КОРАК ИСПРЕД - ad-boksit.com · средства, је везан и за Компанију „Бокситˮ. Док се за ауто-путеве, у Западном

1

~ КОРАК ИСПРЕД ~

http://code-industry.net/


2




3


Фотографија на предњој страни: Милићи 1967. година Стражња корица: Рајков торањ 2009. година



4


Београд - Калемегдан - 1959 година - Основна школа Милићи - Мала матура -Средњи ред - први са десна на лијево



5


УредникРајко Дукић

Ако треба да сви мислимо исто тада нам је Један довољан



6




7




8


Прво издање, јули 2019© мр Рајко Дукић, 2019



9


РАЈКО ДУКИЋ

КОРАК ИСПРЕД

Упорност је моћ немоћи,снага мекоће, жилавост слабости



10




11


Увод

„Корак испредˮ је била и остаће моја пословна и животна филозофија а шта то суштински значи, покушао сам да саопштим, кроз моје двије пјесме, „Корак испредˮ, која се налази на почетку и „Између два плачаˮ, која се налази на крају књиге.

Ова, седма по реду, књига, под насловом „КОРАК ИСПРЕДˮ, бави се одређеним питањима, која су посебно актуелна од 2017. до 2019. године, али у суштини је наставак мога ангажовања да, као грађанин и послован човјек, дам свој допринос, исказујући се и пословно и друштвено-активним, указујући, поред осталог, и на одређене проблеме и друштвене девијације, посматрајући то из свог угла, уз коментаре и сугестије.

КЊИГА ИМА ПЕТ ПОГЛАВЉА:

Интервјуи, се састоји од више интервјуа, које сам давао медијима, у којима сам, износећи одређене информације, прије свега везано за пословање Компаније „Бокситˮ, исказивао и своје ставове о многим актуелним питањима, која се односе, не само на локалну, него и ширу друштвену заједницу. Настојао сам да, гостујући уживо у програмима, одговарајући на многобројна питања слушалаца, поред осталог, скренем пажњу на штетност и погубност јавног дјеловања неких исфрустрираних појединаца, групица или удружења, који годинама, па и деценијама, све оно што је створено, не само у Компанији „Бокситˮ, него и на подручју локалне заједнице Милићи, лажима, провокацијама, инсинуацијама, обесмишљавају, не либећи се да доводе у питање, прије свега, мој морални, пословни и породични кредибилитет.

Пригодни говори, односе се на разне догађаје, односно манифестације, на којима

сам учествовао, као и догађаје везане за Компанију „Боксит“.У већини случајева, користио сам прилику да, поред уобичајених казивања, везаних

за конкретне догађаје, изнесем мишљења и ставове и по неким актуелним питањима.

Путеви и странпутице, ово поглавље на транспарентан, стручан и аргументован начин, разоткрива све мане и слабости друштвеног система, у коме живимо и радимо. То се може видјети кроз неколико сегмената.

Као прво, очигледно је да се, кроз концепцију изградње путне мреже, односно савремених путева и ауто-путева, доминантно у Западном дијелу, исказује однос према Источном дијелу који, ако ништа више, због ресурса, којима располаже, простора који, са аспекта геополитичких, економских, културолошких и сваких других аспеката, због граница са Србијом и Црном Гором, има посебан значај, како за народ, који живи на простору Источнога дијела, тако и за Републику Српску, у цјелости.



12


Источни дио има своју посебну историјску улогу, па и када је у питању и стварање Републике Српске. Сиромашнији је и под мањом пажњом оних који креирају садашњост и будућност. Присутно је веће исељавање, мањи наталитет, већи морталитет.

Везано за претходно, намеће се, као питање свих питања, гдје су нам и какве требају прокламоване Паралелне везе са Републиком Србијом, да ли су оне преко Дрине или ауто-путем, преко Хрватске. Остало се на вербалном да нам је Дрина кичма, која спаја исти народ јер ако се има у виду да се Србија окренула, у изградњу ауто-путева, према Бугарској, Македонији, Црној Гори, Сарајеву, путем Зелене трансферзале, а Репубулика Српска, односно Бања Лука, преко Градишке, Приједора, Мркоњић Града, ка Хрватској, преко Добоја ка Федерацији Босне и Херцеговине, да се стотине километара, од обала Дрине, не гради ништа од тога, очигледно је да су и кичма и ребра у фази атрофирања.

Као што се види из докумената, овим питањима сам се озбиљно и упорно, на транспарентан начин, бавио, шаљући одређене материјале најодговорнијим, у Београд и Бања Луку, износећи исте на јавним и стручним скуповима или их објављујући у медијима, па могу без икакве скромности да кажем да је то, бар донекле, имало утицаја да се граде ауто-путеви од Добоја према Бијељини, од Бијељине, преко Кузмина, ка Београду, од Новог Сада ка Лозници, те да се започне пројектовање брзе цесте од Бијељине ка Требињу.

Као сљедеће, поставља се питање, да ли нам требају и због чега се граде толики ауто-путеви, узимају кредити и задужују генерације којих, очигледно, ако се настави овакав тренд свеукупног стања, неће ни бити.

Правило је да све што се гради треба да има оптималне капацитете и оптималну мјеру које дефинишу, како тржиште, тако и свеукупне људске потребе. Ако би се то имало у виду, нема никаквог оправдања да се, умјесто реконструкције и реновирања постојеће путне мреже, граде скупи ауто-путеви, чија је капацитативна искоришћеност врло незнатна, па ће народ, издвајајући средства, кроз порезе и доприносе, умјесто за развојне и друге потребе, плаћати цех нечијим мегаломанским амбицијама. Посебно је питање, како се и на који начин доносе одлуке да се троше народне паре, па и када је градња ауто-путева.

Флагрантан је примјер кршења Закона, Устава, па и свих других моралних норми, „поступакˮ закључивања Уговора са кинеском компанијом „China Shandong Inter-national Economic i Technical Cooperation Groupˮ, о изградњи ауто-пута Бања Лука – Приједор. У питању је осионост, бахатост, а не треба сумњати да не постоје и други разлози, због којих се ушло, у изразито штетан, уговорни однос.

Подносећи кривичну пријаву, Тужилаштву Републике Српске, против главних актера безакоња, очекивао сам да ће они, као посебна и самостална грана власти, штитећи законитост и уставност, ако ништа више, покренути поступак да се постојећи Уговор сторнира. Њихов одговор, на моју кривичну пријаву, може се свести на ону народну „Врана врани очи не вадиˮ. Очекујем да тако неће бити, када је у питању иста кривична пријава, коју сам поднио Тужилаштву у Сарајеву.

Еклатантан примјер преливања средстава, да не кажем пљачке оних који стварају средства, је везан и за Компанију „Бокситˮ. Док се за ауто-путеве, у Западном дијелу, нађу средства и по десетак милиона евра, за један километар, не може да



13


се нађе милион, два, марака да се санира дионица регионалног пута, од Милића до Рудника, цирка двадесетак километара, коју је некада „Бокситˮ изградио и пренио у државно власништво, већ дуже времена потпуно девастирана, небезбједна, због рупа, сипара, тунела. Овај дио регионалног пута, као и дио магистралног пута ка Зворнику, су од посебног значаја за Регију јер се, годишње, поменутим путевима, поред стотина хиљада тона других роба, превезе око 600.000 тона руде, на чијој се производњи и преради базира привреда, па и опстанак народа регије Бирач.

Није потребно више од 10% , од онога што Компанија „Бокситˮ издваја, а издваја око 3,5 милиона марака, кроз разне акцизе и таксе, по основу потрошње горива, да би поменуте саобраћајнице биле у функционалном стању.

Писма и коментари, поглавље садржи већи број писама, упућених на различите адресе, путем којих сам, не само исказивао своје ставове, по одређеним питањима, на која се писма односе, већ сам настојао да дајем конструктивна, често и опречна мишљења, коментаре и рјешења, било да је у питању локална или републичка власт, области здравства, образовања, локалне управе, рад правосудних органа, разне агенције и удружења, челни људи Републике Српске, Коморе, медији итд. Посебно је значајно пропратно писмо, које сам упутио Академији наука и умјетности Републике Српске, са прилогом, на двадесет седам страница, са фотографијама, а које се односе на Енциклопедију Републике Српске, дио везан за општину Милићи. Обзиром да је више година било проблема да, прије свега надлежни у Општини, припреме овај веома важан материјал, на стручан и квалитетан начин, како би што боље и транспарентније представили, како историјске, тако и актуелне вриједности Општине Милићи, уз помоћ одређеног броја сарадника, потрудио сам се да то учиним, на најбољи могући начин.

Признања и донације, у овом поглављу представљена су посебно значајна признања, која сам добио у посљедње двије године, пригодни говори у тим приликама, као и моје личне донације, односно помоћи, које сам дао.

Аутор



14




15


КОРАК ИСПРЕД ...

Од како станемо на ноге своје,Кораци почињу да нам се броје.

Корак по корак, све до краја,Неко до Пакла, неко до Раја.

Све зависи ко си био,Шта радио и шта хтио.

Ако желиш циљу стићи,Требаш правим путем ићи.

Гдје ћеш на крају ипак доћи,Зависи којим ћеш путем поћи.

Треба умјети и треба знати,Па прави пут изабрати.

Да би био бољи од другиʼ,Потребни су кораци дуги.

Потребни су кораци брзи,Да те никакав посʼо не мрзи.

Корак испред, јако је важан,Да будеш успјешан, признат и снажан.

Корачај испред и буди нај,Умјесто у Пакао стићеш у Рај.



16




17


ИНТЕРВЈУИ

Ако нећеш да ти је живот рутавнемој имати длаке на језику



18




19


Интервју дат за портал еКапија18.09.2017. године

Рајко Дукић, Предсједник компаније „Бокситˮ - Ово ће бити најбоља пословна година од када постојимо.

Сви сектори у Компанији „Бокситˮ биљеже добре резултате, а ускоро ће финансијска инјекција, од 5 милиона КМ, дати још бољу опрему и садржаје за погоне ове милићке компаније.

Са Рајком Дукићем, разговарали смо о проблематици проналаска радника, у ком сектору остварују најбоље резултате и гдје виде највећи простор за напредак. У интервјуу за еКапију Дукић каже да ће ово бити најбоља година од када послују.

еКапија: Ових дана сте најавили да ћете до краја 2017. уложити 5 милиона КМ. О каквим инвестицијама се ради и да ли ће оне значити и запошљавање још радника?

Ради се о инвестицијама у производне садржаје и опрему. Око 1,5 милиона КМ уложиће се у енергетику, у Фабрици намјештаја и масивних плоча, с циљем побољшања ефикасности. Ова улагања значиће и увођење друге смјене у Фабрици, а тиме и запошљавање око 20 лица. Инвестираће се 1,2 милиона КМ у Фарму кока носиља, у изградњу магацина и хладњаче, као и у усељење новог јата у октобру, од 100.000 кока носиља, тако да ће фарма радити пуним капацитетом, са 300.000 кока носиља.

Ту су свакако нове машине и опрема у секторима „Рударствоˮ и „Саобраћајˮ, вриједности око 500.000 КМ и опрема за Специјалистички медицински центар, прије свега за Хируршки блок и Породилиште, вриједности 300.000 КМ. Остатак, од 1,5 милиона КМ, инвестираће се у стамбено-пословни објекат, који Компанија гради за своје потребе, али и потребе тржишта. До краја године, са овим улагањиима „Бокситˮ ће запослити још 50 радника. Са разлогом очекујемо да ће ово бити најуспјешнија пословна година од како постојимо.

еКапија: Који вам је кадар најпотребнији у наредном периоду? Да ли је тешко наћи квалитетан кадар?

Данас је нажалост лакше обезбједити новац и машине, него наћи чак и неквалификоване раднике. Ми смо недавно расписали оглас за већи број неквалификованих радника, на који се, и поред тога што на Бироу за запошљавање у Милићима има 300 лица са неквалификованим и полуквалификованим статусом, јавило само једно лице и засновало радни однос.

Кадрови који нама требају, углавном су везани за рударство, за производњу намјештаја, за саобраћај, односно за транспорт, превоз роба, грађевинарство, машинство итд. То су дакле мајстори, то су квалификована, полуквалификована занимања, али и високо образовани кадрови, као што су, напримјер, одређени инжињери, прије свега из области информационих технологија итд. Дакле, рачуна се, отприлике, годишње да ћемо ми имати одлив око 30 лица, или нешто више, по основу пензионисања, или по основу неких других, природних разлога.



20


Обзиром на улагања, очекивати је најмање да се још толико прими. Дакле, годишње, нама треба, минимум, још стотину радника.

Код нас су образовни систем и потребе привреде у раскораку, а највећи проблем је партократија и запошљавање по страначкој припадности у државне органе. Лица запослена у тим органима не желе да пређу у приватна предузећа, ни за много већи новац. Такође је проблем и низак ниво знања дјеце која заврше занате, имају мало теорије, али не и праксе. Када уђу у индустријске погоне, гдје су софистициране машине, као у нашим секторима, они то нису видјели ни на сликама, а камоли да раде са тим. Ми смо предложили Средњошколском центру, да ученици бар 2 мјесеца током године, имају код нас праксу, гдје ће моћи да науче да раде оно, за шта се школују. Тиме треба свакако да се позабави и ресорно Министарство.

еКапија: Који сектори традиционално најбоље послују, са којим резултатима сте најзадовољнији?

Апсолутно сектор „Рударствоˮ, као матични, јер су остали сектори настали ради потреба овога сектора и у њих су улагана средства, настала рационалном валоризацијом незановљивог ресурса, руде боксита. Морам истаћи високу продуктивност радне јединице Подземна експлоатација у којој са 40 запослених који раде у четверобригадном систему, остварујемо годишњу производњу од 100.000 тона руде боксита. Високу продуктивност и економичност исказује и сектор „Саобраћајˮ, у све 4 радне јединице, а посебно у онима које су директно везане за тржиште, као што је међународна шпедиција. Највећи дио посла, ове радне јединице, везан је за „Алуминуˮ и превоз њених производа по Европи. Ту је и путнички транспорт, укључујући нову линију за Нови Сад, од краја августа, поред дугогодишњих линија за Београд, Бањалуку и Требиње као и интерне, локалне и регионалне линије.Теретни саобраћај такође послује добро, иако су цијене интерне, али и тржишне. Оно што бих посебно издвојио је, један мали погон, протектирница гума, гдје само 2 запослена, радећи савременом опремом и по лиценци компаније Бандаг годишње произведе неколико хиљада комада гума, како за наше потребе, тако и за тржиште, остварујући највећи профит по запосленом у Компанији.

Затим сектор „Производња хранеˮ, односно фарма, гдје је последњих година уложено више милиона марака у опрему и објекте и данас са 300.000 кока носиља, овај сектор постаје водећи произвођач конзумних јаја, не само у БиХ, него и шире.

Ако се гледа гдје имамо највећи простор за напредак и неограничено тржиште, је свакако производња намјештаја. Око 6-7 милиона марака је уложено у овај сектор. Производимо канцеларијски и кућни намјештај и засада све извозимо у Њемачку.

Сектори „Машинствоˮ и „Грађевинарствоˮ не раде само интерно, него и за тржиште. Опремљени су добро, имају кадар, тако да и пројектујемо и изводимо најсложеније објекте, од ниско до високоградње, по тржишно конкуретним цијенама.

„Угоститељство и туризамˮ, са својим садржајима, како у естетском, тако и комерцијалном дијелу, је огледало компаније, али и Милића.

еКапија: Током ове године речено је да ћете у 2017. повећати производњу за 45%. На које се то области односе и да ли се већ иде ка том постотку?



21


еКапија: Током ове године речено је да ћете у 2017. повећати производњу за 45%. На које се то области односе и да ли се већ иде ка том постотку?

Обим производње роба и услуга биће и већи и то ће бити изражено кроз приход, а посебно добит. Односи се мање-више на све секторе. Добит Компаније, ове године, биће неколико пута већа, у односу на прошлу годину.

еКапија: Који „Бокситовиˮ производи су најтраженији на тржишту?Конзумна јаја, што је логично. Намјештај иде у извоз, руда „Алуминиˮ, будући

да имамо уговор до 2020. године, значи комплетна производња, а и да имамо више, могли би продати. Могли би 2-3 пута повећати обим превоза, јер имамо најсавременија возила, али је проблем са ЦЕМТ дозволалама, које даје министарство у Сарајеву и због тога имамо проблема. Претпостављам да је број дозвола, којима министарство располаже, такође ограничен.

еКапија: „Алуминаˮ је традиционално један од Ваших најбољих партнера. Хоће ли бити неких нових сарадњи са том зворничком компанијом?

Да, свакако. Седамдесетих година, када је Фабрика направљена у Зворнику, умјесто у Милићима, речено је, о чему постоје и писани трагови, да ће то бити само матична фабрика, јер смо сви били у Енергоинвесту, а да ће се већи дио, даље прераде, дислоцирати у сусједне општине. Емерик Блум је имао обичај да каже, да ће регија Бирач постати Кувајт. Нажалост, све до двије, три године уназад, није од стране „Алуминеˮ било ни размишљања да се тако ради. Сада када „Алуминаˮ прави 10 нових производа, постоје договори, а то је предочено на састанку у Зворнику прије 2 мјесеца, када је отваран нови погон и коме је присуствовао и Предсједник Републике Српске, Милорад Додик, да се све оно што технолошки није чврсто везано за локацију, дислоцира у сусједне општине. Ми смо постали значајан партнер, не само због руде већ и превоза роба на европско тржиште, а испоручујемо „Алуминиˮ и друге робе.

еКапија: Колико је тешко бити конкурентан у областима у којима послујете? Да ли се довољно ради на промоцији домаћих производа?

Уопште није тешко. Тржиште је рат другим средствима, а следећи нашу пословну филозофију, која је „Корак испредˮ, ми смо увијек спремни. Ми смо за то спремни, имамо искуство, знање храброст, разне алате, укључујући и промоцију, везано за оно што радимо. Ове године, око милион марака уложено је у промоцију и то не само путем медија, већ и кроз културна и спортска дешавања, које је компанија организовала за вријеме Љетњег фестивала културе и спорта у Милићима, на којем је учествовало око 800 људи из десетак земаља, а продефиловало више хиљада гледалаца и сви су били више него задовољни. То су наши најбољи амбасадори. Ту је и рекламни материјал, проспекти, брошуре итд.

еКапија: „Бокситˮ издваја новац и за филантропски рад. Планирате ли ускоро нове донације?



22


Хтјели не хтјели, иако смо приватна Компанија, ми смо друштвено одговорни, с обзиром како смо настали и шта смо створили. Имали смо и имамо потребу да, на одређен начин, подстичемо и помажемо друге. Моја лична помоћ за посљедњих 10 година била је око 300.000 КМ. Значајна средства издвајају се и за образовање, здравство, комуналну инфрастуктуру итд.



23


Интервју дат за Радио „Бирачˮ03.11.2017. године

ПИТАЊЕ: Како оцјењујете пословање Компаније у прва три квартала ове године и да ли постоји нешто што није реализовано пословним планом у 2017. години?

ОДГОВОР: Након деветомјесечног обрачуна дата је једна краћа, сажета информација, која је објављена и у средствима информисања, али и на нашем интернет порталу. На основу података, који се налазе у тој информацији, види се да су резултати изврсни, у овој години. Ја сам то већ рекао и раније, и надам се да ће ситуација, до краја године, бити још боља. Што се тиче финансијског стања тј. финансијске ликвидности, оно што је јако битно за нас, то је да много више потражујемо, него што дугујемо. Релативно уредно измирујемо све обавезе према друштву и према добављачима. Још нешто, јако битно, је да по први пут, у овој години, имамо око 200.000 тона залиха руде извежене, произведене и на Депонији. То се никада није десило, од како постоји Компанија „Бокситˮ, то је пет пута више него прошле године. Вриједност те руде је око 12 милиона марака. Али, ево да неке податке поновим, иако је то можда тешко пратити, али ко хоће да саслуша и ко хоће да се укључи у ову причу, онда може да схвати да се кроз ове податке исказује стање. У сектору „Рударствоˮ производња руде је повећана за 52 %, а приход је већи за 35 %. У сектору „Саобраћајˮ повећане су услуге, у цјелости, за 27 %, али оно што је за нас посебно битно јесте међународни превоз. Дакле, није то наша интерна цијена, него је то тржиште, међународно тржиште 50 % и то је за нас јако битно. Ми развијамо тај сегмент нашега сектора „Саобраћајˮ, јер смо један од водећих превозника за потребе „Алуминеˮ из Зворника и њихових роба на тржиште Европе. У сектору „Грађевинарствоˮ приход је већи за 90 %, а оно што је најбитније јесте екстерна реализација. Постоји екстерна реализација за трећа лица, интерна за наше потребе и већа је за око четири пута, што је такође битно. Све смо више присутни на тржишту и наша јесте жеља и интенција да полако, али перманентно освајамо тржиште и да постанемо и у овој грани наше дјелатности лидери. Сектор „Машинство и електроодржавањеˮ има повећан приход за 14 % што је такође значајно, јер је њихова структура производње прилично широка. Тешко је све то, на неки начин, ускладити и ићи напријед. „Фабрика намјештаја и масивних плочаˮ има приход већи за 30 %, а оно што је посебно битно, за овај сектор, то је да је екстерна реализација повећана за 78 %. Комплетна производња иде у извоз, доминатно у Савезну Републику Њемачку.

Сектор „Комерцијално-производни пословиˮ има повећан приход за 51 %, Робна кућа за 24 %, што је такође битно. Значи да грађани све више виде да је Робна кућа практично њихова кућа, што се тиче роба, које могу тамо да добију и да имају квалитетне услуге. Сектор „Угоститељство и туризамˮ остварио је укупан приход већи за 7 %. Сектор, који није имао прихода, односно који је пословао негативно, јесте сектор „Призводња хранеˮ односно „Фарма за производњу конзумних јајаˮ, али о томе ћу нешто касније говорити.



24


На нивоу Компаније пословни приход, у односу на прошлу годину, већи је за 48 %, финасијски је резултат, или добит, како се то каже, већа за око шест пута, у односу на прошлу годину. Продуктивност, мјерена по запослености, што је такође битно за једну успјешну Компанију, је 37 % већа него прошле године, а економичност је већа за 8 %. Рентабилност, мјерена путем добити, је неупоредиво већа, за око шест пута. Уложено је, у опрему и капиталне објекте, око 5 милиона конвертибилних марака, властитих средстава, што је за 35 % више, у односу на прошлу годину. Ту се, прије свега, ради о улагањима у сектор „Рударствоˮ, сектор „Саобраћајˮ, сектор „Фабрика намјештаја и масивних плочаˮ, сектор „Производња хранеˮ, дакле у капиталне и јако битне инвестиције. Запослено је, са деветим мјесецом, 227 лица. Међутим до данас је, у току октобра, примљено још 60 лица, тако да је број запослених са данашњим даном, током ове године, порастао, и укупно је примљено, по разним основа и у све секторе, око 286 лица. То је импозантан податак. Само некада давно, када смо имали више хиљада запослених, толико се примало годишње. Довољно је да само овај податак искажемо у јавности и да они, који се разумију, шта то значи, виде да се ради о једној озбиљној Компанији, која не само да је „корак испредˮ, него и крупним корацима граби напријед. Ја сам већ рекао да, са разлогом, очекујем да ће се овај тренд наставити и чињеница је и да у октобру имамо изврстан резултат и финансијски и производни. Произведено је 40.000 тона руде, а надамо се да ће се, у новембру, тај тренд наставити. Децембар мјесец, као и јануар, се испланирају да се искористе годишњи одмори. Дакле, очекујем да ова година буде, ако не најуспјешнија у историји Компаније, онда ће сугурно спадати у сам врх успјешних година.

ПИТАЊЕ: Каква је финансијска ситуација у Компанији и какав се финансијски резултат очекује, до краја године?

ОДГОВОР: Већ сам рекао, да очекујем изврстан финаснијски резултат. Ја пратим, и имам податке, како се пословало за протеклих десет мјесеци. Као што пратимо мјесечне, дневне, тако пратимо и збирне податке и мислим да ће финансијски резултат бити добар, као и укупни резултат. Тако да, грађани, заинтересовани, пословни партнери, а запослени прије свега, имаће прилику да се информишу о томе, путем нашег интернет портала, или путем неких других средстава информисања.

ПИТАЊЕ: Компанија је и ове године уложила значајна финансијска средства у инвестиције. Да ли су се оне исплатиле и шта је још остало да се реализује, у овој години?

ОДГОВОР: Планирано је, ове године, да се уложи око 7 милиона марака, властитих средстава.

Ми се ове године нисмо задужили нити једну марку, а отплатићемо око 3,8 милиона раније узетих, дугорочних кредита. Већ сам рекао, да смо набавили продуктивне и софистициране машине за прозводњу, у подземној експлоатацији, у рударству. Набавили смо најсавременије машине, које данас раде у индустрији прераде дрвета, набавили смо савремену опрему на Фарми кока носиља, уложили смо у транспортна средства.



25


Дакле, мање више, улагало се у све секторе, али доминатно је уложено у секторе, које сам поменуо. Улаже се и у неке друге објекте, везано за друштвени стандард, и уопште за потребе грађана и становништва. Уложено је око милион марака, када рачунамо улагање у Мост, Трг рудара, Кружни ток и неке друге садржаје. Уложено је близу 1.600.000 марака у Специјалистички медицински центар, у адаптацију објекта и опрему. Затим, почели смо изградњу савременог стамбеног објекта, ту је, како смо га закопали до данас, уложено око 300 хиљада марака, и он треба да се, до краја идуће године, заврши. Дакле, мање-више, то су улагања, која треба да се одраде до краја године. И још једном да кажем, сва та улагања су из властитих средстава и значајно су већа, него прошле године.

ПИТАЊЕ: С обзиром да се ближи крај ове пословне године, када ће Компанија „Бокситˮ усвојити Пословни план за 2018. годину, у чему ће се он разликовати, у односу на ову годину, у погледу производње, прихода, услуга, инвестиција?

ОДГОВОР: Сваки план се, мање више, разликује у неким, одређеним, елементима, или сегментима. Међутим, они су на неки начин базирани на ономе што је базни дио у нашој Компанији, производњи и услугама. Што се тиче „Рударстваˮ остајемо на нивоу прозводње у овој години. У сектору „Саобраћајаˮ рачунамо на повећање, за око 10 % прихода. Купили смо и купићемо нове аутобусе и камионе. Планирано је да се, у идућој години, уложи око 2 милиона у транспортна средства. Затим, уложиће се и у друге секторе, као што је сектор „Фабрика намјештаја и масивних плочаˮ, сектор „Производња хранеˮ, друштвене стандарде. Нашим планом, за идућу годину, предвиђена су значајна улагања и то углавном из властитих средстава, поново. Сада не бих говорио о цифрама. Узимаће се, нешто, роба и опреме на лизинг, то је данас повољније. Тако да не желимо да се задужујемо, јер пратећи новчани ток, исфинансираћемо све оно што планирамо, из властитих средстава, из добити и амортизације. Дакле, када пратимо новчани ток, имамо обавезе по основу кредита, имамо план улагања у инвестиције. То све, када се сабере, то су обавезе, или потребе, у идућој години. То треба да се покрије из амортизације, која се обрачунава по Закону и треба да се покрије из добити, зависи како радимо, тако ће и бити. Дакле, ми увијек водимо рачуна да се те ставке подударају, да буду близу, или да нема никаквих проблема. У неким сегментима ће се битно разликовати, прије свега у сектору „Производња хранеˮ, односно на Фарми, јер смо уселили још једно јато и очекивати је за око 20-30 процената повећање производње конзумних јаја, у односу на ову годину. Очекујемо значајно повећање, у прозводњи услуга, у секторима „Машинство и електроодржавањеˮ и „Грађевинарствоˮ. То су мали сектори, али су за нас изузетно значајни. Изузев сектора „Рудартсвоˮ, гдје остајемо на нивоу прозводње руде, каква је била у овој години, у осталим секторима рачунамо да ће, у просјеку, бити повећање обима производње и услуга, за неких десет процената, што није безначајно.

ПИТАЊЕ: Рекли сте да сектор „Производња хранеˮ има негативан финасијски резултат и да очекујете да ће након усељења новог јата, од 100.000 кока носиља, тај резултат бити много бољи. Какво је данас финансијско и производно стање у том сектору?



26


ОДГОВОР: Имали смо изразито ниске цијене конзумних јаја до скоро, просто невјероватно. Шта се ту дешава, не знам. Појаве се дивљи произвођачи, има ту и нелегалног увоза. Ми сада имамо ситуацију, која је просто за Риплија. Имамо једног, доброг, купца, у Србији, коме већ пар мјесеци продајемо петину наше производње. Он купује јаја по већој цијени, него што су сада увозна јаја из Србије, на тржишту БиХ. Сада се поставља питање: Што би он куповао и како ови могу да добију јефтиније? Дакле, нешто ту није у реду са увозом и са свим тим манипулацијама, али добро, да се вратим на претходно. Цијене су сада нешто порасле, просјечна цијена је мало већа, до пола пфенинга, или пфенинг. Просјечна цијена у извозу, јер ми 45 одсто продајемо у извоз, а 55 одсто домаћем тржишту, је нешто мало већа, него што је производна цијена, али то је игра велике бројке. Ја ћу само навести да ако ми планирамо да производимо 77 милиона комада јаја и нека само пфенинг имамо зараде по јајету, то је 770.000 марака добити. Може се добити, ако се води рачуна о квалитету исхране, о санитарном и ветеринарском третману, комфору, у шта смо уложили значајна средства. Сада је усељено јато и до краја мјесеца требало би да се постигне пуна носивост, тако да ће овај мјесец бити још негативнији, него што су то били претходни мјесеци. Ако смо, претходна два мјесеца, били изнад нуле, са неких 10 до 15 хиљада добити, онда је очекиват то и убудуће. Ако се задржи овај тренд цијена, а не видим зашто би другачији био у децембру, јануару и фебруару, јер обично у зимским мјесецима имамо пристојне цијене, очекивати је да ће овај сектор имати добар финансијски резултат. Јако је битно да ми сада држимо тржиште, водимо рачуна о својим купцима, водимо рачуна да на неки начин ускладимо ту неку динамику одгоја и експлоатације, водимо рачуна да одржимо коректне односе према нашим добављачима хране и компонената, са нашим купцима јаја, а исто тако да посебну пажњу посветимо санитарном, ветеринарском и здравственом третману јата, које носи конзумна јаја.

ПИТАЊЕ: У години на измаку Компанија „Бокситˮ је запослила велики број лица. Да ли ће тај тренд бити настављен и у новој, 2018. години, и који су то кадрови најпотребнији, с обзиром да ће се и ове године пензионисати значајан број људи?

ОДГОВОР: Ове године ће се пензионисати око 24 лица. Рачуна се да још толико има осипа, по неким другим основама, као што је болест, или напуштање фирме, одлазак, тако да је то неки број од четрдесетак људи, које ће бити потребно замјенити, са новим кадровима. Ако сам рекао, да ћемо имати повећање обима производње услуга, рачунати је да ће се, не баш у том проценту, али у приближном проценту повећати број запослених, јер ако би пратили проценат запошљавања са процентом раста пословне активности, онда ми не би имали повећање продуктивности. Дакле, морамо са мањим бројем запослених да урадимо више посла.

Очекивати је да ћемо, идуће године, имати значајан пријем радне снаге, у оним секторима, којима се ми бавимо. То је, прије свега, „Грађевинарствоˮ, „Рударствоˮ, „Машинствоˮ, „Саобраћајˮ. Дакле, у свим овим секотрима, потребна су нам кадрови. Потребна су нам и радничка занимања, као што су непосредно-производна занимања, али су нам потребни и други кадрови, било да замјене ове, који одлазе у пензију, или одлазе из Компаније.



27


Имамо потребе и за одређеним високостручним кадровима, прије свега техничке струке - инжењерима, међутим, таквих кадрова нема на тржишту, не јављају се на огласе. Међутим, урађено је пуно у посљедње вријеме, да се на неки начин лица, која се запошљавају, на одређено вријеме, прије свега, у секторима, као што је „Грађевинарствоˮ, „Машинствоˮ, „Саобраћајˮ, задрже за стално, уколико за тај период, када су запослени на одређено вријеме, годину, двије, или три, покажу интерес да желе да раде, прије свега, због себе, да су привржени Компанији, да раде свој посао коректно, или ако не знају, а желе да науче. То је једини начин да обезбједимо кадар. Ја планирам, негдје у децембру, да одржим поново састанак са незапосленима, са подручја Милића, да видимо да ли има тих, који би хтјели да се преквалификују, доквалификују, али искрено да кажем, ја сам просто изненађен, шта се дешава. Када смо, љетос, имали огласе, за одређена занимања, чак и за НК и ПК раднике, јавило се само једно лице, иако на Бироу има три стотине. Дакле, не знам шта је у питању, да ли људи имају неке друге изворе прихода, да ли једноставно немају потребе да раде, што може бити озбиљан проблем. Вјероватно смо се мало одвојили од рада и све то када се сабере, ја лично мислим, не само код нас, у Милићима, у „Бокситуˮ, то може бити најозбиљнији проблем у друштву. Јер гледајте, машина се може набавити. Ми смо за неке машине дали и по пар стотина хиљада марака, у сектору „Фабрика намјештаја и масивних плочаˮ, на срећу нашли смо кадар, који тај дио посла добро ради. Тако исто и у Медицинском центру и у другим, као што је „Рударствоˮ, набаве се машине, али релативно смо успјели да обезбједимо квалитетан кадар. Искрено речено, имајући у виду шта ми планирамо следеће године да радимо и градимо, а планирамо да, прије свега, развијамо оне секторе, који ће бити дугорочни носиоци развоја и опстанка Компаније, јер треба да знамо да је руда незановљив ресурс и да ће једнога дана нестати, и да не сједимо баш скрштених руку, ако ништа друго, бар због идућих генерација, кадрови могу бити лимитирајући фактор. Имамо друге зановљиве ресурсе, као што је дрво, Милићи су богати, имају шуме, воде, руде. Улагаћемо дакле у те гране, улагаћемо у „Грађевинарствоˮ, које је увијек актуелно, ако се добро организујете, ако имате стручне кадрове и добру опрему, улагаћемо у сектор „Саобараћајˮ, јер већ сам рекао да планирамо, у идућој години, да уложимо, око 2 милиона марака, за набавку нових аутобуса, возила и неких других средстава, да повећамо значајно удио свога превоза у „Алуминиˮ, јер када би имали ЦМР дозволе, које издаје надлежно Министарство у Сарајеву, а оно је опет ограничено због прописа Европске Уније, ми би могли да ангажујемо око 100 камиона сваки дан, или више, да возе из Фабрике на тржиште Европе. Ми данас имамо око тридесетак камиона и због немогућности да их ангажујемо више, ми смо принуђени да ангажујемо подизвођаче, које некада плаћамо више, него што ми наплаћујемо од „Алуминеˮ. Али и поред тога, овај сектор ради одлично.

ПИТАЊЕ: Сарадња са зворничком „Алуминомˮ значајна је за пословање Компаније. Да ли је потписан Уговор за наредну годину и да ли се планира нека нова сарадња са зворничком Компанијом?

ОДГОВОР: Ми имамо Уговор до 2020. године тј. генерални Уговор, у којем је оно што је најбитније прецизирано. Ја ћу сада навести неке податке.



28


Прецизирана је укупна производња руде, до 2020. године, прецизиран је квалитет, прецизиране су одређене комерцијалне и финансијске узансе нпр. премије, пенали, плаћање, мјенице, покриће мјеница. Оно што је најбитније од свега, да би се штитили од којекаквих манипулација, када је у питању имовинско-правни статус, имамо и посебну клаузулу у Уговору. Имали смо прилике да, прољетос, видимо шта се све око „Алуминеˮ ради, јер то је по мени „златна кокаˮ и ми смо је спасили, одавде из „Бокситаˮ. Ја лично мислим да они, који су пружили прсте и руке да их нису повукли, само су се мало умирили, да ће и даље ту бити неких намјера, да се присвоји то огромно богатство. Промјена имовинско-правног статуса, не може деградирати Уговор, па чак ни у случају ако би настале штете, по било ком основу, ми имамо заштиту. Дакле, то је јако важан Уговор, на који ми сваке године правимо Анексе. Тако смо већ направили Анекс за идућу годину и он је послат јуче Фабрици. Ја очекујем да ћемо ми, у следећој седмици, са њима да сједнемо и разговарамо. У суштини, нема ту неких великих дилема. Количине смо већ, на неки начин, договорили Уговором, квалитет је познат. Тражили смо око цијена одређена помјерања, али управо, да би то повећање цијена, или та средства, која би добили, по том основу, уложили у проширење материјалне основе, односно рекао сам, да када нестане руде, да има ту нешто друго да ради, које је настало, као резултат рационалне експлоатације и волоризације тог незановљивог, природног ресурса. Дакле, са „Алуминомˮ имамо одличну сарадњу, управо разговарамо са њиховим стручним људима и ја сам већ имао неколико разговора. Јуче су отишли у Италију, да један од тих производних погона њихових, који на неки начин може и да се увеже у ту технолошку линију, јер они раде на десетине производа, није само металуршка глиница, много тога се ради на бази алу-силикатне хемије као што су зеолити, хидрати, бијела полна, изгради се код нас. Дакле, послали смо им приједлог Анекса и ја се надам да ћемо, у идућој недјељи, о томе разговарати, детаљније. Што се тиче неких других послова са „Алуминомˮ, ми смо ове године развили пуно тих послова и морам вам рећи да, отприлике, неких 10 процената, можда чак и 15 процената, укупног прихода, којег имамо у пословној сарадњи са „Алуминомˮ, остварујемо мимо продаје руде боксита. Конкретно, говорио сам о транспорту и превозу њихових роба, затим ту су одређене машинске, грађевинске услуге, као и медицинске услуге. Оно што је јако битно, комплетне систематске прегледе запослених, а „Алуминаˮ има 1500, ми смо радили, у нашем Медицинском центру, јер ми издајемо и љекарска увјерења. Они су се увјерили, да оно што им је рађено по Зворнику и да су нека увјерења, које су радиле медицинске сестре, издавана у приватним ординацијама, да је то погубно и штетно, како по запослене, тако и по фирму. Ми организовано радимо, све се више повезујемо, јачи смо када смо удружени, јер „Алуминаˮ и „Бокситˮ, данас имају близу двије и по хиљаде запослених у непосредној производњи, ако томе додамо и број чланова породице, онда је то десетак хиљада људи.

То је само примарни дио, а ако узмемо секундарни, терцијарни дио, гдје Компанија „Бокситˮ има око 400 разноразних добављача, а око стотину у Подрињу и „Алуминаˮ исто тако, онда сигурно више десетина хиљада грађана, овог и ширег простора, хајде да не кажем живи, него има интереса и потребе да сарађује са „Алуминомˮ и са нама и да ми радимо добро.



29


ПИТАЊЕ: Специјалистички медицински центар Компаније „Бокситˮ, са три радне јединице, добио је рјешење надлежног Министарства, о испуњености услова, за обављање здравствене дјелатности. Каква је сада концепција рада овога Центра и шта се жели постићи у будућности, када је у питању Центар?

ОДГОВОР: Ја ћу направити претходно један мали увод, а то је да сваки запослени, па и грађанин, поред оних других жеља, прохтјева и потреба, има, три основне. Прво, да има добар посао, друго, да има могућност да се образује он, или његова породица и треће, да има адекватну здравствену заштиту. Ево, да пођемо редом. У Компанији „Бокситˮ, данас, ко год је добронамјеран, стручан, жели да ради, хоће да ради, је добродошао. Не ради Рајка, ради Компаније, него ради себе и ради своје породице и сви запослени треба да се осјећају као једна породица и да оно што раде, или са оним са чиме руководе, то посматрају као своје приватно, потпуно. Не мислим у смислу да то приграбе и присвоје, него, једноставно, као што би радили за себе и код своје куће, тако да раде и у Компанији. Ако неко има проблема да тако схвати посао и да тешко иде на посао, боље да не ради. Посебно, ако има намјеру да присваја оно, што му не припада, па онда мора ићи из фирме, брукати се. Човјек треба да сачува образ, то је јако важно. По питању образовања, направили смо велике помаке, отварањем Средњошколског центра, који је данас, по ономе што има, када се тиче самог објекта, садржаја у њему, опремљености и да кажемо околиша, сигурно најбољи, не само у Републици Српској и БиХ, него у ширем простору. Последњих два-три мјесеца, ту је било неколико Министара, из разних области, који су навраћали и неки други људи, који су просто били изненађени да тако нешто постоји и оно што је јако битно то се фантастично чува, одржава, никакавих проблема нема да је то у функцији, за коју је намјењено. Сада, када се тиче здравства, ја морам да подсјетим слушаоце на следеће, неки старији то и знају. Неких 60-их година, овдје је била нека амбулантица у Милићима, коју је „Пиланаˮ отворила у старој згради, гдје је некада била Општина, гдје је долазио доктор из Власенице, једанпут, или двапут недељно. Онда смо ми, 1969. године отворили амбуланту на Руднику, гдје је прво била једна медицинска сестра, па касније доктор опште праксе, па стоматолог. Негдје 80-их година, направљен је овај велељепни објекат, у коме је сада смјештен наш Медицински центар, односно Дом здравља. То је било комплетно „Бокситоваˮ инвестиција и то је био Диспанзер медицине рада. Међутим, тадашње власти, завидиле су што ми радимо тако нешто у Милићима. Када год смо шта радили било је фрке, прогона, саслушавања, протеста. То је нама било, одузето, раздијељено, на Болницу у Зворнику, Болницу у Власеници и којекуда. Тај објекат, са својим садржајима, за вријеме рата, одиграо је фантастичну улогу. То је била Ратна болница, у којој је лијечено и спашено хиљаде људи, захваљујући великом броју доктора, специјалиста, који су прије свега дошли из Београда.

Имали смо намјеру, непосредно послије рата, да се то приватизује. Шта је урађено за вријеме рата, колико је ту доприноса дато, да се спасу многи животи, има у мојој књизи, па кога интересује нека чита, имају сви подаци, тамо, дати. Послије рата, хтјели смо, 1997-8. године, да се то приватизује, тако што би 50 одсто било у власништву „Бокситаˮ, 50 одсто у власништву доктора и осталих, који су ту радили за вријеме рата.



30


Дакле, људи су радили бесплатно, дошли су ту из хуманих разлога, нису имали никакве користи. То је био један рецепт, који смо ми понудили и тада је речено, од надележних органа и највећих функционера власти на Палама, од Предсједника Републике, Предсједника Владе, Министра, који су дошли овдје, да је то концепт и рецепт, како треба здравство уредити, у Републици Српској. Нажалост, тако није урађено. Чак смо тада добили Орден, мислим Св. Саве и Орден Републике. Одређени људи, у Бања Луци, који су тада били у власти, припадали су једној политичкој опцији, која нас није подносила, као што нас ни филијала те опције, овдје у Милићима, није подносила. Имали су моћ да забране рад Болнице. Директор, тадашњег Фонда, Драгутин Илић, једна обична дртина од човјека, један сивоња, како су га звали, донио је одлуку да се забрани рад и Болница је, једноставно, затворена. То је по мени била велика штета, а вјероватно да је тај рецепт примјењен и код других, данас би имали сасвим другачије здравство, вјероватно и ефикасније, боље и јефтиније. Ја сам, уназад годину, двије дана, размишљао шта чинити. Имамо објекат, који се користи са неких 20 процената и нема потребе више да користи Дом здравља, за примарну здравствену заштиту. Тада сам, консултујући неке друге, прије свега професора Радевића, којег знам већ неких четрдесетак година и који је за вријеме рата овдје био и послије рата и који је хтио овдје и да остане, један данас свјетски стручњак, дошли смо ето тако на идеју да, прије свега, покренемо специјалистичке амбуланте. Размишљао сам да идемо до краја и негдје у том фону се и кренуло, да се направи Специјалистички медицински центар, како је то и Законом дозвољено и да кажемо могуће, са свим оним садржајима, које треба да има. Поред Специјалистичких амбуланти, којих ми тамо имамо око 16, успостављене су и неке друге јединице из области медицине, као што је Хирургија, односно Хируршки блок, или Хируршка болница. Затим, ту је и Породилиште, ту је и медицина рада и лабораторија, која је саставни дио нашег Специјалистичког медицинског центра. Дакле, тај Центар је нешто што данас и по концепту и по ономе што има кадрова и по ономе што он данас нуди и што се тиче технике и технологије, сигурно у самом врху. То је урађено врло брзо. Ми смо то пројектовали, највећи дио радова смо извели, ангажовали смо и друге подизвођаче, узели смо и најсавременију опрему и оно, што је најбитније, обезбједили смо адекватан кадар, који је сигурно најбољи на српским просторима, али и шире. Јер, мањи је проблем био адаптирати објекат, па и набавити опрему, која је врхунска. Ако само кажем, на примјер, да смо за централни развод гасова дали око 600.000 марака, али што је битније, успјели смо, односно успио сам, да окупим врхунске стручњаке. То су кадрови, који су професори, мање више доктори, специјалисти, познати људи у медицини, некадашњи директори клиника и одјељења на ВМА, Клиничком центру. Оно што је најбитније, ми смо обезбједили кадар. Јер, лако је набавити опрему, проблем је кадар. Мало прије смо разговарали да имамо проблема да набавимо обичног радника - НК радника, квалификованог радника, возача.

Сада замислите, када неко ријеши да направи Специјалистички медицински центар, па каже треба ми толико и толико доктора, стручњака разних профила. Неки су ми говорили да је то илузија, једноставно није могуће, нешто тако направити, или у окружењу, или на простору Републике Српске, нема тих кадрова које смо ми довели, али ево, ми смо то направили.



31


Дакле има она „упорност је моћ немоћи, снага мекоће, жилавост слабостиˮ. Ако сте упорни и ако имате циљеве, стратегију, динамику и воље да нешто урадите, онда будите сигурни да можете и урадити. Ми смо доказали да нисмо само „корак испредˮ у многим другим дјелатностима, које су традиционалне, као што је Грађевинарство, Рударство, Саобраћај, него и у нечему што је ново. Иако смо и раније имали тих покушаја, да нешто направимо, али ово што смо сада направили, то је нешто, што апсолутно превазилази све. Данас, на 1.200 квадратних метара, уређеног простора, што би рекли сада, фул опреме, ради и запослено је 55 лица. Али, од тога је 32 доктора, или 60 одсто, 17 је медицинских сестара, или 30 одсто и само шесторо, укључујући директора и секретарицу, је ванмедицинско особље, или немедицинско особље, или 10 одсто. То је један фрапантан податак, један невјероватан податак, а ја ћу касније навести и неке друге податке, видјећете зашто ово наводим. Од тих 32 доктора, њих 20 је у радном односу, неки овдје живе, неки долазе по потреби. Од тога је 12 професора, који су врхунски стручњаци, из разних области, које нема ниједна клиника, на подручју БиХ. Ниједна, апсолутно. Да не кажем ове наше, него ниједна друга. Ми имамо један коректан однос са њима и надам се да ће Центар да оствари своју пуну улогу. Рећи ћу још само један податак. За скоро годину дана, више од 15.000 људи је прошло кроз овај Центар, било да се ради о пацијентима, који долазе ради одређених прегледа, било да се ради о запосленима, љекарским увјерењима, систематским прегледима, а само је око 3.000 лица третирано кроз систематске прегледе и љекарска увјерења. Дакле, радило се пуним капацитетом. Чињеница је да запослени и чланови породица, као и пензионери, инвалиди до 3 категорије, односно ратни војни инвалиди, не плаћају ништа, па нас можда мало то доводи у финансијски дисбаланс, али то није ни битно. Јер, нама није била намјера да ми ту зарађујемо, него да покажемо и овим нашим балканским просторима, нашим овдје, да не стоји та прича има проблема, нема пара, здравство стоји лоше. Нема идеја, нема довољно памети, нема довољно храбрости, нема довољно воље. Тамо гдје то постоји, може се направити ово, што смо ми направили и направили смо невјероватно. Ја морам да кажем, да смо имали изразито добру сарадњу са Министарством здравља и подршку. Министар је био овдје, сваки пут када је требало отварати, или нешто ново показати. Даје нам подршку и сама чињеница да смо добили све дозоволе, које издаје Министарство, по Закону, иако је било ту неких других сметњи, са стране, и то врло брзо, у року од два дана, када поднесемо захтјев. То говори колико је и њима стало да покажу да је и у Републици Српској могуће направити врхунску, здравствену, установу. Дакле, не заборавите, ово је Специјалистички медицинкси центар, који има скоро све гране медицине. Ми данас, са нашим специјалистичким амбулантама, са Хирургијом, са Породилиштем, покривамо око 90 одсто патологије. Оно што је јако битно, ми имамо комфор, какав данас мало ко има, у интезивној њези, тамо гдје леже болесници. То су апартмани, исто као и гдје је Породилиште. Ту може само да буде двоје, гдје има све што треба, како би се и породиља, али и болесник осјећао пријатније. Медицински центар ће радити четверобригадно.

Дакле, обезбједили смо оно што је јако битно, хирурге четверобригадно, обезбједили смо гинекологе у четверобригадном систему, обезбједили смо и анестезиологе, медицинске сестре. Дакле, имамо врхунски кадар и успоставили смо добру сарадњу са кадровима, из окружења.



32


Сваку специјалност, покрили смо са врхунским кадровима, професорима, који ту долазе, тако да смо се на неки начин двоструко укопчали, да би пружили што боље и што квалитетније услуге. Већ данас, или сутра, добијамо и рјешење надлежног Суда, јер смо били дужни, да се на основу Рјешења Министарства, дорегиструјемо и то смо и урадили. Дакле, Специјалистички медицински центар, не говорим за амбуланте, оне већ раде, али говорим о Породилишту и Хирургији, почињу радити од сутра. Сада, који ће пацијенти бити тамо, који ће доћи, видјећемо. Направљени су одређени програми и има пуно тога да се ради, поготово ако се има у виду, да сам ја издао интрукције, односно наредбе, да запослени ураде, прије свега, оно што је у њиховом интересу, али прије свега што је у интересу Компаније. Што се тиче женске популације, а мислим да има негдје око 300 у „Бокситуˮ, да се обавезно направи скриниг од рака материце, дојке. То је нешто што је неопходно, јер та популација има озбиљних проблема, са тим врстама болести. Затим, да сви запослени ураде оне специјалситичке прегледе, гдје је могуће очекивати да имају проблема, као што је уринарни тракт, као што је абдомен, или неки други дијелови. Дакле, само да то се уради, то је око 1000 разноразних прегледа, а то ћемо урадити и за друге. На основу досадашњих прегледа, а већ сам рекао да је прошло око 15.000 пацијената, ми имамо комплетну датотеку, нормално затвореног типа, не могу се подаци никоме рећи ни о чему, што се тиче здравтсвеног статуса пацијента. Има одређен проценат те патологије, која ће требати да се санира, кроз хирургију, или неке друге ствари. Оно што је још, јако важно, а то ћу и да кажем, да ћемо се доопремати, са савременом опремом. Очекујемо да нам дође окренути рендген, инкубатори, специјални микроскоп за неурохирургију, јер смо ангажовали врсног хирурга, најбољег који има Београд. Јуче сам имао разговор са водећим пластичним хирургом, на подручју БиХ, који ће доћи овдје, да ради. Дакле, обезбједили смо врхунски кадар и врхунску опрему. Већ су одређене активности покренуте, да се простор, гдје постоји Центар за социјални рад, исели на простор зграде, коју сам већ поменуо. Ми ћемо тај, горе, објекат уредити, замјенити столарију, подове, санитарије, средити га да буде примјерен својој функцији. Размишљамо, почетком идуће године, да се набави један савремен и моћан апарат, који се зове магнетна резонанца. Нема га на овим просторима, најмање 3Т снаге. Затим, вјероватно, скенер. Тада ћемо се комплетирати са опремом, а кадрове већ имамо, које сигурно нема нико на подручју БиХ. Вјероватно ћемо идуће године радити на томе, да и овај простор, који је остао горе, негдје око 1000 квадрата поткровља, које је некада мало санирано, адаптирамо за одређене потребе из области медицине. Које су то потребе, сада не могу ни рећи, не зато што нећу, него видјећемо, како ће се ствари развијати и за шта ће требати. Ја лично мислим да ће бити проблема са смјештајним капацитетима, јер има око 14 кревета у породилишту и овом болничком дијелу, али ми можемо да користимо апартмане, тако да је за сада то питање ријешено.

ПИТАЊЕ: Како се планира организација рада у Породилишту и Хирургији и када се могу очекивати први пацијенти?

ОДГОВОР: То су радне јединице. Оне имају своје руководиоце и своје кадрове.



33


Навешћу само да је руководилац радне јединице Хируршка болница, или Хируршки блок, проф. др Небојша Станковић. Он је, до скора, био начелник хирургије на ВМА у Београду, а још увијек је предсједник Удружења хирурга Србије. Он овдје живи, дакле, не одлази, па долази. Он овдје живи 24 сата. Хирурзи, који раде са њим, су из Зворника, двојица, који су овдје прешли. Долазе свако јутро на посао, као што долазе у „Дрина осигурањеˮ, или као што наши одлазе у Зворник. Дакле, обезбједили смо кадар комплетан, од тога да смо ангажовали познате инструментарке са ВМА, да раде у том Хируршком блоку, односно Хируршкој болници, док се наше медицинске сестре не оспособе. Рекао сам да имамо 17 медицинских сестара, међутим, има и оних који по први пут раде. То су озбиљни послови и набавили смо савремену опрему. Што се тиче Породилишта, дошла је докторица Калајџић, која је дуго година била начелник Гинекологије и акушерства у зворничкој болници. Она је овдје у сталном радном односу и она је руководилац Породилишта. Што се тиче Породилишта ми имамо ту четири гинеколога. Од првога, тачније од јуче, дошла је докторица Копривица, врстан стручњак, гинеколог - акушер, која је дуго година била водећи стручњак у болници у Источном Сарајеву. Она се бавила вантјелесном оплодњом и тиме ће се, можда, бавити и овдје. Поред ње, Калајџићке, Маринковића, ми имамо и доктора Станојевића, чувеног професора, који је дуго година био директор ГАК-а, један данас од најпознатијих гинеколога - акушера, хирурга, хајде да кажемо, на овим балканским просторима. Он долази ту и он је на неки начин вођа тог тима. Дакле имамо врсне кадрове, врсну опрему, врстан комфор. Ко ће тамо, сутра, прекосутра, или накосутра, се наћи, то је само ствар доктора, направљена је листа чекања. Оно што је јако битно, настојаћемо да се не чека. Дакле, када се закаже термин, онда се он мора и поштовати. Чињеница је да има мало проблема, зато што, сви доктори, немају исту динамику. Неки раде мало брже, неки раде мало спорије, некоме треба 15 минута, некоме треба пола сата и већ знајући како они функционишу, наложено им је да се и пацијенти прилагођавају томе. Да не долазе тамо, да чекају по пола сата, можда највише који минут, јер треба имати у виду, да када доктор прими 20, или 30 пацијената, да баш и није могуће да сваки у минут заврши. Дакле, од сутра, Специјалистички медицински центар има могућност да ради пуним капацитетом и радиће. Оно што је битно, идуће недјеље биће разговори, а надам се и договори, и потписан Уговор са Фондом, што се тиче неких амбуланти. За сада се ради о хирургији, гинекологији. Видјећемо да још неке амбуланте укључимо у Фондовски корпус. За сада немамо интереса, јер ако кажем да имамо амбуланту неурохиругије, ако би је Фонд прихватио, да уђе у Фондовски систем, онда бисмо морали имати докторе у четверобригадном систему, што је сада немогуће обезбједити и непотребно је. Дакле, са Фондом ћемо договорити, свакако, Породилиште, Хирургију.

ПИТАЊЕ: Да ли и даље остаје на снази, да свако новорођенче добија по 1.000 КМ, као поклон Компаније?

ОДГОВОР: Зашто да не. Ми смо до сада давали само запосленима. Ако већ причамо приче, а пуна су уста прича, у овом нашем народу, у нашем српском корпусу, како треба смањити одлив кадрова у иностранство, а видјели сте податак да се из БиХ, прошле године, одселило 25.000, од тога, из Републике Срспке, сигурно је једна трећина, како треба повећати наталитет, али нико не излази ни са једним конкретним податком,



34


нити мјером, коју треба примјенити, да би се смањио одлив и повећао наталитет. Ево, ми смо, невјероватан, примјер. Примили смо 286 незапослених лица. Да их ми нисмо примили, сасвим је логично, да би они потражили посао негдје у Србији, или Црној Гори, да не кажем у инострантсву и то је изгубљена, не само радна снага, него и народ, који се негдје тамо асимилира. С друге стране, кроз новчане надокнаде, ми показујемо да нам је и те како стало и да управо чинимо конкретно то да помогнемо и подстичемо наталитет.

ПИТАЊЕ: Предложили сте оснивање Одјељења за информационе технологије у Милићима, при Електротехничком факултету, Универзитета у Источном Сарајеву. Да ли сте добили одговор и на који начин мислите организовати рад тога Одјељења?

ОДГОВОР: Прије него што одговорим, да кажем, да ми сваког дана, у сваком погледу и као мјесто, као општина и као фирма, напредујемо и гурамо даље. Ја сам већ говорио да има потребе за одређеним кадровима, али је битно и тржиште, какве су потребе. Данас техничара и ињжењера ИТ треба око 15.000 у Србији, а на подручју Републике Српске више од 1.000. Треба нама, на овим нашим просторима, регије Бирач, која десетина. Школују се кадрови, на приватним универзитетима, који никоме не требају. Ја сам био у Бијељини неки дан, на сајму медицине, сајму здравства, гдје је било 20 нас из Милића, из „Бокситаˮ. Били су наши професори, доктори, који су имали предавања. Фантастично смо се представили. Видио сам тамо, један штанд, гдје постоје неке области медицине. Онда сам питао ко су, а они су одговорили да је у питању Универзитет у Бијељини. Ја им кажем да никада нисам чуо за њих, а они кажу да су седми Универзитет у Бијељини. Невјероватно. Ја када сам студирао, у цијелој Југославији, била су четири Универзитета. Био је Београд, Загреб, Љубљана и Сарајево. Данас их у Бијељини има седам. Просто невјероватно, шта се све десило. Дакле, школују се кадрови, који не требају ником, а оно што треба привереди и друштву тога нема. Моја размишљања су, прије 15-20 година, била да формирам Средњошколски центар и то смо фантастично одрадили, довођењем наставника и професора из Илијаша и касније улажући средства у изградњу савремених објеката и опреме. Тако је и размишљање како обезбједити ова радничка занимања. Само да кажем да је при Средњошколском центру отворено одјељење за дрвопрераду, тако да ћемо имати кадрове, који нама требају. Ми можемо, годишње, у наш сектор, Фабрику намјештаја, да примимо најмање 20 тих, који заврше школу. На жалост, само их је 14 уписало. Отворено је одјељење ИТ. Оно што сад причају - дуално образовање, је фраза, која се често користи. То је некада било, прије 20-30 година. Ми смо имали, посебно, свој школски центар у Власеници, гдје су они, који су се горе образовали, радили. Дакле, они који похађају тамо та два одјељења, ако желе да раде у „Бокситуˮ, проћи ће одређени период, за вријеме летњег и зимског распуста, обуке, добијаће и неки џепарац.

Направили смо одређене помаке. Власеница има Шумарски факултет. Ја сам предлагао и Министру и неким другима, да се на том Факултету формира одјељење дрвопрераде, машинске обраде дрвета. Да ли ће бити, не знам. Било би добро да то буде. Милићи су, данас, центар дрвне индустрије, без обзира што нас нема у проспектима, које ради Министарство, или не знам ко, у Бањалуци.



35


Данас, око 450 лица ради у дрвној индустрији и ми смо препознатљиви у свијету, а што у Бањалуци нисмо, то не знам. То је њихов проблем, а не наш. Дакле, ми већ школујемо занимања, која нам требају. И онда је било размишљање, шта то сада? Нормално да нам не требају менаджери, дифовци, учитељски факултети, којих има на сваком кораку, или друштвене науке. Размишљао сам шта да радимо, и нормално да је ово био избор добар и правилан, да сами, или са другима, идемо да покренемо тај процес, да људи, који заврше средње школе, прије свега, у свом мјесту, могу да се школују, али да се школују на квалитетан начин, у оквиру државних институција, да током школовања прођу кроз добар образовни систем, да имају услове за то, и да кад заврше, већина од њих имају посао, по могућности на овом простору. Шта ме је ту још опредјелило? Чињеница је, да са простора регије Бирач, која има око 140-150.000 становника, коју чини осам општина, има око 1.500 студената. То ми је садашњи в.д. ректора Универзитета Источно Сарајево рекао. Мало ко се вратио. Одлазе, или у иностранство, или остају тамо гдје се школују, Београду, или Новом Саду. Поред трошкова, које родитељи имају, да се дјеца школују, држава троши велике паре. То су изгубљени кадрови. Дакле, намјера је била, да се задрже на овом простору, да се образују, да сутра остану ту да раде, ако не сви, онда бар неки проценат, да то школовање, за родитеље, буде јефтиније и квалитетније. Онда смо се обратили Министарству, нудећи услове, као што је бесплатно школовање, идеалне услове за предавање, кабинетску наставу у Средњошколском центру, а и Средњошколски центар ће имати користи, јер ћемо ми неке трошкове преузети, да са овога простора, са регије Бирач, имају бесплатан превоз, да имају бесплатне уџбенике, да могу корисити наше културно-спортске садржаје, све ваннаставне активности. Дакле, све оно што, данас, нема ниједан Универзитет, ниједан Факлутет и ниједан студент. Онда смо у разговору са Министром договорили се да, на неки начин, ипак кренемо са одјељењем, јер смо прво размишљали да направимо Факултет. То је мало превелики залогај. Било је неких Универзитета, у Београду, који су се, иако приватни, понудили да то радимо са њима. Али, ја сам мишљења да је ипак то боље радити са државним Универзитетом, јер онда смо под капом надлежног Министарства, што је јако битно и јако добро. Упућено је касније писмо Универзитету у Сарајеву, конкретно Електротехничком факултету, који једини школује те кадрове. Са њима је обављен разговор, овдје. Ја сам, прије десетак дана, имао разговор са ректором Унверзитета, господином Пашалићем и са Миладином Глигорићем, деканом Технолошког факлутета у Зворнику. Они су подржали ту идеју. Само да кажем, да смо ми, на предлог Министра, извршили одређена анкетирања ученика средњих школа, на подручју регије Бирач. Њих, око 130 се изјаснило да би се школовало код нас, под оним условима, које смо понудили у анкетном листу. То је знатно већи број, него што мислимо уписати. Може се уписати, у прву годину, око 50-60 студената. То је нешто, мало мање, него што се уопште уписује на Електротехнички факултет.

Декан је навео податак, да су, прије 3 године, имали у просјеку око 130 студента, да су за ову годину уписали свега 73 студента. Тиме би се на неки начин и овај Факултет одржао, као доминантан на овим просторима, уз одређену нашу материјалну помоћ.



36


Прије 2-3 дана добио сам и писмо до Ректора да они раде на томе, и да би требали, као што је то предвиђено Законом, до краја децембра, да те ствари уредимо, а уредити значи да се донесу одговарајуће одлуке на Савјету Универзитета, у Сарајеву. Нормално да то Министарство треба да потврди, за шта нема никаквих проблема, јер је са Министарством већ све договорено. Мислим да нема никавих препрека, ни проблема, да, од идуће године, овдје крене Одјељење прве године ИТ. Нормално и наши ученици, који похађају прву годину ИТ одељења, у Средњошколском центру, претпостављам да ће се већина прикључити. Ја сам скоро био тамо, у посјети и рекао им наше виђење њиховог статуса, кад се тиче Компаније и разговарао на тему наставка студија. Они су, мање-више, то подржали, тако да не видим да то неће ићи и да неће успјети. Ја вјерујем да ће и родитељи, који сутра имају дјецу за школовање, подржати свакако ову идеју, и вјерујем бити нам захвални, што смо тако нешто на овом простору направили. Дакле, не правимо ни бофл факултете, не производимо ни бофл дипломе, а ни кадрове. Учинићемо све да они, који заврше студије на Електротехничком факултету, Одјељење у Милићима, буду врхунски стручњаци, јер ће проћи процедуре практичне наставе, било код нас, или ћемо их слати вани. Друго, обезбједићемо квалитетан професорски кадар, не само са сарајевског универзитета, него и са других, а прије свега са београдског. Београдски универзитет има фантастичне кадрове из те облести, као што је Електротехнички факлутет, као што је Математички факлутет, као што је ФОН. Нема никаквих проблема да ангажујемо кадрове, који су из неких познатих центара са стране, да кажемо из свјетских центара, да дођу код нас и држе предавања.

ПИТАЊЕ: Упутили сте допис Министарству саобраћаја, веза и инфраструктуре Републике Србије, у вези са програмом изградње ауто-путева у Србији. Шта би по Вама значио, за источни дио Репулике Српске, ауто-пут до Малог Зворника?

ОДГОВОР: Није писмо упућено само Министарки саобраћаја и веза Србије, него и Министру саобраћаја Републике Српске. Дакле, не ради се само о ауто-путу Шабац - Лозница, односно румска раскрсница - Мали Зворник, него уопште о њиховом концепту изградње савремени путни саобраћајница у Подрињу. Годинама се говори у Србији, а и код нас, састанци се држе, посебна су тијела направљена, у којима се расправља о Подрињу, као спони једнога народа, који је Дрина раздвојила, које треба да буде повезан економски, привредно и културно, да су везе ту најчвршће и најбоље. Међутим, оне су ту најлабавије и најлошије и ту се управо не ради ништа. Ја сам на једном скупу, који је тим поводом био у Београду, рекао да је просто невјероватно да једно причамо, а радимо друго. Србија гради путеве према Бугарској, према Приштини, према Сарајеву, према Црној Гори. Не знам из којих разлога према њима? Једино, да брже стигну на море, да се брже баве неким пословима. Република Српска, у западном дијелу, планира да изгради 300 и нешто километара ауто-путева. Источни дио, или овај подрињски, је потпуно заборављен.

Ја сам и раније писао нека писма. Само да подсјетим, прије неколико мјесеци, имали смо врло компетентан скуп, овдје у Милићима, гдје је било присутно 40-ак људи са регије, Романијско-Бирачке.



37


Дакле, Начелници општина, одређени водећи привредници, гдје смо на један, врло коректан начин, разматрали то питање, или проблем, и констатовали да се без разлога, или из неких других разлога, овај простор заобилази, а он је управо веома значајан за Републику Српску и без њега не знам како би Република Српска функционисала. Примјера ради, око 12% становништва и 12% територије Републике Српске чини овај простор, а кад се тиче привредних ресурса, шума, вода, руда, он је доминантан. Међутим, на овом простору је највеће сиромаштво, највише људи одлази одавде, највеће и несреће су биле, у предходним ратовима, и најмање се улаже. Нешто је Србија покренула у посљедње вријеме. Ми смо такво једно писмо са потписима, с том процјеном, дајући анализу предности, односно оправданости изградње пута Сарајево - Београд, послали на релевантне адресе, шта ми сматрамо да је најбоље и како је најбоље радити, јер тим путем баве се компетентни и некомпетентни, од Сарајева до Истамбула, од Бањалуке до Београда. Коме год падне на памет, тамо неки Босић, који у животу ништа није направио, направио је варијанте и нуди јавно, нуди чак да се Парламент о томе изјашњава, злоупотребљавају своје функције, а он не зна о чему се уопште ради. Било је потребе да се, ових дана, то питање поново покрене. Колико ја знам планира се заједничка сједница двије Владе, Србије и Републике Српске, гдје ће претпостављам и то питање бити отворено. У посљедње вријеме, видјели сте, последњих мјесеци, нема ко се тиме није бавио. Од чланова Владе Србије, наших чланова, турски руководиоци, који су долазили, сарајевских, којекавких, руководних и других кадрова. Дакле, нико се не бави објективно анализом, оправданошћу одређених варијанти, него се ради онако, „ад хокˮ. Значи, што кажу: „Млати се сламаˮ и више се иде на политичке форе, а потпуно се тај тржишни, па чак и безбједоносни фактор занемарује. Примјера ради, ако идете из Сарајева, преко Рогатице, за Вишеград, даље за Београд, у односу на овај правац, преко Милића, Зворника, 80 км је дуже. Тамо се пролази кроз двије српске општине, овдје кроз 11, које се копчају на тај ауто-пут. Ако рачунамо да је овај дио, простор Бирча и романијске регије, укључујући да кажемо посебно туризам, па и привреду, у значајној мјери наслоњен на Војводину, прије свега на Нови Сад, ако имамо сад то у виду и разматрамо и ту варијенту, онда од Новог Сада до Пала краће је 180 км, него преко Београда, Ужица. Мислим да су то аргументи. Друго, ја често путујем тим путевима. Познајем фантастично ту путну мрежу Србије и привреду Србије. Просто је невјероватно да овај путни правац, од румске раскрснице до Малог Зворника, није у апсолутном приоритету. Он је, поред овог главног коридора, најважнији и најбитнији, и за Републику Србију, из неколико разлога. Прво, он је страховито оптерећен. Ко путује тим путем, види како је то и колико је тамо возила, колико је пољопривредних машина на том путу, колико је народа, зато што пролази кроз насељена мјеста, колико их гине. Оно што је још јако битно, ти путеви отварају могућност да се развија привреда, да се развије индустрија, да се гради, да народ остане на том простору. А чињеница је да је некад Шабац и Лозница, као индустријски градови, гдје су били чувена „Вискозаˮ, „Зоркаˮ, практично због урушавања те индустрије у цијелости, и они се на неки начин урушавају, одумиру.

По неким подацима, веома велики број је исељавања, са тих простора. Дакле, важно је и за потребе Србије, њене привреде, и за потребе Републике Српске, јер тим се путем повезује централно Подриње.



38


Кад су мене питали на скупу у Београду, гдје је било пуно компетентних људи и министара, шта Србија може учинити за Вас, ја сам рекао: „Учините то за себе, прије свега, а тиме ћете учинити пуно и за насˮ. Изградњом тога пута, до Малог Зворника, добила би Република Српска значајно, јер би се овај бирачки, па романијски дио, врло брзо повезао са Новим Садом и са Боградом. Међутим, ја колико видим, из ових изјава, наведених Министара, помиње се неке друге варијанте. Ја немам ништа против да страни инвеститори, била то Турска, или неко други, ако хоће да улаже, нека прави пут куда хоће. Хоће преко Горажда, у реду, прави га, уложи паре, узми концесије, па наплаћуј то. Неко други хоће преко Тузле, преко Брчког. Изволи, ако имаш паре, гради. Треба путева што више. Али, без обзира и на те правце, које треба, можда, једнога дана градити, не постоји приоритетнији правац, на овим просторима, када се тиче Србије, а поготово Републике Српске, као што је Подриње. Када говоримо о Подрињу, говоримо да је то кичма, а кичма је пукла. Она се налази у декстрози. На жалост, и та ребра, која треба да држе кичму и оно што се качи за ребра, да кажем то фигуративно, 100 километара лијево и десно нема ауто-путева. Дакле, нема уопште путева. Не ради се ту о ауто-путу. Чак, по мени, ауто-пут је не само скуп, него и проблематичан, са аспекта враћања кредита и одржавања. Мора да пролази страховито пуно робе и возила, да би се он исплатио. Ево, они, који путују, а и ја сам ишао од Добоја, оним путем према Бањалуци, 36 километара и избројао сам 8 возила. Дакле, ем је скупа путарина, ем су велике камате, ем трошкови одржавања. Овдје треба разговарати и размишљати о „брзим цестамаˮ. Шта значи „брза цестаˮ? Значи да се постојеће цесте дограде, адаптирају, да се уради одређена инфраструктура, да се уради још једна, или двије траке, да се ураде други инфраструктурни објекти, као што су тунели, мостови. Неколико пута, је тај километар јефтинији, него километар ауто-пута. Ја сам својевремено говорио, па и писао сам писмо, које је објављено у мојој књизи да, на примјер, за милијарду, колико нас кошта данас овај пут Добој - Бања Лука, горе Клашнице, колико се ту улаже, а то ћемо да враћамо и ми одавде, иако немамо објективно везе са тим, могло се адаптирати, односно направити 1.000 километара брзих цеста. Толико и има магистралних путева у Републици Српској, почевши тамо негдје од Приједора, овамо преко Бијељине, до Требиња. Дакле, могли смо да урадимо то све. Међутим, очигледно је да постоје други интереси, да се ту форсирају одређене грађевинске оперативе, које су у власништву овога или, онога. Интересантно је да су то углавном из западног дијела извођачи, тако да ми овдје остајемо по страни. Ја сам то у писму написао, дао сам неке друге оцјене, које на први поглед изгледају грубе, јер сам рекао да нису паралелне везе измедју Републике Српске и Србије, веза Бањалука ауто-путем, преко Хрватске, до Београда, него копче на Дрини. И није Република Српска до Брчкога, али изгледа многи су то заборавили и чини ми се да тако размишљају у Бањалуци, да је Република Српска до Брчког, а овамо све друго је мање важно. Ја сам то написао, а да ли је оно кога дотакло, не знам. Ако ништа, нека остане траг за будуће генерације, да виде да је ипак било људи, на овом простору, који су о томе размишљали, желећи да овом народу сутра буде боље, да се народ одавде не исељава, да се овдје гради.

Ми кажемо, Романија је фантастична, Бирач, ресурси, али нема путева. Данас је до Зворника проблем проћи, са аспекта безбједности саобраћаја.



39


Само кроз Милиће пролази 600-700.000 тона руде. Гдје су друге робе? И онда неко, ко је компетентан, ко је до јуче био Министар саобраћаја, ко води данас Скупштину каже: „Па, не знам зашто би тамо правили? У Подрињу нема пуно возилаˮ. Бијељина, Зворник, каже нема довољно возила. Ја сам неки дан ишао према Бијељини. Просто је немогуће проћи. Или, на примјер, каже: „Пречи је пут преко Рогатице, него преко Милића, јер преко Рогатице много више возила прођеˮ. Ја сам остао забезекнут. Рекао сам: „Ти немаш појма. Не знам како водиш те државне послове, ако немаш основне податке, јер то апсолутно није тачноˮ. Али, тако се то ради, па нека и та писма остану. Видјећемо да ли ће бити неких ефеката. Питао сам их: „Значи ли то да преко Мркоњића, тамо до Сплита, има више возила,? Више вам се исплати да градите ту везу, да се три пута копчате са Федерацијом и Хрватском?ˮ Ни једну копчу, кад се тиче савремене путне инфрастртуре, Република Српска и Србија немају међусобно. Србија са једне стране, Република Српска са друге. То је проблем данас. Онда испаднете „бијела вранаˮ. Међутим, искрено речене, мени не смета да будем „бијела вранаˮ, ако ће нам што мање бити црнога, на овом простору.

ПИТАЊЕ: Често сте помињани у јавности, током недавног штрајка у зворничкој болници. Имате ли коментар на та дешавања?

ОДГОВОР: Запрепашћујуће је, чак и млађи људи не знају, неће да схвате, да је Броз давно умро и да је берлински зид, давно, срушен. Дакле, ми смо кроз транзицију, ушли у једно капиталистичко друштво, једно потрошачко друштво, које руши, које обара, које разара. Дефиниција тржишта је, да је тржиште рат другим средствима. Данас, мултинационалне компаније, богате земље, раде чуда, да би биле што богатије и моћније. И нормално, ми смо сада њима овдје тржиште рада и јефтиних сировина. Проблем је у томе што ми нисмо ојачали своју привреду, своју економију. Умјесто да оставимо комарца, што би рекао народ, да од њега буде скакавац, од скакавца буде нека птица, која ће да лети, ми смо кренули да комарцу вадимо сваку ногу. Шта је суштина у томе? Суштина је да се намети на привреду, која је иначе слабашна, све више издвајају, све више захватају. Они нису више 64 посто, него 134 посто, по разним основама. Зашто је то тако? Огроман држани и парадржавни апарат је нагомилан. Ја сам износио податке да је 6-8 пута данас више запослених у органима власти у Бањалуци, у државним органима, него што је било на Палама. Да је 10 пута више радног простора, него што је било на Палама. То су невјероватне ствари. И искрено да кажем, лакше сам комуницирао и радио са министарствима на Палама, него данас у Бањалуци. Њих апсолутно не интересујемо ми, овамо. Ако вам кажем да у каталогу дрвопрерађивачке индустрије, који је радило Министарство привреде, Привредна комора и Влада и шуме, нема Милића уопште, и каже се: „Ви за мене не постојите. Дрвна индустрија. Не знају да ви постојитеˮ, не треба вам онда ништа више. Онда констатујете да их је баш брига за овај крај. Е сад, шта је требало урадити, прије него што је урађено, ово што је сада урађено са привредом, да није било храбрих људи и бораца да сачувају то што је сачувано, ко зна шта би данас урадили. Пасли би траву, да не кажем тако мало грубо.



40


Ја сам био у једном тиму још 96-97.године, на челу са професором Милојевићем, који је требало да се бави приватизацијом и ми смо имали тада један концепт, који је Словенија тада примјењивала, а то је, прије свега, да ишчистимо све оно, што је на терету привреде, да кажемо здравство, образовање, државни апарата, да смањимо те намете, да привреду растеретимо, да може да фунцкионише, да мјењајући технологију, осавремењавајући технологију и повећавајући продуктивност, прилагођава се тржишту, да може бити конкурентна. Дакле, то је био концепет. Да пођемо тим путем, па онда ћемо приватизовати ова предузећа. Шта се радило? Приватизована су предузећа, како су приватизована. 90% је то био криминал, отимачина, расипање. Данас се многи суде, гањају, јуре. Остала су кључна, државна, предузећа, која су данас водећи губиташи на стотине милиона, као што је „Жељезницаˮ, која никоме не треба у суштини, али је тамо нагомилано 10 пута више људи, него што треба, а онда ове друге парадржавне институције, агенције. Данас има, у разноразним агенцијама Републике Српске, више запослених него што је некада била комплетна Влада на Палама. Ако вам кажем да је, до прије неких десетак и нешто година, троје људи радило у Министарству финансија, по питању осигуравајућих друштава, а ја то знам одлично, јер сам тада водио „Дринуˮ, а водим је и данас, а данас има 40 запослених, у Агенцији за осигурање. Наводим те примјере да докажем, шта се све ради. Сада да пређем да говорим о здравству. Дозвољено је да раде приватни Универзитети и приватни Факултети, да се дјеца сакате, а овамо не могу да се формирају приватне клинике, да би се болесни лијечили. Апсурди. Просто невјероватно. А то је чињеница. Ја сам већ рекао да имамо подршку Министарства, али су отпори страшни. Само да вам кажем, медицинска сестра, којој смо понудили да са спрата Дома здравља сиђе доле, у нашу амбуланту, за 200 марака већу плату, рекла је да не иде из државне фирме, ако треба даће отказ. Невјероватно је то, али је истина. И то је погубно, то је жалосно. Сада да пређем конкретно и на те болнице. Здравство и Фонд здравства у Републици Српској је у губитку са неколико стотина милиона, али то никога не дотиче. Одакле ће то намирити, како? Не плаћају доприносе, не плаћају порезе, не плаћају ништа. С друге стране, ми ако не платимо доприносе и порезе, одмах иде пријава и иде блокада рачуна. Просто невјероватно. Дакле, блокира се рачун и онемогућава му се да функционише, ономе ко ствара, ко издржава ту ванпривреду, здравство, образовање и ту огромну администрацију. На страну какве су плате, да су два пута веће, у администрацији, у тим парадржавним органима, него што је код оних, који то стварају. Нема паре ни Предсједник Републике, ни Предсједник Владе, ни Влада. То су заблуде, али створене су заблуде. Даће нам Влада, даће Предсједник, даће Министар. Немају они те паре. Они имају оно што приме, као плату. Све друго, то су паре наше, нас произвођача, који стварамо нове вриједности, нова добра, плаћајући обавезе. То су паре грађана. Јапан кад донира, Норвешка, Америка кад донира, не каже донирала Влада, него каже донирао јапански народ, норвешки народ. Код нас је то обрнуто. И дошло је дотле, кад се нешто не може ријешити овамо, што је по Закону нормално, онда ће то неко горе, да незаконито пресјече, као што је то случај зворничке болнице. Није та болница атипична. Такво је здравство комплетно. Иако се улагало. Стотине милиона марака, или евра, уложено је у те објекте, као што је Клинички центар у Бањалуци, као што је Клинички центар у Сарајеву, па хоће и Добој свој центар, па болница у Бијељини, па болница у Невесињу.



41


Уложени су милиони. Шта је проблем? Проблем су кадрови. Нема ко да ради тамо. Нема квалитетне опреме, или је набављена опрема милионска, која није чак ни распакована, негдје, у тим центрима, зато што је купована ради добре провизије оних, који су трговали са свијетом. И то се данас зна. На жалост, они који су огрезли у криминалу, кад се тиче здравства и данас воде здравствену политику. Не мислим на Министра конкретно и Министарство. Њима свака част, али народ зна на кога мислим. Сада да се вратимо на зворничку болницу. Она има неких 10-ак милиона у минусу. Навешћу још само неке податке. Ја сам последњих годину, двије дана, ишао тамо, не да се лијечим, већ да посјетим нека лица и родбину. Искрено да вам кажем, кад човјек дође тамо, почев од уласка, до степениша, или лифта, па до оних амбуланти, или до соба, то је неред, неодговорност и сиромаштво, сиромаштво невиђено. Тамо пацијенти, изузев што имају кревете и нешто мало постељине, немају друго ништа. Немају друго ништа, ако не понесу од куће, или ако им неко не донесе мало бољу храну, немају чак ни то, колико треба. Ја нећу да говорим о докторима. Претпостављам да су они одговорни људи, квалитетни људи. Било би глупо да ја сада судим, колико су они стручни. То је бесмислено. Мислим да их има, приличан број, стручних, али тамо се није радило ништа, изузев што је тај број запослених драстично повећан. Број запослених је утростручен, иако на простору регије Бирач, већ 10 година постоје приватне поликлинике и ординације, које опслужују велики број грађана. Данас у зворничкој болници има око 320 запослених, а гледајте фрапантан податак. Ја сам, мало прије, навео да код нас, у нашем Медицинском центру 60% чине доктори, а у зворничкој болници чине 18%. Код нас медицинско особље чини 90%, ванмедицинско особље чини 10% запослених, а код њих чини 50%. Дакле, они имају више правника и некаквих економиста, него што ми имамо доктора. Друго, сви ти доктори имају своје клинике и поликлинике, неке везе и раде. Па, чак Директор болнице има одмах, уз саму болницу, своју ординацију. То су ноторне чињенице. И онда, кад сам кренуо да размишљам о овоме, ја сам имао разговоре и са директором, и са неким докторима. Јавно смо разговарали да ми то хоћемо, да ми то желимо да покажемо, да може боље, може јефтиније, квалитетније, стручније, да ћемо довести кадрове из Београда, да ћемо уложити своја средства, а не средства Министарства, да ћемо направити комфорне услове, уз савремену опрему, да желимо и њих да ангажујемо, под одређеним условима, да сарађујемо са зворничком болницом. Ти су разговори били врло коректни. Нормално је да смо ми понудили боље услове, него што имају доктори у Зворнику, јер није логично да доктор у Зворнику, или здравству уопште, прима онолико колико прима, али објективно, на сиромаштво, и то је много. О томе се ради. Ту неких посебних проблема није било. Међутим, очигледно је, да су они касније схватили да губе, прије свега, своје личне позиције, ја бих рекао. Није ту интерес ни болница, ни грађанство, што се може видјети кроз њихове изјаве, како они све то коментаришу. На примјер, ишло се дотле да се слика зграда „Дрина осигурањаˮ, коју ми правимо, па поред она стамбена, шаље се руководству Републике Српске и каже : „Ево какве Дукић клинике прави, по Милићимаˮ. То нема везе с памећу, иако су имали прилике да дођу и виде. То сам коментарисао на један начин, који је сасвим примјерен, јер је несхватљиво оно шта се доле ради, шта се радило. Министар и Министарство може без икаквога поговора да говори зашто то ради.



42


Он је једини, по Закону, овлаштен да смијени директора, то је јавна установа, да именује другога и завршена прича. То се ради писмом. Не мора чак ни да дође нико. Онаква бламажа, онаква фрка, галама, псовке, онакав вулгаризам на чланове комисије. Искрено да вам кажем, ја да сам био, у функцији Министра, ја бих поставио полицију на улаз, довео 20 доктора, овима забранио да улазе. Или да сам био Предсједник комисије, истјерао бих све, оставио само бившег и актуелног директора и рекао: „Да видимо, у чему је проблемˮ. Оне бламаже, које се данас шире, они који су највећи проблем правили, данас су управо највише угрожени, зато што имају један комформизам у том послу. Знате, могу да радим данас, сутра, прекостура и три наредна дана нећу. Одох негдје, мало да се возикам, или ћу да радим код некога приватно. То су људи, чије су позиције биле угрожене и онда су кренули, да кажемо ђоном, али ја мислим да им је то пропало. Ја сам, једном од тих, посало једну поруку, једном, који је био најгрлатији, који је био најгласнији, који се овдје у Милићима школовао. Довео га отац и рекао: „Дукићу, ево ти га, нека ту радиˮ. Овдје је учио занат доктора, хирурга, и добар је био, као хирург. Мислим да се данас сматра добрим хирургом, али оно што је показао, у ових мјесец дана, кроз овај конфликт доле, који је настао, потпуно је себе дискредитовао, као здравствени радник. Иако видим он иде по медијима, представља се, малтене, као неки херој, који је нешто направио. То што је направио, јад и биједа. Помиње он тамо и мене и не знам ни ја шта, зар су Предсједнику Републике важније, не знам приватне клинике, него болнице. Какве везе има Предсједник Републике са тим, никакве везе нема, апсолутно, то је та заблуда, ко је ко и шта је шта, тако да они не схватају да не управљају они. Када се данас тиче приватног сектора, данас капитал, финансијски и привредни, управља свијетом, не управљају ови други, они су у функцији овога, а не обрнуто. Код нас је то другачије схваћено. Ја сам њему посало поруку да је жалосно да он износи тамо, на званичном скупу, који се преноси, који се може наћи на порталима, да каже ми смо чланови те и те странке, то је просто невјероватно, да треба да будеш члан те странке, или неке друге странке, да би био неко и нешто. Ми смо тога и тога подржали и бирали и од њега сада очекујемо да нам то врати, што је бесмислено и за једну и за другу страну. Ја сам му само одговорио врло кратко, да докторе треба да штити народ, грађани, пацијенти, а не странке и одређени високи државни функционери.

ПИТАЊЕ: Вода за пиће, у Милићима, неисправна је већ дуже вријеме. Има ли Компанија „Бокситˮ посљедице због тога и да ли постоји начин да се то промијени, с обзиром да је то чест случај?

ОДГОВОР: Компанија „Бокситˮ, кроз ових неколико десетљећа, ради својих потреба, потреба становништва, грађана, не само општине Милићи, него и Власенице и дијела Сребренице, је изградила око 40 километара водовода. То је водовод Гуњаци - Подравање, водовод извор Тишче, Власеница - Алпро, водовод Николина вода - Милићи, ХЦ Залуковик - Милићи, гдје уложено око 10 милиона марака. Нисмо ми то радили из обијести. Прво, требало је нама, због нашег развоја и нашег концепта и то се показало добро, због становништва, запослених, чланова породица.



43


И сама чињеница да ми данас користимо природне ресурсе, као опште добро, желимо да дио тога добра се врати грађанима и народу. Улагали смо у то и ми смо спремни да и даље улажемо. Међутим, морам да кажем, да је то урађено све прије рата, кад је „Бокситˮ био у другом статусу и кад су Милићи били Мјесна заједница. И то што је тада направљено, то и данас тако јесте. Више је урадио Војин Савић, као тадашњи секретар Мјесне заједнице, обилазећи сва села и засеоке, градећи путиће, путеве, водоводе, далеководе и неку другу инфраструктуру, каптаже, више много је доприњео да, заједно са становништвом, то се изгради, него сви ови наши руководиоци, општински и Општина, послије рата, откад постоји, а постоји 25 година. Вода у Милићима је проблем од првог дана. Не што је нема довољно, него треба имати у виду да су та изворишта у карстном подручју, а карст је једна растресита, растурена структура земље, или земљишта, изнад изворишта, гдје има каверних пукотина, гдје киша, која пада, пролази и раствара минерале разне, мути то, ту су и одређене органске ствари, животињског поријекла, разноразне бактерије. Дакле са тог аспекта она није адекватна. Покушало се са хлоризатором то санирати, колико се могло. Није никада ријешено то питање. Шта када се вода мути? Она се мути управо због тих одређених материјала у себи. Одавно постоји та прича, да се ријеши то питање. Међутим, искрено, општинске гарнитуре, које су се смјењивале, последњих 20 година, то питање, уопште није интересовало. Вјероватно мање се купају, не треба им вода, или питање је да ли се и купају. Користе неку флаширану воду, јефтино, да ли као репрезентацију, да ли добију од некога, тако да нису поклањали пажњу томе, да кажемо виталном питању за човјекове потребе. Без воде се не може, а ако вода није квалитетна, опасно је конзумирати. Друго, развила се привреда овдје. Сада, на примјер, има 300.000 кокица на Фарми. Оне конзумирају, дневно, два пута више воде него хране. Значи ако је 200 грама хране, онда ако подијелимо 300.000, са да кажемо 0,2, то је негдје око 60 литара воде, дневно. Оне морају да имају квалитетну воду. Промјена воде, промјена температуре воде, доводи до тога да се смањује, драстично, носивост, а друго, ако вода није квалитетна, долази до одређених обољења и проблема, и ми имамо тај проблем, иако имамо на Фарми и нека друга изворишта, али она нису довољна. Имамо и друге садржаје, објекте одређене, угоститељске, трговачке и друге. На крају ту су и грађани, који конзумирају ту воду, одређени објекти и станови. Послиједње двије године, покренуто је то питање врло озбиљно, међутим не знам зашто је прошло мало више времена, да се конкретније приступи томе. Искрено да вам кажем, ја сам очекивао, имао сам информацију да ће ти пројекти бити готови, да се ради на томе, да ће љетос то почети да се гради, поготово што су паре обезбјеђене. Захваљујући господину Вишковићу, обезбјеђено је 650.000 марака, из одређених средстава, да би се направила та, такозвана, прва фаза. Она подрзумијева двадесет секунди литара што, ако се рачуна да човјек, грађанин троши око 150 литара дневно, довољно је за 12 до 15.000 становника, с тим да постоји могућност да се уради друга фаза, уз мања улагања, још 20 литара у секунди, што значи да се обезбјеђује вода квалитетна за неких 30-ак, или 50 година и камо среће да нас буде толико. Ја сам очекивао да то крене, била је прича, да ће ићи сада тендер. Управо је требао бити расписан тендер. Ја сам онда затражио од мојих сарадника, из грађевинске оперативе, да видим о чему се ради и јуче сам погледао тај пројекат и видио да је то просто невјероватно,



44


да је то једна скаламерија од пројекта, то није ни идејно рјешење, тамо у суштини нема основних елемената, да би се и расписао тендер, да не кажем градило. Имајући то у виду, ја сам дао налог, да данас оду горе, моји стручни људи, да припреме терен, да ми почнемо то да правимо, да ми то градимо, независно од тога, ни од ових пара, ни од Општине, ни од Владе, ни од не знам некаквих професора, некаквих квази стручњака, који кокодачу годину дана. Међутим, кад су дошли, па ми рекли, проблематична је локација, јер је ту ријека Јадар, поред те мале, да кажемо фабрике за прераду воде, а ту је предвиђено да се раде одређени објекти, филтер станице, мјешаонице, таложници. Ријека Јадар је само метар и двадесет нижа од тога, да у току већих падавина, отапања снијега, она нарасте за метар, два, три, онда је сасвим било за очекивати, да ће она да поплави те објекте. И не само то, ви мора да копате темеље, да спуштате то доле, испод нивоа Јадра. Ако то урадите, без обзира како извршите хидроизолацију, очекивати је да ће та прљава вода, а ми хоћемо да пречистимо ону изворску воду, доћи тамо гдје не треба, дакле нешто просто невјероватно. Онда сам ја разматрао информацију, са мојим сарадницима, да видимо да се тамо уради насип, два, три метра, да се уради одређена водозаштита обале и данас је одржан тамо један састанак. Морам да кажем да овај цио посао води Комунално предузеће, очигледно тамо нема кадрова и нестручни су, да лица која тиме се баве, су потпуно некомпетентна, не знају о чему се ради у суштини. Данас је одржан сатанак, гдје су ови моји кадрови, инжењери, били тамо. На крају контактиран је и тај пројектант, гдје му је речено: „Да ли сте ви били на терену, да ли знате за то, да се тамо не може у оваквим условима градитиˮ. Он чак нема ни геодетску подлогу, он чак нема ни један документ о пројекту, као што је рецимо хидромеханика, геомеханика, хидрогеологија, климатологија, а рађен је некакав пројекат. Онда је он рекао: „Па не знам, ја нисам тамо био, па ако је тако, ако је Јадар близу, онда ће се морати радити насипи, водозаштитаˮ, оно што сам ја већ рекао. И да скратим, договорено је, опет захваљујући Вишковићу, јер он је ту највише потурио леђа, да се у недјељу организује сатанак, стручних људи из „Бокситаˮ и из Општине, а у Општини их нема, да дођу пројектанти, да се прије свега запитају: „Шта си ти то радио, како је могуће да пројектујете, а нисте видјели ни локацију, ни терен? Како је могуће да направите тако грубе грешке? Да видимо шта ћемо?ˮ Јер, шта се може десити? Уколико не почнемо градити, те ће паре пропасти, ако се ове године не повуку та средства, она идуће године нису на располагању, улазе у буџет, па онда ваља поново тражити. Ја очекујем да видим шта ће они у недјељу договорити, али, ја претпостављам, тај њихов договор неће бити од неке велкике користи и опет ће бити неко замајавање, некакве приче. Носим се мишљу да ради заштите и интереса Компаније, да спашавам оно, што може бити угрожено озбиљно, ради интереса грађана овдје у Милићима, већ идуће недеље почињемо горе да радимо, без тендера, без пара, па ћемо градити како смо до сада градили, 40 километара водовода и многе друге садржаје, да то градимо и да то врло брзо, колико је могуће брзо радимо, да урадимо тај један савремен објекат, који ће дугорочно обезбједити да Милићи, грађани, индустрија, имају квалитетну воду.

ПИТАЊЕ: С обзиром да је забрањено кориштење зелених површина, у власништву Компаније, за одлагање огрева и паркирање, можете ли нам рећи како се та забрана спроводи и да ли постоје трајнија рјешења по том питању?



45


ОДГОВОР: Ако смо се одлучили да живимо у урбаној средини, гдје постоје паркови, гдје постоје улице, расвјета, комунална инфраструктура, онда морамо да се понашамо урбанизовано. Не можемо ми донијети трупац и резати га у парку. То је просто несхватљиво, да не кажем опасно и хигијенски и визуелно лоше, а друго још на туђем власништву. Одређени паркови и површине, припадају Компанији „Бокситˮ. То је наша имовина. Замислите, уђем ја у нечије двориште и режем тамо, зато што Компанији „Бокситˮ треба дрва, то је просто несхватљиво. Грађани, који су купили стан, су власници станова и та зграда има један метар тротоара и ништа више. Остало земљиште, ако није „Бокситовоˮ, припада Комуналном, или Општини. Значи, не може се користити, како ко хоће, а то у Милићима људи мисле, да могу да раде шта хоће. Тако су неке навике створене, ако је „Бокситовоˮ, онда је, по изреци, Алајбегово, може свако да черупа. Неће моћи више. Ја сам, на један пристојан начин, упозорио грађане, да то не могу да раде на „Бокситовојˮ имовини, да ћу подносити кривичне пријаве против лица, која то раде. Рекао сам, да дрва могу да се припреме тамо гдје се сијеку, на одређени начин. Да се довезу на одређени начин. Да се не угрожавају паркови. Да се из возила, било које врсте, то исјечено дрво, припремљено дрво, палетизирано дрво, унесе у подрум и никаквих проблема нема. Као што се ради сада. Ја морам рећи да је та инструкција, и то упозорење, достављено свим грађанима. Залијепљено је на улазе зграда, и дато на други начин, путем Интернета, путем Радија. Морам рећи да је 95 одсто грађана послушало. Зар није сада свима боље, када виде паркове. Ево, новембар је мјесец и нема сложених дрва. Замислите ви, ја дођем и сложим два метра дрва, поред зграде, на бокситовом имању. Мислим несхватљиво. Ја сам дужан штитити имовину Компаније. То је приватна имовина, да ли има 5.000 акционара, десет, или 15 мултинационалних компанија, или фирми, а има толико, или, да ли је то Миленка Лаловића, или „Савоксаˮ или „Бокситаˮ то је исто, то је приватно. Али код ових других, не пада никоме на памет, да оде неко да заузме имовину, што је сасвим логично. Али овдје то може. Ја обилазим ту имовину, сликам, снимам и грађани то знају. Имао сам прилике да видим како се то ради. Довезу се дрва на трактору, комбију, и одмах се уносе у подрум. Нема проблема, то се поштује. О ономе вешу, који се качи, то не само да није лијепо, него је ружно, чак није ни хигијенски. Како мисле осушити веш напољу, гдје има прашине, гдје има свега. А друго, има начина да се то суши и у кући, на тераси, са оним сушилицама, и на други начин, као што се то ради у градовима, а не да качимо, да показујемо шта то ми носимо, шта то ми имамо и то, не на тераси, него преко терасе. Комшиница види да ја имам бољи веш, него она. Вјероватно је то разлог. И то, колико видим, је сада боље, интервенисала је инспекција, постоје уредбе, не може се било како и било шта радити. Ја морам да вам кажем, прије 30 година, када сам радио ограду на тераси, морао сам тражити у Власеници, од надлежног органа, да ми дозволи да ставим дрвену ограду. Морао сам добити дозволу. Данас, они мисле да могу да раде шта хоће. Дакле, то се битно поправило и много љепше изгледа. И морам да кажем, искрено, да је највећи проблем био с овим најстаријим станарима, који станују у зградама и у дијелу, који је настарији, 40-50 година. Увијек је ту сматрано, да постоји право да се дрва слажу и режу у парку. Никад то није рађено у најновијим зградама, поред Јадра и полицијске станице. Тамо је увијек било више реда, чистије около. Знате, много је сад љепше.



46


Нормално, треба пуно тога да се уради. Прије свега, да се рјеши питање паркинга. Ја сам пролазио улицама и вјерујте, на локацији стара пијаца постоји 20 слободних мјеста за паркинг, али два аутомобила су паркирана у сред нашег парка. Сада замисли да ја паркирам аутомобил у парк тога Пере, у његово двориште. Он би га разбио, издувао би гуме, ако ништа више. Када смо почели сликати, пријављивати, онда се ствар поправила и то ћемо радити и убудуће. Ја тражим и подршку грађана, не ради Рајка, ја имам гаражу, него ради себе, да се научимо мало реду, да поштујемо ред, да поштујемо законе, да поштујемо уредбе и ако треба, да тражимо да се мјењају, ако имамо нека боља рјешења. На фону тога, ми смо некада имали гријање, за вријеме рата, централно, па смо покрали, уништили све што је било подстаница, поскидали радијаторе, заједничке просторије претворили у неке друге ствари. То смо ми урадили, није нико са стране. Има за гријање и других рјешења. Рађене су неке варијанте. Ми смо понудили и Општини и Комуналном предузећу да се тим варијантама позабаве, са грађанима. Ја добијем писмо, у коме грађани, неке зграде, пишу: „Нама кисне кров. Ми смо дугогодишњи радници, пензионери, дали смо пуно „Бокситуˮ, ред је да нам поправите тоˮ. Замислите ви такву причу. Просто несхватљиво. Ево узмите било коју зграду, која има 20 станова, на једном улазу. Да ти људи дају по 20 КМ, да узму кућепазитеља, да узму човјека који ће им кречити, фарбати, чистити, крпити, или да они то раде, али неће, нити хоће да дају 20 КМ, да им неко то ради мјесечно, нити хоће сами да се организују, него научили да им неко обезбједи прибор, обезбједи ријеку, или језеро, да напуни то рибом, да им напеца ту рибу, да им донесе кући, да им очисти, да им испржи, да им уз рибу још нешто припреми, да им сервира на столу и да каже можете ли сами да жваћете. Доста је тога, морате да знате да је давно срушен берлински зид и да Броза нема више. Да се сада вратимо на гријање. Има ту рјешења. Овдје се у Милићима, на примјер, производи пелет. „Савоксˮ ради пелет, продаје га. Данас се пелет тражи. Један је од најбољих енергетских материјала за гријање, најчистији и најједноставнији за манипулацију. Данас једном домаћинству, на примјер, које има стан од 60 квадрата, треба тона и по пелета, у току пет, или шест мјесеци. Пелет може да се држи у џаковима, има фантастично паковање, можете га држати у шпајизу, да не кажем у дневној соби. Постоје пећи на даљински, може да се управља њима. Ми ћемо сигурно, идуће године, кренути у производњу пелета, да користимо отпад, који имамо, јер смо реконструкцијом котловнице и сушара, дошли у ситуацију, да трошимо мање 30 одсто енергије, за своје потребе. Имаћемо вишка отпада и размишљамо да увеземо пећи на пелет, са одређених простора, прије свега Кине, нешто су повољније, и да их понудимо грађанима Милића, на отплату, на кредит, на дужи рок. Тако да гријање не би требало да кошта више од 100КМ мјесечно, укључујући и пећ и пелет, за стан од 60 квадрата. Дакле, то је рјешење. Нема дрва, а нису дрва баш јефтина. Она су јефтина, ако се сјеку у државној шуми, а 90 одсто наших грађана, Милићана, добија дрва из те шуме. То је истина. Према томе, понудићемо ту варијанту. Ми размишљамо чак у својим објектима да пређемо на друге системе гријања. Да ли су то топлотне пумпе, пумпа топлотна на ваздух, или да пређемо на пелет, видјећемо. Показала је рачуница, да је, на примјер, гријање на пелет 50 процената јефтиније, него на електричну енергију, или неке друге енергенте.



47


ПИТАЊЕ: Да ли Компанија планира да и у наредној години даје одређене погодности запосленима и одређеним категоријама становништва?

ОДГОВОР: Ми дајемо одређене погодности, прије свега, запосленима. Запослени добијају, за оно што раде, одређену накнаду, која се зове плата. Међутим, ми желимо да, запослени који раде, осјећају се у Компанији, као у својој кући. Да оно што раде, производе, стварају, да је то роба, која треба да се пласира, или коју они треба да купе, конзумирају, роба или услуге. Ту је рачуница направљена да учинимо, са једне стране, да запосленима живот буде лагоднијим, погоднији, занимљивијим, а истовремено, да кроз повећану трговину и обим трговине са робама и услугама, направимо већи промет, нормално, и да са смањеном маржом, а она је смањена због ових попуста, можемо да послујемо позитивно, што је опет интерес и запослених и Компаније. Дакле, није то рађено тек тако, него постоји рачуница. Оно што, данас, имају запослени у „Бокситуˮ, па дјелимично и грађани Милића, то нема нигдје. Крените у било коју област. Ево, здравства, образовања, превоза, услуга угоститељства, услуга трговине, кориштење одређених садржаја, културних и спортских и тако даље. То је нешто што нема нико. И не каже то Рајко! То говоре људи, који долазе из свијета. Долазе ту, екскурзије, екипе, да то сликају и сниме. Да виде како то у Милићима радимо. Мене зову, вјерујте, имао сам данас два позива из Сарајева, из Бања Луке, имају нека велика предавања професори, доктори, Универзитет, да питају како то ми радимо и да ли бих ја дошао да држим неко предавање. Искрено да кажем, не пада ми на памет. Нека се свако учи на својим примјерима и својим грешкама, у крајњем случају. Размишља се, да се уведу, за пензионере, додатне погодности, прије свега, за оне категорије људи, које су дале пуно, ја то морам да признам и за „Бокситˮ и за Милиће, а мислим да не примају довољно. Нисам ја за то ни одговоран ни крив, него неко други. Ја сам поменуо здравство. Ми издвајамо два милиона КМ, годишње, у Фонд здравства. Дому здравља, примарној заштити враћа се 700.000КМ. Дакле, три пута мање. Ми ћемо и убудуће плаћати тај допринос, два милиона, иако ћемо имати свој Специјалистички медицински центар и сносити значајан дио трошкова. То је допринос Компаније „Бокситˮ општем здравству и општем добру овог народа Републике Српске. Поред пензионера, размишља се, да се одређеним категоријама бораца, инвалида, уведу, такозване, сениорске картице, гдје би они имали одређену картицу, са одређеним подацима, и на основу тога проширио би се асортиман роба и услуга, на које би могли да имају одређени попуст, од 5, или више одсто. Било да купују у Робној кући, или да користе наше друге садржаје, Мотел, јавни превоз, да купују гориво на пумпи и тако даље. Дакле, размишљамо да се и то уведе и данас смо послали једно писмо Удружењу пензионера, са приједлогом, да се они око тога изјасне, да нам доставе списак тих лица. Не ради се само о пензионерима „Бокситаˮ, него генерално свим, па чак и онима који, да не кажем нас не воле, праве проблеме, дакле нема изузетака. Тако да би то било, додатно, што чини Компанија. Мало прије сам поменуо питање гријања, питање огрева. На томе радимо, а има ту интерес и „Бокситˮ. Узећемо неку малу маржу продајом тих пећи, узећемо маржу продајом пелета, али не толико да би то било неодрживо и скупо за кориснике.



48


ПИТАЊЕ: За крај разговора, имате ли нешто да додате, а што мислите да нисте рекли?

ОДГОВОР: Пуно сам тога рекао. Да ли то допире тамо гдје треба, не знам. Ја покушавам да оно што кажем, што радим, да преточим и у своје књиге, да остане то трајно. Ако сада, то неко не разумије, вјероватно за 10, 20, 50 година, ће разумјети. Када сам кренуо да пишем неке ствари о Милићима, нисам нашао ни један документ. Данас имате једну књигу, која ће за 50 година бити актуелна. Ко смо, шта смо, гдје смо, одакле смо, шта смо радили, како смо радили? То је један мој допринос, не из морања, него из људске потребе и жеље, да урадим што више и боље, и чини ми се да у томе прилично успијевам.



49



ПИТАЊЕ: Пословна година се, ускоро, завршава. Да ли сте задовољни постигнутим резултатима и да ли постоји нешто, што није реализовано Пословним планом, у 2017. години?

ОДГОВОР: Ми смо главне послове већ окончали и завршили. То значи, да смо радили добро и да смо, прије краја године, урадили оно што је било најбитније, а то је да смо извршили обавезе према нашим стратешким партнерима, прије свега према „Алуминиˮ. Испоручили смо око 8.000 тона боксита више, него што је уговорено, тако да, од прије два дана, испорука руде више не иде. Дакле, наш комплетан пословни План, везано и за производњу и за услуге, је извршен, у цијелости, онако управо како је планирано. Очекивати је да и ово што је остало, до краја године, се одради. Сви економски показатељи су такође онакви, како су планирани. Нешто је нижи, за око 6 милиона, приход, мало је мања и добит, али то из разлога што ми, први пут, како постоји Компанија, имамо огромне залихе. Дакле, ми на депонијама, имамо око 175.000 тона руде, вриједности 11 милиона марака. Када би то сада оприходовали, приход би био много већи, од планираног и имали би већу добит, од планиране. Међутим, то ћемо пренијети у идућу годину, да би могли релаксирано да радимо на припреми и откривци. Што се тиче инвестиција, инвестирали смо више, скоро за милион, него што је планирано и што је најважније инвестирали смо у оно, што доноси профит, производњу, а то је опрема. Од 8 милиона, укупних улагања, 4 милиона уложено је у опрему. Улагања у грађевинске објекте, била су око 2,5 милиона, затим улагања у Фарму, односно у јата кока носиља, око 1,5 милиона. Оно што је јако битно рећи, то је да су ова улагања, искључиво, из властитих средстава. Дакле, нисмо се задуживали, да би улагали. Имали смо затворен новчани ток и могли смо да финансирамо инвестиције из добити, из властите амортизације. Ми имамо, данас, више потраживања од обавеза, а то је јако важно. Већ сам рекао, да се нисмо кредитно задуживали, а смањили смо за око 3 милиона наш дуг. Наш укупан дуг до 2020. године, по основу кредита и лизинга, износи око 10-ак милиона марака, што је мање, него што су наше залихе, или отприлике мало више, него што је вриједност наше једномјесечне производње.

ПИТАЊЕ: Компанија „Бокситˮ усвојила је и Пословни план за 2018. годину. У чему се он састоји у погледу производње, производа, услуга?

ОДГОВОР: Наша основна пословна премиса је „корак испредˮ. Значи, морамо ићи корак по корак, али ми некада направимо и неколико

искорака и управо, у идућој години, наши пословни планови су много озбиљнији и већи, амбициознији, него што су били у овој години, који су изразито добри и можда најбољи за последњих неколико деценија. Само да кажем, неколико података. Планирамо, идуће године, повећање прихода за 18 %, а расходи ће расти за 17 %, што је добро, дакле мање него приход. Оно што је посебно битно је финансијски резултат. Добит планирамо да расте за 31 %, значи да радимо рационално. Ако још кажем, да ангажована средства остају на истом нивоу, 100 %, онда је то јако битно.



50


Онај ко се разумије, шта значе ови подаци, битно је да се то каже. Улагања су предвиђена око 7,23 милиона и она су мања, него у овој години, а ја ћу образложити, о чему се ради. Планира се повећање продуктивности 10 %, економичност 1 %, а рентабилност, односно добит по ангажованим средствима за 31 %. Планира се да просјечна плата расте за 14 %, оно што интересује запослене и планира се да број радника буде повећан за 8 %, или за око 60 лица. Када се тиче инвестиција, оне су доминантно у производне секторе. Конкретно, у сектору „Рударствоˮ око 500.000 КМ, с обзиром да смо ове године инвестирали пуно, у сектору „Саобраћајˮ око 1,2 милиона, а то је набавка нових аутобуса и неких других, прије свега, транспортних средстава. Ми смо већ уговорили пет „Сканиаˮ за превоз роба, за европско тржише и та возила треба да дођу у марту мјесецу. Затим у Фарму, се улаже око 1,5 милиона. То је набавка два јата, јер једно јато, од 100.000 кока, кошта око 800.000 КМ. Затим ту су одређени објекти, које треба изградити и завршити, као што је становање, као што је зграда „Дринеˮ. У Фабрику намјештаја улаже се око 1,5 милиона. Дакле, планирамо да реализујемо одређене програме, односно да завршимо овај циклус технолошких промјена, које смо до сада имали, у производњи намјештаја, имајући у виду чињеницу да смо на европском тржишту, да морамо одговорити врло ригорозним захтјевима европског тржишта и у погледу рокова и квалитета. Морали смо да уложимо врло значајна средства, ове године, око 2 милиона, у софистицирану опрему и настављамо са тим циклусом. Тамо ће се радити неки програми нови, као што је пелет, као што је термички обрађено дрво. Рачунамо да наставимо са улагањима у енергетски комплекс, да замјенимо котлове и дио сушара, и да обезбједимо већу количину роба, које могу да иду на кинеско тржиште, зато што је цијена изразито добра. Када се тиче градње, треба да се заврши објекат, који се гради на локацији код Мотела и има нешто, ситних улагања, у инфраструктуру, у околиш, везано за дирекцију „Дринеˮ. Око 500.000 КМ, планира се уложити у здравство, у нашу Специјалистичку болницу и у Медицински центар. То је набавка нове опреме.

ПИТАЊЕ: Ове године реализоване су и значајне инвестиције за Комапнију. Да ли ће се инвестирање наставити и у наредној години и која је најзначајнија Планом предвиђена инвестиција?

ОДГОВОР: Планирамо инвестирати 7,2 милиона КМ. Навео сам, које су то инвестиције. Дакле, тај инвестициони циклус се наставља

и улажемо да завршимо, оно што смо почели. Као што је Фабрика намјештаја, грађевинарство, да у континуитету радимо, оно што је неопходно, да би одржали производњу конзумних јаја, јер смо ми водећи, данас, произвођач.

Ми сваких 16, 18 мјесеци, излучујемо јато. У Транспорту, треба да зановимо нека средства, када се ради о аутобусима, односно, да повећамо транспортне капацитете, када се ради о превозу роба за европско тржиште. Дакле, то су та улагања.

ПИТАЊЕ: У 2017. години запослен је значајан број, нових, лица. Да ли ће тако бити и наредне године и који кадрови су Компанији неопходни?



51


ОДГОВОР: То је око 60 нових лица. То је, мимо запослених, који су на одређено вријеме, па су сада отишли, направљен је прекид. Дакле, већина њих, ако не сви, вратиће се, поново, од фебруара, па на даље. Нама ће недостајати око 60 запослених, због повећања обима производње, скоро у свим секторима, с обзиром да рачунамо, да повећамо укупан приход, за 18 %, а то значи да, ако нисмо повећали цијене на европском и домаћем тржишту, онда је ово повећање прихода, везано за повећање обима производње и услуга. Ради се, углавном, о квалификованој радној снази. Требају нам зидари, тесари, армирачи, дакле, грађевински радници. Требају нам металски радници, то су, значи, заваривачи, металоглодачи, металостругачи. Требају нам радници у Рударству, гдје су плате изразито добре и гдје су услови за рад сигурни и добри. Мање-више, да кажемо, то је тај кадар. Сада, оно што је овдје, код нас, у Милићима интересантно, је да наводно на Бироу има пуно, разних, занимања и струка, људи завршавају оно што мисле да им је најлакше, не размишљајући, сутра, гдје ће да раде и шта ће да раде. Али ево, ја им нудим да се доквалификују, да се преквалификују, да могу да добију послове у Компанији, да раде свој посао, да ријеше свој и лични и породични проблем. Међутим, ако се настави тренд, какав је био ове године, да ми на оглас, добијемо само једног неквалификованог радника, а на Бироу их је 300, онда није проблем Компаније, него је проблем, ја бих рекао, друштвени. Једноставно, имам осјећај да смо се одвикли од рада, да мислимо да нам неко други треба то да рјешава. Мора се то промијенити, апсолутно. Ја, једноставно, апелујем на ове, млађе, људе, док је још вријеме, да се преквалификују. Фантастичан је, на примјер, данас, посао једног возача у шпедицији, који добро зарађују, пролази Европу у најсавременијим возилима, види Европу, за туђи рачун. Морам рећи, да имамо, неколико случајева, гдје људи са високом спремом, траже да раде неке послове нижег образовања, а на Западу је то сасвим уобичајено. Нико Вас не пита да ли имате диплому и коју имате диплому. Код нас, још увијек, китимо се дипломама, а не знањем и вољом да радимо. Ми ћемо организовати одређене разговоре. Ја сам планирао, поново, можда до краја децембра мјесеца, да позовем одређени број људи, млађих, који имају тридесет, тридесет пет, четрдесет година, да им ово испричам, у Дому рудара, па ако желе да раде у Компанији, то је то. Ми школујемо неке кадрове, као што су дрвопрерађивачи, којих нама треба, годишње, најмање 20, а уписало се 14. Међутим, уписују економску, управну школу. То не треба никоме, објективно. Могу да раде у кафићима и могу да раде, можда, у неким киосцима. Али ево, у Дрвопреради су најсавременије машине, које данас постоје у свијету.

Дакле, један посао, који је врло захвалан и захтјеван. Човјек тамо ствара неке робе, обликује их, а ево изгледа да су, још увијек, кафићи интересантнији. Вјероватно ћу, ако стигнем, до краја овога мјесеца, имати разговор са онима, који стварно желе да раде.

Ја их на неки начин позивам да се пипреме, да дођу, да разговарамо, али само они, који имају намјеру да се доквалификују, преквлификују. Када кажем доквалификују, има људи који су завршили занате, а објективно то су, мање више, купљена занимања, тамо негдје по западној Херцеговини, или у окружењу, али то не значи ништа. Мора се доћи, научити. Ми ћемо сада, за ученике, који иду у дрвопрерађивачко одјељење, организовати, за вријеме зимског и љетњег распуста, да раде, да дођу, да један дан гледају како се ради, други дан да и они сами раде.



52


Даћемо одређени џепарац, обезбједити све што им треба и тако се једино кадрови обезбјеђују. Нама ће свакако требати и високо образованог кадра, управо због ових нових програма, али објективно ни тих кадрова нема. Ја сам, неки дан, био у Бијељини, на једном састанку, организовао га је Универзитет из Сарајева и просто постоје поражавајући подаци. Ви имате, данас, 50 одсто студената, у Републици Српској, који студирају друштвене науке, 10 одсто, само, техничке науке. Тада сам поставио питање Градоначелнику Бијељини: „Да ли има и један стручњак у Бијељини, који може направити производ, од онога што је њихов ресурс, дакле земља, производња хране, а не да праве намјештај, од ресурса, кога нема?ˮ Одговорио ми је: „Немемо ни једног, нико то не школује.ˮ У Власеници имамо Шумарски факултет. Ја нећу улазити у то, ко га је основао и коме треба, али објективно, данас би ми могли запослити пет инжењера у преради и производњи намјештаја, али тога кадра нема. Нема ни на Факултету у Власеници, не школује се, нити се школује игдје. Дакле, та прича треба приближити школовање, привреди и да треба да постоји привредна сардања и Универзитета, апсолутно, не стоји. Има проблема и око овога Факултета, или одјељења информационих технологија, у Милићима, зато што људи у Сарајеву сматрају да то треба да буде горе. Коме се студира, да иде у Сарајево. Кључно је то питање. Идуће године, нама ће требати 60 мајстора. Када кажем мајстора, онда подразумјевам да је и возач мајстор, и зидар, и армирач, и онај што ради на машини, у производњи намјештаја.

ПИТАЊЕ: Са зворничком „Алуминомˮ потписан је уговор, за наредну годину. Да ли се он разликује од уговора из 2017. године и каква је сардања са Фабриком договорена?

ОДГОВОР: Потписан је анекс, јер ми имамо Уговор до 2020. године, а онда годишње, потписујемо анекс. Ми смо тим, основним, Уговором дефинисали све, када се тиче и количина и динамике и оних основних узанси. Чак смо регулисали то, што је за нас јако битно, да у случају да дође до промјене имовинско-правног статуса Фабрике, неко је приватизује, ко зна, да се не може Уговор мијењати, у тим одређеним узансама и ми годишње правимо анекс. Ми смо тај анекс потписали. Не мијења се ништа, ни када се тиче количине, ни када се тиче цијена. Иако Фабрика има значајно повећање цијена својих производа, нису прихватили повећање наших цијена. Ми смо тражили повећање неколико марака, међутим, из неких разлога то нису прихватили. Али добро, видјећемо како ће се ствари даље одвијати.

Дакле, ту се ништа посебно није промијенило. Разговарали смо са њима и договорили се да мало повећају цијену у превозу роба, одређеним возилима, на европско тржиште. Вјероватно ћемо тај проценат и тај обим превоза повећати.

Већ сам рекао да купујемо возила. Договорили смо се да наставимо да им пружамо и здравствене услуге, када се тиче систематских прегледа, да одређене, комерцијалне, робе им нудимо, тако да та сарадња и по обиму и по структури се, да кажемо, битно мијења, у корист и једне и друге стране, јер само тако можемо бити пословни партнери. Када се тиче сарадње, она је коректна. Ја сам јуче имао један интервју, њиховом новинару, и направио сам једну ретроспективу, тамо од 1965. године, када је договорено да се у Милићима прави Фабрика, односно прави алуминијумски Комбинат.



53


Затим, када је Фабрика отишла у Зворник, је договорено да то буде матична Фабрика, па ће остале Фабрике бити дислоциране на овоме простору. Међутим, ништа се до сада није десило. Ми смо чак, због не примјене Друштвеног договора, оштећени, односно мање оприходовани, за ових година, око 150 милиона марака. Навео сам податак да је, на примјер, испоручено 25 милиона тона руде и да смо само пола марке добијали од њих, за проширење материјалне основе, то је око 12,5 милиона. Дакле, било је проблема. Ја сам једини ту, што кажу, вјечити, а садашњи Директор доле, или Предсједник Управе, је деветнаести. Ја се надам да ће мало дуже остати, јер сардања са њим је врло коректна, он је на крају грађанин Милића, станује у Заклопачи. Прије њега је био Матић, који је код нас и радио, био је директор „Дринеˮ и директор финансијског сектора у „Бокситуˮ. Оно што је јако битно за „Алуминуˮ, то је да она, сада, стабилно ради. Нисам сигуран да нема неких, побочних, удара и да тога неће бити, али те се ствари рјешавају. Имали сте прилике, да пратите и понашања, у том контексту, Предсједника Републике, који је у Зворнику, када је било отварање, рекао одређене ствари, везано уосталом и за ту концепцију развоја Фабрике, говорећи како будући погони, који се праве, данас, у Фабрици, а неколико је већ реализовано и реализује се, сви они могу бити дислоцирани из Зворника и ми управо на том фону и разговарамо. Чак сам ангажовао водеће инжињере из Фабрике, да раде за нас, на том плану. Постоје договори и постоји добра воља, да се један од тих капацитета, додуше нисмо још дефинисали који је, изгради на подручју Милића и ја мислим да ћемо врло брзо знати о чему се ради. Дакле, сарадња са Фабриком је, за сада, добра и надам се да ће, у идућој години, бити још боља и успјешнија. Додуше, ми увијек имамо ту потраживања неколико милиона, али то је тако годинама и то није спорно.

ПИТАЊЕ: Да ли сте задовољни радом Специјалистичког медицинског центра и због чега се оснива Специјална болница?

ОДГОВОР: Ја сам о томе до сада говорио, али да неке ствари објасним, јер су се, у међувремену, десиле неке, битне, промјене, које нисмо очекивали, када смо кренули у овај посао, прије годину и нешто дана. Када смо формирали Специјалистички медицински центар, мислили смо, да у оквиру њега развијамо и ове друге дијелове медицине, као што је Хирургија, Породилиште и имали смо и дозволу надлежног Министарства. Међутим, с обзиром да не постоји усаглашеност одређених Закона, један Закон о здравству каже овако, други Закон о фонду здравства другачије, испоставило се да ми не можемо да направимо Уговор, као Компанија, у чијем саставу је био тај Медицински центар, са специјалистичким амбулантама, Хирургијом, Породилиштем.

Фонд, уговор може да закључи само са правним лицима. Онда смо у договору са Министарством и Директором Фонда, провели одређене процедуре, Скупштину акционара и направили следеће, што је по мени сматрам и боље и треба да функционише добро. Дакле, ми смо, управо данас, добили рјешење Министарства, да можемо да са Фондом закључимо Уговоре, када се тиче Специјалистичког медицинског центра. Он ће пословати као Радна јединица у саставу Компаније „Бокситˮ, а у његовом саставу биће оно што је најбитније, дакле, Породична медицина.



54


Када о томе говорим, онда, сви запослени и чланови њихових породица „Бокситаˮ, „Милексаˮ, „Дринеˮ, треба да се тамо пријаве, јер ми треба да закључимо Уговор са Фондом. Дакле, да наплаћујемо од Фонда, јер ми плаћамо здравствене обавезе, а да би то могли да радимо, мора да имамо око 1.800 осигураника. Значи, Породична медицина, закључује Уговор са Фондом. Друга амбуланта је Медицина рада. Ту се не закључује Уговор са Фондом, јер то се плаћа. Ко год ради љекарски, или систематски, на примјер, као Фабрика из Зворника, која има преко 1000 својих радника, који врше систематски, они то плаћају, по одређеним цјенама. То је тако. Трећа амбуланта је Гинекологија. Дакле, ту такође ћемо закључити Уговор са Фондом и ми смо испунили све услове, када се тиче Специјалистичког нашег центра и тих амбуланти, које могу да функционишу везане са Фондом и у оквиру система „Бокситаˮ. Спровели смо договор са Министром, надлежним, господином Богданићем, за кога имам само ријечи хвале, јер је био, не да кажем, на нашој страни, него је човјек једноставно видио, да у овоме здравству има свега и свачега и што је, на жалост, најгоре, имамо ту, у комшилуку, неке појаве, које нису баш примјерене. Желећи да покаже да се може радити и боље у том здравству, дао нам је пуну подршку и ми смо добили од Министарства све што смо требали добити. Предали смо документе Суду, да се то региструје и очекујемо да ћемо већ уторак, или сриједу идућу, имати регистровану и Специјалистичку болницу, као привредни субјект, која ће имати Хирургију, Општу хирургију и оне хируршке гране, одређене, да не набрајам. Све оно, дакле, данас, што ради савремена медицина и нормално Породилиште са Гинекологијом и Акушерством. То ће радити та Болница. Све у свему, то је под истим кровом, то је „Бокситовоˮ 100 одсто. Ту смо се договорили око кадрова, око опреме, око цијена пружања услуга. Дакле, ово све што је Болница, то ће бити наслоњено на Фонд. Ми ћемо фактурисати Фонду те услуге. Те услуге су сигурно мање, него што оне објективно коштају. Ми не можемо да наплатимо од Фонда оно колико ми плаћамо Професорима, Специјалистима, али то је наша ствар, то ћемо покривати на други начин. Наставићемо и даље да промовишемо Породилиште, тако што смо створили тамо идеалне услове за породиље, за докторе и за медицинско особље, које тамо ради. Јуче је дошао један савремени рендген, седмица, који може да ради оно што, данас, једна савремена, ултразвучна технологија ради. Дакле они имају тамо све услове. Наставићемо и даље да дајемо надокнаде, или награде, од 1000 КМ за свако новорођенче. Добро је ово, што је и Влада Републике Српске, односно Парламент, усвајајући економску политику и буџет за идућу годину, коначно се отрјезнила и схватила да можемо да причамо приче да волимо Републику Српску, да градимо ауто-путеве, али ако нема наталитета, ако народ одсели, џаба нам и школе и цркве и ауто-путеви и мислим да је то најпаметнија ствар коју су урадили. Нека и други иду нашим примјером.

Ми немамо амбиција да будемо ни локална Болница, ни локални Медицински центар, него да будемо референтна и Болница и Медицински центар и не само за подручје Републике Српске, јер смо имали већ и разговоре са Директором Фонда и са Министром и они то од нас и очекују. Очекују да већи број пацијената, који је до данас ишао у Федерацију, или преко Дрине, да може, овдје, бити збринут. Све до сада што је урађено урађено је феноменално. Ми имамо 32 доктора, а од тога је 20 и нешто, у радном односу, а од тога, 11 Професора.



55


То су врхунски стручњаци, свјетског гласа, углавном са подручја Београда. Имамо опрему, коју смо набавили, која је врло савремена, софистицирана. Што се тога тиче, размишљамо идуће године, то је ушло у инвестиције, да уложимо тамо око 500.000 КМ. Идеја је да се реконструише простор у наставку амбуланти, гдје је сада Центар за социјални рад, а да њима обезбједимо горе, у старом објекту услове, чак боље, него што сада имају. Тамо би смјестили овај радиолошки блок. Значи, планирамо да набавимо, поред мамографског апарата, који имамо, један савремени, дигитални редген, а он је већ и дошао код нашег испоручиоца. Размишљамо да набавимо оно што је, можда, најзначајније, магнетну резонанцу, мало јаче снаге и квалитетнију, на примјер Т3, да набавимо скенер. То се планира идуће године. У идућој години, вјероватно ћемо адаптирати и оно поткровље, гдје има око 800 квадрата, али видјећемо како ће се ствари развијати на тржишту, јер све је ово тржиште. Е сада, када се тиче цијена услуга, што је јако битно за запослене и за грађане Милића, пензионере и остале, ићи ће се на то, да свако, ко долази у Специјалистичку амбуланту, или иде горе, у Болницу, плаћа оно што је партиципација. Дакле, без обзира да ли га прегледа наш доктор, или доктор са стране, не знам колико ће то бити, на примјер, 10 КМ, а ако је у питању Професор нешто мало више. Ја сам сигуран, да нико одавде неће кренути даље, зато што не плаћа ништа више, него што би плато, на примјер у Зворнику. Али, ја сам убијеђен, да ће велики број грађана из Зворника и са ширег подручја, доћи овдје, зато што су то врхунски стручњаци, које данас нема ни Република Српска, ни Бања Лука, ни Сарајево. Ми смо покупили најбољи кадар из Београда. Имамо врхунске услове и за боравак и када се тиче амбуанти и када се тиче Болнице.

ПИТАЊЕ: Какав ће бити концепт рада Болнице и када ће бити потписан уговор са Фондом здравственог осигурања?

ОДГОВОР: Ми смо се договорили са Фондом да од половине јануара мјесеца, завршимо све радње везано око регистровања. Међутим, ми ћемо већ, око половине идуће недеље, имати све то завршено. Тако да, ја мислим, да ћемо врло брзо потписати Уговор са Фондом. Али, потписали не потписали, Болница ради, она је регистрована, никаквих проблема нема. Додуше ми то не фактуришемо, никоме не наплаћујемо. Ми смо имали одређени број, врло сложених операција, амбулатног типа и горе, под општом анестезијом. Дође човјек у тешком стању, из Власенице, оперише се, проведе 3-4 дана у апартману, устане и оде. Нити шта плаћа, нити га ко пита да ли треба да плати. Тако исто и у Породилишту. Они потпуно раде, они су регистровани, с тим што ми не неплаћујемо ни од кога ништа и не фактуришемо никоме ништа, а рекао сам како ћемо радити.

Ево, на примјер, да гинеколошки преглед Фонд плаћа 10 КМ, међутим објективно ви данас било гдје да одете то је много скупље и то морамо ми да покривамо. Тако да ја лично мислим да, с обзиром на оволико труда, колико је уложено и око организовања и око опреме, око кадрова, што је најважније, јер су кадрови најбитнији, да ће ово бити примјер, не само на овим просторима и у Републици Српској, него и шире, како се може организовати здравство, прије свега ради интереса грађана, људи, а ја апелујем на све, да је боље спријечити, него лијечити. Немојте оно што се каже: „Никада није био код доктора, па је умро.ˮ



56


Зато и јесте умро, зато што никада није био. Врло је важна та превентива и зато сам ја, својом инструкцијом, обавезао све запослене у Компанији „Бокситˮ, оба пола, да ураде све оне претраге, који су да кажемо неопходне, да би могли да прате свој здравствени статус. Ми имамо уговоре са неколико значајних Компанија, Фирми, Институција, тако да рачунамо да ћемо идуће године, имати, отприлике, када се тиче Медицинског центра и када се тиче Болнице, око 30.000 пацијената.

ПИТАЊЕ: „Бокситˮ је на себе преузео обавезу да ријеши питање снабдијевања чистом водом грађана Милића. Да ли је требало чекати до сада да се то питање ријеши и шта је то што „Бокситˮ планира да уради?

ОДГОВОР: Нажалост, једно од виталних питања и проблема, које је требало рјешавати, у протеклих десетак година, у Милићима, је било питање квалитетног снабдијевања водом грађана и других потрошача и упоредо довољном количином. Осамдесетих година, ја сам се тим озбиљно бавио и тада је, кад се тиче Милића, урађен један врло савремени, у то доба, моћан водовод. Извршена је каптажа Николиних вода и доведена вода, урађен резервоар и примарна мрежа и од тада, до данас, није пуно урађено, односно није урађено, ја бих рекао, скоро ништа, односно само оно што је направио „Бокситˮ. Након тога смо урадили још један вод до резервоара, од централе из Залуковика, са намјером да повећамо капацитет за неких двадесетак литара у секунди. Показало се да је та вода често мутна, није исправна. То је познато већ дуже времена. И то што је требало рјешавати, последњих десетак година, рјешавано је у суштини како не треба, а и ови покушаји последњих годину, ја бих рекао, били су једна обична импровизација. Наиме, о чему се ради. Прво је требало сагледати ко су потрошачи, шта је примарна мрежа, шта је секундарна мрежа, колики су губици, како се троши вода, како се плаћа та вода. Колики је степен наплативости и колико уопште треба те воде, данас, а колико ће требати, за наредних, 10, 15 година. Не улазећи уопште у то, без икакве анализе, кренуло се у пројектовање неког постројења, горе у Залуковику, односно у Заклопачи, за пречишћавање. Прво се мислило за 80, па 40, па 20 литара по секунди воде и то ове воде са ријеке Студени Јадар, која би се, на неки начин, у постројању, прерађивала. Испоставило се, ових дана, да је то непотребно и да кажем само, да би то постројење коштало око милион и по марака. Дати су погрешни подаци пројектантима, кад се тиче мутноће воде. Примјера ради, да има тридесет до 40 честица у литру воде, међутим, има десет пута више. Узет је узорак са чесме, а не са Јадра. Пројектанти, који су то радили, радили су то, онако шалабајзерски, и кад сам се ја, са мојим стручњацима укључио, видио сам да се ради, просто речено, о глупостима.

Локална власт, очигледно, је имала намјеру да ријеши то, али немајући ни знања, ни снаге, а поготово у Комуналном предузећу, нису се позабавили оним што је кључно питање. Прво да видимо колико стварно воде треба становништву Милића? Када кажем становништву Милића, мислим комплетном простору, које гравитира овој водоводној мрежи. Прије неколико година, на моју иницијативу, каптирано је врело у тунелу Жутица и показало се да је та вода изразито добра. Има око 10 литара воде по секунди, од тога је каптирана половина, половина је прелив. Значи вода, која је вишак.



57


Ако се има у виду, да су Николине воде капацитета око 10 литара у секунди, онда ми са та два изворишта, са којих је квалитетна вода, имамо око 20 литара по секунди. Ако узмете, да дан има негдје 86.400 секунди, па помножите то са 20 литара, онда ћете ви добити око 1.720.000 литара, днево. Затим, ако, данас, један грађанин, отприлике, Фарма и сва комплетна наша индустрија, троши око 100.000 литара, онда испада да, сваки дан, грађанин троши 100, 150 литара дневно воде, што је, да кажем, за наше услове мало претјерано, јер је то, отприлике, неки европски ниво. Ми имамо воде за отприлике 15.000 становника. Камо среће да нас толико има, а вјероватно за наредних 20, 30 година неће бити. Дакле, поставило се питање зашто сада правити уопште постројење, пречишћавати воду, која је ризична и дискутабилна, у сваком погледу, на начин, који технолошки није био сигуран да ће се ријешити, уложити толике паре, а да нисмо уопште имали у виду ово о чему ја причам. Дакле, ако се захвати комплетна вода са изворишта Жутица, тих 10 литара, а нема разлога да се не захвати, и ове Николине воде, које се ту и тамо повремено муте, онда ми имамо воде, у Милићима, за наредних 20, 30 година. Извориште Жутица се не мути никада, нити има проблема бактериолошких. Извориште Николине воде, рекао сам, повремено се мути, али врло мало. Са врло мало инвестиција, можда која десетина хиљада марака, направе се два филтера и неки мали објекат, и ријешио би се проблем. У базену, који има 1.000 кубика, постоји главна станица, која рјешава то питање бактериолошког статуса воде. Дакле, вода, из Николиних вода, долазила би у базен, повратно би се снабдијевали потрошачи, сад да не објашњавам неке детаље, дакле та би вода ишла новим цјевоводом. Овај цјевовод азбестни, који се користи тридесет и нешто година, мора се избацити. По Закону је забрањено коришћење азбестних цијеви. Кроз базен би ишао цјевовод, односно цијеви од „фиˮ стотину милиметара, пластичне, да се снабдијевају потрошачи. Дакле, ријешило би се и законско питање и, како бих рекао, добили би квалитетну воду, с тим што би онда, од Дервенте, ишли са цијевима од 100 милиметара до резервоара. Дакле, то су сада техничка рјешења. То све скупа кошта неупоредиво мање, него ово постројање да правимо горе, које нам не треба, апсолутно, и друго не рјешава проблем квалитета воде. Шта је у ствари проблем у Милићима? Проблем је што 50 посто те воде се расипа. Има око 5.000 потрошача. Рачуна се да ова, два изворишта, користи око 80 одсто становништва, а негдје око 20 процената, су периферна подручја, која имају своје, локалне, водоводе. Проблем је што ниједно домаћинство, поготово домаћинства у зградама, немају адекватне и квалитетне водомјере, или немају никако, тако да троше воде колико ко хоће. По изјави Директора Комуналног предузећа, скоро свака кућа има и чесму у дворишту, која није прикопчана на водомјер. Наводе, на примјер, податке да има овдје неких локала, који су плаћали мјесечно 17 марака, чија је потрошња наводно два кубика мјесечно, дакле без водомјера.

То су просто невјероватне ствари. Велики број грађана Милића и ових приватника, има огромне дугове, неки по пар хиљада марака. 10 година нису плаћали. 400.000 КМ дугују потрошачи Милића. За те паре, може све ово да се уради, дакле комплетно, о чему сам говорио. А платиће сви. Прво, набавићемо водомјере. Постоје данас дигитални водомјери, дакле, може са рачунара да се очитава потрошња воде, у сваком домаћинству. То је једна варијанта. Купићемо можда и неке јефтиније.



58


Домаћинства морају онда да сносе дио трошкова, ако не све трошкове, за набавку водомјера, за уградњу. Дио трошкова треба да партиципира локална заједница, дио Комунално предузеће. Вјероватно ћемо се ми ту укључити, јер смо и ми, на неки начин, велики потрошачи. Зашто ово радимо? Зато што имамо и ми огромне штете и проблеме. На примјер, Фарма кока носиља. Тамо постоји технолошки режим. Ако је проблематична вода, ако се не дотури благовремено, онда долази до великих проблема, велике пометње. Доводи се у питање здравствени статус, пада носивост и то значајно. Да не кажем да и у другим нашим секторима и објектима, имамо штета, ако нема воде. Дакле, ми смо јако заинтересовани да се ово ријеши. Највећи потрошачи воде су запослени у „Бокситуˮ и они који су на неки начин везани за Компанију. Ја сам затражио списак и добићу га врло брзо и сви они, који у „Бокситуˮ нису то питање регулисали, биће дужни да то врло брзо регулишу са Комуналним предузећем, да то плаћају, иначе ће им се одбијати од плате, хтјели не хтјели. Други, који раде са „Бокситомˮ, као пословни партнери, мораће исто то да ураде. Јер просто је несхватљиво да неко има паре за цигаре, за пиво, за ауто, за бензин, за све, а нема за воду. Не заборавите, наши су преци живјели и без телефона и без мобилног телефона и без електричне енергије, али не без воде. Чак је наука доказала са се може дуже живјети без хране, него без воде. Оно што је најважније, је да је наш организам сачињен деведесет посто од воде, а ми то хоћемо да не плаћамо. Замислите сада, људи возе џипове, по кафићима се проводе, иду на море, а не плаћају воду. Има их који дугују и по неколико хиљада марака. Може то да се репрограмира, да се направи договор са Комуналним предузећем и то ће се морати урадити. Ја вам тврдим да ће свака марка бити наплаћена и доста је више тих, којекаквих, хохштаплераја по Милићима. Ко мисли да може другачије, нека тражи на другом мјесту, да ради другачије, овдје неће моћи. Неће моћи правити штету ни Компанији „Бокситˮ. Зашто ја кажем запослени ће морати платити? Не може он радити у Компанији, а својим понашањем, или не понашањем како треба, доводити у питање статус и функционисање те Компаније. Тако исто и остали, пословни партнери. Ко ће да ради са нама, онда мора поштовати одређена правила. Ја сам већ дао налоге, одређеним, стручним, кадровима у „Бокситуˮ, у Комуналном предузећу, шта треба да се ради. Ангажовао сам једног од најбољих, данас, стручњака с ових простора, господина Владимира Потпаревића, некада је радио у Влади Србије, сада има своју приватну кампаниу. Он је овдје долазио, разговарао сам са њим. Сам је рекао да се чуди, да се кренуло у тако нешто, када има воде и вишка и на све стране. Милићи леже на води. Ту су три ријеке, ту је колико хоћете рјечица и изворишта, а ми кренемо да радимо нешто, што је бесмислено, да прерађујемо тамо неку воду, која је проблематична са сваког аспекта. Са њим сам се договорио да се изврши мапирање, односа скенирање, комплетног система примарне и секундарне мреже у Милићима, и водоводне и канализационе, да се уради такозвани мастер-план, колико и шта треба урадити, да се то доведе у савршено стање, да се може даљински управљати са тим и да се обезбиједе средства, која се могу данас добити из одређених Фондова.

Ја морам да кажем да је захваљујући господину Вишковићу, Влада била обезбиједила за овај пречистач вода, око 250 хиљада и није уопште проблем, ако наплатимо ова средства од Владе, што су већ обезбијеђена, све ово можемо ријешити. То је упола мање, него што би коштао објекат, који треба радити, а не знамо шта ће нам. Замислите ви, градимо објекат да пречишћавамо и прерађујемо 20 литара воде, а 20 литара воде, коју имамо квалитетну у два изворишта, не користимо ни пола



59


од тога, или оно што користимо, расипамо, не плаћамо. Тако да ће се ово питање рјешавати, ја се надам врло брзо и да неће бити проблема, које данас имате. На примјер, ја сам јуче био запањен, када је мени директор Комуналног предузећа рекао да ми имамо, горе, у базену толико муља, да тракторима извозимо. Дакле, просто невјероватно. Кроз те цјевоводе упумпавана је и добра вода и мјешала са мутном водом. Ријешићемо врло брзо питање, квалитетно и квантитетно снабдијевање водом запослених, грађана, односно других потрошача. Увешће се реда у плаћању. Просто не могу да вјерујем, да један кафић, који има одређени промет и без воде не можете радити, плаћа 17 марака. За годину дана платио 17 марака. Троши дневно толико. Има људи који, по 10 година, нису плаћали ништа. Не може тако.

ПИТАЊЕ: Да ли ће да буду можда посебни услови, везано за „Бокситовеˮ раднике, који имају велика дуговања, да отплате своје дугове према Комуналном предузећу?

ОДГОВОР: Нека се договоре са Комуналним предузећем, да се направи репрограм, да се каже имам сада дужан, не знам, 1.000 марака, могу то да платим за двије године, па ћу плаћати сваки мјесец по 50 марака. И плаћаћу приспјели дуг. Ја морам да похвалим грађане, који станују у стамбеним објектима, јер имам информацију да 90 одсто тих, који станују у стамбеним објектима, измирују своје обавезе. Проблем је са грађанима, који имају одређене, да кажемо, локале, привредне објекте, који имају приватне куће и чесме. То је велики проблем. Они су и највећи потрошачи и највећи расипници, а најлошије платише.

ПИТАЊЕ: За 50 година непрекидног рада у Компанији, направили сте прославу јубилеја, коју сте самофинансирали и тим поводом промовисали сте и вашу шесту књигу. Да ли је можда Компанија, или неко други, требало да озваничи Ваш јубилеј, с обзиром да сте једини запослени, а и грађанин, са толико година радног стажа?

ОДГОВОР: Пошто нико нема старији од мене, ни по радном стажу, ни по годинама, у Компанији, дакле, било је логично, да онај ко је најстарији и најдуже у Компанији то и организује. Шалим се мало. Ја сам лично хтио да то урадим. Било је неких понуда, да се то мало организује другачије, јер на неки начин хтио сам да обиљежим тај јубилеј, 50 година. Прошло је релативно брзо, да сад не причам причу о том првом дану, као да је јуче било, кад сам се враћао са Рудника. Горе смо купили неке конзерве, да у некој бараци једемо, па нисмо имали чим да једемо, па нам се аутобус покварио, Станко Цветковић је возио, отишао је неки кардан, остали смо горе на Жутици, па смо дошли пјешке, а то је, ето, тако прошло...

Шта је за то вријеме урађено, може да се види и овдје, и у околишу, и у књигама има написано, и остаће то за мало дужа времена, јер човјек треба да направи много више, од онога што њему треба, да би на неки начин служило, када њега не буде. Ја сам се увијек водио тиме да је боље дијелити, него просити, и да је боље бити домаћин, него гост. И управо полазећи од те максиме, сматрао сам да нема разлога да неко други то организује.



60


Искрено, нисам баш пуно ни очекивао, да ће се неко тиме бавити, тако да је то било одлично. Били су скоро сви који, су били позвани. Искористио сам прилику да промовишем и своју шесту књигу, која је, морам рећи, искрено, наишла на врло добар одјек. Људи зову, траже. Већ хиљаду тих комада је подијељено, прво издање. Ускоро се мора радити и друго издање. Мислим да су и тамо присутни, имали прилику, да на неки начин, заједнички то обиљежимо, на нивоу, како се то заслужује. Мислим да је било лијепо. Приватно, из разлога што сам ја то на неки начин организовао, а и платио сам те трошкове. То је, мислим, најмањи проблем. Снио сам све те трошкове и музике, и трошкова у Мотелу. Тако да, да нисам имао одакле, не бих то ни платио.

ПИТАЊЕ: У посљедње вријеме, на подручју општине Милићи су чести, или донекле стални, прекиди у електроснабдијевању. Компанија „Бокситˮ трпи одређене штете. Да ли сте већ предузели одређене кораке, по питању тога?

ОДГОВОР: То се дешава већ дужи период и просто је невјероватно. Имате данас Компанију, која се зове Јавно предузеће „Електропривреда РСˮ, која има монопол, једина је на подручју, која производи, дистрибуира и продаје електричну енергију. Дакле, може да ради шта хоће, а то је данас недопустиво, у тржишној економији. Они су сами себи довољни, добро су ситуирани, врло високе плате. Добијају све што им треба. И зимницу, регресе имају, не плаћају електричну енергију и очигледно да их није баш пуно брига шта је са потрошачима. Кад им затреба мало више, они повећају цијене, искључују, ако неко не плати, а они могу да искључе свакога, у свако доба. Нешто што је, просто, несхватљиво. Ја морам да кажем, да је Компанија „Бокситˮ уложила огормна средства, на овом подручју, не само Милића, Сребренице, донекле и Зворника и Власенице, можда десетине милона марака, у изградњу магистралних и, да кажем, примарних и секундарних електричних водова, трафо-станица. И све је то пренешено Електропривреди, без икакве надокнаде. Ја сад нисам ни очекивао, нити очекујем, да ми имамо некакав приоритет. То је све рађено ради потребе овога простора и потребе, прије свега, Компаније. Међутим, да постоји такав маћехински однос према овоме простору, то је невјероватно. Ми трпимо огромне штете, а само да напоменем да, прије неколико година, када је пао један стуб горе, према Руднику и према Црвеним стијенама, да је требало мјесец дана, да га они намјесте, подигну, склоне високо-напонски кабал. Ми смо тужили Електропривреду и наплатили смо 800.000 одштете. Ми смо припремили и сада један тужбени захтјев, који ће бити врло велики, сигурно неколико милиона, јер Компанија трпи огромне штете. Очекивати је било, да локална заједница одређене мјере предузме, да интеревнише, да се ово стање санира, јер просто је невјероватно да, у свим временским приликама и неприликама, долази до прекида. На примјер, јуче је било осам прекида.

Дуне мало вјетар - прекид, превише топло - прекид, превише хладно - прекид, зими, љети, у свако доба прекиди су и оно што је просто невејроватно, ми имамо неколико пута више прекида, него што имају Власеница, Шековићи, неки простор около, што значи да је овдје ситуација потпуно неуређена. Не знам шта ови, у Милићима, могу да ураде, али чини ми се да су њима свезане руке, тако да полази то све од Електродистрибуције из Бијељине.



61


Већ сам рекао да је то друштво, које ужива у томе, што је у тој Компанији. Што се тиче штете, коју имамо, ја ћу узети примјер Фарме. Тамо се једанпут гаси свјетло навече, једанпут може палити, ујутру. Сваки поремећај направи хаос у Фарми. Коке су научиле ујутру, када им се пали свјетло, да крену да носе. Ако се у току дана пали и гаси, ту су проблеми. Дакле, долази до драстичног пада носивости. То је, на примјер, Фарма. Фабрика намјештаја, тамо су софистициране машине, или Картонажа. Тамо се убаци програм и оне раде по програму. Када то стане, онда роба, која је ту негдје, у процесу рада, или у лакирници, постаје шкарт. Те машине морају поново да се ресетују. То су велики проблеми. Ти проблеми су присутни и у другим нашим секторима. На примјер, подземна експлоатација. Ако данас неколико пута нестане електричне енергије, а немате вентилацију, не можете да радите. Немате одводњавање, ви не смијете радити, морате изаћи напоље. Штете су, ко не разумије, много веће. Ево, ја сам неки дан разговарао са директором Електро-Бијељине, писао сам неколико писама и генералном Директору и нису се удостојили да одговоре, на та писма. Након тога ја сам предузео мјере, дао сам налог да се забиљеже све те штете, које ми данас имамо и урадићемо оно што смо некада већ радили и оно што већ неки други раде. Ја знам, на примјер, да власник производње намјештаја и дрвопрераде у Тишчи, такође их је тужио и добио их је и плаћају му све штете. Тако да ће ових дана бити поднијет одштетни захтјев. Мене је звао тај Директор Електропривреде и рекао да ће доћи да види, да поразговарамо. Ја сам рекао да нема потребе да се ми видимо, да разговарамо. Ти дођи са конкретним приједлогом, како ти то мислиш ријешити, да ових проблема нема. Ако мислиш доћи да попијемо кафу, немој ни долазити. Дакле да завршим овдје причу. Ово је крајњи безобразлук. Просто нешто невјероватно, невиђено. Ми смо уложили огромна средства, дали им та средства, не очекујући да будемо привилеговани, али очекујемо да сваки грађанин Милића, сваки привредник Милића, да ли је то кафић, да ли је то брента, да ли је то подземна експлоатација, има уредно снабдијевање електричном енергијом. Ми имамо податке да је неколико стотина пута долазило до прекида. Да ли је то најављено, или није најављено, то уопште није битно. Нама ништа не значи, ако ти данас најавиш 15 минута прекида. Људи су дошли на посао, технологија је у погону, све ради, а ти сад кажеш, да од - до неће бити електричне енергије. Шта то нама значи? Да враћамо људе кући, станемо потпуно. Није то тако, нисмо ми киоск, па нема електричне енергије, па одох ја у кафић док она дође. Апсолутно није могуће. Штете су огромне и невјероватне. Тако да ћемо ићи тим путем па, видјећемо шта ће бити. Ја очекујем да локална заједница оштро реагује на ово и да се бави овим питањем. Ја не улазим у то ко је сада тамо, преко моста, али има основну своју обавезу, да буде сервис грађана, да брине бригу о ономе што су фундаментална питања грађана, а фундаментална су питања, вода и електрична енергија. Опет смо се појавили ту ми, зато што смо много заинтересовани, али, нормално, да је битно, и ако локална заједница подстакне тај проблем и тражи да се он ријеши.

Следеће је питање, на примјер, здравствене заштите. И, ту смо потурили леђа, па питање образовања. То су све послови, да не кажем, за локалну заједницу. Пара има, ако има програма, ако има идеја, ако има воље да се одређене ствари ураде, одраде, одрадиће се. Ево, ја ћу вам сада навести један примјер, који можда искаче из овога питања, али ја сам, прије неколико година, у Београду купио карту, била



62


је карта Балкана, или карта „бивше Југославијеˮ, сад се више не сјећам, али издао је Картографски савез Београда. Видим тамо да Милића нема, ни Општине, на тој карти. И сад, да не дужим, у мојој књизи постоји полемика са тим Картографским заводом, око тога свега. Кад сам запријетио да ћу их тужити, па сам онда интервенисао и код локалне заједнице да и они то пишу, они су то све измјенили, они су то на неки начин исправили. Ја сам ових дана, стицајем околности погледао туристичку карту, односно туристичку понуду Републике Српске, то могу да виде сви грађани на Интернету. На туристичкој карти Републике Српске, сва општинска мјеста написана су штампаним, великим словима, дакле не само почетна, него сва слова. На примјер, Хан Пијесак. Само Милићи малим, ситним словима, као што су Заклопача, или Ђиле. И, онда кад назовете ту директорицу, она каже, ја сам ваша, ја сам са вашег простора, а ја сам рекао да си наша, не би тако радила. Ја сам назвао Картографски завод и они кажу да је карта промјењена 2015. године. Онда, када сам назвао њу да питам, зашто тако ради, прави нам штету, имиџу мјеста, Компанији, лично се ја осјећам увријеђен, као човјек, она каже да није стигла, до сада, да то промијеним. Можете да мислите какав је однос према овоме простору, да не кажем, сада, гдје се нашао овај источни дио у тој туристичкој понуди. Нема га скоро нигдје. Или, можда још један баналнији примјер. Ја сам био са једном екипом, испред Коморе, у посјети Абхазији, посјети Русији, односно Сочију и стицајем околности добио сам, од помоћника Министра, који се бави и туристичком привредом, један проспект, на којем је била представљена индустрија намјештаја. И онда сам ја видио да Милића нема уопште. Имају тамо којекакве бренте у западном дијелу Републике Српске, нешто и из источног дијела, али одавде нема никога, ни „Бокситаˮ, ни „Савоксаˮ, „Саматинијаˮ. Она каже да се интересовала у Министарству привреде, а они су одговорили да им није познато шта има тамо. Замислите, Министарство привреде, али није ни чудо, јер ни један министар привреде није овдје дошао никада. Рекла ми је да је била и у Комори, не знају ни они. Онда је услиједило оно моје, оштро писмо и дошло је до издавања новог проспекта, у коме је дрвопрерађивачка индустрија Милића представљена. Јер, ја морам да кажем оно што је тачно, да су Милићи данас центар дрвопрерађивачке индустрије. Овдје има неколико фирми, раде се невјероватни производи. Све што „Бокситˮ ради, иде на европско тржиште, или, све што „Савоксˮ ради је врхунске класе, било да ради столарију, било да ради куће, или пословне објекте за домаће, или европско тржиште. Тај који изађе у Швајцарској, Шведској, или Њемачкој са својом робом, нема ту пуно приче. То што ради „Саматиниˮ је врхунаска роба. А нас није било нигдје. Нажалост, ни они сами то, вјероватно, нису примијетили и нису интервенисали. Опет, локална заједница, која би требало тим да се бави, да види и то сагледа, да стане иза тога, ако већ не може да обезбиједи повољна средства, кредите и амбијент, онда може бар да интервенише, код надлежних органа, да се овакве глупости не раде. Ето, показао сам примјере, како нам се потурају клипови на сваком кораку и ако на неки начин не удружимо снаге, они који су, у име народа бирани и раде у локалној заједници и они који раде у привреди, не само Компанији „Бокситˮ, него и у осталим фирмама, онда, имаћемо оваквих случајева и више.



63


ПИТАЊЕ: Парламентарна скупштина БиХ усвојила је и Закон о повећању акциза на цијене горива. Како то коментаришете, с обзиром да имате пословне објекте за продају нафтних деривата?

ОДГОВОР: Ја сам запрепаштен изјавом европских званичника, да су они, који су усвојили тај Закон хероји, јер тај Закон и повећање акциза, добро ће доћи грађанима БиХ. То је бандитизам и то је просто несхватљиво, колика је то надменост, осионост и глупост. Како може од повећања цијена нафтних деривата да грађани имају користи? Логично је да ће повећање цијена нафтних деривата, утицати на повећање цијена превоза и производње робе. Значи, грађани, као потрошачи и конзументи превоза, услуга и робе, плаћаће више. У Компанији „Бокситˮ ми смо већ прерачунали све. По основу повећања од 15 пфенинга, по литру горива, имаћемо веће трошкове, идуће године, за 500.000 марака. Ми то немамо гдје намаћи. О чему се ту ради? Ради се о томе да се праве ауто-путеви. Ја овдје тврдим, да највећи промашај у БиХ и Републици Српској, од послије рата, или прије рата, како год хоћете, уназад 20 година, је градња ауто-путева. Ово што се акцизама жели да ради, искључиво је у интересу одређених лобија и група, односно власника великих грађевинских компанија. С тим грађани никакве везе немају. Кажу, запослиће се грађани да раде, на ауто-путевима. Ево, ја ћу навести један примјер, па нека грађани, који слушају, то оцијене. За милијарду марака, колико данас треба да кошта ауто-пут од Бања Луке, преко Приједора до Градишке, може се реконструисати и довести у стање брзих цеста 1.000 километара садашњих магистралних путева. Толико нема километара магистралних путева. Замислите, сви магистрлни путеви да имају брзе цесте. Да апсурд буде још већи, ни један од тих 340 километара, у оквиру плана изградње ауто-путева у Републици Српској, није у источном дијелу. Све је то западни дио. Праве се копче са Хрватском, са Федерацијом. Овај дио Подриња, потпуно је остао огољен. А заклињемо се, Дрина – спона - границе, исти народ. Нажалост, тако је и у Србији. Праве се путеви, доле, према Шиптарима, према Македонцима, Бугарима, према Црногорцима, који нас шамарају сваки дан, са својим патриотизмом и љубави. Планира се према Сарајеву и планира тамо негдје около, а овдје је то све заобиђено. И сада, ко ће те паре користити - користиће тај лоби. Ко ће враћати те кредите, враћаће овај народ, који треба да буде сретан, зато што му је повећана цијена горива. До јуче сте имали неку цијену, одете, тенкујете 15 литара и платите толико. Сада ћете платити 15 пфенинга више по литру. Која је то корист? У чему је корист грађана Републике Српске, да не кажем БиХ? И замислите, европски званичници сједе на Парламентарној скупштини и позивају посланике на паузама и притискају их, уцјењују, да гласају. И онда дају изјаве како су они хероји, што су гласали. У чему су они хероји? То су несхватљиве ствари. Као што су неке друге ствари несхватљиве. Ја сам већ рекао, све што је, по мени, добро, у економској политици Републике Српске, за идућу годину, и у Буџету, је ових 405 КМ за труднице и породиље, и питање боловања трудница, односно оних, које нису запослене.

Мислим да је то добро. Све друго су памфлети, политички. Како можемо говорити о економској политици, смањићемо оптерећење привреде и створићемо повољнији привредни амбијент, да привреда ради успјешније, а ако привреда ради успјешније, онда ће људима бити добро.



64


Не само запосленима, већ ће се створити услови да и онима, који не раде, да им се обезбиједе радна мјеста. Само тако може да буде боље. Ако смо ми оптерећени, ако је „Бокситˮ, у идућој години оптерећен са 500.000 КМ, па то је двадесетак, тридесетак, или педесет, нових, радних мјеста. Ако се данас рачуна, да 10.000 КМ кошта једно радно мјесто, да се отвори, значи ми смо изгубили 50 радних мјеста, само у Компанији „Бокситˮ. И по чему је то интерес грађана Милића? Све цијене ће бити повећане, и у кафићима, трговинама, Робној кући. То је тако.

ПИТАЊА СЛУШАЛАЦА

ПИТАЊЕ: Недавно сте, у оснивање Ботаничке баште, уложили доста новца. Да ли ће она бити отворена, за јавност?

ОДГОВОР: Не знам шта значи отворена за јавност. С обзиром да је, та Ботаничка башта, у склопу пословно-стамбеног комплекса и онога што данас чини двориште, око 2 ара, онда нисам сигуран да ће баш „свијетˮ моћи да шпарта горе, кроз двориште. Али, то је дио одређених садржаја, парковских и зелених површина у Милићима. Видјећемо, не знам ни ја. Има неких идеја да се тамо населе и неке птице и животиње, видјећемо шта ће ту бити. Још увијек немам крајњу концепцију.

ПИТАЊЕ: Коментарише се да ћете ускоро отворити Фабрику за производњу пелета. Је ли зато што видите економски исплатив програм, или што намјеравате да станете у крај произвођачима, који формирају цијене, како им се прохтије?

ОДГОВОР: Не можемо ми стати у крај произвођачима пелета. Данас има произвођача на хиљаде, на овим нашим просторима. И ко год данас може да прави пелет и ако му се исплати, онда нека прави. Ми смо, некада, покушали нешто правити. Цијене диктира тржиште, а потрошња пелета, као енергетски интересантног горива, је данас све већа и већа, и у Европи, и у свијету, и на нашим просторима и сасвим је логично да и ми тај програм реализујемо. Већ смо направили одређену концепцију, што се тиче опреме и технологије, објеката, садржаја. У сваком случају, интересентан је пројекат. Доноси одговарајућу добит и профит. Радиће се на бази отпадног материјала од дрвета, оно што имамо вишка, од кориштења тог отпада, у котловима. Ми смо реконструкцијом котлова смањили за 30 % потрошњу отпадног материјала, за потребе рада Фабрике. Дакле, имаћемо мало повећану количину тога и уз оне количине, које ћемо на неки други начин обезбједити, ми планирамо да производимо једну тону пелета на сат. То је једна велика производња, до двије, или три хиљаде тона. Планирамо да направимо и неке друге потезе, који ће, на неки начин, регулисати ту потрошњу на сигурнији начин. На примјер, ако сутра увеземо, или купимо пећи на пелет, јефтиније и понудимо грађанима на отплату, или на кредит, не видим разлог зашто неко не би узео ту пећ и користио пелет.



65


Моји стручњаци у Развоју, урадили су рачун за гријање, колико оно кошта и шта нам треба, уколико хоћемо гријање да имамо, у нашој стамбеној згради, или за један стан. Значи, гријање на пелет, гријање на електричну енергију, гријање на гас, гријање на ТНГ, гријање на чврсто гориво, гријање на угаљ. Дакле, урадили смо све варијанте и рађене су опције колико кошта гријање, по метру квадратном и колико кошта сам процес гријања. На крају се показало да је пелет и те како интересантан. Можда најјефтинији и најпогоднији, у односу на све друго. Данас је технологија ту толико напредовала да пећи на пелет можете да палите и гасите на даљински. А оне су тако дизајниране, да уколико их негдје смјестите, не чине рогобат и не праве проблем, по питању естетике у стану. Тако да ћемо ићи на ту производњу и то је више него сигурно. Имамо добар програм и на томе се ради.

ПИТАЊЕ: Опозиција, у Скупштини Републике Српске, напустила је сједницу, када је требало расправљати о додатку за незапослене труднице, а Ви дијелите паре породиљама, у својој Болници, за свако рођено дијете. Мислите ли да појединац може учинити више, од оних којима је посао да брину о народу?

ОДГОВОР: Не бих сада коментарисао шта ради позиција и опозиција. Мислим да је то један бесмислен чин напуштања Скупштине. Они су бирани тамо да раде. Плаћени су тамо да раде без обзира да ли им се свиђа, или не свиђа, оно што Власт ради. Са друге стране, они имају могућност, да кроз одређене амандмане и расправе, дају свој допринос, да се то мијења. Очигледно нису имали шта да кажу. Ја лично мислим, до сада, а пратим већ годинама, те процедуре и доношења републичког буџета, да је ово најбоља економска политика и најбољи буџет икада, који је направљен. Ја сам мало прије био оштар, када сам говорио о повећању акцизе, али то више није ствар органа Републике Српске, него је то са нивоа БиХ, јер акцизе су јединствене. Али, има пуно тамо добрих ствари. Већ сам говорио о ових 405 КМ, па онда питање трудница, питање боловања, питања неких других погодности, које могу да остваре грађани. Ту су сада и неки Фондови, који омогућавају запошљавање, подстицај при запошљавању и лијечење. Тако да ово што су они урадили, то је њихов проблем. Ми смо увијек „корак испредˮ. И ово што ми радимо, ми то не радимо из хира, као имамо ми паре, па их дајемо тек тако. Вјерујте, то се све враћа. Ми данас дајемо значајна средства, да се рекламирамо на једној, или на другој телевизији, на овај, или на неки други начин, да се прикажемо ко смо, шта смо и да стварамо имиџ Компанији, мјесту и грађанима. Био сам, скоро, на неком скупу, у Бијељини, па онда у Београду, гдје су ми људи рекли : „Једино мјесто, за квалитетно живљење у Републици Српској, су Милићиˮ. Па сада размислите мало, да нема Дома рудара, Торња, Парка великана, нема Паркова, Моста, нема Кружног тока, шта бисмо ми били, касаба. Да се вратим на ову причу. То радимо прије свега да подстакнемо друге, да подстакнемо колико можемо уопште, јер то је више приватна ствар, индивидуална ствар, хоће ли се људи удавати, женити, или имати дјецу. Али очигледно, поред тих неких вербалних подршки, треба нешто и конкретно урадити, а ми то радимо конкретно, прећи са приче на дијела.



66


Дати свој допринос конкретно томе, и то ће у скорије вријеме имати утицаја, да се побољша наталитет. Неки дан је био један податак, на неком скупу у Бијељини, што је мене мало и изненадило, да у цијелој овој Регији, па чак и у источном дијелу и у Републици Срспкој, што се тиче образовног кадра до 30 година, што се тиче наталитета и неки других података, Милићи спадају у сам врх. Ја се надам да ћемо, са овим мјерама и подстицајем, спадати не у врх, него бити баш на врху, и наставићемо са тим и убудуће. Нама је стало да се што више дјеце роди овдје. У крајњем случају, писаће му, у његовом родном листу, да је рођен у Милићима. Може да живи гдје год хоће у свијету, али му то остаје, као трајни печат.

ПИТАЊЕ: Изгледа да ће ауто-пут Београд - Сарајево, отиће преко Бијељине, Брчког и Тузле. Џаба сте се састајали, вијећали, слали дописе нашој и србијанској Влади. Кога брига за исток Српске. Докле тако?

ОДГОВОР: Чињеница је, да је овај, источни дио, поготово ова Регија, запостављена. Ја сам, неки дан, износио неке податке о томе, шта значи овај источни дио, са аспекта ресурса, са аспекта значаја, поготово овај бирчански и подрињски дио. Ако већ говоримо о Подрињу, ту живи са једне и са друге стране, око милион становника, ту су значајни ресурси, ту су најзначајније копче, између једног те истог народа, којег је стицајем околности и примјеном батине, од ових великих моћника, раздвојила ријека, која се зове Дрина. Те копче морају бити јаче, морају бити чвршће, морају бити сигурније, дугорочније, и економске и културолошке, безбједоносније, у сваком погледу. Да би оне биле такве, мора се радити на инфраструктури, а кључна инфраструктура је путна мрежа. У Србији, у западноме дијелу, што је просто невјероватно, нема квалитетне саобраћајнице. Данас, када кренете, од Малог Зворника до Шапца, само размишљате шта ће вам се десити, или до Новог Сада, или даље. Такав је исти и овај простор према Зворнику и Бијељини. То је просто невјероватно, да је то тако запуштено, запостављено, али на жалост, из овог источног дијела, нема ни кадрова. Двадесет година, у органима власти у Бања Луци, како се власт преселила тамо, скоро да нема никога са овог простора, ко би могао нешто конкретније да уради. Ово што је Парламентарна Скупштина урадила, то је за мене пјевачко друштво, та је Скупштина пјевачко друштво. Ако немају паметније ствари, од усвајања Резолуције, која нема никакву сврху, јер не обавезује никога, ни инвеститора, ни Републику Српску, нити једну општину, та варијанта је веома опасна. Варијанта да се ради од Брчкога до Бијељине, до границе са Србијом, то је у реду, али везати Брчко са Сарајевом и искључиво преко Федерације, изузев овог малог дијела од Брчког до Бијељине, све остало је Федерација, па ако имају инвеститора, нека онда и праве. Што се тиче овог пута, који се стално потенцира, ауто-пут преко Вишеграда, ми смо ту радили неке одређене анализе, које показују да је то много скупље, много неповољније, несигурније, него овај пут Соколац - Милићи, Зворник - Београд, који је краћи за 80 километара, а према Новом Саду за 180 километара. Ту су значајни ресурси, људски потенцијали, привредни потенцијали, али међутим, то изгледа никога не дотиче. Али, не треба нама да смета ако неко има паре и моћ. Сутра ће неко требати да враћа те огромне милијарде, које ће Србија да узме, како би правила те ауто-путеве, па се хвале, како то никада нико није урадио.



67


Имате Хрватску, за примјер. Узела је велике паре и данас је у великим проблемима. Продаје своје ауто-путеве, јер имају дуга око 5 милијарди. Не могу да одржавају те ауто-путеве и продају их. Ја вам исто тако тврдим, за наше ауто-путеве, који ће се некако направити, али ће кључан проблем сутра бити одржавање. Јер најмање 10 % вриједности ауто-пута, треба да дајете у текуће инвестиционо одржавање путева, а то су десетине милиона. Ако данас тим путем пролази врло мало аутомобила, којим ћете их средствима одржавати. Умјесто аута пута, треба да радимо брзе цесте. Шта значи брза цеста? Реконструисати постојеће цесте, изградити још једну, или двије траке, зависи гдје. Побољшати профил пута, безбједност саобраћаја и омогућити да тим путевима, роба и путници, стижу на одредиште, безбједније и јефтиније. Ја мислим да од те варијанте, коју је тамо неки Босић смислио, нема ништа. Он се очигледно нуди горе, Сарајеву и Међународној заједници, а мислим да је извисио поприлично и код своје куће, а зна се која је то кућа. Јер његови дојучерашњи пајташи, који су га подупирали, нису за то гласали, јер то је обична Резолуција и један обичан памфлет, који не значи апсолутно ништа. Ја лично мислим и да од овог ауто-пута, Сарајево - Пале, или како год хоћете, преко Сокоца - Вишеграда, па према Ужицу, нема ништа. Може нешто да буде за двадесет, или тридесет година, али логично је да се и на том дијелу пута прави брза цеста. Ја очекујем да ће врло брзо морати да се ријешава питање пута Зворник - Бијељина, па даље према Палама. Ја сам наводио да кроз Милиће, годишње, пролази само 700.000 тона руде, пролази три до четири пута више возила, него тамо кроз неки Мркоњић, али нема ништа ни од тог Мркоњића. Али каквог има смисла градити пут од Мркоњића према Сплиту, а не градити Брчко - Бијељина, Зворник - Бијељина. Просто невјероватно. Дакле, слободно могу да кажем, да смо ми у овом источном дијелу „Протекторат у Протекторатуˮ, а Протекторат је Република Срспка у Протекторату, који се зове Босна и Херцеговина. Јер тим протекторатима управљају моћници, који наређују, одређују. То су моћници у тогама, у војним униформама. Ми смо остављени ту, у неком запећку. Није безразложно писати, јер она моја писма, имала су одјека и нашла су се на неким одређеним столовима и расправама, и ја се надам, када би тако нешто радили и други, да би то имало мало бољих ефеката.

ПИТАЊЕ: Разумијем да треба улагати у инвестицје, али када ће акционарима бити исплаћиване дивиденде, као што је то било непосредно прије рата?

ОДГОВОР: Искрено, ја сам мало затечен тим питањем. Јер сви акционари, који су у „Бокситуˮ и који су се јавили, да ли су то већи акционари, као што су банке, фондови, или мањи, сви су исплаћени. Могу само да кажем томе слушаоцу, који је поставио питање, да ако се до сада није обратио, нека се обрати. Ми не знамо ко су акционари, јер људи могу да продају акције. Био је Пера акционар, па продао преко Берзе. Сада је Ђуро акционар. Ми не знамо ко је он и гдје је његово сједиште. Ми не можемо гањати људе по Републици Српској и БиХ, јер код нас има акционара из цијелога свијета. Ту су банке, које су европске, свјетске, фондови из Словеније, имају акције у „Бокситуˮ и они се јављају, а ови да кажемо појединци, који се до сада нису јављали, могу да се јаве и биће исплаћено свакоме, ко се јави и уколико има право на то, без обзира да ли је то једна марка, стотину, или хиљаду марака.



68


ПИТАЊЕ: Једни су вас критиковали за Торањ, други за Парк великана, трећи за Трг, сада за Ботаничку башту и ко зна за шта још, а Ви упорно и даље настојите да Милићима дате изглед, какав би многи у окружењу пожељели. Шта вас мотивише?

ОДГОВОР: Нико нормалан и пристојан, онај ко жели добро себи, својој породици, својој дјеци у овоме мјесту, нити ме критиковао, нити мисли да је лоше, оно што ја радим. Има пар овдје букаџија и којекаквих никоговића, који не знају ни чему служи тоалетни папир, којима не треба ни 100 литара воде, јер њима очигледно треба једна чаша воде, или двије, да мало скину крмељ. То су људи, који се ту негдје врте, ходају, гледају, смета им све што је добро. Ја ћу искористити прилику да прочитам једну своју пјесму, вјероватно грађани Милића знају, она је у мојој книзи „Несаломљивˮ и то је управо мој одговор на то, а зове се „Дератизација, дезинсекција, дезинфекција, декоровизацијаˮ

Милићани имајте на уму,били кући, граду илʼ на друму.Потребно је да сте упознати,и допринос акцијама дати.У примјени одређених мјера,да се пошаст за навијек отјера.Коров треба чупати из коријена,да нестане трага и сјемена.Бољи су нам паркови и цвијеће,него коров, амброзија, смеће.Чист нам ваздух много боље прија,кад у њему нема бактерија.Када нема вируса и смрада,разног смећа, трулежи и јада.Када нема дима и прашине,годи свима кад мириса има.Уклонимо мишеве, штакоре и инсекте,што нам праве штете.Бубашвабе, кртице и змије,да их више на Општини није.Избори су били опомена,пред нама су сад боља времена.Суграђани, поколења зову,поступимо по горњем наслову.

Ја мислим да је ово добар одговор и мислим да је слушалац ово питање поставио добронамјерно, али ово се односи на ове друге, који воле да критикују. Знате, ја сам увијек говорио, чак сам и писао и коментарисао, прије рата са новинарима из Федерације и рекао: „Не знам шта би да ме ви хвалитеˮ. Зависи ко вас критикује. Јер то су они, који нису у животу ништа добро направили и који су били представљени на овом чувеном споменику са четири лица, ту код моста, а ти исти су га и порушили.



69


И какав би ја човјек био, да ме такви хвале.

ПИТАЊЕ: Једног слушаоца интересује Ваше мишљење о суђењу Насеру Орићу. Ослободише га на основу доказа, који никада нису ни постојали.

ОДГОВОР: Не бих се искрено тим превише бавио, имају за то надлежни органи. Ја, искрено, имам лоше мишљене о правосуђу, из властитога искуства. Ја вам морам рећи да смо многе спорове у Власеници губили. Тек када се укључио Врховни суд, по нашим захтјевима за ревизију, онда је то кренуло набоље. Никада нисмо били миљеници тих правосудних органа, радило се преко кољена. Ја сам то и у мојим књигама писао, колико год хоћете имате примјера. Када је год неко тужио „Бокситˮ, или Рајка, хитно се радило, а када ми тужимо, онда се то развлачи. Ми имамо тужбу, за једну међу, која траје 14 година, просто невјероватно, али ево добијамо те спорове. Генерално, то Правосуђе није уређено нигдје у свијету. Без обзира што се сада говори да је Правосуђе независно. Али, по примјеру Запада, сада у Хагу, политика је свуда присутна, моћ је присутна, односно присутан је интерес одређених група и одређених моћних људи, који желе да сву ту своју моћ увећају, да ли кроз капитал, утицај, или на било који други начин. Дакле, овдје се очигледно ради, а то је очигледно и јасно, да је у питању одређена политика. Политика оних, који су растурили Југославију, мачем и корбачем, политика оних, који су завадили народе на простору Југославије, политика оних, који су запалили пожар и гасили тај пожар бензином, политика оних, који су растурили мултиетничку Југославију, а онда кажу Босна је мултиетничка и примјер како то треба да буде. Па и данас, после двадесет година, ситуација је гора, него што је била непосредно прије рата, што је жалосно и јадно и нећу да кажем ко је ту мање, или више крив. Али, највише су криви ти, који добијају огромна средства, који горе мешетаре по Сарајеву, или не знам негдје по свијету, који се убише за бригу о народима у БиХ, а раде да буде што горе, да би њима било боље, како би они могли да узму што више новца, да дуже остану. Према томе, Насер Орић може да буде један еклатантан примјер, како један правосудни систем ради, или не ради. Ја сада не бих улазио у то, да ли је Насер Орић требао да буде осуђен, или не, то није моја ствар, да ја процјењујем.

ПИТАЊЕ: Слава Компаније је пред вратима. Како ћете је прославити? Хоће ли и ове године бити награде за раднике?

ОДГОВОР: Слава треба да буде Слава. Позвано је толико из „Бокситаˮ и гостију, колико тамо има мјеста. Надам се да ће бити лијеп провод, без обзира какво ће бити вријеме, изван Мотела. Имаћемо лијеп музички програм, то је група „Вождˮ, из Лознице, која нас прати већ двадесет година на Слави. Ја сам већ рекао да ћемо сутрадан, у понедјељак, имати ручак са онима, који су и до сада добијали одређене надокнаде. То је око 300 КМ и то су дакле пензионери и они који су напунили тридесет година стажа. Ево, била је прилика и могућност да се и осталим запосленима исплати одређена новчана средства, она нису превелика, али су на неки начин значајна. Онај ко је добио више, може да плати мало више музику, а онај ко је добио мало мање, може да нађе начин да ту Славу прослави мало јефтиније.



70


ПИТАЊЕ: Добро је то што „Бокситовиˮ радници могу да користе све погодности, које им се нуде у оквиру Компаније. Између осталог и стоваришта грађевинског материјала. Али, зар нема могућности да се набвавља материјал, поготово плочице и ламинат од више произвођача? Нерјетко је избор сиромашан, а цијене поприлично високе, у односу на окружење.

ОДГОВОР: Искрено речено, ја се тим нисам ни бавио, не знам какав је асортиман. Ја повремено навратим на наше пумпе, у Зворнику и у Милићима и видим да асортиман није ништа лошији, него што је код других. Ја често навратим у Робну кућу и мислим да је асортиман врло коректан. Нисам био никада на тим складиштима, вјероватно ћу се сада мало позабавити и тим, па да видимо да ли се може тамо имати мало више роба, а што се тиче цијена, наше су марже прилично мале. Цијене су такве какве јесу, а ја не знам како је у окружењу, не бавим се тиме. Али ето, позабавићу се.

ПИТАЊЕ: Јесу ли продати станови у згради, чија је изградња у току?

ОДГОВОР: Већина станова је продата, не могу сада тачно рећи колико, али нема ту никаквих проблема. Данас се не могу правити станови за 1000 КМ. Погледајте мало у окружењу, па ћете да видите. Ако се има у виду локација и квалитет станова, па ћете да видите да су то цијене, које су неупоредиве са окружењем, у неким већим центрима. Нас изградња исто кошта, да ли је ми правили у Бања Луци, или да не кажем у Београду. Битно је да се ти станови ураде на вријеме, а мислим да ће бити урађени на вријеме, да се ураде квалитетно и да они који их купе, да их купе са овим бенефитима, са малом каматом и да отплаћују на десет година. То сада нема нигдје. Ја сам чак имао неке захтјеве од људи, гдје један човјек пита: „Може ли то јефтиније и бескаматно и може ли на двадесет година?ˮ Онда сам ја одговорио: „Хајде да ти дам џаба, а ти ходај сам па нас хвали, да си добио џаба стан од „Бокситаˮ. Захтјеви су просто невјероватни.

ПИТАЊЕ: Планирате ли градњу још станова?

ОДГОВОР: Вјероватно. Компанија се развија, имамо неке локације, које мислимо да врло брзо уредимо. Прије свега, мислим на ову локацију код моста, затим локација код старе пијаце, сада када је уређен овај дио код Јадра, то је врло интересантна локација. Посебно је интересантна локација у продужетку дирекције „Дринеˮ и ове стамбене зграде која се гради, у правцу према пумпи, ту може неколико објеката да се изгради. Дакле, имамо оно што је јако битно, у строгом центру локације, да сутра, можемо да градимо те станове. Цијене ће да кажемо бити пристојне, зато што имамо изграђен ту већи дио инфраструктуре, а имамо и одређене вјештине, које смо стекли грађењем. Морам да кажем за зграду „Дринеˮ, која изгледа феноменално и архитектонски и сложено, све је то осмишљено у Компанији „Бокситˮ, на принципу кључ у руке. Од идеје до пројекта, до извођења радова, ту је било мало и подизвођача, али све је то наше и ми тако стичемо репутацију. Вјероватно ће и овај објекат, који градимо, бити врло високог квалитета и ја рачунам да ћемо се на неки начин квалификовати, како бисмо могли бити конкурентни и на тржишту.



71


ПИТАЊЕ: Због чега није могуће извадити налазе у Специјалистичком медицинском центру?

ОДГОВОР: Ја не знам о чему се ради. Додуше они раде заједно са лабораторијом Дома здравља, такав је договор био. Ту има одређених неспоразума, чак и апарат, који је поприлично скупо плаћен, тамо је смјештен. Намјера нам је била да на неки начин помогнемо Дом здравља и да те услуге лабораторијске фактуришу Фонду и наплаћују. Међутим, има ту одређених проблема, у тој сарадњи, пошто ни једна ни друга лабораторија не раде све налазе, па се одређени налази шаљу у Зворник. Ја сам већ дао налог, а има потребе сутра и ради функционисања те Болнице и функционисања Центра, као и интереса грађана и пацијената, да се ово питање лабораторије ријеши, тако што ће се тамо наћи још једно лице, да кажемо стручњак, за одређене лабораторијске послове, да се уреди простор и набави опрема и вјероватно ћемо створити услове да се скоро све референтне анализе, које се раде у лабораторијама у Београду, или Зворнику, могу радити и ту. Јер ако се обавља нека операција поподне и хитно треба урадити неку анализу, а субота је, или недјеља, не можете другачије, него да ми сами урадимо ту анализу, код нас. Тако да, ако нешто значи том грађанину, имао сам и ја тај проблем. Дао сам урин, па ми није урађено оно што сам тражио, дао сам крв, па ми није урађено оно што сам очекивао. Било је неспоразума, али они ће се ријешити.

ПИТАЊЕ: Када ће почети овјера књижица, односно када ћете уплатити доприносе Здравственом фонду?

ОДГОВОР: Ми Здравственом фонду уплаћујемо годишње 2 милиона. Здравствени фонд враћа Милићима 700.000 КМ, а узима 1,3 милиона. Мимо тога, ми ћемо партиципирати, кроз Специјалистички медицинцки центар и Болницу, најмање још око милион марака. А сада, замислите тај безобразлук, ми дајемо 2 милиона, онда дајемо још најмање 1 милион, кроз ове партиципације, то је већ 3 милиона, а враћа се 700.000, или не знам колико ће нама сутра бити враћено кроз рачуне, а онда вам праве проблеме ако касните са плаћањем пореза и доприноса. Да само објасним. Ми имамо са нашим главним купцима, са Фабриком, Уговор да нам они плаћају испоруку руде 45 дана. У „Бокситуˮ се плата исплаћује, већ годинама и деценијама редовно, али, како бих рекао, са мјесец дана заостатка. То је тако и тако је било и у Енергоинвесту, за вријеме рата. Међутим, то Фонду смета. Дакле, смета онима који никада ништа нису у животу направили и који живе на туђој муци и од туђих пара. Али, сви они, који се пријаве породичној медицини, а ми ћемо обезбједити још једног љекара породичне медицине, неће имати никаквих проблема и шта ће му онда књижица. Он иде и каже: „Добар дан требам код доктора породичне медицине. Добар дан требам код гинеколога. Добар дан требам код кардиологаˮ и нема никаквих проблема. Што се тиче запослених и чланова породице, ја не видим проблем са књижицама. Људи морају да схвате да наша породична медицина и тај тим, функционише на исти начин као породична медицина у Дому здравља и не мора да иде горе. Они који су из „Бокситаˮ били у породичној медицини у Дому здравља, нису више горе, и нема потребе да иду горе и да му онај каже немаш књижицу.



72


Што ће му књижица! Када иде у ове наше амбуланте у Специјалистичком медицинском центру не треба му књижица. Када иде у лабораторију не теба му књижица. Када иде у Породилиште не треба му књижица, али ми ћемо настојати, да наше обавезе, према Фонду, извршавамо. Очекујемо да ћемо са Фондом успоставити коректне односе и да бар дио средстава, по основу рада наших Специјалистичких амбуланти и рада наше Болнице, вратимо. Али то је најмање око милион марака и ми ћемо најмање толико партиципирати, за ове наше здравствене установе.

ПИТАЊЕ: Хоћете ли на наредним изборима подржати, садашњу, општинску власт?

ОДГОВОР: Искрено речено и не размишљам о томе. На народу је да бира, а народ има онакву власт какву заслужује. Ко ће кога бирати, како ће ко гласати, не знам. Искрено ја имам пуно примједби на ову садашњу власт. Сада размишљам да ли је она добра, није, да ли је она прије ње била, није и на жалост то је тако. Када посматрате на нивоу Републике, имам пуно примједби на рад појединих министарстава, а мало прије сам их помињао. Министар привреде не зна да се ми бавимо производњом намјештаја и да у Милићима постоји производња одређених квалитетних роба за Запад. Не зна много тога. Имам пуно примједби како они функционишу, али када размишљам каква је опозиција, ови су чини ми се прилично добри.

ПИТАЊЕ: Зашто менаџмент Робне куће допусти да му недостају најтраженији артикли, нарочито уочи Крсних слава?

ОДГОВОР: Не знам шта тамо недостаје, јер Робна кућа има око 10 хиљада артикала. Није баш све лако покупити. Ми пуно тога компензирамо. Дајемо своје робе, добијамо туђе и има ту много проблема, са добављачима и нема то никакве везе са менаџментом. Менаџмент сарађује са одређеним службама у Дирекцији, прије свега са секторима „Финансијеˮ и „Комерцијално-производни пословиˮ и ја сам у то поприлично укључен. Сваки дан се води рачуна да се одређена средства обезбједе за Робну кућу и не могу рећи да нисам задовољан. Иако добијам неке примједбе, по питању кадра и бацају свашта у сандуче, ја лично сматрам да је тамо рад, ред одговорност и дисциплина и један коректан однос. Има сигурно неких појава, које нису како треба, али треба имати у виду да је већина људи, која је почела тамо да ради, тај посао почела да ради по први пут. Треба времена да се они уходају, али већ сам рекао да тамо има око 10 хиљада артикала. Ми дајемо доста тога на отплату, на кредите, на разноразне бенефите и све то треба посложити. Онда имате разноразних подвала, јер радите са неким фирмицама, које вас завлаче и није то баш тако једноставно. Али, немам ништа против, да ако људи могу да набаве боље и јефтиније, на другом мјесту, нека иду и нек узимају. Само мислим да је бесмислено, да грађани Милића и запослени иду којекуда и купују робе, када треба да троше ту, своја средства. Јер та се средства обрну, опет ће доћи овдје.

ПИТАЊЕ: Да ли ће бити пријема нових радника у Робну кућу?



73


ОДГОВОР: За сада не, али на срећу један број тамо запослених дјевојака, које су удате, су у другом стању и то је једна овако интересантна појава, па ће из тих разлога бити потребе. Тамо је тај број, на неки начин, лимитиран и не можемо ми тамо примати више, него што треба. Мало прије говоримо о цијенама, а онда сада треба да запослимо мало више, то не може тако. Мислим да у Робну кућу, ако неко рачуна тамо да се запосли, неће то баш дочекати ускоро.

ПИТАЊЕ: Како се осјећате након прослављеног јубилеја?

ОДГОВОР: Искрено, прошло је брзо. Ја се надам да ће наредних 50 година ићи спорије. Осјећам се физички и ментално одлично. Немам никаквих здравствених проблема, а ни неких других проблема. Ја сам навикао да у животу имам пуно проблема и да их рјешавам, а како их рјешавам и то се види на сваком кораку. Види се у књигама, изашла је сада и ова шеста књига, која је врло интересантна и у првом, другом и трећем дијелу. Припремам сада још једну, са сасвим другим темама. Дакле, ја планирам поприлично дуго да радим. Да ли коме сметам, или не сметам, то је њихов проблем, није мој.

ПИТАЊЕ: Идеја да затворите фонтану је одлична. Шта планирате?

ОДГОВОР: Планирамо да је заштитимо од снијега и мраза и мислим да је то урађено на један фин начин. Урадиће се тамо још неке и апликације, да то изгледа још боље. Она калота ће бити кориштена докле буде требало. Негдје, око марта, ће бити скинута и фонтана ће опет радити. Та ми је идеја синула када сам нешто гледао преко интернета и онда су моји стручњаци направили пројекат, тако да бринемо о свему, са намјером да све буде љепше и функционалније. И уз овако нешто, као што је Трг рудара, као што је фонатана, као што је Торањ, Парк великана, Паркови, Ботаничка башта, не иду дрва по парковима, не иду кола паркирана по парковима. На срећу, ево видим сада, ради се један значајан дио тих паркиралишта и то је добар потез, да се и то питање коначно ријеши. Ми својим примјером показујемо другима да се може боље и другачије овдје радити.

ПИТАЊЕ: Да ли ће бити новца за божићне печенице?

ОДГОВОР: Ја сам рекао да смо исплатом одређених износа за Славу, на неки начин исплатили и дио тих средстава из регреса. Очекујем да ће бити нешто средстава и до Божића, али у сваком случају, препоручујем свима да не траже печеницу уочи Божића и нека се мало потруде. Није данас скупо купити неко прасенце. Желим рећи да ће Црква обезбједити печенице за неке социјалне случајеве у шта ћемо се и ми укључити, свакако.

ПИТАЊЕ: Издвајате значајна средства за разна удружења и организације. Мислите ли да су неки од њих заслужили толику пажњу?

ОДГОВОР: Ја строго водим рачуна о томе.



74


Добија се на десетине тога, од спонзорстава књига, туристичких путовања, спортских надметања, нема шта нема, са свих подручја. Не само из Републике Српске, Босне и Херцеговине, него и са других подручја. Вјероватно људи прате рад Компаније, гледају на интернету, можда читају и књиге. Знате како кажу: „Воденица може да храни пар мишева, али ако се намножи пуно, онда оде и воденица.ˮ Води се о томе строго рачуна, коме се и колико даје. Ја врло често и из својих средстава интервенишем и дајем одређене помоћи, прије свега, када су у питању одређени здравствени случајеви. Онда нека удружења, као што су студентска, јер знате то су људи, који на врло један позитиван и транспарентан начин, преносе својим колегама утиске о нама, о Компанији, о Милићима, тамо гдје иду и путују. Морам вам рећи да ни од кога не добијам такве похвале, као што добијам од тих студентских удружења, из Бања Луке, Сарајева, Добоја и Бијељине и то се и исплати. Међутим, има доста оних удружења, која на жалост, раде на томе што горе то боље, да би могла да опстану. Имате и по Милићима удружења, која су приватна и породична, која су направила многа зла Милићима, грађанима, Општини и Компанији „Бокситˮ и управо тако и функционишу. Јер имају ти међународни мангупи, који праве на овом простору што више тих бакљица и пале помало. А имате опет и људе, који носе те бакље и пожарају овуда. То су та удружења, која нису у фокусу мога интересовања.

ПИТАЊЕ: Имате ли нешто да додате за крај овог разговора?

ОДГОВОР: Једино што могу да кажем, с обзиром да је крај године и да ћемо за петнаест дана ући у Нову годину, када долазе новогодишњи и божићни празници, желим да свим запосленим и члановима њихових породица честитам празнике и да их проведу у срећи и здрављу, да им идућа година буде још боља и приватно, и здравствено, и пословно и породично. Желим свакако и грађанима Милића, који не раде у Компанији „Бокситˮ и пословним партнерима и свим другима да честитам новогодишње и божићне празнике и да се трудимо да сви идемо „корак испредˮ.



75


Интервју дат за лист „Интерне информацијеˮ Компаније „Алуминаˮ

22.12.2017. године

„АЛУМИНАˮ И „БОКСИТˮ СУ ДУГОГОДИШЊИ СТРАТЕШКИ ПАРТНЕРИ КОЈИ СУ ВЕОМА БИТНИ ЗА ОВУ РЕГИЈУ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

Предсједник Компаније „Бокситˮ из Милића мр Рајко Дукић обиљежио је ових дана пет деценија непрекидног рада у овом колективу. С обзиром да сљедеће године наша фабрика навршава четири деценије рада, господин Дукић је један од најкомпетентнијих саговорника за оцјену пословне сарадње између ова два колектива, чији рад умногоме детерминише економску и социјалну ситуацију у регији Бирач. На почетку разговора, Дукић је подсјетио како је дошло до изградње фабрике глинице на овим просторима, а потом и како су, у протеклих скоро 40 година, сарађивала ова два привредна субјекта која данас запошљавају око 2.500 радника.

- У мојој књизи „Три успјешне причеˮ постоји оригинални записник са састанка тадашњих највиших органа Југославије, Босне и Херцеговине и Међународне банке за обнову и развој, која се бавила питањем да се на подручју СФРЈ направи алуминијски комбинат. И управо су Милићи одабрани за локацију једног таквог комбината, јер смо имали резерве од 16 милиона тона руде боксита. Тада није било ни помена о изградњи комбината ни у Подгорици ни у Мостару. Када смо 1969. године ушли у састав СОУР-а „Енергоинвестˮ, у елаборату о удруживању писало је да ће се на простору Милића направити алуминијски комбинат. Током 1971. године, позната америчка фирма „Кајзерˮ, једна од свјетски најпознатијих фирми у области алумосиликатне индустрије, била је заинтересована да на простору од Милића до Жутице изгради фабрику глинице капацитета 300.000 тона и електролизу адекватног капацитета. Тај капацитет подразумијевао је и производњу око 700.000 тона руде боксит. Стручњаци „Кајзераˮ дали су веома повољну оцјену и за локацију и за концепт изградње прерађивачких капацитета. Међутим, послије неколико мјесеци истраживања, одустало се од тога зато што је тада „Енергоинвестˮ, односно његов генерални директор Емерик Блум, направио велике послове са Совјетским Савезом. Узет је кредит од 118 милиона рубаља и на основу одређених бартер послова, донесена је одлука да се гради фабрика глинице. Међутим, умјесто да се прави у Милићима, због наводно габаритног простора, одлучено је да буде у Зворнику. Тада сам, као технички директор у Руднику, био активан учесник свих тих активности и доношења одређених одлука. Требало је да буде матична фабрика у Зворнику, а да се све остало што буде наслоњено, од електролизе до прераде, лоцира и дислоцира на простору, прије свега регије Бирач. Тада је Блум, на једном састанку, рекао да ће регија Бирач бити Кувајт. И мислим да је то тако и требало бити. Најтеже доба за компанију „Бокситˮ, односно некадашњи Рудник боксита Власеница, било је за вријеме владавине у фабрици Јевте Суботића, који је тада, наводно, важио за великог привредника, човјека који је уживао велико повјерење у Сарајеву и другдје. Лично мислим, направио је велике проблеме и фабрици и нама.



76


За његово вријеме до 1992. године, фабрика је пословала само једну годину позитивно, односно радила је са губицима.

Ми смо од 1978. до 1992. године, око 15 милиона марака уложили у фабрику, у покриће губитака и санирање стања у фабрици, нормално преко система „Енергоинвестˮ. Најозбиљнија ствар и највећи проблем је био што једино фабрика „Бирачˮ, једино Јевто Суботић, није хтио да спроводи Друштвени договор о цијенама боксита, глинице и алуминијума који је важио на цијелој територији Југославије. У том Друштвеном договору цијене боксита биле су везане за цијену алуминијума, односно глинице, и кретале су се 1,75 до 2 посто од цијене алуминијума на свјетском тржишту рачунато на руднику, док се транспорт посебно плаћао. Ми смо цијело вријеме имали 1,70 у фабрици у Зворнику. Ако се узме да је разлика око 2 марке и да је цијена превоза била 8 марака, то је укупно 10 марака. С обзиром да смо од 1978. до 1992. године испоручили 15.110.000 тона боксита, ради се око 150 милиона марака мање прихода и зато сам рекао да је то најтежи период, можда и тежи од периода кад је извршена приватизација и дошли Литванци. Што се приватизације фабрике тиче, она је извршена на један волшебан начин. По мени, била је криминогена, јер су тадашњи органи власти у Бања Луци имали своје рачунице. Предлагао сам да се направи конзорцијум наших домаћих фирми, да се фабрика преузме, међутим дошло је до тога до чега је дошло. Уведена је једна страна компанија, која није имала никаквог искуства. „Бокситˮ је тај цех платио. Отписали смо негдје око 9 милиона марака камата и још неке друге обавезе смо преузели на себе. Однос с Литванцима, све што сам имао да кажем и што треба да се каже, наведено је у мојим књигама. Има десетине докумената, презентовао сам јавности и органима власти шта се и како се радило. Негдје у марту 2013. године имао сам састанак са Мартинасом Угианскисом, предсједником Управног одбора Фабрике глинице „Бирачˮ, и његовом екипом, у хотелу „Москваˮ у Београду, гдје ми је он саопштио да они напуштају фабрику. Тада сам са Милом Матићем, који је у то вријеме био финансијски директор у „Бокситуˮ и директор „Дрина осигурањаˮ, заједно са народним послаником Радованом Вишковићем, договорио да напишемо три документа, које смо доставили предсједнику Републике Српске и другим органима у Бања Луци. Објаснили смо им значај фабрике и шта треба учинити ако се деси то што су Литванци рекли да ће урадити. На моју и на срећу свих нас заједно, власт је препознала шта треба учинити – донесене су одређене одлуке и фабрика је преузета од Литванаца. Формирани су одређени органи, као што је Управни одбор. Миле Матић је прешао у фабрику и постављен за директора „Алуминеˮ. На отварању новог погона у фабрици, прије неколико мјесеци, предсједник Додик је рекао да није било људи из Милића, питање је шта би овдје било. То је чињеница и права истина. Период за вријеме Мила Матића, на позицији предсједника Управног одбора, мислим да је био јако значајан и веома битан за фабрику, јер је то врло тежак период. Требало је спашавати тржиште, требало је спашавати образ и борити се са којекаквим хијенама које су са свих страна нападале да преузму тај колач. Било је пуно дугова, пуно обавеза, неријешен имовинско-правни статус, практично није се ни знало шта је чије, јер се годинама распарчавало. Нажалост, људи који су то радили, та криминогена дјела, продавали су имовину у бесцијење, преносили којекуда, пословали преко некаквих острва, итд...



77


Или људи који су помагали да то Литванци раде, нашли су се у органима који треба да се брину да се направи нови имовинско-правни статус фабрике и да се ријеши то питање. Оно што је, по мени, тада требало хитно предузети, то је да је требало похапсити све оне који су довели до тога до чега су довели фабрику, дакле они који су омогућили да се имовина харчи, они који су омогућили да се продаје у бесцијење производ, да се узимају огромне паре, зараде, да се тај новац трансферише којекуда. Посебан је проблем кредита којим је фабрика задуживана, а тај новац никад у фабрику није стигао. А онда, након свега, појављују се одређени људи, нормално у сагласности са неким људима из власти, да сад, на волшебан начин, преузму фабрику , купујући некаква спорна потраживања. Улази се у судске процесе, што отежава рад фабрике и нас као стратешког партнера. Но, да се вратим на сарадњу са новим менаџментом фабрике. Она је била одлична, уз добро разумијевање обје стране. Као доказ тога је да смо за вријеме док је Миле Матић био на челу фабрике, на његов захтјев, смањили цијену боксита за 4 КМ. Предузели смо да повећамо квалитет руде са модула 8 на модул 10,5. Учинили смо са своје стране максимум напора, имајући у виду да једни од других зависимо, да смо стратешки партнери, да смо јако битни не само за запослене и акционаре, него за цијелу ову регију. Практично, ова два комбината и држе регију Бирач, па и мало више од тога. Дакле, та сарадња је била коректна. Она се касније наставила доласком другог човјека послије Матића, а доласком садашњег предсједника Управног одбора и уопште новог руководства, сарадња је прилично добра. Ми смо благовремено потписали уговор, односно анекс уговора, јер смо још док је Матић био предсједник Управног одбора, направили један добар уговор. Потписали смо дугорочни уговор за период 2015-2020. година, гдје смо прецизирали наше међусобне обавезе. Регулисали смо да промјена имовинско-правног статуса не може доводити у питање овај уговор. Мислим да је то јако битно за обје стране, да фабрика има сигурног снабдјевача, а ми сигурног купца. На основу тога, направљен је анекс за текућу годину и ми смо у цијелости тај уговор испунили. Завршили смо све своје обавезе. По уговору требали смо да испоручимо 400.000 тона, а ми смо довезли 408.000 тона руде. Ових дана смо прекинули производњу, јер морамо да извршимо ремонте средстава и возила, да запослени искористе годишње одморе и слично. Имамо довољно залиха, па ако буде затребало фабрици руде у току зимског периода, можемо интервенисати. Дакле, у 2017. години сарадња „Бокситаˮ и „Алуминеˮ је била изузетно добра и не само по питању купопродаје руде боксита, него и по другим питањима. Повремено се састајемо овдје код нас у Милићима и у фабрици, што много ранијих година није био случај. Оно што је јако добро, фабрика је изашла из проблема који нису били само имовинско-правни, него и тржишни, технолошки, комерцијални, па чак и људски.

Поред руде боксита, шта је то што још Компанија „Бокситˮ може да понуди „Алуминиˮ у пословном смислу?

Компанија „Бокситˮ је развила и друге дјелатности. Давних година смо почели да развијамо оно што је прије свега компактибилно са рудом, као што су превоз, машинска производња, грађевинарство, итд. Све то данас може да буде укомпоновано у наш заједнички пројекат које се може назвати „Алуминаˮ - „Бокситˮ.



78


Већ двије-три године, док је директор био Миле Матић, ми смо направили један добар уговор, односно договор, да „Бокситˮ преузима, у одређеној динамици, што више обавеза по питању превоза роба на тржиште Европе. Ми смо у том погледу добро организовани, јер је битно да робе стигну на вријеме тамо гдје треба. Компанија „Бокситˮ, поред што је лидер у рударству, она је лидер и у саобраћају. Данас имамо више од стотину возила и веома савремене радионице, огроман простор и дугогодишње искуство, као и савремена средства која задовољавају све стандарде. Имамо мало проблема са дозволама, јер их добијамо много мање него што треба да можемо са возилима да идемо у Европу. Ми смо сада водећи, дакле доминантан превозник, што се тиче потреба фабрике за услугама превоза роба и производа и спремни смо да дугорочно комплетно на себе преузмемо обавезу да допремамо производе фабрике до било ког купца на европском тржишту. Ове године смо уговорили куповину још пет возила познате свјетске марке „Сканијаˮ, намијењених за превоз роба из „Алуминеˮ. Такође, у оквиру наше компаније, као што сам рекао, имамо одређене секторе као што су машинство, грађевинарство, производња резервних дијелова, разних репроматеријала из области грађевинарства и машинства... Све то можемо да понудимо фабрици и на том плану се раде одређени послови. Ту је и област здравствене заштите. У „Бокситуˮ је конституисан Специјалистички медицински центар са 24 специјалистичких амбуланти. У „Бокситуˮ одскора функционише, као посебно правно лице, Специјална болница из области хирургије и породилишта. Имамо 32 љекара од чега је 12 професора медицине. Посједујемо добру опрему и добре услове да можемо понудити здравствену заштиту не само запосленима у „Бокситуˮ и људима са овог простора, него и шире. Имамо подршку Министарства здравља и Фонда здравственог осигурања Републике Српске. Већ од ове године спроводи се програм пружања здравствених услуга и запосленима у „Алуминиˮ, прије свега кад су у питању систематски прегледи. Мислим да је ове године око 1.000 радника прошло систематски преглед. Договорили смо пружање ових услуга и за наредну годину. Цијене су изузетно повољне. Ми нудимо за око 10 КМ нижу цијену него што је на тржишту. Посебно је битно да су сви који у нашем Специјалистичком медицинском центру прођу систематски преглед сигурни да је то квалитетно урађено, што је важно и за фабрику, али и за запослене да знају своје здравствено стање. Сљедеће је питање купопродаја одређених роба из нашег производног програма. Ми имамо значајну производњу одређених роба из области хране, као што су производња јаја, меса, рибе, затим ту су и робе које ми увозимо. „Бокситˮ је заступник 20-ак компанија из Кине, те робе нудимо под врло повољним условима као и друге робе из нашег производног и трговинског програма преко „Бокситовогˮ пословног центра у Зворнику. Запослени у „Алуминиˮ имају исти третман као и запослени у „Бокситуˮ, дакле имају ниже цијене, одређени попуст, и плаћање на више мјесечних рата. Ту је и продаја горива, која се одвија без икаквих проблема.

Из Компаније „Бокситˮ је ових дана најављена реализација једног производног капацитета који би и технолошки и комерцијално био наслоњен на „Алуминуˮ. Господине Дукићу, можете ли нам рећи о каквом се пројекту ради?

На почетку разговара сам поменуо да је био договор да се још давних година овдје у Милићима нешто гради.



79


Међутим, вријеме је пролазило, деценије су прошле, а ништа се није радило. Недавно сам представницима „Алуминеˮ, кад су били код мене, рекао да је „Бокситˮ за скоро 40 година испоручио око 23 милиина тона руде. Да је само пола марке из фабрике давано по тони за развој, ми би имали 11-12 милиона марака уложених у развој, у нове производе, прије свега на бази прераде боксита и глинице. Међутим, нажалост то није. Поново смо покренули ово питање и мислим да постоји одређено разумијевање у фабрици, јер „Алуминаˮ има потребе да развија нове производе, да се иде у финализацију производног програма. Алумосиликатна област има огромне могућности, тржиште Европе је неограничено. Могуће је развити велики број тих производа и сасвим је логично да се дио тог програма лоцира тамо гдје има и економског интереса и технолошке могућности, али на неки начин и моралног интереса и моралног разлога. Став је и сугестија руководства Републике Српске да се одређени производни капацитети из области којима се „Алуминаˮ бави и којима ће се бавити, који нису стриктно везани за фабрички круг, дислоцирају на простору регије Бирач, што је званично рекао и предсједник Републике Српске када је љетос боравио у фабрици на отварању новог производног погона. Нормално треба да буде производња оних производа који су увезани и технолошки и комерцијално са текућим развојним концептом „Алуминеˮ. Још нисмо дефинисали који ће бити производи, надам се да ћемо то урадити врло брзо. Договорили смо се ко су лица из фабрике која треба овим активностима да се баве. Мислим да је то јако добро, јер само увезани и удружени смо јачи. Данас је у „Бокситуˮ и „Алуминиˮ око 2.500 запослених и са члановима њихових породица, то је сигурно 10.000 лица. То је та такозвана примарна производња, а ако узмемо секундарни, терцијални дио, онда је најмање још толико људи. Практично, то је једна огромна снага и моћ. Није само производна, технолошка, комерцијална, људска, интелектуална, него у сваком погледу. Ако треба и политичка. Можемо да се организујемо, да се удружимо, што смо показали и прољетос кад је био невјероватан напад да се на један волшебан начин од неких лица преузме фабрика, да се она блокира и да практично живот стане на овом подручју. Ми смо се брзо организовали и договорили како да се одупремо томе. На врло достојанствен начин смо то урадили, гдје су запослени у „Алуминиˮ и запослени у компанији „Бокситˮ дошли у Зворник, исказали свој став, своју снагу и памет, своју моћ, и на крају успјели смо да сачувамо и фабрику „Алуминаˮ и компанију „Бокситˮ. Ја немам ништа против да се фабрика приватизује. Она је сад државна, али мора да постоји транспарентан концепт да се зна ко то ради, под којим условима, шта сутра нуди, шта се очекује у погледу запошљавања радника, стандарда запослених, итд. Јер, показало се у овим послијератним временима, да је више од 70 процената индустрије и фабрика, уопште друштвених добара, приватизовано на криминоген начин, да је већина од тога пропало и нестало. Дакле, мора се бити обазриво и по мени постоје реалне могућности да се у оквиру овог нашег простора кога чини Република Српска, нађу одређена рјешења, која ће прије свега бити од интереса за запослене у фабрици, од интереса за запослене у „Бокситуˮ, затим грађана Зворника и Милића, цијеле регије, па и Републике Српске. Ко тако не размишља, он сигурно не мисли добро никоме. Мисли добро само за свој џеп. Али, ја овдје хоћу да поручим: Нека нико никада више не покушава да, ради свога џепа и својих интереса, завлачи руку у туђи џеп, односно да узима оно што није његово.



80


Већ сам рекао, колике смо ми жртве поднијели и колико су запослени у фабрици подносили жртве. Ми радимо 50 година, ја сам навршио 50 година рада у овој компанији, стварали смо ова добра, и нећемо дозволити апсолутно никоме да доведе у питање статус фабрике, статус компаније „Бокситˮ. Имамо снаге да се томе одупремо, а имамо и моћи и памети да урадимо то на најбољи могући начин.

Са каквим пословним резултатима компанија „Бокситˮ дочекује крај 2017. године?

Ми ћемо пословати у овој години можда најбоље посљедњих деценија. Нама је свакако рударство доминатна грана, али и други наши сектори, њих укупно 10, раде добро. Очекивати је да ћемо остварити релативно добар финансијски резултат. Веома је битно да смо у овој години у опрему и технологију у области дрвопрераде, саобраћаја и рударства, инвестирали око 6,5 милиона КМ властитих средстава. Нисмо се задужили. Ми имамо релативно мало кредитних обавеза до 2020. године. Кад се све скупа сабере, то је око један и по мјесечни приход компаније. Дакле, нема никаквих проблема да то вратимо. Нормално, да је и сарадња са фабриком „Алуминаˮ, да поновим, била до краја коректна и успјешна. Извршавају се обавезе по договору. Све што се договори и што је договарано да се плати, како да се плати и када да се плати, уредно се извршава. Ми смо потписали уговор за 2018. годину на износ и под условима као што је био у току ове године, дакле на 400.000 тона по динамици која је договорена. Договорили смо да ћемо да видимо какво је стање у фабрици током године, гдје такође има проблема и може бити проблема, прије свега због недостатка лужине и високим цијенама и неким другим материјалима. Додуше, цијене производа у фабрици су значајно порасле што је добро. Тржиште Европе треба те производе и ако се буде све одвијало како треба, договорено је да се нешто мало повећа та цијена, али у смислу да се та средства уложе у изградњу једног производног капацитета, који би практично био фабрички, припадао би „Алуминиˮ у смислу и технологије и комерцијализације роба. Ми би га заједно финансирали и изградили овдје у Милићима.

И на крају разговора, користимо прилику да вам у име колектива „Алуминаˮ пренесемо честитке за Ваших 50 година непрекидног рада у Компанији „Бокситˮ.

Захваљујем се на честиткама и могу да кажем да је брзо прошло тих 50 година. Овај јубилеј сам обиљежио прије неколико дана у мотелу у Милићима лично, а не компанија, када сам промовисао своју нову књигу „Истините причеˮ. То је шеста књига, јер сам хтио да ово вријеме, овај период, овај простор, остану записани и запамћени, а књиге су за то. Тад сам рекао да имам још пуно планова. На корицама моје књиге налази се знаменити храст који симболизује, на неки начин, снагу и моћ, а испод њега је јеж. Тамо гдје има јежева и бодљи, нема змија, а високо је сунце, што значи има још живота. Као данас, ја се можда никада нисам посљедњих десетине година осјећао боље, и физички и ментално, дакле нема разлога да не радим још коју деценију, бар тако мислим. Могао сам се прије десет година пензионисати, чак сам добио признање Пензионог фонда да сам им уштедио око 180.000 марака, али то мене на крају није интересовало.



81


Користим прилику да честитам наступајуће Новогодишње и Божићне празнике запосленима у „Алуминиˮ. Мислим да је то сада један добро организован, моћан и стручан колектив, кокектив који зна шта хоће и шта може и који зна и има начина да се одбрани од оних који га угрожавају.



82


Успјешна сарадња „Алуминеˮ и „БокситаˮИнтервју дат за Новинску агенцију Републике Српске СРНА

22.02.2018. године

Компаније „Алуминаˮ из Зворника и „Бокситˮ из Милића планирају да у овој години остваре приход од око 350 милиона КМ, рекао је предсједник Компаније „Боксит” Рајко Дукић, нагласивши да су ова два привредна субјекта највећи извозници и да то треба поштовати. Дукић је истакао да ова два колектива запошљавају око 2.500 радника, што, практично, обезбјеђује егзистенцију за десетак хиљада људи.

Када су ове двије компаније удружене, каже Дукић, онда су и комерцијално и економски и финансијски јаче.

ˮНе постоји никаква могућност да било ко науди ни „Алуминиˮ ни „Бокситуˮ, јер ако буде неких покушаја, а надлежни органи то не спријече, онда ћемо ми, сигурно, жестоким одговором спријечити”, рекао је Дукић.

Он је истакао да ове двије компаније желе да заштите огромну имовину народа и Републике Српске, јер су то, како је рекао, народна добра, добра запослених и чланова њихових породица.

„Људи одавде не треба да се исељавају, него да се радом и стварањем вежу за свој крај и да овдје гледају своју будућност и перспективу. Уколико неко поново покуша да направи некакве блокаде, а у појединим медијима се већ пласирају разна инсинуације, извешћемо десетине хиљада људи на улице”, рекао је Дукић и додао да никоме не треба да свом народу прави штету.

Он је навео да постоје пресуде које су релевантне и које показују да не постоје дугови, осим оних које Фабрика сервисира и поручио да жеље неких да преузму Фабрику за јефтине паре или џабе, неће проћи.

ˮАлумина је јак и моћан колектив не само по производњи и структури производње, него и по броју запослених и с тога позивам све раднике да ради својих породица не дозволе да им неко убацује разноразне коске, да их завађа и дијели. Треба да су хомогени и само заједно могу се одупријети разним насртајима”, истакао је Дукић и нагласио да „Боксит” стоји уз „Алуминуˮ, али и „Алуминаˮ уз „Бокситˮ.

Говорећи о пословним уговорима за ову годину са компанијом „Алуминаˮ, Дукић је рекао да су уговори потписани на вријеме и да се одлично реализују, можда чак и боље него до сада.

„Према плану, за јануар и фебруар требало је да испоручимо 40.000 тона руде боксит, а испоручићемо 65.000 тона, зато што фабрика у овом периоду није имала довољно руде, а испоруке боксита које су договорене са другим добављачима нису ишле одређеном динамиком”, рекао је Дукић.

Он је нагласио да је, захваљујући исправној пословној политици, компанија „Бокситˮ имала значајније резерве руде, тако да је из тих резерви „Алуминиˮ испоручена руда одговарајућег квалитета.

Говорећи о дугорочној сарадњи са „Алуминомˮ, Дукић је рекао да је понуђен уговор о превозу роба возилима „Бокситаˮ.

„Набављамо 10 до 15 нових возила са намјером да будемо доминантан превозник фабричких роба и производа на европско тржиште.



83


То је веома битно, јер фабрика постаје доминантан произвођач одређених роба из области алумосиликатне хемије које треба доставити тржишту, а западно тржиште тражи тачне рокове и производ мора да стигне на вријеме, а „Бокситˮ је спреман да то дугорочно реализује.ˮ

„Бокситˮ је предложио руководству „Алуминеˮ да се уговор о купопродају руде, који је склопљен до 2020. године, продужи до 2025. зато што компанија из Милића планира да у наредне двије-три године уложи значајна средства у подземну експлоатацију руде и да отвори још један рудокоп, који ће радити наредних 20 година са експлоатацијом око 200.000 тона квалитетне руде на годишњем нивоу.

„Са представницима компаније „Алуминаˮ било је ријечи о томе да се један од производних капацитета из алумосиликатне области лоцира на подручју Милића у вези са производњом калцинисане глинице. О томе ће бити ријечи и са партнерима из Француске и Италије као носиоцима технологије и будућим купцима.ˮ

Заједничка оцјена представника „Боксита” и „Алумине” је да је пословање у прошлој години било добро, сарадња на нивоу и сви уговори испоштовани.

„Компанија „Бокситˮ је у прошлој години „Алуминиˮ испоручила око 90.000 тона руде боксит више него што је уговором било предвиђено, што је било добро за обје стране”, истакао је Дукић и нагласио да је „Бокситˮ у раду са Алумином имао приход око 35 милиона КМ, од чега се на испоруку руде односи 33 милиона КМ, док је остало остварено другим пословима, превозом и продајом неких других роба.

Дукић је рекао да запослени у „Алуминиˮ имају 10 одсто попуста и одгођено плаћање приликом куповине одређених роба из компаније „Боксит”, те да се обављају љекарски прегледи радника „Алуминеˮ у Медицинском центру у Милићима, гдје се, како каже, обављају врхунске здравствене услуге.



84



ПИТАЊЕ: Након 5 мјесеци пословања, колико је Компанија „Бокситˮ реализовала овогодишњи пословни План, који је био веома амбициозан?

ОДГОВОР: Пословни план за 5 мјесеци, не само да је у цјелости реализован, већ је значајно пребачен, поготово када је у питању примарна производња, јер је, за 5 мјесеци, дато око 30.000 тона руде више од планираних, односно уговорених, количина и оно што је јако битно дато је око 140.000 кубика откривке, а што ће се и те како позитивно одразити на динамику припреме лежишта Подбраћан, на коме, до краја септембра, треба да отпочне производња руде боксита. Значајан је и пребачај у производњи, у односу на прошлогодишњи план, у сектору „Саобраћајˮ, поготово када је у питању међународна шпедиција. Такође, значајно је повећан обим производње и услуга у сектору „Грађевинарствоˮ, за око 2,5 пута, у сектору „Машинство и електро-одржавањеˮ 10%, у сектору „Угоститељство и туризамˮ за 37%, у сектору „Производња хранеˮ за 14 %, у сектору „Фабрика намјештаја и масивних плочаˮ за 14%. У оквиру сектора „Комерцијално-производни пословиˮ такође, значајно је повећан обим производње и услуга, у Пословном центру Милићи за 30%, Пословни центар Зворник за 42 %, Производња папирне амбалаже за 35%, а промет у Робној кући за 24%. Укупан приход Компаније повећан је за 13%. Остварена добит нешто је мања, у односу на прошлу годину и у односу на План, на шта је посебно утицало повећање цијена горива, односно повећање акциза, због чега је додатни трошак повећан, за око 350.000 КМ. Такође, значајан пребачај на откривци, за око 140.000 кубика, у односу на прошлу годину, је и додатни торшак, од око 700.000 КМ. Зараде су повећане за 13%.

ПИТАЊЕ: Каква је тренутна финансијска ситуација у Компанији и какав финансијски резултат се очекује до краја године?

ОДГОВОР: Финансијска ситуација је потпуно стабилна, редовно измирујемо све своје обавезе. Обзиром да смо, у протеклих 5 мјесеци, инвестирали значајна, властита, средства, те ће улагања, из властитих извора, до краја године бити много мања, а очекује се извршење планских задатака у цјелости, а и изнад тога, финансијски резултати биће сигурно бољи, од планираних и неупоредиво бољи од прошлогодишњих.

ПИТАЊЕ: С обзиром да је „Бокситˮ био најуспјешније предузеће у Републици Српској 2017. године, најавили сте да то очекујете и ове године. Да ли и данас тако мислите?

ОДГОВОР: Да. Нема никаквих разлога да тако не мислим. У прилог томе говоре претходно наведени подаци.

ПИТАЊЕ: Компанија је, за протеклих пет мјесеци, уложила значајна средства у инвестиције. Шта је још преостало да се реализује, од планираних инвестиција, до краја ове пословне године?



85


ОДГОВОР: Закључно са протеклим мјесецом, уложено је укупно 3.818.000 КМ, што чини око 70% укупно планираних инвестиција. Када је у питању структура реализованих инвестиција, навешћу само најбитније. У сектору „Саобраћајˮ набављено је 5 тегљача „Сканиаˮ, са полу-приколицама, за превоз роба по Европи, као и 5 тегљача за превоз руде и 3 полу-приколице. У току је испорука, из Кине, 3 аутобуса. У сектору „Фабрика намјештаја и масивних плочаˮ у току је набавка значајних средстава, у вриједности од око 1,5 милион КМ, а у питању су 2 котла за производњу паре, 5 сушара, 2 парионице, као и друга помоћна опрема. У сектору „Производња хранеˮ, уложено је око 1.000.000 КМ, за набавку око 100.000 кока носиља, као и у неку додатну опрему. У адаптацију простора, за Медицински центар, као и за набавку потребне опреме, уложено је око 500.000 КМ. Такође, значајна средства су уложена у изградњу стамбеног објекта, набавку одређене опреме и за друге секторе. Оно што је остало нереализовано, кад су у питању инвестиције, није у приоритету.

ПИТАЊЕ: Да ли Компанија планира неки нови производни програм?

ОДГОВОР: Сасвим разумљиво да Компанија „Бокситˮ, која има разнородне дјелатности, а полазећи од тржишних потреба и могућности, са жељом да дугорочно и успјешно послује, има и те како потребу, а и могућност, да улаже средства, да реализује нове програме, било да су они из оквира дјелатности, којима се Компанија бави, или нешто што је ново, а и те како је битно, са аспекта дугорочне пословне стабилности. Када су у питању ти програми, односно улагања, она су мање-више дефинисана и већ се ради на реализацији. У Фабрици папирне амбалаже, већ од 01.07.2018.године, почеће производња кутија за транспорт јаја, како за властите потребе, тако и за тржиште, као и производња амбалаже за намјештај. До краја септембра, треба да се реализује програм производње пелета, око 1.500 тона на годишњем нивоу, од чега се планира, да се половина троши за властите потребе, а половина за тржиште. Када је у питању тржиште, мислим прије свега, да грађанима Милића понудимо пећи на пелет, по веома повољним условима, које ћемо увести из Кине, под условом да су купци нашег пелета, што свакако подразумијева да је тржишно конкуренатан. Грађани Милића, умјесто дрва и проблема, које имају са тим, могли би да имају неупоредиво квалитетније и повољније гријање. За очекивати је да ће, у овој години, почети реализација једног програма из области алумо-силикатне хемије. Ради се о хидрату, који би добијали из фабрике „Алуминаˮ, путем компензације за руду. Исти би се сушио и мљео до величина које тржиште тражи. Раде се анализе о оправданости производње поврћа, за властите потребе и потребе тржишта. Компанија, на подручју Подгоре, располаже са двије парцеле, површине 20.000 м2 и у Лукић Пољу, више десетина хиљада квадратних метара. Бог нам је дао земљу, сунце, ваздух, воду, а имамо памети и средстава, да и овај програм реализујемо, подизањем пластеника и стакленика, јер су само наше годишње потребе око 60.000 кг разних врста поврћа. Како покушај, да подстакнемо локално становништво, да се бави производњом поврћа није успио, нудили смо и средства и откуп, реално је и извјесно да то радимо у властитој режији.



86


ПИТАЊЕ: Компанија „Бокситˮ је и ове године запослила значајан број нових лица. Да ли ће се тај тренд наставити и у наредном периоду и који су то кадрови, тренутно, најпотребнији Компанији ?

ОДГОВОР: Од почетка године, а закључно са 5.мјесецом, запослено је укупно 154 лица, од чега је 58 засновало радни однос по први пут. Од тих лица, 13 је приправника, а 10 са високом стручном спремом. Биће потребе да се, до краја године, како кроз горе поменуте нове програме, тако и због потребе повећања обима услуга, запосли одређени број стручних лица. Колико ће тачно бити, тешко је сада рећи. Оно што посебно желим да истакнем, као позитивно, је да високо образовани кадрови желе да раде у свом мјесту, а Компанија „Бокситˮ пружила им је и пружаће прилику. Поред одређених кадрова инжењерских струка, приоритетно ће нам требати дрво-прерађивачи, возачи, мајстори грађевинске и металске струке, као и не мали број за потребе рударске производње.

ПИТАЊЕ: Са циљем да се обзбједе кадрови, Компанија је иницирала и отварање нових смјерова у СШЦ-у „Милутин Миланковићˮ, којима је понуђена пракса у „Бокситуˮ. Да ли је та сарадња реализована?

ОДГОВОР: Нажалост, није. Подстицали смо, на разне начине, одређена производна занимања, прије свега када су у питању дрво-прерађивачи, за које бисмо сносили трошкове школовања и обезбиједили праксу и запослење, а само једно лице се пријавило за овај смјер.

ПИТАЊЕ: У Средњошколском центру треба да започне и програм преквалификације. Шта можете да понудите лицима, која се одлуче на преквалификацију?

ОДГОВОР: Већ сам рекао која ће нам занимања бити приоритетна, а то је понуда и прилика за оне, који желе да се преквалификују и доквалификују.

ПИТАЊЕ: Укинули сте награде за одличне ученике и „вуковцеˮ, који завршавају средњу школу у Милићима. Који је разлог за то?

ОДГОВОР: Када сам 1995. године послао приједлог директору СШЦ „Илијашˮ, Јанку Јовићу, да ако већ морају да се селе, из Илијаша, да дођу у Милиће, намјера ми је била да се у Милићима формира Средњошколски центар, гдје би се млади људи школовали, припремали за посао, живот. Уложио сам много труда, а Компанија „Бокситˮ значајна средства, да се Средњошколски центар организује у Дервенти, у некадашњој Основној школи, да се изгради и опреми савремени Средњошколски центар, у Милићима. Лично сам кумовао његовом називу „Милутин Миланковићˮ, искрено се надајући да ће велики број ученика, прије свега одличних, наставити школовање, уз одређене консултације шта то треба Компанији „Бокситˮ у Милићима, као и да ће се након завршетка студија вратити у своје мјесто и запослити. Да бих подстакао учење и потребу и жељу, па и обавезу, да се по завршетку студија враћају у своје мјесто, дата су значајна новчана средства, 1.000 КМ за одличне, а 2.000 КМ за ученике генерације.



87


Од 19 генерација, ако се изузму 3, укључујући и последњу, награду је добило 116 ученика, у укупном износу 100.000 КМ. Ефекти, односно резулати су поражавајући. Нико од ученика, по завршетку средње школе, није нас контактирао везано за наше потребе, када су у питању одређене струке и занимања, а још је поражавајуће, да од 116 награђених, само је 4 дошло да ради у Компанију „Бокситˮ.

ПИТАЊЕ: Компанија је, прошле године, расписала конкурс за стипендију студентима одређених Факултета. Колико студената стипендирате, да ли ће се то наставити и ове године и под којим условима се даје стипендија?

ОДГОВОР: На оглас за стипендије, јавио се неочекивано мали број заинтересованих. Услове је испуњавало шесторо пријављених, и сви су добили стипендије. Даваћемо и убудуће стипендије за одређена занимања, али таквих захтјева, за сада, нема.

ПИТАЊЕ: Већ четврту годину, организујете „Љетни фестивал културе и спортаˮ, у Милићима. Шта тиме Компанија жели да постигне?

ОДГОВОР: Има више разлога зашто смо се одлучили да организујемо „Љетни фестивал културе и спортаˮ. Основна намјера је да промовишући Компанију и Милиће, подстичемо грађане различитог узраста и старости да се, умјесто да лешкаре, проводе ноћи по кафићима, глуваре којекуда, баве спортом и културом, оним што човјека оплемјењује, крепи, чини здравим, изграђује као свестранију и способнију личност. Мало је мјеста у региону, гдје се толико улаже у културу и спорт, као што је у Милићима. Љетни фестивал је нешто што је посебно и колико знам не организује се нешто слично нигдје на српским просторима. Ове године, имајући досадашње искуство, за очекивати је да ће Фестивал бити обухватнији, свестранији, масовнији и свакако успјешнији. Као што је познато, Фестивал се отвара на Видовдан, уз одређени културно-забавни програм, а ја позивам, не само запослене, него и грађане, да својим присуством увеличају отварање Фестивала, а свакако да пропрате и његов комплетан програм. Обзиром да је програм Фестивала јавно промовисан, рећи ћу само неколико података. У фестивалском дијелу, који се односи на фолклор и народно стваралаштво православних земаља, учествује 13 екипа, из 8 земаља, са 430 учесника. У спортском дијелу Фестивала, на међународном турниру у малом фудбалу, међународном турниру у кошарци, пливању, трци уз Торањ, пријављено је 362 учесника. У Ликовној колонији, под називом „Боксит и бојеˮ, учествују 23 умјетника, из 6 земаља. По затварању Фестивала, биће као и до сада, организован програм такмичења грађана, у одеђеним дисциплинама, уз послугу пива и воловског печења. Укупни трошкови Фестивала су око 200.000 КМ, од чега је Наградни фонд 100.000 КМ. Очекује се да ће за 40 дана, колико траје Фестивал, бити око 5.000 посјетилаца. Планирани приход, угоститељске услуге, аукција слика и друго је око 160.000 КМ. Желим да напоменем да, поред „Бокситаˮ, као генералног покровитеља и организатора, „Дринеˮ и „Милексаˮ, као покровитеља са 34.000 КМ, још 19 привредних субјеката, из и изван Милића, спонзорисало је Фестривал, са укупним износом од 20.700 КМ. Њихова имена налазе се на проспекту, па их ја сада не бих посебно набрајао.



88


Очекујем да ће Фестивал бити добро пропраћен од медија и добро посјећен од грађана.

ПИТАЊЕ: Након више од годину дана, од отварања, шта можете рећи о пословању Специјалистичког медицинског центра и због чега сте повећали цијене услуга, које Центар пружа?

ОДГОВОР: Отварање здравствених установа имало је за циљ, да поред пружања високог нивоа здравствених услуга, како запосленима и члановима њихових породица и грађанству, тако и да покажемо, односно докажемо да се здравство може организовати на бољи и квалитетнији начин, уз ангажовање врхунских стручњака, кориштење савремене опреме у савременом, комфорном простору. Треба имати у виду да због законских услова, здравство смо организовали у 2 организационе, посебне цјелине, које се због карактера посла прожимају. Специјалистички медицински центар, организован као РЈ у саставу Компаније „Бокситˮ пружа поред Породичне медицине и Медицине рада, услуге 15-ак специјалистичких амбуланти у којима, стално, или по потреби, ради 30-ак доктора специјалиста, од којих је 15-ак професора и начелника београдских и бањалучких клиника. Од отварања Центра па до данас, обављено је 22.901 услуга, од чега су услуге Породичне медицине 5.560, Медицине рада 6.029, услуге Специјалистичких амбуланти 11.402. Специјалистичка болница из хируршких области, формирана је као посебан правни субјект, са 2 одјељења, Одјељење хирургије и Породилиште. Од почетка рада до данас, на Одјељењу хирургије урађена су 154 хируршка захвата, од којих су неки веома сложени и раде се само у врхунским медицинским условима. У Породилишту је рођено 148 беба. Са намјером да подстичемо рађање и афирмишемо наше Породилиште, породиљама је исплаћено око 100.000 КМ. Када су у питању цијене услуга, било да се ради о амбулантним услугама, или услугама Болнице, обзиром на ниво стручњака, који те услуге пружају, услове и комфор, наше цијене су далеко мање у односу на окружење и за сада њима не покривамо ни основне трошкове, од онога што добијамо од Фонда за здравство. Здравље нема цијену, грађани би требало да се навикну на здравство, односно да о свом здравственом стању воде више рачуна. Много лакше се издваја новац за дуван, пиће, гориво, поправку возила, па и неке друге непотребне и штетне ствари, него за здравство. Обезбиједили смо специјалисте различитог нивоа, за скоро све медицинске области, са различитим цијенама услуга, на грађанима је да се одлуче. Огроман број грађана, на примјер у Београду, па и на нашим просторима, нема прилику да ни за неколико мјесеци дође на ред на преглед, или здравствени третман, код специјалиста какве ми имамо и које грађани у нашим здравственим установама могу да имају на располагању, онда када имају потребу. Колико је јефтино и значајно здравство у здравственим установама „Бокситаˮ, најбоље знају они, који су обилазили друге здравствене установе у Републици Српској и Републици Србији, чекали на ред, плаћали те услуге. Примјера ради, пушач, који издваја новац да би се тровао, који дневно попуши само пакло цигарета, потроши мјесечно 2-3 прегледа код доктора, односно професора у здравственим установама „Бокситаˮ. Какав је и колики комфор у нашим здравственим установама, као и квалитет услуга, знају најбоље они, који су били у другим здравственим установама.



89


ПИТАЊЕ: Да ли се, након отварања лабораторије, планира ширење услуга Центра, прије свега у погледу дијагностике?

ОДГОВОР: У реконструкцију простора, у коме је смјештен Медицински центар, од око 1.700 квадратних метара и веома савремену опрему, уложено је око 3.000.000 КМ. У плану је да се реконструкцијом поткровља обезбиједи још додатних 810 м2. Медицински центар Компаније „Бокситˮ постаје респектабилна здравствена установа, не само на регионалном нивоу. Саставни дио Медицинског центра је и лабораторија, која има савремену опрему и стручне кадрове, па може, а и ради анализе, које раде респектабилне лабораторије у великим здравственим центрима. Након 40 година рада, замијењен је стари рентген, новим и веома савременим. Исти је уступљен, као поклон, Дому здравља, чија је законска обавеза да има рентген на располагању. Рентген ће служити укупном здравству, с тим што ће услуге, преко Фонда здравства, наплаћивати Дом здравља, а што ће свакако допринијети његовој бољој финансијској ситуацији.

ПИТАЊЕ: Да ли је Ваша инструкција, којом се 30 % зараде сваког запосленог, исплаћује у прозводима и робама, у оквиру Компаније „Бокситˮ, још увијек на снази?

ОДГОВОР: Нити се шта промијенило, нити треба да се мијења. Запослени у Компанији „Бокситˮ, који производе одређена добра за тржиште, или пружају услуге на тржишту, од чега се добија новац, треба и природно је, да су конзументи добара и услуга, које плаћају тим новцем. Пракса је у свијету, а било би бесмислено и неодрживо да неко ко производи, или врши услуге, од чега му зависи плата, да тај производ набавља на другој страни и корисити услугу од другога. Може се поставити питање, ако запослени не купи оно што је произвео, од чега ће плату примити. Запослени треба да се труде, да због себе, буду конзументи роба и услуга које нуде тржишту, поготово ако је квалитет роба и услуга задовољавајући, а цијене тржишне, при чему не треба заборавити да су услови и начин плаћања за запослене Компаније „Бокситˮ много повољнији, него на тржишту.

ПИТАЊЕ: Какви су тренутни односи са зворничком „Алуминомˮ, након Ваше оставке на мјесто члана Управног одбора Фабрике?

ОДГОВОР: Поднио сам оставку из моралних разлога. Имао сам, у сваком случају, добре намјере, када сам се, поред великих обавеза, прихватио да будем члан Управног одбора. „Алуминаˮ је наш стратешки партнер и јако је битно да добро послује, као што је битно да су пословни односи између стратешких партнера добри и коректни. Пословни потези Менаџмента фабрике „Алуминаˮ, која је иначе у стечају, по питању инвестирања, набавке роба, односа са стратешким партнерима, за мене нису били прихватљиви, а не желећи да будем покриће, поднио сам оставку.

ПИТАЊЕ: Да ли сте незадовољни радом Комуналне службе и Локалних власти, у Милићима, с обзиром да Вас често могу видјети како фотографишете њихове пропусте?



90


ОДГОВОР: Нисам ни задовољан ни незадовољан. До скора сам апсолутно био незадовољан, јер сам очекивао да ће се брже радити на исправљању грешака претходне власти, односно на реализацији одређених битних питања, везаних за стратегију развоја, урбанизам, комуналну инфраструктуру. Тачно је да сам по Милићима снимао много тога што је неприкладно, незаконито, прљаво, биједно, било да су у питању гомиле ђубрета, ишаране фасаде, нехигијенски објекти без дозвола, у којима се држи стока и живина, дрва по парковима, објешен веш по терасама и фасадама, неуређене и необиљежене улице. И док је у Милићима годинама присутан проблем квалитетне воде, споро се радило да се тај проблем ријеши, а врло мало се радило, или никако, да се наплати стотине хиљада КМ од оних, који не плаћају воду, да се санира водоводна мрежа од огромних губитака. Свакако да сам вршио одређени „притисакˮ и интервенције да се стање мијења. Вјероватно да, као резулатат и мојих активности, има у последњих неколико мјесеци много тога што је урађено, или се ради. За очекивати је да ће, до септембра ове године, проблем квалитетне воде бити ријешен за Милиће, јер ће тада бити пуштено у погон постројење у Заклопачи, које Компанија „Бокситˮ ради, а очекивати је да ће, током године, у Милићима, један број улица бити саниран, да ће се довести у ред већи број макадамских путева, а један дио асфалтирати, да ће се интензивније радити на уређењу обала, водотокова кроз Милиће, Зеленог и Студеног Јадра. Иначе, фотографисање ми изгледа иде од руке, јер фотографије присутне у јавности, у објектима, медијима, рекламним материјалима, интернет порталима, а односе се на фотографије Торња са фонтаном Милића испод дуге, зграда Дирекције „Дринеˮ са пјевајућом фонтаном, ја сам направио.

ПИТАЊЕ: Компанија „Бокситˮ је, на тендеру, добила посао изградње постројења за пречишћавање воде, изворишта Николине воде. Када ће тај посо бити готов, односно када ће грађани имати бистру воду?

ОДГОВОР: Изградња постројења у Заклопачи, за пречишћавање воде, уговором је предвиђена за 90 дана. Тако ће и бити. Већ сам претходно рекао, постројење ће бити пуштено у погон почетком септембра, ове године.

ПИТАЊЕ: Шта, по Вама, још недостаје Милићима, у погледу комуналне инфрастуктуре?

ОДГОВОР: Стриктна примјена урбанистичког плана, а то значи маркирати одређене урбанистичке зоне и просторе, уз поштовање шта и како у њима може и треба да се гради, шта је то што је бесправно и неадекватно и треба да се уклони, ријешити питање комуналија на адекватан начин (улице, вода, јавна расвјета, канализација). Уређење обала водотокова Студеног и Зеленог Јадра, поправка оронулих и прљавих фасада, јавни ред и мир, што подразумијева стриктно поштовање радног времена и рада кафића и других локала.

ПИТАЊЕ: Компанија је, прошле године, понудила грађанима откуп воћа и поврћа, за потребе Компаније. Да ли та понуда важи и ове године и на који начин рјешавате питање набавке ових производа?



91


ОДГОВОР: Понуда важи и даље, без обзира што и сами желимо да уђемо у ту производњу, из разлога да не купујемо скупље и неквалитетније воће и поврће од закупаца, са стране. Ако неко од грађана жели да се тиме бави, треба да своју жељу изрази писмено, и да се уколико, обје стране у томе виде интерес, закључе дугурочни уговори.

ПИТАЊЕ: Љетња сезона и базени отворени су 1. јуна. Да ли је Компанија, ове године, проширила понуду, на пољу туризма и угоститељства?

ОДГОВОР: Базенски комплекс отворен је 01.06. и могу га користити сва лица, изузев оних којима је забрањен улаз у поменути објекат, под условом да купе дневну, седмичну, мјесечну, или сезонску карту. Цијене су знатно ниже него код других, па се од планираног прихода не могу подмирити ни трошкови за воду. Прописане су процедуре ко и како може користити одређени попуст, а такви који желе да користе те бенефиције, треба да се обрате сектору „Угоститељство и туризамˮ. Свакако да је понуда ове године квалитетнија и садржајнија. Већ сам претходно говорио о Фестивалу, који је значајна и туристичка понуда, а треба имати у виду да током цијеле године има одређених манифестација, да преко наше туристичке агенције нудимо повољне аранжмане запосленима, за повољна путовања и љетовања.

ПИТАЊЕ: Шта се жели постићи уплатом доприноса у Добровољни пензиони фонд, за одређене категорије запослених?

ОДГОВОР: За све запослене уплаћују се редовно и уредно, приликом исплате плата, и средства Пензионом фонду. Међутим, постоје разлози и потребе да се, за одређена занимања, уплаћују додатна средства у Добровољни пензиони фонд. Овај фонд, који послује на нашем подручју, основали су, односно у власништву је Европске банке за обнову и развој, са сједиштем у Лондону, Фонда за развој, предузећа са сједиштем у Луксембургу и Пензионог резервног фонда Републике Српске, са сједиштем у Бања Луци. На основу консултација, обављених, прије свега, у производним секторима, број запослених, који ће бити обухваћен додатним пензионим осигурањем је следећи:

Сектор „Рударствoˮ- 95Сектор „Саобраћајˮ- 139Сектор „Грађевинарствоˮ- 14Сектор „Машинство и електро-одржавањеˮ- 39Сектор „Фабрика намјештаја и масивних плочаˮ- 37.Горе наведени, били би сврстани у 3 категорије. У првој категорији обухваћено је

121 лице и за њих би се уплаћивало 50 КМ мјесечно. У другој категорији 123 лица, за њих би се уплаћивало по 40 КМ. У трећој категорији 80 лица, а за њих би се уплаћивало по 30 КМ. На ова средства, по Закону, допринос се не плаћа. Намјера је да промовишемо и додатно стимулишемо одређена производна занимања и да тим лицима, када одлазе у пензију, обезбиједимо, поред Законом предвиђених исплата, при пензионисању и додатна средства, која су значајна. Тако, на примјер, ако неко кроз наредних 20 година оде у пензију, добио би додатних 12.000 КМ, уколико спада у прву категорију, 9.600 КМ, уколико је у другој категорији и 7.200 КМ, уколико је у трећој категорији.



92


Са лицима, са којима буде закључен уговор са Фондом, били би закључени и међусобни уговори. Очекивати је, ускоро, да овај поступак буде завршен и списак запослених лица, који би користили ове бенефиције, објављен.


ПИТАЊЕ: Да ли су Ваше инструкције допринијеле томе да Милићи постану још чистији и уређенији?

ОДГОВОР: Лично мислим да је то очигледно, јер нема више дрва по парковима, да се режу, да се слажу. Нема више веша и гаћа, по терасама и зидовима. Паркови се одржавају боље. Очигледно да има ефеката.

ПИТАЊЕ: Да ли ће ускоро бити постављене нове бисте, у оквиру Парка великана, с обзиром да можемо примјетити да су четири стуба већ постављена?

ОДГОВОР: У току протеклих дана, постављене су још четири бисте, и то у Парку српских великана, биста великог Његоша и великог Мике Аласа, познатог математичара, нашег и свјетског. Затим, постављене су бисте двојице индијских великана: Гандија и Тагоре, великог пјесника и великог државника. Очекивати је, до Видовдана, да се постави, у Парк руских великана и биста Гагарина, тако да, укупно биће 44 бисте. Ја мислим да је то нешто што је величанствено и шта треба цијенити и чиме се треба поносити.

ПИТАЊЕ: Први велики пљускови падну и наша је вода мутна и неисправна за пиће. Да ли је „Бокситˮ предузео неке кораке за рјешавање овог проблема?

ОДГОВОР: Ја сам одговорио на то шта се ради и када очекивати да се заврши, али само да напоменем, још 80-их година 'Боксит' је својим средствима изградио водовод, каптажу у Заклопачи и водовод, и од централе Заклопаче до Милића. То је касније пренешено, на управљање, Комуналном предузећу. Међутим, имали смо ситуацију какву смо имали. Већ сам рекао да првог, односно тачније седмог септембра, планирамо отварање тог постројења и треба да се добије између 10 и 12 литара изразито квалитетне воде, јер је горе предвиђено поред тога да се вода филтрира, и на друге начине третира, да би била чиста и здрава.

ПИТАЊЕ: Колико сте задовољни радом локалне власти?

ОДГОВОР: Боље питати грађане друге, ја мислим да може и боље и одговорније, да се ради.

ПИТАЊЕ: За вријеме Жикиног мандата општинске тендере је добијао „Техно металˮ, а сада, за вријеме Лазиног мандата, „Бокситˮ. Како то коментаришете?



93


ОДГОВОР: Ми добијамо тендере тамо гдје смо много јефтинији, или радимо, да не кажем бесплатно. Ево, конкретно, кад су у питању путеви, пола тога ми радимо, да не кажем, џаба. Друго, када се тиче конкретно овог постројења у Заклопачи, расписан је тендер, јавили су се и други, били смо много јефтинији, да не кажем за колико, чак негдје за 100.000. Прихваћена је наша понуда од 575.000 марака, с тим што Општина, као инвеститор, је обезбједила и финансира то са 400.000 марака, а 175.000 марака треба „Бокситˮ да реализује у компензацији са Комуналним предузећем.

ПИТАЊЕ: Можемо ли се надати неисплаћеном регресу?

ОДГОВОР: Сасвим је реално да ће регрес бити, у скорије вријеме.

ПИТАЊЕ: У току је упис на факултете. За која занимања свршени средњошколци треба да конкуришу?

ОДГОВОР: Углавном на техничке факултете. Обзиром на карактер посла, којим се Компанија бави, укључујући ту нормално и информационе технологије.

ПИТАЊЕ: Ви упорно говорите да људи треба да се преквалификују у милићком Центру за преквалификацију. Како они то господине Дукићу да ураде, када Центра не ради, а машине вриједне око 125.000 КМ стоје у магацинима ? За кога су купљене и чему служе? Грађанима сигурно не.

ОДГОВОР: У понедељак, 18. јуна, се распиусује тај оглас, а прочитао сам овдје и о којим се занимањима ради. Мислим да је ово сад један добар посао, који је Средњошколски центар припремио и урадио и ја очекујем да ће велики број грађана изразити потребу и жељу да се укључи у овај процес.

ПИТАЊЕ: Да ли ће бити дозвољено грађанима да гледају Фестивал фолклора, јер до сада није било мјеста ни за родбину дјеце, која играју?

ОДГОВОР: Није ни до сада брањено, али то није Фестивал за родбину дјеце. Фестивал је за народ, ко прије дође и што кажу, намјести се тамо, гдје му одговара, тај ће имати боље услове. Ја очекујем да грађани на вријеме се тамо нађу. Тако да, ни до сада нико није бранио никоме, изузев онима, којима је забрањен улаз тамо.

ПИТАЊЕ: Сезона купања на базенима је отворена. Ко ће Вам доћи, када половина људи не испуњава она правила, која сте поставили?

ОДГОВОР: Не дао Бог да дођу сви! Не треба да дође ни половина. Нека дође једна десетина, то је опет 1.000 људи. Према томе, правила постоје свагдје. Онај ко не може да поштује правила, не треба да се појављује тамо гдје постоје правила. Поготову у таквој ситуацији, гдје се води рачуна и о безбједности и о здравственој заштити, о хигијени и о свему. Дакле, правила се морају поштовати.



94


Ко мисли да дође тамо, да се иживљава, прво неће ући, и ако уђе и излети напоље, неће више никада ући. Не само на базен, него ни у један објекат „Бокситовˮ.

ПИТАЊЕ: У градовима омладина излази у 10 часова увече. Гдје да изађе наша, када је рад у нашим локалним кафићима до 23 часа? Жалосно!

ОДГОВОР: Није жалосно, него је жалосна омладина која послије 23 излази. Знате, послије 23 само иду оне ноћне птице да лове, а омладина која води рачуна о животу, о здрављу, која хоће да се школује, да се образује, да ради, да студира, на вријеме да заврши, а не за осам година, да заврши студије, са просјеком шест и по, колико је сада честа појава у Милићима, треба у 23 сата да легне да се наспава, сутра да ради. Мислим да је и до 23 часа много.

ПИТАЊЕ: Ви упорно покушавате да направите од Милића урбану, градску средину. Како не схватите, већ једном, да то није могуће, јер овдје живе људи, који су сишли са села. Вама свака част на упорности, али како се не уморите? Одакле Вам снага?

ОДГОВОР: Процеси развоја цивилазије су дуготрајни. Људи су некада сишли са дрвета. Да су остали тамо, били би мајмуни. Данас, у Милићима, по мојој некој процјени, 80 посто популације је рођено овдје, у првој и другој генерацији. А ове Милиће, од ничега, ово што ми данас имамо, направили су очеви, родитељи садашње дјеце, или дједе и баке. Према томе, не бих се баш са тим сложио. Има нормално неких навика, али то је можда чак и добро, да људи неке своје навике и обичаје задрже. Лоше је, ако те навике и те обичаје покушавају да наметну другима, на начин како то не доликује и не треба, али ја лично сматрам да у Милићима, што би рекли, у сваком погледу, сваког дана, све више напредујемо.

ПИТАЊЕ: Имате 75 година. Шта је рецепт за дуг и здрав живот?

ОДГОВОР: Ја мислим да треба уживати у животу, у раду, у природи, уживати у свему ономе што се човјеку пружа, као могућност. Искрено речено, ја о томе не размишљам. О годинама не размишљам, јер мој физички и ментални склоп и моје здравствено стање је такво, да мислим још много деценија да радим успјешно и да живим. Сада, да ли ће некоме се то свидјети или неће, не занима ме. Мислим, ја никаквих проблема немам, ни здравствених ни неких других. А људи треба да раде, треба да се труде да направе више. Да ураде што више за себе и породицу, да буду што мање зависни, да то што раде и што стварају буде на поштен и нормалан начин, јер људи могу да направе нека добра, да изгубе та добра, да направе поново, а ако изгубе образ онда је то врло тешко, онда то остане и даље на генерацији. Ја сам свој образ био принуђен да штитим овдје, тако што сам понудио кућу онима, који хоће да ми упрљају образ, па нека узму кућу, ако нађу неку флеку. Даље, човјек мора и треба да уради нешто што ће га надживјети, макар да засади дрво, у чијем ће хладу неко да га помене. Јер ако човјек не направи ништа у животу, онда се поставља питање да ли је постојао, кад је постојао, до када је постојао и због чега је постојао уопште?



95


ПИТАЊЕ: Колико сте задовољни стањем безбједности у Милићима?

ОДГОВОР: Оно може увијек бити боље, али у односу на претходне године, оно је неупоредиво боље и по мојој процјени, формирањем Центра полиције у Зворнику, то се битно промијенило. Ја морам сада рећи отворено, да велике проблеме, које смо овдје имали, немире и провокације, много тога је било непријатно, непристојно и неприкладно у Милићима и за Милиће. Слата је лоша слика у свијет, да не кажем шта сам све ја доживљавао. На неки начин, то је било генерисано из Центра у Бијељини, јер тај Центар је био повезан и чак подстицао неке прљаве послове, који су се одвијали и дешавали.

ПИТАЊЕ: Да ли ћете ускоро градити неку нову зграду? Сада имате гдје, јер је урбанистичким планом Милића простор проширен.

ОДГОВОР: Има неколико локација. Оно што могу да кажем је да ће се градити. Једна од тих локација је Раскршће, друга локација је стара пијаца. Дакле, има простора да се гради јоши стотине станова. Оно што могу да кажем, а што је добро, то је, да ова зграда, која се гради код Мотела, а у којој има 40 станова и неких тридесетак гаража, је скоро распродата. Мислим да има још неколико тих станова у поткровљу. Дакле, кад то продамо и када видимо да ли постоји захтјев тржишта, онда ћемо се вјероватно одлучити да градимо поново за тржиште.

ПИТАЊЕ: Ви стално говорите да наша омладина не жели да ради. Па кажите ми како и да радимо и да се ми изнад 30 годна запослимо, када наш Начелник даје прилику само младима, до 30 година?

ОДГОВОР: Искрено речено не знам за тај податак. Не знам шта Наченик у том смислу ради, али нема никаквих проблема, од оних 58 запослених у Компанији, има их колико год хоћете који су прешли 30 година. Поготову ако су у питању одређена занимања, мајстори и тако даље. Није уопште спорно, да људи добију посао и са 35, 40 и више година.

ПИТАЊЕ: На Ваш приједлог уведени су и водомјери. Јесте ли задовољни њиховим функционисањем и плаћањем воде? Какве имате информације од челних људи у Комуналном?

ОДГОВОР: Стање је било катастрофално. Водомјера није било. Људи су трошили воду како су хтјели, расипало се оно што је било воде на располагању, врло се мало плаћало, дуг је био скоро око милион марака. Дуговала су приватна лица, физичка лица, односно привредни субјекти. Просто је немогуће било даље да то функционише. Ми смо, као Компанија, имали великих проблема, јер потрошачи смо воде. Прво смо кренули да санирамо оно што је у нашој Компанији, да смањимо ту потрошњу тамо гдје је то могуће. Друго да на одређен начин, да кажем под наводницима 'приволимо' запослене у Компанији, ради себе и ради својих потреба и потреба Компаније, да плаћају то што је вода, јер вода је нешто без чега се не може.



96


Можемо јести трешње, лубеницу, роштиљ не морамо, али воду морамо пити. Ја очекујем да ће и други то тако исто урадити, друга предузећа, наметнути обавезу својим запосленим, да плаћају то уредно. Оно што је урађено у последњих годину дана, то је, ја бих рекао више него добро. Уграђено је око 300 водомјера, с тим што се сад на те водомјере може урадити и додатна опрема, тако да се могу дигитално очитавати, са једнога мјеста, из канцеларије. Дакле, заврнуто је тамо гдје год је било расипања, јер имали сте локала, кафића и неких других, који нису десет година плаћали воду. Затим је 30 водомјера уведено у све стамбене зграде, нових водомјера. Регулисано је питање водомјера локала, кафића, бутика. Урађено је пуно тога. Смањен је расип воде за око једну трећину, јер било је бесмислено градити ново постројење, а имамо то што имамо. И оно, што је посебно битно, и те како је наплата боља и отпирлике је то сада сведено. За око 30 процената је та наплата боља, него што је раније била. Ја лично очекујем да ће се изградњом овога постројења у Заклопачи, реконструкцијом магистралног вода, од Заклопаче до резервоара, односно повратно од резервоара до Заклопаче, стање побољшати. Сада су у употреби азбестне цијеви, које су штетне и по Закону забрањене и то ће се замјенити другим материјалима. Затим, планирамо у неком догледном времену, да реконструишемо водовод Жутица - Милићи, гдје има за сада око 1.000 потрошача.Тамо има воде толико да можемо снабдјевати Зворник. Дакле, Милићи имају воде, како ја то кажем, јер познајем те ствари, радио сам осамдесетих година још, а и стручњаци, који су овдје били, толико да не треба да бринемо и за наредних стотину година, само ако је користимо како треба.

ПИТАЊЕ: Када ће храна и услуга у Мотелу бити коначно на нивоу? Жалосно је да један онакав објекат има конобаре, који игноришу госте и храну, коју боље спреми пола домаћица у Милићима.

ОДГОВОР: Ја не знам да ли се неком мање, или више свиђа. Имам са друге стране похвале на оно што Мотел нуди. Међутим, изгледа неком се то баш и не свиђа. Колико сам гледао то тамо на јеловнику и колико сам ја тамо присутан и конзумирам ту храну, нисам стекао утисак да има неких проблема, али увијек може бити боље. Нажалост, има проблем да нађемо квалитетне и добре куваре, да их имамо довољан број. Било је покушаја са неким особама, буду мјесец-два дана и оду, тако да, трудићемо се да оно што није добро, убудуће буде боље.

ПИТАЊЕ: Увели сте забрану слагања огревног дрвета на зеленим површинама, стерање веша по терасама. Шта је следеће у плану?

ОДГОВОР: Ја сам увео забрану слагања дрва на површинама, које припадају Компанији „Бокситˮ, јер људи морају да знају да зградама припада само тротоар. Зградама, чији су они власници, значи станари, припада само тротоар, а све даље од тога, земљана површина, је власништво „Бокситаˮ. Дакле, у нашу имовину се не може улазити неовлаштено, то је прекршај, кривично дјело. Сад се показало, да могу грађани, да се обезбиједе дрвима, колико им треба, да не довлаче трупце у паркове, да то не режу.



97


Кад се тиче веша, то је једна ружна навика била, то је оно што је донешено од некуда. Ја сам само то коментарисао, на одређени начин и добро је што су то грађани схватили, као добру намјеру и што су поступили по томе.

ПИТАЊЕ: Како напредује ваша Ботаничка башта? Казали сте да ћете населити неке птице и животиње. Да ли ћете то урадити у скорије вријеме?

ОДГОВОР: Планирам на јесен да засадим још тридесетак стабала, тако да ће укупно бити, у Боталничкој башти, око 120 стабала, 70 врста. Дакле, она се још увијек формира и отприлике негдје идуће године, Ботаничка башта, биће комплетирана, да може евентуално тамо да се усели неки јеж, или друге животиње.

ПИТАЊЕ: Да ли сте зажалили што сте ушли у Управни одбор „Алуминеˮ?

ОДГОВОР: Нисам зажалио. Ја сам имао добру намјеру, јер стало ми је да „Алуминаˮ ради добро. Ми смо стратешки партнери. Посљедње двије-три године проблеми су тамо велики, покушаји разних малверзација и манипулација. Ми смо били принуђени тамо да учествујемо у некаквим зборовима, ја сам се често тим поводом експонирао у медијима, што је донекле доприњело да се стање тамо нормализује. Очекивао сам да ће се и даље радити на одређеним, како бих рекао, процесима да „Алуминаˮ, прије свега, изађе из стечаја, да онда може да ради нормално, јер „Алуминаˮ испоручује своје робе на око 50 дестинација у свијету. Врло је то осјетљиво питање, ако је неко у стечају, ако има проблема, како ће ти купци реаговати. Ако нема купаца „Алуминаˮ, практично онда немамо ни ми коме продавати своју робу. Међутим, очигледно да тамо постоје неке снаге и неке друге намјере и имао сам озбиљних проблема од неких, да кажем, људи тамо, и са локалног нивоа, из Фабрике, до тога да је било неких непријатности и пријетњи. Очигледно да у „Алуминиˮ и око „Алуминеˮ врте се кадрови, разноразни типови, од Пала до Београда, од Зворника до Бања Луке, који имају сасвим друге намјере и амбиције. Да ја не бих ту био покриће, ја имам довољно посла и без тога. Никаквих проблема послије тога није било. Ми и даље радимо нормално, испуњавамио све уговорене обавезе, као што и они извршавају све обавезе према нама.

ПИТАЊЕ: Планирате ли за Дан Компаније отварање нечег новог, или ће то бити стандардна прослава, у Мотелу?

ОДГОВОР: Стандардна прослава, биће свакако. Ја сам већ навео да се ради на неким програмима, који од њих ће бити реализован до тада, мање је битно. Битно је да ове године то урадимо, а надам се да ћемо за идућу годину, за Дан Компаниј, када обиљежавамо и 60 година, имати и много тога, што је и значајније за Компанију, када су у питању одређени објекти и садржаји.

ПИТАЊЕ: Двије фонтане сте поставили. Планирате ли и трећу?



98


ОДГОВОР: Па било би то логично, оно Св. тројство код нас је, у православном свијету. Не знам, шалим се, видјећемо. За сада је ово довољно, али ако буде прилике, урадиће се и трећа, сигурно.

ПИТАЊЕ: Постоји ли могућност увођења продаје сендвича, или палачинака, у Бифеу?

ОДГОВОР: Па зашто да не. Ја не видим разлога до сада, да то није било.

ПИТАЊЕ: Када ће бити позната имена студената, које ће „Бокситˮ стипендирати?

ОДГОВОР: Ја сам рекао, ми немамо, уопште, тих студената, који су се пријавили. Ја имам овдје списак студената, који су се раније пријавили и који су добили стипендије, а за нове стипендије, ја сам се данас распитао, таквих ми немамо.

ПИТАЊЕ: Зашто се на Љетњој позорници у Милићима не одржава више манифестација, током љета?

ОДГОВОР: Љетња позорница је формално у саставу „Бокситаˮ. Тај простор је инкорпориран у овај Парк, који окружује Дом рудара. Међутим, на неки начин би локална заједница и Општина, која има тамо и одређене људе, који се баве културом, требала мало више да се ангажује на промовисању и организацији одређених културних садржаја. Али, колико ја видим, почело се и ту нешто радити. Имао сам прилике да на одређени начин видим овдје приредбу, коју су приредили, која је изгледала фантастично, полетарци из Обданишта, било је пуно грађана и управо тај примјер треба да буде подстицај, да се нешто слично и убудуће ради.

ПИТАЊЕ: Милићи полако, али сигурно постају Сјеверна Кореја. Да ли Вам је то циљ?

ОДГОВОР: Може се поставити питање да ли је боље Сјеверна Кореја, или Јужна Кореја, гдје су америчке базе и огромна војна и нуклеарна техника. Очигледно да је ово једно малициозно питање, али у крајњем случају није ни лоше. Овај ко је то питање поставио, очигледно је имао неку другу намјеру, али ја бих му рекао да мало зажмури, па да овако размисли, да у Милићима није онога што је „Бокситˮ направио, а поготово оне објекте, који су у потпуном власништву „Бокситаˮ, хајде да пођемо од Робне куће, Трга рудара, Дома рудара, Парка великана, споменика, Торња, Дирекције „Дринеˮ, која је скоро направљена, садржаја мотелских, на шта би Милићи личили. Вјероватно би то био амбијент, који би одговарао овоме ко је поставио то питање. Јер, у таквом амбијенту могли би да се множе пацови, штакори. Тако да искрено речено, ја бих овоме, који је поставио питање, на овакав начин, предложио да мало посјети неке од ових наших, у Медицинском центру, јер је у питању једно патолошко стање. Оно може бити генетичко, може бити стечено.



99


ПИТАЊЕ: Докле се стигло са радовима на изградњи постројења за прочишћавање воде?

ОДГОВОР: Седмог септембра заказано је пуштање у рад тога постројења.

ПИТАЊЕ: Својевремено сте говорили да ће се у Милићима оворити Факултет. Докле се одмакло са том идејом?

ОДГОВОР: То је била добра идеја. Поготову што имамо већ ту Средњу школу, односно одељења ИТ техничара. Били смо припремили све документе, све материјале, обавили разговор са Министарством, имали смо подршку надлежног Министра. Међутим, запело је то на Универзитету у Сарајеву, јер они су матични Унивезитет за ову Регију. Ми смо се обратили надлежном Факултету, међутим, наишли смо на једно потпуно неразумјевање. Ја сам добијао такве одговоре бесмислене, имао сам разговоре са Деканом и неким професорима, који су очигледно и сами залутали у ту наставу, ту професију. Ја сам им тада рекао да отварање Факалутета, за ову Регију, за ова занимања и том Унивезитету, и том Факлутету, је потребно, гдје је драстично смањен број студената, који се уписују, да млади са ове Регије иду према Сарајеву, према Београду, Новом Саду и не враћају се. Ако би студирали овдје, не само што би имали јефтиније студије, повољније и квалитетније, него би били мање-више код куће, или би ту накратко путовали, да је то рјешење много боље него што данас имамо. Враћали би се овдје барем у неком проценту. Дакле, све је било на нашој страни, а одговор је био: „Па, добро, дајте им стипендију, па ћемо их ми смјестити у Сарајево, па нека студирајуˮ. Потпуно бесмислен одговор. Или, на примјер: „Шта ће вам то, ако вам требају та занимања можете да их добијете код насˮ. Дакле, није проблем био у нама, него проблем је у тим људима који, на жалост, баве се високим образовањем. Тако да је то за сада тако. Било је могућности да са одређеним Уверзитетима београдским направимо, како бих рекао „дилˮ, међутим по мени би то било бесмислено. Ако то не можемо да радимо са нашим Унивезитетима, а намјера је била искључива да то буде државни Факлутет, односно државни Унивезитет, гдје би било партнерство, дакле Компанија „Бокситˮ као приватна Компанија, као Акционарско друштво, са државним Универзитетом, онда не би требало ни са другима. Међутим, то за сада није прошло.

ПИТАЊЕ: Асфалтирањем улице поред Мотела, праве се још веће баре, код тениских терена. Да ли ћете икад у Милићима направити одводе?

ОДГОВОР: Искрено речено, ја то нисам примјетио. Ја тамо шетам. Можда има барица, али можда неко има превише осјетљива стопала. Могу само да кажем то, да је Општина инвеститор уређења улице, „9. Јануарˮ, а да је извођач радова „Зворник путевиˮ. Према томе, ако некоме то смета треба се обратити Општини, или извођачу радова, да то санирају, али у сваком случају и Компанији „Бокситˮ, обзиром да су ту наши угоститељско-спортски садржаји. Настојаћемо да то санирамо.

ПИТАЊЕ: Да ли је изградња трим-стазе поред обале Студеног Јадра Ваша идеја?



100


Онима који имају дворишта уз обалу баш и није право због тога, јер ће морати да уклањају сазидане објекте.

ОДГОВОР: Искрено речено, скоро сам чуо за то. То уопште није моја идеја, иако то није лоша идеја. Ако ни због чега, онда због ових у Супач Пољу, који су присвојили туђе земљиште, државно земљиште, значајан дио, који припада Водопривреди, изградили су објекте, боље рећи скаламерију од објеката, свињце, кокошињце, штале. Ја сам направио 50-ак снимака таквих објеката и вјерујте, тако нешто можете видјети у Бангладешу, а тај дио, та обала, дио Јадра од Супачког моста, до Средњошколског центра, и те како је видљив са пута, и те како је битно да се то уреди, јер на томе дијелу већ сада имамо врло савремених објеката. Није моја идеја, али ако је неко покренуо ту идеју, не би било лоше да се она и реализује.

ПИТАЊЕ: Ваше инструкције не рјетко буду дочекане „на ножˮ, и изазивају опречне коментаре, па тако и ова везана за базене. Други сматрају да треба да постоје, али да су цијене доста високе. Поготово они који су, како кажу, давали допринос за њихову изградњу.

ОДГОВОР: Та „блебетањаˮ трају већ 20 година. Нико никакав допринос није давао за те базене. Тај који је дао допринос, нека ми докаже да је дао једну марку, ја ћу му дати 1.000 евра. Одмах сада, ево овдје. Сада говорим јавно. То су били базени - рибњаци, потпуно зарасли. Биле су врбе, порасле по неколико метара, некадашње Земљорадничке задруге. Касније је то постало власништво угоститељског предузеће „Салинесˮ Власеница, и Мотел стари. Са њима смо се договорили да реконструишемо, изградимо панораму, која је данас таква каква јесте. Уложили смо тадашњих 18 милијарди, извршили смо замјену тога простора и тих објеката у Милићима, а о томе имате комплетну документацију у мојој књизи, ако некога интересије, нека то погледа, и онда смо ушли у реконструкцију тога. Било је радних акција, гдје је на томе учестовало по 1.000-2.000 људи, не само из Милића, али то је било више из тадашњих политичких разлога, јер смо тада били под опсадом Служби безбједности и којекаквих државних олоша, који су нам правили проблеме и прогонили нас. Зато смо и правили те акције, да покажемо да смо удружени, јаки и да се не плашимо. Никада нико није дао нити једну марку. Кад се тиче цијена, има Јадар. Он је бесплатан. Ја сам, мало прије, рекао да за оно, што ми узмемо дневно, не можемо да платимо воду. Тамо има десетак људи који раде, да би други могли да се осјећају комфорно, да би се осјећали безбједно. Нема ништа џаба. По тој логици, може се поставити питање, зашто није бесплатно горе, на терасама, да нешто поједе и попије? Потпуно логично питање. Јер, зашто је то скупо? Тако да та прича, да је неко давао, да му је скупо марку, двије да се окупа, ја мислима да је најбоље да се тај не купа.

ПИТАЊЕ: Да ли је одлука, да не наградите ученике генерације и „вуковцеˮ у средњој школи, дугорочнијег карактера?

ОДГОВОР: Вјероватно, док се стање не промјени.



101


Јер, несхватљиво је давати награде некоме, ко не искаже ни трунку захвалности, бар у смислу да дође и каже: „Хвала Вам на наградиˮ, или да пошаље писмо : „Имам жеље и амбиције да студирам нешто што ме не веже за Вашу Компанију и за Милићеˮ. Ја бих и то разумио. Ми смо некада дијелили награде магистрантима, докторантима, који никакве везе немају са „Бокситомˮ и са Милићима, раде негдје другдје, управо са намјером да те људе на неки начин вежемо, и емотивно, сутра и пословно. И на томе ћемо радити и убудуће. Али, бесмислено је давати 116 награда, а да само четворо дође и каже: „Ево, ми смо завршили студије. Желимо да радимо.ˮ Просто се дешава нешто невјероватно. Ја колико знам велики је број тих људи, на жалост, који су завршили Факлуете, а данас раде по Београду, по Новом Саду, по кафићима, по бутицима, или не раде ништа. Рачунају да су ту још увијек родитељи, дједови. Не знам ко их издржава. Мораће се окренути раду и послу.

ПИТАЊЕ: У наредном периоду у Милићима ће прилику да одраде приправнички стаж, добити двадесет двоје младих. Начелник тврди да је испоштована евиденција са листе Бироа, али изгледа да баш и није тако.

ОДГОВОР: Ја само рекао да смо ми, од Нове године, од 58 лица, која су се запослила по први пут, примили и 13 приправника, од који је 10 са високом стручном спремом. То су углавном кадрови, који ће нама требати. Ми смо примили десет, а не четири. И нисмо повукли та средства, која имамо право да повучемо, по основу запошљавања приправника.

ПИТАЊЕ: Је ли одлука да се радницима одбијају дугови за утрошену воду, уродила плодом и да ли само ми у „Бокситуˮ треба да плаћамо?

ОДГОВОР: Треба да плаћају сви. И сигурно ће бити тако, да ће се заврнути свакоме ко не плаћа воду. То је људи просто несхватљиво. Могу да попијем пиво, могу да поправим ауто, могу да наспем гориво, могу да пушим, али воду ће неко да ми донесе у кућу. Ја ћу лијепо да пијуцкам, да се туширам, да кувам на тој води, да уживам, зато што ми је у кући, а да не платим никоме ништа. То је, прије свега, безобразлук и неморал, према онима који то плаћају. Запослени у „Бокситуˮ, плаћали су процентуално и до сада највише. И ја не видим проблема да плаћају, на начин како сада плаћају, да им се одбија од плате. Иначе, и раније је то било да грађани дају овлашћења да им компанија, или нека агенција, одбија све трошкове. Да ли је то вода, струја, или друге комуналије, тако да он, када добије своју плату, има оно што му је чисто. Тако се ради иначе. А ја очекујем да ће то тако радити и други, и да ће Комунално предузеће, да ће локална власт, учинити све да, онај ко потроши литар воде, плати тај литар воде.

ПИТАЊЕ: Ове године имаћете бројне спонзоре за Љетњи фестивал. Да ли то значи да сте се помирили са оним привредницима, са којима сте имали конфликт?

ОДГОВОР: Искрено речено, нису то ни биле неке посебне заваде.



102


То је била једна еуфорија, једно стање, које је неко пројектовао, планирао, организовао, ван овога простора. Ту су били укључени одређени медији, одређени полицијски службеници, локални и са стране, одређени људи, који су се прихватили тога посла, да раде прљаве радње. Неки су људи, који су добри привредници, добри домаћини, очигледно ушли у ту причу, насјели можда. Временом су схватили да су погријешили. Ја сада нећу да вам овдје наводим имена, али у посљедње вријеме имао сам неколико порука, од људи из Зворника, Власенице, из Милића, који желе да се извину. Мислим да би добро било да се извину сами себи. Што се мене тиче, не памтим баш те глупости цио живот. Сасвим је логично да људи, који желе да прихвате одређене грешке, стварно се помире са мном, више него ја са њима.

ПИТАЊЕ: Кад сте забранили слагање дрва, рекли сте да треба да уградимо гријање. Хоће ли „Бокситˮ, или Општина помоћи да то и реализујемо?

ОДГОВОР: Ја сам рекао да планирамо да производимо пелет, да планирамо да увеземо пећи на пелет. Да ћемо дати грађанима, на одгођено, који узимају пелет. Отприлике за један двособан стан, потребно је годишње, око 2 тоне пелета. Ако се то израчуна, то је најефтиније гријање. Они, који су купили пећи и имају гријање на пелет, знају да је то одлично ријешење и тиме ћемо ријешити питање квалитетног гријања и појединаца и мјеста у цијелини. Тако ће се, мислим, избјећи проблем са тим дрвима.

ПИТАЊЕ: Да ли ће Милићани икада у Милићима моћи купити месо по цијенама, као што су у Зворнику, или Власеници?

ОДГОВОР: Искрено да кажем не знам ни колико је месо у Милићима и у Власеници и Зворнику. Грађани нека купују тамо гдје мисле да је јефтиније. Међутим, нека обрате пажњу на квалитет. Ипак овдје могу и да бирају и да наруче. Ја нисам сигуран, да оно што могу да одаберу овдје, или на начин како ће да плате, да то могу у Зворнику, или у Власеници. Међутим, на њима је да бирају гдје хоће.

ПИТАЊЕ: Како очекујете да ико уђе у Ваше објекте, када Ви запосленим не дате да иду нигдје, мимо објеката „Бокситаˮ?

ОДГОВОР: Хајде овако, мало хипотетички. Запослених је 850 у „Бокситуˮ, чланова породица још толико, два пута. Каква постоји могућност да ја то све контролишем и видим. Апсолутно није могуће. Ја полазим од нечега другога, о томе сам већ говорио. Запослени у „Бокситуˮ треба да конзумирају оно што сами праве и производе. Ако он производи јаје, па неће да једе то своје јаје, а продајом тога јајета добија плату, па како ће онда отићи код другога, да купи то јаје. Просто речено. То је логично. Људи ходају и ван Милића, по Власеници, Зворнику, међутим, ко их контролише. Али је логично да, оне основне потребе своје задовољавају у објектима Компаније „Бокситˮ. Могу да плаћају то на одгођено. Нормално да су цијене и квалитет задовољавајући и прихватљиви. Према томе, ми не очекујемо да сви дођу у наше објекте.



103


ПИТАЊЕ: Кога ће Милићани морати подржати на предстојећим изборима?

ОДГОВОР: Ја лично мислим да треба свако да подржи себе, јер народ има онакву власт какву заслужује.

ПИТАЊЕ: Против многих, који су клеветали вас и Компанију, говорили неистине, покренули сте судске спорове. Зашто причате да сте те спорове добили, када сви знамо да то није тако?

ОДГОВОР: Да ли тај, који је поставио питање, зна да сви Милићани знају то што он зна. Просто невјероватно. Толико је блесаво и бесмислено, али одговорићу. Очигледно да он не зна шта је истина, него, једноставно да кажемо, прича глупости. Ја сам против правних лица поднио осам тужби. Три су реализоване до Врховног суда, а ради се прије свега о привредним субјектима у Федерацији. Значи Федерална телевизија, државна телевизија. И они треба да ми исплате 42.000 КМ одштете. С обзиром да то нису урадили, ево већ шест мјесеци, против њих је покренут кривични поступак. За три случаја, спорови су још увијек у току, првостепени и другостепени. То је значи шест и за два сам повукао тужбе. Дакле, што се тиче правних лица ниједну тужбу нисам изгубио. Што се тиче физичких лица, прије свега овдје се ради о лицу из Власенице, у највећем броју, поднио сам шест тужби, двије су окончане у моју корист, а четири су у току и оне су добијене у првостепеном поступку. Ја нисам тек тако улазио у поступке. Трпио сам глупости, нападе, примитивизам, стотину је објављено глупости на интернет порталима. Блаћен сам и ја и моја породица, Компанија, моји сарадници и саборци, али и други грађани, који никакве везе немају с тим. Али, то вријеме кампање је прошло. Очигледно је, да је новац, који је неко давао за то, истрошен и онда се сада дошло на то, да треба сада плаћати. Оно што је јако интересантно, а то је да, када треба да плате онда их нема, избјегавају, не долазе на Суд, не плаћају, мора Суд да интервенише. Дакле, од укупно четрнаест спорова Компаније „ Боксит”, пет је окончано у моју корист, седам је у току, а за два сам повукао тужбе.

ПИТАЊЕ: Да ли је забрањена вожња бицикала и ролера на Тргу?

ОДГОВОР: Нема смисла да се одрасли тамо шеткају, јер могу неко дијете да ударе, или да направе неки проблем. Али дјеца, до одређеног узраста, сасвим је логично да могу то да раде, јер то је тамо њихово забавно мјесто. Треба да возе ролере и бицикле и оне мале аутиће. То је сасвим логично.

ПИТАЊЕ: Хоће ли се икада укинути Ваша инструкција, која се односи на пушаче, с обзиром да су се неки пријавили, а већина није?

ОДГОВОР: Неће се укинути, јер и Закон забрањује пушење на јавном мјесту, забрањено је и на послу. То што неко трује себе, то је његово приватно право, али то што трује друге, пасивне пушаче, то не може.



104


Данас, око 40 % пасивних пушача обољева, зато што се налази у друштву пушача.Таквих у „Бокситуˮ има 78 пријављених и ја вјерујем да их има још, који то раде. Хватамо ту и тамо понеког и кажњавамо. Дакле, ово ће се само пооштрити, али се неће укинути.

ПИТАЊЕ: Постоји ли могућност да млађим лицима, из Компаније, продужите рок отплате за куповину стана?

ОДГОВОР: Ово што смо ми понудили, па то нема нигдје. Ја када негдје говорим о томе, људи просто не вјерују, да се стан, на онаквој локацији и онаквог комфора, даје за 500 евра и то на десет година отплате, готово бескаматно. То су услови, да не кажем готово „џаба”. Ево, да неведем и примјер. Ако неко има 30.000 КМ на штедњи, и узме минималну камату, од 1 одсто, у банци ће за годину дана добити 300 КМ. Ако је уложио тридесет хиљада марака у тај стан и изда га за 100 до 150 КМ, добиће негдје око 1.800 КМ. Дакле, профитирао је, пет пута. Међутим, не можемо све генералисати. Било је случајева, гдје смо ми, кадровима, који су нам били потребни, давали бесплатан стан, али под условом да остану да раде у Компанији, десет година. Дакле, постоје још разне могућности, па ти који мисле да их могу користити, нека се јаве.

ПИТАЊЕ: Коме да се обратимо да нам врати новац за дјечије екскурзије, када сте Ви и Ваша власт продужили мандат садашњем Директору Основне школе и поред тога што нико није задовољан његовим радом?

ОДГОВОР: То питање се састоји од примитивизма и безобразлука. Нити сам ја, нити моја власт то урадили. Ја нисам у власти, нисам ни у једној политичкој опцији, већ двадесет година. То што некога подржавам и критикујем, то је моје приватно и пословно право. Ја, искрено да вам кажем, и не знам добро тог човјека, а лично мислим, да он није крив. Ја сам лично понудио, преко Сектора, да се да аутобус, који ће бесплатно возити дјецу на екскурзију. Добио сам одговор да наш аутобус не задовољава критеријуме, јер може, скупа са возачем и кондуктером, да прими 50 лица, а њих има 56 и зато су узели некога ко има такав аутобус. Након тога што се десило, њима је дат наш аутобус, односно један велики и други мањи, бесплатно. Дакле, „Боксит” је само извршио услугу и треба да се каже „Бокситу” хвала. Хајде да гонимо оне, који су погријешили, а погријешио је прије свега онај, који је дао аутобус. То је једноставно замајавање и продаја магле. Ја сам рекао да грађани, односно да родитељи дјеце, покрену поступак преко те Агенције, или Директора, да им се врати тај новац.

ПИТАЊЕ: Шта ћете радити са просторијама „Дрина осигурања” у Дому рудара?

ОДГОВОР: Двије просторије, на неки начин, су већ намијењене, хајде да кажемо три. Једна је намјењена за Фонд, друга ће бити дата Библиотеци, мислим на простор у приземљу, једна просторија, овдје на спрату, биће дата Културно-умјетничком друштву ” Боскит”, за његове потребе.



105


Размишља се да остали дио простора, негдје око 300 метара квадратних, се искористи за прављење Етно музеја. Дакле, ако већ има Музеј рударства, да тај музеј проширимо и у њему би били постављени одређени експонати. Видјећемо шта ће бити.

ПИТАЊЕ: Више грађана поставило је питање запослења, прије свега у Фабрици намјештаја и масивних плоча, Робној кући и Дирекцији. Да ли планирате повећање броја запослених, у поменутим Секторима и Радним јединицама?

ОДГОВОР: Дирекција је пребукирана, искрено речено. Примио сам одређени број приправника, само да би завршили свој приправнички стаж. Робна кућа је исто тако пребукирана, тамо само може доћи до замјене, уколико неко, од тих особа које раде, оде на трудничко, или на боловање. Ми смо на тржишту и не можемо да оптеретимо производе трошковима радне снаге. Што се тиче „Фабрике намјештаја и масивних плоча”, ту постоје реалне могућности да се запосли одређен број лица и то најмање двадесетак, на годишњем нивоу. Када инсталирамо ову опрему, која већ стиже и која се инсталира, а о томе сам већ говорио, ми ћемо тамо значајно повећати примарну прераду и производњу финалних производа, с тим што већ радимо и размишљамо на реализацији неких других програма, као што је производња пелета, што значи да ће нам требати столара, односно мајстора, који се баве дрвопрерадом. Зато ми је и чудно да се само једно дијете из Милића, знајући да сутра ту има посао, пријавило у тој струци. Али ево, имамо ту могућност преквалификације и доквалификације и ако неко жели ту да ради, имаће ту посла, сигурно. Друга област гдје ће сигурно бити посла, јесу возачи. Купили смо десет нових возила, купујемо три нова аутобуса, дакле требаће нам. Ови возачи, који имају посебне надокнаде, што имају све ријешено док су по Европи, и што ће имати додатну уплату за овај пензиони Фонд, имају и могућност да виде Европу, да кажемо за туђе паре и препоручујем одређеним лицима, која имају те одређене категорије, да иду даље с тим. Требаће нам рудара, јер ћемо врло брзо ући са производњом руде из подземне експлоатације. У питању је савремена машина, савремени Пап, нормални услови рада, многи људи и не знају шта је то, па се мало и плаше. Они који раде, зарађују одлично, тако да сам ја донекле и рекао гдје могу очекивати да се запосле. Требаће нам и радника грађевинске и машинске струке, прије свега металопрерађивача.

ПИТАЊЕ: Да ли ширењем урбанистичке зоне Милића, мислите одузимати земљу грађанима?

ОДГОВОР: Нисам то ни до сада радио. Ми имамо довљно наше земље. Имамо на десетине хектара наше земље, на одређеним локацијама. Према неким подацима, око шездесет хектара, и то нам је довољно да, десетину година, градимо неке наше објекте и да се ширимо. Ми смо дефинисали наше индустријске зоне и не мислимо од тога одступати. Међутим, грађани треба да знају, да је урбанизам у интересу грађана. Оно што је сада урађено Урбанистичким планом, то је нешто што је дугорочно и феноменално.



106


Утврђена је спорна граница урбанизма, односно урбанистичка зона, која иде иза Мишића до Подгоре. То је један огроман простор. У оквиру те урбанистичке зоне постоје три зоне: Централна зона, Друга зона, Трећа зона. Кроз Урбанистички план се дефинише шта се гради, како и гдје се гради и под којим условима, колико се плаћају таксе. То је у интересу грађана. Не може дакле, нико никоме узети, или одузети, уколико грађани нису заинтересовани за то. Према томе, ово питање је смислено, али и бесмислено.

ПИТАЊЕ: Зашто не убаците неке садржаје на Трг, као што је на свим осталим трговима?

ОДГОВОР: Ја сам обишао много тргова по свијету, а да не кажем и по Београду и нисам баш примјетио да има много садржаја по трговима. Напротив, највише има кафића. Ријетко видите некога да вози нешто, или ради. Али ја сам рекао да немам ништа против да овдје дјеца, одређеног узраста, возе ролере, бицикла, аутиће.

ПИТАЊЕ: Хоћете ли повећати плате свим запосленима, а не само одређенима?

ОДГОВОР: Не може свим запосленима. Не раде сви исти посао. Постоје платни разреди и о томе се води рачуна. Колико неко ради, какав даје допринос, колика је његова одговорност на послу, колико је одговоран према средствима са којима располаже.

ПИТАЊЕ: Додикова политика је све мање корисна народу, а Ви инсистирате да гласамо за СНСД. Значи ли то, да би нека друга странка на Власти, довела у питање рад Ваше Компаније?

ОДГОВОР: Прво, нека ми тај дотични каже гдје сам ја то иницирао да се гласа. Хајде да мало посматрамо ствари. Јесу ли ови, који су опозиција, бољи? Па, ја сам све то прошао. Ја познајем те људе у малом прсту. Ја сам основао прву странку у Босни и Херцеговини и водио сам одређене операције у Сарајеву, на Палама, касније и овдје. Познајем те људе комплетно и у мојој књизи сам их описао. Ако су неки други, сада да их не спомињем, у Сарајеву, или у Бања Луци и ови што праве којекакве глупости, као што су митинзи и зборови, плаћени да доводе људе са стране, да праве хаос по Републици Српској, онда свака им част. Додик није мој миљеник, нити сам ја његов. Ми разговарамо, некада и врло грубо, а ја сам често у јавности некада износио податке, који су, прије свега, били везани за овај источни дио, када је у питању градња путева, гдје се са њим, апсолутно, нисам слагао. Али, ја поштујем одређене послове, које он ради. Чега ова Компанија треба да се плаши? Ја у њој радим педесет година. Прошао сам сито и решето. Хиљаде контрола. Нема институције, која овдје није прошла, од међународне, до домаћих хохштаплера и олоша, до нормалних контролора, органа власти. Прошао сам да кажемо на десетине нивоа власти, а Компанија „Боксит” је све то подносила. Развијала се, градила нове погоне и нема ништа нечасно у Компанији „Боксит”.



107


Плаћамо све обавезе, школујемо и запошљавамо кадрове, помажемо да људи остану овдје, стимулишемо рађање дјеце, изградили смо здравствене и културне установе и ко то не види, или је слијеп, или нешто са њим није у реду. То је тако. А ако неко мисли да мешетаримо нешто, лично или пословно, ево горе моје куће, нек је узме слободно, заједно са Ботаничком баштом.

ПИТАЊЕ: Због чега Милиће заобилазе сви инвеститори?

ОДГОВОР: Свијет има милијарду инвеститора. Који сви инвеститори? Прво, не знам на шта конкретно слушалац мисли. Треба неко овдје да дође у кафић, одријеши кесу и пита:Треба ли вам пара? Како се уопште инвеститори привлаче и доводе? Мора се имати амбијент и интерес. Да ли нам требају инвеститори, који долазе у Србију, па ангажују радну снагу да им раде за 20 хиљада динара, па добијају од Владе од 6 до 8 хиљада евра, за свако радно мјесто, од три до пет година су ослобођени свих пореза и обавеза. Да ли ће они отићи за те три године, то нико не зна. Нама такви инвеститори не требају. Ми имамо довољно могућности, знања и памети, да сами можемо да инвестирамо. И ако баш хоћете да вам кажем, у посљедње вријеме се инвестира пуно. Ове године ће у Милиће бити инвестирано 10 милиона марака. Само у комуналну инфраструктуру биће инвестирано 1,5 милиона марака. Зелени Јадар, Студени Јадар и вода 1,5 милиона марака. То је прије свега захваљујући посланику, који је одавде, из Милића, локалној власти и хајде да кажемо донекле и мени. Шта треба да радимо? Дође неко овдје, понуди нешто и ми то прихватимо. Није то баш тако лако. Милићанска привреда ради успјешно, све фирме раде добро и своје производе извозе на тржиште. Данас се куће из „Савокса” налазе на Женевском језеру, у Шведској, у најзахтјевнијим европским градовима и дестинацијама. Данас је паркет из фирме „Ламар” уграђен у хотелу „Хилтон”, у Београду, у посебне апартмане и краљевске дворове. То је привреда Милића. Намјештај „Боксита” се комплетан извози у Њемачку. То су Милићи и то је привреда. Ми нисмо мали, ми смо велики џин. У посљедње вријеме има толико похвала на рачун Милића, на оно што се ради у њима, да је човјеку некада и непријатно. Само за годину и по ми смо изградили објекат, којим може да се похвали и Република Српска, а не само Милићи, а тај објекат се зове дирекција „Дрина осигурања”. Она је направљена у једној канцеларији у Зворнику, ни од чега. Данас је то најбоља осигуравајућа кућа у Босни и Херцеговини, која тренутно запошљава 150 људи, а „Боксит” 850 запослених. Нека се замисле Милићани, шта би било да нико од тих људи не ради, а то је бројка, хајде да кажемо, од око 1.050 запослених и да их Рајко сутра све отпусти, а објекте који сметају тим „пацовима” макнемо. Шта би било? Било би смеће, амброзија, жара. Очигледно да то одговара онима, који су макли свој споменик, који је био подигнут у њихову славу, код Моста.

ПИТАЊЕ: Борите ли се против конкуренције забраном запосленима да троше свој новац гдје желе, иако је понекад роба у „Бокситу” лошијег квалитета и скупља?

ОДГОВОР: Ја не знам да ли је роба у „Бокситу” лошијег квалитета и скупља.



108


Сумњам у то. Поновићу да су то опет паушална питања и констатације и ја сам већ одговорио шта мислим о томе.

ПИТАЊЕ: По Вашем мишљењу, колико је новца потребно, мјесечно, четворочланој породици за основне животне потребе?

ОДГОВОР: Искрено речено, не знам. Претпостављам да је мало свакоме, колико год да има. И они који имају много, мало им је, и они који имају милијарде, такође им је мало. Свако се бори да направи више. Они који имају мање, очигледно је да састављају крај с крајем. Све је питање апетита, колико некоме треба. Има скромних људи, па су задовољни са оним што имају, а с друге стране има и хедониста, који воле да уживају, па им је мало, колико год да имају.

ПИТАЊЕ: Као Предсједник Компаније, да ли знате колика је најнижа, а колика највиша зарада у „Бокситу”, уколико изузмемо Вас? Колико запослених прима најнижу, а колико највишу зараду?

ОДГОВОР: То су питања, која нису за јавност, али ја ћу вам рећи. Има негдје око 20 лица, која имају уговорену плату, међу њима сам и ја и оне су прошле године значајно смањене. У „Бокситу” је просјечна плата, за пет мјесеци, 1000 конвертибилних марака, то је 500 евра. Па нека људи процјене да ли је то добро и да ли је то боље него код других? Прије свега исплаћује се све на вријеме. Порези и доприноси се уплаћују на вријеме, а они нису нимало мали. Исплаћено је, ових дана и данас, и последња марка дугова за продужен рад, одморе. Дакле, не дугује се никоме нити једна конвертибилна марака. Од 850 запослених, има 29 лица, која примају загарантовану плату и она износи 412 конвертибилних марака. То су, прије свега, лица која се баве пословима хигијеничара, или почетници на неким помоћним пословима, али то је врло мало. То је отприлике свега око 3 % запослених.

ПИТАЊЕ: Хоћете ли честитати Бајрам?

ОДГОВОР: Зашто да не? Искориситћу прилику да честитам Бајрам, не само Бошњацима, муслиманске вјерисповјести на подручју општине Милићи, него и шире.

ПИТАЊЕ: Зашто се Робна кућа претворила, и по мирису и по роби, у јефтини кинески тржни центар, често са већим цијенама, него што је то код Кинеза у Зворнику, или у Власеници?

ОДГОВОР: Ово је питање конкуренције. То прије свега није тако. Вјерујте ми да сам, од како је Робна кућа отворена, добио на хиљаде писама у сандучету. Само су два била са критикама и примједбама, сва остала су била са похвалама. Робна кућа ради добро, понуда је разноврсна. Има малих проблема на одјељењу воћа и поврћа, али и то ћемо ускоро ријешити. Ми смо пратили цијене воћа и поврћа по Зворнику и Власеници и оне се не разликују превише од наших.



109


То је опет питање конкуренције, или оних који не желе добро Милићима, а ни Компанији „Боксит”.

ПИТАЊЕ: Зашто би у Специјалистичком центру плаћали прилично исте специјалисте, које у Зворнику не плаћамо?

ОДГОВОР: Прво нису исти специјалисти. Није исто Радевић, Тавчиовски, Додер, Елаковић, Станковић и Станојевић, који су, слободно могу рећи, свјетска класа у односу на специјалисте са Регије, који долазе овдје и раде, и чији рад и те како цијеним. Међутим, ништа ту није спорно. Зворник није далеко, то је 33 километра удаљености, тако да ко год хоће доле да иде, може слободно. Али ће зато да чека, да пита гдје може сјести и остале неке ствари, које сада не бих да коментаришем.

ПИТАЊЕ: Предсједниче, да ли можете утицати на садржај ланч пакета, који добијамо, с обзиром да је три дана конзерва, један дан су кувана јаја, па опет конзерва, да не спомињем колико је то нездраво?

ОДГОВОР: Мало је то проблем у љетњем периоду, због кварења. Није никакав проблем понудити рибу, или месо, али ја ћу се потрудити и видјети о чему се ту ради и покушати да на неки начин и то регулишем.

ПИТАЊЕ: Да ли је истина да Вас је Додик отјерао из „Алумине”?

ОДГОВОР: То је бесмислено. Ја сам мало прије рекао због чега сам поднио оставку. Чак је донекле била и његова сагласност да ја тамо дођем, али не бих поново то коментарисао. Разлоге зашто сам дао оставку сам навео и не бих о томе више говорио.

ПИТАЊЕ: Када инсистирате да новац трошимо у оквиру „Боксита”, зашто ланч пакете онда не добијамо из Робне куће, или из Мотела, који су у саставу „Боксита”, а не из „Милекса”, који је друго предузеће?

ОДГОВОР: Прво, Робна кућа не може правити ланч пакете. То је бесмислено питање. Гдје би она то радила? У Мотелу би ти ланч пакети били доста скупљи, јер би се обрачунавали по маржи, коју имају угоститељски објекти. Ланч пакете које прави „Милекс” су повољни и они су крећу по цијени од 4 до 6 конвертибилних марака, све зависи од категорије, или садржаја ланч пакета. Људи заборављају нешто, а то је да је „Милекс” један од највећих власника, поред Компаније „Боксит” и „Дрина осигурања”. Дакле, није „Милекс” нешто што тамо виси и узима неку маржу, то није тачно. То питање прављења ланч пакета у Мотелу, или у Робној кући, је потпуно бесмислено, а када би се и правили, били би знатно и скупљи.

ПИТАЊЕ: Има ли нешто што нисте рекли, а жељели бисте да додате за крај?



110


ОДГОВОР: Једино ћу поново да позовем грађане да се укључе у нашу манифестацију „Љетњи фестивал културе и спорта”. То је наше заједничко. Учествоваће лица одавде, која ће пјевати, играти фудбал, или кошарку. Дакле, да се нађемо у том амбијенту, небитно је да ли је у питању Спортска дворана, базен, или мотелски комплекс. Ја се надам да ће све бити како треба и да ћемо још једном послати добру поруку одавде о себи. Ја сам разговарао са људима, који су били учесници и од њих сам добио многе захвалнице и похвале. Оно што други са стране мисле о нама, вјерујте ми да мало Милићана тако добро мисли.



111



ПИТАЊЕ: Како оцјењујете пословање Компаније у прва три квартала, ове године, и да ли постоји нешто што није реализовано пословним Планом, у 2018. години?

ОДГОВОР: Све што је планирано, за ових 9 мјесеци, је и урађено, па чак и нешто изнад тога. У односу на прошлу годину, свакако, имамо боље резултате. Укупан приход је већи, за око 3%, инвестиције су веће за 26%, што је јако важно. Од тога, највише смо улагали у опрему и то је најбитније. Улагања су за 71% већа, у односу на прошлу годину, укупне инвестиције су око 6,7 милиона марака и оне су, углавном, из властитих средстава. Примљен је велики број нових лица, од почетка године, око 158 и број запослених, у односу на прошлу годину, је повећан за 14%. Сви послови, који су планирани, када је у питању и производња и услуге, извршавају се сходно годишњем Плану и оперативним пословима, на мјесечном нивоу.

ПИТАЊЕ: Каква је финансијска ситуација у Компанији и какав финансијски резултат очекујете до краја године?

ОДГОВОР: Новца никада није довољно. Ми радимо новчане токове на дневном, седмичном, мјесечном и годишњем нивоу. Протежемо се колико можемо, ништа мимо тога. Могу слободно да кажем да смо, у посљедње вријеме, мало преинвестирали, али инвестиције смо завршили на вријеме, тако да је финансијска ситуација стабилна. Извршавамо све наше обавезе на вријеме, према запосленима, добављачима, комитентима, према друштвеној заједници.

ПИТАЊЕ: Компанија је и ове године уложила значајна финансијска средства у инвестиције. Отворени су нови, индустријски, погони у секторима „Фабрика намјештаја и масивних плоча” и „Производња хране”. Каква су очекивања у погледу тих инвестиција?

ОДГОВОР: Ми смо са овим инвестицијама заокружили техничко-технолошке и прозводне линије у секторима, гдје су инвестиције реализоване.

Конкретно, у сектору „Фабрика намјештаја и масивних плоча” уграђено је и пуштено у рад пет нових сушара, три парионе и нове котловнице. На тај начин, ми смо у потпуности заокружили један техолошки, технички и комерцијални процес у овом Сектору.

То нам даје могућност да повећамо капацитет у финалном прорезу, у производњи масивних плоча и намјештаја, за око 50% и у примарном прорезу, гдје се ради о прорезу трупаца. И не само да ћемо повећати производњу, него ћемо обезбједити и бољи квалитет, јер имамо много савршеније линије гдје се врши дорада, парење, сушење. Оно што је јако битно, јесте да ћемо новим котловима, смањити потрошњу енергената и то нам је јако важно из два разлога. Први је да мање трошимо енергије у процесу производње, а други је да нам остаје више отпада, зато што ће, сутра,



112


почети са пробним радом пелетирница. Тако да што се тиче сектора „Фабрика намјештаја и масивних плоча”, са ранијим и новим улагањима, у последња два-три мјесеца, која су износила око 2 милиона марака, гдје смо користили и средства одређене банке, ми смо у цјелости Фабрику довели на ниво савршенства, у смислу технике и технологије. Данас је у тој Фабрици најсавременија опрема. Имамо мало проблема са кадровима, да се обуче, али и то иде набоље. Што се тиче хладањче, она је последња карика у ланцу производње у сектору „Производња хранеˮ. Ми имамо и производњу хране, коју ради Предузеће „Милекс”, са којим смо у једном систему, као и одгој пиленки. У последња три дана, пресељава се јато, од 100.000 кока носиља, тако да ће, од прекосутра, у објектима на Фарми, гдје се врши производња конзумних јаја, бити око 300.000 кока носиља, а то је око 7,5 милиона, мјесечне производње, конзумних јаја. Осим тога, имамо и производњу картонске амбалаже, за конзумна јаја. Ми смо имали магацинске просторе, али ова нам је хладањача недостајала, из разлога што у љетњим мјесецима, када имамо проблема у продаји, потребно је да јаја остану свјежа, да касније можемо изаћи на тржиште. Хладњача је врло савремена, јаја се чувају на 4 степена, могу бити у њој мјесец дана, а да не дође до неких промјена. Сада можемо да регулишемо тржиште, што је и најбитније, јер и ту постоје велики проблеми. Свачим се тргује, свашта се нуди. Ми сада можемо ускладити производњу, а истовремено смо у могућности да, када се појаве проблеми на тржишту, можемо повући јаја из продаје. Хладњача је коштала око 1.200.000 КМ и у цјелости је пројектована и изведена властитом оперативом.

ПИТАЊЕ: 21. септембра положен је камен темељац за изградњу Фабрике за мљевење хидрата и глинице. Када ће Фабрика почети са радом и колико ће допринијети развоју, не само Компаније, него и Регије Бирач?

ОДГОВОР: Што се тиче Фабрике за сушење и мљевење хидрата и мљевење висококалцинисане металуршке глинице, објекат је на који смо чекали нешто више од 50 година. Већ сам рекао да су Фабрика и Комбинат требали бити у Милићима, али је то отишло у Зворник. Били су неки преговори да ће се то компезирати са Енергоинвестом, тако што ће се у Зворнику производити основна сировина, док ће све остало бити дислоцирано. На жалост, то се није десило до данас. Има 40 година од како је Фабрика направљена, која осим металуршке глинице, која се производи од нашег боксита и других боксита, које они узимају, производи и хидрат, који је јако тражен на тржишту. То је тзв. Програм алумосиликатне хемије.

Фабрика је постала доминантна на тржишту, у широком окружењу, у Мађарској, Црној Гори и Херцеговини, гдје су некада постојале фабрике за производњу глинице, које су сада затворене.

Ми ћемо, на основу испоруке боксита, узимати хидрат и вршити његово мљевење и сушење, јер се сада траже те ситне инфракције од 7 па навише микрона, а металуршка глиница данас пролази и до 2 микрона. Дакле, то је оно што тражи европско тржиште. Цијене су одличне. У постројење ћемо уложити око 4,5 милиона КМ, властитих средстава. Радове на инфраструктури и самом објекту, такође, ћемо одрадити у властитој режији, али ћемо опрему морати увести. Главна опрема су сушара и млинови и они ће бити увезени из Кине, јер таква опрема ради и у Фабрици.



113


Касније ћемо, у другој фази, увести један савремени млин, из Италије и опрему која иде уз то, за специјалну глиницу. Дакле, радићемо производе, које данас тржиште тражи и којих нема да се производе, на овим нашим просторима. Имамо сировину коју ћемо добијати из Зворника, имамо тржиште. Очекујемо и да ће добит бити значајна. Профитна стопа ће се кретати и до 20%, што је јако добро. Фабрика ће у цјелости бити аутоматизована, тако да неће запошљавати велики број лица. То ће бити око 15 људи, стручно обучених и квалификованих. Настојаћемо да радимо четверобригадно и видјећемо како ће тржиште да реагује на наше производе. Међутим, све што се данас направи у алумосиликатној хемији, нема краја и нема граница. Данас се производи хиљаду производа и сваки производ је полупроизвод неког другог производа, тако да ћемо на основу тога, у будућности, развијати неке друге производње, што нам даје додатну могућност за пословну сигурност Компаније на тржишту, повећање добити и прихода и запошљавање стручне, радне снаге. Ми смо већ озбиљно почели радити на изградњи Фабрике и план је да се прва линија пусти, у пробни рад, 31. марта, следеће године. Следеће седмице биће поручена опрема, грађевински објекти се праве и очекивати је да ће бити завршена на вријеме.

ПИТАЊЕ: Састали сте се и са Предсједницом Владе Републике Српске, Жељком Цвијановић, приликом њене недавне посјете, у Милићима. Да ли је нешто конкретно договорено на састанку привредника, у погледу привредног развоја општине?

ОДГОВОР: 21. септембра је било планирано да предсједник Републике Српске, господин Милорад Додик и предсједница Владе Републике Српске, госпођа Жељка Цвијановић, дођу у Милиће, али због посјете високог госта из Русије, Сергеја Лаврова, посјета од стране господина Додика је отказана. Госпођа Цвијановић је дошла, али због журбе, ни она није могла остати до краја, како би учествовала у програму отварања значајних индустријских постројења, за тај дан. Али је нашла времена да дође у Милиће, отприлике око један час. Након посјете Општини, састала се и са нама у Дирекцији „Дрина осигурања”. Осим мене, било је и 15-ак представника привредне и ванпривредне дјелатности Милића. Разговарали смо о одређеним питањима, која су конкретна, као што је проблем снабдјевања трупцима. Неки наши произвођачи увозе резану грађу, или трупце. Разговарали смо о проблемима, који се јављају у осигурању и о развоју овог источног дијела. Ја сам јој конкретно поставио питање:

Да ли ће за вријеме њеног мандата учинити све, да се у источном дијелу, од Бијељине до Требиња, изгради брза цеста? Било је разних тема.

Ја морам да кажем да, у последњих годину-двије, а прије свега захваљујући позицији господина Вишковића, обезбеђено је, преко Владе око 1,600.000 КМ. Та средства су инвестирана у значајне пројекте, који су реализовани или се реализују, као што је Постројење за филтрирање воде у Заклопачи, уређење водотокова, кружни ток. Било је говора и о томе. Она је отворено рекла и мислим да је у праву, да све општине, које имају пројекте, треба и да их доставе и новца ће бити. Ја сам истог мишљења, од како радим у Компанији „Боксит”.



114


Увијек се новац може наћи, за добре идеје и пројекте. Тако да је састанак са њом био користан и значајан.

ПИТАЊЕ: У сектору „Саобраћај”, уложена су значајна финансијска средства, како би се зановио возни парк. Купљена су три нова аутобуса, кинеске фирме „Кинг Лонг”, као и 15 камиона, за различите намјене. Да ли тренутни број, расположивих, превозних средстава задовољава потребе тржишта?

ОДГОВОР: За сада, да. Ми смо набавком три аутобуса и отварањем нових линија, питање јавног превоза рјешили, на правилан и адекватан начин. Ја добијам често похвале, од путника, везано за функционисање нашег јавног превоза. Што се тиче превоза роба, на европском тржишту, ми ту имамо довољно капацитета, чак и вишка, али је проблем што нема довољно дозвола, које се издају у Сарајеву, а то одређене државе захтјевају. Ми годишње добијемо три дозволе, тако да смо принуђени да ангажујемо и подизвођаче, како би могли да извршимо обавезе, прије свега према Алумини, чије робе превозимо по Европи. Очекујемо да ћемо у следећој години добити нешто више дозвола. Планирано је да се, у следећој години, купи још пет возила, првенствено цистерни, за превоз роба „Алуминеˮ и наших роба. Следеће године, неће бити потребе да се купују превозна средства за јавни превоз.

ПИТАЊЕ: И ове године у радни однос је примљен значајан број нових лица. Колики је њихов број и која занимања су у питању?

ОДГОВОР: Податак, који ја имам, говори да је, у периоду од почетка године до данашњег дана, примљено 158 лица. Од тог броја, 21 је са високом спремом, постдипломираних економиста 5, дипломираних ињжењера грађевине 2, дипломираниих инжењера машинства и саобраћаја по 2, доктора медицине 5 и 1 геолог. Примљено је са средњом стручном спремом 33 лица, гимназија, економски и шумарски техничар. Остало, 61 су возачи, зидари, тесари, аутоелектричари и НК, 42 помоћна радника. Нису сви примљени из Милића. Поједини су из Власенице, или из окружења и ми ту не правимо проблем, када је у питању понуда и квалитет. Дакле, то је што се тиче примања, у овој години.

ПИТАЊЕ: И поред повећања броја запослених, последњих мјесеци расписано је неколико огласа, прије свега за возаче и мајсторе. Да ли сте успјели да нађете одговарајуће раднике и на који начин рјешавате питање проналажења радне снаге?

ОДГОВОР: Врло мало. Ја сам цијели свој живот, а и током свог педесетогодишњег рада, посебну пажњу посвећивао образовању и обезбјеђивању квалитетног кадра. Када кажем квалитетног кадра, мислим на мајсторе и инжењере. Некада смо имали свој Средњошколски центар, у Власеници, који се тиме бавио. Сада смо покушали, да у оквиру нашег Центра, у Милићима, покренемо Центар за преквалификацију и доквалификацију, али према информацијама, којима ја располажем, није се нико јавио. Покушали смо и преко Бироа нешто да одрадимо, али безуспјешно.



115


Уназад, два мјесеца, имали смо неколико лица, која су дошла да раде, али су након неколико дана дали отказ. На Бироу има велики број економских и управних техничара, али на жалост, нема мајстора. Нама сада треба 66 лица, од тога 6 возача, руковаоца машинама 15, аутомеханичара 8, аутоелектричара 4, бравара 2, тесара 4, зидара 4, армирача 3, водоинсталатера 2, молера 3, керамичара 3, висока, или виша, стручна спрема, правни смјер 1 и 11 помоћних радника. То су занимања, која нама требају. Расписани су и огласи, али на крају, није битан ни тај оглас. Ко год је незапослен и жели да дође и ради у Компанији „Боксит”, а има ова занимања која сам навео, нека дође. Може се пријавити на разне начине, путем мејла, поштом, или убацити молбу у сандуче.

ПИТАЊЕ: Сарадња са зворничком „Алумином” значајна је за пословање обје Компаније. Да ли сте задовољни сарадњом са Фабриком?

ОДГОВОР: Ми немамо проблема. Ситуација је изразито добра. Обавезе према њима и њихове према нама, извршавају се на вријеме. Очекивати је да ћемо им већ, у следећој седмици, дати понуду за идућу годину. У оквиру те понуде, постоји и постојаће убудуће, један посебан члан Уговора, који регулише питање компензације. Већ сам рекао да ћемо ми на основу испоруке руде боксита, добијати металуршку глиницу и хидрат, како би их дорађивали у нашој, новој Фабрици. Сарадња је врло коректна.

ПИТАЊЕ: Колико сте задовољни радом и пословањем Медицинског центра Компаније „Боксит” и које се инвестиције у погледу здравства могу очекивати?

ОДГОВОР: Што се тиче Медицинског центра, који послује у оквиру Компаније „Боксит”, врло сам задовољан. Више десетина хиљада лица је прегледано, што кроз систематске прегледе, љекарска увјерења и разне прегледе у амбулантама. Само да подсјетим слушаоце, да су тамо регистроване следеће амбуланте: медицина рада, породична медицина, са два доктора, који имају лиценце и гинекологија, а постоје и друге специјалистичке службе. Тамо ради око 30 доктора специјалиста и професора. То је сада одлично уходано и функционише добро. Услови за рад су одлични, опрема, која је набављена је врхунска, тако да нема никаквих проблема. У посљедње вријеме смо, само у опрему за Офталмологију, уложили око 100.000 КМ и имамо најсавременију опрему, која се користи у тој грани медицине, како за прегледе, тако и за операције. Тако да сам апсолутно задовољан радом Медицинског центра, а мислим и да су пацијенти који тамо долазе задовољни.

ПИТАЊЕ: Какви су досадашњи резултати Специјалне болнице из хирурушких области „Боксит” и Породилишта?

ОДГОВОР: Болница је посебан правни субјект, али је „Боксит” 100% власник. Ја сам, као Предсједник Компаније, уједно и Предсједник Управног одбора Болнице. Искрено да кажем, само сам дјелимично задовољан.



116


Болница има два одјељења: Породилиште и Хирургију. Што се тиче Породилишта, оно ради и више него добро. Ми смо планирали да се тамо роди око 240 дјеце, а ево, до сада се родило око 220. Надамо се да ће тај број бити и већи. Желим да кажем, да код нас долазе породиље из више од 20 општина Републике Српске, па чак и са оне стране Дрине. Услови су одлични, као и доктори који раде. Опрема је врхунска, као и смјештај. Дајемо и бонус од 500 КМ, за који могу да купе опрему и одређену робу, која им треба, у бокситовој Робној кући. Одјељење ради одлично. Када је у питању Одјељење хиругије и хируршких области, ми смо мало више пажње били посветили Општој хирургији. Међутим, нисмо, објективно, имали пуно пацијената. Зашто је то тако, не знам. Ја сам имао, јутрос, састанке и сутра ћу их имати, са тим докторима специјалистима. Промјениће се концепција рада тог хируршког дијела. Доминантне ће бити оне хируршке гране, које су и профитабилне, за које имамо сагласност Министарства, али и велики број пацијената. Ту је Офталмологија доминанта, на челу са професором Алексићем и његовим тимом, који, за викенд, одради око 60 операција. Ако се зна, да пацијенти чекају на операције и прегледе у Београду, Добоју и Бијељини и по двије године, код нас се све то обави у року од мјесец дана. Наше услуге су врхунске и надам се да ћемо постати Регионални центар за офталмологију. Поред тога, подржаће се и неке гране, као што су: урологија, васкуларна хирургија, неурохирургија, у домену колико је то могуће. Кренућемо да радимо и лапароскопију. Милићи су познати по томе што је, управо, прва лапароскопска операција у Републици Српској, урађена код нас. Дакле биће неких измјена у погледу концепта и ја се надам да ће ово Одјељење радити боље. За све гране о којима сам говорио, набављена је врхунска опрема. Сада се тренутно ради адаптација простора за апотеку, јер по закону ми морамо имати болничку апотеку. Лабораторија такође има врхунску опрему, гдје ћемо исто обавити неке измјене, јер је дошло до проблема са испоручиоцем опреме. Почеће ускоро и монтажа лифта. Грађевинска конструкција је урађена, тако да ће и то допринијети једном општем комфору.

ПИТАЊЕ: На одјељењу Породилиште, поред одличних услова и кадра, свако новорођенче добија и новчани бон у износу од 500 КМ, који се може искористити у бокситовој Робној кући. Да ли су све те погодности доприњеле бољим резултатима рада тог одјељења?

ОДГОВОР: Вјероватно да јесу. Али најбоља реклама су породиље, које су се тамо породиле. Након порођаја се остаје два дана, евентуално три дана, ако се ради царски рез. Обављају се и неке друге интрвенције и нисмо, до сада, имали ниједан инцидент. Рекао сам да имамо врхунске и искусне стручњаке, као што су доктори Калајџић, Копривица, Маринковић и Лучић. Тако да и сам комфор, који се тамо пружа за вријеме боравка, доприњео је томе да се јављају труднице, од Семберије, до Херцеговине.

ПИТАЊЕ: Да ли Компанија планира да, у наредној години, даје одређене погодности запосленима и одређеним категоријама становништва?

ОГОВОР: Запослени имају много погодности.



117


Сама чињеница да су запослени, да примају уредно плате, да се доприноси за њих уплаћују редовно, да имају врхунску здравствену заштиту, је довољна. Имају погодност да стан купују на рок отплате до 10 година, могу да узимају робе на рате. Доста има погодности. Све те погодности могу да користе и грађани, укључујући и медицинску заштиту. Погодности су и да могу да школују своју дјецу у једном врхунском средњошколском центру, који је највише изграђен зхваљујући „Бокситу” и који и данас највише помажемо. Могу да купују робе у једном савременом тржном центру, какав је „Робна кућаˮ. Погодности су да „Боксит” даје значајан допринос у изградњи инфраструктуре, од улица до тргова, до уређења водотокова и све су то одређене погодности. Није само погодност новац у џепу. Погодност је да човјек има могућност да живи живот, који је достојан човјеку, а ми у Милићима стварамо такав амбијент, који је видљив на сваком кораку.

ПИТАЊЕ: Ове године, у неколико наврата, запослени су добијали одређена новчана средства мимо зарада. Да ли ће тога још бити, до краја године?

ОДГОВОР: То су зараде и биће нешто, до краја године.

ПИТАЊЕ: Када ће бити завршена градња стамбене зграде, преко пута Мотела?

ОДГОВОР: Зграда је требала бити завршена до краја ове године. Међутим, тамо нема ко да ради. Морам да вам кажем да тамо умјесто да ради двадесетак, или тридесетак људи, ми имамо ситуацију да ради само шест, до десет радника. Покушали смо да нађемо и кроз огласе и путем контаката наших пословних партнера, још грађевинских радника, али на жалост, нисмо их пронашли. Тако да ће доћи до помјерања рока и ми рачунамо да ће зграда бити завршена до краја јуна, идуће године.

ПИТАЊЕ: Ове године Компанија је организовала по четврти пут Љетњи фестивал културе и спорта. Колики је значај и утицај, на нашу средину, тог Фестивала и да ли ће он прерасти у традицију?

ОДГОВОР: Велики је утицај и то не кажем само ја, него учесници, људи из културе, који су били у жирију, или су ту долазили, у пратњи својих екипа. То је један од најбољих Фестивала, у сваком погледу. И у погледу квалитета, организације и свега онога што се током његовог трајања може погледати. Само да напоменем да је то Фестивал културе и спорта. Кроз њега је ове године прошло око 1000 учесника. Имали смо најбоље ансамбле, из Русије, Грчке, Македоније, Бугарске, Румуније, Србије и Републике Српске. Имали смо и врхунске спортисте, у оквиру малог фудбала и других спортских активности.

Све у свему, око 1000 учесника и грађана, учествовало је у томе, на неки начин. Једна средина се не огледа по томе колико има небодера, или зграда, већ се огледа по цивилизацијским вриједностима, које једно мјесто има, а за Милиће је Фестивал једна велика вриједност, као што је и Парк великана, Дом рудара и Торањ, са својим садржајима.



118


Он ће се и даље одржавати, уз мале корекције у спорту. Фестивал је међународни и на неки начин је постао препознатљив.

ПИТАЊЕ: На првом објављеном конкурсу за преквалификацију и доквалификацију није се пријавио ниједан кандидат. По Вашем мишљењу, у чему је проблем, с обзиром да су планом преквалификације понуђени смјерови који су потребни тржишту рада, у Милићима?

ОДГОВОР: То је просто невјероватно. Ми имамо Средњошколски центар, у којем има неколико смјерова и струка, за које се млади људи могу школовати. Међутим, по мени, изузев гимназије и заната, све ово друго је бесмислено школовати. Када сам добио списак незапослених са Бироа, њихова структура је била таква, да више од 150 незапослених има завршену економску, или управну школу, која више никоме не треба. Међутим, врло је мало мајстора, готово да их и нема. Нема грађевинских радника, нема возача, нема металских радника. Око 200 има неквалификованих, али нико се не јавља на огласе. Нема ни инжењерског кадра, из одређених струка, који нама треба. Постоје кадрови из одређених области, али они нам, на жалост, не требају. Просто је невјероватно да млади људи, када уписују средњу школу, а касније и факултете, да се не распитају, ако мисле да се врате у Милиће, шта то овдје могу да раде и од чега могу да живе. Па и ако желе да иду у свијет, да сазнају шта је тамо тренутно актуелно, која се занимања траже. Желећи да пружимо могућност онима, који су завршили неке школе, или ништа, а желе да се преквалификују, или доквалификују, у оквиру Средњошколског Центра, организован је статутарно и правно Центар за преквалификацију и доквалификацију, који је опремљен врхунском опремом, за кандидате из металске струке, дрвопрераде, возаче, али на жалост, нико се није пријавио. Ми у цјелости финансирамо одјељење из дрвопераде и сви који заврше, могу се код нас одмах запослити. Имали смо једно уписано одијељење, а ове године није се пријавио нико. Невјероватно да је тако, али јесте. Ја немам одговор. Видим да око 800 има на Бироу и претпостављам да нису сви отишли у свијет, а да се само воде на Бироу. Ја сам рекао и предсједници Владе да треба промјенити Закон, да се у потпуности укину бенефиције за оне, којима се нуди посао, а они га одбијају, да се скину са Бироа, а не да им држава, друштво, или они који раде, издвајају значајна финансијска средства, да би се њима платили здравствени доприноси. Ја вјерујем да велики број оних, који се воде на Бироу, није у Милићима.

ПИТАЊЕ: И ове године дали сте значајна средства за образовање одређених смјерова ученика СШЦ „Милутин Миланковић” у Милићима, укључујући и праксу, коју је Компанија „Боксит” обезбједила у својим производним погонима. Да ли су та улагања и сарадња са Средњошколским центром , до сада дали неке резултате?

ОДГОВОР: Сама чињеница да Средњошколски центрар функционише више од двадесет година и да је једна врхунска установа у области образовања, говори да сва та улагања, која смо имали, нису била бесмислена.



119


Ја не могу да кажем тачно, колика су она била, али ево, у последњих годину, око 22.000 КМ, за рачунаре, књиге и осталу опрему. Обезбеђујемо праксу уз одређене надокнаде, за она занимања, која имају обавезу да спроведу праксу и која су се обратила нама, а то су прије свега занимања за мајсторе. Они који похађају занате у Средњошколском центру, могу поред теоретске наставе, да се практично обуче, код нас и да на вријеме виде ако им то не одговара, да се пребаце на неко друго занимање.

ПИТАЊЕ: Заказали сте састанак са незапосленима у Дому рудара. Шта планирате да понудите тим људима?

ОДГОВОР: Моја је намјера да јавно промовишем ово, о чему сам причао, иако не очекујем неке спектакуларне резултате од тог састанка. Ја сам рекао, да смо ми примили, ове године, 158 нових лица, да до краја године имамо у плану да примимо још 66 лица. Рекао сам која нам занимања требају и ја ћу то и сутра поновити. Али, оно што је јако битно јесте да ми у следећој години морамо примити 135 лица, различитих занимања, а ево ја ћу и да их прочитам, па да они који сада слушају, могу да се пронађу у томе. У сектору „Рударство” требаће нам 25 руковаоца на савременим машинама, бравара и аутомеханичара 16; у сектору „Саобраћај” 65 лица, од тога 50 возача, аутомеханичара 10, аутоелектричара 5. У секторима „Грађевинарство” и „Машинство и електроодржавање” заваривача, у сектору „Фабрика намјештаја и масивних плоча” око 36 лица за руковање машинама, моделари, као и у секторима „Угоститељство и туризам” и „Финансијски инжењеринг”. Од укупно 135 лица, потребно је 50 возача, 40 руковаоца машинама, 3 бравара, 14 аутомеханичара, 7 аутоелектричара, 1 зидар, заваривача 3 и 5 моделара за намјештај. Дакле, то је за идућу годину. Ради се о томе, да одеђени број наших запослених, одлази у пензију, око 25 – 30 људи, а остали ће нам требати због повећања обима послова и изградње нових објеката, о којима сам и говорио.

ПИТАЊЕ: На Видовдан Вам је Предсједник Комитета за титуле и награде Русије уручио орден Св. цара Николаја, за заслуге у јачању пријатељских и блиских односа руског и српског народа и велики допринос за изградњу и обнову православних храмова. Колико Вам тај Орден значи?

ОДГОВОР: Сама чињеница да сам добио Орден цара Николаја Романова другог значи много. То је, прије свега, признање, које даје компетентна, руска, установа и нисам сигуран да ли је још неко добио тај Орден, на овим нашим просторима. Ја сам био мало и изненађен, па сам се и нашалио да сам добио Орден од Патријарха, то је орден Светог Саве, па сам затим добио Орден од једног, другог и трећег предсједника државе, па чак Орден и од бившег предсједника државе, па ево сада Орден и од цара. Тада сам се поново нашалио да ми једино недостаје још Орден од Путина. У сваком случају, човјеку то прија, јер онда схватите да неко, на глобалном нивоу, прати то што радите.

Ми смо пуно и уложили, једни смо од спонзора за изградњу руско – српског храма, који се гради у Бања Луци.



120


Ја сам имао позив да присуствујем полагању камена – темељца за тај храм, али због отварања постројења, 21. септембра, нисам био у могућности да одем. У сваком случају, признање цијеним.

ПИТАЊЕ: Добили сте Орден и од Предсједника Републике Српске, за допринос у послератном развоју Републике Српске. Да ли сте поносни због тога?

ОДГОВОР: Свакако. То је значајан Орден, један од највећих у Републици Српској. Мислим да је то једини Орден, који је тај дан додјељен, а било је много лауреата, који су добили разна признања, из Српске и Србије. Ја сам и раније од Предсједника добио разна ордења, као што је орден Немањића, Његоша и друга. Сва моја признања и ордења су у Музеју рударства и она припадају Милићима, грађанима, а не само мени.

ПИТАЊЕ: Још једно значајно признање, у овој години, је и повеља Фонда ПИО, за допринос у раду те институције, с обзиром да сте својим не одласком у пензију и поред испуњених услова, Фонду уштедили око 210.000 КМ. Колико планирате још да радите и да ли ће Фонд од тога имати користи и колико још новчаних средстава планиарте да им уштедите?

ОДГОВОР: Ја мислим најмање још два пута толико. То је за десет, или једанаест година, колико сам имао право на пензију. Нити сам се пријављивао, нити се мислим пријављивати. Дакле, планирам да радим, минимум, још двадесет година и не планирам се пензионисати, јер имам пуно послова, које планирам урадити.

ПИТАЊЕ: У Републици Српској и БиХ у недјељу, 7. октобра, одржаће се предсједнички и парламентарни избори. Да ли је за Компанију „Боксит” и општину Милићи битан исход предстојећих избора?

ОДГОВОР: Сада имам да кажем нешто, што је јако битно за грађане, који ме слушају, а и све оне, који ће, на неки начин, имати прилику да то коментаришу. Овдје се не ради о персоналним питањима, да ли сам за Перу, или Ђуру? Овдје је у питању Република Српска, њен опстанак и суверенитет. Ја сада нећу да дијелим људе на патриоте и кукавице, али хоћу нешто да испричам грађанима Милића, који су можда и заборавили на то, иако све то пише у мојим књигама, па тако да могу да се подсјете. Компанија „Боксит” је, од 1997 – 2002. године, радила велике послове у Угљевику и Гацку, на откривци. Пребацили смо тамо велике машине, ангажовали смо и неке друге подизвођаче и били смо значајно јефтинији, од тадашњих извођача. Ми смо тада, у Гацку, понудили цијену од 5,4 марака по кубику, а актуелна цијена је била 8 марака. То довољно говори. Ми смо те послове радили фантастично. Ја сам тада био и Предсједник Управног одбора Електропривреде Републике Српске, али никада своју привилегију нисам хтио користити, иако смо имали проблема са наплатом, а наша потраживања су била до 15 милиона марака.



121


Када се 2002. године промјенила власт и када су дошли ови, за које више и не знам како се зову, садашња опозиција, ја тада добијам двије депеше, којима се смјењујем са мјеста Предсједника Управног одбора, а „Бокситу” се забрањује рад. Непосредно након тога, багер „ОК”, који је био исти као и овај који се налази у Парку, је миниран. Његова цијена је била око 5 милиона марака, а ми смо након тога што се десило, били принуђени да га продамо у старо гвожђе. Никада нисмо добили информацију ко је то урадио, а зна се ко је. Дакле, ми смо остали као што кажу са рукама под камењем. Требали смо машине враћати, рекетирани смо и рекетиран сам. Тражили су паре, које ми нисмо имали. Чак нисмо могли да возимо и руду док не платимо одрђене ренте, односно рекет. То је невјероватно. Ми се и данас судимо са Електропривредом за неких 10-12 милиона. То је на Уставном суду и видјећемо шта ће бити. Следећи проблем је била приватизација. У 2003. години, направљена је приватизације фабрике „Бирач”, једног значајног и моћног комплекса, тако што је дата Литванцима, ни за што. Фабрика је касније подјељена, знамо цијелу причу, шта се све дешавало. Нама се тада дуговало око 5 милиона са каматама и 9 милиона по основу основнога дуга. Влада је тражила да отпишемо камате, односно да дуг репрограмирамо на пет година, са двије године бескаматног грејс периода, а они ће нама отписати 750 хиљада, које смо имали на основу доприноса и пореза и око 1.250.000 обавеза према нафтној индустрији, која је тада била државна фирма. Постоји одлука Владе, од 5. септембра, и Члан 14. који говори о томе. „Боскитˮ је урадио то и то, Влада ће урадити ово, а чак постоји и одлука Парламента. Међутим, када смо ми то урадили, чак је и представник Владе био на састанку Управног одбора „Боксита”, ми смо добили блокаде рачуна и морали смо Влади све исплатити. То је урадила тадашња мафија, која је водила државу. Да ствар буде још гора, није им ни то било довољно, донијели су одлуку, коју је потписао тадашњи предсједник Владе, Младен Иванић, да се смијени тадашњи надзорни одбор Компаније „Боксит”, што значи ја, као тадашњи директор и именовали су људе, да кажемо, проблематичне, одавде из Милића. Нећу набрајати сада ко су они. То су никоговићи, који су направили велике проблеме након рата, а неки то раде и данас и они су добили право да воде Компанију. Ми смо тада штрајковали и нисмо радили мјесец дана. Нисмо дозволили да они то ураде. Након тога, долазе друге, опасне радње. Покушаји убиства, пуцање на мене код тунела. Када сам се једном приликом обратио Младену Иванићу, у Бања Луци, он је ишао од зграде Владе ка Парламенту, рекао ми је: ”Води рачуна, скоро су Ристу ликвидирали, ја водим криминогену групу. Чувај се и нека ти Бог помогне”. То је била та власт, која сада хоће да да значајан допринос овдје. Било, не поновило се. Нека грађани Милића, сада добро размисле, јер да им је прошло за руком то тада, не би било ничега, што ми имамо, данас, овдје. Не мислим на Торањ, дирекцију „Дрина осигурања”, Парк великана и зграде, не би било Компаније. Била би само јад и биједа. Друго, нисам ја пуно задовољан ни са овом влашћу, поготово када је у питању равномјеран развој источног дијела Републике Срспке. Међутим, искрено речено, у последњих неколико година, пуно је уложено и у Милиће. Уложена су значајна средства и она ће се и даље улагати, јер нама је јако битно да неки радови, који су започети, или треба да се започну, прије свега, када је у питању комулана и путна инфраструктура, да то буде урађено на један функционалан и естетски начин.



122


ПИТАЊЕ: Колико сте, са становишта привредника, задовољни досадашњом државном влашћу и шта им највише замјерате?

ОДГОВОР: Већ сам рекао шта им замјерам. Све сам написао. Имате моју књигу „Постдејтонска власт и безвлашће или хроника једног времена” у којој сам написао пуно тога. Имају и писма која сам упућивао, као и одеђене расправе. Последњих година такође сам се оглашавао на форумима, као што је био „Јахорина економски форум”,путем интернета, путем медија и бокситовог интренет портала. Оно што ја никако не могу да разумијем, јесте питање: Зашто се мало више не поведе рачуна о овом, источном дијелу, који је иначе угрожен и по основу наталитета, морталиета, исељавања. Овдје су значајни ресурси, у односу на број становника. Међутим, треба имати у виду да су на западу парадржавне и државне фирме, примања су солидна, многе међународне фирме послују на том простору и то је донекле разумљиво. Али, ја очекујем и имам нека и обећања, да ће се у наредном периоду, на томе мало више порадити, а већ се неке ствари и раде. Ја сам добио позив за отварање Клиничког центра у Источном Сарајеву. Имам информацију да се пројектује и брза цеста Бијељина – Требиње, односно Зворник – Милићи, јер мене интересује овај дио. Искрено, морам да се похвалим, да је на основу мојих интервенција и писања и министарствима у Србији, дошло до убрзања у изградњи саобраћајница, у западном дијелу Србије, односно у Подрињу, јер ако већ говоримо да је Дрина кичма, онда ту кичму требамо и ојачати. Ојачаћемо је само тако, ако направимо једну бржу и квалитетнију комуникацију, преко Београда, Лознице и Шапца, или преко Бијељине, Кузмина. Према информацијама, које се пласирају путем медија, радови ка томе су већ и кренули. Ја сам чак и предсједници Владе рекао да очекујем да ће то у овом мандату бити завршено.

ПИТАЊЕ : Да ли сте задовољни радом локалне власти, у Милићима?

ОДГОВОР: Ја сам превише захтјеван. Можда они, по неким критеријумима за установе, раде и добро. Мислим да се може више радити. Али, морам да признам, да је, у последњих годину дана, урађено доста тога, доброг. Прије свега, мислим на Урбанистички план, који је био застарио и којим се нико није бавио, да неке улице уопште нису биле укњижене, као да нису ни постојале, да су Милићи били само овај дио између два Јадра, и да су све друго била нека насеља и да нисмо ни постојали. Сада је граница Милића знатно проширена и омеђена. Ради се на томе да се уреди центар и шири простор. Урађено је доста тога у области комуналне инфраструктуре. Пуштен је пречистач за воду у Заклопачи, једно савремено постројење, које ће обезбједити квалитетну и питку воду за грађане Милића. Директор комуналног пдредузећа може на свом мобилном телефону да види каква је мутноћа воде, како раде филтери, који је тренутни капацитет. То је једно савремено постројење. Има довољно воде, а има и начина да се повећа тај капацитет, што је јако важно. Уређују се и водотокови. Ради се доста више и на сеоским подручјима, која су била јако запостављена. Било је пуно интервенција и у пољопривреди, здравству. Мислим да су у почетку имали проблема, али да су се сада пробудили. Примјера ради, у Америци је дошао Трамп и са собом је довео неколико својих људи, али не иде све како он хоће.



123


Не може да промјени Конгрес, Стејт Департмент. Тако је и у Општини. Дошла су два човјека, на челне функције и морам рећи да ни они нису исказали пуно знања и енергије, како би одрадили одређене ствари. Можда се нису снашли. Али тамо постоји номенклатура тих чиновника, који су погрешно схватили своју улогу. Локална власт није власт ради власти, него ради народа. Народ је плаћа и она треба да служи народу. У демократији се каже: „Да је локална власт слуга народу”, али очигледно да код нас то није тако.Тамо се нагомилало пуно нестручних људи, који нису способни да одраде свој посао и ако ишта треба урадити у наредном периоду, јесте да се тамо промјени та „крвна слика”.

ПИТАЊЕ: Општина Милићи је објавила Нацрт плана инвестиција за 2019. годину. Да ли сте имали примједбе, или приједлоге на тај План?

ОДГОВОР: Имао сам озбиљне примједбе и те како. План је поприлично амбициозан, са неких 8,5 милона марака улагања, што је потпуно неизводљиво. Прилично је обиман и уситњен, са око стотину малих и већих инвестиција, као што је колектор за прочишћавање, за који би се дало око 2 милиона, а који нама сада и није пријеко потребан. Прво треба урадити водотокове. Ја сам то, са свог аспекта, сагледао и дао одређене примједбе и мислим да нема никаквих разлога да се оне не примјене. Треба урадити одређене улице, сеоске путеве за становништво, да се заврше водотокови, да се обезбједи још један правац снадбијевања водом, од Лукић Поља до Голочевине, јер имамо фатастичну воду, која долази из поткопа Жутица. Предвиђена су и одређена улагања у образовање, предшколско, основно и средње. Све у свему, предложио сам да се тај План коригује, и да се да предност одређеним приоритетима, а надам се да ће нешто од тога бити и усвојено.

ПИТАЊЕ: Врло често сте иступали у јавности критикујући државну и локалну власт. Да ли су Ваше критике наилазиле на одговор?

ОДГОВОР: Већ сам дао одговор и на неки начин то појаснио. Ја то не радим зато што сам беспослан, већ сматрам да је то моја грађанска дужност. Друго, осјећам се помало увријеђеним и пониженим. Ја имам податак да су, три компаније, које ја, као Предсједник Управе покривам „Боскит”, „Дрина осигурање” и „Милекс”, за 12 година, уложиле, у државну касу и у касу, да кажемо, других, парадржавних институција, као што су порези, доприноси, царине, концесије и пдв око 130.000.000 КМ, а мало више од трећине је враћено, у наше подручје. Оно за шта се ја залажем, јесте да, наше ресурсе, које имамо, као што су шуме, руде, хидропотенцијали користимо рационалније, ефикасниеје и то се може без великих напора обезбједити. Република Српска, са својих 1.100.000 становника, је пола Београда. С обзиром на ресурсе, које имамо, ми можемо, за врло кратко вријеме, да постанемо развијени. Млади људи, који одлазе у свијет, или су отишли, било би лијепо да се врате, да им се да шанса за посао, како би могли жијети и стварати.

ПИТАЊЕ: Имате ли поруку бирачима и Вашим запосленим, пред предстојеће изборе?



124


ОДГОВОР: Већ сам испричао ову причу и мислим да је то довољно. Да се то десило, данас не би било ни Компаније „Боксит”, ни хиљаде запослених. Једноставно, не би било Милића. Ко зна шта би било, вјероватно неки брлог. Ако то грађани, запослени и чланови њихових породица не схватају, ја им онда препоручујем бесплатно лијечење код нас, на Офталмологији, да не кажем код кога још. Несхватљиво је да треба некога да убјеђујемо. Назовимо да тамо нека Пандуревићка, која је не знам која лига, дође у Милиће и нуди нешто боље, него што ми данас имамо, а није у стању да направи ништа, осим да критикује. Нећу да се бавим персоналним именима. Ја искрено очекујем да ће грађани Милића прије свега, сви изаћи на изборе, јер то је грађанска дужност, и да ће водити рачуна коме ће дати свој глас. Мислим да ово што ми имамо је добро, без обзира на проблеме, јер нема власти, која је добра. Свака се може критиковати. Ми можемо да говоримо шта хоћемо о Жељки Цвијановић, као предсједници Владе, али она је невјероватно енергична и морална жена. Имао сам прилику, више пута, да разговарам са њом и сматрам да је сигурно урадила више, него иједан предсједник Владе, од како постоји Република Српска. Према томе, ја не видим како неко други може боље да обавља ту функцију, него што може она. Да ли треба сада да дође неко, ко се представља као спасилац, као свемогућ, а у ствари не постоји траг његовог битисања, у овом друштву?

ПИТАЊЕ: Да ли и даље остајете при ставу да ће Компанија „Боксит” и у 2018. години, бити изабрана за најуспјешније предузеће у Републици Српској?

ОДГОВОР: Надам се. То сам обећао када сам примао ово посљедње признање и очекујем да ће тако и бити. Не знам, волио бих да буде више предузећа, са овог нашег подручја, која би могла да се такмиче са нама. У понедјељак је један портал објавио информацију, коју могу и грађани да погледају, ако желе, а ради се о улагању акција. Међу једанаест друштава, која исплаћују дивиденде акционарима и у која вриједи улагати акције, два су из Милића, Компанија „Боксит” и „Дрина осигурање”. И то је довољан доказ. Што се тиче запослених и прича о полиграфу, можда га и буде, само због тога да видим да ли су изашли на изборе, а то како ће они да гласају и да ја вршим притисак на некога, било би потпуно бесмислено. Али, ако људи буду гласали по савјести, онда ту нема пуно дилеме.


ПИТАЊЕ: Господине Дукићу, шта је то Милорад Додик урадио? Плате и пензије мале, млади не раде, фирме се не граде, једино се пуне аутобуси за Словенију.

ОДГОВОР: Аутобуси за Словенију, нажалост, пуне се и из Хрватске, из Србије, из градова, оним људима, који имају све. Имају неки подаци, да су из Београда одселили, отишли у свијет, управо они, који су имали и посао и станове и одређене животне услове, тражећи срећу по свијету. Шта је Милорад Додик учинио? Ја нисам овдје да браним Милорада Додика, али објективно, да није дошло до промјена, 2006. године, да овај, садашњи, Савез за промјене, није отишао са власти, а био је од 2001. до 2006. године,



125


ми данас не би разговарали. Урађено је пуно. Да кренемо од Милића. Значајна средства Влада је уложила у образовање, прије свега у Средњошколски центар и Дворану. Значајна средства уложила је у здравство, у водоснабдјевање, уређење комуналне инфраструктуре. Ја кажем могла је и више, можда. У односу на западни дио, то није довољно. Ја имам на неки начин обећања, увјерења, да ће се то битно промјенити. Да ли су плате могле бити боље? Вјероватно да, али мора више да се ради, боље да се ради. Чињеница је да је дошло да значајног повећања запослених, у администрацији, а то је нажалост, присутно свагдје, у овим нашим балканским земљама, није то само у Бања Луци. Исто је и на нивоу БиХ, гдје на власти Савез за промјене. У посљедње 4 године, примљено је 6.000 људи, у заједничке органе. То су све партијска запослења. Основано је 56 агенција, од којих пола не знамо ни како се зову, ни чему служе. 50 одсто тих агенција, да не кажем скоро све, су ван Устава, ниједна није по Дејтонском споразуму. Све су то надлежности Ентитета, али су основане последњих 4-5 година, на нивоу Сарајева. Ми имамо на примјер Агенције за концесије. Искључиво је то право Ентитета и та Агенција за концесије функционише на нивоу Републике Српске. Они врше одређене контроле, а основана је и на нивоу Сарајева, на нивоу БИХ. 12 је људи тамо запослено, по 5.000 КМ имају плату. То су све кадрови, односно, пријатељи, рођаци, оних који су горе на власти, а зна се ко су они. Дакле, 22.000 данас има запослених у Сарајеву. Не треба нам нико, мени лично, Милићима, Компанији „Бокситˮ, народу. То Додик није примао горе, апсолутно не. У посљедње вријеме повећана су значајно буџетска давања, значајне помоћи социјалне, повећане су плате, повећане су и пензије. Република Српска јесте сиромашна, али су направљени значајни кораци. Прије свега нема дуговања. Задуженост Републике Српске је 45%БДП. Задуженост Њемачке је 215%, задуженост Америке је 350%, Србије 70% БДП. Задуженост Федерације је већа. Неки, значајни, инфраструктурни објекти су урађени, као што је Клинички центар у Бања Луци, Клинички центар у Бијељини, Клинички центар у Сарајеву, Ауто пут. Дакле, много тога, у посљедње вријеме, је урађено. Кренуло се и са изградњом хидроцентрала на Дрини, што је јако битно. То се могло радити и раније, с тим се апсолутно слажем, али не дао Бог, да су нам остали на власти они који су били раније, однијела би нас Дрина, до Црног мора.

ПИТАЊЕ: Нас се Милорад и Жељка сјете само када су избори. Господине Дукићу, да ли можда Ви знате, када они наврате код нас, а да нису избори?

ОДГОВОР: У посљедње 4 године, Милорад Додик је долазио, на овај простор, мислим, 5, или 6 пута. Жељка 3 пута. Жељка је била на отварању неких објеката у Милићима, када смо отварали Фарму за одгој пиленки. Била је и прије неки дан. Не желим да их браним, али апсолутно није то тако. Логично је да људи из власти, који аплицирају, поново, да остану у власти, мало више тада имају активности на терену и то је тако и у свијету. Погледајте шта раде у Америци. Шест мјесеци користе све државне ресурсе, камионе, авионе, бродове, да обиђу Америку, да би придобили гласаче. Не иде Трамп сваки дан по Америци, иде онда када му требају гласови и то је сасвим логично. Иду и ови из Сарајева, исто тако. То је једноставно тако, али није тачно да долазе само када су избори. Били су, у неколико наврата, и мимо тога.



126


ПИТАЊЕ: Зашто не тражите Лазин опозив, с обзиром да и он није ништа бољи од Жике?

ОДГОВОР: Ја сам рекао, у чему је проблем. Можемо ми тамо довести Балтазара, можемо довести Ајнштајна, али ако нема довољно сарадника, ако нема, довољно, стручних људи, од онога портита, који је на улазу, до онога, који води одређени ресурс, инспектора, онда не може један, или два човјека, направити пуно. Они могу да промјене одређене кадрове, али закони им вежу руке. Тешко је данас промјенити било кога. Друго, и да промјенимо, није Пера, треба да дође Ђура, ми немамо овдје кадрова, за многе послове, стручних, високо стручних кадрова, агресивних кадрова, који желе и хоће да раде и да промјене одређене ствари, набоље. Ја се надам сада, да ће одласком у пензију, неких тамо људи, нешто се мало промјенити. Већ сам и рекао, ситуација, у последњих неколико мјесеци, битно се промјенила. Вјерујте, да је за последња 3-4 мјесеца, урађено више, него што је за двије године. Оно што је јако битно, оно што никада раније није рађено, а то је да има више пројеката. Пара има, никаквих проблема нема да се обезбједе паре, из водопривреде, пољопривреде и других грана. Неки дан је предсједница Владе, Жељка, рекла: „Имамо општина које кукају, да им се не помаже, а никада се нису појавили ни са једним пројектом. Донесите пројекте, аплицирајте, пара ће бити.ˮ Ја то исто тврдим. Никаквих проблема нема, да ми врло брзо, можда за годину, двије дана, уредимо водоток у Милићима, да урадимо најмање 20-30, можда и 50 км асфалтних путева, ових сеоских путева, да их асфалтирамо, да дефинитивно ријешимо овдје и нека друга питања, везано за комуналну инфраструктуру. Дакле, у посљедње вријеме, урађено је много, много више, него што је то раније било.

ПИТАЊЕ: Има ли игдје горе власти, него код нас у Милићима? Ви сте је поставили, натјерали људе да гласају, а они сада само гледају себе.

ОДГОВОР: То су фразе. Тај неко, ко то тврди, морао би да зна каква је власт у Шековићима, у Трнову, у Братунцу, у Сребреници. Када оде, па види, да у Сребреници, нема ни пекаре, ни киоска, или у Шековићима, нажалост, гдје може да види једно опште сиромаштво, онда не може то да тврди. Ја не кажем да је ова власт одлична, али не видим да је нека боља, у окружењу.

ПИТАЊЕ: Шта ће бити са „Алуминомˮ, после избора, а и са нама?

ОДГОВОР: Не видим зашто би било неких проблема. Оно што је јако битно, а можда грађани не знају, Врховни суд Републике Српске потврдио је пресуду Другостепеног суда, да не постоји дуг. Дакле, оно што су неки купили, а зна се о коме је ријеч, купили су мачка у завезаној врећи. Купили су потраживања којих нема. Купили су папире, који нису валидни, купили су и хипотеке, које не могу сада да реализују, јер судови су донијели одлуку, да тих 155 милиона, које су наводно Литванци дали „Бирачуˮ, у Зворнику, а по основу тога узели хипотеке на сву имовину, те паре никада у Зворник нису стигле. Отишле су на рачуне тих Литванаца, којекуда по свијету. Сада је донешена одлука, дефинитивно.



127


Фабрика сада ради неколико нових програма, развија алумосиликатну хемију, мање ће се бавити металуршком глиницом, која се користи за производњу алуминијума. Има тржиште феноменално, ради негдје са 56 земаља, чак извозе робу у Аустралију и Јужноафричку Републику. Очекивати је после избора, да се покрену одређене активности, да она изађе из стечаја. Нема више разлога да она буде у стечају. Онога момента, када изађе из стечаја, онда ће се вјероватно покренути процес приватизације. Надам се да ће се наћи неко, ко ће како треба газдовати, ради себе, прије свега, и ради нас. „Алуминаˮ нама треба и ми требамо „Алуминиˮ. Ми смо узајамно повезани, стратешки смо партнери и на неки начин, у том дијелу, кад се тиче Компаније „Бокситˮ и рударства, дијелимо судбину. Ја морам рећи још нешто, што је јако битно за грађане Милића. Свјесни смо ми тога да рудник, рударство, једнога ће дана нестати. Нестаће руде, јер то није зановљив ресурс. Зато смо се окренули да развијамо одређене програме тамо гдје је ресурс зановљив, као што је дрвна индустрија, па радимо намјештај. Ми смо сада већ постали препознатљиви на европском тржишту, учествујемо на свим могућим сајмовима, имамо производњу одличну, имамо квалитет одличан и развијаћемо тај програм. Ми данас имамо 165 запослених у Фабрици намјештаја и масивних плоча, а то је за 30 лица више, него што је запослено у сектору „Рударствоˮ. Ми рачунамо да ће тај број, идуће године, премашити двије стотине. Затим имамо производњу конзумних јаја, гдје тржиште неограничено. То нема никакве везе са рударством. Даље, питање међународног превоза, јавног превоза, гдје купујемо средства, развијамо ту мрежу. Дакле ми смо постали лидери у тим областима. Ми смо данас највећи произвођачи јаја, највећи превозници. Рачунамо на то, да једнога дана, када нестане руде, имамо ово све, да функционише успјешно и добро, а друго и док има руде, морају ови Сектори да функционишу профитабилно и добро и тако се и ради. Имали смо мало проблема са Фабриком намјештаја. Она већ излази из те кризе и на зеленој је грани. Поменуо сам и нову Фабрику из области алумосиликатне хемије. Она ће у старту пословати добро. Никаквих проблема нема, да не буде профитабилна. И када не буде руде, ми можемо узимати те полупроизводе, дорађивати их и продавати свијету.

ПИТАЊЕ: Да ли сте упознати са тим да приватни камиони из Милића не могу бити ангажовани на превозу руде из сребреничког рудника, а све због Дебелог из Зворника. Каква је ту његова улога?

ОДГОВОР: Не знам. Има ту разних прича. Да су његови камиони, да је он ту сувласник, да је Насер Орић сувласник, да је Љубиша Буха Чуме власник одређене опреме, што је тачно. Ја сам лично и Компанија „Бокситˮ, имали проблема због тога, због неких ранијих нерјешених рачуна. Не знам, за ово, конкретно.

ПИТАЊЕ: Сликали Ви, или не, дрва се и даље сијеку по Милићима.

ОДГОВОР: То је, сада, ствар инспекције. Тамо гдје је бокситово земљиште, а земљиште је, јер је наше власништво, као што је власништво и овај објекат, као што је и кафић, нема сјече дрва.



128


Било ко тамо да закорачи, да сјече дрва, или узурпира то земљиште, на одређени начин, биће против њега поднешена кривична пријава. Ако су у питању запослени у Компанији „Бокситˮ, биће истјерани напоље, јер то је угрожавање имовине, злоупотреба. Тамо гдје није наше, као што је С-80, С-76, имају надлежни органи, па нека се гањају. Међутим, ја мислим да је урађено страховито пуно, да су грађани послушали, првенствено ради себе. Имао сам прилику да видим и чујем, док ходам и шетам, разговарам и са људима, који кажу нека је, то нам је требало и раније. Сада могу да довезу, у комбију, исјечена дрва, исцјепана. Међутим, довозити трупце и то истоварати по парковима, резати, то је крајњи примитивизам.

ПИТАЊЕ: Мој Дукићу, свако паметан би до сада дигао сидро, као што већина ради. Зашто ти не идеш?

ОДГОВОР: Да ли мислите ви да је у свијету лијепо? Апсолутно не. Европа је преплављена проблемима, јефтином радном снагом, хохштаплерима, мангупима, нерадницима, мигрантима. Да ли неко мисли, ко одавде крене у Европу, да је тамо мед и млијеко? Апсолутно није тако. Проблем је што овдје, када кажем некоме, дај вози камион, преквалификуј се, да радиш као мајстор, он каже: „Не, то није моје, ја сам завршио школу.ˮ Када оде у Њемачку, ради најпрљавије послове. Када бих некоме, нашем, рекао, да ради оно што раде у Њемачкој, не знам како бих прошао. То је то. Ја сам, неки дан, рекао једну мисао, једнога, грчког, филозофа, мислим да је Демокрит, када су га питали зашто он, као познат човјек, не оде из малог мјеста, он је рекао: „Ако одем из овога малог мјеста, оно ће бити још мање. Ако останем у њему, направићу да буде познато и чувено. Ето, то је тако. Ја сам овдје остао и остаћу, јер ово сам стварао, нормално и са другима, својим сарадницима и запосленима, грађанима и мислим, да са поносом, можемо рећи, да смо ми направили у Милићима много тога, што други немају. Узмите и веће градове и веће средине, па ћете да видите. Милићи су препознатљиви. Ја се крећем у том друштву, гдје добијамо невјероватне комплименте, од људи који су компетентни да дијеле комплименте, било да су домаћи, било да су страни.

ПИТАЊЕ: Треба ли асфалтирати и локалне путеве, не живимо сви у Милићима, срећа?

ОДГОВОР: Апсолутно. Ја сам рекао, када је ријеч о стратегији развоја, за следећу годину, да се да приоритет одређеним путним правцима и чак сам тамо и навео, који су то путни правци. Ја лично мислим да се може, следеће године, најмање 20 км тих путева асфалтирати.

ПИТАЊЕ: Хоћемо ли, након избора, на полиграф?

ОДГОВОР: Вјероватно ће неки ићи. Полиграф је урадио феноменалне ствари. Нема више крађа, нема више разноразних глупости, које су биле. То смо превазишли. Судским поступцима, које смо добили, санкционисали смо све оне мангупе, који су се удружили, да нам овдје, као што каже народ, крв пију.



129


Добили смо и те моралне сатисфакције. Вјероватно ће бити овако, ад хок, неко решетање, да један број прође, да видимо да ли су изашли на гласање. Неће бити питање за кога су гласали, то не треба да радимо, нити би то било пожељно. Грађанска је дужност, запослени у Компанији „Бокситˮ дужни су да изађу да гласају. У неким државама свијета то је обавеза, чак се подлијеже одређеним санкцијам и казнама, уколико се не изађе на изборе. Ја се надам, да ће и запослени и чланови њихових породица и грађани Милића, изаћи и показати да им је и те како стало, да као и у много чему што предњачимо и што смо корак испред, и овдје будемо корак испред, по броју изашлих на гласање.

ПИТАЊЕ: Имају ли право на бесплатан преглед у Медицинском центру пензионери, с обзиром да у Зворнику имају?

ОДГОВОР: Зворник је државна институција, Медицински центар је приватна институција. То је немјерљиво. У Зворнику они то регулишу на други начин са Фондом, а ми то не можемо. Много тога ми смо ту дали. Љекарски прегледи, врхунски доктори специјалисти, данас најпознатији. Постоји одређени ред, може се заказати преглед, може се добити, као што кажу, комплетна крвна слика, може човјек овдје, кроз наш Специјалистички медицински центар, потпуно да се скенира, да добије комплетан статус о свом здравственом стању, за мале паре. Када се оде код механичара, за кола, да ли је 100-200 КМ, то се плати, оде се, наспе се гориво, не знам 50-100 КМ, да би се ходало, купи се пиће, цигарете, то није спорно ништа, а када треба дати 20-30-40 КМ, професору доктору, да би се прегледао здравствени статус и на вријеме реаговало, уколико је потребно, онда је то много.

ПИТАЊЕ: Да ли је регрес оних 100 КМ, које смо добили, или ће бити још?

ОДГОВОР: Ја се надам да ће бити још.

ПИТАЊЕ: Хоћете ли угостити Дебелог, ако сутра дође са Додиком на трибину?

ОДГОВОР: Ја нисам домаћин, овдје. Ја јесам позван, као гост. Зна се ко води трибину и ко организује. Нити долази у моје двориште, нити долази по мом позиву. Не знам ни да ли ће доћи, нити ме то интересује, уопште.

ПИТАЊЕ: Може ли ико убацити камион у „Бокситˮ изузев Ваших руководилаца и пријатеља и да ли је то сукоб интереса?

ОДГОВОР: То није сукоб интереса, апсолутно. Ми смо приватна Компанија, можемо да радимо шта хоћемо. Ми смо имали, иако то није обавеза, тендер и они који су најефтиније и најбоље понуде дали, и имали квалитетне камионе, они су прошли. Направљена су три лота. Искрено да Вам кажем, не знам ко је сада тамо, то је више препуштено Директору Сектора и Извршном директору, али оно што је јако битно, они и те како извршавају своје послове, уредно, иако им поприлично дугујемо.



130


ПИТАЊЕ: Свака част западном дијелу Републике Српске. Они иако нешто заврну лове, улажу у западни дио, за разлику од истока, који улаже на Лединама у Београду.

ОДГОВОР: Није ми јасан тај коментар. Не знам ни гдје су Ледине. Знам да нека пјесма постоји „Води ме преко лединаˮ, а не знам да ли се то односи на романијски дио, или београдски. Ја сам већ говорио о том западном дијелу, а има и оно „Коме је Бог отац, лако је бити светацˮ. Нормално, ко је ближе власти и ко је ближе ватри, боље се и огрије, или, кошуља је ближа тијелу, него капут, али ја сам убјеђен да ће се, у наредном периоду, више посветити пажња источноме дијелу. Доћи ће сигурно до одређених промјена. Хоћу да објасним шта је овдје проблем. Ова власт је коалициона. Значи, поред СНСД-а, ту постоји ДНС, Марко Павић и постоји Петар Ђокић и његова Социјалистичка партија. Од свих јавних предузећа, ниједно није у власти СНСД-а. Сва су код коалиционих партнера и шуме и воде и електропривреда и путна привреда и жељезница. Дакле, тамо гдје су паре, тамо гдје се инвестира, тамо гдје се финансира, тамо гдје се запошљава, па и тамо гдје се краде. Нећу рећи да ови краду, али је то тако. Дакле, коалициони партнери, практично, управљају Републиком Српском, њеним добрима. То је суштина. Ја сам неки дан, рекао Жељки: „Ја бих Вам желио да се ослободите мало тих коалиционих партнера.ˮЈер пазите, одговорна је она, одговоран је Додик. Ја сам имао прилике да видим програм интервенције на путевима, које је радило Јавно предузеће Путеви РС, које припада Марку Павићу, ДНС-у. У том програму се око 30-ак милиона марака у предизборним активностима инвестира, а нема ништа у источном дијелу, односно нема ништа тамо гдје није ДНС на власти. О томе се ради. Дакле, ту су проблеми. Министар, који води саобраћај, припада ДНС-у, Јавни путеви припадају ДНС-у.

ПИТАЊЕ: Како коментаришете не одазивање младих на огласе за посао?

ОДГОВОР: Не знам, да ли су глуви, да ли не виде добро, не размишљају добро. Мало грубо говорим, али просто ми није јасно. Људи ће морати да раде. Мораће, једнога дана, да се окрену послу за себе и своју породицу и за друштво у цијелини. Вјероватно неко има неких прихода, неку помоћ, нечију пензију користи, бесплатан има стан код родитеља, или је нешто наслиједио. Искрено да Вам кажем, ујутру, када кренем на посао, видим, да су кафићи пуни. Просто невјероватно, да не кажем какво је стање навече. Није лоше отићи мало и у кафић и то је посао и кафићи треба да раде, нормално под одређеним режимом, који неко прописује. Они мисле, да ако оду на Запад, да ће моћи по кафићима. Неће имати прилике, вјерујте. Ја сам боравио у неким земљама, великим земљама, Аустралија, Америка, Кина, нема кафића послије 22 часа, нема у току дана кафића. Све то јури, жури, ради, трчи да ствара.

ПИТАЊЕ: Зашто не дозвољавате да људи из других фирми прелазе у „Боксит”, иако нас на пиланама третирају као робове?

ОДГОВОР: Ми имамо један џентлменски договор, кад се тиче дрвопрераде.



131


Мислим да није фер ако, на примјер једна фирма уложи одређене напоре, или средства, да оспособи радника да ради на машини, а он након тога за 50, или 100 марака, прелази код другога. То није фер, бар у Милићима. А да има потребе, да се као дрвопрерађивачи, на неки начин удружимо, организујемо, има. Примјера ради, био сам, прије годину дана, у Абхазији. Тадашња замјеница министра, која води ресор трговине, показала је један проспект „Дрвопрерада и намјештај Републике Српске”, гдје Милића уопште није било. Кад сам је питао шта је ово, она каже: „Била сам у Комори, вас не помињу. Била сам у Министарству привреде, али вас не помињу”. Милићи су данас центар дрвопрерађивачке индустрије, са 550 запослених. Производимо квалитетан намјештај, најквалитетнији паркет, који се уграђује у виле, екслузивне хотеле, куће које се данас подижу по Швајцарској, по Шведској. У Милићима имамо, данас, Шумско газдинство, које, како је извучено из раља Власенице, послује позитивно. Имамо своје шуме, али на жалост, дио ових шума слат је којекуда. Некада је Семберија хранила цијелу БиХ. Сад су затворене фабрике за производњу хране. Сада је прилика да било ко од нас, када се нађе, било гдје у свијету, да представи дрвопрерађивачку индустрију, односно Милиће у цијелости. И зато се мора остварити та сарадња, та конекција. Нема потребе правити лоше односе због неког ко због 50, 100 марака мешетари.

ПИТАЊЕ: Следеће питање гласи: „Господине Рајко, како могу да запослим жену? Слао сам Вам писмо, али нисам добио одговор.”

ОДГОВОР: Нека је запосли кући, ваљда има нешто да ради. Стварно бесмислено питање. Мени неко упорно пише писма, па каже: „Мени мој муже не даје паре. Он иде, ради на имању, ја не знам шта ћу код куће.” А, имају фантастично имање, имају стада. И муж иде да ради, а она се жали зато што јој даје мало пара. Он иде да ради на имању, конкретно у Бишину, а она остаје кући. Јадница, нема од чега да живи. Многи су се овдје покондирили. Милићи су идеалан простор за све, који хоће да раде. Имамо фантастичне ресурсе. Ресурсе вода, шума, сунце, поља, ливаде. Ја сам скоро обилазио простор Рогача, ишао до Копривна. Искрено да вам кажем, био сам одушевљен, када сам видио малињаке. Дакле, има људи који раде, а има и људи који чекају да им Рајко запосли жену.

ПИТАЊЕ: Колика ће бити цијена пелета?

ОДГОВОР: Пелет почиње да се производи сутра. Пробна производња. Рачунамо да ћемо производити, око 1000 до 1500 тона. Тржишна цијена је, око 350 до 370 КМ. Мислим да ће наша бити нешто нижа, између 300-320 марака, с тим што ће се моћи купити на одгођено плаћање. Ми смо набавили и једну количину пећи, које се могу узети. Најбоље је тако у пакету: „Узимам пећ, узимам пелет и плаћам то на рате.” Мислим да је то добро рјешење. Ја позивам грађане Милића да добро размисле, да ли их дрва коштају мање. Вјерујте, данас се двособан стан, од 60 квадрата, може одлично гријати са 1,5 тону пелета. Сада погледајте колико је то квалитетно, еколошки добро. Што би рекли, господски. Тако да, они који још увијек размишљају да сијеку, довозе трупце и режу овуда по Милићима, нека се окану тога, нека пређу на пелет.



132


И „Савокс” производи пелет. Дакле, има довољно пелета у Милићима да се могу гријати сви.

ПИТАЊЕ: Планирате ли да примите још приправника у Медицински центар, по могућности, са купљеном дипломом?

ОДГОВОР: Са купљеном дипломом никога и нигдје. У Медицинском центру има довољно запослених, могуће да буде и отпуштања.

ПИТАЊЕ: Да ли организујете скуп за незапослене да бисте обезбједили гласове оном Вашем кандидату?

ОДГОВОР: Ја немам свога кандидата, апсолутно. Конкретно, ако се мисли на Додика, мислим да га никад нико није више нападао, него ја. И то јавно, путем медија сам износио одређене ствари. Критикујући га, ја сам му, својевремено, говорио да треба да му кажем оно што треба да чује, а не оно што жели. Ја сам стицајем околности кад сам примио Орден, био позван код њега на имање. Било је још педесетак људи, и да не причам какав је разговор био. Тако да, када се тиче овога састанка са незапосленима, нама треба кадрова. Већ сам рекао да нам треба 66 лица, до краја године. Већ 12-ог, овог мјесеца, разматрамо основне концепције плана за идућу годину. Хоћу да знам да ли могу у Милићима, Власеници, у окружењу обезбиједити ове кадрове, или ћу довести Македонце и Кинезе. Знате, то се већ ради. Ми не можемо чекати. Ми смо скоро, прије мјесец дана, примили четири радника, да раде на грађевини, један је радио један дан, два су радила два дана, четврти се напио, и онда питамо кад ће бити завршена зграда. Ја сам сутра позвао незапослене и не мора да дође нико. Ја сам своју моралну и грађанску дужност обавио, желећи да помогнем онима, којима помоћ треба и који хоће помоћ. Ја нисам дужан никога овдје да школујем, ни да дошколујем, да помажем, да тетошим, да усмјеравам. Али, од 120 награђених у Средњошколском центру, у ових 20 година, који су добили значајне награде од Компаније „Бокситˮ, никада нико није питао шта ће да студира. А онда кад заврше оно што не треба, куку, дај запосли. Крива држава! Не може бити држава крива! Ово није планска привреда. Прошло је доба социјализма и комунизма. Ово је тржишна привреда. Ко те пита на западу шта ћеш ти да учиш, за ште ћеш ти да се школујеш. То је твоја лична ствар. Ако хоћеш сам да бираш, онда сам пао, сам се убио. О томе се ради. Ја нисам дужан да бринем о тим лицима. Ја то чиним више из одређених хуманих разлога, што сматрам да има још људи овдје у Милићима, и млађих људи, којима, на неки начин, треба помоћи, а помоћи ћеш ако му даш одређену информацију, која му може послужити да сутра ради, да ствара добра за себе и породицу, да остаје овдје.

ПИТАЊЕ: Да ли треба радника за Робну кућу?

ОДГОВОР: За Робну кућу, за сада, не.

ПИТАЊЕ: Ко је Предсједник Компаније, Ви или СНСД?



133


Запошљавају се само људи са страначком књижицом.

ОДГОВОР: То су бесмислене ствари. У Компанији се може запослити само онај, кога ја доведем. И та прича, доводи Радован, доводи Лазо, апсолутно нема смисла. У Компанију за 50 година могао је доћи онај, кога ја доведем. А може из Компаније да оде кад год ко хоће. О томе се ради. Према томе, то није тачно. Ево, на примјер, био је оглас за дрвопрерађиваче. Јавило се 36 или 38 људи. Ја сам добио тај списак.Тада се да налог, да се неке ствари провјере, као што је школска спрема, године, здравствено стање. Онда иде тестирање, код психолога, па остане неких 10-15 лица. Тада примим тих 15, а да не знам ни ко су, ни чији су. Не могу доћи у обзир у „Бокситуˮ они, који су годинама роварили и правили нам штету, иако дјеца не бирају родитеље, нити бирају мјесто рођења. Али могу да утичу на своје родитеље, када неки од њих, двадесет година, овдје праве проблеме. Мени је жао, јер има вјероватно добре дјеце и од таквих родитеља, али ја морам водити рачуна о овој другој страни. Након селекције наложим директору, да тих 15 људи позове, разговара са њима, провјери још неке ствари и за мјесец-два можемо да оцјенимо ко ће остати да ради. Има и једна моја инструкција, у којој стоји да је забрањено по страначкој линији примати било кога. Али, ако ми тражимо возаче аутобуса и набавимо аутобусе из Кине, а не можемо да нађемо три возача, не јавља се нико, онда тражимо разне могућности, и онда се каже да је неко примљен по тој, страначкој, линији. Апсолутно, то није тако. Овдје је проблем понуде и потражње. Велика је разлика. Са друге стране нема незапослених, него има нерадника. Ја говорим да нама 66 људи треба, до краја године. Треба нам већ сутра 10 неквалификованих, да дођу и раде неке ствари. На оглас, прије два-три мјесеца, јавио се само један човјек, и то из Власенице, да ради неквалификоване послове.

ПИТАЊЕ: Гдје то нас Лазо и Радован запослише, осим код Вас у Компанији? Знате ли некога кога су запослили ван Милића?

ОДГОВОР: Зашто би Лазо и Радован запошљавали некога ван Милића. Мислим, бесмислена прича. Лазо и Радован немају никакве везе са запошљавањем у Компанији. Ја запошљавам у Компанији. Искључиво ја и нико више. Дакле, те приче, провинцијске, простачке, апсолутно не стоје. Ја често кажем и Радовану, Пери и Ђури, и мојим директорима, на примјер, Борису Кичићу, да види има ли гдје грађевинских радника. Иди у Братунац, Сребреницу, Зворник, Власеницу, иди на Биро, иди у кафић. Тражите људе. Ако сада Радован, Лазо, или Борис тражи, испада они запошљавају. Није тачно. Апсолутно, само ја запошљавам људе у Компанији „Бокситˮ.

ПИТАЊЕ: Бахатости Радована и Лазе нема краја! Запослили су 20 приправника, од којих ниједан не треба, чак и са дипломом приватних факултета, а заузврат су морали постати чланови СНСД-а! Шта Ви мислите о томе?

ОДГОВОР: У Компанији „Бокситˮ, Радован и Лазо, нису запослили ни једног приправика. Ми смо запослили двадесетак приправника и скоро са сваким сам ја разговарао, прије него што је дошао у Компанију „Бокситˮ. Одређени су им ментори и прате се, како раде.



134


Да ли су они, у јавним предузећима, као што је Комунално, Шумарству, Општини, некога запослили, ја то не знам, нити се тиме бавим.

ПИТАЊЕ: Бивши директор једог, давно, ојађеног предузећа, је бивши кандидат за начелника, а сада нам се смјеши са плаката, покушавајући да наговори народ да гласају, ваљда их је мало ојадио, па недавно рече да жене у Милићима немају лијепе фризуре, да нам је одијело изношено, па осим што, да прати даме по Милићима, душу је дао да отвори фризерски салон! Шта бисте таквом човјеку Ви савјетовали и народу који слуша оваква понижења?

ОДГОВОР: Има једна изрека да треба да се покрије мокром поњавом и да се нигдје не појављује, јер трагови његови су катастрофални, његовог рада и живота. Знам о коме се ради. Човјек је невјероватан. Прво, треба да одговори ко му је узео стан у Београду и стан у Милићима, по ком основу и због чега. Има ли то везе са Дебелим, на примјер? Друго, шта је са том пиланом „6.августˮ,' која је била понос, која је пропала, гдје оставио 50-100 људи без посла. Како је остао дужан Бокситу 400.000 марака, које сам му дао да исплати плате, а он купио стан у Београду. Нека се свако прошета овим путем, горе, магистралним, па нека види шта је тај, дотични, који нуди народу добро, направио. Ако је оно направио себи, ја мислим да неће за народ ни кокошињац, ни свињац, остати.

ПИТАЊЕ: Шта ће да раде људи изнад 35 година кад Ви само за састанак сутра позивате људе до 35 година? Нама господине Дукићу треба посао.

ОДГОВОР: Питам се шта је тај радио 35 година. Ја сам у 35. години имао 10-12 година радног стажа. Шта је тај радио до 35-те године, а да се није запослио? Ако није било посла у Милићима, јесте у Београду, није у Београду, јесте у Њемачкој, у Аустралији, на Новом Зеланду. Када бих ја имао сада 35 година, све што имам замјенио бих за 35 година, само да останем у доњем вешу. И никаквих проблема не би било, никоме се не бих обраћао ни за посао, нити кога молио, али бих, врло брзо, све стекао поново. Да ли овдје, или негдје на страни, свеједно. Не могу да вјерујем, да је човјек, у 35. години, без посла. Шта је радио 35 година, пола живота? О томе се ради. То је дакле једно питање. Друго питање, онима, који нису имали шансу, дакле животну шансу, тек су стасали за посао, њима треба дати шансу, да се на вријеме опредијеле, да се на вријеме укорјене и да крену даље да се развијају у сваком погледу. То је намјера. Затим, треба рачунати да човјек, са одређеним годинама, губи одређене рефлексе, не може да ради. Не може радити исто, за машином, неко ко има 40 година и онај који има 20 година. Имамо веома софистициране машине, које раде веома прецизно и брзо, захтјевају пажњу свих чула. Довољна је мала непажња, ето повреде. Друго, врло се брзо иде у пензију. Нама требају људи, који ће радити 35-40 године, не који ће радити пар година, а онда иду по боловањима.

ПИТАЊЕ: Осим културних активности и секција које организује Компанија „Бокситˮ, Вашом добром вољом, а не што Вам је дужност, Милићи су спали на културу угоститељских објеката.



135


Сматрате ли да локална заједница може, неким својим залагењем и капацитетима, доприњети развоју културе у нашој Општини? Да ли би се и како, по Вашем мишљењу, зграда Дома културе, срце културе наше вароши, вратила у своју првобитну функцију? Хоће ли, окружена Парком великана и Торњем, постати мјесто, гдје се ствара и култура у Милићима?

ОДГОВОР: Не знам шта дотични подразумјева под културом. Култура су и овај Парк великана. Култура је и овај центар, овај Дом рудара са фонтаном, култура је и онај тамо сквер, култура је и сам овај објекат, са својим садржајем, култура је Музеј рударства, па бих ја питао дрчног господина да ли је некада прошао кроз тај Музеј рударства, да види шта су то добра, или шта је то, нешто, што је овдје кориштено, на овим просторима протеклих деценија. Да ли је дотични прочитао ко је ко, шта је шта. Дакле, у Дому рудара, одвијају се значајне активности, од Музеја рударства, до одређених садржаја, који су везани за угоститељство, садржаја везаних за културне активности, које организује Компанија „Бокситˮ. Имамо овдје врло често и позоришне и друге представе, међутим, то је, на жалост, мало посјећено. Имали смо, скоро, Дан индијске културе. Морам вам рећи, ја сам очекивао да ће бити проблема да се уђе, а пола је било празно. Шта ми мислимо да је култура? Није некултура ни квалитетан програм у кафићима. Ако је то квалитетан програм, да бубне опне пуцају онда је тај дотични господин, залутао. Ја лично мислим, да Милићи оно што данас имају и кроз овај Фестивал и одређене манифестација, које овдје организујемо, позоришне и филмске представа, одређене друге занимације, мислим да ми предњачимо, не само у нашем региону, него и шире. И то не мислим само ја, то мисле људи, који се тим баве. Данас нема вајара, кипара и умјетника, ликовног умјетника у Србији, и не само у Србији, који не зна за Милиће. И многи су ту били, оставили своја дјела, своје печате. Знате да је за ове четири године скоро 200 умјетничлких дјела направљено у Милићима. Свако то дјело је културни печат, одређени. Ми имамо, на нивоу општине, и одређене друге активности, спортска друштва, одређене секције, борилачке вјештине. Колико знам, неколико стотина дјеце и омладине је у то укључено. Ми то на одређени начин спонзоришемо и помажемо, било финансијски, било давањем средстава, као што је аутобус. Мислим да је мало тога негдје друго, као што је у Милићима. Можда може више и треба више, али може тај дотични, који је поставио питање, да исто тако нешто организује, па да понуди.

ПИТАЊЕ: Да ли знате да је пракса општинске администрације да, уколико им нешто треба, они се обраћају са захтјевом, а не са молбом. Да ли је то пристојно и уобичајено у пословном свијету?

ОДГОВОР: То је непристојно и дрско. Они морају да схвате, да они нису власт над народом, него слуге народу. Када се обраћа народу, било да је то некој скупини, било привредном субјекту, онда се не може захтјевати. Захтјева онај ко је надређен. Сваки допис, ја сам наредио у „Бокситуˮ, а и мени кад дође, из Општине са захтјевом, ја им то вратим, и то са врло оштрим коментаром. Нису они надређени. Они не могу да схвате неке ствари.



136


Дакле, могу да се обрате са молбом, а не да захтјевају. Захтјев, то је императив, захтјева онај ко наређује. Коме то они наређују? Апсолутно то није у реду и то је једна навика, зато што та, како бих рекао, бирократија, није изашла из оних пелена бирократских, такозваних комунистичких, да не кажем којих све других. Онда се захтјевало, у оном времену се захтјевало.

ПИТАЊЕ: Од недавно се и у Медицинском центру наплаћује провизија, која при том, за услуге које нудите није велика, па опет многи коментаришу ту законску обавезу, а кажу обећали сте својим радницима бесплатно лијечење, па и њима наплаћујете услуге. Има ли мјеста оваквим коментарима?

ОДГОВОР: Мислим да нема. Ја сам рекао да оно што ми пружамо данас тамо, то је врхунско, а плаћа се мало, или никако. То што се наплаћује, нека мала партиципација, то смо обавезни по Закону. Једно вријеме то нисмо наплаћивали, међутим, упозорени смо, од стране инспектора, да то морамо да наплаћујемо. И мора да се евидентира, јер смо ми пријављени, имамо уговор са Фондом и не можемо да радимо мимо тога. А то је отприлике једно пиво, или једна кафа. Ако је некоме то много, нека се обрати мени, ја ћу му то дати, лично.

ПИТАЊЕ: Колико сте задовољни радовима на обали Студеног Јадра, за које многи сматрају да је управо Ваша идеја? С друге стране, чују се коментари: Када Шековићи могу да имају уређену обалу, гдје Предсједник једне моћне Компаније да дозволи да је Милићи немају!

ОДГОВОР: Моја идеја је била, прије 40 година, да се уреде обале Јадра. Ми смо тада направили одређене пројекте. Прије 30 година, направљено је 90 процената пречистача, и данас има тај бетонски дио. Чак је купљена и опрема. Међутим, рат је направио своје. „Бокситˮ је, о свом трошку, уредио обалу, од спортских терена, тачније, од тениских терена, па до ушћа. То смо ми некада радили. Да није било тих ратова и несрећа, вјероватно би то наставили, урадили би то, што данас се ради. Ако ишта треба урадити у Милићима, онда је то у питању, јер, Милићи су на три ријеке: два Јадра и Јадар. Дакле, нема мјеста у Републици Српској, које има три ријеке. Ако се то уреди, и не само водотокови, већ корита, обале, онда то може бити фантастично, не само естетски, него и за одређене друге потребе, за шетње, за одређене спортске и друге активности. Мислим да је сада вријеме да се то уради. Ово што се сада ради, ради се прилично добро и ја очекујем да ће се то урадити у роковима, који су договорени, и да ће до краја године бити завршено. Слиједи наставак уређења обале Зеленог Јадра, од овога дијела, који је урађен, ка ушћу. И када се то уради, онда мислим да треба ушће уредити, посебно, и то треба да буде култно мјесто, у Милићима.

ПИТАЊЕ: Зашто Ви не примате људе да одраде приправнички стаж у „Бокситуˮ посредством програма Владе Републике Српске?

ОДГОВОР: Ја не знам о коме се ради, који су то кадрови.



137


Нама се јављају неки, са завршеним Пољопривредним факултетом, Учитељским факултетом. Шта ја да радим са њима? Дакле, приправнички стаж није „про формеˮ, дајте ми потврду да сам одрадио приправнички стаж. Та су времена прошла. Ја имам сада кадрова, који су приправници, а воде озбиљне послове у здравству и неким другим дијеловима Компаније. Дакле, приправник, за вријеме приправничког стажа, треба да испита себе, а и онај ко га је примио, да види да ли је он рјешење, да остане да ради ту. Тако да има неких, који се нама јављају, који нам не требају. Шта Општина или, Влада, прима и финансира, мене то не интересује. Ми смо примили неких двадесетак приправника, али примамо оне, који нама требају. Углавном се ради о инжињерским звањима. Шта ја имам са Учитељским факултетом, са пољопривредом, или педагогијом, социологијом.

ПИТАЊЕ: Док се Ви не укључите многе одлуке из саме Општине, а и појединих предузећа, једноставно се не испоштују! Мислите ли да без јаког ауторитета наш народ не може напријед и да такве личности треба бирати, односно постављати на руководећа мјеста?

ОДГОВОР: Можда. Чињеница је да ја трајем дуго, 50 година радим, овдје постоје трагови тога стваралаштва, људи то препознају и сматрају да моја улога треба да буде, можда, још наглашенија. Међутим, ја лично сматрам, да сваки човјек треба да допринесе, прије свега, себи, својој породици, а и друштву, у којем живи. Ако тако посматрамо, ево конкретно, Милиће, онда можемо много више учинити да буде и више чистоће, више реда, више рада. Неки сам дан гледао неку емисију о Словенији, у којој се каже да је Словенија проглашена најчистијом државом на свијету. А знате зашто? Зато што сваки Словенац, када види папир, он ће га подићи, неће бацити смеће тамо гдје не треба. Додуше, и држава се постара да обезбједи сваком, да учествује у том, еколошком програму. Кад то говорим, онда мислим да је у Милићима, у посљедње вријеме и последњих година, исто тако направљен значајни помак. Води се рачуна. Скоро је један Словенац, када је обишао овај простор, и то један познат Словенац, од Мотела до Трга, рекао да просто не може да вјерује, колико је чисто. Био је скоро индијски Амбасадор, има пуно људи који долазе, пословних партнера, била је и једна група Црногораца овдје, који просто остану, мало, забезекнути, када виде ово, што је овдје направљено. И ти, који још увијек мисле да са дрвима могу да рјеше свој стандард и свој статус, нека мало о томе размишљају.

ПИТАЊЕ: Вјерујемо да се новим производним програмима највише радују незапослени, јер ту виде шансу за привременим, или сталним рјешењем запослења. Шта би један млад човјек требало да учини, не би ли добио своје мјесто у „Бокситуˮ?

ОДГОВОР: Треба, прије свега, да је свјестан самога себе. Да има свој циљ, шта хоће да постигне у животу. Хоће ли да ради? Треба ли му да се доквалификује, да се преквалификује, је ли спреман да се жртвује да би то постигао. Па чак и они, који су завршили неке факултете и школе. Диплома не значи ништа, може се окачити о зид, када оде ван, преко границе, нико за диплому не пита.



138


Дакле, мора стално, перманентно да се учи. Има Интернет, има неких могућности других, да се човјек стално усавршава. Дакле, мора да има свој животни циљ, и да себи одреди стратегију и тактику, како да тај, свој, циљ реализује, било да се ради о неким текућим циљевима, или дугорочним. Треба да има и повјерења у себе, да има свој сан. Милићи дају могућност многима. Ја сам малоприје навео да нам до краја године треба 66 нових радника, идуће године 135, преко 200, различитих занимања. Дај Боже да нађемо 10 посто, од тога, у Милићима. Дакле, нека млади људи, у Милићима, добро ово проуче што ми нудимо, и какве могућности нудимо, јер „Бокситˮ је спреман, да све оне, који хоће да се доквалификују, преквалификују, хоће да раде и прођу одређене тестове, јер не можемо свакога ни примити, да пружи одговарајућу, материјалну помоћ, да сноси трошкове доквалификације, преквалификације, при Центру. Или, на примјер, ако имамо већ запослене, који имају одређени ниво знања, одређену школу, занат, а желе даље да се усавршавају, то је све бесплатно у Компанији „Бокситˮ. Ја не знам, шта више? Не могу купљене дипломе проћи, и не могу приватни факултети, за сада. Можда је, ту и тамо, неко се провукао, ја то не знам, али тамо гдје ја знам, сигурно не може проћи. Ја немам ништа против приватних факултета, ево и ми смо приватна Компанија, али данас се на приватним факултетима, на већини, штанцају дипломе. Зато и имамо овакву поплаву разноразних занимања и звања, која ничему не служе.

ПИТАЊЕ: Приватни сектор, у Милићима, је значајно ојачао. По Вашем стручном мишљењу, које фирме могу, уз „Бокситˮ, да дају допринос запошљавању и развоју Милића?

ОДГОВОР: Углавном из дрвопрераде, јет ми користимо ресурс, који Милићи имају. Милићи имају двадесетак-тридесетак хиљада етата годишње, и то фантасатичан простор, ту су и четинари и лишћари. Имамо предузеће, које одлично тај посао ради, које добро стоји, имамо прерађиваче, од „Бокситаˮ, „Савоксаˮ, „Ламараˮ, „Вуд Импексаˮ, Савића. Дакле, овдје овај сектор има шансе. Има шансу, велику, и сектор производње хране. Произвођач хране је и онај који има фарму, који има пет музних крава, који има хектар малина, или неколико дулума воћа и поврћа. Дакле, фантастични услови. Милићи су од 190 до 1470 метара, надморска висина просјечна је око 500. Идеални услови, за бављење бизнисом.

ПИТАЊЕ: Зашто нема „Веселог петкаˮ у Робној кући?

ОДГОВОР: Искрено да вам кажем, не знам да га нема, али није то више ни битно. Дао сам налог, па су многе марже скинуте. Мислим, да су данас, цијене прикладне. Ја сам данас, говорио за пећи на пелет и друге пећи. Ми имамо врло малу маржу, а дајемо то чак и на годину дана, Узмите да су данас само камате неколико процената. Дакле, вјероватно из тих разлога нема, али остао је попуст за пензионере, он није укинут. Ето и то је помоћ грађанима, који имају мања примања, иако ми немамо баш неке потребе за тим. Робна кућа, мислим, да ради добро.



139


ПИТАЊЕ: Каква је заинтересованост људи за куповину станова, на новој локацији и какве повољности нудите трећим лицима?

ОДГОВОР: Погодности су исте, за све. Цијена је 1100-1200 КМ са ПДВ-ом, по квадрату, отплата је на 10 година. Уколико се плаћа готовином, постоји попуст. Већина тих станова је продата. То је најбоља локација у Милићима, ради се изразито квалитетно, и до краја јуна, идуће године, то ће бити завршено. Видјећемо даље шта ће бити, јер у Милићима је једно вријеме било прилично тих станова, оставили су родитељи дјеци, неко је негдје одселио, било је тих замјена. Међутим, данас нема, ево већ неки, који траже станове, не могу да нађу стан у Милићима. Ја очекујем да ће пријемом и ове радне снаге, који требају да постану своји људи, да формирају своје породице, имаће потребе да рјешавају стамбена питања и да ће бити у неко догледно вријеме потражње. Ми имамо неколико атрактивних локација. Једна од тих је код моста, код раскршћа, то је, такозвана, Митрова кафана. Додуше, тамо има проблема са имовинским односима, има неких 15 власника и сувласника, али ту мислимо да направимо један пословно-стамбени објекат. Друга је локација стара пијаца и то је, иначе, бокситово земљиште. Дакле, у Милићима, има прилично добрих локација, али сигурно је да је ова, гдје сада градимо стамбени објекат, најбоља од свих.

ПИТАЊЕ: Рјешавате ли још увијек све спорове са појединцима, и да ли остајете при томе да добијене парнице, односно средства, по том основу, уплаћујете у Фонд солидарности Компаније „Бокситˮ?

ОДГОВОР: Апсолутно. До сада сам добио све парнице. Против Федералне телевизије, у Сарајеву, против државне телевизије, у Сарајеву, против Авде Хусеиновића, против овога из Власенице, Васиљевића, против БН телевизије. Вјерујте, ни једну марку, од тога, нисам узео.

ПИТАЊЕ: Шта Компанија и Ви лично чините за лијечење тешко обољелих радника и њихових породица?

ОДГОВОР: Помажемо, колико можемо. Одређени број добио је адекватну помоћ, слат је тамо гдје треба, ангажовани су одређени доктори, да ли овдје, или на страни. Али, искрено да вам кажем, мора да разумијете, ми смо приватна Компанија, Акционарско друштво, ми плаћамо значајне порезе и доприносе за здравство. Ми годишње плаћамо два милиона марака, а имамо са Фондом уговор на 800.000 КМ, за оно све што радимо у Медицинском центру и у Болници. Сада, ако још треба, мимо тога, да издвајамо средства, онда се поставља питање, ко смо ми, шта смо? Ми смо, превасходно, Акционарско друштво, које има задатак да производи добра, ради запослених и акционара и нормално ради друштвене заједнице.

ПИТАЊЕ: Да ли сте почели уплаћивати средства за приватни пензиони Фонд, који сте најавили?



140


ОДГОВОР: Да, то је договорено да крене од 1.јануара, са тим приватним пензионим Фондом. Ја мислим да има око 340 лица, да су уговори закључени, и то ће се вјероватно објавити путем Интернета, или на други начин.

ПИТАЊЕ: И за крај, има ли нешто што нисте казали, а желите?

ОДГОВОР: Ја мислим да сам се за ова два сата напричао и превише. Не знам, ко ме је слушао, ова два сата.



141



ПИТАЊЕ: Пословна година се завршава. Да ли сте задовољни постигнутим резултатима?

ОДГОВОР: Могло би се рећи, да смо задовољни, иако поједини параметри, у потпуности, нису испуњени, онако како смо планирали. Што се тиче обима производње и услуга, ту смо чак и превазишли себе, у одређеним сегментима. На примјер, 26,5 хиљада тона руде више смо произвели, око 400 хиљада кубика, или милион тона, откривке смо више откопали, што је, свакако, утицало да финансијски резултат буде нешто лошији. Уложили смо више и у инвестиције. Умјесто, планираних, 7 милиона, били смо принуђени да уложимо око 8,5 милиона КМ. У превозу роба и услуга такође имамо око 15 % пребачаја. Дакле, то су они основни параметри. Примљено је око 190 лица, што је такође више, него што смо предвидјели Планом. Међутим, планирани финансијски резултат, је нешто лошији, јер смо дали, око милион тона, откривке више, како бисмо следеће године могли да функционишемо нормално, а то је око милион марака више. Затим, почетком ове године, повећана је акциза на гориво и ми, као велики потрошачи, који трошимо око 6, или 7 хиљада тона горива, на годишњем нивоу, ове ћемо године, по том основу, имати повећан трошак, за око 1 милион конвертибилних марака. Али, упркос свему, ја ипак мислим, да ћемо успјешно завршити, ову пословну годину.

ПИТАЊЕ: Да ли постоји нешто што није реализовано Пословним планом, у 2018. години?

ОДГОВОР: Нема баш ништа. Рекао сам да смо инвестиције пребацили, да смо планске задатке такође пребацили. Нисмо успјели да остваримо већу финансијску добит, али навео сам разлоге због којих се то није десило.

ПИТАЊЕ: Каква је финансијска ситуација у Компанији и да ли сте задовољни, постигнутим финансијским резултатом?

ОДГОВОР: Ми пратимо новчани ток дневно, недјељно и мјесечно. Данас је, последњи радни дан, иако ћемо радити и у понедјељак, 31. децембра, али завршили смо циклус плаћања, обзиром да, поједине банке неће радити у понедјељак. Ми смо задовољни у цјелости, јер држимо одређени ниво дуговања и потраживања. Ове године, могу да будем задовољнији, него прошле године, из разлога што смо, употребићу израз, „очистили”, наше добављаче.

Истовремено је и наплативост наших роба и услуга јако висока, тако да је ситуација солидна.

ПИТАЊЕ: Ове године реализоване су значајне инвестиције за Компанију. Да ли су, те инвестиције, дале очекивани резултат?

ОДГОВОР: Поједине су већ дале, а од неких тек очекујемо, да дају резултат.



142


Највећа улагања смо имали у сектор „Фабрика намјештаја и масивних плоча”, гдје су замијењени котлови, дакле енергетика. Имали смо котолове од 12 мегавата, а сада имамо два котла, по 3 мегавата. Довољно је да користимо један, јер нам онда треба знатно мање енергије, а отпад ћемо користити за неке друге потребе. Набавили смо шест нових сушара, које представљају врхунац модерне технологије и двије парионе, јер су нам старе трошиле знатно више енергије, а давале лошији резултат и робу. Направили смо и нови погон за производњу пелета, тако да смо укупно, у овај Сектор, уложили око 2 милиона марака. У сектору „Саобраћај” смо набавили нова прикључна возила, возила за превоз расутих терета, возила за шпедицију и нове аутобусе. У тај Сектор, уложили смо око два милиона марака. У сектор „Производња хране”, уложено је такође око два милиона. Набавили смо два јата, по 800.000 марака. Дакле, само по том основу смо издвојили 1,6 милиона марака. Обавили смо значајну реконструкцију, појединих објеката, и набавили нова, савремена средства, која су тамо уграђена. Имамо 8 објеката, која су у цјелости компијутеризована и под видео надзором, а четири објекта планирамо, следеће године, да реконструишемо. Била су и мања улагања у „Рударствоˮ и „Грађевинарствоˮ, прије свега, у стамбену градњу. У реконструкцију објекта и набавку опреме за наш савремени Медицински центар и Специјалну болницу из хируршких области ”Боксит” са Породилиштем, која од 1. јанура, ове године, функционише као самостални привредни субјект, уложили смо око 3 милиона КМ. Дакле, имали смо значајна улагања, прије свега у привреду, средства рада, али и у одређене области услуга.

ПИТАЊЕ: Прилично сте уложили у Фабрику намјештаја и масивних плоча, гдје је отворен и погон за производњу пелета. Да ли тај бокситов Сектор даје очекивани резултат, с обзиром на улагања?

ОДГОВОР: Кроз технолошки циклус, иновација и реконструкција, у Фабрику, коју смо купили на тендеру, прије неколико година, за око 1 милион, до сада смо уложили око 10 милиона конвертибилних марака. Данас је то, са аспекта технологије и опреме, која је тамо уграђена, сигурно један од најсевременијих објеката код нас, у којем је запослено око 160 лица. Оно што је јако битно, јесте да смо ријешили проблем, по питању, сировине.

Ми смо, за идућу годину, добили оно што смо тражили. У овој години, смо прорезали око 7 до 8 хиљада кубика, док идуће године планирамо прорез око 11 хиљада и то смо већ добили од предузећа „Шуме Републике Српске”, зато што је повећан број запослених, приходи су већи, али и извоз. Намјера је била да тамо више нема отпада, као што је била пиљевина, која се добија у процесу производње намјештаја и масивних плоча, дакле на машинама.

То је сировина, која је и те како значајна и направили смо постројење за производњу пелета, у које је уложено око 200.000 марака. Рачунице показују да ће већ, за шест мјесеци, то постројење, бити отплаћено. Планирано је да се, у јануару, на постројењу за производњу пелета, заради око 26 хиљада марака, а ради само 4 лица. Производимо јако квалитетан пелет, од чисте букве и према неким подацима и сазнањима то је најбољи пелет, не само у Регији, него и шире.



143


ПИТАЊЕ: 21. септембра је положен камен темељац за изградњу Фабрике за мљевење хидрата и глинице. Када ће Фабрика почети са радом и колико ће допринијети развоју, не само Компаније, него и Регије Бирач?

ОДГОВОР: То је један индустријски објекат из области алумосиликатне хемије. Да мало појасним. Руда боксита прерађује се у Фабрици у глиницу, а глиница у основни производ за масу других производа, као што је хидрат, зеолит и бијела пунила. То је једна огромна област, на основу које се ради стотину других производа, која се пакују у мала паковања. Дакле, шта год да се направи је полупроизвод, неког другог производа. Овдје се не ради само о мљевењу хидрата и глинице, него и о сушењу. То је основни процес, да хидрат, који у себи има одређену количину влаге, се осуши и доведе у стање да се може мљети, на различите гранулације, од 7, 10, 20, 50, или 100 микрона и онда се користи за неке друге потребе. Глиницу не сушимо, ми је добијамо и мељемо, касније, на одређене гранулате и она се пакује у вреће, од 1000 кг, а може и од 25 кг, или једноставно у рифузи, па се превози, нашим возилима, на европско тржиште. Планирана је дорада тих роба, око 26 хиљада тона и за то нам треба, најмање, око 5 возила, које смо већ поручили, за превоз, само тих роба. Планирано је да се објекат заврши 31.марта. Радови на објекту се одвијају према динамици, данас је почело покривање првог индустријског објекта, јер он се састоји из двије ламеле. Највећи дио, машинских и грађевинских послова, радимо ми и могу рећи, да то радимо веома брзо и квалитетно. Опрема, која се увози, је кинеска. Она је јако квалитетна и већ се користи у Фабрици, у Зворнику. Наручена је и плаћена и треба да стигне, половином јануара, и да буде намонтирана, до половине фебруара. Тако да неће бити никаквих проблема, да Фабрика буде отворена 31. марта, следеће године.

ПИТАЊЕ: Компанија „Боксит” је усвојила Пословни план за идућу годину. У чему се он разликује, у односу на План из 2018. године?

ОДГОВОР: Разликује се по много чему. Ми следеће године славимо 60 година, успјешног постојања и развоја Компаније „Боксит”, која за цијели тај период и у предратном, послератном и периоду великих криза, никада није пословала са губитком. На жалост, изгубила је пуно својих људи, око 136, у рату.

Неки су отишли за вријеме, или након рата. Али, оно по чему се највише разликује, јесте то, да ће наш приход, по први пут, прелазити 100 милиона КМ и бити већи, за 38%, него ове године. То ће бити, највећи скок у приходу, од како постоји Компанија. Планирамо добит, која треба да буде неколико пута већа, него ове године. Планиране су и мање инвестиције, које су циљано усмјерене на набавку возила, која ће превозити робе на европско тржиште.

Даље, улагања у Фарму кока носиља, гдје ћемо набавити два јата и реконструисати 4 објекта. Планирана су и нека мања улагања у Фабрику намјештаја и масивних плоча, првенствено у ситну галантерију, која је тражена на тржишту. Биће уложено и у рударство и остале секторе, али све те инвестиције, су значајно, преполовљене, у односу на ову годину. Међутим, око јануара, или фебруара, имаћемо још неке програме, који ће бити инересантни за реализацију.



144


Прије свега мислим на производњу пелета, гдје имамо могућност да га утростручимо, или ако примјенимо технологију, која може да користи отпадно дрво, којег има у нашем Шумском газдинству, око 7 хиљада кубика, то може бити искориштено, код нас, за производњу пелета.

ПИТАЊЕ: Најавили сте промјену концепције рада, када је у питању рударска производња. Шта то подразумјева и да ли ће то утицати на статус запослених, у том Сектору?

ОДГОВОР: Рударство је специфична дјелатност, која је везана за природу, и ту се мало шта може промијенити. Треба врло добро познавати геоморфологију, петрографију, хидрогеологију и друге техно-економске параметре. Ја ћу, сада, да вам дефинишем, шта је најбоље радити и како. Свој магистарски рад, 1976.године, радио сам на тему ”Одређивање оптималне производње примјеном метода линераних програмирања”, гдје је за масу лежишта требало одредити шта, гдје и како радити, под којим условима, са којом технологијом, како би се добио најбољи крајњи резултат. Ми то данас пратимо и радимо, и до прије неколико година имали смо искључиво површинску експлоатацију. Међутим, уназад пар година, смо отворили једно лежиште, или „сочиво”, да употребим рудраски израз, на локалитету Браћан, гдје је 20 година рађена површинска експлоатација, која је завршена још прије рата. Ја могу рећи, да је та подземна експлоатација, примјер у рударству. Поред наших, стручних, људи, попут Марковића и других, који раде, посебно издвајам професора Луку, са Рударско-геолошког факултета, из Београда, стручњака у пензији, који је ту, врло често, код нас. Дакле, премашена су сва пројектна ријешења и по питању искориштења рудног лежишта и по питању учинака. Ако кажем да смо планирали, да имамо губитак, око 35 %, у подземној експлоатацији, што је сасвим логично, јер остављају се тамо заштитини стубови и плоче, имамо и питање обрушавања, онечишћења и поплава, ми смо, данас, постигли, да тај губитак супстанце, не прелази више од 5 %. На примјер, у површинској експлоатацији, је планиран губитак од 10 %, због разних разлога. Имамо учинке, који нису познати у литератури, јер са 40 људи, вадимо 100.000 тона руде боксита, а тако нешто је, у западном свијету, вриједно пажње. Нама је производња руде, из подземне експлоатације, много јефтинија, него из површинске, гдје имамо коефицијенат откривке, који је по неколико пута већи.

Ја сам рекао, да смо на Подбраћану ископали око 1,4 милиона кубика откривке, што је око 4 милиона тона, а дали смо, свега, око 50 хиљада тона руде. То је страховит трошак. У подземној експлоатацији се може радити у свако доба дана и ноћи. Ми радимо 24 часа, 365 дана. На површинским коповима проблеми су већи. Када пада киша, или снијег, онда се не може радити, као и када су клизишта и поплаве.

Има једна заблуда, а то је да је опасније радити у подземној експлоатацији, што код нас није случај. Ми смо имали више повреда на површинским коповима, него у подземној експлоатацији. Имамо најсавременије шведске и кинеске машине, утовариваче на даљинско управљање, на удаљености до 135 метара. Ми смо, на жалост, имали један случај са смртним последицама, гдје је наш један, свестран радник настрадао.



145


Радници, који раде тамо, су одлично плаћени, имају бенефицирани радни стаж и није то као некада „рад на мишиће”. Која је промјена концепције? Да бисмо ишли на захват на површинском копу, од 2 милиона кубика, ми бисмо могли добити око 300 хиљада тона руде, а то је однос 1:7. Ако будемо рачунали и цијену откривке, онда се нама та руда апсолутно не исплати. У подземној експлоатацији, на Браћану, имамо производњу руде, која нам је за око 20 марака јефтинија, него на површинском копу. Међутим, Подбраћан је био интересантан што, већ 40 година, има јако добар квалитет, па смо могли, са том скупом рудом, која је била и бољег квалитета, да додајемо руду са Црвених стијена, гдје је производња изузетно јефтина, али и лошијег квалитета. У чему је сада ствар? Одлучили смо се да радимо још неких 300 хиљада кубика откривке, на Подбраћану, а то је до краја маја, у зависности од временских прилика. Ми ћемо почети радове на отпреми руде 10.јануара, као и на откривци, гдје је планирано око 50 хиљада кубика откривке, а Фабрици да испоручимо око 20 хиљада тона руде. Тада ми долазимо на рудни плато, који има 300 хиљада тона руде. Планирамо ту руду возити за Зворник и извући на коп, а онда добијамо рудни засјек, гдје можемо одмах ући у рудно тијело за подземну експлоатацију, око 800 хиљада тона квалитетног боксита. Што се тиче даље производње, Подбраћан, онај дио, који остаје за подземну експлоатацију и ово што ми данас имамо у плану, може да се ради идућих 20 годиина. С тим што нећемо форсирати количине, него ћемо водити рачуна о квалитету, ради премија, јер показало се, да када смо слали по 1,5 милиона руде боксита, једва смо били на зеленој грани, а сада са 300 хиљада тона, ми планирамо остварити добит. Промјена концепције мијења још нешто. Укида се хомогенизација и све оно што је у Лукић Пољу. Нема тзв. ломљеног транспорта, возила долазе, па истресају руду, па се она мијеша, товари. Она ће се сада директно утоварати на радилиштима, Браћану и Подрбраћану, и директно возити за Зворник. Само то носи уштеду, око 10 КМ по тони. То је та концепција. Доће и до промјена у систему одржавања, јер врло мало машина треба за подземну експлоатацију. За почетак, један утоварач, дампер и неколико бушаћих чекића. Десиће се, да један број оних, који су радили на површинској експолатацији, практично неће имати посла, али нико неће остати без посла. Млађи радници ће бити распоређени на одређене послове, док ће старији обављати послове ван сектора „Рударство”, тако да не треба нико да се плаши. Одређен број њих ће, идуће године, отићи у пензију, око 35 запослених.

ПИТАЊЕ: У 2018. години је запослен значајан број нових лица. Да ли ће тако бити и наредне године и који кадрови су потребни Компанији?

ОДГВООР: Рекао сам да ће, око 35 лица, отићи у пензију и тај број треба попунити. Планира се пријем радника у Фабрику из области алумосиликатне хемије и она ће запошљавати око 12, релативно образованих лица, пошто ће тамо све бити аутоматизовано, и више треба бити опрезан и пажљив.

У „Фабрици намјештаја и масивних плоча” биће потребно још неколико радника, јер планирамо повећање прихода у тој Фабрици, за око 40 %. Планиран је пријем радника средњег образовања, мајстора, квалификованих радника, или већ постојећих, које можемо обучити, за врло кратко вријеме, што смо већ и радили, годинама уназад.



146


Што се тиче стручних служби, планирамо у Центру за развој, гдје ради свега неколико људи, да га попунимо са још стручнијим специјалистима, како бисмо могли створити Центар, који ће бити савремен у Регији, али и шире. Његов би основни циљ био да запослени кадрови раде на усавршавању техничких и технолошких параметара у Компанији, и да на бази онога што већ имамо, развијамо нове производе из области алумосиликатне хемије, машинства и грађевинарства и намјештаја. После празника, биће расписан конкурс и за те кадрове, којих врло мало има, али ја се ипак надам, да ако понудимо квалитетне услове, да ћемо тај кадар и обезбједити.

ПИТАЊЕ: Да ли ће Компанија „Боксит” и ове године, као и много пута до сада, запосленима дати одређене новчане поклоне, за предстојеће празнике и да ли ће се односити на све запослене, без обзира на статус?

ОДГОВОР: У току је подјела тих средстава. Већина је добила, а они који нису, добиће свакако, у следећој недјељи. Ради се о 100 марака у новцу и 50 марака у бону, који запослени могу да троше у оквиру Компаније. Ја, сугеришем, да тај бон потроше у Мотелу, за дочек Нове године, јер ће бити одличан програм и понуда, а најбоље се можете провести у свом мјесту и потрошити оно, што је на неки начин, дошло непланирано. Добиће сви, па чак и приправници, који су дошли прије седам дана, или, да не кажем, они који су код нас, од прије 50 година.

ПИТАЊЕ: Да ли Ваша инструкција, о трошењу 30 одсто зараде на робе и производе Компаније, остаје и следеће године на снази и да ли је запослени поштују?

ОДГОВОР: Ја сам гледао податак да, око 30 запослених, не поштује ту инструкцију. Мало да појасним ово. То је свугдје у свијету нормално, да узимате робе из Компаније, у којој радите и стварате. Несхватљиво је да, ако неко ради на Фарми кока носиља, гдје се производе јаја и од њихове продаје, треба да добије плату, он оде у другу радњу и купи јаја, која се уопште нису прозвела на Фарми гдје он ради. Самим тим, нанио је губитак фирми. Сасвим је логично да се купују робе, у оквиру своје Компаније, а на срећу, ми имамо одличну понуду. Од асортимана роба, које се продају у нашим пословним центрима, Робној кући, угоститељским ојектима, до услуге из области грађевинарства, саобраћаја, намјештаја. Шта је ту добро? Добро је што је та роба квалитетна, јер да није тако, ми је не бисмо увозили и продавали другима. Цијене нису веће, у односу на конкуренте и та роба може да се узме на више рата. Ја не могу да вјерујем, да сам то морао инструкцијом, да регулишем. Прије свега, запослени треба да имају једну одређену свијест према Компанији, у којој раде. Није нико приморан овдје да ради, али ако сте већ ту, онда треба да штитите интересе Компаније.

Јер и оно што има у својој кући, треба да схвати, да је то настало тако, што је радећи у Компанији „Боксит”, зарадио новац и све то купио.

ПИТАЊЕ: Са зворничком „Алумином” је потписан Уговор, за наредну годину.



147


Да ли се он разликује од Уговора из 2018. године и каква је сарадња са Фабриком договорена?

ОДГОВОР: Ми смо потписали Уговор за идућу годину, али смо исто тако потписали и Уговор за наредних пет година и он је потпуно исти, што се тиче квалитета, услова и услуга. Једино што у том Уговору, за наредних 5 година стоји, је да се Уговор не може раскинути, изузев више силе. Дакле, промјена имовинско-правног статуса, не може довести до раскидања Уговора. То може само уз договор двије стране. Вриједност Уговора је око 120 милиона, што на годишњем нивоу износи око 25 милиона, а толика је и вриједност роба, које производи сектор „Рударствоˮ и превоза, који обавља сектор „Саобраћај”. Можда некоме није јасно, да од 100 милиона прихода, ми имамо само 25 милиона из области рударства, а некада је приход из те области био 100 %, али повремено се смањивао. Ја сам био свјестан да ће, једног дана, руде нестати, то је незановљив ресурс и Компанија „Боксит” је еклатантан примјер, како се домаћински газдује, са природним ресурсима. Како смо, валоризујући те ресурсе, на тржишту, прије свега руду боксита, ради својих потреба, али и ради потреба тржишта, развијали компактибилне дјелатности, као што је саобраћај, гдје међународна шпедиција и јавни превоз, раде одлично, машинство, грађевинарство, производња намјештаја и конзумних јаја. Дакле, ови сектори комерцијала и продаја роба, имаће приход, следеће године, око 75 милиона марака. „Фабрика намјештаја и масивних плоча” имаће приход од 12 милиона. Фабрика, која се гради и која ће бити мала и по броју запослених и по габаритима, треба да оствари приход око 10 милиона марака. Иако је нама рударство и даље основна дјелатност, јер то је наш коријен, стабло Компаније, ми смо успјели да, на основу тог стабла, направимо једну моћну крошњу, са моћним гранама, које данас на тржишту дају веома добре резултате и не треба се плашити, у некој далекој будућности, када руде буде нестало, да ћемо имати проблема. То показује и сама чињеница да ћемо, сада, на бази руде, радити неке производе, као што је програм алумосиликатне хемије. Са „Алумином”, последњих година, радимо одлично, немамо никаквих проблема. Они своје обавезе извршавају редовно, ми смо наш План испунили, још прије мјесец дана. Само у децембру смо дали 26 хиљада тона руде, што до сада никада нисмо урадили. Радимо одлично са њима.

ПИТАЊЕ: Изјаснили сте се на тему откупа потраживања према Фабрици „Бирач” Зворник, по питању најприхватљивије понуде. Да ли ће та продаја и избор понуђача утицати на односе Компаније „Боксит” и Фабрике у Зворнику?

ОДГОВОР: Мало ћу то да појасним, јер је прилично замућено. Зна се прича од уназад, пар година, када је неко купио потраживања од Литванаца и када су били митинзи. Да појасним.

�одинама и деценијама је постојала Фабрика глинице „Бирач” и Литванци су својевремено, 2003. године, ту Фабрику купили, за неких 10 милиона, које никада нису ни платили. Ја сам и тада указивао да је то погубно за Фабрику, која се бави том производњом, да их купује једна мала фирма из Литваније, која се бави предивом.



148


Тада нисам био у могућности да на то утичем, дошла је друга власт, и било је разних проблема. Многи грађани се сјећају, да је било и овдје покушаја, да се ми скидамо и разријешавамо дужности, били су штрајкови. Ја сам, тада, предлагао Влади да се формира Конзорцијум, од домаћих фирми, како би се Фабрика могла приватизовати. Литванци су урадили како су урадили и ја сам имао стотину проблема са њима. Некада су нам дуговали и по 12 милиона, па смо били принуђени да блокирамо Фабрику. Само да напоменем, да би они купили Фабрику, ми смо били приморани од стране Владе, да отпишемо 5 милиона камата и 9 милиона марака и да репрограмирамо, на 5 година, бескаматно, што смо и урадили. Нама је Влада обећала да ће нам отписати неке дугове, од 1,7 милиона марака. Међутим, када смо ми завршили са Литванцима, они су нама блокирали рачуне, тако да смо ми то морали платити. То је била Влада Микеревићева, ПДП-а, СДС-а и то је било доба прогона. Врло је било тешко и живјети, а камоли радити, морам да кажем истину. У мојој књизи ”Постдејтонска власт и безвлашће или хроника једног времена” и другим мојим књигама, има око 100 страница, са документима, које сам упућивао одређеним органима власти и указивао шта се тамо ради, али нико никада није реаговао. Када сам се ја нашао са Литванцима, у хотелу „Москва”, у Београду, марта 2013. године, сјећам се, био је уторак, рекли су ми да у недјељу иду из Фабрике, па нека буде шта буде. Тада сам, са Вишковићем и Милом Матићем, који је био финансијски директор, направио два документа и послао у Владу, господину Додику, и морам признати да је Влада одмах реаговала, преко викенда и та је Фабрика преузета. Шта се дешавало? Литванци су основали фирму „Бирач - Европа”, са сједиштем у Литванији, а Фабрику глинице „Бирач”, раставили на неколико, малих, предузећа, као што је „Енергана”, „Алусил” и „Алумина”. Преносили су имовину, која је била на „Бирачу”, на споменута предузећа и давали су хипотеке на њих, да би могли да узимају кредите. Прије него што су отишли, комплетну имовину и све што је тада вриједило, око 150 милиона, су ставили под хипотеку, на један илегалан начин, а Суд је све то укњижио и на основу тога дозначили су Фабрици „Бирач” 150 милиона марака, с тим што су тај посао дознаке, радили исти људи у „Бирачу” и Литванији. На примјер, отац од Мартинеса, који је водио Фабрику у Зворнику, био је директор банке у Литванији, тако да те паре никада нису ни стигле, него су завршиле на неким острвима. Фабрика је задужена, хипотеке су ту, а паре никада нису стигле. Друштво из Зворника и неки људи из Фоче, су ријешили да купе та потраживања, али ја се сада нећу враћати на то, само ћу рећи да су купили „мачка у завезаној врећи”. Судски поступци, који су завршени уназад неколико мјесеци, су у корист Фабрике. „Алумина” је, као кћерка Фабрике, наставила да ради и преузела обавезу од других кћерки, које су биле на тржишту. Дакле, Фабрика је у стечају, а ако је мајка у стечају, онда су и ћерке у стечају. Фабрика има дуговања око 90 милиона, од тога се око 43 милиона дугује Фондовима и Министарству финансија, за остало не знам. С тим што и кћерке фирме, имају нека дуговања.

Треба, прије свега, ријешити питање стечаја Фабрике „Бирач”. Сада је поступак покренут од стране Владе, да прода своја 43 милиона и онај ко их купи, не постаје власник Фабрике, него улази у Одбор повјерилаца. Међутим, неки су мислили ако то купе, то је неких 47 % онда су већински власник.



149


Мора се извршити процјена Фабрике, јер она вриједи, неколико стотина милиона, а не 93 милиона и ту постоји замка. Ако се подмире потражиоци, са 98 милиона, чија је онда разлика, до вриједности Фабрике? Вјероватно бившег власника. Да се не враћам поново на ту причу. „Алумина” је такође у стечају, али они раде и ми правимо Уговоре са њима. Дакле, Фабрика „Бирач” не постоји, она је у стечају. Шта се десило? Влада, или неко, је одлучио да прода та своја потраживања и то није било на транспарентан начин. Цијела моја прича, као и прије двије, или три године, када смо се борили, да докажемо да они, који су купили „мачка у завезаној врећи”, нису купили ништа, чак немају ни доказ за то, да постану власници Фабрике, тако исто је и овдје. Ја сам се обратио одређеним органима, писмима, у којима сам тражио да се тај цијели поступак упристоји. Као резултат мог писма, се појавила нека фирма „Батагон” из Швајцарске, која има огромне паре. Власник те фирме је Далибор Матић, а фирму је основао са женом, прије двије године и бави се продајом дјечије козметике и пелена. Онда су се појавили неки Фондови, ја сада нећу да коментаришем како ти Фондови раде и чиме се они баве. Матић је наводно купио и хотел „Бистрицаˮ на Јахорини, и неке фирме по Србији, у што ја сада нећу да улазим. Интересантно је да неки људи, који га окружују, говоре како ће они, уколико преузму фирму, одувати Дукића и „Боксит”. Ја сам имао прилику да надлежне, у Бања Луци, обавјестим о томе, на састанку са Додиком и његовим министрима, па онда састанку са представницима „Алумине” и „Бирача” и понуђачима. У међувремену, сам сугерисао једном значајном купцу, који је пословни партнер Фабрике, а то је „Метал инвестмент” из Лондона, коју држе браћа Секанић, фирма која ради већ 30 година и која има промет, на годишњем нивоу, око 200 милиона евра, да дају понуду. Та фирма узима око 50 хиљада тона глинице из Фабрике и даје око 200 хиљада тона руде из Никшића, будући да извозе око милион тона руде из Никшића за Кину, а такође им испоручује лужину. Они су дали понуду. Појавила се и једна фирма из Мркоњић Града, и није више све „хајмо на брзину нешто да урадимо”. Ја сам, на састанку, њима отворено рекао: ”Боксит”, нико није могао одувати, ни за вријеме рата, а неће ни садаˮ. Увијек смо радили добро и у најтежим временима, па чак и онда када смо имали људске жртве. Тај, конкретни купац, хтио је да успоставимо неке контакте, са причом да он има руднике у Гвинеји и да неће бити проблема око пословања. Без обзира ко то узме, тај неће постати одмах власник, а можда не постане никада. Јер је питање, како ће се даље ствари одвијати, кроз процјену и промјену власничке структуре. Он је дужан да држави плати 43 милиона, треба да уложи у развој Фабрике 60 милиона, што ће и нама бити од неке користи, да уложи и у неке друге инвестиције, у банку, или брзу цесту, не може промјенити структуру производње и не може куповати руду боксита однекуд, јер је наш боксит у Зворнику 70 марака, а тај гвинејски, који је знатно лошији, кошта 148 марака у Зворнику. Та прича је при крају и ја ћу имати прилике да разговарам са компетентим људима, из Владе, јер њима је дат рок, до краја децембра, да онај ко се пријавио, обезбједи и валидне гаранције банке, а не оно „мајке ми, ја ћу да купим, па видјећу шта ћу и како ћу”.

Нама то апсолутно не смета, ми смо се заштитили и штитимо се својим пословним моралом, резултатом и свеопштом снагом, као Компанија.



150


ПИТАЊЕ: Фонд здравства има финансијских проблема. Какав је Ваш однос са Фондом и да ли сте задовољни Уговором?

ОДГОВОР: Ово што се сада предлаже, да се узму кредити, како би се санирали огромни губици, то су по мени краткотрајне мјере, које могу да трају двије године и ако се не уђе озбиљније, у ријешавање проблема здравства, онда ће се то поново појавити. Шта то значи озбиљније? Прије свега, мора се направити добра анализа здравственог система у Републици Српској. Шта то ми имамо и шта треба да имамо и да ли морамо да градимо одређене медицинске центре. Ми тамо, гдје имамо, феноменалне здравствене објекте, требамо их само мало реновирати, али ми се ту превише размећемо. А онда, имате питање и запослености, гдје је у појединим установама, однос немедицинског особља према медицинском 2:1, што је апсолутно неодрживо, јер, ако кажем да је код нас, у Болници, на 42 запослена, само четворо немедицинског особља, онда вам то, довољно говори. Тај се проблем неће ријешити тако, што ће држава да узме кредите. Ако се узму кредити, онда ће се новац дати здравственим установама, које ће, потом, платити своја дуговања, а неће бити ријешен горући проблем у њима, а то је да се створе бољи и комфорнији услови, да се набави савремена медицинска опрема и да се медицински кадар боље плаћа. Шта је ту ријешење? Ако идемо у приватизацију привреде, дакле реалног сектора, од којег сви живе и завлаче му руку у џеп, онда треба подржати приватну иницијативу здравства, а ту је најбољи примјер наша Болница, у Милићима. Ми смо ове године, од Фонда, добили само 800 хиљада марака, вјероватно из неких разлога, јер нисмо имали специјалисте из области неурохирургије и офталмологије. Међутим, у Милићима је рођено 310 дјеце, колико и у Зворнику, урађено исто тако и операција, ништа мање него у Зворнику, сложених и једноставних. Код нас је запослено 42 лица, а у Зворнику 300 лица. Плаћамо све обавезе на вријеме, а у Зворнику, колико ја знам, није баш тако. Немојте мислити да ја сада критикујем Зворник, али на жалост, то је тако. Шта је по мени ријешење? Да поред једног Клиничког центра у Бања Луци, не требамо градити још додатне, у Бијељини и Добоју, јер биће онда „видјела жаба да се коњи кују, па и она дигла ногу”. То је бесмислено. Треба свести на што мањи број тзв. терцијарне установе, оспособити примарну здравствену заштиту, дакле домове здравља, у којима се 80 % услуга и завршава. Ми тако нешто, овдје и имамо. Са Фондом, ми немамо никаквих проблема. Оно што смо са њима договорили, ми то извршавамо, они то уредно и плаћају. Објективно, требају огромна средства, да би Болница ове године опстала и плаћала стручњаке, који тамо раде и продужено, и да би набавили одређене лијекове, хемикалије и опрему. Ми за неурохирургију, офталмологију и неке друге области, имамо бољу опрему, него што имају неке београдске клинике. Ове године, партиципирали смо, са неких милион марака и надам се да, идуће године, неће ни требати, иако да би Болница могла да ради, најмање јој треба три пута више средстава. Ја сам једно писмо упутио Фонду и видјећемо како ће они реаговати. Очекујем да се, наредних дана, нађем са директором Фонда и са Министром здравља, пошто је дошло до промјене у Влади, и надам се да ћемо то регулисати, и не треба уопште грађани да размишљају, да Болница неће наставити рад.

Што се тиче Медицинског центра и специјалистичких служби, које тамо раде, ми имамо и за њих одређене уговоре. Оно што Фонд плаћа, тамо је бесплатно, изузев неке мале партиципације, која је обавезна по закону.



151


Оно што Фонд не плаћа, то се онда наплаћује, али су то минималне цијене. Али погледајте. Људи оду у кафану и плате цех од 50 КМ, колико су и потрошили, оду код мајстора да поправе ауто и плате 50 КМ за поправку, а када треба код специјалисте, професора, да плати 50 КМ, онда каже: „То је скупо”. Људи морају да схвате да нема ништа прече од здравља и да се у то мора улагати. Направили смо план и за Медицински центар и Болницу, и мислим да ће пословати позитивно.

ПИТАЊЕ: С обзиром да све здравствене установе у Републици Српској имају проблема са пословањем, да ли се са тим проблемом суочава и Медицински центар Компаније „Боксит” и Специјална болница из хируршких области „Боксит” са Породилиштем?

ОДГОВОР: Медицински центар не, то сам већ рекао. Тамо се ради амбулантно. Болница би требала да послује позитивно, али под условом да се направи Уговор са Фондом, око 2,2 милиона марака и процјењује се, да би Болница могла да обезбједи око 800 хиљада, до милион марака, средстава од ванфондовских пацијената. Јер, када нама неко донесе упутницу, ми то не можемо да наплатимо. То можемо да тражимо од Фонда. Да ли ће Фонд то признати, то је неко друго питање, за разматрање.

ПИТАЊЕ: Недавно сте упутили допис, Влади Републике Српске и надлежном Министру, у вези Уговора са кинеском компанијом, за изградњу ауто-пута Бања Лука - Прииједор, тражећи од надлежних да преиспитају поменути Уговор и концепт изградње путне инфрастурктуре. Шта је, по Вама, најнеопходније, када је у питању градња ауто-пута у Републици Српској и да ли за тим има потребе?

ОДГОВОР: Мислим да је то једна „ауто-путоманија”, која је захватила све. Ауто-путеви, или боље цесте, праве се да би се брже, боље и јефтиније транспортовала роба. Ако погледамо, да је Република Српска, пола Београда, по броју становника, и да је њен бруто друштвени производ десет милијарди, питање је онда шта ће се, по тим путевима кретати, поготово што имамо мали наталитет и исељавање људи, око 15 хиљада, на годишњем нивоу. Предвиђена је мрежа ауто-путева у западном дијелу Српске. Ја сам, последњих неколико година, у више наврата, реаговао, и ту су направљени одређени помаци, као што су, да ће Влада Србије радити ауто-пут од Кузмина, према Бијељни, да ће се радити брза цеста од Руме, према Зворнику, и да ће се, коначно, радити брза цеста од Бијељине, до Требиња. Ауто-пут Бања Лука - Добој, има смисла, и још да се настави Добој - Бијељина - Рача, што је око 150 км, али потпуно је бесмислено да правимо ауто-пут према Приједору, који је слијепо цријево. И ми умјесто да се окренемо ка истоку, према Србији, ми се окрећемо ка западу, према Хрватској. Довољна је, једна брза цеста, према Приједору, јер највећи природни ресурс, који има Приједор, јесте руда жељеза, која се транспортује возом. Овај Уговор, који је направљен, по мени, као човјеку и привреднику, је један од најлошијих уговора, које сам видио. За 297 милиона, Кинези треба да направе 42 км, и да Влада њима, за наредних 30 година, даје 32,5 милиона, што значи 975 милиона



152


у укупном износу, за тај период, а даваће зато што нема довољно путника, ни саобраћаја. Процедуре, које су требале да се обаве, такође нису урађене, како треба. Прво је, своје мишљење, требало да да правобранилац, који је то урадио накнадно. Комисија за концесију исто, није адекватно обавила свој дио посла, Влада је требала Скупштини да упути тај Приједлог, која је по Уставу, задужена за доношење таквих одлука. Дају се изјаве по медијима, од људи из ”Аутопутева” и Министра саобраћаја, који кажу: „Ми ћемо од путарина, у наредних пар година, то наплатити”. Зашто све ја ово причам? Ја сам припремио један обиман материјал, који ће ових дана изаћи у јавност. Ако се зна да се путарина Добој - Бања Лука, дужине 100 км, наплаћује по 7 КМ, наплаћује се и Бања Лука - Градишка, по цијени од 4 КМ, за дужину од 50 км, онда се на ова два ауто-пута, убира путарина, у износу од 10 хиљада евра, на дневном нивоу, или годишње, 3,6 милиона. Објективно, овај ауто-пут Бања Лука - Приједор, може да обезбједи једну трећину, значи око 1,5 милиона. То значи да нама недостаје 31 милион. Путарина од четири марке, или два евра, је страховито скупа, јер људи то неће плаћати. Зашто? Путарина од Руме до Београда, у дужини од 55 км, је један евро, или двије марке. Да би се обезбједио износ, који сам мало прије навео, треба да се креће сваки дан 90, односно 45 хиљада возила тим путем, што је трећина возила у Републици Српској. За те паре, 975 милиона, може да се направи ауто-пут, дужине од 150 км, а то је Добој - Рача, који је значајнији, фреквентнији, и повезује Републику Српску, у цјелости, са Србијом. Може се направити и брза цеста, под условом да уложимо 2,5 милиона евра, по километру, што је превише, али под условом да буде брза цеста Бијељина - Требиње, дужине од 400 км, и та би цеста обухватила 31 општину, што је 48 % територије Републике Српске, 38 % становништва и 90 % одређених природних ресурса, као што су хидропотенцијали, обојене руде, шуме, пољопривредно земљиште. То је дакле простор, гдје је наталитет најмањи, а људи се највише исељавају. Ако хоћемо да задржимо становништво и да користимо, те природне ресурсе, онда треба да направимо ту брзу цесту. Међутим, ако направимо нека друга поређења, да рачунамо да се, данас, за отварање једног радног мјеста у Србији, даје 6000 евра, колико српска Влада даје страним инвеститорима, онда би се сваке године могло запослити око 5,5 хиљада људи. У 32 хиљаде, пољопривредних домаћинстава, могло би се дати по хиљаду евра субвенције. Могло би се годишње направити око 6 хјиљада станова, површине 50 метара квадратних и да се, за двије године, ријеши стамбени проблем, за незбринуте борце и остале. Могао би се и комплетан здравствени систем регулисати, на начин да се све здравствене установе и болнице, којих има око стотину, реновирају и да се уложи у реновирање опрему, од два, до три милиона. Истовремено да се и љекарима повећају плате за стотину евра, односно медицинском особљу. Исто тако, да се из тих средстава, санира око 300 школа. Дакле, има толико рачуница, које су невјероватно боље, него ова. Ја сам, на крају тог материјала, који ћу ускоро и објавити, написао : „Да ће друмови пожељети народ, али њега нигдје неће бити”, јер ако се настави овако улагати, онда за тридесет година, нема ни народа. Шта ћемо онда са „Марковим конацима” ? Невјероватна одлука и потез и надам се да до тога неће доћи, јер спреман сам да поднесемо и кривичне пријаве, против одговорних лица.

Овдје се ради о пореским обвезницима, то нису паре Владе, то су паре народа, грађана. Пазите! Бројка од 975 милиона евра, испаде да је сваки човјек задужен са двије хиљаде евра. Има много кориснијих ствари да се ради.



153


Ја сам навео један податак, да уколико хоћемо да повећамо наталитет за 10 %, сваке године, могли би, за наредних 30 година, да дајемо сваком новорођенчету по 2,5 хиљаде евра. Хоћемо ли то радити, или ћемо правити пут Марку Павићу? Ја мислим да то неће проћи, и тај Уговор се мора раскинути.

ПИТАЊЕ: Један сте од иницијатора изградње брзе цесте у источном дијелу Републике Српске. Колико је извјесно, да ће се та цеста градити и када се може очекивати почетак градње?

ОДГОВОР: Ја нисам један, него једини и то годинама. Писао сам писма Министарству саобраћаја Србије, надлежним органима у Српској, правио анализе, износио своја мишљења у јавност, орагнизовао скупове и говорио да је то најбоља инвестиција, у Републици Српској. Имао сам разговор, са некадашњим Предсједником Владе, који је рекао: „Почећемо градити”. Прођоше двије гопдине и не деси се ништа. Сада, да не кажем под одређеним притисцима, је Пројекат уговорен. Ја сам сугерисао, да се Пројекат и брза цеста, раде етапно. Тако, што би се кренуло од Зворника, према Милићима, јер је ово најоптерећенији дио, којим пролази око 600 хиљада тона руде и осталих дрвних асортимената, као и правац Фоча - Тјентиште, који би се требао такође регулисати. Идуће би се године, тај Пројекат требао завршити и могло би се кренути са неким припремним радовима, што би било јако значајно. Уколико се направи ауто-пут Бијељина - Београд, или брза цеста до Бање Ковиљаче од румске раскрснице, онда би пут до Београда био скраћен, за неких 20 км и вожња би трајала око 1,5 час. Тада можемо ићи на кафу, у Нови Сад, или у Београд.

ПИТАЊЕ: Избором Премијера, из источног дијела Републике Српске, сматрате ли да ће се промијенити однос власти према источном и западном дијелу, као и према мањим мјестима, с обзиром да сте недавно у допису Удружењу књижевника, скренули пажњу о запостављању мањих мјеста, а везано је за мјесто оснивања поменутог Удружења?

ОДГОВОР: Локализам је присутан свугдје и увијек је било тако, да велики центри гуше оне мање. Људи који дођу из мањих мјеста у велике центре, врло брзо забораве одакле су дошли и потекли. Неки дан сам прочитао податак да су двије трећине посланика у Србији, из Београда. Ја сам у својој књизи објавио да је, од 145 министара, после рата, само њих 14 било из источног дијела. Ниједан Предсједник Владе. Дакле, није био нико и нормално је да онај, ко је ближе ватри, да ће се боље и огријати. Није чудо, што су се многи привредници тамо „наквасали”, као чувени бизнисмени, за које нико не би ни знао, да није било рата. Овај крај је био годинама запостављен. Огромна средства су ишла и улагала се само у запад. Овамо је долазило јако мало, једноставно није имао ко да покрене то. А када је покушавао да покрене, није имао сабораца. Ја сам покушавао, али једноставно остао сам на ледини. Сада су се прилике измијениле. Имамо сада и Премијера.

Ја не мислим да он има потребу да навија, зато што је дошао одавде. Он као човјек из привредне струке, који је радио у „Бокситу” 22 године, само треба да примјени оно што је морално, економски, технолошки оправдано и корисно за народ и ништа више.



154


Ако те елементе узме, онда нема никакве дилеме, да је најбитнија путна градња овога правца и градња хидроцентрала на Дрини, јер Дрина тече па тече. Треба то градити. Ја видим да је он то ставио у свој експозе и то су та улагања. Тек тада, можемо да говоримо, о рационалној и профитабилној експлоатацији ресурса, у источном дијелу Републике Српске. Све то ће бити за добробит свих грађана Републике Српске, не само за нас овдје. Онда можемо говорити и о вези са Србијом. Ја сам у једном свом излагању, у Србији, казао да су Дрини, као нашој кичми, поломљена ребра, јер се и лијево и десно од Дрине, не гради ништа. Србија се такође окренула према југу, ка Црној Гори, ови наши, према Хрватима и Подриње је остало. Тек се сада, у посљедње вријеме, на томе мало више ради, како би се та неправда исправила.

ПИТАЊЕ: Компанија „Боксит” ће 2019. године, прославити 60 година пословања и успјешног рада. Да ли ће тај јубилеј бити посебно обиљежен?

ОДГОВОР: Обиљежен ће бити тако, што ће то бити најуспјешнија година за нас. По овом Плану, који смо направили, а он је изразито реалан, то би тако требало и да буде. Најбоље се може нешто обиљежити, ако се уради нешто добро. Ми ћемо цијелу годину пропратити разним забавним, културним и спортским активностима. Не мислим само на Љетњи фестивал, биће ту и других садржаја, и надам се да ће сви запослени, као и грађани, на неки начин, учествовати. Вјероватно ћемо тај Програм ускоро и представити. Све што ми правимо и ово сада у недјељу, па за 8. јануар, све је то саставни дио обиљежавања 60 година Компаније „Бокситˮ. Биће разних активности и мало више промотивних наступа, у медијима. Наредних ће дана, кренути рекламе за Болницу, сав наш промотивни материјал, урађен је под слоганом „60 година” и он ће бити дијељен, током цијеле године. Најбитније је да, јубилеј буде обиљежен радно. Ја сам већ рекао, а нема разлога, да тако и не буде, да ће се значајно поправити материјални положај запослених, јер је планирано да се, сукцесивно, плате запослених подижу, за неких 20 %. Мора се признати да је то изузетно добро и неће бити никаквих проблема, да се и друга давања уредно регулишу.


ПИТАЊЕ: Има ли код нас Срба, да је и један успјешан, а да му ми не кажемо да је лопов?

ОДГОВОР: Ми смо по томе познати. Има једна изрека која каже: „Тешко нама са нама. Арчибалд Рајс, један од великих хуманиста и човјек који је у Првом свјетском рату, а и послије рата, пуно учинио за српски народ, Швајцарац иначе, доктор је био, сахрањен у Београду, има и споменик, написао је књигу „Чујте Срби! Чувајте се себеˮ. То је на жалост тако. Срби су, ја мислим, једини народ на свијету, који невјероватно лако дају живот, за државу. Милиони су гинули, само у прошлом вијеку, а онда када је направе, то је било и послије Првог свјетског рата и послије Другог свјетског рата и послије ових ратова, онда чини све, да ту државу, уруши, да је растури.



155


Онда се долази у ситуацију, да многи, који су неспремни, неспособни, неписмени, фрустрирани, надобудни, халапљиви, излазе на површину. Угурају се у разноразне странке и странчице, а онда под капом странака, раде по чувеној изреци: „ Под оружјем, закон ћути. „Зар није тако? Тако да и људи, који покушавају да промјене, или учине нешто на боље, врло често су изложени шиканирању, малтретирању, чак се нађу на стубу срама. Ја сам, и прије рата, имао проблема, и непосредно, послије рата, али нисам никада доживљавао то, што доживљавам у Милићима. Имате пар људи, који 20-30 година, свашта причају и нажалост то се преноси у медијима, износи на судовима. Када би један проценат, од тога, било истина, ја бих био злотвор у Милићима, а не то, што сам, јер 50 година овдје улажем себе и свој живот, да направим то, што ми данас имамо. А ти људи нису направили ништа у животу, апсолутно ништа, ни ексер закуцали како треба негдје, или неку рупу закрпили и себе довели у некакав нормалан ред.

ПИТАЊЕ: Господине Дукићу, зашто Ви не купите Фабрику, у Зворнику?

ОДГОВОР: Прво ја немам пара за то, а друго нема потребе и не купује се Фабрика, купују се потраживања. Како ће даље ићи процес власничке трансформације, зависи од Суда. Да мало појасним. Фабрика, када је у стечају, стечај води надлежни Суд. То је трећа грана власти, не може му нико наређивати. Судија стечајни, именује стечајног управника и он је Бог и батина, он је Скупштина и све. Постоји Скупштина повјерилаца, дакле они који потражују, састају се на неки начин, доносе одређене приједлоге. Нема никаквих потреба, да се ја, на такав начин, бавим Фабриком. Нека буде тамо ко хоће, до сада је она промијенила неколико власника. Мислим да и убудуће не треба да имамо проблема, али без обзира, ја увијек имам резервну варијанту. На неки начин, сам остао на ногама, остао нормалан, зато што сам, у најтежим ситуацијама и у најтежим, кризним временима, имао циљеве, имао резервне варијанте и знао како из тога.

ПИТАЊЕ: Шта мислите, колико њих се уградило у овај пројекат ауто-пута са кинеском компанијом? Да ли сте ви добили одговор на упит, пошто га ми сигурно нећемо добити, као грађани?

ОДГОВОР: Ја не знам да ли су се уградили, али вјероватно, ако би то кренуло, уградили би се многи, јер ово је апсолутно бесмислено. Истакао бих, да би тај ауто-пут коштао око 25 милиона евра, или 50 милиона марака по километру, што је, ја мислим, несхватљиво. Послије мога писма, јавио ми се бивши и садашњи Министар саобраћаја, господин Неђо Трнинић, који стицајем околности живи у Сребреници, има тамо своје фабрике, добар бизнис, добро пролази, када се тиче изградње ауто путева, иначе, кадар Марка Павића, некадашњег ДБ-овца, из Приједора. Он би хтио да сједне са мном, да попије кафу и да ми неке ствари објасни.

Ја сам му рекао, с обзиром да сам ја та питања поставио јавно, јер ја то тако радим, закупим простор у новинама, да ми не би новинари тамо то кројили, као што имају обичај, следеће: „Господине Трнинићу, имаш новине, одговори, па онда можемо да се нађемо, ако се, кроз те одговоре, не будемо сагласили.ˮ



156


ПИТАЊЕ: Зар Ви стварно вјерујете у све те силне лажи, да су истините, које се продају народу, а гдје су толике банке, упропаштене фабрике и концесије на хидро потенцијал? Газда ништа, баш ништа не потписује, нема трага, то раде они, попут Вишковића и они око њега, а он узима само живу лову и носи је ван земље, хеликоптером, у Србију, Кипар, Израел. Он воли само себе. Рајко чему прича, одлучује само газда.

ОДГОВОР: Не бих ја то коментарисао. Ја могу само да одговорим, да народ има онакву власт, какву заслужује. Ако је народ дао апсолутно повјерење, па данас имамо власт од најнижег до највећег нивоа, сконцентрисану у једној политичкој опцији, страначкој опцији, онда није крив тај који је горе, онда су криви они, који су му дали ту власт, у руке. Ја сам му рекао, када је био у Милићима, да је то сада једнопартијски систем и треба га паметно искористити. Нема више изговора, крив онај у Сарајеву, крива опција. То може бити и те како добро, али народ мора да контролише власт. Како да је контролише? Па има медије. Не мислима на медије попут неких, који само сипају зло и праве заваде, који су антисрпски. Никаквих проблема нема. Ја нисам проблема имао, до сада, што сам се оглашавао на одређеним скуповима и у медијима. То може сваки грађанин, може удружење грађана, може друштво. Када ми данас говоримо о удружењу грађана, има 20.000 удружења грађана, на нивоу БиХ. Шта раде та удружења? Узимају некакве мале парице, животаре, баве се неким ситним послићима, закаче се за неку странку, као пипци, и њима је потаман. Управо та грађанска опција, или грађанско друштво, како год хоћете, та грађанска иницијатива, треба да ради то, а не оно што ради грађанска инцијатива, која је у Милићима. То су хохштаплери, олоши, примитивци, фрустрирани, умоболни људи, који су се представили Међународној заједници као борци за људска права, па чак добијају неке награде, а нама је јасно шта та Међународна заједница хоће, на овим нашим просторима. Дакле, њима је интерес што горе, то боље и онда форсирају такве. Имате осјећај да они други, који би хтјели можда нешто да ураде, који су моралнији, нормалнији, они су једноставно поклопљени. Али, имате и ону народну: „Што стотину паметних уради, једна будала може да поквари.ˮ Ја, још увијек, вјерујем, да је у Милићима највећи број нормалних и паметних људи и добронамјерних и патриота, људи који воле своје мјесто и своју фирму, без обзира гдје раде, свог комшију, али очигледно да има и неколико будала. Шта је проблем? Што ови нормални, паметни, шуте, не реагују, док њима неко не стане на жуљ, а ови други кукумачу нон стоп, кмече, кукуричу, ричу. Онда, ако то дође до неких, сорошевих, медија, који су им наклоњени, а дјелују деструктивно, добија се утисак да се у Милићима дешавају лоше ствари. То је нажалост тако. Ово питање је прилично дискутабилно, опширно. Ја не знам ко носи паре, али мора да схватимо, да је ово вријеме транзиције и ратова. Погледајте шта се ради у афричким земљама, Сјеверна Африка, азијским земљама. Све је то интерес.

Да ли мислите да они тамо ратују, зато што бране демократију и хоће да некога истјерају. У питању су паре, борба за ресурсе, за нафту, за руде.

ПИТАЊЕ: Шта је са водом у Милићима?



157


ОДГОВОР: Не знам у чему је проблем. Ми смо направили филтер постројење, које мора да се одржава. Тамо је процедура прописана и човјек, који води Комунално предузеће, има то на своме мобилном телефону, кад треба филтере прати, кад треба очистити резервоар. Ако се то не ради, онда постоји проблем. Ова филтер станица, коју имамо, није предвиђена да прерађује воду, са Јадра. Људи морају то да схвате. Могла би, под условом, када би имали бар најједноставнији филтер, на изворишту Јадра, и да се та вода хвата, одмах, чим излази из станице. Она се, иначе, контаминира. Шта треба урадити? Оно на чему се, колико ја знам ради, а то је најприоритетније, да се замјени азбестна цијев. Азбест је, иначе, канцероген, забрањен је већ 30 година, да се употребљава. Милићи користе воду из азбестне цијеви. Дакле, ту цијев, из које се доводи вода са Николиних вода, неопходно је замјенити. Данас, у Николиним водама, имамо 10 до 12 литара воде, у секунди, то је око милион литара дневно. Ако узмемо, да човјек, троши 100, до 150 литара, ми имамо воде и превише. Друго рјешење, које је већ пола рјешено, је да се извориште, које је већ захваћено, каптирано у тунелу, у Жутици, које снабдјева, до Лукић Поља, водом потрошаче, да се повећа профил цијеви, од Лукић Поља, и да се око 10, до 15 литара воде у секунди, допреми до резервоара. Ми имамо воде, да можемо снабдјевати Зворник. Оно што је био пробем, донекле је рјешен, колико ја знам, а то је било, страшно пуно губитака. Имали смо и ми у „Бокситуˮ, па смо то санирали, међутим, грађани су се прикључивали, трошили воду, а то су највише радили они, који нису плаћали. Ја сам имао списак, прошле године, и видио сам, око 450-500.000 КМ, људи дугују за воду. То је несхватљиво. Знате, идем ја у кафану, попијем пиво, а оно кошта више од кубика воде, коју му неко донесе у кућу. И пиво платим, попијем, још, ако попијем и више, постанем то што јесам, а онај ко ми је донио воде, нећу да му платим. Дакле, било је тога. Мислим да су значајно смањени губици, мислим да је значајно повећан степен наплате. Ја сам чак интервенисао, што се тиче „Бокситаˮ, да им се одбија од плате и мислим да је ту ситуација много повољнија. Ја очекујем да ће се, кроз ове активности, које радимо, Комунално предузеће и локална заједница, то питање дугорочно ријешити. Оно је, по мени, и ријешено.

ПИТАЊЕ: Може ли у Робној да се мало више поради на понуди хране, умјесто „Кинезаˮ?

ОДГОВОР: Не видим зашто тамо не би било Кинеза. Кинези имају фантастичан програм, фантастичну робу. Кинези су, данас, највећи трговци, на свијету. Имају највећи извоз. Треба поменути да Кинези имају суфицит 200 милијарди са Америком, значи извозе више 200 милијарди, него што увозе из Америке. Не продају они тамо, не знам шта, продају високо квалитетну робу, без обзира које структуре. Дакле, ово што ми продајемо овдје је, да не кажем, високо квалитетна, али је сигурно добра и квалитетна роба.

Што се тиче хране и других потрепштина, ја морам да кажем нешто друго. Ми немамо, више, од 5, до 10 посто, маржу на храну. Са том маржом Робна кућа не може да функционише. Овај други програм тамо који имамо кинески и не само кинески, су марже много веће, иако смо јефтинији од других. Шта је проблем код хране? Нуди је свако.



158


Купује се гдје се стигне, не плаћају се одређене ствари, црно тржиште, нема каса и онда се каже јефтинија храна, него што је у „Бокситуˮ. Питање је како се плаћају запослени, доприноси. Ја често одлазим у Робну кућу, купујем и ја тамо, ја не видим баш неки проблем са храном. Тамо има и воћа и поврћа. Ја сам, пар пута, интервенисао по питању квалитета. То је сада у реду. Има сувомеснатих производа, има млијека и млијечних производа, има кондиторских производа, има прилично тога. Дио хемије и кућне хемије, мислим да је прилично солидан.

ПИТАЊЕ: Да ли сте Ви помогли Вишковићу да постане Премијер?

ОДГОВОР: Мислим да јесам, у том смислу што сам га, прије 22 године, примио. Дошао је у марту 1996. године и врло брзо, као стручан човјек, инжењер саобраћаја, уклопио се. Са 22 године радног стажа у „Бокситуˮ, стасао је у једног доброг стручњака, привредника. Много тога је урадио у сектору „Саобраћајˮ. Када је он дошао, то је било девастирано, нису имали ништа, ту су рат и године учинили своје, није било ни кадрова, ни људи. Учинио је толико, да је данас сектор „Саобраћајˮ други, по снази, у Компанији, један од водећих у регији, можда и шире. Развили смо међународни транспорт и шпедицију, дакле тргује се на међународном тржишту, одлично, јавни превоз функционише добро, увели смо протектирницу гума, увели смо ауто-сервис, школу, техничке прегледе. Много тога је урађено. Истовремено се, на неки начин, школовао, образовао, магистрирао, докторирао, формирао породицу. У том смислу сам му помогао. Дакле, да му пружим шансу да се искаже и он се исказивао. Друго, он је био 12 година посланик. Никада није било проблема што он одсуствује, некада да не кажем по цио мјесец, зато што је многе ствари одрађивао и у Бања Луци, које је требао одрадити, са одређеним контактима, а друго и телефонима. Не заборавите да сам ја, десет година, одсуствовао, па сам водио Компанију. Он је имао добре сараднике, није му нико због тога замјерио. Напротив, имали смо и користи од тога. Ако већ питате јесам ли помогао, сигурно да га нисам ја предлагао, то одмах да рашчистимо, али да сам био питан, вјероватно бих га и предложио, јер сматрам да, не да није лошији, него да је бољи од свих досадашњих предсједника, које је Република Српска имала.

ПИТАЊЕ: Могу ли специјалисти долазити чешће, јер чекам по мјесец дана, када ми стигну налази, да их очитам?

ОДГОВОР: Ми ангажујемно око 35 доктора. Већина, од тих доктора, је у радном односу, или су пензионисани људи, професори са ВМА, са Клиничког центра, који раде по другим клиникама. Имају одређене обавезе, а имају људи и своју одређену динамику живота и рада. Међутим, не може се доћи из Београда ради пет особа. Има норма да испод 10, 15 прегледа, њима се не исплати доћи, јер, ако им се плаћа 25 евра по пацијенту, онда је то 250 евра. Није то велико чекање.

Не знам о коме се конкретно ради, али могу ти налази да се очитају и на други начин, ако се јави у наш Центар, може се то врло брзо одрадити, али до сада се нико није жалио. Ја ћу вам навести примјер. Ми смо увели офталмологију, прије неколико мјесеци, гдје се мјесечно, неколико десетина операција радило.



159


Имате, данас, ситуацију да се у Београду чека двије године, у Добоју годину дана, у Бања Луци исто тако, а у Милићима не чека нико, више од мјесец дана, на операцију катаракте. Дакле, постигли су много више тога и боље, него што раде други. Имамо сигурно најстручнији медицински кадар, не само у Републици Српској, него шире, јер ово што ми ангажујемо са Клиничког центра, ВМА, Клиничког центра Бања Луке, то су начелници клиника и најпознатији људи, из своје струке.

ПИТАЊЕ: Предлажете да се направи Културни центар и Завичајни музеј. Лијепо је то и све општине то имају, али мораћете све то сами направити, од Општине нема вајде.

ОДГОВОР: Ја нисам ни предлагао да то ради Општина, али Културни центар је логично да се направи. Не би то био само Културни центар. Културни центар је мало шири појам, и Дом културе је Културни центар, у њему се одвијају културне активности, ту је библиотека, ту је Културно-умјетничко друштво, ту је Музеј рударства, ту је Парк великана. Све је то Културни центар. Ја сам само размишљао, да у овом дијелу, гдје је била „Дринаˮ, и који има око 400 квадрата, да је тај простор феноменалан и уклапа се у овај амбијент, гдје постоје културни садржаји, инфраструктура, да се направи Етнографски музеј, односно Завичајни музеј, гдје би грађани и други, изложили своје старине, предмете. Сада колико ту Општина може, не знам. Ја сам предложио да Општина закупи тај простор од „Дринеˮ, а можемо то и другачије ријешити. Мислим да ту не треба пуно уложити, ту треба лице које би било кустос, које може да ради, те послове. Имамо већ неке људе, као што је господин Миразовић, наш познати умјетник из Милића, који је и раније предлагао да се то направи, који је понудио да пружи своје услуге, чак и бесплатно.

ПИТАЊЕ: Зашто Ви нисте примали приправнике по програму Владе?

ОДГОВОР: Ја не примам приправнике ни по чијем програму. Ми примамо приправнике, по нашем програму. Мене не интересује програм Владе, мене не интересују ни субвенције Владе, ми примамо приправнике, који нама требају, који ће сутра остати да раде. Ми смо приватна Компанија, ми нисмо социјална установа, то људи морају једанпут да схвате, да је „Бокситˮ приватна Компанија, као што су друге приватне компаније. То што нас има више, то не мијења ствар. Примили смо, ове године, 13 приправника, разних струка, правника, економиста, инжињера и рачунамо, да сутра, остану код нас. Ми те приправнике тестирамо, разговарамо са њима. Нисмо ми дужни примати приправнике, које нам неко препоручује.

ПИТАЊЕ: Када ћемо моћи овјерити књижице?

ОДГОВОР: Ја не видим у чему је проблем.



160


Ми имамо свој Медицински центар, имамо докторе, имамо све, комплетну здравствену услугу можемо да пружамо. Једино се јавља проблем, ако треба да се оде на неко снимање, ЦТ, скенер, гдје се то плаћа. Ја сам јуче рекао, да ти, који иду, да ли у Бијељину, Бања Луку, нека донесу рачун, да су то платили и то ће им бити исплаћено. У чему је проблем? Државно здравство. Ми стално говоримо да су облици својине по Уставу и закону равноправни. Ако Компанија „Бокситˮ не плати порезе и доприносе, закасни мјесец дана, одмах долази прјетња блокаде рачуна, блокаде књижица. Ако државна здравствена установа, или јавно предузеће државно, не плаћа годинама доприносе, не плаћа струју, ништа се не дешава. Узмите људе запослене у зворничкој болници. Мислите да њима не овјеравају књижице, овјеравају, а дугују, годинама, доприносе, или неки домови здравља, гдје се годинама не плаћа ништа, а онда говоримо како су сви облици својине равноправни. Ми смо реалан сектор, ми смо Компанија, од које живе сви ти други, сва та надградња живи од реалног сектора, од нас. Умјесто да је обрнуто, дешава се то. То је оно што ми нисмо изградили власт, одговорност. То је најопасније у друштву, што може да се деси, кад бирократији уши порасту мимо главе, онда се зна шта постају, а онда да би доказали своју сврсисходност постојања и функционисања и да их је увијек мало, без обзира колико их има, тамо негдје гдје их не треба, онда једноставно тренирају строгоћу. То је, једноставно, срамота. Компанија „Бокситˮ ће, идуће године, заједно са „Дриномˮ и „Милексомˮ, а знам јер све три компаније ја водим, уплатити у државни буџет, по разним основама - порези, доприноси, царине, ПДВ, око 20 милиона КМ. Знате колико се враћа на подручје општине Милићи? Можда два, три милиона. Ми уплаћујемо у здравство, идуће године, преко два милиона, партиципирамо Болницу, а онда се нагађамо са Фондом, да ли ће да нам да милион марака за Болницу, гдје се пружају врхунске услуге, врхунских доктора. То су апсурди, то може само на Балкану. Тако исто и питање књижица. Имате и ситуацију, да ми, ако не платимо, до краја мјесеца трошкове електричне енергије, одмах кажу искључићемо. Узмите јавна предузећа, дугује се пар стотина милиона за електричну енергију Електропривреди, што они не могу да наплате, пошто не могу да се организују. Ја сам оставио Електропривреду, као Предсједник Управног одбора, од 1998. до 2001. године, са 5800 запослених. Сада има преко 10.000, а није се повећала производња електричне енергије. У тим годинама послијератним, биједним годинама ми нисмо имали губитака, сада је 52 милиона губитак. Нико нема да постави питање како директор, који је припадао ДНС-у, Марку Павићу, уочи избора у Угљевику, у року два дана и двије ноћи, прими 300 људи, одштанцају рјешења и данас тамо раде, а немају гдје да уђу у зграду. И пазите, сви ти у Електропривреди имају високе плате, имају регрес, имају топли оброк, имају зимницу, имају огрев. Несхватљиве ствари. Умјесто то да се рјешава, сада се иде на то, да се повећа цијена електричне енергије 13 кома нешто посто. То нама, изгони из џепа, 150.000 КМ. Има и моје писмо, које сам упутио јавности. Послао сам га и Комори и Удружењу привредника. Дакле, гдје год чачнете имате проблем, однос оних који живе од реалног сектора и који су надређени, богом дати, према реалном сектору. То је исто као да су они паразити, који су на дрвету, на букви, важнији него дрво, а зна се, кад уништи дрво, нема њима опстанка.



161


ПИТАЊЕ: Да ли Ви, или било ко у Милићима, зна колико је људи отишло из мјеста?

ОДГОВОР: Ја стварно не знам. Не мислим да је много. Знам само да је велики број, младих људи, који су се школовали на страни, прије свега Нови Сад, Београд, можда и негдје по иностранству, отишло. Неки су се удомили, неки су се снашли, неки и нису. Нажалост ја неке ствари не разумијем. Знам пуно, чак и неке из моје фамилије, који су завршили факултете, а раде бизарне послове, које су могли да раде да чак и средњу школу нису завршили. Али, ми имамо и обрнуте случајеве. Један момак, који је из Милића и који је по Новом Саду нешто радио, сада се враћа код нас, у транспорт. Ради се о саобраћајном инжињеру. Дакле, има и тих случајева, људи долазе, враћају се овдје. Колико ових других иде, не знам. Мајстора из „Бокситаˮ је врло мало отишло, двоје, троје. Ја не видим зашто би људи ишли, јер погледајте, они овдје имају све, пензионо, здравствено, код куће су, са породицом. Ако хоће да раде продужено, прековремено, могу да зараде, не баш колико у Њемачкој, али ни много мање. Има и нешто друго, раде сигурно на црно, нико им не гарантује да, кад се повриједе, да ће остати да раде. Шта сутра, кад дође у године, да не може да ради, од чега да живи. Али, има још нешто што би требало држава и Влада да се позабави. Имате на Бироу, у Милићима, стотине људи незапослених, 300 неквалификованих, има 20 зидара, а у ствари нема никога. Користе погодности што су на Бироу, здравствену заштиту и друге погодности, а иду да раде. То се мора законом ријешити, то се мора пресјећи. Други проблем, оде човјек у Њемачку, или у Словенију, али остане породица овдје. Он вјероватно шаље паре да је издржава, али из којих пара се његова дјеца школују и лијече. Од наших пара, које смо оставили овдје. Он не даје паре за школовање дјеце, дају они, који су остали овдје. То се исто тако мора уредити и може тако што ће се увести партиципација, или увести у школовање надокнада. Ја не знам та трка за Словенијом, за Њемачком, нисам сигуран да је толико паметна. Има и овдје посла, ко хоће да ради. Бери гљива око својих њива.

ПИТАЊЕ: Грађане највише интересује запослење у Дрвопреради и Робној кући. Да ли ће ту бити нових радних мјеста?

ОДГОВОР: У Робној кући има око 20-ак запослених и више не треба, они опслужују грађане у цјелости. Кад се тиче овога другога, то није Дрвопрерада, него Фабрика намјештаја и масивних плоча, у којој имамо око 200 запослених. Ове године смо преко 60 људи запослили. Рекао сам да тамо планирамо неке нове програме и да ће бити запошљавања. То није спорно.

ПИТАЊЕ: Хоће ли бити неких празничних снижења у Робној кући?

ОДГОВОР: Већ имају та снижења, колико ја знам. Пожурите у Робну кућу док има робе.

ПИТАЊЕ: Када ће се завршити корито Јадра и шеталиште?



162


ОДГОВОР: Не знам, искрено. Када сам видио како се то ради, интервенисао сам као грађанин, прије свега, и човјек. Окупио сам људе из Општине и извођаче и рекао да треба стати са радовима, јер оно како је пројектовано, како се ради, је жали Боже пара. 600.000 КМ ће се уложити, а прва већа киша која буде, с обзиром да је Јадар, страховито бујичан, моћан, то је карстна ријека, то ће вода да однесе. Умјесто да се уради како је урађено код старе пијаце, да се уради темељ на кога се наслања обзида, доле је на гомилу шљунка наслоњено то, што је рађено. Тај шљунак, када се избије, то ће да се излије све. Сложили су се за то и извођачи радова, али њима је такав пројекат, њима је то неко пројектовао, из неког мјеста, из Прњавора. Вјероватно тамо, кад Сава тече лагано, он нема никаквих проблема, без обзира да ли је метар, два или пет височија. Међутим, овдје је висинска разлика од моста, односно од Медицинског центра, па горе, до школе, око шест метара. Ако вам кажем да је висинска разлика између Кладова и Београда свега 60 метара, јел онда знате шта значи тај пад. То ће вода да избије. То је се сада стало и то се мора уредити, а уредиће се тако што ће се ипак урадити тремељ, као што је урађено на поменутој локацији. За шеталиште искрено да вам кажем ја не знам, иако ме вежу и за то. Ја јесам, својевремено, сликао те обале, ријеке, комплетно све, па сам фотографије послао којекуда. Имао сам намјеру да направим пано, да покажем, како нам то изгледа. Тај Студени Јадар, од моста, па горе, према школи, то је било катастрофа и с једне и с друге стране. Људи су тамо присвајали дио, водопривредног и државног, земљишта, било је то несређено и био је ред, да се то уреди. Ја се надам да ће послије, ове интервенције, пре-пројектовања, до-пројектовања, то довести у ред. Има смисла да се направи та стаза. Ко ће је правити, како ће је правити, куда ће је правити, ја не знам. Искрено речено, нисам у току тога.

ПИТАЊЕ: Планирате ли градити јефтиније зграде, од ове, коју сада правите?

ОДГОВОР: Гдје ћете јефтиније. Гдје има стан од 500 eвра или 1000 марака. Хајде нека људи мало крену до Зворника, не морају ићи даље. Каква је разлика правити метар квадратни стана, у Зворнику и овдје? Плаћамо мајсторе, плаћамо све дажбине, плаћамо материјал, као онај у Бања Луци, или у Зворнику, а у Бања Луци је три пута, па чак и четири пута скупљи квадрат стана. Дакле, не постоји могућност, да се направи квадратни метар, јефтиније. Можда нека барака, монтажна. Прави фантастичне монтажне куће „Савоксˮ, и извози вани. Сама чињеница да их продаје по Шведској и по Швајцарској, значи да ваљају. То је око 300-400 марака, или евра, марака вјероватно, али уколико се прави од материјала, што ми радимо и спратно, нема шансе.

ПИТАЊЕ: Господине Дукићу, можете ли Ви утицати на општинску инспекцију? Има људи који још нису поскидали штрикове. Ако они могу, зашто онда не би могли и сви остали?

ОДГОВОР: Ја да сам Начелник, прво бих, за те штрикове, окачио ове, из општинске инспекције. Њима то не смета.



163


Остало је мало руралнога у нама, нећу рећи сељачког, јер сељаци су, још увијек, далеко испред нас. Човјеку не смета ни што су му прљаве ципеле, ни што му је прљава крагна, ни што није промјенио гаће, можда десет дана, што би му сметао неки тамо штрик и нечије гаће на штрику. Треба да прође времена, да се култивишемо, али колико видим, оне моје интервенције, као грађанина, су дале резултате. Мање је гаћа, на терасама.

ПИТАЊЕ: Колико ће радника имати нова Фабрика, која се гради и која занимања ту требају?

ОДГОВОР: За почетак имаће највише 15 запослених. Ту ће требати троје, или четворо неквалификованих, који ће радити у магацину, ради манипулације са робама. Углавном ће требати мајстори, можда неки аутомеханичар, машинбравар, требаће један техничар, електроничар. Ми имамо већ ту руководиоца, односно директора, тога новог Сектора, Мому Савчића, који је 40 година радио у Фабрици и био је технички директор фабрике „Бирачˮ у Зворнику. Други, који ће се бавити комерцијално-техничким питањима, је Дурмић, који је радио у Фабрици, тако да смо тај кадар обезбједили. Оно што је битно, договорили смо се са људима из „Алуминеˮ, који продају стотине хиљада тона, разних производа, по Европи, да на неки начин користимо ту њихову трговинску мрежу. Договорили смо за двије године и уговорили куповину роба из Зворника, по основу компензација. Договорили смо куповину гаса, што је јако важно. Грађани можда не знају да гас долази ту компримован, и око 700.000 кубика ће се, годишње, користити тога гаса. То ће омогућити да имамо јефтиније гријање у Дирекцији и јефтинију производњу у картонској амбалажи, за неких 20 одсто. Дакле, рекао сам ко би ту могао да ради. Ми тај кадар имамо и ту сигурно неће бити нико са стране приман.

ПИТАЊЕ: Имате ли Ви идеју каквим приватним послом треба да се бави и може да се бави човјек у Милићима?

ОДГОВОР: Ја да сам млађи имао бих стотину идеја. Сваки човјек треба да има идеју у животу, треба да има одређене циљеве, да има стратегију, технику, тактику, како до тих циљева доћи. Али, ако се лешкари, ако је човјеку мрско да се креће, да размишља, да ради, онда од тога нема ништа. Пазите, ми имамо овдје, оно што је Бог дао, оно што је природа. Имамо сунце, имамо воду, имамо шуме, имамо руде, свашта. Дакле, дајмо да видимо сада, како то користити. Ми смо покушали да развијемо производњу млијека и млијечних производа, али није било интересаната, на подручју општине Милићи, да гаје краве, производе млијеко. Ми смо чак нудили паре за краве. Прије десетак, петнаестак година уложили смо велике паре, набавили савремену опрему, за сушење воћа, поврћа и љекобиља. Затворили смо тај програм, зато што, иако смо дали десетине хиљада садница, нико није био заинтересован, чак су поручивали да дође Рајко, нек бере. Имали смо и оглас, прошле године, да нудимо средства за стакленике, пластенике, односно за производњу воћа, поврћа, које нама треба, за наше потребе, за ланч-пакет и за Робну кућу, око 100.000 килограма годишње. Исто нам се нико није јавио.



164


Дакле, идеални су услови у Милићима, да се у једном стакленику, од пар стотина квадрата, произведе толико воћа и поврћа, да може једна породица да живи од тога. Просјечна надморска висина општине је око 650 метара, а то су идеални услови за воће, за малину, јагодичасто воће. Ја сам обилазио нека села, видим да људи то већ раде. Дакле, има воћњака прилично. То треба људи да раде, то је храна. Можемо ми да носимо једну виндјаку двије сезоне, али морамо јести и пити. Дакле, ја бих, прије свега, преферирао да се људи окрену производњи, а поготово ако има тржиште овдје. Може се почети од мало, а онда идемо даље. Друго, о чему треба размишљати, то је дрвопрерада, индустрија. Милићи су центар дрвопрерађивачке индустрије Републике Српске, иако нас, у проспекту, бивше Владе и Коморе, уопште није било. Ја сам био, са групом, у Абхазији и дошао у посјед једног проспекта, у коме није било Милића, а има пиланица, из западног дијела. Међутим, данас, око 550 људи ради у дрвопреради, у Милићима. Погледајте „Ламарˮ, раде најквалитетније паркете. Ако су, његови паркети, уграђени у хотел „Хилтонˮ, у резиденцијалне апартмане, кућу Де Нира, белгијски двор, онда не треба даље. Ако „Савоксовеˮ куће купују људи, имућни, по Швајцарској, Шведској, по Европи, онда то довољно говори. Поменуо сам и нашу производњу намјештаја, која комплетна иде у Западну Европу, у Аустрију и Њемачку. Дакле, имамо фантастичан програм и широку лепезу производа. Међутим, шта је оно, на чему се може даље радити. Ја сам поменуо да желимо урадити, да се отпадно дрво, око 7000 кубика, не вози негдје у Бијељину. Ако онај у Бијељини га купује, па му се исплати, зашто га не би неко куповао у Милићима. Зашто се људи не удруже да направе малу брентицу, да обрађују дрво, скидају кору, цијепају и онда могу да се раде ситне ствари, могу да буду кооперанти Фабрици, или другима и да радимо дрвену галантерију. Ја позивам људе да тако раде, пружићемо им одређену стручну помоћ, па и материјалну.

ПИТАЊЕ: Да ли сте задовољни радом и једне јавне установе и може ли се ту шта промјенити? Ја нисам и молим Вас да се на та мјеста доведу прави људи, а не по страначкој књижици, родбинској вези и подобности и да се смјењују они, који не раде свој посао?

ОДГОВОР: Генерално речено, ја никад нисам био задовољан нити ћу бити, зато што мислим да увијек може више. Људи морају да буду задовољно незадовољни. Задовољни са оним што су постигли, а незадовољни ако мисле да је то довољно. Ја мислим да се у Средњошколском центру ситуација битно промјенила, промјеном кадра. У Основној школи, немам информација, по неким причама није баш сјајно, немам података како је у обданишту. Имам података како је у Комуналном предузећу, и може више и боље да се ради. Добијам писма, тамо се морају неке ствари провјерити, али тим треба да се баве неки други органи. Искрено речено, електродистрибуцијом сам, апсолутно, незадовољан, али нису они овдје криви. Ми имамо сада тужбе, неколико милиона, против Електропривреде. Сви сектори су поднијели тужбе, због честих прекида, али то је везано за Бијељину, за Зворник, Власеницу. Гледајте ја, кад сам у Бијељини био Предсједник Управног одбора Електропривреде, у том предузећу је било око 150 запослених. Сада има преко 600 људи, који су се удомили, мало воде рачуна шта се дешава на терену.



165


ПИТАЊЕ: Може ли Компанија давати својим запосленима новчане позајмице, по некој нормалној камати? Ови у банкама нас одраше.

ОДГОВОР: Ја не знам које су камате у банкама. Компанија може да даје, али ми водимо рачуна зашто дајемо. На примјер, уколико човјек хоће да догради кућу, то може, али не и за куповину кола. За покретање сопственог бизниса, такође може. Може материјал, може опрема, могу новчана средства. Камате су код нас два одсто, то је минимална камата, ту су укључени трошкови сви и мислим да је то исплативо. Зашто би неко узимао од банака? Ја не знам колике су камате, за приватна лица, вјероватно неколико процената.

ПИТАЊЕ: Пита ли Вас Вишковић када за савјет?

ОДГОВОР: Нема потребе. Ја сам Вишковића видио, од како је постао Премијер, само један пут. Био сам, са њим, када сам ишао на позив господина Додика у Бања Луку. Нећете вјеровати, први пут сам ушао у комплекс Владе. Оно дјелује импозантно и лијепо, мало сам се тешко сналазио. Рекао сам, кад ме звала секретарица да дођем, да ту никада нисам био, не знам како ћу се снаћи, нећу знати ући, а она је рекла да ће ме чекати пред вратима. Кажем ја добро, али на који спрат идемо, на шеснести, како идемо, лифтом, ја се плашим лифта, па добро ићемо пјешке. Мало се шалим, али то је истинита прича. Вјероватно ћу, ових дана, да се сретнем са њим. Нема потребе да од мене тражи савјете. Тада смо мало разговарали око мјера економске политике и мислим да је он тај програм добро направио, са својим сарадницима, мислим да он тиме влада добро, сада колико ће моћи, да ли ће моћи, то је друга прича. Чињеница је да је тамо шест странака, да су се тамо угурали опет неки, како би рекао, ликови, типови, који су дошли по страначким линијама. Мислим да нису дорасли пословима министара. Он је јавно рекао да ће дати шансу три мјесеца, ако не иде, мјењаће их.

ПИТАЊЕ: Хвала Вам Предсједниче на исплаћеном прековременом раду, иако су многи мислили да од тога нема ништа.

ОДГОВОР: У „Бокситуˮ се рад плаћа. Било је проблема и било је заостатка, одређених. Ми смо сада октобарске нарађене сате исплатили, остали су неки одмори неисплаћени и врло брзо биће то доведено у ред. Прековремени рад није из хира, јер рад је рад. То ће се плаћати без проблема, без захвалнице, нема потребе.

ПИТАЊЕ: Да ли је реално да очекујемо повећање плата прије маја, 2019. године?

ОДГОВОР: Ми, до маја, имамо прилично велике послове, које треба одрадити у најгоре вријеме. У зимском периоду треба скинути 300.000 кубика откривке, а то су огромни трошкови. Имамо проблема са квалитетом руде, што доводи то тога, да је око 15-20 процената, цијена мања, због лошег квалитета.



166


Тако ће бити, док год не дођемо на рудни плато, да имамо изразито јефтину производњу и добар квалитет. Мислим да ће бити мало новчаних проблема да би могли разговарати о већим платама, али сигурно да ћемо након тога разговарати. Већ сам рекао да смо ушли у пословни план, са повећањем плате и осталим обавезама, које по закону и друштвеном договору припадају.

ПИТАЊЕ: Казали сте да уколико не нађете радну снагу на нашим просторима, да ћете довести Кинезе и Македонце да раде. Да ли ћете то урадити уколико буде било потребе?

ОДГОВОР: Ако наши људи иду у Њемачку, да раде, зашто не би Нијемац дошао овамо да ради? Неће наши да раде у руднику, а оду у Њемачку да раде најпрљавије, најбезвезније послове. Људи у подземној експлоатацији зарађују по 2000 марака, имају бенефициран радни стаж, код своје су куће. Пазите, у већини рудника, у Србији, раде Македонци. На примјер, у руднику Никшић, експлоатацију руде врше Пољаци, имају уговор са њима по тони. Не раде Црногорци, раде Пољаци. То је сасвим логично, ту никаквих проблема нема. Иду наши у Казахстан па раде, иду у Русију, што не би дошли други, овдје. Али, ја мислим да до тога неће доћи. Ми смо већ неку прерасподјелу направили, када се тиче површинске и подземне експлоатације, тако да мислим да ћемо то санирати.

ПИТАЊЕ: Одласком Вишковића изгубили сте највјернијег сарадника. Ко ће доћи на његово мјесто?

ОДГОВОР: У сектору „Саобраћајˮ има добрих кадрова, који воде одређене пословне јединице. Тамо је, Бранка Маџаревић, била његов први сарадник и радила послове веома стручне. Она је, данас, добила рјешење као директор Сектора. Дошао је један машински инжењер, из Зворника, из Дрина транса, гдје је обављао важне, руководне функције. Он ће бити помоћник за комерцијално техничке послове. Примили смо још једног саобраћајног инжињера, тако да неће бити никаквих проблема.

ПИТАЊЕ: Стално критикујете државну власт. До када намјеравата да упућујете дописе?

ОДГОВОР: Ја позивам и све друге грађане, да то раде, то је наша и обавеза, није државна власт Богом дата. Овдје је све окренуто наопако. Власт не постоји ради власти, власт постоји ради народа. Грађани, некада и у племенима, удруживали су се, па кажу, ти ћеш да радиш у име нас, то и то, и ми те плаћамо. Међутим, ви купите капу некоме, ставите му на главу и онда та капа вас притиска и постане главна. Ја до када ћу, докле год сматрам да има потребе, а имаћу увијек потребе. Чак и када је добро, треба афирмисати то добро. Моја је грађанска обавеза да то радим. А као привредник, дајем паре и те како морам да водим рачуна, гдје те паре иду, куд и зашто. Ако се већ улажу, да ли се улажу тамо гдје то треба. Ако тако не будемо радили, као грађани, онда не треба да нам буде одговоран нико што имамо власт онакву какву заслужујемо.



167


ПИТАЊЕ: Да ли мислите да ће источни дио, доласком Вишковића за Премијера, постати развијенији?

ОДГОВОР: Ја не мислим да ће Вишковић имати потребу да буде локалиста, али он сигурно познаје добро проблематику, 12, 13 година је у Скупштини Републике Српске, подпредсједник је странке, која је на власти, сад обавља најзначајнују оперативну функцију Премијера. Он је кроз свој елаборат, односно свој приступни говор и програм мјера економске политике, нагласио одређене активности, које се односе, прије свега, на источни дио на брзу цесту. То би била најзначајнија инвестиција, која је икада била у источном дијелу, и свакако изградња хидроелектрана на Дрини.

ПИТАЊЕ: Када будући станари стамбене зграде, преко пута Мотела могу очекивати завршетак радова?

ОДГОВОР: 20. јула, идуће године, обиљежавамо 60 година Компаније. Тада ће бити подјела кључева.

ПИТАЊЕ: Господине Дукићу, свака част, ја не знам ни једно приватно предузеће, које је ишта дало запосленима за празнике. Нека Вас Бог поживи!

ОДГОВОР: Дало је. У Милексу сви запосленио могу отићи да прославе Нову годину, о трошку Милекса, у Мотелу. Могу да једу, пију и да се веселе, нормално да не претјерају. Има вјероватно и других. Ми смо нашли начина, потребе и могућности да то урадимо. То нису мала средства. Знате, у „Бокситуˮ, тренутно на списку, који примају та средства, има 900. Нека неко измножи, па ће да види, која су то средства.

ПИТАЊЕ: Кажете да послујете успјешно, а неријетко, запослени у „Бокситуˮ, добијају негативне корективе. Како то?

ОДГОВОР: Зато и послујемо успјешно, зато што дајемо негативне коректриве онима, који то заслужују. Не дају се негативни корективи, без разлога. Негативни корективи дају се негативцима, негативним појавама и негативним догађајима.

ПИТАЊЕ: Увијек сте настојали да браните и одбраните наш интегритет и оно за шта смо се борили у протеклом рату! Ево, пред нама је 9. јануар, а неки би опет да нам оспоре овај дан, дан када је настала наша Република Српска. Докле тако?

ОДГОВОР: Увијек ће они, који су моћни, хтјети да тренирају стогоћу, над немоћним. Они који су растурили Југославију, сад праве од Босне хомогену, унитарну државу, што је апсолутно немогуће. Република Српска је, у значајној мјери, суверена, јер ако узмете члан 4 Анекса Уговора, односно Уговора из Дејтона, онда се БиХ састоји од два ентитета.



168


Показале су се намјере Међународне заједнице, на челу са међународним представником, који је Британац, који је на срећу умро и који је учинио да неколико стотина надлежности, око 700, које су биле у ентитетској надлежности, пређу на ниво БиХ. По Дејтонском споразуму, постоје само три министарства, сада има 11, не постоји ни једна Агенција, сада има преко 50 агенција и преко 20.000 запослених, у Федерацији. Дакле, прима ко шта стигне и то је то. Ту су водећи Британци, у томе да нас сатанизују и то они раде већ цијели вијек. То није ништа спорно. И сад, покушавају да нас увуку у НАТО, да сутра пуцамо преко Дрине, као за вријеме Аустро-Угарске. И за вријеме Аусто-Угарске, само су официри били Аустријанци. А иначе у Србији, против Срба су ратовали људи одавде из БиХ, Хрватске, Словачке, Мађарске. Додуше, велики је број Срба, негдје око 26.000 добровољаца из БиХ, био у војсци Србије, у Првом свјетском рату. Ја сам, јуче, видио један снимак, мислим да је Ал Џазира објавила, то је Оснивачка скупштина, која је одржана 9. јануара, у Сарајеву, односно формирање, доношење Декларације о формирању Републике Српске, проглашењу. Ја сам био тада присутан, и то се види на снимку. Везано за 9. јануар, за Републику Српску, ја сам написао пуно материјала, докумената, чак сам неке документе нудио и нашем Музеју, које нису имали. Написао сам и пјесмицу, која је можда пригодна да се прочита, увијек на 9.јануар, да се мало подсјетимо. Не могу они ништа ту урадити, то што су покушали преко Уставног суда, то је само примјена тренирања строгоће, примјена силе. Уставни суд, није Уставни суд. То је суд оних који то све држе, као што је у Хагу канцеларија представника америчке владе водила све послове, тако данас и у Сарајеву. Али, ја се надам, да то неће дуго. Сада се одређене ствари мијењају, губи Високи представник своје одређене ингеренције и видим сада неке опструкције у формирању власти у БиХ. Не може забранити нико народу да слави, апсолутно, ни за вријеме Турака нису им бранили. Како су се Срби довијали за вријеме Турака? Зна се да се, за Божић, пече јагње, јер је везано за Исусово рођење. Међутим, кад су Турци узимали те печенице, јагњетину, онда су Срби прешли на свињетину. Тако да, ми увијек имамо рјешење. У Федерацији се славе неки датуми, као што је 1. март, када су они извршили мајоризацију и надгласали српски народ, ноћу, и донијели одлуку да се изађе из Југославије. Као резултат тога су биле оне барикаде, убиство свата.Ја сам, стицајем околности, тада био горе и чак сам те барикаде организовао и водио. Они славе тај дан и ту нема никакве интервенције Уставног суда, иако је подношена апелација, јер несхватљиво је да два народа славе нешто, што је уперено против трећег народа. Извршена је мајоризација над трећим народом и то Уставном суду није сметало. Тако да, ја не бих обраћао пажњу више шта мисли Сарајево, шта мисле сарајевски сећијаши, којекаква башчаршијска елита, или олоши. Ми треба да радимо свој посао, а радићемо свој посао, бићемо јачи и моћнији, само ако будемо материјално јачи и независнији. Знате, није исто држати кутлачу, па дијелити из казана, или држати тањир пред казаном.

ПИТАЊЕ: Интересује ме Ваш став око протеста грађана типа „Правда за Давидаˮ! Мени је жао породица, које су доживјеле сличну судбину, али гдје нас може довести такав начин истјеривања правде?

ОДГОВОР: Било је пуно таквих случајева, можда чак и горих, гдје су почињена одређена убиства, па није било овога.



169


Ово је једноставно све организовано, оркестрирано, то више нема никакве везе ни са жалошћу, ни са борбом да се истјера правда. Овдје се ради по разноразним инструкцијамс. Ово што ради Тужилаштво, то је типична опструкција. То се ради по налогу, сигурно опет из Сарајева, одређених структура. Тужилаштво и Судство је посебна грана власти, нема никакве везе са Владом, са Предсједником државе, са Предсједником Предсједништва, али они неће да оду пред Тужилаштво и да кажу „Шта ви чекате четири-пет мјесеци? Саопштите ко је то урадио!ˮ Неће, него иду овамо и праве којекакве перформансе и на челу тога, углавном је ПДП, а њих је основала британска обавјештајна служба. Ја сам имао прилике да се увјерим сам, јер сам био Предсједник Управног одбора, када је Младен Иванић био члан Управног одбора. Једног дана, уочи једне сједнице он каже: „Морам поднијети оставку, траже Британциˮ - а он је тада предавао у Шкотској - „Да формирам странку.ˮ Ја сам га питао: „Што ти то треба ? Ти си професор !ˮ, а он: „Треба ми, морам!ˮ И направио је ту странку, добио је значајна средства. Ја сам се, стицајем околности, задесио, када се британски амбасадор опраштао и држао говор, након чега је рекао да се разочарао у Младена Иванића, очекивао је да одради много више, везано за онај проблем и договор. Дакле, то су људи, који једноставно хоће да су у центру пажње, види се да нешто раде, за некога, а у суштини их треба водити психијатру, прије свега, организаторе. Имате онога малога Станивука, који не знам да ли је нешто завршио од школе, чујем да му је отац био богат. Мали вози више аутомобила, паркира гдје стигне, купио је гласове, понаша се као један, како бих рекао, дрипац најобичнији, ђилкош. Он је у Парламенту, посланик. Несхватљиво је да посланик не брани дигнитет Парламента и свој, јер ако дође руља пред Парламент, па хоће да провали, па прозива, па пријети, значи напада се и на њега, као посланика. Не може се ићи тамо, супротстављати се полицији. Па, замислите да то ураде у Француској, Британији, Њемачкој, Америци. Да гураш полицајца, тучеш полицајца. То нема шансе, па поломили би га. Питање је би ли остао жив. Ово је једноставно прешло све могуће границе. Погледајте сада чињеницу, какве везе има правда, у Бања Луци, Давида са Сарајевом, Мостаром, Новим Садом. Искрено речено, да сам ја био власт, да сам био у могућности, ја бих то давно завршио. Прво, тражио бих, ако Тужилаштво не ради свој посао, да дјелује Високи судски и тужилачки савјет, да се предмет пребаци у Сарајево, па нека горе демонстрирају, да се апсолутно забрани онај перформанс на Тргу. Трг припада народу, угрожена је кретња и слобода грађана. Тамо се прави свашта. Проглашава се Трг, да би на крају, када дође полиција, када је већ угрожен мир и безбједност, и када интервенише, онда испада прекомјерна употреба силе, што је неки полицајац некога гурнуо, а што ови други шутају полицајце, то није прекомјерна употреба силе. То је напад на власт. Ја лично мислим, да ту мора се показати мало оштрији однос према свему. Оно што је Додик рекао, је сасвим на мјесту. Ја да сам Предсједник Владе, или да сам неко ко одлучује, ја бих направио то што он предлаже. Ушао бих у зграду и избацио Тужилаштво напоље, све. То је типична опструкција у Тужилаштву. Чињеница је да они не иду пред Тужилаштво, значи постоји сарадња. Јел пазите, било је прича да се прислушкује и пријети. Ја сам слушао, тонски снимак, гдје амбасадор једне земље, пријети начелнику Добоја, уколико се не укључи у акцију да руше Додика, завршиће у Хагу, односно у Суду. То су прљаве игре, невјероватне игре. Шта, у суштини, Европа хоће?



170


Хоће да се завлада Европом. То је жеља да се промијени национална, културолошка, културна и свака друга структура. То је то што је тачно. Ја сам био присутан када је Алија једнога дана рекао то. У једној причи, сада да не понављам, написао сам то и у књизи, једнога дана биће Европа. Ако је нису могли даље од Беча освојити, онда ће, једнога дана, на други начин је освојити.

ПИТАЊЕ: Ви породиљама, које се породе у бокситовој болници, дарујете чек од 500 КМ, а који троше у Вашој Робној кући. Оне најмање купују за новорођену бебу, оне више купују телевизоре, шпорете, и све што им треба за кућу! Да ли је то исправно?

ОДГОВОР: Било би логично да купују мало више потрепштина за бебу, али требаће беби и телевизор, требаће јој и пећ да се грије. Не мислим да је то проблем, али биће неких корекција од Нове године, када се тиче тих давања.

ПИТАЊЕ: Стално се жалимо како нема посла, а нико да се јави на конкурс средње школе за преквалификацију и доквалификацију! Ваш коментар!

ОДГОВОР: Ми смо уложили велики труд и напор да се обезбједе услови, да се створи Центар за преквалификацију и доквалификацију, да добије одређене сагласности да може да функционише. Међутим, то је просто невјероватно. Данас имате стотину младића и дјевојака, који имају завршену управну школу, економску, гимназију. Умјесто да се преквалификују, или доквалификују, како би могли да живе од свог рада, они сањају неку Европу, а када оду у Европу, радиће много лошије, прљавије и мање безбедније послове, него што раде овдје. Нама требају возачи, мајстори, зидари, тесари, радници металске струке, рудари. Уложили смо значајне паре, како бисмо отворили у Центру одјељење дрвопрераде. Једне године се уписало само њих 10, да би након тога било, да нико не жели да уписује тај смјер. То је једно часно занимање, ви сте столар, креативац, од дрвета правите чудо и све оно што је потребно човјеку. Ми смо ученицима, који су били код нас на пракси, давали и одређену, новчану надокнаду, али ни то изгледа није било довољно, да би овај смјер опстао. Вјероватно иду у ове смјерове, које сам навео, и онда када заврше, немају посла па криве државу, што им није обезбједила посао. Ријешење за тај проблем, а ја сам то рекао и Премијеру, јесте да се у школама укину економске и управне школе, да се формирају занати. Нама у Фабрици намјештаја и масивних плоча, сваке године, минимум двадесет младих људи, треба. Тако да, ми комплетно једно одјејљење можемо да школујемо и примимо, након завршетка школе, код нас да раде. Можемо годишње да примимо и 10 радника металске струке, вариоца и других занимања, која су нама потребна.

ПИТАЊЕ: Једно вријеме сте поново почели да помажете спортске клубове и онда прекинули. Зар не мислите да би требало више да се помаже развој спорта и његују таленти, било ко да је у питању?

ОДГОВОР: То није питање, које треба да ријешава Компанија „Бокситˮ.



171


Ми смо приватна Компанија. Ми помогнемо свакоме, ко од нас тражи помоћ. На жалост, неке су помоћи биле и злоупотребљаване. Када је „Бокситˮ помагао, ми смо имали четири државна првака и освајаче купова, били смо најбољи у држави. Онда су кренуле одређене харанге, против мене и одређених људи, овдје у Милићима и са стране. Чак се свашта писало и по новинама, како смо ми прали паре преко клубова. То ме је тада јако увриједило и рекао сам, да је то завршена прича. Ми смо се сада више окренули ка културним манифестацијима и чини ми се да ту уопште не стојимо лоше. На Фестивалу фолклора православних земаља, који ми организујемо и у оквиру којег учествује око 15 реномираних културних ансамбала, страних и домаћих, ми, са својим КУД-ом „Бокситˮ, заузмемо увијек значајна мјеста. Наше културно друштво ради добро, има ту пар секција и оне, колико ја видим, дају учинка. Помажемо и спортове, који се баве борилачким вјештинама, дајемо им аутобусе за одлазак на такмичења. Што се тиче развоја фудбала овдје, ја искрено не видим неки искорак, тако да не треба џаба ни бацати паре, на то.

ПИТАЊЕ: Донедавно сте критиковали градоначелника Зворника, а сада се испостави да Вам је пријатељ. Колико сам разумио из оног Вашег писма, управо он Вас је упозорио на неке закулисне радње, око откупа Владиног дуга у Фабрици „Глиницаˮ, као и на пријетње евентуалног откупљивача, да ће са „Бокситомˮ обуставити пословну сарадњу?

ОДГОВОР: Прије свега, он није мој пријатељ. Ја сам био испред Мотела, када је он био са Радованом, пришао је, хтио је са мном да разговара, пружио је руку. Након тога, је још једном дошао са причом, да је направио велике грешке према мени, да му је криво што ме није послушао. прије четири године, јер би већ сада били у Фабрици. Срели смо се и у Бања Луци. Питао ме је шта да ради, а ја сам му одговорио кинеском пословицом : „Само се будала спотакне три пута, од исти камен и чувај се трећег каменаˮ, да би он мени рекао: „У праву сиˮ. Он је мене звао да има информацију око Фабрике, иако сам ја већ био упућен, јер то није била тајна. Хтио је да чује шта ја мислим о томе. Нисмо пријатељи, а нисмо били ни непријатељи, па чак и у оно вријеме, када су због његових глупости били блокирани рачуни и када се хтио зауставити живот и развој у Регији. Тада сам био принуђен да организујем протесте. Питао сам га: „Ко те је тјерао да причаш, по сат времена, оне глупости, на радију и телевизији. Народ је то већ заборавио, то је прошло вријеме. А оно што сам ја о теби имао да кажем, ће остати годинама, зато што се све то нашло у мојим књигама.ˮ

ПИТАЊЕ: Морам признати да сте ме позитивно изненадили, када сам недавно гледао репортажу о нашем Премијеру, Радовану Вишковићу, гдје Вам емоције, нису дозволиле, да за крај кажете шта сте хтјели. Ипак сте човјек од крви и меса. Да ли би Радован реаговао тако за Вас?

ОДГОВОР: Нормално да сам човјек од крви и меса, нисам од бетона. Можда сам, ближе томе, да сам од челика и бетона, с обзиром да, уназад 50 година, издржавам ударе земољетреса, вулкана, оркана.



172


Радован је био у „Бокситуˮ 22 године, један од кључних сарадника на важним пословима и логично је да када неко, тако добар оде, да морате тако реаговати. Ја сам исто тако реаговао и за неке наше мајсторе, који су одлазили од нас. Постоји изрека: „Неко радост донесе у кућу, када изађе, а неко када уђе.ˮ Међутим, он „Бокситуˮ није донио радост, зато што је отишао од нас, и што се сада налази на функцији Премијера. Он ће покушати да нешто више уради за овај крај, што је и разумљиво, јер ипак је он са наших простора, вежу га емоције. Његов одлазак за нас, је велики губитак. У Милићима има људи, на сву срећу не пуно, који су присутни својом галамом, причама и безобразлуцима, за које бих ја дао велику отпремнину, само да оду одавде.

ПИТАЊЕ: Хоћете ли бити спремни да критикујете Радована, као Премијера, уколико не буде радио онако како Ви сматрате да треба?

ОДГОВОР: Свакако. Већ сам му послао одређена писма, па чак и док је трајала Скупштина. Видио сам да је реаговао, код Предсједавајуће, која се понашала онако како се понашала. Затим за Предсједника Скупштине, који се два дана, уочи сједнице, бавио страначким питањима, а сједница никада значајнија, формира се нова Влада, усваја се ребаланс, буџет, а он тамо негдје хода. Нормално да сам Радовану послао поруке, које су биле везане за то, што сам управо и навео.

ПИТАЊЕ: Не мислите ли да сте мало претјерали са тим писмима, дописима, препискама и осудама, које објављујете на сајту Компаније. Испаде да он служи за личну промоцију, а гдје су Вам радници? Нема приче о њиховим подвизима, успјесима, позитивним резултатима...

ОДГОВОР: Ја мислим да је тај човјек без очију, без слуха, без ичега. Све оно што је битно, нађе се на нашем сајту. Ја сам добио сва могућа одликовања и признања, која могу да се добију. Сам себи сам смањио плату, коју већим дијелом поклањам. О чему тај прича? Каква промоција? За ово што пишем, тај човјек, који пита, треба да ми буде захвалан. Ако хоћемо да нам живот није рутав, онда не смијемо да имамо длаку на језику. Само је питање форме, начина и стила, како ћете то некоме да кажете, како би то имало ефекта и резултат. Ја се надам да има. Ријеч грађана је јако битна, синдиката, удружења и осталих. Ако неко покушава да искаже свој став, ради опште користи свих нас, онда испада да се промовише. Ја за тим немам потребе. Ја да себе промовишем, онда се не бих одрекао пензије и поклонио Фонду ПИО 215 хиљада марака. Ја не видим у чему је ту моја промоција.

ПИТАЊЕ: Све похвале за то што се на „Бокситовомˮ стоваришту повећала понуда грађевинског материјала. Нажалост и даље сте у неким производима скупљи, у односу на конкуренцију.

ОДГОВОР: Није ни логично да будемо јефтинији, или најјефтинији. Људи набављају свашта, са разних страна и на разне начине. Ако ви одете на пијацу и купите робу у кешу, ви сте одмах 17 % јефтинији.



173


Ако имате радника, којег нисте пријавили, онда можете бити 64% јефтинији, на основу тога. На жалост, тога све више има. Око 30-40 одсто, ради се на црно, али тога у „Бокситуˮ нема. Нама је битно да је та роба, коју купујемо квалитетна, да ми гарантујемо за њу и да наши запослени, али и остали, могу куповати на рате.

ПИТАЊЕ: Каква је Ваша сарадња са полицијом и колико сте задовољни њиховим радом? Сматрате ли да ће најављено повећање плата утицати на њихов рад, или ће нам се и даље дешавати да нам дјеца возе без возачких дозвола, у алкохолисаном стању, да знамо ко се дрогира и да исти такви постају убице својих родтеља, а да се по том питању мало предузима. Шта ту недостаје?

ОДГОВОР: Ја имам проблем са полицијом зато што возим мало брже, па плаћам казне. Искрено речено, све то, што је слушалац навео, ту је најмањи проблем полиција. Ми хоћемо да развијемо грађанско друштво, а онда хоћемо репресију, силу. Полиција је репресија. Да ли ми хоћемо да нам полиција уређује како треба дјеца да нам се понашају и да ли возе пијана. Ко им је дао кључеве? Родитељи. Ко им је дао паре да иду у кафић? Опет родитељ. Ко им је дао паре, да купе дрогу? Родитељ, опет. Полази се од тога, како је организовано наше друштво, прије свега, како је организована породица. Слажем се да морају бити мало активнији, а не само да стоје на прелазу, али не мислим да би се стање тада поправило. Ти који раде, то што раде, опет ће наћи начин да све то раде и убудуће. Ја сам поводом недавног случаја, када је младић убио мајку, разговарао са Бошковићем, као грађанин. Било је прича, да су станари зграде звали полицију, али они нису дошли на вријеме. Рекао сам да мало више раде са Центром, по питању дроге, да се направе одређене рације. Јер ако је неко регистрован као наркоман, он ће отићи на лијечење, биће годину, двије, поново изаћи и можда опет убити. На жалост, то је тако. Ја, као човјек, искрено немам никаквих проблема са полицијом. Било их је прије двије године, када је било туча, напада, провокација и када полиција није одреаговала како је требало. Ваљда су се и ти, који су правили проблеме, сада мало смирили и видјели да су пуцали у празно, у ствари да су пуцали себи у ноге.

ПИТАЊЕ: Зар не мислите да вриједне и часне раднике треба награђивати чешће, а не само за Варвару? Ви мало, мало, па негативан коректив, за оне, који највише доприносе. Зашто не кажњавате оне, који су криви за неки неуспјех? Гдје су Вам ти кадрови, којима се толико хвалите?

ОДГОВОР: Када бих ја кажњавао оне, који највише доприносе, а не обрнуто, фирма би давно била затворена. То је неко поставио питање, ко добро не разумије, како фирма функционише. Пословодство, или власник, има интереса да награди добре раднике. Какав би ја имао интерес, да добре мајсторе кажњавам. Добри се награђују, а кажњавају се они, који заслужују да буду кажњени. Имају руководиоци, који су задужени за корективе, позитивне и негативне. Можда они некада направе неки преседан. Добијем некада информацију и одмах реагујем. Компанија „Бокситˮ, строго води рачуна о томе да се плати рад.



174


Велики број људи има позитивне корективе, некада трећина, а зна се десити и половина. На срећу, врло мало има оних, који добијају негативне корективе, зато што не раде ствари, које треба да раде. Ја морам рећи, да је од 900 запослених, само њих 100, са високом стручном спремом, разних профила и више од 300 мајстора. Имамо изразиту квалификациону структуру. Интересантан је податак да, у „Бокситуˮ, има 345 занимања, а не звања. Фирма је хетерогена. Од производње јаја, намјештаја, руде, све то треба повезати. Треба контролисати инпут, оутпут, новчане токове, људе и сараднике, што нимало није лако. Треба продати и робу, јер ми имамо око 800 регистрованих партнера. Неки од њих су хтјели и да нас преваре, било је таквих случајева. Ја често имам обичај да кажем, да пословном партнеру мораш да познајеш и крвна зрна, не можеш тек тако са њим да улазиш у причу. Имамо ми довољно кадра и нека се тај, који је поставио питање, не секира превише. Могуће је да је и он добио коректив, па нека ми објасни, има сандучић. Ја сам сандучиће поставио, прије шест година, не зато да би људи, једни друге, денуцирали, али има и то потребе и обавезе. Наш нормативни Акт каже: „Да сваки запослени, који примјети да неко из фирме, или ван ње, ради неке одређене радње, које могу да угрозе имовину, безбједност, или послвну стабилност фирме, дужан је то и пријавити.ˮ Искрено да вам кажем, све оно што нађем у сандучићу, се већином, односи на запослење. Врло мало има сугестија, приједлога, како можемо радити боље.

ПИТАЊЕ: Што не повећате плате својим возачима, како не би морали да иду у Словенију, или даље, како би прехранили своје породице?

ОДГОВОР: Возачи „Бокситаˮ имају добре плате и имају и додатак. Коме се иде у Словенију, нека му је сретан пут. Ја му предлажем да са собом води и породицу, како му Рајко не би школовао и лијечио породицу и дјецу, овдје. О томе се ради. То мора да се ријеши системски. Када би он са собом повео и дјецу, и када би требао да ријеши питање становања, школовања, лијечења, комуналија, онда би се испоставило, да он тамо не би могао опстати. А не, он је отишао у Словенију, овдје је оставио своје, на терет другима. Нека мало ти, који иду у Словенију, размисле о томе. Ја да сам власт, ја бих тако и урадио. Идеш у Словенију, води са собом и породицу.

ПИТАЊЕ: Зворник, Сребреница, Братунац и остале, околне општине, ове године неће имати дочек Нове године на отвореном. Једино „Бокситˮ настоји да одржи ту традицију, што је за сваку похвалу. Али нашем народу ни то није доста, већ на сва уста критикује Вас и све оно, што је везано за Компанију.

ОДГОВОР: Не може се рећи, нашем народу. То су појединци, који лају, реже и они нису људи, у суштини. Ти људи су фрустрирани. Он не може ништа да створи у животу. Он све што види, једноставно мрзи. Њему смета и лијеп парк, трг, сијалица, па чак и бандјера. Њима смета све. То су ти. Ми правимо нешто, што не ради нико. Од Фестивала, па до других забава. Али, без обзира на то, појединцима све смета. Када су ме, једно вријеме, притискали из Сарајева и када су писали свашта о мени, ја сам њима рекао: „Што више лошије напишете о мени, ја ћу Вам бити захвалан, јер не знам како бих се осјећао да ме Ви хвалите, у мом народу.ˮ



175


Има одређен број људи и у Милићима, да када би кренули мене да хвале, одмах бих се иселио из Милића.

ПИТАЊЕ: Каква смо ми урбана средина, град? Ви волите да се хвалите тиме, а још увијек немамо ни канализациону мрежу. Фекалије одлазе у двије ријеке, а да не причам о свињицима и кокошињцима ...

ОДГОВОР: Ја за свињце и кокошињце, не знам. Додуше чујем пијетла да кукуриче, не знам одакле. Ја сам мислио да је то завршено, јер није логично да људи у урбаним зонама, живе заједно са животињама. Што се тиче канализације, ми смо, још прије 40 година, урадили одређена ријешења, која су касније запуштена. Требало је на Ушћу, да буде један колектор и он је још увијек рјешење. Када се буде рјешио проблем воде, онда ће се рјешити и питање канализације. Али, ја морам да кажем нешто друго, а то је да 90 % градова, широм свјета, има систем септичких јама, које су нормално повезане, или се празне, на одређени начин. Али нисам ја од јуче, па да не знам шта се овдје дешава.

ПИТАЊЕ: Да ли је истина да запослени из „Бокситаˮ, уколико нису били на радном мјесту, могу да наплате оне веће повреде ? Ако је то тако, зашто онда никада није објашњено људима да могу добити обештећење при повреди, ван фирме?

ОДГОВОР: Шта треба ја да радим? Да идем од једног до другог и шапћем на уво, шта треба да раде. Нека се мало сами заинтересују. Ово је сада ера Интернета. Све пише. Ако је запослени „Бокситаˮ повријеђен на радном мјесту, има процедура, како се то касније регулише. Он за вријеме боловања има 100 % плату, а ако није повређен на радном мјесту, онда прима плату, која је умањена на основу Закона. Међутим, сви запослени су осигирани, код „Дрина осугурањаˮ. Што значи, да у случају повреда, које могу да се десе било гдје, имају право да наплате. Нека се мало распитају како функционишу осигуравајућа друштва. Па не може Рајко стално да сипа у мозак, а нема ни толико лијевака, за све оне, којима се треба насути у главу.

ПИТАЊЕ: Стар сам, сам, са малом пензијом и обневидио. Хвала Вам што сте ми омогућили да поново прогледам, јер сам захваљујући бесплатној операцији катаракте, у вашој Болници, излијечен.

ОДГОВОР: Ми смо организовали Центар за катаракату и он ће бтии регионални центар, један од најмоћнијих у источноме дијелу, зато што нам долазе пацијенти од Бијељине, до Требиња. Ту је професор Петар Алексић, који је доскора био Начелник офталмологије на ВМА. Набавили смо најсевременију опрему, која данас постоји. Он то ради врло успјешно и стручно. За један дан, он обави од 30 до 40 операција. Током године нисмо имали ниједан инцидент са пацијентом. Следеће године планирамо да урадимо од 800 до 1000 операција и мислим да неће бити никаквих проблема, да се то и не уради. Дакле, код нас се не чека.



176


Дали смо огласе, по радио станицама у Шапцу, Љубовији и другим медијима, како би могли да долазе и они, који нису осигурани преко нашег Фонда. А зашто? Лица, која долазе са стране, плаћају операцију катаракте на једном оку 600 евра, и у ту цијену су укључени припрема и преглед. На појединим клиникама у Београду, као што је „Свети видˮ, цијена је 1800 евра, што значи да је три пута скупље. Ми очекујемо да ће неко из Лознице, или Шапца, ко има тај проблем, доћи код нас, и ријешити га, успјешно.

ПИТАЊЕ: Овај Начелник у Власеници нон-стоп нешто гради и ради и о томе удара на сва звона. Њихов сајт, додуше, мало претјерано објављује слике, те Начелник био овдје, ондје, загрнуо лопатом, а нашег нема нигдје. Сајт му служи само за огласе и обавјештења. Ваш коментар.

ОДГОВОР: Можда је наш Начелник заузет неким другим пословима, ко зна чиме се све бави. Можда је и скроман, па не жели да се зна шта ради. У сваком случају Мићо је врло активан човјек и често је у Бања Луци, гдје и треба да буде. Начелници треба тамо мало чешће да иду, како би отишли до министарстава, до Владе и да прате економске програме и буџет. Има средстава и могу се добити, само треба осмислити добре и квалитетне пројекте, за које ће се дати разни грантови. Колико ја знам, доста тога смо пропустили, јер је све гурао „Бокситˮ.

ПИТАЊЕ: Функционише ли Фонд солидарности у Компанији и у којим случајевима се може рачунати на помоћ од њега?

ОДГОВОР: Функционише у сваком случају. Фонд припада Синдикату, имају и одређена средства. Ја то не водим. Не знам о чему се ради, али запослени се увијек могу обратити Фонду.

ПИТАЊЕ: Да ли је увођење полиграфског испитивања уродило плодом, када су у питању крађе и друге малверзације у „Бокситуˮ?

ОДГОВОР: Како да не. Након последњих испитивања није се десио ниједан случај, а прије тога смо због крађа и других радњи, истјерали преко 40 лица. Било је ту полемике, да ли је то дозвољено, или забрањено. Моја обавеза је била да штитим Компанију, запослене, да штитим акционаре, од хохштаплера и лоповчића. Појавио се тада и Омбудсман за људска права, али то је све било спиновано и пропало.

ПИТАЊЕ: Јесте ли још увијек при ставу да је добро што сте поднијели оставку на мјесто члана у Управном одбору „Алуминеˮ? Сматрамо да сте ипак требали остати, јер бисте тако помогли Компанији, запосленима и могли утицати на неке одлуке, а не да стално стрепимо и да се питамо шта ће бити са „Алуминомˮ, али и са нама?

ОДГОВОР: Не треба да стрепимо, ни шта ће бити са нама, а ни са „Алуминомˮ.



177


Превише имам посла да бих се бавио „Алуминомˮ и да учествујем у Управном одбору, који се одржава сваких седам дана. Лакше ми је одавде, да ако ми се нешто не свиђа у „Алуминиˮ, да им то кажем, јер уколико бих био члан Управног одбора, онда бих морао да водим рачуна и о оним стварима, које нису од интереса за Компанију „Бокситˮ.

ПИТАЊЕ: Колико сте задовољни радом „Дрина осигурањаˮ. Спомиње се да располажу са осигурањем кредита типа, дигнеш кредит и у случају твоје смрти породица не мора да га отплаћује. Да ли је то истина?

ОДГОВОР: То је истина. „Дрина осигурање" ради одлично и по свим показатељима то је најбоље осигуравајуће друштво у Босни и Херцеговини. Имали смо сједницу Управног одбора, на којој је усвојен План за 2019. годину. То осигурање кредита постоји, као и неки други видови осигурања. Заинтересовани могу да уђу на сајт и погледају о томе мало више. То је тачно, за то осигурање и даје се лицима до 75 година, под условом да се обезбједи љекарско увјерење, за старије категорије. То је ризик, који је „Дрина осигурањеˮ, преузела на себе.

ПИТАЊЕ: Није ми јасно зашто у Робној кући немате одјељење са обућом. Какав је то град, гдје имају двије радње, које држе обућу, о чијем квалитету не бих говорио.

ОДГОВОР: Ми нисмо град. Ми смо насеље. Када се будемо још мало проширили и развиили, биће онда више робних кућа и продавница. Мјеста у Робној за то нема, јер када бисмо тамо стављали свашта, онда би то била сваштара. Онда бисмо требали имати стотину врста ципела и одијела, и опет би људи одавде ишли да купују штиклице по Новом Саду и Београду.

ПИТАЊЕ: На Вашу адресу стижу многобројна признања и похвале. Недавно сте једно добили и од вашег стратешког партнера „Алуминеˮ. Шта за Вас значе та признања?

ОДГОВОР: Значе ми пуно, јер то човјека мало и гане. Ја сам се бавио „Алуминомˮ и Фабриком „Бирачˮ и прије него што је почела да се гради у Зворнику, 1974. године, јер је она требала да буде у Милићима. Прошао сам са њима све харидбе, од предратног стања, када су нам закидали огромне паре, око 120 милиона долара, за 18 година. Затим, током рата, када смо је спашавали, након тога Литванци, па ево и сада. Стално сам у тој причи. Људи то цијене и ја знам какво, грађани Зворника, имају мишљење о мени, као и људи из Фабрике. Добио сам то признање, исто тако као што су, одређена признања, они добијали од нас. То је сасвим логично у пословном свијету, а и стратешки смо партнери. Већ сам рекао да ми је то треће признање. У току године сам добио два велика признања. Једно је руског Цара Романова другог, које ми је уручио Предсједник руске Комисије за признања, а друго је Орден заставе Републике Српске, које ми је уручено у палати Предсједника Републике, у Бања Луци.



178


Ове године, дакле, три признања. Како је следећа јубиларна, а надам се да ће бити и боља, можда добијем јеш неко признање. Само, у Музеју, има проблема око њиховог смјештаја, мали је оквир гдје се стављају, па сам издао налог да се то прошири, јер намјеравам да радим још дуго и надам се да ће бити још признања.

ПИТАЊЕ: Од Вас смо навикли мало мало па нека нова књига. Пишете ли сада нешто, што је карактериситично само за Вас?

ОДГОВОР: Слушаоче ти не бери брига, биће књига. Биће, биће књига.

ПИТАЊЕ: Да ли, за крај, имате нешто да кажете, што мислите да нисте?

ОДГОВОР: Ово је последњи радни дан, уколико не рачунамо понедјељак, 31. децембар, када, објективно, нико и не ради. Стицајем околности, до 10. јануара, имамо три, односно четири радна дана, јер иду Нова година, Божић и остали празници. Ја користим прилику, да путем радија, поводом наступајућих празника и 9. јануара, Дана Републике Српске, упутим честитке акционарима, запосленима, њиховим породицама и грађанима Милића, пензионерима и осталима, који слушају и са којима ми сарађујемо, као пословни партнери. Прво ћу пожељети да се лијепо проведу за Нову годину, да буду здрави у идућој години, да их срећа у послу прати, да лијепо проведу божићне празнике, да се не преједају. Обезбједили смо им да могу да купе и пристојне печенице. Посебно желим да нагласим прославу 9. јанура, која се не може поредити ни са једним празником. Јер, уколико не будемо славили 9. јануар, нећемо онда на овим, нашим, просторима славити ни Божић, ни Нову годину, а ни нашу Српску нову годину. У Дому рудара ће, поводом 9. јануара, бити организован један забавни програм, који ће се наставити и на Тргу рудара, а вјероватно ће се, нешто од тога, наставити и у Мотелу. Према томе, мало прије је неко рекао да се ништа код нас не дешава, а дешаваће се, у наредним данима, много лијепих ствари, у Мотелу, Дому рудара и на Тргу.



179



ПИТАЊЕ: Компанија „Бокситˮ је започела нову, јубиларну, пословну годину. Да ли сте задовољни завршним рачуном 2018. године?

ОДГОВОР: Што се тиче извршења Плана, по обиму, у свим секторима, имамо пребачај. У сектору „Рударство”, дали смо, од 30 до 40 хиљада тона руде више, као и око 450 хиљада кубика откривке руде, више. Дакле, то је више од Плана. Међутим, финансијски резултат је нешто лошији, него што смо планирали, јер смо уложили око 3,5 милиона марака више, него што смо рачунали, али то ће утицати да брже остваримо оно што смо планирали у овој години. Ми ћемо ускоро смањити откривку руде, тако да ћемо остварити знатно боље финансијске резултате. Фабрици „Алумина” смо отписали одређена потраживања, што због застарјелости, или неспоразума и то је око 2, 8 милиона марака. По основу акциза, које су уведене прошле године на гориво, били смо приморани да платимо више, око милион марака. Сада када видите ове разлоге, ми смо издвојили 7 милиона марака, по свим овим основама, а да то нисмо морали, онда би та средства остала код нас, и били бисмо у добитку. Ми можемо успјешно да радимо и планирамо, али на жалост, не можемо да утичемо на неке ситуације, које се дешавају на тржишту. Али све у свему, ја сам задовољан.

ПИТАЊЕ: Каква је тренутна финансијска ситуација у Компанији?

ОДГОВОР: С обзиром да је ово први квартал, који обухавата зимски период, када се мање ради, и када имамо више проблема, не само у сектору „Рударство”, него и у осталима секторима, ја сам задовољан. На Руднику смо имали клизиште и били су лоши временски услови, али смо ми у физичком обиму производње, одрадили оно што је било планирано, за ова два мјесеца. Дали смо око 4,5 хиљаде тона руде више, иако је она била лошијег квалитета, док су у другим секторима резултати задовољавајући. Ја очекујем да ће овај квартал на крају, бити на нивоу плана, али ће зато сви остали квартали, у наредном периоду, бити знатно бољи.

ПИТАЊЕ: Да ли је у „Бокситуˮ завршен попис и да ли је било проблема, као што је то раније био случај?

ОДГОВОР: Попис је завршен са 31.12. и он је законом одређен. Урађен је елаборат и усвојен је од стране Управног одбора. Има врло мало отписаних основних средстава, од машина, возила, или неких других ствари. Детаљан попис је урађен у свим секторима и магацинима и одрађен је како треба. Детаљно смо пописали недовршену производњу и залихе. По разним основама, у секторима, имамо око 8,5 милиона недовршене производње и разних залиха. На основу тога се и ради завршни рачун. Све у свему, попис је квалитетно урађен, није било никаквих проблема, једино смо на пумпи, у Вукшић Пољу, имали губитак, али с обзиром да је у питању попис на годишњем нивоу, тај губитак је био и очекиван.



180


ПИТАЊЕ: У прошлој години реализоване су значајне инвестиције за Компанију. Да ли те инвестиције дају и очекиване резултате?

ОДГОВОР: Неке инвестиције су и даље у току. Фабрика за мљевење хидрата и глинице и даље се ради. Њена градња почела је у септембру прошле године, и требала би да се заврши крајем марта. Нова возила марке „Сцаниа”, требала би да стигну око 15. марта. Било је ту још улагања, која су нам се већ исплатила, као што је „Фарма кока нослиљаˮ, која у последња два мјесеца, ради изузетно добро. „Фабрика намјештаја и масивних плочаˮ је проширила свој асортиман, изашла је доста снажнија на европско тржиште, јер смо постигли пословну сарадњу са највећим купцима намјештаја, у Њемачкој и Аустрији. Производња пелета је задовољавајућа. Сада ћемо и у том дијелу набавити одређене машине, као што су сјекиро строј и млин, који ће помоћи у већој производњи пиљевине. Дакле, сва наша улагања, полако се и позитивно, враћају.

ПИТАЊЕ: Да ли ће бити нових запошљавања у Компанији и који кадрови су потребни, поред оних, за које је тренутно расписан оглас?

ОДГОВОР: Ми имамо сталну потребу за кадровима, с обзиром да се, на годишњем нивоу, пензионише од 30 до 50 запослених. Неко одлази из земље, напусти своје радно мјесто, неко добије отказ, неко нажалост умре, све су то стања, којима су изложене све веће компаније, тако да можемо рећи да, по свим тим основама, на годишњем нивоу, из Компаније оде око 60 лица. Та, упражњена, радна мјеста, треба употпунити новим лицима. Пријема има перманентно. Ми расписујемо огласе, јер немамо кадар, или људи неће да се јављају на наше огласе. Данас имамо више запослених људи из Власенице, који раде код нас, него што „Алпро”, у Власеници, има. Кадрови, који су нам потребни, требају бити металуршке, рударске, грађевинске струке, а од високо образованих профила, потребни су нам технички кадрови.

ПИТАЊЕ: Да ли се „Бокситˮ суочава са одласком радне снаге и на који начин мислите да се може зауставити масовно исељавање?

ОДГОВОР: Одлазака је увијек било. То је послератна, економска миграција, која је била у застоју 80-их година, јер је Југославија била, у свом најбољем економском просперитету, у једном солидном благостању. На жалост, рат, неолиберализам и политичко окружење, условили су миграције људи. Имам податак да се је, процентуално, више људи иселило из Хрватске у Европу, него што је то случај са Босном и Херцеговином и Србијом. Такође сам прочитао да се доста Њемаца иселило у Сједињене Америчке Државе, или неке друге европске земље. Све је то природно и нормално. Међутим, те миграције су, у посљедње вријеме, мало појачане, поготово од када је Њемачка либерализовала своје тржиште рада, па већи број млађих људи одлази. Шта се ту може урадити? Лично сматрам, да се то у потпуности не може елиминистати и да не треба, али има неких ствари, које се требају урадити. Закон треба мало уредити. Да ли је запосленом, који самовољно напушта „Боксит”, или неку другу фирму, како би радио у Црној Гори, или Њемачкој, а овдје је на Бироу, држава обавезна школовати и лијечити дјецу, као што је то радила до сада?



181


Јер он овдје не издваја доприносе за то, и то се мора врло брзо уредити. Колико сам упућен, на томе се већ увелико и ради. Шта се може урадити, што се тиче предузећа и фирми? Морам рећи да је реални сектор у Републици Српској у изразито тешкој сутуацији, јер треба излазити на европско и свјетско тржиште, које је веома ригорозно у погледу рокова, квалитета и цијена. Нема одговарајуће потпоре, од одређених банака, велика су оптерећења. Када је ријеч о оптерећењима, није више само 64 % на нето плату, оно прелази 100 %, када се узму све обавезе у обзир, које имамо према запосленима. На Западу, нема топлог оброка и превоза, одређених празника, слава, минулога рада . Одакле сада повећати плате, када је привреда, у таквом стању? Али, можемо водити рачуна о оној радној снази, која нам је потребна, тако што ћемо је наградити и на неки начин сачувати, да ради код нас. Затим, водити рачуна о радној средини, пронаћи начине да се помогне људима. Ово што ми дајемо станове, за 1000 КМ по метру квадратном, добра здравствена заштита, све су то помоћи, на неки начин. Ако једна породица, која овдје живи, има ријешено здравствено, стамбено и платно питање, може да подиже одређене кредите и да их уредно отплаћује, и на тај начин успјева да ријеши своју егзистенцију, онда је то добро. Само да кажем, ја сам недавно срео радника, који је радио код нас, у подземној експлоатацији и имао плату 1600 КМ. Отишао је у Црну Гору и сада зарађује 1200 евра. Али нико не рачуна да на његових 1600 КМ, треба додати још толико. Јер када бисмо исплаћивали бруто плату, онда би она била већа од износа, који има у Црној Гори. На 850 КМ, колика је просјечна нето плата, бруто плата је 1400 КМ. Дакле, ако бисмо рачунали да се ради нормално радно вријеме, од 8 часова, не ради се суботом и недјељом, а и ако се ради, то се плаћа посебно, или се ради мање, онда бисмо могли рећи да примања овдје нимало нису лоша, у односу на Запад. Тамо немаш ни здравствено, ни пензионо. Са друге стране, људи дају отказ, оду да раде у Црну Гору, сваки мјесец долазе, како би се пријавили на Биро и имају бесплатно здравствено, а нама у „Бокситуˮ, ако закаснимо са уплатом доприноса, само два дана, неће да овјере књижице. То су такви апсурди, који се морају мијењати. Ја тврдим, да једна трећина, од оних, која је пријављена на Бироу, уопште и није у Милићима. Када се све то буде уредило законом, онда ћемо имати мање одлива становништва и имаћемо потребну радну снагу. Оно што је јако битно за људе у Милићима, јесте да треба да сагледају своје стање, на дуже вријеме, уколико желе да раде у реалном сектору, пошто је друштвени преокупиран. Ми у СШЦ „Милутин Миланковић” имамо Центар за преквалификацију и доквалификацију, гдје се људи могу преквалификовати за зидара, тесара, возача и све оно што је тренутно потребно на тржишту рада. Али, код нас се у средњој школи школују екомски техничари, који се годинама налазе на Бироу, па касније, када немају гдје, дођу код нас и раде занимања, за која се уопште нису школовали, а могли су регуларно уписати та занимања, и завршити их. Дакле, има много апсурда, када је у питању радно законодавство, средње образовање и то се мора мијењати. Нормално да је битна плата, јер се ради за плату, али она се мора и зарадити. Ја сам рекао да ми можемо исплаћивати просјечну бруто плату до 1400 КМ. Али онда, нека свако размишља, како ће се возити, хранити, или одсуствовати са посла, пошто то нема на Западу.

ПИТАЊЕ: Да ли сте задовљни пословањем бокситовог Медицинског центра и да ли је потписан Уговор са Фондом здравства. Колико сте задовљни тим уговором?



182


ОДГОВОР: Само да раздвојимо ствари. Постоји Специјалистички медицински центар, који послује као Радна јединица Компаније „Боксит”, а то су специјалистичке амбуланте, које раде одлично. Ми већ сада имамо око 1300 систематских прегледа, за раднике зворничке „Алумине”. Уговор са Фондом је потписан, а у оквиру Центра одлично раде и функцинишу породична медицина, медицина рада и гинекологија. Што се тиче „Специјалне болнице из хируршких областиˮ она је посебан правни субјект, а „Боксит” је 100 % власник. Ја сам као Предсједник Управног одбора Компаније, уједно и Предсједник те здравствене установе. Прошле године је тамо било озбиљних проблема. Улагања су била око 3 милиона у набавку опреме и адаптацију простора. Што се тиче Фонда, добили смо 800.000 марака, а „Боксит”, за здравство, издваја 2,5 милиона марака. Ове године. поново. нам је одобрено 800.000 марака, али постоје обећања да ћемо добити већа средства. Међутим, направили смо велике промјене, поготово кадровске. Неки људи су отпуштени, који су овдје дошли само да узму новац, не водећи рачуна ни о чему, а умјесто њих, примљени су нови људи. Предузете су и неке друге радње, око тога, шта тамо треба радити, поготову када је у питању Хирургија. Породилиште никада није било спорно. Они сада раде позитивно и то је свакако обећавајуће.

ПИТАЊЕ: Да ли очекујете бољи финансијски резултат Специјалне болнице из хируршких области и Породилишта „Бокситˮ и колико је Уговор са Фондом, значајан за даљи рад и опстанак Болнице?

ОДГОВОР: Здравство у Српској је у губитку, пар милиона. Ми смо примјер, како се здравство може организовати. Сада се покривају неке болнице, или домови здравља, који не раде, а онда говоримо о приватизацији привреде. Сектор здравства, може и те како добро да послује. У посљедње вријеме се, у поједине здравствене објекте, пуно улаже, а да се не води рачуна о томе да ли има пацијената, или доктора. Лакше је набавити десет машина, него једног доброг радника. Улаже се у болницу у Невесињу, која нема ни доктора, а ни пацијената. Иста ситуација је у Бијељини, Бања Луци, Источном Сарајеву и Добоју, у који се намјерава уложити око 10 милиона марака. Ми радимо стручно, квалитетно и професионално и управо смо добили похвалу од Фонда, који су казали да смо једна од здравствених установа, која најбоље ради у Републици Српској и немамо ниједан спор. Здравствена слика око нас је, да један човјек, који је у позним годинама, на операцију катаракте чека годину дана, а код нас се то ријешава за 15 дана. Али, ми смо ограничени. Ми можемо урадити око 2000 операција, али ће нам Фонд признати само 400. Тако да су ствари на том пољу јако неуређене. Државне болнице послују негативно и у њих се улаже и даље, а с друге стране, за нешто што је приватно и што ради добро, неће да издвоје средства. Али, ја сам ипак убијеђен да ће, упркос свему, Болница, ове године, пословати успјешно.

ПИТАЊЕ: Новчане награде за новорођенчад у Породилишту „Бокситˮ, ограничили сте само на запослене у Компанији. Да ли је то утицало и на рад Породилишта?

ОДГОВОР: Утицало је у позитивном смислу.



183


Прошле године, у Милићима, рођено је 297 беба. У јануару, ове године, рођено је 27 беба, двије више него прошле године, а у фебруару, који има 28 дана, рођено је 25 беба, или четири више, него прошле године. Тако да, ако будемо наставили овим темпом, ми ћемо премашити прошлу годину. Моја жеља је била, да створимо услове и амбијент за породиље и бебе, који су достојни човјеку. Могу данас рећи, да оно што ми имамо у Породилишту са аспекта комфора, стручњака и амбијента, то нема нигдје и не долазе те жене да се породе код нас, зато што воле Рајка, или Милиће, него управо због овог што сам навео. Ја се искрено нисам надао оваквом податку, али то је јако добар показатељ, да смо ми постали већ препознатљиви, по квалитету и стручности.

ПИТАЊЕ: Годинама се спекулише да су залихе руде боксита при крају, чиме се једна од основних дјелатности Компаније доводи у питање. Да ли има истине у томе?

ОДГОВОР: О томе се прича већ деценијама, али ја ћу Вам искрено рећи, да бих био сретан, када бих могао да доживим те године, да руде нестане.

ПИТАЊЕ: Како сте задовољни пословањем Робне куће, с обзиром да постоје гласине да се продаје и издаје?

ОДГОВОР: То су глупости. Робна кућа ради добро, тако да се она неће ни издавати, а још мање продавати. Ми плаћамо доприносе и обавезе на вријеме, рачуни се издају на каси, и у то се могао увјерити свако од Вас, ко је био тамо. Обиђите киоске и продавнице у окружењу, па ћете се увјерити да ријетко ко, или готово нико, не издаје рачуне. Према неким подацима 40 % роба се тргује, преко црног тржишта. То код нас нема, јер ми то не желимо. Ми прије свега желимо да дамо допринос у развоју Републике Српске и Милића. Ми у Робној кући продајемо и наше робе и робе које увозимо, као и оне које добијамо компезацијом. Нова роба, из Кине, за прољеће ускоро треба да стигне, а што се тиче приче о продаји Робне куће, могу само рећи да су то разне манипулације, од стране одређеног броја људи, које ја зовем „беспосличарима”. Робна кућа се не продаје.

ПИТАЊЕ: Да ли Компанија намјерава и даље плаћати запосленима топли оброк и превоз, или се то укида?

ОДГОВОР: Не укида се ништа, а ја бих био сретан када би се запосленима исплаћивала бруто плата, као што је у свијету. Онда запослени може да се лијечи гдје и код кога хоће, да једе храну коју хоће, да се облачи како он жели, да уплаћује свој пензиони фонд, код кога он хоће, да путује с ким он хоће и то је једино ријешење и ја сам за то. Зашто? Јер бисмо, на тај начин, ријешили питање фондова, запослених и новца, који се одлива. Негдје око 20 % средстава, која се издвајају за Фонд ПИО и здравство, одлази на њихове плате. Не укида се ништа, али ће се укинути одређене бенефиције, као што је минули рад. Узмимо за примјер два возача, један ради пет, а други петнаест година, и сада овај други је боље плаћен од овог првог.



184


Зашто би то било тако? У свијету тога нема, њихова Комора то не препознаје. Сви су једнаки. Ја искрено размишљам да ми та питања, ријешимо на неки други начин. Навешћу и примјер за свадбе и сахране. Све је то нормално и хумано, отићи и веселити се, или некоме изјавити саучешће, али да цијела Компанија иде на сахрану, када неко умре, то није ни потребно, али ни корисно. Има пуно ствари, које тржишна економија на Западу не познаје, а ми смо на тржишту. Ако то укинемо, или смањимо, онда можемо за тај проценат повећати плате. То су дакле моја размишљања и нама Закон о раду, даје такве могућности, кроз колективни уговор. Ми ћемо један приједлог понудити Синдикату, врло брзо, јер све је то у интересу Компаније, запослених и акционара.

ПИТАЊE: На појединим порталима могу се прочитати коментари да су многи бокситови производни пројекти пропали, као што је „Бохемˮ, мљекара, погон за сушење воћа ... Имате ли одговор на те коментаре и због чега су наведени програми затворени?

ОДГОВОР: Људи не могу да схвате шта се дешава у свијету. На хиљаде фирми, европских и свјетских, по Србији и код нас, је затворено. Једина Компанија која слави 60 година и која је опстала на тржишту, овдје и шире, јесте Компанија „Боксит”. Нема ни „Унион инвеста” , ни „Генекса”. Једини човјек, који ради, као „Последњи Мохиканацˮ сам ја. Ми смо успјели у ономе, што нико није. За вријеме Стефана Лазаревића, Брдсково и Ново брдо, као и Сасе, то јест Сребреница, давали су једну половину сребра, које је било потребно Европи. Ново брдо је имало око 45 хиљада становника, Сребреница око 36 хиљада, у то вријеме. Долазили су рудари из Саса - Њемачке, да раде, као најамни радници, у рудницима и зато се зове Сасе - Саксонија. На жалост, сва та мјеста, гдје су били рудници, су нестала. Имате у Србији примјер Бора, ресавско-моравски басен, а многа мјеста и код нас. Све је то затворено. Оно што је непримјерено је, да тај природни ресурс, није валоризован на тржишту, тако да би се вишак те вриједности, преточио у нека друга добра. Узмите за пимјер наша два велика и успјешна привредна колектива Термоелектране Угљевик и Гацко. Сутра, када нестане угља, не знам шта ће радити. Код нас није тако. И поред сектора „Рударство”, имамо још десет сектора, који раде веома добро, будући да нама рударство, данас, доноси 23 % укупног прихода, а не 100 %. То је оно, што треба похвалити и подржати. То што смо покушали, повремено, да радимо неке друге послове, па нисмо успјели, рећи ћу Вам да не може свако дрво да се омлади. Што се тиче „Бохема”, који је радио за вријеме рата, када се није знало ко ће овдје да остане жив, ми смо покренули производњу течних детерђжената, у условима, који су искрено били ненормални, али успјели смо да их створимо и детерџент, који смо ми производили, био је ипак добар. Ви данас имате фирме по Србији, као што су „Албус” или „Невена”, које не постоје више, зато што се нису уклопиле у европске стандарде. Ми ни данас не можемо да продајемо неку нашу робу, као што су месо, или јаја, на европском тржишту, иако су фантастични, само због тога што немамо стандарде. Када су у питању други програми, наша намјера је била да се имплементира један програм, који је рађен од стране Пољопривредног института у Сарајеву, гдје има серија књига, о воћу, поврћу и љекобиљу.



185


Ми смо тај програм били и покренули, као што је била сушара. Понудили смо људима преко 50 хиљада садница воћа, па откуп љекобиља. Изузев сријеможе, нико нам ништа није донио, а што се тиче шљиве и јабуке, нико нам није донио ниједну воћку. Онда смо били принуђени да шљиву купујемо у Угљевику, и када смо видјели да то не иде, тај програм смо укинули. Ми смо успјели да у том објекту направимо Картонажу, која ради савршено. Производимо око 15 милиона, разних подложака, како за наше потребе, тако и за потребе тржишта. И ту се показује једна способност и довитљивост, односно наш мото „корак испред”. Јер јако је битно да Ви сами процјените, шта тржиште тражи, а шта не. Када је у питању мљекара, ми смо хтјели да производимо за наше потребе, али и за потребе тржишта. Нудили смо људима и куповину крава и одређене субвенције, али, ни литар млијека нисмо могли да имамо код нас. Били смо принуђени да купујемо по Хан Пијеску и Сокоцу, а то нам се није исплатило, због превоза. Програм је био добар, али наши људи нису исказали жељу да раде. Нудили смо и програм за пластенике и стакленике, гдје бисмо дали и одређене кредите, за набавку поврћа, које је нама потребно на годишњем нивоу, али, на жалост, нико се није јавио. Милићи имају услове какве нико нема, па чак ни Семберија. Услови су идеални. Имамо све што нам је Бог дао, природне ресурсе, руду, воду, шуме, изграђене саобраћајнице, али нема самоиницијативе код људи. Имају разни подстицаји и републички и локални, али, за оволико година, нико се није обратио да жели да сарађује са нама. С друге стране, имамо и позитивне примјере. „Фабрика намјештаја и масивних плочаˮ напарављена је на простору некадашње „Пиланеˮ, која је пропала, а некада је била понос Милића. Фарма, која је била у катастрофалном стању, данас је једна од најуспјешнијих у Српкој. Онда „Саобраћајˮ, који је био такав, какав је био, а сада је лидер у Регији.

ПИТАЊЕ: Већ дужи низ година повјерљиве информације, из Компаније „Бокситˮ, доспјевају у јавност. На који начин мислите зауставити ширење пословних информација и да ли се то може зауставити?

ОДГОВОР: То је посао за психологе и психијатре. Ја могу да схватим људе, који нису имали прилику, да успију у животу, али да они, који су здрави и способни, само лешкаре и све што други, около њих ради, то им смета, до толике мјере, да све то омаловажавају и стављају у други контекст, по мени је то једна патолошка мржња и стање, које се не може промијенити. Што се тиче запослених, постоје индиције, да одређен број људи и даље комуницира са појединим медијима и да им шаље информације, што је потпуно недозвољено, на основу наших закона и аката Компаније. За такве ће ускоро бити полиграф, па ћемо видјети шта ће да буде. Морам вам рећи, да смо захваљујући полиграфу, успјели да истјерамо око 40 лица, на начин, који је потпуно законит и нико се од њих није жалио, или тужио, зато што смо накнадним провјерама утврдили да је полиграф био оправдан.

ПИТАЊЕ: Са зворничком „Алуминомˮ је потписан Уговор за ову годину. Да ли се Уговор поштује и каква је сарадња са Фабриком?

ОДГОВОР: Ми смо потписали Уговор за ову годину и петогодишњи уговор, који се поштује обострано.



186


Било је одређених проблема са каматама, али и то ће бити ријешено, у току године. Сарадња је коректна и надам се, да ће тако бити и настављена.

ПИТАЊЕ: Познато је да Влада Републике Српске планира продати своја потраживања у Фабрици „Бирачˮ, а као потенцијални купац потраживања, помиње се швајцарска компанија „Батагонˮ. Шта Фабрика, а самим тим, и Компанија „Бокситˮ, као стратешки партнер, треба да очекују, након продаје тих потраживања?

ОДГОВОР: Влада је са поменутом Компанијом закључила меморандум, 22. фебруара. Било је, прије тога, разних разговора, писања. И ја сам се обраћао, путем медија и имао разговоре у Бањој Луци. Након тога, неке су се коцкице мало боље сложиле и доведено је то, у једно нормално стање, да се не прелама преко кољена, да то буде транспарентно. Дакле, потписан је меморандум. Тамо су предвиђене обавезе и Владе и „Батагонаˮ. „Батагонˮ ће, током марта, да плати потраживања, око 43 милиона, Министарству финансија, Фонду ПИО, Фонду здравства, „Електропривредиˮ. Након тога, они имају могућност, или право, да уђу у Управни одбор, а онда ће се, даље видјети, како ће ствари ићи. Они нису купили Фабрику, они су купили потраживања, дакле, нису власници, јер Влада није била власник, нити једне акције. Према томе, није продала власништво, већ потраживања. Касније, та потраживања се могу претворити у акције, пошто има и других акционара. Колико ће ко бити власник - то је друго питање. Оно што је, можда, битно да кажем је да сам био јако активан, око тога свега. Морам рећи и да садашњи Директор у Фабрици је 19., од дана како је Фабрика почела да ради, а ја сам ту од првога дана и много прије тога. Јако ми је стало да Фабрика ради успјешно и добро. То је везано за Компанију. Давно сам још говорио, кад „Бокситовиˮ камиони тутње поред Дрине, а пуше се димњаци у Фабрици, онда нема проблема за регију Бирач. Ако би, не дај Боже, то стало, онда можемо сви полако низ Дрину, како ко, или према Црном мору. Ја сам у прошли четвртак, када сам ишао у Београд, присуствовао једном значајном јубилеју, који се одржао у Скупштини града Београда. Било је неколико стотина званица, поводом 28. фебрура, дана усвајања Устава Републике Српске, 1992. године. Биле су ту значајне званице. Прије тога, неких 15-ак минута разговарао сам, по први пут, очи у очи, са власником „Батагонаˮ, господином Матићем, који је исказао одређени интерес за сарадњу, да сутра, ако треба, улаже у рударство, да улаже у неке друге садржаје. Рекао је да има сасвим основа, с обзиром да је одавде руда ишла деценијама, да се треба овдје улагати. Ја сам, напримјер, рекао да смо ми испоручили око 25 милиона тона руде Фабрици, у Зворнику и да смо око 150 милиона долара оштећени. Да је Фабрика дала само по једну марку, по тони, имали би 25 милиона, за улагања. Мислим да та сарадња не би требало да буде проблематична, поготово што је уговор потписан на пет година, а друго, и у меморандуму стоји та обавеза, да уговори, који су раније потписани, су валидни. Објективно, они немају руде. Они су нешто раније увозили из Бразила и Гвинеје, а та руда је знатно скупља, чак два пута скупља него наша у Зворнику. Имају и проблема око транспорта. Имају, на примјер, количину од 30.000 тона, која стоји, у луци Плоче, од новембра мјесеца, јер не могу да превезу. Дакле, они очекују да ми дамо и веће количине.



187


Оно што је још, јако битно, у том меморандуму, а то је договор, са састанка са господином Додиком и господином Вишковићем, да се они укључе и у неке друге инвестиционе пројекте. Познато је да су они купили неке фабрике, по Србији, као што је Фабрика акумулатора у Сомбору, „Далијаˮ у Београду, купили су хотел „Бистрицаˮ на Јахорини. Ја сам скоро горе био и показали су ми пројекат. То треба да буде један фантасичан објекат. Они треба да обезбиједе кредит од 100 милиона евра. Поред 60 милиона евра, које треба да уложе у Фабрику, у развој нових производа, нових технологија и објеката, вјероватно нешто и код нас, треба да обезбиједе пет, од 100 милиона евра, за изградњу брзе цесте Зворник - Милићи. То је, исто тако, јако важно и ја мислим да ће то ићи.

ПИТАЊЕ: У септембру је положен камен темељац за изградњу Фабрике за мљевење хидрата и глинице. Када ће Фабрика бити пуштена, у пробни рад?

ОДГОВОР: Ја сваки дан то пратим. Имамо тај мрежни план и иде све по плану. Било је малих проблема, застоја, ниских температура, падавина. Данас смо имали један краћи састанак. Очекујем да то буде 31. март. Дошла је сва опрема, која се очекује из Кине. Мало имамо, да кажем, мајстора, радника, негдје свега 17, а требало би много више. Немамо довољно вариоца, бравара, машинбравара, али зато имамо на Бироу 100 неких занимања, која ничему не служе. Ето одговора на питања, шта нам још треба. Али, ја очекујем да ће Фабрика да буде готова. Планирано је да она ради два, три мјесеца, у пробној производњи, јер ми идемо на европско тржиште и апсолутно ту нема, лако ћемо, видјећемо, поправићемо. Ту мора да се строго води рачуна, јер стандарди су врло оштри и строги. Ради се о сировини, која је са неколико микрона. Те честице се контролишу у погледу квалитета, облика, величине. Све је то јако битно. Мислим да ће бити све на вријеме.

ПИТАЊЕ: Компанија ове године обиљежава 60 година рада. Да ли ће тај, значајан, јубилеј бити посебно прослављен?

ОДГОВОР: Ми смо то већ почели. Програм, који смо направили, биће ускоро и објављен на „Бокситовојˮ wеb-страници и неким јавним мјестима, али неке се активности већ догађају. Мислимо цијелу годину на неки начин обиљежити. Има и разлога за то. Рекао сам, ми смо једина Компанија, у широј регији, која ради. Погледајте у Власеници, некада велике фирме, као што су „10. августˮ, „Еластикˮ, па у Зворнику „Везионицаˮ, „Стандардˮ и многе друге фирме, више не постоје. Као један, од значајних догађаја, који ће бити, он је на неки начин везан и за ову нашу прославу, а и за 8. март, Дан жена, као поклон грађанима Милића, а прије свега лијепим дамама, је 7. на 8., када гостује једна позоришна трупа, из Бања Луке, на челу са нашим познатим глумцем и умјетником, Жељком Еркићем. Улаз је бесплатан. Позивам грађане да на вријеме обезбиједе мјесто, да се тамо не гурају. Ради се о доброј представи. Дакле, биће ускоро објављен овај програм.

ПИТАЊЕ: Да ли ћете на посебан начин обиљежити 20. јул, Дан компаније?



188


ОДГОВОР: Свакако. Тога дана планира се, поред неких, других догађаја, да званично пустимо Фабрику. Она ће бити у пробној производњи, радиће, роба ће ићи на тржиште, али мора то све да се верификује, да се добију дозволе, да то прође одређене процедуре. Друго, подијелићемо кључеве за станове, за нову зграду. Она мора бити завршена и биће завршена. И треће, и можда најважније, почећемо радове на отварању лежишта и изградњу објеката за подземну експлоатацију рудног лежишта „Подбраћанˮ. До краја маја, јуна мјесеца, ми завршавамо са површинском експлоатацијом у цјелости и прелазимо на подземну експлоатацију. Дакле, поред „Браћанаˮ, гдје се годишње копа око 100.000 тона, „Подбраћанˮ треба да даје најмање 200.000 тона квалитетног боксита. Спремни смо за то и кренућемо у ту производњу. И само да искористим прилику да кажем, та нам је производња много јефтинија, него што имамо на коповима. Копови су, такође везани за природне погоде и непогоде. Уколико пада киша, пада снијег, ви не можете да радите. Тако да очекујем да ће бити и бољи финансијски резултат убудуће, због тога.

ПИТАЊЕ: У петак је 8. март. Да ли ћете ове године за Дан жена запосленим дамама припремити пригодне поклоне?

ОДГОВОР: Они су већ подијељени. Ти су поклони, колико ја знам, замијењени за робе у Робној кући, па је било мало више гужве, што је довело до несташица. Дали смо по 100 марака.

ПИТАЊЕ: Подигли сте кривичну пријаву против одговорних лица, када је у питању изградња ауто-пута Бања Лука - Приједор. Да ли и даље остајете при томе, или мислите одустати и шта очекујете од Надлежних органа, по том питању?

ОДГОВОР: Од Надлежних органа, у Бањој Луци, не очекујем ништа. Ускоро ћу тражити информацију, шта се дешава са том мојом пријавом, а ако то не буде ишло, онда ћу то прослиједити у Сарајево. За мене постоји Република Српска, али пошто је БиХ јединствен економски простор, онда тиме могу да се баве и горе Надлежни органи. Искрено да вам кажем, ја сам био запањен, да ли је могуће овако нешто направити, задужити генерације будуће, за нешто што никоме не треба. Дакле, била је планирана изградња ауто-пута Бања Лука - Приједор, 42 км. Да би се дошло на ауто-пут, дакле, иде се према Маховљанима, па се онда скреће на петљу. Онда, са те петље, возите се неких 20, 30 км, па идете поново на петљу, да би се негдје искључили. Дакле, треба вам више времена, него да дођете цестом, која постоји. То је једно питање. Од 14.000 аутомобила, колико су мјерења показала, само 8.000 иде на линији Приједор - Бања Лука, а остали су успут негдје, дакле неће користити тај ауто-пут. Ми имамо изграђених 105 километара ауто-путева. То је Бања Лука - Градишка и Бања Лука - Добој. Ако отворите Интернет сајт Јавног предузећа „Аутопутевиˮ видјећете и сами да је у плану, за ову годину, за идућу, и наредне године, приход од путарина 13,5 милиона марака, или око седам милиона евра. Дакле, на 105 километара, седам милиона евра. И онда се планира да ће буџет давати 35 милиона марака, да би могла да се исфинансира та оператива, која ради у Јавном предузећу.



189


Директор Јавног предузећа, против кога је кривична пријава, као један од супотписника у том цијелом послу са Кинезима, устане и каже у јавности да ће се, за неколико година, тај пут исплатити, а то значи да ће годишње приходовати 32,5 милиона евра, што је апсолутно несхватљиво.Није спорно да Кинезима толико треба. Они улажу 300 милиона, треба да улажу у реконструкцију и одржавање. Ако узмемо европски просјек, 350.000 евра по километру, њима треба, отприлике, толико, узмимо и да зараде, неких стотињак милиона, али не треба тај ауто-пут. Коме треба? Зашто? Треба држава да, отприлике, финансира 26 милиона евра годишње, да даје субвенције. Ја сам тамо израчунао шта то значи. Да повећамо свим здравственим радницима плате, за по 200 евра. Да изградимо толико и толико школа и домова, да направимо брзу цесту од Бијељине до Требиња. Нико то није оповргао. О томе се ради. Има још нешто. Невјероватне ствари. Гледајте како се то радило. Не постоји студија, не постоје ни пројекти, чак се не зна ни траса. Али се дешава сљедеће. У петак, посљедњи дан те Владе, која је у техничком мандату, Министар, потписује тај уговор, у присуству осталих, који се сад праве Тоше, па не знају шта су потписали, а у понедељак се бира нова Влада. Шта то говори? Некоме се, дакле, журило, да нешто одради. То је несхватљиво било. Друго. Ни правобранилац свој посао није одрадио. Комисија за концесије има тачно законом предвиђену процедуру. Није био јавни позив. Можда би неко дао јефтинују понуду. Није ништа било. И оно што је најважније, склапају се међудржавни уговори, велики уговори, милијарду евра је у питању, или двије милијарде марака, а да се то не износи на Скупштини. Не иде се пред народ, него негдје иза леђа се то ради. Дакле, то су несхватљиве ствари, то су кривична дјела. За 33 године, докле траје право на концесиију, питање је хоће ли бити икога, јер имамо ситуацију, да нам 5.500 људи више умре, него што се рађа, да нам између 10 до 15 хиљада одсељава из Републике Српске. Ако се не предузму неке мјере, врло озбиљне мјере, а једна од тих су и ове паре, да се дају за наталитет, да свако дијете које се роди, за наредне 33 године, може добити, по 2.000 евра, приликом рођења, неће имати ко да узме од Кинеза тај пут. То су невјероватне ствари. И има још нешто. Ја сам о томе говорио, на скупу привредника, у Београду. Србија гради путеве према југу, према Црној Гори, трансверзалу према Бугарима, а ови наши се окренули према Западу. И морам искрено рећи, да сам и те како заслужан што сам двије, три године водио ту активност, да се то битно промијени. Стално причамо причу Дрина је кичма, а онда лијево и десно поломљена и ребра и кичма. Ништа се не гради, ни с једне ни с друге стране. Резултат тих мојих писања и прича, и тих јавних наступа, на форумима, панелима, у медијима, је да су, у Србији, окренули се према западном дијелу, па се ради брза цеста, почеће врло брзо, Шабац - Лозница, ради се ауто-пут Кузмин - Бијељина. Сад замислите, умјесто да се Бања Лука веже са Београдом, такозваним коридором живота, иде се ауто пут, преко Хрватске. То су све бесмислене ствари. Па није овај народ блесав. Ми издвајамо у државну касу. То нису паре Владе, то нису паре Скупштине, то су паре народа, то су паре пореских обвезника. И они морају да се питају гдје те паре иду. И мораће да полажу рачуне. Да не млате више које-каквим симболима, па да навлаче народ на удицу. Ја мислим да овај народ, ако се не опамети, онда једино преостаје да узме торбу, па да иде. Што кажу, торбу на раме, па куд ко стигне. Дакле, то је све урађено како не треба. Ја сам поднио кривичну пријаву, али сумњам да ће ико то одрадити.



190


Посљедњих 20 година, поднио сам 10-ак кривичних пријава, због криминала у Фабрици, од Јефте Суботића до Литванаца. Сви ти документи постоје у мојим књигама и поднешене су кривичне пријаве. Подносио сам кривичне пријаве и због других ствари, везане за Компанију „Бокситˮ, као што је минирање багера у Угљевику. Никада нико ме није саслушао. Никад нико назвао није, никад нико дошао није.Гледајте, ја не очекујем да ће правосуђе у Бањој Луци ишта урадити. Имате случај Драгичевић, нажалост. Мени је жао што је то тако, али то се морало рјешити врло брзо, то је толико било хитно ријешити. МУП ради то, Тужилаштво ради то. Несхватљиво је да се мјесецима Тужилац не оглашава. И шта сад ја да очекујем, да ће се он огласити, поводом моје кривичне пријаве. Таман посла, неће. Али, ја не одустајем. Онај ко даје паре, има да се пита. На локалном нивоу, републичком нивоу. Тако је у свијету. Кад вам Јапан даје помоћ, или Норвешка, Шведска, или било ко, не каже се тада јапанска, шведска, америчка Влада, него народ.

ПИТАЊЕ: Често сте се оглашавали у јавности по питању изградње путних саобраћајница, укључујући и дописе најодговорнијим за то питање, у Србији и Републици Српској, који су подржали концепт изградње ауто-пута, који има за циљ повезивање Српске и Србије. Да ли су Ваше, како критике, тако и сугестије, уназад двије године, имале утицај на коначну одлуку власти око приоритета, када је у питању путна инфраструктура?

ОДГОВОР: И те како је имало, али има и даље отпора. Јавно су се изјаснили кључни људи, од Додика, Вишковића и осталих, шта је приоритет. Чак имам информацију да је и предсједник Вучић, као предсједник Србије, која значајно хоће да учествује у том пројекту, рекао, да се крене са тим птојектом. И то је сада приоритетан пројекат, Бања Лука - Брчко. Он се уклапа, ако сутра буде ишао пут за Тузлу и Сарајево. Међутим, имам информацију да у плану, за ову годину, Јавног предузећа „Путевиˮ, нема нигдје ни помена пута Добој - Бијељина, него Бања Лука - Мркоњић Град - Млиништа.То је негдје према Задру. То су невјероватне ствари. Или је то намјерно, или је под неки утицајем, или је у питању одређени интерес, али је несхватљиво. Гледајте, брза цеста од Бијељине до Требиња, негдје 400 и нешто километара, обухвата 31 општину, 49 одсто територије Републике Српске, на којој живи 38,5 посто становништва. 90 посто је ресурса у источном дијелу. И када сам некада говорио, исток ради - запад се гради, није то флоскула, то је истина. Погледајте, шуме су пола-пола, обрадиво земљиште 75 посто, на према 20 посто, али минерални ресурси, угаљ, боксит, олово, цинк, овамо је све. Овамо су хидро-потенцијали, термо-потенцијали. Република Српска је Елдорадо, има нас као пола Београда. И сада, умјесто да користимо те природне ресурсе, да будемо, врло брзо и задовољни, као своји на своме, да радимо, да то опредметимо и оплеменимо, ми смо принуђени ходати по свијету, да радимо тамо за некога, и ко зна како, и ко зна зашто.

ПИТАЊЕ: Нове трасе изградње ауто-пута су објављене у јавности. Колико се оне уклапају у концепт, који сте предлагали, као најповољнији и колико се преклапају са тим концептом?



191


ОДГОВОР: Потпуно се уклапају. Брчко - Бијељина се уклапа, Шабац - Лозница се уклапа, Зворник - Милићи и даље према Романији. Ја сам, неки дан, био на Јахорини. Просто је срамота, када човјек дође на Јахорину, па види колико свијета из Новог Сада, Београда, Словенаца, Чеха, имате, а не можете од рупа да дођете горе, поготово од Пала - 12 километара. То је несхватљиво за један такав центар. Имао сам прилике да разговарам, са једним Словенцом, који је рекао да је дошао овдје зато што воли Јахорину, али воли и своја кола. То је, просто, невјероватно. И сада, вама су ту и Војвођани, и Београђани. Могу они направити и обилазницу преко Вишеграда за Београд, али ће људи са Пала и из Сарајева ићи овуда, када се уради брза цеста и када се уради пут Лозница - Шабац и ауто- пут од Шапца. Краће је за 80 километара од Београда, него путем около. Друго, 160 километара је ближе Нови Сад, него да иде около, преко Ужица. Говорим о Јахорини и говорим уопште о нашем простору овдје. Дакле, нико се тиме не бави, него једноставно - тако ћемо, и хај'мо да радимо! Али, ја мислим, да је то вријеме прошло. Неће моћи проћи. Очекујемо да за два, три мјесеца, буду понуђени први пројекти за ову дионицу Зворник - Милићи. Ја ћу се нормално ту укључити. Не значи брза цеста четири траке. Путовали сте и видјели сте. То подразумијева три траке, четири, гдје се може, поготово гдје су успони, може се неки тунел урадити, то није спорно. Али, на примјер, када би се овај пут урадио, до Каракаја, негдје отприлике четири километра био би краћи. Због квалитета тога пута, а и због тога што би био краћи, ми би годишње требали мање, четири камиона. То су уштеде огромне.

ПИТАЊЕ: Поменули сте брзу цесту. Шта би изградња те цесте, прије свега од Милића до Зворника значила за овај крај, али и за Компанију „Бокситˮ?

ОДГОВОР: Већ сам рекао да исту количину руде могли би да превеземо са четири камиона мање. Утрошили би од пет до 10 посто, мање горива. Када то саберемо на годишњем нивоу, то је неколико стотина хиљада марака, чак и преко милион. То је једно. Друго, то је безбједније, брже се стиже. Путеви се праве тамо, гдје постоје рачунице. Дакле, ради бржег, квалитетнијег, безбједнијег саобраћаја, људи и роба. И сад шта се дешава. Хоћемо да правимо ауто-пут Бања Лука - Приједор, гдје роба нема. Уствари, има руда и шума, али се возе жељезницом. Дакле, нема роба за ауто-пут. А овдје, гдје има роба, јер милион тона прође кроз Милиће само тешког терета, то не иде. Па свако би нормалан то израчунао па рекао - дајте овдје да уложимо.

ПИТАЊЕ: Компанија „Бокситˮ је прије 40 година изградила пут Милићи - Зелени Јадар и дионицу кроз кањон, која се и данас користи, с тим да није безбједна за саобраћај, а могло би се рећи да је чак и опасна. Да ли се нешто ради да се та дионица пута поправи?

ОДГОВОР: Године 1974. ми смо радили комплетну реконструкцију пута Милићи - Зелени Јадар, то је педесет и нешто километара. Од рудника до Зеленог Јадра учествовао је тадашњи фонд за путеве из Тузле, а до рудника смо ми све финансирали. Пут је некада ишао преко Рупова Брда. Он, не само што је макадам, и што је ризичан, клизишта, кривине, ријека, је и дужи, за девет километара.



192


Та дионица кроз кањон, је изразито ризична, ако се не одржава квалитетно. Није у питању само коловоз, који треба у сваком случају да је адекватан, јер 40 година, десетине милиона тона терета, су прошле туда. Тамо су сипари, тамо је дрвеће које виси, тунели који су врло опсани. То се мора санирати. Ја сам годинама писао, пријетио, да се то мора санирати. Оно што је апсурд је, да је Министар из Сребренице. Вођен је горе да му се покаже шта је то. Дакле, за пут, којим иде 600.000 тона руде, нема пара да се закрпе рупе, да се санирају сипари, да се санирају тунели, изгинуће нам људи, а има пара да се гради ауто- пут према Приједору. Какав је интерес Министра из Сребенице? Има приватан бизнис и политички интерес. Дакле, он је вођен горе. Направљен је пројекат са „Путевима Републике Српскеˮ. Око 2,2 милиона марака, треба да се уложи да би се то довело у функционално и безбједносно стање. То је много мање, за милион и по, него што смо ми, прошле године, додатно извдојили, по основу горива. Ми смо прошле године издвојили за путеве, по основу додатних акциза, и онога, што се издваја за путарину, 3,5 милиона марака. Гдје су те паре отишле? Ми, дакле, стварамо добра за овај народ и за Републику Српску, годишње издвајамо 20-ак милиона марака у буџет, по разним основама, а онда треба неко горе да изгине. Не можемо рупе да закрпимо. Е па неће моћи, ни Неђо, ни остали Неђићи тако да раде. Убудуће, ја не пријетим никоме, али овај народ мора да се освијести мало. Да каже, гдје су моје паре? Зашта то дајемо? Ми смо, кад се тиче здравства, бар нешто направили. Не враћа се то пуно. Фонд здравства даје пар стотина хиљада. отприлике, половина, или трећина онога што Милићи дају. Али, бар смо направили нешто квалитетно. Морамо и тај пут средити.

ПИТАЊЕ: Након саобраћајница прелазимо на локалне теме. Скупштина општине Милићи донијела је одлуку да, поводом Дана општине, додијели највеће општинско признање, Златни грб са златном повељом Компанији „Бокситˮ. Шта за Вас, као Предсједника Компаније, значи ово признање?

ОДГОВОР: То је логичан слијед, ако гледамо развојни пут Компаније „Бокситˮ и развојни пут овога мјеста и, уопште, ове регије. Све се испилило из Компаније „Бокситˮ, или највећи дио тога. И савим је логично да признања добија онај, који је ово стварао, улагао, правио, створио одређена материјална и друга добра, која служе не само запосленима и њиховим породицама, него и другом грађанству, а општина је, као локална заједница представник, или бирани орган власти од стране свих грађана. С обзиром да је у питању јубилеј Компаније, на неки начин, то је и више него логично.

ПИТАЊЕ: Да ли сте задовољни радом општинских власти, прије свега у погледу изградње и одржавања комуналне инфраструктуре, у Милићима?

ОДГОВОР: Ја сам, цио живот, незадовољан. Знате, кад се каже корак испред, онда значи да треба размишљати и промишљати дугорочно, имати вискоке циљеве и високе захтјеве и томе тежити, нормално кроз одређену динамику и одређену тактику и стратегију. Ја нисам задовољан. Апсолутно, не да кажем 100 посто, али нисам задовољан зато што се може и мора урадити више.



193


Морају људи да схвате да је ово наше овдје, да ми овдје стварамо, да се доказујемо и показујемо. Људи који раде, па чак само размишљају о себи, ако су егоисти, нек' само размисле, да ли треба да направе нешто што ће их наџивјети и за друге овдје. Јер, сви смо ми смртници и једног дана када одемо, гдје си био, нигдје. Нажалост, тога у локалној власти баш и нема довољно. Кад кажем локална власт, онда мислим и на ове јавне институције. Много тога може се урадити и више и боље. Искрено речено, нисам задовољан. С обзиром да сам учествовао, на неки начин у креирању тога свега тамо, па и неке кадрове тамо још давних година, слао, образоване кадрове, чак способне, коректне, паметне, поштене, да обављају функцију локалне власти, за интерес грађана, морам рећи да није све баш тако ишло.

ПИТАЊЕ: Да ли сте, посредством запослених у Компанији, који су истовремено и одборници у Скупштини општине, утицали на заказивање ванредне сједнице и шта је оно што је предложено, као дневни ред, на ванредном засиједању?

ОДГОВОР: Ја сам хтио само да погурам да се ради, више и боље, а може да се ради. Нису уопште проблем паре. Апсолутно, кад се тиче локалне заједнице толико има могућности, толико грантова, толико пара у буџетима, толико разно-разних помоћи. Па Милићи су једина општина у истичном дијелу, од Требиња до Бијељине, која није добила помоћ од Србије. Нису имали ништа да понуде. Дакле, има пара, али нема пројеката. Нема активности око тога. Не иде се тамо, гдје треба да се иде, да се успоставе контакти. Има потребе да се уради више на комуналној инфраструктури, кад је у питању вода, комуналије, уређење путева, улица, насеља, изградња сеоских путева, питање расвјете, питање одређених садржаја у оквиру мјесних заједница. Пуно тога има да се ради. Објективно, од онога што смо прије двије, три године планирали, врло је мало урађено.

ПИТАЊЕ: Ваш приједлог је да Средњошколски центар Милићи прилагоди програм школовања са потребама привреде у Милићима, како би млади људи имали обезбијеђен посао, а не чекали годинама на Бироу. Због чега поједина занимања, и поред обезбијеђене стипендије, нису уписана у Средњошколски центар?

ОДГОВОР: Из разлога што људи који су тамо, да ли је то директор, професори, наставници, или педагог, да ли у Основној школи и Средњошколском центру, нису уопште схватили, шта је њихова функција. Они треба да образују дјецу и усмјере тамо, гдје ће сутра моћи да раде, оно што желе, што воле, да од тога живе, да формирају своје породице. Дјеца, треба да се припремају за одређене послове, као што је то свугдје. А они то не раде. Њих не интересује ништа. Ја вјерујем да нико од њих проспект „Бокситовˮ није прочитао, или „Савоксовˮ, „Ламаровˮ. Нико не зна шта је привреда Милића. А они морају да знају. То на Западу раде. . Ми те програме њима достављамо. Ја сам страховито разочаран, кад се тиче основне школе, што се тој дјеци мало више не прича, шта треба да упишу, ако желе да се баве одређеним производним занимањима, или ако желе да студирају даље.



194


Објективно, онај ко иде у гимназију, треба добро да размисли шта послије, да ли ће да упише нешто што ће сутра моћи да му обезбиједи добру егзистенцију, или ће отићи негдје у свијет. Деведесет посто тих, који су завршили гимназију, отишло је којекуда, студирају, нису се ни вратили. Каква је сврха овдје помагати ту гимназију? А с друге стране, ова радничка занимања, да их тако назовем, нико не уписује. Ми смо били спремни да примимо све, који упишу занате, прије свега дрвопрераду. Милићи су центар дрвопрераде, 550 људи је запослено, Шумско газдинство ради одлично, „Ламарˮ ради добро, „Савоксˮ ради добро, ми радимо добро, дакле, центар смо тога. Радимо фантастичне програме, од паркета, који је европски хит, до кућа, које се продају у Швајцарској и Шведској, до намјештаја, који се продаје по Њемачкој. Савремена опрема и техника, плате солидне. Фантастична заштита у сваком погледу. И онда, школе не интерсује шта ће дјеца, куд ће дјеца. Дакле, не бави се нико тиме да дјецу на вријеме припреме. Ја сам инсистирао да се формира одјељење техничара информационих технологија. То није проблематично, али економска школа, царина, чему, коме. Стотину економских техничара има на Бироу. И сад је он изгубио године на Бироу, и опет у ради у дрвопреради. И сад га ја морам преквалификовати. Умјесто да је завршио трогодишњу школу, да је дошао горе спреман, да одмах ради свој посао. Треба им рећи, има гимназија, имају занати, па изволите. За шта ми да издвајамо паре, јер опет овај народ, ми, који смо порески обвезници, издвајамо огромна средства за образовање. И шта добијамо - ништа. Од студената, који су отишли из Милића, који су добијали велику потпору и награде, од стране Компаније, ја мислим да их је, посљедњих година, од како је Средњошколски центар избацио прву генерацију, неколико стотина отишло на студије. Десетак их се вратило. Ето, то је одлив кадрова. Умјесто, да производимо кадрове, који требају овдје. Фантастично је занимање столар, варилац. Да није тако, не би га данас тражили по Европи. Фантастично је занимање возач. Сједнете данас у „Сканијуˮ и обиђете Европу. Фантастично добро плаћено. Та кабина камиона, је мала гарсоњера. Дакле, људи могу да пристојно, радећи свој посао, зараде, и да су код своје куће. Сваке седмице су макар дан, два, код своје куће. Ако то није рјешење, онда ја не знам. Није Европа обећана, мисле да је то тако, није тачно. Имате наших, један, пет, 10 посто можда успије, купи тамо неко половно ауто, дође овдје, мало дрнда, или дође код Мотела, па паркира тамо гдје је забрањено и код Робне куће. Зато што је страна регистрација, даса може да паркира гдје он мисли. Покушава на такав начин да докаже како су они ето нешто успјели, а тамо раде најпрљавије послове.

ПИТАЊЕ: Компанија „Бокситˮ је тужила „Електропривредуˮ, због честих нестанака електричне енергије и претрпљених штета, које су се одразиле на рад Компаније. Да ли се ту стање побољшало?

ОДГОВОР: Стање у „Електропривредиˮ је катастрофално. Генерално, катастрофално. Ја морам да се вратим на 98. годину, када сам ја преузео „Електропривредуˮ, био сам Предсједник Управног одбора, 3,5 године, па су ме преко ноћи смјенили. Ми смо пребацили сједиште „Електропривредеˮ, из Бијељине у Требиње, губитке преко 45 посто у мрежи, успјели смо да смањимо испод 25 посто. Плативост, која је била испод 50 одсто, повећали на 78 одсто. Уложено је око 100 милиона евра.



195


Са 5.800 радника је тада „Електропривредаˮ радила. Није имала губитке, иако смо тада рјешавали и социјална питања, одређене категорије, нису ни плаћале струју. Данас, „Електропривредаˮ има преко 10.000 запослених, има губитак 50 милиона. Тиме треба да се позабаве и одговарају они, који машу некаквим симболима. Зашто „Електропривредаˮ има губитак од 50 милиона. Гдје су те паре? Имамо двије дирекције, једна у Бањој Луци, на неколико спратова солитера, и имамо на Сокоцу. И сада, два дана, након што Премијер говори о растерећењу привреде, изађе Директор „Електропривредеˮ, који је један од кључних кадрова у једној странци и каже. „Ми морамо повећати цијену електричне енергије.ˮ Ја сам га питао, шта мислиш урадити са оних 300 људи, који су примљени у Угљевику, два дана уочи избора. Немају сад гдје да уђу. Шта мислиш урадити са тим вишком. То је проблем. Жељезница је прије седам, осам година, имала 20 милиона губитак. Данас се он попео на 200 милиона. Петоструко повећан број запослених. Дакле, глупости. Требало би да јавна предузећа, жељезнице, шуме, електропривреда, воде и тако даље одбацују профит, а он може бити стотињак милиона и више, и да из тог профита градимо хидроцентрале у горњем сливу у властитој режији. Срећа је па је србијанска „Електропривредаˮ прихватила да то радимо заједно. Дрина тече па тече. А ми правимо губитке. Дакле, невјероватне су ствари. ЈП „Шумеˮ, на примјер, које има етат два милиона годишње, имају 5.000 запослених, а све послове на сјечи и извозу раде приватна лица. Па ја бих те друге послове радио са 500 људи. Шта раде тих 5.000 запослених? Иста прича, дирекција на Сокоцу, дирекција у Бањој Луци. И онда имате ситуацију да претходни Директор, који је смијењен, који је припадао једном другом блоку, гдје је био и Министар привреде, има 20 савјетника, од којих су два долазили на посао, а 18 нису. И онда, шта је проблем? Што ми плаћамо допринос „Шумама". Умјесто да „Шуме" помажу, као зановљив природни ресурс, да помажу рударство, које је назановљив ресурс, јер кад нестане руде, могу неке друге ствари да се производе, ми морамо да дајемо „Шумама". То је, годишње, толико да 10-ак људи можемо запослити. То су апусрди, које имамо само код нас. Кад све то човјек види и сабере, дај Боже да нам буде боље.


ПИТАЊЕ: Можемо ли очекивати исплату регреса?

ОДГОВОР: Ми смо, током прошле године, у четири наврата, исплатили око 400 КМ. То није оно што смо требали. Негдје још, око 300 КМ треба да исплатимо, колико је просјечни износ регреса. То ћемо настојати да, ове године, исплатимо, укључујући и регрес, за ову годину. Очекујемо да ова година буде изузетно добра, када се тиче нашег финансијског статуса. Говорим то, зато што је четири пута мања откривка, ове године, него прошле. То је неколико милиона мање трошка. Затим, улазимо у лежиште са изразито добрим квалитетом, када се тиче рударске производње. Потпуно смо опремили и кључне наше секторе, као што је Фабрика намјештаја, затим Фарма. Очекујемо да ће ова нова Фабрика изразито добро радити, Фабрика алумосиликата.



196


Што кажу „Не дај Боже да се нешто деси непланираноˮ, никада се не зна. Тако дај е очекивати да ће се регрес, од ове године, исплаћивати уредно, као што ће се исплаћивати ускоро и продужени сати, нарађени сати, неисплаћени годишњи одмори.

ПИТАЊЕ: Да ли се станови, у новој стамбеној згради, могу купити без авансног учешћа?

ОДГОВОР: Могу, како да не. Има само нешто ново, око станова, и морам рећи да сам се и ту мало упетљао. Обзиром да ми производимо пелет, онда сам ја питао: „Како се грију ти станови?ˮ Кажу ми: „На струју.ˮ Када сам их питао: „Зашто не на пелет?ˮ, добио сам одговор да о томе нико није ни размишљао. Коначно, данас смо направили концепцију, да тамо ставимо котловницу, у гаражу, 300 кW, и да заједнички гријемо зграду и Мотел, око 3.000 квадрата. То може са 300 кW. Годишња потрошња би била око 70 тона пелета, а зграда би потрошила око 50 тона, што је око 15.000 КМ, за цијелу гријну сезону. Тако да ће гријање бити, да не кажем буд зашто. Умјесто електричних уређаја, мања је потрошња и других материјала, мања је снага трафо станице. Зграду ће комплетно преузети „Бокситˮ, обзиром да ће то бити у комплексу са Мотелом, и у погледу одржавања, и у погледу гријања. То је једна погодност и ја препоручујем, ко се још није одлучио, има неколико станова тамо, да пожуре.

ПИТАЊЕ: Да ли сте задовољни Вишковићевим одабиром Ђурића, за Шефа кабинета предсједника Владе Републике Српске?

ОДГОВОР: Искрено речено, то је ствар Вишковића, кога ће он да бира. Ја мислим, да је то добар избор. Ђурић је, дијете одавде, наше. Добро се образовао, Доктор је наука, предаје на факултетима, из једне честите породице, фин момак, васпитан. Да ли баш зна све те, како бих ја рекао, штосеве, који се користе у политичким органима, не знам, али мислим да ће научити, онолико, колико му треба. Ја лично мислим да ће он бити од велике помоћи предсједнику Владе и не видим разлога да то није добар избор.

ПИТАЊЕ: Да ли сте се покајали што сте предложили Лазу за начелника?

ОДГОВОР: Морам рећи, искрено, да сам очекивао више, обзиром да је он и у „Бокситуˮ радио, да смо неке програме заједно припремали, да сам програм његов, комплетно, ја радио, да смо се договарали, једно вријеме, шта и како радити. Мислим да се он тамо ухљебио. Тамо је једноставно једно сивило, мртво море. То је тако годинама, наслеђено стање, поготову када се тиче комуналне инфраструктуре, не само у мјесту, него и на терену, када се тиче сарадње са привредом, када се тиче сарадње са становништвом, са малим предузетницима, приватницима, од малинара, до пчелара, воћара. Када се тиче комуналне инфраструктуре овдје, она је малтене девастирана. Нисмо још завршили оно што смо започели, када се тиче водоснабдијевања, одређене улице, у граду, урбанистички план још увијек се не примјењује, људи граде тамо гдје им падне на памет, локали раде докле ко хоће, точи се омладини алкохол, која нема 18 година, нико то не реагује. Имамо ту неких појава, рушилачких, по Милићима, некоме смета што је лијеп на примјер Трг, па прави одређене ствари, које су бесмислене и штетне.



197


Обзиром на структуру, у Општини, када се погледа колико их је тамо запослених и која је то квалификација, за очекивати је да они могу много више да ураде. Морају бити покретљиви, морају се наћи у одређеним министарствима, одређеним структурама власти, параинституцијама, тамо гдје има могућности неке паре да добију. Мора бити више пројеката. Када говоримо о тим индустријским зонама, оне никада нису дефинисане. Шта је са тим земљиштем, које нико не користи, оно стоји. Почело се уређење обале. Ту треба кривичну пријаву поднијети. Ја ћу се потрудити да добије неко кривичну пријаву, али то није ова власт, то је претходна власт. Јер оно је бесмислено бацање пара. Прве велике воде, однијеће оно све. Радити позиду, а около обзиду, без темеља, је ван памети, поготово што смо овдје имали примјер на Зеленом Јадру, гдје имамо уређено одлично корито, тих пар стотина метара. Требало је довести пројектанта и рећи: „Хоћу овако.ˮ Онај, ко је дао овај пројектни задатак, онај ко је испројектовао, онај ко је вршио надзор, онај ко изводи радове, одговараће сигурно, због тога. Ја сам, јесенас, када сам видио тамо шта се ради, рекао: „Дајте то обуставите.ˮ

ПИТАЊЕ: Шта мислите о приједлогу да следеће године кандидат на изборима за Начелника, буде жена?

ОДГОВОР: Данас, највећи број руководних кадрова у Компанији „Бокситˮ, чине жене, укључујући и Генералног директора, или Извршног директора, па Директор финансија, Директора правног сектора, Директор саобраћаја, Директор угоститељства и туризма. Не видим разлога да не буде. Жене су се показале кроз историју врло кобне, тамо гдје су мужеви били на власти, а оне су се питале за све, али тамо гдје су оне биле на власти, направиле су велике ствари. Викторија, британска краљица, направила је највеће Царство, које је икада постојало, па Катарина, највеће руско Царство, па Маргарет Тачер, па и ове у посљедње вријеме. Дакле, жене могу бити и те како на руководећим мјестима, зато што су одговорније, савјесније на послу.

ПИТАЊЕ: Да ли ће у мају бити повећање плата, како сте и најавили?

ОДГОВОР: Већ се издају рјешења запосленим, у производним секторима, прије свега, и имаће од 1. марта повећање, просјечно 10 одсто. Запослени у сектору „Рударствоˮ, подземна експлоатација до 20 процената, од 1. јануара, већ су добили рјешење. Од 869, колико има јутрос на списку запослених, половина од тога скоро, имаће ово повећање. Дакле, ради се о производним секторима, прија свега.

ПИТАЊЕ: Да ли сте задовољни радом Породилишта?

ОДГОВОР: Како да не. Ја сам већ о томе нешто говорио, да поновим, прошле године рођена је 291 беба. Мислим, око 70 из Милића, остало са стране, а и то нешто говори. У јануару и фебруару, стање је још боље. Тамо није било никаквих акцидената, све иде добро, тако да очекујем да ћемо и по томе постати препознатљиви. Препознатљивији, већ смо препознатљиви.



198


ПИТАЊЕ: Да ли је Вишковић и даље на Бокситовом платном списку?

ОДГОВОР: Не. И он је сам инсистирао да се одмах скине са платног списка. Радован је 17. децембра именован за Премијера, а 19. већ одјављен, из Компаније.

ПИТАЊЕ: Зашто тужите када Тужилаштво служи само као икебана. Никог да ухапсе, осим ситних лоповчића, почетника?

ОДГОВОР: За балканске државе се каже овако: „Свака држава има криминалце, а овдје криминалци имају државуˮ и то је сада питање тих спрега. Јуче сам гледао један извјештај, једног врсног економисте, који је предсједник Фискалног савјета Србије. Он је на великом међународном Форуму, на Копаонику, гдје било 1.300 учесника, рекао да је Србија на зачељу, има мали раст и не може маћи даље, док не ријеши питање корупције, питање криминала и питање владавине права. Тако исто и овдје. Нема овдје страних инвестиција. За 20 година, ко је уложио? И неће, док нема владавине права и док се корупција не искорјени. Ко би овдје уложио? Исто сада, када би мени неко рекао: „Иди, улажи доле негдје, у Африку.ˮ Морао бих да знам с ким посла имам. Дакле, то је тако.

ПИТАЊЕ: На жалост господине Дукићу, због Вас смо гласали за криминалце, који нам пријете као да је ратно стање. Док цивилизовани људи иду на друге планете, ми се свађамо око комада тканине.

ОДГОВОР: Једино што могу да одговорим, а то је, да народ има онакву власт, какву заслужује. Народ то мора да мјења. Видите шта раде људи у развијеним земљама. Погледајте Француску. Ја сада не позивам на насиље, али потпуно је легитимно протествовање. Ви код нас немате протеста, изузев тај случа Драгичевића. Све друго се своди ни на шта. Ја бих препоручио онима, који треба да воде рачуна о народу, да је незгодно када се појаве прслуци, у разним бојама. Мало прије је било питање: Зашто ја тужим, када од тога нема ништа? Не можемо се предати. Ако будемо имали сви длаке на језику, онда ће нам живот бити рутав.

ПИТАЊЕ: Исплаћујете ли дивиденде радницима „Боксита”?

ОДГОВОР: Ко се год пријави, исплаћујемо. Ми не можемо да гањамо људе, не знамо ни гдје им је адреса. Дакле, ко год није примио дивиденду, за прошлу и претпрошлу годину, ја сада не знам колико, можда 5 марака, или 500, нека се пријаве у сектор „Финансијаˮ и биће му исплаћено.

ПИТАЊЕ: Да ли је Радован добио позицију да изда тебе и све нас у „Бокситу”?

ОДГОВОР: Теорија завјере. Зашто би Радован издао мене и остале у „Бокситуˮ? Радован је дијете Милића, човјек, који је у „Бокситуˮ створио своју и политичку и привредну каријеру, образовао се добро, створио добру породицу, за примјер, 12 година био у Парламенту, и колико видим, одлично је тај посао обављао.



199


Када се именује Мандатар, или када се поставља, онда обично опозиција, ако нема ништа нормално и добро, односно конкретно, прави разне приче. О њему није имао ко, шта да каже. Радован је дао значајан допринос у сектору „Саобраћајˮ. Од онога, што смо некада имали, ми данас имамо респектабилан Сектор и у јавном превозу, у превозу расутих терета, у превозу специјалних терета, у међународној шпедицији, протектирници, ауто-центру. Према томе, Радован може само бити од користи овдје. Искрено да Вам кажем, мени смета када ме људи зову и кажу: „Знаш, он је сада твој.ˮ Он није мој. Он је одавде, он је наш. Када кажем наш, он припада и Републици и цијелом народу. Народ га је бирао, преко Скупштине, преко посланика и припада свима и не само једној странци, него свима. Ја мислим да се он тако и понаша и можемо само од тога имати користи, никакве штете. Ја сам се са њим два, или три пута видио. Видио сам се и сада, у Београду, за ова три, четири мјесеца и можда два, три пута, разговарао. Не притискам га, нема потребе. Вјероватно ћу се ускоро видјети, у Бања Луци, али он је већ преузео, на себе, одређене кораке. Само да неке ствари заврши, то је довољно. Прво, дао је приоритет изградњи ауто пута, био је са Вучићем и договорио се, од Бања Луке до Кузмина. То је једно питање. Друго, ради се пројекат брзе цесте. То је његова заслуга, у неком смислу. Треће, већ има уговоре о изградњи три хидроцентрале, Бук Бијела, Пауци, Сутјеска, близу 200 МW, у току Дрине и то ће кренути. То је урађено за непуних 100 дана, јер око 27. марта, напуниће се 100 дана власти. Обично се оставља 100 дана, да се види шта се урадило.

ПИТАЊЕ: Да ли сте и даље разочарани у власт Републике Српске?

ОДГОВОР: Ја сам рекао да народ има онакву власт, какву заслужује. Искрено речено, нисам никада од власти пуно очекивао, нити сам пуно тражио, али има нешто, што је на овим нашим, балканским, просторима, несхватљиво. Неки дан је, Министар у Јапану, поднио оставку, само зато што је закаснио, три минута, на Скупштину. Министар Шведске у саобраћају, поднио је оставку, зато што је случајно ушао у забрањену улицу. Овдје могу да лете главе, неће нико подњети оставку. Овдје власт постаје антипод, она врло брзо, се одроди. Некада су људи у племенима, када је била племенска заједница, имали племенског вођу, који се питао, али су се питали и сви. Имате после Перикла, у старој Грчкој, демос, владавину грађана, гдје су људи одлучивали. Замислите прије двије, три хиљаде година, људи су одлучивали, о сваком закону, гласали су на тргу. Сада имате друго нешто. Бирате одборника, да би у Скупштини гласао, бирате посланика да би гласао, али за интерес оних, који су га бирали, који га плаћају. Овдје ће проћи још много воде, у овим нашим ријекама, да одборник и посланик, да члан Владе, полицајац, цариник, схвати да, ону униформу што носи, да ону плату што прима, ону столицу што има, топли оброк, да му је то обезбједио Пера, Ђура, Рајко, Марко, Јово, који ради у реалном сектору. Дакле, то је тако, али реалан сектор је потпуно маргинализован. Ви данас имате овакву ситуацију. На примјер, пушта се неки привредни објекат, направљено је нешто добро, то ћете наћи у некој цртици у новинама, неку малу забиљешку, у неком тамо ступцу. Деси ли се нека прича из ријалитија, ко је кога убио, ко је с ким, ко је кога преварио, то постаје кључна тема.



200


Па молим Вас, осам дана су Новости објављивале, четири странице приче о Шабану Шаулићу и 45 слика. Ја постављам питање као грађанин, стицајем околности знам када је почео пјевати: Шта је он заслужио српску музику и српски мелос? Ништа. Колико је дао пореза Републици Србији? Ништа. По чему је он заслужио да му државни врх иде? То су комеморације, изјаве саучешћа. Умрло је неколико глумаца, који су обиљежили српску културу и српску глумачку историју, од Бате Живојиновића, Драгана Николића, Милене Дравић, Глоговца, колико год хоћете. Била је нека мала прича и то је то. Умро је Добрица Ћосић, који је геније, који је после Иве Андрића и Црњанског, највећи српски писац. Била је нека цртица, нека мала читуља. Ето, гдје смо ми пали, на који смо ми ниво пали. То је нешто несхватљиво. Дакле, људи, који су стварали одређена добра, у Србији, и велике комбинате, који и данас раде, или у некој другој форми постоје, али раде, умиру да се и не зна. То је тако. Имате тако и у Републици Српској. Ја сам то јавно рекао. Ви имате у Сенату Републике Српске криминалце, лопове, шпијуне. Стоји у Закону, да Сенат, чине истакнути привредници, грађани, који су дали културни и привредни допринос развоју Републике Српске. Ја када их видим, а видио сам их скоро, у Бања Луци и знам их све, не могу да вјерујем. Имате човјека, који је дао легитимитет Алији Изадбеговићу, 1992-93. године, када су Никола и Биљана изашли на Пале, а он постао члан Предсједништва. Донијели су тадашње, ратне, законе и прогласили ратно стање. У његовој биографији, можете наћи свагдје, британски шпијун. Он је савјетник, он добија кућу, добија плацеве, добија пажњу. Шта онда очекујете од других људи? Ја те људе срећем, знам их одлично, фантастично. Али гледајте, када сада дођете, на прославу деветог јануара, они који су, 24. октобра, организовали Скупштину српског народа БиХ, нема их. Ја сам био тамо, и нисам се могао гурати кроз онај народ, није се могло прићи, на крају сам отишао, па сједио по страни. Када видите ко сједи, на свечаним трибинама, дође вам мука. Тада сам видио, неколико људи, око себе, који су 9. јануара, били у Сарајеву, када је проглашена Српска република БиХ. Био сам и ја, видјели сте на сликама, у првом реду. Неки дан сам срео Воју, који је читао Декларацију, као предсједник Клуба, није га било на трибинама, није ни позван био. Био је сада, на прослави 28 година, односно 28. фебруара. Нема тих првобораца. Погледајте онај режим шта је радио, после онога рата. Првоборци, партизани, њихова дјеца, породице, ишли су на море, били су збринути, водило се рачуна о свему. Ко данас води рачуна? Ја сам сретао неке, који мене моле да им помогнем. Ходају кљакати, богаљи, неки од њих немају од чега да живе. Остали без посла, неспособни и знате шта им кажу? Ви сте били на страни, док су други гинули, на линијама, Ви сте уживали. Исто, када бих сада рекао, да вјећницима АВНОЈ-а, не припада ништа, зато што су били уз Врховни штаб, а други су гинули на сремском фронту, Сутјесци. То су невјероватне ствари. То није уређено, али зато сада имамо другу ствар. Захваљујући разноразним манипулацијама, махинацијама, имамо око 50.000 више пензионера. Само 9 одсто је стекло пензију, након 40 година рада, а деведесет један одсто, нема 40 година рада. Ја имам 52. године и нисам узео пензију, нити је мислим узимати. Дакле, то је тако. Најмање 10-20 одсто добило је борачки статус, или статус инвалида, а то нису. Знам људе, који су побјегли из Милића, и који су по Београду шверцовали. Знате о коме се ради већ. Људи, који су побјегли, правили су оно што су хтјели и преко неких официра добили потврде да су, од првог до посљедњег дана рата, били ратно ангажовани. Много тога, није рјешено.



201


Све то оптерећује реални сектор, привреду. Ми још немамо ни карту људи, односно, сиромашних, или сиротиње. Не у смислу ко нема, него ко има здравствених, или неких других, проблема, па не може да оприходује и да живи од тога. Много тога није рјешено. Можемо ми махати са разноразним амблемима, нема од тога ништа. Они, који стежу Републику Српску, зато што је много воле, резултат тога је као што удав ради са својом жртвом.

ПИТАЊЕ: Зашто Ви и Дебели не купите „Алумину”, по пола, пошто сте сада у добрим односима?

ОДГОВОР: Ми нисмо у добрим односима, једноставно комуницирамо, виђамо се, долазио је у Милиће пар пута, извињавао се. Ја сам му рекао: „Немам ништа против, ти си ме тамо опањкавао, олајавао по медијима, то је прошло, народ заборавио. Ја сам тебе ставио у књиге, остаћеш тамо дуже, запамћен.ˮ Искрено ми је рекао да је направио велику грешку, вјероватно се могло и другачије то завршити. „Алуминаˮ је већ завршена прича, продат је државни капитал. Вјероватно ће даљи процес ићи, у том правцу, да они, који су купили потраживања, кроз улагања у Фабрику и друго, је, на неки начин, и преузму. Тако, да та прича, није интересантна више.

ПИТАЊЕ: Да ли заиста мислите да ће „Батагон” отплатити дуг „Алумине” ?

ОДГОВОР: Не видим разлога да неће. Они су већ платили за Бистрицу и преузели су Бистрицу. Ја сам био у Бистрици и рекли су да су преузети сви радници. Десило ми се, да ми је пришао човјек и Бог зна како му је било драго што ме види и каже: „Ви се мене не сјећате? Ја сам Вас служио за Нову годину 91/92. у Бистрици.ˮ Тако да човјека то мало и гане. Ја сам разговарао са власником „Батагонаˮ, који ми је рекао да сада треба да направи уговоре са свима, којима се дугује и рачуна да ће, од почетка априла, ући са својим људима, у Управни одбор, и онда вјероватно дефинисати каснију политику. Овдје треба имати у виду да није „Алуминаˮ у стечају, него „Бирачˮ некадашњи, чија је „Алуминаˮ ћерка фирма и сви су они дужници. Када се рјеши питање „Бирчаˮ у стечају, онда се рјешава питање кћерки фирми. Па када се ријеши питање стечаја, онда се тек рјешава питање власништва. Дакле, пуно ће још проћи воде Дрином, док се то заврши. Али, битно је, да се доле, не ремете односи. А већ је било неких покушаја, на Управном одбору, гдје учествује човјек, кога сам ја кривично гонио, а то је правобранилац, да се увезе 300.000 тона руде боксита, по цијени која је 2,5 пута скупља него наша, лошија, само да би напакостио „Бокситуˮ и Рајку. То на примјер ради државни правобранилац. Међутим, то је осујећено. Може да буде још неких глупости, али оно што је јако битно, не смије се пуно љуљати доле, јер тржиште је страшно осјетљиво. Сада замислите, они продају негдје, имају око стотинак купаца по Европи, а да ли би било ко радио са неким, ако зна да је тај ко га снабдјева одређеним робама, у стечају. То је врло осјетљиво питање.

ПИТАЊЕ: Људе треба гледати по ономе што су урадили и оставили иза себе. Коме није јасно, нека онда оде само до Милића.



202


Ви сте господине Дукићу, једина шанса за Милиће и Бирач.

ОДГОВОР: Добро, сада. Има ту мало истине.

ПИТАЊЕ: Да ли је на помолу помирење са РТВБН, с обзиром да једино они, објављују све ваше дописе, на свом порталу?

ОДГОВОР: Не знам шта они објављују на свом порталу, не читам њихове портале, не пратим их, не интересују ме. Показали су своје право лице и не бих хтио даље да коментаришем. Ја са одређеним медијима сарађујем и ја и Компанија „Бокситˮ,врло коректно, као што су АТВ, државна телевизија, новине, па чак са некима медијима из Сарајева, иако не са Федералном телевизијом и државном телевизијом, које сам тужио, и добио неке спорове. Било је неких телевизија, као што је Ал јазеера, као што је Н1, који су имали врло провокативна и безобразна питања, али мени то није сметало, да их ретуширам са аргументима.

ПИТАЊЕ: Имате ли алтернативу, шта производити даље, када нестане руде боксита?

ОДГОВОР: Ја сам рекао, био бих сретан да доживим да нестане руде боксита. Рекао сам и да правимо једну фабрику, па правићемо другу, развијамо производњу намјештаја, повећавамо транспортне капацитете. Нама, за пар дана, долази још 5 возила, производња на Фарми се повећава, у свим секторима градимо објекте, врло савремене. Ради се, улаже се. Дакле, од једнога рудника, који је сада сектор, ми смо направили још десет. Са те једне крошње, са једнога стабла, из једног коријена, који се зове рударство, никло је још десет грана, родних и нићи ће још, на тим гранама, грана, које ће рађати. Симбол тога је и Торањ, овдје.

ПИТАЊЕ: Господине Дукићу, поведите мало рачуна о томе шта вам запослени добијају за доручак.

ОДГОВОР: Искрено речено, ја не узимам тај пакет, иако имам право. Мислим, да тај доручак, ништа није лошији, него што су, својевремено, када смо давали паре, доносили запослени, сами. Имали смо прилике да правимо неке увиде, јер нама је стало да људи унесу у себе енергије, јер треба да раде на машини 10-12 сати и морам рећи да је било катастрофално стање. Људи су ваљда штедили, остављали кући. Ја не мислим да је ово лоше. Ми имамо три врсте пакета, најмањи за администрацију, средњи, за просјечан кадар, који ради у производним секторима и велики пакет, који користе посебна производна занимања.

ПИТАЊЕ: Рајко, морам да дам један велики минус за људе у Робној кући, који набављују најјефтинију кинеску робу. Пластика и јефтина синтетика, главна су обиљежја Робне куће.

ОДГОВОР: Ово није специфична Робна кућа, која има само једну врсту робе,



203


маркиране робе, већ имате храну, козметику, санитарни материјал, технику, одјећу. Ја се слажем, да тамо има робе, која не припада некој класи, али има људи, којима то треба. Вјерујте, ја сам био у Кини, у робним кућама, моловима, који су невјероватни и невјероватно скупи. На примјер, у једној робној кући, сам видио ципеле 12.000 евра, али зато имате, близу ње, друге, у којима можете купити ципеле за 2 евра. Тако исто и овдје. Ја не мислим да је то баш бофл роба, иако је изразито јефтина. Ја сам неки дан купио једну моторну тестеру. Када сам рекао да сам је платио, мислим 59-69 КМ, људи нису вјеровали. Човјек ми показује своју, и каже: „Ја сам платио 200 и нешто долара, у Београду.ˮ Притом је изразито квалитетна. Слажем се да има и произвођача, који недекларисано, неквалитетно производе. Ми имамо сада двије, наше дјевојке, које су отишле у Кину. Очекивати је, за мјесец, два дана, нове контејнере. Водићемо рачуна убудуће. Нама је битно да Робна кућа ради профитабилно, јер имамо ми тамо и велике обавезе. Тамо има већ 25 људи, који раде, они примају плате, плаћамо доприносе, плаћамо ПДВ на сваки рачун, плаћамо гријање, климу.

ПИТАЊЕ: Ко је власник „Батагона”, пошто Далибор Матић није?

ОДГОВОР: Ја не знам. Нисам знао, до прије пар мјесеци, да Далибор Матић и постоји. Сада сам мало боље човјека упознао, видио сам га у Бања Луци, на једном састанку. Оно што стоји на Интернету је једно, ово је сада друго. Ко је данас чега власник, то је врло тешко знати и није ни потребно, ни пожељно. Фирме се продају, купују, власници се мјењају, све је на Берзи. Ви имате данас и „Бокситˮ на Берзи. Прочитајте, може ко год хоће, да купује акције. Ви имате данас и словеначку фирму, хрватску фирму, фирме из Федерације, људе одређене, које никада у животу нисам срео, који имају одређени број акција у „Бокситуˮ. Никада се нису појавили, или јавили, купили су их на Берзи. Тако исто и ово. Овдје се ради о већем капиталу. Погледајте, ти такозвани фондови на западу, су се формирали давних година, када су одређени људи, који су имали слободан капитал, процјенили да им је боље да преко фондова, улажу у фирме, које дижу из мртвила, оспособљавају их, да функционишу добро и онда их продају. Зарада је већа, него да дају паре у банку. Вјероватно је то тај капитал. Да ли је он сав чист, или није, то је друго питање, али хајде да ствари погледамо другачије. Много је капитала изнешено из Републике Српске, Србије, ван. Из Русије 100 милијарди је изнешено у Лондон и којекуда, а видјели сте, Путин сада каже, да ко год хоће да се врати у Русију, са тим капиталом, биће ослобођен гоњења, пореза. Ево, да узмемо да је тај капитал дискутабилан, али нека он то унесе овдје, нека се изгради брза цеста, од тога капитала, нека се направи још неки погон у Зворнику и код нас, зар је то битно чије је. Шта имамо од тога ако неко има милионе, тамо негдје склоњене, а нису овдје, на располагању. Паре су наше, онолико колико потрошимо.

ПИТАЊЕ: Шта планирате на простору старе пијаце?

ОДГОВОР: Тамо има пројекат једног стамбеног објекта, са неких 40 станова. Ту је био предвиђен затворени и полу отворени дио пијаце и одређене гараже.



204


То је један врло интересантан објекат и врло добар пројекат. Међутим, ја не знам када ће то доћи на ред. Прво, треба да завршимо ово, што смо започели. Већ је у плану објекат на кружном току, један пословно стамбени центар, па евентуално ово. Оно што је јако битно, у Милићима има довољно простора, да се изгради 1000 станова и објеката. То уопште није спорно.

ПИТАЊЕ: Зашто Ви не обављате преквалификацију радника у СШЦ „Милутин Миланковић”, за оне запослене, којима је упитно радно мјесто?

ОДГОВОР: Ми нисмо, прије свега, регистровани да то радимо. Средњошколски центар је регистрован, постоји Центар за преквалификацију, неке су тамо ствари бесплатне. Према томе, није „Бокситˮ тај, који ће се бавити тиме, али подржаћемо и помоћи свакоме, ко хоће да се преквалификује, доквалификује, или иде даље, да се усавршава, а Компанија има интерес. Али, пазите, ако људи оду, па заврше постдипломске студије, а ми не знамо ни шта је завршио, докторирао, а не знамо ни шта му је тема, зашто би „Бокситˮ то подржавао.

ПИТАЊЕ: Да ли ћете поводом 60. година Компаније „Боксит” организовати неке манифестације, којима ће моћи присуствовати шире народне масе, а не само појединци, тзв. „тајкунчићи милићански” ?

ОДГОВОР: То прије свега, није тачно. Све наше манифестације су отворене и никоме тамо није џаба. Ко год хоће да резервише мјесто, може да дође, изузев оних, којима је забрањено тамо да долазе. Ко врши контролу ко улази у Дом рудара, гдје ће, 7. марта, бити позоришна представа. То једноставно није тачно, него људи су непокретни, не излазе, неће да дођу. О томе се ради. Према томе, када су такмичења спортска, културно умјетничка, нико тамо не добија позив. Дакле, сваки грађанин Милића, изузев оних, којима је забрањено, може да се нађе тамо, када су те свечаности, феште, нормално на вријеме да се пријави, да обезбједи себи мјесто. Није то само за „Бокситˮ, него за све.

ПИТАЊЕ: Трошите ли Ви 30 % своје зараде и шта купујете у Робној кући?

ОДГОВОР: То је мало шкакљиво питање. Трошим мало више од тога. Има неколико људи, које сам овластио, да могу узети по 100, 200, 300 КМ, на мој рачун. Узимам и ја пуно тога, за властите потребе, потребе породице. Али, генерално, сви запослени у Компанији „Бокситˮ, треба да су захвални, што тако нешто постоји. Ако крену било гдје одавде, морају поњети паре у џепу. Овдје не мора, дошао је да купи хљеб, е сада хоћу да купим још нешто, немам пара, упиши ме. Хоћу да купим нешто од одијела, хоћу да купим од технике, хоћу да одем на пумпу, да тенкујем гориво, треба ми гума, могу да подигнем, одох са пријатељем у Мотел. Када ја причам другима, не вјерују да тако нешто постоји. Логично је да људи који раде, који зарађују у „Бокситуˮ, троше своја добра. Пођимо од овога, да тај који је запослен тамо, трговац, његова плата зависи од тога, да ли ће продати робе. Он продао робу, узме плату и оде у Зворник да купује. Хајмо хипотетички, да тако радимо сви. Од чега би добили плату.



205


То нема нигдје. Ви не можете у Компанијама другим у ципелама доћи другима, у шеширу, кошуљи, ако то није бренд те Компаније. Ви не можете ући, на примјер, у БМW, или Мерцедес, у њихов круг, са возилом конкурентним. Нема шансе.

ПИТАЊЕ: Да ли сте свјесни да Вам 70 % медицинских сестара, у Медицинском центру, ради са купљеним, а можда и неважећим дипломама?

ОДГОВОР: Има тога, али нека ми тај слушалац препоручи, сутра у сандуче убаци и каже, господине Дукићу у Милићима имају двије, три медицинске сестре, које су завршиле школе редовно, квалификоване, све уредно, примићу их одмах. Медицинских сестара нема ни Београд, нема ни овдје, и то је главни проблем. Ми смо доводили из Београда двије медицинске сестре, плаћали смо их по 1200 евра мјесечно, зато што су биле инструментарке, нисмо могли наћи у окружењу никог. Морамо свој кадар обучити, како сам већ рекао, да од обичног вариоца направимо доброг вариоца, од возача, који вози „Бˮ категорију, да направимо доброг возача. Тако исто и ово. Морамо тој медицинској сестри дати шансу, да се научи да ради. Ја јесам присталица и то спроводим у предузећу, да не могу долазити они са приватних факултета, али то се односи, прије свега, на високообразовани кадар. Не могу ја сад да контролишем, да ли је неки Пера, завршио занат у Тузли, Зворнику и који је дошао са папирима. То није моја ствар. Има тих случајева да долазе, али веома брзо и пролазе. Ми примимо по пет, шест варилаца, остане један, или два. Види се одмах да не може да ради. Тај неће радити ни у Њемачкој, копаће канале, можда.

ПИТАЊЕ: Због чега се смањује број специјалиста у Медицинском центру, поготово оних из Београда?

ОДГОВОР: Потпуно нетачна прича. Медицински центар има преко 35 доктора, разних профила, са подручја Сарајева, Шапца, Бања Луке, Зворника, Београда. Њих је петнаестак у сталном радном односу, међу њима професора. Ми, на примјер, имамо Драганића из Београда, са ВМА, који је врстан стручњак и он ради операције катаракте. Имамо Богосављевића, који је са Клиничког центра. То су људи, које смо узели умјесто оних, који су дошли овдје, мислећи да смо ми некаква селендра, гдје они могу да продају маглу, да узимају паре, и које смо промјенили. Дакле дошао је Богосављевић, који је неурохирург, који ради операцију кичме, дискус хернију и друге ствари, један од тројице, који раде са гама ножем, у Клиничком центру, човјек, који је, у посљедњих 30 година, једини завршио медицину са просјеком 10. Друго, ту је професор Алексић, који је био начелник на ВМА, на офталмологији. Онда професор Анђелковић ендокринолог, професор Тавчиовски, који је кардиолог, професор Божина, Кошутић. Недостају двојица, или тројица, али смо их замијенили другим. Имате ону причу да неко унесе радост када уђе у кућу, а неко када изађе из ње.

ПИТАЊЕ: Шта планирате са простора Дрина осигурања, у Дому рудара?

ОДГОВОР: Нека га за сада.



206


Ја сам предложио Општини да се ту направи један Етно музеј, музеј Народног стваралаштва, гдје би пуно тога, што има, из неких ранијих времена, па и сада што је актуелно и што ће, за сто година, бити историја, било изложено. Исто тако да дамо могућност одређеним људима, који имају идеје да стварају, да раде. То је предложено, да Општина узме, тај простор. Ми имамо Музеј рударства и није на нама да се тиме бавимо, али јесте локалне заједнице. Обзиром да је ту Музеј рударсва, библиотека, дакле културне установе, логично је да то буде ту. Рецимо, закуп кошта мјесечно, 1000 КМ.

ПИТАЊЕ: Шта нам је са водом? Филтери у вриједности пола милиона, а стање никада горе. Коментар.

ОДГОВОР: Колико имам информације, био је горе квар. То имамо и приватно, кварове у кући. Међутим, треба да се направи један концепт шири, свеобухватнији, дугорочнији, који ће да ријеши питање воде, за наредних 50 година. Да, када се тиче овог магистралног вода, Заклопача - Голочевина, да се азбестне цијеви, које су довлачиле воду, замјене, оне се више ни по закону не могу користити. Урађено је пројектно рјешење и томе ће се приступити. Ту не треба да има неких проблема. Ради се пројектно рјешење за комплетну реконструкцију канализационе мреже. То подразумијева да се ураде одређени захвати, овдје у насељу, прије него што се крене са реконструкцијом улица. То је јако битно и урадиће се нешто, што ће дугорочно ријешити питање воде. Имамо извориште, у поткопу Жутица, са протоком неколико десетина литара у секунди. До Дервенте су цијеви адекватне, од Дервенте до Лукић Поља, пошто ми сада треба да трошимо петнестак кубика у секунди, треба цијеви, које су ФИ 70, повећати на 140. Одатле иду цијеви 140, до Голочевине и то када преспојимо, онда вода неће ићи од Голочевине, према Лукић Пољу, него ће ићи од Дервенте према Голочевини. Ослободићемо количине воде, које долазе од правца Заклопаче, а нормално, вишак убацити у резервоар тако да, за годину-двије дана, Милићи треба да ријеше питање водоснабдјевања, на дужи низ година, питање канализације, питање уређења улица.

ПИТАЊЕ: Прича се да би наш Начелник ускоро требао добити и замјеника. Имате ли Ви приједлог?

ОДГОВОР: Имам. Биће ових дана саопштено.Имам намјеру да разговарам са једним, познатим привредником, да то ради волонтерски. Објективно, данашња структура тамо није се довољно показала стручном, вјештом, вичном, динамичном, да рјешава нека развојна, привредна питања, да узме паре, којих има, на разне стране. Као, што се каже, воће родило у башти, а ја немам шта да једем. То треба да води неко, ко ће се стручно бавити инвестицијама и развојем. То може да ради од своје куће, то може да ради из фирме своје, не мора уопште да сједи тамо. Као примјер тога, ја сам био десет година у Београду, па сам водио Компанију.

ПИТАЊЕ: Какав је то начин да се директор Пореске управе, у Милићима, зна прије конкурса.



207


Умјесто, да млад и стручан кадар, који има положен стручни испит, дође и ради посао, ми чекамо да госпођа из приземља положи стручни, како би сјела у у фотељу директора, на спрату зграде, у којој тренутно ради?

ОДГОВОР: Искрено речено, не знам ни како се зове директор Пореске управе, ни ко ће доћи, нити ме то баш пуно интересује. То је опет ствар локалне заједнице. Овдје има пуно тога, што не ради како треба. Наведене су неке јавне установе, вјероватно их има још. То треба да буде све под патронатом и контролом локалне власти, апсолутно, од безбједности грађана, до комуналних потреба, образовања, примарног здравства.

ПИТАЊЕ: Да ли сматрате да у Милићима има толико способних појединаца, да могу обављати по неколико функција и да за све примају новчану надокнаду, а на своју директорску функцију, за коју су плаћени, и те како добро и на коју су дошли на основу страначке књижице, појаве се само на два сата. Навешћу и примјер тих џабаљебароша: директор Социјалног, Народне библиотеке, Спортског центра итд.

ОДГОВОР: Искрено речено ја и не знам ко су ти људи, шта раде. Враћам се сад на причу локалне заједнице и то је ствар локалне заједнице. То су те државне и парадржавне институције, које треба да служе грађанима, а грађани, који су бирали ту власт, треба да је контролишу. Ако не контролишу ту власт, власт к'о власт. Зашто се каже бирократија, она постаје сама себи циљ, бори се да држи своју позицију, бори се за већу плату, бори се, ако може, још нешто мимо тога. То није само код нас, то није наш рецепт, то је у свијету. Гдје се год власт не контролише, она постаје, како бих рекао, суноврат.

ПИТАЊЕ: Да ли је по Вама нормално да једна Општина, као што је наша, издваја 100.000 марака за Спортско друштво, које нема никакве резултате ?

ОДГОВОР: Мислим да је ту недостатак концепта. Ми смо, послије рата и током рата, ријешили да направимо нешто, што до тада Република Српска није имала. Из два разлога, да покажемо како у малом мјесту могу се створити прваци и најбоље екипе и друго да задржимо омладину, да одавде не иде. И они који су старији, сјећају се, да смо ми тада имали прваке у женском рукомету, у фудбалу прваке Републике Српске, освајаче Купа, имали смо у куглању прваке, освајаче Купа Републике Српске. Имали смо прваке у шаху, освајаче Купа Републике Српске, чак су ишли на европско такмичење и тамо су освојили осмо мјесто у Европи. Имали смо концепт, када нисмо имали пара, кад нисам знао како обезбједити гориво, а треба четири аутобуса. Некако смо се сналазили. Имали смо концепт шта хоћемо и то је све добро функционисало. Били смо бољи него, на примјер, Спортско друштво „Борацˮ, које у Бања Луци има сву могућу пажњу, добија од државе, града, а онда су се појавили којекакви хохштаплери, да то пљују, да то растуре. Ја се и данас судим са „Блицемˮ, који је тада објавио чланак „Дукић је опрао милионе.ˮ Које милионе, чије милионе?



208


Тада скоро да нисмо ни радили. Продавали смо јаја, да би могли да се прехранимо, али смо гурали тај пројекат. Данас не постоји, колико ја знам, концепт шта се хоће. Ми повремено дамо неке помоћи, кроз превоз, углавном овим борилачким вјештинама, који чини ми се имају резултате, на регионалним такмичењима. Ово друго, искрено речено, ја не знам шта је кошарка, шта је фудбал. То је добро ради рекреације, можда. Да ли је много 100.000, или треба, можда, више? Али, ако је тамо пар стотина људи, омладине укључено, па боље је да неколико њих спасимо, више вриједи од 100.000, него да нам овуда продају хашиш, дрогирају се и онда лупају свјетиљке, лупају имовину по Милићима, која служи грађанима Милића.

ПИТАЊЕ: Господине Дукићу, не знам да ли знате да у нашем планинарском друштву има више умрлих, него живих чланова?

ОДГОВОР: Искрено речено, нисам знао да постоји планинарско друштво. Некада је оно било врсно, оно је путовало којекуда. Скоро сам сазнао да је Начелник, Предсједник тога друштва. Није ме изненадило што друштво не ради. Не знам зашто је тамо и што ће му то, апсолутно? Могуће да је то истина, нисам провјеравао, не знам ни ко су чланови, не знам ни ко је то истраживао.

ПИТАЊЕ: Мисли ли ико асфалтирати улицу поред Родне куће и закрпити оне рупе?

ОДГОВОР: Колико сам упућен, припреме су у току, неке послове ће радити и „Боксит”. Ради се дакле о три улице, Драгана Бркића, улица поред Робне куће и код старе пијаце. Оне су јако девастиране. Рекао сам да прво треба урадити канализациону мрежу и ријешити проблем воде. Новац је обезбјеђен и радиће се врло брзо.

ПИТАЊЕ: Забранили сте прелазак радника из једне фирме у другу. Да ли знате да половина нас, ради непријављено и за дневницу од 17 КМ? У „Бокситу” су макар сви пријављани и све им је плаћено.

ОДГОВОР: Мени је, као човјеку, стало, да сви ми добро живимо и да доприносимо и нашој породици и мјесту у којем живимо, колико ко може. Али, поставимо питање : Шта би било да сви они пређу да раде код нас, шта смо добили? Ништа. Друге би фирме биле затворене и то не би било добро. У дрвној индустрији, на овим просторима, је запослено око 550 радника и ја вјерујем да ће се и код осталих поправити стање, у скоријој будућности, и да ће њихов рад бити плаћен, онолико колико заиста и вриједи. Тешко је данас опстати на тржишту.

ПИТАЊЕ: Какву перспективу нудите Ви и ова држава, за наш опстанак?

ОДГОВОР: То је широко питање. Ја нисам држава, ја могу само говорити за „Боксит”.



209


Очекивати је да нам долазе бољи дани, по питању финансијског статуса. У Милићима се требају реализовати програми, по питању водоснабдјевања, уређења обала двије ријека, сеоских путева, како би људи, који имају своја имања, могли доћи за 15 минута, као што је то свуда у свијету, сасвим нормална појава. Када је у питању „Боксит”, ми имамо одређене програме у плану, за сектор „Рударство”, али и остале секторе. Неће нам бити проблем да узмемо одређену опрему. Ми смо већ узели возила „Сканија”, на пет година, и отплаћујемо их на лизинг. Требају нам добри мајстори и возачи, и то је кључно. Зато овим путем, позивам све те младе људе, да се преквалификују и да раде, јер од сједења по кафићима и клупама, нема ништа. Вријеме брзо прође. Када се окренете и схватите да немате ништа, запитаћете се гдје сте били и шта сте радили.

ПИТАЊЕ: Не доведосте Ви Кинезе и Македонце, да Вам раде у јами, него повећасте плату нашим људима. Хвала вам на томе.

ОДГОВОР: Плате се свакако мисле повећати и повећане су и без тога. Али, ако буде одлива око запослених и проблема у „Подбраћану”, онда ћемо нешто морати радити. Ја не могу натјерати Милићане и Власеничане да раде. У јами је сигурније и безбједније радити, него на копу. Нема блата, клизишта, снијега, вјетра. Ради се са савременим машинама, на даљинско управљање, потпорно је све осигурано, а питање вентилације је добро ријешено. Тај један случај, који се десио, је изазван непажњом људи, који су имали добру намјеру да нешто ураде на брзину, непоштујући прописе и процедуре. То вам је исто као возач, који се креће по путу гдје има леда, и умјесто да успори, он додатно убрзава, да би прије стигао до Зворника и онда слети с пута.

ПИТАЊЕ: Зашто сте толико везани за СШЦ „Милутин Миланковић”, у Милићима? Њима дајете и шаком и капом, а основној школи ништа.

ОДГОВОР: Што је било, било је. Нема више ни шаке, ни капе. Ја сам покушао да утичем на програм школе, да се он прилагоди потребама привреде Милића. То није ишло, већ сам о томе причао, јер то не интересује ни дјецу, а ни професоре.

ПИТАЊЕ: Сматрате ли да челни људи, у Основној школи „Алекса Јакшић”, у Милићима, треба да обиљеже 110 година постојања те установе?

ОДГОВОР: Апсолутно. То је јубилеј. Мало школа, у окружењу, има такав јубилеј. Замислите, стотину десет година постојања једне образовне установе. Ја прије свега позивам надлежне, у Општини, и Директора те школе, да када оде у пензију, нека се зна да је нешто организовао, бар толико. А то нешто, не би било мало, него би било јако значајно. Ја сам био и кум те школе и заједно смо поставили бисту Алексе Јакшића, као оснивача школе, 1909. годиине, иако има трагова да је основно образовање било организовано при цркви, доста раније.

ПИТАЊЕ: У каквим сте односима са локалним привредницима?



210


ОДГОВОР: У добрим сам односима.

ПИТАЊЕ: Господине Дукићу, можете ли утицати на то, да у наше мјесто дође и ради респектабилна банка, у којој се неће истјеривати клијенти и затварати врата, да би радница отишла у тоалет, или дођете код банкомата, у којем готово никада нема пара, или је покварен?

ОДГОВОР: Мање-више свугдје је тако. Ја сам јуче, у банци у Београду, чекао у реду 45 минута, вјерујте ми. Ја сам, искрено, два пута, овдје, био у једној банци, био сам услужен сасвим нормално, као и сваки други грађанин.

ПИТАЊЕ: Хоће ли ико повести рачуна о продаји алкохола маљољетним лицима, укључујући и Робну кућу? Мотел је једино мјесто, гдје се то не ради, па можда зато млади тамо и не иду.

ОДГОВОР: У Робној кући се не продаје. То је сигурно. Ми не можемо да контролишемо ако дође дијете, које купује намирнице и успут купи алкохолно пиће, по које га је родитељ послао. Он то није купио за себе, него за породицу. У кафићу Робне куће то се не продаје, а тако би требали да буде и у свим осталим објектима. Ми смо имали случај, у којем се један седамнаестогодишњак напио, у околној кафани, и порушио канте на Тргу. То је ствар полиције, родитеља, школе, и оних, који продају алкохол, јер појединцима се ни радно вријеме више не зна. Нема инспекције, на том пољу је локална власт заказала, тотално, као и репресивни органи МУП, Суд и Тужилаштво. Све то мора да иде заједно. Сви наведени се морају састајати, повремено, како некоме, због алкохола, не био био угрожен живот.

ПИТАЊЕ: Колико сте задовљни стањем безбједности, у Милићима?

ОДГОВОР: Искрено речено, нисам, у потпуности, задовољан. Разговарао сам са Командиром Полиције и он се сложио са мном, да има неких инцидента, на којима треба још, додатно, порадити. Највећи број њих се дешавао на 50 метара од Полиције и на Тгу рудара. Мало сам се и нашалио с њим, па сам рекао да, ако сретнем неког полицајца на улици, после осам часова увече, пољубићу га у руку, јер скоро да никога нема у то вријеме.

ПИТАЊЕ: Хоћете ли повећати плате возачима?

ОДГОВОР: Плате су већ, у производним секторима, повећане. Ускоро ће добити рјешења.

ПИТАЊЕ: Зашто никада не расписујете конкурсе за послове, које би могли радити сви? Радно мјесто се попуњава на основу блиских односа, са шефовима, или директорима. нпр. Робна кућа

ОДГОВОР: Апсолутно није тако.



211


Ми смо приватна Компанија и људи морају да схвате, да то што ми расписујемо огласе, је због тога што нам требају одређена занимања. Код нас може доћи човјек и из Њемачке да ради, ако хоће, али ми нисмо дужни да расписујемо оглас. Нека запамте ови, који питају, да се нико не прима без мог знања, баш нико. Од ниско квалификованих, до високо квалификованих кадрова и обавља се тестирање пријављених кандидата, прије него што ступе у радни однос. Од разговора са психологом, до љекара, који на крају дају увјерење, да ли је радно способан да обавља посао, на који се пријавио.

ПИТАЊЕ: Иако имамо нашу пекару, често се зна десити, да у поподневним сатима, у Робној кући, не можемо купити ни килограм хљеба, док у околним радњама има, у свако доба дана и ноћи. У коме је проблем?

ОДГОВОР: Проблем је у томе што, када се, раније, правило више хљеба и пецива, оно је остајало и Робна кућа то врати „Милексуˮ. Шта да ради с тим? Али, ја не видим проблем, да ако нема хљеба у Робној, зашто се не оде у пекару, која је ту јако близу и купи се хљеб, у свако доба дана и ноћи.

ПИТАЊЕ: Зашто је у Мотелу смањен попуст на храну и пиће, на 10 %?

ОДГОВОР: Урадили смо, нешто слично, као са Породилиштем. Када смо давали по 500, или 1000 марака, имали смо мање беба, а сада када смо то укинули, има их више. Слично је и са Мотелом. Када је било 25% попуста, нико није долазио да то корсити. Сада је 10 %, па да видимо, хоће ли ико, то користити.

ПИТАЊЕ: Да ли је нормално да се у Мотелу, са оноликим бројем конобара, чека на услугу и по пола сата? Част изузецима.

ОДГОВОР: То није тако. А волио бих да тај који пита, то слика, или напише и убаци у сандуче. Вјерујте ми, по појединим локалима у Београду, колико чекате да вас услуже, толико још виче чекате на наплату. Нема више ни оних старих манира. Сада вам приђу конобари и кажу: „Изволи, шта ћеш” ? Тако је.

ПИТАЊЕ: Приватни предузетници у Милићима, успјели су да у значајној мјери обезбједе своје мјесто на тржишту. Које фирме, по вашем стручном мишљењу, могу, уз „Боксит”, да дају допринос развоју Општине и запошљавању?

ОДГОВОР: Може свако, па чак и онај киоск, ако ради часно и поштено. У суштини, свијет се и развија на том малом удруженом бизнису. Све велике фирме настале су у гаражама, нпр. Апппле, Микрософт, али то је Америка. Увијек има неких нових идеја. Ми сада имамо примарну прераду дрвета и производњу намјештаја. Међутим, од дрвета се може направити још хиљаду малих производа, из ситне галантерије. Што се тиче фирми у оквиру дрвопрераде, то су : „Ламар” , „Савоx”, „Боксит”, „6.мај”, „Wооd-im-pex”, ту је и наше Шумско газдинство, које смо одвојили од Власенице, јер је десет година било у губитку, а сада ради добро и по први пут смо добили трупаца онолико, колико нам треба.



212


Ако имаш воду, земљу, сунце, све оно што сам, мало прије, навео, сматрам да није толики проблем узети и кредит и кренути у бизнис.

ПИТАЊЕ: Сектор „Саобраћај” доста запошљава младе људе, који врло брзо напуштају посао и одлазе трбухом за крухом. Због чега?

ОДГОВОР: Није то баш тако. Ми имамо довољно возача, и више понуда, него одлазака. Ко год мисли да може да заради у Европи, сретан му пут, јер неки су ишли, па су се вратили и сада се кају. Прије два дана, један возач каже да седам година ради по Италији, и да му је живот у кабини. Нек размишља, да ли је то живот? А с друге стране, овдје може мало мање да заради, али ће моћи породицу да виђа. Нека мало, сви који одлазе, размисле о томе.

ПИТАЊЕ: У Робној кући често организујете велике попусте и акције. Да ли је то знак да продаја иде лошије, па на тај начин желите да привучете што више купаца?

ОДГОВОР: Све велике компаније у свијету, врше попусте на одређене артикле. Прошетајте се само до Београда, па ћете видјети наслов „Сале”, што значи попуст. Додуше они се пишу погрешно, јер ако је попуст 50 %, онда не треба да пише минус 50 %. Тај који даје попуст, такође зарађује. Има роба, гдје је маржа велика. Постоји и једна јеврејска изрека : „Мала зарада, велики промет, велика зарада”. Ја инсистирам на малим маржама, а већем промету. Шта то значи? Већи промет, већи и приход. То је сада мало шира прича. Робна кућа ради добро и радиће.

ПИТАЊЕ: Они, који су уградили систем ауто-гаса, у бокситовом Ауто сервису, хвале висок квалитет и повољне цијене. Када то слушате неминовно се запитате, да ли је тај систем толико сигуран и да ли сте заиста толико бољи, у односу на конкуренцију?

ОДГОВОР: Тај који је поставио питање, већ зна и одговор. Ми нисмо имали ниједан инцидент, а тај систем уграђујемо већ 15 година. Уграђујемо по лиценци најпознатије свјетске компаније и увозимо репро материјал, који је атестиран, са запада. То раде наши стручни људи и не по великој цијени. Запослени могу уградити тај систем и на кредит.

ПИТАЊЕ: Каква је заинтересованост људи за куповину станова и гаража, на новој локацији?

ОДГОВОР: Остало је још јако мало станова и гаража, а сада када крену радови на крову и остали завршни радови, потражња за њима, ће бити још већа.

ПИТАЊЕ: Зашто „Боксит” не сагради неки већи простор, који би могао да послужи у сврху обиљежавања прослава, банкета и свадби? Познато је да Мотел не може удовољити организацијом, поготову у зимском периоду.



213


ОДГОВОР: Ми нисмо шатра. Таквих има по Братунцу и Зворнику. Људи воле такав амбијент, гдје музика пробија бубне опне, гдје се пије, скаче. Мотел је погодан за све. Ја не мислим да је свадба успјела, ако је било 500 гостију. Ја сам правио за сина свадбу, на којој је било 80 људи, а могао сам и 800 да позовем, али не сматрам, да сам погријешио. Искрено, ово код нас је постало један примитивизам и такмичење. Ја сам имао случај, код нас, у Компанији, гдје је једна жена, која је у роду са мном, тражила финасијску помоћ у организацији свадбе за сина. Ја сам то одбио. То што ја нисам био позван на свадбу, није ни битно, али је било 700 званица. Ја сам питао људе, који имају по 800 званица, колико они познају те људе, а они су ми рекли, да ни трећину не знају. Није величина у томе, као што није ни величина фирме у броју запослених. Величина је у добрим платама, инвестицијама, доброј заштити радника, плаћању обавеза према друштву. Свадбе, на којима се не може разговарати нормално, гдје је констатно бука, и када одете кући, не знате ни са ским сте сједили за столом, јер сте превише попили, то је, вјерујте ми, превазиђено. Мотел може примити око 200 званица, у зимском периоду, а у љетном, до 600. Морам вам рећи, да су 2/3 свадби, које су организоване, биле одржане у љетњем периоду. Невјероватно! Ми смо имали случај, да су кључни функционери општине Милићи, организовали свадбе по Братунцу и Зворнику, а не код нас, и то баш у љетњем периоду. То је питање, како ти људи поимају средину, у којој живе и да ли им је стало да буде развијена и погодна за живот.

ПИТАЊЕ: Рекли сте да ћемо у вашој Робној кући моћи да купимо, како наш народ каже „од игле до локомотиве” ? Али ипак то није тако. Зашто?

ОДГОВОР: Не може тамо бити 10.000 производа. Робна кића има концепт, какав има. Магацински простор је ограничен, као и остали. Има неких мањих проблема са добављачима. Нпр. имате око 15 врста чоколада, а ја купујем само једну, црну чоколаду. Када нестане, ја чекам, као и остали, и не могу рећи да тамо немам ништа да купим. Игала има, а локомотиву ћемо ускоро, поставити овдје, у нашем Парку.

ПИТАЊЕ: Који кадрови недостају Компанији „Бокситˮ и у ком сектору образовани, млади људи, имају највеће шансе?

ОДГОВОР: Нама требају људи, који хоће и знају да раде, који желе да науче шта да раде и да се не устручавају да питају, уколико нешто не знају. Такви нам људи требају, али на жалост, таквих нема. Што се тиче образованих, углавном су то технички кадрови. Има једна хипер продукција кадрова друштвених наука, права и економије. Њих има превише на Бироу, школују се неки кадрови, попут географије, историје, дифоваца, који ни за стотину година неће наћи посао. Они су потреба професора, да би могли тамо да раде, а не зато што је то потреба друштва. Ја већ дужи низ година, размишљам да овдје направим један мало озбиљнији Развојни центар и то сам предлагао раније и Додику, када је био Предсједник Владе и онда када је продат Телеком, нудио сам и простор и плату, за једно 50 младих људи, који би сагледали све наше ресурсе, које посједујемо и онда да кренемо са одређеним програмима и пројектима. Али, то се није остварило.



214


Међутим, није за очекивати да можемо и добити тај кадар. Већина младих људи одавде, која је отишла да студира електротехику, математику, информационе технологије, добили су посао, а да нису ни завршили факултете, и остали су тамо да раде. Објективно, те плате, које они примају, нису толико ни веће, него што су код нас, али они радије остају тамо. Има појединаца па се и врате и надам се да ће тога бити више. Ја срећем те наше младе људе. Баш сам недавно срео двојицу, који су завршили техничке факултете и питам их шта радите? Па, ето, волонтирамо, и мало по кафићима. Хоћете ли да се вратите код нас? Не, нећемо. Шта да вам кажем? Ту перспективе нема.

ПИТАЊЕ: Као и у свим здравственим установама, па тако и у нашем Медицинском центру, се наплаћује провизија, која није толико велика, па опет многи коментаришу ту законску обавезу. С друге стране коментарише се ваше обећање радницима, да ће имати бесплатно лијечење, па и њима наплаћујете услуге. Има ли мјеста оваквим коментарима?

ОДГОВОР: Нема. Запослени у „Бокситуˮ, добија колико заради. Оно што смо обезбједили у нашем Центру, то нема ни Бања Лука, ни Сарајево, ни Невесиње, нити било која друга здравствена установа у Српској и то не причам ја, него други људи, какве ми кадрове имамо. Сада, када том професору, доктору, треба да одете на преглед, вама је скупа та услуга. Шта има прече од здравља? Када ми се ауто поквари и одем код мајсотора не питам за цијену, колико ће поправка коштати? Платим за квар, па био он 50, 70, или 100 марака. А када требам доктора да платим, скупо ми је и 5 марака. Одем у кафану, попијем десет пива и то платим. Људи треба да схвате, да се то мора плаћати. Бесплатног здравства нема ни на Западу. Шта мисле ови наши, који раде по Њемачкој? Како ће се лијечити, када их заболи нешто? У каналу ће бити. Овдје је феноменално. Не морате да идете ни за Београд, а знамо, колико је тешко добити здравствену услугу тамо. Вама овдје људи долазе, најпознатији стручњаци, на ноге, па то нема нигдје. Професорима Кошутићу и Радевићу су нудили да раде у Бања Луци, али ниједан није хтио да иде. И то нашим људима смета. Наш човјек неће до Болнице да оде пјешке, него узме кола, дође и паркира се испред Болнице, и онда прави проблеме другима. О томе се ради. Тамо ћемо ставити одређене маркере, па неће моћи свако да уђе. Стаћемо и томе у крај. Биће и рампа, ако треба. Прво, треба схватити да уз овакву болничку установу, какву ми имамо, а нарочито током операције, или порођаја, треба да буде мир, тишина, а људи напољу галаме, праве проблеме. Какав је то начин? Неће да макну, нити да протегну ноге. Нема основа за такво понашање. У Милићима нико није дорастао томе, да му се тетоши. Апсолутно нико.

ПИТАЊЕ: Познато је да увијек имате свој став о одређеној проблематици, критикујете локалне власти, сугеришете. Конкретно, што им у задње вријеме замјерате?

ОДГОВОР: Ја сам о томе већ говорио. Више рада, одговорности, динамике. Потребу да изађу из канцеларије и да се мало прошетају.



215


Какав је то Начелник, који се 20 година није прошетао Милићима? Ја ћу прије него што крене реконструкција локалних, сеоских путева, обићи сваки макадам, лично. Мени кажу да то одређује Комисија, шта ће бити асфалтирано. Неће бити тако. Одређиваће онај, који даје новац, за те сврхе. Један од кључних људи тамо каже: „Мене Милићи не интересују. Моја породица је у Београду, после радног времена ја одем својој кући и једино, што ми смета, јесте што имам малу плату, и срамота ме је због тога.ˮ Онда му ја кажем: „Поднеси оставку.ˮ Али, он то не жели. Када сам ја покренуо акцију за уклањање огрева, са зелених површина у Милићима, сви су били зачуђени, али на срећу, грађани Милића су то подржали, исто као и за веш. Они су се само повукли и рекли : „Пусти ти њега, нека се он бави с тим, што бисмо се ми петљалиˮ. Ето, то су они.

ПИТАЊЕ: Сви смо били поносни и срећни када је Ваш дугогодишњи сарадник, Радован Вишковић, именован за Предсједника Владе Републике Српске. По Вашој процјени, колико ће Милићи имати користи од тога?

ОДГОВОР: Већ имају. Корист је сама чињеница, да из источног дијела, једног малог мјеста, неко постане Предсједник Владе једне државе, јер то је најодговорнија извршна функција. Ми смо изњедрили људе, који могу бити тако нешто и то је величина „Бокситаˮ. Данас, по свијету, има на стотине људи, који су изникли из „Бокситаˮ. Направили су велике фирме, неки су професори, наставници, доктори, до ево Предсједника Владе. То је из Милића, из „Бокситаˮ. Не мислим ја, и није ми ни крај памети да ћу ја Радовану рећи : „Слушај, уради то!ˮ Ја сам му рекао, да ја, од њега, нећу тражити ништа посебно, само оно што нама припада. Уколико може да нам помогне, да приведемо крају овај пројекат око комуналне инфраструктуре, било би добро, али ништа друго, мање, или више него другима. Видјели сте, неки дан, Предсједница Републике каже, да је у Зворник уложено око 130 милиона, а у Милиће, за ових протеклих двадесет година, око 14 милиона. Ја очекујем да ће, прије свега, ако уради ово, што се тиче путне инфраструктуре, у источном дијелу, и систем хидроелектрана, као и ово што је направио са „Батаганомˮ, урадити много. Све то је захваљујући њему.

ПИТАЊЕ: Хвалите „Дрина осигурањеˮ на сва уста, како је то водећа осигуравајућа кућа не само у Републици Српској, већ и у БиХ. Зашто онда она Ваша скорашња инструкција везана за „Дринуˮ? Је л` треба Ви да им обезбеђујете клијенте и посао?

ОДГОВОР: Овај човјек није здрав. Он не разумије ништа. Ми смо један систем, који је повезан и у власничкој структури. То је сасвим логично. Шта ја сада требам да радим, са неком фирмом, која оде и осигура се код „Нешковићаˮ. То није логично. Дакле, ја сада требам да купујем храну и пиће од неке фирме, а тај снабдјевач умјесто да дође у Мотел, оде код другог и једе. То је бесмислено. Нама је стало да „Дрина осигурањеˮ послује добро, а Компанија „Бокситˮ има и дивиденде, које нису мале. Сада ћемо у четвртак имати и Скупштину акционара.



216


ПИТАЊЕ: Да ли млади, квалификовани људи, који одраде приправнички стаж у Вашој Компанији, могу да рачунају на сигуран посао у „Бокситуˮ?

ОДГОВОР: Зависи. Један број дође и одради привранички стаж и оде, јер нема намјеру овдје да остаје. Ми сада имамо три доктора, која одрађују приправнички код нас, дали смо им шансу. Имам информацију да се добро сналазе и да раде, а имају од кога и да науче. Када ви од њих чујете, да они у нашем Медицинском центру и Болници, већину ствари први пут виде, од опреме, до одређених здравствених третмана, иако су завршили Медицински факултет у Фочи, онда је то доказ, колико смо ми напредовали. Разумијете? Да ли ће они остати, видјећемо, али када примамо приправника, онда ми обично водимо рачуна да нам тај и остане. Нећемо сигурно радити оно што је радио министар Џомбић, када је као Предсједник Владе, примио 50 приправника економиста, од којих је 90 % завршило приватне факултете, или купило дипломе. Нико од њих није добио отказ, сви су остали да раде.

ПИТАЊЕ: Да ли има нових биљака у Вашој ботаничкој башти и да ли сте настанили неке птице, као што сте говорили?

ОДГОВОР: Има 136, а комплекс, у комплету, броји преко 240 стабала. Од тог броја, има око 70 врста. Морам вам рећи да птице саме долазе, има их пуно.

ПИТАЊЕ: Зашто сте укинули Трку ветерана ?

ОДГОВОР: Нема ветерана.

ПИТАЊЕ: У посљедње вријеме не џогирате по Милићима. Да ли сте промјенили мјесто за вјежбање?

ОДГОВОР: Џогираћу вечерас. Ја имам потребу да трчим, али се плашим да ћу набити комплекс овим Милићанима, који су млађи по десет, или двадесет година, и који имају проблем да шетају. Имају висок крвни притисак, холестерол, проблеме са кичмом, једу, не крећу се.

ПИТАЊЕ: Прошли пут сте рекли да увијек нешто пишете, па да ли је при крају то писање?

ОДГОВОР: Увијек нешто пишем. Нема краја, а када дође крај, онда је крај.

ПИТАЊЕ: И ево након стотину одговорених питања, има ли нешто што нисте рекли, а хтјели сте?

ОДГОВОР: Ја бих грађанима поручио : „Бери гљива, око својих њиваˮ. Има пјесма, од Алексе Шантића, која је после Првог свјетског рата, била посвећена исељавању Муслимана.



217


Остајте овдје ! .... Сунце туђег небаНеће вас гријат, ко што ово грије;грки су у Европи залогаји хљебаГдје свога нема и гдје брата није.

Нађу се многи, од њих, у незгодној ситуацији. У једној просторији њих спава око петнаест. Не дај Боже, да се разболе. Овдје има посла, за оног ко хоће да ради. Ми смо се неколико пута обраћали Бироу, па чак и за НК раднике, али их нема. Примали смо појединце, који су били мало „скренулиˮ у животу, да их кроз рад вратимо на прави пут. Ко хоће да ради, у Милићима има посла. Ако неко има неку пословну идеју, шта би хтио да ради и шта да производи и шта му је циљ и план, нека ми се слободно обрати.



218


Интервју дат за портал Бањалука.нет04.04.2019. године

РАЈКО ДУКИЋ О „БАТАГОНУ”: Битно је да „Бирач” буде ријешен и да сав систем ради

Иако су формално-правно три различита привредна субјекта, компаније „Алуминаˮ, „Бирачˮ и „Бокситˮ представљају један пословни систем.

Велика пажња јавности око процеса преузимања потраживања Републике Српске и других јавних институција у стечајном поступку „Бирчаˮ за који је највеће интересовање показала швајцарска компанија „Батагонˮ не престаје већ неколико мјесеци.

Због посљедица које лоше пословање једне од ове три компаније може произвести на остале двије са овог простора, пословање „Бирчаˮ након окончања стечајног поступка у великој мјери утиче и на дешавања у компанији „Бокситˮ из Милића.

Рајко Дукић, предсједник ове компаније сматра да се са ријешавањем питања компаније „Бирачˮ требало да почне одавно, те да актуелна дешавања у великој мјери отежавају пословање и развој компанија „Алуминаˮ и „Бокситˮ.

„Тај проблем имовинско-правних односа у фабрици „Бирачˮ је актуелан већ неколико година. Фабрика је у стечају, а самим тим и ћеркама-фирмама које послују у саставу фабрике отежава пословање и развој, јер фабрика извози робу у цијели свијет и то што је у стечају може бити проблем. Требало је то питање ријешавати одавно. Да би се ријешило питање стечаја треба ријешити питање дуговања, односно потраживања, која износе око 43 милиона и то није ништа спорно, ко је то хтио да купи, могао је и раније да купи. Биле су ту разне понуде, можда и боље од ове, али не бих ја сад о томе. Закључак је донијела Влада у техничком мандату, значи дан или два прије него што је формирана нова Влада, а да ли је то спорно није, не бих коментарисао. У сваком случају треба кренути да са процесом да се фабрика изведе из стечаја.”- рекао је Рајко Дукић, предсједник компаније „Боксит” за бањалука.нет

Да ли су се јављали проблем везани са сарадњу са компанијом „Алумина”, са којима имате потписан петогодишњи уговор?

„Ми немамо са фабриком никаквих проблема, напротив уназад неколико година та сарадња је добра. То што се воде неки процеси нас баш и не дотиче, ми имамо петогодишни уговор, имамо годишње уговоре, покривени смо мјеницама , радимо. Они уредно извршавају своје обавезе, ми такође своје.

Иако је било проблема са временским неприликама у првом кварталу, испоручили смо им и нешто више руде. У суштини, ми са Алумином до сада нисмо имали никаквих проблема.”

Међу закључцима Владе, који су донесени на сједници 14. децембра 2018. године је и захтјевање од будућег купца потраживања одобравање коришћења кредитних средстава за изградњу брзе цесте Зворник – Милићи – Власеница - Хан Пјесак – Соколац - Источно Сарајево у износу од 100 милиона евра.



219


„Концепт изградње саобраћајница у Републици Српској које укључују изградњу ауто-пута и брзе цесте је био премегаломански и имао је за циљ да се одређене групе или одређени људи у томе свему нађу јер ако је некад давно планирано да се изгради 340 км ауто-путева у источноме дијелу није планиран ни километер. Поставља се питање: Зашто је то тако? Ја лично сматрам да нам ауто-путеви нису требали нити да нам требају, немамо ми роба нити народа који би се кретао њима. Ја сам прије свега за то да се Бања Лука повеже са Београдом, не преко Хрватске, него директно преко Добоја и Бијељине, дакле централ-источним дијелом Републике Српске.”- рекао је Дукић и додао да је сада приоритет издрадња 400 км брзе цесте Бијељина - Требиње, са посебним акцентом на дионициму Зворник - Милићи, куда иде највећи дио терете и Фоча - Тјентиште.

„Приоритет над приоритетима је изградња брзе цесте од Бијељине до Требиња и она не подразумијева изградњу цесте како је са тога тахничког аспекта предвиђено, по двије траке са сваке стране, зауставне траке итд. Моја идеја и моје мишљење јесте да треба репарирати постојеће цесте, конкретно што се тиче источнога дијела који је потпуно запостављен у сваком погледу. Ту је 80% природних ресурса као што су шуме, руде, хидропотенцијали, плодно земљиште. Поред оваквих ресурса у источни дио се не улаже ништа. „Боксит” је прошле године само по основу потрошње горива дао за путеве 3,5 милиона КМ, а не могу рупе да се закрпе. Изградња брзе цесте од Зворника до Истичног Сарајева је реална и она ће се градити. Мислим да ће се градити на овај или на онај начин. Исто тако требало би се се радити на реконструкцији постојећих цести, на санирању критичних дионица, а за то не требају велике паре само треба добра воља”

Из кругова опозиционарских политичких партија у протеклом периоду јавиле су се сумње везане за власника „Батагонаˮ, због чега су се из ова швајцарске компаније и оглашавали.

„Ја сам имао прилику да упознам власника компаније „Батагон”. Био сам на састанку када су били и други понуђачи. Не бих коментарисао зашто је изабран он, зашто не неко други. То је ствар Владе, па нека поставе њима то питање. Неке ствари нису биле транспарентне. У два три наврата сам разговарао са господином Матићем у Београду и Зворнику и нисам имао неких проблема током тих разговора. Нисам улазио у нека питања, ко је он шта је он, нити чије су паре, то није ни пристојно.

Ја тиме не желим да се бавим, кога интересује нека се он бави, на крају имају и надлежни органи па нека се они баве. У сваком случају и да су неке паре које су однешене са ових простора, добро је да се враћају без обзира чије су, јер много је тих пара однешено са наших простора које се никада неће вратити.ˮ



220


Интервју дат за Радио „Бирач”12.06.2019. године

ПИТАЊЕ: Након 5 мјесеци пословања, у јубиларној години, која је најављена да ће бити најуспјешнија, од оснивања Компаније, прије 60 године, какви су остварени резултати, у односу на План, за ову годину?

ОДГОВОР: Искрено, резултати нису онакви, какве смо очекивали, али није ни толико лоше. Ми пратимо резултате сваки дан, колико радимо, колико смо квалитетни, које имамо проблеме, мјесечно и збирно свакако. Ја сам, данас, добио збирни податак за протеклих пет мјесеци. Већ сам рекао да резултати, за ових пет мјесеци, нису онакви, какве смо планирали, али има разлога зашто су такви, јер је у питању виша сила. Нама је доминантан Сектор „Рударство”, а тамо смо имали проблеме, какве ја не памтим, од како радим у Компанији „Боксит”, а радим 52 године. Ми смо само, четири и по мјесеца, имали кишу, а то нам је поскупило производњу и нанијело штете, које су за, протеклих пет мјесеци, достигле износ од око 3 милиона марака и то по два основа. Прво смо имали око 100 хиљада кубика наплава, које смо морали извући и откопати, а то је трошак. Друго, те наплаве праве и онечишћење руде, наносе штете, као што је квалитет руде, па смо тако, за протекла четири и по мјесеца, платили пенала око 1 милион марака. Дио проблема био је у Подземној експлоатацији „Браћан”. Тамо је смањен обим производње, зато што немамо довољан број запослених, и не можемо да формирамо четверобригадни систем. С друге стране, имали смо кварове на машинама, али сада је све то санирано. Ови лијепи дани, дају нам могућност да се све доведе у ред. Ако вам кажем да смо некада, у љетњим мјесецима, када није било ових временских непогода, давали откривке за мјесец дана, колико сада дајемо за три мјесеца, то вам онда све говори. Сви остали сектори радили су солидно. У сектору „Фабрика намјештаја и масивних плоча” имамо повећање вриједности обима производње, то јест извоза. Кренули смо са извозом одређених дрвних сортимената, који не иду на Запад, него се извозе у Дубаи и Кину. Искрено, још увијек смо мало испод зелене гране, како ја то имам обичај рећи, али ја очекујем, да ће и овај Сектор, врло брзо, радити опет профитабилно. И тамо имамо одређених проблема, као што је недовољан број квалификоване радне снаге. Људи су завршили нешто друго, ми их обучавамо, треба да прође вријеме да се навикну на амбијент у којем раде, а камоли за рад на савременим машинама. Ови други сектори „Машинство и електроодржавање”, „Грађевинарство”, „Производња хране”, „Угоститељство и туризам”, као и „Саобраћај”, радили су добро и по Плану. Ја очекујем да ћемо ми, у наредних седам мјесеци, постићи онај резултат, који смо и планирали.

ПИТАЊЕ: Да ли и због чега планирате окончати производњу руде боксита, путем површинске експлоатације, након 60 година?

ОДГОВОР: Руда боксита је једно природно стање. Почело се радити 1959. године, на коповима, гдје практично и није било отркивке, да би се негдје око 70-их година, набавила механизација за скидање окривке, која је била врло минимална. Онда смо дошли у ситуацију, да на копу „Подбраћан”, који ради око 40 годиина,



221


скидамо по шест, или седам кубика откривке, да би се дошло до тоне руде. Постоји тзв. гранични коефицијент, до кога се може ићи, а он није само везан за геомеханику и геоморфологију и техничке параматре, него је везан за економске факторе. Тако да смо ми, на овим површинским лежиштима, завршили са откопавањем. У протеклих 60 година радило се на двадесетак копова (Шумарница, Костури, Крунићи, Јасици, Грабици, Илићи, Браћан, Палеж, Потоци, Гуњаци, Назда, Локве, Млакве, Црвене Стијене, Драгошница, Подбраћан...). Коп „Подбраћан” ће до крај јуна доћи у фазу, када се завршава експлоатација, површинским путем. У односу на прва пројектна рјешења, која су била 1974. године, коп је касније, током три фазе, продубљен за 100 метара. Ми смо, на основу искуства и знања и помоћи других људи, дошли у позицију да, повећавајући завршни угао косине и пратећи одређене геоморфолошке структуре, повећамо тај завршни угао и идемо у продубљавање копа, који је данас испод нивоа ријеке Јадар. Тако да смо откопали додатно око 11 милиона тона боксита, који није био предвиђен, пројектним рјешењима, које је радио, некада чувени, Институт у Тузли. Ова рјешења смо ми радили интерно. Оно што је битно, јесте да смо добили око 2 милиона тона квалитетне руде, коју смо могли изгубити, да смо примјенили други систем експлоатације и не постоји више могућност да се на коповима иде на дубље захвате. Јер, уколико бисмо сада поново кренули са продубљавањем, коефицијент откривке би се повећавао на 25 тона по једној тони руде. Не треба бити писмен, да би се схватило шта то значи. Треба то избушити, утоварити и извести и то је један разлог. Дакле, немамо више техничко-технолошких услова и потребе да радимо на добијању руде површинским путем. Други разлог, који је јако битан, јесте то, да нам је експолатација руде подземним путем много јефтинија. Сада ћу вам то и образложити. Рекао сам да смо ми, за ова четири и по мјесеца, врло мало радили, због веменских неприлика, јер на копу се може радити само када је лијепо вријеме. Знало се прекидати са пословима и по десет пута, када крену кише, а није добро ни када је превише топло. Сметају наравно и снијег и мразеви, тако да смо ограничени само на лијепо вријеме. Међутим, тамо је ангажована и скупа механизација, као што су булдозери, бушаћи агрегати, багери и камиони, који троше огромне количине горива. Због падавина и заводњености мијењају се геомеханичка стања у материјалу што доводи до појаве клизишта која, не само да угрожавају бебједност рада, него и доводе до повећања трошкова откривке. У подземној експлоатацији тога нема. Води се рачуна о свему и ангажован је мањи број машина. Навешћу вам једам примјер. На „Подбраћану” данас ради, када узмемо у обзир и машине и камионе, што наше, што од подизвођача, укупно око 50 јединица, углавном већих машина. Ми ћемо са тог копа дати око 250 хиљада тона руде. У јами „Браћан” ради око 6 машина и 40 људи, а даћемо око 100 хиљада тона руде.

Рачунице говоре да нам је, за протекла четири и по мјесеца, производна цијена на „Подбраћану” скупља него продајна, она чак прелази и продајну цијену у Зворнику, и креће се око 70 КМ. Производна цијена, за прошлу годину, у подземној експоатацији је била 41 КМ. Производња је много јефтинија и са мање средстава се може добити, оно што ми желимо. Једино је проблем у повећаном коефицијенту неискориштења. Дакле, нема више руде, која би се могла копати површинским путем. На копу „Подбраћан” сада радимо нову концепцију.



222


Направићемо плато, на којем ће бити смјештено око 20 објеката, за одређене потребе, попут управе, радионице, купатила, лампаре, енергетских блокова. Све то треба да обезбиједи да се експлоатација руде на лежишту, на којем је остало, одвија у наредних 20 година, а на годишњем нивоу производи до 250 хиљада тона квалитетног боксита. Рачунице говоре, да нас та производња неће коштати више од 40 КМ. На примјер, у Никшићу, у подземној експлоатацији, раде Турци и Пољаци. Они раде од 16 до 19 евра, то би било око 36 марака, са својом радном снагом и механизацијом, обављају ископ руде. Тамо су услови за рад неповољнији. Рачунамо да ћемо, са подземном експлоатацијом, много боље профитирати. Уколико то временски услови дозволе, ми ћемо до краја јуна завршити са откопавањем оног дијела, који је остао, извожењем блата, којег има око 50 хиљада кубика и онда ћемо откопати око 150 хиљада тона руде, коју ћемо извести напоље. Док траје продаја и одвоз те руде, према купцу, ми ћемо обавити припреме. Већ смо данас уплатили за одређене машине, које треба да дођу и да раде на том нашем објекту. Рударска производња се наставља и ја бих био сретан да доживим крај, те призводње, али то ће ипак трајати мало дуже. Проблеми се могу јавити по питању радне снаге, али о томе ћу касније говорити.

ПИТАЊЕ: Планирано је отварање два значајна објекта, у оквиру инвестиција за ову годину. Да ли њихова изградња иде по плану и да ли ће бити испоштовани предвиђени рокови?

ОДГОВОР: Фабрика за сушење и мљевење хидрата је завршена. Она је већ у пробној производњи, из Кине још увијек чекамо неке дијелове. Она већ, од идуће недјеље, почиње и да ради. Ушли смо у План, за овај мјесец, са неких хиљаду и по тона, да испоручимо тржишту сушеног мљевеног хидрата. Договорили смо се са Фабриком у Зворнику како да обављамо продају, преко њихове продајне мреже, коју они имају по свијету и Европи. Просто речено, ми њима дајемо руду, они производе хидрат, који нама дају. Ми га сушимо и мељемо, враћамо га њима, јер га они даље продају. Они узимају неку малу провизију а разлика иде нама. Када Фабрика буде радила пуним капацитетом, а нема разлога да тако и не буде, око 40 хиљада тона сушеног хидрата биће произведено. Имајући у виду садашње цијене, приход би требао бити од 15 до 18 милиона, те мале Фабрике, коју ја називам „Мали џин”. Запослено је око 12 људи, што значи да ће приход, по запосленом, бити око 1,5 милион марака. То би требао бити изразито профитабилан објекат, у којем се налази савремена опрема, увезена из Кине. По први пут користимо природни гас, који смо обезбиједили из Зворника, и довози се специјалним возилима. Набијен је у специјалне боце, у којима се пакује, имамо подстаницу, у којој га ми пакујемо, а онда иде даље. Око милион кубика гаса на годишњем нивоу ми бисмо требали трошити.

Поред тога, што ће га користити Фабрика, о којој говорим, користиће га и Картонажа, а биће у употреби и за гријање у Лукић Пољу. То нам је двоструко јефтиније од кориштења ТНГ-а, или неког другог енергента. Фабрика је завршена и она ће званично бити пуштена 20. јула, али она већ од идуће недјеље почиње радити.



223


Што се тиче пословно- стамбеног објекта, код Мотела, можда на први поглед изгледа да тамо још увијек има пуно посла, али 90 % унутрашњих радова је завршено, од молерских до керамичарских, и нема никаквих проблема да они, који су купили станове, кључеве добију 20. јула.

ПИТАЊЕ: Колико је Компанија инвестирала за ових протеклих 5 мјесеци и гдје је стављен акценат у погледу инвестиција?

ОДГОВОР: За пет мјесеци смо инвестирали око 5 милиона марака. Пола су властита средства, а за остатак смо узели кредите, прије свега за Фабрику, коју сам спомињао. Највише смо и уложили у ова два објекта. Уложено је нешто и у ове друге секторе, „Фабрика намјештаја и масивних плоча”, „Саобраћај” и „Рударство”, али доминатно је уложено у ова два објекта. До краја године планирамо приближно толика улагања. Основна улагања ће бити у Сектору „Саобраћај”, за који смо већ уговорили 10 возила, 5 Сканиа и 5 Мерцедеса, са прикључним возилима и све то скупа кошта 3 милиона марака. Оно што је јако битно, јесте то, да све иде преко лизинга, тако да не морамо да дајемо никакве хипотеке и гаранције, а лизинг куће су нам дале камате, које нема нико, 2,4 %. Буквално се утркују ко ће са нама да сарађује. Прикључна возила су уговорена и то све треба да буде на располагању до септембра. Радимо на томе да запослимо и возаче, јер не желимо да нам се деси да немамо возаче, а возила стигла. Имамо рјешење и за то. Друго највеће улагање је „Фарма кока носиља”, гдје ћемо на јесен једно јато иселити, а друго уселити. Само да кажем да смо и у сектор „Поризводња хране” уложили око 800 хиљада марака. Значајна улагања ће до краја године бити и у сектор „Рударство”. Већ смо уплатитли за машине, које нам требају стићи из Шведске и Кине. Дакле, оно што смо уложили и што планирамо да уложимо, до краја године, достиће износ од 10 милиона марака.

ПИТАЊЕ: Да ли су проширење обима производње и услуга, као и инвестициона улагања, довели до повећања броја запослених и колико је нових лица примљено, за посљедњих 5 мјесеци?

ОДГОВОР: Закључно с јучерашњим даном, од почетка године је примљено 138 лица, разних профила. Најавише је примљено у секторима „Саобраћај”, „Грађевинарство“, „Машинство”, али и у друге секторе. Од тога је примљено око 15 факултетски образованих људи, како би обавили приправнички стаж, али је такође примљено и пуно мајстора. Примљен је одређен број и у „Фабрици намјештаја и масивних плоча”, тако да бројка, од 138 запослених лица, није мала ствар.

ПИТАЊЕ: Након значајних улагања у Фабрику намјештаја и масивних плоча и комплетирања производње отварањем погона за пелет, набавком млинова и других машина, има ли Фабрика проблема са производњом и пласманом робе?

ОДГОВОР: Доста је уложено у Фабрику, од самог почетка. Купљене су нове машине, направљени савремени објекти, сушаре, купљена је опрема за пелет, ових дана је купљена и додатна опрема за мљевење и дробљење, тако да се сада могу



224


комплетне палете, а не само пиљевина. Уложено је много. Највећи проблем је недостатак квалификоване радне снаге. Тамо је сада запослено око 158 лица. Стручни кадар је добар, али имамо јако мали број мајстора, који могу квалитетно и продуктивно да раде. Покушавамо да нађемо још нека лица, која имају искуства, али то иде тешко, иако смо и плате повећали. Оно што је најбитније јесте да се шири тржиште. Ми смо кренули сада и у Дубаи. Ми смо један од стратешких партнера ЈП „Шуме Републике Српске”, од недавно је тај Уговор потписан на пет година. Врло је мало компанија, које се баве дрвопрерадом и које имају тај статус. Ми смо добили довољне количине, колико нам треба, а то је око 10 хиљада кубика, највише од нашег Шумског газдинства и нешто из окружења. Имамо сировину, која је зановљива и од које се може правити пуно тога. Дио онога што не може у производњу, и што има неке недостатке, попут чворова на дрвету, тражи нам купац из Дубаија и ми то продајемо њима. Други елемнти који остају, продајемо их Кинезима. Морам рећи да на тим стварима имамо боље зараде, него на производњи намјештаја. Ми ћемо сигурно и у следећој години уложити одређена средства, како бисмо повећали обим производње, али желимо мало и структру да промијенимо. Оно што може бити једино проблем, понављам, јесте радна снага. Када је у питању производња пелета, то иде добро. Пелетара ради по плану и запослено је свега троје лица. Желим да кажем грађанима да користе тај пелет, било да то раде индивидуално, или организовано. Ми смо направили и рачуницу, да једна зграда, у којој има око 20 станова, површине око 50 квадрата, то је дакле 1000 квадрата, они би се могли гријати на котао од 112 КW. Уколико се узме потрошња пелета, онда се добије један невјероватан примјер, да је гријање стана по квадрату, 1,30 КМ, или стан од 50 квадрата, његово гријање кошта око 65 КМ, што је мање него кубик дрвета. Ја позивам грађане да уграде у једној згради котао на пелет и да за врло мале паре обаве реконструкцију грејне мреже, а то може да им помогне и локлана заједница. Ми чак размишљамо да набавимо те котлове и да их продајемо, онима који то хоће. Нама није проблем продаја пелета, ми данас немамо ништа на залихама. Ми би станарима давали по 300 КМ, док га ми продајемо по 340 КМ. Показало се да је гријање на пелет јефтиније, него на остале енергенте. Ја сам се данас чуо са Замјеником начелника општине Милићи, којег сам замолио да сазове састанак са предсједницима зграда етажних власника, и да им се изнесе понуда за гријање на пелет, уколико то они желе. На примјер, један двособан стан може годишње да се грије за 350 КМ, што је јако повољно. Начин гријања је чист, нема отпада, загађења. Мало сам проширио причу, али ја се надам да ће бити заинтересованих за овај састанак, сада у петак.

ПИТАЊЕ: У погледу инвестиционих улагања шта је то што је приоритетно, до краја године?

ОДГОВОР: Ја сам већ рекао. Са улагањима у „Рударство” смо кренули, улагања у „Саобраћај” завршили, аванс је уплаћен, док ћемо ново јато на Фарми уселити на јесен.

Биће ту још ситнијих инвестиција, али све скупа, требали би, до краја године, инвестирати око 5 милиона марака.



225


ПИТАЊЕ: На који начин мислите ријешити питање кадрова, који недостају Компанији, прије свега у кључним Секторима, као што је „Рударство” и вишак запослених, након затварања површинске експлоатације и мањак у подземној експлоатацији, па затим и у „Фабрици намјештаја и масивних плоча”, те у „Саобраћају” ?

ОДГОВОР: Данас је у цијелом сектору „Рударство” запослено око 135 лица. Ми смо, прије два мјесеца, укинули хомогенизацију. Руда сада иде директно, нема потребе да се губи у одвозу, чекању, или вагању и то је за неколико марака појефтинило нашу производњу. Ту је било око шест, до седам људи, вишка и они су распоређени. У површинској експлоатацији ради око 90 људи и нико од њих неће остати без посла, уколико жели да ради. Један дио мајстора, који буду били вишак, биће распоређени у неке друге секторе да раде и они су сви добро дошли, јер ће се и Гуњаци, преселити на „Подбраћан” и све ће бити много једноставније и јефтиније. Не видим никакав проблем да неко, ко је раније руковао са машинама, да ће му бити проблем да ради на машинама, које су предвиђене за рад у подземној експлоатацији. Машине су савремене, све су на даљинско управљање. Ми смо на жалост имали два случаја на „Браћану”, али то се десило због тога што нису поштоване процедуре. Тамо гдје се поштују процедуре, све је у реду, али на жалост десило се то што се десило. Плате су у рударству много веће. Видјећемо и путем огласа да обезбиједимо раднике у сектору „Рударство”. Један такав је већ данас изашао. Плата је и више него добра, 1600 КМ, за нормално радно вријеме, а ако се ради продужено примања су већа. Мислим да ће се неко и јавити. У контакту смо и са Бироима рада по Србији и Федерацији, како бисмо и тамо нашли кадрове, који су нама потребни. Имамо и понуде страних фирми, које желе ту да раде, али то би било по нас срамотно. Да нам долазе странци да раде, а толико имамо незапосленог свијета, који неће да ради. Што се тиче „Фабрике намјештаја и масивних плоча” рекао сам, да ми по броју имамо довољан број запослених, али ми немамо квалитетну радну снагу. Зато је и била моја идеја, да се у Средњошколском центру школују они кадрови, који требају привреди, а привреди Милића су најпотребнији кадрови, који раде у дрвопреради. Данас у фирмама, које се баве дрвопрерадом код нас, од „Ламара”, „Савокса”, „6. маја”, има око 450 запослених. Пођимо од тога да један број оде у пензију, тако да од 30 до 50 лица, на годишњем нивоу, треба у дрвопреради. Могли бисмо примити једно, или два, комплетна одјељења, а не, ми школујемо профиле, који никоме не требају. Оно што је жалосно, јесте да држава даје паре, дакле они који раде издвајају новац да се дјеца школују. Основно образовање је обавезно, средње није. На Западу се плаћа оно за што желиш да се школујеш, а код нас хоћу шта било, и сутра када се заврши, нема запослења. Код 80% запослених, који раде у Робној кући, Картонажи, „Фабрици намјештаја и масивних плоча“, није завршило те школе. Што се тиче сектора „Саобраћај”, рекао сам да смо поручили десет нових возила. Сви возачи, који први пут сједну за волан, ми их прво шаљемо на Рудник, да се обуче, па тек онда, када су спремни, излазе да возе на јавним путевима.

Тај систем практикујемо одавно и он се одвија добро, тако да у том сектору, нећемо имати проблема око радне снаге. У осталим секторима немамо проблема, јер је обезбјеђено доста квалитетне радне снаге. На крају то се и види, шта и како ми радимо.



226


ПИТАЊЕ: Да ли уписна политика у СШЦ „Милутин Миланковић”, у Милићима, прати потребе привреде, у нашој Општини?

ОДГОВОР: Ја мислим не довољно, али то је тако, на жалост, генерално код нас, јер потпуно имамо један изопачен систем Закона и Стратегије, што се тиче образовања. Док се не уради дугорочна Стратегија, шта друштву треба, које области, који кадрови, до онога мајстора, зидара, тесара, возача, инжењера, љекара, овако ћемо лутати. Плаћамо школовање кадрова, који сутра немају посла, иду на Биро, или вани. Милијарде ће се одлити средстава од овога народа, који је овдје остао, да ради. Ми годишње издвајамо око два милиона марака за образовање, преко пореза и доприноса, у буџет. Не финансира, дакле, буџет образовање, нити здравство, него финансирамо ми, који радимо, и логично би било да онај који даје паре, да на неки начин и утиче на то шта њему треба, који образовни профили. Али, то тако није. Препуштено је дјеци и родитељима да они бирају шта ће. То има, донекле, смисла ако плаћаш. На Западу, школуј се и студирај шта год хоћеш, али из свог џепа. Овдје држава то све плаћа, односно ми порески обвезници и онда смо сутра и без посла, и без наде. Када је СШЦ прављен, прије двадесет и нешто година, ја сам управо тада размишљао да ћемо кроз СШЦ образовати, прије свега, кадрове, па даље на факултетима, за оно што треба за привреду, не само општине Милићи, већ и Регије, јер Центар покрива мало шири простор. Дјелимично се то десило, али углавном није, јер структура, која се тамо образује, ни приближно не одговара потребама. Ја сам малоприје рекао, гимназија треба да постоји, управно-економска, нека ми неко одговори што ће у Милићима, јер стотине имамо на Бироу. Ти, који завршавају управно-економску, ако не продуже даље школовање, шта могу да раде овдје. Могу да чекају посао у Робној кући, Картонажи, Фабрици намјештаја. То су могли да раде и да нису ишли у средњу школу. Дакле, нема онога што нама треба. А приоритетно требају мајстори, прије свега металске струке, а то се иначе тражи на тржишту, требају дрвопрерађивачи. То је оно што би требало тамо, поред гимназије, да буде доминантно. Међутим, то није тако. Ја сам, прошле године, доставио опширније мишљење, како мислим да треба организовати СШЦ, у смислу образовања, који су то профили. Када се тиче неких заната, дрвопрераде, машинства, стоји у томе да би свима, који упишу, дали стипендије, прва година 100 марака, друга 150, да би обезбиједили бесплатан превоз, бесплатне уџбенике, књиге и остало све што треба, и обезбиједили би им праксу, коју имају у току године, с тим што би, на примјер, љети, ако желе да раде имали по 20 марака дневно. Дакле, нешто што не нуди нико. Обезбиједили смо им и да обиђу наше фабрике по Милићима, и сад је прича - неће родитељи. А када би родитељима рекао изволи па плати школовање свога дјетета, онда би се поставило питање да ли би се родитељи питали. Мени је савршено свеједно, хоће ли неко ићи овдје, или не. Овдје је изашло из средње школе преко хиљаду људи.

Од оних, који су завршили факултете, неколико се вратило, остали нису. То је њихово право, али вјерујте, док се год не направи озбиљна реформа образовања, узалуд трошимо паре, узалуд образујемо кадрове, који никоме не требају и то је исто као робе да производите па слажете у неки магацин и временом и те робе нису ни за шта. Дакле, овдје треба школовати оно што треба.



227


А шта треба у Милићима конкретно? Дрво је зановљив ресурс, од њега се могу правити хиљаде производа, а данас су Милићи центар дрвопрерађивачке индустрије и на срећу, све фирме, које се баве тиме раде добро. „Савокс”, „Ламар”, „6. мај”, „Боксит”... Развијаће се нови производи, повећаваће се потреба за тим кадром. Дакле, то треба. Металски комплекс. Ми можемо да радимо послове и овдје и на страни, грађевински такође радници. Али, овдје, нажалост тога нема. Зато позивам да о томе размисле они, који још нису одлучили, или одлучују да се упишу ових дана, када је, колико знам, упис. Мислим лично да није ни школа довољно порадила на томе, ни једна, ни друга. Није се поразговарало са дјецом. По први пут ја сам добио од директора Основне школе једно писмо, гдје он моли да дјеца обиђу наше погоне и да виде те фабрике и то је у сваком случају за похвалу. И они су обишли, ја сам имао с њима и разговор. Нисам ни послије тога баш стекао утисак да су посебно заинтересовани за тај посао. Све то негдје лебди горе, што кажу глава у небесима. СШЦ је, по мени, без адекватне сарадње са привредом Милића кренуоли су у неке своје трансформације. Мислим да су се више руководили тиме шта са неколико професора, који би можда изгубили посао, па није ни битно да ли ће генерације бити осакаћене, да ли ће завршити неку школу, која никоме и ничему не треба. Ја сам малоприје рекао, управно-економска, или некаква банкарска школа, шта са тим. У Милићима има пет службеника, који раде у банкама, а 450 ради у дрвопреради, па шта нам треба овдје. То је фантастичан посао. Ови занати, који овдје треба да се школују, они су таквог карактера да ти, који заврше, могу сутра да буду добри мајстори и у свом приватном бизнису. Сваки од тих добрих столара, могу да развију свој бизнис, сваки од добрих мајстора у металском комплексу, могу такође да развију свој бизнис и да сутра буде слободан и независан као предузимач. Али, нажалост, то није тако. Ја не знам шта ће бити ових дана са уписом, али, искрено речено, нека ти родитељи мени не шаљу поруке које-какве, јер савршено ми је свеједно шта ће уписати. Али, Компанија "Боксит" неће дати ни једну марку убудуће. Ми смо дали милионе за школе. И Основну школу ми смо градили, и СШЦ, све садржаје ми смо градили. Радили смо зато да нам се то врати. То се, нажалост, не враћа. Нећемо дати ни једну марку ни за превоз, ни за књиге, ни за уџбенике, на за шта, апсолутно. Никоме ни за шта. Стотине хиљада марака смо дали, награда средњошколцима и ученицима. Ни један није дошао у Компанију, нити је питао шта би било интересантно да упише да студира, нити је по завршетку студија дошао да се врати, да каже ја имам неку бар моралну обавезу да вам се јавим, хвала вам. То се не дешава. Али зато ме убише које-какви захтјеви, завршили студије, који никоме не требају. Данас овдје има правника и економиста, дифоваца, 50, 100 на Бироу. Али зато, кад смо расписали оглас за технички кадар и инжењере, тога нема.

ПИТАЊЕ: Каква је сарадња са Фабриком „Алумина” из Зворника и да ли имате нове послове са њима?

ОДГОВОР: Сарадња са Фабриком је одлична. То је наш стратешки партнер. Имамо потписан петогодишњи Уговор, до 2023. године. Поштујемо тај Уговор и једна у друга страна. Могу да кажем чак, и у овом времену, када смо имали проблема и са квалитетом и са количинама, током зиме, они су имали разумијевања.



228


Та се сарадња проширује. Многи можда не знају да, поред тога што им испоручујемо боксит, ми смо и водећи превозници њихових роба, са неких 40 наших возила. По Европи возимо њихове робе. Ова возила, која сада набављамо, требаће нама, за превоз наших роба. Нама ће требати између 18 и 20 возила, која ће возити само наше робе, из наше Фабрике, по свијету. Дакле, вршимо превоз тих роба. Сад смо ушли у производњу хидрата, и сушеног и мљевеног. Постоји и сарадња на медицинском плану, у неким комерцијалним пословима. Дакле, сарадња са Фабриком је одлична.

ПИТАЊЕ: У Милићима се након дужег времена ради уређење улица. Какви су даљњи планови, у погледу комуналне инфраструктуре и уређења водотокова и да ли Компанија учествује у томе, као суфинансијер, или извођач радова?

ОДГОВОР: Ако ови млађи кадрови не знају, старији то памте, све што је у Милићима данас овдје, од паркова, улица, подземља, надземља, зграда, све је то "Боксит" финансирао и изградио. Логично да ми и данас то финансирамо, да ли директно, да ли индиректно. Плаћамо порезе и доприносе. Плаћамо одређене обавезе. Али, и поред тога, ми учествујемо у томе. На примјер, ако вам кажем да смо само за изградњу Кружног тока, Моста и Трга рудара скоро 800.000 марака дали, онда то довољно говори. Мислим да је, прије свега, захваљујући господину Вишковићу, то морам, прије свега да кажем, још док је био Посланик, а у посљедње вријеме поготово, покренуто пуно комуналних послова. Направљени су одређени програми и пројекти везано за уређење улица. Кренуло се, колико ја видим, да се ураде ове двије улице. Можда мало споро иде са извођачем радова, "Зворник путевима", али био је јуче један састанак и имамо обећање, да ће се то мало убрзати и оно што је јако битно, подземне су инсталација уређене. Вјероватно ће се наставити и даље, али оно што је битно овдје, а то је да се крене у реконструкцију сеоских путева, њихово асвалтирање. Наиме, ја сам прошле године, написао писмо Општини, када су они изашли са својом Стратегијом развоја, отприлике шта је то, што би било битно, а у приоритет сам ставио, да кажем, те макадамске путеве, затим уређење водотокова и уређење комуналне инфраструктуре у Милићима. Кад се тиче водотокова поред Студеног Јадра, тамо се мало стало са уређењем, зато што није рађено квалитетно. Ја лично сам, као грађанин, интервенисао и рекао, не може се тако радити. Нашао сам пројектанте и људе, који су ми дали за право. Ови из Зворника су прихватили да то исправе, уреде и мислим да ће ових дана почети тамо радови. Имају обезбјеђена средства, или ће бити додатно обезбјеђена средства, да се настави уређење Зеленог Јадра, и то од наше Фабрике до ушћа, јер намјера је да се тај дио ушћа, гдје се улијевају два Јадра посебно уреди, да то буде мјесто за излазак. Кад се тиче воде и водоснабдијевања, нема довољно воде са изворишта Николине воде. Можемо сада да дискутујемо да ли је квалитетна, или није. Она јесте квалитетна у количинама које се могу обезбиједити, јер то филтерско постројење је апсолутно у реду, међутим, када нема довољно воде убацују се и неке друге количине.

Ради се на томе да се иде на захват из поткопа, у Жутици. Горе има воде довољно да се може снабдијевати пола Зворника и када се то уради и доведе вода кроз цијеви већег профила до резервоара у Голочевини, онда ће комплетан дио, од Голочевине



229


до Жутице, бити покривен из тог водовода и мислим да ће Милићи и околина бити ријешени са водом наредних можда двадесетак, тридесетак година. Кад се тиче путне мреже снимљена је комплетна макадамска путна мрежа, или ти такозвани категорисани путеви. На подручју цијеле Општине их има двије-три стотине километара, међутим, направљен је приоритет, негдје око 36 километара, који може да се асвалтира за кредит, који је Општина добила. Био је и тендер. Завршен је и треба да се изабере банка, која ће дати три милиона. Од та три милиона, два се планирају за путеве, 200.000 мислим да је предвиђено за имовинско-правне односе, за овај тамо простор код Кружног тока и за изградњу касније објекта, а остало је за уређење улица, за водоснабдијевање и канализацију. Ја мислим да ће тај посао бити завршен у току наредна два мјесеца. За очекивати је, негдје од јула, августа, веома интензивне послове, када се тиче даљег сређивања комуналне инфраструктуре, не само на подручју насеља, него и шире. Ту су се укључили и одређени субјекти из Федерације. Они ће учествовати, са својим средствима, да се већи дио путне мреже, на подручју општине Милићи уреди. Рачунамо, отприлике, да за један километар, да би се уредио и асвалтирао, треба око 80.000 марака, тако да можемо да урадимо прилично тога. Ја мислим, да ће ова година, у том погледу, бити посебно запамћена.

ПИТАЊЕ: Када ће се моћи користити комбиновано игралиште за дјецу, чију изградњу Ви лично финансирате?

ОДГОВОР: Игралиште ће бити отворено у 12 часова, 28. јуна, на Видовдан. Позивам дјецу, да тога дана, дођу. Биће вјероватно тамо и неко послужење. Дакле, биће игралиште стављено на употребу. Изградња тог игралишта, асвалтирање, ограда и садржаји, који тамо треба да буду, коштаће око 45.000 марака, и ја то финансирам из својих средстава. Дио тога сам већ уплатио, уплатићу и остало, тако да ће то игралиште бити на располагању дјеци Милића.

ПИТАЊЕ: Имате ли информацију да ли се нешто ради, када је у питању пројекат брзе цесте, у источном дијелу Републике Српске?

ОДГОВОР: Ја сам, посљедњих неколико година, стално кукурикао, што би рекли, и иступао у јавности, када се тиче изградње те путне инфраструктуре у Републици Српској, па чак и у Србији. Познато је то, да сада не понављам, и можда је то уродило плодом, да се озбиљније приступи изградњи пројектне документације, када је у питању источни дио. Искрено речено, ја то морам сада да кажем, да није у питању Премијер садашњи, господин Вишковић, да није он узео на себе да се тиме мало више бави, мислим да би то била прича, као и раније. Градимо, радимо, сви су нам дијелови Републике Српске, знате оно, равномјерни, равноправни. Међутим, она моја прича Исток ради, Запад се гради и даље стоји. Доминантан је Запад, тамо иду одређене инвестиције.

Неки дан сам сједио са Премијером и оно што ја имам информацију, то је да су урађене три варијанте. Дакле, она изразито скупа брза цеста, то је нешто попут ауто-пута, само што нема трака за заустављање.



230


То је изразито скупо и мислим да нам то и не треба. Не требају нам ни ауто-путеви. То је, ја мислим, снобизам, јер ако кренета данас, од Добоја према Бања Луци, видјећете нема ни возила, али нажалост ради се како се ради. Нама треба да се изврши реконструкција магистралних и регионалних путева, да буду, прије свега, безбједни, да се њима може брже ићи. Ја сам некада написао, на примјер, за једну милијарду марака, колико је коштао ауто-пут, од Бања Луке до Добоја, могли смо урадити, брзу цесту од краја западног дијела Републике Српске до Требиња, али ето, тако је, како је. Значи то је једно рјешење. Друго рјешење је да се изврше само неке реконструкције, тамо гдје је мало већи проблем, гдје постоје уска грла, или црне тачке, и треће рјешење, које ће вјероватно бити прихваћено, је да се ради још једна трака, као што имате свагдје у свијету и код нас, ако је неко ходао по Србији и видио тамо гдје су неки успони и кривине, да постоји трећа трака. А оно што је јако битно, док се не крене с тим, у приоритету је дионица Зворник - Милићи. Нема никакве дилеме да је то кључно. Онда ће се касније наставити даље. Ја очекујем да ће та пројектна рјешења, како ми је Премијер рекао, бити у наредна, мјесец, два, три, дана дефинисана и да ће се можда, на јесен, приступити расписивању тендера, да се нађу средства. Без обзира шта радили неће бити јефтино, али да не би чекали кад ће то бити, речено ми је да су одређена значајна средства, неких десетак милиона, можда нешто и више, издвојена да се приступи репарацији пута од Коњевић Поља, односно од Дрињаче ка Власеници и да се то уреди. То је оно, што ја знам. Кад се тиче изградње других путева, имате те информације. Почело се већ радити на коридору од Новог Сада према Шапцу, од Шапца касније према Лозници, од Кузмина према Бијељини. Ја мислим да у наредних пар година у овом, подрињском дијелу, и с једне и с друге стране, треба да буде изграђено неколико тих магистралних путева и саобраћајница, ако већ говоримо о вези Србије и Српске и некаквим паралелним везама, привредним, економским и културним, и да ће то бити нешто добро, за све грађане.

ПИТАЊЕ: Каква је сарадња Компаније „Боксит” са другим привредним субјектима, у Милићима?

ОДГОВОР: Ми сарађујемо одлично. Чак смо заједно, са другим дрвопрерађивачима, направили заједнички проспект и превели на више језика. Гдје год се иде, он се нуди. Сарадња је добра. Да напоменем, да на овом пословно-стамбеном објекту, „Савокс” ради унутрашњу столарију, „Ламар” ради паркете. Нисмо се баш пуно цјенкали да ли је то јефтиније, или није. Исто као оно што кажемо, купујмо домаће, тако дајмо да упослимо и ово овдје домаће, што је сасвим реално и могуће. Дакле, сарадња је сасвим добра и мислим да, убудуће, може и треба да буде и боља. Ту смо, на истом простору. Свима нам је стало да добро функционишемо и добро радимо, на добробит свих, прије свега запослених, а и осталог грађанства, без обзира да ли је пензионер, незапослен, јер и они примају одређене принадлежности, захваљујући онима који раде. И оно што је јако важно, ја то морам да кажем, да већ годинама привреда Милића послује позитивно. Нема ни једне фирме, која послује негативно.



231


ПИТАЊЕ: Ускоро се отвара Љетњи фестивал културе и спорта, за који је објављен и програм. Да ли ће бити неких измјена и на шта се посебно ставља акценат?

ОДГОВОР: Тај програм је, прије извјесног времена, објављен, за цијелу годину. Ко хоће да види, има шта да види. Нормално да, у оквиру овога цјелогодишњег програма, доминантан је Љетњи фестивал културе и спорта и он је, у односу на досадашње фестивале садржајнији. Једино што смо избацили је турнир у малом фудбалу, јер мислим да грађани Милића то не желе. Показало се да смо уз велике трошкове, 15-20.000 марака окупљали, на отварању, двадесетак, или педесет људи. Ја сам, прије двије године, довео Саву Милошевића, садашњег тренера "Партизана" и познатог играча. На отварању турнира било је 50 људи. Човјек ме питао, због чега сам га довео. Прошле године је био, ја мислим, Короман и иста прича је била. Дакле, на отварању турнира и уопште, врло је мало људи долазило. Углавном су то они, који прате те фудбалере и ако грађане Милића то не интересује, зашто би тај турнир плаћали. Све остало остаје, с тим што ће ове године бити више учесника. Имамо, на примјер, кад се тиче фолклора, и фолклорно друштво из Украјине, имамо из Бјелорусије, прошле године није било, из Русије, односно Санкт Петербурга, њихов државни ансамбл. Кад се тиче сликарске колоније, имаћемо више умјетника из више земаља, него до сада. Остали програм остаје. Потрудићемо се да овај културно-забавни програм буде мало садржајнији. Ангажоваћемо већи број наших познатих умјетника. На примјер, сада већ, 28. јуна, зна се ко долази. За Дан Компаније биће један посебан програм. Остаје турнир у пливању, трка на Торањ, тако да ја мислим да ово што радимо, ове године, је сигурно корак напријед, у односу на раније године. Ово је четврта, пета година и оно што морам да кажем је да, први пут, Влада Републике Српске, на извјестан начин, са неких 7.000 марака, спонзорише овај Фестивал, јер су схватили да је то Фестивал, који је значајан. Не постоји, а то не говори Рајко, него Македонци, Грци и Бугари, људи, који се тиме баве 50 година, који су значајне фаце у тој области, да је ово један од најбољих фестивала, овај који ми овдје правимо, не само по организацији и наградама, него по свему ономе, како је то све организовано и како функционише. Друго, то је једини Фестивал православних земаља. Једини у свијету. И сада, погледајте, ту су Бугари, Румуни, Грци, Македонци, Срби, са Косова нам долази састав, Украјинци, Бјелоруси, Руси, наши састави из Републике Српске. Рачунамо, да ће само, на том Фестивалу, бити око 500 учесника.

ПИТАЊЕ: Приближава се и Дан Компаније. На који начин мислите да га обиљежите?

ОДГОВОР: Обиљежићемо га на начин, како то и доликује. Шездесет година је јубилеј. Настојаћемо, прво, да кроз радне резултате, покажемо да је тај јубилеј, на неки начин, јубилеј. Друго, ево већ сам и рекао, да имамо отварање, или стављање у употребу, два значајна објекта. За нас је ова Фабрика више од тога. Ми нисмо уложили пуно, око 4.000.000 марака отприлике, све скупа ће то да кошта. Малоприје сам рекао, да ће укупан приход те Фабрике бити, између 15 и 20 милиона марака. То је прва Фабрика, која се прави, везано за боксит и прераду боксита.



232


Да подсјетим само слушаоце, да је још 1965. године, прошлог вијека, била донешена одлука савезних и републичких органа, да се у Милићима прави Комбинат, који треба да финансира Европска банка за развој. Онда се ту мало чекало. 1969. године ушли смо у „Енергоинвест” па је и тада донешена одлука да се овдје прави Комбинат, па је на крају политика одлучила да Фабрика оде у Зворник, умјесто овдје. Нама су обећане грдне фабрике. Ништа се од тога никада није десило. Ми смо Фабрици, у Зворнику, испоручили око 26.000.000 тона руде. Да је само марка по тони издвојена за развој овдје, то би било 26.000.000 марака. Никада од тога ниша нама није дато. Напротив, ми смо десетине и стотине милиона уложили у Фабрику, на разне начине, и ево усјпели смо, да кажемо, уз одређену сарадњу са Фабриком, јер њихови кључни кадрови су помогли око пројектовања, извођења радова, да направимо ово постројење и ја се надам да је то почетак. Чак један дио те Фабрике је остављен, да може да се изврши проширење. Оно што је јако битно, ми у Лукић Пољу, имамо изграђену комплетну инфраструктуру, која треба, гас, ту је вода, електрика, земљиште је наше. Имамо своју оперативу, грађевинску, машинску, и све што је горе направљено, ми смо пројектовали, ми смо све радове извели. Дакле, можемо да радимо, правимо веома сложене производно-технолошке објекте. Дакле, већ размишљамо да, идуће године, кренемо у проширење капацитета. Видјећемо како ће тржиште реаговати. Имамо одређене контакте са једном великом словеначком компанијом, гдје она ту нешто улаже и са једном компанијом из Лондона. Дакле, улагаћемо у нешто што је финални производ, или полуфинални производ, јер од онога што је данас боксит, он може да се користи само за производњу глинице, али глиница и они производи, који настају даље у том процесу, да кажемо, нема им краја. Дакле, све што се направи, то је полупроизвод неког производа и оно што ми радимо овдје, то је опет полупроизвод неког производа. Дакле, нема краја. Као што од дрвета можемо да направимо хиљаде производа, може се и од овога направити много, и то је прилика за развој. И што је год мање паковање, оно је изразито скупље. На примјер, овај хидрат који ми сушимо, два пута је скупљи од металуршке глинице, а у односу на боксит, који ми продајемо за 35 евра, његова продајна цијена по тони, ако је мљевена на 10 микрона, је око 350 евра, значи 10 пута скупља. Рекао сам већ, и овај објекат ће бити завршен. Биће позван већи број лица, који су за ових година, како постоји Компанија, видјећемо колико их је живих, дали свој допринос, без обзира шта су радили и колико су радили, биће позвани на ту свечаност.

ПИТАЊЕ: Да ли ћете, ове године, за Дан Компаније наградити одређене запослене, укључујући и лица, која се пензионишу?

ОДГОВОР: Малоприје сам рекао да ће бити позвани, а то значи да ће бити позвани и пензионери. С обзиром да имамо ограничен простор, тамо не можемо смјестити више од 400, 500 лица, они ће бити вјероватно сутрадан позвани. Иначе, кроз Компанију је, од оснивања до данас, прошло 8.500 лица. Имамо око 450 пензионера. Они ће бити позвани сутрадан. Организоваћемо пристојно дружење и мислим да ће бити задовољни. А када се тиче одређених давања, биће и тога, за запослене.

ПИТАЊЕ: У пословно-стамбеном објекту, који градите, у близини мотелског комплекса, понуђено је издавање, или продаја пословног простора у приземљу.



233


Који су услови најма и продаје, с обзиром да поменути простор има преко 500 квадрата, а у огласу се издаје само 400. Зашто?

ОДГОВОР: Поменути простор има 500 квадрата укупно, јер ако се рачуна да ће тамо бити неких ходника, онда ће бити простора, који није ефективан за кориснике. Оно је идеалан простор за правна, или физичка лица, која желе да се баве одређеним приватним дјелатностима, прије свега из области услуга, као што су салони љепоте, продаја одређене галантерије, или неких других роба, којих овдје нема. Јер када смо и прије двадесет година правили Робну кућу, или неке друге садржаје, увијек смо размишљали и о приватном сектору, који се бави неком одређеном трговином, како би се могао развијати и напредовати, у том свом пословном простору. Ово је невјероватна прилика. Локација је фантастична, услови су идеални. Дакле, нуди се закуп 5 КМ, по метру квадратном, мјесечно. Уколико некоме треба 20 метара квадратних, плаћаће 100 КМ мјесечно и мислим да то заиста није скупо. А с друге стране, уколико некоме треба све, онда ће платити 2000 КМ. То се тако јефтино не може купити нигдје. Могли смо то претворити и у станове, али ми то нисмо хтјели. Тамо се налазе и гараже. Тако да ко узме простор, може узети и гаражу. Остало је, непродатих око 10, или 15 гаражних мјеста. Остало је и неколико непродатих станова, у току смо и то да ријешимо, јер таквих станова, по тако јефтиној цијени, нема. Ја очекујем да ће бити пријава, али и уколико их не буде, ми нећемо бити на штети. Ми ћемо онда нешто тамо организовати, али има времена да се размисли, о свему томе.

ПИТАЊЕ: Компанија је расписала оглас за посао висококвалификованих кадрова, прије свега техничке струке, у коме се поред одличне зараде, нуди и стан беслатно. Какав је био одзив на поменути оглас и да ли сте некога запослили, по условима огласа?

ОДГОВОР: Интересантно је да је одзив био невјероватан. Јавило се око 120 лица. Али, када сам прегледао њихове пријаве, ко су, шта су, одакле долазе, гдје су завршили студије и каква су им искуства, вјерујте ми да се на прсте могло набројати, колико их вриједи. Али оно што је јако битно, јесте да смо, по основу тог огласа, добили један брачни пар.То је двоје рударских инжењера. Дјевојка је из Лознице, њен муж, или момак, је из источног дијела Србије. Радили су по одређеним рудницима, завршили су смјерове који нама требају. Они већ раде, добили су папире да могу да раде. Живе у Милићима и направили су Уговор о куповини стана. Они ће се бавити пословима око подземне експлоатације. Ми смо практично обезбједили стручан кадар за те послове, јер смо до сада имали одређене људе техничаре, који су те послове одрађивали доста добро. Али, сада смо и тај проблем, са законске стране, ријешили. Имамо још неке понуде за инжењере у Фабрици намјештаја и масивних плоча. Вјероватно ћу ових дана примити још двојицу и мислим да смо тиме у наведеним секторима ријешили проблем. И у сектору „Саобраћаја“ смо примили одређен број људи, тако да смо и ту ријешили проблем. Моја размшљања су била да у Милићима направимо Развојни центар за разне области, не само за информационе технологије, него да можемо да понудимо разне пројекте, било да су у питању одређене идеје, студије, или пројекти и да запослимо на десетине квалификованих људи.



234


Моја намјера је била да, управо у овом пословном простору, уредимо канцеларије и да тамо смјестимо око 50 лица. Међутим, тог кадра нема. Оно што је квалитетно, или ради за себе, или се већ негдје снашло. Али, могу опет да кажем да сам задовољан с тим огласом, јер смо примили око четири, или пет инжењера, који нама и те како требају.

ПИТАЊЕ: Ваша одлука да уколико стручно лице напусти Компанију, његов брачни партнер добија отказ, уколико је примљен на основу стручности брачног партнера, у јавности је добила негативне конотације. Шта сте конкретно мислили том одлуком и да ли је примјењујете?

ОДГОВОР: То је примљено у оној јавности, која цијели живот млати празму сламу, било да ради у државној управи, па никада ништа нису радили, нити знају како се ради у производњи, или како се она одвија. Никада нису направили ниједан инвестициони програм, или завршни рачун, никада им није била ни инспекција. Ако ми сада примимо рударског инжењера, који ће нам водити јаму Подраћан, а жена му трговац и он нама каже хоћу да је примите, и ми њу запослимо у Робну кућу, а он сутра одлучи да оде, а супруга остаје ту код нас. Шта ја сада да радим? Дакле, то је нешто што је сасвим логично. На Западу нико не поставља таква питања. Тога нема. Па ево шта сада ради „Митал“, има вишка око 300 људи, они ће само добити информацију ко је вишак од њих и хајде кући иди. Али, на Западу је другачије. На вратима се појави списак људи, који су вишак и они ујутру када дођу, не могу ни да уђу у простор фабрике. А код нас се само стварају питања. Људи нису схватили да ми живимо у капитализму и тржишној привреди. Онај ко је власник, сувласники, или акционар, он је Бог и води рачуна о свему. Колико је он набавио машина и дао свој новац, онда је логично да ће водити рачуна ко ће му радити. Значи ја требам да рјешавам проблеме и питања његове дјеце, која су остала код нас да се школују и лијече бесплатно и да нам буду на врату, док он скаче по Европи, или лута по свијету. Овај мој потез је и те како позитиван. Поготову са аспекта људи, који одлазе. Јер, уколико би хтио или морао да поведе жену, или дјецу, у Њемачку са собом, питање би било, да ли би ишао? Овако спавају по неким контејнерима, или подрумима, како би зарадили нешто. А држава им овдје школује и лијечи дјецу. Од којих пара? Па од наших. Још дође једном мјесечно, овјери књижицу на Бироу и њему добро. А нама, уколико не платимо на вријеме доприносе, неће да овјеравају књижице. То је апсурд! Када би морао да одведе породицу тамо и да плати стан, од 1000 евра, онда то не било овако. С друге стране, Компанија мора да води рачуна о себи. Не можемо ми ићи на свјетско тржиште, а да будемо схваћени као сиротињска мајка. То је одлично схваћено касније. У почетку се јавио и Омбудсман, који мисли да је неко и нешто. Прво, он се не смије мијешати у приватно предузеће. Он се може само бавити друштвеним фирмама и јавним сектором, уколико су тамо нечија права угрожена. Нема он никакво право да улази у привредни субјект и да се пита да ли је нечије право угрожено, или није? Уколико јесте, има Суд, па нека суди. Знате? Он то не може. Ја сам њима очитао једну лекцију, путем новина и тужбе и тако да проблема касније није ни било. Ја сам послије ове моје приче и образложења, шта се с тим хоће, имао један разговор са екипом новинара, из телевизије Ал џазира.



235


Они су то схватили и њихова репортажа је била сасвим у реду, у односу на наше јајаре, који никада ништа нису направили у животу, али, зато знају да пошаљу свакакве глупости на портале. Он није промјенио доњи веш десет дана, није се окупао, није ништа урадио у животу. То је све људски отпад, који само има језичину и гледа на кога ће да пљуне и то једино раде добро. А да нешто ураде позитивно, за Милиће и Републику Спску, то не могу никако, јер њима све смета. Знате? Њима смета апсолутно све. Њима би најбоље одговарало блато, жара, прашина, канализација.То је тај свијет.

ПИТАЊЕ: У новој згради, коју гради Компанија, дошло је до измјена у начину на који ће се зграда гријати, током зимске сезоне. Поред тога „Боксит” је почео и производњу пелета и продају пећи. Због чега је дошло до тих измјена и да ли ће Компанија преузети на себе снабдијевање зграде пелетом, као и гријање?

ОДГОВОР: Мање више већина наших зграда је била везана за гријање, које је користило тзв. течни гас. То је било јефтиније него неки други системи, али сада када се кренуло у производњу пелета, наше рачунице су показале да је то двоструко јефтиније, него овај систем садашњи. Ми ћемо, врло брзо, прећи и у нашим медицинским објектима, у Дому рудара, на аутобуској станици и у Мотелу, као и у згради, коју правимо, на систем гријања пелетом, који ми правимо и производимо. Ја сам рекао да то не би требало да прелази по квадрату више од 1,3 КМ, а можда ће бити и јефтиније. Замислите, гријете стан од 60 квадрата за 60 КМ, невјероватно. Већ је договорена производња котлова, пелет имамо, инсталације се раде, и мислим да ће то бити један велики искорак. Још једном да искористим прилику да позовем грађане, који имају станове у зградама да се договоре, како да заједнички ријеше питање гријања. Већ сам говорио колико је то јефтино и добро. Договорили смо се и са локалном заједницом да ове зграде, које се налазе поред пута и које су изложене више прашини, коју стварају наши камиони од руде, учествоваћемо да се уреде фасаде. Дакле, дајемо допринос на сваком кораку, али постоје опет неке појаве, које су једноставно невјероватне. Ја сам ових дана добио информацију да сметају двије брезе, које се налазе на пар метара од зграде, које некоме сметају, јер падне која лиска у олук када дође јесен и то наводно ствара проблеме. А ти исти што се жале, поставили су клупе испод бреза, како би могли да сједе у хладовини. Ја њих питам како онда да ријешимо проблем, да би они мени казали да је рјешење, одрезати брезе. Овдје има толико људи, који ништа нису урадили, нити имају намјеру да било шта ураде, него би да униште и оно што већ имамо. Ја сам им поручио да се врате тамо, одакле су и дошли. Само да кажем и њима али и свима, паркови су „Бокситови”. Земљиште је „Бокситово”, брезе су „Бокситове”. Ја сам чак те двије брезе и лично посадио. Према томе, нека се нико не усуђује да нешто ради тамо. Ниједну грану не могу одрезати. Лијепо је када људи дођу у Милиће и виде уређене паркове.

ПИТАЊЕ: Од 1. јуна, ове године, са радом су почели и базени. Да ли су правила за кориштење базена и цијене улазница остале исте, у односу на прошлу годину?



236


ОДГОВОР: Потпуно исте. Ми са тим цијенама не можемо да плаћамо воду, коју тамо потрошимо. Прије два дана било је око 100 купача, ових дана ће их бити и више, све зависи од времена. Тамо има једна комплетна понуда, од сладоледа па све до хране, која је врло јефтина. За неке категорије дјеце, оставили смо и даље повластице. Ја позивам грађане да то користе. Уколико неко воли ријеку, ми имамо три, а ту је, мало дубља, ријека Дрина. Ко воли, нека изволи.

ПИТАЊЕ: С обзиром да сте Ви Предсједник УО „Дрина осигурања”, можете ли рећи како послује ово осигуравајуће друштво и које су погодности у односу на конкуренцију?

ОДГОВОР: „Дрина осигурање” је најбоље и доминантно осигуравајуће друштво у Републици Срспкој. Нека свако, ко сада ово слуша, мало и размисли о томе. Како је било могуће да у једном малом мјесту, као што су Милићи, направи се боље осигуравајуће друштво, од „Дунав осигурања”, „Јахорине”, „Крајина”, која постоје око 50, или 100 година. Ништа није пало с неба. Тржиште је сурово у осигуравању возила, лица и имовине. Ми смо направили осигуравајуће друштво, какво мало ко данас има, а осим тога и изванредну инфраструктуру. Поред пословних центара у већим градовима, не постоји ни општина, која није покривена, укључујући и тузлански кантон. Направили смо и Дирекцију, какву мало ко има, све је то из тих добити. Данас је „Дрина осигурање”, по приходу као половина „Боксита”, и остварује веће приходе од свих привредних субјеката у Милићима, уколико изузмемо „Боксит”. Запослено је око 150, мање или више, квалификованих лица и лидер је међу осигуравајућим друштвима и ја се надам да ће тако и остати.


ПИТАЊЕ: Да ли ће за Дан Компаније бити дијељени одређени новчани бонуси запосленима?

ОДГОВОР: Биће.

ПИТАЊЕ: Да ли је Ваша идеја да се административна зграда Општине прави на Кружном току и хоће ли извођач радова бити „Бокситˮ? Гдје то још има зграда локалних власти на асфалту? На жалост, за тога и јесу.

ОДГОВОР: Вјероватно тај, који је поставио питање, није макао нигдје. Свијет је огроман, нека мало прошета по градовима, па ће да види, да се те зграде праве баш тамо гдје најљепше, на кружним токовима, булеварима, на раскрсницама. Не праве се по ћошковима и у шуми. Ако хоћемо да представимо себе, као локалну заједницу, а локална власт, коју чини локална заједница, преко својих представника и запослених, треба да се представи на најбољи могући начин. То није само административна зграда, него стамбено-пословни објекат.



237


У плану је да тамо двије етаже, испод, буду станови, то би било „Бокситовоˮ, или за тржиште, а дио, изнад тога, био би намјењен за администрацију. Ако то направимо, онда улаз у Милиће, може да се уреди, да буде феноменалан, јер данас, када улазите у Милиће, са лијеве и десне стране, то одудара, од онога што се види када се уђе у Кружни ток. Дакле, мора и то да се среди. То је привремено тако како јесте. Садашњи простор, у коме је локална заједница смјештена, је направљен давних година. За вријеме рата, ја сам од Ивањице, узео тај објекат, пребацили смо га преко Дрине и монтирали. Касније је то мало проширивано. Да кажемо, условно, то може да функционише и даље 10, 20 година, може се и под шатором радити, успјешно. Међутим, мислим да треба такав један објекат у Милићима да направимо. Милићи спадају у средње развијене општине, али ја мислим, по неким показатељима, чак у изразито развијене општине, ако се узме ДБП по глави становника и зашто не би то направили. Објекат, у коме је сада Општина, има чему да служи. Треба те јавне установе, које постоје на подручју локалне заједнице и друге, да се нађу у том простору.

ПИТАЊЕ: Да ли знате гдје се крије Славиша Јурошевић?

ОДГОВОР: Стварно бесмислено питање. Нисам Славишу Јурошевића видио, ни чуо за њега, посљедње двије године, док се није десио овај случај. Нисам знао ни шта ради. Ја сам мислио да је возач, међутим, рекли су ми да ради као диспечер. Искрено речено био сам изненађен. Не мислим да он не може тај посао радити, него нисам знао. Ако не зна полиција гдје се крије, и ако га траже уопште, зашто бих ја знао.

ПИТАЊЕ: Да ли су осумњичени за напад на Слободана Васиљевића тражили да их спасете?

ОДГОВОР: Не. Прво се никада нико није ни обратио, нити бих ја покушао да их спасем. Нека свако одговара за оно што је урадио, јер мислим да то што је урађено је изразито глупо и лоше и по имиџ Милића и Компаније „Бокситˮи њихових породица. Ако су имали они неких неспоразума са господином Васиљевићем, могли су то да ријеше на начин као што сам ја ријешио и Компанија „Бокситˮ. Само да подсјетим да, 2014-15. године, ти су неспоразуми почели тако што је господин Васиљевић, као експонент једне групе, која је тада имала одређене намјере, бањалучко-зворничке и бијељинске, да се обрачунава са мном и са „Бокситомˮ, кренуо са одређеним информацијама. Све што сам тада урадио је да сам поднио тужбе Суду. Прије двије године или годину дана, ти спорови су окончани у моју корист, укупно шест. То је око 20.000 КМ. Ја сам се чак одрекао тога и рекао да се то да на другу страну. Његов отац, који је некада добио судски спор, па смо на основу тога морали му исплатити око 20.000 КМ, одлуком Врховног суда требало је да нам тај новац врати. Иако је одлука била извршна и он је почео нешто мало да враћа, ја сам прије годину, двије рекао, имајући у виду да је тај Васиљевић некада радио код нас, да има одређених проблема у породици и тога смо се одрекли. Искрено речено, ја са тим Васиљевић Слободаном, нисам у посљедњих годину, двије, имао ни контакте, ни било какав неспоразум, нити потребе да са њим контактирам. Не знам искрено зашто им је то требало. Мислим да је то просто несхватљиво, да се покупи неколико људи, да иде тамо са моткама, да некога туче.



238


Ако већ имају намјеру да се туку, онда треба изаћи на мегдан, јавно, па ком опанци, ком обојци. Мислим да је то глупо урађено.

ПИТАЊЕ: Спомиње се по одређеним медијима да сте на рачун Небојше Вукановића уплатили одређена средства, како бисте заташкали истину?

ОДГОВОР: То је стварно смијешно. Ја Небојшу Вукановића познајем преко телевизије и медија. Једно вријеме, док се није појавио на телевизији, био ми је интересантан по свом гласу и дјеловао је кочоперно. На неки начин, ми се свиђао како он то ради. Сада, како је у Скупштини, видим како и изгледа. Никада се са тим човјеком нисам срео, ни руковао, ни попио кафу, нити имао било какав контакт, по било ком питању, иако многе ствари, које он износи, имају смисла. Када се ово десило, ја сам погледао шта је написао, иако немам обичај да гледам шта ко пише, има пуно глупости, које су написане и прије 10, 20, година о мени, па чак и након пресуда, конкретно против Авде Хусеиновића, против одређених власеничких, тузланских екипа, против Федералне ТВ, против ТВ-БиХ. Иако сам ја те спорове добио, они још увијек држе на порталима, одређене глупости о мени. Шта да радимо, то је тако, нажалост. Ја сам га само назвао и рекао му да не би било добро да преноси нешто што није провјерено и што није тачно, утиче на истрагу, нека надлежни државни органи, полиција и правосуђе, односно тужилаштво то заврши, па онда објављуј. Он ми је рекао, коректно, да то није његов став, него он је пренио став брата од Васиљевића. После ми је неко рекао да је он то исправио и ја са тим човјеком нисам више контактирао.

ПИТАЊЕ: Зашто осумњиченима нисте дали отказе, а не их само привремено удаљили са радног мјеста? Али разумљиво је, ипак су то Ваши најближи људи, који доста тога знају о Вама.

ОДГОВОР: То је провокативно и безобразно питање. Прво, не могу бити моји најближи људи. У „Бокситуˮ има 950 запослених, од тога има 80 руководних кадрова. Они нису ни десета лига. Како могу бити моји најближи људи, од којих тројица ради у „Саобраћајуˮ, двојица раде у Сектору „Угоститељство и туризамˮ, као спољни момци. Дакле, нема никакве везе и једанпута да се прекину те глупости, о дукићевом обезбеђењу. Нисам никада имао обезбеђење лично, нити ми треба. Путујем сам, возим сам, ходам сам, шетам сам, боравим којекуда сам, по свијету. Апсолутно, никакво обезбеђење немам. Од седморице, колико их је на списку оптужених и колико је ухапшено, пет је запослено у „Бокситуˮ. Милић, из Власенице, за кога ја нисам ни знао да ради код нас, па када су ми рекли из „Бокситаˮ, ја сам питао: „А гдје ради?ˮ. Рекли су ми да ради као возач. Он је једини био на одређено вријеме и њему је раскинут радни однос, одмах. Од остале четворице, двојица раде у сектору „Угоститељство и туризамˮ, а не код Рајка, јер ја немам обезбеђење. Постоји обезбеђење објеката и оно је распоређено по секторима. Дакле, сваки Сектор има своје обезбеђење и они припадају тамо. Остали раде у сектору „Саобраћајˮ. Није се могло отказати њима зато што су у сталном радном односу. Да би могао да им се уручи отказ, мора се спровести дисциплински поступак.



239


Ми можемо то урадити онда, ако им се изрекну одређене затворске мјере. Дакле, урађено је оно што је и могуће. Суспендовани су, док се не оконча истражни поступак и одређене законске радње. Ми смо имали тих случајева, ранијих година, гдје смо лица, која су нешто слично урадила, удаљили из радног односа, па касније, кад су нас тужили, Суд их је вратио. Дакле, лице, које је било на одређено вријеме је суспендовано, односно удаљено, а ова четворица су суспендована. То је једино што се могло урадити.

ПИТАЊЕ: Када је био напад на Мимића, Ви сте били у иностранству. Напад на Васиљевића, Ви опет преко границе. Случајност или не? Шта кажете?

ОДГОВОР: Када је био напад на Мимића, ја сам био у Милићима. Био сам на службеном путу у Бања Луци, и вратио се ту вече, односно ту ноћ. Дакле, био сам у Милићима! Вратио се из Бања Луке. Када је био овај случај, сада, био сам у Београду. Дакле, ја викендом идем, ако је Београд иностранство, за мене није. Србија је за мене држава, чији сам ја држављанин. Тамо сам и рођен, боравим сваког викенда, имам тамо и стан и тако даље. Отуда сам се јавио и Вукановићу и имао сам комуникацију са Командиром полиције, на одређени начин. Дакле, та прича нема никакве везе са памећу. То, везивати мене за тако нешто, може само неко ко треба да иде да се лијечи. Пазите ја сам са њим ријешио спор, спорове, на један законит начин, а ја сам легалиста, поштујем државу, за ову сам државу много тога дао и правио је својевремено, од деведесете године па на овамо. Када сам са њим завршио, прије двије године, на начин како је то сасвим логично, да ја сада организујем пет-шест људи, идите сада батинајте тамо некога у Шековићима и тако даље. То је мислим, само може поремећен ум тако да размишља. Нема никакве везе. Ја сам ту одмах реаговао и рекао сам: „То треба максимално да буду санкционисаниˮ, јер је такво нешто недопустиво, без обзира да ли су они имали неке неспоразуме. На примјер, сазнао сам да су Јурошевић Славиша и тај Слободан у неком ближем сродству, а не знам зашто су имали те неспоразуме. Тако да те приче немају везе са памећу. Нека оставе Рајка на миру. Рајко никада у животу то не би урадио, а хиљаду сам пута био нападан, за ових мојих 52 године рада, десетине пута ми је пријећено, десетине пута сам гледао смрти у очи, пуцало се на мене, пребијан сам, пријећено је мени и мојој породици, покушано киднаповање, свашта је рађено, разноразне инсинуације. Знао сам све ко то ради, подносио тужбе, кривичне пријаве, никад ме нико није позвао из Тужилаштва и полиције да ме саслуша, да узме изјаве од мене, због тога. Никада, али никада Рајко Дукић није посезао за мјерама, које нису правне природе и које нису законите природе, апсолутно све и то је тачно тако.

ПИТАЊЕ: Рекосте да ће ово бити најуспсјешнија година за „Боксит” и њене запослене. Прође пола године, а благостања за раднике нема ни на видику.

ОДГОВОР: Ја не знам шта људи сматрају благостањем. Шта људи сматрају благостањем?



240


Обезбјеђен им је посао, који је боље плаћен, него било гдје. Обезбјеђен им је превоз, многе фирме то немају, обезбјеђен топли оброк, који није обавезан по закону, тога нема, плате се исплаћују редовно, што мало гдје има, исплаћују се у пуним износима, што мало гдје има, обезбјеђен је културно-забавни живот, дакле могу људи да користе одређене садржаје, бесплатно, или уз врло малу надокнаду, обезбјеђено је школовање дјеци како треба, обезбјеђено је лијечење на начин како нема нигдје. Ми имамо здравствену установу, коју нема Република Српска, па ни шире. Овдје долази 35 доктора, од тога је 15 професора. То је Рајко довео те људе. Мени они не требају, и мојој породици. Требају грађанима овдје. Уређују се насеља, уређују се путеви, гради се водовод, ради се све. Шта то хоће? Које благостање? Да им направим овдје трпезу, па да они сједну ту около и да сваки дан ту причају. Нека тај, који ми је поставио питање, нека стави у сандуче шта је он у животу направио. Да ли је направио и за себе макар толико, колико му је Рајко направио. Да Рајка Дукића овдје није било, ових година, размислите мало, не да не би било Милића, и фирми, не би било зграда, не би било села, не би било породица, не би се породице формирале и стварале, не би ни тај вјероватно се родио. Питање је да ли би овдје неко остао и шта би било. Нека мало погледа слике, како је било 65-67. године, овдје. И шта би се десило? Нека мало погледа около шта се дешава у општинама, гдје нема Рајка. А како то ја добих толика признања, не само из Бања Луке, са Пала, из Београда, из Патријаршије и тако даље. Није ваљда да ме неко баш толико воли па ми то дијели. Једино у Милићима има ових јајара, који хоће благостање? Шта то људи треба да раде, да сједе овдје, у кафићима, ујутру од седам до поноћи и да их Рајко сваки дан пита шта им треба. То је просто несхватљњиво. Гдје то има благостања данас? Нека иду у Њемачку ти који сматрају да им Рајко загорчава живот. Рајку ово не треба ништа. Ја нисам пензију узео, 100-200.000 КМ сам уштедио Фонду ПИО. То само могу бити идиоти. А ево ја сам направио то. Не треба ово мени. Апсолутно ми не треба. Могу сутра да одем одавде и да се никада не вратим. Па би онда, питали би се шта би, куд би. Овдје постоји благостање у односу на окружење и на просјек на нивоу Републике Српске, и на балкански простор. О томе се ради. Али, тај који мисли да има благостања више у Словенији, Хрватској, ко му брани? Ја не могу да схватим овај народ овдје. Људи, ако говоримо о слободи, слобода значи кретање. Не свиђају ми се Милићи, не свиђа ми се Рајко, одох код Нијемца, одох код Швајцарца, да код њега радим, па ће да види тамо колика му је слобода и колика има права. Ја сам, неки дан, разговарао са једним човјеком, који је тражио посао. Каже: „Био сам у Црној Гори, најурили су ме, нису ми платили три мјесеца што сам радиоˮ. Нека иду у Црну Гору, да виде какво је тамо благостање. Нешто невјероватно. Оно што мисле људи са стране, који долазе - пролазе, несхватљиво је какво мишљење постоји о Милићима, о Бокситу, о Рајку. Има тих неколико овдје примитиваца, идиота, буздована, којима све смета у Милићима. А зашто не направе они сами? Ко брани томе човјеку да направи своју фирму, да се одшколује, да заврши факултет, да заврши језике, да направи своју компанију, па нека он прима кога хоће, па прави благостање. Је ли му Рајко дужан? Ако ја нисам правио његову дјецу, зашто бих се ја бринуо о његовој дјеци? По чему је Рајко дужан да брине бригу о дјеци којекаквих овдје? Разумијете? То су просто невјероватне ствари. Овдје има болеснога свијета, то је несхватљиво. Доведеш овдје докторе, професоре за 20-30 марака, он каже скупо му.



241


Нека иде у Зворник, па нека види како је. Нека трчи мало по Бијељини и Бања Луци, па да види како је. Оде у кафану тамо, напије се, узме кола, слупа, сипа гориво, не кошта га ништа. Као не кошта га то ништа, то је нормално. Кад треба да да за лијечење, Рајко скуп. Нека се окане Рајка, да не кажем да се гоне тамо гдје не треба! Доста је више којекаквих мајумуна и мангупа, идиота и примитиваца у Милићима.

ПИТАЊЕ: Како сте задовољни одвијањем обавезних прегледа за све запослене?

ОДГОВОР: Ево и то је примјер. Људи у многим фирмама не могу да оду код доктора, или немају пара, или не да им нико да изађу у радно вријеме, или нема квалитетног доктора, или нема времена и могућности да оде некуд даље. Овдје све има, 35 доктора долази на ноге, овдје људима, да могу да ураде систематске прегледе, од главе до пете, да се прегледају, да успоставе свој здравстевни картон и да сами себе сутра прате. Гдје то има, нема нигдје! Ја кад то кажем, људи ми не вјерују, да је то могуће овдје код нас. Али има и у „Бокситуˮ.Онда кажу да их Рајко тјера да се прегледају. Ми морамо водити рачуна о здравственом стању људи. Здрав човјек је и бољи радник, и боље односе има према Компанији и према породици. Само да кажем још на ову тему, углавном то иде добро, врше се прегледи систематски, за неке категорије по закону је обавезан. На примјер возачи, радници у рударству, али зашто не би сви? Зашто не би направили свој здравствени картон комплетан, када имају могућност. Врло се мало плаћа. Кад требам дати за нешто друго ту никаквих проблема нема, то може, кад треба дати за здравство онда је то скупо.

ПИТАЊЕ: Када се исели Општина из Супач Поља да ли планирате нешто да направите и на том парчету земље?

ОДГОВОР: Не планирам ништа. То није моја ствар, нека праве тамо шта хоће.

ПИТАЊЕ: Прошли пут рекосте да нешто пишете, па да Вас питам има ли неко ново штиво на помолу?

ОДГОВОР: Има, биће за Дан Компаније, седма књига по реду.

ПИТАЊЕ: Наслов?

ОДГОВОР: Наслов је Корак испред.

ПИТАЊЕ: Ништа нама Рајко без тебе. Могу да те пљују и псују, али ти си цар. Да тебе нема, багра би све уништила.

ОДГОВОР: То је тачно. Има једна изрека, која је примјерена за Милиће: „Што стотину паметних раде, једна будала може да поквариˮ. Али, углавном људи нормални и поштени и коректни и одани и породици, и друштву и средини и Компанији, мање-више ћуте. Док их неко не нагази.



242


А имаш сада тих идиота, који једноставно хране себе, то су људи болесни, патолошки болесни људи. Њима смета све што је добро. И онда, они се задовољавају тиме што своје фрустрације лијечи тако, што ће другога опањкати, напасти и тако даље.

ПИТАЊЕ: Ко сада чува Вас и госте у Мотелу, када нема Ваших оданих слуга?

ОДГОВОР: То је будалаштина. То је глупост невиђена. Ко ме чувао до сад? Па ти људи нису радили у Мотелу. Од тих пет колико их је, двојица су била тамо. То није обезбјеђење Рајку, молим вас схватите. То су људи, који тамо раде и када Рајко није ту. Дакле, раде спољне послове, косе траву, помажу конобарима, воде рачуна, нормално, тамо да не буде неких инцидената, јер неку вече тамо, један бивши полицајац направио је инцидент, па је тај запослени, на неки начин, интервенисао. Немају никакве везе са мном. Та прича, која је била, прије пар година сложена, да људи са дугим цијевима ходају по Милићима, чувају Рајка, па је тај неки доле идиот из Центра, да не кажем како се зове, из Бијељине, послао малтене јединицу да то провјери. То су идиоти, то треба послати на лијечење. Није ме нико никада чувао. За вријеме рата, са Пала до Милића и обрнуто, прешао сам стотину пута ноћу, по најгорем времену сам, нити сам имао оружје, нити сам имао возача. Дакле, није ме нико чувао ни тада.

ПИТАЊЕ: Ове године славите јубилеј, а програм Љетњег фетсивала, никада није био сиромашнији? Шта је разлог? Недостатак новца, или нешто друго?

ОДГОВОР: Тај је исто примитивац, из ове групе примитиваца, тај није ни прочитао Програм. Он не зна ни шта је Програм. Тај никада у позориште није отишао, од Нове године, до данас било је седам позоришних представа, у које тај није ушао, јер не зна шта је позориште. Дођу овдје глумци, дође 20-30 људи. Шта хоће више? Није вјероватно прочитао ни једну књигу у животу, није прочитао тај Програм, вјероватно не зна ћирилицу, латиницу није ни научио. То су људи полуобразовани-полусвјесни људи. Па нека он направи нешто, нека тај направи нешто. Ајде нека ишта направи па каже: „Види, ово што прави Рајко то не ваља, ја сам направио бољеˮ. Макар да зна коло да игра, шта хоће више. Ми имамо фантастичан програм. Објављен на Интернету, објављен на плакатима. Врло садржајан програм. И на крају, зашто бих га ја правио икако. Ја себе питам што ми то треба. Што треба Рајко да се малтретира да би се овдје неке будале иживљавале по Милићима. Што то мени треба? Шта ако укинемо све? Затворимо Болницу, нема Фестивала, нема јавног превоза, ни бесплатног превоза, нема финансирања школе, нема финансирања комуналне инфраструктуре, то ја нисам дужан радити, ја сам приватна Компанија, која има своје акционаре и плаћамо држави. Ове године Компанија „Бокситˮ, „Дрина осигурањеˮ и „Милексˮ, три фирме, које ја покривам као Предсједник управе, издвојиће између 15 и 20 милиона марака у државни буџет. Што бих ја сад ове друге ствари радио, што мени треба фолклор, КУД? Треба народу због те дјеце, не треба Рајку. Апсолутно. Нити су моја дјеца овдје, нити унучад. Плаћам тамо гдје год нешто треба да науче, да ураде, тамо се плаћа, нема џаба, само код Рајка овдје џаба.



243


Све што је џаба. Ево ја сам сад рекао и вјерујте то ћу идуће године направити, апсолутно тако, све ће бити папрено скупо, апсолутно све. Погледајте, код нас је цијена кафе два пута јефтинија него што је на Видиковцу, храна је јефтинија три пута, и каже се скупо у Мотелу. Кажу нема гдје да се изађе, а у позориште дође 30 људи.

ПИТАЊЕ: Хоће ли ове године бити допуштено грађанима да гледају Фестивал фолклора на базену као сав нормалн свијет, или ће висити по оградама и скривати се иза дрвећа?

ОДГОВОР: Неће бити допуштено. Ја ћу сам тамо да гледам. Јел тај, који је поставио то питање, спада у ову категорију малоприје коју сам рекао. Толико безобразлука има од појединаца. Па , Фестивал се организује тамо због народа. Коме се брани тамо да дође. Али мора да се најави, мора да резервише тамо мјесто. Ево сад за 28. јуни неће бити нико позван, ко год хоће од грађана може да дође тамо, да гледа програм, биће Мира Шкорић и неки пјевачи. Дакле, може да гледа тамо. Плати, па клати. Шта? Треба Рајко да му плати још тамо. Дакле, није то спорно, али је спорно што људи не цјене ништа. Апсолутно ништа у Милићима не цијене! Овдје кад би расла амброзија, жара, када би било што више штакора по улицама, вјеровтано и змија, онда би то било, весеље за те.

ПИТАЊЕ: Направисте Ви од Милића мали град, али на жалост од сељака никада цивилизованог грђанина. Када ћете то једном схватити?

ОДГОВОР: Схватио сам то, али и грађани Милића ће врло брзо да виде то што сам схватио, врло брзо да осјете. То будите сигурни, јер више ми је преко главе будалаштина и глупости. Сада кад се буде ријешило питање приватизације ''Алумине'' и неке друге ствари, нека мало сачекају па ће видјети шта ће Рајко направити у Милићима. Па кад остану без овога, без онога, онда ће да играју коло овуда по Милићима, онда ће да косе овдје траву, онда ће да сјеку дрвеће да се грију, онда ће да праве јавне WС-е и тако даље, тако ће радити, па ће по кафанама да ричу и да бучу до зоре, па ће да оно што ми направимо овдје да ваља - цвјеће, вјероватно ће посадити амброзију, па ће вјероватно од овог Трга направити пишалиште. То људи хоће неки у Милићима. А већина, која то неће, не реагује и то не спрјечава. И није Рајко једини овуда, Рајку то не треба. Ја сам за ових својих година рјешио свој, прије свега морални статус, материјални статус, нисам дужан никоме, ни од кога нисам узео ни сто марака, никоме нисам остао дужан, нисам украо ништа, апсолутно нисам незаконито зарадио ништа. Ено моје куће овдје, ко год докаже да јесам, поклањам му кућу. Али вјерујте, неке ствари су прекипиле. Више се не може издржати. Јер поред оволиких послова и проблема, које данас има свако ко се данас бави привредом, људи имају обичан киоск, или обичну радњицу, па муке муче како да преживе, сад замислите кад сваки дан 1000 људи треба запослити, треба много тога одрадити од ујутру до навече, или 24 сата, због кога то радим? Због кога ево? Знате ја често размишљам да сам ја за психијатра, а не они. Што ми то треба? Све ово?



244


ПИТАЊЕ: ТВБН Вас у посљедње вријеме нешто не прозива? Јесте ли то склопити привремени „пакт примирја”?

ОДГОВОР: Нисам са њима контактирао изузев преко Суда. Све што сам имао са телевизијом, завршили смо на Суду. Никакве контакте ја немам сад. Они нека раде свој посао. Зашто су то тако радили, ја у то нећу да улазим, неке сам ствари рекао, моје лично мишљење, написао сам и неке пјесмице, неке чланке. Немам баш никакве контакте. Они нека раде свој посао, грађани имају право да гледају, шта хоће. Ја имам своје програме. Не гледам ту телевизију. Додуше, понекад ми се омакне, па нешто и погледам. Врло мало гледам уопште ове домаће програме, јер ме интересују неке потпуно друге ствари. На крају немам ни времена. Све што сам написао пјесама и књига, пишем ноћу. Дакле, и то радим.

ПИТАЊЕ: Хоћете ли расписивати конкурс за стипендије?

ОДГОВОР: Ни случајно. Никога стипендирати нећу. Кога и зашто? Стипендирали смо и нико се није вратио. Па нисам ја луд, ни блесав. Те глупости пишу они о којима сам мало прије и говорио.

ПИТАЊЕ: Можете ли утицати да се улице брже асфалтирају?

ОДГОВОР: Не! Ни случајно! Мени је добро, куда ја идем. Имам добра кола. Идем добрим путевима. Убудуће ћу ићи још бољим. Што се тиче Милићана и улица, нека раскопавају и бацају смеће са балкона, пљујте гдје год стигнете па чак и поред себе.

ПИТАЊЕ: Шта ће бити на игралишту и хоћете ли ставити клупе, како би родитељи могли надгледати дијете?

ОДГОВОР: Ја сам дјеци то обећао и биће урађено како треба. Отварање ће бити 28. јуна. Оно што ме радује, када год шетам и пролазим, јесте да гдје год они да се налазе, на улици, или на тротоару, они стану и поздрављају. Оно што ме охрабрује јесте да су та дјеца, неупоредиво боља и поштенија од њихових родитеља, очева и дједова. То може урадити ко год хоће. Али ја сам одлучио да то урадим лично, сопственим новцем.

ПИТАЊЕ: Да ли у оквиру систематског прегледа можемо користити прегледе специјалиста, бесплатно?

ОДГОВОР: Неће моћи. Сада ће бити повећане цијене.

ПИТАЊЕ: Влада је најавила субвенције за привреднике, који повећају плате радницима. Хоћете ли то искористити па да повећате и нама плате?

ОДГОВОР: Ја мислим да су плате у „Бокситуˮ превелике и да то треба и смањити.



245


То ће већ бити, од сљедећег мјесеца.

ПИТАЊЕ: Имате ли бесплатне улазнице за базене?

ОДГОВОР: Нема бесплатно. Биће повећане цијене.

ПИТАЊЕ: Хтио бих мањи стан од онога што је преостало. Постоји ли могућност да се нађе такав у новој згради?

ОДГОВОР: Не знам.

ПИТАЊЕ: Имате ли да кажете нешто на крају а што мислите да нисте рекли?

ОДГОВОР: Просто не знам, шта да кажем. Што се више трудим, да радим, да стварам, да помогнем другима, како би овај свијет живио нормално и пристојно, како би људи остајали на овим просторима, и посветили пажњу више себи, породици и здрављу, долазим у ситуацију да самог себе почињем сматрати ненормалним, зашто то радим.



246




247


ПРИГОДНИ ГОВОРИ



248




249


Говор поводом обиљежавања 50 година непрекидног рада у Компанији „Бокситˮ

01.12.2017. године

Прославу педесетогодишњице непрекидног рада у Компанији „Бокситˮ, Предсједник Компаније, мр Рајко Дукић, организовао је у Мотелу у Милићима, за 140 лица. Прослава је била приватног карактера, а трошкове, у износу од 12.400 КМ сносио је лично господин Дукић. Међу званицама били су и пензионери, који су били међу првим запосленим у Компанији, које је домаћин наградио са по 100 КМ. Тим поводом, Предсједник Дукић промовисао је и своју шесту књигу, под називом „Истините причеˮ.

Господин Дукић обратио се званицама, следећим ријечима:- Захваљујем се што сте данас одвојили вријеме и дошли, да заједно прославимо

један јубилеј, а то је 50 година непрекидног рада у Компанији „Бокситˮ и уз то и промоцију књиге „Истините причеˮ. Као што сте могли видјети и у позиву, ова промоција, или овај скуп, или како год хоћете, је приватног карактера. Дакле, ја сам то организовао лично, на свој рачун и у своје име. Ја сам хтио у ових педесет година да покажем своју приврженост и Компанији и друштву и мјесту у којем живим и стварам. Јер човјек, као организовано биће, као свјесно биће, као друштвено биће, у животу, има одређене мисије. Неко успије, неко не успије. Неколико њих су, да кажемо, битне и неопходне. То је да има пород, да има тај генетски код, па кад оде, да неко остане. Друго, да ствара одређена добра за себе и своју породицу, да могу да живе пристојно и нормално, да се не стиди због тога што је направио и створио, да чува образ и морал, јер добра се могу створити и изгубити, али образ када се изгуби, онда је то врло тешко. Затим, да ствара и одређене друштвене вриједности, као друштвено биће, корисно за народ и за средину у којој живи, јер и после њега, а сви смо обични смртници, треба да остане траг, да је био и да је постојао. Ја могу да кажем да сам, можда, више него други успио. Имао сам и прилику и срећу, можда и храбрости, не знам колико памети, али искуства свакако много, борбе је било много, било је много и ризика, али човјек има одређене високе циљеве. Ако постави себи задатак да их достигне, да има одређену динамику и стратегију, онда увијек може да успије и не постоји ништа тешко, ако постоји жеља да се то превазиђе. Што се тиче породице и породичног наслеђа, ја имам огромну и моћну породицу, ситуирану, образовану... С друге стране, што се тиче мога стваралаштва, које је друштвеног карактера, можете на неколико примјера то и да видите. И данас и сутра и за 100 година, они који то буду хтјели да виде, имам и неколико књига, укључујући и ову последњу, шесту. Пуно тога је написано и о мјесту, о историји, о догађајима, о стваралаштву, проблемима, мукама итд. Неко може да прошета овим крајем Милића и околишем, па да види нека добра, која је стварао Рајко са својим сарадницима, Компанијом, итд. То су одређена добра трајнијег карактера и у крајњем случају, можда је најлакше и најљепше да прошета кроз Парк великана, кроз Музеј рударства, па да се попне на онај велељепни Торањ, који стицајем околности носи и моје име, који сам по себи представља моћ израстања и побједе, тежњу ка висинама, ка Сунцу. У том Торњу горе, мало вас обраћа пажњу на то, има 56 слика.



250


У слици и ријечи је приказано ових 50 година, некада и сада, па ко жели то да види, онда може да схвати, како је некада било и како је сада. Ја се надам када се сретнемо за десет, или двадесет година, да ће тога бити још много бољег и много више, јер има се још прилично планова. Ја не видим разлог зашто не бих био у могућности да и то реализујем, јер су сада, чини ми се, мало боља времена пред нама. Што се тиче ове књиге, биће говора нешто мало више. Добили сте сви по један примјерак. Ја желим да скренем пажњу на двије ствари. Ја сам покушавао да оно што желим да кажем и што треба да кажем, да кажем кроз слику и ријеч. На свакој књизи моје корице погледајте мало боље, па ћете видјети нпр. да Побједник на Калемегдану, значи много више него Побједник као споменик, видјећете дугу испод које се пролази, она значи много више. Али ову књигу, ако узмете па погледате, на првој страници имате облаке, ноћ, грмљавину. Као што видите ту је злослутна птица, која се зове сова, злослутни сисар, који се зове слијепи миш и ту је крвави метак. То је период времена када сам ја рођен, још у ономе рату и ова прва слика тј. корица осликава вријеме, о којем се говори у првом и другом поглављу књиге. Друго поглавље носи поднаслов „Чува Бог Рајка свогˮ. Прво поглавље, поред тога што стоји „Истините причеˮ, или „Истина о њимаˮ, има и поднаслов „Гдје се бију слонови, страдају мравиˮ, а то је карактеристично на овим нашим просторима. Уосталом наићете на неке документе, које ћете по први пут у животу чути и видјети, поготово сада, послије ових бурних времена, имате ту од „Исламске декларацијеˮ, изворно, до неких других ствари. Конкретно нпр. мој разговор са Алијом Изетбеговићем и Караџићем, када је тражио да оде код Милошевића, да види коју функцију да узме, па се вратио, па поново разговор, па је онда рекао: „Коначно мислим да ми треба да идемо у Европу преко Хрватске, ми смо некако ближи вјековимаˮ. Хрватска је католичка земља, Европа је католичка, а нама је циљ да уђемо у Европу, а преко Београда очигледно не можемо итд. Има и треће поглавље, али прије тога да кажем да је задња страница врло интересантна. Ту има један огроман храст. Ви знате шта је храст, једно моћно дрво, стаменито дрво. Дрво, које нико тако лако не може сломити, нити ишчупати. Лист је у жутој боји, то је јесен, да кажемо некако и дио мог живота и период када је књига издата. Испод храста имате јежа, то су бодље, а тамо гдје има јежева, нема змија. Сунце овдје високо, што би се могло рећи, има још живота. То је симболика ове књиге. Треће поглавље је интересантно због нечега, што сам принуђен да вам кажем као човјек, као грађанин, а то је један однос и једно третирање нас на овом простору овдје. Ја годинама покушавам да укажем и кроз књиге и кроз приче и кроз јавне наступе да је овај, источни простор угрожен и прије рата и за вријеме рата је био најугроженији и највише је страдао и данас је угрожен, и однос према њему је и данас маћехински. На овом, источном простору, је 80 % природних ресурса, шума, вода, хидропотенцијала, рудних богатстава, поља итд. Али ето ми смо ту некако увијек потиснути у страну. Ја то могу да покажем на свом примјеру и на примјеру Компаније „Бокситˮ. Видјећете, овдје највећа одликовања, која сам и ја добио и Компанија „Бокситˮ. Она су у Музеју. Највећа државна, духовна и световна признања, која данас даје Православна црква и даје Држава, чак и у ономе комунистичком систему, 1986. године, када сам био на листи прогона, добио сам „Орден радаˮ и највеће признање тада.



251


Нећете наћи ниједан докуменат, ниједан папир, чак ниједну најобичнију захвалницу, коју сам добио ја, или Компанија „Бокситˮ, од онога момента како је Власт прешла у Бања Луку. Двадесет година дакле ништа. А остваљам вама да размишљате зашто је то тако? Мени је драго што је тако и осјећам слободу да могу да пишем, јер најбоље је кад је човјек свој и када није ничији. Али је то мало чудно. Навешћу само један примјер. За ових двадесет година, Компанија „Бокситˮ је кроз разне доприносе и порезе, државним и парадржавним органима и организацијама, дала 168 милиона марака, дакле доприноса, пореза итд. Исто толико смо исплатили и плата запосленим, није ништа пало с неба. Неко је то морао смислити, осмислити, потурити леђа, активирати мозак, радити и стварати. Можда сам са овим мало био и личан, али имао сам потребу да то кажем на крају, са жељом и позивом да вечерас, ако треба, ову моју причу и заборавите. Хвала Вам још једанпут и уживајте - рекао је господин Дукић.

Поред значајне и одговорне функције, коју господин Рајко Дукић обавља, као Предсједник Компаније „Бокситˮ, нашао је времена, а и потребе, да у последњих осам година, напише и изда 6 књига, штампаних у 14 издања и 11.000 примјерака, укупне садржине 2.500 страница.

„Три успјешне причеˮ, је прва књига, издата 2009. године, поводом 50 година од оснивања Компаније „Бокситˮ. Има 499 страна и близу двије стотине докумената, који чине више хиљада страна, презентованих у електронском облику. У књизи, која је имала 4 издања и штампана у 3.000 примјерака, аутор исказује свој животни и радни ангажман, у спрези са настанком и развојем Компаније „Бокситˮ и општине Милићи. Вишедеценијски рад и труд, резултирао је трима причама, у којима се преплићу разноразне супротности, а као потка у свим, прије свега историјским причама, огледају се друштвено економски и политички односи, транзиција и деструкција, опоравак и нада. Јунаци књиге су врло често обични људи, а понекад се говори о, ни по чему посебним, догађајима, или садржајима, који су ипак оставили извјестан траг у времену и простору. На извјестан начин третирано је вријеме непосредно прије почетка, почетак и крај грађанског рата у БиХ. Три успјешне приче имају јединствен коријен, почињу приближно истовремено, прије четрдесет година. Књигу чини тринаест сепарата и мада сваки од њих представља извјесну цијелину и засебност, сви они заједно чине три успјешне приче.

„Велики братˮ, књига издата 2011. године, а затим и 2015. године, на 332 странице, настала је из потребе да се поглавље „Политичка клима, стварање и функционисање вишепартијског система, барикадеˮ, објављено у претходној књизи, учини цјеловитијим и разради кроз већи број прилога, доказа и аргумената, те и ауторских опсервација у вези са суштином проблема и процеса, којима су резултирали извјесни правци развоја наше цивилизације, у последњој декади. Велики брат је метафора за апсолутну и велику Власт, друго име за принцип принуде и насиља над грађанима. Иако ову књигу чине четири чина, она у суштини чини јединствену цјелину, кроз коју се сублимирају несрећа националних група и нација, затечених на вјетровитом Балкану, који већ од првобитних насељавања, а нарочито у вријеме крсташких ратова и након њих, под паролом о продирању на исток, постаје полигон сукоба континената, цивилизација, религија, култура...Књига је штампана у 1.700 примјерака, а велики број докумената, објављених у књизи, осим



252


што указују на чињенично стање и истину, има и историјску вриједност. Стога је њихова, оригинална форма, презентована у електронском облику.

Књига „Милићи у пет причаˮ, штампана у 4 издања, 2013/14/15/16. године, у тиражу од 2.600 примјерака, садржи 343 странице са документима и аргументима, у вези са садашњим простором општине Милићи, али и са настајањем, постојањем и функционисањем локалне власти у Милићима. Књига може бити од користи садашњим и будућим нараштајима, али и да послужи као грађа за нека друга, потпунија, истраживања и издања. Аутор износи лична запажања, предочавајући одређене оцјене и исказујући при том сопствени допринос изградњи субјективитета и просперитета Општине. Књигу чине четири текстуалне и једна прича кроз фотографије, а прилози, односно документи у књизи су вјеродостојни. Текстуалним дијеловима књиге, причом кроз фото-документа, аутор је по властитом мишљењу, остварио жељени циљ, да ријечима и сликом, што цјеловитије и транспарентније, представи општину Милићи.

„Постдејтонска власт и безвлашће, или хроника једног временаˮ издата је 2014. године, а затим, друго издање 2015. године, у 1.700 примјерака, садржине 703 странице. Дводјелни наслов књиге, примјерен је ономе што она садржи, више стотина докумената, односно писама, која су директно, или индиректно, путем медија, слата на адресе институција и личности, на различитим нивоима власти, као и одређене накнадне коментаре. По свом садржају, намјени и намјери, али и ефектима, које су производили поменути документи, у значајној мјери, може да се ослика, како је након потписивања мировног споразума у Дејтону, у наредних двадесет година, организована и функционисала власт, прије свега у Републици Српској. Опредјељујући се да ова документа предочи у јавност, аутор је сматрао својом, природном и грађанском, обавезом да данашњим и будућим генерацијама, а прије свега запосленим у Компанији „Бокситˮ, да могућност да сагледају један временски период кроз који је пролазила Република Српска и њени грађани, а када је у питању привреда, Компанија „Бокситˮ је прометејски примјер борбе за добробит.

Књига „Несаломљивˮ, издата је у септембру ове године, у тиражу од 1.000 примјерака, садржи 336 страница и три поглавља, која су и те како повезана, јер у свима, кроз поезију и прозу, аутор указује на одређене и веома битне догађаје, посматрајући их кроз призму друштвено политичких односа, у последњих неколико година, са посебним освртом на функционисање власти, борбу за власт, улогу појединаца или група у томе. У сваком поглављу, говори се о врлинама и манама појединаца, или друштва, похлепи, злоби, бахатости, не занемарујући притом да истакне и врлине, вриједности и добра, посебно на простору општине Милићи. Ова књига, кроз интервјуе, писма, или пјесме, у значајној мјери допуњава садржај и опус претходне четири књиге.

Књига „Истините причеˮ, издата поводом 50 година непрекидног рада господина Дукића у Компанији „Бокситˮ, у тиражу од 1.000 примјерака, садржаја 275 страница, је само на први поглед, колаж од свега и свашта, па би се могло закључити, да три поглавља, од којих се књига састоји: „Истина о њимаˮ, „Истинити догађајиˮ и „Донације и признањаˮ, међусобно немају никакве везе.



253


Напротив, и те како, све је повезано, има исту суштину и потку, јер аутор, у сва три поглавља, указује на одређене и веома битне догађаје, посматрајући их кроз призму друштвено-политичких односа, како у времену конституисања и функционисања ратне и поратне власти, тако и кроз појаву безакоња и силе, због нефункционисања власти. За то стање, односно појаве, може се примјенити позната изрека: „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјечштвомˮ.

Са посебним задовољством, аутор истиче и дио у коме је, као доброчинитељ и прегалац, у разним областима стваралаштва, добио, од релевантних и компетентних органа и институција, значајна признања.

У сваком од поглавља, више или мање, говори о врлинама и манама појединаца, или друштва, похлепи, злоби, бахатости, не занемарујући притом да нагласи, односно истакне и вриједности и добра, посебно на простору Милића, која далеко надилазе деструктивност и патолошку острашћеност разних никоговића. Као неко ко је био, и још увијек јесте, у фокусу деценијских процеса и промјена, сматра се компетентним, а и позваним, да о томе остави писаног трага, било у казивањима о личностима, или о њиховом значају и улози, у креирању предратног политичког миљеа и учешћа у ратним догађајима.

У поглављу „Истина о њимаˮ, аутор користи прилику да стави на увид и одређене документе, који су јако битни, не само по питању личности, на коју се односе, него и због догађаја, ратних и поратних, па и историјских чињеница, које треба и могу да послуже, да се ствари и догађаји, релативизују.

Као актер у многим догађајима, навео је неке од тих, за које сматра да су битни и посебни, у контексту сагледавања, како одређене улоге кључних појединаца, тако и процеса, који су се касније дешавали, а и те како су настајали као посљедица одговорности, или неодговорности, оних који су имали и могућност и обавезу да се, умјесто ратних, траже мирна рјешења.

У поглављу „Истинити догађајиˮ, имао је потребу, па и обавезу, да искаже на који се све начин, протеклих двадесетак година, одвијао сукоб добра и зла. За свог животног и радног вијека, регистровао је око сто педесет случајева, појединаца или група, који су на разне начине, користећи прилике и неприлике, атаковали на његов живот и здравље, па и на живот и здравље његове породице, било на вербалан начин, користећи прљави језик, кроз прљаве медије, или на начин да се, животно угрози, па и уклони. У неким случајевима, желећи да учини услугу, и сам је допринио да се изложи опасностима, али у већини случајева, у питању су биле добро припремане и осмишљене акције, широких размјера, са већим бројем актера, који су, штитећи свој интерес, или интерес господара, били спремни да, не бирајући средства и начин, не само угрозе његов морални и пословни кредибилитет и углед, него и живот, па и да га одузму.

У поглављу „Донације и признањаˮ имао је потребе да, поред многих добара и

вриједности, којима данас Компанија располаже, као и многих добара и вриједности, из разних области, које је Компанија „Бокситˮ, као друштвено одговорна, градила и стварала, за добробит, не само грађана Милића и Регије, већ и друштва у ширем



254


смислу, за што је добила велики број веома значајних признања, која се налазе у Музеју Рударства, у чему је и допринос аутора веома битан, с обзиром на функције које је обављао и обавља, искаже посебно и лични допринос, кроз разне видове помоћи и донације, онима којима је помоћ била неопходна, као и друштву у цјелини, да би било што боље и напредније.

Свакако да његов и рад и стваралаштво, као и донације, нису били незапажени, па је од оних, који су то пратили и цијенили, добио одговарајућа признања. Таквих признања, разних врста и разних нивоа, је више стотина, али је узео себи за право, да у књигу стави само она за која је сматрао, имајући у виду ограничен простор, да им је мјесто у књизи.



255


Прослављена Света Варвара и успјешно пословање17.12.2017. године

Компанија „Боксит” обиљежила је крсну славу, Свету Варвару и Дан рудара, пригодном свечаношћу, у Мотелу у Милићима, током које је обављено ломљење славског колача, те уприличен свечани ручак. Славској свечаности, поред запослених и управе Компаније, присуствовали су и представници Владе Републике Српске и других републичких институција, пословни партнери, привредници и представници друштвеног живота Милића, медији, те бројни гости.

Окупљене је поздравио Предсједник Компаније „Бокситˮ, мр Рајко Дукић, који је у пригодном обраћању рекао:

„Добар дан поштовани гости, поштовани пријатељи. Захваљујем Вам се што сте данас дошли, да заједнички обиљежимо крсну славу Компаније „Бокситˮ, Свету Варвару, која је иначе заштитница рудара. Као што знате, Рударство је код нас доминантна произвoдња, доминантна грана. То је и корјен и стабло, на основу којег се, касније, развила моћна крошња и друге производне дјелатности. Ја желим посебно да поздравим министра Трнинића, министра саобраћаја, затим замјеницу министра здравља, госпођу, докторицу Иванчић. Њих посебно, зато што су они уназад, годину-двије дана, били нам подршка да реализујемо значајне пројекте и подухвате, који нису само локалног каратера, него су и мало шири, а прије свега служе за добро народа и грађана, а то је питање пројекта здравства, пројекта инфраструктуре, јер желимо да покажемо да смо и у тој области, не само корак испред, него много корака испред. Желим да поздравим и представнике наших стратешких партнера, представнике „Алуминеˮ, на челу са господином Матићем, који је иначе наш кадар. Представнике Модриче, односно „Оптимеˮ, са којима радимо већ 50, 60 година, представнике државних и јавних предузећа из области дрвопрераде и других области, да поздравим представнике власти, локалне и републичке, укључујући свакако и представнике полиције. Надам се да то нисам погрјешио, ако кажем да су власт. Посебно желим да поздравим и представнике медија. Овдје су присутни представници двије значајне медијске куће у Републици Српској, „РТРСˮ и „АТВˮ, са којима ми добро радимо и добро сарађујемо.

Оно што је најбитније, радимо свој посао професионално и разумијемо се. Поздрављам и све присутне, ако некога нисам посебно поменуо, немојте да мислите да Вас мање цијеним. Желим Вам да се пријатно данас осјећате овдје, у овом амбијенту, да уживате у забави, јелу и пићу, ко је хедониста, у музици ко воли да игра, биће и игре. Оно што бих хтио да Вам кажем, да Вас замолим, је да не журимо, без обзира што је недјеља, лијеп је амбијент, лијепо је вријеме, можемо дакле да останемо и мало дуже. Али, у оваквим приликама, треба нешто и рећи, шта смо урадили ове године и шта планирамо да урадимо, јер када је Слава, када славимо, онда да знамо шта славимо и шта хоћемо да радимо. Компанија „Бокситˮ ове године завршила је изразито позитивно своје пословне резултате, како у погледу производње и услуга, тако и у погледу инвестиција, у погледу финансијских резултата и то је сигурно једна од најуспјешнијих година од када постоји Компанија.



256


Ја сам неки дан обиљежио 50 година активног рада у Компанији. Ево, само навешћу неколико података, који су веома јасни. У односу на прошлу годину, имамо повећање прихода за 33 %, финансијски резултат бољи је за 360 %, дакле немјерљиво, скоро. Имамо улагања већа за 202 %, у односу на прошлу годину, уложили смо негдје око 8 милиона КМ у инвестиције, углавном у опрему, матично јато, у храну и то је негдје за 2,2 пута више него прошле године. Оно што је јако битно, то су углавном властита средства. Број радника је повећан за неких 11 процената, просјечна плата расла је врло мало 1 %, нешто поправљамо ових дана. Међутим, показатељи успјешности пословања су следећи: продуктивност је 20 % већа, економичност 6 % већа, а рентабилност, ако рачунамо добит итд. онда је 370 % већа. То је резултат пословни ове године, у односу на прошлу годину. Има још један податак, а то је јако важан податак, а то је да смо утростручили извоз, у овој години. До сада нисмо баш пуно обраћали на то пажњу, али извозом намјештаја на западно тржиште, извозом конзумних јаја на подручје Црне Горе и Србије, извоз је остварен негдје око 7,5 милиона, што је, негдје, око три и нешто пута више него прошле године. Дакле, то су резултати у овој години. Извршили смо све своје обавезе, по основу Уговора, поготово када се тиче производње и испоруке руде. Ту смо дали нешто мало више „Алуминиˮ, као нашем стратешком партнеру, коме ми испоручујемо у цијелости овај производ, а производња руде учествује, негдје, у укупном приходу Компаније са око 30 %. Што се тиче идуће године, идемо корак испред, или два корака испред. План је још амбициознији. Планирамо да остваримо већи приход за 18 %, да остваримо бољи финансијски резултат за 31 %. Ово морамо сада кориговати, због ових акциза, отеше нам око 600.000 КМ ови горе, моћници европски и сарајевски. Оно што је битно јесте то, да планирамо све то да остваримо са истим ангажованим средствима, планирамо нешто мање инвестиције, негдје око 7,2 милиона властитих средстава, а оно што је битно инвестиције ће бити у оним областима, које дају одређене, или нове робе, или повећавају асортиман, као што је „Фабрика намјештајаˮ, гдје се улаже још негдје око 1,5 милиона КМ, која у цјелости своју производњу извози на тржиште. Затим у сектору „Саобраћајˮ, који има и те како посла, прије свега за потребе превоза роба „Алуминеˮ на европско тржиште. Ту смо већ уговорили одређена возила. Затим, ту је сектор „Производња хранеˮ, гдје планирамо уложити у опрему и матична јата итд. Ту је и онај стандардни дио гдје треба да завршимо почети стамбени објекат. Додуше, то је више, или истог карактера. Планирамо надградњу објекта Мотела и проширење простора, тако да ћемо идућу Славу, вјероватно, славити у мало бољем и већем простору. Планирају се значајна улагања и у овај наш, да кажемо, медицински дио. То је набавка нове опреме, проширење простора и стварање услова да овај дио посла у Компанији и ради интереса грађана и Компаније и интереса становништва, не само регије и Милића, него и шире, буде врхунски и буде референтан. Треба да повећамо број запослених за око 8 %, то је негдје око 60 радника. Оно што је данас проблем, а то је обезбједити квалификовану радну снагу. Дакле, није само питање нискоквалификована радна снага, ми то рјешавамо на одређени начин. У сарадњи са Средњошколским центром, школују су већ техничари информационих технологија, школују се дрвопрерађивачи, додуше само их је 14 уписало, а ми годишње можемо да примимо око 30 и на томе би требало да поради и школа, као и Министарство, јер та прича о дуалном образовању треба на неки начин и да се имплементира.



257


Размишљали смо такође да, у сарадњи са сарајевским Универзитетом, отворимо и истурено одјељење Факултета за информационе технологије. Ту има неких неспоразума, али ми ћемо то направити, са њима, или без њих. Са овога нашег подручја, има негдје око 1800 студената, који студирају вани и од тог броја се готово нико не враћа. Тридесет троје, од тридесет шесторо дјеце, који завршавају гимназију, изразило је жељу да би се школовали овдје, под условима које смо ми и понудили, а ти су услови идеални, да вам сада о томе не причам. Намјера нам је да им пружимо фантастично образовање, да њихови родитељи имају мање трошкове, да искористе прилику коју им пружамо и да већи број те дјеце сутра, када заврши те студије, остане овдје да ради, јер посла има за те профиле. Имали смо подршку и Министарства, међутим, увијек се испријечи неки локализам, или бирократија и ту настану одређени проблеми, али не бих о томе сада. Рекао сам да се број запослених повећава за 8 % и Компанија треба да се приближи цифри од неких 900 радника. Нето плата треба да расте за 14 % и оно што је јако битно, а то је да продуктивност буде за 10 % већа, економичност за 2 % и да има већу рентабилност за 31 %. Направили смо битне уговоре са нашим пословним партнерима, прије свега као што је „Алуминаˮ, „Оптимаˮ итд. Ја сам мало прије заборавио да поздравим банкаре и извињавам се, а њих желим посебно да поздравим, са жељом да смање камате у идућој години. Јер онај ко није хтио да разумије ко смо и шта смо, да смо ми компетентна Компанија, са којом треба радити пословно, изгубио је пословни однос са нама. Узели смо неке кредите од банака па их вратили другима, који нису баш били како треба. Тако ћемо сигурно радити и идуће године, па се ја надам да ће они то имати у виду. Мало прије сам поздравио Министра и замјеницу министра, али желим да кажем још неколико ријечи. Добио сам честитку од Министра индустрије, енергетике и рударства и то је тако уобичајена пракса, али морам да вам кажем нешто што је куриозитет, а то је од када је власт прешла у Бања Луку, за 20 година никад у ову Компанију, никад, није дошао Министар привреде, енергетике и рударства, никад ни једном приликом. Долазио је Предсједник Владе, долазили су Предсједници Републике, више пута, Министри долазе често, али ето не знам зашто? Вјероватно немају времена. И на крају желим да се обратим уваженом Министру саобраћаја, господину Трнинићу, желећи да за вријеме његовог мандата, бар кренемо са брзом цестом од Зворника према Романији, јер ових дана кад се бије битка за такозване зелене и црне трансверзале које-куда, заборавља се ова црвена трансверзала, која је и те како битна. Ми данас говоримо о спони Српске и Србије, о повезивању једног истог народа економски, политички, културно, безбједносно, народа кога раставља једна рјечица, која се зове Дрина. Међутим, ако трезвено размислимо и коректно, онда управо можемо да видимо да на тој Дрини су споне најслабије, најслабије су копче. Сто километара лијево и десно од Дрине не граде се ауто-путеви, 300 километара се прави у западном дијелу, ни један у источном дијелу, уводе се акцизе које ће тамо отићи, та средства, то је сигурно тако. Само 600.000 марака ова Компанија треба да плати идуће године додатно по тим акцизама. И крајње је вријеме, ако већ говоримо о Дрини и Подрињу, гдје живи око милион становника, гдје су значајни ресурси, да се окренемо томе, јер те паралелне везе, које стално помињемо и које употребљавамо кад нам за нешто требају уназад 20 година, нису везе Бања Лука - Београд, ауто-путем преко Хрватске, него неке јаче копче на Дрини, а нажалост тих копчи на Дрини нема.



258


Зашто је то тако? Не знам. Ево, само регија Бирач, наша ова регија, чини 10 посто становништва Републике Српске, толико отприлике и територије. Међутим, не улазећи у све друго шта има, са аспекта културног и историјског насљеђа, са аспекта привреде и природних ресурса, 100 посто руда обојених метала које има Република Српска, дакле боксит, олово и цинк, је на подручју регије Бирач. Двадесет посто шумског богатства је на подручју ове регије, затим преко 60 посто хидро потенцијала Дрине и дринског слива, јер четири централе, које су пројектоване Грабовица 1, Грабовица 2, Тегарин 1 и Тегарин 2 су овдје. Дакле, све је овдје, свега има, само њих нема. Нећете ми замјерити што ово овдје говорим, јер гледајте, ми правимо врло амбициозне планове. Планирамо да лијечимо народ јефтино, планирамо да обезбједимо веће плате, да обезбједимо станове, а онда вам падне ко са неба, да дате још нешто, још некоме итд. Ја вам могу само рећи још нешто, додатно, Компанија „Бокситˮ ове године и идуће године, издваја негдје око 2 милиона КМ Фонду здравства. Милићима се враћа 700 хиљада. Не мислим да критикујем ни Фонд, ни присутне овдје, замјеницу министра, али чињеница је да је то тако. Дакле, неке регије су запостављене и ја употребљавам израз да смо ми једна врста протектората у неком протекторату, који је опет нечији протекторат итд. Можда мало грубе ријечи, можда није прилика, али дајмо да сви покушамо, да свако на свом мјесту, да дамо допринос, да се ово стање мијења. Они који раде у локалној власти и они који раде у републичкој власти и они који раде у привреди и они који су у органима властиˮ - рекао је Предсједник Дукић.

Компанија „Бокситˮ новчано је наградила све запослене по 150 КМ, а по традицији по 300 КМ добило је 27 запослених, који у Компанији обиљежавају 30 година рада заједно са онима који ове године одлазе у заслужену пензију.



259


Говор приликом пријема признања „Најуспјешније велико привредно друштво у Републици Српскојˮ

28.03.2018. године

Компанија „Бокситˮ а.д. Милићи освојила је прво мјесто у категорији најуспјешнијих великих привредних друштава у Републици Српској у прошлој години. Ово значајно признање додјељено јој је синоћ у бањалучком културном центру Бански двор, а у оквиру 15. по реду манифестације „Избор најуспјешнијих у привреди Републике Српске за 2017. годинуˮ, коју организује Привредна комора Републике Српске. Предсједник Републике Српске Милорад Додик уручио је признање Предсједнику Компаније мр Рајку Дукићу, који се присутнима обратио следећим ријечима:

„Поштовани предсједниче Републике, поштовани предсједниче Народне скупштине, поштована предсједнице Владе, поштовани министри, поштовани посланици, поштовани представници Комора, колеге привредници, поштовани представници медија, жеља ми је да, ради интереса грађана Републике Српске и Републике Српске, свакога дана, у сваком погледу, све више напредујемо, и да идуће године, на оваквој манифестацији, буде много више бољих, него што је вечерас. Тешко је бити најбољи, међу многим добрим, као што је вечерас било овдје, али вјерујте ми да у овим, хајде да их назовем, смутљивим и тешким временима, и назовимо их кризним временима, тешко је бити добар и успјешан. Ево, видјели,сте како и шта ради Компанија „Бокситˮ. За својих 60 година, колико послује, прошлих 5 година биле су најуспјешније године. Остварили смо раст прихода, негдје око 80 процената, повећали инвестиције за 3,4 пута, остварили повећање добити за 3,5 пута, и негдје око 2 пута повећали број запослених. Како је могуће данас успјети? Треба бити храбар, мудар, сналажљив, нормално, искусан, проницљив, промишљати о времену и простору у коме ми данас живимо и свакако имати циљеве, стратегију и динамику како до тих циљева стићи. Свакако да је битна упорност, јер има она изрека која каже: „Упорност је моћ немоћи, снага мекоће, жилавост слабостиˮ, и ја управо желим и онима који се понекада обесхрабре да буду упорни, и да вјерују у себе. На крају, открићу вам једну малу тајну захваљујући се у име Компаније „Бокситˮ, у име запослених, у име акционара, у име дародавца Коморе Републике Српске и у име уручиоца ове награде, велике, за мене и за моју Компанију, а то је да ја радим већ 51. годину, овај квартал који је при крају, то је најуспјешнији квартал, од како постоји Компанија и од када ја радим, и у погледу производње, и у погледу инвестиција, и у погледу запослених, па ја се надам да ћу и идуће године, бити у исто вријеме на овоме истом мјесту. Хвала Вам“ - рекао је Дукић.



260


„ЈАХОРИНА ЕКОНОМСКИ ФОРУМ 2018ˮприлог за панел 7: природна богатства у функцији равномјерног

и региноалног развоја

Република Српска, на својих цца 25.000 км2, располаже са природним ресурсима који је, у односу на јединицу површине, или по становнику, укупан број: 1.170.432, сврставају у ред изразито богатих. Али и у случају Републике Српске може се примјенити максима „богати сиромахˮ, која је примјењива данас и у свијету јер, природним ресурсима најбогатије земље, у већини случајева су неразвијене и, као некада колоније, а данас, од мултинационалних компанија западног свијета, принуђене су да дају своје богатство у бесцијење. Тако је било и у бившој Југославији гдје је нпр. Босна и Херцеговина, која је била најбогатија са природним ресурсима (олово, цинк, угаљ, жељезо, боксит, шуме итд.), спадала у ред најсиромашнијих република.

Ако посматрамо Републику Српску, са тог аспекта, онда можемо да констатујемо да источни дио, од Бијељине до Требиња, као најбогатији природним ресурсима, је сиромашнији него западни дио. У прилог томе говоре следећи подаци:

Источни дио Републике Српске чини 45,38 % територије.Учешће становништва 38,11 %.Од 64 општинe, колико има у Републици Српској, или од 31, колико има у

источном дијелу, 20 су неразвијене и изразито неразвијене. У западном дијелу од 33 општине, неразвијено и изразито неразвијено је 13 општина. У питању су углавном мање општине.

Када су у питању најбитнији природни ресурси, у источном дијелу, они, у односу на западни дио, чине:

шумско богатство 50%,угаљ 80 %,изграђени хидро и термоенергетски објекти 74,40 %,потенцијални хидро и термоенергетски објекти 93 %,производња и залихе руде боксита 95 %,производња и залихе олова и цинка 100 %,обрадиво пољопривредно земљиште, квалитетне оранице (Семберија, Подриње,

Попово Поље) 60 %.

Зашто је то тако, односно зашто је источни дио „богати сиромахˮ, односно значајно сиромашнији од западног?

Западни дио био је и прије рата развијенији дио садашњег простора Републике Српске.

Државне, финансијске, парадржавне, међународне и друге институције, разна представништва итд., који су лоцирани у западном дијелу, значајно су поспјешили запошљавање, прије свега образованог кадра и са већим платама.

Структура власти, односно, када је у питању, прије свега, руководни кадар, присутна је огромна диспропорција, у последњих 20 година.



261


Од цца 212 руководних - бираних кадрова (предсједник Републике, предсједник Скупштине, министарства, Сенат итд.), 17 % је из источног а 83 % из западног дијела.

Ништа боља ситуација није ни када су у питању агенције, управни и надзорни одбори, итд.

Примјери Јавних предузећа, „Електропривредаˮ и „Шуме Републике Српскеˮ, су примјер како не треба радити. Наиме, поред генералних дирекција, у Требињу и Сокоцу, које су и по Закону и по Статутима, успостављене, последњих година, формиране су паралелне дирекције у Бања Луци, са много већим бројем кадрова и ингеренцијама, него дирекције у Требињу и Сокоцу, чија је улога значајно девалвирана. Директори у поменутим дирекцијама, у Требињу и Сокоцу, су углавном из Бања Луке, односно из западног дијела. Када се све то има у виду онда није ни чудо што ова два велика гиганта, који газдују са најзначајнијим природним ресурсима, умјесто да буду носиоци развоја, да остварују што већу добит, да је улажу тамо гдје је она створена, праве губитке или значајна средства улажу у непродуктивне и непроизводне садржаје.

Скорашња смјена руководних кадрова у Електропривреди је добар примјер како треба поступати са нестручним и неодговорним.

Народна пословица каже: „Ко је ближе ватри, више се и огријеˮ, кад то кажем имам у виду следеће:

Неупоредиво су већа улагања, по разним основама и у разне садржаје, из разних извора (буџетска средства, кредитна средства, средства Телекома), у западном него у источном дијелу.

Улагања у саобраћајну инфраструктуру, ауто-путеве, жељезнице итд., су у немјерљивој сразмјери, јер док се у западном дијелу улажу огромна средства, у источном дијелу те врсте улагања, скоро да и нема.

Свеукупно повољнији амбијент подстакао је, како домаћа, а посебно и страна улагања, у много већој мјери, у западном дијелу.

Добар примјер избалансираног улагања су веома значајне области: здравство - изградња болница, образовање, прије свега улагања у студентски стандард, и туризам, гдје се, као посебан примјер, може издвојити олимпијска планина Јахорина која је, уз помоћ средстава Владе, постала значајан и препознатљив зимски туристички центар.

Шта чинити, односно шта треба урадити, да се ситуација поправи и битно промијени, да се створе услови и повољнији амбијент ради убрзанијег развоја источног дијела а тиме и Републике Српске у цјелости:

Хидроенергетски потенцијали

Треба да су приоритетна улагања у Републици Српској, средства се могу обезбиједити из разних извора, као и инвеститори или суинвеститори. Приоритет треба да су изградња 4 хидроелектране у горњем сливу ријеке Дрине (Фоча, Паунци, Сутјеска, Мрсово), инсталисане снаге цца 186 MW. Цијена изградње, приближно 350 милиона евра, годишња производња цца 800 GW.



262


Обзиром да се ради о зановљивом ресурсу, профитабилној производњи, предложио бих да се ови објекти граде из властитих средстава, евентуално са Електропривредом Србије.

Изградња термоелектрана Гацко 2 и Угљевик 2, укупне инсталисане снаге од 600 MW. Годишња производња цца 3.600 GW. Укупне инвестиције, заједно са рудницима, биле би цца 800 милиона евра. Обзиром да су се, више од деценије, правиле разне комбинације са неадекватним инвеститорима, као потенцијални и најсигурнији улагачи, односно пословни партнери, треба да су у приоритету кинеске компаније, које су се показале веома успјешне и на нашем тржишту и тржишту Србије. Примјера ради Термоелектрану Станари изградили су по цијени 1.100 евра/MW, у односу на понуде запада 1.800 евра/MW и Русије 1.500 евра/MW, знатно јефтиније. За очекивати је, а свакако да би било добро, да договор са Кинезима, везано за термоелектрану Гацко 2, крене у реализацију.

Свеукупна улагања у горе наведени енергетски комплекс, снаге 4.400 GW, била би приближно милијарду и 150 милиона евра. Годишњим приходом, износио би цца 400 милиона КМ, директно би се могло запослити око 5.000 стручних лица.

Шуме

Шуме, као зановљив природни ресурс, којим газдује ЈП „Шуме Републике Српскеˮ, годинама су раубоване, нерационално експлоатисане, поткрадане, лоше организоване, присутне у скоро свим општинама Републике Српске, па и у источном дијелу, могле и требале би бити подстицај и носилац, како развоја дрвне индустрије, тако и свеукупног развоја. Имајући у виду да дрвопрерађивачка индустрија има неограничено тржиште, неограничену структуру производње и неограничен вијек трајања, као што имају шуме, као зановљив природни ресурс и народно богатство, дрвна индустрија је прилика да се велики број младих људи запосли, кроз мали и велики бизнис, доквалификује и преквалификује, а чињеница је да је тај тренд позитиван и у источном дијелу. Умјесто да се одређеним подстицајним мјерама, када је у питању финална производња и кориштење отпада, подстичу предузетници, скорашњим повећањем цијене трупаца за 10 %, ради задовољавања потреба, прије свега, енормног броја запослених и лошег газдовања у Јавном предузећу, посегло се за мјером која је контрапродуктивна, штетна и довешће до тога да ће се затварати поједини дрвопрерађивачки капацитети и отпуштати запослени. Било би неопходно да се преиспита ова одлука и цијене трупаца врате на првобитно стање, као што би било потребно, корисно па и морално, да 30 % од концесионе накнаде, која иде у буџет Републике, остаје на располагању неразвијеним и изразито неразвијеним општинама, које иначе других привредних активности или природних вриједности, изузев шума, и немају (Лопаре, Шековићи, Хан Пијесак, Калиновик, Трново, Невесиње, Чајниче, Власеница итд.). Примјера ради, Хан Пијесак свео је своју популацију на једну половину од послијератне, сиромаштво је видљиво на сваком кораку, народ се исељава. Додатна концесиона надокнада од 30 %, за етат од 130.000 кубика, била би цца 400.000 КМ, што би и те како било значајно за ову малу и неразвијену општину.



263


Пољопривредно земљиште

Највећа шанса Републике Српске да задржи становништво на огњиштима а да му истовремено повећа и стандард и наду у бољитак је рационално осмишљено и, кроз дугорочну стратегију, улагање у пољопривредну производњу, односно производњу хране. То свакако подразумијева да се, на примарним локацијама, као што су Семберија и Попово Поље, изграде хидромелорациони системи, којима би се битно смањиле штете од поплава и суша и значајно повећали приноси. Значајна улагања, која су вршена годинама, без адекватне стратегије, нису дала очекиване резултате. Улагања која су у току и која су планирана, за изградњу система за заштиту од поплава, на простору Семберије, из међународних кредита, цца 40 милиона евра, колико су отприлике биле и штете у посљедње двије катастрофалне поплаве, веома брзо ће се вишеструко исплатити, јер ће се повећањем примарне производње хране створити услови да се ставе у погон слабо кориштени и девастирани прерађивачки капацитети, као што су: Шећерана, ПД Семберија, „Сава-Семберијаˮ, „Семберкаˮ Јања и други прерађивачки капацитети, граде нови из области прехрамбене индустрије, а што све скупа може да повећа број запослених, односно да обезбиједи посао, како у примарној производњи, тако и у преради, за више десетина хиљада.

Рудно богатство или рудно благо је битно, ако не и најбитније, допринијело развоју људске цивилизације али истовремено и страдању оних који су имали та богатства али нису имали снаге ни шансе да та богатства рационално користе, одупирући се грамежљивим поробљивачима.

У источном дијелу Републике Српске посебно су значајни експлоатација и прерада, односно валоризација руда обојених метала, као што су: боксит, олово и цинк итд.

Рудник олова и цинка Сребреница експлоатише руду са примарним садржајем олова и цинка али и значајним садржајем племенитих метала, као што су: злато, сребро, селен, бизмут. Ово је био један од најзначајнијих рудника и ковница новца римске империје, као и Немањића, који су га експлоатисали више од 200 година.

Прије посљедњег рата у руднику је било око 3.000 запослених. Од поврата злата и сребра, из топионица у Шапцу и Трепчи, исплаћиване су плате. Рудник је дао значајан допринос изградњи Сребренице и Братунца. Данас се рударска производња, у којој је запослено око 700 лица, обавља веома успјешно, у оквиру компаније, са сједиштем у Градишци. Концентрат олова и цинка, а са њим и племенити метали, извози се ван граница бивше Југославије. Мислим да је концесионару требало условити и помоћи да изгради металуршко постројење, јер би добит, и кроз запошљавање, и кроз вриједност роба, била много већа.

Захваљујући Руднику Сасе, у Сребреници су изграђене и веома профитабилно радиле фабрике: „11. мартˮ, „Акумулаториˮ, „Поцинкаонаˮ и др., које су запошљавале велики број веома стручне радне снаге. Данас, изузев Поцинкаоне, не ради ништа. Требало би подстаћи власника Рудника, односно носиоца концесије, да дио добити улаже на простору Сребренице, прије свега у индустрију, која је везана за прераду и финализацију, како се то успјешно ради у Компанији „Бокситˮ, која је, за 60



264


година свога постојања, послујући увијек позитивно, рационално валоризујући природни ресурс, из добити и других средстава, уложила више стотина милиона долара, не само на подручју Милића, већ и Регије, у изградњу привредних и других инфраструктурних објеката, из области здравства, образовања, културе, комуналне и путне инфраструктуре итд. Компанија „Бокситˮ данас око 70% прихода остварује из других дјелатности, које су се развијале, како за потребе рударске производње, тако и за потребе тржишта.

Добра сарадња са стратешким партнером, фабриком „Бирачˮ, односно „Алуминомˮ, у Зворнику, која, без обзира на пљачкашку приватизацију, како од тадашње власти, тако и од бившег власника, и на покушаје последњих година, од оређених профитера, да за ништа или мало пара дођу у власништво најзначајнијег индустријског комбината у Републици Српској, данас један од водећих произвођача из области металуршке глинице и алумосиликатне хемије, извозећи своје производе у четердесетак земаља, широм свијета. Данашња производња овог привредног гиганта веома значајна је и по томе што је она база новим производима, у неограниченом броју, које данас тражи свјетско тржиште, што даје могућност да се граде нови производни капацитети, укључујући и оне који могу да се дислоцирају на подручју Регије, што би значајно допринијело запошљавању и општем напретку.

2003. године, када се ушло у неразуман процес приватизације и растурање Фабрике, предлагао сам да се иста преузме од Конзорцијума домаћих фирми, да се изгради алуминијумски комбинат, капацитета 100.000 тона. Улагањем од цца 200 милиона евра, запослило би се око 1.000 радника, остварио годишњи извоз око 200 милиона долара и што је веома битно обезбједило сигурно тржиште за металуршку глиницу, која се нужно мора производити ради других програма, иако тај производ није, или је мање, профитабилан.

Да би се исправиле грешке па и неправда која се чини према источном дијелу Републике Српске, односно да би се рационално и рационалније искористили природни ресурси са којима се располаже, потребно је:

Донијети стратегије гдје их нема, а ревидирати постојеће, измијенити законске прописе а све са циљем да се реализује претходно наведено, односно да се поступа на начин који ће довести до рационалне, односно профитабилне, експлоатације и валоризације природних ресурса.

Преиспитати оправданост грандиозног пројекта изградње мреже ауто-путева у западном дијелу, од више стотина километара, а у приоритет ставити изградњу брзе цесте Бијељина – Соколац - Требиње, дужине 350 km, која би директно и индиректно повезивала све, односно, 31 општину у источном дијелу и чија би изградња коштала, не више него изградња пута Добој - Бања Лука. Ова саобраћајница била би жила куцавица, односно главна артерија, која би омогућила и развој источног дијела Републике Српске и опстанак становништва на њему.

30 % од концесионе надокнаде, која се издваја у Буџет, оставити на располагању, прије свега изразито неразвијеним општинама.

Каматна средства на кредите, које даје ИРБ, треба да су знатно нижа, када су у питању пласмани, за изразито неразвијене и неразвијене општине.



265


Више издвајати из буџетских средстава, за изразито неразвијене и неразвијене општине у источном дијелу, прије свега у подстицај развоја реалног сектора.

Договарати се са Србијом, која у посљедње вријеме значајно помаже, да те помоћи иду, прије свега, у изразито неразвијене и неразвијене општине, што до сада није био случај, јер највећи дио те помоћи усмјерен је у развијене општине (Зворник, Источно Сарајево, Пале, Требиње, Приједор, Мркоњић Град, итд.).

Веома је значајно и битно да се кадровска структура, када су у питању челне руководне позиције у Републици Српској, уравнотежи јер само тако и на такав начин моћи ће се реално, одговорно и објективно представљати грађани и њихов интерес, а све са циљем да се обезбиједи равномјеран и просперитетан развој Републике Српске.

Генерално, за бржи, успјешнији и свеопшти развој, не само источног дијела, него и Републике Српске, потребно је:

Закон о раду прилагодити европским, односно тржишним стандардима, како би се елиминисала разна права запослених која тржиште не познаје (превоз, топли оброк, минули рад, разне врсте плаћених изостанака итд.) а све са циљем да се привреда растерети, да има што више властитог капитала за улагања у нову производњу и нове технологије.

Извршити темељиту реорганизацију јавног сектора и државне управе, са циљем да се ослободе баласта, вишка и неспособних, како би биле ефикасније, јефтиније и одговорније, што би свакако довело и до тога да се значајно смање оптерећења привреди, односно реалном сектору.

Направити, тамо гдје нема, а иновирати, тамо гдје има, стратегије развоја појединих области, фокусирајући се на приоритете који треба да су везани за рационалну експлоатацију и валоризацију природних ресурса, како у источном дијелу тако и на подручју цијеле Републике Српске.

Закључак:Улагањем у горе наведене капиталне и инфраструктурне објекте, цца 150

милиона евра, на годишњем нивоу, властитих, кредитних средстава, или по основу концесија, у наредних 10 година, број запослених, као и друштвени бруто производ, могли би се удвостручити. Свакако да би то допринијело бољем животу, бољем страндарду, извјеснијој будућности, повећању наталитета и смањењу исељавања које је данас забрињавајуће.

Јахорина, 03-04. маја, 2018. године



266


Говор приликом отварања Љетног фестивала културе и спорта Милићи 2018. г.

28.06.2018. године

Свечаним откривањем бисте великог руског космонаута, Јурија Гагарина, у милићком Парку великана, 28. јуна, на Видовдан, означен је почетак „Љетног фестивала културе и спорта Милићи 2018”, који ће трајати до 4. августа. Бисту су свечано открили Предсједник Комитета за награде и титуле Руске Федерације, Владимир Шихаљејев, и Рајко Дукић, Предсједник Компаније „Боксит”, која је генерални спонзор манифестације. Тим поводом, господин Дукић се обратио присутнима следећим стиховима:

„Гагарине, велики руски сине,ти се први вину у висине,ше'сет прве, 12. априла, велика је сензација била,облетивши ти нашу планету,руску надмоћ показао си свјету.ˮ

- Захвалан сам што се налазим на овом мјесту и што откривам споменик, великом руском космонауту, Јурију Гагарину. Нашао се је на правом мјесту, међу правим људима. Живјела Русија, живјела Србија - казао је Шихаљејев.

Шихаљејев је Дукићу, на свечаности, уручио Орден Светог цара Николаја, којим га је Комитет одликовао за заслуге у јачању пријатељских и блиских односа српског и руског народа и велики допринос изградњи и обнови православних храмова. Посебна признања Комитета додијељена су Борачкој организацији општине Милићи, за допринос у стварању Републике Српске, те Компанији „Боксит” за професионалне заслуге и репутацију у пословном амбијенту.

У име награђених обратио се Предсједник Компаније „Бокситˮ, који је отворио и Љетњи фестивал културе и спорта Милићи 2018. године:

-Добар дан поштовани гости, поштовани мјештани, поштовани пријатељи. Данас почињемо један значајан Фестивал, не само за ово наше мјесто и овај наш крај, него и за шири простор. То је Љетњи фестивал културе и спорта. Уприличили смо почетак овога нашег Фестивала, на такав начин што смо открили бисту великога човјека, руског космонаута, човјека који се први винуо у свемир, Гагарина. Том чину присуствовала је и руска делегација. Тиме смо на неки начин увеличали, да не кажем само допунили бројем, него увеличали вриједност Парка великана. Прије извјесног времена, тамо су постављена и двојица великана, Кинеза. То је Денг Сјаопинг и Конфучије, двојица индијских великана, Рабиндранат Тагора и Махатма Ганди. Нешто прије тога, поставили смо бисте двојице српских великана, Петра Другог Петровића Његоша и Михаила Петровића Аласа. Тако да, данашњи Парк великана, укупно броји 44 бисте. Мислим да је то велико и заначајно, не само за Милиће, него значајно, ја не бих рекао, само за шири простор, него за човјечанство. Ми смо хтјели тиме да покажемо и да одајемо пошту, на одређени начин, трајну пошту, трајно сјећање, на људе ствараоце, који су оставили великога трага и значајнога трага у истрорији стварања и развоја човјечанства.



267


Данас, на Видовдан, за нас значајан датум и велики датум, данас је и Дан војске Републике Српске, дружимо се, уживамо и надам се да ће Вам, како данас ,тако и наредних 40 дана, колико ће трајати овај Фестивал, бити пријатно. Сама чињеница да, ове године, учествује негдје око 900 учесника, у разним фестивалским такмичењима, од спорта до културе, у односу на прошлу годину, то је веома значајно. Значајно је већи и наградни фонд. Очекивати је и значајно већи број посјетилаца, што значи сваке године, у сваком погледу, све више напредујемо и сасвим је разумљиво да ће овогодишњи Фестивал културе и спорта надмашити досадашње фестивале, који помало постају тредиционални. Да ћемо, а већ јесмо, постати препознатљиви и не само на регионалном простору, јер овако нешто мало се гдје догађа. Уз огроман труд организатора и главног спонзора, захваљујем се и субспонзорима, јер су препознали вриједност овога Фестивала, да заједно дамо допринос да оне вриједности код људи, као што су спорт, као што је култура, као што је дружење, могу да се манифестују на један начин како то доликује и мјесту и Компанији „Бокситˮ и свим грађанима и Вама овдје, који сте присутни. Захваљујем се и будућим посјетиоцима, јер се надам да ће наћи времена и потребе прије свега, да учествују у овој значајној смотри, свако на свој начин. Захваљујем се и представницима медија, који ево не пропуштају прилику да прате многе, па и ове догађаје када се тиче и Милића и Компаније „Бокситˮ и надам се да ће имати потребе и прилике, да и кроз наредни, фестивалски период, дођу да одређене ствари сниме и прикажу јавности. Хвала Вам - рекао је Дукић.

У току Фестивала најављено је одржавање Међународног турнира у малом фудбалу, који ће трајати од 30. јуна до 5. јула, Фестивала фолклора и народног стваралаштва православних земаља, од 6. до 8. јула, Међународног турнира у кошарци, од 13. до 15. јула, трка до врха „Рајковог торња”, 18. јула, такмичења у пливању 29. јула, те 5. међународне ликовне колоније „Боксит и боје”, која ће трајати од 30. јула до 4. августа.



268


Говор приликом отварања 4. Фестивала фолклора и народног стваралаштва православних земаља

Милићи 2018. године07.07.2018. године

У Милићима је, од 6. до 8. јула, одржан 4. Фестивал фолклора и народног стваралаштва православних земаља, као најзначајнија културна манифестација овогодишњег „Љетњег фестивала културе и спорта Милићи 2018”.

Фестивал је отворио Предсједник Компаније „Боксит”, мр Рајко Дукић, који је поздравио учеснике, ове значајне међународне културне манифестације и пожелио им пријатан боравак у Милићима. Тринаест културно-умјетничких друштава, из Русије, Грчке, Македоније, Румуније, Бугарске, Србије и Републике Српске, од којих је 11 наступило у такмичарском, а ансамбли из Русије и са Косова и Метохије у ревијалном дијелу, подијелило је наградни фонд од 33.000 евра, које је обезбједила Компанија „Боксит”, као генерални покровитељ и организатор манифестације, док је значајна новчана средства издвојило и преко 20 субспонзора, из Милића и окружења. Одлуком жирија, који су чинили Селена Ракочевић, професор етнокореологије на Факултету музичке умјетности у Београду, Сања Пупац, виши кустос и етномузиколог и виши асистент на Академији умјетности у Бањалуци и Драгица Панић Кашански, професор и шеф катедре за етномузикологију на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци, побједници овогодишњег такмичења су Фолклорна група „Епирус” из Солуна и Фолклорна асоцијација „Валеа Праховеи” из Букурешта, који су подијелили прво мјесто, те освојили новчану награду од по 3.000 евра. Друго мјесто и новчане награде од по 2.000 евра добила су четири ансамбла Фолклорни ансамбл „Вила” из Новог Сада, Плесни састав „Хемус” из бугарског града Враца, КУД „Севојно-Ваљаоница бакра и алумијума” из Ужица и АКУД „Мирче Ацев” из Скопља. Треће мјесто и новчану нараду од по 1.500 евра освојила су три ансамбла КУД „Романијска луча” из Сокоца, КУД „Станко Пауновић-НИС-Рафинерија нафте” из Панчева и КУД „Боксит” из Милића.

Жири публике одлучио је да са по 1.000 евра награди КУД „Коловит” из Градишке и КУД „Славија” из Источног Сарајева за очување играчког насљеђа Републике Српске.

У ревијалном дијелу програма наступили су Козачки ансамбл пјесама и игара „Слободна степа” из Ставропоља и Ансамбл народних игара и пјесама Косова и Метохије „Венац” из Грачанице који су, за своје умијеће, од организатора награђени са по 8.000, односно 4.000 евра.

Предсједник Компаније „Боксит”, мр Рајко Дукић, истакавши да је ове године Фестивал окупио више од 450 учесника, из седам православних земаља, рекао је и следеће:

„Ово није само највећи, него јединствен Фестивал на овим нашим ширим балканским просторима, да не кажем и европским. Није тешко када се нешто хоће, када се нешто воли, када се има одређено знање, упорност и воља да се направи овакав Фестивал.



269


Нормално да је било пуно укључених из Компаније „Бокситˮ и других лица, која су помогла да се ово организује. Већ имамо и одређено искуство, ово је четврта година, било је мало проблема и са временом, али смо се организовали добро. Ове године, у односу на прошлу годину, мислим да је Фестивал био квалитетнији. Сва ова друштва, која су дошла из 7 земаља, су врхунски умјетници. То су мање више државни ансамбли, препознатљиви и познати, па и ови наши из Републике Српске, то је оно што ми данас најбоље имамо, такође и из Србије. Дакле ово није само Фестивал ради Фестивала, да окупимо велики број учесника, или земаља, него је битан и квалитет. Ово је квалитетна манифестација. Све је, од почетка до краја, ишло по програму, како је предвиђено, и мислим да су сви задовољни, на крају сви су побједници, нико није отишао одавде не награђен, а заслужили су да буду награђени. Што се Министарства просвјете и културе Републике Српске тиче, ми смо их ставили на плакат, као покровитеље, позвали смо их, али нико није дошао, нити су уплатили било каква новчана средства. Мени је жао што то морам да кажем, али овакви фестивали не праве се у Републици Српској никако, а не често. Не знам из кога разлога нису нашли за сходно да бар дођу на овај Фестивал, без обзира што новчано нису учествовали. Ако Министарство културе, или спорта и омладине, не види вриједност овога што ми радимо у Милићима, онда се исто тако поставља питање вриједности онога што они раде и не знам чему служе и чиме се баве. Комплетан програм Фестивала им је послат, прије пар мјесеци. Ово је прилика да кажем да и у малим срединама, могу се направити велике ствари, а Милићи су мала средина по броју становника, а иначе ми смо мали џин. Дакле што год радимо, ми смо врхунски и хоћу да тиме покажем да нешто слично могу правити и други. Има она изрека, која је добра и коју ја имам у глави, још од малих ногу „Упорност је моћ немоћи, снага мекоће, жилавост слабостиˮ. Дакле, ако човјек има циљ, стратегију и одређену тактику и ако има вољу до оствари тај циљ и ако је упоран и ако жели да иза себе остави неко наслеђе и да га оно надживи, мора да има максималну друштвену одговорснот, а ја мислим да ми то управо овдје и показујемо. Радимо добро у овим тешким временима, боримо се на тржишту веома успјешно, али ми радимо добро и у осталим областима и остварујемо завидне резултате, који другима могу послужити као примјер, да имају храбрости, да раде оно што је за овај народ и ове грађане добро. Дакле, примјер смо у много чему“ - рекао је Предсједник Компаније „Бокситˮ.

Програм је завршен величанственим ватрометом и забавом за многобројне учеснике.



270


Дан Компаније „Бокситˮ - 20. јули 2018. годинеПоздравни говор

Поштована господо,

захваљујем Вам се, што сте данас дошли да, у овом прелијепом амбијенту, обиљежимо Дан Компаније „Бокситˮ.

Желим посебно да поздравим нашег уваженог министра здравља, др Богданића, директора Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, господина Милића, директора Јавног предузећа „Путеви Републике Српскеˮ, господина Нешића. Са задовољством поздрављам присутне начелнике општина, пословне партнере, директоре здравствених установа, представнике медија и остале присутне.

Прилика је да, присутне и јавност, прије него што кажем шта смо то урадили и шта планирамо да урадимо, током ове године, подсјетим да смо, због изузетно добрих резултата, у свим мјерљивим сегментима, за прошлу годину, од стране Привредне коморе Републике Српске, проглашени најуспјешнијим великим предузећем у Републици Српској и, по том основу, добили адекватно признање.

Колико смо ове године успјешнији, у односу на прошлу годину, могуће је, на транспарентан начин, приказати кроз податке, поредећи 6 мјесеци ове, у односу на претходну годину, а они су следећи, по секторима:

„Рударствоˮ, производња руде повећана је за 5 %, откривка за 16%, „Саобраћајˮ, обим превоза роба на међународном тржишту повећан је за 20%, превоз роба на домаћем тржишту за 11%, превоз путника за 15 %, „Грађевинарствоˮ, вриједност производње, односно обављених послова, приказаних кроз укупан приход, је удвостучена, „Машинство и електроодржавањеˮ, приход увећан за 23 %, „Угоститељство и туризамˮ, за 15%, „Фабрика намјештаја и масивних плочаˮ, 40 %, „Производња хранеˮ, односно конзумних јаја, за 5 %.

Посебно желим нагласити да је, ове године, у Специјалистичком медицинском центру, односно током 6 мјесеци, ове године, обављено 15.302 прегледа, што је за 5.000 више, него током цијеле прошле године. Овај показатељ довољно говори да је ова дјелатност, у Компанији „Бокситˮ, и што је најважније, међу становништвом, и те како афирмисана, захваљујући, прије свега кадровима, који тамо раде, опреми, радном и смјештајном простору итд.

Слично је и када је у питању Здравствена установа Специјална болница из хируршких области, гдје је, за 6 мјесеци, ове године, урађено двостурко више хируршких интервенција, од којих су неке изразито сложене и не раде се на Регији,



271


хируршких интервенција, од којих су неке изразито сложене и не раде се на Регији, него прошле године. У одјељењу Породилишта, током 6 мјесеци, рођено је 136 беба, од чега је 30 са подручја општине Милићи а 106 са подручја сусједних и других општина, за што је, по основу стимуланса рађања, Компанија уложила око 100.000 КМ.

Иако је укупан приход значајно већи, у односу на исти период прошле године, није остварена већа добит, због повећања трошкова, за око 2 милиона, од чега, само по основу повећања цијена горива и акциза на гориво, око 800.000 КМ, значајног пада цијена на тржишту неких производа, прије свега конзумних јаја, за око 500.000 КМ, као и због повећања обима откривке, у односу на прошлу годину, за око 80.000 кубика, што је додатни трошак за око 500.000 КМ.

Међутим, оно што је посебно битно а то је да су инвестиције, у текућем, у односу на прошлогодишње полугодиште, веће за 2,2 пута. Уложено је око 5,5 милиона марака, од чега највећи дио, или око 2,8 милиона, у сектор „Саобраћајˮ, за набавку возила, и око 900.000 КМ у „Фабрику намјештаја и масивних плочаˮ, за набавку савремене опреме. Значајна средства уложена су и у друге секторе. Овим улагањима повећана је вриједност основних средстава за 9 % а што је свакако довело до потребе да се додатно запосли 71 лице, од чега је, само током ове године, 67 новозапослених, међу њима и 14 приправника.

Примања запослених остала су на прошлогодишњем нивоу. До увећања није дошло из разлога што су занчајна средства улагана у инвестиције. Уназад мјесец дана, за више од половине запослених, повећани су стартни коефицијенти и најнижа цијена рада, што ће свакако имати утицаја на повећање и платног фонда и просјечних плата, до краја године.

Оно што је свакако битно за Компанију, то су инвестиције које се приводе крају или ће бити реализоване до краја године, које свакако треба да допринесу бољим пословним резултатима, тржишној и пословној стабилности а ради се о следећем:

У сектору „Фабрика намјештаја и масивних плочаˮ, инсталира се опрема (сушаре, парионе, котлови итд.) вриједнa око 1,620.000 КМ. Ова инвестиција у потпусности треба је је у функцији, до половине септембра, ове године. Имајући у виду ранија улагања у овај сектор, а уложено је око 8 милиона марака, створиће се оптимални услови за поваћан обим производње, повећану продуктивност, побољшање квалитета, што ће све скупа допринијети диверзификацији производње у области намјештаја и већем извозу истог на западно тржиште. У овом сектору, до краја септембра, биће пуштено у рад постројење за производњу пелета, годишњег капацитета до 2.000 тона, од чега ће значајни дио производње бити кориштен за властите потребе, ради замјене скупљих енергената, које сада користимо. Овај погон, чија је инвестициона вриједност око 240.000 КМ, допринијеће да се и рационалније користи сировина, односно дрвени отпад.

У сектору „Производња хранеˮ изграђена је и у току је пуштање у употребу хладњаче за смјештај конзумних јаја, у што је уложено 805.000 КМ.



272


Овом инвестицијом створиће се услови да се, не само на квалитетнији начин складишти и чува производ, већ да се битно и релаксирано понашамо на тржишту.

Сектор „Саобраћајˮ, најкасније до краја августа, добиће три нова саврена аутобуса, познатог кинеског произвођача. Вриједност ове инвестиције је око 400.000 КМ.

У оквиру Медицинског центра, за адаптацију око 400 м2 простора и опремање истог, уложено је 120.000 КМ, а у набавку савремене опреме, прије свега за офтамологију, гастроентерологију, радиологију, итд., уложено је 805.000 КМ. Овом инвестицијом, обезбеђени су услови за пружање врхунских услуга, из области којима се Медицински центар бави. У наредном периоду, у плану је да се адаптира додатних 1000 м2 и набави савремена опрема, како би Медицински центар, у шта не треба сумњати, постао референтна здравствена установа Републике Српске, у чему имамо свестрану подршку Министарства здравља и Фонда здравства, на чему се захваљујемо.

У Медицинском центру, кога чини РЈ Специјалистички медицински центар, који је у организационом саставу Компаније „Бокситˮ и Здравствена установа Специјална болница из хируршких области, која је самостални правни субјект, али је сто постотно власништво Компаније „Бокситˮ, запослено је укупно 67 лица, од чега само 7 чини немедицински кадар. Од укупно 60 запослених медицинских радника, 35 су доктори, од чега су 23 специјалисти и субспецијалисти и 11 професори.

Ових дана примљено је троје доктора, стажиста, који су завршили Медицину у року и са врло високим просјечним оцјенама.

Идуће године, на данашњи дан, када будемо обиљежавали 60 година постојања и рада Компаније, званично ћемо отворити, односно пустити у рад, иако ће већ бити који мјесец раније у погону, Постројење за сушење и мљевење хидрата и висококалцинисане глинице. Дефинисана су техничко-технолошка рјешења, извршен одабир опреме, која ће се увести из Кине и Италије, у току је израда одређене пројектне и друге документације. Укупна улагања у ову инвестицију су око 4 милиона КМ. Годишњи капацитет, горе наведених производа, је око 40.000 тона, чија је вриједност, на европском тржишту, између 15 и 20 милиона КМ. Овај пројекат ће се реализовати, уз значајну стручну помоћ инжењера из „Алуминеˮ, а његовом изградњом, односно пуштањем у рад, оствариће се још чвршће везе са стратешким партнером „Алуминомˮ, из Зворника, од које ћемо, по основу испоруке руде боксита, добијати сировине, и која ће, преко своје продајне мреже, у Европи, пласирати наше производе.

У обраћању присутним, када сам у марту, из руку предсједника Додика, у име Компаније „Бокситˮ, примио признање као најбоље предузеће у Републици Српској у 2017. години, рекао да ћу следеће године доћи да примим исто признање, имајући у виду досадашње производне и друге резултате у току ове године, оно што мислимо и што можемо урадити до краја године, сигуран сам да се нисам преварио.

Хвала, пријатан ручак и уживајте у забави.



273


Говор приликом полагања камена темељца за изградњу Фабрике за сушење и мљевење хидрата и глинице

21.09.2018. године

Поштовани и уважени гости, поштована предсједнице Владе Републике Српске, госпођо Цвијановић, поштовани министри Владе Републике Српске, поштовани посланици Народне скупштине Републике Српске и Парламентарне скупштине БиХ, поштовани представници Јавних предузећа и установа, поштовани свештеници, поштовани пословни партнери и представници медија, драге колеге и сарадници,

данас, полагање камена темељца за Фабрику, из области алумосиликатне хемије, у којој ће се обављати технолошки процеси сушења и мљевења хидрата, мљевења металуршке и висококалцинисане глинице, за Компанију „Бокситˮ је од изузетног значаја.

Чекали смо, скоро 60 година да се, на бази руде боксита, коју производимо, која је базна сировина за производњу, како алуминијума, тако и производа из алумосиликатне хемије, направи прво индустријско постројење.

Прије него што кажем нешто о њему, дозволите ми да се мало вратим у прошлост.

Прва истраживања, односно прво картирање, резерви и квалитета, на нашем рудоносном простору, урадио је чувени аустроугарски геолог Кацер, 1908. године.

Руда боксита откривена је 1821. године, у Прованси у Француској, добивши име по локалном мјесту. У свијету постаје интересантна тек након што је, 1888. године, аустријски хемичар Јозеф Бајер доказао да се алуминијум може добити, у већим количинама, из боксита, путем електролизе истопљеног креолита, односно глинице. Чист алуминијум, по неколико килограма, на годишњем нивоу, производили су разни хемичари, у лабораторијама, почевши од 1927. године, па је нпр. познато да је Наполеон III своју царску круну, од злата и брилијаната, замјенио круном од алуминијума, јер је тада алуминијум био знатно скупљи од злата, о чему говори податак да му је цијена била око 1859 долара по килограму.

Има и података да су Кинези још у трећем вијеку производили алуминијум чистоће 85% за потребе Двора.

Прије Другог свјетског рата, алуминијум, као метал, је имао ограничену употребу, па самим тим и производња руде боксита није била посебно интересантна. Након Другог свјетског рата, алуминијум, у разним гранама индустрије, постаје све интересантнији. Већ негдје од педесетих година, у тадашњој Југославији, па и на нашем простору, обављају се значајна геолошка и рударска истраживања.

Прва производња боксита, на нашем подручју, односно подручју Гуњака, била је 1959. године, у количини 2.168 тона. До 1965. године утврђене резерве од цца 20.000.000 тона, подстакле су тадашње југословенске и републичке власти да се позабаве питањем експлоатације и прераде нашег боксита.

Тако је, у Милићима, 19. јуна 1964. године, у организацији среза Тузла, организован састанак, на коме су присуствовали, поред локалних и среских челника, људи из струке, представници Владе БиХ, Привредне банке Сарајево, Југословенске банке.



274


Састанак је одржан на тему „Студија о могућности изградње фабрике глинице, капацитета 200.000 тона годишње, на подручју општине Власеница, односно Милићаˮ. Овај пројекат требало је да финансира Европска банка за обнову и развој.

1969. године, тадашње предузеће, под називом „Рудници боксита Власеницаˮ улази у састав Енергоинвеста из Сарајева, моћне Корпорације, која је, поред осталог, имала у свом саставу све руднике обојених метала из БиХ и њихову прераду. У Елаборату, о удруживању, стоји чврста обавеза Енергоинвеста да, на подручју Милића, изгради Комбинат, од 200.000 тона глинице, 105.000 тона алуминијума, са производњом руде од 500.000 тона.

1972. године, ради реализације претходног пројекта, Енергоинвест ангажује, у то доба најјачу свјетску фирму, из области производње алуминијума, Кајзер из Америке.

Стручњаци Кајзера боравећи, око 3 мјесеца, на нашем простору, сагледавајући, са свих аспеката, оправданост и могућност изградње поменутог Комбината, дали су позитивно мишљење. Исте године, Енергоинвест закључује, са тадашњим Совјетским Савезом, велике послове о испоруци својих електро-енергетских постројења, па по основу тога одлучује да се, са Совјетима, направи, за почетак, Фабрика глинице од 600.000 тона а да, се касније, раде други индустријски капацитети, на бази глинице.

Тада, као тек именовани технички руководилац, успротивио сам се том капацитету, јер је за њега требало обезбиједити, у просјеку 1.500.000 тона руде годишње, што је било проблематично, са свих аспеката, од резерви па до техничко-технолошких могућности и економске оправданости.

Када сам, неко вријеме након тога, јавно пред, у то доба, најодговорнијим људима, Републичким и Енергоинвеста, успротивио се да се Фабрика глинице, поменутог капацитета, гради а поготову у Зворнику, тадашњи неприкосновени генерални директор Енергоинвеста, Емерик Блум рекао је, што је касније раднички савјет Енергоинвеста потврдио, да ће се у Зворнику правити само Фабрика глинице, а све друго у сусједним општинама, и да ће регија Бирач бити други Кувајт.

Шта се дешавало након тога, ево неколико података:

Након пуштања Фабрике „Бирачˮ у Зворнику, 1978. године, да би се обезбиједиле потребне количине, од цца 1.500.000 па и више хиљада тона боксита, квалитета модула 8, Ал2О3 52, SiО2 6,5 %, то је иначе пројектовани уговорни базни квалитет био све до прије неколико година, вршено је раубовање рудних лежишта, уз пословање на граници рентабилитета.

Од почетка рада Фабрике, 1978. године, па до почетка рата, Фабрици је испоручено 15.550.514 тона руде, уз мање оприходовање, односно штету, око 162.000.000 марака, од чега је 20.000.000 отишло на покриће губитака Фабрике, која је перманентно пословала негативно, а 122.000.000 по основу непоштовања Друштвеног договора, о цијенама боксита и алуминијума, који је важио за све руднике и прерађиваче, изузев за „Бирачˮ, и њихов однос према нама.

Поменутим Друштвеним договором била је утврђена цијена боксита 1,75-2,00 %, од цијене алуминијума и то на рудницима.



275


Цијело поменуто вријеме били смо уцјењивани, и од стране Фабрике и Енергоинвеста, дајући руду по цијени 1,70 %, од цијене алуминијума, и то довежене у Зворник. По том основу исказан је мањи приход од 122.000.000 КМ.

По поменутом Друштвеном договору сви прерађивачи боксита у Југославији били су обавезни да 0,5 %, од свог прихода, издвајају за развој сировинске базе. Једино Фабрика „Бирачˮ то није радила, па смо по том основу остали ускраћени за око 20.000.000 КМ.

Кроз криминогени процес приватизације, 2003. године, када је Фабрика предата Литванцима, претрпјели смо штету, због отписа камата и опроста дуга, око 10.000.000 КМ.

Током власништва над Фабриком, од стране Литванаца, поред огромних штета, које су направљене друштвеној заједници, наше штете биле су више десетина милиона, због ниских цијена, неплаћања на вријеме, непризнавања камата итд.

Умјесто да постанемо Кувајт, како рече накада велики Блум, Регија је постала примјер харчења незановљивог природног ресурса.

Од почетка рударске производње, 1959. године, па до данас произведено је око 33.000.000 тона руде. Од купаца и прерађивача, није уложено у развој, како сировинске базе, тако и материјалне основе, ни једна марка. Умјесто тога, по разним основама, док смо били у Енергоинвесту, од 1969-1990. године, уложили смо у одређене индустријске капацитете, на подручју Власенице и Сребренице, око 30.000.000 КМ.

Сасвим је разуман и за подршку концепт да се, на бази производње глинице, поготову након одустајања од изградње алуминијумског комбината, развија широка лепеза производа из области алумосиликатне хемије, као што су: хидрат, пертиципирани хидрат, пунила, зеолити, водено стакло итд. али није сигурно разумно било, нити ће бити, да се све то ради, односно развија, на локалитету Каракаја.

Користим прилику да подсјетим присутне на ријечи предсједника Републике, господина Додика, када се, прошле године, на отварању Погона за производњу пертиципираног хидрата, обратио присутним, а касније је то рекао и руководству, на састанку, коме сам присуствовао, да ће се настојати да, будући програми, из области алумосиликатне хемије, буду лоцирани ван Каракаја, како рече, на подручју Сребренице, Милића и Власенице.

Одлучивши да ствар узмемо у своје руке, са властитим кадровима и уз помоћ одређених стручњака из Фабрике, приватно ангажованих, испројектовано је Постројење, односно Фабрика, чији камен темељац данас постављамо.

Ова Фабрика, реализоваће се у двије етапе, с тим што ће прва бити завршена најкасније за 6, а друга за 9 мјесеци.

Прва етапа предвиђа да се суши и меље хидрат, као и металуршка глинца, од 7 па на више микрона. Годишњи капацитет око 30.000 тона. Комплетна опрема, сушара, млинови и друго, уговорени су са познатим кинеским произвођачем, чија опрема се већ користи у Фабрици „Алуминаˮ, за исте намјене.

Друга фаза предвиђа куповину специјалног млина из Италије, којим би се мљела металуршка и висококалцинисана глиница, крупноће од 2 до 7 микрона. Годишњи капацитет око 5.000 тона.



276


Индустријски затворени простор, као и магацински простор је укупне површине, цца 1.200 м². Ови садржаји, као и потребна инфраструктура, пројектовани су у властитој режији, а изградиће се властитом оперативом.

Укупна вриједност инвестиције је око 4,5 милиона марака и у плану је да се највећи дио финансира властитим средствима. Има и пословних и моралних разлога да „Алуминаˮ, на одређени начин, финансира изградњу овога објекта, било кроз пристојно повећање цијене руде боксита, или испоруком хидрата под повољнијим условима. Његова укупна вриједност износи 17,7 пфенинга по тони, на досадашње укупне испоручене количине Фабрици.

С обзиром да су у питању производи који су и те како тражени на свјетском тржишту, јер имају примјену у различитим гранама производње, за очекивати је да неће бити проблема да се, прије свега, путем продајне мреже „Алуминеˮ, која је пристуна, на скоро цијелом европском тржишту, пласирају и ови производи.

Укупан годишњи приход, за пун капацитет, је цца 20.000.000 КМ. Планирана профитна стопа 15 %.

Сировина или роба за ову Фабрику обезбједиће се из фабрике „Алуминаˮ, путем компензационог уговора, чиме ће пословни односи бити дугорочно свестранији и сигурнији, на добробит обје стране.

С обзиром да је фабричко постројење у цјелости аутоматизовано, у њему ће бити запослено око 15, посебно обучених, стручних лица.



277


Прослављен Дан рудара и Крсна слава Компаније „Бокситˮ17.12.2018. године

Ломљењем славског колача и свечаним ручком Компанија „Бокситˮ прославила је Дан рудара и крсну славу Компаније - Свету Великомученицу Варвару. Славској свечаности, поред запослених и управе Компаније, присуствовали су и представници републичких институција, пословни партнери, привредници и представници друштвеног живота Милића, медији, те бројни гости. Присутне је поздравио Предсједник Компаније „Бокситˮ, мр Рајко Дукић, који је у пригодном обраћању рекао: „Слава је прилика да се сретну и друже пријатељи, пословни партнери, запослени, али је и прилика да се подсјетимо шта смо то битно урадили у овој години и шта планирамо да урадимо у идућој. Ми смо данас имали сједницу Управног одбора, на којој смо усвојили пословни План за идућу годину. Ова пословна година се релативно успјешно завршава, иако није у неким елементима, као што смо очекивали, прије свега када је у питању добит, али сви други плански елементи, дакле планирана производња и услуге, су извршени у обиму који је био планиран. Добит је нешто мања, углавном из два разлога - негдје око милион марака имали смо ове године повећане трошкове због повећања акцизе на гориво и дали смо негдје око 500.000 кубика откривке више него што је био план. То је негдје око 2 милиона марака додатни трошак, управо из разлога да би од идуће године, негдје од маја мјесеца, промјенили тотално концепцију експлоатације у рударској производње. Нешто мало више смо инвестирали. Инвестирано је око 8,5 милиона марака, већином властитих средстава и то у оне дјелатности, или Секторе, који су данас на тржишту профитабилни. Прије свега мислим на Фабрику намјештаја. Тамо је уложено највише, али Фабрика је изашла на зелену грану, успјешно извози своје робе на европско тржиште. Уложили смо значајна средства у Фарму, у адаптацију објеката и набавку савремене опреме, тако да смо данас негдје највећи произвођачи конзумних јаја. Уложено је пуно и у сектор „Саобраћајˮ. Дакле, ова година и са аспекта инвестиција и аспекта обима производње и извршених услуга на тржишту и аспекта односа са нашим пословним партнерима, и оно што је јако битно, и што ја истичем, са аспекта безбједности и комфора рада запослених, је на врло високом нивоу. Ја могу бити у цијелости задовољан. Можда је могло мало више да се уради на повећању зарада запослених, али такве су биле околности. Требало се инвестирати. Један од значајних објеката, који је ове године почео да се ради и који ће идуће године дати своје резултате, то је један сектор, односно Фабрика из области алумосиликатне хемије, за дораду производа из „Алуминеˮ. Конкретно, ради се о сушењу и мљевењу хидрата, мљевењу металуршке глинице и то је роба, која се данас тражи на тржишту. То је, отприлике, улагање око 3 милиона марака и тај објекат би требало да буде завршен и пуштен у рад крајем марта мјесеца. Данас смо усвојили и План за идућу годину, који је за нас посебно значајан, јер идућа година је јубиларна, 60 година од почетка рада Компаније и овај План, који смо данас усвојили је реалан и мислим да ћемо га и реализовати, а то би значило да би имали најбољу пословну годину, не само после рата, него уопште, у историји Компаније. У односу на ову годину, идуће године планира се повећање обима производње за негдје 36%.



278


Не планира се веће повећање инвестиција, углавном ће се инвестирати у Фабрику за алумосиликатну хемију, инвестираће се у производњу хране, инвестираће се у саобраћај, у савремена средства за превоз роба по Европи, али оно што је можда битно, због смањеног обима откривке, због промјене концепције у Рударству, због значајног повећања прихода у Фабрици намјештаја, повећања прихода у сектору „Саобраћајˮ, у Комерцијалном сектору, гдје имамо и трговину, Робну кућу, картонску амбалажу и друго, очекујемо повећање добити неколико пута више, него ове године, негдје је то на износу око 11-12 милиона марака. Оно што је јако битно за запослене, а то је да планирамо, идуће године, а то је и реално, повећање плата за 20%. Дакле идућа година би требала бити не само јубиларна година, по годинама од када радимо, него и јубиларна по резултатима, које планирамо да остваримо и мислим да нема никакавих проблема да се они реализују, зато што имамо и капацитете и снагу и искуство и радне навике. Када се тиче ових битних уговора са пословним патнерима, ми имамо за идућу годину са Фабриком „Алуминаˮ Уговор. Ми са Фабриком радимо одлично и са овим менаџментом и надам се да неће бити проблема. Не видим ко би се дрзнуо да направи било шта штетно за ова два колектива, која запошљавају око 2.500 људи, што значи да је неколико десетина хиљада људи наслоњено на ова два колектива, значајна и за Републику Српску. И ове посљедње одлуке, које је донијела Влада, везано за продају својих потраживања у Фабрици, а то је око 43 милиона, да ће оне, ако се реализују по закључцима, како је Влада условила потенцијалне купце, бити само од користи свимаˮ - рекао је Предсједник Компаније „Бокситˮ.

Честитијаћу Славу Компанији „Бокситˮ, Предсједник Управног одбора Фабрике „Алуминаˮ, из Зворника, господин Милорад Мотика, уручио је Предсједнику Компаније „Бокситˮ, мр Рајку Дукићу плакету у част његовог рада и изузетног доприноса у развоју зворничке Фабрике „Алуминаˮ.



279


ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ

Ако нам други кроји капунаша глава није ни битна



280




281


Број: 01-ПК-01-7688/17Датум: 25.10.2017. године

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВЛАДА Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Кабинет министарке госпође Михајловић

Поштована госпођо Министарко,

ових дана у медијима дали сте одређене информације, везано за Програм изградње ауто-путева у Србији, са мапом Србије, на којој су уцртане дионице, у изградњи, као и планиране дионице.

Разлог зашто Вам се, као одговорној и компетентној особи обраћам, је да је, у западном дијелу, предвиђена само фрушкогорска варијанта односно дионица Нови Сад – Шабац. Као дугогодишњи послован човјек сматрам да је дионица од Шапца до Лознице, односно Малог Зворника, требала ући у приоритете, ако не као најважнија, онда сигурно много значајнија него ауто-пут до „Братске Ђукановићеве Црне Гореˮ. Повезивање, ауто-путем, Новог Сада са Малим Зворником је од изузетног, не само привредног и свеукупног значаја за тај дио Србије, него и за источни дио Републике Српске, а поготову њен подрињски дио.

Изградња ауто-пута до Малог Зворника и те како би подстакла развој подрињског краја Србије, који је у посљедње двије-три деценије, а посебно због пропасти великих индустријских гиганата, као што су „Зоркаˮ Шабац и „Вискозаˮ Лозница, значајно осиромашио.

Поменута дионица није само преоптерећена возилима, Вама су ти подаци познати, већ и чињеницом да комплетна пролази кроз насељена мјеста, да је веома небезбједна па и опасна, због великог броја пољопривредних машина, које се крећу тим путем, пјешака, бициклиста итд.

С правом мислим да је Подриње, у коме је двадесетак општина, са једне и друге стране и у коме живи више од милион становника, запостављено, када је у питању изградња савремених саобраћајница, па и опште улагање у развој, поготову ако се има у виду да су нам управо у Подрињу најпотребније и најчвршће, привредне, културне, безбједносне, родбинске и све друге везе, међу српским народом, кога је, по жељи свјетских моћника, раздвојила ријека Дрина.

Паралелне везе између Републике Србије и Републике Српске најмање су од користи ако се одвијају на релацији Бања Лука – Београд, ауто-путем преко Хрватске, ако на Дрини немамо чврсте копче, ако у Подрињу не изградимо саобраћајну и другу инфраструктуру и не омогућимо да се тај простор, умјесто да заостаје, што је очигледно, брже развија, да се народ не исељава итд.

Нажалост, морам констатовати да, када је у питању Подриње и изградња саобраћајне инфраструктуре у том дијелу Републике Српске, ситуација је и неодржива и несхватљива јер Власт из Бања Луке гради и планира 340 км ауто-путева, повезујући се притом са Хрватском и Федерацијом, умјесто преко Подриња са Србијом.



282


Ради Ваше информисаности скрећем Вам пажњу на неке податке а то су, да Источни дио Републике Српске, од Бијељине до Требиња, чини око 50 % територије Републике Српске, око 40 % становништва, а када су у питању ресурси, навешћу само неке податке. У Источном дијелу налази се 70 % хидро и термо изграђених и расположивих потенцијала, преко 50 % шумског богатства, 100 % руда обојених метала и познати рудници олова, цинка и боксита, 70 % квалитетног обрадивог земљишта, најзначајнија културна и историјска наслеђа. Без обзира на расположиве ресурсе Источни дио значано заостаје у свеукупном развоју, морталитет је изнад наталитета, становништво се исељава.

Изградња ауто-пута, од Новог Сада до Малог Зворника, допринјела би да се свеукупно стање у Источном дијелу Републике Српске битно поправи, а за очекивати је да и Власт у Бања Луци схвати да Република Српска није само до Брчког.

Достављајући Вам информацију, са састанка привредника и најодговорнијих представника локалних заједница, са подручја централног Подриња, искрено очекујем од Вас да се ангажујете, а имате и прилике и могућности, да се стање у Подрињу мијења на боље а прилика је да то учините већ на првој сједници двије Владе.

С поштовањем,

Достављено:1. Влада Републике СрпскеМинистарство саобраћаја и веза, Кабинет Министра



283


Република Србија ВЛАДА

Кабинет Предсједника Република Српска ВЛАДА

Кабинет ПредсједникаПоштовани,

Ми доле потписани осјећамо обавезу и потребу, обзиром на функције које обављамо и послове које радимо, да се на адекватан начин укључимо и дамо свој допринос, по питању одређивања оптималне трасе ауто-пута Сарајево - Београд.

Свакако да ће стручне анализе бити приоритетне, по питању трасе, али је и неопходно, ради националних и других интереса народа, с једне и друге стране Дрине, узети у обзир и друге битне чињенице. Наш став и мишљење је да треба анализирати двије могуће трасе.

I - Сарајево - Соколац - Зворник - Рума - Београд (цца 300 километара)II – Сарајево - Соколац - Устипрача - Вишеград - Београд (цца 380 километара). Обје ове трасе имају заједнички дио Сарајево - Соколац а даље и једна и друга,

са приближно истом километражом, (цца 90 километара), у цјелости пролазе кроз Републику Српску.

Друге трасе, које се помињу (Тузла, Брчко итд.) не би ни требало узимати у обзир јер апсолутно нису од интереса за Републику Српску.

Дајемо неколико битних разлога зашто Варијанта I има апсолутни приоритет:

1. Повезује Романијско-Бирчанску регију, која чини централни дио Подриња, пролазећи, од Сокоца па на даље, кроз осам општина: Хан Пијесак, Власеница, Шековићи, Милићи, Братунац, Сребреница, Зворник, Осмаци.На овом подручју, површине цца 2.450 км квадратних, што чини 10 % територије Републике Српске, живи око 140.000 становника, што је приближно 12% од укупног становништва Републике Српске. Ако се узму у обзир и општине Соколац и Пале, које фигурирају у обје варијанте, онда и укупан број становништва и територија чини цца 15 % Републике Српске.

2. Подручје обилује значајним природним ресурсима, посебно рудним богатством, као што су: олово-цинкане и руде боксита, које чине сто посто тог рудног богатства Републике Српске, шумско богатство са око 500.000 метара кубних дрвног етата на годишњем нивоу, значајне хидро потенцијале, (Просторним планом Републике Српске предвиђена је изградња већег броја хидроцентрала на ријеци Дрини, као што су: Грабовица I и II, Полом, Тегаре итд.).Дрина чини границу са Србијом у дужини од око 200 километара.Од 8 мостова на ријеци Дрини, 6 је на подручју регије Бирач (Скелани, Братунац, Зворник, Каракај, Каракај жељезнички мост и Шепак). Важно је напоменути и да су највеће привредне, културне, спортске, родбинске и све друге везе, које спајају два народа са обје стране Дрине, на овом дијелу Републике Српске и Србије.



284


Овај дио Републике Српске спада у сиромашније дијелове, највише је страдао кроз историју и има највећа исељавања становништва.

3. Ова траса је уједно најкраћа, а од цца 300 километара, кроз Републику Српску пролази 140 километара, посматрано од Сарајева односно 90 километара посматрано од Сокоца. Веома је битно и јако важно нагласити, односно да се има у виду, да ова траса, дужине цца 287 километара, повезује и Нови Сад као центар Војводине (Сарајево – Зворник - Нови Сад - 287 километара). Ово је јако битно, јер је Нови Сад, са својим окружењем, значајан пословни партнер а чини и значајну клијентелу, Олимпијском центру Јахорина, до кога је краћа за цца 186 километара, у односу на Варијанту II. Дионица кроз Србију, Каракај - Лозница - Шабац - Румска раскрсница, у дужини оц цца 100 километара, посебно је значајна за Србију, јер повезује Западни дио Србије са Београдом, пролазећи кроз општине Мали Зворник, Лозница, Богатић и Шабац.

Ако се има у виду да се у Републици Српској, највећи дио ауто-путева гради у западном дијелу, да Србија има изграђену, или гради ауто-путну мрежу, мимо наведеног простора, ова траса покривала би веома значајан и битан дио простора за Републику Српску и Србију.

Варијанта IОва Варијанта, у извјесном смислу погодна је и од интереса за Федерацију БиХ јер

је Калесија удаљена 25 километара а Тузла 50 километара од Каракаја, као могућем граничном прелазу.

Ова Варијанта је такође повољнија по питању терена и изводљивости радова на терену.

Варијанта IIСарајево - Вишеград - Београд у дужини цца 383 километра и за 83 километра

је дужа од Варијанте I а веза са Новим Садом била би око 480 километара или 180 километара дужа. Од Сокоца према Ужицу налазе се свега два значајна насељена мјеста Рогатица и Вишеград, оба у Републици Српској, а од границе па до Ужица у дужини од цца 80 километара, нема ни једно значајније насељено мјесто.

Не сумњамо да ће идејно рјешење и стручне анализе показати да је Варијанта I, у

односу на Варијанту II, јефтинија и по питању изградње и по питању експлоатације исте.

Милићи, 02.02.2017. године



285




286




287




288




289



РЕПУБЛИКА СРБИЈАМинистарство грађевинарства, саобраћаја

и инфраструктурепомоћник Министарке

господин Саша Стојановић

Поштовани господине Стојановићу,

захваљујем Вам се што сте нашли времена и потребе да, у име Министарства и цијењене Министарке, брзо и коректно одговорите на моје писмо, а што иначе није пракса, када је у питању бањалучка Власт. Желим да се, као човјек који ради 50 година, на нашим српским просторима, изразим похвално, по питању рехабилитације путева у Подрињу, а поготову пута, Ковиљача – Мали Зворник, који је био скоро непроходан. Свакако да је вриједно пажње и то што је Србија уложила значајна средства у изградњу Моста и саобраћајница код Братунца, а посебно је за похвалу то што је Србија, која има много више и потреба и проблема него што има новца, издвојила значајна средства, за помоћ одређеним општинама, на подручју Источног дијела Републике Српске.

Када сам помињао путни правац Нови Сад – Шабац – Ковиљача, као један од могућих приоритета, у изградњи ауто-путева у Србији, имао сам прије свега у виду изразито велики значај истога, колико за тај дио Србије, још и више за Подриње, односно подрињско-романијски дио Источног дијела Републике Српске. Сматрам да на Дрини треба да су најјаче копче, у сваком погледу, када је у питању наш народ. Нажалост, чињеница је да тако није, јер програмом изградње ауто-путева Републике Српске, од цца 300 и нешто километара, реализовано је приближно стотину, ни један километар није ни предвиђен а камоли изграђен у Источном дијелу Републике Српске, односно даље од Добоја. Праве се копче са Хрватском и Федерацијом па је на примјер, приоритетнији пут Бања Лука – Мркоњић - Сплит него на примјер, Добој - Брчко – Бијељина - граница или ако не ауто-пут, онда брза подирњско-романијска цеста од Бијељине ка Зворнику па даље до Пала.

Можемо само опстати на овим просторима и градити своју будућност ако изградимо инфраструктуру, привредене и друге садржаје, остваримо што боље међусобне везе, у сваком погледу, користећи природне и људске ресурсе, којима обилује Подриње.

Неспорно је да је Србија гарант опстанка и просперитета Републике Српске али исто тако је неспорно да је Република Српска значајна потпора Србији а само заједно можемо изграђивати боље и просперитетније друштво.




290



РЕПУБЛИКА СРБИЈАМинистарство грађевинарства, саобраћаја

и инфраструктурепомоћник Министарке

господин Саша Стојановић

Поштовани господине Стојановићу,

надам се да ми нећете замјерити што Вам се поново обраћам а то чиним, и овога, као и претходног пута, у име Радног тијела, кога чине начелници општина и водећи привредници, Бирчанске и дијела Романијске, регије.

У посљедње вријеме воде се полемике, односно дају изјаве, везане за трасу ауто-пута Београд – Сарајево, како од стране компетентних државника и других одговорних лица тако и неодговорних, као што је случај Младена Босића, који иде чак дотле, да тражи да Парламент БиХ прихвати његову иницијативу да се ауто-пут гради од Брчког, преко Тузле ка Сарајеву. Нажалост у свим овим причама запоставља се, по мени, најважнији путни правац, како са Србију, тако и Републику Српску, а то је Нови Сад – Соколац.

Шаљем Вам одређене податке који, наведени правац чине приоритетним:

Трасе

1. Београд – Ужице – Котроман – граница са БиХ, 256 km, ова дионица је краћа за толико колико је скраћена, изградњом дијела ауто-пута.Котроман – Рогатица – Соколац, 94 km, укупна дужина Београд – Соцколац цца 350 km.Нови Сад – Соколац, преко Београда - Ужица, 426 km.

2. Београд – Шабац – Зворник – Каракај (гранични прелаз), 161 km.Зворник – Соколац, 101 km.Београд – Соколац, преко Зворника, 262 km. Ова варијанта краћа је за 88 km него варијанта 1. На њој има изграђено 55 km ауто-пута.Нови Сад – Соколац, преко Зворника, 302 km.Ова траса је краћа за 124 km у односу на трасу преко Београда и Ужица.

Траса кроз Републику Српску, у дужини од 101 km, веже за себе седам општина регије Бирач: Зворник, Шековићи, Власеница, Братунац, Осмаци, Милићи, Сребреница и двије са Романијске регије: Хан Пијесак и Соколац.

На наведеном подручју живи 132.792 становника, што чини 11,35 % становништва Републике Српске.



291


Површина, наведеног простора је 25.053 km2 што чини 12,10 % Републике Српске.

Поменути простор располаже изузетно значајним природним ресурсима, културно-историјским споменицима и другим вриједностима, тако на примјер, располаже са:

- 25 % шумског богатства,- 100 % руда обојених метала (боксит, олово, цинк),- 60 % хидропотенцијала, кога чине ријека Дрина (120 km) и њене притоке.

Мислим да има смисла да се, са представницима власти у Бања Луци, па и на заказаној сједници двије Владе, покрене питање редефинисања Програма односно Стратегије развоја путне мреже везано, прије свега, за подрињски простор.

Достављено:- Влада Републике Српске,Министарство саобраћаја и веза, Кабинет Министра.




292


Број:01-ПК-01-1570/18Датум: 12.02.2018. године

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ВЛАДА

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре министарка госпођа Михајловић

Поштована,

изјавом, приликом посјете Лозници, да ће се, до 2020. године, изградити брза цеста Шабац - Лозница, вјерујем да ће тако и бити, обрадовали сте, не само становништво дотичног подручја, већ и становништво, подрињског дијела, Републике Српске. Имајући у виду, да је Влада Републике Српске, јануара мјесеца ове године, донијела Одлуку, а Надзорни одбор „Путева Републике Српскеˮ исту потврдио, да се пројектује и гради брза цеста Бијељина – Зворник - Соколац, очекивати је боље дане, односно бољи живот и свеукупну бољу сарадњу становништва и привреде, са обје стране Дрине.

Разлог зашто се Вама обраћам је сугестија да Ви, односно Министарство којим руководите, заједно са ЦИП-ом, урадите Генерални пројекат, са претходном студијом изводљивости, за изградњу брзог пута Бијељина – Зворник - Соколац. Дужина ове саобраћајнице је цца 135 км. Оквирна цијена пројекта износила би 800.000 КМ. Уколико би прихватили ову сугестију и о томе обавијестили Владу Републике Српске и јавност био би то гест, много више вриједнији него што је цијена израде пројектне документације. Поменута траса пута, Бијељина - Соколац (Подроманија), у дужини од 135 км, пролазила би кроз, или тангирала, 11 општина (Бијељина, Угљевик, Зворник, Осмаци, Братунац, Сребреница, Милићи, Власеница, Шековићи, Хан Пијесак, Соколац). На поменутом простору, површине, цца 4.000 км2, што чини 16 % Републике Српске, живи 262.000 становника, што чини 23 % становништва Републике Српске.

Више и значајније од наведеног, је чињеница, да је овај простор, који је доминантно окренут према Србији, изразито богат природним ресурсима. Наводим само неколико података, у односу на Републику Српску:

- квалитетно обрадиво земљиште 70 % (Семберија и Подриње), - 40 % шумског богатства, - 100 % руда обојених метала (боксит - Милићи, олово и цинк - Сребреница) - а на Дрини, која је у цјелости и „границаˮ, између Републике Српске и Србије,

планирана је изградња значајних хидроенергетских капацитета.

Имајући у виду да се, у посљедње вријеме, уз помоћ Турске, цртају разноразне трасе по Босни и Херцеговини, желим Вам скренути пажњу да је овај путни правац, Соколац - Зворник - Београд, укупне дужине 250 км, краћи од трасе Соколац - Вишеград - Ужице - Београд, за око 100 км, а до Новог Сада, као значајне дестинације, близу 200 км. Свакако да је битно имати у виду, да комплетна траса, пролази искључиво кроз територију Републике Српске, што није случај, када су у питању, друге варијанте.



293


Уколико има одређених потешкоћа да се, од стране Министарства, односно Владе, исфинансира пројекат, који би ЦИП радио у цјелости, дио средстава могла би обезбиједити привреда и локалне заједнице, кроз које би пролазила брза цеста.

Захваљујући Вам се на пажњи и разумијевању, очекујем да ћете прихватити наведену сугестију, јер би учешће Србије, у овом пројекту био моћан примјер успјешне сарадње са Републиком Српском, а посебно веома значајна помоћ, подрињском дијелу Републике Српске који је, иако богат природним ресурсима, најсиромашнији, са малим наталитетом, нажалост великим миграцијама, односно исељавањима становништва.

Савремене путне саобраћанице, о којима је ријеч, и са једне и друге стране Дрине, допринијеле би да, будућност буде сигурнија и боља, а сарадња свестранија и успјешнија.




294




295




296



ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Министар саобраћаја и веза

господин Неђо Трнинић

РАЧУН БЕЗ КРЧМАРА

Поштовани господине Министре,као потписник Уговора, са кинеском компанијом „China Shandong Internation-

al Economic i Technical Cooperation Groupˮ, за изградњу ауто-пута Бања Лука - Приједор, очекујем да ми, као грађанину и као Предсједнику Компанија „Бокситˮ, „Дрина осигурањеˮ и „Милексˮ које, кроз разне порезе и доприносе, партиципирају, поред осталог, у изградњу и путне инфраструктуре, што свакако подржавам, да ми, када је у питању изградња ауто-пут Бања Лука - Приједор, одговорите, односно појасните:

1. Због чега сте прихватили да се, кинеском Концесионару, који треба да уложи 297 милона евра, у изградњу ауто-пута, не спорим овај износ, плаћа из Буџета, 30 година, колико траје концесија, годишње 32,5 милиона евра, што би, за период трајања концесије, износило близу милијарду евра.

2. Како мислите да из путарина обезбједите та средства, односно да, на дневном нивоу, обезбједите цца 90.000 евра. Овај износ средстава могао би се обезбједити, под условом да, 90.000 возила свих врста, односно свако четврто возило, које има Република Српска, пролази тим ауто-путем, уз плаћање путарине, од цца један евро, колико је иначе путарина, на ауто-путу Румска расрсница - Београд, растојање 55 км или 45.000 возила да пролази дневно, под условом да је путарина 2 евра.

3. Да ли је грешка у медијима, који су пренијели Вашу изјаву и других званичника да рачунате на путарину и са других дионица ауто-путева. Ако је то тако, како мислите и из којих средстава мислите, одржавати те ауто-путеве. Под условом да све приходе од путарина ауто-путева усмјерите ка плаћање Концесионару, то је недовољне јер дневни приход, колико ја знам, ако гријешим Ви ме демантујте, не прелазе више од 10.000 евра што је око 3,5 милиона годишње или 10 % од онога што треба да платите кинеском Концесионару.

4. Због чега није узет кредит јер, простом рачуницом, долази се до податка да, отплата ануитета, укључујући и трошкове експлоатације ауто-пута, током тридесет година, не би прелазила више од 500 милиона евра, што је половина од онога колико треба уплатити кинеском Концесионару.

5. Очекујем од Вас да, пореским обвезницима Републике Српске, па и грађанима, детаљно образложите и поткрепите валидним аргументима, односно рачуном, због чега сте прихватили, односно донијели одлуку да



297


се ауто-пут гради и експлоатише на начин како је потписан, са кинеским Концесионаром. Због чега сте журили да то урадите, два радна дана прије конституисања нове Владе.Биће, да ће наслов бити ближи истини него Ваш рачун, односно образложење. Маните се више „Маркових конакаˮ.

6. Крајње је вријеме, зато што је то рационално, економски оправдано, политички веома битно, културолошки веома неопходно, да се пређе са ријечи на дјела, па умјесто бесмисленог пројекта окренутог западу, ка Хрватској, окренемо ка истоку, ка Србији а то значи да се, коначно, приступи изградњи, у сваком погледу најзначајнијег ауто-пута у Републици Српској, а то је Добој - Брчко – Бијељина - Рача (граница са Србијом). Овај ауто-пут, дужине цца 150 км, не би коштао ништа више него изградња и надокнада Концесионару, за изградњу пута према Приједору, у дужини од 42 км.Очекујем да најодговорнији у Републици Српској, имајући претходно у виду, донесу разумну одлуку, да се поменути уговор раскине и да се, умјесто ауто-пута до Приједора, евентуално гради брза цеста.

Достављено:- Влада Републике Српске, Кабинет Предсједника.Поздрав.



298



РЕПУБЛИКА СРПСКА ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Кабинет Предсједника

ПРЕДМЕТ: Поништење Уговора о концесији ауто-пута Бања Лука - Приједор У име Компаније „Бокситˮ и запослених у Компанији, као значајног пореског

обвезника, обраћам се са Приједлогом да раскинете Уговор о додјели концесије, за изградњу ауто-пута Бања Лука – Приједор, који је потписан дана 13.12.2018. године, са Кинеском компанијом „China Shandong International Economic i Technical Cooper-ation Groupˮ.

Постоје најмање два оправдана разлога за раскид уговора а то су :

1. Процедуралне природеПриликом закључења уговора није испоштована процедура која је прописана Уставом Републике Српске и Законом о Влади Републике Српске, Законом о правобранилаштву и Законом о концесијама.

- Према Уставу Републике Српске, чланом 70., је предвиђено да Народна Скупштина Републике Српске, одлучује о задужењу Републике, што у наведеном случају није урађено. Формално правно гледано, кад су у питању концесије, Влада је надлежна и није неопходна одлука Народне скупштине. Како овдје није у питању класична концесија, када концесионар плаћа концесиону накнаду за кориштење природног добра, већ обавеза, односно дуг или задужење, у питању су огромна средства 686.250.000 евра, на 30 година, неопходно је било да се о том аранжману, односно задужењу, изјасни и Народна скупштина.

- Законом о Влади Републике Српске, члан 3. прописује, да Влада заступа Републику Српску, стара се о заштити јавног интереса, користи имовину Републике Српске, њоме управља и располаже, а чланом 4., истог Закона је прописано, да Влада врши надзор над радом републичких органа управе, обуставља од извршења, укида или поништава њихове појединачне акте, који су у супротности са Законом или прописом Владе, што је очигледно да у овом случају није заштићен државни интерес, односно интерес Републике Српске и њених грађана.

Питање је да ли је Влада у техничком мандату могла, односно требала, неколико дана прије примопредаје дужности, да потписује међудржавни уговор по коме преузима обавезу да, дугорочно, страном концесионару, плаћа велику надокнаду.



299


- Законом о правобранилаштву Републике Српске, члан 1., прописује, да Правобранилаштво Републике Српске, предузима сва правна средства ради заштите имовинских права и интереса Републике Српске, чланом 22. је прописано да су приликом закључења уговора којима се регулишу имoвинско-правна питања, лице које заступа Правобранилаштво, обавезно затражити мишљење Правобранилаштва, а чланом 24. Закона је регулисано, да се уговори са елементом иностраности, које закључује Република Српска и друга правна лица, достављају Правобранилаштву, ради давања мишљења. Давање, накнадне сагласности од стране Правобранилаштва Републике Српске, на овакав Уговор о концесији је незаконито и недозвољено, па из тог разлога и тражимо да се овај уговор поништи.

- Законом о концесији, чланом 12. се прописује, да Влада као концендент у складу са Документом о политици и другим стратешким и развојним документима, предлаже доношење одлуке о покретању поступка додјеле концесије, која се објављује у „Службеном гласникуˮ Републике Српске. У поступку додјеле концесије израђује се студија а за израду исте потребна је пројектна, односно техничка, документација из области која је предмет концесије, у складу са посебним прописима. Студија се доставља Комисији за концесије, која доноси рјешење о давању сагласности у року од 30 дана од дана пријема захтјева. Приликом разматрања студије, Комисија за концесије може дати приједлоге за измјену и допуну студије које би је учиниле прихватљивом. Неспорно је да Комисија за концесије није спровела процедуру у складу са Законом.Без обзира да ли су спроведене одговарајуће процедуре Надлежних органа, а очигледно да нису, на квалитетан, стручан и законит начин, нема сумње да се ради о веома штетном Уговору јер градња поменутог пута, под условима из Уговора, ни приближно није приоритет у Републици Српској, у односу на многе друге приоритете, од интереса за грађане Републике Српске.

2. Штетност наведеног уговораВлада Републике Српске је, дана 01.10.2018. године, донијела рјешење о додјели концесије Кинеској фирми „China Shandong International Economic i Technical Cooperation Groupˮ и овластила Министра саобраћаја и веза Неђу Трнинића да, у име Владе Републике Српске, са концесионаром закључи уговор о концесији. Концесија је додијељена на период од 33 године, укључујући и период изградње (3+30). Цијена изградње ауто-пута, дужине 42 км, је 297 милиона евра. Обавеза Владе Републике Српске је да годишње уплаћује кинеском Концесионару износ 32,5 милиона евра, умањено за приход од путарине.Након окончања преговарачког поступка, Министар Трнинић и Директор „Aутопутева РСˮ Душан Топић, изјавили су да уговор предвиђа гаранцију Републике Српске, у смислу броја возила, од којих ће бити наплаћена путарина. Топић је објаснио да у почетку првих 5-6 година број возила неће бити довољан да измири обавезе према Кинезима, али ће касније бити више него довољан.



300


Тврдња господина Топића је апсурдна, односно нетачна, ничим поткрепљена а ево и зашто:У плану ЈП „Аутопутевиˮ, чији је господин Топић директор, за период 2018-2020. година, стоји податак да је планиран годишњи приходи од путарине, за 2019. годину, за цца 106 км ауто-путева, Бања Лука - Градишка и Бања Лука – Добој, 13.200.000 КМ или 6.740.000 евра. Такође стоји податак да је за 2020. годину планирано повећење прихода, од путарине за 6 %. Ако се имају у виду горе наведени подаци, максимално очекивани приход од путарине, на ауто-путу Бања Лука – Приједор, у дужини од 42 км, гдје ни интензитет саобраћаја није као на постојећим ауто-путевима, не може износити више од 3 милиона евра. Полезећи од овог реалног податка, приход од путарине у тридесетој години достигао би тек 16.255.000 евра, или просјек за 30 година 9.630.000 евра, што значи да би се, за 30 година, од путарине, наплатило цца 288.750.000 евра. У том случају Влада би требала да доплати кинеском концесионару 686.250.000 евра или просјечно годишње 22.850.000 евра или цца 44.800.000 КМ, што је за око 9.000.000 више него што Влада из буџета дотира ЈП „Путеви Републике Српскеˮ, 2019-2020. године. Овај рачун је дискутабилан не само са аспекта прихода од путарине, јер да би се остварило перманентно годишње повећање прихода од 6 %, у наредних 30 година, треба да се остваре друге претпоставке као што су: повећање боја становника, повећање броја возила, односно куповна моћ, пораст привредне активности итд.Очекујем да ме господа Топић и Трнинић исправе у горе наведеном рачуну, ако сам направио грешке.

Колико је Уговор, о давању концесије, штетан, огледа се у следећем:

1. За износ од 686.250.000 евра, може се изградити брза цеста Бијељина – Требиње, цца 2.000.000 евра по километру. Ова брза цеста повезала би 31 општину, на источном дијелу Републике Српске, што износи 49% територије, на којој живи 38% становништва, гдје се налазе и најзначајнија природна богатства, као што су руде, воде, шуме и друго. Неспорно је да би ова инвестиција имала више оправдања, са аспекта привредног развоја, опстанка становништва, продуктивнијег кориштења природних ресурса, него што је ауто-пут Бања Лука – Приједор. Основни природни ресурс Приједора, руда гвожђа, транспортује се жељезницом.

2. Ако се има у виду да Влада у Србији, као подстицај по једном запосленом, даје инвеститорима цца 6.000 евра, за средства која би се, просјечно на годишњем нивоу, плаћала кинском концесионару од 22.850.000 евра, могло би се запослити 3.810 лица.

3. За 22.850.000 евра, може се, сваке године, изградити цца 22.850 м2 стамбеног простора (цијена 1.000 евра по м2) или око 4.570 станова просјечне површине 50 м2, па би се само за једну годину дана ријешили стамбени проблеми за сву



301


незбринуту борачку популацију и расљена лица, а притом би се подстакла производња грађевинског материјала, запослио грађевински сектор и подстакао развој.

4. За 582.000.000 евра, како стоји на сајту Министарства индустрије, енергетике и рударства, могу се изградити четири хидроцентрале, у горњем сливу ријеке Дрине, Бук Бијела, Фоча, Паунци, Сутјеска, укупне инсталисане снаге 224,96 MW, са годишњом производњом 765,79 GWh. За преосталих цца 100.000.000 евра може се реконструисати, током 30 година, стотинак школа и обданишта.

5. Ако би се 686.250.000 евра уложило у повећање наталитета, у наредних 30 година, рачунато са стопом прираштаја 5 %, могло би се свакој новорођеној беби дати по 2.000 евра.

6. За 686.250.000 евра могао би се изградити ауто-пут Добој – Бијељина дужине цца 130 км, чиме би се повезала Република Српска, од запада до истока, са Србијом, што је, од изузетног привредног, политичког, културног, безбједоносног и сваког другог интереса. Наведени ауто-пут био би знатно фреквентнији, сврсисходнији а нема сумње да би се за исти, под много повољнијим условима, могао обезбједити концесионар или кредит.

7. Ако би се 686.250.000 евра пласирало у 63 локалне заједнице, колико има Република Српска, могла би свака, током 30 година, да добије по 10.900.000 евра.

Могуће је навести још много примјера гдје је и и те како сврсисходније, друштвено корисније, уложити 686.250.000 евра, током наредних 30 година, како за развој, тако и за опстанак Републике Српске и становништва, на њеним просторима, него што је улагање у ауто-пут Бања Лука - Приједор.

Са неупоредиво мање средстава, односно обавеза, могуће је постојећи пут реконструисати, односно превести у брзу цесту, што би дугорочно задовољавало свеукупне потребе.

У поменутом случају се не може говорити о Уговору о концесији, јер је концесија право кориштења јавног добра, која не подразумјева обавезу даваоца концесије да учествује у измирењу недостајућих средстава из Буџета Републике. Према Закону о концесији, концесија је право обављања привредних дјелатности, кориштење јавних добара, природних богатстава и других добара од општег интереса, као и право на обављање дјелатности од општег интереса, у складу са Законом, а то право се уступа концесионару, на одређено вријеме, под условима прописаним Законом, уз плаћање концесионе накнаде. Концесија има за циљ да допринесе привредном развоју Републике Српске, стварање стимулативног правног оквира за привлачење страних и домаћих инвестиција, уз истовремено унапређивање транспарентности поступка додјеле концесија и повећивање ефикасности и дугорочне одрживости концесионих пројеката, те одговорног управљања природним богаствима и јавним



302


концесионих пројеката, те одговорног управљања природним богаствима и јавним добрима.

Прије додјеле концесије и закључења Уговора о концесији, обавеза је била да

се уради Студија оправданости додјеле концесије, односно сачини документ о техничкој, финансијској, економској и правној анализи оправданости додјеле поменуте концесије за изградњу ауто-пута, што у конкретном случају није урађено или у крајњем случају није предочено јавности.

Како се ради о веома штетном Уговору, исти треба раскинути јер је очигледо да су политички и неки други разлози били битнији него друштвено-економска оправданост, односно интерес пореских обвезника и грађана.

Нема ни једног оправданог разлога за градњу ауто-пута а поготову под горе уговореним условима, односно не постоји оправдани друштвени интерес ни приближно другим интересима, од којих су неки наведени у материјалу, па се поставља и морално и логично питање, због чега градити тај ауто-пут и коме ће требати, јер ако се настави садашњи тренд исељавања, 30.000 лица годишње, за 30 година неће нам требати ни тај пут, који ће нам оставити Концесионар, ни други путеви, па ће бити по оној народној „ДРУМОВИ ЋЕ ПОЖЕЉЕТИ НАРОДА А НАРОДА НИГДЈЕ БИТИ НЕЋЕˮ.

Достављено:1. Правобранилаштво Републике Српске, Правобраниоцу, 2. „Аутопутеви РСˮ, Директору, 3. Грађанима - пореским обвезницима.



303


НЕЗАКОНИТО И ВЕОМА ШТЕТНО

Без обзира колико се господин Неђо Трнинић, министар саобраћаја и веза у претходној и садашњој Влади, трудио да себе представи стручњаком и доброчинитељем за Републику Српску, односно пореске обвезнике, називајући друге, који аргументовано указују на незаконите поступке и штетност закљученог Уговора, лаицима, он својим иступима обмањује јавност, не износећи ни један ваљани аргумент који би ишао у прилог оправданости изградње ауто-пута Бања Лука - Приједор, под условима какви су у Уговору.

У интервјуу, датом Вечерњим новостима, 22. јануара, ове године, желећи да поткрепи своју тврдњу, да је то најбољи уговор, који је ико икада склопио са Кинезима и уопште у Југоисточној Европи, када је у питању изградња ауто-путева, наводећи непримјерен примјер да километар ауто-пута у Словачкој кошта 15.000.000 евра, у Ирској 20.000.000 евра итд., избјегавајући притом да каже да је, тек завршени ауто-пут Добој - Бања Лука, који је градило предузеће „Интегралˮ, у дужини од 75 км, коштао 402.000.000 евра, или 5.360.000 евра по километру, односно мање за цца 1.700.000 евра по километру него колико треба да кошта, по Уговору, ауто-пут Бања Лука - Приједор. Сигуран сам да траса, поменутог ауто-пута, није неповољнија него Добој - Бања Лука а сигуран сам и да неће ни кинеска компанија направити бољи ауто-пут него што је направио „Интегралˮ.

Да би поткрепио причу о фантастичном Уговору он наводи податке да ће кинеска страна улагати значајна средства у текуће инвестиционо одржавање, исплату плата за 91 запосленог итд., што није спорно. Није ни спорно да Концесионар треба да оприходује мјесечно 32,5 милиона евра, односно за 30 година, колико траје концесиони уговор, 975.000.000 евра, да би могао покрити трошкове изградње од 297.000.000 евра. Ако је узео кредит са уобичајеном каматом од 3 %, тај би га трошак коштао још око 147.000.000 евра, под условом да узети кредит отплаћује у једнаким ратама, током 30 година.

Трошкови инвестиционог и текућег одржавања не би требали да прелазе више од 350.000 евра по километру, колики је просјек у Европској унији, што би годишње износило цца 15.000.000 евра, или за 30 година концесије, 450.000.000 евра.

За 91 запосленог, не улазећи у дискусију да ли толико треба, са мјесечном бруто платом 800 евра, годишње би требало издвојити око 874.000 евра или, за 30 година, 26.200.000 евра. Све укупно, кинески Концесионар би имао трошак, за 30 година, око 910.000.000 евра. Разлика, односно добит, била би негдје око 65.000.000 евра, или око 2.166.000 евра, на годишњем нивоу. Због чега ће и зашто највећи износ, цца 680.000.000 евра, Концесионару платити порески обвезници, говоре следећи подаци:

У Министарству, које води господин Трнинић, речено је да немају најновије податке колико у просјеку, дневно или мјесечно, прође аутомобила, путем Бања Лука - Приједор и обрнуто. Подаци који су кориштени, за припрему студијске документације, за потребе израде Генералног пројекта, су да, од 6-18 часова, из Бања Луке ка Приједору, 7. октобра 2015. године, у мјесту Рамићи, прошло је 14.234 возила, у Приједор ушло 8.479 возила а око 5.855 возила користило је међудестинације.



304


Повећањем броја возила за 30 %, за ноћни период, од 18-06 сати, добијамо да цца 11.022 возила саобраћа од Бања Луке до Приједора и обрнуто и негдје око 7.481 возило која користе краће дестинације, што све укупно износи 18.503 возила. Са цијеном путарине од 2 евра по возилу, на линији Бања Лука - Приједор, или испондерисаној цијени, имајући у виду претходне податке, од 1,5 евро, то је цца 27.000 евра дневно или, на годишњем нивоу, око 9.855.000 евра. Овај износ је и те како дискутабилан ако се има у виду да је ЈП „Аутопутеви Републике Српскеˮ предвидјело, на ауто-путевима Бања Лука - Добој и Бања Лука - Градишка, у дужини 105 км, приход за 2019. годину, од цца 7.000.000 евра. Такође треба имати на уму да ће велики број возача, као што је и сада пракса, користити алтернативне путеве, да, због исељавања становништва, неће доћи до битног повећања броја возила. Па и под условом да останемо при томе, да ће годишњи приход бити 9.865.000 евра, произилази да ће се, од путарине, прикупити не више од 296.000.000 евра. Сигурно је за очекивати, а спреман сам заложити сву своју личну имовину, под опкладу, да ће порески обвезници, платити најмање 680.000.000 евра Концесионару, као и трошкове експропријације, који се нигдје не помињу, ко ће и како ће их платити, али је очигледно да ће бити огромни.

Очекујем да господин Трнинић одговори на питања, зашто и због чега давати огроман новац који се може и те како употријебити корисније, што не искључује и потребу, да се постојећи пут, Бања Лука - Приједор доведе у функционалније стање, за неупоредиво мање паре. Ако се под оваквим условима могу давати концесије, штетне и бесмислене, значи ли то да би концесионару, који би добио концесију, на изградњу хидроелектране, требало гарантовати да ће имати довољно воде и адекватне цијене, а ако не, биће обештећен, или, на примјер концесионару, који је узео пољопривредно добро, да ће му бити надокнађено, ако не оствари адекватну производњу или, због тржишних и других разлога, буде имао губитак.

Више је него очигледно да господин Трнинић, плашећи се да му се фотеља, у новој Влади, не измакне, а тиме и значајна средства, јер је његова Фабрика из Сребренице, радећи бранике и друга заштитна средства на ауто-путевима у Републици Српској, добро профитирала, три дана прије избора нове Владе, потписује Уговор, који сада, без ваљаних аргумената, брани а да није нашао за сходно, да фамозну техно-економску студију, ако иста уопште постоји, која није и не може бити повјерљив докуменат, у односу на примјер на Уговор, предочи јавности. Господин Трнинић, као високи функционер ДНС-а и блиски сарадник Марка Павића, који столује у Приједору, и те како је и политички мотивисан, да се гради ауто-пут до Приједора јер би то, њега и његове политичке саборце, афирмисало, без обзира на штетне посљедице које ће други да сносе а колико их је за то брига показује и њихово мешетарење око продаје државног власништа Рудника Љубија страном инвеститору, због чега је изгубљено више десетина милиона конвертибилних марака.

Господин Трнинић имаће прилике да, када је у питању његова улога, као промотера ове штетне и бесмислене инвестиције и потписника уговора, да своју стручност и добронамјерност доказује пред Надлежним органима јер ће ових дана против њега бити поднешена кривична пријава, надлежном тужилаштву у Бања Луци.

Кривична пријава биће поднешена и против Душана Топића, директора ЈП „Аутопутеви Републике Српскеˮ, као учесника у овим незаконитим и штетним радњама.



305


Без обзира што поменути ауто-пут, 30 година не би био у његовом власништву, односно власништву „Аутопутева Републике Српскеˮ који, очигледно штитећи друге и себе даје изјаве које су непримјерене, обмањујући јавност, по питању исплативости изградње ауто-пута Бања Лука - Приједор. Ако ће за 5-6 година, како он званично тврди, накнада од путарине бити довољна, да покрива потребе Концесионара, како је онда могуће да он, на ауто-путевима, који су и фреквентнији и два и по пута дужи, него пут Бања Лука - Приједор, има планиран приход, за 2019 годину, 7.000.000 евра, што је свега 22 % од средстава која, на годишњем нивоу, треба да оприходује кинсеки Концесионар.

Да ЈП „Аутопутеви Републике Српскеˮ, којим он руковиди, не може ни приближно да се финансира из прихода од путарине, на путевима који су значајнији и значајно фреквентнији, говори податак да је у његовом плану, за ову годину, као и за идућу, предвиђена дотација из Буџета Републике Српске, од 35.000.000 КМ или око 18.000.000 евра, што чини око 72 % његовог прихода. Разумно је и сигурно очекивати да ће овај проценат субвенције кинском Концесионару, бити и већи.

Кривична пријава биће поднешена и против Раденка Ђурице, предсједника Комисије за концесије Републике Српске, због непоштовања законских процедура, по питању издавања концесије. Код њега је очигледно, изнад друштвеног и јавног интереса, као Приједорчанина, преовладао локал-патриотизам, као и комформизам јер би, ауто-путем, комфорније и брже, из удобног кабинета, стана или куће, у Бања Луци, стизао до свог имања и куће у Приједору.

Кривична пријава биће поднешена и против правобраниоца Милимира Говедарице, из разлога што није заштитио јавни и друштвени интерес, односно интерес грађана Републике Српске, учествујући у незаконитим активностима, које су довеле до склапања веома штетног уговора.

Позивам горе наведене да, ако могу, моје наводе оповргну, без флоскула и којекаквих филипики а да јавности Републике Српске, која није неписмена, предоче фамозну техно-економску студију оправданости изградње ауто-пута.

Законска је и морална обавеза, сваке народне власти да, онима који дају новац - пореским обвезницима, предочи јавно, на транспарентан и стручан начин, гдје се њихов новац троши.

Колико је овај пројекат погубан и бесмислен говоре следећи подаци:

Према посљедњем попису становништва, 2013. године Република Српска имала је 1.170.000 становника. Крајем 2018. године, према незваничним подацима, тај број је око 1.000.000. Исте, 2013. године, рођено је у Републици Српској 9.510 дјеце, док је 2018 године, број новорођенчади износио 8.802. Са друге стране, на пораст морталитета указују подаци да је 2013. године умрло 13.980 а 2018. године 14.663 лица. Разлика између броја умрлих и броја рођених, у прошлој години била је 5.861. Уколико би се овај тренд наставио, у наредних 33 године, колико би трајала изградња и концесија ауто-пута Бања Лука - Приједор, а очекивати је да буде још неповољнији, с обзиром да из Републике Српске одлази млађа, а остаје старија популација, па се тако долази до податка да би разлика између броја умрлих и рођених износила 193.400 лица.



306


Са друге стране, због економског разлога, односно исељавања, које је све присутније, а очекивати је да ће оно бити веће од 25.000 лица, колико је приближно било прошле године, имајући и у виду да је европско тржиште све отвореније за млађу и квалификовану радну снагу, долазимо до суморне бројке 825.000 лица. Када се овај број сабере са бројем који се односи на наталитет и морталитет, премашује се цифра од 1.000.000 лица, па се поставља злокобно питање КО БИ НАКОН ИСТЕКА КОНЦЕСИЈЕ ПРЕУЗЕО ОД КИНЕЗА АУТО-ПУТ И ЧЕМУ БИ ИСТИ СЛУЖИО?

Ако се зна да је сваки становник Републике Српске данас задужен за 5.000 КМ, по основу државног дуга, а да се наведеном концесијом задужује за најмање 1.500 КМ, укљјучујући и нерођене, намеће се, не само стручно и политичко, него и морално питање, ко ће враћати те кредите? Градња поменутог ауто-пута, која нема никакву сврху, изузев да се задовоље одређене политичке амбиције, не би повећала наталитет, смањила морталитет, повећала квалитет образовања и квалитет здравствене заштите становништва. Обзиром да је овај веома штетни пројекат настао као резултат компромиса са Марком Павићем и његовом странком, због уцјена које је, као коалициони партнер, вршио на претходну Владу, а имајући у виду, на срећу и садашње Владе па и грађана Републике Српске, да се ситуација битно промијенила, очекујем да нова Влада свестрано сагледа штетност и несврсисходност изградње поменутог ауто-пута и да раскине Уговор. Кинеском Концесионару треба понудити изградњу дионице Добој – Бијељина - граница са Србијом јер је овај коридор од изузетног значаја и за Републику Српску, а посебно када је ријеч о повезивању са Србијом.

Користим прилику да одбацим инсинуације које се појављују у неким медијима да критикујем и нападам садашњу Владу, напротив ја, нападајући појединце који су, очигледно, из одређених интереса, чинили незаконите радње и закључили веома штетан Уговор, подржавам нову Владу јер, с разлогом очекујем да ће, са кинеским Концесионаром, договорити се да умјесто да гради ауто-пут ка Приједору, који је слијепо цријево, градити ауто-пут који ће повезати Бања Луку и Крајину са Источним дијелом Републике Српске и Србијом.

Датум: 24.01.2019. године



307


КРИВА ЈЕ ДРИНА

Господине Топићу,

у емисији Печат, емитованој на РТРС, дана 31.01.2019. године, дали сте изјаву која доводи у питање Ваш стручни, пословни па и морални кредибилитет, а то је да је, по једном км, изградња брзе цесте, у источном дијелу, скупља од изградње једног километра ауто-пута, у западном дијелу. Тако нешто може изјавити само онај који има кратку диоптрију а очигледно да Ваша не досеже, из Бања Луке, даље од Добоја или неко, који је инкорпориран у државне и политичке структуре, које му дају могућност да паре пореских обвезника троши на начин како он или бањалучка братија мисли, односно бањалучки локал-патриоти, којима је очигледно и неоспорно пречи запад и везе са Хрватском него исток и веза са Србијом, као и источни дио, у цјелости, од Бијељине па до Требиња.

Као што немате никакву стручну анализу, јер да имате показали би је јавности, да се исплати дати кинеском Концесионару стотине милиона евра, за изградњу ауто-пута Бања Лука - Приједор, тако немате никакву анализу, бар не стручну, да је изградња брзе цесте, у источном дијелу, наравно по километру, због, како кажете, конфигурације, скупља него поменути ауто-пут.

То што се у источном дијелу Републике Српске, од Бијељине до Требиња, коју чини 49 % територије Републике Српске, гдје живи 38% становништва у 31 општини, доминантни природни ресурси, шуме, руде, ходропотенцијали, поред осталог, због недостатка адекватних комуникација, не валоризују на адекватан начин а становништво масовно исељава, Вама то очигледно не улази у калкулације, нити Вам квари комодитет.

Користим прилику да и Вама и бањалучко-крајишким локал-патриотама, ограничених видика, набреклих новчаника, скренем пажњу да су Република Српска и њене институције стваране у источном дијелу, који је поднио и највеће жртве а посљедице ратне, и данас највише осјећа.




308



ТУЖИЛАШТВО БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Посебни одјел за организовани криминал, привредни криминал и корупцију

С А Р А Ј Е В О Поштовани,

У прилогу Вам достављам кривичну пријаву против Неђе Трнинића - Министра саобраћаја у Влади Републике Српске, Милимира Говедарице - Правобраниоца Републике Српске, Раденка Ђурице - Предсједника Комисије за концеције и Душана Топића - Директора „Аутопутеваˮ Републике Српске, због тога што су закључили веома штетан уговор за Републику Српску и тиме починили кривична дјела „Злоупотребе службеног положаја или овлаштењаˮ и „Несавјестан рад у службиˮ.

Исту кривичну пријаву сам раније поднио Републичком тужилаштву Републике Српске, Посебно одјељење за сузбијање корупције, организованог и најтежег облика привредног криминала, али Тужилаштво није исказало интерес за поступање по овој пријави, а како се ради о јединственом простору Босне и Херцеговине ову пријаву подносим Вашем Тужилаштву, надајући се да ћете Ви, против одговорних лица, предузети законом предвиђене мјере и починиоце, наведених дијела, процесуирати.



309


Број: 01-ПК-01-2650/19Датум: 17.04.2019. година

ТУЖИЛАШТВО БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Посебни одјел за организовани криминал, привредни криминал и корупцију

С А Р А Ј Е В О На основу члана 213 - 215 Закона о кривичном поступку Босне и Херцеговине

(„Сл. гласник БиХˮ, бр:65 /2018), п о д н о с и м:

КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ

Против: 1. Неђe Трнинићa, Министрa саобраћаја и веза у Влади Републике Српске,2. Милимира Говедарице, Правобраниоца Републике Српске,3. Раденка Ђурице, Предсједника Комисије за концесије, и4. Душана Топића, Директора „Аутопутеваˮ Републике Српске

због тога: - што су својим чињењем и нечињењем, не поштујући Устав Босне и Херцеговине

и Устав Републике Српске, законске и друге процедуре, закључили Уговор о концесији за изградњу ауто-пута Бања Лука - Приједор који је штетан и којим би се, у случају његове реализације, Републици Српској и њеним пореским обвезницима нанијела штета приближно у износу од 686.250.000,00 КМ, па постоји основана сумња да су због закључења штетног уговора, починили кривична дјела,

- ЗЛОУПОТРЕБА СЛУЖБЕНОГ ПОЛОЖАЈА ИЛИ ОВЛАШТЕЊА које је предвиђено чланом 220. Кривичног закона Босне и Херцеговине, и

- НЕСАВЈЕСТАН РАД У СЛУЖБИ, а које је предвиђено чланом 224. Кривичног закона Босне и Херцеговине.

О б р а з л о ж е њ е

У име Компаније „Бокситˮ Милићи и запослених у Компанији, подносим кривичну пријаву против наведених лица, након што су наведена лица раније упозорена да је Уговор о концесији са кинеском компанијом веома штетан и приједлога да се уговор преиспита, односно поништи, што је учињено у допису од 14.12.2018. године, али наведена лица нису реаговала, нити су било шта предузела да се штетне последице Уговора о концесији, отклоне или умање.

Прилог: 1. Допис од 14.12.2018. године,2. Допис од 11.01.2019. године,3. Допис од 24.01.2019. године.



310


Кривична пријава се подноси против именованих лица и то:

1. Неђе Трнинића, што је као Министар саобраћаја и веза Републике Српске, као главни носилац посла и одговорно лице, дана 13.12.2018. године, са кинеском компанијом „China Shaнdong International Echonomic i Technical Cooperation Groupˮ, потписао Уговор о концесији за изградњу ауто-пута Бања Лука – Приједор, који је веома штетан за Републику Српску и њене грађане.

Уговор је потписао само на четири дана прије формирања нове Владе, што је непримјерено и што није пракса, па се поставља питање зашто је то радио на брзу руку, да ли је од тога имао личне и политичке користи.

Уговор о концесији за изградњу ауто-пута дужине 42 километра, чија је цијена 297 милиона евра, а концесија је додјељена на период од 33 године, у који је укључен и период изградње, коштаће Републику Српску приближно 686.250.000 евра, односно колико би мање наплатили од путарине.

Умјесто да Концесионар изда гаранцију на име извршења уговорених послова, како је то прописано у Закону о концесији, гаранцију је дала Влада Републике Српске за број возила од којих ће бити наплаћена путарина, гдје ће се из буџета Републике Српске, плаћати годишње 32,5 милиона умањен за износ који се прикупи по основу прихода од путарина, а за 30 година колико траје концесија, уплатити приближно износ од 686.250.000 евра.

Министар Неђо Трнинић, поред тога што није испоштовао Закон о концесијама и друге законе, није испоштовао ни највећи правни акт Устав Републике Српске, јер је био дужан да затражи да се о гаранцији, односно о задужењу, изјасни Народна скупштина Републике Српске, како је то прописано чланом 70. Устава Републике Српске. Министар је на овакав начин обмануо јавност, говорећи да је закључен Уговор о концесији, а у ствари ради се о задужењу, односно о преузетим обавезама Републике Српске. Обзиром да је у питању међународни уговор, тачније спољни дуг, одлуку о издавању гаранције једино може донијети Народна скупштина.

Наведеним уговором, преузета је и обавеза да се, у периоду од двије године, изради пројектна документација и обезбједе финансијска средства за експопријацију земљишта, објеката и других садржаја. Јавности није предочио колико би ти трошкови износили, ко и како би их платио.

Приликом закључења уговора, није испоштован начин и поступак додјеле концесија, који се према члану 4. Закона о концесијама, заснива на начелима транспарентности, недискриминације, тржишне конкуренције, заштите јавног интереса, ефикасности, економичности и равноправности уговорних страна.

Министраство саобраћаја и веза, као Ресорно министарство било је дужно да у складу са Документом о политици и другим стратешким и развојним документима, предложи доношење одлуке о покретању претходног поступка додјеле концесије, уз прибављање мишљења Правобранилаштва Републике Српске.

Одлуку о покретању поступка на приједлог овог Министарства доноси Влада, и иста се објављује у „Службеном гласнику Републике Српскеˮ.

Уз приједлог за доношење одлуке, обавезно се ради Студија економске оправданости изградње ауто-пута, која мора да садржи елементе прописане Документом о политици.



311


Студија се доставља Комисији за концесије, која доноси рјешење о давању сагласности на исту, у року од 30 дана од пријема захтјева.

Министарство за саобраћај и везе, имало је обавезу да припреми документацију за јавно надметање. Документација за јавно надметање садржи, јавни позив за подношење понуда, опис предмета концесије, студију, упутство понуђачима за израду понуде, критеријуме за вредновање и оцјену понуда, нацрт уговора о концесији, и друге услове које понуђач мора испунити зависно од предмета концесије.

Министарство саобраћаја и веза, било је дужно поднијети захтјев за давање сагласности на документацију за јавно надметање, Комисији за концесије која доноси рјешење о давању сагласности на документацију за јавно надметање у року од 30 дана. Потом је било дужно да сачини јавни позив који садржи, предмет концесије и локацију, кратак опис пројекта, максимални рок трајања концесије, податке о висини и облику гаранције, на име обезбеђења понуде, услов, рок и начин враћања гаранције, минимални износ једнократне концесионе накнаде, минимални износ концесионе накнаде за кориштење, начин рјешавања имовинско-правних односа, право учешћа на јавном позиву, доказе потребне за учешће на јавном позиву, рок за достављање понуда, обавјештење о мјесту отварања приспјелих понуда на јавни позив, могућност поништења поступка додјеле конецесије, као и друге услове прописане Законом.

Јавни позив се обавезно објављује у „Службеном гласнику Републике Српскеˮ, једном дневном листу који се дистрибуира на цијелој територији Републике и на интернет страници Министарства и Комисије за концесије, што у овом случају није учињено.

Отварање и вредновање понуда врши Комисија за концесије, која је била дужна да у року од 30 дана од дана отварања понуда, достави конценденту у овом случају Влади Републике Српске, извјештај о спроведеном поступку са образложеном ранг-листом понуђача, и записник о току поступка.

Записник обавезно садржи податке о испуњености тражених услова за сваког од понуђача, извршено вредновање понуда и приједлог рјешења о избору најбољег понуђача и додјели концесије.

Документацију са приједлогом најповољнијег понуђача, Комисија за концесије, доставља Министарству саобраћаја и веза Републике Српске, које даје своју сагласност и доставља Влади, а Влада доноси рјешење о избору најповољнијег понуђача и додјели концесије.

Рјешење о избору најповољнијег понуђача и додјели концесије се објављује у „Службеном гласнику Републике Српскеˮ и на интернет страници надлежног Министраства. Висина концесионе накнаде утврђује се на бази релевентних параметара, предмета концесије, процјењене вриједности инвестиције, трајања концесије, очекиване користи и других техничних, еколошких, економских и социолошких параметара. Висину концесионе накнаде утврђује Министарство саобраћаја и веза, уз претходно прибављено мишљење Комисије за концесије и сагласност Владе. Концесиона накнада је приход буџета Републике Српске, а не задужење као што је то у овом случају. Дакле, Министарство за саобраћај и везе Републике Српске било је дужно да проведе цјелокупан претходни поступак, па тек онда да приступи закључењу уговора о концесији.



312


Уговор о концесији се закључује у складу са документацијом о додјели концесије, достављеном понудом и рјешењем о избору најповољнијег понуђача и додјели концесије.

Министарство за саобраћај и везе, било је дужно да у року од 15 дана од дана закључења уговора, примјерак уговора достави Комисији за концесије, Министарству за финансије и Републичком органу за инспекцијске послове. Уговор о концесији се уписује у регистар уговора о концесијама, који води Комисија за концесије.

Министру Трнинићу, очигледно да одговара градња овог ауто-пута, јер од такве градње и сам има личне користи, ако се зна да је његова фирма, односно фирма његовог сина, Фабрика за поцинчавање „ФПСˮ д.о.о. Поточари, Сребреница, ангажована на постављању заштитних ограда и других садржаја на изграђеним ауто-путевима у Републици Српској.

Овдје се ради о типичном примјеру сукоба интереса, гдје је лични интерес министра Трнинћа, изнад интереса Републике Српске.

Није небитно што је Неђо Трнинић, који живи у Братунцу, члан ДНС-а и високи фукционер ове странке, а чије је сједиште у Приједору, јер је очигледно да је изградња ауто-пута Бања Лука – Приједор и политички мотивисана. Зашто није спроведен поступак јавног надметања, и због чега је само један понуђач, зашто није омогућено да и други заинтересовани учествују у овом послу. Не постоји никакав валидан разлог зашто се документи који су јавни, не ставе на увид пореским обвезницима који ће плаћати изградњу овог пута.

Нема одговора на питање због чега није предочена техно-економска анализа и други разлози због чега наводи да је овај ауто-пут изабран као приоритет, и какве користи има од улагања огромних средстава, од стране пореских обвезника, а која су се и те како могла уложити у корисније послове, од којих су неки наведени у прилогу, у Допису од 11.01.2019. године.

Министар Трнинић је одговоран за непоштовање Устава, Закона и законских процедура, посебно када је у питању јавно надметање, израда стратешких докумената (студија) и других процедура. Исто тако је одговоран и за прихватање изузетно високе цијене изградње овог ауто-пута, која је далеко скупља од цијене осталих ауто-путева, чија су поређења дата у документима која се прилажу уз ову пријаву. Одговорност је још већа самим тим што је због такве цијене задужена Република Српска и њени грађани.

У поређењу са цијеном коштања километра ауто-пута Бања Лука - Добој, која је износи 5,583.333 евра по километру, а цијена километра пута Бања Лука - Приједор, је 7.071.428 евра, што произилази да је за 1.488.095 евра по километру, скупља од ауто-пута Бања Лука - Добој.

Да апсурд буде још већи, Министар се хвали са оваквим уговором, наводећи да се Влада опредјелила за концесиони уговор, да се први пут овдје у Југоисточној Европи, ради такав један пројекат по принципу концесије, и да је то први пројекат кинеских компанија на нашим просторима и шире у Европи, који ради по овом принципу. Каже, да се нада да ће ово бити један добар модел за будућу сарадњу. Јавности није предочена ниједна стручна анализа којом се потврђује наведена исплативост инвестиције, него су то само лични закључци министра Трнинића.



313


Ни у својим изјавама, ни у документима, се не потврђује његова тврдња, а док се крију документа од пореских обвезника, односно стручне јавности.

2. Милимира Говедарице, Правобранилац Републике СрпскеКривична пријава против Правобраниоца Републике Српске, подноси се због

кршења законом прописаних процедура о додјели концесије и због саучесништва у закључењу штетног уговора о изградњи ауто-пута Бања Лука - Приједор.

Одговорност Правобраниоца је још и већа, зато што Правобранилаштво има значајну улогу, код закључења Уговора о концесији. Основни задатак Правобраниоца је заштита имовинских права и интереса Републике Српске, па је овлаштен да, пред надлежним органима и судовима, предузима сва правна средства ради заштите права и интереса Републике Српске. Има задатак да обавјештава Владу и друге надлежне органе о свим уоченим неправилностима приликом закључења уговора, као и да предлаже конкретне мјере у циљу заштите и спречавања друштвено штетних појава. Правобранилаштво је имало могућност да у наведеном случају тражи поништење Уговора о концесији, јер су истим повријеђена имовинска права Републике Српске.

Одговорност Правобранилаштва је у томе, што је дало сагласност на закључење Уговора о концесији за изградњу ауто-пута Бања Лука - Приједор, који је веома штетан, па је требао у крајњем случају да одбије дати сагласност на овакав уговор.

Правобранилаштво је било дужно да обавјести Владу Републике Српске, односно Министарство за саобраћај и везе, о штетности уговора, у смислу да се поменутим уговором не могу преузимати никакве обавезе, односно задужења Републике Српске.

Да је Правобранилаштво поступало у складу са законом, да је указало на штетност Уговора о концесији, и одбило дати сагласност на исти, и о томе обавјестило Владу Републике Српске, могуће да Министарсво за саобраћај и везе Републике Српске, не би закључило овај уговор.

3. Раденка Ђурице, предсједника Комисије за концесијеКривична пријава против Раденка Ђурице, подноси се јер је, као предсједник

Комисије за концесије, дао сагласност на закључење уговора о конецсији, и ако је очигледно да је овај уговор штетан за Републику Српску и њене грађане.

Одговоран је и због што није објавио јавни позив, а по Закону је био дужан, тиме није дата могућност другим заинтересованим лицима да се пријаве и учествују у јавном надметању, па се сумња да је то учињено са разлогом да би се искључила конкуренција, како би се на тај начин постигла цијена која је знатно већа од реалне цијене.

Као предсједник Комисије за концесије, био је дужан и обавезан да поступа по Закону о концесијама, а то значи да захтјева да се прије закључења Уговора о концесији, спроведе цјелокупан претходни поступак додјеле концесије.

Поступак додјеле концесије је захтјевао доношење рјешења о покретању поступка додјеле концесије које се објављује у „Службеном гласнику Републике Српскеˮ.

У оквиру претходног поступка требало је тражити израду Студије оправданости концесије, на коју Комисија обавезно даје своју сагласност.



314


Као предсједник Комисије за концесије, био је дужан да тражи израду документације за јавно надметање, као и објављивање јавног позива за учешће у јавном надметању. Задатак Комисије за концесије је отварање и вредновање понуда за јавни позив, која даје приједлог рјешења о избору најповољнијег понуђача и такав приједлог доставља Министарству за саобраћај и везе, ради сагласности, а коначну одлуку о избору најповољнијег понуђача донеси Влада.

Да је спроведен претходни поступак, како то налаже Закон о концесијама, и да је сачињена Студија оправданости уговора о концесији, утврдиле би се бројне неправилности и незаконитости, првенствено цијене коштања километра пута, а најважније је преузимање гаранције, односно задужење Републике Српске и њених грађана.

Предсједник Комисије за концесије, Раденко Ђурица, након потписивања овог концесионог уговора је изјавио: „Све је по законуˮ, и да „Све што подразумјева развој и просперитет Републике Српске подржаваˮ.

Изјава предсједника Комисије за концесије је спорна, пошто ништа није урађено по закону, нити овакав уговор доприноси развоју и просперитету Републике Српске, и један од саучесника у закључењу овако штетног уговора за Републику Српску и њене грађане.

4. Душана Топића, директора „Аутопутеваˮ Републике СрпскеКривична пријава против Душана Топића, подноси се јер је саучесник у

незаконитим радњама и што, као директор „Аутопутеваˮ, није поступио у складу са законом, што ништа није предузео да би заштитио интерес Републике Српске, приликом закључења Уговора о концесији.

Законом о јавним путевима, директору „Аутопутеваˮ је повјерено управљање путевима, послови везани за финансирање, изградњу, одржавње, заштиту путева, додјелу концесија на јавним путевима, из којих произилази и његова одговорност за ове послова.

Путеви су јавно добро, у општој употреби и својини Републике Српске, па је управљање, одржавање, грађење и заштита јавних путева, дјелатност од посебног интереса за Републику Српску, а у прилог овој тврдњи је чињеница да Стратегију развоја мрежа јавних путева доноси Народна Скупштина Републике Српске.

Директор „Аутопутеваˮ, обезбјеђује пројектну и другу документацију за изградњу ауто-путева, брине се о финансирању изградње, организује систем наплате путарина, организује и припрема све активности око додјеле концесије за изградњу ауто-путева.

Приликом изградње ауто-пута, „Аутопутевиˮ Републике Српске, имају обавезу израде потребних студија, обезбједе пројекате и другу документацију за изградњу.

Обавеза „Аутопутеваˮ била је да, у склопу припреме студијске документације за потребе израде пројекта, припреми податке о дневном и мјесечном промету возила, која се крећу путем Бања Лука – Приједор.

Посљедње мјерење вршено је октобра мјесеца 2015. године, у периоду од 6 до 18 часова, и том приликом је забиљежен проток 14.234 возила у Рамићима, а на излазу из Бања Луке, према Приједору у мјесту Орловци, на улазу у Приједор, забиљежено је 8.479 возила.



315


Ако би свих 14.234 возила побројаних у Рамићима прошло ауто-путем Бања Лука – Приједор и платило 4,2 КМ путарине, што није вјероватно, било би сакупљено 59.782 КМ, од 6 до 18 часова, сваки дан.

Дакле, не постоји никаква рачуница која оправдава градњу ауто-пута Бања Лука – Приједор, пошто је исти изузетно финансијски неповољан.

Својим изјавама да је изградња ауто-пута Бања Лука – Приједор исплатива, обмањује јавност и тиме допринио да се закључи уговор који је штетан за Републику Српску, као и изјавом да ће за 30 година, када престане концесија прећи у власништво „Аутопутеваˮ. Да изјаве Душана Топића, о исплативости ауто-пута Бања Лука - Приједор, и да ће се наведени ауто-пут након 5 година финансирати из путарине, нису тачне што говоре подаци узети из Плана ЈП „Аутопутеви РСˮ за период 2018-2020. Такође у наведеном плану стоји податак да Влада из буџета субвеционише годишње 35 милиона КМ Јавном предузећу „Аутопутеви РСˮ, што доказује да се пословање „Аутопутеваˮ ни приближно не покрива из прихода од путарине. Ако је то тако, а јесте, онда тврдња да ће се ауто-пут Бања Лука - Приједор исплатити и покривати из путарине је свјесно обмањивање јавности. Све ово је наведено у прилогу од 24.01.2019.године.

Битно је нагласити, да Кинески концесионар није у прописаном року уплатио једнократну нонцесиону накнаду, односно није испоштовао своју уговорену обавезу, па је уплату извршио са закашњењем, још непотпуну, јер је фалило око 80.000 КМ, што је свакако био разлог за раскид изузетно штетног уговора, али Министар саобраћаја и веза, као ни Директор „Аутопутеваˮ, нису реаговали, већ су напротив приступили потписивању коначног уговора.

На крају треба истаћи, да је концесија право кориштења јавног добра, природног богастава од општег интереса, која се уступа концесионару на одређено вријеме уз плаћање концесионе накнаде, а то значи да концесионар приликом закључења Уговора о концесији, преузима право управљања концесијом уз сваки ризик, како тржишни, финански, тако и природни.

Нејасна је изјава Директора „Аутопутеваˮ Републике Српске, када каже да је урађена Студија економске оправданости изградње ауто-пута, и да је исту урадила реномирана консултантска кућа, па се са правом поставља питање зашто „Аутопутевиˮ, крију Студију и зашто је не објаве, јер се ради о јавном документу који треба да буде доступан јавности, односно онима који ће из свог џепа плаћати незаконито преузете обавезе.

Незаконитим радњама именованих, Република Српска ће због потписаног Уговора о концесији за изградњу ауто-пута Бања Лука – Приједор, са кинеском компанијом „Chi-na Shaнdong International Echonomic i Technical Cooperation Groupˮ, дана 13.12.2018. године, претрпјети штету у износу од 686.250.000 евра, па због тога постоји основана сумња да су наведена лица извршила кривична дјела: „Злоупотреба службеног положаја или овлаштењаˮ члан 220. Кривичног закона Босне и Херцеговине и „Несавјестан рад у службиˮ, члан 224. Кривичног закона Босне и Херцеговине, па се т р а ж и :

- да Тужилаштво Босне и Херцеговине, Посебни одјел за организовани криминал,



316


привредни криминал и корупцију, у складу са својим овлашћењима, предузме мјере из своје надлежности, те да у складу са законом проведе истрагу, током које би се утврдила кривица Неђе Трнинића - Министра саобраћаја и веза у Влади Републике Српске, Милимира Говедарице, Правобраниоца Републике Српске, Раденка Ђурице - Предсједника Комисије за концесије и Душана Топића - Директора „Аутопутеваˮ Републике Српске, за наведене радње, за које ће бити санкционисани.

Предлажемо да Тужилаштво Босне и Херцеговине, Посебни одјел за организовани криминал, привредни криминал и корупцију, изузме сву потребну документацију, обухватајући и документацију која се односи на све припремне, односно претходне радње, као и сам уговор, која се налази код Министарства саобраћаја и веза, Правобранилаштва Републике Српске, Комисије за концесије и „Аутопутеваˮ Републике Српске, која се односи на закључење Уговора о концесији за изградњу ауто-пута Бања Лука – Приједор. На основу тражене документације треба провјерити и утврдити да ли су наведена лица, приликом закључења предметног уговора, провела сву процедуру, која се налаже Законом о Влади Републике Српске, Законом о задужењу, дугу и гаранцијама Републике Српске, Законом о концесијама, Законом о правобранилаштву, Законом о путевима, и другим законима који се имају примјенити код закључења уговора о коцесији. Такође је потребно провјерити да ли је урађена Студија о економској оправданости изградње наведеног ауто-пута, да ли је проведен поступак објављивања јавног позива, поступак јавног надметање, избор најповољнијег понуђача, да ли је, и ко је, радио пројектно-техничку и другу документацију, ко финансира рјешавање имовинско-правне односе на некретнинама, и друга питања која су значајна за овакве уговоре са елементима међународног уговора.

Предлажемо да Тужилаштво Босне и Херцеговине нареди обуставу свих радњи везаних за овај ауто-пут, све док се не заврши истрага по овом питању.

Прилог: 1. Допис Министру саобраћаја и веза, од 14.12.2018. године,2. Допис Кабинету Предсједника Владе, од 11.01.2019. године, и3. Писмо, од 24.01.2019. године.



317




318




319




320




321



ЈП „Путеви Републике Српске“ н/р Директора

Бања Лука

Обраћам Ти се, везано за стање дионице магистралног пута Милићи – Зворник, дионица у Кушлату, поред хидроцентрале. На коловозу пута, у дужини од стотињак метара, видљиве су одређене деформације, које су посљедица, како изградње поменутог објекта, тако и због његовог функционисања.

Неопходно је и под хитно сагледати овај проблем, како би се, након стручне, односно компетентне анализе стања, спровеле одређене мјере санације јер, у случају већих оштећења, поготову оних који могу довести до прекида саобраћаја, штете би биле немјерљиве.

Обзиром да ће у догледно вријеме бити рађено на репарацији пута, од Дрињаче ка Власеници, рјешавање горе наведеног проблема треба да има приоритет.

Поздрав,

Достављено:- АД „Зворникпутеви“ Зворник.



322




323


ПИСМА И КОМЕНТАРИ

Мраву је свеједно чија га је нога згазила



324




325



ОКРУЖНО ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО Главни окружни јавни тужилац

ИСТОЧНО САРАЈЕВО

Поштовани Господине,

Обраћам Вам се поводом писма, број: А-02-21/17 од 12.05.2017. године (писмо у прилогу), које ми је упутила Окружни јавни тужилац, Подручна канцеларија Власеница Биљана Петровић, у којем је тражила да појасним моју Изјаву у којој сам навео да Надлежним органима, нити добровољно, нити под принудом, нећу давати никакве изјаве по било ком основу, док не добијем обавјештење шта је са мојим пријавама и како су ријешене, које сам у последње двије године поднио против лица од којих сам добијао пријетње или су на други начин угрожавали мој морални и пословни статус. Разлог због кога се обраћам Вама, је тај што је Окружни јавни тужилац, Биљана Петровић, од раније изузета из предмета који су тичу мене и Компаније „Боксит“, а и мишљења сам да своју функцију не обавља на непристрасан и објективан начин.

Када кажем да је именована пристрасна то потврђује њено досадашње понашање, јер је све године, од када је на мјесту Окружног јавног тужиоца (25 година), исказала је непрофесионалан став према мени, као човјеку и према Компанији „Боксит“ Милићи, стављајући се у заштиту одређеног броја људи са подручја Милића, и у случајевима када је требало процесуирати њих, процесуиран сам ја.

Као доказ достављам Вам кривичне пријаве које су поднешене у последње двије-три године, као и кривичне пријаве из ранијег периода са одговорима на исте.

Није тешко закључити да сам у праву у својим констатацијама о њеној пристрасности и необјективности.

Од стране Министарства унутрашњих послова сам информисан да су све моје пријаве прослеђене њој, а ја или нисам добио одговор, или сам добио дискутабилне одговоре, да нема основа за вођење кривичног поступка.

Непрофесионалан став Тужитељице према мени исказан је и у случају Томислава Савкића из Милића.

Томислав Савкић је, током 1998. године, у своје име и у име Скупштине општине Милићи, против мене поднио кривичну пријаву, због наводне повреде „тајности писма“ које је претходно упутио највишим државним органима Републике Српске, Предсједници Републике Српске, Предсјенику Владе Републике Српске, Предсједнику Парламента и Министру полиције, о наводном криминалу у „Боксит“-у, и о мом наводно насилном укидању општине Милићи и њених органа. Писмо је претходно јавно објављено на локалном радију, који је био под патронатом Томислава Савкића, и о истом је вођена јавна расправа на Анкетном одбору, који је формиран од стране Скупштине Републике Српске, за случај Милића, којој сам, поред других лица, присуствовао и ја.



326


Обзиром да је овај документ био у јавном оптицају то значи да се ради о јавном документу, а не тајном како га је Томислав Савкић представио јер је чињеница, да је исти разматран на Скупштини општине, што довољно говори да се ради о јавном документу.

Томислав Савкић је након тога смјењен са функције, Одлуком Владе Републике Српске, а именовано је Повјереништво општине Милићи.

Ја сам, након што сам добио писмо у Бања Луци, од тадашње Предсједнице Републике Српске, тражио од Предсједника Повјереништва у Милићима, да провјери да ли је ово писмо заведено у књигу протокола, и да ли се ради о званичном документу. Утврђено је да исто није било заведено у књизи протокола, нити се налазило у општинској архиви, већ се налазило у канцеларији Предсједника Општине, коју је Савкић тада користио док је обављао функцију предсједника. Поступак против мене, по пријави Савкића, а Тужитељица је заступала оптужницу, трајао је шест година, из разлога што се она упорно жалила, па је на крају Вашом интервенцијом, поступак обустављен. Мени се судило пуних шест година а све због њеног амонизитета према мени и умјесто да се суди Томиславу Савкићу због кривичног дјела.

По мојој пријави, против Томислава Савкића, због горе наведеног писма, исти је осуђен на 30 дана затвора, условно годину дана. Окружни суд је због промјене Закона, вратио овај предмет на поновни поступак, а ја сам након тога, дао налог мом адвокату, да одустане од даљег вођења овог поступка.

Други доказ је случај када је на мене извршен атентат код Зворника, у коме су, на одређени начин учествовала нека лица из Милића, подстакнута од стране најутицајнијих лица једне политичке странке. Атентат је извршен тако што је возило, којим сам ја управљао, погођено са три метка, на путу Милићи-Зворник. Иако су постојали сви материјални докази о овом случају, пронађена три метка, чизме и друга средства извршења, и што су два лица признала да су учествовала у овом догађају, никада нису процесуирана, нити је дат било какав одговор о овом догађају. Знајући да је постојала намјера да будем ликвидиран, а и путем средстава јавног информисања сам прозиван и називан криминалцем, лоповом и другим погрдним именима, ја сам од тужитељице Петровић Биљане, коју сам срео у згради Суда, тражио разговор а у вези са наведеним догађајима пошто сам имао одређена сазнања о „Удруженом злочиначком покрету“, који је угрожавао мој живот и живот моје породице, као и пословање Компаније коју водим. Одговор је био да ме не жели примити, па чак и ако се писмено обратим. Познато ми је да је лица са подручја Милића, која су годинама чинила кривична дјела, примала како тада, тако и данас.

Оставивши ме без икакве заштите, био сам изложен, и ја и Компанија, невиђеним притисцима и разним контолама, па се ишло дотле да се насилно смјени Надзорни и Управни одбор, па и ја као Директор, што је довело до штрајка запослених у Компанији, који је трајао мјесец дана.

Због нерада МУП-а и Тужилаштва и дискриминаторског односа према мени дат је подстицај одређеним лицима да се изврши атентат на мене у центру Београда, у коме сам стицајем околности остао жив, али сам задобио тешке тјелесне повреде, којом приликом ми је поломљена рука, задобио сам фрактуру лобање, већи број подлива у предјелу тијела и друге повреде.



327


У атаку на мене у Београду учествовала су нека лица са подручја Републике Српске, а о овом догађају извјештавали су, у више наврата, сви медији, али су се МУП и Тужилаштво оглушили, јер ја никада нисам обавијшетен да ли је вођен поступак против ових лица и како је окончан.

Осокољени и охрабрени да им се ништа не може, неки људи из истог миљеа, наставили су своје активности према мени и Компанији, а са циљем да се заплашим и у јавности представим у најгорем могућем свјетлу а посебно је то било изражено у последње двије године, због чега сам, преко Министарства унутрашњих послова и Окружног јавног тужилаштва, поднио више кривичних пријава а да нико од тих лица није процесуиран, односно ја никада о томе нисам обавијештен.

Посебно је индикативан однос према Душку Вагурићу, који је за последњих десет до петнаест година, путем телефона и на јавним мјестима, упућивао ми разне пријетње, а и у медијима, прије свега у федералним, те дајући изјаве одређеним државним органима у којима је јавно износио грубе неистине на мој рачун, а све да би ми се осветио, јер је у Компанији „Боксит“ изгубио радни однос након што је проглашен технолошким вишком а изгубио је и све радне спорове које је водио по том основу. Против истог сам, а познато Вам је да је то чинио и већи број грађана из Милића, поднио више тужби надлежним судовима а поднио сам и кривичну пријаву, која је у прилогу, због разних пријетњи упућених мени и мојој породици, у ком случају ја никада нисам обавјештен да ли је против Вагурић Душка проведен икакав поступак.

У супротном, када је Вагурић Душко подносио пријаве против мене, а то се односило и на друге случајеве, одмах је тражено да будем саслушан па без обзира што исти немају никаквог основа, као што је кривична пријава поднешена против мене због наводно неисплаћених трошкова, иако су исти били исплаћени у Законом предвиђеном року.

Овај случај ме је понукао па сам дао такву изјаву, гдје сам рекао да ни једном државном органу нећу давати изјаве док се моји случајеви не ријеше.

1) Пријаве поднешене у времену од 2014. године до данас:

2014. године1. Поднијета је пријава, 03.03.2014. године, против Н.Н. лица због узнемиравања и пријетњи путем мобилног телефона, а која је допуњена 11.03.2014. године.

2015. године1. Пријава против Н.Н. лица поднијета, дана 09.06.2015. године, због пријетећих

порука путем мобилног телефона и „упада у рачунар и преузимања одређеног броја докумената са истог“Донијета наредба о неспровођењу истраге.

2. Поднијета пријава, дана 22.10.2015. године, против Васиљевић Слободана због пријетње путем мобилног телефона.



328


2016. године1. Поднијета кривична пријава, дана 05.02.2016. године, против Шаренац

Зорана због излагања опасности, угрожавања сигурности, неовлаштеног фотографисања и насилничког понашања.

2. Пријава поднијета, 15.02.2016. године, против Симић Милојке. Донијета наредба о неспоровођењу мјера.

3. Пријава поднијета, 25.02.2016. године, против Витић Далибора због неовлаштеног фотографисања.

4. Пријава поднијета, 15.06.2016. године, против Вагурић Душка због пријетњи.

5. Пријава поднијета, 29.07.2016. године, против Пантић Љубише због увреда – у току је прекршајни поступак.

6. Пријава поднијета, 22.11.2016. године, против Васиљевић Слободана због подстрекавања на убиство.

7. Пријава поднијета, 05.12.2016. године, против Васиљевић Слободана због угрожавања сигурности.

8. Поднијет захтјев за истрагу, 16.12.2016. године, због објављене фотографије Петковић Небојше на којој је исти фотографисан са аутоматском пушком.

2017. годинe1. Поднијета кривична пријава, дана 13.01.2017. године, против Н.Н. починиоца

због неовлашћеног коришћења личних података путем друштвене мреже Фејсбук.

2. Поднијета пријава, 18.04.2017. године, против Стевановић Зорана ради вербалног напада, вријеђања и пријетњи.

Од стране Компаније „Боксит“ током 2015. и 2016. године, МУП-у Републике Српске и Окружном јавном тужилаштву, поднијето је:

2015. година1. Поднијета кривична пријава, 25.09.2015. године, против Васиљевић

Слободана због угрожавања сигурности и насилничког понашања.- Наведена пријава је допуњена дана 22.10.2015. године.

2016. година1. Кривична пријава поднијета, 24.10.2016. године, против Вагурић Душка због

оштећења туђе ствари.

2) Пријаве поднешене против Витић Божидара и других:

У последњих десетак година, у име Компаније „Боксит“, поднио сам више кривичних пријава против Витић Божидара и чланова његове породице, због кривичних дјела, као што су „Противправно заузимање туђег земљишта“,



329


„Угрожавање сигурности запослених“, „Насилничко понашање“, „Самовлашће“, „Нарушавање неповредивости простора“ и других кривичних дјела, гдје су моје пријаве све одбачене због наводног непостојања обиљежја кривичног дјела.

Да је, за било које од ових кривичних дјела, Витић одговарао, и поред тога што је постојао основ, исти се не би и даље насилнички понашао и престао би са таквим понашањем. Међутим, због оваквог става Тужилаштва, Витић и његова породица су се охрабрили, и наставили су са противправним понашањем, тако да Компанија „Боксит“, још увијек није у могућности да у потпуности користи своју пословну зону ради обављања своје основне дјелатности. Није у могућности ни да постави ограду по уређеној међи, како би заштитили своју имовину и безбиједност запослених на дијелу на коме се врши хомогенизација руде боксита. Да је Компанија „Боксит“, корисник и власник пословне зоне, која је предмет напада од стране Витић Божидара, утврђено је у судском поступку а пресуда суда је достављена Окружном јавном тужилаштву као доказ уз кривичну пријаву. Поменуту пресуду Тужилаштво није цијенило, нити је нашло за сходно да утврди да је Витић својим понашањем починио бар неко од кривичних дјела, која су му стављана на терет. Наводим неке од кривичних пријава:

1. Дана 07.08.2003. године, поднешена је кривична пријава због „Противправног заузимања земљишта“ и „Бесправне градње објеката“ на истом. Окружно јавно тужилаштво је, 14.08.2003. године, донијело наредбу да се не спроводи истрага због тога што је наводно наступила застара кривичног гоњења, тврдећи да је бесправно заузимање земљишта настало 1997. године, иако је само наведено да је од 1997. године, Витић Божидар показивао своју намјеру да бесправно заузме земљиште које припада Компанији „Боксит“.

2. Дана 19.10.2004. године, поново је поднешена кривична пријава због „Противправног заузимања земљишта“ и градње новог објекта у кругу пословне зоне Компаније. Окружно јавно тужилаштво, након наше притужбе је подигло оптужницу против Витић Божидара, али је, по његовој жалби, исти био ослобођен, пошто се Тужилаштво није довољно ангажовало у овом предмету.

3. Дана 14.03.2006. године, поднешена је пријава због „Угрожавања сигурности запослених“ и „Насилничког понашања“ према запосленим Компаније који су изводили радове у кругу пословне, индустријске зоне. Окружно јавно тужилаштво је, 21.08.2006. године, одбацило пријаву Компаније због непостојања довољно доказа.

4. Дана 14.04.2006. године, поднешена је кривична пријава због кривичног дјела „Противправног заузимања земљишта“ и „Самовлашћа“, пошто је Витић Божидар, на дијелу пословне зоне Компаније, и поред забране грађевинске инспекције, наставио са градњом објекта. У овом случају Окружно јавно тужилаштво је прво било подигло оптужницу, дана 22.06.2006. године, а затим је, 03.04.2007. године, одустало од исте.

5. Дана 23.03.2010. године, поднешена је пријава против Витић Бранке и Витић Горана, због кривичног дјела „Излагања опасности“, „Принуде“ и „Нарушавања неповредивости стана (простора)“, те „Самовлашћа“. Окружно јавно тужилаштво је, дана 20.04.2010. године, донијело наредбу о неспровођењу истраге, а након наше притужбе, 23.06.2010. године, нас је обавијестило да ће поступак бити настављен против наведених лица али је на крају и ова пријава одбачена.



330


6. Дана 22.11.2010. године, поднешена је кривична пријава против Витић Божидара, Витић Горана, Витић Бранке и Витић Милице, због „Угрожавања сигурности“ запослених у Компанији приликом уређења пословне зоне, Платоа за хомогенизацију руде боксита. Окружно јавно тужилашто је, 19.01.2011. године, донијело наредбу да се обуставља кривични поступак против ових лица пошто нема довољно доказа. Умјесто да је пријаву поднијела против горе наведених лица, пријаву је поднијела и против запослених у Служби обезбјеђења Компаније „Боксит“, иако су та лица само обављала своје послове и радне задатке, чија обавеза и дужност је обезбјеђење и заштита имовине Компаније, гдје су морали ангажовати и плаћати адвоката да их брани у овом предмету, и након дужег времена су ослобођени од одговорности.

7. Дана 21.07.2011. године, поднешена је кривична пријава против Витић Бранке и Витић Милице, због основане сумње да су починиле кривична дјела „Насилничко понашање“, „Самовлашће“, „Излагање опасности“, „Угрожавање сигурности“ и „Противправног заузимања простора“. Уз ову пријаву су достављени сви докази који говоре о учињеним кривичним дјелима. Дана, 05.09.2011. године, Окружно јавно тужилаштво је донијело одлуку да се неће спроводити истрага против ових лица. Уложили смо притужбу на овакву одлуку, али је ова одлука, од стране Главног окружног јавног тужиоца, потврђена.

Није нескромно ако кажем да сам за својих педесет година рада дао значајан допринос свеукупном развоју Милића и цијеле Регије, а за свој рад и стваралаштво добио сам бројна признања, као што су: Плакета са јубиларном златном значком, Орден рада, Златна плакета општине Власеница, Орден Немањића, Орден Светог Саве, Плакета поводом 40 година „Боксит“-а, Грб општине Милићи на златној подлози, Орден Његоша Првог реда, Плакета Привредне коморе, Плакета Независних новина-Привредник године, Орден Светог краља Милутина, Октобарска споменица 1991. Ствараоцу Републике Српске, Златни Грб општине Милићи са златном повељом, Златни кључ Милића, а да сам истовремено перманентно, као нико, био изложен прогонима и малтретирању од стране оних који су дужни да сваком грађанину пруже заштиту.


Достављено:-Центру јавне безбједности Зворник, Начелнику.



331




332




333




334




335


ТРНОВИТ ПУТ ДО ИСТИНЕ И ПРАВДЕ

У свијету у коме живимо, гдје су моралне, стручне и све друге нормалне вриједности поремећене и угрожене најчешће страда истина а до правде се стиже трновитим путем. Примјер који наводим је еклатантан и један од многобројних у мојоj пословној и животној каријери.

Ради заштите пословног угледа, моралног и физичког интегритета, поднио сам, дана 05.01.2011. године, против Хусеиновић Авде, тужбу због клевете изнешенe у његовом тексту, објављеном на интернет страници www.bošnjaci.netmagazin. У тексту под називом „Независне новине додјелиле награду и финансијеру Караџићевих покоља“, гнусним лажима а са очигледном намјером да ми науди доводи ме у везу са неким ратним догађајима са којима немам ама баш никакве везе.

Поступајући по мојој тужби, у првостепеном поступку, судија Слободанка Моћевић, и овога пута као и у десетине случајева када смо ја и Компанија „Боксит“ подносили тужбе, дана 13.05.2013. године, одбија мој тужбени захтјев, наводећи као разлог такозвану „пасивну легитимацију“.

Наиме, тужени је током поступка истицао да је он новинар истраживач, да ради за многе новинске куће, да је, по наређењу власника горе наведеног сајта, урадио спорни текст али га он није објавио на поменутој интернет страници.

Окружни суд у Источном Сарајеву, по мојој жалби, доноси рјешење број: 920 П 02575113 ГЖ од 18.12.2014. године, којим је усвојена моја жалба а предмет враћен, Основном суду Власеница, на поновни поступак.

Окружни суд је у свом рјешењу детаљно објаснио и указао на погрешну примјену материјалног права, посебно објашњавајући погрешно позивање првостепеног суда на недостатак „пасивне легитимације“ на страни туженог.

Чланом 5. Закона о заштити од клевете јасно је наведено ко се сматра одговорним за клевету, а то је свако способно лице које прoузрокује штету угледу, физичком или правном лицу, изношењем или преношењем изражавања нечег неистинитог, идентификујући то лице трећем лицу, одговорно је за клевету, а ако је то лице проузроковало штету у својству аутора, уредника или издавача изражавања или у својству лица које је на неки други начин ефикасно контролисало садржај тог изражавања као и правно лице које је објавило изражавање.

Током поступка неспорно је утврђено да је тужени Хусеиновић Авдо, аутор спорног текста, објављеног на интернет страници, а што сам тужени није оспорио, током поступка.

У поновном поступку Основни суд у Власеници, поступајући судија Слободанка Моћевић, је дана 04.09.2015. године, а што је било и за очекивати од ње, поново доноси пресуду којом се у цјелости одбија као неоснован тужбени захтјев тужиоца, односно мој, образлажући своју одлуку поново на ставу да тужени није пасивно легитимисан.

Када је у питању наведени судија, својевремено сам Високом судском и тужилачком савјету доставио документе и аргументе да је у тридесет случајева у којима је она била судија по мојој тужби и тужби Компаније „Боксит“ пресудивши увијек на моју и штету Компаније, од Виших судских инстанци двадесет девет је преиначено и поништено.



336


Високи судски и тужилачки савјет у одговору на моју представку није сматрао да наведени судија ради нестручно. Сваки даљи коментар је сувишан.

Одлучујући по мојој жалби Окружни суд Источно Сарајево је дана 17.03.2016. године, у вијећу састављеном од судија Богданка Дабић-Јовичић, Миодраг Блитвић и Низама Лојо, одбио моју жалбу као неосновану и потврдио пресуду Основног суда у Власеници. И ово је било за очекивати јер горе наведени суд, када сам у питању ја и Компанија „Боксит“, не разликује се много у односу на судију Основног суда у Власеници, Слободанку Моћевић. Интересантно је да је Окружни суд, поново, потврдивши свој основни став да приговор недостатка пасивне легитимације не стоји и да је Основни суд погрешно примјенио материјално право, одбио мој тужбени захтјев сматрајући да нисам доказао висину претрпљене материјалне штете истичући притом да постојање душевних болова, као и посљедице повреде угледа нису опште познате чињенице нити се могу претпоставити него се морају доказати саслушањем тужиоца као парничне странке или вјештачењем од стране овлаштеног вјештака на околности дужине трајања претрпљених душевних болова.

Из горе наведеног става произилази, односно може се протумачити, да само дебилима не сметају увреде и клевете и да немају никаквих посљедица због тога.

Био сам принуђен да умјесто материјалне а прије свега моралне сатисфакције, с разлогом очекујући да ће ме Суд заштити, туженом платим трошкове парничног поступка у износу од 11.383,63 КМ.

Уложеном ревизијом на пресуду Окружног суда у Источном Сарајеву, од 07.03.2016. године, Врховни суд Републике Српске је укинуо пресуду Окружног суда у Источном Сарајеву и предмет вратио на поновно суђење. Веома је битно навести да је Врховни суд својом одлуком од 17.03.2017. године указао на потпуно погрешан и неправилан став Окружног суда у погледу потребе доказивања нематеријалне штете. Наиме, Врховни суд је истакао да је довољно доказати да је клевета учињена те да није потребно утврђивати интензитет и дужину претрпљеног душевног бола оштећеног.

У судској пракси усвојен је принцип, да се у поступцима који се воде због клевете, штета претпоставља па се првостепеном суду оставља могућност да не утврђује околности случаја, а нарочито не јачину душевних болова и њихово трајање, како је то погрешно утврдио Окружни суд у Источном Сарајеву.

Обзиром да је остао без правног основа тужени Хусеиновић Авдо био је принуђен да ми врати средства која сам му платио у износу од 11.383,63 КМ.

Господину Хусеиновићу желим добро здравље, дуг живот, успјехе у пословима и да му Бог да све оно што и како он другима чини.




337



РЕПУБЛИКА СРПСКА Министарство породице, омладине и спорта БАЊА ЛУКА

Предмет: Приједлог за сарадњу Поштовани,

Спортско-рекреативне активности на подручју општине Милићи реализују се кроз такмичарски спорт, масовну спортску рекреацију и рад са секцијама. Захваљујући Компанији ,,Бокситˮ, која годинама организује и спроводи такмичарски спорт, гради спортске објекте, пружа могућност младимa да се афирмишу на спортском пољу, помаже организацију и функционисање спортских клубова, Милићи могу да понуде квалитетне спортско-рекреативне и културне садржаје, али и угоститељске услуге.

Поред тога, Компанија ,,Бокситˮ већ неколико година уназад, у Милићима, организује манифестацију Љетни фестивал културе и спорта, који како по организацији, посјећености, тако и по највећем наградном фонду спада међу најбоље и највеће у Региону. Сваке године ову манифестацију посјети око хиљаду спортиста и умјетника из десетак европских земаља, а њихови утисци и задовољство, како пријемом, тако и организацијом, потврђују наш препознатљив имиџ и повјерење, који смо годинама стицали.

Овим путем Вам шаљемо понуду нашег туристичко-угоститељског комплекса, са жељом да исту презентујете и понудите спортским колективима свих нивоа како у Републици Српској, тако и у Србији.

Туристичко-угоститељски комплекс Мотел Милићи, са квалитетним и приступачним цијенама смјештаја и ресторана, нуди и коришћење спортских терена и објеката за рекреацију и припреме спортских екипа, одлазак у лов и риболов, организовање презентација и семинара, културне садржаје и факултативне излете.

Смјештајни капацитети високе категорије, са 90 лежајева у Мотелу и луксузно опремљеним бунгаловима (савремено купатило, телефон, кабловска ТВ, Wi-Fi, клима уређај, кухиња, мини бар) - апартмани, једнокреветне, двокреветне, трокреветне и четворокреветне собе, задовољиће потребе свих корисника и пружити све потребне услове за савршен одмор.

Савремено опремљен фитнес центар са теретаном, соларијумом, сауном, ђакузијем, масажом и козметичким услугама, три тениска терена са тврдом подлогом и столови за стони тенис, два отворена базена, за дјецу и одрасле, налазе се у склопу туристичко-угоститељског комплекса Мотел Милићи.



338


У непосредној близини, на само 300 м од Мотела, су фудбалски терени за велики и мали фудбал, као и спортска хала, са паркетном подлогом, трибинама и климатизацијом. Са 3.500 м² дворанског простора и 2.000 мјеста за сједење, идеалана је за рукомет, кошарку, бокс, одбојку, али и за све видове дворанских спортова и одржавање спортских и осталих догађаја највећег ранга.

За организацију свих врста пословних и других презентација и семинара, одржавање састанака и анализирање утакмица, на располагању је сала Дома рудара, капацитета 300 места, са свом неопходном аудио и видео опремом.

Специјалистички медицински центар Компаније „Бокситˮ, удаљен свега 100 м од нашег комплекса, један је од најсавременијих центара те врсте на овим просторима и пружа услуге систематских прегледа и тестова који одређују здравствено стање и физичку кондицију, по најсавременијим стандардима.

У Милићима посебно издвајамо, за посјету:

1. Музеј рударства - стална поставка експоната који прате рад и развој ,,Бокситаˮ у првих 50 година постојања.

2. Рајков торањ - дио музејске поставке, изграђен поводом 50 година постојања Компаније: висина торња је 65 метара, у приземљу су бифе и Музеј рударства, а на врху кафе-бар са терасом-видиковцем, са ког се пружа прелијеп поглед на Милиће и окружење.

3. Парк великана - 39 споменика свјетских великана заслужних за развој људске цивилизације, у четири одвојене поставке: Парк српских, Парк руских, Парк европских и Парк кинеских великана.

4. Рудник - гдје се може видјети највећи површински коп боксита у Европи, дубок преко 350 м и широк преко 1.000 м, те најсавременије машине и опрема за експлоатацију руде.

Очекујемо да ћете препознати значај и вриједност напријед наведеног, озбиљност и посвећеност коју годинама градимо, као и да ћемо на обострано задовољство остварити сарадњу у области спортског организовања, дјеловања и

стварања услова за развој спорта.

Срдачно Вас поздрављамо.



339



НЕВЈЕРОВАТНО АЛИ ИСТИНИТО

Током боравка, прошле недјеље, у Абхазији и Русији, као члан привредне делагације, дошао сам у посјед каталога „Дрвна индустрија Републике Српскеˮ, издатог од стране Привредне коморе Републике Српске, Удружења шумара и прерађивача дрвета и Владе Републике Српске. У каталогу стоји да је као публикација издат уз подршку агенције за међународни развој УСАИД и шведске агенције за међународни развој – СИДА.

Разлог зашто се овим путем обраћам издавачима каталога је просто невјероватан, у питању је озбиљан пропуст или незнање или нешто треће од њихове стране, јер у поменутом каталогу нема никога, од дрвопрерађивача, са подручја Милића. Не желећи да коментаришем друге привредне субјекте, који су се нашли у каталогу, али када је у питању дрвопрерађивачка индустрија Милића, може се без претензија рећи да су Милићи посљедњих година постали један од центара дрвопрерађивачке индустрије, а ево зашто:

- У оквиру Компаније „Бокситˮ, већ неколико година, са око 120 запослених, успјешно ради Фабрика намјештаја и масивних плоча, која комплетну производњу извози на западно тржиште. Успут да напоменем да је исту својевремено отворио, тадашњи предсједник Владе, Милорад Додик.

- Предузеће „Савоксˮ д.о.о., са око 120 запослених, више од 10 година, ако није најбољи, онда сигурно спада у врх најбољих, као произвођач столарије, пословних и стамбених монтажних објеката. Као доказ томе је да се куће Савокса налазе на престижним локацијама, пробирљивих купаца у Швајцарској, Њемачкој, Аустрији, Норвешкој итд.

- Предузеће „Ламарˮ д.о.о., са око 110 запослених, водећи је произвођач ексклузивних двослојних и трослојних паркета и облога, на ширем простору, јер његова роба је ургађена и уграђује се у вилама свјетски познатих личности, престижним хотелима, на дворовима итд.

- Остали произвођачи, као што су: „Вуд импексˮ и „6. мајˮ, са укупно око 70 запослених, баве се конфекционирањем резане и сушене грађе, намјењене углавном извозу.

Дакле, производни објекти у дрвопрерађивачкој индустрији Милића, који се налазе поред путева, чији производи су препознатљиви у свијету, нису видљиви од оних који су дужни и обавезни да их виде, да кроз законску и другу регулативу, као и кроз своја ангажовања, учине да производни објекти односно робе буду још препознатљивије и присутније на тржиштима јер, од истих и они узимају значајан дио за себе.

Као закључак, на жалост, могу само да кажем, без обзира што су Милићи у источном дијелу, ближи су Европи и другим свјетским дестинацијама, него Бања Луци. Невјероватно али истинито.



340



Универзитет у Источном Сарајеву

Ректорату Универзитета

ПРЕДМЕТ: Приједлог за оснивање Oдјељења за информационе технологије у Милићима, при Електротехничком факултету, Универзитета у Источном Сарајеву

Овим путем, обраћамо Вам се са приједлогом, да се у оквиру Електротехничког факултета, Универзитета у Источном Сарајеву, формира Одјељење за информационе технологије у Милићима, које би почело са радом идуће, школске 2018/2019.године.

Везано за овај приједлог, обавили смо разговор са Министром госп. Малешевићем и начелницом Одјељења за високошколске установе, дана 26.09.2017.године у Милићима, и постигли сагласност о томе, те смо у складу са њиховом сугестијом провели анкету међу ученицима четвртих разреда средњих школа ове Регије, како би се утврдила заинтересованост за упис на овај студијски програм. Анкета је проведена у средњим школама: Милићи, Власеница, Хан Пијесак, Шековићи, Братунац, Сребреница и Зворник, гдје се 126 ученика, будућих студената, изјаснило да жели студирати на овом Одјељењу, што је очигледно да су ученици, а и родитељи показали интерес да им се дјеца у мјесту гдје живе квалитетно образују, а по могућности и запосле.

Услови и разлози за оснивање Одјељења за информационе технологије у Милићима

Услови: - Савремен и технички добро опремљен простор у Средњошколском центру

Милићи, површине 16.000 м2, који обухвата кабинете и лабораторије опремљене рачунарима и другом опремом, амфитеатар, библиотеку, фискултурну салу, и други простор за обављање стручне и практичне наставе,

- Бесплатна школарина за прву годину студирања, - Бесплатне књиге и остала стручна литература, - Обављање стручне праксе у Компанији „Бокситˮ, „Дрина осигурањуˮ и осталим

привредним друштвима и вандруштвеним дјелатностима, - Исхрана и смјештај под повољним условима, - У ваннаставним активностима студентима се нуди бесплатно кориштење

Спортске дворане која је предвиђена за све врсте спорта, Базени за купање, Фитнес центар са свим садржајима, те друге културно-спортске објекте,

- Наставном кадру за вријеме боравка и одржавања наставе нуди се бесплатан смјештај, те бесплатно кориштење свих спортских и културних објеката.



341


Разлози:

- Школовање студената на државном факултету, у мјесту гдје живе, уз минималне издатке за школовање,

- Имајући у виду да већина студената са овог подручја одлази на студије у Нови Сад и Београд, оснивањем овог Одјељења, смањиће се одлив студената, а повећати број студената на Факултету у Источном Сарајеву, гдје је иначе присутан требнд смањења броја уписаних студената,

- Очекивати је да ће значајан број након завршетка студија остати на овом подручју да живи и ради, пошто је у питању дефицитаран кадар, више десетина студената може наћи одмах запослење,

- Како у средњој школи у Милићима већ постоји одјељење за информационе технологије, разумљиво је да ће се већина опредјелити да настави даље студирати.

То је интересантно и за Факултет, јер би уз значајну материјалну подршку и друге повољне услове, добио и прилику да уз мање издатке за школовање, заинтересује више студената да се упише и школује на овом Факултету. Наведене погодности би допринјеле бољем статусу Факултета, самим тим што би повећао број студената, који би завршили државни Факултет и били оспособљени за дефицитарна занимања.

Очекујемо да ћете подржати овај приједлог и да ћете се о истом позитино изјаснити, како би се кренуло у даљу процедуру, везано за формирање овог Одјељења.

Поздрав,

Достављено: -Министарству просвјете и културе Републике Српске, -Електротехнички факултет Источно Сарајево.



342


Број:01-ПК-01-171/18Датум: 11.01.2018. године

ОТВОРЕНО ПИСМОПРЕДСЈЕДНИЦИ ВЛАДЕ, ГОСПОЂИ ЖЕЉКИ ЦВИЈАНОВИЋ

У Блицу од 11. јануара ове године, под насловом „Акцизе у циљу јачања привредеˮ, изјависте да ће повећање акциза, односно цијена горива, бити подстицај и замајац привреде Републике Српске.

Претпостављам да се Ваша изјава односи, превасходно на Западни дио Републике Српске, гдје се искључиво граде ауто-путеви а које гради грађевинска оператива из Западног дијела. А ако није тако, онда ми објасните какве ће користи имати привреда Источнога дијела, на примјер Компанија „Бокситˮ, која ће, по основу акциза, дати за горово око 600.000 КМ.

Ако се гради само да би се градило, односно запослила грађевинска оператива, а без икакве рачунице о исплативости градње тих ауто-путева, имајући притом у виду отплату ануитета, трошкове инвестиционог и текућег одржавања, плате итд., не своди ли се то на рачуницу: „Држи банку, пусти хиљадаркуˮ.

Зар Вам Хрватска, са којом се везујете ауто-путевима и проблеми које она има са својим, није за наук, па да на примјер размислите да, умјесто мегаломанских и скупих ауто-путева, реконструишете постојеће путеве, преводећи их у брзе цесте. Можда би нешто од тога припало Источном дијелу који ће, кроз повећане акцизе и кроз враћање дугова и покрића губитака ауто-путева, имати и те какве „користиˮ.

Поздрав,



343


ПРИМИТИВЦИ И АНОНИМЦИ

Текст који је објавио „Еуро Блицˮ, 17. марта ове године, под насловом: „Нови члан управе „Алуминеˮ на Фабрици зарађује милионеˮ, са мојом фотографијом, обилује примитивизмом, незнањем, глупостима, злонамјером.

Испод части ми је да одговарам на глупости и увреде Блица, тим ће се бавити Суд, али имам моралну и пословну обавезу да, запосленим у Компанији „Бокситˮ и Фабрици „Алуминаˮ, као и јавности, мало шире елаборирам причу, како о Фабрици „Алуминаˮ, тако и о нашим дугогодишњим пословним односима.

У мојој књизи „Три успјешне причеˮ, (стр.251-283.), налази се поглавље у коме су изнијети релевантни подаци, везано за изградњу капацитета за прераду руде боксита, са нашег подручја. У јуну, 1964. године, на састанку, већег броја представника банака, Републичких и Савезних органа власти, разматрана је Студија о могућности изградње фабрике глинице, капацитета 200.000 тона. У Самоуправном споразуму, о удруживању „Бокситаˮ са „Енергоинвестомˮ, 1969. године, стоје обавезе „Енергоинвестаˮ да изгради алуминијумски комбинат, односно да се, на бази годишње производње, цца 700.000 тона руде боксита, изгради фабрика глинице, капацитета 300.000 и електролиза од 100.000 тона. Овај Пројекат требало је да реализује америчка, односно свјетски позната компанија Крајзер, чији су стручњаци, неко вријеме и боравили на подручју Милића и Рудника, везано за горе поменути Пројкат. Да је овај Пројекат реализован, драстично би била промјењена слика и стање, у позитивном смислу, цијеле Регије.

Улазећи у велике послове са тадашњим Совјетским Савезом, пословодсво „Енергоинвестаˮ доноси одлуку да, из руског кредита, од цца тадашњих 118 милиона рубаља, изгради Фабрику глинице, капацитета 600.000 тона. Од стране инвеститора, односно кредитора, преузета је обавеза да, комплетну производњу, купује, у наредних 10 година.

Обезбјеђена су и значајна средства, како би се повећала производња руде боксита. Одлука, да се Фабрика гради у Зворнику, умјесто у Милићима, донешена је на волшебан начин, и била је политичког карактера. Фабрика је завршена и пуштена у рад у октобру 1978. године. Технологија Фабрике (по Бајеровом поступку) пројектована је да прерађује боксит, модула 8. Модул је однос између алуминијум оксида, Аl2О3, садржаја 52%, као корисне компоненте, и силицијум диоксида SiО2, садржаја 6,5%, као штетне компоненте.

Овај квалитет, уз незнатна одступања, прерађиван је све до 2013. године. Договорено је са тадашњим руководством, на челу са господином Матићем, да им се испоручује бољи квалитет, а сходно томе повећане су и цијене. У годишњем, као и дугорочном Уговору, стоји да је квалитет са садржајем модула 10,5 (Аl2О3-52,5 и SiО2-5,00). Овај квалитет у цјелости је испоштован.

Са Фабриком, од почетка рада, закључивани су, поред дугорочних, и годишњи Уговори, са пратећим Анексима, у којима су регулисана питања, поред осталог, квалитативне и квантитативне контроле руде. Када је у питању квантитативна контрола, вагање сваког камиона врши се у Фабрици, и та одвага је вјеродостојна за утврђивање дневних и лотовских количина, односно за обрачун и плаћање.



344


Квалитативна контрола врши се тако, што се са сваког камиона, у Фабрици, узимају узорци и дневно обрађују, а упросјечен збир квалитета тих узорака, као и количине, запримљене у току 15 дана, чине један лот, који служи за обрачун, односно фактурисање. Обраду истог узорка, како дневног тако и лотовског, по питању квалитета, раде лабораторије Фабике и „Бокситаˮ. Петнаестодневно се врши размјена тих података, водећи рачуна притом да се испоштују уговорене обавезе, по питању квалитета. Уколико су та одступања у дозвољеним границама, а оне су 1,00 % за алуминијум и 0,5 % за SiО2, узимају се просјечне вриједности, а ако су одступања већа, спроводи се арбитражни поступак, а он подразимијева да, исти узорак, заједнички раде обје лабораторије, или га могу уступити да то уради неко други, ко се тим бави. Од почетка рада Фабрике, скоро 40 година, испоручено је приближно 30 милиона тона руде, а размијењено је око 1000 лотова. Никада није рађена арбитража, јер за то није постојао разлог.

Квалитет металичних, као и других руда, мјери се, односно вреднује, по садржају корисних компоненти метала, које се изражавају у процентима, а не у калоријама, како то написа „стручњакˮ, који очигледно ни Основну школу није похађао редовно. У калоријама се изражава квалитет фосилних горива, као што су: угаљ, дизел итд., и што је већа калорична моћ, квалитет горива је већи. Боксит, као олигоминерална руда, има педесетак компонената, односно разних минерала, од којих се, у процесу добијања глинице, а тако стоји у Уговорима, вреднују, као корисна компонента Al2О3, а као штетне компоненте SiО2 и калцијум оксид CаО. Последњих година, у Уговор је уведена и компонента цинк оксид ZnО. Оно што посебно карактерише нашу руду боксита је да је она, у минеролошком погледу, бемитског типа и лако растворљива, да има релативно низак садржај цинк оксида ZnО, као штетне компоненте у производњи металуршке глинице, што није случај са другим бокситима, које Фабрика купује из Црне Горе и Херцеговине, који имају значајно бољи квалитет, по питању садржаја Al2O3 и SiО2 али и значајно већи садржај цинк оксида ZnО.

Компанија „Бокситˮ и Фабрика „Алуминаˮ су веома значајни стратешки партнери. Међусобни односи се одвијају на обострану корист, уз поштовање уговорних и других обавеза, а све са циљем да се што успјeшније послује, како на добробит запослених и власника, тако и на опште добро, јер су ова два партнера веома значајна, не само за Регију, већ и шире. Не постоји сукоб интереса, нити било какви други сукоби, већ напротив, постоји садејство интереса, ради стварања што успјешнијег пословног амбијента и бољих пословних резултата.

Све до последњих неколико година Компанија „Бокситˮ трпила је огромне штете у пословним односима са Фабриком „Бирачˮ, како се некада звала, а оне се огледају у следећем:

- Према Друштвеном договору о цијенама боксита, глинице и алуминијума, који је важио у бившој Југославији, цијена боксита била је 1,75-2,00 % од цијене алуминијума, рачуната на рудницима. Поред наведеног, купци боксита, били су обавезни издвајати 0,5% од свога прихода за истраживање рудних лежишта и проширење материјалне основе. Никада Фабрика, а може се провјерити кроз уговоре, није прихватила да плаћа већи проценат од 1,70 % од цијене алуминијума, и то испоручено у Фабрици, а није издвојила нити једну марку за развој рударске производње. Само по тим основама мање смо оприходовали



345


- Током 14 предратних година Фабрика је само једну годину била позитивна. „Бокситˮ је, у оквиру „Енергоинвестаˮ, издвојио значајна средства, око 20 милиона долара, за покриће губитака.

- Током десетак година, колико су Литванци били власници Фабрике, по основу отписа потраживања и камата, штетовали смо око 5 милиона долара.

Навео сам претходне податке, не са намјером да одговарам Блицу, да ли ко кога пљачка, већ да направим паралелу између некада, што је било лоше и сада, што је много боље.

Предузеће Рудници боксита, како нас свезнајући анонимус назва, нити је постојало, нити постоји у Милићима, па је просто невјероватно да се разни анонимуси и примитивуси усуђују да дају одређене стручне и друге анализе и оцјене, а да не знају ни како се зове предузеће, шта је његов производ, како се продаје на тржишту, конторлише његов квалитет итд.

У Компанији „Бокситˮ постоји 11 сектора који, на срећу, а на жалост одређених скоројевића и никоговића, сви добро послују. Свакако да је сектор „Рударствоˮ, као матични сектор, који учествује са 30 %, а не са 85 %, у укупном приходу Компаније, допринјео да се формирају и развијају остали сектори, како ради потребе рударства, тако и ради потребе тржишта.

Неспорно је да највећи приход Компанија „Бокситˮ остварује у пословању са „Алуминомˮ, цца 32 милиона КМ, у што су укључени и превоз и ПДВ.

Што се тиче власништва у Компанији „Бокситˮ, а и мога, упућујем анонимцe и примитивцe да погледају Централни регистар хартија од вриједности. То је јавни документ, у коме децидно стоји ко су власници и у ком проценту.

Нисам тражио да будем члан Управног одбора Фабрике „Алуминаˮ, али сам прихватио молбу, управо чланова Управног одбора и Стечајног управника, да уђем у Управни одбор. Колико ми је познато, без обзира што је искључива надлежност Стечајног управника, кога је поставио Суд, да именује и разрјешава чланове Управног одбора, обављене су и консултације са Бањалуком. Мој једини услов је био да, поред многих послова које имам, послове члана Управног одбора обављам без надокнаде. Није ми познато да ли је, и код кога осигурана огромна имовина Фабрике, али ми је, као оснивачу и Предсједнику Управног одбора „Дрина осиграњеˮ, апсолутно познато да је „Дрина осигурањеˮ у Фабрици осигурала само запослене, годишња премија 30.000 марака, као и колатералу, по основу кредита, које Фабрика користи код банака, такође са годишњом премијом око 30.000 КМ, што укупно износи, на годишњем нивоу, 60.000 КМ, а што чини око 0,2 % укупне премије, коју „Дрина осигурањеˮ оствари годишње.




346




347



Босна и Херцеговина Агенција за заштиту личних података

у Босни и Херцеговини Сарајево

ПРЕДМЕТ: Одговор на писмо

Везано за Ваше писмо бр: УП1 03-1-37-1-82-5/18 ЗЛ, од 23.04.2018. године, наш одговор је следећи:

Компанија „Бокситˮ искључиво користи камере у својим објектима и за своје потребе, као што су: сектор „Рударствоˮ у Гуњацима, Дирекција у Лукић Пољу, „Фабрика намјештајаˮ, Дом рудара са Торњем, у коме се налазе културно-умјетнички, музејски, угоститељски и други садржаји, сектор „Саобраћајаˮ, сектор „Машинстваˮ, Робна кућа, Пословни центри за продају горива и роба, сектор „Угоститељстваˮ са угоститељским садржајима, као што су Мотел и друго.

Камере су искључиво постављене у објектима или на објектима Компаније „Бокситˮ, са намјером да контролишу одређене технолошке процесе, као и ради заштите од крађа и других деструктивних понашања.

Немамо нити једну камеру ван својих објеката, на јавним мјестима.Непримјерено је да сте Ви, у Вашем писму, без икакве претходне провјере, по

основу одређене пријаве, устврдили да ми имамо камере постављене на такозваном Рајковом торњу, стубовима градске расвјете, на регионалним и магистралним путевима и улицама у насељу. Та Ваша тврдња, као и тврдња онога ко Вам је послао, је бесмислена.

Ван наших објеката и садржаја ми никаквих камера немамо, нити имамо потребе за тим, а ако их негдје има нису бокситове.

Немамо потребу да вршимо контролу и надзор над грађанима, изузев у објектима и садржајима Компаније, ради њихове безбједности када користе наше објекте и услуге.

У скоро свим наведеним објектима, последњих година, имали смо више случајева крађа, напада на имовину и тако даље и те камере биле су од користи да откријемо починиоце, а у свим случајевима били су укључени и Надлежни полицијски органи.

Молимо за убудуће, ако имате потребе да се обраћате, било због чега Компанији „Бокситˮ да користите српски језик и ћирилично писмо.

Достављено:1. Скупштини општине Милићи,2. Полицијској станици Милићи.Поздрав,



348


КОМЕНТАР ИЗЈАВЕ ПРЕДСЈЕДНИКА ДОДИКАВЕЗАНО ЗА БЛОКАДУ ПУТЕВА ОД СТРАНЕ „НЕЗАДОВОЉНИХ ЗБОГ

ЦИЈЕНЕ ГОРИВАˮ

Не подржавајући начин, а најмање разлоге окупљање и протесте на улицама, због цијене горива, не могу а да се не сложим ни са изјавом Предсједника Републике, који сугерише протестантима да, умјесто да протестују на улицама, иду на пумпе. Ако се погледа доле приказана структура цијене горива није тешко закључити због чега се не слажем са изјавом Предсједника.

- Структура цијене Еуродизела 4: 2,20 КМ по литру- Рафинеријска цијена: 1,01 КМ по литру- Обавезе по основу акциза и путарина: 0,70 КМ по литру- ПДВ 17% : 0,33 КМ по литру- Малопродајна маржа: 0,16 КМ по литру.

Више је него очигледно да Држава узима и кајмак и сир, а да трговцима остаје сурутка. Ако треба да дамо свој допринос миру и реду на улицама можемо као трговци, умјесто сурутке, да останемо на води.

Поздрав,




349



ПОГРЕШНА АДРЕСА

Љетни фестивал културе и спорта Милићи - 2018. године, који је трајао од 28. јуна (Видовдан) до 04. августа, ове године, имао је 805 учесника, и угостио око 5.000 посјетилаца.

По садржају, квалитету и реномеу учесника, несумњиво да се ради о најзначајнијој културној манифестацији, у току године, не само у Републици Српској а што је очигледно из следећих навода:

1. На Фестивалу фолклора и народног стваралаштва православних земаља, наступило је 13 културно-умјетничких друштава, са укупно 435 учесника, из 7 земаља (Русија, Румунија, Бугарска, Грчка, Македонија, Србија са Косовом, Република Српска). У питању су државни ансамбли или реномирана друштва из области фолклора и народног стваралаштва.

2. Међународна ликовна колонија окупила је 19 реномираних сликара из Русије, Македоније, Србије, Словеније, Француске и Републике Српске. По завршетку Колоније организована је аукција, на којој су продата сва, односно 44, умјетничка дјела.

3. На међународном турниру у малом фудбалу учествовало је 14 екипа са подручја Босне и Херцеговине и Србије, међу којима је и не мали број био професионалаца који се такмиче у одређеним лигама у малом фудбалу.

4. Међународни турнир у кошарци, за узраст до 18 година, окупио је 8 екипа са подручја Босне и Херцеговине и Србије.

5. На такмичењима у пливању, у разним дисциплинама, учествовало је око 50 такмичара, док је у трци на Торањ учествовало око 30 такмичара.

Трошкове Фестивала, у највећем износу сносила је Компанија „Бокситˮ, као генерални спонзор, али су значајна средства обезбједила и локална привредна друштва, као и Скупштина општине.

Разлог зашто се овим путем и на овакав начин обраћам јавности је у чињеници да и ове године, као и претходних година, иако смо на вријеме достављали Програме и Захтјеве, надлежним министарствима (Министарство породице, омладине и спорта и Министарство просвјете и културе) тражећи да, на одређени начин, партиципирају ову значајну манифестацију, не толико са средставима, колико због потребе да, бар својим присуством, дају одређену подршку. То се ни ове године није десило.

Насупрот овој Манифестацији, како сам могао сазнати из медија, а посебно путем информативних емисија Радио Освита из Зворника, Културно зворничко љето, које је у већем дијелу вашариште, обилато је потпомогнуто од стране Предсједника Републике и Владе, па је тако на примјер, Здравку Чолићу, не спорећи његове људске и умјетничке вриједности и цијену његовог рада, народних пара, исплаћено више него свим учесницима и умјетницима, домаћим и међународним, на овогодишњем Љетном фестивалу културе и спорта у Милићима.



350


Очигледно сам направио грешку, обраћајући се на погрешну адресу, јер претпостављам да сам се обратио Главним спонзорима Зворничког љета, да подршка неби изостала.

Коментар препуштам читаоцима.



351



ОПШТИНА МИЛИЋИ - Начелнику - Предсједнику Скупштине

ПРЕДМЕТ: Примједбе и сугестије на Нацрт плана инвестиција за 2019. г.

Основна примједба на Нацрт плана инвестиција Општине Милићи у 2019. години је да је исти преамбициозан и уситњен. Предвиђен је велики број ставки а да притом нису одређени приоритети што свакако, због помањкања средстава, може довести у питање статус појединих инвестиција.

Мислим да Колектор, чија би градња коштала око 2 милиона КМ, треба изоставити из идуће године. Јер приоритет, прије свега, треба да буде уређење корита Зеленог Јадра до ушћа, као и уређење корита Студеног Јадра до СРЕДЊОШКОЛСКОГ ЦЕНТРА. За ове инвестиције, финансијска средства могу се обезбиједити из разних извора, укључујући и средства ЈП Водопривреда Републике Српске.

Приоритет треба да буде и замјена водоводних азбестних цијеви на магистралном цјевоводу, од Заклопаче до Голочевине, као и у насељу Милићи, гдје оне постоје.

Такође, у приоритетима треба да је умрежавање у систем изворишта у поткопу Жутица са Голочевином.

Када је у питању путна инфраструктура, приоритет треба да буде тротоар, од ушћа до Транспорта, као и изградња потпорног зида и санирање улегнућа пута.

Нема потребе да се, како је наведено у Плану, Костићи повезују са два асфалтна пута, од Дукића моста и од Дервенте. Евентуално, уколико се обезбиједе средства, у неком каснијем периоду, урадити асфалт до Божића.

Приоритет треба да буде асфалтирање пута, од моста код Цркве до Цветкове куће у Мишићима, јер је то један од алтернативних путних праваца.

У области културе реално размислити да се у Дому рудара организује Етнографско-завичајни музеј и прошири простор за Библиотеку а дио простора могао би се користити и за разне културне и друге садржаје. Поменути простор могао би се купити или закупити на дужи период, од садашњег власника „Дрина осигурањеˮ.

Када је у питању изградња Пословног објекта за општинску управу, планирана средства су превелика за 2019. годину јер, објективно, тај се пројекат не може реализовати у идућој години, будући да, на локацији, гдје се планира изградња, треба ријешити имовинско-правне односе.

Са наведеним примједбама и приједлозима, неопходна средства за идућу годину, била би мања за 1,5 милиона марака а инвестирала би се у значајније садржаје.

Поздрав.



352




353



РЕПУБЛИКА СРПСКА Предсједник

Господин Милорад Додик ВЛАДА

Предсједник Госпођа Жељка Цвијановић

Поштовани, документ, који Вам достављам, је невјероватан али истинит. Ваша настојања да сачувате субјективитет и ауторитет Републике Српске

поткопавају, односно опструишу, они који би требали бити у првим борбеним редовима за Републику Српску. Када то кажем онда имам у виду прилог из кога се види да, против Републике Српске, њене привреде, односно Буџета раде најодговорније, како Јавне институције, тако и нека, веома значајна привредна друштва.

Несхватљиво је, док наша осигуравајућа друштва, која запошљавају преко 2.500 лица и у Буџет издвајају, директно и индиректно, више десетина милиона марака, сносе у цјелости трошкове Агенције за осигурање и друге трошкове, који су раније подмиривани из Буџета, не могу да добију ниједан посао у Федерацији, када је у питању Јавни сектор, дотле Федерална друштва, која су углавном под контролом Федералне власти, односно СДА, узимају милионе у Републици Српској. Да ствар буде још неповољнија, по наша осигуравајућа друштва, је чињеница да су у посљедње вријеме сва, која раде на подручју Федерације БиХ, подвргнута невјероватној харанзи, односно контролама од стране Агенције за осигурање и Финансијске полиције из Федерације које, вршећи разноразне контроле, наплаћују се казне, некакве додатне порезе, док са друге стране Друштва из Федерације, која имају неколико пута већи портфељ у Републици Српској, него наша Друштва у Федерацији, не контролише нико.

Честитајући Вам успјех на изборима, очекујем да ћете након устоличења искористи разне метле да се ратосиљате ових штеточина, који материјално, морално и у сваком погледу, очигледно, ради властитог џепа урушавају самобитност Републике Српске.

Поздрав.



354




355



ПРИВРЕДНА КОМОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Сектор гранских удружења

н/р Директора БАЊА ЛУКА

Примједбе, односно приједлози, на материјал, који сте ми послали, а сматрам да је од суштинске и кључне природе, када је у питању тржишна економија, односно пословање на свјетском тржишту су, да се Закон о раду измијени тако што би се из њега избацило све оно што стоји у Информацији о накнадама утврђеним Законом о раду, који Вам достављам. Свјетско тржиште не познаје ову врсту надокнада или бар већи дио од тога.

Када је у питању образовање, треба корјенито промијенити систем и то тако што ће се у средњем образовању дати примат одређеним такозваним радничким занимањима, односно техничким струкама, на уштрб разних друштвених смјерова, који су доминантни у средњошколским центрима и који лиферују кадар за бирое рада. Ако би се укинули ти одређени друштвени смјерови или драстично смањили, било би више простора за занимања, која данас тражи тржиште рада (грађевинска струка, металска струка, возачи, рудари итд.) и без којих, не да нема развоја и повећања обима производфње, него и опстанка на тржишту многих привредних субјеката.

Укидањем или драстичним смањењем квота разноразних друштвених смјерова, ученици по завршетку Основне школе били би приморани а кроз одређене бенефиције и заинтересовани да упишу горе наведена занимања, која сада а и дугорочно требаће тржишту.

Када је у питању Високо образовање, односно државни факултети, треба слично урадити као за средњошколско образовање, с тим што би, да би се одшколовали и запослили кадрови, прије свега одређених техничких струка, треба обезбиједити значајне бенефите, приликом школовања, као и приликом запошљавања.

Прилог: Информација о накнадама утврђеним Законом о раду.

Поздрав,



356




357




358




359



ЈУ СШЦ „Милутин Миланковићˮ М И Л И Ћ И

ОПШТИНА МИЛИЋИ

Везано за допис, од 05.11. ове године, као одговор, желим да Вам недвосмислено скренем пажњу да је крајње вријеме, како код нас, тако и на нивоу Републике Српске, да се школовање прилагоди потребама тржишта рада. Када је у питању тржиште рада у Милићима, оно је јасно дефинисано а дефинисани су и општи трендови потреба за одређеним струкама и кадровима. Ако ћемо водити рачуна о томе, а требало би, у Средњошколском центру у Милићима школовати следеће, односно формирати одјељења:

1. Гимназија, једно одјељење. Овај профил средњошколског образовања даје широку могућност избора занимања у наставку школовања.

2. Комбиновано одјељење или одјељење машинске и електро струке (бравари, вариоци, механичари, металостругари, електричари, електромеханичари итд.). Постоји реална могућност да се, горе наведени профили, запосле, како на простору општине Милићи, тако и изван.

3. Одјељење Столара, односно дрвопрерађивача. На подручју оптшине Милићи ради неколико успјешних привредних субјеката, из области прераде дрвета, у којима је запослено приближно 500 лица. Имајући у виду природни одлив, као и повећање обима производње, годишње потребе, само на подручју Милића, су до 50 лица, горе наведене струке.

4. Одјељење или комбиновано одјељење грађевинске струке (зидари, тесaри, армирачи итд.). Потреба за овим занимањем је и те како велика на тржишту рада и треба то искористити.

5. Укинути образовне профиле, као што су Економска школа, Управна школа, јер ова занимања нити требају нити ће требати а на Бироу их је већ преко 100. Крајње је вријеме да се младим људима помогне да се образују, на такав начин, да могу сутра имати сигуран посао а не да се њихово образовање, односно профили образовања, кроз средњу школу, прилагођавају наставном кадру. Неупоредиво је боље, па и хуманије, да неколико наставника остане без посла, него да се упропаштавају генерације младих људи, обрaзoвних профила, који никоме не требају.

Поздрав,



360



Академија наукa и умјетности Републике СрпскеИзвршни одбор уређивачког одбора Енциклопедије

Републике Српске Предсједник

господин Рајко Кузмановић

ПРЕДМЕТ: Достава материјала за општину Милићи

Поштовани господине Предсједниче,

желим да Вам упутим захвалност и честитке што сте, на челу компетентног и стручног тима, преузели велику обавезу, радећи на Пројекту какав је Енциклопедија Републике Српске, који је од изузетног значаја, како за садашње, тако и за будуће генерације.

Ја сам се, на одређени начин, укључио у овај Пројекат, не само кроз његово суфинансирање, већ и тако што сам и аутор материјала за Општину Милићи, који Вам се доставља. Настојао сам да, у слици и ријечи, представим оно што је најбитније, везано за природно и људско стваралаштво, на подручју Општине Милићи, дајући, с разлогом, адекватно мјесто ствараоцима и произвођачима материјалних добара, посебно истичући одређене привредне субјекте, који су дали допринос стварању културних, духовних, образовних и других вриједности, на подручју Општине. Мислим да је битније да се, на транспарентан и прихватљив начин, представи природно и људско стваралаштво претходних генерација, као и оно што стварамо и што имамо у времену у коме живимо, јер ће то бити за будуће генерације историја, па и под условом да материјал има можда нешто већи број страница и фотографија.

Очекујем, с разлогом да, достављени материјал буде објављен интегрално, а у случају да има неких дилема, односно сугестија, очекујем да ме Ваши сарадници контактирају.

Поздрав, Предсједник Компаније „Бокситˮ

и Руководилац Тима за Енциклопедију

мр Рајко Дукић



361




362




363




364




365




366




367




368




369




370




371




372




373




374




375




376




377




378




379




380




381




382




383




384




385




386




387




388



ОПШТИНА МИЛИЋИ - Начелнику

- Предсједнику Скупштине

ПРЕДМЕТ: Приједлози и сугестије

Везано за Буџет за идућу годину, као и план инвестиција, за наредни период, сматрам да би било корисно, у неком смислу и приоритетно, предвидјети и реализовати следеће:

1. Изградњу, односно асфалтирање 20 км макадамских путева, колико отприлике има приоритетних, односно значајних, путних праваца, неасфалтираних. Ова инвестиција, вриједности цца 1,5 милиона марака (цца 80.000 КМ/км), може се реализовати тако што ће се емитовати хартије од вриједности, на износ од 2 милиона, које би откупила „Дрина осигурањеˮ, на период од 5 година. Отплатна мјесечна рата, цца 28.000 КМ, не би требала да буде оптерећење Буџету јер толико се отприлике даје на одржавање макадамских путева.

2. Завршити инвестицију у магистални водовод и локалну мрежу као и неке друге инфраструктурне објекте у насељу, у износу од 500.000 КМ, од горе наведених средстава, која би се добила од емитовања хартија од вриједности.

3. Узети под закуп, ако нема средстава за куповину, простор у Дому рудара, који је у власништву „Дрина осигурањаˮ и у истом, оргранизовати Општински културни центар, у коме би, поред уређенијег простора за Библиотеку, могао бити успостављен Завичајни музеј (историја, природа, етно култура и обичаји итд.). Средства нису велика, у односу на корист и ефекте, јер би у том случају, заједно са Домом рудара, Музејом рударства, Парком великана, имали и садржаје непроцјењиве вриједности који би, поред осталог, доприносили угледу општине.

Поздрав,



389



Предсједнику предсједништва БиХ господину Милораду Додику

Предсједници Републике Српске госпођи Жељки Цвијановић

Потпредсједници Владе Републике Српске госпођи Сребренки Голић

Мандатару Владе Републике Српске господину Радовану Вишковићу

Министру индустрије, енергетике и рударства господину Петру Ђокићу

Министру Финансија господину Зорану Тегелтији

Поштовани,

прије извјесног времена, дневни лист „Блицˮ, објавио је повећи чланак, у коме аутор, познат по надимку Кракати, са Пала, на веома неписмен и примитиван начин, говори о мени и Компанији „Бокситˮ гдје, поред осталог, наводи да фабрику „Алуминаˮ из Зворника пљачкамо годинама и да ће томе ускоро доћи крај, када други преузму Фабрику.

Прије неколико дана, навратио је код мене, у Милиће, градоначелник из Зворника, господин Зоран Стевановић, који ми је рекао да се састао, у Бања Луци, са горе поменутим лицем, које му је рекло да ће, након што Влада прода своја потраживања у Фабрици „Бирачˮ фирми из Швајцарске, Батагон Интернешенел, као први посао бити, да из Фабрике одувају Дукића.

Није спорно да горе поменуто лице, које наводно има добре везе у органима власти у Бања Луци, има значајну улогу, како по питању купопродаје државног дуга, тако и одређених пословних активности, које швајцарска компанија обавља на подручју Републике Српске, укључујући и увоз руде боксита.

Власник компаније Батагон Интернешенел, која је основана прије двије године, у Швајцарској, господин Далибор Матић, у неформалном разговору са неким одговорним лицима из „Алуминеˮ рекао је да, када ускоро преузме Фабрику, прво што ће учинити, раскинуће све пословне односе са Компанијом „Бокситˮ, руду ће увозити из Гвинеје, има наводно тамо концесије па и своје бродове, планира да изврши реструктуирање Фабрике, помињући притом и могућност да, 700 запослених остане без посла.



390


Када је у питању увоз боксита, односно увежени боксит, цца 100.000 тона, није спорно да је, због недостатка боксита на домаћем тржишту, требао боксит из увоза, он је у Фабрици, за око 2 и више пута скупљи, у односу на наш боксит, иако је дискутабилно да се исплати његова прерада обзиром на високу цијену.

Поштована Господо,

Компанија „Бокситˮ идуће године навршава 60 година успјешног пословања и развоја, дајући значајан допринос свеукупном развоју Регије, па и Републике Српске.

Фабрика глинице „Бирачˮ за прераду боксита, која је требала, седамдесетих година, бити изграђена у Милићима, од стране водеће свјетске фирме из те области, Кајзера из Америке, одлуком тадашњих политичких структура, изграђена је у Зворнику. Све до прије неколико година, Компанија „Бокситˮ је била једини снабдјевач ове Фабрике рудом боксита, испоручивши јој око 23,5 милиона тона. Умјесто да се, у протеклим годинама, како је стајало у разним уговорима и договорима, код нас изграде одговарајући капацитети, из области алумосиликатне хемије, да је само једна марка по тони, за испоручену руду, уложена у то, за протеклих 40 година, и да је постојала добра воља и намјера, било би нешто од тога изграђено. Од 1978. године, када је Фабрика почела са радом, па до почетка рата, мање смо оприходовали око 142 милиона марака, због тога што Фабрика није поштовала Друштвени договор који је важио за све прерађиваче, у бившој Југославији, како по основу цијена, тако и по основу трошкова превоза, и по основу издвајања средстава за развој сировинске базе. У оквиру система Енергоинвеста, у коме смо некада били заједно са Фабиком, учествовали смо са више од 20 милиона марака у покрићу губитака Фабрике. Током рата, да би Фабрика колико-толико радила, транспортовали смо руду, преко Власенице, Шековића, имајући притом, не само велике трошкове, већ и одређене људске жртве.

Велике напоре улагали смо и непосредно послије рата да Фабрика ради. Двије хиљаде и друге године, предложио сам, тадашњој Влади, да се формира

Конзорцијум домаћих предузећа, који би преузео Фабрику. Умјесто тога извршена је криминогена приватизација, уступањем Фабрике литванској фирми, која се бавила производњом кончане нити а ми смо тада, по захтјеву Владе, уз обећање да ће нама бити отписане одређене обавезе, цца 2,5 милиона, отписали Фабрици камате од 5 милиона и репрограмирали 9 милиона дуга, бескаматно, на 5 година.

Тадашња Влада није испоштовала своје Закључке, па нам је касније принудом, наплатила своја потраживања (порезе и доприносе итд.).

За вријеме док је Фабрика била у власништву Литваница, од 2003-2013. године, у више наврата сам упозоравао Надлежне органе, укључујући и Тужилаштво, о незаконитим, односно криминогеним радњама Литванаца. У мојим књигама „Три успјешне причеˮ и „Постдејтонска власт и безвлашћеˮ постоји на десетине докумената у којима сам наводио како се и на који начин извлачи новац из Фабрике, односно пљачка Република Српска.

Захваљујући томе што сам, са својим сарадницима, Вишковићем и Матићем, доставио одређене информације, односно приједлоге, шта под хитно урадити да,



391


по одласку Литванаца, Фабрика „не оде низ Дринуˮ и мјерама које је, тадашњи предсједник Владе, господин Додик, са својим сарадницима предузео, Фабрика је спашена и наставила да ради, на срећу, од тада, сваке године, све боље и успјешније.

Компанија „Бокситˮ је примјер како се природно, односно друштвено, богатство успјешно валоризује и улаже у развој, како у дјелатности које су комплементарне или тржишно интересантне, тако и многа друга добра, за опште друштвене потребе. Данас у Компанији ради око 950 лица, од чега је значајан број из сусједних општина. Поред значајних средстава, која се издвајају у државни буџет и другим корисницима, перманентно се улажу и велика средства у образовање, здравство, културу, спорт, комуналну инфраструктуру, као и у разне хуманитарне активности. Без обзира што данас у Компанији има десетак сектора, као што су: Саобраћај, Грађевинарство, Машинство, Фабрика намјештаја и масивних плоча, Производња хране, Угоститељство итд., који успјешно послују, производња руде је основна и најважнија дјелатност и тако треба и да остане, како ради властитих потреба, тако и ради потреба Фабрике. Током наредне двије године, планирано је петнаестак милиона властитих улагања у рударску производњу, како би Фабрику, дугорочно обезбједили, квалитетном рудом.

Немјерљив допринос, запослени и Компанија „Бокситˮ у цјелости, дали смо у стварању Републике Српске, њеној одбрани и изградњи. 136 запослених дало је своје животе, широм ратишта Републике Српске а највећи број бранећи простор Рудника. У Ратној болници, која је организована и била у саставу Компаније „Бокситˮ, спашено је хиљаде живота.

Компанија „Бокситˮ и Фабрика „Алуминаˮ, са запослених око 2.500, приходом од више стотина милиона, издвајањима за друштвене потребе у државни буџет и друго, више десетина милиона, са јасним дугорочним програмима и циљевима, не само да су гарант за опстанак становништва на нашој Регији, него и дају значајан допринос развоју Републике Српске и њеним институцијама. Може се као позитиван примјер томе навести и постигнути резултати, на последњим свеопштим изборима.

Недопустиво је, и неће бити допустиво, да они, који су са парама побјегли када је требало бранити Републику Српску или је изграђивати, након рата, помагати унесрећеним и бескућницима, задржати народ да не оде са ових простора или они који су на разне начине стекли енормно богатство, сада за јефтине паре дођу у посјед Фабрике, са циљем да је „реструктуирајуˮ и продају, доводећи притом у питање пословну стабилност и сигурну перспективу, односно опстанак Компаније „Бокситˮ. Ако већ треба да се продају државна потраживања, онда разумљиво је да је неопходно, прије тога, направити стручне анализе и процјене ефеката и последица тога, односно свеопште користи, имајући притом у виду да је у току стечајни поступак, да нису ни сви судски спорови окончани, због, на волшебан начин, куповине имовинских, односно хипотекарних права, од некадашњег литванског власника. Све активности морају бити транспарентне, а када је у питању продаја државних потраживања, нормално је, у послоном свијету, да се предност даје стратешким партнерима из исте бранше, у конкретном случају Метал Инвестменту из Лондона, Силкему из Словеније, који Фабрику снабдјевају значајним сировинама, као што су боксит и лужина и највећи су купци роба из Фабрике а не неком ко производи пелене и дјечију козметику.



392


Имамо једно горко искуство када је Фабрика, умјесто да се прода тадашњим заинтересованим из области алуминијумске индустрије, продата непознатом произвођачу предива из Литваније а за пљачке, односно штете, више стотина милиона нико није одговарао.

Запослени у ова два Колектива, као високоморални и високоодговорни, изнад свега патриотски опредјељени, радни и одговорни, показали смо колика смо снага и како можемо да се бранимо, односно да се супроставимо разним мутљавинама штетним, не само по оба Колектива, него и по грађане Регије па и Републику Српску у цјелости.

Надамо се да ова садашња власт, која је формирана и формира се, као израз воље народа Републике Српске, уз доминантан израз воље грађана регије Бирач, неће дозволити, да нам судбину кроје они који би да дају банку а узму хиљадарку. Запослени у колективима „Бокситˮ и „Алуминаˮ имају више могућности и начина да то спријече.

Достављено:1. Управном одбору „Алуминеˮ,2. Стечајном управнику,3. Синдикалној организацији „Алуминеˮ,4. Синдикалној организацији Компаније „Бокситˮ.

Поздрав,



393



Правобранилаштво

Републике СрпскеПравобранилац

господин Милимир Говедарица

ПРЕДМЕТ: Достава информације

Поштовани Господине,достављам Вам информацију, коју сам послао на одређене адресе, те очекујем

да ћете, у оквиру Ваше надлежности, а по питању продаје државног капитала у Фабрици глинице „Бирачˮ („Алуминаˮ), свакако имати у виду важећи Закон о стечајном поступку Републике Српске (процедуре и поступци које наведени Закон прописује и предвиђа).

Поздрав.



394




395




396




397




398



НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ Главном и одговорном уреднику

Поштовани,

у Вашим новинама, од 11. децембра ове године, на страни 18, под насловом „ДВИЈЕ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ ПОСТОЈАЊА УКРСˮ, у чланку новинара Милана Ракуља, претпостављам да није његовом кривицом, направљена је груба грешка, односно изнешена неистина, везано за формирање Удружења књижевника Републике Српске.

Наиме, у поменутом тексту, стоји да је Удружење основано 31. октобра 1993. године, на Јахорини, што је апсолутно неистина. Претпостављам да је тај податак, Ваш новинар, добио од предсједника Удружења, господина Бјелошевића, чија се фотографија налази у поменутом тексту. Ако је од њега добио тај податак, онда је жалосно да Предсјеник Удружења не зна гдје му је и како Удружење формирано.

Истина је следећа: 31. октобра 1993. године, у сарадњи са познатим пјесником Недељком Бабићем,

који је из Милића, био сам организатор, а Компанија „Бокситˮ покровитељ оснивачке Скупштине Удружења књижевника Српске. Тога дана у Дому рудара, поред стотињак познатих књижевника и пјесника, са простора Републике Српске и Србије, били су присутни и еминентни представници Власти, са Пала. Удружење је формирало своје Органе. О том догађају има пуно докумената у књигама, медијима, па и Енциклопедији, а као посебан доказ шаљем Вам фотографију табле, постављене у Дому рудара, на којој стоји, то што ја тврдим.

Поред формирања горе наведеног Удружења у Милићима су одржане и оснивачке скупштине, на којима су формирана Удружења и то:

- Љекара Републике Српске, 07.04.1993. године, Скупштини је присуствовало више од стотину доктора и професора из разних области, од којих је тридесетак радило у Ратној болници у Милићима, која је основана од стране Компаније „Бокситˮ, у чијем је саставу функционисала као посебан сектор а један број од њих ради и данас у Медицинском центру Компаније „Бокситˮ.

- Ликовних умјетника Републике Српске и Републике Српске Крајине, 12.01.1994. године. Овом еминентном скупу предсједавали су познати умјетници Милић од Мачве и Оља Ивањицки.

Ово је еклатантан примјер како су мала мјеста, поготову када је у питању било бити или не бити, као што је био ратни прериод, била у много чему и велика и много значајнија, него што то неки данас, из већих мјеста, виде или желе да виде.

Горе наведено желим да поткрепим још једним доказом, а односи се на формирање Радио теливизије Републике Српске, почетком рата на Палама. Лично сам, са познатим новинаром господином Гузином, у Београду, парама Компаније „Бокситˮ, купио веома битну опрему, допремили је на Пале и омогућили да, са другим



399


техничким, средствима и групом новинара међу којима је посебно предњачио Ристо Ђого, организујемо Телевизију Републике Српске.

Од тада па до данас, било је више јубилеја и разних прослава у Бања Луци, сви су се помало китили, али туђим перјем, а да нико никада, мање је битно што није поменуо мене, али требало је бар Компанију „Бокситˮ, која је поменуту опрему набавила и поклонила Телевизији.

Очекујем од Вас, имајући у виду чињеницу, да са Независним новинама имамо, дужи низ година, коректну сарадњу, објавите моју исправку, по могућности са достављеним фотографијама, у изворном облику, на чему Вам се захваљујем, ако је потребно да платимо објаву прилога, фактуришите нам и то ћемо учинити.

Поздрав.



400




401



господин Предраг Бјелошевић

Поштовани господине Бјелошевићу,

ја не знам гдје сте Ви били 31. октобра 1993. године а ја сам, као домаћин и суорганизатор Оснивачке скупштине Удружења књижевника Републике Српске, која је тога дана одржана у Милићима, у Дому рудара, био на поменутој Скупштини. Непосредно након рата, на Дому рудара, постављена је табла, односно табле, које се односе и на Оснивачке скупштине друга два удружења.

Прилог: Слика табли.Ваша намјера да вршите провјеру, мојих навода, односно да доводите у

питање мјесто одржавања Скупштине, је по најмању руку увредљива за мене а претпостављам, и за друге, организаторе, као и учеснике, поменутог скупа. Немам ништа против, ако немате друга посла, да провјеравате али табла ће остати на Дому рудара да подсјећа, да су у овом малом мјесту, поред значајног доприноса у стварању и одбрани Републике Српске, током ратног периода, организоване и друге, за Републику Српску, веома значајне активности.

Поздрав.



402



Привредна комора Републике Српске

Бања Лука

УЗМИ АГО, КОЛИКО ТИ ДРАГО

Поштовани,

како нисам у могућности да присуствујем састанку, износим Вам став Компаније „Бокситˮ.

Неприхватљиво је било какво поскупљење, односно било какво оптерећење привреде а поготову када је у питању повећање трошкова пословања, по основу повећања цијене електричне енергије. Био сам предсједник Управног одбора Електропривреде од 1998-2001. године, када је било изразито тешко радити, проблем наплативости, великих губитака, девастираност система, и у таквим условима рада Еелектропривреда није имала губитак. Повећање цијене електричне енергије имало би смисла ако би се јавности предочило због чега су настали енормни губици. А они су, по мени, нерационално и неодговорно пословање, нестручан кадар, чија је главна врлина политичка подобност, захватање из Електропривреде за друге потребе, енормно повећање броја запослених за више од 3000, у односу на период када сам престао бити предсједник Управног одбора Елекропривреде.

Апсолутно је неприхватљиво било какво додатно оптерећење привреде, већ напротив, ако се драстично не смање обавезе, не смање апетити и број оних који живе на рачун привреде, односно реалног сектора, врло брзо доћи ћемо у ситуацију да нестанемо са тржишта, као неконкурентни, а да се број оних који крећу пут Европе драстично повећа.

Почетком ове године повећана је акциза на гориво, а што је довело до повећања трошкова пословања, у Компанија „Бокситˮ, за око 1,000.000 КМ. Повећање акцизе правдало се потребом за додатним средствима за наводно оправдана улагања у изградњу ауто-путева.

Ја ових дана припремам кривичну пријаву против свих актера који су учествовали у доношењу одлука и закључивању штетног уговора са кинеском компанијом „Chi-na Shandong International Economic i Technical Cooperation Groupˮ, за изградњу ауто-пута Бања Лука - Приједор, коме Република Српска годишње, током 30 година, од изградње, треба да даје субвенције око 32,5 милиона евра, за кориштење пута, чији приход од наплате путарине, неће прелазити 1,5 милиона евра годишње.

Док се на бесмислен, нерационалан и неодговоран начин троше паре пореских обвезника, у чему Компанија „Бокситˮ значајно партиципира, нема пара да се закрпе рупе, санирају сипари и тунели, на регионалном путу Милићи - Рудник - Скелани, који је прије 40 година Компанија изградила и предала на употребу, којим пролазе сировине, руда и шумски сортименти, изразито важне за привреду регије Бирач.



403


Позивам Комору и привреднике, не само да одбацимо сваки намет, већ и да тражимо смањење постојећих намета.

Несхватљиво је, да се само седам дана након што је формирана нова Влада, која је у Програму мјера економске политике, усвојеном од Народне скупштине, предвидјела смањење обавеза, односно растерећење привреде, поступа супротно.

Успут да напоменем да би повећање цијене електричне енергије, за Компанију „Бокситˮ, био додатни трошак за 150.000 КМ, на годишњем нивоу.

Напомена: Молим да се ово моје писмо прочита или достави свим присутним на састанку.

Поздрав.



404


Број: 01-ПК-01-1339/19Датум: 06.03.2019. г.

ЈУ Основна школа „Алекса Јакшићˮ н/р Директора

М И Л И Ћ И

ПРЕДМЕТ: Обиљежавање годишњице

Ове године навршава се 110 година од формирања Основне школе у Милићима. Овај изузетно значајан јубилеј требало би достојанствено обиљежити.

Сугеришем Ти да направиш Програм обиљежавања јубилеја, у који свакако треба укључити издавање Алманаха са, колико је могуће, свим релевантним подацима, везаним са Школу, наставни кадар и друго, за протеклих 110 година. Програм ћемо свакако подржати, укључујући и новчана средства.

Поздрав,



405



Al Jazeera новинарка Надина Маличбеговић

Поштована,

након телефонског разговора, који смо имали, којом приликом смо договорили Ваш долазак у Милиће, без обзира да ли имате потребу доћи, или не, цијенећи Вашу медијску Кућу, дајем Вам одређене информације, као и документе, у којима, у цјелости, оповргавам одређене тврдње, које су се појавиле у неким медијима, да прогоним чланове породица лица која су, због одласка у иностранство, напустила Компанију.

Компанија „Бокситˮ, која у свом саставу има секторе: „Рударствоˮ, „Саобраћајˮ, „Грађевинарствоˮ, „Машинство и електроодржавањеˮ, „Фабрика намјештаја и масивних плочаˮ, „Фабрика за прераду хидрата и глинице-алуминосиликатаˮ „Угоститељство и туризамˮ, „Комерцијално-производни пословиˮ, „Производња хранеˮ, „Финансијски инжењерингˮ и „Правни пословиˮ, је акционарско друштво у коме акције имају, поред великог броја запослених и грађана са подручја БиХ, разни привредни субјекти, банке, инвестициони фондови итд.

Ове године обиљежавамо 60 година, на срећу, успјешног рада, чији трагови су јако видљиви, не само на подручју Милића и регије „Бирачˮ, него и много шире. Могу са сигурношћу да тврдим да је мало колектива гдје се поклања пажња запосленим, како у погледу побољшања свеопштег стандарда, тако по питању образовања, здравствене заштите и тако даље. Тренутно има више огласа, за пријем као што су:

- возачи аутобуса - 5 извршилаца,- руковаоци машина у примарној преради дрвета - 5 извршилаца,- у сектору „Рударствоˮ, рудара - већи број извршилаца,- у сектору „Грађевинарствоˮ - 30 извршилаца,а посебно је интересантан оглас за пријем већег броја високообразованих кадрова,

превасходно из области техничких наука, којима се нуде, поред добрих плата, и бесплатни станови у власништво.

Од Привредне коморе Републике Српске добили смо признање, као најуспјешније предузеће, у области запошљавања у 2018. години, а примили смо 248 лица, различитих профила.

Од Завода за запошљавање Републике Српске, по горе наведеном основу, добили смо, ових дана, 416.670,69 КМ, по основу исплате подстицаја, ради запошљавања.

Када се све претходно има у виду онда је потпуно депласирана прича, да не кажем злонамјерна, да прогоним кадрове и чланове породица.

Истина је да је велики број супружника и ужих чланова породица приман у радни однос, да би се обезбиједили кључни кадрови разних профила, а у питању је махом женска популација, запошљавана у трговину, угоститељство, у Фабрику намјештаја итд.



406


Од почетка године, отишло је из Компаније 28 лица, разних профила, мајстора, инжењера итд., чија су примања знатно већа од просјека, који се креће око 1.000 КМ, без одређених других подстицаја и погодности.

Право је запосленог да може, кад хоће, да напусти Компанију „Бокситˮ али је и право Компаније да раскине радни однос, са сваким оним ко не поштује услове, под којим је или како је примљен, а углавном су у питању лица примљена на одређено вријеме.

Мјере које спроводим, због горе наведених разлога, корисне су, односно добре за све:

- Штити се интерес Компаније „Бокситˮ, запослених, акционара, као и оних којима, по разним основама, Компанија „Бокситˮ уплаћује значајна средства.

- Утиче се на смањен одлазак, у конкретном случају запослених, па и добро ситуираних, у иностранство.

- Утиче се да се породице не раздвајају јер је сигурно, када би онај ко напушта посао, због одласка у иностранство, повео породицу са собом и да јој обезбједи све оно што је потребно, да породица нормално живи, питање је да ли би напуштао посао, остављао породицу, одлазећи у иностранство.

Поред наведених, као и других подстицајних мјера, које чинимо за запослене, сугеришем Вам да погледате, на Интернет порталу Компаније, и неке друге документе, као што су: Инструкција од 26.02.2016. године, која се односи на велики број погодности за запослене, као и Инструкција од 10.04.2019. године, везано за здравствену заштиту, итд.

Поздрав.



407



ЈУ СШЦ „Милутин Миланковићˮ Милићи

ЈУ ОШ „Алекса Јакшићˮ Милићи

Поштовани,

Компанија „Бокситˮ која је, у протеклом периоду, улагала значајна средства у изградњу, како школских објеката, тако и у њихово опремање, има потребу да Вам сугерише да, у разговору са ученицима и родитељима, настојите да се ученици опредјеле, односно школују, за она занимања која су потребна, како Компанији „Бокситˮ, тако и локалној привреди и тржишту, уопште.

Наше дугорочне потребе су, за стучним кадровима – мајсторима, из области дрвопрераде - столари и металске струке - машинбравари, лимари, вариоци итд.

Наше годишње потребе за наведеним струкама су:- дрвопрерађивача - столара 25-30, - металске струке 10.Спремни смо да, са ученицима, односно родитељима, закључимо уговоре, да ће

исти, поред тога што ће бити запослени по завршетку школовања, имати, током школовања, следеће принадлежности:

- Стипендију, у износу од 100,00 КМ, за прву годину и за по 50,00 КМ више, за сваку наредну годину.

- Бесплатан превоз, уџбенике и друга средства.- Адекватну практичну наставу, по програму Школе, с тим да би постојала

и обавеза да се пракса обавља и мимо тога, током распуста, којом приликом би ученици имали могућност да, уз инструкторе, раде на машинама и другој опреми. Током праксе, поред топлог оброка и ХТЗ опреме, ученици би имали дневну надокнаду од 20,00 КМ.

- Ученици, који заврше са врлодобрим и одличним успјехом школске године или крај школовања, поред горе наведене стипендије, добијали би и додатне стимулансе.

Имајући у виду да је у Милићима развијена дрвопрерада, односно индустрија намјештаја, столарије, монтажних кућа, паркета и других производа, као и да машинство и машинска производња, у дугорочном концепту, имају своје мјесто на тржишту, ово је прилика да се дјеца, кроз теоретску и практичну наставу, оспособе за посао, да Образовни систем образује кадрове који требају, прије свега привреди а за младе је прилика да се запосле, формирају породице, а порука је Шантићева пјесма:



408


ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ

Остајте овдје!...Сунце туђег небаНеће вас гријати ко што ово грије; Грки су тамо залогаји хљеба, Гдје свога нема и гдје брата није. Од своје мајке ко ће наћи бољу?! А мајка ваша земља вам је ова; Баците поглед по кршу и пољу, Свуда су гробља ваших прадједова. За ову земљу они беху диви, Узори свијетли, што је бранит знаше, У овој земљи останите и ви, И за њу дајте врело крви ваше. Ко пуста грана, кад јесења крила Тргну јој лисје и покосе ледом, Без вас би мајка домовина била; А мајка плаче за својијем чедом.

Не дајте сузи да јој с ока лети, Вратʼте се њојзи у наручје света; Живите зато да можете мријети На нјемом пољу гдје вас слава срета! Овдје вас свако познаје и воли, А тамо нико познати вас неће; Бољи су своји и кршеви голи Но цвијетна поља куд се туђин креће. Овдје вам свако братски руку стеже-У туђем свијету за вас пелен цвјета;За ове крше све вас, све вас веже;Име и језик, братство, и крв света.Остајте овдје!... Сунце туђег небаНеће вас гријат ко што ово грије,-Грки су тамо залогаји хљебаГдје свога нема и гдје брата није...



409



Предсједник Предсједништва Босне и Херцеговине

господин Милорад Додик

Поштовани господине Додик,

Процес приватизације Фабрике „Бирач“ у Зворнику траје око 20 година. Не улазећи у разлоге зашто је то тако, а познато је да, због начина како је Фабрика приватизована, 2003. године, и како су Литванци, као власници, управљали до 2013. године, направљене су огромне штете.

Нажалост, одређени поступци који су вођени, посљедњих неколико година, по питању откупа дугова, односно рјешавања имовинско-правног статуса, искомпликовали су се, довели до многобројних судских спорова, одређених тензија, разних мешетарења, изложености јавношћу, на начин који је и те како наносио штету статусу и пословном угледу Фабрике.

Свакако да Вам је познато, да је овај индустријски објекат, један од најзначајнијих у Републици Српској, како по укупном приходу, тако и по извозу, својих курентних и тражених роба, на свјетском тржишту које, већ на одређени начин, реагује, због статуса Фабрике и одређених процеса, који су везани за њену даљу судбину.

Компанија „Боксит“ и зворничка Фабрика су дугогодишњи стратешки партнери па је и те како битно да, кроз своју пословну и развојну стратегију, успјешно сарађују, на добробит, како запослених, Регије, тако и Републике Српске.

Подсјећам Вас да заједнички, овогодишњи, укупан приход, од цца 500.000.000 КМ, чини приближно 5 % друштвеног бруто производа Републике Српске. Имајући у виду чињеницу да ове године имамо, из одређених разлога, значајан пад индустријске производње, требало би убрзати активности и радње да се исплатом дугова, како Фабрике „Бирач“, тако и Кћерки фирми, окончају стечајни поступци, да би Фабрика, односно „Алумина“, могла да, улажући у технолошки развој и нове производе, обезбједи стабилну своју дугорочну позицију на свјетском тржишту.

Имајући у виду одређене понуде, мислим да је то врло брзо изводљиво.

Поздрав,

Достављено:- Влада Републике Српске, кабинет Предсједника.



410



-ЈУ СШЦ „Милутин Миланковић“н/р Директора

Милићи

-Општина Милићи

ПРЕДМЕТ: Бесмисленост

У сваком друштву па и нашем, образовање, како индивидуе, тако и друштва у цјелини, треба да је мјерило који степен цивилизације је достигнут.

Друштвена заједница, било у ком облику и како да је организована, има превасходну потребу и обавезу да одређује и уређује норме, капацитете и структуру, када је у питању образовање, генерално а првенствено у дијелу чији трошкови падају на терет друштвене заједнице, односно оних који то финансирају.

Порезима и доприносима издвајају се значајна средства, прије свега из реалног сектора, којим се алиментирају потребе, како органа власти, односно државних структура, тако и других потрошача, из области друштвене надградње гдје, поред осталог, спада образовање становништва. На жалост, на снази су закони и пракса који садашњи систем образовања у потпуности обесмишљавају јер се ни приближно не добија оно што је потребно, савремено организованој и функционалној друштвеној заједници, посебно реалном сектору, који све то финансира.

Обзиром да не постоји дугорочна стратегија, ни у једној друштвеној облсти, дошли смо у катастрофално стање јер је мрежа образовног система, односно његова структура, успостављена по жељи ученика, студената и родитеља а не оних који то финансирају. То је довело до тога да највећи број оних, који се данас образују, у високом и средњем образовању, нису за потребе оних који то финансирају, односно реалног сектора, већ за Завод за запошљавање или као извозна и јефтина радна снага, за развијени свијет.

Проблем који данас постоји, а очигледно је да ће се он усложњавати, иде ка томе да ће се, због недостака квалитетних и образованих кадрова, за потребе реалног сектора, реалан сектор наћи у проблему да неће моћи технолошки се развијати, повећавати капацитете и бити конкурентан на свејтском тржишту и уопште опстати. То ће свакако имати драстичне посљедице на све оне, па и на обрзовање, који се финансирају средствима реалног сектора.

Компанија „Боксит“ од како постоји, схватајући значај образовања, улагала је огромна средства, како за образовање запослених, тако и оних који се школују. На подручју Милића, све школске објекте, изградила је, односно њихову изградњу и опремање, у цјелости или у највећем проценту, финансирала је Компанија „Боксит“. Средњошколски центар, који је пресељен 1996. године, из Илијаша у Милиће, требао је, прије свега да, кроз своје програме, образује кадар који је превасходно потребан Компанији „Боксит“, Локалној заједници па и друштвеној заједници, у цјелини.



411


Без обзира што је Компанија “Боксит“, поред тога што је уложила значајна средства у изградњу и опремање објеката, давала разне друге помоћи, превоз, уџбенике, награде, стипендије, ни из близа или скоро никако, кроз образовни систем у СШЦ-у није ријешила питање оних занимања која су јој неопходна, која су иначе тражена на тржишту, као што су дрвопрерађивачи-столари, мајстори из области металске струке, инжењери итд. На жалост, и они који уписују и завршавају Гимназију никада се нису заинтересовали по питању даљег наставка школовања а занемарљив је број оних, који су завршили високе школе, који су исказали потребу, за рад у Компанији „Боксит“.

Поставља се логично питање, ако на жалост морамо, по сили Закона, издвајати милионска средства за образовање, које умјесто да враћа вишеструко та средства, радећи код оних који та средства издвајају, умјесто да иду на Биро и у иностранство, бесмислено је давати или боље речено бацати паре, када су у питању помоћи које је до сада имао СШЦ, односно ученици.

Како се, за школску 2019/2020. годину, није уписао нико у занимања која су неопходна Компанији „Боксит“, као и другима на подручју Општине, као што су дрвопрерађивачи и металска струка, обустављају се све врсте помоћи, укључујући и попусте на превоз ученика.

Предсједник Компанијемр Рајко Дукић



412



ОТВОРЕНО ПИСМО ГОСПОДИНУ НЕБОЈШИ ВУКАНОВИЋУ, ПОСЛАНИКУ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Господине Вукановићу,

срамно је и испод сваког нивоа, пристојног човјека, а поготову Народног посланика, то што сте јуче изговорили на Скупштини, помињући мене, Лазаревић Момира, Милиће итд. Да ли имате икакве одговорности и стида, када злоупотребљавате функцију коју имате и са говорнице, у Парламенту, причате глупости и неистине. Нити се Лазаревић повукао са функције, нити је од њега тражено да прода акције у „Милексу“, неколико процената, колико их има, нити те његове акције „Милексу“, који послује успјешно од прије рата, нешто значе.

На Вашу жалост, Милићи су примјер свеукупног просперитета, привреда послује без губитака, а образовање, здравство, спорт, култура, комунална инфраструктура, су на завидном нивоу. Свакако да је томе највише допринијела Компанија „Боксит“ која ове године обиљежава 60 година успјешног рада, улажући, протеклих деценија, стотине милиона марака, у властите и општедруштвене потребе. Нисам нескроман ако кажем да сам, за 52 године свога рада, никада кажњен а често награђиван, дао, свему томе, не мали допринос.

Око 8.500 запослених, који су прошли кроз Компанију „Боксит“ и око 1.000, који сада раде, дали су и дају примјер како се незановљиви ресурс, какво је рудно богатство, успјешно валоризује и улаже, како у властити развој, тако и за потребе друштвене заједнице.

Милићи су примјер гдје је већи наталитет од морталитета и гдје се више људи досељава, него што се исељава. Само прошле године у Компанију „Боксит“ примљено je 248 лица, разних струка, од почетка године 153 лица, посла има за све који желе да раде јер, поред солидне просјечне плате, од хиљаду марака, која се уредно исплаћује, као и обавезе према Друштву, запослени имају и низ других привилегија.

Народ је више забринут за своју перспективу, не због тога што нема посла или је мање плаћен, него када види какви им посланици, попут Вас, безуспјешно покушавају да, фразама, филипикама, интригама, обесмисле рад највећег Законодавног органа власти.

Ја немам никакве везе са скорашњим случајем, који ми импутирате, везаним за пребијање господина Васиљевића, из Шековића, од стране неких лица из Власенице и Милића. Сачекајте да правосуђе одради свој посао, ја сам свој одрадио, када је у питању статус притворених. Распитајте се мало боље, иако сигуран сам да знате, ко је, како и због чега, организовао харангу против мене, прије пар година, ко је то финансирао, медијски промовисао и како су на судовима прошли ти актери.



413


Господине Небојша, како Вам је пропао план да, гађајући ћорцима високе црквене великодостојнике,

познате привреднике и друштвене раднике, контаминирате Требиње и Херцеговину, пребацивши се на простор Бирча, упали сте у велику замку јер нисте обратили пажњу на ону народну „Велика глава за малога мачка“.

У Милићима, у власништву Компаније „Боксит“, фантастично функционише Здравствени центар, у коме ради четердесетак врхунских доктора, па Вам нудим бесплатан третман да санирате те Ваше фрустрације и да се ослободите тог патолошког стања „маније гоњења“.

Поздрав Никшићком филозофу, уз ону Марка Миљанова, да је „чојство бранити друге од себе“.

Предсједник Компаније мр Рајко Дукић



414




415


ПРИЗНАЊА И ДОНАЦИЈЕ(2017-2019. године)



416




417




418


Говор поводом пријема признањана Свечаној сједници Скупштине Подручне привредне коморе

Бијељина28.12.2017. године

Поштована Господо,

захваљујем Вам се на овом значајном признању, једином које сам добио, за посљедњих двадесет година, рачунајући државне, парадржавне институције и удружења. Искористићу прилику да изнесем своје мишљење о одређеним питањима која су везана за стање и односе у Републици Српској, са посебним освртом на Источни дио, а што има битног утицаја на пословни амбијент, пословање привредних субјеката, статус и стандард запослених и грађана. Мислим да имам и право и моралну обавезу да то чиним. Јер, помањкање храбрости, организованости, спремности, иницијативе, полтронски однос, сврсисходљивост, партијски, лични или групни интерес, с једне стране, непоштовање уставних, законских и моралних норми, локализам и осионост од стране владајућих структура и партократије, с друге стране, довели су до тога да је Република Српска подјељена на Западни, привилеговани и развијени дио и Источни сиромашан, неразвијен и маргинализовани дио. Свој претходни исказ поткрепићу са више података и аргумената:

Територијални статусИсточни дио Републике Српске, од Брчког па до Требиња, чини 31 општина, од

укупно 64.Површина територије Источнога дијела је 11.369,62 км2, што у односу на укупну

површину од 25.053 км2, чини 45,38%.Број становника је 446.062, што у односу на 1.170.432 становника, колико има

Република Српска, чини 38,11%.

Природни ресурсиКада су у питању природни ресурси односно природно богатство, које по природи

ствари требало би да буде првенствено од користи народу коме припадају, односно на чијој се територији налазе, да се валоризацијом тих добара стварају друга добра, на добробит тог народа, прије свега грађана простора на коме се налазе та добра, Република Српска је примјер да то није тако. Источни дио је, као изразито богатији, по природним ресурсима и добрима, изразито и сиромашнији. Примјери које наводим довољно су очигледни:

а) Електроенергетски статус и потенцијали:

- Од укупно инсталисаних 1.674 МW снага, у термо и хидроелектранама 74,4 % отпада на Источни а 25,6 % на Западни дио.

- Од укупно планираних, цца 1.528 МW, хидро и термо капацитета, слив Дрине, слив Требишњице, термоелектране Угљевик и Гацко, ријека Врбас у Западном дијелу, 1.420 или 93 % је Источном а 7% у Западном дијелу.



419


Изградња хидро и термо капацитета у Источном дијелу коштала би само нешто мало више него ауто-путеви, предвиђени у Западном дијелу али би корист била неупоредиво вишеструко већа, како током градње, тако и током експлоатације, па умјесто, да узимамо стотине милиона марака од извоза електричне енергије, даваћемо стотине милиона марака за отплату ануитета и покриће губитака ауто-путева.

За вријеме мог предсједниковања Управним одбором Електропривреде усвојена је, 2001. године, Стратегија развоја до 2021. године, са приоритетима, хидроелектрана у горњем току ријеке Дрине, термоелектране Гацко 2 и Угљевик 2. Од тада па до данас, склапани су којекакви волшебни уговори, плаћане одштете, Дрина тече носи мегавате, постојеће термоелектране Гацко 2 и Угљевик 2 су под упитником. Иако је градња километар ауто-пута два пута скупља него инвестиција за један мегават, корист је у обрнутом односу, нађу се средства, сигурни инвеститори, одријеши државна кеса, завуче се дубоко рука у џеп привреди и народу да, путем акциза, финансира крајишке ауто-путеве. Само Компанији „Бокситˮ додатни намет, по основу повећања цијене горива, за идућу годину, је 600.000 марака. Да је било рационалнијег газдовања, мање харчења средстава, на којекакве донације, плате и друге привилегије, енормног броја запослених, у Електропривреди, могао се, из властите добити и амортизације, током десет година, изградити бар један од горе поменутих енергетских објеката, а сигуран сам да би и корисници, у Републици Српској, били спремни да, на одређени начин и под одређеним условима, партиципирају у изградњи таквих објеката.

б) Рудно богатство Републике Српске:- Залихе и производња угља у Источном дијелу (Угљевик, Гацко, Миљевина)

учествују са 65 %.- Залихе и производња руда обојених метала, боксита, олова и цинка (Компанија

„Бокситˮ Милићи, Рудник олова и цинка Сасе) су 100% у Источном дијелу.

в) Шумско и пољопривредно земљиште:- Од укупног етата, 2 милиона метара кубних годишње, цца један милион или 50%

је у Источном дијелу.- Квалитетно пољопривредно земљиште (Семберија, Подриње, Попово Поље итд.)

чини 80 %.

Драстичан примјер запостављања Источног дијела огледа се, кроз програм изградње ауто-путева. Гради се и планира више стотина километара у Западном дијелу ради већег броја повезивања са Хрватском и Федерацијом док је Источни дио, од тога изузет. Нажалост и са друге стране у Србији граде се ауто-путеви према ОВК држави, „Братској Црној Гориˮ, форсира Зелена трансферзала. Западни дио, или Подриње је потпуно запостављен. Од Дрине, лијево и десно стотину километара нити се гради нити се ускоро планира градња, ауто-путева. Па тако Дрина и Подриње, као кичма и простор, који, умјесто да што чвршћим копчама, привредним, економским, културним, саобраћајним, безбједоносним и тако даље, спаја и учвршћује народ са обје обале, је примјер обесмишљене и неодговорне политике и маћехинског односа.



420


Очигледно је, умјесто да Подриње служи као примјер за што јаче и свестраније паралелне везе, између Србије и Републике Српске, Бања Луци више одговара, ауто-пут преко Хрватске до Београда.

Иначе, када је у питању изградња ауто-путева у Републици Српској, приоритет није на рационалном и економичном већ на томе како запослити властиту, односно крајишку, грађевинску оперативу, која има ексклузивитет да гради капиталне објекте и у Источном дијелу. За средства, која су утрошена и која ће се утрошити, за изградњу ауто-пута Добој - Бања Лука и разних петљи по Лијевче Пољу, могло се хиљаду километара, магистралних путева, колико их приближно има у Републици Српској, реконструисати и превести, у такозване брзе цесте, од чега би, свакако и привреда и народ, свеукупне Републике Српске, имао више користи и сада и убудуће него од крајишких ауто-путева. Враћање дугова и покриће трошкова биће на терету свим грађанима Републике Српске. Било би на примјер добро да се саопште подаци како послује, односно колико је исплатива, дионица ауто-пута Добој - Прњавор. Да би се отплаћивали ануитети, покрили трошкови текућег и инвестиционог одржавања, плате и друго потребно је да дневно прође минимум 10.000 возила, са путарином од 5,00 КМ. И једно и друго је недостижно. Годинама сам скретао пажњу, а то чиним и овога пута, да је приоритет над приоритетима, изградња брзе цесте, на коридору Бијељина - Хан Дервента, са копчама до Сарајева и Пала. Ова путна саобраћајница, дужине цца 190 км, која би повезивала 17 општина, које чине 21,93% територије Републике Српске, 28,27 % од укупног становништва, коштала би много мање него поменути ауто-пут Добој - Прњавор. Ова магистрала, не само да би поспјешила свеукупни развој поменутих општина, рационалније кориштење највећих рудних, шумских и других природних богатстава, већ би и те како допринјела много бољем повезивању са Западним дијелом Србије, посебено са Новим Садом односно Војводином.

Преласком власти са Пала у Бања Луку, лично сам био за ту опцију, десетоструко је повећан радни простор и број запослених али, оно што је посебно битно истаћи то су подаци који говоре, ко су и одакле су они који чине Органе власти а подаци су следећи:

Од 40 чланова Сената, 5 је из Источнога дијела.Од 8 Предсједника Републике, један је био из Источнога дијела.Од 6 Предсједника Народне скупштине, један је био из Источнога дијела.Од 9 Премијера, односно Предсједника Владе, ни један није из Источнога

дијела.Од 149 Министара, 33 је из Источнога дијела.Нема нико из Источнога дијела на челу Агенција, као и значајнијих јавних

предузећа. Драстичан примјер, непромишљеног и некоректног односа, који чак вријеђа достојанство и интелектуални, морални и пословни кредибилитет људи из Источног дијела, је чињеница да се, двадесет година, за директоре два јавна велика предузећа, „Електропривреда Републике Српскеˮ, са сједиштем у Требињу и „Шуме Републике Српскеˮ, са сједиштем у Сокоцу, доводе кадрови из Крајине.



421


Колико је и због чега Источни дио много сиромашнији говоре и следећи незванични подаци:

Око 80 % из средстава од продаје Телекома пласирано је у Западном дијелу.Око 90 % средстава банака, које су пропале, пласирано је, правним и физичким

лицима, у Западном дијелу.Око 80 % средстава за разноразне субвенције пласирано је у Западном дијелу.Просјечне плате у привреди, а посебно ван привреде, због енормно високих

примања државне и парадржавне администрације, су за 2 пута веће него у Источном дијелу.

Сиромаштво, пад наталитета, исељавање, много је више присутно у Источноме дијелу.

Ако хоћемо, а требали би и морали, да мијењамо стање односа и да нам је живот што мање рутавији, не треба да имамо длаке на језику. Мислим да су Коморе, коморска удружења, односно чланови Комора, у Источном дијелу, превасходно дужни да, на стручан и компетентан начин, учествују у креирању разних активности, које треба и могу да допринесу да се битно промјени стање у корист Источног дијела Републике Српске.

Република Српска може опстати, бити државотворнија и успјешно се развијати, на добробит свих њених грађана, само под условом да је у сваком погледу цјеловита, да сви њени грађани имају иста права, шансе и могућности, да се искажу као своји на своме а то изискује потребу да се, битније и што хитније, промјени однос Власти према Источном дијелу јер ако се то не учини неће нам требати ни макадамски путеви.



422




423


Орден Цара Николаја II Романова



424




425


Пријем Ордена заставе Републике Српске са сребрним вијенцем



426


Говор приликом пријема одликовања„Орден заставе Републике Српске са сребрним вијенцемˮ

29.06.2018. године

Предсједник Републике Српске, Милорад Додик, уручио је данас у Бањалуци одликовања, поводом обиљежавања 28. јуна, Видовдана - крсне славе Војске Републике Српске. За признат рад и заслуге у области привреде и допринос у послијератном развоју Републике Српске, предсједник Републике одликовао је Орденом заставе Републике Српске са сребрним вијенцем мр Рајка Дукића, Предсједника Компаније „Бокситˮ из Милића, који се присутнима обратио следећим ријечима:

„Поштовани Предсједниче, поштована Предсједнице Владе, поштовани министри, поштовани представници војске и борачких организација, поштовани представници медија, велика ми је част и задовољство што данас, у своје и у име награђених, могу да се захвалим предсједнику Републике, на овако виском признању. И сам је рекао да није било лако одлучити, ко су ти које треба наградити, јер на срећу, у Републици Српској, има много тих који чине многа добра, да Република Српска сваким даном и у сваком погледу, све више напредује. Ова признања су значајнија утолико, што се додјељују на Видовдан, Дан Војске, дан који је иначе у српском памћењу у српској историји, па када је већ тако, онда да се сјетимо и оних који су своје животе уткали у темеље Републике Српске, јер захваљујући њима, ми данас можемо да стварамо. Надам се да имамо прилике и могућности, да кажемо ми, који се бавимо тим реалним сектором, да дајемо значајан допринос, да стварамо што више добара, да искажемо што већу и што бољу друштвену одговорност, како би било боље и будућим генерацијама и како би оно што ми стварамо, нас надживјело. Хвала Вам још једанпут“ - рекао је Предсједник Компаније „Бокситˮ.



427


ДАН ИНДИЈСКЕ КУЛТУРЕМилићи, 05. септембар 2018. године

Ваша екселенцијо, уважени гости и грађани,

изражавајући вам захвалност, што сте данас дошли да учествујете на манифестацији „Дан индијске културе у Милићимаˮ, желим посебно да истакнем да ћемо, у оквиру поменуте манифестације, откривањем спомен бисти Махатма Гандију и Рабиндранату Тагори, употпунити наш Парк великана са још два великана, укупно их је 44, који су, као и други, који се налазе у Парку великана, дали немјерљив допринос у развоју људске цивилизације. Велика Индија и велики индијски народ, кроз своју дугу историју, дао је и има велики број свјетских великана, из различитих области људског стваралаштва.

Лично сам се опредјелио, а није ми било тешко да то учиним, да извршим одабир и да се у Парку великана нађу бисте двојице, пред којима ми данас стојимо.

На плочи, која стоји на спомен обиљежју Махатма Гандија, написах следеће ријечи: „Оснивач савремене Индијске државе, утицајан поборник ненасилног процеса на путу ка остварењу револуције. Индија, као британска колонија, постала је независнаˮ.

Својом дугогодишњом политиком и вишедеценијском политиком некооперативности, организујући и водећи ненасилну револуцију, ширећи Сатјаграху широм Индије, успио је 1948. године, када је нажалост и трагично настрадао, да индијском потлаченом и обесправљеном народу поврати част, углед и достојанство а Индији, као британској колонији, обезбиједи независност. Његов допринос људском роду не мјери се мјерилима двадесетог стољећа него вјековима трајање људске историје. Његова учења остала су и постала инспирација ненасилним покретима у другим дијеловима свијета. Као што је имао своје узоре у Лаву Толстоју, Хенрију Давиду, у Христову учењу, имао је своје следбенике, попут чувених бораца за људска права, као што су: Мартин Лутер Кинг, Мендела итд.

На спомен плочи Рабиндранату Тагори пише: „Велики индијски и свјетски књижевник, драматург и филозоф. Написао је 1000 поема, 24 драме, 8 романа и 2000 пјесама. У својим дјелима једноставношћу је исказивао емоције, јачину мисли и друштвену свијест. Добитник је Нобелове награде за књижевност.ˮ

За овог великог човјека, мислиоца, хуманисту, ерудиту, треба рећи и то да је први Азијац који је добио Нобелову награду. Кроз своја дјела а и својим ангажовањем у подршци Махатми Гандију, Тагора, одбацујући материјализам и прагматизам, држао се става да се на темељима универзалног морала и културног идентитета у различитости може изградити праведно и слободно друштво.

За њега је, Велики Нехру, Гандијев саборац и наследник, рекао: „Он је више него иједан Индијац, ускладио идеале Истока и Запада, проширивши основу индијског националаног осјећањаˮ, те да је, као и Ганди, „навео свој народ да мисли о ширим питањима која се тичу човјечанства.ˮ

Био је неуморан путник, промотер индијске културе на Западу и Запада у Индији.



428


Признање од Амбасаде Индије, за јачање пријатељства,између народа Индије и Босне и Херцеговине



429


Признање од Амбасаде Индије, за јачање пријатељства,између народа Индије и Босне и Херцеговине

Уплата новчаних средстава Јавној установи Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољеле дјеце у иностранству



430




431




432


Комбиновани терен за мале спортове - поклон Рајка Дукића, дјеци Милића 28.06.2019.године



433


ИЗМЕЂУ ДВА ПЛАЧА

Драги Боже какву снагу имаш,Ти нам живот дајеш и узимаш.

Твоја воља од свега је јача,Живот нам је између два плача.

Први плач је током постајања,А посљедњи након нестајања.

Први је на радост родитеља,А посљедњи и од пријатеља.

Измеђʼ првог и посљедњег плача,Много брзо вријеме прокорача.

У будућа бескрајна времена,Доће с плачом нова поколења.

Са плачом ће она нестајати,Докле људски род ће постојати.

Требало би да је жалост јача,За успјешним између два плача.

Алʼ каткада буде и радости,Због сујете, злобе и пакости.

Није битно шта ће послије бити,Треба радитʼ, што више створити.

Разна добра, алʼ не само за се,Да вам живот по њима позна се.

Успомена на вас биће јача,Много дуже, након задњег плача.



434




435


Извод из биографије

Рођен сам 21. септембра 1943. године, у Крупњу (Србија), гдје су ми родитељи избјегли, за вријеме Другог свјетског рата. Интересантан податак, случајност или не, да су 21. септембра рођени: супруга Миланка, њен отац Јово и мој отац Светозар. По званичним документима рођен сам у Милићима. Магистар сам техничких и економских наука. Ожењен сам, имам двоје одрасле дјеце и четворо унучади. Запослен сам у Компанији ,,Бокситˮ од 1967. године. Био сам на више одговорних функција у Компанији (управник производње, технички директор, директор за развој), од 1982. до 2011. године генерални директор, а од 2011. године предсједник Компаније.

Добитник сам значајних признања, као што су: Плакета са јубиларном златном значком Компаније „Бокситˮ (1979), Орден рада са сребрним вијенцем (1986), Златна плакета 10. август општине Власеница (1986), Орден Немањића (1994), Орден Светог Саве (1996), Грб Општине Милићи на златној подлози (1999), Плакета поводом 40 година рада Компаније „Бокситˮ, за дугогодишњи успјешан рад и изузетан допринос развоју Компаније (1999), Орден Његоша првог реда (2009), Плакета Подручне привредне коморе Бијељина (2009), Привредник године у БиХ (2010), Орден Светог Краља Милутина (2014), Октобарска споменица 1991 ствараоцу Републике Српске (2015), Златна повеља општине Милићи, за животно дјело, оснивање, изградњу, развој и јачање угледа општине Милићи (2017), Златни грб општине Милићи, посебно јубиларно признање Златни кључ Милића, за животно дјело, оснивање, изградњу, развој и јачање угледа општине Милићи (2017), Захвалница за несебичну подршку и допринос унапређењу развоја Средњошколског центра „Милутин Миланковићˮ Милићи (2017), Златни грб општине Власеница, за изузетне заслуге и допринос у стварању и развоју општине Власеница (2017), Орден Цара Николаја II Романова (2018), Орден заставе Републике Српске са сребрним вијенцем (2018) и многих других.

Искључен сам из Савеза комуниста, због технократског односа према систему самоуправљања и због развоја тзв. паралелних дјелатности, мимо рударске производње, у Комапнији.

Четвртог јула 1991. постао сам члан Српске демократске странке, када сам биран и у Главни одбор, а 31. јула изабран сам за предсједника Извршног одбора. Ове функције сам обављао до 3. априла 1992. годинe, када подносим оставку на функције и чланство, и са породицом, која је живjела у Сарајеву, напуштам Сарајево.

Нисам члан ниједне политичке партије.Нисам кажњаван.До сада, поред више стручних радова, објавио сам и шест књига: Три успјешне приче

(2009, пет издања), Велики брат (2011, три издања), Милићи у пет прича (2013, четири издања), Постдејтонска власт и безвлашће или хроника једног времена (2014, три издања), Несаломљив (2017, два издања), Истините приче (2017), које се поред стручних, баве и одређеним друштвено-политичким питањима, међуљудским односима и историјским догађајима.



436




437


САДРЖАЈ

Увод.........................................................................................................11

Пјесма „Корак испред"........................................................................................................15

ИНТЕРВЈУИ

Интервју дат за портал еКапија.............................................................................19Интервју дат за Радио „Бирачˮ, 03.11.2017. године.....................................................23Интервју дат за Радио „Бирачˮ, 15.12.2017. године....................................................49Интервју дат за лист „Интерне информацијеˮ, Компаније „Алуминаˮ.............................75Интервју дат за Новинску агенцију Републике Српске СРНА.............................................82Интервју дат за Радио „Бирачˮ, 15.06.2018. године..................................................84Интервју дат за Радио „Бирачˮ, 03.10.2018. године........................................................111Интервју дат за Радио „Бирачˮ, 28.12.2018. године.......................................................141Интервју дат за Радио „Бирачˮ05.03.2019. године........................................................179Интервју дат за портал Бањалука.нет.....................................................................218Интервју дат за Радио „Бирачˮ 12.06.2019. године.......................................................220

ПРИГОДНИ ГОВОРИ

Говор приликом обиљежавања 50 година непрекидног радау Компанији „Бокситˮ....................................................................................................249

Говор приликом прослављања Св. Варваре, славе Компаније „Бокситˮ, 17.12.2017. године.........................................................................................................255Говор приликом пријема признања од Привредне коморе Републике Српске (Избор најуспјешнијих у привреди за 2017. годину)...................................................259Говор (панел 7) на Јахоринском економском форуму 2018...........................................260Говор приликом отварања Љетњег фестивала културе и спорта Милићи 2018. године....................................................................................................266

Говор приликом отварања 4. Фестивала фолклора и народног стваралаштва православних земаља.......................................................................268Поздравни говор поводом Дана Компаније „Бокситˮ, 20.07.2018.................................270Говор приликом полагања камена темељца за Фабрику за сушење имљевење хидрата и глинице......................................................................................273Говор приликом прослављања Дана рудара и Крсне славе Компаније „Бокситˮ, 17.12.2018. године........................................................................................277



438


ПУТЕВИ И СТРАНПУТИЦЕ

Писмо Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуреРепублике Србије, са прилогом, 25.10.2017. године......................281Одговор Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуреРепублике Србије, 26.10.2017. године.........................................................................287Писмо Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуреРепублике Србије, 07.11.2017. године.........................................................................289Писмо Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуреРепублике Србије, 08.11.2017. године.........................................................................290 Писмо Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуреРепублике Србије, 12.02.2018. године.........................................................................292 Одговор Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуреРепублике Србије, 21.06.2018. године.........................................................................294Писмо Министру саобраћаја и веза (Рачун без крчмара)................................296Поништење уговора о концесији ауто-пута Бања Лука – Приједор....................298Незаконито и веома штетно.........................................................................................303Крива је Дрина.............................................................................................................307Достава кривичне пријаве (Трнинић и други) Тужилаштву БиХ,са прилогом...................................................................................................................308Обавјештење Републичког јавног тужилаштва о неспровођењуистраге, са прилогом......................................................................................................317Писмо ЈП „Путеви Републике Српскеˮ.........................................................................321

ПИСМА И КОМЕНТАРИ

Писмо Окружном јавном тужилаштву Источно Сарајево...........................................325Достава информације од МУП-а, ПУ Зворник............................................................331Трновит пут до истине и правде..................................................................335Писмо Министарству пор. омл. и спорта Републике Српске....................................337Невјероватно али истинито..........................................................................................339Приједлог за оснивање Одјељења за информационе технологије......................340Отворено писмо Предсједници Владе Републике Српске......................................342Примитивци и анонимци..............................................................................................343Писмо од Аценције за заштиту личних података у БиХ............................................346Одговор Агенцији за заштиту личних података БиХ.....................................................347Коментар изјаве предсједника Додика........................................................................348Погрешна адреса...........................................................................................................349Писмо Општини Милићи (Примједбе и сугестије на Нацрт планаинвестиција за 2019. годину)........................................................................................351Меморандум о донацији ЈУ СШЦ „Милутин Миланковићˮ.......................................352Писмо Предсједнику Републике Српске и Предсједници Владе, са прилогом...................................................................................................................353Писмо Привредној комори Републике Српске, са прилогом......................................355Писмо ЈУ СШЦ „Милутин Миланковићˮ и Општини Милићи....................................359



439


Писмо Академији наука и умјетности Републике Српске, са прилогом.....................360Писмо Општини Милићи од 22.11.2018. г..................................................................388Писмо Надлежним, у вези продаје државног капитала у ФГ „Бирачˮ...................389Писмо Правобраниоцу Републике Српске, са прилогом..........................................393Писмо Независним новинама, са прилогом..............................................................398Писмо господину Предрагу Бјелошевићу...................................................................401Писмо Привредној комори Републике Српске (Узми аго, колико ти драго)............402Писмо Основној школи „Алекса Јакшићˮ Милићи....................................................404Писмо новинарки Ал Џазире.......................................................................................405Писмо Основној и Средњој школи у Милићима........................................................407Писмо Предсједнику предсједништва БиХ.................................................................409Писмо ЈУ СШЦ „Милутин Миланковић“ и Општини Милићи - Бесмисленост.............410Отворено писмо господину Небојши Вукановићу...................................................412

ПРИЗНАЊА И ДОНАЦИЈЕ (2017-2019. године)

Признање од Подручне привредне коморе Бијељина................................417Говор поводом пријема признања од Подр. привр. коморе Бијељина........................418Орден Цара Николаја II Романова.................................................................................422Орден заставе Републике Српске са сребрним вијенцем.........................................424Говор приликом пријема Ордена заставе Републике Српске са сребрнимвијенцем.....................................................................................................426Говор на манифестацији Дани индијске културе.....................................................427Признање од Амбасаде Индије................................................................................428Уплата средстава ЈУ „Фонд солидарности за дијагностику и лијечењеобољеле дјеце у иностранствуˮ....................................................................................429Реконструкција игралишта на обали Зеленог Јадра..................................................430Пјесма „Између два плача“.........................................................................................433Извод из биографије.....................................................................................................435



440




441


Рајко ДукићКОРАК ИСПРЕД

Прво издање2019

ИздавачЕурографика, Зворник

УредникРајко Дукић

ДизајнСтудио „Васкеˮ Милићи

ШтампаЕУРОГРАФИКА

Зворник

Тираж1500

www.ad-boksit.come-mail: [email protected]



442




Documents

КОРАК ИСПРЕД - ad-boksit.com · средства, је везан и за Компанију „Бокситˮ. Док се за ауто-путеве, у Западном