Раздео Cyanophyta (Cyanobacteria или

Cyanobacteriophyta)

• Модрозелене бактерије, цијанобактерије, или модрозелене алге, представљају групу фотоаутотрофних бактерија.

• Оне су најстарија група фотоаутотрофних организама на Земљи, постоје већ три милијарде година.

• За све то време задржале су низ примитивних карактеристика: прокариотски тип ћелије, вегетативан начин размножавања и непостојање покретних стадијума.

• Мофолошка разноврсност модрозелених бактерија је веома велика: постоје једноћелијски, колонијални и трихални организми.

• Кончасти талуси ових бактерија могу да образују лажнопаренхимске колоније, где је свака ћелија нити самостална у физиолошком смислу, као и хормогонијалну грађу.

• У том случају ћелије у низу граде трихом и међусобно комуницирају преко плазмодезми. Трихом око кога се налази слузна сара се назива још и конац, нит или филамент. Овај трихом може да се грана (право или привидно), али је најчешће негранат.

трихом са слузном саром - нит, конац, филамент

• -хомоцитан -хетероцитан

• трихалне МЗ алге су најчешће негранате • гранање може бити: право и

• Привидно (раскидање трихома и избијање кроз слузни сару)

Stigonema

Грађа ћелије

ћелијски зид – четврослојна структураЛ1 – унутрашњи мекани слојЛ2 је ригидни слој састављен од муреинаЛ3 и Л4 спољашњи еластични слојеви начињени од липополисахарида

на ЋЗ се налазе поре (70 нм) кроз које пролазе плазмодезме и кроз које се луче слузни или галертни омотачи

• У протопласту се разликује периферни део са пигментима, па се назива хроматоплазма и централни, безбојни део који се назива нуклеоплазма или центроплазма

• Пигменти у хроматоплазми су хлорофил а, каротени, ксантофили који се налазе у мембранама тилакоида и фикобилини који се налазе на површини тилакоида у виду гранула фикобилизома

• У цитоплазми се још налазе рибозоми, кристали и гасне вакуоле.

• Од резервних супстанци присутни су гликопротеид (сличан гликогену), липопротеиди(у виду цијанофицинских зрнаца) и полифосфати (у виду волутинских зрнаца).

• Протоплазма је иначе непокретна, јер је знатно гушћа од цитоплазме биљака, а вакуоле се јављају тек код старијих ћелија и указују на њихово изумирање.

• За разлику од ових вакуола, гасне вакуоле или псеудовакуоле су знатно чешће, и углавном присутне код планктонских врста. Могу се јављати и повремено. Испуњене су азотом.

• Нуклеоплазма се састоји од хијалоплазме и фибрила ДНК.

• Боја зависи од услова спољашње средине – хроматска адаптација

• Хетероцитни трихоми, осим ћелија типичне структуре садрже и хетероцисте и споре (акинете).

• Хетероцисте се од других ћелија разликују бојом, обликом, величином и садржајем. Крупније су, не садрже резервне хранљиве супстанце, као ни гасне вакуоле и светложуте су боје. Њихов ћелијски зид је много више задебљао и поседује још три слоја у односу на вегетативне ћелије, те су хетероцисте отпорније на механичка и друга дејства. Комуникацију са другим ћелијама остварују преко незадебљалог дела зида који се назива канал поре или само поре. Због тога, од пигмената имају само хлорофил a и каротеноиди

Исхрана

• Модрозелене бактерије су фотоаутотрофни организми, али су способне да се исхрањују и фотохетеротрофно, аутохетеротрофно, хетероаутотрофно и хетеротрофно.

Размножавање • 1) Вегатативно 2) бесполно (без

зооспора)– Полни процес није познат !

• Вегетативно - Ћелијска деоба• Једноћeлијскe – Chroococcus sp.

• Колонијалне–деобом ћелије ћерке ћелије остају спојене и граде групацијe ћeлија различитог облика

Вегетативно размножавањеХормогонијама – кратким нитима које настају

фрагментцијом дугих трихома на местима специјализованих ћелија - некридија

Бесполно размножавањеЕгзоспорама – одвајањем од врха талуса

Беоците (ендоспоре) – мале многобројне ћелије које настају деобом унутар ћелије

Акинетима – великим ћелијама са дебелим ћелијским зидовима

• rod Chroococcus

• rod Merismopedia

• rod Gloeocapsa

• rod Microcystis

род Nostoc -колoније

• Cyanophyta углавном насељавају слатке воде и земљиште

• у језерима, барама и споротекућим рекама се брзо размножавања– -Планктонска заједница еутрофних вода

– водени цвет– -Вода мења мирис и укус и боју