврстих материјала који је тренутно у употреби, на

традиционалан или савремени начин.Фасаде објекта могу бити од материјала који



216

задовољава важеће стандарде. Кровна конструкција може бити од дрвета, челика или

армираног бетона, а кровни покривач у складу са нагибом крова и у складу са важећим

стандардима.

Услови за реконструкцију објеката

Реконструкција постојећих објеката може да се дозволи под следећим условима:


датих овим Планом;


објекту испоштују услови дати овим Планом;

- ако грађевинска парцела не задовољава урбанистичке параметре из овог Плана,

реконструкција је дозвољена у посојећем габариту. У случају да је индекс

заузетости постојећих објеката на парцели у оквиру максимално дозвољеног,

дозвољава се надоградња објеката до исупњења дозвољеног индекса

изграђености;

- у случају да је већ формирана парцела мања од прописаних планом , дозвољава се




безбедносне и друге услове


земљиште од деградације.

Изградња објеката, извођење радова, односно обављање производне и складишне

делатности, може се вршити под условом да се не изазову трајна оштећења, загађење или

на други начин деградирање животне средине.

На свакој грађевинској парцели мора се обезбедити простор за постављање

контејнера за комунални отпад, као и простор за отпад настао у току технолошког

процеса, у складу са важећим прописима за прикупљање истог. Лоцирање бетонираног

простора за контејнере на парцели мора да буде тако да се омогући лак приступ.

Одвођење фекалних вода мора се решити затвореним канализационим системом

који ће се прикључити на насељску канализациону мрежу. Као прелазно решење, до

изградње насељске канализационе мреже, дозвољена је изградња бетонских

водонепропусних септичких јама, које на парцели треба лоцирати минимално 3.0 m од

објеката и граница парцеле. Отпадне воде настале у технолошком процесу производње,

пре упуштања у насељску канализацију, пречистити на сепаратору уља и масти.

Сви објекти морају бити изграђени, односно реконструисани у складу са важећим

Законима и Правилницима који регулишу конкретну област. При избору материјала за

градњу објеката мора се имати у виду специфичност функционалне намене објекта са

становишта коришћења, одржавања, односно обезбеђивања санитарно-хигијенских

услова и противпожарне заштите.

Пословни објекти намењени јавном коришћењу као и прилази до истих морају бити

урађени у складу са Правилником о условима за планирање и пројектовање објеката у

вези са несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица.











217

2.4.4. Правила грађења у зони кућа за одмор (викенд насеља)

За викенд насеља у саставу СРП Горње Подунавље поштоваће се правила дата у

ППППН ''СРП Горње Подунавље''.

На земљишту ван грађевинског реона насеља у зони викенд насеља дозвољава се

изградња викенд кућица, са пратећим и помоћним објектима. Изградња пратећих објеката

из делатности трговине, угоститељства, као и спорта и рекреације, је могућа искључиво

уз израду Урбанистичког пројекта.

Услови који се морају задовољити приликом изградње су:

- Минимална површина парцеле за изградњу викенд објекта мора бити 800 m2, осим

у викенд насељима Канал 1 и Канал 2, где је минимална величина парцеле 400 m2.

- Минимална ширина парцеле за изградњу викенд објекта мора бити 10.0 m.

- Грађевинска линија треба да прати грађевинску линију суседних објеката,

минимална удаљеност објекта од границе суседних парцела је 1.00 m.

- Максимална бруто површина приземља (без терасе, уколико није застакљена)

викенд објекта може бити 75.0 m2. Тераса или надстрешница (може бити уз објекат

или одвојена) може бити максимално површине 25.0 m2.

- Максимална спратност викенд објекта може бити П+Пк. У случају да је терен на

коме се граде викендице угрожен од поплава, објекте треба градити на стубовима

(овај простор се третира као сутерен), типа сојенице. Сутеренски простор је могуће

делимично затворити (да би се могао користити као остава). Максимална спратност

објекта, тада може бити Су+П+Пк. Подрумска етажа је дозвољена уколико постоје

техничке могућности за изградњу истог.

На територији викенд насеља, осим викенд кућица дозвољава се изградња мањих

објеката продавнице прехрамбене и мешовите робе, као и мањих угоститељских објеката,

као и објеката спорта и рекреације са пратећим функцијама: дечија игралишта, спортски

терени, простори за камповање, простори за паркирање возила, уређени простори за

роштиљ, односно кување паприкаша и сл., санитарни чворови, искључиво уз даљу

урбанистичку разраду израдом урбанистичког пројекта. Максимална површина пратећих

објеката је 30 m2.

На парцели може се градити помоћни објекат (гаража, остава) максималне

површине до 20.0 m2.

У викенд насељима се дозвољава адаптација, реконструкција, доградња и

надградња викенд објеката, у свему према одредбама овог плана.

Уколико се врши ограђивање парцеле ограда може бити искључиво живица или

транспарентна жичана ограда до висине 1.6 m. Изградњом објекта на парцели не сме се

нарушити граница парцеле, а одвођење атмосферских падавина са кровних површина

мора се решити у оквиру парцеле на којој се гради објекат.











218

2.4.5. Правила грађења у туристичко-рекреативној зони

У оквиру туристичко рекреативне зоне дозвољена је изградња објеката у функцији

туризма и услуга: излетишта, купалишта, школе у природи, уметничке колоније, летње

позорнице, угоститељски објекти (као што су пансиони, ресторани, кафеи, чарде, кампови

и слични објекти), са или без смештајних капацитета, услужни објекти (трговина и

услуге), спортски објекти (спортски терени и просторије клубова), као и викенд куће, са

помоћним објектима (гараже, оставе, односно санитарни чворови). Све површине

намењене јавном коришћењу морају бити изграђене у складу са потребама

хендикепираних лица и лица са посебним потребама.

Ако се на парцели гради искључиво викенд објекат са помоћним објектима

изградња се врши према условима датим овим Планом без даље урбанистичке разраде.

Максимална бруто површина приземља (без терасе, уколико није застакљена) викенд

објекта може бити 75.0 m2. Тераса или надстрешница (може бити уз објекат или одвојена)

може бити максимално површине 25.0 m2. На парцели се може градити помоћни објекат

(гаража, остава) максималне површине до 20.0 m2.

За остале објекте прописује се даља разрада урбанистичким пројектом односно

Планом детаљне регулације у случају да долази до промене регулације уз поштовање

следећих правила:

- Минимална величина новоформираних парцела у овој зони је 600 m2 (на

постојећим парцелама, које су мање од ових дозвољена је изградња објеката уз

поштовање осталих услова датих овим планом);

- Индекс заузетости грађевинске парцеле намењене за изградњу објеката у овој

зони је максимално 30%, а индекс изграђености грађевинске парцеле је

максимално 1,0.

- Главни објекти у овој зони се граде као слободностојећи.

- Спратност објеката у овој зони је максимално П+1+Пк. Дозвољена је

изградња подрумске, односно сутеренске етаже ако не постоје сметње

геотехничке и хидротехничке природе.

- Растојање основног габарита објекта и границе суседне грађевинске

парцеле је минимално 0.5 m у односу на међу уз коју се гради објекат,

односно минимално 3.0 m у односу на наспрамну бочну међу. Објекти се

могу градити и на одаљености од 0.5 m од обе бочне границе парцеле


- Отварање отвора на просторијама за становање и пословним просторијама

на бочним фасадама може се дозволити ако је међусобан размак између

објеката (укупно са испадима) и границе парцеле једнак или већи од 2.5 m.

Ако је међусобни размак од 0.0 m до 2.5 m дозвољено је отварање отвора

на просторијама уз услов да доња кота на коју се ставља отвор буде једнака

или виша од 1.8 m.

- Дозвољена је изградња помоћног објекта: гараже, оставе, надстрешнице,

просторија за припрему хране (термо блока), санитарног чвора.

- Помоћни објекат је максималне спратности П+0.

- Може да се гради на растојању 0.5 m од границе парцеле, осим према

регулационој линији уз услов да се изградњом крова, као ни стопом темеља

не наруши ваздушна линија суседне парцеле, а одводња атмосферских

падавина са кровних површина мора се решити у оквиру грађевинске

парцеле на којој се гради објекат.

Одвођење атмосферских падавина мора се решити у оквиру грађевинске парцеле

на којој се гради објекат. Изградњом крова не сме се нарушити ваздушна линија суседне

парцеле.

Уколико се врши ограђивање парцеле ограда може бити искључиво живица или

транспарентна жичана ограда до висине 1.6 m. Стубови ограде и капије морају бити на



219

грађевинској парцели која се ограђује. Капије на регулационој линији се не могу

отварати ван регулационе линије.

У оквиру ове зоне за сваку грађевинску парцелу мора се обезбедити колско-

пешачки прилаз ширине 2.5 m. На парцели обезбедити паркинг простор за сопствене

потребе и то по једно паркинг место за викенд објекат и по једно паркинг место на сваких

70 m2 пословног простора.

Услови заштите животне средине, заштита од пожара, технички, хигијенски,


На грађевинској парцели на којима су објекти у функцији угоститељства, спорта и

рекреације мора се обезбедити бетонирани простор за постављање контејнера за

комунални отпад. Лоцирање бетонираног простора за контејнере на парцели мора да буде

такво да се омогући лак приступ надлежне комуналне службе.




септичких јама које на парцели треба лоцирати минимално 3.0 m од објекта и границе

парцеле.

На свакој грађевинској парцели мора се обезбедити од укупних слободних

површина минимално 50% озелењених површина.

Објекти намењени јавном коришћењу као и прилази до истих морају бити урађени

у складу са Правилником о условима за планирање и пројектовање објеката у вези са

несметаним кретањем деце, старих, хендикепираних и инвалидних лица.

Сви објекти морају бити изграђени у складу са важећим Законима и Правилницима

који регулишу конкретну област. При пројектовању и извођењу радова на објектима,

употребљеним материјалима имати у виду специфичност функционалне намене објекте са

аспекта коришћења, одржавања и обезбеђења санитарно-хигијенских услова.




земљиште од деградације. Извођење радова може се вршити под условом да се не

изазову трајна оштећења, загађивање или на други начин деградирање животне средине.

2.4.6. Објекти у функцији туризма, спорта и рекреације

Туристички садржаји (објекти и комплекси) у функцији различитих видова туризма

(излетнички, ловни, риболовни, еколошки, сеоски, спортско-рекреативни, културно-

манифестациони, и др.) могу се градити у природним и изграђеним срединама (атар,

шуме, канали, акумулације и др.) погодним за развој туризма у зависности од

карактеристика конкретне локације. Дозвољена је изградња најразноврснијих објеката,

као што су: излетишта, стрелишта, јахалишта, хиподроми, голф терени, купалишта (аква

паркови и базени), школе у природи, спомен-паркови и спомен-обележја, уметничке

колоније, летење позорнице, амфитеатри, угоститељски објекти, кампови и слични

садржаји.

Туристичко-рекреативни комплекси морају бити опремљени потребном комуналном

инфраструктуром и санитарно-техничким уређајима, а приликом архитектонске

реализације предметних објеката оставља се слобода архитектонског изражавања с тим

што је неопходно водити рачуна да се не ремети просторно-амбијентална целина

природног окружења. Начин коришћења туристичко-рекреативних садржаја треба да

обезбеди сигурност земљишта од ерозије и других негативних процеса, а уз неопходне

услове и сагласности надлежних органа и служби за заштиту природе, водопривреде,

енергетике и др. Постојећа вегетација на шумском и водном земљишту се не сме угрозити

због функције коју обавља.

За ове комплексе потребна је израда плана детаљне регулације (уз прибављање

услова и сагласности надлежних органа, институција и служби).



220

Услови за уређење и изградњу су:

- индекс заузетости парцеле макс. 30%,

- индекс изграђености макс. 0,6,

- спратност објекта макс. П+1+Пк,

- зелене површине мин. 30%. Слободне површине унутар наведених простора треба

да буду парковски озелењене и хортикултурно уређене.

Све површине намењене јавном коришћењу морају да буду изграђене у складу са

Правилником о техничким стандардима приступачности. У оквиру комплекса неопходно је

обезбедити довољан број паркинг места и потребне приступне саобраћајнице. Комплекс

озеленити парковским зеленилом у складу са просторним могућностима. Парцеле се могу

ограђивати транспарентном оградом висине макс. 1.8m.

2.4.7. Комунални комплекси ван подручја насељених места

Регионална депонија

Локација Регионалне депоније смећа је одређена у складу са важећим Регионалним

просторним планом Аутономне Покрајине Војводине западно од локалног пута Билић

Ранчево. За изградњу Регионалне депоније обавезна је израда Плана детаљне регулације.

Комплекс постројења за третман отпада животињског порекла-Кафилерија

Локација Кафилерије је западно од општинског пута бр.406/1 Билић Ранчево, у

непосредној близини Регионалне депоније. За изградњу Кафилерије обавезна је израда

Плана детаљне регулације. До изградње нове Кафилерије, дозвољава се адаптација и

реконструкција постојеће Кафилерије на постојећој локацији, у циљу унапређења

технолошког процеса и побољшања услова заштите животне средине.


Локација Прихватилишта за смештај животиња је на парцели бр 19393/1 К.О.

Сомбор 2.

Простор мора бити ограђен оградом безбедном за околину, мора имати прилазни

пут са тврдом подлогом, одговарајуће објекте који морају задовољити стандарде за ову

намену,морају бити снадбевени инфраструктуром и инсталацијама неопходним за ову

врсту објеката. До изградње водоводне и фекалне канализације, снабдевање водом ће

бити решено бунарима, а одвођење отпадних вода изградњом водонепропусне септичке

јаме.

Локација и објекти за ову намену морају испуњавати ветеринарско - санитарне и

друге услове прописане за држање животиња у складу са Правилником о условима које

морају да испуњавају прихватилишта и пансиони за животиње (''Службени гласник РС'',

бр. 19/12 и Законом о добробити животиња (''Службени гласник РС'', бр. 41/09).

Према Правилнику о условима које морају да испуњавају прихватилишта и

пансиони за животиње круг прихватилишта мора да буде изолован од околине и ограђен

оградом како би се спречио неконтролисан улазак и излазак људи и животиња и да има

улаз који је контролисан и под сталним надзором. Унутар круга прихватилишта морају да

постоје: смештајне просторије у којима се држе пси и мачке; просторије за боравак,

одмор и исхрану лица која раде у прихватилишту; просторије за пресвлачење лица која

раде у прихватилишту; просторије или простор за припрему хране за псе и мачке;

просторије или простор за прање посуда за храну и воду за псе и мачке; просторије или

простор за складиштење хране за животиње и санитарни чвор; одвојена просторија за

пословну администрацију и евиденцију.

За овај комплекс потребна је израда урбанистичког пројекта где ће се, поред

ближег дефинисања микро локација појединих садржаја, детаљно прецизирати начин

реализације предвиђених садржаја и сви услови који се морају испоштовати како пре

почетка изградње комплекса тако и у фази реализације предвиђених садржаја.Објекти

морају бити ограђени одговарајућом оградом, како би се осигурала звучна и визуелна



221

изолација од околине. Приликом израде Урбанистичког пројекта морају се спровести све

мере заштите од буке у складу са Законом о заштити од буке у животној средини (''Сл.

гласник РС'', бр. 36/09 и 88/10).

Услови за уређење и изградњу су:

- индекс заузетости парцеле макс. 30%,

- индекс изграђености макс. 0,6,

- спратност објекта макс. П+1,

- зелене површине мин. 30%. Слободне површине унутар наведених простора треба

да буду парковски озелењене и хортикултурно уређене.

Све површине намењене јавном коришћењу морају да буду изграђене у складу са

Правилником о техничким стандардима приступачности. У оквиру комплекса неопходно је

обезбедити довољан број паркинг места и потребне приступне саобраћајнице.









2.4.8. Објекти у функцији граничног прелаза

На земљишту у зони граничног прелаза (до удаљености 1 km од државне границе)

може се дозволити изградња објеката у функцији граничног прелаза са пратећим

делатностима под следећим условима:

Под објектима у функцији граничног прелаза сматрају се објекти полиције, царине,

надстрешнице за преглед возила,привези за пловила као и остали објекти за потребе

граничног прелаза за друмски, речни и железнички саобраћај, објекти инспекције,

представништва банака, шпедиција, пошта, АМСС, магацини и сл., са свим пратећим

објектима.

Сви објекти у овој зони морају бити у функцији граничног прелаза (односно

пратеће делатности, опремљени свом потребном инфраструктуром) и изграђени према

важећим прописима.

Изградња објеката у функцији граничног прелаза искључиво се може вршити уз

израду Плана Детаљне регулације.

Минимална удаљеност објеката од суседне парцеле је: 1.0 m. Максимални индекс

заузетости парцеле је 50%, максимални индекс изграђености је 1,00. Максимална

спратност објеката је до П+1+Пк.

2.4.9. Пратећи садржаји јавног пута

На земљишту ван грађевинског реона насеља, уз државне путеве I и II реда и

општинске путеве може се дозволити изградња бензинских пумпи, са свим пратећим

садржајима (резервоари, складишта, надстрешнице), а у склопу главног објекта могу да

се граде и објекти у функцији трговине, услуга (угоститељски капацитети, дечија

игралишта, радионице за поправку возила, аутопраонице и сл.), као и туристички

капацитети (мотели, собе за смештај гостију) под следећим условима:

- Изградњу објеката пратећих садржаја јавног пута предвидети уз поштовање свих

важећих закона, прописа као и услова издатих од стране надлежних предузећа и

институција.



222

- У зависности од ранга државног или општинског пута објекти се граде на

удаљености од 10 m од спољне ивице земљишног појаса државног пута II реда, и

на 5 m од спољне ивице земљишног појаса општинског пута.

- Минимална удаљеност објеката од суседне парцеле је: 1.0 m.

- Максимални индекс заузетости парцеле је 40%, максимални индекс изграђености је

1.00, минимални проценат зелених површина је 30% од укупне површине парцеле.

- Максимална спратност објеката је до П+1+Пк.

Изградња ових објеката искључиво се може вршити уз израду Плана детаљне


2.4.10. Чарде и ловачки домови са пратећим садржајима

На земљишту ван грађевинског реона насеља може се дозволити изградња мотела,

чарди и ловачких домова под следећим условима:

- Парцела намењена изградњи чарде, односно ловачког дома обавезно мора имати

приступ на јавни пут.

- Комплекс чарде, односно ловачког дома садржи ресторански и смештајни део са

свим пратећим функцијама и потребним помоћним објектима (гараже,

надстрешнице, оставе и сл.).

- Уз мотел, чарду, односно ловачки дом потребно је обезбедити простор за

паркирање возила на сопственој парцели и то 1 паркинг места на 70 m2 бруто

површине објекта.

- Минимална величина парцеле је 1000 m2.

- Минимална ширина парцеле према јавној површини је 14.0 m.

- Минимална удаљеност објеката од суседне парцеле је: 1.0 м од бочне међе уз коју

се гради објекат, односно 4.5 m од наспрамне бочне међе, односно објекти се могу

градити и на одаљености од 1.0 m од обе бочне границе парцеле уколико је у


- Максимална спратност главног објекта је П+1+Пк, уз могућност изградње

подрумске етаже.

- Максимална спратност помоћних објеката је П+0

- Удаљеност водонепропусне септичке јаме је 3.0 m од објекта и граница парцеле.

- Главни и помоћни објекти могу да се граде у низу, тј. на међусобном размаку од

0.0 m, ако су задовољени санитарни, противпожарни и други технички услови или

у прекинутом низу уз услов да међусобни размак тада не може бити мањи од 3.0 m.


1.0

- Изградњом објекта на парцели не сме се нарушити граница парцеле а одвођење

атмосферских падавина са кровних површина мора се решити у оквиру парцеле на

којој се гради објекат.

Изградња ових објеката искључиво се може вршити уз израду Плана Детаљне


2.4.11. Специјални комплекси

На земљишту ван грађевинског реона насеља може се дозволити изградња

специјалних комплекса: бање, хотели, аквапаркови, ботаничке баште, зоо вртови,

еколошке учионице, кампови, етно села и музеји, ергеле, објекти за потребе гајења и

приказивања старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња, голф

терени, мотодроми, спортска летелишта и сл. под следећим условима:



223

- Парцела намењена изградњи специјалног комплекса обавезно мора имати приступ

на јавни пут.

- Комплекс садржи главне објекте са свим пратећим функцијама и потребним

помоћним објектима.

- Минимална величина парцеле је 0.5 ha.

- Минимална ширина парцеле према јавној површини је 20.0 m.

- Минимална удаљеност објеката од суседне парцеле је: 1.0 m.

- Максимална спратност главног објекта је П+4+Пк, уз могућност изградње

подрумске етаже.

- Максимална спратност помоћних објеката је П+0


1,5, максимална заступљеност зеленила је 30% од укупне површине парцеле.

- Изградњом објекта на парцели не сме се нарушити граница парцеле а одводња

атмосферских падавина са кровних површина мора се решити у оквиру парцеле на

којој се гради објекат.

Изградња ових објеката искључиво се може вршити уз израду Плана Детаљне


3. ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА, ГРАЂЕЊА И КОРИШЋЕЊА ПОДРУЧЈА СРП

''ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ'' ПРЕМА УТВРЂЕНОМ РЕЖИМУ ЗАШТИТЕ

Подручје Резервата се налази под најстрожијим режимом заштите и тражи строге

услове за изградњу објеката и уређење земљишта.

У складу са Уредбом о заштити СРП ''Горње Подунавље''("Службени гласник РС",

бр. 45/01, 81/08 и 107/09) и донетим ППППН СРП ''Горње Подунавље''(''Сл. лист АПВ, бр.

03/2012) одређени су режими заштите I, II и III степена и утврђени услови за изградњу,

уређење и коришћење простора по зонама заштите:

Зона са режимом заштите I степена

У овој зони забрањује се изградња објеката и инфраструктуре, осим оне која је

утврђена овим Планом. Искључују се сви облици коришћења простора осим научних

истраживања и контролисане едукације.

Зона са режимом заштите II степена

Забрањује се изградња објеката. Дозвољене су само оне активности у простору које се

могу вршити у мери која омогућава унапређење стања и презентацију природних

добара, без последица по његове примарне вредности. У овој зони енергетске и друге

водове треба водити подземно.

Зона са режимом заштите III степена

У овој зони изграђени су објекти за различите намене као што су куће за одмор,

угоститељски објекти, објекти спортских риболоваца, водни објекти водопривредног

предузећа и сл. Да би се штетне последице у коришћењу простора и природних

ресурса свеле на најмању могућу меру, у складу са студијом ''Заштита и уређење

постојећих природних вредности'' коју је урадио Завод за заштиту природе Србије

(2007.г.) и којом су дефинисани локалитети на којима су постојећи објекти, забрана

даље изградње или могућност изградње нових објеката на појединим локалитетима, а

посебно примењујући одредбе Уредбе о заштити Специјалног резервата природе

Горње Подунавље (''Службени гласник РС'', бр. 45/01, 81/08 и 107/09), овим Планом

се дају правила за уређење простора и изградњу објеката на тим локалитетима.



224

Зоне кућа за одмор (викенд зоне)

На више локалитета у Резервату постоје изграђени викенд објекти и на тај начин

формиране зоне кућа за одмор. Локалитети су: ''Мртва Барачка'', ''Кенђија'' и ''Барачка

2''. Изграђени објекти на наведеним локалитетима се задржавају али се не дозвољава

изградња нових објеката. На локалитету ''Кенђија'', ради очувања Бајског канала,

забрањена је изградња молова и пристаништа.

Образовно-научни садржаји

Формирање научно-истраживачке станице планирано је на локалитету ''Каландош''.

На овом локалитету постоји објекат лугарнице који је могуће адаптирати за планирану

намену. Формирање научно-истраживачке станице на локалитету ''Каландош'' вршиће се у

складу са Планом, уз прибављене услове Покрајинског завода за заштиту природе.

Туристички локалитети

Организација простора и обезбеђење капацитета намењених разним видовима

туризма (спортско-риболовни, ловни туризам, едукативни и др.) одвијаће се уз обавезу

обезбеђења услова за реализацију темељних принципа одрживог развоја овог подручја.

За ове намене планирано је коришћење постојећих објеката унутар Резервата уз потребну

реконструкцију или адаптацију. На свим туристичким локалитетима је потребно

туристичке садржаје ускладити са условима заштите који су дефинисани Планом на

основу важеће Уредбе о заштити Специјалног резервата природе Горње Подунавље. За

даљу разраду планираних локалитета унутар Резервата потребни су услови Покрајинског


Центар за пријем туриста (посетилаца)

У границама Резервата планирана је изградња мањег центра за пријем туриста и то

на простору Карапанџа, на улазу у шуму, где се налази постојећи објекат ''Пајина

лугарница''. На наведеном локалитету потребно је објекат лугарнице адаптирати и

околни простор уредити за планирану намену, уз прибављене услове Покрајинског завода

за заштиту природе.

Визиторски центар

Постојећи објекат лугарнице на локалитету ''Козара'', који се налази на шумском

земљишту, у непосредној близини пута Сомбор-Бездан потребно је реконструисати у

визиторски центар, уз услове Покрајинског завода за заштиту природе.

Спортско-риболовни и ловни туризам

Локалитет ''Штрбац'': На овом локалитету постоји објекат – ловачка кућа, која се и

даље задржава за исту намену, односно као ловно-туристички објекат. На овом

локалитету није дозвољена изградња нових објеката. Могућа је адаптација објекта, у

складу са Планом.

Туристичко-угоститељски објекат

У близини царинског терминала на води, на парцели бр. 5198 КО Бездан, налазе се

туристичко-угоститељски објекти који се задржавају уз могућност допуне новим

садржајима – спортски терени, недостајући објекти инфраструктуре. За овај локалитет

потребна је израда урбанистичког пројекта.

Музеј револуције

На левој обали Дунава на простору обележја Батинске битке, постојећи објекат

музеја, који је у веома лошем стању, потребно је реконструисати ради враћања експоната

из II светског рата (поставка је измештена у Градски музеј Сомбора). Поред објекта

музеја на овом простору се планира изградња и информативног центра, еколошко

образовног центра (школа у природи, простори за семинаре и радионице), простора за

камп. Простор је потребно инфраструктурно опремити и хортикултурно уредити. За овај

простор потребна је израда плана детаљне регулације.



225

Комплекс наутичког туризма ''Барачка''

Планирани комплекс се налази на локалитету ''Барачка'', на простору где се

Дунавац улива у Дунав, а садржао би прихватни објекат наутичког туризма са потребним

пратећим садржајима. Врста прихватног објекта наутичког туризма биће ближе одређена

приликом израде одговарајућег урбанистичког плана. У оквиру овог простора налазе се

постојећи зимовник за чамце и викенд насеље ''Барачка'', који нису уређени и које је

потребно обухватити овим комплексом. За цео овај простор потребна је израда плана

детаљне регулације, у складу са условима надлежних органа и предузећа и Покрајинског


Oбјекти у функцији граничног прелаза

- Гранични прелаз за друмско-путни саобраћај - На простору око постојећег

неадекватног граничног прелаза на Дунаву код Бездана (гранични прелаз Република

Србија – Република Хрватска), потребно је изградити објекте у функцији граничног

прелаза са пратећим делатностима. Под објектима у функцији граничног прелаза

подразумевају се објекти полиције, царине, надстрешнице за преглед возила, као и

остали објекти за потребе граничног прелаза за друмски прелаз (објекти инспекције,

шпедиције, магацини, експозитуре банке, поште, АМСС и сл., са свим пратећим

објектима). Сви објекти у овој зони морају бити у функцији граничног прелаза

(односно пратеће делатности), опремљени свом потребном инфраструктуром и

изграђени према важећим прописима. Изградњу објеката у функцији граничног

прелаза са пратећим делатностима вршити у складу са донетим Планом детаљне

регулације граничног прелаза Бездан (''Сл. Лист Града Сомбора'' бр. 6/2013) .

- Царински терминал на води – У непосредној близини спомен обележја Батинске битке,

на левој обали Дунава, на парцели бр. 5200 КО Бездан, постоји царински терминал на

води са понтонима који се и даље задржава. У непосредној близини налазе се

угоститељски објекти. За потребе реконструкције објеката придржавати се услова из

Плана.

Водни објекти

Изградња и реконструкција водних објеката и објеката инфраструктуре на водном

земљишту вршиће се на основу овог Плана. Потребно је прибавити услове и сагласност

надлежног водопривредног предузећа, Покрајинског завода за заштиту природе и осталих

јавних предузећа којима су поверени на управљање инфраструктурни објекти.

Шумски путеви и пешачке стазе

Изградњу шумских путева потребно је вршити у складу са Правилником о условима

за коришћење шумских саобраћајница (''Службени гласник РС'', бр. 22/98) и условима:

- ширина пута минимално 3,5 m;

- на прелазима преко рукаваца поставити мостове, да би се обезбедио стални проток

воде и пролази за животиње;

- на плитким депресијама поставити мостове од дрвених талпи у нивелети терена.

Пешачке стазе градити ширине минимално 1,0 метар у зависности од околног простора. За

насипање стазе користити природни материјал, који се користи и за шумске путеве.

Адаптација постојећих објеката

Адаптација постојећих објеката за потребе туризма на локалитетима дефинисаним

овим Планом (спортско-риболовни и ловни туризам: ''Штрбац'', визиторски центар

''Козара''; центар за пријем туриста'' Пајина лугарница'' може се вршити само за намене

планиране овим Планом у постојећем габариту уз прибављање услова од покрајинског




226

4.КРИТЕРИЈУМИ КОЈИМА СЕ УТВРЂУЈЕ ЗАБРАНА ГРАЂЕЊА НА

ОДРЕЂЕНОМ ПРОСТОРУ ИЛИ ЗА ОДРЕЂЕНЕ ОБЈЕКТЕ

Заштитни појас саобраћајне и железничке инфраструктуре

У заштитном појасу поред јавног пута ван насеља, забрањена је изградња

грађевинских или других објеката, као и постављање постројења, уређаја и инсталација,

осим изградње саобраћајних површина пратећих садржаја јавног пута, као и постројења,

уређаја и инсталација које служе потребама јавног пута и саобраћаја на јавном путу.

У заштитном појасу јавног пута је дозвољена градња, односно постављање,

водовода, канализације, топловода, као и телекомуникационих и електро водова,

постројења и сл., уз претходно прибављену сагласност управљача јавног пута, а према

Закону о јавним путевима, "Сл. гласник РС" бр. 101/2005, 123/07, 101/11 и 93/12).

Заштитни појас, са сваке стране јавног пута, има следеће ширине:

државни пут I реда = 20 m;

државни путеви II реда = 10 m; и

општински путеви = 5 m.

У складу са чланом 58. Закона о железници ("Сл.гласник РС" бр 45/2013) у

инфраструктурном појасу, осим у зони пружног појаса, изузетно се могу могу градити

објекти који нису у функцији железничког саобраћаја, а на основу издате сагласности

управљача инфраструктуре и уколико је изградња тих објеката предвиђена

урбанистичким планом локалне самоуправе која прописује њихову заштиту и о свом

трошку спроводи прописане мере заштите тих објеката.

У инфраструктурном појасу могу се постављати каблови, електрични водови ниског

напона за осветљавање, телеграфске и телефонске ваздушне линије и водови, трамвајски

и тролејбуски контактни водови и постројења, канализације, цевоводи и други водови и

слични објекти и постројења, на основу издате сагласности управљача.

У железничком подручју у зони грађевинских објеката као што су железнички

мостови, вијадукти и тунели на удаљености не мањој од 8 m од спољне ивице носача

моста, спољне ивице портала тунела могу се изузетно градити и објекти који нису у

функцији железничког саобраћаја, а испод доње ивице грађевинске конструкције моста и

вијадукта могућа је изградња објеката не ближе од 3 m, а на основу сагласности

управљача инфраструктуре.

У заштитном пружном појасу, на удаљености 50 m од осе крајњег колосека, или

другој удаљености у складу са прописом не могу се градити објекти као што су: рудници,

каменоломи у којима се користе експлозивна средства, индустрија хемијских и

експлозивних производа, постројења и други слични објекти

Зона заштите надземних електроенергетских водова

Заштитни коридор у зависности од напонског нивоа износи: за водове 400 kV је

40m од од задњег проводника са обе стране, за водове од 110kV је 25m од задњег

проводника са обе стране , а за 20 kV је 5m од задњег проводника са обе стране.

Грађење објеката у овом коридору, мора бити у складу са Правилником о

техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова називног

напона 1Kv до 400kV (''Службени лист СФРЈ'', бр. 65/88 и 18/92), техничким условима

заштите подземних металних цевовода од утицаја електроенергетских постројења

СРПСН.ЦО.105 (''Службени лист СФРЈ'', бр. 68/86), Заштитом телекомуникационих

постројења од утицаја електроенергетских постројења, Заштитом од опасности

СРПС.ЦО.101 (''Службени лист СФРЈ'', бр. 68/88), Закон о заштити од нејонизујућих

зрачења, као и условима надлежног предузећа.

Зоне заштите Транснационалног гасовода ''Јужни ток''

У оквиру овог енергетског коридора (укупне ширине од 600m) утврђују се следећи

појасеви-зоне заштите гасовода:



227

појас непосредне заштите (експлатациони појас) обострано од осе гасовода и границе

грађевинских парцела објеката гасовода је ширине 10 m на шумском земљишту,

односно 25 m на пољопривредном земљишту;

појас уже заштите обострано од границе појаса непосредне заштите је ширине 90 m на

шумском земљишту, односно 75 m на пољопривредном земљишту, то јест граница

појаса уже заштите је на 100 m од осе гасовода;

појас шире заштите (појас детаљне разраде) обострано од границе појаса уже заштите

је ширине 100 m, то јест граница појаса шире заштите је на 200 m од осе гасовода;

појас контролисане изградње јесте појас између границе појаса шире заштите и

границе коридора.

Режими коришћења и уређења простора зона заштите гасовода у енергетском

коридору су:

у непосредном појасу заштите дозвољена је изградња објеката у функцији гасовода и

задржавање постојећих и планираних укрштања саобраћајне и друге инфраструктуре

са гасоводом, што се решава кроз пројектну документацију гасовода и уз сагласност

власника/управљача предметне инфраструктуре, док се остали постојећи објекти

уклањају. Изградња осталих објеката је забрањена. Забрањена је и садња

вишегодишње вегетације са дубоким корењем (преко 100 cm), док је могуће

обрађивање земљишта техником плитког орања (до 50 cm) и гајење једногодишњих

биљака (житарице, крмно биље и сл.);

у појасу уже заштите забрањена је изградња објеката за боравак људи, док ће се

постојећи објекти уклонити. Постојећа путна и друга инфраструктура се задржава као

стечено стање уз могућност усаглашава/измештања, што се решава кроз пројектну

документацију гасовода и уз сагласност власника/управљача предметне

инфраструктуре. Изградња нове путне и друге инфраструктуре је могућа, уз

обавезујући услов обезбеђења сарадње са управљачем гасовода;

у појасу шире заштите дозвољена је реконструкција, адаптација и санација постојећих

објеката, као и изградња путне и друге инфраструктуре. У овој зони се не планира

нова изградња, односно није могуће планом вршити промену класе локације, која се

за потребе израде Просторног плана и идејног пројекта дефинише као постојеће

стање;

у појасу контролисане изградње забрањује се изградња објеката и површина јавне

намене, а спратност осталих објеката се ограничава на максимум приземље са 4

спрата. Изградња надземних објеката инфраструктурних и комуналних система је

могућа, уз обавезну процену могуће угрожености. У свему осталом спроводе се

урбанистички планови и просторни планови јединица локалне самоуправе.

Успостављено је безбедоносно растојање од 350 m између границе појаса

непосредне заштите и следећих зона и објеката: насељених места и градова,

железничких и аутобуских станица, аеродрома, речних лука и пристаништа, мостова са

распоном вeћим од 20 m, складишта лакозапаљивих течности запремине веће од 1000 m³

и места окупљања више од 100 људи.

Гасоводна инфраструктура

Заштитни појас за гасовод високог притиска је минимум 30 m, обострано од ивице

гасоводне цеви.

Заштитни појас гасовода средњег притиска је минимум З m, обострано од ивице

гасоводне цеви, а заштитни појас гасовода ниског притиска је минимум 1 m, обострано од

ивице гасоводне цеви. Забрањена је изградња објеката у заштитном појасу.

Зоне заштите Система продуктовода кроз републику Србију (Сомбор-Нови Сад–

Панчево–Београд–Смедерево–Јагодина–Ниш)

Дефинисане су следеће целине: утицајна зона (три зоне коришћења, уређења и

заштите простора) и зоне терминала.



228

Прва зона – непосредне заштите износи 5 m обострано од осе продуктовода у којој је

по правилу забрањено дубоко орање (преко 0,5 m), као и садња биљака са дубоким

корењем (преко 1 m дубине).

Друга зона обухвата обострани појас од 30 m у коме се по правилу забрањује градња

објеката за становање, с тим да су могући изузеци у случају ограничења (физичка или

већ изграђени постојећи објекти) на појединим локацијама. Тако се зграде за

становање или боравак људи могу градити у појасу ужем од 30 m , ако је градња

била већ предвиђена урбанистичким планом пре пројектовања продуктовода и ако се

примене посебне мере заштите.

Трећа зона обухвата појас од 200 m обострано од осе продуктовода у којем се по

правилу налазе зоне подељене у четири категорије у зависности од густине

насељености.

Зона заштите коридора електронских комуникационих система веза

У заштитној зони радио-релејних коридора не могу се градити објекти који ће

својим радом ометати систем радио-релејне везе.

Зона заштите око објеката који се користе за заштиту од елементарних непогода-

противградне станице

Зона заштите око објеката који се користе за заштиту од елементарних непогода-

противградне станице у којима није дозвољена изградња износи 100m од противградне

станице. Грађење на мањим растојањима у близини ових објеката могућа је само по

обезбеђивању посебне сагласности и мишљења Републичког хидрометереолошког Завода

Србије.

Зона ветроелектрана

Зона ветрогенератора, за парк ветрогенератора дефинисаће се урбанистичким

планом. У овој зони не могу се градити објекти, сем инфраструктурне мреже, а земљиште

се може користити као пољопривредно.

Зоне заштите за водно земљиште

У зони одбрамбеног насипа у појасу ширине 50 m од ножице насипа у брањеном и

10 m у небрањеном делу забрањено је градити објекте, копати бунаре, ровове, осим

саобраћајница, паркинга, травњака и сл; (за систем бунара за водоснабдевање у

небрањеном је 50 m)

Дуж обале Дунава, у појасу ширине мин. 10 m не могу се лоцирати никакви

објекти.

У обалном појасу мелиорационих канала ширине мин. 5 m у грађевинском реону и

10 m у ванграђевинском, не могу се градити надземни објекти (шахтови, ограда идр.) и

садити дрвеће, овај појас мора бити стално проходан за механизацију која ради на

одржавању канала и објеката.

Зоне заштите за извориштe водоснабдевања

Ради заштите воде за пиће од сваког водозагађења, за извориште ''Јарош'' су

Законом о водама (Сл.гласник РС бр. 46/91) одређене три зоне заштите: шира, ужа и зона

непосредне заштите.

Зона непосредне заштите је пречника 10 m око бунара и у њој је забрањен

приступ свим, осим овлашћеним лицима и забрањене су све врсте делатности.

Ужа зона заштите је пречника 100 m око бунара или изворишта. У овој зони је

забрањено предузимање свих радова који су потенцијални загађивачи као што су

сточарске фарме, септичке јаме, прерађивачки капацитети опасних материја, индустрија

са прљавом технологијом и др. Такође је забрањена употреба отровних средстава за

пољопривреду.

Шира зона заштите је до 500 m у пречнику и у њој забрањено је организовање

рада тешких загађивача који би својим радом и нуспродуктима угрозили извориште.

Такође се успоставља појас заштите око главних цевовода у ширини од 25 м са сваке



229

стране. У овом појасу је забрањена било која врста активности опасна по објекат

инфраструктуре или воду у цевоводу.

Зоне забрањене и ограничене градње

Зоне просторне заштите око аеродрома представљају простор од посебног значаја

за одбрану земље и дефинисане су као:

Зона забрањене градње подразумева потпуну забрану било какве градње.

У зони ограничене градње забрањена је изградња објеката високоградње, као

идругих објеката који могу угрозити безбедност летења у зонама ваздушних прилаза.

Зона контролисане градње у којој висина објеката чија се изградња планира, не сме

да прелази прописану границу сигурности од 132 m надморске висине, а пре

приступања изради планске документације хијерархијски нижег нивоа и пре изградње

било каквих објеката обавезна је сагласност од Министарства одбране.

Зоне забрањене, ограничене и контролисане градње приказане су на Рефералној

карти бр. 3 – Туризам и заштита простора.

5. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА

5.1. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЗА ПОДРУЧЈЕ ПЛАНА

Основни циљ израде просторног плана Града - заштита, очување и унапређење

природних, друштвених и свих до сада створених вредности као и развој овог подручја, у

складу са одредбама овог плана разрадиће се плански одговарајућом урбанистичком

документацијом у складу са Законом о планирању и изградњи.

План ће се спроводити издавањем локацијске и грађевинске дозволе, директно

применом Просторног плана Града Сомбора, израдом урбанистичких планова ( Генерални

план Града Сомбора, Планови генералне регулације и Планови детаљне регулације) и

урбанистичких пројеката.

Правила уређења и грађења која су утврђена Планом а на подручјима где он није

основ за реализацију, након његовог доношења биће усмеравајућа приликом израде

планова нижег реда.

Директно спровођење на основу Просторног плана Града Сомбора

Правила уређења и грађења која су утврђена Планом, након његовог доношења

примењиваће се за просторе ван граница насељених места (атар) за садржаје који се

неће разрађивати урбанистичким планом:

- За грађење објеката и уређење простора и комплекса на пољопривредном, водном

и шумском земљишту, за које није предвиђена даља разрада урбанистичким

планом, примењиваће се директно правила уређења и грађења из Просторног

плана као основ за издавање Локацијске дозволе.

- За грађење појединачних објеката и садржаја на постојећем грађевинском

земљишту – оформљеним комплексима ван граница насељених места - у атару која

су у складу са наменом површина утврђеном Планом и за која није утврђена

обавеза израде плана детаљне регулације, правила из Просторног плана

примењиваће се директно – као као основ за издавање Локацијске дозволе или за

израду Урбанистичког пројекта у зависности од обима и сложености планиране

изградње.

- За грађење на Планом дефинисаном новом грађевинском земљишту у атару – за

утврђене наменске зоне и локације за објекте и садржаје сложеније и



230

комплексније изградње, за које се утврђује обавеза израде Урбанистичких

пројеката.

План садржи графичке прилоге шематских уређења оних насеља за која није

предвиђена израда урбанистичког плана. Шематски прикази садрже основну планирану

намену простора и правце и коридоре за саобраћајну и другу инфраструктуру на размери

Р 1:5000, и обухватају следећа приградска насеља-салашe: Ранчево, Билић, Обзир,

Милчић, Шапоње, Ленија, Градина, Радојевићи, Чичови и Жарковац, Козара и Буковац II.

План садржи и дефинише правила уређења и грађења за наведена насеља и за

њих ће Просторни план бити основ за издавање локацијске и грађевинске дозволе.

Важећи планови на подручју Просторног плана Града Сомбора који ће се

спрооводити у деловима у којима нису у супротности са овим Планом:

- План генералне регулације Бачки Моноштор (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 2/2008)

- План генералне регулације Бачки Брег (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 2/2008)

- План генералне регулације Колут (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 2/2008)

- План генералне регулације Станишић (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 2/2008)

- План генералне регулације Риђица (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 2/2008)

- План генералне регулације Дорослово(''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 2/2008)

- План генералне регулације Светозар Милетић (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр.

2/2008)

- План генералне регулације Кљајићево (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 2/2008)

- План генералне регулације Растина (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 2/2008)

- План генералне регулације Гаково (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 2/2008)

- План генералне регулације Стапар (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 2/2008)

- План генералне регулације Чонопља (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 2/2008)

- План генералне регулације Алекса Шантић (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 2/2008)

- План генералне регулације Бездан (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 3/2008)

- План генералне регулације Телечка (''Сл. лист Oпштине Сомбор'', бр. 3/2008)

- План генералне регулације на простору индустријске зоне у Сомбору блокови

102,103.114,115 и 127 – ПГР 05 (''Сл. лист Града Сомбора'', бр. 6/2013)

Планирана је измена и допуна планова генералне регулације за сва насељена

места осим Телечке и овим Планом су предложене корекције границе грађевинског

земљишта које ће бити преиспитане приликом израде. Тачне границе ће се утврдити

приликом израде измена и допуна планова генералне регулације за насељена места.

На простору ван грађевинског подручја насељених места важећи су следећи

планови детаљне регулације:

- План детаљне регулације марине код Бездана (''Сл.лист Oпштине Сомбор''

бр.3/2008),

- План детаљне регулације за изградњу девијације локалног пута Л – 405 и моста на

Великом Бачком каналу на простору КО Бачки Моноштор и Бездан (''Сл. лист Града

Сомбора'' бр. 6/2011),

- План детаљне регулације граничног прелаза Бездан (''Сл. Лист Града Сомбор'' бр.

6/2013).

ППППН система продуктовода кроз Републику Србију (Сомбор - Нови Сад – Панчево

– Београд – Смедерево – Јагодина – Ниш) дефинисао је правила уређења и грађења за

зону терминала и трасу продуктовода у којим се предметни план директно спроводи.

Трасу продуктовода чине 3 основне зоне укупне ширине од 200 m обострано од

осе продуктовода.



231

ППППН транснационалног гасовода ''Јужни ток'' и Измена и допуна ППППН

транснационалног гасовода ''Јужни ток''

Зона директне примене Измена и допуна ППППН транснационалног гасовода

''Јужни ток'' обухвата све појасеве заштите гасовода – непосредни, ужи и шири појас

заштите и појасе регулације планираних путева, утврђене Изменама и допунама

Просторног плана. Просторни план представља плански основ за издавање информације

о локацији и локацијске дозволе у зони његове директне примене, на основу детаљне

разраде и правила уређења и грађења утврђеним овим Просторним планом, за изградњу

објеката система транснационалног гасовода са приступном инфраструктуром и то: за

линијски део гасовода, за основну трасу гасовода и објекте гасовода ( блок станица бр.

20 , пријемно/отпремно чистачко место ПОЧМ '' Бачки Брег'') и за пратеће објекте и

путеве у функцији гасовода. Остале зоне директне примене остају утврђене Уредбом о

утврђивању ППППН транснационалног гасовода ''Јужни ток'' (Сл. гласник РС, бр. 112/12)

у деловима коридора који није био предмет измена и допуна.

ППППН СРП ''Горње Подунавље'' ће се директно спроводити за простор у границама

Резервата док ће се на простору ван Резервата примењивати Просторни план Града

Сомбора у складу са смерницама из овог Плана.

Доношењем Простроног плана Града Сомбора престаје да важи Просторни план

Општине Сомбор ( Одлука о одређивању делова Просторног плана општине Сомбор који

нису у супротности са законом и могу се примењивати –''Сл.лист општине Сомбор'',

бр.9/2003)

Даља разрада Просторног плана Града Сомбора

За насељено место Сомбор спроводиће се Генерални план Града Сомбора 2007-

2027 (''Сл. лист Општине Сомбор'', бр. 5/2007 ) у делу у којем није у супротности са овим

Планом.

Даља разрада врши се израдом нових докумената урбанистичког планирања. У

току је израда:

- Измена и допуна Генералног плана града Сомбора и усклађивање Генералног

плана са одредбама Закона о планирању и изградњи (''Сл. лист Града Сомбора'',

бр. 4/2012)

- Планова генералне регулације за насељено место Сомбор за четири просторне

целине:

- Просторна целина централне зоне – ПГР 01 са обухватом простора Месне

заједнице ''Венац'' у оквиру градских венаца (Одлука о изради Плана генералне

регулације централне зоне на простору МЗ ''Венац'' у Сомбору – ПГР 01 -

''Сл.лист Града Сомбора'' 10/2009);

- Просторна целина – ПГР 02 са обухватом простора Месне заједнице ''Горња

Варош'', са границама обухвата на простору између улица Војвођанска,

Гаковачки пут, део Венаца, Апатински пут до граница градског грађевинског

земљишта са припадајућим приградским насељима (Одлука о изради Плана

генералне регулације на простору МЗ ''Горња Варош'' у Сомбору – ПГР 02 -

''Сл.лист Града Сомбора'' 10/2009);

- Просторна целина – ПГР 03 са обухватом простора Месних заједница ''Црвенка''

и ''Млаке'', на простору између улица Војвођанска, део Венаца, Стапарски пут,

примарна градска саобраћајница – деоница ''Југ 3'' до граница грађевинског


генералне регулације на простору МЗ ''Црвенка'' и МЗ ''Млаке'' у Сомбору – ПГР

03 -''Сл.лист Града Сомбора'' 10/2009);

- Просторна целина – ПГР 04 са обухватом простора Месних заједница ''Стара

Селенча'', ''Селенча'' и ''Нова Селенча'', на простору између улица Апатински

пут, део Венаца, Стапарски пут, канал Бездан-Врбас, до граница грађевинског




232

генералне регулације на простору МЗ ''Стара Селенча'', ''Селенча'' и ''Нова

Селенча'' у Сомбору – ПГР 04 - ''Сл.лист Града Сомбора'' 10/2009).

- Измена и допуна ПГР Кљајићево (Одлука о изради измена и допуна Плана

генералне регулације насељеног места Кљајићево – (''Сл.лист Града Сомбора'',

бр.5/2013);

- Измена и допуна ПГР Растина (Одлука о изради измена и допуна Плана генералне

регулације насељеног места Растина - ''Сл.лист Града Сомбора'', бр.5/2013);

- Плана детаљне регулације за изградњу обилазнице око насељеног места Телечка

(Одлука о изради ПДР за изградњу обилазнице око насељеног места Телечка -

''Сл.лист Града Сомбора'' 9/2010).

У делу саобраћајне инфраструктуре Планови детаљне регулације ће се радити за

путеве назначене у Рефералној карти бр.4 Спровођење плана , а при реконструкцији

постојећих путева, Просторни план Града Сомбора ће се директно примењивати.

Планови детаљне регулације израђиваће се увек када је неопходно успостављање

нове регулације и у случају утврђивања општег интереса. Израда планова детаљне

регулације утврђује се:

- за све саобраћајне, инфраструктурне и комуналне објекте за које је неопходно

одредити површине јавне намене и када је потребна промена регулације;

- за пратеће садржаје јавног пута (мотели, ресторани, сервиси, станице за

снабдевање моторних возила горивом, продавнице, објекти за рекреацију и други

објекти намењени пружању услуга корисницима пута);

- за изградњу чарди и ловачких домова;

- за изградњу специјалних комплекса (бање, хотели, аква паркови, ботаничке

баште, еколошке учионице и сл.);

- за уређење спортских, туристичких и рекреативних комплекса (купалишта, плажа,

спортско-рекреативних, туристичко- смештајних комплекса и сл.),

- за проширења постојећих и формирање планираних комуналних комплекса и

објеката (Регионална депонија, Постројење за третман отпада животињског

порекла, комплекс објеката за водоснабдевање насеља Бездан);

- За Општи аеродром;

- планиране канале и акумулацију;

- Дворац ''Алекса Шантић'' са арборетумом;

- за све пољопривредне производне комплексе на површинама већим од 5,0 ha;

- за радне зоне и комплексе који немају директан приступ на јавну саобраћајницу, у

случају утврђивања нове регулације-површине јавне намене назначене у

Рефералној карти бр.4 Спровођење плана;

- Логистички центар;

- туристички локалитет ''Барачка'';

- Музеј Батинске битке;

- за нову викенд зону Корлатош;

- за туристичко-рекреативну зону ;

- за локалитет БМ – 1 (бањско-туристички и спортско-рекреативни центар);

- за граничне прелазе;

- за ветроелектране;

- у грађевинском подручју насеља за: нове уличне коридоре, нове радне зоне

уколико се унутар истих предвиђа формирње више појединачних парцела-

комплекса са мрежом јавних саобраћајница за обезбеђење приступа појединачним

комплексима, или постоји потреба формирања сервисне саобраћајнице преко kоје

је планиран приступ државном путу I или II реда, a за којe је потребно утврђивање

јавног интереса;

- за површине у осталим насељима и ван: увек када се мења регулација, односно

разграничење између грађевинског земљишта јавне намене и остале намене;



233

- за остале појединачне зоне и локалитете у складу са потребама, односно за све

случајеве кад из различитих разлога не буде могуће директно спровођење овог

просторног плана кроз издавање Локацијске дозволе ;

- за уређивање и експлоатацију изворишта термо-минералних вода као и

експлоатацију минералних и осталих природних сировина и природних ресурса;

- За изградњу објеката инфраструктуре и објеката за производњу у функцији

пољопривредне производње и прераде са листе 1. Уредбе о утврђивању Листе

пројеката за које је обавезна процена утицаја и Листе пројеката за које се може

захтевати процена утицаја на животну средину ("Службени гласник РС" бр.

114/2008), и која захтева претварање пољопривредног земљишта у грађевинско

земљиште

- и друга подручја за која се укаже потреба за израдом Плана у складу са Законом о

планирању и изградњи.

План детаљне регулације за изградњу објеката комуналне и енергетске

инфраструктуре може се изузетно донети и када овим Просторним планом његова израда

није одређена.

Обавеза израде урбанистичког пројекта утврђује се на грађевинском земљишту

изван грађевинског подручја насеља за сложеније садржаје за које је дефинисанa

регулација у односу на површине јавне намене као и за сложеније комплексе на осталим

врстама земљишта (водно, шумско, пољопривредно) за садржаје чија је реализација

могућа у складу са наменом и правилима утврђеним Планом и Законом о водама, Законом

о шумама и Законом о пољопривреди као што су:

- за грађевинско земљиште изван грађевинског подручја насељеног места, за

сложеније садржаје за које је дефинисана регулација у односу на површине јавне

намене и није потребно утврђивање јавног интереса;

- за изградњу пољопривредног домаћинства-салаша са појачаном пољопривредном

производњом који у себи садржи мини фарму, млекару, кланицу и сл. и

туристичко-угоститељски тип салаша;

- за изградњу воћарско-виноградарског комплекса;

- за изградњу рибњака (уколико је формирана парцела);

- за изградњу, реконструкцију и/или доградњу постројења и објеката за које је

Уредбом о утврђивању Листе пројеката за које је обавезна процена утицаја на

животну средину – утврђена обавеза израде Студије о процени утицаја на животну

средину;

- за објекте за производњу биогорива и др.

- за изградњу објеката на шумском и водном земљишту у складу са Законом о

водама, Законом о шумама и овим Планом;

- за емисиону станицу;

- за прихватилиште за смештај животиња;

- за пречистаче отпадних вода и црпне станице (по потреби израда плана детаљне

регулације);

5.2. СМЕРНИЦЕ ЗА ИЗРАДУ ПЛАНОВА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА САДРЖАЈЕ У ГРАЂЕВИНСКОМ ЗЕМЉИШТУ ВАН ГРАЂЕВИНСКОГ

ПОДРУЧЈА НАСЕЉА

Смернице за израду плана детаљне регулације за саобраћајне капацитете

Планиране саобраћајне капацитете потребно је осим у складу са основним Законом

о планирању и изградњи, израдити и у складу са Законом и Прописима који ближе

регулишу проблематику пројектовања и изградње саобраћајница. Осим резервације

простора за коридор обилазнице, основне смернице за пројектовање и изградњу

обилазница државних путева директно су везане за обезбеђивање одговарајућих



234

геометријских елемената пута и путних објеката, као и за одговарајућа решења

одводњавања, заштите животне средине и односа према комуналној и осталој

инфраструктури (зоне укрштања и решења истих).

Ако се за планирану железничку пругу приликом студијске анализе утврди да је

потребно кориговати трасу, која би захтевала ново заузимање земљишта потребно је

израдити одговарајући план детаљне регулације, којем ће претходити израда пројектно-

техничке документације у складу са основним Законом о планирању и изградњи, као и у

складу са Законом и Прописима који ближе регулишу проблематику пројектовања и

изградње железничке пруге.

Смернице за израду плана детаљне регулације за линијски инфраструктурни

електроенергетски објекат - далековод 110kV

- Далековод пројектовати и градити на основу Правилника о техничким нормативима за

изградњу надземних електроенергетских водова називног напона 1kV do 400kV

(''Службени лист СФРЈ'', бр. 65/88 и ''Службени лист СРЈ'' 18/92);

- Далековод се може градити на пољопривредном, шумском и водном земљишту у

складу са Законом о енергетици;

- Око надземних водова 110 kV обезбедити заштитне коридоре за несметано

функционисање електроенергетског објекта и безбедно функционисање осталих

објеката;

- У заштићеном природном добру морају се поштовати услови надлежног Завода за

заштиту природе.

- На местима укрштања далековода са осталом инфраструктуром морају се поштовати

услови надлежних предузећа имаоца инфраструктуре и технички прописи;

- Проводнике , као саставни део далековода поставити на челично-решеткасте стубове;

- Стубове постављати на армирано-бетонске темеље;

Смернице за израду планова детаљне регулације за водопривредну и комуналну

инфраструктуру

Постројење за пречишћавање отпрадних вода (ППОВ)

За планирана ППОВ ван грађевинског подручја насеља реализација ће се вршити

на основу плана детаљне регулације, уз поштовање следећих смерница:

- У складу са условима и правилима надлежних институција и јавних предузећа,

дефинисати обухват плана и физичке карактеристике простора за изградњу у погледу

габарита и опремљености потребном саобраћајном и комуналном инфрaструктуром;

- Правилима грађења дефинисати избор постројења сразмерно потребним капацитетима

за пречишћавање отпадних вода (величина насеља, број становника, величина и

карактер радних зона);

- Препорука је да се ППОВ руралних насеља граде као постројења за биолошко

пречишћавање. Техничком документацијом ће се решити третман отпадних вода као и

отпадних вода великих индустријских загађивача у насељима. Одлуком о изради

Студије процене утицаја пројекта на животну средину ће се стећи услови за оцену

могућег негативног утицаја ППОВ на животну средину;

- Основни урбанистички показатељи, спратност објеката и други услови за уређење и

изградњу биће дефинисани урбанистичким планом, у складу са законском регулативом

која ову област уређује, када буду познати конкретни садржаји.

Извориште

За изворишта ван грађевинског подручја насеља реализација ће се вршити на

основу плана детаљне регулације, уз поштовање следећих смерница:



235


дефинисати обухват плана и физичке карактеристике простора за изградњу у погледу

габарита и опремљености потребном саобраћајном и комуналном инфреструктуром;



која ову област уређује, када буду познати конкретни садржаји.

У оквиру планираног изворишта за снабдевање водом за пиће и за санитарно-

хигијенске потребе, одредити три зоне санитарне заштите: шира зона заштите, ужа зона

заштите и зона непосредне заштите. Заштитне зоне око изворишта дефинисане су

Законом о водама и Правилником о начину одређивања и одржавања санитарне заштите

изворишта за водоснабдевање (''Службени гласник Републике Србије'', број 92/08).

Акумулација

За планирану акумулацију реализација ће се вршити на основу плана детаљне

регулације, уз поштовање следећих смерница:


дефинисати обухват плана и физичке карактеристике простора за изградњу

акумулације у погледу габарита и опремљености потребном саобраћајном и

комуналном инфреструктуром;

- Предвидети акумулирање сопствених вода слива;

- Планским решењима обезбедити рад система и подсистема, ретардацију поплавних

таласа и дневно и сезонско изравнавање вршне потрошње;

- Обезбедити повољан утицај на климу и животну средину;

- Заштитити квалитета воде, природе и животне средине;

- Планским решењима омогућити коришћење акумулације за рибарство и туризам,

рекреацију и спортове на води, и др.;

- Одлуком о изради извештаја о стратешкој процени утицаја акумулације на животну

средину, стећиће се услови за оцену могућег негативног утицаја изградње и

експлоатације акумулацијена животну средину.

Смернице за израду плана детаљне регулације за зону соларне електране

За зону соларне електране, ван грађевинског подручја насеља, реализација ће се

вршити на основу плана детаљне регулације, уз поштовање следећих смерница:

- Могу се градити садржаји у функцији енергетског производног објекта-соларне

електране: соларни колектори, трансформаторско и разводно постројење, пословни

објекат, високонапонски надземни и средњенапонски подземни водови;

- Комплекс мора бити опремљен неопходном саобраћајном, водном, енергетском и

електронском комуникационом инфраструктуром, а архитектонска обрада планираних

објеката у комплексу трафостанице 20/110 kV и инфраструктурне мреже по условима

за ову врсту објеката из овог Просторног плана;



која ову област уређује, када буду познати корисници простора и конкретни садржаји.

Смернице за израду плана детаљне регулације за зону енергетских производних

објеката (биомаса, биогас, комунални отпад, геотермална енергија и др.)

За зону енергетских производних објеката (биомаса, биогас, комунални отпад,

геотермална енергија и др.) ван грађевинског подручја насеља, за које грађевинску

дозволу издаје министарство надлежно за послове грађевинарства, реализација ће се


- Могу се градити садржаји у функцији енергетског производног објекта: објекат који

производи енергију (топлотну, електричну), пословни објекат, високонапонски



236

надземни и средњенапонски подземни водови, трансформаторско и разводно

постројење;


електронском комуникационом инфраструктуром, а архитектонска обрада планираних

објеката у комплексу трафостанице 20/110 kV и инфраструктурне мреже по условима

за ову врсту објеката из овог Просторног плана;




Смернице за израду плана детаљне регулације за зоне ветроелектрана

За зоне ветрогенератора ван грађевинског подручја насеља реализација ће се


- Могу се градити садржаји у функцији енергетског производног објекта-

ветрогенератора: стубови за ветрогенераторе, трансформаторско и разводно

постројење, пословни објекат, високонапонски надземни и средњенапонски подземни

водови;


телекомуникационом инфраструктуром, а архитектонска обрада планираних објеката у

комплексу трафостанице 20/110kV и инфраструктурне мреже по условима за ову врсту

објеката из овог Просторног плана;




5.3. ПРИОРИТЕТНА ПЛАНСКА РЕШЕЊА И ПРОЈЕКТИ

Израда планске документације:

- Измена и допуна Генералног плана града Сомбора и усклађивање Генералног плана са

одредбама Закона о планирању и изградњи (''Сл. лист Града Сомбора'', бр. 4/2012)

- Измена и допуна ПГР Кљајићево ( ''Сл.лист Града Сомбора'', бр.5/2013)

- Измена и допуна ПГР Растина ( ''Сл.лист Града Сомбора'', бр..5/2013)

- Израда Измена и допуна плановa генералне регулације насељених места: Бачки

Моноштор, Бачки Брег, Колут, Станишић, Риђица, Дорослово, Светозар Милетић,

Гаково, Стапар, Чонопља, Алекса Шантић и Бездан.

- Комунално опремање радних зона дефинисаних у плановима :

- ПГР на простору индустријске зоне у Сомбору блокови 102,103.114,115 и 127 – ПГР

05 (''Сл. лист Града Сомбора'', бр. 6/2013);

- ПДР дела блока 82 и 104 и дела трасе примарне градске саобраћајнице између

Стапарског и Апатинског пута у Сомбору (''Сл. лист Града Сомбора'', бр. 2/2008)

- ПДР блока 85 у Сомбору (''Сл. лист Града Сомбора'', бр. 6/2013);

- Израда ПДР примарне градске саобраћајнице између Апатинског и Безданског пута

(''Сл. лист Града Сомбора'', бр. 6/2011);

- Израда ПДР обилазнице око Града Сомбора (''Сл. лист Града Сомбора'', бр. 12/2012);

- Израда планске документације и комунално опремање Регионалне депоније;

- Израда планске документације и комунално опремање Комплекса за третман отпада

животињског порекла;

- Израда планске документације и изградња државног пута Бездан-гранични прелаз са Р

Хрватском;

- Израда планске документације и изградња државног пута Бездан-гранични прелаз са Р

Мађарском;

- Израда техничке документације и изградња система водоснабдевања насељених

места;



237

- Израда техничке документације и изградња система канализације употребљених вода

за насељена места.

Посебан значај за будући развој Града Сомбора има просторна интеграција и

функционално повезивање са општинама, регионима и државама у окружењу у складу са

европским принципима преко пројеката и програма сарадње, а уз подршку европских и

других фондова и стварање заједничких акционих подручја.

Развојна агенција Града Сомбора, Канцеларија за локални економски развој и РРА

Бачка имају водећу улогу у припреми и спровођењу пројеката који доприносе подизању

животног стандарда, изградњи стратешких партнерстава као и привлачењу инвеститора

на подручје Града Сомбора.

табела 26: Списак свих одобрених и актуелних пројеката на територији Града

Сомбора

Р.Б.

ПРОЈЕКАТ РАСПИСАО

НАЗИВ ПРОЈЕКТА

НОСИЛАЦ ПРОЈЕКТА

ТЕМА ПРОЈЕКТА

СТАТУС

1. Национална

служба за запошљавање

Јавни радови

Сеоске месне

заједнице и ЈКП ''Чистоћа''

Јавни радови Одобрен

2. Програм подршке

општинама IPA 2007

Пакети подршке општинама

Град Сомбор Административна

ефикасност Одобрен

3. Покрајински

секретаријат за

привреду

Главни пројекат за израду оптичке

телекомуникационе мреже у Сомбору

Град Сомбор

Главни пројекат за израду оптичке

телекомуникационе мреже у Сомбору

Одобрен

4.

Покрајински секретаријат за међурегионалну

сарадњу и локалну самоуправу

Web семинари Град Сомбор

Приоритети локалних стратешких планова који доприносе уједначавању

степена развијености јединица локалних

самоуправа

Одобрен

5.

Покрајински секретаријат за

урбанизам, градитељство и

заштиту животне средине

Примарна селекција – заједничка

обавеза

Град Сомбор – ЈКП ''Чистоћа''

Сомбор

Унапређење управљања отпадом

Одобрен

6.




Реконструкција зелених површина на Видовданском

тргу и делу дрвореда у

Подгоричкој улици

Град Сомбор – ЈКП ''Чистоћа''

Сомбор

Подизање (садња) зелених заштитних

појасева Одобрен

7.


образовање, управу и

националне заједнице

Штампање школских новина

''Тандрчак''

ОШ ''Доситеј Обрадовић''

Активно учествовање ученика и наставника за

писање чланака за школске новине

Одобрен

8. Град Сомбор

Мала доброчинства су веома велика за

оне који их добију

у прави час

Коло српских сестара

Окупљање грађана у обележавању

традиционалних манифестација

Одобрен

9. Покрајински

секретаријат за привреду

Улица старих заната


Суфинансирање пројеката за развој

рецептивног туризма у локалним самоуправама у

АП Војводини у 2012. години

Одобрен

10. Покрајински Коришћење Геронтолошки Соларни панели Одобрен



238

секретаријат за енергетику и минералне сировине

соларне енергије за припрему топле

воде

центар Сомбор

11. Амбасада Норвешке

Уклонимо баријере – једнакост за све

Дом здравља ''Др. Ђорђе

Лазић'' Сомбор

Набавка лифта за инвалиде

Одобрен

12. IPA HU-SRB

Building and planning cross-

border road between num.51

road Baja

Nif Zrt Одобрен

13. IPA HU-SRB Support to Allergen – free environment




Одобрен

14. IPA HU-SRB

Мониторинг квалитета

подземних и пијаћих вода


Успостављање система прикупљања и трансфера

информација о стању надземних и пијаћих

вода, подизање ниова свести и значаја заштите

животне средине, изградња и промовисање прекограничне сарадње

Србије и Мађарске

Одобрен

15. Амбасада Јапана Набавка опреме Геронтолошки центар Сомбор

Набавка опреме У току

16.

Министартсво спољних послова

Републике Мађарске

Постављање споменика

Швајдел Јожеф

Удружење ''Мађарска грађанска касина''

Постављање и одржавање споменика

У току

17.

Министарство животне средине,

рударства и просторног планирања

Реконтрукција и изградња

вреловода у делу улице ЈНА,

Фрушкогорска, Војничка и Алексе

Шантића у Сомбору

ЈКП ''Енергана'' Сомбор

Пројекат унапређења енергетске ефикасности

У току

18.



Увођење централног

система надзора и управљања у новој топлани у Сомбору

ЈКП ''Енергана'' Сомбор

Пројекат унапређења енергетске ефикасности

У току

19 IPA HU-SRB Појачано

одржавање пута Nif Zrt

Изградња дела пута Сомбор-Баја

У току

20. Амбасада Јапана Набавка опреме

Општа болница ''Др. Радивој Симоновић''

Сомбор

Набавка опреме У току

21. IPA HU-SRB Viva Europa Bàcs-Szakma

Zrt

Информисање грађана о битним аспектима ЕУ и

промовисања европских вредности у области

пољопривреде, образовања, заштите

животне средине, енергетике, здравства и

предузетништва

У току

22. IPA HU-SRB Пријатељство, а не

ривалство ФК ''Раднички''

Сомбор

Унапређење сарадње између два фудбалска

клуба У току

23. IPA HU-SRB

Доживотно учење

и истраживање ''Greenhouse''

Школа за

основно образовање

Омогућавање угроженим

социјалним групама, нарочито женама и

У току



239

социјалне економије

одраслих Сомбор

Ромима, сигурна примања, организовање

производње биља у пластеницима, као и њихов пласман на

тржиште

24.



Јавна расвета у улици Трг цара

Лазара и на тргу светог Тројства

Град Сомбор Унапређење енергетске ефикасности објеката

јавне намене У току

25.



Објекат општинске управе Жупанија

Град Сомбор Унапређење енергетске ефикасности објеката

јавне намене У току

26. Амбасада

Азербејџана Столица за инвалиде

Галерија ''Милан

Коњовић''

Набавка лифта за инвалиде

У току


Азербејџана Лифотви за

болницу


Сомбор

Набавка два лифта за боницу

У току


Азербејџана Адаптација

Завод за јавно здравље

Адаптација лабораторије У току

29.



Унапређење енергетске

ефикасности за фарме свиња

АД ''Алекса Шантић'' у

реструктурирању

Уградња котлова за биомасу

У току

30. ЕУ Унапређење

позиције цивилног друштва

Удружење грађана ''Eco

Logica'' Заштита животне средине У току

31. Амбасада Јапана Грађевински

радови

Школа за основно и средње

образовање са домом ''Вук Караџић''

Грађевински радови У току

32. Фонд за отворено

друштво Штедимо енергију-

штедимо новац ЈКП ''Енергана'' Уградња калориметра У току

33. Амбасада Чешке

Набавка апарата за болницу – агитатор са инкубатором


Сомбор

Набавка апарата за тромбоците

У току

34. Амбасада Чешке Игралиште за сву

децу

Удружење грађана ''Eco

Logica''

Реконструкција игралишта у Парку

хероја У току

35. Амбасада Чешке Еколошка летња

учионица

ОШ ''Братство јединство''

Сомбор

Израда и поставка еколошке летње

учионице у дворишту школе

У току

36. Амбасада Чешке Пројекат набавке спортске опреме

ОШ ''Никола Вукићевић''

Набавка спортске опреме за наставу физичког

васпитања У току


Аустралије Набавка возила

Дом ''Мирослав Мика Антић''

Набавка комбинованог возила за потребе дома

У току

38. Фонда за капитална улагања

Изградња спортске хале у Кљајићеву

– I фаза Град Сомбор У току


Реконструкција зграде мађарске грађанске касине

у Сомбору

Град Сомбор У току


Изградња источне трибине са пратећим

објектима на Градском стадиону




240

у Сомбору, наставак

финансирања


Изградња канализацине

мреже у Стапару Град Сомбор У току


Реконструкција котларница за

прелазак на гас у школама и

предшколској установи у Сомбору


43. NIP – EIB

Изградња локалне саобраћајнице на

одбрамбеном насипу од Бачког

Моноштора до атара Купусине са изградњом моста на каналу ОКМ

''Врбас-Бездан'' и

девијација дела пута Л-405

ЈП ''Дирекција за изградњу

града Сомбора'' У току

44. KfW Водовод ЈКП

''Водоканал'' У току

45. KfW Енергана ЈКП ''Енергана'' У току

табела 27: Списак пројеката у којима је ЈП ''Војводинашуме'', ШГ ''Сомбор''

носилац као управљач СРП ''Горње Подунавље''

Р.Б.

НАЗИВ

ПРОЈЕКТА ПАРТНЕРИ ФИНАНСИРАЊЕ

ТЕМА

ПРОЈЕКТА

СТАТУС

1.

Danubeparks–

Network Of Protected Areas

15 zaštićenih prirodnih dobara duž reke Dunav

(Danube Delta Biosphere Reserve, Rusenski Lom

Nature Park, Duna-Dráva National Park, Záhorie

Protected Landscape Area, Srebarna Nature Reserve,

Persina Nature Park, Kopački rit Nature Park,

Duna-Ipoly National Park, Donau-Auen National Park,

Kalimok-Brushlen Protected Site, Đerdap National Park, Lonjsko

Polje Nature Park, Dunajské luhy Landscape

Protected Area, Donauauwald Neuburg-

Ingolstadt.

SEE (South East Europe) fond

Умрежавање заштићених

добара дуж реке Дунав и спровођење истих мера

заштите

Завршен

2.

Imroving feeding conditions for

White-tailed Eagle

(Haliaeetus albicilla ) in Special Nature Reserve „Gornje

Podunavlje“

Alfred Toepher Academy

for Nature Conservation (NNA)

Alfred Toepher Stiftung F.V.S.

Изградња хранилишта за

орлове белорепане са осматрачницом

Завршен

3.

Wildlife health and conservation of selected Natura

2000 species within

Национални парк Дунав-Драва Мађарска

IPA фонд

Мониторинг и заштита

здравсвеног стања

Спроводи се



241

Danube cross-border region in

Serbia and Hungary – WILDKOND

одабраних Natura 2000

врста у подунавском

прекограничном подручју Србије и Мађарске

4.

EDUCATION OF SCHOOL CHILDREN

IN SPECIAL NATURE RESERVE

“GORNJE PODUNAVLJE” (SERBIA) - 5th International

Conference on Monitoring and Management of Visitor Flows in

Recreational and Protected Areas

ЈП ''Војводинашуме''

Петроварадин и локална самоуправа

Упознавање деце школског

узраста из Западнобачког

округа са Резерватом

Завршен

5.

Ревитализација влажних станишта на ''Мура-Драва-Дунав'' подручју

WWF International Danube-Carpathinan

Programme

Coca-Cola preko WWF-a

Ревитализација барског

екосистема газдинске јединице ''Колут-Козара'',

одељење 15/6

Спровођено 2011, 2012. и

наставља се 2013. године

6.

Пројекат мониторинга

гнездеће популације црне

роде (Ciconia nigra)

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије

ЈП ''Војводинашуме'' Спроводи

се

7.

Заштита и унапређење

гнездећих услова шумске сове (Strix

aluco)

Центар за заштиту сова Србије

ЈП ''Војводинашуме'' Спроводи

се

8.

Ревитализација Широке слатине у ГЈ ''Колут-Козара''

одељење 13/2, Црне баре у ГЈ ''Колут-Козара'' одељење 11/3,

12/2 и одржавање влажне ливаде

''Широки рит'' у ГЈ ''Моношторске

шуме'' одељењу 56/4, 56/5, 57/1,

57/2 и 57/6

Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и просторно

планирање и Покрајински завод за

заштиту природе


заштиту животне средине и просторно

планирање

Завршен

9.

Заштита и унапређење

гнездећих услова мале ушаре (Asio

otus) у граду Сомбору

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије

и Град Сомбор ЈП ''Војводинашуме''


10.

Ревитализација депресија и

слатина у 14. и 15. Одељењу реона

Штрбац

Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и просторно

планирање и Покрајински завод за

заштиту природе


заштиту животне средине и просторно

планирање

Спроводи

се

11. Еко-центар ''Горње

Подунавље'' Покрајински секретаријат

за заштиту животне Фонд за заштиту

живтоне средине и Изградња екоцентра




242

средине и просторно планирање и Фонд за

заштиту живтоне средине


12. Еко-катамаран

Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и просторно планирање и Фонд за

заштиту живтоне средине

Фонд за заштиту живтоне средине и


Набавка катамарана за

потребе едукативног

туризма


13. Danubeparks step

2.0

15 zaštićenih prirodnih dobara duž reke Dunav

(Danube Delta Biosphere Reserve, Rusenski Lom

Nature Park, Duna-Dráva National Park, Záhorie

Protected Landscape Area, Srebarna Nature Reserve,

Persina Nature Park, Kopački rit Nature Park,

Duna-Ipoly National Park, Donau-Auen National Park,

Kalimok-Brushlen Protected Site, Đerdap National Park, Lonjsko

Polje Nature Park, Dunajské luhy Landscape

Protected Area, Donauauwald Neuburg-

Ingolstadt.

SEE (South East Europe) fond, а за земље које нису

чланице EU из IPA фондова

Умрежавање заштићених добара дуж

реке Дунав и спровођење истих мера

заштите

Спроводи се од

10.2012.-09.2014.

5.4. МЕРЕ ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАВНОМЕРНОГ ТЕРИТОРИЈАЛНОГ РАЗВОЈА И КООПЕРАЦИЈЕ СА СУСЕДНИМ ЈЕДИНИЦАМА

ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Град Сомбор је због свог специфичног положаја стратешки и политички веома

битан јер се налази у близини значајних Паневропских коридора VII и X и границе са

Мађарском и Хрватском што је претпоставка за већу инвестициону, инфраструктурну,

привредну и социјалну активност. Досадашњи негативан тренд, који се дефинише као

неравномеран развој, неопходно је планским решењима зауставити јер доприноси

немогућности искоришћавања потенцијала подручја.

За Град Сомбор, као погранични град, нарочито је важно:

- развој сарадње са суседним државама и општинама на унапређењу заштите и

одрживог коришћења природних добара и ресурса развој сарадње са суседним

државама и општинама на унапређењу заштите и одрживог коришћења природних

добара и ресурса (СРП ''Горње Подунавље'', Национални парк ''Дунав-Драва'' у

Мађарској, Парк природе ''Копачки рит'' у Хрватској, река Дунав);

- повећање доступности простора изградњом и планирањем прекограничних путева,

модернизацијом саобраћајница и осавремењавањем граничних прелаза;

- сарадња по основу концепта развоја здравственог туризма;

- израда заједничких пројеката у области туризма (формирање заједничких

туристичких кластера, туризам на Дунаву, сеоски туризам, дефинисање културно-

туристичких рута);

- економски развој и јачање регионалне сарадње и партнерства у региону

Подунавља, унапређење водног транспорта реком Дунав (луке, пристаништа и

наутички објекти) уз спровођење неопходних мера заштите.



243

Мере за равномерни територијални развој Града Сомбора, које произилазе из

планских решења дефинисаних овим Просторним планом, првенствено се односе на

валоризовање потенцијала, њихово планско унапређење и одрживо коришћење. Битним

се сматра обезбеђење услова за знатно већу саобраћајну, инфраструктурну и економску

интеграцију у односу на окружење, у првом реду са суседним функционалним подручјима,

чему посебно погодују саобраћајно-географски положај и планирани развој привредно-

радних зона и инфраструктурних система.

Основне мере се односе на:

- ефикасније спровођењe процеса децентрализације дефинисањем надлежности на

локалном територијалном нивоу, односно формирању полицентричне насељске

структуре;

- унапређивањe социјалног развоја, израдом и реализацијом пројеката у области

науке, културе, образовања, спорта и рекреације и сл.;

- потенцирању развоја малих и средњих предузећа;

- технолошко унапређење постојећих и изградња нових привредних објеката у

оквиру планираних радних зона, туристичких комплекса и мреже објеката

компатибилних пољопривредном, водном и шумском земљишту;

- подизање нивоа квалитета живота кроз модернизацију и изградњу комуналне и

саобраћајне инфраструктуре, као и објеката јавних служби;

- ефикаснијој заштити животне средине и рационалнијем коришћењу ресурса, уз

поштовање принципа одрживог развоја;

- боље саобраћајно повезивање насеља на територији Града;

- спровођење функционалних веза са суседним општинама при реализацији

заједничких пројеката;

- подстицајнe мерe од стране државних и других фондова за развој локалних

заједница.

Активности развоја сеоских насеља се усмеравају ка постепеној и одрживој

економској, социјалној и физичкој обнови постојећих објеката, као и енергетски

ефикасној изградњи нових. Основне мере које ће се спроводити су:

- подједнако третирање сеоских насеља када је у питању квалитет живота

становништва - све услужне садржаје ''приближити'' сеоском становништву

побољшањем локалних саобраћајних веза и инфраструктурним опремањем;

- унапређивање квалитета живљења на селу - комбиновани развој пољопривреде и

других привредних, услужних и посредничких делатности (мали и средњи

производни погони, етно и спортски туризам, домаћа радиност, занатство,

трговина, сервисне услуге);

- развој неаграрних и других активности везаних за ангажовање сеоског

становништва (укључивање становништва у развој услужних делатности, едукација

пољопривредног становништва, обнављање етно-заната, стимулисање приватне

иницијативе у сектору јавних служби, подстицање посебних програма у култури,

спорту и рекреацији, у циљу даљег развоја духовне и материјалне вредности

села);

- чување природних вредности уз сталну бригу о заштити животне средине, као и

неговање вредности културе и обичаја;

- организовање културних манифестација;

- обнова и промоција традиционалног градитељства;

- просторно-системска интеграција у заједнице насеља.

Град Сомбор као центар ФУП-а треба да има водећу улогу у регионалној сарадњи,

како у оквиру земље, тако и на међународном нивоу. Град Сомбор има перспективну

комплементарност и могућност функционалног повезивања са градом Суботица и урбаним

насељем Апатин. Заједно са Апатином град Сомбор је сврстан у групу градова и урбаних

насеља на коридору VII – ''градови луке'' односно градови у непосредној близини који

добијају на значају.



244

Функционално повезивање градова представља један од инструмената за

подстицање равномернијег развоја. Осим повезивања Града Сомбора са суседним

општинама сличних специјалности ради задовољавања заједничких потреба у циљу

развијања заједничких пројеката могуће је повезивање и са градовима различитих

специјалности ради поделе рада ( комплементарна повезаност) и формирати на тај начин

кластере градова.

Сарадња са градовима и општинама у окружењу треба да се заснива на:

- регионалној сарадњи у стратешким развојним плановима са нагласком на

територијални развој;

- заједничком коришћењу развојних фондова ЕУ;

- интересном повезивању руралних подручја;

- реализацији заједничког, регионалног система за одлагање чврстог отпада;

- побољшању саобраћајних веза;

- коришћењу пољопривредних потенцијала за снабдевање храном, уз максимално

ангажовање и развој постојећих и нових прерађивачких капацитета (мала и

средња предузећа);

- дефинисању и реализовању важних саобраћајних веза;

- повезивању мрежа инфраструктуре, посебно по питању снабдевања водом;

- повезивању већих сеоских насеља ради развоја комплементарних функција;

- усклађеном развоју у коридору 7 (река Дунав);

- повезивању пољопривредних и туристичких потенцијала и развој посебних врста

туризма.

Приоритети развоја и могућности за сарадњу на нивоу округа су: заустављање

депопулације, развој привреде и повећање запослености, унапређење приступачности,

партнерство и сарадња и унапређење конкурентности округа. На основу постојећих

планова и стратегија треба урадити регионални програм развоја који ће садржати

разрађене пројекте, са активностима, финансијама, задацима, упутствима и механизмом

за праћење реализације. Регионални програм би требао да обједини све постојеће

планове и дефинише правила и услове најбоље за све општине и град, кроз партнерски

однос, а у циљу активирања ресурса и достизања нивоа развоја који ће бити значајан на

републичком нивоу, а и шире.

5.5. УЧЕСНИЦИ, МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

Учесници у имплементацији просторног плана

Управљање просторним развојем представља доношење одлука, заснованих на

потреби реализације циљева и решења утврђених Планом, при чему приоритет имају

функције и садржаји од заједничког, јавног значаја. Примарну одговорност за

реализацију ових садржаја имају различити нивои органа државне управе:

- државни ниво – ресорна министарства Владе РС;

- покрајински ниво – ресорни секретаријати Владе АПВ;

- ниво локалних самоуправа – ресорна оделења и службе јединица локалне

самоуправе. Наведени државни органи, у складу са својим нивоом, овлашћењима, обавезама и

одговорностима, морају бити координатори планираних активности и актера у процесу

имплементације. Активности свих нивоа управљања морају бити међусобно усклађене.

Посебне одговорности и обавезе у имплементацији Плана имају:

- Републичка агенција за просторно планирање, Организациона јединица за

територију АП Војводине, Нови Сад;

- Фонд за развој Републике Србије, Београд;



245

- Фонд за капитална улагања АП Војводине, Нови Сад;

- Надлежна Министарства Републике Србије, Београд;

- Влада АП Војводине и надлежни Секретаријати, Нови Сад;

- Фонд за развој АП Војводине;

- Републичка и Покрајинска јавна предузећа, органи и друге огранизације:

- ЈП ''Путеви Србије'',

- ЈП ''Железнице Србије'',

- ЈП ''Електромрежа Србије'',

- ЈП ''Србијагас'',

- ЈП ''Емисиона техника и везе'',

- ЈП ПТТ саобраћаја ''Србија'', дирекција за поштанску мрежу,

- ЈП ПТТ саобраћаја ''Србија'' РЈ ''КДС'',

- РДУ ''РТС'', дирекција РДУ РТС,

- Дирекција за пловне путеве ''Пловпут'',

- Републички сеизмолошки завод,

- ЈВП ''Воде Војводине'',

- ЈП ''Војводина шуме'',

- ''Електровојводина'',

- Покрајински завод за заштиту споменика културе,

- Покрајински завод за заштиту природе;

- Локална самоуправа и надлежни органи;

- Јавна предузећа, установе, органи и друге огранизације које врше јавну службу за

потребе Града Сомбора:

- ЈП за просторно и урбанистичко планирање ''Урбанизам'' и заштиту

споменика културе,

- ЈП ''Дирекција за изградњу града Сомбора'',

- ЈКП ''Енергана'',

- ЈКП ''Водоканал'',

- ЈКП ''Чистоћа''

- ЈП Електродистрибуција Сомбор,

- Телеком Србија-дирекција за технику Сомбор,

- Д.О.О. ''Сомбор-гас'',

- Развојна агенција Града Сомбора,

- ВДП ''Западна Бачка'',

- ЈП ''Војводина шуме '', ШГ ''Сомбор'',

- Туристичка организација Града Сомбора,

- Регионална привредна комора Сомбор,

- IPA фондови (инструмент предприступне помоћи ЕУ) и прекогранична

сарадња;

- Невладине организације;

- Месне заједнице свих насељених места.

-

Мере и инструменти за имплементацију просторног плана

Нормативно-правне мере:

- одлуке у надлежности локалне самоуправе;

- дефинисање јавног интереса и питања експропријације;

- примена важећих прописа и стандарда, као и препорука и правилника.

Планско-програмске мере:

- секторски годишњи програми Јавних и осталих предузећа;

- израда потребне планске и пројектне документације која је наведена у поглављу -

Имплементација - 1. Смернице за израду планске документације за подручје плана;

- реализација завршених пројеката;

- иницијативе Месних заједница.

Финансијско-економске мере:



246

- стимулационе мере, пре свега фискална и кредитна политика;

- субвенције;

- партиципација Општина из окружења приликом реализације регионалних

пројеката;

- међудржавна сарадња;

- партиципација буџетских фондова Републике Србије;

- штедња;

- коришћење средстава из структурних фондова ЕУ за реструктурирање привреде и

изградњу капиталних објеката;

- примена принципа "загађивач плаћа" по коме су сви садашњи и будући загађивачи

дужни да надокнаде штету насталу загађивањем.

Организационе мере:

- перманентна едукација становништва и стална обука предузетника у погледу

могућности развоја пословања;

- унапређење организације надлежних општинских служби;

- промоција конкуретних предности развоја МСП и каталог локација;

- едукација предузетника, стручно оспособљавање и реализација програма

самозапошљавања;

- развој туристичко-информативног центра као вид подршке развоју туризма;

- информисање јавности о квалитету вода, земљишта, ваздуха, буци и њеном

евентуалном штетном дејству у животној средини;

- медијска промоција и маркетиншке активности.

ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ ПЛАНА

Доношењем Простроног плана Града Сомбора престаје да важи Просторни план Општине

Сомбор ( Одлука о одређивању делова Просторног плана општине Сомбор који нису у

супротности са законом и могу се примењивати –''Сл.лист општине Сомбор'', бр.9/2003).

План ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у ''Службеном листу Града

Сомбора''.



247

ГРАФИЧКИ ДЕО



Documents

ПРОСТОРНИ ПЛАН - Dobrodošli · 2014-09-25 · БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ ..... 38 3. ПРОСТОРНИ РАЗВОЈ, ДИСТРИБУЦИЈА СТАНОВНИШТВА