Embed Size (px)
Citation preview
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 1
KOMPOZICIJA KADRA Pod kompozicijom filmskog kadra podrazumeva se raspoređivanje ljudi i predmeta u filmskom kadru. Kompozicija je način na koji se objekti smeštaju unutar kadra, kako bi se stvorila uravnotežena veza izmedju njih. Dobra kompozicija usmerava pažnju gledaoca na važne objekte unutar kadra. Centar pažnje –od svih elemenata koji učestvuju u kompoziciii filmskog kadra izdvaja se centar pažnje. Gledalac percipira (opaža) ceo kadar, ali direktno posmatra centar pažnje.Centar pažnje su obično glumci koji su u kadru aktivni. Centar pažnje zauzima posebno mesto u kompoziciji kadra. Primetili ste da kad posmatrate neku sliku, vaše oko nesvesno luta po slici i traži mesto gde će se zaustaviti. To mesto koje nam najviše privlači pažnju je upravo centar pažnje. Centar pažnje može i da „skače” u samom kadru. Ako imate dva aktera koja razgovaraju, od kojih je jedan u prednjem a drugi u zadnjem planu, onda je centar pažnje uvek na aktivnoj osobi, i to naizmenično, u zavisnosti od toga koji je akter u tom momentu u pokretu. Centar pažnje u tom slučaju „skače” iz jednog u drugi plan, a takođe i oštrina objektiva, pa je potrebno i poznavati dubinsku oštrinu objektiva. Gde postaviti centar pažnje? Na ovo pitanje nije lako odgovoriti, jer se radi o subjektivnom shvatanju kompozicije, a to je stvar ukusa. Antički filozofi i estetičari, koji su se ovim bavili, smatrali su da centar pažnje ne treba stavljati u sredinu kadra, ali ni uz samu ivicu, tj. centar pažnje treba staviti u jednu od tačaka zlatnog preseka.
Iako se možda čini da najvažnije objekte u kadru treba staviti u sredinu, to nije tako. Najbolja kompozicija kadra sledi PRAVILO TREĆINA. Znači ono najvažnije u kadru (npr. glave ljudi, glavni objekti, horizont itd.) treba da bude udaljeno 1/3 od vrha, dna, ili strana kadra.
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 2
U krupnom planu ljudskog lica, ono što je najvaznije su oči, te je tako najbolje smestiti ih na preseku 1/3 odozdo, 1/3 sa leve i desne strane. Naime, kada imamo osobu koja gleda u jednu stranu okrenuta poluprofilom vrlo je bitno ostaviti prostor u koji osoba gleda, dakle vrlo je loše (izaziva nelagodu kod gledaoca) ako je osoba koja gleda u stavljena na ivicu kadra smera u kojem gleda. Isto važi i za prostor akcije, npr. kretanje auta, dakle treba ostaviti prostora u kadru u smeru u kojem se automobil kreće.
Takođe, u mnoštvu tamnih tonova svetli predmet ili osoba je centar pažnje, ali i horizontalna linija je centar pažnje u mnoštvu vertikalnih.
TRODIMENZIONALNOST U KADRU Ljudsko oko vidi : PREDNJI, SREDNJI i ZADNJI PLAN , ali kamera ne čini razliku između njih. Kamera za razliku od ljudskog oka vidi dvodimenzionalno. Filmski kadar je dvodimenzionalna slika, ali težimo da stvorimo treću dimenziju (dubinu). Kako postići trodimenzionalnost u kadru? a.Jedan od načina da postignemo trodimenzionalnost je korišćenjem različitih elemenata u kadr. Na primer čoveka nećemo snimati ispred golog, jednobojnog zida, već cemo dubinu prostora naglasiti tako da iza njegove glave stavimo bilo kakav objekat koji sugeriše dubinu prostora. Neophodno je rasporediti objekte u prednji, srednji i zadnji plan, pri tome voditi računa da se ne pretrpa kompozicija. kadra. Težiti skladnim i jednostavnim kompozicijama u kojima će postojati više planova (prednji, srednji i zadnji plan).
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 3
b. Trodimenzionalnost možemo postići i postavljanjem objekata u perspektivu, uključujući i čoveka.Izbegavati profil, koji je dvodimenzionalan, za razliku od poluprofila koji sugeriše treću dimenziju.
c. Kretanjem subjekta u prostoru (napred-nazad), takođe, dobijamo na percepciji prostora.
d. Dubinskom oštrinom
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 4
e. Osvetljenjem Pri snimanju krupnih kadrova bolje je kameru prineti subjektu nego zumirati, jer korišćenjem teleobjektiva čini se da se prednji, srednji i zadnji plan spoje, te tako dobijamo sliku koja je dvodimenzionalna.
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 5
POKRETI KAMERE Pokreti kamere su jedan od najekspresivnijih i najdinamičnijih elemenata filmskog izraza, čime se postiže prostorno-vremenski kontinuitet (filmski prostor i filmsko vreme se izjednačavaju sa stvarnim prostorom i stvarnim vremenom). Kretanje kamere ističe:
a) Kontinuitet stvarnog prostora (odgovor na pitanje:Koliko je daleko?) b) Kontinuitet stvarnog vremena (odgovor na pitanje:Koliko dugo?) c) Kontinuitet stvarne radnje d) Celinu prostornih odnosa u kadru (međusobni razmeštaj aktera) e) Intenciju za stepenovanjem utisaka (umesto iznenadnog šokiranja gledaoca novim utiscima)
Pokreti kamere moraju biti motivisani i opravdani, proistekli iz sadržaja i funkcije kadra, razvoja dramske radnje i međusobnog odnosa likova. Vrste pokreta kamere:
- Švenk - Vožnja (far) - Panoramska vožnja
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 6
ŠVENK (PANORAMA) Švenk je pokret kamere oko svoje osovine (vertikalne ili horizontalne) i ima za cilj da otkrije novi prostor, koriguje kompoziciju, prati aktere I objekte snimanja itd. Po svom PRAVCU, švenk može biti:
a) Horizontalni švenk – po vertikalnoj osi kamere (s leva na desno i s desna na levo) b) Verikalni švenk (tilt) – po horizontalnoj osi kamere (na gore I na dole) c) Kosi d) Po krivini (kada kamera u toku kadra više puta menja pravac kretanja zmijolikom putanjom)
Švenk snimljen u opštijem planu naziva se PANORAMA. Brz švenk naziva se FILAŽ.
Horizontalni švenk
Verikalni švenk - tilt
Prema ULOZI koju vrši u filmu, švenk može biti:
a) Korekcioni švenk – mali, gotovo neprimetan pokret kamere kojim se koriguje I uravnotežuje
kompozicija kadra kada se kretanjem unutar kadra naruši kompozicija.
Kadrovi sa pokretom kamere često se koriste da bi se uspostavila kompoziciona likovna ravnoteža. Kada subjekt napusti kadar, osoba koja je ostala, likovno narušava kompoziciju kadra. Neznatan pokret kamere može sasvim jednostavno da uspostave ravnotežu. Ista se stvar dešava kada novi akter udje u kadar. Ovi pokreti su spori, i uvek sadrže malu promenu prostora.
b) Opisni (informativni) švenk – švenk koji povezuje delove jednog prostora, uspostavlja topografiju
radnje I objedinjava sve učesnike u kadru. Opisni švenk postepeno otkriva nove elemente sadržaja i ima zadatak da prodre u filmski prostor I pruži informacije koje su bitne za tok radnje.
Opisni švenk uvek deluje prirodnije ako se istovremeno kombinuje sa praćenjem nekog objekta snimanja, kada postaje prateći.
c) Prateći švenk – u pratećem švenku objekat koji se kreće kroz kadar nema dramsku ulogu u filmu
(npr ljudi ili automobile na ulici, konobar u kafani itd.).
Direktan rez je brži od pokretnog kađra, jer uspostavlja trenutno novi položaj kamere, Ako švenkujemo prema novoj zoni pažnje, umesto reza, trošimo prilično nekorisnu metražu snimajući nevažne stvari, samo da bismo došli do nje. Značajna radnja ili objekti moraju da se snime za vreme švenka kako bi opravdali samo kretanje kamere, u protivnom scena će biti razvučena.Kadar sa švenkom od jedne zone pažnje prema drugoj, može đa se izvede sa sporednim subjektom koji može uči u kadar na početku i izaći čim kamera stane prema novoj zoni pažnje. Na primer, početak kadra može da bude jedan raskošan šou u prepunom noćnom klubu. Konobar, noseći poslužavnik sa pićem, ulazi u vidno polje kamere, i mi kamerom švenkujemo za njim dok se kreće izmedju stolova. Kamera se zaustavlja na dvojici glavnih aktera priče koji sede za stolom u prednjem planu, a konobar izlazi iz kadra.
d) Dramski švenk – prikazuje prostor koji je važan element sadržaja I koristi se za građenje dramskih
situacija (kao što su napetost, iznenađenje itd.)
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 7
VOŽNJA (FAR) Vožnja (far) je kretanje kamere za vreme snimanja, njeno putovanje kroz prostor, s ciljem:
a) približavanja ili udaljavanja od objekta snimanja b) praćenja pokretnih objekata u prostoru c) usmeravanja pažnje na određene detalje radnje
U ODNOSU NA OBJEKAT SNIMANJA razlikuju se sledeći oblici vožnji:
a) Upravne vožnje: prilazne (ili unapred) I udaljavajuće (ili unazad)
b) Paralelne vožnje – pri kojima se kamera ne udaljava niti približava snimanim objektima, već se kreće paralelno sa njima, odnosno njihovim kretanjem.
c) Kružne vožnje kamere – pri kojima se kamera kreće po zakrivljenoj putanji oko objekta u središtu
pažnje.
d) Vertikalne vožnje (lift) - na gore I na dole
e) Okomite vožnje – kod kojih se osa objektiva nalazi u upravnom odnosu prema koordinatama tla na kojem dejstvuju akteri I objekti dramskog zbivanja.
Vožnja kamere mora biti izvedena ravnomerno I kontinuirano, istom brzinom sa kojom se krenulo, bez zastajkivanja I truckanja. PANORAMSKA VOŽNJA – predstavlja kombinaciju vožnje I švenka ZUMIRANJE Zumiranje nije stvarni pokret kamere, već optički. U toku zumiranja rastojanje između kamere I objekta snimanja sve vreme je isto pa je efekat dvodimenzionalan. Pozadina brzo raste I približava se objektivima u prednjem planu, a ovi izlaze iz okvira slike, a ne prilaze gledaocima I ne prolaze pored I iza njih, kao kod stvarnog kretanja kamere.
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 8
UPUTSTVA ZA SNIMANJE KAMEROM U POKRETU:
1. Uspešan pokret kamere ne zavisi samo od toga kako je izveden, već i KADA I ZAŠTO.
2. Pokreti kamere moraju se izvoditi sigurno i tačno. Morate biti sigarni koji pokret želite.
3. U toku pokreta kamera se kreće:
a) ravnomerno bez drmanja i neprekidno b) sa zaustavljanjem, a zatim se ponovo kreće na isti ili drugačiji način (u drugom smeru ili drugom
brzinom)
4. Kadar u pokretu ima statičan početak I kraj, radi lakšeg i mirnijeg spajanja sa susednim statičnim kadrovima. Ako kadar nema statičnu fazu na početku I na kraju, lakše se povezuje ukoliko I okolni kadrovi imaju isti pravac I brzinu pokreta.
Kadar sa švenkom ili vožnjom, od jednog centra pažnje prema drugom, ima tri dela: početak, kada je kamera statična; pokretni središnji deo; i završetak u kome je kamera opet statična. Ne možemo napraviti rez iz pokretnog kadra na statični kadar iste statične ličnosti ili objekta, jer će se desiti vizuelni šok. Ali, posle dolaska kamere u statičnu poziciju u prvom kađru, možemo uspešno rezati na statičan kadar iste ličnosti u sledećem kadru.
Ako se vožnjom ill švenkom kamere prati osoba koja jednolično ponavlja radnju, rez se može izvesti u bilo kom trenutku, ako je to potrebno. Kadar u vožnji koji prikazuje automobil u kretanju sadrži u sebi kretanje koje se ponavlja, tako da se može, ako je potrebno, uzeti kadar u dužini od deset sekunđi, ili samo od dve sekunde. Ustvari, kadar se može podeliti na dva ili tri dela i paralelno montirati sa drugim nizom pokretnih ili statičnih kadrova sa kojima se kadrira različit ili isti sadržaj.
Kada je rez od kadra sa švenkom ili vožnjom, na statičan kadar u kojem su prikazane ličnosti ili objekti u pokretu, lakše je ako se sačuva predmet ili ličnost u istom delu površine kadra. Pravac kretanja mora da bude stalno isti. Na primer, čovek pliva u reci. Vidi se u statičnom opštem planu. Kreće se približno u sredini površine kadra, s desna na levo.Krupni plan. Kamera pokretom prati plivača s desna na levo. Plvač je stalno kadriran u sredini površine kadra. Opšti plan, sa druge strane reke. Čovek se vidi u daljini kako pliva s desna na levo. Ameriken, sa vožnjom. Iz čamca prateći pilivača koji se kreće s desna na levo. Kadriran je u sredini površine kadra.
5. Kadrovi u pokretu moraju početi i završiti se u likovno izbalansiranoj kompoziciji.
6. Pokret subjekta odvraća pažnju od pokreta kamere. Neka se vaš subjekt pokrene pre nego što se pokrene kamera koja ga prati, i zaustavi se pre nego se subjekt zaustavi, kako bi mu se omogućilo da se nešto duže sam kreće kroz kadar.
7. Kada se izvodi pokret kamere, pokrećite kameru po jednostavnoj putanji, a pustiti da akteri ili vozilo izvede složene pokrete unutar kadra.
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 9
UREĐAJI (TEHNIKA) ZA SNIMANJE POKRETA KAMERE
Da bi se ispravno izveo švenk ili far, koristi se specijalni uređaji (tehnika) namenjeni za snimanje kamere u pokretu:
1. Kran – omogućava kretanje kamere u prostoru i sastoji se od: - Podnožja sa točkovima - Platforme - Korpe u kojoj se nalazi filmska kamera, mesta za snimatelja, asistenta i reditelja - Korpe sa olovnim pločama za uspostavljanje ravnoteže Postoji više vrsta kranova: - Ateljerski (doli kran) – podiže kameru do 2,5 m u visinu i upotrebljava se za snimanje u enterijeru - Eksterijerni (mamut kran) – podiže kameru do 10 m u visinu i pokreće se pomoću el. Motora.
Kran
Mamut kran
Doli kran
2. Porta – đžib (ruka) – je pokretna metalna teleskopska poluga sa protivtegom. Razvlači se na dužinu od 1,5
m do 7,5 m. Na jednom kraju poluge postavlja se kamera sa daljinskim upravljanjem, a na drugom kraju poluge postavljaju se protivtegovi za balans težine.Porta džib se lako postavlja na teški stativ ili doli kran. Sa njim rukuje samo snimatelj a pokreće se ručno levo desno, gore dole, lako i bez trzanja.
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 10
3. Far kolica – uređaj za vožnju kamere koji se sastoji od platforme sa točkovima na koju se postavlja kamera.
Kreće se na gumenim točkovima (za snimanje u studiju) ili češće posredstvom točkova na posebnim šinama (pravog ili kružnog oblika). Far kolica pokreće sopstveni motor ili gura far majstor. Umesto far kolica može se improvizovati i koristiti automobil, invalidska kolica, dečija kolica itd.
4. Stedikem – vrsta nosača ili grudnog stativa za kameru, koji omogućuje stabilnost kamere za vreme
snimanja iz ruke. Kamera se nalazi na specijalnom zglobnom nastavku čija se konstrukcija pričvršćuje na telo snimatelja u obliku prsluka i pojasa. Stedikem omogućuje snimatelju da se kreće preko neravnog terena i u prostorima gde se ne može postaviti far ili kran.
Flajkem je posebna vrsta stedikema kojom se upravlja iz ruke.
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 11
Postoje i druga sredstva koja pomažu kvalitetnom snimanju kadrova u pokretu (trejleri itd.)
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 12
RAKURS Postavljanje objektiva kamere iznad ili ispod horizontalne ravni. Postoje:
1. Gornji rakurs (ptičija perspektiva) – ima podignutu liniju horizonta u kadru ili je sasvimi zašla izvan gornje ivice kadra. GR povećava informativnost kadra i odgovara na pitanje GDE?
U psihološkom smislu GR pojačava osećanje izolovanosti, usamljenosti i potištenosti. Čovek je pritisnut o tlo, smanjene su njegove dimenzije, podređen je tuđoj vlasti.Ovaj rakurs utiskuje čoveka u zemlju čini ga bespomoćnim. U masovnim scenama snimanje iz gornjeg rakursa ima informativni karakter. Odgovara na pitanje:
koliko ljudi ima?
šta masa radi?
2. Donji rakurs (žablja perspektiva) – Donji rakurs ima liniju horizonta u donjem delu kadra ili je ona izašla van donje ivice.
DR pojačava autoritet ličnosti.Sadržaju i ličnostima daje veličanstvenost, superiornost. DR povećava dimenzije predmeta u prednjem planu u odnosu na pozadinu pa time i njegov značaj, dominaciju. Ovaj rakurs čii veličanstvenim, uzdiže, preuveličava.
3. Specijalni rakursi Specijalnim rakursima se smatraju pogledi koji su nepristupačni čoveku i kao takvi potpuno ivan ljudskog iskustva. Najćešće predstavljaju samo atrakciju i srećemo ih uglavnom u reklamnim i muzičkim fomama. 4. Normalan rakurs – u visini očiju se nalazi osa objektiva.
FUNKCIJE rakursa:
a) prostorna funkcija rakursa Kada kamera snima objekat kao da je viđen očima neke dramske ličnosti , iz njenog polžaja (npr sa prozora) ili sugeriše razliku u visini aktera (dete – odrasla osoba) rakurs je prostorno logičan I gledaocu pomaže u orijentaciji. Gornji rakurs povećava informativnost kadra I odgovara na pitanje Gde?
Beleške sa radionice 09.04.2016.
______________________________________________________________________________________________________________
www.film-art.org 13
b) psihološka funkcija rakursa
U psihološkom smislu gornji rakurs pojačava osećanje izolovanosti usamljenosti I potištenosti junaka. Čovek je pritisnut o tlo. Donji rakurs povećava autoritet., sadržaju I ličnostima daje značenje veličanstvenosti, superiornosti.
SUBJEKTIVNI KADAR Subjektivni kadar – pokazuje ono što i vidi i čuje neko od aktera zbivanja. Subjektivni kadar je sadržaj onoga što vidi neko od protagonista filma, za razliku od objektivnog kadra koji gledalac, kao prisutno lice koje prati zbivanje vidi ili može videti. Subjektivni kadar se po svom obiku ne razikuje od objektivnog kadra. Razlika postoji samo u montažnom kontekstu, jer subjektivnom kadru prethodi kadar neke ličnosti koja koncentrisano gleda u određenom pravcu, tako da svaki sledeći kadar doživljavamo kao isečak stvarnosti viđen očima prethodno prikazane ličnosti. Kod subjektivnog kadra kamera je smeštena u poziciju osobe koja nešto posmatra ili je bar usmerena u pravcu njenog pogleda.
