FEL!EEKONTENTE

KAJENTUZIASME

EN1985

Po miSljenju Republidkog sekretariiata za prowijetu. kulturu i fizie ku kulturuSRH, broj 2788/1-1980 od 16.4. 1984. godine, glasilo Sarreza za esperantoHrvatske ,,Ternge" oslohocleno je poreza na promet proizvoda.

ZAGREBbroi/nrmcro 22godina/iaro Vprfficraka/Crzfilpl€roi 1 800

cnira6 i izdrtnC ,/ fordinto kai oldonintoSavez za cT€nnto Hrvatrke

Kroltae Erperanto-Lip

sict glaila / konsilantaroLlerka Bcal6, JoslP Btkrnac

(prrdridnlk / g.zidamol, oalibor Kudu,-n{iE, Nlkol. Rdl6, Te Ru2l6, Nlkola ScAo-t6, Shvko SknunlC, lvica Spdiirec

glxti i oQovorni urednik&fa kli repondea redaktoro

lvice Spoljarcc

urdniltvo / rodakcioOrllbor Kudumll., Gordrna Popovlc, Nlkol.RraL, .rrdlt. Rry, T€a Buzld, lvlca Spolia-roc, Spomroka Stlm, zlttko Tlali.t

grlf,tki i lhnicka urcdnikFfif. k4 t knit nd*tnro

: lvicr Spo[arec

JtniG i tirsk / korrportir kai preds

lnbmlcit Kr{trn SeruoMedunrrodnl o.ntlr r. utlu€B u kulturl

Zagrcb, Amrulova 5

drua lr&kciie / rsdakcb adrcoSrYa rr rprmb Hrvetke

,fempo"YU4t(Xrc Z.gr-. AmruLir! 5

n l. (o41)'424€60

izlazi drcnf erdno./aperas Gfolc iare

ciiena 1 pririarte / orezo dc 1 ekzenp.4O.- din'

godiltta prstplste / jar$ono2O0'- din

.Terpo"' primaiu rvi Clanovi SEl'{+ r upleCsnim C{anarlnama za tekudu groddru.l.

19,JA12-11

Efil?O

Da li ditate kniige na esperantuTOvo pitanle, kao moto ,,Tempa" kojije pred vama" up,r.l6ujemo vam povo-dom Dana esperantrke knjige, L5. presinca. Knjiga je vaian element ljudskekulture, a pocbno je znadajna kao jedan od temelja postoianja, rasta i

iirotnosti medunarodmg jezika. Adobra kniiga je i osobno bogatstvo o-nih kolije ditaju.

Na koji na6in do6i do espenntskihknjiga kod nas i kako pomo6i rolizaci-ji izdavadkih prolekata, dva supitanjana koja smo vam nastojali odgovoritiu ovom broju ,,Tempa".

Nedavno ste, nadamo se, primili i prvi,rekhmni broj novog dasopisa na espe-rantu ,,Ovo", On ce , vjerujemc, mno-gima bhi iedna od prvih i odu6uju-6ih stepenica u usvajanju jezika i

ulaska u medunarodnu espemntskukulturu i iivot.

Bilo bi nam drago da je i vai odgovorna pitanle postavljeno u prrojvedeni-ci ,,Da, naravno", kao ito srro i minapisali na naslovnoj strani.

gy , legas librojn en Esperanto?Tiun ei demandon, kiu estasia motode Ci ,,Tempo", ni adresas alioktzede la Tagode decembmento designifon fid.amentgj-de la ekzistado, kresko kajviveco de la Intemacia lingvo.

demandoj je kiuj ni klopodis respondial vi.

Anta[rrelonge multaj el vi ricevisla reklamekzempleron de b novagazeto en Eryeranto ,,Ovo". NiFpelas ke gi estos unu el la unuaj kajdegidaj gupoj cele al percep,to dila tingvo kai la eniro en la inteinaciankulturon kaj la vivon.

Estus bone, se via respondo al la de-mando starigita en la unua frazo, estas,Jes, nature! - - do, same kiet niintence skribis zur la titolpago.

Ia redalctorourednik

I

r-t

ESPERANTO U PRAKSI

KNJIGE NA ESPERANTU

. zg- razliku od brojnih proiekata mettunarodnog jezika, esperanto se raz-vio u_ Ziv jezik zahvaljuju6i wojim govornicima i src;oifn;iZer*rti.

Kakrre knjige postoje danas na esperantu?

. U Jngoslavili s najvi5e kniiga raspolale LIBRoSERVO na slijede6imadresama:

- $vez za esperanto Bosne iHercegovine, ul. Danijela Ozme7,71OmSarajevo,

- ,,Vo6o", Stotsla ulica 25,56227 Bororc i

- Medunarodni centar za usluge u kulturi (lKS), Amru*,vaS/l,4lO(nZagr6. Knjige se ovdje mogu naruditi i telefonon: (041) 42+d60.

s. s.

Ni invitas vin orioensi eu vi satus membrif,i al UTERATURA KoMuNU_MO.

Ci cCas imagita kiel kolektiva fo

FONDANTO DE LMERATURAail o:ganizafo kiu akceptas laregularon.

Ciu irdivlluo kiu enpagas5J00.-) fari$as FOI{DA-NfOkaj lernantoj povas nrmbrigi pagant

Ciu fondanto havas rezervitan

ib *__[Kf Zagreb. LK-nrmbrojde IKS okster-la serb de Utcr&ntoj'

-vii se_ntoj, bv. peti la alifi-I,4lm0 Zrgrei, tet. (O4i)

---

r

zBtLO sE ...

II BALKANSKI KONGRES ESPERANTISTA U ATENI

Grdki esperantisti iako ne tako mnogobrojni, kao njihovi drugi balkanskiusiedi, pokazali su se izuzetno ljubaznim i usluinim doma6inima i organiza-torama ll balkanskog korgresa esperantista (prvi je odrian u Bugarskoj).KorBres je trajao od 20-25. 10. 1984., a tema mu je bila ,,Esperanto kaosredstvo zbliiavanja balkanskih naroda". Oko 250 udesnika ovog skupastanovalo je u olimpfiskom se]u stad'ona Olimpia u Ateni. Od stotiniak espe-rantista iz Jrlgoslavile, koji su pris.rstvovali kongresu, nalve6i dio njih (viSe odpola| bili su dlanovi Saveza za esperanto Hrrratske. Ovoj brolrnsti razlogtreba traliti i u organiziranom odlasku. Nakon velike pauze, pomvno ie bilaorganizirana karavana za odlazak na neki esperantski skup. lako zbog zaka-Snjelih informacija iz Atene, karavana nile bila tako ternelim pripremljenakako je to Medunarodni centar za usluge u kulturi (lKS) ranijih godina uobidavrc raditi, postigla je woj cilj i ukazala na pomanjkanje ovakve aktivnosti. u naSem Savezu. Naime, dini \e da zadnjih godina puno manje putujemo isudielulemo organizirano na medunarodnim akcijama, ne samo zbog finan-ciiskih potelkoda, nego i 6oS toga Sto nedostaiu organizirana kolektivnaputovanja. U wakom sludaju, tema je za razmiSljanjel

INTERNACIA FESTIVALO DE AMATORA VIDEO KAJ FILMA KREADO ENESPERANTO

La internacia festivab okazis jam la trian fojon en lstrio. 6i-jare inter la 29-ade novembro kai 2-a de decembro en hotelo ,,Brioni" en Pula. eeestis 70personoi el Aistrio, ltalio kaj Jugoslavio (Kroatio kaj Serbio). Oni prezentisfilmojn en Esperanto en kompleta dairro de 8 horoj. La mbterialo estis di-vidita le 4 sekcioj: puptetraj filmoj, instruaj filmoi, dokumentaj filmojkaj diversahj. Plejmulto el ili estis produktita en Jugoslavio. Nur unu estisfarita en ltalio. lnter pupteatrai filmoi oni povis vidi tri filmojn filmitajndum la 0i-jara PIF (japanan, bulgaran kaj kanadan) kaj unu kiun dum PIFen 1983 filmis la Zagreba televido (swdal. En sekcio de dokunrentaj filmolni vidis italan filmon de lvano Boskin pri Trilanda E-konfereno en Trevi-zo 1984, irtervjr.rcn kun Jelena Manojlovi6 kaj filmon pri denaskaj esperan-tisoj dum en la sekcio kun instruaj filmol oni prezentis filmon de l. Spo-tiarec ,)7", filmon pri lJK, filmon de Zagreba lerneja televido pri Kroatia.Esperanto-Ligo kaj originalan Esperantan vkleodrarnon kiun r{isoris K.Ti5liar (,,Gastamo" la[ sonarcde S. Stimec).

En sekcio ,,Diversajoj" oni povis vidi individuan prpiston R. Banky el Hunga-rio, 2 TVelsendojn nacilingvajn, rilatantal al Esperanto (pri lernolibro dela Zagreba rnetodo kai pri dulirBvismo), kal filmeton faritan dum la renkon-to en Pula rnem pri la festivalo.Krom en la filmaj programoj, la Geestantoj povis $ui ankaU en la prezentdJo dePularnj: skeOoj de Esperantogrupo ,nJuneco" kaj folklorprogramo. Esperan-tisto.i de Pula estis ankafi 0icerornl dum turisrna ekskurso tra istriaj urbojRovinj, Pored kaj Motovun.Luksa restado en A-kategoria hotelo, nalado en baseno kaj promenoj certekontribuis al bonfarto de la ceestantoj.Kompare kun la antaUa festivalo, tiuii montris gravan antalenrnar3on surtiu-ti kampo. Kraankam ar*.orai tre malmultaj ecperantistoj okupigas privideo ai filmproduktado, tiuj kiuj faras tion, nun jam faras tre altnivele.La itala filmo pri Treviza konfereno estar preskai profesia filmo. Altanartan kvaliton montras kaj la dramo ,,Gastamo" kaj la filmo ,)7,'. *kve,nia filmproduktado komerrcas fari$i signifa artobranSo kaj dokumentadode la Movado.

PREDS'EDNISTVO S E H

Z. TiSliar

23. 11.84. Predsledniftvo Saveza za esperanto Hryatske odrlalo je slednicuu proiirenom sastavu. Dnevni red b'ro je vrlo opselan. Evo nekoliko sa2etihzakljuCaka:

- Osniva se Odbor za Medunarodni centar Lukavec,

- Prihva6a se priledlog Ugwora izmedu Skup5tirr opdine Velika Gorica iSEH-a o Lukavcu, kao i prijedlog nadina organiziranla Metlunarodrrcgomladin*,og centra,

- Usagla5en je priidlog SASa izmetlu SEH-a i IKS-a o meclusobnim odno-sima i financiranju koji 6e nakon definitivnog rrrctenla primjedbi dlanovaPredsiedni5tva biti poslan na javnu raspravu s ciljem da se prihvati naSkupftiniSEH-a.

- Prihvacena je usmena informacija o savjetovaniu mladih esperantista uSplitu. Odludeno je da se, s obzirom na zna6{ teme iiznesene prijdlo-ge, sliiedeca sjednica Predsjedniftva posveti ovirn pitanjima. Takoder ieformirana Komis'rja za omladinska pitanja u koju su u3li: Vesna Bricelj(Kriievci), Ankica Jagnjii (Zagrebl, Dalibor Kudumija (Bjelovar! i ValterSverko (Rijeka).

- Predloieni su delegati za Jt4oslavenski eperantski savez. Nlih potvrtlujeSkupftina SEH-a, ali 6e oni i prije toga obavljati duinosti za koiesu pred-loZeni. PredloZeni delegati su:1. Slavko Simuni6 - za 6lana Predsjedni3tva i Skupitirn JEL-a,2. Dalibor Kudumija - za dlana SkupStine i potpredsidnika Konferenciie

omladine JEL-a,3. Josip Brkanac - za 6lana Odbora samoupravne kontrole JEL-a.

- Prihva6en je izvjeftaj o radu SEH-a i IKS-a u jesenskom periodu.

- Prihva6en je priiedlog da SEH predloii Savjet za redovnu rubriku u,,Ve-dernjem listu" namijenjenu esperantistima u dogovoru s Uredniftrom ,,Ve-eernjeg lista".

PRoMoct JA Clsoptse,,ovo,,

22. 11.1984. u Zgrebu je propan u 5(X)0 primleraka i bfie splatno. thednistro se nada da

mocijilist",

panorace to

kajganu i kuhana jaja _ sve u zna

ZAGREBAEKA METODA U BOLOGNI

- je organizacilu nastave esperanta

ih klubov-a. Stoga je iniciran semi.I su u vrijeme od l. 11. _ 4. 11.

osobito pogodne za odriaPuil iz Pariza i SpomenkariizZagreh.Orcm je prilikom predstavljenabenik uskoro izadi i na talijanSansonler (6iia je nova kasetapredstavio ie svoi nadin podupoznatom esperant*om rnetodi,.Metodo 11,,. Ow rnetoda, popuadaptacij i zagreba6kog r.rdlbenika.

)ANI BOLIVIJE U BEOGRADU

,Dani Bolivile,, sada u Beogradu Zeli preuzetisuradnji sa naiim Savezom on ce ovu akcijuod 17-22. 12. 1994. godine. Ovo je p.ra sL-ntrom.

i JUGOSLAVENSKOG SAVEZA ZA ESPERANTO U ZAGREBU

l8 12. 1984. u Zagrebu je odri,lovom Statutu predsjedniitvo o',.rcevski iz Skopja, a sekretar D,() voosnovane -Konfererrcijetiercegovine. Clan predsjed

njega u skupltini je jo5 i Dalibiog, i daljnje djelovanje u vezi naporau SK SSOJ-a. Sjednicom je rukovodlovii, a uz delegate iz wih u6l njenihOrti6 iz Savezne konferencije iSOJ.

:rva sjednica novog predsiedni5tva. Z.T.

II

I

II

I

I

RADIO_TEEAJ ESPERANTA

U rujnu 1994. (todnile od 24.u okviru svog programa tedajca putem telefona. Koliko navrste i nadamo se da ce imatmeclunarodni jezik. Nainre, mastojanje esperanta, no ipak vrlo

ptma gramatike esperanta, aliraspoloiivo vrijeme za 2iv kont

cavanJe esperanta pomo6u marnete. Naime, ako se sastavibitna za dovoljno shvadanjeigre - igre dostupne svimj _i da se prenesu znaiajna znanU svakom sludaju, za ovg tstanice, nretlu njima i Radio druge r#io-je moguce da ovaj t"cri-6l0" znaE'eia, ieritoj, ji sada jedina .epl-drira u crnoj Gori

ESPERANTSKA RUBRIKA U ,,VEEERNJEM LISTU"

l

OS!JEK

DAKOVO

RIJEKA

10

Porodom ,,Mjeseca knjige" i izloZbe ,,Drevna kined<a kultura", ED

,,Liberiga Stelo" postavilo je u predvorju Gradske kniiinice u Osijekuizloibu izdanla kineskog izdavada ,,Grcii Shtdiana". Ekspoqate jeprikupio Aleksandar Kocian, povierenik dasopisa ,,El Popola Cinio",te Cvetanka Tr.bi6 iz Sida. Pritikom otvorenia izlobe, uz zvuke kineskemuzike odr2ana je i projekciia dijapozitiva o NR Kini. lzloba & usko-ro, u neito manjem obimu, biti postavljena i u O.S. ,,Vladimir Nazor"u Dakovu.

Mirta Godec se nedavno vratila iz Poljske, gdje je, u Bidgo5du, odrian10. turistidki saiam i gdie je na zasjedanju esperantske turistidke orga-nizacije ,,Monda Turisrno" prihva6ena kao zvanidni predstavnik Jugo-slavile u ovoj organizaciji.

dlanovi ED ,,Liberiga Stelo" ureduiu tri esperantska ormari6a (izlogalkoja su postavljena u entru grada, a u toku je i uredivanje bibliotekedruitva.

Svakog detvrtka u klupskoj prostoriji studentskog centra odviia se za-

bavni program u kojem sudjeluju dlanovi klubova ,,lvan Flanjak" i

,,Libriga Stelo" koji su bili na suvetima, putovanjima, esperantskimradnim akcijama i drugim esperantskim drulenjima u zemlji i inozem-stvu. Oni iznose svoje utiske pokazuiu6i dijapozitive, filmove, fotogra-fije uz muziku s ploda ili kazeta. Svake vederi u programu sudjelujutri do detiri esperantista'

viinja Brankovi.

U Dakow su zavrSena dva tedaja za pode oSkolcevodio je 2eljko Vurm, nastavnik. Teda! nice. UO.5. ,,VtaOimir Nazor" tedaj je za udeni dila na-

stavnlca Ljiljana Fajdeti6, a tedaj le zavrS-ilo 13 polaznika. SvjxlodZbesu polaznicirna dod'rleljene 17. Xl u O.S. ,,Vladimir Nazor", gdje ieuprili6ena i skromna zakuska. Mladi esperantisti 6e i ubudude imatipomo6 5kole, nastavnice Ljiljane Fald*id i osiedkih esperantista, tesmatramo da 6e to imati utiecaia na Sirenje esperantskog pokreta uovom gradu.

25. 10. 1984. u rjedkom Centru usmjerenog obrazovanja otpo6eo ietedaj esperanta za udenike poci vodstvom Radoslava Skalamere, ukoji se ukljudilo trideet polaznjka. Prvi put u povilesti rije6kog espe-

DELNICE

KUTINA

ZAGREB

VRBOVEC

DUROEVAC

rantskog tedaj odriavati kao fakultativna (izborna)nastava, esperanto voditi kao ravnopravan predmet uokviru f eta, te 6e se ocjena iz esperanta upisivati uindeks i jeh udenika.

l9-26. 11. 1984. u izloibenom prostoru Doma JNA u Delnicama ot_ryjeT je..izlo2ba esperantd(e literature pod nazivom ,.prokletstvo je-zidne barijere". Uvodno predavanje odrZao je Radoslav Sitalamera.

Pokrenuti su tedajevi esperanta u detiri osnovne i jednoj vednlol iko_li. Tedajare vode nastavnici iz Skola ili dlanovi druStva.

Mladi dlanovi druitva (udenici osnovnih Skola) posjetili su Zagreb(izlobu ,,Drevna kine*a kultura) i upoznali se s radom SEH-a, lK]$a,SEK-a, ED ,,Bude Borlan".

Pioniricsperantsiti iz O.S. ,,+. maj,, ukljudili ru se u akciju sakupljanjasta'rog papira, a dobivena sredstva iskoristit 6e za nabavk, ,sp"rlntd"literature, i za organiziranje izleta.

U *lopu su astaFlandrije, d i &za uzvrat usreta u Mari 5u-

Dramska le u parizu od 22. do 29.11. 19g4. naFestivalu . SEKovci su izveli dvije predstave naesperantu vieibe" i Rozrrnnov,,Sonoriloj,,.

U Srednjotkolskom centru je djelovati grupaslobodnih aktivnosti ,,Espe tovina su poE"ti.,ici, a ostali su prije sarladal e da 6e uilluCircnie ove grupe u rad drultva aktivnosti.

U Osrnvnoj Skoli ,,Grgur Karlovdan,, u Duldevcu, od listopada radiesperantska grupa (8 udenika vi5ih razredal, koju vodi Josip pleadin.

lz sredstava Lutrije Hrvatske, Esperantskom klubu ..picok,, dodiieliena su sredstva u visini od 20.000.- dinara. Sredstva je osim esperantilbgkluba dobilo jo5 jedanaest drugih druStvenih organiiacija.

r11

EKSPOZICIO ,,STE|NHEtM kaj RElS,,

NASICE U Na5icama je nedavno o3novano novo esperant*o druStvo. Dru$yose zoye ,,Suno". Statut je druftvo ye6 dosavilo SEH-u, a pgedalo je izahtiev OK SSRNH NaIce za redrtva Lutrije HMtd(G Zelimo impuno wpjeha i dobru uradnju s drufrvima i klubovima u cijeloj zem-li i.

trrIobit

t8-20.

2s.t.-i.2.

z2-24.

JANUARO

?dsti funkciuloj pri orsanizado kaiAnonoj at KEL Oil ia rOiie j"";;;:t.8@.- din.

TAGOJ DE ARGENTTNO _ Zqreb. prctegoj, prezentoj, ekrpozi-cioj en zasr€bai kutturcentroj. d;;i.,;-i;Lrmoin petu 6e: tKS,Zayeb, Amruiwa 5/1.

MARTODUA INTERNACIA MEMORKUNVENO,,TVAN FLAI{.IAK"- 9fietr.Temo:_,,Esperanb ""-rJo;;.1mncoi at Erpennto-rccieto,, Liberiga Stelo,;, p.p. 27, VU-i4OOO dsii*.

APRILO69-a Brita Esperanto-Konferenco _ Llandudno, Britio. Anoncoj al:J. Bec*er, Henfryn Mil House, p";i;;;;, LlanarvrrL'il;:Britio. sA44 58D.

9-a INTERNAC|A JL]IqL4|A FESTTVALO _ Torino, ttatio.lnformoj ce: tEJ, Cp.21O, t-56lOO pi*, it 'ii".'

JUBILEA KUNVENO pIJAFE _ Ljubtiana. Anoncoj a[ 2etjez_nicanko esperantsko druirvo, rrs o-;;;;iitr* rron* 3, 61moLjubljana.

MAJOUNUATiAJA RENKONTTG9_ gE EJUNULARO _ Biha6. Ko+toj: 1.800.- din. Anomoj at: SE BiH, V. pfiidg" 8/t, Sarajevo.KVINA BENKONTIGO DE KROATIO KAJ SLOVENTO KUNkultura manifestdfo.

37-a IFEF-KONGREsO__- Veilc (Danlando). Anoncoj al: Bane_sard spladsen 1 4 / 1, DK-}7OO eri.rdeii;r, OJiLror.

JUN!OKVIZO PRt NEALTANCTTAJ-LANDOJ _ Dudevac. Anoncoi at:Kromia E.Ligo, Amruleva i/1, alc/c|0-\reb.-'

5-€.

3-{.

13-14.

1-3.

17-19.

17-23.

15.

t3T

DOPR I NOS S tST EMAT IZACTJ I D R USTVE NI H OR GAN IZACIJAI UDRUZENJA GRADANA

ANALIZA OBLIKA UDRUZIVANJA U AMATERIZMU U SFRJ

Sva postoje6a udruienja u koja se r.rdruiuju gradani sFRJ kao amateri, a regi-striraju se u okviru zakona o druitvenim organizacijama ir.rdruzenjima gradaia(ne radunajudi druftveno-politidke organizaciji) -ogu se podijeliti io slijede6imkriterijima:

14

!

dru3tveno druitveno nekorisna(individualm korisnal

odgolnaf>-koje'razviialu --..-rkojerazvijaluindivilualne sposob-nosti korisne dru3tvu

,*$u*oi trr\t",ir,*

druStvenost

nu,,ft.n"z lijednika

Sarrez inleniera

I

Irazna udru-lenja kolek-cionararx)st drustven.tflela vjestine

:n'lr" N..kulture duhovne materii.(estet*el (tehniCk

muzidkeliterarnedramskelikovnefolklorne

organiza-cile tehn.kukure

odnosprema6ovleku

- c.rti miz- organizacije

za porno6hendikepir+nima

- Nab djeca

odnospremaprirod i

"rctt.iplaninarigoranizaltita2irctinla

patriotizam

Isavez pioniraizvitladiferijalci

intrrrcionelizam

IesperantoUN

INTERPRETACIJA:

r15

. Naravno da postoje razne prelaz granice. Tako ce druitvo.Tlf ih.geologa, koje ne priznaje nika acija (jer ni oni kojibi imbili. nadredeni u privredrrcm sistemu a dokizalo se radom, tre_bati podrzati u okviru grupacije odgojni je se bave zastitom priro-de.

S druge strane, sv-e odgojne organizacije morale bi imati ciljeve odgoja kojiobuhvadaju manje iri vise sve aspektJdrustveno-korisnog oogo;a.-i;zna6i da svakaorganizacija u toj grupi mora sadriavati ir ljeve opce druitverpsti (inter-nacionalizam, patriotizamnosti (fizidka. tehnidka i 'azvoja

individualnih sposob-

rana posebno samo za ne svaka pojedinadno specijalizi'

zirane ne bi trebare dobi a sredstva. . ,,*?,t -."i"i,;ffi::i"r:::11:l:

imaju Siroku orijentaciju..Jer, ako sportske organizacije imaiu pos"one programe zaFryi , humanom. patriotskom i internacioiaristid[om i;;;;"d; su one vrrokorisne. no ako se bave samo tijelom aju njegov ejoir.., onda tudrustvo mora intervenirati. lsto tako esperantskom savezu (jer je

lno shva6anje naie vanjskeo zanemareno, a tek u zadnje vrijeme po-medu sportaSima, muzidarima, tehnidk im

im uz dimenziju odgoja koju prven-tu internacionalistidku dimenzijuantisti da ,.r svojim redovima razvi-

itd. kao i planinarstvo, akcije Crvenog kriZa

U tom smislu treba anarizirati stanje ibrojmst dlanstva inivo programskihciljeva svake organizacije, !a bj se ,trroiti prarrci ravoja i potiebne promjene usistemu f inanciranja i stimuliranja tih djelatrnsti.

Ako se utvrdi da sportsk-e organizaciie troie ogromna druStvena sredstva, ada ne vode brigu o nekim znadajnim druitvenoodgolnim cirjevima ve6 prvenstve-rn.o. usp_jehu pojedinaca, a s druge strane da ju patriotski,u duhu duvanja prirode, u duhu humarpsti i lovo nikakvadruitvena sredstva. jer upravo ne vode brigu sve rade ko-lgkly"q, pa im zato propadaiu obiekti,

-onda treba odrdditi da se dio sredstava

f izidke ku lture preli,i e u.ph ni narske saveze.

s. Npr. podru-osta zane Dovi okuplja-a najvi5e su na tre6emh organiz ktivnom dlan-

stvu sSo nisu i nemaju organizaciju koja bi okupgara sve kurturno-r.rnjetnidkea.matere (ne samo forkror idramu ved i zborove iknjiievnu omrdinu imradeslikare i kipare,,mlade muzidar. irO"rn' iop-muztt<e i sl.). Dakle, trebalo bi

nstituirala i okupila sve, te stekla sta-SSOH.naglo i brzopleto. potrebno je dobroplan vrlo postupnih reformi, koje bitrebale smanj ivati odrectena sredstva

h or.ganizacija a jadati druge druitveno-

liza financiranja samih tih organizacijai drugih. A cijele te aktivnosti nuino

16 Zlatko Ti5ljar

lcaiinterese

BUGARSKA - ESPERANTOOBAVEZAN NASTAVN I PREDMET

U jednoj od srednjih.Stola u Sofiii espe-

ranto se ekperimentalno podudava kao

obavezan nastavni predmet. Ukoliko se

ovd eksperiment pokale uspie5nim/nasta-va esperanta kao obaveznog nastavnogpredmeta bi se uvela i u druge Skole uBugprskoj.

1985.

MEOUNARODNA GODINA OMLADINE

TUTH)TS'A ESPERAT\ITABTBLIOTEKA ASOCIO (TEBA}

Tutmonda Esperanta Biblioteka Asocio(TEBA) deziras krei solidan bazon detiu asocio amai la centlari$o de Espe-

ranto. La celoj de la Asocio estas kunligiesperantistoitibliotekistojn, diskonigiEsperanton pere de la bibliotekoj de lamondo, kai per Esperantg helpi la labo'ron de 6iu1 uiutiotetoj. eiuj interesi$an-toj, ankail la posedantol de privatalEsperanto-kolektoj, povas kontakti kun laAsocio pere de la adreso de la provizorasekretario: GeoffreY King, 228, CaP-

worth Street, London E10 7HL, GrandaBritio.

SVJETSKI KONGRES ESPERANTISTA1985. U AUGSBURGU

Od 3. do 10. kolovoza 1985. godine 6e se

u Aug$urgu (SB Njemadka) odriati70. wietski kongres esperantista. Al4sburg 6e iste godine obiljeliti 2fiD godina

wog postojanja, pa je i tema korqresa

,,SGro i suvremeno: 3to promijeniti, Sto

saduvati" vezana uz tai dogatlai. Povodomodr2avanja korpresa nadinjeno je devet

razliditih naljepnica (iednu od niih mo-

iete vidjeti uz ovaj napisl. Naliepnice se

mogu naruditi na adresu: LKK Por UK,c/o Hermann Schmid, Seitzstrato 14,D€90O Aug$urg, FR Germanio. Cljenakompleta od 9 naliePnica je 120 DM.

Osim toga tiskan je i prospekt grada na

esperantu u 35000 primjeraka, te poseban

reklamni polusatni film o grdu i o kon'MEOUNARODNT KONGRES

NASTAVNIKA JEZIKA

15. korBres Mectunarodne federaciie

udruieniJnastavnika lezika odr2at ce se u

i.ttinfii, (Finska) od 22. do 26' srpnia

gresu.

TOaUniversdallsngreso de

Aqphrc'3.'10.-t.19852ImfurruDo

17

T

I

l

OSiIOVANO JE UDRUzENUEzNAitswENtKA I TEHN tCanl

ESPERANTISTA U OKVIRUAKADEMIJE ZNANOSTI U PEKINGU

15. lipnla 1984. godine oslpvano ie Udru-ienle znanstvenika i tehnidara uz prirus-tvo 80 esperantista i prijatelja esperanta.Cili udruZenja je da obiedini i da stvoriSiroku komunikaciju nptlu znanstvenici-ma i tehnidarima Kine. U programu jeudenje, Sirenie i izuCavanje esperanta injegova upotreba u znarpsti i tehnici 6i-nte bi se pospjeiila suradr{a sa znanswe-nim i tehniikim krugovima u raznim zem-ljama.Prilikom osnivania izabran je savietudruienia u koji sr uSli poznati kineskimanstvenici: gmgrrf Lfu Dorp5eng, Tu$uran, pmdsiednik ,nstituta za kiberne-tiku i drugi. Pred$ednik je Meng Gtnn-bing koji le ina6e 5ef lnstituta za dmi-nistrativne kadrove Akademiie manoeti,a generalni sekretar le Uag Judan.Odrnah nakon osnivania udrulenje je po-6elo u swrie redorre primati nove Cleno-w iz ditave zemlje, organizirati teCaieveesperanta i sudjelovati u pripremama za

odriavanje Svjetskog kongresa esperanti-sta 1986. godine u Pekirgu.tJdruienje se nada da 6e esperantisti injihova udruienja Sirom svileta podrfutinjihovu aktivnost, i ukoliko je rnognr6eposlati im razne esperantske dasopise,knjige i materijale koji su u vezi s zna-no56u i tehnikom.Adresa: S-ro Uang Jucun, P.O. Ketto2148 (n-ro 73, Yi Lou), BeljirB, Kina.

HELPO ALAUTOMOBILISTOJ

lnternacia Eeperanto-Klubo Automobilis-ta (IEKA) preparis planon por helpi alla automobilistoj, kiui veturos al la kon-greso de Aug$urg. Sur tiu plano estas

indikitaj Oiuj urboj kie lodas UEAdelegi-toj de IEKA kai pri turismo, gastigado,SO$autoservo, autornobilal aferoj. Se videziras ricevi Qin kun informoi, bonvoluskribi al: IEKA, J. Guillaume, 66, deGrasse Village, F-78810 Feucherolles,Francio - aHonante unu respondktt-ponon.

Now revuo en Epaanto pri mikroelek-troniko kaj mikrokonrputibl.Kajeroi (il p&i) erJncm.iltrin prakti-ke util[ebl{n infornnjn htretin r: ntpor Giu komputisto sed ankati por fakulojaplikantai komputilol n.Pli da atento en revuo e*as dediehe alwoluantaj landoj, malgrandaj landoj ka.ilingve izolitaj landoj.

Revuo afa 4 foje jare. Eldonas HurgaraEsperanto-Asocio.

Jarabono estas 750 dinaroj.

Peranto estas lnternacia Kuhura Servo,Zagreb, Amru5eva 5/1.(Monon por jarabno sendu p€r poStmandatorl la pcroto kun mencio ,,lnternacia Kompu-trddi)

Mendebla ee Kroatia Esperanto-Ligo,AmruSeva 5/ 1 , 41OOO Zagreb.

TNSTRUA}.ITO SERCATA

En urbo Chanrb6rY okazos de la2-a gis b29'z de julic 1985 internacia

69'BBITA l((lilGBES0DE ESPERAl{T()

5,{ Ap?ilo lges

NOVE TURISTIEKE BROSTJRE NAESPERANTU

- Milano (drugi naive6i grad u ltaliji) ienedavno dobios nazna6enimMapu moZeteE.P.T., Via MarItalio.

obavjeitavamo daHrvatske i Mdu'usluge u kuhuri

iti prosPekt Zagre-

ba na esPerantu.19

a

ffi).1

Adresa:UN IV ERSALA ESPERANTO ASOCIO

Nieuwe Binnerueg 1763Ol5 BJ Rdterdam

Nederlando

Tel. (0101 3615 39

Glarni delqat UEA za Jr.qoslaviju je:Emilija Lapenna

Nova ves 32. 41000 Z4reb

SVJETSKI SAVEZ ESPERANTISTA

-dlanovidelegati, savezi-

Zenlie dili su savezi dlanovi Sviaskog saveza cspe-ranti sta.

Zemlie u kojima iivc indivilualni Clarrcvi Svjaskogsaveza esperantista il i/i delegati.

20

- Esperantski savezi iz 44 zemlie udruieni su u Svietski savez esperantista i to26 zernalia iz Evrope, 10 iz Arnerike, 4 iz Azrie,2 iz Afrike i 2 iz Oceaniie.

- Delegatsku mreiu dine 2187 delegata u G) zemalja koji su spremni pruZitiushBe razliditih vrsta, npr.: turistidke informacije, pomod prilikom putova-nja, odgovori na strudne upite i slidno.Osim toga mnogi delegati iniciraiu raz-ne dielatnosti zahvaljujudi dinjenici da su oni u mnogim poslovima predstavni-ci Svietskog sareza esperantista. Cetrdesetak glavnih delegata Sirom sviietapomair u koordiniranju rada cijele delegatske mreZe.

- U SviEtski savez esperantista moie se svaki esperantist i poiedinadrp udlanhiCinr osnraruje niz povlastica. Takvih , individualnih dlamva ima oko 7(XX).

Ukupan broj registriranih dlanova Svietskog saveza esperantista iznosi oko37 (m.

21

DI\T,P*q;-JOJ POR I.A JUBILEO

Por montri, ke- la diskutado prila Jubilea Jaro portas rikolton, laEsperanto-Cento en l,ondono fabrikisspeciak desegnitajn objektojn. Iliestas:

Sport-puloveroj kun longaj mani'koj, en blua a[ griza koloro (po. L.1050), T4emizoj en tri koloroj -blua, flava kaj blanka (L. 4); Ciuj

kun malgrandaj jubileaj embbmoj,haveblas en tri mezuroj"

Glumarkoj, kvar diversaj desegnojpo folio de24,metalzj irsignoj en plu-raj koloroj kaj desegnoj; malgrandajplastaj monujoj en pluraj koloroj;diu el la tri lastaj eroj kostas malpliollL.

Por informi ne-esperantistojn prila Intemacia Lirgvo haveblas libretoen la angla, speciale verkita de Prof.S. Ni$et ,,Esperanto's Time IlasConB" - fi kostas 50 p.

Ciuj mendoj kaj informpetoj 0eEsperanto-Centro, 140 Holland ParkAve., I-ondon Wl I 4UF.

Alvoko al komuna libro!

ANTAU LA NOVA JARMTLOIdeoj Por vivo el mondo minacata

0561-14931Hehnut Welger, Bismarckstr. 28, D-3550 Martug, FR Germanio, tel: O6421'-258s6Efdonas: Esperanto.Centro, Hermann BehrmM, PoStfako 1450, (Grunigerstr. 5)D479O PadCrborn, F R Germanirc, tel:- 0525 1'17 612

?:2

=

Jaroslav Seifert

LA PIPO DE LA P,ACJO

Paejo fumadis piponkiam finigis tag'.Mi vidis la ekipon:saketon kun tabak'.

Silente disigadisnubet' el griza blu'.Kbn ni ame futis,tion ni amos plu.

Li, kiam mallumigis,sntadis sur verand',kaj alumet'zufiCiseklumi al la la vang'.

Kb ja estus, kb,la viv' sen renremor' ?

Plej bela idilioel pipo Svebis for.

Sed panjo koleremas,nur milde, sen impet',Oar paOjo, nu, disemastabakon el saket'.

Se prpo strikon faras,li petas pri absolv'.Al kiu ne elfalasiom da cindra polt'.

Sibnte disifadisnubet' el griza blu'.Kion ni ame Satis,tion ni amos plu.

Li en malsano lasaspipon zur parapet'.Kaj panjo larmojn kaSasplorante en sekret'.

Si fin tenere tuSassen naflzo pri odor'.Nun misodoro fufas.Nun spiras el gi flor'.

Karese Si fin prenashontru$a antafi ni.Kaj sur la pip' ektremasda perloj pli kaj pli.

Silente disiladisnrfret' el griza blu'.Kion ni ame Satis,tion ni amos plu.

tradukis: JiIiKolinek

JAROSLAV SETFERT (190 l),Cehoslovakio.Nobel-prerniito por literaturoen 1984. , ekzistas en Espe-ranto-traduko ekde la jaro1960 , kiam Slorania Espe-ranto-Ligo eldonis lian poern-

kolekton ,,Panjo" en la tra-duko de .IiIi Kofinek. La po-emon ,,La pipo de la pacjo"ni represas el la menciita li-bro. Ia libron oni povas aOetiee; Slovenia Esperanto-Ligo,p.p. 401, 61000 Ljubljana.

do fltort31.1P.44. !t1'6-

1. uolbirlk .P.7!llt2.lrotr t t*.c'#ftt'3.EludJo:cfo?-.!&4. hp*.lnfi.t:,,L! .ft1tffilo" komqt

nal.dm$crom erurtul5, gtlvola: P.tts t.tlo d. C'lttalatuto6.T. S.lrJl: ,b{nlhd k+dl.lnw6loi7. T.Ullar: RlGnlk Q.tthko$7vtt*i8. R.nkonte a[ Krlda9.85u Pr E?.ttfito

lo./tsr&lkr - }}.Gt{Jlo (nrlP u borl)I I . Brccht: Trlgrola romtno12. Lhlk. Poem.ro ol Volrodlno13. Tltol4.Simpozh llbro - Kuqtrovlcl5.Krcmrt: Trl nov.loi1 6. K.rlovc.n: Novolarol7,Andrlc: Sonoo hrl m.ldormo lub

l! karpcnoto'18,KoCld: Melo ante6 tribunrlo19, Paternak: Nl! tondro20. TlSliar: F rakwncmorf.naro21.E3p€rrnt3ka zn.Ckr22. Modcrna kroatl. prozo23. Kroatla po.zlo24. l. Lrpcnna: Erp.rlnto .n Porlpoktlvo25.Auld: E.perlnt! .ntologlo - poozio26.Wrrlnghlcn: Phnr .nallza gr.m.tlko

1*.-aoq.-

es_

15(,.-150.-80.-

100.-1m.-

50.-25,0.-4{Xt.-150.-15(l.-250.-

rrc.-40.-

80.-40.-50.-

100.-50.-

1000.-900.-

5000.-3500.-2800.-

&.-m.-

@.-

200.-2oo.-r00.-150.-r30.-100.-mo.-5o0.-1m.-2(,0.-6q).-roo.-100.-

150.-100.-ao.-

200.-50.-

2s(rc.-1500.-

POPUST I NACIN NABUCIVANJA:

-Ze nslmanie 10 kom e otPeranta lll 1O komc-

da otper.ntsk€ znlek popu.t od 25%'

-Sv.koi n.rudlbi tr.b nl.n. ukuPn'vrll'dnottlza po3tanrkc ttol(orr€ slanir.

-N.rudibu trob! pletiti poltrnrkom uPlatnlcom n"dre3u:

Madunerodnl crntar z! utluga u kulturlAmrulrva 5/1tll(X)O Zagreb