СРПСКИ

ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК

ММДАЈК

C P I I C K A К Р А Љ Е В С К А А К А Д 1 t |Д

КЊИПЛ XVIII.

С У li (I 'I' и u л

1ТЛД1КЛ ИГГЛМИЛ1Ч1ЈЛ IIOUOIMIIIIIIA УЈШЦЛ IHM>Ј 2,

I'4)2:1,

111*130 0 Д Е Љ 1 :Њ Е

НАСЕЉА

и

ПОРККЈК > СТАНОВНИШТВА

КЊИГЛ 16.

•уридио

ЈО В А Н Ц ВИ ЈИ Ћ .

С У 1> () Т И Ц A

1ТЛДСКЛ ИИЛМНЛСМЈЛ lUMOI’IIIIIHA УЈШЦЛ 1,1’UJ 2.

1023.

МИГРАЦИЈЕ СРБА У ХРВАТСКУT O K O M 16., 17. И 18. С Т О Л Е Ћ А .

НАПИСАО

ДР, AJ1EKCA ИВИЋ.

11РЕДГ0В0Р

У студп ји „ М е т а п а ст а зи ч к а к р ст аљ а , њ иховп у з р о ц и н

и о сл сд и ц е “ с р е д и о јо ii с п сг е л ш зо в а о г. Ј о в а п ЦвијиК д осад а-

it.c р е зул т ат е п р о у ч ш т њ а н а с е љ а i i п о р с к л а стан ои н м ш ти а .

Г л аи н о т еж ш и т о п о л о ж и о je н а с е о б е т у р ск о г п и о т о љ и х

н р см е п а u n a зп а ч а ј п ш хов з а а и т р о п о г е о г р а ф с к е , ет п ограф -

ск е , с о ц и јо л о ш к о ii д руге и р о ц е с е , у к а з у ју ћ и u p u т ом с n a

м и о г о б р о јп е npofiJii'M t?! к о ји с т о је у везн с а м е т ап а сг а зи ч к и м

к рег аљ ем С р б а .

З и а ч а ј д сл а I (и и ји ћ св а л еж и у т ом е , ш т о о н о ностаил>а

■рсмсл> и д а је о б л н к 1и н ук с јед п о ј н о в о ј н а у ч н о ј r p a u ii . Д с л о je

p a lje n o n a п од л о ih и р о м а т р а ш а и п р о у ч а в а њ а lip u н у т ов аш у

п п ш ч ев у n o Б а л к ш к ж о м П о л у о с т р в у к а о и л и т е р ат у р с о сео-

б ам а , али и с о б у х ш и а у с в о ј п от п у н ост н р е зул т ат е п р оуч а-

п аи .а с р п ск н х м ш рм ц м ја n o а р х п п ск н м н зв о р п м а . 0 миграцп-

ја м а с а т у р с к о г in i п у с г р и јс к о з см л .и ш т с to k o m 16., 17 . n 18.

ст ол еК а палн nl r u п ол ика м п о ж и н а п соб јав љ е н м х и ст о р џ јск и х

и од ат ак а у р а и ш м а р х н в н м а и г е о г р а ф n n je ни м о г а о д а с с

к орп ст и резул тичн м а ов п х м и грац п ја , д ок и ст о р и ч а р и ne о б аи е

•onaj п рет ход и н ih ir.tu i, к о јн n a n .nx сн ад а , д ок не п уб л п к у ју

а р х п в ск у r p a liv (| п ред м ету .

Д о б и о in i»1 n lif iu li од С р и . K p . А к а д е м н је и M n n . П р о-

си ет е тс с ам у n iim M fipy 1922 . у б е ч к ом р ат п ом а р х и в у , у

јулу 1923 . у градич|иЈл1 з е м ал .ск ом и вл ад и п ом а р х п в у и у

ап гу ст у 1923 . у ци нцш чкОм з е м а ^ с к о л ! а р х и в у п р о у ч а в а о г р ађ у

■<> м и грац и јам а , д оиуп .у јуК и r im e с в о ј а p a n n ja а р х п в с к а ис-

т раж п и ап )а о оппм иридм ету . С л у ж е 1ш с е ст у д и јом ЦвијиКе-

ном к а о упутстппм n iu i к њ п ж пц а |е п ост ан ц л а с е б и з ад ат ак ,

д а п р и к а ж с п рем и n p n i iуцл.еиим а р х и п а п ш п од ац п м а доссл>а-

иан .с С р б а у Х р и ат ск у ii д а тмме д о и р п и с с е си е ст р а п о м upo-

учам ан)у т ог а м аж и ог иитањ а.

Ппсац.

!♦

УВОД.Глаипо (iciMHiilü српскнх ссоба. Узроци миграцијама зп

в р е м с Турлкн. Д в е селидбене етаис. Преговорп о ссоби.

Сиобс без претходних преговора.

Л р о п а г г с р и с к и х с р е д њ е в е к о в п и х д р ж а и а n с т о л с т п о

р о б о и а њ и i i a i l l n r п а р о д а д о н е л о je к а о и о с л с д н ц у u к а о г л а и п с

р е з у л т а т е : у м и ш т е ш е с т а л е ш к и х р а з л и к а , и ш ч с з а в а и > е б о г у -

м н л с к е ј з р а о и , и р е л а з и с л и к о г д е л а l i a l n e r п а р о д а n a И с л а м

ii n o M e p a i i t O С р б а о д ј у г о и с т о к а и а с е в е р u з а и а д . У ш ш г г с љ с

с т а л е ж а ц ц | | рН ;зав ап > е б о г у м и л с к с в е р е к а о и п р е л а з n a

м у с л п м п и о и i»*:р у о б а в л , е п о je б р з о , a п р о ц с с м и г р а ц и ј а С р б а

n a с е п е р п ш п а Д т р а ј а о je п у п и х т р и с т о т и п е г о д п п а .

С е о б с С р б а п з а з и а л и с у р а з п о и р с м и у з р о ц и , к о ј и с о у

u e l n u m с л у ч п ј е п л н р е н л е ћ у . И с т о р и ј с к н м у з р о ц п м а н а з п н а м о

б е ж а п . е п а р о д п п с и р е д з а в о ј е в а ч к е т у р с к е в о ј с к е н б у и с х р ш и -

К а п с к о г C T i i i l i t i i l i l i u iT B a , к о ј е с у р е д о в и т о и м а л е з а п о с л е д п ц у

м с т а п а с т а з и ч к а к р с т а њ а , M u o r o п у т а с у н о в о д м и г р а ц и ј а м а

б п л п п с и х и .K in i iv i i м о м е п т и , п а с т а л и у с л е д и р и т и с к а u с у р о и о с т а

ч а и о ј е н а ч п , I h i i M т о г а с у i i е к о п о м с к и у з р о ц п . л и ч п а п и м о н п а

i i e c u r y p i i o c i , i ’iii.i, п у о н ш т е т е ш к о с к о н о м с к о с т а и > е , п о к р с т а л м

п а р о д n a t v n l t y , С е о б е С р б а у с у с с д и с д р ж а в е п м а х о м п з и а п

г р а и м ц и Ij u U U i I lC K o r П о л у о с т р в а , и з а з в а п е т у р с к о м п а ј с з д о м ,

м о г у сс ; П1)ДП' i l i r u у п е к о л и к о г р у п а : с и о р а д и ч и о д о с с л | а в а н > с

С р б а у C | n “M i i у У г а р с к у о д н о ч е т к а 15 . в е к а д о у т в р ђ е и . а

т у р с к е i u u h i i i у У г а р с к о ј с р е д м п о м 16 . в е к а ; 2 . п р с с с л > а н а њ е

С р б а n a т у р с к и д е о С л а в о п и ј с у и р в о ј и о л о и ш ш 16 . с т о л е К а

ii с а т у р с к о г m i и у с т р п ј с к п д е о С л а в о п п ј е у д р у г о ј и о л о и п п и

16, i u ’ K i i ,; I, м и г р а ц и ј с С р б а у т у р с к у Л и к у п К р б а в у у д р у г о ј

и о л о ш и ш H i , i iL 'ua i i n p e ia:> ј е д п ш а д е л а т и х С р б а i n J I и к е

Ai*, ллкксл iiiiiit i

na аустрпјеки дсо Хрнатскс t o k o m 17. иека n 4. пассл>авап>е

Срба у Далмацији у 16, n 17. столоНу, Посебпу групу чппе

5. сеобе СрбауЖ умберак 1530, 1631, ц 14 IH. годмпе n 6. ссобе

у Угарску, Хрватску и Слапонију, у вечИ оц мугтрмјеко-турекпм

ратом од 1683.до 1699. годппе.

Узроци српским ссобама у Хрватгиу бцлп су или пси-

холошке нли екопомске природе, a irofinj<U’iiihe су оба узрока

у исти мах утицала и иокретала иарод Uli ееобу. Све сеобе

Срба на хрватску и прпморску граниЦу, осим можда једппе

сеобе у Жумбсрак, бпле су етапне сеобе, За турско доба

разликујемо трп врсте српскпх сеоба, Прве су сеобе илн

тачније бежап.е Срба пзвап границу лрживие, без зпаша п

приволе Турака. У ову врсту сгјадају м i 1 n'it', u којпма говорн

ова студија. Друга врстн су сеобн Ц t i чни| краја турске

државе у други, уз дозволу, алн без im|u»h* јнр<' |( апгажоваља

турскпх влаетп. Tpcha врсга je размеи|' стаповпиштва,

вршепо rro иапред утврђепом нлапу од iy|it'iinx службештх

oprana, без питања и прпволе миграната, Ј 1,ое(л/иеникс српске

na хрватској граиици ирвобитно су Турци доикли нз унутра-

ппћости Боспе na грапицу државе. ПопамоНпали су их тамо

у околииу утврђепих места, да им обрађују земл>у, да служе

као комора, као улацп пли калаузи, a узпмали су их n у

војску (Цвијић, о. с. стр. 28.). Према томо су досел>епици na

хрватску грапицу пмали две селпдбепе mane: прва етаиа je

наеплпо насел^аваље њихово na турску граиицу, a друга етана

je прелаз љихоп са турске na аустрпјску irrpany.

Сеобама су обичпо претходпли прсл шшрп, којц су трајали

или кратко време, nap исдел>а илн су ее ировлачпли годипама.

Први преговори са усорачким Србими шипчели су 1641. п у '

више махова су прекидапп те je <лчи1ц Усорчапа пзвршепа

тек 1658. годипе. З а вођење преговици t■ tu ut су Србп своје

изаслапнке na аустријску страпу плп с.у Аустрпјаици слалп

изаслаппке Србпма у Турску. И у припм ц у другом случају

су преговори вођепи у иајвећој тајисичн, да ne би Турцп

дозпали за љих. Србп су од своје стр.пм- и hiiiiii i>u>rn за вођење

преговора поиове, кпезове или ииачс j i i UH' n разборитс

л>уде своје (маја 1602. два брата. оба кие ni сриека, код обр-

гатара баропа Кисла, јан. 1611. једпо ( |лц м> спештепо лпце

код капетапа Жпшупда ГуспНа, авг. l l i l l . трц Србина код

оточачког капетапа Јакова Портиера, марта 1642. Тодор Ву-

Mliri'AIllljr. CI'i.A )' Xi'IIA 11 10' 7

uoiiujoiiith ii Jüiiiiiui >KunauomiK, короппчки ii,mc;iainiiui код

баропа Xcpfiopllililjiui, Maju 1642. диа птслапмка усорачки код

Херборштајни, гфодипом 1657. пеколико иајодлпчппјих д>удп

мођу Усорчиипмц иод хри. иш-раппчппх комесара). Аустрпји

јс пЈашшмиш у Турску ради ирсгоиора са Србима cnoju

офпцнрс или i.lni|o tiiiiiijoHc, a ионајчсшћи Србс, иојп су ио-

рсклом нз Турско то су у Турској пмали својих рођака н

поузданнх ирлјатсл.и, код којпх су били скрииспп за нремо

проговора, npnidui у i ic t ii мах ii уходску службу (Вук Iloiiouiih

прско лста 153N. мгђу цепшскпм Србнма, харамбаша Ииап

PocTomih у аигуслу 1640. трииаест дапа мсђу кореппчким

Србима, засташип! Ilepo Лучић п Внцко Богут у anp. 1645.

мс1;у Србпллa у Јсссчшци и ПеруишКу). Аустријски изаслапицм

су водилн npoi niiu|ie и обраћали сс у Турској углсдшш и

поуздапим CpfiiiMli, с; K o jim a су 1|з рапије стојали у незп, a

српски нзаслаинци су преговарали пајчешКе са обрштаром

хрватске грапици пли ссшскнм велшшм каиетаном, a ммого

пута и са отичнчиим и огулииским каиетааом лла другам

којим пограиичнИм официрои.

r i o n c K i i A i (Ј(Ч)бама i iu c y п р ст х од и л и а р е г о в о р а n e r o с у

и зв рш ел е нлн бг i р ц а а је г с п о р а з у м а с а д о с сљ е п н ц и м а (огу-

л и иски к ап ет ап Г ш и п ар Ф р а п к о н а п у и ад н е с ггрол ећа 1639 .

у л а ч к о Ih : i p u hu (Јел о и п о к р е и с м ал ом u сн л ом т ам ош п .е

С р б е n a с е о б у ј илп б с з п р ет х од н ог з а а љ а н о д о б р с п .а ау-

ст р и јск п х um р м ш ч п и х в л аст а (ри б и и ч к и С р б и д о б е г о ш е лз

с т р а х а од T ypu tm а о ч е т к о м 1609 , a п од л ап ач к и С р б п иоКу

о к о 2 0 . м ц рга | U 11.). П о л о ж а ј о в и х С р б а , к о јн д о ђ о ш е n a

а у с т р а ј с к у i i piti I) н р с г о в о р а п ут в рђ ен ог с а о р а з у д т б и о

je в рл о T op ili., I ji р||рам ib iix п и су н м ал е а у ст р и јс к е властп

п и к ак ви х o u n o ia m i о б з и р а .

Хрвагска иојип Г|шцица. Територијалне промене у војној

граници. Ратпи сннет у Грацу. Војна граница tokom

17. века. Плата укоДама. Плато војницима и официрима,

Сеобе Срба i'a турског na аустријско земл>нште у,Te­

čnoj су везп са ) <4 ицовљешгм појпе грапице. Под хрватском

војном грааицом рнзумевала се војпа i i адмшшстративна власт

опих крајева Хрватске, који су се граничили саТурском. Сталио

8 д р . л л к к с л i im iT .

иапредопање Турака у ирној половшш 16. m 'iu i п ч сст п упади

турских чета у пограннчне' аустријске чс,\мл>е ирнпуднле су

цептралпу управу аустрнјску, да установи na граинци нрсма

Турцима стајаКу војску n да je размепп но тпрђапама са

задатком, да чувају клгшце u прол(| Н' |i спрсчавају упаде

турскнх пл>ачкашкпх чета. Зе.мл>с, којо су грапичиле с Тур-

цмма, биле су онл>ачкат(е рд ТуракП) гтмиоппнппво се раз-

бегло или je одведено у ропство те nliii гиромаппш, оголели

и опустели крајеви нису могли да пжбдоиају пограннчне

тврђаве војпичком посадом н још мапн' дц ту носаду издржа-

вају. Cjrora je аустрпјска централна ii lum еиабдевала гра-

ницу пајампичком војском, ту војску je Ul|tt шшКала u издр-

жавала и да би олакшао операције тп\ nm рпиичппх чета п

одГогуНио њихово издржанчше, аустријгМ! Ktitp ju одузео све

пограинчпе градове и сва околпа места око тцч грздова од бап-

ске власти и то ne само у војничкол! Цего н у адмшш-

стратнвпом погледу п потчипио nx je ниЦ имоју иепосредпу

управу.

У исто време je створепа н у Слппоцијц посебпа вој-

пнчка u адмшгастративна област, o t io i i j»ii« 1 i«н појпа граинца.

Осшшаи>ем хрватске н елавонскс грншиц* јако je сужепо

управпо подручје хдватско-славопског бпии, To модручје, које

je пекад заузимало целу Хрватску и C.'Uiiioniijy, спало je у

ово доба услед турског освајања и ус.чоД осппваша хрват-

ске i i славопске грапице na Загреб, Зцгир||,’ n околипу i i na

предео дуж обе обале Саве до грацмци Турске. Тако се

банска управпа област пружала као какмп u nm између хрват-

ске и славоиске војпе граппце те овс гр/ншце ne ca.no да

су бпле мезависпе једиа од друге nein lim у бплс пп у ne-

носредпом суседетву једна с другом. С lom се п досел.а-

ваше Срба у Хрватску врншло незавцсио од ссобе Срба v

Славолију те се п живот срнскчх доеелачшка na хрватској

границн формирао под посебним при/ткпмм, без утицаја и

везе са стањем, у коме се палазилц слиионскп Србп. Због

овога иисам миграције Срба у Слнпопцју mi унео у ову

студију, алн сам упео ссобу Срба у Жумборак, која je са-

ставнн део осталих српскпх сеоба на хрн/цпгу грапицу и то

саставпи део ne толико у тернторијалцом иогледу' (нптање,

да ли je Жумберак прпнадао Хрватској или Крпњској u дапас

je спорпо) колпко у адмшшстратпвиом cMlirfiy, јер je и жум-

Mili ГЛЦПЈГ. 1Т11Л У XI'IIATCKy

бсрачка lii||||>ll|IU|ja сиадала под уupaimy и.маст жпопедшпш

хрпатске I pdnlmO,

Tcp l l l ' i i| ' ! l| l ‘ I <tp|iaTCKC и о ј п с г р а п п ц с o c r a o jc у т о к у 17 .

i i o k j у i ,' i i i i ii i ii i |||1|||10м е п .С 11 c l io л о п р с д к р а ј т о г а 1 с т о л с К а ,

д о о с л о б и 1|ИИ ,i \ | т ц т ск с о д Т у р а к а . T o k o m 1 6 . м с к а п р ст р -

н е л а jc o n a г р ш ш ц и у с л с д т у р с к и х о с в а ј а п . а и с л п к п х н р о-

м с л а . С р с д п н о м T o fu н с к а о б у х в а т а л а jc х р и а т с к а г р а ш ш а

o n a у т п р ђ с н а м е с т а : С е н >, О т о ч а ц , Б р и њ , Б р л о г , T p c a r , С к .

В л д u a Р л ј с ц п и Л е д е н и ц е (т. зв . с е ш с к а к а и с т а п и ј а ) , з а т и м

Б н х а Н , P c i n i h , С р к о л , И з а ч л ћ , Т о п л и ц е, Б р с к о в и ч к а К у л а ,

Т р ж а ц , Д р с ж н и к , С т у р л л ћ , Слуи>, Ф у р ј а п , О г у л л и , М о д р у ш ,

Ј а с е л п ц с п К h y n (т. з в . б и х а п с к а в о ј с к а ) . П о с е б л у к ап ет а-

и и ју с у с а ч ш ч и ш л е п о с а д с Зри и > , Г в о з д а н с к о , К р у п а , В р а и о -

г р а ч , Н о ш п р а Д , М у т л п к , Г р а д а ц , a п о с с б п у г р а д о в п и з м с ђ у

Б п х а ћ а ii Х р а с т о в и д а , О с т р о ж а ц , Б л ш в а , В п н о д о л ,

Ц а з и л , Б у ж и м , l i n j u a , А јт и ћ - Г р а д , П с п и , Ц с т н п , П о д з в п з д ,

Х р с с п о , С т с н а , Д у г м Ш и м у а н К л о к о ч . П р е м а и л а т и о м с п л с к у

u a 1 5 6 4 ^ г од и п с ’ i i ш о с п л с с у и о с а д е н а ј н и ш с 2 9 3 п о ј и п к а

(C e u . ) , a п а јм а п .н ц о 4 ( Л е д е п л ц а u К л о к о ч ) n a ч а к и n o д и а

и о јп н к а (Кл .учЈ , I J i v i a к а п е т а п и ј а с е п > с к а п з п о с п л а jc 421 iioj-

п н к а ii и р н м а л и jc 1695 ф о р . u 3 0 к р , м с с с ч п с п л а т с . Би-

х а ћ с к а в о ј с к а (п п и д д а Б и х а ћ а и п а б р о ј а п и х о к о л п п х г р а д о в а )

п з п о с и л а jc 5 9 4 м и јц р к а ii и м а л а м с с е ч л у н л а т у 2 .4 0 2 ф о р . C u c

п о с а д е т о г а пр>.-л»l*и n у х р в а т с к о ј г р а п н ц и б р о ј а л е с у 7 0 0 кои>а-

н и к а ii 2 .2 0 6 iKMiif ihu ii д о б л ј а д е с у м с с е ч н о 1 2 .5 3 4 ф о р . н 3 0 к р .

Број uojciiu у носадама мењао се ирема потрсбл. Ста-

повлпцп na пп.чручју појне грапице нпсу морали i i i i k o m c да

служе као к.чгтмч!, ужпвалл су слободпо земл^у, коју су

обрађпвалп, a Ml су били војпп обвезалици и морали су на

U0 3 IIB граш карских зановедшша у свако доба ступтл у

војску м itohu i,) '( нм сс лаложн. Ово je нарочито вредило

за срнске Д(К'1’ hi'HMiic, којп су сгојали под војном управом

и од кој||\ je reu један дсо служио у војсци лод ллатол\,

док су oer/un само у случају потребе п ла парочлт лозлв

моралл да сл1 mre оруж)а;

ИздржампЦ t: пограплчппх лосада коштало je млого, a

државие li i:irii|i|r пису обиловале ловцсм те je војлидима

пспла1ш 1Ж11П !(чј.ј (mriia леурсдНо. Нсалаћепа, пзгладисла ' и

проређепа п<н ц ui Ulije могла да дадс Турцима достојап отпор

тс су поједппм i радовн падалп у љпхове руке. 23. јуиа 1565.

10 д|». лјшксл umili

пала je нод Турке Круиа, a у септемИру 1577. паде Бојна.

Стање na границн хрватској у ono времо бц;го je тако очајло,

да су војннцн, којима je моверела одбрапа грагшце, још upe

доласка турског испразпнлн и прсиустплл пеирпјател:>у без

борбе градове Горњн Кладуш, СтурлиК, Подзвизд, Турка Ми-

хаља ПеК и. Ајтнћ-Град. Сам заповсдпп« хрватске i гранпце

барон Ауерсперг после пада Бојне замолп падвојводу Карла

за дозволу, да може из градова Зрцтп м Гвозданског повући

топове и војску i i срш.шнти утвр1ц'||||1 t i i x градова са зем-

л>ом, јер je иначе пад тнх градовц. мпд Турке неизбежаи. И

збнља, Турци освојише 13. новембра 1577, Острожац, 20. де-

цембра ове године Зрцњ, a 13. јанунри 1578. Гвозданско.

После смрти аустријског цари Фррдштнда f. (f 25. јула

1564.) његови сииови Максимиллјам II,, Фердинанд и Карло

поделпше ггоједине круиовиле међу гпбим. По roj подели

надвојвода Карло добн уиутарње цу«'фијско земље, Штајер-

ску, Тиролску, Корушку, Крањску, Гприцу, Трсг и Истру na

управу. Да би се сузбилО налредимШМ' Турака, којн су и

покрај склопљеног мира са Аустрп|ИМ цеирестано чшшли

упадаје у аустријске ггограиичне прсди и:, цсвајали поједние

градове, пл>ачкали и воднли становниппно у ропство, створио

je цар Рудолф II. т. зв. брушким умпом (Brucker Libeli)

дворски ратпп савет са седиштем у Грицу. Onaj ратни савет

je имао задатак, да помаже надвојпм.чц Knp iy у управи ппд

повереним му землзама u над хрншгппм н слаионском rpa-

пицом, које су такође овим указпм ;inm;ie нод адмшшстра-

тпвпу власг ладвојводе Карла.

Надвојвода je одмах, чим je преумео улраву над граии-

цом у Хрватској и Славопији, npncm iim реорганизовању п>е-

ном. Средниом 1579. године положец |и ла ушћу Kopane у

Купу темелз граду Карловцу, у k o m o je од тада било се-

днште заловедпнкахрвитске грапши‘, дик ^нЈсдиштезаловедлпка

славонске грагшце било у ВараждЦПу, У исто доба су ство-

реин статути за граиичаре кољанике н iiemaice и регулисапа

je адмшшстрација војпе границе.

Територијалпе промепе иретрппда Jc* хрватска војпа гра-

пица i i услед ратпих успеха, које je иостпгао 1591. и 1592.

босански Хасан паша. Жегове чете »>fnojmne 1591. годипе

град Рипач, a 12. јупи 1592. заузшне Турцн град Бихаћ. У

априлу 1592. ноче Хасал граднтц im yinhy Петршвчице у

M it i С А Ц И Ј К 1 '1 'l iA } Х Г Н Л и К У I I

Купу грцд I |n||iiiii.y, у којп стаип јаку посаду na чслу ca

јуначким \ 1114 I ii| бсгом. Мо|)утим Хасап nama погибо 22.

јуна 1 nm, кнд Снска, a Хрусгап (5er 23. окт. 1595. год.

код ric'ipiiii.t' и Пстрип.а npcl)c у хрпшКапскс рукс. Одмах

jc стпорпш нгфИН.ска граиица, која jc дошла иод упраиу

занопсдппка oiiiiuiHCKC граиице, a запопедпнк хриатскс rpa-

штс mauiu ji' in»,'I собом u приморску граинцу (са ссдиштсм

у Ссп.у).

T o k o m u i v i i u m a e c i o r века, све до рата за ослобођсњс

Хрватске од ТуЈШка, палазила сс посада у оним мсстима

хрнатско граишцч Карлоиац п Св. Иваи код Јастрсбарског,

затим uai icrti 1111 Jćl Слуњ u Велемсрић, каистаиија КрнжапиК

Кула п Прозорац, капстаиија ВражпК и РадојшиК - Кастсл,

капеганпја Гжрпловић n Скрад, каистаннја Тоуп., Ори.ак,

Оштарје ii КаМенско, капетапија Огулмп, Гомпрјс, Модруш,

Новп Кастсл, Војак п Делпице. ГТрпморска граппца састојала

се' пј иелнкс капетаипјс Сења са Брнњом п Ледсницом н капс-

•гаипјс (Јточца са Прозором, Св. Вндом и Трсатом. У другој

полошпш u i m f столећа ставл.ена je посада осим иабројаппх

мсста у lloiiop код Модруша и у Плашки.

Xpiw i i u l n o ji ia граннца најгоре je сгајала крајсм 15.

пека, гцич м<•■н1 riuc доссд.авања Срба. Hn у 17. столећу инјс

на rptliinUH ‘ч i1' u u o r o више утврђеша u e ro при крају 16.

века, H in V гпрде биле несравњено бол^е снабдсиспс u

војском н iipnniijjiHTOM ii мупицмјом. Између утврда поникло

je миого c p iir ii 11 \ граппчарских села, која су помагала иоса-

дама у сузбцјаљу иепрнјатеља. O c iim тога се у 17. иску

лакше могла уходска служба оргаипзоватп, јер je грапица

добпвала уно|< i io b iix Срба досељепнка, који су у Турској

иозиавали нрплнке, путеие и л>уде п имали рођака и ирија-

теља тс су ,мигли непрнмећепо да врше иоверепу нм оба-

вештајпу o.ij »кбу.

Opi аип MüUiii.y уходске службе (haimblichc Tiirckhcn

Khundtsduilll, |.;diaimc Türkhen Khunđschafft) придавана jc

t o k o m 10. ii I/, мека нарочЦта пажља. Г1о платпом сгшску

од 20. анрпла I5(>3, 6110 je у то доба аустрнјски ухода за

Дубицу u Костпјпицу Јурај Вукик са платом од 4 дуката

месечпо. Biixalicuii капетан пмао je тада трп уходе, од којих

je јсдан стмпинк» у Србу, другп у Грахову, a треКи у Гла-

мочу. Свакп јо од њпх добппао 6 дуката месечпо. Шобату

12 Д|‘. ллцксл imun

I Ioiionnhy jc за и.егопог уходу нлаМно IO дуката на месец..

Сеп.ани су држали две уходе, једпрг v Tvpcuoj, другог у Дал-

мацији. Сваком од н>их je плаКено luU n m m крупа годпшше

u од сваке лађпце, коју ухода itoiIi I • 'i Н> еа вестпма,

илаКепо jc 6 дуката. Петорица Cp6,i ti ,н 11|\‘)>ица, Михајило

Вукаппшовпћ, Лука Пророкогшћ, Богдцц (Vinuoniih н Томка

Крмпотпћ уходили су Турке око Лишш н добијалм су го-

дшиње сваки no 50 дуката. One уходе rv дпјцвлЈивале вести

Ннколи ДрашковпКу, алп тако, да једии :ni другога ппсу

ишита зпали.

Према платном списку од 1565. добинао je обрстлајт-

паит хрватске границе за двојицу тајппх ухода 90 фор. Би-

хаћскп капетаи Ђорђе Крамшал добијас! je ia свог уходу 58

фор. 20 кр. У Љубљаиу je слао вестн ухода, названи Свети

Фраичсско u добијао je за то* годшиц>\ нлату 107 фор. Сељ-

скс уходе коштале су годишње В5П фпр. ГТрема другом

сппску од 1568, годиие, добио je ишомодмпк хри. грапице

120 фор. месечио na тајне уходе. Tukom 17. мека примао je

граппчарскм заповедипк na уходе сноМн мгссца ШОфорппата.

Срби прости војпиЦи добијали cv v 16, нску 3 фор. ме-

сечпо, десетпици, добошарн и трубцчи ■! форпита. Засгав-

пици су добијалп 6 фор, a харамбаиш Н ijiop., коп.аници су

добпјалп 4 фор., капетатш 25 фор. ija Mim i'ii, (нлатип спи^ак

од 1. марта 1553). У 17. веку су obci i i . h i i v fiii’ie веће. Срби

нешаци су добијали 3 фор. 30 кр. moj;! чНи, ;н'».ч:тници 4 фор.

засташшци 5 фор., харамбаше 8 фор., |т|ноди 14 фор. 30

кр., лајтпаптп 15 фор, 30 кр., каиетаим LMI -40 сЈзор., слуњски

капетап 50 фор., сељски велики капетам 100 фор., обрштар

хрватске грапице 300 форпната месечпо, Иемпчкп нојнпцп су

добпјалн mune исго Срби: Knechte 4 и 5 фиршипа, Musketiere

5 и 6 форниата, Toppelsöldner 7 форипата, S ц 1 (’ 1111111 h 8 форпиата,

лајтпапт иемачкпх војипкп 35 фор., ini шммпк 50, a канетаи

100 фор, мссечпо (Muster-Register за llrM, годпму),

Највшаи чип у војсцп, којм су Cp6il досел.енпцп моглн

да иостигиу, био je чии појводе. Каистцном и нлемићем M o­

rao jc Србпп да иостаис тек ако je |,I|hmii/io у католнчку

нсру., Ваиредио су рсткн случајепп, да ji? прпмослашш Србин

добио чип капстапски (капстап Даја Hyiiiiintlt), У крнн мах

су Србп граппчарски офкцири били lU'Ililiii.'ionami п ncniic-

Mciiu. Чипонс у аустријској појсцп добидп гу onu Срби, који су

М Ш Г Л Ц М Ј ! '. С1М1Л У Х Г Н Л Т С К У 13

иажп'ш као иародпе C T upeiiin iie и док су бплп у Турској н upu

досел.аиап.у пз Турске, алп »cli друга гснсрацнја досел.еппх

‘ Срба иастојала je да школујс сиоју децу re су у n e lu ii iu слу-

чајеиа засташшцп п нојиоде бпли школопаип (11 1обат 1 loiiomih

je na ир. 1565. школовао сноје c iin o iie y Полом Месту).

Лустрнјске власти ирема срискпм доссљеиицмма. lle-

расположење аустрнјских власти спрам пових српскпх

сеоба. Тешкоће са прехраном и насељењем.

Запоиедппцп uojue граннци ллсу- пмалл npaua да дефп-

нптивпо утврде сноралум upu лрегоиорима са Србпма у'Гурској

пего су морали тражитл мишл>си>з n одлуку вишпх фактора.

Пр.1 сеоби Срба у Жумберак д о и о с и о je одлуку крал. Фер-

дплалд, a касиије, кад се устанопнла војиа грааица, прхонпа

пнстамцнја за uperoiiope о сеобама бпо jc пггајсрскп лад-

нојвода, којп je уз up iiiiO M oh градачког ратног саиста уираил.ао

хриатсксж ;i славопском граиицом. Tek у нрло нажппм nii-

тап.има обраћао се падвојиода са сиојим ратпим санетом na

цара молећм ra, да on доиесе одлуку.

У приа нрелена, док je граплца према Турцлма стојала

orisopeiia n док je грајао рат с Турцлма, ирпмалп су аустрлјски

нол11тпч1ш и иојпнчкн фактори оберучке сриске досел.ешисе,,

захтевпма се српским излазило на сусрет, иаграђноапи су

iiiil)eiinjii Срби земљиштем, чиповима, ллагама, изданаие су

досел.еипцлма привплеглје, a пограничшш залопеднпцима

иисмеае похвале ради успешног ирцсел>сња. Докумсптм тога

нремепа паглашавају велику корист, коју he x p n iu h an cT iio

пматп од српских досел>еллка и пстичу, да he Србп бигп

л р е д зи ђ е јУ одбраин држакс од Турака. Кад je нрсстало ра-

тоиаллГ~п кад je српсклм пограличппм пасеобипама отежап

уиадај турскпх ил>ачкашких чста у упутрашњост држаии,

престало je ii одушевл.ење аусгрпјскпх факгора за uoue српске

ееобе. I l o iрииичлл заловедпици су иочелп добпјатл пч Г р а ц а

it Беча палоге, да одуГоилаче прсгоноре, да одгађају с е о б е ,

a каспије су стпзалп налози, да одбпјају попуде срискс u да

но примају none досел.елике па граннцу. Глаипе сеобе Срба

na аустријску грапицу у.Хриагској догодиле су се 1530, 1531.

и 1538., затпм mi i сеоба од 1600 до 1612. годипе, re сеобс^

A I* . л л г :к с а i im iT .

■од 1638. и 1639, 1655, 1658, 1672. н 1679. године, Hone

ммграције Срба оживеше крајем 17. века п у вези су са npo-

тернвап.ем Турака из Лике п Bainije u стварањем аустрмјско

појпе грапице уз турску босапску грапицу. Ошш лшграцијам;|

je формирапо сташе, које jc у глапиом одржано до паших дапа.

Српски досел:>еници су доводили собом из Турске велнку

мпожнпу марве и стварп (1611. године 12 српских породнцл

je довело собом 2500 комада крупие u снтне марве, 1613.

године турске чете запленнше од модругаких Срба 14.318 ко-

мада марве, Млечићи 1656. одведоше из Св. Јурја 600 срискмх

досел>епика са 14.000 комада круппе i i ситпе марве). Ау-

стријски писмеии документи пз онога доба истпчу, да су

српскн досел>ениц11 фшш н угледпп људп, да су леио одевенн

и да су богати у стварила и у марвн. Једшто im je оскуде-

вало жита, јер љега иису моглп у довољној колнчшш да

допесу. Све, што je успоравало сеобу, морало се оставнти у

Турској, јер се морало хитати, док Турци ие стигпу п ne

нскасапе бегунце. По гдекад су аустријски погранпчнп за-

новедннци нзаслали у Турску чету војника, да допраге до

границе и заштнте од Турака досел>енике, али у већинн слу-

чајева су долазнлп они сами, без нрати.е. Одмах n o нрелазу

на аустријску страну требало je досел>епицима прпскочитп у

помоћ са храиом и требало их je помагатп све дотле, док се

onu стално не населе, док не нскрче пол.е, ие засеју ra

храном i i не пожату нрви усев свој. Ратип савет се послс

сваке сеобе обраћао крањској, a n o гдекад i i корушкој владн,

да снабду Србе жнтом ради прехрапе н ради сејаи.а. Крањска

влада се у први мах одазивала познву и слала je Србнма

разиоврсие хране (Hierss, Hiersch, Hirsch, Haiden, Mischet,

Waiz zur Ansat, Getraid, Getraydi, Traidt, Traydt). Количшм

noMohii je бнла разиолика, почевшп ca 50 па све до 2000

стари (Ona реч star, ztar, у псмачкпм документима Star илп

Stilr, употребл.апа се п у сппсима писаиим хрватским језиком.

Стар je мера за'жито,. нешто neha од вагана, отпрнлнке јсдап

меров, icojii je у Србму до скора длужно у иароду као мера.

Впло je две врстестарм, л>убл.апски и млетачкп. Стар je иешто

licKa мера од куплспнка. Одпосп one две мере су као мероп

u паган. Поближе о овомс'Vjesnik kr. zcm. arhiva, \t<öd. XVII.

.Zagreb 1915 стр. 87.,1 91. n 92., расправа'Ласовскога);' Да i бп

•cIv'ioM.'iifiiMTe' :iiiTo • upi* искрчило' ii Cpfui’ д67млп' (rito ирз'до

МИГГЛЦИЈГ. I'ТПЛ У ХГНЛ'1410' 15

смог уссиа и ирехраис, даиали су по жел.п ратпог сапета •крап.ски сталежп сиоје кмитоне да помажу Србпма нри крчси>у (Robolli, Lancll-Koboüi /um Grünix, Verlüikli). Крањсиа je iiajiiiiinc страдаиала од гурскнх пл.ачкашкпх чета, у прном реду je у љсиом питсрссу лсжало, да сс Србп досслс и да браие границу те су сгалежи краљскн излазилп с ночетка драговол.но ла сусрет потрсбама досел.епика, алп кад српскс пассобнле затворишс Турцима иролаз у Крап.ску, иопе сеобе сриске нису имале за Кран.ску првашњи значај тс сс краи.ска влада снрал1 тих каснпјих доссл>епика сасппм измсиула, по- чсла сс извлачити од даиаша нроиијаита док сс њспа зло- нол.а пије нзвргла у директно испријатсл>ско држап>с спрам ионпх досел>енпка.

Али пије само прехраиа заданала иосла аустријскпм мласгпма иего и питање 1 1 асел>сц3а бсгупаца. Г1ри иреговорпма о ссоби, пограпичии запонедпици су давали у пмс цара п падиојводе обсКан.е, да he Србп ла аустрнјској страпн добптп за масељеље земљншта', на коме ћс опп, битп иотпупи илас- ппци н liehe -‘пикомс моратп да обављају кметоиске дужпости, После досел>ења требало јс остварити дато o6chaibc. Ма гра- нпци јс бпло додуше доста пустог зсмл.ншта, алн je иелпкп д?о тог ззмљишта иршшдао хрватској властели (»сНлиом Зрпњскигла п Франкопаиима), тс ови пе хтедошс дозиолити, да сс другомс предаје у власшпптво носед, па којн су оми имали иласппчко право, Услед овога сс пнтаље Ј1 ассл>еп.а провлачило дуго времсна, више пута и по исколико годпиа п за све то премс су Срби билн у приврсмеинм стапонима, у колсбама и чемуницама. Внше пута се иассл.ење liiije могло да провсдс с тога, што Србн пнсу нристајалн иа oiio зем- л.шпте, које им јс додел.ено. Аустријске власти су одрс1)ппале досел.сппцима сталпо боравшитс према томс, где je neha ио- треба за Србс грапичаре и гдс he мањс сукоба са властелом п у o i i i i i T C са старннцима изазиати српско пасел.еп.с, а Срби су траж п ли ш то илодннје крајеве, где Кс битп xpauc п за п.их н за и.пхову марпу., Ова рагзличита стапоишпта нису се увск могла у склад доиестн. Било ;’е л таклх' случајспа, да су досел.еинци заузелн у' јсдпом крају нрппрсмеио боравшпте', па су иа п>сму: иоднгли ку1\о и пскрчили земл.у за усси' тс кад им јс одр<:1;спо мссто за сталпо' иассл.еч.е, опп пе'хтс- д о т е да папушгају зсМл.ттч?,' које им je 6ir;;o ' припремсмо

16 ДГ. ЛЛЕКСЛ IIHIITi

додел>епо. Провађање пасел.ења поверавао je цар иарочи

коммснјама, којс су имале да одаберу н да разделе земл.н

међу доселЈенике.

Осим брпге u посла, које je са свако.ч сеоболг С

задавало ауетријским властима иптање npexpane и пасел>'

љмхова, још je један разлог допрннео да ишчезие пегдан

одушевлзвње за ерпске сеобе : Срба сз na хрватској граа

иампожило у великој мери, те су се у Бечу н Грацу иоч

бојатн, да ће Србп надјачати бројем старипце и заузетн

мннантан положај n a гран и ц и Хрватској. Ово међутим iihki

нису желели аустрнјски полнтичкн фзкторп, јер нпсу u m i

вере н поуздаша у пшзматичкнм Србп.па.

Освета Турака над одбеглим Србима. Досељеници

старинци. Сеобе Срба са аустријског на млетачко зв

љиште. Преговори Срба за повратак у Турску. Цркве

живот досељених Срба. Српскм мзаслзници у Гра

и Бечу.

Кад год се пружнла прилпка, Турди су се л>уто свети|

oiiiiM Србима, који су их изпеверили u побеглн na аустрпјс

страпу. Српског харамбашу Богоја, којн се одселпо пз Type

на хрватску грапицу ii почетком 1640. nao у руке Tvpai

одвели су у Удбину и тамо ra вргпули па колац. Смрт

коцу спомиље ее у шпле случајева као обичиа казка

кривце у вези са ееобом и шпијоиажом. Toj су казнп no

легалп не са.чо oiih, који су ее селплп п који су uiinijonnpa

иего и сви јатацп њихови. И у новом завичају долазили

Турди одбеглим Србима у доходе, да пм се оевете за и'

верство., Кроз цео 17. век упадале су турске чете v хрватс!

граиицу, да опл>ачкају српске домове n лоубијају Србе rp

пичаре. Ове чете су највише јада задале Србима годпне 161

до 1615. u годипе 1634. i i 1635.

Ona места у Турској, која qy Србп услед ееобе у A]

стрију дапустили, Турци су убрзо иасел>авали иовим Србим!

које су доводили пз уиутрашшости Боспе. У први мах q

Турци, поучеии иекуством, пазили na сваки корак нових дос<

ЛЈеника, али су касније попустили у опрезпости те су с вр<

меном и ови доеељеници етупалп у везу са аустријсхпм лк

M t l l ГЛЦ11Ј1'. C I ' l i A У Х Г 1 1 Л Т С К У 17

i paiiii'iiniM .laiioiicvdiiimiMU n допжаралп cc o сеобп. Тико cy cc

Срби Коропичапи одсслiiлii 1600. ii 1601. na аустрнјску страиу,

на ii ivo cy Турци иасслилп ионс Србс in упутрашњости Поспо

y Корспицу, алп cc ii omii прссслшпс anp. 1655, na аустријску

грапицу. Турцн ч no vpchii нут иасслпше Коропицу Србима m

упутранЈп.ости држано na пм u onu побегошс na аустрлјску

страпу, гдс лх гроф Хсрберштајп паселп у Јссснпцу покрај

I biaiiiKora.

ДосслјСппци су чссго долазпли у сукоб са стариицима

ii то nc само са старипцлма Хрватлма исго u са onim Србима,

k o ju су се paunje билп досслили. Узрок сукобу n парпичеп.у

бнло je земллплте, које су старинцп pannje салш ужииали, a

сад су морали да га деле са иошш досељепицима (сиор Срба

Вптуњаца ii Хрвата Огулинаца, cnop Срба Брложапа и Срба

нз села Лучаиа код Брнља). Старипци су се опирали пассл>сп»у

пових досељелнка у шиховом крају и мрзили су ouc, који су

тс Србе иасслЈавали међу љих. Гроф Пстар Зршвски саопштио

jc 1659. годппе ратпом савсту у пајвећој гајлостп, гдс трсба

паселлтп Усорчапе. Бојао се, да би иавукао na себе мржљу

оиих старппаца, л\еђу које Ке Срби бити иассљепн, ако би cc

дозпало да предлог од њега потиче. Спорови између ста-

рпиаца ii доссл.сиика доводили су и до крваве тучс те су

чесго inannubaiic комиспје, да стишају и измире завађеис

странке.

МлсчпНп су се трудили, да српске досељенике na при-

морској граници прнмаме к себи те да их иаселе и да њима но-

јачају своју границу. У томе су у више махова успели. Годиие

1615. паговорили су Србе у Личу, да се доселе Истру, у neno-

средпу близииу Ријеке. Овп пови млетачкм поданиди упадали

су у суседпе ауг.трпјске крајевс те су плзачкали no Вииодолу,

Клану н Ппвкн. Годипе 1653. примамили су Млсчићи и иа

cßojiiM лађама одселили Србе из Св, Јурја, но овс Србе не

паселишс у Истру него у Далмацију. Аустријски пограннчни

заповедпици убрзо затпм (1655. r.) паселише нове Србе у Св.

Јурај, алп Млечлћи л љлх иаговорише 1674. године иа сеобу

u смсстншс их na острво' Паг. Ови Срби нису били задовољии

iiii са млсгачком влашћу пего се једаи део од љих врати

латраг у Св. Јурај, a другл део се упутн Турцима.

Док су Србп блли у Турској, замишлзали су себи, да ће

жавот 1шд аусгрлјском улраво.ч битп далеко лрлмамлЈИВији

Мнграцнје Срба у Хрватску 2

него i i i t o jc y l iC T i iuy био, c тога jc набрзо носле спаке сеобе

иастајало разочарење н кајање i i i t o се доселише. С друге

стране je н Турцима бпло жао, i i i t o jc одласкол\ Срба ослаб-

л.епа граннца н>ихоиа 11 ојачаиа аустријска na су настојали

да то попрапе, те je нзмеђу незадовол.мпх Срба граничара и

могратшчних Турака долазило до договарања н сиоразумевања

о повратку иатраг у Турску. З а Аустрнју je ово договаран.е

значнло јаку опасност прво с тога, i i i t o су Срби као аустријски

граннчари били паоружапи тс je било тсшко спречити љихов

новратак у Турску, a друго с тога, шго су Србн познавали

читав систем одбране и ратовања аустријског, те су могли

Турцнма бити од велике помоћи у борби против Аустрије.

Преговори српскнх досељспика захватилн су попекад опасие

димензнје као на пр, повратак у Турску Вука Поповмћа н

Јована Влаха с јесени 1542. ̂ и споразум Шобата ПоповиНа

са Турцима 1565. године. Кад год су Турц» дознали, да je

код српских граннчара завладало огорчеше i i очајање, увек

су покушавали, да ступе у везу с њима и да искористе пс-

расположеше Срба спрам аустријскнх властн. Тако je средином

1607. године лнчк» санџак бег послао српским досељеницчма

на хрватској граници i i i i c m o , позвао пх натраг у Турску и

обећао им велшсе повластице, ако се врате, a средином 1609.

иослаше двојица српских старешина своје синове бегу лнчком,

да се споразуму о новратку. Године 1615. водила се коре-

спонденција између пограпичиих Срба н Џафер-бега о по-

вратку у Турску. У јануару 1620. преговаралн су гомнрски

Срби са личким Мустафа-бегом, a у авг. 1663. покушаше

усорачки Срби, да се врате Турцнма. Код свих ових случајева

развиле су аустријске властн највећу опрезиост и употребнлс

енергичне мере и окрутне казие, да угуше везе Срба и Ту-

рака и осујете повратак Срба у Турску.

Огромиа веНина Срба, којн се настанишг na хрватској

грапици. била je правослдвне. вере. Постојао jc и један upa-

вославни манастир, Гомирје, назваи тако по месту Гомирју,

покрај кога je лежао. Гомнрскнм калуђерима je 1619. год. Вук

гроф Тржачки мокломно риболов у води Рибпику код Гомирја.

Међутим je овај нсти гроф Тржачки осујетио 1642. г. дозволу

за ociiiinau.c ирапославиог мапастпра na прнморској граимци.

У црквеном иоглсду Србп ifa хрвагској п ирпморској граимцп

пнсу пмали трчаница im борбс, сличмс onoj na слапоиској

1 8 Д1’ . A J 1 E K C A i m i n \

М М 1Т Л Ц П Ј1 '. I T l i A ) ’ Х1М 1Л Т С К У 14

ipiiiiiiiui- Чак u у опом крају, гдс jc католичсм.с и yiiiijahcn.e

■ Срба иочсло »eh у прпој иоловтш 17. нска. У Жумберку,

изиршел jc оиај^лроцсс iicoccrrio. Пограличпс лласти су отс-

жанале долазак hohiim полонлма и калуђерима нз Турскс тс

cc лравославпо свештепстпо ппјс занапл.ало и Срби су били

лрипуђени, да у оскудицн православпих попопа призивају

упијатскс нл» католлчке свештепике, ради сахранс, пспчап.а

ii крлггел.а. Цар Фердилапд jc 1638. л 1642. лаложно rpaiui-

чарским заиоведиицлма, да ис пуштају на граппцу прамосланпс

iionoue и калуђсре из Турске, a у Жумберку се оиако no*

ступало iich u upe тога. Марчанска сиискоиија, под коју су

сладали u Срби у Хрватској, бнла je одвише слаб фактор, да

би могла узстн у заштиту Жумберчане и остале Србс na

хрватској и ирнморској грапици.

Историјски докумелтл сломип>у na хрватској грапнци п

Србе католичке вере. Од 60 породица јесеиичких н псру-

шићских Срба, "koju cc населише у Крмпотама и Си. Јурју,

било je само двс породнце иравославне,, a осталих 58 поро-

дица су биле католичке вере. Срби у Лнчу, 'иазвани Крм-,

nohaiiH (Kermpoten, Carampotti) били су, no свсму изглсда,

нри сеоби богумили и тск у Ллчу, но доласку свомс, лрм-

хпатили су католлчку веру. Олл су себе пазииали кршИамима

и пзјапилл су да cy „iz patarinzkc zemlye yzasly na kcrschan-

.szlhwo".

ДоселЈСлици cy своје тужбе и молбе иодиосплн у 1зеч

цару или у Грац падвојводи и ратиом савету обично длректпим

путсм, лреко својлх пзасланика, којима су скуплЈСнлм прило-

зима платлли лутле тролЈК оие. Изаслапици су били махом

угледнијн л.уди, обично војводе и клезови (год. 1602. гомнрски

нзасланици у Грацу Вујица Ковач и Милисав Барјактар/год.

1606. изаслалици Срба у Личу војвода Тадија Крмиотпћ u

Мнлашип CicopynoBiih, год. 1609. изасланици рлбличкпх досс-

л>силка клсзови Радоп.а ЛзубешлИ, Петар ДадашковиК и Паум

ЛолиИ, год. 1617. гомлрски изаслалпци у Бечу војвода Pa-

,дои>а Mpnoiiieuiih л Гвоздеи МарковлИ u т. д.). Сриски иза-

слалицн niicy у снако доба ланлазили ла јсдпак иријсм. Кад

jc двор бпо добро расположсл за српскс ссобс, прпмшш су

п срлскл iiзаслаппцп лредусрстл.лно. Надпојвода jc na ир,

изаслапицима гомирским год. 1601. и изаслапицпма Срба u i

Лича год. 1606. платио рачуие, којс опи пачипишс у гостнјо-2*

20 Д|>. ЛЛЕКСЛ HUH-n

nun» за преме спога боравка у Грацу u дао нм ноичаис по-

клоие upu поласку. Повољиу ситуацију су изаслапицн и за

ссбс личпо искористплн те су молилн и добијали илату п чпи

у појсдп. Но чнм су услуге сриске иостале излнпше, завла-

дало jc na диору перасиоложење спрам сриских сеоба u

лосељсника na u спрам н>ихових изаслашша те je гроф Никола

Тржачки 1617. тамницом казпио гомирског војводу Мрвошевића,

mro je као пзасланик народнн посио у Беч цару тужбу

u p o T u n и.ега.

При овакој певољи својој Срби na хрвагској и приморској

грапици одмах су долазпли на мисао, да се одселс у други

крај. Главио u m je било, да се путем сеобе ослободе од не-

иол.е, која их je сиашла, a споредно je било питап>с, xohe лм

iiohn иатраг у Турску или na млетачко земл.иппе плн иа

слдпопску граиицу или на другу коју страпу. Проф. ЦвијиК je

уочпо као носебап узрок сеобама навику за исељавање. И код

српских досељепика у Хрвагској развила cg склопост нли

хук за исел>авап>е (Цвијић, о. с. стр. 24.).

Документи о сеоби и о животу хрватско-славонских

Срба. Архиви заповедништва војне границе. Архив гра-

дачког ратног савета. Croatica u Windica. Нова збирка

докумената.

' Kao што je речеио, код сеоба, код иасељаваша и код

рсгулисапза правног н црквепог CTaiba српскнх миграпага,

нмала су реч ова трц главна фактора: српски досељеннцн,

могранични војни заповедници и ратпи савет у Грацу, пеко

»реме на челу са штајерским иадвојводом. Пред цара се из-

лазило са молбом за одлуку у ретким и само у врло важиим

случајевима, a сталежи Крањске, Корушке и Штајерске имали

су да расправе питаље о помагаљу досељеника провијантом

н друге послове споредног зпачаја. Према томе писмени по-

даци о мнграцијама и о животу Срба у Хрватској и Славо-

нији палазили су се у ирвом реду код ona три главиа фак-

тора, код Срба, код заповедништва војне границе и код

|радачког ратног савета.

Код Срба je сачувано врло мало података. Писмену

прсииску, коју су Србн водили са аустријскп.м иограничпим

МНП'ЛЦ11Ј1' l'1'НЛ У Х1Ч1ЛГСНУ 21

■официрчма док су још у 'Гурској бпли, морал» су крити u

упиштаиатн од сграха, да Турци пс пачинс прстрагу и ne

ual>y one сччсе. И ому прсппску, коју су Србп no доссл.сп.у

споме иодилч са пограипчпнм заповсдпицнма и са ратиим

савстом, тешко jc било сачупати до наших дапа. КуКа и

зградс ссл.ака мису иодеспс, да cc у п.има исконима одржс

п сачунају ппсмепи документи. Осим тога код сел.ака у nehiniii

•случајсва mije било ии довољно смисла за чувањс опих до-

кумената. Ипак постоји иада, да he се код потомака uer-

даљих српских досељеника у Хрватску и Славонију iiahu no

гдекојн докумепат, који he бацити светлости на живот нашпх

минулих предака. Ово парочито вреди за нрнвилсгије срискс,

у ono доба зваие српске правице, чију су пажност Срби зпали

и које су брижљиво чували. Споменућу, да cc неколико до-

кумената из 17. века о славонским Србима и данас чупа у

згради опћине Северииа код Беловара. 1

Архиви другог фактора, заповедииштва хрватске и сла*

вонске војие границе, нису сачуваии као целина, али cc до-

кументн нојединих перијода без суглње и данас налазс.

Обрштари и капетани војие граинце у 16. и 17. веку били

су племићског порекла и имали су породичне архнве enoje

te су после пеизијонисања или после смрти њихове долазили

списи војпог заповедништва из доба њнховог Служболан>а у

љихов породични архив. Списи бароиа Херберштајна, грофа

Ауерсперга, барона Штадла и других пограничиих* војиих

заповедника као и списи хрватских банова из тога ‘доба

сматраии су за њихову приватну својину. З а тим списима

требало би трагати код њихових потомака и наследиика, у

чијем се поседу налазе фамилијарни архиви њиховн. '

Архнв трећег фактора, градачког ратиог савета, великим

делод1 je сачуван до нашпх даиа, само je овај архив средииом

18. столећа пренесеи нз Граца у Беч те се и данас налази

у бечком ратнолг архиву. При нпсању ове студије служио

сам се у првом реду Списима архива градачког ратног савета.

Овај се архнв састојн из аката и из протокола. Сва акта

нису сачувапа него тек једап део u то мањи део. У прото-

колима je међутим забележепа кратка садржииа свих акатк.

Где су сачувана акта, послужио сам се шнма, a где су акта

унишгена, уиотребпо сам белешку о тим актима, која се налази

у протоколу. Ha свакој страни студије, на којој дитирам 6с-

22 Д1*. Л Л К К С Л I l l l i r i 'i

лешке n j протокола, допео сам испод лшшјс у целипи те

белешке, у орипшалпом језику н у правоиису опога времепа.

И нротоколи u акта градачког ратпог савета деле се

na Croatica, која се односе na хрватску и na Wiijdica, која

cc тичу славонскс nojue грапице, З а г. 1566. до 1577. ио-

crojn заједиички прртокол (свега једна кшига) и за Croatica

u за Windica. З а г. 1578... до 1737. протоколи су за сваку

грапицу иосебни и то Croatica има 56 протокола (увсзаиих

књига, са пндсксом ua крају сваке књиге), a Windica има 60

протокола, Од 1737. до 1749. опет су заједнички протоколи

ii за Croatica и за Windica, у свему 17 заједничких прото-

кола. Од,аката се иалази 50 фасцикала Croatica н 13 фас-

цикала Windica, затим б.заједпичких фасцикала.

У ^рртоколима je редовито под лстим бројем прибеле-

жеп чптпм копволут аката, који се ua исти предмет одпосе.

Лкта пису забележена хронолошким редом nero je обично

iinjiipc шбележепо решење царево или надвојводино па тек опда

милба плм изисштај, na који се peuieibe одиоси. Пошто белешке

и о д п с т п м бројем ii датумом обухватају миого пута читав ипз

tudiTti, станл.ао сам између белешке о једном u белешкс о другом

икту цртицу. Тако na пр. белешка: „Die , neuhlich licrauss-

«.MUsprungnen Wallachen biten inan ainmahl Waiz zur Ansat

und irer Vndterhaltung dargetan zu lassen. — Zellinger soll

inen 200 Stär Hirsch raichen lassen. — Item ir Wallachen 3

Knesen als Radania Lubes;hickh, Peter Dadaschkhouitsch vnd

Paun Lolitsch biten jedem vndter den geomerischen Dienstleith

2 Pläz zu uerwilligen. — Des Haubtmans zu Ogulin Hanss Gallen

darüber einkhombene Bericht ligt hiebei. — Er Gail soll etli­

chen Wallachen, so zu uil Platz haben, thails wecknehmen vnd

den 3 , Knesen jedem zween einraumben" доноси садржииу

иет различитих аката.

И од споменутих сиоредиих архива, краљског, корушког

u штајсрског земаљског архива употребио сам сва акта о

српским досељеннцима ii то из крањског] архива докумепте

Ansicdlung der Uskoken, из штајерског земалзског архива Mi-

liluriu u Kriegs-Acten, из архива земал.ске владе ,у Грацу

коморскс ciuice u из корушког земал.ског архнва у Целовцу

Kricgsstalt u Muster-Register.

Акта о досел.аиаи.у u о животу Срба у Хриатској n

Сланомн јм, која сам прикупио у бечким архивима (у ратиом,

М И1ТЛЦИЈ1.'. O ' l i A У Х 1 Ч 1 Л Т С К У 23

држаииом u фипапспјском арчпну, Klicks-Archiv, Sluats-Archiv,

Kammer- 11ЛП Finanz-Archiv), Јатпм y крањском зсмцл.сиом

архпау y Лзубљапп, y штајерском зсмал.ском i i иладилом

архииу y Грацу (Slcierm. Laiulcs-Archiv 11 Landes-Regierungs-

Archiv) ii y корушком зсм. армшу (Kiirnlner Landes Archiv)

прлредио сам за штампу ro hc ускоро luahu y Спомспику

сри. кр. акадсмпје као поссбна збпрка нод иаслоиом ,,Доку-

мситл о Србимау Хрватској и Славоппји t o k o m 16. и 17. столсНа.1*

To he бнти прва збирка докумеиата о хрватско-слаиопсклм

Србима, јер све до сад публлковапе зблрке имале су други

задатак нрсд собом и публнковаље докумсиата о Србпма

био им je иузгредаи иосао,

I

iЛопашићеви „Spomenici hrvatske krajine“. U ImiuhIicb ii

„Hrvatski saborski spisi“. Ласовскога „Monumenta habs-

burgica“ и остале публикације архивскога материјала.

Литература о хрватско-славонским Србима.

До сада je само делимичпо нубликовап архлвск» маге-

рпјал, који се одиоси иа досељаваше н na жпвот Срба у

Хрватској и Славонији. Најважнпје су две зблрке, лубллко-

ване у пздању југословенске академије знапости u умстпо-

стц у cepuju „Monumenta spectantia historiam Slavorum meri-

dionalium.“ Једну збирку иод насловом „Spomenici hrvatske

krajine" прикунио je Радослав Лопашић, a другу збнрку

„Hrvatski saborski spisi“ уредио je Фердо Шишић.

Лоиашићеви „Spomenici“ су публиковани у три кшлго.

Прва кљнга je штампаиа 1884. годлле и долоси докумслтс

од 1479, до 1610, друга кшига je лзашла 1885. л у ЛјОЈ су

сплси од 1610. до 1693, a трећа књлга, обелодашела 1889.

годиие, обухвата докумепте од 1693. до 1780. и у додатку

од 1531. до 1730. Документл, које Лолашић доиосл, иотичу

uehuM делом из ратиог архива у Бечу. Осталл матсријал

jc узет лз бечког фипансијског архива, лз загребачког

земаљског it ладбпскупског архлва, лз архлва југо^лоиспске

академијс л гелералпе комалде и леких прлватпих архшш.

ЛопашиКсп рад ллје систематски, on je лрепислвао докумеите

без ллала, пеке je преллсао, друге лијс, лреллсао je нлше

иута стнарн од мање арсдпостл a лропустло да лрепишс

24 Д1*. Л Л Г.К СЛ im i lT i

врло важпе crnice. Обичпо je прсмшсннао н публпконао до-

кументе, micane ленши.ч рукописом п без скраИеница. On jc

лшоге речп погрешно чнтао те je местимично немогуће ухва-

тити смисао, a код поједшшх докумеиата je испуштао чигаве

реченице и ставове, без иазнаке да je то учииио и без об-

јашњења зашто je то учииио. Осим тога je правно погрешке

при датираљу докумената. Тако je у I, књизп н.егових „Spo­

menika“ докумеиат на стр. 293. датираи 26. марта 1601. мес-

то 26. маја 1601., на стр. 312. датиран je у Босшвеву место

у Озљу, na стр. 313. датиран je 6. јаи. 1603. место 7. јан.

1603., на стр. 329. датираи je 14. јуиа 1604. мссто" 10. јуиа

1604. ir na стр. 346. датирап je 16. фебр. 1606. место 24.

фебр. 1606. У II. кљизи докуменат на стр. 161. датнран je у

Пожуну место у Шопрону, на стр. 103. датираи je 18. окт.

1622. место 14. окт. 1622., na стр. 202. датпран je 3. марта

1639. место 27. марта 1639., na стр. -266. датираи je 16. маја

1644. место 6. маја 1644.

Од Шишићеве збирке „Hrvatski saborski spisi“ публико-

ваио je до сада пет књига. У њима се пзносе из разипх ар-

хива иегдашње Аустро-Угарске докумепти, којн стоје у ди-

ректној илн ипдиректиој везн са радом хрватско-славопских

сабора. Од свршетка 16. столећа, кад су će Срби у веНем

броју населили у Славонију, при сваком заседаљу хрватског

сабора расправљало се о питаљу досељеиих Срба. Сталежи

хрватскп су захтевали, да се доселЈеници нодложе и>нма п

да врше кметовску службу, a заповедницн хрватске и сла-

вонске грапице су узимали у свом рођенолд интерссу Србе

у заштиту и осујећивали су настојан>а сталсжа. Лустрнјскп

двор je одређнвао миого иута комиснје, да one донесу ре-

шење у спору српско-хрватском п ШпшпК je изпео у својој

збирци све списе, који се односе на рад ових компсија.

З а живот доселЈених Срба важпе су четврта.и нарочито

r ie fa K ib iira ШишиКеве збирке. Четврта кп.пга од 1578. до

1608. штампаиа je 1917., a iiera књига која обухвата пернјод

од 1609. до 1630. публикована je '1918. Mnom ILIiitnuhenu

документи, који се односе iia Србе, штампапп су веК рапије,

у спомеиутој Лопашићевој збнрци. Тако na np. у петој Kiwi3ii

Шишићевој документи бр. 41, 44, 51—54, 56, 62, 153, 205,

262, 263, 276, 424 и 425 палазе се у другој књизи Лопаши-

ћевих „Spomenika.“ Шишик у предговору своје збирке вели,

м ш т л ц и ј !'. с н ; л у х ш л т с к у 25

да У1опапшКсш1 докумсити инсу тичио u Јдапи. To jc i ic t ii i iu ,

али cc iriiuuiih трсбао ограпичити na испрапл.ап.е грсшака u

донашаше допуна. Он jc мсђутнм публнкомао докумспте у

целиии, на и one, који су код ЛопашнИа без иогрсшкс in-

дапи као па пр. 44, 51, 53, 54 и 56, a neiui су код Лопа-

iiiHha тачиије иубликошши псго код Шишића, на np. бр, 41

ii 205. Спега код три докумсита (бр. 153, 253 п 424) забеле-

жно je ШишиК, да су штамггани код ЛоианшКа, док за ос-

гале докумеите то ие наводи. Истаћи hcivio, да cc оиде ради

о документнма нз 17. века, нз перијода, за којн cc иалазихил.а-

дама иаших сиомеинка још ни јсданпут иепубликоваиих, за-

тнм да су Лопашићеви „Spomenici" изашли у издан.у пстс

академије и у истој серији нздања као и UInumhcBH „Hrvat­

ski saborski spisi."

Лопашић je под утнцајем оидашп>ег српско-хрватског

антагонизма избегавао име српско ii Србе редовнто naiiiua

ВлаС1ша. Шншнћ je у својој збирцн ширих грудн и прнзиајс

српско име, само je пок.рај речи Србц стављао сваком lipn-

Л1ШОМ у загради реч Власи.

Од осталих иубликација архивског материјала o Србп-

ма у Хрватској н Славоиији спомеиућу збирку Habsburški

spomenici kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije (Monumenta

habsburgica), uredio Emilij Laszowski, knj. I—V. У овој збирци

иалазн се материјала о животу првих досељешша срнскнх

у Славоиију, пепосредио пред пад и иосле пада љепог под

Турке и о животу Срба Жумберчана. Података о хрватско-

славонским Србима пружају н Prilozi za povijest Hrvatske i

Slavonije u XVI. i XVII. vijeku, priopćio dr. Aleksa Ivić, Prc-

štampano iz 35 knjige Starina, Zagreb 1916; затим Prilozi za

povijest hrvatske Krajine od E. Laszovskoga (Vjesnik kr. zem,

arkiva, god. VII. Zagreb 1905., god. VIII. Zagreb 1906.); Neko­

liko ćirilskih isprava o dopisivanju turskih begova sa hrvatskim

komandantima od R. Strohala (Vjesnik kr. zem. arkiva, god.

XVI. Zagreb 1914.); Prilozi za poviest Hrvatske XVI. i XVII.

vieka iz štajerskoga zemaljskoga arhiva u Gradcu, priopćio

Radoslav Lopašić (Starine, knj. XVII. Zagreb 1885., knj. XIX.

Zagreb 1886.); Spomenici Tržačkih Frankopana, pric^bćio aka­

demik R. Lopašić (Starine XXV., Zagreb 1892); Neue cyrillische

Urkunden aus den Wiener Archiven von Aleksa Ivić (Jarnhen

Archiv für slav. Philologie, Berlin 1908.); Czoernigg, Ethno-

26 Д1‘. A.'ll'.KCA lllHITi

jjraphic der oestcrr. Monarchie, кп>. I—Ш.; Krčelić Baltli. A.,

Nolitiuc praeliminares perioclus IV; Vaniček, Specialgeschichte

der Militärgränze I. und II. (Wien, 1875.); Dolazak uskoka u

Zumbcrak od dra A. Ivica (Vjesnik kr. zem arkiva za 1907.);

I/. islorije crkve hrvatsko-slavonskih Srba tokom XVII. vieka

od dra Alekse Ivica (Vjesnik kr. zem. arkiva za 1916.).

Од литературе предие су спомена ове кљиге и студије :

Карловачко владичанство, кш. I—III. од Мамојла Грбнћа;,

Bidcrmann, Serben Ansiedlungen im Steiermark und im Wa-

rasdiner Grenz-Generalate; Bidermann, Zur Ansiedlung- und

Verwaltungs-Geschichte der Krainer Uskoken im XVI. Jahr­

hunderte; Zur Geschichte der Uskoken in Krain, Archiv für

Heimatskunde von Franz Schumi, II. Band, Laibach 1884. und

1887. стр. 174— 207; Сеоба Срба y Хрватску i i Славонију,

namicao др. Алекса Ивић, Ср. Карловци, 1909; Dr. Arpad

Kurolyi, Vlasi, koji su se iz okoline bihaćke iselili koncem 16.

vijeku (Glasnik zem. muzeja u Bosni i Hercegovini, god. 2);

Kadoslav Lopašić, Zumberak, crte mjestopisne i poviestne, Za-

jjrel» 1881; Марчаџска епископија (1609— 1642) од дра Алексе

Mniihu (Браство XVII.); Јурисдикција славопских племиКа и

српски досељеинци од 1598. до 1630. год. од дра Алекса Ивића

(Прплози за киЈИжевност, језик, историју и фолклор. Кн>.

друга, 1922).

СЕОБА СРБА У ЖУМБЕРАК И У

ТУРСКУ ЛИКУ.

Сеоба Срба из околине Унца, Срба и Гламоча септ. 1530.

Питаље сталног насељеља српских доссљеника. При-

времено боравиште на граници Крањске. Нова ссоба

јуна 1531. године. Предаја Жумберка Србима радн иа-

сељења марта 1534. .

Пор^з хришћанске војске и погпбија краља Људснита ua

Мухачу 29. августа 1526. бацнше Угарску у вртлог грађапских

ратова. Немоћ ibeny искористише Турци да проширс ссисриу

и западну граинцу своју. Под влашКу угарских краљени

иалазила cc дела западиа Босиа још од врсмспа крал(и

Матиiс Хушадија (од год. 1463. и 1464.) и cua иапрсзип.а

турска да покоре босаиску јајачку бановнпу, остала cy uyimx

шездесет година без успеха. Грађаиски иемнри и бсзглиио

стац>е у Угарској после мухачке битке иомогошс ^Турцими,

да са мало жртава u труда остваре даваашшс сиоје плапопс^

крајем марга 1527. заузеше Обровац на Зрмањи у ссисриој

Далмацнји, у аирилу те годипе освојише Удбииу у Лшдо, a

свршстком 1527. или почетком 1528. годипе иадоше у ,п>ихоие

руке Јајцс u Бањалука. Од заиаднс Босие држали се још јсдгшо

БихаК u Круиа ua Уни са најближом околином, ло зато скоро

цела Лика и Крбава надошс Турцима у руке. м

После иедаће султапа Сулејмана нод Бечом 1529. иочело

се CTaiijC у Угарској 'сталожавати те се н пограиичин зиио*

ведиици у Хрватској прибраше од првих турских удараци u

ирипрсмишс се, да задрже дал>с ировалс сисргичпога нсири-

јатсл.а.* Стаиовшпитво српско у занадној Босни с муком jc

подпосило јарам турски тс пограпичии заиоисдиици крал>и

28 Д1*. Л Л К К С Л IIM IIT «

'Фсрднмапда I. нокушашс да нагопоре иезадопол>не Србс на

■ссобу у аустријске крајеве. Среднном 1530. уиадне једма чста

Bitxahana у копс турске прсделе и допре све до Киииа, ро-

6chn л>уде н марву, Том нриликом су БихаКани дошли у незу

са Ннколом БидојевиКем, турским харамбашом у крајевима

■око рскс Цетине. Брат тога Николе иалазио се у БихаКу

заробл.ен заједпо са иеким КовачевиКем. Никола je стојао на

'чслу Срба Цетињана и Бихаћани донесоше са своје ексне-

дпцнје пест, да он окупл.а војску, коњанике и пешаке и да

■с и.има намерава нзаћи из Турске1.

Преговори бихаћских ?аповедника са Србима у„Турској

•бнли су почетком септембра 1530. завршени и Срби послаше

i i i i c m o хрватском бану Иваиу Торквату Карловићу и Ивану Ка-

цнјанеру, земаљском капетану Штајерске/Корушке и Крашске.

У пнсму јавл.ају, да Ке се њих око 50 људи са својим фами-

лнјама доселити из Турске на аустријску-страну те моле, да

hm c c одрсдн земљиште, на коме he се настанитн. Писмо je

нослато у Мутиицу више Бихаћа, где je боравио бан Карловић

нп сиом иородичном имаљу. Карловић отправн 9. септембра

Кпцијаиеру ono писмо и препоручи са своје стране молбу

'Ориску11.

Тпх дана, око 10. септембра, кренуше се Срби na сеобу.

11о^нгло »х се мпого више пего што се у први мах мислило;

пошла jc спа околина Срба, Унца и Гламоча, све породице са

■сиојим старешиаама, ća марвом и са стварима, које могоше

i I o h c t i i . Ha челу доселзеника био je син гламочког војводе

Владислапа Стипковића. Цил> им je био најближе место хри-

inhancKO, Biixah. Бан Карловић саопшти Кацијанеру 14. сеп-

тсмбра, да му шал.е изасланике српских досељеиика. Доселилн

с у ce'ne само они, о којима je panu je јавио него ir многн

другн. Ови Срби су одлични иојпици и док су били под Тур-

цнма, мнбго су јада задавали Хрпатској и Кран.ској, a сада

долазс na веру хришћанску, да се боре против Турака те бан

моли u ирсклнп.е Кацијаиера, да прими i u t o бол>е може ове

доссл.епикс п да им даде земл>ишта, m e ’ he се иастапитп са

сибјпм ‘порбдпцама. Ако onu л.уди доживе добар пријем na

xpiimhaiiCKoj странн, оида he н други суиародннцн ii.nxonii да

■ M onument« liabsburgica гецш Croatiac, Dalmatiae, Slnvojiinc. Vo-

lunicn I. Colle^ll et rcdcglt Aemiliumis I.asz.owskl. Zanrubiue 1ПИ, стр, 3(f7.

*' * O . Ci ctj>.* 411.

МШ ТЛЦИЈК CIMiA У Х1'НЛТСКУ 29

cc углсдају au i i .i i x и да co доселе тс hc спрсчаиати гурским)

чстама провалу у аустрнјскс зсмл.с8.

Ono писмо ирсда баи слуза своме Валсатпау Литсрату,.

да одиесе Кацајаасру. Са Валсатааом су трсбали nohii сраски

азаслаиацн, али њих задржа навала турских мартолоза. Чам.

су Турци приметили, д а се Србн селс xpmiihaiiima, дадошс

cc за шима у иотеру. Досељеници су застали били код Baxaha,

да сачекају решеље, где hc добити замљишта за сталао па-

сељење. Tpeha д аи по доласку прсд Бихаћ, пааадае na a>nx.

турска чста, ала jc оли сузбаше. У року од аедсљу дааа

пааадоше Турца ц ао друга нут, ао a сада са лошом cpehoM,

Пограаачаи зааоведниди су били одушевљеаа држаљем Срба,.

Зааовсдннк Бихаћа Еразмо^ Тура у име илемстиа, клара u

грађаиства бихаћског нрспоручи 14. сеатембра Кацијаисру

тоалим речима досељепаке4. Баа Карловаћ je ових дааа арсшао

бао аз Мутаице у Круау, крајњу грааичау тачку арсма Typ-

цама и одавде 17. септембра аааише i i o b o иасмо Кацијаасру„

арепоручи српске изаслаааке, no којама му иисмо шаљс и

аротумачи, да арошлог пута изаслапицн ne могошс да дођу

до њега ради борбе с Турцима. Међу азаслааацама cc аалазпо'

a cnii војводе Стиаковаћа a пеки Вукмаа Главаак. Kapjiomih

уаозора Кацајаиера, да се Вукманов брат аалаза у роаству

код аског Бахаћааиаа и замола га, да затража од Baxahaau

слободу за брата Вукмааова н да ам o6cha другог роба.

место љега5.

Кацајааер je у ово доба стааовао у Љубл>аип. По li.o-

говој зааовсста дођоше сраска досељеаада аа грааацу KpaiiiCKC

u ту су очекавала даљу одлуку о сталпом и а с сљ е ш у . 11a

крашској Ј р а а и ц а , у месту Брековацд, жавио je с а св о јом .

аородацом властелии Иваа Ковачић, која je држао у з а к у а

краљевскм град и посед Жумберак1’’. Ковачић jc ва!>ао с р и с к с .

а 0 . с. стр. 415.

* О . с. стр. 418.

О . с. стр. 4 1 <Ј.

0 IIpCilllMC KoiiaMllliĆim у оригиналишу! историјским СПОМСИИЦНМН!

онога доба мшие cc нсгдс Kobasycli, a нсгде Kowacbyci). У исто нрсмс'

постојало jc ii јсдно ссло у околшш Жумбсрка, којс jc ио сној прнлицн

мроаиаио било no оној нластсоској фамплији п мпсало cc тако1)с Ко*

basycli нли Kowacliycli. Iloiirro cc дапас то ссло аонс Koim'inli, омничио

сам тако и ому шшстсоску иородицу.

1, 30 Ai*- ллексл um n i

досел>енике y блнзшш спог иоседа на границн Краљске и

слушао од и.их, да ие добијају никакпе одлуке о сталиом

иа0ел.еи>у и да су напуштепи од целог света. Пореклом je и

спм бно из Босне те се сажално иад судбином снојпх зем-

Л1пка и помагао iim je, да се исхране, док iim не стигне по.моћ

од државе. Пошто je на жумберачком закупл>еном поседу

спом имао и пустог земл>ишта, Ковачић узме к себи у Бре-

копицу one Србе, којп су били самци н без иметка, a one,

коju су ималн породицу, пошл5е на жумберачки посед, да cc

пастаие на неиасел>еном земл>ншту. 7. октобра саопштн Ka­

m i јанеру, да je Србе привремеио сместио у Жумберку из

бојазни, да из очајања не оду натраг у Турску. О Србима се

ииаче^шко ие брине na с тога моли Кацијанера, да их узме

у нојиу службу и да им одреди плату, јер они обећавају, да

h e псрпо служити хришћаиству7.

'Гск i i i t o се Срби настанише у околини Жумберка, до-

b o m c у сукоб са кастеланима суседног поседа Јастребарског,

којммп пијс било право, да им српскн досељеиицн дођу у

суседстно н да поседну и нека њнхова земл>ишта. Јастре-

r t itp cK ii кастелаии почеше досађивати иа све могуКе иачине

Србпма u наносити им штете. 9. октобра обрате се кастеланн

Кпцијпнеру молећн га, да уклонн Србе из њнхове близине,

n 16. октобра замоли Ковачић Кацијанера, да забрани ка-

стелапима узнемиривање Cp6as. Од Кацијанера није стигла

пикаква одлука те Иван КовачиК посла свог сина Јурја мет-

лнчком капетану Гашпару Каршану са молбом, да н он пише

Кацијанеру о Србима и да каже у писму, да je КовачиН Србе на-

сслио на жумберачком делимично пустом земљишту с намером,

да се то земл>иште опет култивише, али да читав овај план осу-

jchyje Јурај Гусић, заступник грофа Стефана Франкопана.

Каршаи се одазове молбн КовачиКа и писмом од 23.,октобра

заузе се .код Кацијаиера у корист Срба. Међутим и кастелани

ОкиКа, Липовца и'Јастребарског упуте 2. октобра молбу Ка-

цијанеру, да нзда иалог КовачиКу, нека‘ уклони српске досе-

л>С1Ш ке, јер онп не могу допуститн, да се Срби паселе на

земл.ишту и>!1Хова господара1'.

7 0 . с. сгр. 432.

н O .'c стр. 4.TI. и 437.

11 0. с. стр. 411. u 413.

М П Г Г Л Ц И Ј Г . (Т Г .Л У Х Г М Л Т С К У 31

Услед опог отпора јастрсбарских кастслаиа пису cc Срби

н«1 пассл.апали исгочпо од Жумбсрка ucro cc иассобина ii.ii-

хона иростирала ирсма западу, од жумбсрачког дистрикта

прско Метлнке, Чрпомсл>а, Пол.апа, Костсла, Ложа до дубоко

у долинс Краса. Са жеиама и дсцом и са марпом н стиарчма

доисссним из Турскс, разместили cc лосел>сппц11 ио иустом,

мсобрађеиом земл>ишту, но ливадама u шумама. Од л.уди за

оружјс бнло jc мсђу љима око 200 кољаиика п 300 нсшака.

Штајсрска влада прсдложи 18. октобра 1530. Кацијансру, да

досел>еие Србс узле у најам као војннкс н у ту сврху су

Штајсрци били вољни, да кроз четири мссеца плаћају мсссчпо

lio 200 фуити феиига. Крашска и Корушка плада пс iipu-

хватише овај прсдлог, a са четнри месеца mije бнло Србима

ппшта поможено. .Кацијанер ирискочн за први мах Србима у

noMoh дозволнвши им, дамогусвоју марву насти ua пустим

нол>анама н rio шумама i i ослободпвши их од плаћања „хсрба-

дијс", порсза на пашу10. 1

Наскоро но том умре Иван Ковачнћ, закупппк града ii

иоссда Жумбсрка те закушшчко право прсђс ua шегоиу

удовицу Маргарсту и шегове синове Јурја и Пстра. Са поппм

госиодарима Жумберка дођоше Срби у оштар сукоб. Срби

су према угопору са бихаћским заповедницима, учип.смом нрс

ссобе, захтсвали да нм cc дадс зсм л јШ и тс па слободпо ужп-

uaii.c уз једипу обвезу, да као војници чувају гранпцу и као

иајамници да служе војску, a КовачнКи су тражили, да i i m

Срби врше кмстовску службу или да cc одстрапс санодручја

жумберачког. Још док je расирављан.с ниташа о сталном

пасељењу Срба било на почетку своме, обавлзсна je нова сеоба.

Средином јуиа 1531. дошло je нових хнљаду Срба са жснама

н дсцом. Мсђу доссл.сиицима jc било око 700лЈудиза појску.

Довсли су собом па 15.000 комада марве. Кацијаиср нзпссти

23. јуиа 1531. из ЉублЈаис крал.а Фсрднианда о onoj иовој

сеоби ii прсдложи крал>у, да овс Србс иасслс у Костслу na

Купи, која лсжи вишс Пољаиа11.

Ово пасел>аваљс имало je приврсмсии карактср. Да бп■I

10 Prof. Dr. llcriii. Ign. B idcm iaiin , Zur Ansiedlungs- und Verwal­

tungs-Geschichte des Ivrainer Uskoken im XVI. Jahrhunderte, ct|>. 134.

11 Spomenici hrvatske krajine. Sakupio i uredio Rndoslav Lopaäic.

Knjiga III. U Zagrebu 188!). стр ’ 380. ''

32 Д1*. Л.'11'.КСЛ и и п т .

cc сталио иасел>еп>е могло спровести, требало jc иајире при-

иолсти нласинке и закупинке оиор земл.шита, које he Срби

заузсти, да cc одрекну спог власпичког н закунпнчког мрааа.

Прсговори са закушшцима н поседницима провлачили су се

трн годнне. З а то време су досељеннци много морали да про-

иатс; живелн су у колибама и земуницама, трпели су оску-

дицу у храми и за себе н за своју марву, миогн старци м

• пејака дсца ноумираше услед патп>с и пемаштнне, a лшого je

i i марвс скапало. Највише се опирали Ковачићи, да се од-

рскну закушшчког права na жумберачки посед. Нанослстку je

i i с lbiiMa дошло до погодбе ге je крајем марта 1534. обав-

д>еио коначио насел.еље српских доселзепика у Жумберку

II околинн.

Сеоба цетинских Срба 1538. године. Привремено насе-

л.си»е њихово. Трагедија Вука Поповића и другова 1543.

Сталпо насељење цетинских Срба 1549. Мариндол и

Бојанци 1550. године.

С jeceini 1538. догодила се нова сеоба Срба у Жум-

берцк. Kao аустријски опуномоћепик водио je с п>пма пре-

ronopc жумберачки досељеник Вук ПоповиИ, који je био

нозпат и имао јаке родбииске и пријателзске везе међу Србима

из околиие реке Цетине. И овим Србима као н оннма, којн

рамнје дођоше, обећано je, да ће добити земљишта за иа-

сел»ен>е, да ће првих двадесет година бити ослобођени од

иорсза, да he сваки војвода, који буде имао под собом 200

појиика, добивати плату од 50 формнта и да he све, штО'

отму од Турака, осим градова, вароши и тврђава, моћп за-

држатп за себе. Али Србима нису била довол>на o6ehaiba

пограничних заиоведника него су тражнли, да ове повластице

нотврди н крал> на he се тек онда преселити. Ha-' го крал>

Фсрдинанд изда 5. септембра 1538. нотврду свих o6channx

поиластнца. Прнмивши ову привилегнју креиуше се Срби са

обала речице Цетнпе и ударе путем, који водп преко Срба

u Козлова Пол.а ирема Сешу. Пред ibiix loabonie бан Петар

КсглсннИ ii грофови Фраиконап-Слуп.скн, Зрпн.ски u Влагајски,

св ак п с а својпм чегама. Ciiponahaii.e Срба са шихопим же-

ппмц i i дсцом и са ммогобројмом марвцм кро.з гурскс крајеве

М Ш Т Л Ц И Ј 1 ! С1М1Л У Х Г Н Л Т С К У 33

до аустркјскс границе бчло jc скоичапо ca onaciionihy, Турци

cy na диа мсста били поставплп зассду, алп кад тс заседе

видсшс ислпку пратљу српских иссл.епнка, ne смсдоше cc

ii ii појавл.иватн. Средипом октобра сеоба jc бпла uch спро-

нсдспа. Досел>спици добпшс иринрсмспо бораништс у око-

лппи Мстлике, Мехова и Костела, али пс добише iiponnjairra

у довол.иој мсри те немају1ш од чега да жиие, ианосили

су штсту суседима, одиосили су од и.их cuc, до чсга су год

дошли. Поседнпци н кметовп, који су стаиоиалн у суссдстиу

цспшских досељепика, тужили су cc сипма властнма na

српскс крађс ii разбојинштва. У нсто доба су били иезадо-

1ШЛ.ПН n доссљеиидп, a тако исто ii поглавпце српске Вук

lloiiouiik, Рссан Шншмаповпћ и Јурај Радпвојепп!1». Поглавицс

су бплс огорчепе, што влада mije одржала својс o6chaiiiC у

погледу досељепих Срба и љихоиог сталиог насслЈСша u што

inije iiiiiAia дала iniкакву паграду за iwixo» труд око ссл>сн»а

српског, мада су oiiii при тој сеоби нзлагали својс жииотс

највсћој онасиости.

Аустријска влада je узела једап ' део ускока међу иа-

јампикс; no иалогу штајерског земалЈСког одбора устројио jc

у Птују пуковпик барои Ивап Упгиад иочетком 1540. годиас

чсту мартолоза i i узсо je у ту чету махом жумберачке Србс;

у мају 1542. узето je нових 400 марголоза, веИипом Жумбср-

чапа, кмјп су ис само хрватску uero u славонску граиицу

чували од Туршса. Према једном извештају од 4. јула овс

годппс 1Ц1лазмло cc на краљској грапици u према Огулпну под

оружјсм 100 Срба ускока, према ПродаииКу (Внрју) 50 ускока,

у Стрсжи b i i me Беловара 50 ускока u толпко у Чаклопцу

педалеко од Пакраца1.

Узимање српских досел.еника у иајамппчку службу нод

сгалпу илату mije било у стању да уклопн очај u бсду, у

којој cc п.ихове породпцс палазмлс. Цепшски Срби су у поној

домошнш још горе прошли исго п.иховп супародипци из Гла*

моча, Срба u Упца. Хране нису пмали ini за ссбс ini за своју

мариу п моралп су годпнана да cc nare у принрсмеппм eru-

noiiiiMa, na4iiii>einm у'околиим жумбграчкој, мстличкој u мс-

1 Starinu,' XVII. U Zagrebu 13H5. Prilozi /.<i poviest Hrvatske XVI. I

XVII. vieka.i/. štajerskoga zemaljskoga arhiva u (jrailcu. I ’riobćio Kaclotilav

l.opašii1, стр. IS(.I, 171 ii 172.

Мм||1пш||1' С'|>Ли у Хрнпску A

34 Д1». ЛЈ1ККСЛ шшт.

хопској. Турцн дозпаше за очајно стаље . Срба те им послашс

глпсмнка и позваше их натраг у Турску, обеИавајуКи пс само

да nche битн кажи.ени радн одласка из Турске иего и миоге

иовластнце, које пре иису ималн. Поглавице жумберачких Срба

Нук ПоиовиК н Јован Влах споразумеше се с Турцнма, да

cc са свима Србима, пастаљешш у Жумберку ii околшш,

мратс натраг у Турску, a пре поласка да уз помоК турске

iio jC KC опустоше Крањску све до Постојне. Почетком новембра

1542. откривена je ова завера те вође заверепичке са браКом

снојом и са нешто парода побегоше Турцима. У хитљи не

могоше mi жене ии децу своју да поведу. Неколицину заве-

ренпка, који не успеше да побегну, похватају аустријски за-

поведннци i i дадоше их јавно ногубити.

Бегство српских првака бацило je у забуиу и у бригу

аустријске политичке и војне факторе. Знали су, како je велнк

углод п познанство Вука Поповића, чијем-се заузиман.у у

мриом рсду морала припнсати сеоба српска од 1538, a такође

и углсд Лована Влаха, тајног уходе Пнхлерова. Обојица су

у p a » i h m полнтнчким лшсијама »утовали лтого пута у УБуб-

а.ппу, у Грац, у Беч, те су познавали у танчние путеве и

»рилнке у Аустрији. Одл1ах се видела јаспа веза ових Срба

«■ii турском војском, која се од Бихаћа кретала према Купи.

Гжртол Нанникар, капетан жумберачки, ухвати у Вшшци ua

Куии у до»>ој Кран.ској тројицу Срба ускока, који су одбегли

riliлм Турцпма, међу н>има Радивоја Влаха Годуновнћа, брата

Јоиаму Влаху-. .

Војска турска, која je у време бегства Поповпћа и Влаха

<жла na границн аустријској, нреузела je српсже бегунце, али

чбор рђапог премспа и велике воде није бнла у стању ннкакву

дал.у акцију да модузме. Равмикар je био уверен, да се српск»

бегупцп скрпнају no тумал\а те у друштву са Турном и lliini-

цсппамером даде претражити cne околпе шуме, али не нађе

пшсога. У то су турске пешачке чете доирле до Огулнна, a

турска коп.ица до Костела i i отуда се враги преко Делница

uyhii у Боспу11. Бегуицп српск» иридобпше босанске Турке,

иарочито iiiitxonor Улама нашу, за велнку акцпју протпв Ау-

стрпјз са цмл.ем, да извсду пз Жумберка n ирзостале Србе.

» (). с. crp. 17‘1-Г\

3 О . с. crp. I7.\

МИ1ТЛЦИЈ1' C I’liA У ХГИ ЛТСКУ 35

Почетком дсцсмбра скупило сс иа Козлову Пол.у 300 Турака

•с намсром, да иропале у Мстлику и Жумбсрак и дц иодигпу

•отуд сриско стаиошшишш. По нзнсштају Јурја ГуспИа, по-

слаиом из Мехова 12. дсцсмбра, ималм су Турци средииом

децембра у Плаииој војску од 10.000 л>удн, која je имали

задатак, да уиадне у Крас u Крањску, да иороби цео крај

иа десиој обали Савс и да иоведе собом ускокс. Аустрија je

са своје странс чшшла хнтие прииреме, да дочска оружјем

у руцн да сузбнје турске чете. Објавл^ен je onhu устамак,

иојачаис су стражс н изаслан јс великн број ухода у Турску.

Турци су међутим зими перадо ратовали. Војска љихова до-

лазила je до Куие, али се због лошсг врсмеаа врагила ку1ш,

■одгодивши дал^у акцију до пролећа1.

Аустрнјски политички и војиички кругови зиали су, да

опасиост од турског споразума са Србима Жумберчаиима пијс

мИиула псго да he Турци иа иролеНс изнопа покушатп, да

прнвуку себи н иреостале ускоке у Жумберку, Потребио je

бнло, да се папрегпе сва еиергија, како би се осујстила иа-

мера rypcjui. Покушаји, да придобију TIonoBiiha н Влаха па

повратак у аустријско иоданство, остадоше без усисха. У исто

доба су аостављгие густе страже на свима путепима, који

воде у Турску. Не зиајућм за ове сграже по1)у н Влах и Ло*

noBiih, сваки са једиом омашом чстом, у аустрнјскс крајснс,

да испптају стап>е u подожај ирс псго што се крене остала

војска турска, која се скујшала у северозападиој Восни. 11о-

иовић се крене са 30 људп нрема Огулпиу, али иан1)е па

чету мартолоза под вођством Равпнкара н побије сс с и.ом«.

Мартолози, бројем много надмо1шији, победцше ПоноппКа,

који са два друга иобггпс пз покол.а, али га на Купи ухватпше

људн грофа Вука Франкопаиа. Јовап Влах сс такође крсиуо да

уходн аустријску војску, али са истом срећом као и Floiioiiiih.

У поиратку јз наишао иа л>удс бихаКског каигтаиа ПЈиицеи-

иамсра, који га заједпо са седморпцом другова, мсђу п.пма

п брага Вука Поповпћа, заробе. Оба ова случаја догодпла cü

iicTiix даиа, почетком маја. Турска нојска се сада разпшла,

а ПоиовиКа и Вука отераше у _Љубл>аиу, гдо су осу Ijemi па

смрт п погубл.епп око 25. јупа 1543г’.

| 0. с. стр. 175-178.Спомепик Срп. Кр. Дкадемији 4!) стр. 7 14 (() Србпма Жум-

борчанима од д-ра Л. ИниКа).

36 Д1’- ЛЛЕКСА linilTi

Цетинскн Срби су бнлм npimpcMeiio иастањзин око Ко-

стаљеица, Метлике u Мехопа. Тск кад je 1546. дошао за

жумберачког каиетана Ипан ЛсикопиК, иокрспуто je иитање

сталпог насељеша тпхова. Ha нредлог ЛепконпКеп откунл>ено-

je Мехово те су у љему и у околиии t o k o m 1549. годиие na-

сел.ени, после једанаестогодишшег нривременог стаиован.а,

цетииски српски ускоцн. Једаи део ових ускока населЈеи je

у Марипдол и у Бојанце те je ЛеикопиИ почстком 1550. молио'

од крал.а дозволу, да може у околшш оштх српских села, ua

Купн, иодићи градиН Подбрежје“.

Дуготрајио ирнвремено стаље стпорило je незадовол>ство-

u огорчеље међу досел>еш(м Србнма те су често пута ницалн

гласови, којп имсу увек билд без основа, да Срб» иамеравају

iipe6ehn у Турску. Сргдипом 1545. обавестпше српске војводе'

Страхиља и Вучета свог заповедника Вука Ауерсперга у Крупи

код Вшшце, да су Срби из његове чете послали гласннка у

турскн табор и да he још те ноћи, 21. јуна, доћи Турди, да

нопсду вшшчке Србе собом у Турску. Иду1>сг дагга су збил^а

иобегли у Турску ови Срби из Виниде те Ауерсперг посла

иотеру за њима, ие би лн их похватао7. У два маха су Срби

Жумберчани намеравали, да се одселе из Жумберка Петру

BaKiihy, своме супародинку, који je као угарски властелнп

живео у граду Хол1^у , ua граннци угарско-моравској. Првн

пут се плаи за сеобу БакиНу uojamio међу Жумберчашша

крајем 1542. године и у вези je ca буном Вука Поиовића, a

другм пут су покушали 1551. годинг да се преселе Бакићу

те ЛеиковиН еиергичпим мерама осујети ову иамеру пезадо-

вол.них Срба*. Прилпком погибије заповедника хрватске гра-

ниде Херберта Ауерсперга на рзчици Радоши код Будачкога

22. септембра 1575._оптуж»о je каггетан Гал Србе Жумберчане

да су хтели после смрти Ауерспергове побећн у Турску, алп

мх капетаи и.ихов Јоснп Турп узме у одбрану! паводећп, да

jc у тој битци ногипуло u пало у ропство преко 100 Срба

Жумберчапа1’. Мпого се говорило н 1592. годпне о споразуму

* Vjesnik Itr. zem. ark. go:l. IX. Zagreb 1907. Dolazak uskoka u

Zumberak, стр. 14S.

7 (). c. етр. 11)15.

н Споменик 4(1, стр. (•; l,:iszovski, .Monumenta liabsburgica Vol. III,.

Zagreb 1017. стр. 520.

11 Starine, knj. XIX, crp. :i9.

М И 1Т Л Ц 11Ј1 ' 1'1’ПЛ У Х1Ч1Л1Ч К У 37

између босапског Хасаи машс u жумбсрачких Срба п о памсри

i i u i i i i i i to j , да Србс пресслп натраг у Iiociiy10.

Ускоци су служилн као пајамппчка појска п у parno п

у Miipuo нрсме. Осим тога jc п.нма понсранама била и уходска

служба, И у мпрпо доба служило jc 250 до 500 Срба Жум-

бсрчапа као пајамници. Годиие 1555. трошпла jc држаиа ia

200 Срба мартолоза, за каиетана њихова и другс официрс

4.598 форинта годишње, a шссторица uounx ускочких капс-

тапа добијали су 300 форипата.11

Заиимл.пва jc и трагсдија ЖуибсрчапМиа Шобата I louo-

пнКа год. 1565. Onaj ПЈобат jc био по свој прилицм čini или

сиповац Вука Поповића (И Вук и његов брат су ималп дсцс).

У војсцп аустријској заузимао jc Шобат углсдио мссто. Ирсма

платпом списку од 1553. годипе on jc био харамбаша ма хр*

ватској граиици ca месечиом нлатом од 8 форината. Kacnitjo

je упапрсђсп тс га платни сиисак војскс од 1564. годиис cin<-

миље као пајодлпчпијсг војводу сриског иа хрватској грапици.

Иашо jc под собом 40 исшака и диа коњаппка и примао jc

мессчно нлате 143 форипта!а. Тадашљи заповсдник грапп-

чарски барон Хербсрт Аусрспсрг примстп иске сумшиис uo*

jaue у Шобатову поиашашу тс почс оштро мотриги na n.era,

Убрзо je Аусрсиерг сгскао иеиобитпс доказс, да Шобат стоји

у дослуху ca Турцима н да jc Турцима помогао да ocnoju

град Крупу. Чии jc прикупио овс доказс, дадс Аусрспсрг у

октобру 1565. затворпти Шобага ii всзапог послати у Л>у6«

лзапу13. Сгавл^еп na муке Шобат je призиао, да jc с Турцими

склоппо бно заверу против Аустрнјс, и да јсхтсо нрсбеИи у Тур-

ску. У Љубл>аии jc Шобат осуђси na смрт и по1'убл>еи још у тоиу

1565. годипс, алн поједпиостп о суђсп>у пису пам позпат«.11

Зпатап углед 1међу Жумбсрчапима ужпвао jc нојпода

Вучста Крајчнпоиић. On je већ 26. дец. 1539. добпо од крал.а

10 О. с. crp. Г>7 ii 59.11 Starine XVII crp. 217.13 У овом noiincy, који cc чуиа у штајерско.ч нем. архину (Milit .rla)

iiiuiic: „Scliobbat Popouitsch, der fiirncmist Vovuoda, r.clb vierziger, у.инаinbl2 I’liardtcn, darauf monatlich 143 fl.“

1:1 CnoMciniK 49 стр. IÜ u 7411 У рачуну par iio r благајмика Хапеа Кисла na 1 Г>(»:>. иаПележсно

je мс!)у иаиредшш пздацима п ono : „Des geianj'uen vnd (gestorbnen Sclio-

balcu in I.aybacli j'ctlianc Zeruii)' bezalt Adamen Clement auf Herrn I.cyto-

namhl Beulielich fl. 28 kr. .42." (M ilitaria)

38 Д1’ . ЛЛККСЛ ИПИЋ

Фсрдннанда годишн>у провизнју од 50 форината.115 Умро je

крајзм марта 1571., a и.егов снн Петар трп годипе каспије,

1574. Исто jc тако био на далеко чувеи војвода жумбсрачкп

Радмаи Вуч^гпф. Он je добијао 75 фор. годншше провизије..

Радмана заробшие Турци те се искупио за 900 талира, али

скршен тампицом и старошћу умро јз одмах после повратка

n j ропства, првих дапа марта 1573. З а собом je оставио три

cima Милапка, Радоту и Милоша. Од провизијс Радманове

одргдио je надвојвода недавно добеглом ускоку Милосаву

Хераковићу 32 фор., војводн Радичу Вии.евићу 25 фор. a

исталих 18 фор. сину умрлог Радмапа Мпланку. Ha скоро

после тога заробнше Турци п Миланка те се ои искупп ca

300 талнра. Вратившм се из ропства умре и Ммламко na и

брат му Радота те падвојвода додели иајмлађем брату Милошу

ВумстиКу 18 фор. провизијг.1“

Од осталих Жумберчаиа овога доба најугледнију je улогу'

ui’pao каиетаи Даја Вуковић, једини Србин na хрватској граннцн

у Н). иеку, којп je ностнгао капетапску част. У априлу 1580. до-

пшлпо jc мадпојвода, да после Дајине смрти његову провпзију

од 50 (|)ор. добију шегови синови Радојида и Радул,17 Тако-

ji; мсто жслио и војвода Пауп Крагул>евиН, да се од шегове

пронпзпје од 50 фор. половнна преиесе na cnna његова Ву-

јнцу, или надпојвода у мају 1584. одбије ову молбу Паупсшу.18

Жумберак je кроз цео 16. век био привлачпа тцчки за

Србе ускоке. Тако je у априлу 1585. гшклонио иадвојвода Карло-

јидио селиште у Жумберку ускоку Лазару, који je ca својилу

братом и осталом породицом иедавио побегао из Гурске111, a

l!i У одлуци крал.а Фердинанда пнше : „Nachdem sich Vnnscr ge-

Ircwcr, lieber W eitschela Khniitschinowitsch aus der Tiirkhen in Vnnser

(jeliorsaiub begeben vniul mit seinen M itverwandten Voywoden in zimbliche

A tuall Vnm leithaiicn in Vnnser Landt Crain gebracht . . одре1јује‘му крал.

сиоменуту мроииапју (коморски сппсп).

1,1 Ihidcm.17 Ibidem.

w Ibid.

111 Одлука наднојиодииа y оиом пре/уиету п.чдапа диорској коморм

IM. апр. 158?). rjiacn : „Nachdem W ir vber beylifjcmls des Obristen in Cra-

baleii viidlerlheniKclicIi hey Vns heschehens Auhringen vnib der darinnen

veriiieldleu Vrsachen willen dem jjedaclileii newlicli herüber eiitsprungnen

Vssldionken mit Namen l.iiwir vnd seinen lirueilern auch irn W eil) und

Kliliulern zw irer Viiilerhrhii'iiiK; die mi|;e/.o|.'en mich des Lipolit/.a Vss(;okeu.

M i l i l 'A H I IJ I '. С1Ч1Л У Х Г Н Л Т С К У 39

1595. ускочпо je n i 'Гурскс y Жумбсрак Митар Прсридоппћ,

каспијп иојиоди у Вслсд\сриКу.аи

Доссљапаи.с Срба у турски део Хрватске 5551. п 1577. год.

Аустрнјски плановн, да се Срби отерају из Ликс.

Прва вест, да Турцн пасељавају Србнма onaj део Хр-

иатске, којн je био под љнховом влашћу, потичс из 1551.

годиие. Жумберачкн капетаи Ивап ЛепковиИ јаино jc у дс-

цембру тс годиие крал>у Фсрдпнанду, да су Турци посеклп

шумс i i na те крчсшшс да су паселпли Србс. Нассл>а cc

простирала у два правца, од Срба према Бихаћу и од Срба

нрсма Козлову Пол>у. Нассљспо je иеколико мшада Срба ca

иреко сто хпљада комада марвс1 u t i i m c je нојачаио стапон-

пиштво тако зваис Тромсђе, г. ј. опога краја, гдс се састајс

Хрватска ca Боспом и Далмацијом.За трајања мира аустрпјско-турског у другој полоншш

16. века упадалс су турске чете из босапског иашалука no

само у Хрватску и Словепију nero и у Истру, Корушку,

Штајерску n Крашску исто опако, као i i у ратпо време. Услсд

ових непрестапих иападаја n пљачкаља турскпх чета разбсгло

се и изгниуло je иограпично сгаповпиштво те je у Хрпатској

нзмеђу турскпх n аустријскнх места постојао једап прсдсо,

шпрок пеколико десегипа километара, ca опустелпм :i c m -

л>иштсм u raj предсо je важмо као грапица аустријско-турска.

После бптке код Будачког 22. сентембра 1575. пожшсо jc

спергнчпи liania босапскн Фсрхад Соколовић чнтав ииз успсха.

T o k o m 1576. и 1577. године, мада je баш тада обновл>сп мир

нзмеђу младога цара Рудолфа и султапа Мурата 111., заузсо

je Ферхггд всКпаом без борбе градоие Мутпицу, Острожац,

Подзвпзд, Кладушу, Пе1\ н друга мсста сне до реке Kync.a

Abstcrbcii hainibgefallen Ilucben geratnermassen gnedigclich zv uerlcihen

vnd erfolgen zu lassen, so isl hiermit Vnser gnediger 13euclcli an euch, Jas»

ir also die Notturfft darüber" verordnen vnd fertigstellet“ (коморски списи).

an Ibidem.

1 Laszowski, Monumenta habsburgica, Vol. III., crp. 4M.

2 У држапиом архину y 1>ечу иалани ce списак нојпика y мсстима

хриатске i раиице na нремепа пред onaj иападај Ферхадон. lio t i m

сппску ее иидп, докле je доиирила нласт аустријска. П окрај c iu iko i

4 0 Д ( \ Л Л Е К С Л I IB I IT .

Да би осигурао оке иове крајеве и олакшао нова осва-

jan.a, одлучи Ферхад паша, да досељавањем Срба појача

границу турску у Хрватској. С пролећа 1577. године почео

je да иодиже градоие и кастеле, који су бнли порушени ири-

ликом пекадашњих упадаја • турских чета i i педесет година

лежали су аусти. У те обновљене градове и кастеле став.љао

je посаду, која се састојала већнм делом од Срба н насе-

љавао je no околшш тих градова срлске босапске фамилнје.

У року од три иедеље поставилп су Турцп посаде у кастеле

Ловинац, Радуч, Вранпк, Медак, Рибнпк, Новак, Барлете,

Могораћ, Почитељ, Широки Тураљ, Смиљанац, Подлапац,

Шптар и Перушић.3

Вест, да су Турци населилп Србе у Лику узбунила je

свс факторе, који.су имали да воде бригу о хрватској rpa-

ницн. Близпна Срба угрожавала je. државне друмове, којп су

иодили у Св. Вид, Сен>, Трст, Горнцу u друге приморске

градове. Опасиост je била велика и сви су осећалп потребу,

да се ona чам. пре отклопи, јср nrro Србн дуже буду у Лпцп,

тмм ће се теже дати одагнатп пз ње. Првих дана јуна 1577.

зиао je за насељеа^е Срба neh a иадвојвода Ернст, која се

3. јупа обрати na цара Рудолфа и оншпе му оиасиост, која

претп држави од Срба, бацају!ш кривицу na прхоппог запо-

ведиика хрватске границе Ииана Ауерсперга, што je својолх

пемарношћу омогућио иасел>еше Срба у Лпку. Рудолф одго-

места нанедеп je » б ро ј војпика. Списак гласи : „St. Veith anib Pflaunib 10,

Tcrsath 4, Lettenitz 10, Zeug 244, Prunđel 40, W erlog G, Ottoschntz GO,

Dabar 30, Repitscli 02, Sockholl 12, W ihitseh 250, Jssatschitz 20, Tliöplitzcr

'Пшгп et ßreckhawitz 21, Ostrosclmtz 39, Zasyn 40, Stenna 22, Gwosdansky

ü0, Wusehin 24, St. Georgen 10, Blagaiski Turn 10, Jessenitz .40, Dressniki!

20, Tersatz 20, Modrusch 12, Ogulin 20, S lun 20, Zetinn K>, Vranogratsch

40, Novigradt 8, Gratlatz 12, Muttnit/, 11, Cristin 10, Oberkladusel) 10,

Umlerklathisch 10, Possuesdt 10, Petseli 16, Merssno 10, W ainna 20, Masin 10,

Greda) 10, Thombskhapetscli 12, Khas.tell G, Khremen 10, Serin 125, Stur-

litza 8, Gorre 10, Mrastowitz 120, W inado ll 15. B lin ia 32, P lasskhy 12,

Gratletz 20“ (Ilungarica).

" Kpau.ci.ii аемал.ски архии y ЈНубл.апи, Fase. 125a. Пелешка <>

tom n iacn : „l'ostauili su 'l'iirei nilioue liutli v kastei l.ouinaz, v kastei

Raduz, v kastei Vranik, v kastei Aletlak, v kastei Kibnik, v tlua cliastela

Nmtaka, v tlua kaštela Barletta, v dna kastcla Rebzichia, v <lua kastella M<>-

goriclii», v kastei Pozitell, v Ssiroki Tu ran, v tlua kastella Sniilianca, v kastei

l ’odlapac, v kasteiI Sehilar, v kustetl l ’enisslch, clii tliastel giest pri O to/cn

ii iilmake mille. Tili chastelou zgora pisanih i;icst 20."

М Ш Т Л Ц И Ј 1 ' C I ’l iA У Х 1 Ч 1 Л Т С К У л\

iiopu 7. jyua ni Нратпслиис, да пограппчпп шпоисдппцп мо-

t pajv оружјсм иротсратп Србс iij Лике.

Надиојиода Ерпст подузс кораке да cc iiiinpnin иалог

цареи, Обрати cc на Ипана Аусрспсрга n паложи му, да no-

дишс нојску u да иротсра Србс из Ликс. Ппсмпма од 17. и

21. јупа наложп крап.ској земал.ској влади, да повцсм n npo-

вијаитом иомошу Ауерсперга у њсгову лодузећу. Мсђутпм

onaj задатак пије био једпоставап, како jc то падпојпода :ш-

мишл>ао. Крањска влада одговорл 26. јуиа, да je земљи пс-

црлл>епа u слромаиша re да unjc у стању дати ии иоиаца мп

npomijairra за Ауерспсргову сксиедицију. Аусрспсрг je, iipu-

мивши палог, дуже времепа исиитивао појсдипости, којс су

му' потребпс за нодузимаше успсшпе акцијв na jc тск другог

јула одговорно надвојводи Еристу, с каквим jc свс тсшкоИима

■скопчапо нротсрнвањз Срба из Ликс. Надвојиоду jc л.утпло

овако држаи.е Ауерсиергово те je 12. јула упраипо јсдпо

писмо ратпом савету у Грацу, a друго Ayepcuepry м у пмс-

мима je енергично захтевао, да се леодложио ирсдузмс акција,1

4 Ратиом санету пише 12. јула наднојвода: „W as ir Vus vom achtn

tliss wegen Einreissung Stenna vnd Vberschickhung Ilaiinscn von Awersperg,

Obristcn Leitenandts crabatischer Gräniz an cucli gcthancii Schreibens an-

gcmclt, vasst in gleiciier Sach, die Abtreibung der cingesessnen Walaelien

in der Lika betreffend, kuinbt Vns auch dises Schreiben von iine von Awern-

perg ein, aus welchem allem W ir souill abncinen, das sicli auf diese Weins

weder in ainem noch dein ändern auf ine von Awersperg vnd seine Ver­

richtung vill zu ueilassen sein würdet. So hat er auch die Sachen vnd Hein

Antwort, vber das W ier ine diss noch vom 4. Junny beuclhen, er aber erst

vom ändern ju ly antworten thuet, zimiieh lang lassen ansteen................ Vnd

weil euch ohne des wolbewusst, zu was grösser (jefar vnd Schaden dein

Landt zu Crain dise Bcsazung der W alachen vnd die mit Abraissung Stenna

geraiclien, so werdet ir Vnsers freundtl.ch geliebten Vettern eures Lands-

fiirsteu Notturfft nach, bey ainer ersamen Lanndtsciiafft in Crain vnd sonnst

die Sache dahin zu bestellen wissen, auf das ime von Awersperg mit ainer

Bezallimg oder ainem glitten Inirlehen, dann auch mit der 1‘rofanticrung,

ain solche Ililff bcscliehe, dam it er des, so ime anbcuolhen vnd deren inen

allen souill gelegen, furderlich volzieiien kiinne . . ." У мнсму, упрапл.еиом

ua Печа 12. јула 1577. Mnany Ayepcnepry (Herrn zu Schonberg, lirblandt-

marsciialch in Crain und der windischen Marckt, röm. kays Mt. Kath, Ob-

rislen Leiittenand an den crabatischen Grtfnitzen vnnd Ihiubtnian vber die

liuskoken) пелп падиојиода Крпст: „W ir haben gnediglich verstanden, wan

du von Aursperg Vns vom ändern dis Monats zu deiner Kntschiildigung der

bisher vmierrichtcn Abtreibung der neu angesessnen W alaclien in der l.iklm

zuegesdiribeu, W ie vvol nun der kays. Mt. Vnsers gneuigsten gliebleti Herrn

42 ДР. ЛЛЕКСЛ 11В1ГП

Крањска влада у ЉублЈаии п ратни савет у Грацу схва-

тнли су сву важност питања о протеривашу Срба из Лнке,

али краљска влада саопшти 26. јуна и ратном савету, као

што je одговорила надвојводи, да она крај све добре вол>е ие

може пружити Ауерспергу помоћи iiii у новцу ни у нрови-

јапту, јер je земл>а сасвнм исисана и исцрпл>ена. Градачки

ратни савет одговори крањској влади 3. јула, да угше сву

снагу земал^ску и да дадг што више може за експедицију

против Срба, у противнои случају he земља убрзо дочекати

неопнсане јаде и невол>е од Срба Личана/’

Bruetlern auf d ie crabatiscli Gräniz gehörig Deputat bisher nit richtig ge­

macht, so kumbt Vnns doch etwas frembt für, das deswegen alle nützliche

Fursehung vnnd Schiitzung derselben Gränizen erligen bleiben vnnd man

gegen des Feinds schedlichen Fiirnemen, sogar nichts timen khünnen sollte,,

so doch der kays. Mt. Deputat auf ein ganz Jar nit mer dann vier M onat­

sold austregt vnnd die Kriegsleutt daselbs das vbrig alles maistentails aus

der crainerisclien Bewilligung eurs Mittls zu entpfahen haben. Demnach in

Namen der kayserlichen Mt. nochmals Vnnser gnediger ßeuelch vnnd ße-

gern, das ir diser Sachen mit Abtreibung der W alachen vnnd Abreissung

Stenna nochmals alles getreuen Fleiss nachsinnen vnnd alle mugliche M ittl

furnemmen vnnd zu Werch sezen wollet, damit baide oberzelte Stuckh be-

schehen und ir sambt eurn Benachbarten vor nierrer Gfar vnd dorther be­

sorgenden Schadens befreyt sein m iig e t. . . “ (Kpau.cicu асм. apxiui y Љуб-

љани, fase. 125a).

5) У писму од 3. јула 1577. веле санетници : „W ir haben aus Eurem

vnns vom sechs vnd zwainzigisten Juny jüngsthin gethanen Schreiben freund­

lich woll angehört vnnd verstanden, was ir bishero von wegen der W a lla ­

chen in der Gegendt Lykha vorhabenden Vertreibung fürgenomen vnd ge-

handlt. W elches w ir vnns dann von Irer fl. Dt. vnsers gnedigsten Herrn

wegen in albeg lassen gefallen vnnd wöllen giinzlich verlml'k'ii, ir in dem

vbrigen als mit Hergebung der Notturfft von Gelt vnnd M unition sou il mug-

lich auch das ßesste zu tliuen nit vnderlassen, sonnder zu Beförderung

aines solchen liochnottwendigen Werchs, allerhand Mittel vnnd Weeg

suechen vnnd fiirnemben werdet, damit darunder nichts vernachthailt oder

verabsaumbt werde. Dann obwoll nit weniger, das dise l.annde angezog-

nermassen in grossen Schuldenlasst steckhet, auch von der immerwherenden

vnerschwiinglichen Ausgaben vnd treuherzigen Bewilligungen wegen sehr

vasst erschöpfft vnd ersaigert ist, wie w ir vnns dann dessen gar woll erin-

dern khonden. Dieweil aber an würkhlicher und fruchtbarlicher Volziehung

angeregtes Werchs, so hoch vnnd vill gelegen, in Erwegung das sonsten,

wo dasselb seinen Fortgang nit -haben oder aber gesaumbt vnd aufgezogen

werden solte, diesem Lannd Crain sonnderlich vnwiderbringlicher grösser

Schaden daraus entstehen und erfolgen möchte. Demnach so wellen wir

vns von höchstermelter Irer fl. Dt. vnnsers genedigsten Herrn wegen vn-

zweifenlich versehen, euch auch hiemit nochmallen alles angelegnen vnnd

М Ш Т Л Ц И Ј К C I ' I I A У Х Ш Л Т С К Уr

43

Uuroii.ciui ua акцнју иротш» Срба састашс cc срсдипом

i јула у Љубл.апи земал>ски крањскм капетам ca одбормпцмма'

ii граипчарскпм заноисдннцнма Ивапом Аусрснсргом и Гаш-

паром Рабом те су 16. јула у зград» земал.ске нладе иећали

о иротсрпиању Срба из Лнке. Копфсрспцнја војпих заиопсд-

иика jc копстатовала, да се овај иажпи посао ле можс ofia-

iiiiTii у тајпости и у тишини, a то бн било ногрсбпо, да cc

не обрати одмах na почсгку пажња испрпјатсљсиа ua lipu*

преме. Граипца je пространа, војскс трсба миого na кад cc

будс окунл>ала, дозпаће Турцн те he cc п onu спремати, a

има пх врло мпого у свима градовима ii кастелима u naCTahc

тешка и мучпа борба. С друге страпе je коистатоиапо, да jc

преко потребно, да cs Срби чим upe протерају. He учшш ;ш

се то одмах, дочекају ли Србн у Лици зпму, опда he uhu ca

иротериваљем далеко теже п требаће тринут толнко трошка

као сада.”

И ратии савет у Грацу се жмво апгажовао uporni) Срба.

У доиисима од 16. u 23. јула издају саистинци иалог

крањској 0лади, да се неодложпо лати припрема око

протериваша Срба из Лике, приказујући онасиост, која hc

иастатп, ако Срби остану сталио у Л ици.7 Али крај сппх

gclrcuen Fleiss crsuclit vnd vermant haben, solchem liochbesorgcndeii vn-

widerbringlichen Schaden vnd Gefhar der Notturlft nach zu Gcinuct zu

fucren vnd es disfalls an Gelt vnnd Profiant als souil imer nitiglich auch,

nit mangeln oder erwinden zu lassen sonnder solchcs in Abschlag eurer

Bewilligung oder als ain Darlehen ohne fcrrcrc W aigerung oder Entschul­

digung darzugeben vnnd volgeadts die Sachen ohne Versaumbung der besten

Zeit vnd Gelegenhait mit miiglichister Fiirsichtigkhait in Namen des All-

niechtigcn anzugreifen, zum all weill aus Irer fl. Dt. Erzherzog Ernsten euch

getanen Schreiben verstanden, das Ir khays. Mt. derselben Hof Camcr ernst­

lich auferlcgt haben, zu solchem W crch auffs fürdciliehst ain Suina Gelts

in Abschlag ires Deputats hinein zu uerordnen . . . .“ (Кран.ски зем. архин,.

Fase. 125a).

Ibidem.

7 У допису од 16 јула налаже ратнн санст крањској нлади: „W as

vnns an iezo von demdurchleuchtigsten hochgebornen Fürsten Herrn Ern­

sten Erzherzogen zu Österreich etc. auf vnnser Irer fl. Dt. von des Schloss

Stenna Einreissuiig vnnd Vertreibung wegen der angesessnen W allachen in

des Gegeilt Lykha jüngst gethanes Schreiben fiir ein Antwort erfolget, das

habt ir ob inligender Abschrift mit mehrern zu iiernemcn. Dam it nun disfals

weder vnns noch Euch ainiche Schuld oder Saumbsal billich nit zu- gernesseii werden niiige, so ersuchen wir Euch demnach von Irer fl. D t.

44 ДР- лјш ксл iiBiiTi

иалога нијс за onaj мах дошло ни до какве акције. Потребу, да

се акција протип личких Срба што пре поведе и опасиост,

ако се Србн из Лике ие протерају, осећали су сви факторн

само imcy имали снаге, да спроведу своју иамеру. Новаца

није било у државној благајни, a још маше их je имала кран.ска

илада. Прсдели, изиурени честнм упадајима и плЈачкањем тур-

vnsers gnedigisten Herrn wegen hiermit abermallen alles sondern Vleiss be-

gerend vnnd vermanend, das ir an allen denjlienigen, so zu w irk licher Ver­

treibung angeregter W allachen immer iniiglich oder dienstlich nichts mangeln

oder erwinden lassen, sondern in abweg dahin bedacht vnnd darob sein

wöllet, auf das die Sache beratschlagter - vnnd anbeuolhnermassen one

allen lengern Aufzug in sW erch gerichtet vnnd also hierdurch des algemainen

Vatterlands W olfarth der hohen Notturfft nach befördert werde. Inma^sen

wir dann an Eurem eusseristen Vleiss vnnd Vermögen kheinen Zweifel tragen

vnnd sein euch fiir vnnsere Personen mit annemiger Freundschafft vnnd

Dienstw illigkait wolgewegen.“ У допису од 23. јула ппшу санетницн краи>-

■ ској плади: „W ir haben Eure zwei absonderliche Schreiben vom sechs-

zchenden vnnd sibenzehenden dits M onats alles der in die Gegent Lyka

(.■Inkommen W allachen vnnd Tiirkhen Wieder-Ausstreibung wie auch des

wiliitscherischen Khriegsvolkhs Bezallung vnnd also diser pawfellig craba-

tlHchen Granizen, gemaine Nott vnnd Obligen betreffend, wol emphangen,

mich mitleidenlich vernomen vnnd darauf ganz eyfriger gelrewer W olm ainung

nit viulerlassen, in Namen der abwesenden irer fl. Dt. vnnsers gnedigisten

Herrn, solches hochwirdig Anbringen, welches ja zwar sum im im periculum

in mora auf sich tragt, alspaldt vnnd in continenti hinab nach W ienu dem

Herrn Landeshaubtinan als crainerischen Abgesandten einzuschliessen vnnd

ine dabei wie ir ob beyligender Abschrift zu sehen, zu embsiger Sollicitierung

vnnd Erlangung der Sachen gewünschten gueten Erledigung vleissigclich zu

ueriiianen, versehenlich, er werde diesfalls an seinen getrewen eyfrigen Vleiss

mich gar nicht erwinden lassen, auf das vermitels göttlicher llilff, der Sachen

noch in Zeit crspriesslicher gueter Rath geschafft viul also diese christliche

Lannd vnnd Leuth noch lenger in aufrechtem gueten W ösen erhalten werden

mllgen. Daruiutter dann von wegen höchtgedacliter Irer fl. Dt. vnns gar nicht

zweifelt, das an Eurem ditsfals möglichen getreweii zu thuen, gar khein

Mangl erscheinen, sonnder ehender ain vbrigs gethan vnijd ir also dem

droenden geinainen Vbl vnnd Lanndsvcrderben, auch in dein aufs eusserist

zu stenren vnd zu wehren wolgesinnet sein werdet, weil viis eben neben

obangeregten Euren Schreiben vnnd also gleich mit einander von der fl. Dt.

Erzherzog Ernnsten zu Österreich etc. vnnsem gnedigisten 1 Im 'n auf vnnser

jüngst der wichitscherischen Gefahr halhen hinaus geihanes geliorsambs

Aniiuissen beiliegende schriftliche Beantwortung ziiekhiuneii, welche dahin

gcstell, das sein fl. Dt. wol starkh im Werkli, die Sachen bösles Vleiss

dnliln zu dirigiern vnnd treiben, damit ir kays. Alt. Grilniz D.-putat, wo

nicht gar doch giieUMitheil hlneingeniicbt werde . . . .“ (Крап.ски пемал.ски

jipxnn, fasi'. 12Л).

МН1ТЛЦИЈК С1Ч.Л У ХРНЛТСКУ 45

ских чета, оголсли н осиромашеин, пису били у стању, да

' иомогну провлјаптом војску, која je требала да се креие у

'Гурску. Осим тога je заповедник хрватске граиицс Иваи Ау-

cpcuepr бпо ii сувише опрезал те лије хтео лакомлслепо да

улазп у ono ouaciio нодузећс. Имао je лрммер ла свом прет-

ходлику у заиоведллшгву Херберту Ауерсиергу, који je пре

дие годлие код Будачкога дошао у сукоб с Турцима ii пораз-

платло животом.

Одбралл хрватско-славолске гралице од Турака посве-

гпла je аустрлјска влада ларочлту пажњу. Улраву пад хрватско-

славоиском границом предао je цар Рудолф, као што je горе.

речело своме стрлцу ладвојводи Карлу, којл одмах паложи да

cc скулл војска за уладај у Турску. Војска хрпшћапска бро-

јала jc ла 10.00.0 људл. У шој се палазпо л бап хрватско-

слаиопскл Крста Унглад ca својом четом. З а врховпог запо-

нсдлнка војске одређел je краљскп главлл калетал барол

Ђорђс Кевспхллер, који у августу 1578. ларедл паступање..

У лочегку ложљеше хришћапи успехе, освојлше Цазин, Зрињ •

u Острожац,-' алл код Бужима паиђоше ла Ферхад палшпу

иојску, која je бројала 30.000 момака. Кевелхллер се сада

понучс лз Турске л Турци иопово заузеше лзгубљсле градове •

u још друга места, тако, да се аустријска обралбела лиллја

ломакла од Уле na Купу. Једимо Бпхаћ остаде и даље у

хрлш1шлским рукама.

ИдуКс годипе иочел1е се Турдл спремати, да упадлу у

аустрлјске. крајеве и да врате хрншћашша мило за драго.

Заловедплк хрватске граллце Ивал Ферлберг, кога je пад-

нојиода поставло место пеодлучлог Ивала Ауерслерга, јавио

jc 27. апрнла 1579. у Грац, да су Турци иописали Србе и

н.мхову мариу ради аожше топова, a 13. маја допулло je свој.

пзисштај исшКу, да су Србл дошлл у Круау, да he утврдитл

градоис Зрлњ i i Цазпл л да вуку 25 маллх и 5 всликих то-

noua.s Поближс иишта ле зламо о овој акцији српско-турској.

У априлу 1580. јанп ратлом савету сен>ски заповедллк Сева-

с rujan Саки о пассл.аоаи.у Срба у Лпцл, a у ncro време

потирдл ono п iioiiit заиоисдиик хрватскс границе Вајкард

у\усрслсрг додају1и1, да Србл код Стенс л у Лицл xohe да

иодпгпу ссби стапоне п да Бргкоплцу утврде, ла што parnu

И Sl.niiic XIX. crp. Л‘\.

46 Д1‘. ЛЛККСЛ IIHIIT.

-саист изда иалог запоисдкшсу хрватскс грамице, да иопсдс

в о ј н у експедицију n p o r i m опп \ Срба.1’ Ауерсиерг c c i i o m c спре-

мати за ltojini иоход у Лпку п у јулу one годпие затражи од

ратног савета 2000 форпната, 100 стрслаца и 200 млаКспих

ускока (Срба Жумберчана). Ратии саиет ннје могао да np i t-

тскне у помоК Ауерспергу нсго му дадс палог, да за onaj

мах утврди Оточац, Прозор, Брлог i i Брии>. Ауерснсрг c c

ндуће годиие разболе н умре (јула 1581), тс су Турци нссмс-

тано и даље насељавали Србе no ллчким и другпм хрватским

местима na су устројнли i i личкп сашдакат. З а повог врхонпог

заповедлика хрватске граннце нменује надвојвода у семтсмбру

.1581. барона Јопста Јоснпа Турпа, алн mi овај пијс могао да

спречи насел>ен>е Срба у Лици. Капстан сеп.скн Раб jami

падвојводи апрпла 1582, да досел.аваше Срба у Лику пемрс*

стаио траје, a то потврдн н барон Tjpn у јупу нстс годипс.

Турн нзнссе плаи, како бн се најлакшс могли Срби пстератп

из онпх крајгва, али другн пословп, којнма су аустријскс

грашгчарске чете биле забаплЈвпе, пису допушталн, да c c

иосвети озбиљна нажн>а насел>еп>у Срба na личком землппиту,

З а време овог насељавања Срба у турској Лицп рсор*

.ганизоваиа јг и хрватска nojtia граиица. Надвојвода Карло

даде подиКи град Карловад. Темел-. шегов положен je 13. јула

1579. године на ушћу Мрежнице н Kopane у Купу. У тсмсл^'

jc ставл.ено 900 турских лубаи.а, Кад je ночстком 1583.

вршепа пзградња Карловца, заночео je жппахпијп рад ua целој

граиици. Стаил>епа јг посада у дотле пустој кулп na Kopanu

u појачапа je посада у Огулипу, Оштарју, Брпњу, Оточцу,

Плашком и Кл>учу. У исто доба почео je Турп прпирсмс за

упадај у Лику. Надвојвода Карло иаложн пз Лаксспбурга 23.

маја 1583. крања.ој плади, да прнтекиг Турну иопцсм у n o M o h . 1"

и У прогоколу Croatica rta 1580. тшше: „Herr Obrjst in Crabaten

schleusst Zeittun;;, dass .d ie Valachcn bey Stenna vnnd in der Lickhn zu

bauen vnd Brekhouiv. zu befesstigen Vorhabens seyen. Dem Obristen wirdet

hierauf die Abtreibung der Valachcn aus der Lickha vnd herdisshalb der

Vnna bey Stenna, item Zersprengung der ßrekhotii/. anbcuiolhen.“

10 У ifpaii.CKOM земал.ском apximy y ЈВубл.апи, y fase. 125a смчу-

iiniio je орипш алпо писмо ппднојкодпмо y оном предмету. Ппсмо гласн:

„Nachdem sich ain егнате Lainultschafft allda in Crnin im juiigHtgehallnen

l.anndtaj; daselbs souil erbotlen, das sy auf den Fall der Oberste nn der

crabatisclien Urani/.en mit seinem vmlorgelmen Kriegsvolldi In die l.ykltn zu

'VerwhOnmn der TOrkhcn vnd W nllachenAnsidlung nin IOi Ihh fllrneiuen wurde,

М Ш Т Л Ц И Ј Н C 'l’l i A У Х 1 Ч 1 Л Т С К У 47

У јулу су билс готоие прниреме за паиадај na Србе у Лпцн.

Одређепо jc, да ссњскн каистаи Раб iiol>e иапред и да ca

cuojux 200 стрслаца убнја Србс где год nx стигпе, a o ne , којс

похвата, да прода као робље у земље с o ne стране мора.11

Каспијс jc onaj налог капетаиу Рабу пзмељеп с тим, да Србе

у onuiTC ne узима у ропство него да их свс поубија. Током

ссптсмбра палазно се Раб ca својом четом у Лици, али га je

лоша срећа послужила. Од 200 стрелаца иоубнјаше му Турци

тридесст n тројицу, o c i i m тога мпоге заробнше, међу осталим

ii Матију Дапичића, брата војводе Ђуре Дапичпћа. Услед не-

успеха Рабова изостане упадај барона Турна у Лику.

Срећпијн je био у свом иодузећу баи хрватски гроф

Тома Ердедп. Насељавајући Лику иаселили су Турци Србе

и но околшш града 3pniba. Ердеди зал1 0 ли око 10. јуна 1584.

Вида Халека, да му пошаље у помоћ граничарске чете своје,

јер намерава, да пачшш упадај у Турску и да разорн сва

срнска села око Зриња'. Халек му даде.једап део својих чета

u већ 9. јула вратио je бап чете иатраг ca писмом, којим

јавл.а Халску, да )г попалио српска сзла све до обале Упе.12

ir Hilf (larzue geben welle, wie ir euch dann dessen ohne Zweifel gelior-

sanilich woll zu erindern. So ist demnach vnnser gnediger Beuelch an euch,

das ir vnns in Namen ainer ersanien Lanndtschafft, was vnnd wieuil sy dits-

fahls darzugeben vermaint, eure gehorsame Erclärung dermassen vnucrienngt

zuekhommen lassen wellet, damit W ir Viins darüber dessto besser resoluieren

vnd volgends solches Vorhaben (da W ir es für ratsam erachten) noch vor

angeunder 1-exung mugc fiirgenonicn vnnd ins Werkh gericht werden, wie

W ir euch dann auch liiemit gnedigist ersuecht vnd vermant haben wellen,

die Sachen dahin zu dirigieren, auf das zu Verschonung der Vnnderthaniien

obberuerte aiigebottne Hilf in Gelt bewilligt vnnd dargegeben werde, die W ir

alssdann also anzuwenden gedenkhen, das es verhofenlich der Granizen zu

sonderlicher Er»|iriesslichait khummen vnd gedeyhen solle“.

11 У п ропж олу Croatica под датумом jyna 1583. забележено je:

„Dem llaubtm an Raabcn wirdet auferlegt, dass er die 200 Schüzen neben

den Zenngern 011 Vnnderlass in die Lickha raiseu, die W alachen niderhauen,

die aber, so gefanngen werden, vber das Mür verkauften lassen solle .“

13 У писму јанл.а flau „quod nos salui cum toto exercitu rediimus,

.uastatis et dopredatis villis usque ad lipani fluuii Vuae“ (Kriegs-Acten)

III.

МИГРАЦИЈЕ СРБА CA ТУРСКЕ HA АУ-

СТРИЈСКУ ГРАНИЦУ КРАЈЕМ 16. И ПОЧЕТКОМ 17. BEKA.

Четовање личких Срба no аустријским крајевима. Прс-

сељавање њихово на аустријски део Хрпатске крајсм

16. века.

Турци су ca насељељем Срба у Лику начшшли noi peinan

рачун. И Турци u Аустријаици су држали, да Срби na тур-

ској грапици зпаче јачање те грапмца п опаспосг за Аусгрију,

алн се обратио догодило. Турци су пасел>еп.зм Срба na ipa*

ннцу своје државе допели ове у блпжи додпр с.а хришКаиском

Аустријом п отворили могућност, да с г омм спорачуму ca

заповедницима хрватске границс п да се пргселс ua аустријсно

земл>иште те тнмс да ојачају аустрпјску грапицу. Beli 1579,

ступишс Срби, који су стојалн у Цазииу и Остротцу к а о

турске иосаде ca аустријским запопедпнцима у прсгоиоро, дн

нм предаду ге градове. Од ове нредаје ne би ишита, алн ci*

сад нижу сличие појавг једиа за другом. У мају 1579. jaiui.euo

je цару Рудолфу у Праг, да се тршшсст српскнх села ма

мриморској хрватској гранпцп одргкло турске власги u п ija-

пило се за покорност Аустрији уз обсКам.з, да iie пла^ати

два фориита од сиаког димњака годииш.ег трибута1. Цар Ру-

• У протоколу Croatica за 1570. паланп cc ona Пслсшкп: „Herr

Khobenzl . . . . rat!i auch ir fl. Dt. ferttißen (len morlackhijchen Dörfer

Vnderthanen, so sich zu trihtitiren anerbolten, die gebeltne I’ riuile^ia in

bona forma. Sein inen den inorlakischen Vnderthanen цецеп dem an|;elm(tnen

Tribut drey Kleichlauttcnde Priuile^ia nefertli^t, dieselben auch dem llnubl-

mnn zu St. Veith am l’flauinb zueueschickht nml ime anbeuolhen worden,

wann ime dieselben Dllrffer Tribut bewilllntermnuHrn erlei'l wlrdel, diisH er

Mili 1'ЛЦИ|1 1Т11Л >' ХГМЛТСКУ

долф у одговору спомс У, јуии miju могао дассодлучи, xohe

ли усиојитп поиуду сриских сила илп he je одбити, liuro ju

<>6ehao, да he каспмје доиитп о тој стиарм решсње". H;iyhc

годипе су пудили Срби иононо Острожац упрашггел.у Bnxaha

Ииапу Реслу|!, a у марту 1581. палазнли cc na зсмљишту ау*

стрпјске Хрпатске Срби Веркаповић и Flonouiih, који су тпх

дапа иребсгли из Турске4.

Чптава дна дсцепија колебали су се Србн у Лици измс!)у

Турскс и Аустрије. Напоредо c a вестима о унадају турско-

српских чета у аустријске крајевг и о n y c T O iu e i b y тих крајсна

палазе с-з случајеви сеобе Срба n a аустријску страиу п сту-

n a ib a у редове аустријске војске. Док се у хрватском сабору

од 24. априла 1584. живо распранља о сузбијан.у срискнх

паиадаја n a Очур и Медведппцу, a у седницп од 20. ссптсмбра

rc годиие о пападајпма српскпм на осталс граппцс Хриатскс

denselben emphangen vnd dessen Ir Dt. gehorsamblicli berichten solle.

Hiebei auch ain Vorderung an Fernberger und H^ubtman Raaben, dass

sy die iiiorlaekhischen tributirenden Dörffer vnd Vnderthanen bey Irer fl.

Dt. gnädigst ge'erttigte salua guardia vnd erthailte I ’riuilcgia handthaben

sollen“.

3 У одговору, управљеном надиојнодп Карлу, пише цар Рудо/иЈ»:

„Aus Euer l.ibđcn Schreiben vom 28. nechstuerschines Monats May vnd den

Beylagen haben W ir freundtlich vernonicn, welchennasscii Euer Libden tlie

morlagkische Dörffer, deren dreyzehen, dergestallt in iren Schlitz geuoiiien

vml sy Euer Libden huldigen lassen, dass derselben von jeder Feurstatl,

so in solchen Dörffcrn seind, jährlich /'.wen Gulden gelaicht vnd tribuliert

werden sollen. Nun halten W ir gleichwol solches erweckt werden möchte,

daher folgendes allerlai Beschwerlichait vnd Nachthail entstehen künte.

W ie dein aber, so wollen W ir diser Sachen ferner nachgedcnckhcn vnd Vns

alsdann desjhenigeii. was W ir darundter für das rathsambst ansehen werden,

eiitschliessen, so W ir Euer Lieb immittels zu Antwort nit verhalten w o lte n . . .“

(Г>ечки држашш архип, Inneroesterr. Grenz-Acten).

:l У протоколу Croatica под датулшм марта 158Ü. палааи се бслсшка:

„llanns Rössl, Verwalter zu W ichitsch, zaigt an, wie sich ain Aga zu Scryn

anerbotteii, herauszuspringen vnd dass die W alachen sich gern vndter die

Christen in vnsern Gewalt vberantwortten wolten vnd solches der W alachen

Vorhaben wirdel durch die zweii zengcrischen W oyuoda vermilg des von

inen einkhumenen Schreibens bestattet.“

•' У протоколу Croatica под мартим 1581. палллп ce бсл еш ка:

..Dein I;emhergcr, w irdel der neu hcrilberenlspningncn Walachen Wcrcka-

nouitsch vml Fopouitscli vbergebne Supplication mit diseni Ueuelch einge­

schlossen, «y irer Anforderungen zu ucigniigen oder auf den widrigen Fall

der Sachen Beschaffenheit zu berich 'en.“

Mnrpmuijv Cprta y Хри.пчку>1

50 Д1’- AJiKKCA ииит.

и Славоиијс1', дотлс запоиедмнк хрватскс граипце Андрнја

Ауерсперг прслази у два маха турску грапнцу и преводп

пслпки број Срба, којн су желелн, да се на хришћапској

странп настапе. Србнма je требало за први мах притећн у

номоК ca храном, те се Ауерсперг обрати ратиолу савету, да

помогие провијантом српске досел.енпке*’’.

0 испрестаном иустошељу, о упадајима н четовању

личкпх Срба no аустријскпм крајевима расправл>ао je хрватски

сабор иа седнпцама од 12. марта н 1. јула 1585, од 4. јан. 1587.

22. фебр. 1588. годнне7. Ратнп савет je против те акцијг no-

дузнмао двојаке мере: настојао je или да одагпа Србе из Лнке

или да нх наговори na сеобу у аустријске земл>е. Аустријска

влада je нздржавала у Сељу чету од 200 сгрелаца ca задатком

да упада у Лику i i да се бије ca личкнм Србима. Ови ускоцн

сељски вршили су савесио своју службу. Од честих сукоба

њпховпх ca турско-српским четама у Лицц сномепућу борбу

код Оточца у децеибру 1585. под вођством ссшског војводс

Гзурс Данпчпћа8. Из нстог времена имамо вести п о своје-

5 Hrvatski saborski spisi, uredio Ferdo Šišić, pravi član jugoslavenske

akademije, knjiga treća, od g. 1558 1 577, Zagreb, 1916 стр. 123 n 142.

0 Под датумом јула 1584. налази се у протоколу Croatica белешка:

„Idem von Auersperg bericht, was für ain Rais er in die Lickha gethan vnd

alda verricht hette vnd bcgert Bescheid, wie er die herausentspringendeii

Walachen vnderbringen solle. W ö ll noch ain Rais hincinthucn, da annderst

die Archibusier und Hussarn Gehorsamb laissten, verrichten.“ Одмах после

тога јавлл „weiln er die herausentspringenden W alachen ferrer nit vnder-

lualten kiindte, sy in ander Weeg zu bedenckhen. Item es wolte ain Ti'irkh

durch Hilf der Vssgoggen herausentspringen, dem hab er Bschaid geben.“

Ha Kopaini je подигнута бпла Кула (мала тнрђица), али жумберачки Србн

не хтедоше у љој да чуиају стражу, no спој прилици ради опасиог по-

лож аја. Ауерсперг даде one Ж умберчане казнитп, „auch an deren Statt

die aus Lickha entsprungenen W allachen bringen lassen.“ Ратнп савет

одобрн „die Bestraffung wider die Scartleut vnnd Vssgoggen, soll aber

sehen, damit durch die neuen Vssgoggen nit Schaden beschehe.“ Нешто

касније аабележена je и ест : „Obrist in Crabaten bericht, wie sich die

W allachen in Irer Durchlaucht Dition begeben vnd herausentspringen wollten,

da sy allain viiderhalten wurden.“

7 Sišič, Hrvatski saborski spisi, III, стр. 170.

8 У ирогоколу Croatica под сегггембром 1585; пише: „Obrisi in

Crabaten, soll vber diejenigen 1860 fl., so ime auf Vnnderhaltung der 200

Schillzen zu Zenng wegen Vertreibung der W allachen in der Likha zugestelt

worden, Raittnng thuen,“ n под децембром те годппе аабележеио je : „Jurey

Dam iitscliiU bericht, was für Kampf mit dem Feind vnd den Vnnserigen bei

M IH 'l 'A U U J l ; 1Т Ј.Л У Х Р П Л Т С К У 51

вол.иом прслазу Cprta у аустрпјско иоданстно. Крајсм 1585.

1 injaiuiinc мамсру пст српскик сола исдалско од Ceu>a да cc

иодложс под власт аусгријску, a срсдпмом 1586, доселнше со

шссторнца ускока из Далмацијс на хрватску граннцу".

T o k o m 1586. годинс јавпше аустријскп граппчарскн »u-

иоведпици у впше махова у Грац иадвојводн Карлу, да Турцп

довршавају иасељаваљс Срба и да je сада Лика густо паста-

ibeiia сриским стаиовннцима. 0 томс дојави 30. ссмтембра

мадвојвода н цару Рудолфу у Праг111. Ауерснерг се с jccciui

ове годиае спргмао na упадај у Лику, алн баш ирзд почстак

акцијс одбсгпе јгдан ускок у Турску тг се Аусрсперг побоја,

,да hc onaj пздати Турцима плаионс њггопе. Оси.ч тога jc тих

даиа без пргкида падала кшпа, која je такође отсжавала

успешно чстовањс те Ауерсперг одгоди поход upornu Срба

Личапа11.

Крајем 1590. имади су сен>скн ускоци усиеха у борби

иротнв Турака. Ha 13 баркп пођоше Сељаии у Лику п у

V

dem Haus Üttolschatz durch die Zemiger fiirganngcii scye vnd aniidcrc mclir

Kundschafften.“

u Под јануаром 1886. забележепо je y протоколу C roatica: ,l)e r

•Obrist in Crabaten soll darob sein, damit disc 5 Dörfer als Dugopolin,

Hrcsnick, Zista, IItiniicii vnd Dirmo in W allaclien, welclte sich dem llntm

Ossterreich vndergeben wolten, von den Zenngcrn vnbelriibt gelassen wur­

den“, a под jynoM m im e : „Obrist in Crabaten bit nachvolgunde Dalmatiner

als Radosavv vnd Mathia Antolonitsch, Demitar Rubcitscli, Jouan Matieuitucli,

Juan Gregueto vnd M icula Stojanouilsch vnderzuljnngen.11

10 У иисму всли надкојкода: „Vnd wiirc dises zuniall vnsst be-

seliwärlich, das dem Feindt die Populierung vnd Ansezung der vill lange

Jahr heer öd gestanndnen sonsten aber per sc sehr schönen fruchtbaren

Lanndtsarlh Lyklia, üa tzka vnd Corbaua zuegesehen oder gestatt wertlen

solle, weill mann durch snlichc l ’opulirung nit a lla in in khurze gar vml)

die Möhr Griimzen khummen, sondern auch meine Lannd, so dem Fewr vml

Verderben am nüclisten, alssbald mit vnwiderbringliclicm ihren Naclitl vnd

Schaden gewisslich ins cusserist Verderben setzen vnd stellen wicrilet . .

(Ilungarica y држанпом apximy y Бсчу).

11 Под датумом октобра 1586. палази се у иротоколу Croatica onu

белешка: „Andre von Aurspcrg bericht, wie er sein Rais in Lickha des nassen

Wetters willen einstellen mucssen, so w<*ire auch ain Vssgogg hinein ent­

sprungen, der sy verratlien liettc, so seye auch des Mustaff W oiuoita Vor­

haben verhindert. R eso lu tio n : er soll den entsprungenen Vssgoggen nit

allein nachfragen sondern auch innen den Vssgoggen zu verstehen geben,

da ainer oder mehr aus innen entspringen werde, das matt ire Uefreumle

.darumben straffen wölle. Darüber er vermeld, er wolle denen Vssgoggen die

4*

мрсдсо око града Задр а и гу су у једиом селу затеклн личког бига ca шеговим делпјама. Ускоци наиадоше Туркс, убише самџак бегова брата Балннт-бега ii 30 делија, затнм сашдакова Ксхају ii 27 Турака, 5 Срба и 4 жене бегове заробпшс u до- медоше у Сеп>. Село, у ком су бега затеклн, спалмшо ускоцп, a бсг се с тсшком муком ca пар другова спасе из иоколза12..

У иоследњем деценију шеснаестог столећа мало jc ca- чувацих вестн о Србима у турском делу Хрватске. Војвода ceibCKii Ђура Даиичић, који je годииама водио крваву борбу no лнчким клаицима, умро je почетком августа 1591. на путу у једној шуми, иедалеко од Огулипа™. Ратобории босаиски nama Хасан Предојевић задао je страхопит ударац аустријској грамицм. оспојившм 19. јуиа 1592, иосле осмодневпе оисаде, град БихаК у Босии14. T okom ове и почетком ндућс годиие миссли паша Србима цео крај око Бихаћа од Брековпце до> I'cimha ii од Острожца до Врле Д раге иод Соколом1’. У

S a ch en Irer in die T iirkhey geb u n d en K undschafften h a lb en fürhalten, mit V erm eld en , w ie der W o i u o d a W e r c k h a n o u its c h vnd se in Pursch G e s e l l , s o Itel (lern Beet; g e s e h e n w o r d e n , verd äch t ig w ä ren vnd w a s er irentvvegen für V eror dn u n g getfian, d ie W a l la c h e n z u g e n s ich a l lg e m a c h w id er a u s der L ick h a .“

,a П од д ец . 1590. з а б е л е ж е н о je y п р о т о к о л у C roatica o tom до- га!)ПЈу : „Obrist berichtet, d a s s d ie zen n g e r is c h e n S o ld a te n , s o mit 13 Schöffen in d ie Lygkha vnd G cgen t Sara a u sgefah ren , a ld a in ain D orff mit N a m e n M irainza d en B e e g in der L ygkha sam bt d en en bey sich g e h a b te n D e l l ien antroffen , hab en auf d a s D o r f f g e s c h la g e n vnd s e in e n d e s B e e g s ß r u e d e r n W a lle n t B e e g g e n a n t sam bt etl ich vnd d re is s ig s e in e r f i irnem bisten Dellien, nidergehaut, s e in e n d e s B e e g s T s c h e h e y a aber w ie auch in 27 s e in e r b e s s t e n Leuth sa m b t 5 W a l la c h e n , 4 d e s B e e g s W e ib e r n vnd etlich K hleppern glükhlich auf Z e nn g gebracht , b eru ertes Dorff in Grundt verhört vnnd m it l ’rnndt an g estck h t , er der B e e g s e l b s hat k haum b d a s er se lb vierter im b l o s s e n l l e in e t endtrunnen vnd daruon khom ben , s o u i l Zeit h aben k h u n e n .“

п У п р о т о к о л у C roat ica mtuie : „Obrist in Crabaten bericht, d a s der redlich M ann J i ^ u ^ ^ o i t z i t S f h , V o y u o d a zu Z e nn g im H in e in ra isen nahend b ey O gulin im W aldt T o d e s v e r sc h id e n se y e , w i l l b ef l is sen , se iji, auf das- s o l i c l i e S te l l w id eru m be n mit ainer w o l qualific irten P e r s o n ers ez t w e r d e .“

11 У п р о т о к о л у C roatica з а јупи 1592. пиш е: „ G e o r g P a ra d e iser b e ­richt, d a s d ie V e s tu n g W ih its c h a m nächst v er g a n g n e n Freytag, d a s ist den 10. Juny durch den B a s sa in B o s s e n e in g e n o m b e n vnd erobert w o r d e n .“

lr‘ Starine , XIX, стр. 6 4 ; y љ у б л .апс ком зем ал .ск ом архину y ф а с - циклу A n s ie d lu n g der U s k o k e n , палпгш c e .чапмсмик o исказу пекпх за - р обл .е ии к а (A tis sag derjen igen G efan gne n , s o den 24. M ay 15!)3. von der w ic l i l l s c h e r ls c h c n T s c h e t tn , s o vn iler Ogulin gereim t, bey M od ru sc h b e - Itlmmbcn w o rd en ) . У шшпспмку ш<ме1)у д р у г о г и и ш с : „Zaigen ferner an,. dnsH «ich die W a l la ch en nUlort h ey W ihitsch von d em M ätscli bey B re-

МШТЛЦИ)!. fl'liA У Х1Ч1ЛТСКУ 5 3

прсгоиорима баропа Хсрберштајиа ca поуискпм Србпма п у ,'борбама око Костајиице учсо je учешИа м папонедппк хрпатски граппце бароп ’Bopbe ЛсикоимИ мрсма иалогу падпојиодс Фср* дппаида од 21. јума 1596. годимс1". Но м нрс one nojiic, док jc ЛенкопнК бпо заузст прнмрсмама за иојии иоход иод град Клис, прегопарали су иоунскн Србн ca иетрињскмм капстаиол\ Дапнлом Франколом. Дваиаест српских кнезопа нуднлн су Франколу услугс, да нреиеду на покориост аустрпјском цару цело Поуље u све друге Србе, али су тражили прнвилсгије, да неће снахијама битн подложтш п да iim cc ношл.е 1000 до до 1.500 војиика, којн ће пх прн досел>авању брапитп од Т урака17.

Kao uiTO je насел.аваи)е Срба у турском дслу Славоппје нзвршепо мпого раииje него насел.аваље Срба у турској Лици тако су и ссобс пз Турске у аустријску Славопију раиијс започелс пего сеобс из турског дела у аустрпјски део Хр- ватске. Запопедпик слаиоиске граинцс барон Хсрбсрштајм спровсо je чтчш ииз сеоба п ток тада се п.егоп колсга барои ЛешсовиН осмелпо да повсде преговорс ,и да оствари па хр- парској граипцп ирву ссобу у нећем стнлу.

kouatz j e n se i t der Vna bis auf Repitsch , a l s o auch von O ss teru itz b is auf W erla D raga vnder S o c k h o l d i s c r s c i t s der Vna a l len th a lb en voll albcrait a n g e se z t vnci noch täglich s ich mit Erpauung viler H euser d e r s e lb e n E nden hin v b e r s id le n .“

10 Meljy актима C ro a t ica y б е ч к о м р а т п о м apxuuy малази c c y n p c- iiucy nucMo п адпојподе Ф е р д п и а п д а , у п р а в љ с и о „An den Herrn Obristcn in Crabaten". Ппсми гласи : „ W a s v n n s der hoch w iird ig vnnd durch lcuchtig Fürst M axim ilian , E r zh erzog zu Ö sterre ich, v n ser ge l ieb ter Vetter, der W a l ­lachen vnnd Räzen halben , deren vnd irer A n g eh ö r ig en man d is s m a l l aus s o n d erb a re n B c d e n k h cn v e r s c h o n n e n so l l , ab erm aln z u e g e s c h r ib e n , das w ird es t du a u s bei i igunder Absclir if ft mit meiircrn vern em b en . Auf d a s nun die darin an g ed eu te T racta t ion nit verhindert vnnd wir do c s besch.'lch, d e s s e n nit b e sc h u ld ig t w erd en , beu e l l icn W ir dir h iem it gned ig l ic l i , d a s du s o lc h c m irer Libden B cgcrn g e h o r s a m b l ic h n ach k h um b en vnnd die n o ttw e n - dige V erordnung, d e s w e g e n bei de in en vn d ergeb n en H aubtlcuthcn thuen w e l le s t . D aran b e sc h ic h t etc. ü r ä lz , d en 21. Juni 159(5“

17 У и р о т о к о л у C roatica н о д д а т у м о м а п р ил а 1596. налапп c c б е - л е ш к а : „D anie l F ran co l bitt vm b B c z a l lu n g vnd m ehrere Profiandt. Bericht Khundtschnfften vnd d a s 12 tiH'khische K h n csen bei im H essen a n h a ltcn vnd tracticrn, da man si bei iren F reyh a itcn w o l t e verb le ib en la s s e n vnd innen d arum beu P riuilcgia g eb en , d a s sy d a s ganz Volk vnd W a l la c h e y vndter sy bringen auch a l s o die g a n z e Vnna s e l b s e in n c h n ib e n vnd in der C h r is tcu - l landt g e b e n w o lte n , d a man innen nur alla in b is in d ie 1500 o d e r 1000 redlicher Kliriegsleuttheii der l la n d t h ie lte vnd ratli d e n s e lb e n herausgu- sc h ic k teu Khundtschafflc’ii ain V ere hr un g zu thuen."

5 4 ДГ. ЛЛККСЛ lUiiri'.

Досељаваље Срба нз околине Кореиице п Удбине у Гомирје 1600. и 1601. године.

Тсшке ирплнкс, у којима су cc палашлп Србп у Tvp- ској Лмци, iioropiiiairc су истпаестогодшпи.м.п ратом. Henpec- •rmiii упадајн личких Турака у аустријске пределе, a сеи.скнх ускока н другпх пограпнчпих чета аустријскнх у Лпку, допслн су очајно c'raif>e Срба na прхунац. ГТрм унадају Туратса у аустрпјске крајеве пајтежи задатак су моралп Србн да обаве, onu су служилп као пзвпдпица и као грси ; иапђс ли хришНаиска потсра за пл.ачкашилш, 7'урп.п су na брзим ко- њпма нзбеглн погибмју, a Србм су нопајшппс жииотом пла- 1тлн службу Турцпма. И при аустрнјски.м походпма у турске прсделе Србп су пајгоре пролазилн. Ако jc аустрпјска чета јака, Турци су се заклопшш искред аадмоКннјсг непријател>а in градске зидове, a незаштићеиа? раја и ibcmo пмање no солнма падало je као плен аустријскпх чета.

Ono itcciiociiO стаље породнло jc међу Србп.ма жслзу, да иромснс државу н госиодара државпог, да cc нрсселе ca гурског на аустрпјско земл>иште. Таких сгоба догађало се у пмino махова п_ иарод jc знао за и.их. Ж ивот овнх српских доссл.спика и положај, којп су onn заузнмали према државп u осталим стаиовннцима у љој, лебдели су ii лнчким Србима пред очима. Међутим су Срби у Турској зиали, да кметовп xpninhancKiix племића (спахија) у аустријскнм крајевима ne живе боље од турске раје те су upe досел>ења хтслн да се осигурају, да he нм. na хришћанској страни припастп улога Срба Ж умберчана n Срба славопских граничара, a ne улога хриатсккх кметова. Србп пз околипе Коренпце n Удбипе rio- ш а л ^ тајно почетком 1600. годиие своје пзаслаипкс карло- вачком гепералу баропу Ђорђу Лепковићу, сипу чувеиог жумберачког каиетапа Иваиа Лепковпћа, да преговарају о сеобп.

Бароп Ленковпи jc бпо зет грофа Ђорђа Зрињског n мозиат ca богатства и ca јупаштва свога тз je стојао у ве- лмком угледу код штајерског иадвојводс Фердниапда н код ратпогсавета у Грацу. On jc схватио важпост попудс српскс, да cc досслс хршикаипма н обсћао je пзасланпцима, да he досел>е- пици na xpiinihancKoj страпи ужнватп пста права, која имају жум- бсрачки ускоци. И ако je ЛсмкоппН бпо загрејап за доссл>апанЈе Срба na хрнатску грампцу, ппак iiMajyhn pl>anor искустпа in

M U I I "AI 111II. l l 'l i A У X I 'I IA l 'l 'IO ' 5 5

pun u јих промопи, одлучи Aii пајпрс n a i m a na п »иору рцспо- , ложсшс cpiicito. lio n.eioiioj парсдбп u p j i ie cc карлопачки ua-

iicrau Данило Франкол у другој нолонинм јуиа 1600. годаио ca једпо.ч чсто.п »ојппка у Турску. Прско Бабиие Горс н Мале Капслс избијс Фрапкол ca cuojtm л.удпма ua Корсипцу u опде стуин у иепосрсдни додир ca Србима, којм су иамс- равали да cc сслс. Фраикол утврди Србс у и.иховој памсрп п обсКа им, да hc ускоро доћн гснерал Jlciiiconiih ca нојском, која hc noMohii Србнма да cc иселе u да uouccy собом cuojc покретмости, Оилсшшши турска имаша, ua која jc паплазио, вратн cc Фриикол нрско Модруша ii Оштарја у Огулип, одаклс jc послао /IciiKOBiihy у Карловац нзвештај о рсзултату cuura похода, a Jlciiuomih н о ш а љ с и п с м о Фрапколово ратпом савсту у Г р ац .1

Чим je Лепковић добио цзвсштај каиетаиа Фрапкола, отпочео je одмах да cc припрема за поход у Лнку u да из- ведс отуд Србе. Ocim својих чета затражио je иреко ратног савета, да му пошаљу помоћмс чсте Крашска, Корушка u Го> рица, затим- гроф Ђор1)е Зришски u славоиска обрштар бароп Хсрберштаја. Ратин савет пзда налог земаљској влади Крањско и Корушке, да упуте чете своје иа хрватску границу, a грофу Зрпњском u бароиу Хсрбсрштајну иошаље kao изасланнка грофа Траутмапсдорфа, да их у име надвојводс нозовс иа суделонаљс у лпчкој скснедицији барона Леикови1\а. И 3pun>- ски u Херберштаји одговорнше, да пе могу номоћи ЛеакоииКи, јер би онаспо бнло у овом момепту слабити шихову граиицу. Одговор овај caouuiTSir je одмах Лепковпћу ради равпап.а.

Крањска jc влада начшшла прорачун за ЛснкоипИсн иоход у Лику u no tom ирорачуиу трсбало jc ЛеикониКу, ociim оиог повца, којег je Beh добио, још 4000 форината. Ратин савет паложи Јосиф у Рабатп, да узајми нли код краи>- скс госаодс или гдс зиа ову свогу н да jc стави Лспковићу na расположсљс. И ЛспковиК jc 0 иопцу водио вшпс бриге uero о lioMohutm четама. Новац за исилату војпика jc захтс- nao u неирестапо иожуривао, a uoMohnc чстс unjc у касни-

1 У р а тио м архпну у Б е ч у , у п р о т о к о л у C roat ica на годииу 100Ј (Juli б р . 1) с т о ј и : „L e nc ou itsc h O brist in Crabaten bericht und nc li leust ein, w a s im e der l lau b tm an l 'ran co l von der vcrriclttcn Itaiss in d ie Coranizji xticKCSclirihcn, vvas sy fur P eu tten und an d ers er langt Italien. — In slinili D an ie l l-'rancol.“

5 6 д р . лл^ксл iibiiti

јнм подпесцнма ургнрао, шта внше, у Корушку je јавно, да обуставе подпзан.с пешачкс војске и да само ca 100 коша- ипка буду у iipinipaiinocTii. -

Из сачуваннх нзпора ие гшди cc јасно, да ли je Леико- diiK уопштс добпо номоКннх чета илн je чшшо поход у Тур- ску само ca својим граничарима. По једној касннјој вестн при- скочио му je у помоћ бап Ивап ДрашкопиИ, али je та вест мало пероватна. Почетком апгуста нрешао jc Лснковнћ турску граштцу идућн од Карлоица нстпм путсм, којнм jc нрс ме- ссц даиа прошао Фраикол. ЛснкопиК доНс не ометан од странс Турака у околину Удбнне и ту му cc прндружише нрема parni je утврђеном споразуму Србк ca жспама и децом спојом, ca марвом, храиом u најважиијнм покретшш стварнма. У свему je бнло 325 душа, мсђу п>има 128 добрп пзвежбапих ратппка српских. Ни ЛенковиК се mije npahao ua Карловац ucro као i i Франкол удари ирскнм путем у Огулип. Ту у око- лимн Огулииа сместио je приире.чепо cpucur досел>ешп<е.11рс)нијант-мајстору хрватске границе Иноцепту Москону на- ложно je, да дадс Србима хране, колико им за први мах требп, a за дал>с обратио се ратном савету ca молбом, да код сталсжа Крап>ске u Корушке израдн досел>е1шцима по- мо|\ у храип све дотле, док се o i i u не упуте у земл>орадњу ii док' ис H04IIV да се сами издржавају.3

- У истом п р о т о к о л у (јули бр. 21) nu u ie : „ W a s au f d e s Obristen in Crabaten e in k h o m b n e s Sch re ib en d ie v o r s te e n d e Impresa in d e s F e ln d ts D ition betrifft und er hierzu n eb en dem G rän iz-K lir iegs - auch der Lande Aufbot V o lk h s zu m F o rtzu g begert , s o w o l an die v o n Khiirndten vnd Crain, w e l l i c h e ir Khriegs V o lk h auf g e d a c h t e s O bristen in Crabaten inen best irntes Ort nach der G ränizen abferttigen so l len . Item an G rauen v o n S er inn d e s hulfl ichcn B e isp ru n g ha lber d eren tw i l len der v o n T rautt inanstorff mit e in em C r ed en z S ch re ib en zu im e vnd Obristen in W in d is c h la n d t abgeferttigt , d a s sy darunter ir B e s s t e s thuen s o l le n , expediert w o r d e n vnd v o n Innen darauf in A n d tw ort zue F n d tsc ln i ld ig u n g w id eru m ben e in k h o m b n e n , is.t h iebe i . D e s s e n ist der O brist in C rabaten erindert w ord en . — D a n e b e n s c h l i e s s e n die v o n Crain a in Fxtract o d e r V c r z a ic h n u s s ein, w a s für V n c o s s t e u auf d a s s e lb Aufbott m onatlich in a l lem lauffen möchte. — Hierüber w irdet Joseph von Kabata n eben e iner S c h l i e s s u n g deren von Crain S ch re ib en b e u o lc h e n , d ie zur l i e z a l lu n g d e s K h r ie g sv o lk h s in Crabaten v erm a n g len d en 4DUU fl. bei innen von Crain od er a n d erw erz auf W id erers ta t tu ng in Lehen aufzubringen .— A ls o ist auch d cn n en von Khiirndten ir Aufbott zu F u e s s fo rtzusch ikhen e in g e s te l l t w o rd en , ab er mit d en 101) P ferden s o l l e n si in guetter Berait- Mdinf! s t e e n .“

!| Мод dp. !), лнгустп I(»00. Minne y протоколу Croatica: „Lenkouitseli,

М Ш ГЛ Ц И ЈК Cl 'ti A У ХИЈЛТСКУ 57

Нско прсме борапилп су Србн ca снојим динссснпм СЈварпма u ca мариом у близшш Огулипа, na иољаии. У то доба cc ua хриатској ipammu иалазили као комссарн иред- ссдиик градачког ратиог саиста Випдишгрсц u Лаигсимантел т е J l e n KOBtili сиоразумио с љнма з а м о л н грофа Ђорђа Фран-

Obrist in Crabaten , bericht se in Verr ichtung in d e s F e in d t s D it io n vndter V dw in vnd hab 325 w a l la c l i i s c h e r S e e le n , darundter 127 w o lg e p u z te r g e y e b te r vorhanden se in d , b e k l io n ib e n .1 Hab innen d ie Profiandt , b is sy s ich nider- richten vnd der Bauarbeit an fangen khunen, zu ra ich en verordnet . Rath denn Lannden vm b D a rg eb u n g ainer A nzah l W a iz vnd Hirsch zu ir der W a l la c h e n V ndterhaltung zu ezu sc l ire ib e i i . - - D ie in Kharndten s o l l e n ir räthlich G u t ­achten vbersch ick lien , w ie vnd w o h e r die jungst l i era u se nd tsp ru n g n en W a l ­lachen profiantirt vnd auf ain z e i t la n g vndterhalten w e r d e n m öch ten . — L en- kouitsch O brist in Crabaten, bitt d ie v o n K härndten w e g e n D a rg eb u n g H irsch vnd a n d e r s zu P rofian d t ie ru ng der W a l la c h e n zu ers u e c h e n , bei d e n e n v o n Crain w i l l er s e l b s b e s s t e s so l l ic i t iren . Er hab auch fiir d ie W a l la c h e n ain n eu es G e b e w bey G o y m er ie zu en trich ten la s s e n . — A l s o hab er auch dennen v on Kharndten g e s c h r ie b e n mit F o r ts c h ik h u n g ires A u fb o te s zu E r sp a ru n g des darauf lauffenden V n c o s s t c n s e in zu s te l len . — ln s im il i b er ich ten d ie M u s s te r -C o m m is s a r ie n in Crabaten von der fur gc lo fn en R a iss vndter Vdwin vnd d a s in n en zu”’ der B e z a l lu n g noch 4000 fl. m anglen , b itten ba iden Lannden vmb D a r g e b u n g 800 0 fl. z u e zu schre ib en . — W a s an b eruerte Landte s o w o l a ine Anzall G etra idts vnd Hirsch für an g ereg te W a l la c h e n D a r g e b u n g a l s s9 .000 fl. in s crab at isch e Z a l lam bt R ich t igm ach u n g ex p ed ier t w o r d e n , ist h iebei .— D e s s e n ist dem O brist in Crabaten pro R e s o lu t io n erindert vnd vndter ändern b e u o lc h e n w o rd en , g ed a c h te n W a l la c h e n die P rofiandt im m it ls d o ch mit m u glich er G esp ä r ig k h a it e ru o lg en zu la s s e n . — D a n e b e n w irdet auch obberuerten M u ss te r C o m m is s a r i e n b e u o lc h e n , b e im C hriegs Z a l lm ais ter d arob zu se in , d a s s er h infuro a in ich en K h r ie g s -D ie n s tm a n m ochte h in a u s ­g eb en , e s w e r d e im e dann s o l i c h e s v o n H of a u s angeschaff t . S o l l e n die P arlhcycn w a s son d er l ich Landtleuth se in mit d en n en in n en erthailten R a s s t - zed ln auf d ie L ande zur B e z a l lu n g w e i s e n . — V b er d a s is t den M usstcr- k o m m e s s a r ie n a b so n d e r l i c h b eu o lc h e n w o r d e n , in A b w e s e n d e s v o n W in - disc ligrätz d a s V brige zu uerrichten. — D e s s e n ist g e d a c h te r v o n W in d isc h - grätz zur N achric litung erindert vnd b e in e b e n s , d a s er die S te iu ls in W in d is c l i - landt g e s te l t e C red e i iz -S ch rc ib en , dem O bristen in Crabaten zu B e a n d t - w o rtu n g e i n g e s c h lo s s e n w o r d e n . — D arau f e n d ts c h u ld ig e n s ich die v o n Crain, w ie e s in irer M acht nit s t ee , auf die jungst h era u sg e b r a ch te W a l la c h c n c l w a s a b so n d e r l ic h e s , von G ctraidt zu b e w i l l ig e n , erb ie tten s ich aber 150 Stiir W a iz vnd Hirsch dergesta lt d a rzu geb en , w a n n d ie se lb e n an der L and­t a g s B e w i l l ig u n g p ass ier t w erd en . - R e c e p i s s e vnd s o l l e n zu d ie s e n 150 noch ain A nzall Gctraidt grat is d a rg eb en . — D eren von K härndten E ndt- sc hu ld igu n g ist auch dabei . D a n e b e n berichten die L a n d t -S t tn d e in Crain vnd d iscuriren von den W a l la c h e n , w i e w eit d e n s e lb e n zu trauen seye« verw i l l ig en s ich die 150 St.’lr H irsch auf sy die W a l la c h e n dergesta lt darzu- geben , d.iB Ir DI. d i e s e lb e n in kliiii if l igen l .anndtag erh a m llen s o l l e n . “

58 AI’, ллккс’a iiiinTi

Kouaiia Тржачког, који je уиранл.ао добрнма иородмцс Фран- KOiiaua, за дозволу, да се досељемн Срби иаселе ua његоиом опустслом зсмл.пплту Гомирју. Гроф Ђорђе даде дозволу те cc Србн пастапнше у Гоммрју u одмах почеше дизати себи ста- лонс, крчпти it.une н градпги утврду. Лепковпћ je neh прн крају аигуста 1600. молио преко рагног савета корушке сталеже за нросо и други иропнјаит досел^еннм Србима и јапл>ао, да за Србе обпапл.а н ноднжс Гомпрјг. Србн су каСиије доказнвалн, да у Гомирју mije пре њихова доласка било u» једмог стаиовпика, да Франкопани од тог поседа гшсу имали никакве користи тс да je гроф Ћорђе Србима препустно за сва иремена ово liMaibe своје, a ЛепковнК да им je поред Гомпрја обећао n Врбовско и обе Моравице, својипу његова таста грофа Ђорђа Зриљског и Каменско, које je ирнпадало Фраикопаиима. Сва су та добра лежала пусга, без становника н na њима су ппсли своју марву стаповпици Тоуња, Огулппа, Оштарја u Оточца. Млађа браћа грофа Ђорђа, Никола и Вук, доказн- пали су у каснијим ирнтужбама спојим, да je н>пхов брат Ђорђс уступио Србнма Гомпрје привремсно, док се пе нађе иодесмије место за иасељење.

Крашски сталежи одговоршие у току амгуста ратпом спнсту да he дати 150 стари пшенице н нроса, чим за ово добпју саборско одобреље. Корушкп сталежп меНутнм одго- »opimie, да нсмају храпе за данањс. Главпу бригу о нрсхрапк досел.енпка водно je н даље ЛспковпК. Крајсм августа по- журнвао je провијант-мајсгора Москоиа, да прнбапи за нсхрану u за npoBiijanTiipaibe недавио добеглих Срба 200 стари проса ii тражио je од нограннчних земал>а, да даду жита н новаца ча Србе o6ehanajyhn, да he 125 за оружје сиособних досе- л.епика узети у војску na he примл>ени провнјант одбијати од појппчке плате н>ихове.1 И у октобру one годппе стара

-1 У п р о то к о л у Croatica s a 1GÜ0 (а в г у ст бр ој 22) i n i u i c : „L en- co u itsc l i , O brist in C rabaten begert b esc l i id en zu w erd en , w e s s e n er s ich der v o r s te e n d e n Inipresa w i l l e n verhalten so l le . Eracht v n v o n n ö tt e n se in , deren von Khcrndten Aufbott zu F u e s s , w e i l t der darauf lau fend e V n c o s s t e n zu der Grilniz B e w i l l ig u n g A bbruch gera iche , au fzum ah n en . — D eren von Gttrz A u fbot lr hab er auf d en 24. ditz g e e n Gurgkhfeldt zu e r s c h e in e n b e - sc l i iden . — Hitt dein P rof iandtm ais ter M o s s c o n au fzulegen , d a s er zu Vndtcr- l ia ltung vnd l ’rofiantiruug der jüngst h era u se n ts p n in g n e n W a l la c h e n sich vnilt 200 St.’lr Hirsch b e w e r b e , in M il ls heit er filr rn thsam b, dem Lande zu e

cc JlciiKomih au Србе y Гомпрју и моли parnu санет, ди одобрм ' -Ррбима 300 чстнрти iipocu u жига ради ирсхрапс. л

Нсопрсдсљсии иоложај, у комс су cc Србн у Гомпрју палазшш, покрспс ux, да одмах, чилг je lrptvichc пастало,. нопшу једпу депутицију у Грац, да поради ua ypcl)cu>y lin- тап>а сриских доссљсипка. Надиојвода Фердниапд саслуша кра- јем марта 1601. српске изасланнкс u поклони им 100 талира,. да платс трошкове своје у гостијонпцн, у којој су у Грацу од- ссли и да Aiory иатраг отиутовати.0 To jc бно сав ycuex onor изасланства. З а поглаиицу годшрскнм Србима иостави Лса- ковиК Жигмуида Канишера no тск шго onaj заузс cuojc зваше, дођошс ночетком маја Срби у велнком броју повом иоглавару u саоиштнше му, да nehe внше да стапују у Го- мирју пего hc iiohu куд било. Њ пм а су обећали иовластпцс, које ужпвају жумберачкн Срби, a место повластпца гроф Ђорђс Франкоиап хоће или да nx одагиа ca гомирског зсмл.шнта или да iix иачшш својим кметовима. Kaiinuiep саоишти тужбу српску Ленковићу, којп се својски заузр за Србе код пад- војводс Фсрдтшаида, одпосно код ратиог савста у Грацу. У пнсму свом, ппсапом 8. маја у Оточцу код Новог Мсста у Крашској, умоли ЛсиковиК надвојводу, да забрапн грофу Ђорђу ол1Стап>е Срба у слободпом ужнвању гомирског зем- л>ишта, јср hc ппаче Срби бпти принуђеии, да одбсгну не- иријатсљу.7 Надвојвода паложн 24. маја грофу Ђор1)у, да прсстаие врсђати Србе, јср onu чувају зсмл.у на и самог грофа од нљачкаша турских чета. Исгога даиа упути иад-

zu schrc ib cn , d a s sy v o n G ctraidt vnd G eld t w a s dargcbcn , b is sy W a l l a ­chen rccht a u s g e s e t z t w e r d e n k h o n d e n . W e i l auch a u s d e n s e lb e n 125 s o w ahrhafft mit D ie n s te n vndterbr ingen, damit inen die e m p fa n g n e Profiandt khunftigen iren V erd ienen w ie d e r u m b e n a b g e z o g e n w e r d e n m ö g e . — Darauf ist dem P ro f ia n d tm a is s tcr M o s s c o n beu o lc l ien w o r d e n , 200 Stlir Hirsch in Vorrat zu bringen vnd d ie se lb e n nach d e s O bristcn in Crabaten D isc re t io n beruerten W a l la c h e n a u sz u tc i l le n .“

■' У п р о т о к о л у Croatica з а 1G00 (6 p . 5(5. о к т о б а р ) m i m e : „Lcn- cou itsch O brist in Crabaten bitt zu P rofiant irung der W a l la c h e n 300 Viertel l l irch vnd Haiden zu uerord n en .“

n У п р о т о к о л у C roat ica з а 1601 (м а р т бр. 58) стоји : „An lr D urch­laucht E r z h e r z o g e n Ferd inand der en d ts p ru n g n en W a l la c h e n in Crabaten Ergötzligkliait, d ie durch sy b eg er te P r o u is io n vnd V erehrung lOO'l'aller, damit si a u s s dem W ird ts l ia u ss a ll i ie k o m b e n k ö n d ten .“

7 S p o m e n ic i hrvatske krajine, s a k u p io i u red io R a d o s la v L op aš ić , n j ig a I, Z agr eb 1 ^84. crp . 204.

Mili ТЛЦИЈГ. «TliA У ХРНЛТСКУ 5 9

појпода u голшрским Србнма једно irncMo и обска нм, да ho нм дати иривилегије, које нмају н Ж ум берчан и .8

Готопо у i i c t o време ca грофом Ђорђем Франкоиапом лодигао се против гомирских Срба и таст Ленковнћсв гроф Ђорђе Зршвски. Између грофа Зришског и грофова Франкопаиа Тржачкнх водила се дуго година парпица о иаследство иза смртп грофа Стјепана Ф раикопана Тржачког, који je умро без деце, a чија je сестра Катарииа била матн грофу Ђорђу Зрпњском. Гроф Зршиски се нагодно ca грофом Гашпаром Франкопа- ном u разделио с њнме иаследство Стјепапово, али иослс смртн Гашпарове синови његови Ђорђе, Никола и Вукпокре- луш е нзиова парннцу ca Зрпн>ским. Гомирјс je спадало у посед Стјеиапов те се и о шему водила парпица. У мају 1601. управн из Bena у Мађарској гроф Зрињски писмо иадвојводп Фердиианду, молећи га, да подлоЛш гомирскс Србе под cna- хиску власт његову, јер je Гомирје шегов прадедовски посед. Из иисма овог се види, да Зрнњскн у то доба nnje знао тачио ии кад су Србн дошлп у Гомирје пи ко ux je извео из Турске, шта више ue зиа тачно нн како cc зове Гомирје те га назпва Гујвар.

Заштитннк досел.енпх Срба барои Ђорђе ЛенковпК у последше време све je шпие поболевао, те je у лгају 1601. молио ратии савет, да га разрепш службе. Parnu савет прп- стаие na нромепу обрштара, алп jc Лепковићу поверио да врпш дужност до mieiionan.a шеговог паслединка. Лепко- uuh међутим. ипје дочекао пмеповаљс повог обрштара. Умро je ночетком јула 1601. године.10 Ратпи савст одрсди Да-

60 Д1*- ЛЛЕКСА UBlITi

R L o p a š ić , о . с . I, ст р . 295.u О. с стр. 293. Л оп а ш п ћ je п о г р е ш н о з а б е л е ж и о датум о н ог

п и см а . Станио je 20 . м а р т а 1G01, a у о р и п ш а л у п иш е 2(3. маја 1001.10 У п р о т о к о л у Croatica з а 1601 (мај бр . 40 ) пиш е : „L e iikou itseh Obrist

in Crabaten bitt, w e i ln er im e se ine n o b l ig u n d en w iss e n t i ic l ie n L e ib s S c h w a c h - heit w i l l e n so l l i c h e n se in e n O briss ten B e u e lc h s len g er v o r z u s te e n nit getraue, i m e d e s s e lb e n mit G n ad en zu e r la s se n u n d s e i i le g t an se in stat für Graf T l io n m s e n E r de o dy . — D arauf ist er so l l i c l i e s s e in e s A m b ts e r la s s e n , doch s o l l er d e m s e lb e n b is zur w irk l ichen E r se z u n g b e s s t e s V erm ugen vorsteen . Vber d a s ist d ennen von Karndten b e u o lc h e n w o r d e n , zu Ersezuugberuert<;s O b riss te n A m b ts an d ere taugl iche P e r s o n e n f i irzuschlagen vnd nainbhafft zu inachen. -■ ln simill die in Crain .“ 3 a n c r y годмиу (мод (5p. 55 jyiiu) ii iiuie : „Jakob v o n l ’rnnkh vnd l la n i is s G eo rg Ainklitirn ber ich ten , d a s der Obrist in Cnilmten G eo rg l .enkhouitse li l'reyherr mit T o d ! a b g a n g e n seye."

МШ1>ЛЦПЈ1! iT liA У XIMIATCIO ft!

аила Фрапкола, ди прсу.чмс пршфсмсио уираиу мад хриат-i ском границом. Промсиа у упраин граипчарској догодили cc

баш у доба, када jc пасртај грофа Зрињског ua слободу ro- мирских Срба стуиила у акутио стање.

Надвојвода Фердинанд, добившн тужбу грофа Ђорђа1 Зрншског иротиБ гомирскнх Срба, запита обрштара хриатскс граиицс за мишљеље у овом предмету. Бароп ЛснконнИ jc у> то доба бно ua смрт болестаи те iuicmo падиојводиио остадс без одговора. He добивши иикакво решеље, 3 piiu.cKii иодиссс из Чаковца 2. августа 1601. иову молбу надвојводн Фсрди- иапду, да подложи под његову сиахиску власт сриске досс* л>еиике, којн се иаселнше ua шеговом ирадедопском поссду Гомирју., Ou he им дати као својим кмстовима зсмЛ)Ишта, a lipiiMiihe u другс Србс, који се буду доселили. Ако му до- сељеници uehe битп подложшг, ou he пх одагматп ca cuor roMiipcKor поседа. 11

Грофови Зриљски и Франкопанп против српских досс- љеника. Преговори о иовим сеобама Срба из

Турске године 1602. и 1603.

Д оссљ сш ш Србима су грофови Зрип.ски u Фраиконаим осиоравали нраво слободног ужиианд зсмл.>шпта, na коме су cc иасслплн, али cc то осиоравашс у ирви мах вршило само ирско ипсама, уиућсних у Грац ратпом сансту u паднојиоди Фсрдппаиду. Вмдели су, да Срби у тај мах ne само да no могу обавл.ати кмстоиску дужиост иего иису у стан>у uu ссбс сами да издржавају. Морали су крап.ски u корушки сталсжи да им помажу провијаитом за исхраиу u радиицима за иодп- заи.с ку!ча u upu крчеи.у зсмл.ншта за и.иве u ливаде,

Прстходиом c c o 6 o a i иису cc u u прпближио С Ш ! Срби досс« лплп ca турскс граиицс. Оип, којп остадошс у Турској, до- ч п а л и су убрзо, да су љ и х о п и супародиици добнли земл>ишча у Гомпрју, да добијају провнјапта п да дижу ссби стапопс. Иримср ii.iixon иодстицао jc u остале Србс у турском дслу Лике, да иочиу upcrouopc за ссобу ua xpuiuhaucKy страпу. У У крајњој иограиичиој тачци, у Оточцу, био je иојиодом Гиш-

11 Croatica ;ta 1001

6 2 Д1». ЛЛЕКСЛ MBIITi

пар СтипанопиК u Србн из турске Лнке нонудншс се, да уз шегову помоћ дођу из Турске ц да се населе између Оточца u Сеља. Стниановић достави ову понуду Јосиф у Рабати, a onaj je нз Рнјеке 18. августа 1601. саопшти иадвојводи Ферди- иаиду и зашгга га, да ли да изведе ове Србе ? Ако пристаје да се Срби доселе, онда треба да им осигура провијапта иајмаље за годипу дапа.1

Једна чета личких Турака упадпе t o k o m августа у око- лину Оточца и наиесе штете тамошљим становпицима. Упра- пителЈ хрватског обрштарског зваша Даиило Фраикол зад^оли дозволу од ратног савета, да нападне на турске крајеве и да се освети за наиесену штету Турцима. Почетком октобра из- вештавао je Франкол ратни савет, да се вратио ca похода у неирнјателзску земљу н довео собом 20 Срба, a осталима, који хтедоше доћн, дао je савет да се стрпе до идућс годнне. З а ове што дођоше молир je нровијанта, да се ис- храие преко зиме. Ратни савет наредм одмах крањским ста- лсжпма, да нрискоче Србима у иомоћ ca просом и другом храпом .2 Сталежи се не одазваше овом налогу те се Франкол почетком јануара 1602. попово обрати надвојводп Фердипанду, ирикаже му очајпо стаље иових гомирских досел>еиика, који су патнли од глади и замоли га, да cc постара за one јадне људе. Ферднланд cc у то доба imje палазпо у Грацу те место н>сга мата његова иадвојвоткип.а Марпја иареди попово крањ- ским сталежима, да даду провпјапта досел>еишшма.8

У то се догодила промеиа na управи хрвагске грапице. Hu овога пута није дефшштпвио понун>ено обрштарско звање иего je место дотадашег упрапител>а Д аинла Ф рапкола име- иопап у истом спојству крајсм јапуара 1602. године Вид Клековић. Новом управител.у ириступише гомчрскн Срби ca молбом, да их преселп нз Гомирја у Лмч измад Винодола, псдалеко од Ријеке. He могу, всле, да остану у Гомирју, ne

1 C roat ica зд 1CÜJ.2 У п р о т о к о л у C roat ica з а 1 GO I. (б р . 34 о к т о б л р ) п ш м с : „D anie ln

F r a n c o is Verr ic litungs R e la t io n in d e s F e in d s D it io n vnnd bericht vnndteranndcrtn, d a s er die W a l la c h e n , s o a n jc zo herau se ntspr in ge i i w e l le n , b is sa u fs khonfft ig Jahr vertröst h a b e ;“ a п о д бр . 48 стоји : „D an ie l Francol be­richt, d a s er 20 W a l la c h e n a u s d e s Te inds Dition mit tdeli gebracht , bitetd ie se lb e n zu profiantiren. — D ie in Krain s o l l e n den W a l la c h e n mil Hirsch vnd M is ch et h i l fl ichen b ev sp r in g en "

11 Croatica na 1002.

МШТЛЦ11Ј1' IT l iA >' Х1М1ЛТСКУ 6 3

Moiy ла cc тдр ж ан ају i f i o r miciiiio н крша i i због тога, i i i t o

пх nciipccraiio узпсмирују с јсдпо страис Зрип>ски, a с другс Фраикопапи. Ујсдио затражс, да им Винодолцп, Крашина 11

Пивковци нритекиу у помоН upu крчешу Лнча, јср hc им стаповање Срба у Личу добро ;iohn, пошто he штитнтн од Турака иролаз у Крас и у Пивку. Клекови1\ нзиести о оиом предмету иадвојводу, a овај 27. ф гбруара пошл>с i i i i c m o Клс- ковићсво крањским сталежима и заиита их шта они мислс о сриском иредлогу.4 Одговор сталежа није сачупан, али jc свакако морао бити негативан, јер се иреселЈСП.с Гомираца у Лич није остварило.

Тск при крају марта 1602. одлучио je сабор крап.ских сталсжа, да Србима даде 50 старн проса и 50 мерова зоби. Сталежи краљски су дознали, 'да један племи1\ no имспу Гаи- рило Крижапик има ве1гу количину проса тс га 29. марта умолише, да извезе 50 мерова проса у Чрпомел> нли у Метлику и прсда na призпаницу Андријп Шрајперу, који je ммао иалог, да ту храиу преда Србима преко пррвијаитмајстора Jypnha. Сталежи обећаше Крилапнћу, да hc пзиос за ову храпу или у готовом илатити или he одбити од оногодшпп.ег порсза i b e r o B a . Гј

После нсуспсха ca ирссељењем у Лич, обратишс cc ro- мпрскн Србн на другу страиу. Kao npc годииу дапа иослашо и у априлу 1602. два посланнка п то Вујицу К о п а ч а и Mu- лисава Барјактара, алн овога иуга нс у Грац- uero у 7byf>- љаиу, да од крањских сталежа потраже заштнту протнн грофова Зриљског и Фрапкоиапа. Изаслаппци су подпсли Д 1 0 л б у у име војвода, харамбаша, чстовођа п у ошптс у имс сцнх нсдавпо досел>еш!х Срба у Гомирју. У молби вслс, да судош ли пзТ урске по наговору гепсрала бароиа ЛелкоииФа u капстапа Фраикола. ЛенковиН им jc обећао сав предсо врбовски и мораипчкп, којп принада грофу Зрпњском и Камепско грофа Фралкопапа, али им ови грофопп забран.ују, да у рсннрима око Врбоиског и Моравица сеју п обрађују иего тражс, да nx Срби иризпаду за рвојс спахије или да оду ca гомирског зсмљишта. Ou u ис могу служнтп два госиодара п исвол.а u.ii- хока jc с дапа у дап свс »eha. Iliru су ималп пмстка n марвс,

1 Ibidem,г’ ll)ld.

6 4 Д1\ ЛЛНКСЛ lIHUTi

ro су нотрошнли плн продали те сад гладују и трне крајњу оскудицу, Сталежн доставе 4. априла молбу срнску пад- иојподи у Грац.

Крај свих певоља, којима су гомпрски Србп бнли нзло- жеии, иредео, у који су се они населнли, оживно je њнховпм доласком. Снгурност je no целој околшш иостала несравшено- neha. Пре доласка Срба нису од овог земљишта господари његови Зрињски и Франкопани никакве корнсти нмали. Сада je међутим с дана у дап расла вредиост запоседнутог гомир- ског и околног земљишта. Ш то je постајала већа вредност Гомнрја, тим je ревпосиије б и л о настојање Зрињског и Фран- копаиа, да дођу у посед овог имања. Гроф Ђорђе Зриљски iioiiOBii 26. августа 1602. нз Чаковца молбу своју надвојводи Фердинанду, да му иодложи гомирске Србе, којима he он одмах поставити заповедника. У молби својој тврдн, да посед, Гомирје не ирипада Фраикопапима нзго љему, да Франко- iiami имају иеке поседе, које iim јз он уступно од свог материиског наследства, алн Гомирје им mije дао пего- ru jc за себе задржао. У исго време потражи Зришски пот- поре у овом предмету и од хрватско-славонског сабора у Загребу, који na седиицц од 5. септембра донесе одлуку, да преиоручи Зршвског падвојводи Фердппапду, иека му иод- ложи гоммрске Србе или иека их премести na друго место .7 Д а би ca Франкопанима рашчистио спор о праву na Гомпрје иошал.е Зришеки средипом септембра поджунапа Берпарда СеврпшНа у Босиљгво грофовима Ђорђу, Нпколн и Вуку Крпстофу Франкопанима, да их замолп да ne дирају у Го- мирје и ne стварају забуиу, јер ono нрппада л.ему заједио ca Србима, који се тамо палазе. Франкопапи одгоиорише, да je Гомирје саставни део љнховог града Ссвзрпна u да je гако утврдпо и na то иристао n сам Зрпњскп, кад je ca њихоаим оцем Гашпаром нравио уговор за градове и пман.а покојпог Стјепапа Фрапкопана. 8

Пошто код падвојводе Фердппапда пиклко nuje могао да усие ca својпм 110тражииам>ел1, обратм се Зрпм>скп у ок- тобру 1602. цару Рудолфу у llpar. Свс до овог момспта цар

11 Lopaš ić , о . с. стр . 30(5; Croatica аа Hi02. ,7 L opaš ić , о. с. 1, ст р . 3 0 8 ; Hrvatski sa b o r sk i sp is i , uredi«» l ’erito-

S i i i ć , lcii]ij>a IV, u Zagrebu НИ7, стр . <12Х; Croatica na 1002.* L o p a š ić , o . c стр . 312.

Mili 1'ЛЦИЈН 1'1'ПЛ У ХРИЛТСКУ 6 5

Рудолф inije зпао minira о досел.ењу гомирскнх Срба п о сиору lI>U\OI)y cu грофом Зрии.скпм. Рудолфу су изгледали puj- лози Зрип>скога ногпуло оиравдапп, али ппак ne хтеде доио- ciirii одлуку, док н е добије мшил>сњс оиих (|)актора, у чији делокруг спада ово питањс. Писмом, датираиим 22. октобра 1602. иоручи дар грофу Зрињском, да he cc дати пзиеститио Србима у Хрватској, за које всрујс, да су пемоуздапи u дииљи л.удм, a истог даиа затражи од иадвојводе Матпје из- вештај под каквнм су погодбама примл>с1ш Србн у држапу, да лп i i m jc земл>иште дато на извеспе годипс илп на всчито .11 Надвојвода Матија доставн писма грофа Зршвског u цара Рудолфа надвојноди Фсрдииаиду n затражн његово мишлјСп.с у том нредмету."’ У ro доба било je всК нопуњепо место зановедпнка хрватске гранпцс. Зпање ово добио jc бароп Впд Киссл. Надвојвода Фердинаид наложи 'Кислу, да му иошл.е изиештај у ствари спора Срба Гомираца и грофа Зрии.ског.11

Код барона Кисла претрпшш су потпун нсуспсх захтсип грофа Зриљског. У свом одговору, писапом у Карлопцу 7. jauvapa 1603, ,.паглашава Киссл прс свега да Гомирјс ne при- иада Зриљском иего je то од старппе фамнлп japuo добро Фрапкопапа. Међутим ни Фрапкопанпма ne трсба подложнтп Србе. Гомпрско земљиште лсжало jc мпого година пусто u кад су га Срби прокрчили и изградили, urro jc паднојиоду коштало миого хшг-ада форипата, xohe сада п Зрпи>ски п Фрапкопапи ссбн да нрисвоји Гомирјс, подигпуто ua ту1јтрошак. A k o u m je толпко стало да иоседују иасел.сиа u утвр1)сиа мсста, нска дижу, иека утврђују п пассл>авају о свом трошку пуста нмаша Плашки u Д абар .1"

Надвојвода Фердииаид се сложио ca мншл.еп.см Кислоиим ■re пзиешгај ibcron иошље у прсипсу цару п иадиојнодп Матнјм, да ирема томе одговорс грофу Зрпи>ском.|л

II I.opašl.', S p o m c i i iđ , I, стр . 310, 311 u 313; Croatica .ча 1002. ro«.

III C roat ica ;s;i K M ,11 I .opas ić , S p o m e n ic i , I, стр . 313. li O. c. стр . 3 1 3 — 314.1:1 C roatica на 1003.

Миг|мип)1' (,'рЛм у Xpimi'K/ ’’

66 Д!Ј. ЛЈ1ЕКСЛ IIHMTi

Преговори о сеоби у Моравице и у Лич годипе 1603. и сеоба Срба ca турске на хрватску границу 1604. године.

У мају 1603. године дођоше потајпо два српска кпеза чз турске Лике барону Виду Кислу, заповедпнку хрватске границе и отпочеше с њиме преговоре ради сеобе. По њи- хову саопштепуу, сав je српски парод из њнховог краја желио да се нресели те њих двојица дођоше да утврде појединостн u да разгледају зе.чљнште, на коме he бнти иасељенн. Барон Кисел je памеравао у 'ирви мах, да досељенике пастанн у Всликим Моравнцама, алн je пре свега хтео, да осигура нрови- јант за Србе, који се буду доселплн. Пошто се ca кнезовима споразумео у погледу землшшта, обратп се Кисел ночетком јула надвојводи Фердпнанду у Грац ca молбом, да код краљ- ских u корушкпх сталежа оспгура провијапт за доссљеннке.

Надвојвода папнше 15. јула писмо сталежнма Корушке, u 23. јула сталежнма Кран.ске, пошаље им у пренпсу нзвештај бароиа Кнсла и запнта их, да ли су вол.ни да притекну про- mijairroM у помоћ Србима, којс Кисел памерава да доселн из Т у р с к е . Корушки сталежи одговоре нз Целовца 27. јула, да се радују, што Срби намеравају да се доселс из ромства турског под хршпћанску управу, али ne могу нружнти upo­rni јапта за доселЈенике, јер jc тсшко доиети храиу из Корушке чак на хрватску граиицу, a осим тога onu mi рсдовиу порезу ne могу да поберу од становгшштва,1 Сличан одговор добпо je надвојвода и од крањских сталежа те 31. августа јавп ба- ропу Кислу, да сталежн nehe да даду провијапта за исхрапу срнских доселЈепика.

Код Кисла cc иалазила још увек оиа два српска кнеза. С ibiiMa се Кпсел иепрестано договарао те су у току преговора одустали од ирвобптне намере, да иове досел>еш1ке паселе na моравичком земл>ншту иего одабраше месго Лпч пзнад Винодола, носед грофа Зрињскога. У сред тих договора стнгла jc од надвојводе нсст, да сталежи nehe ништа да зпају за iiponiijaiiTiipaibc доссл>еиика те je поразила н кнезовс и Кисла. 1Снссл иохита, да оснгура сеобу макар за ндуКс иролеКе. У пнсму од 6. септембра саошпти падвојводи, да je Србе иа- мсрапао паселпти у Лнч, који лсжн између хрпатске н прц-

1 Croatica на 1Г>03.

M ili1>ЛЦ11]1' iT l iA У Х1Ч1ЛГСКУ 0 7

морскс граипцс н који je m*h дуго годипа иуст. 11ассл.еп.см Срба у Лнчу ностали бн onu прсд Јиђе за Крас н Пшшу и могли бн u хриатској н мрпморској граппцп iipiiTchn у iiomoIi. Из писма cc даљс ипдп, да cc Киссл споразумсо ca Србнма, да пх идућс годш1с свакако пзвсдс. З а ову годппу jc каспо, нс 6u бнло uu саветно доводитн људс сад ирсд зпму нсго ссобу трсба обавнти ua идуће иролсНс. Ha крају ппсма ио- кушава Киссл нпак да паговорн падвојводу, да се ссоба Срба спровсдс још прс зпме. Кад би добно, вслн Кпссл, макар само мало провијапта, могао би их одмах досслити, a мало хранс би cc no љсгову мшнљешу лако могло наћн. Oi>c jc годпис бпла добра летина па би с обзпром иа важиост посла трсбало снсргнчипје затражнтп i i o a i o H од сталсжа.'“

По прпмсру грофа Зриљског н слаиопскнх плсмиКа обра- T i n i i c c c н браћа Франконани хрватско-славопском сабору у Загребу, да љеговом иомоћ нзвојују азојс нраво на Годшрје. Закључком од 18. дец. препоручн сабор молбу браКс Фрап- копана надвојводп Фердипаиду, пзложн му, n a којп су пачип Србн Д01ШШ у Гомирје п укажу на то, да гомирска нассобпиа растс н заузнма свс већн обпм. Прпдолазс п о в н Србп i i. i

Турске тс се досељеинцн нс задовол.авају впшс само c a r o -

мнрскнм зелишшпем него су окуппралп Д оњс Моравицс, Вр- бовско, Каменско и Врбнце.3 Мс1)утпл1 ово заузил1ап>с c a 6 o p . i

за потражпвап.с грофова Франконана ппје ппшта помогло. H u j e y c u c o u u гроф Ннкола Фрапкопаи опшпрпом ирсстаиком, нодпесспом 18. маја 1604. годпие иадвојводн. И i b c r o n м е м о -

рапдум j c i i o 4 HUi ( i o прпчањсм дога1)аја, којн су у b o j u c a д о '

ласком срнскпм у Гомирјс, a завршавао c c пстпцаљсм u m -

рсн>а срнскпх доссл.сннка u нрско рсчицс Добре u окуипрап.д Дон,нх Мораилца u Врбопског.4

С нролсКа 1604. држао je угарскп државии сабор ciiojj сединцс у Пожуиу. Хрватско-слаионскн сталежи подпссошс тпм поиодом падвојводи Матнји закл>учак у ствари cuopa Фрашсо- нана u гомирскнх Срба. M anija достапн oitc члапкс саборскс падиојводи Фсрдшшиду као колшснтсптном фактору, a Фср* дпнанд заипта Кисла за 'мишл.еп.с. Из одгоиора Кислоиог,

2 L op aš ić , S p o m cn ic i , I, стр . .417 н 318.8 Šišić, llrv. sab. spisi, V, c rp (J2G.4 LopaSić, Spoinenic i , I. стр . 320 328.

68 Д1». AJIKKCA 11Ш1Т.

датпраиог 1. јуна, внднмо, да jc он у iipojiclie 1604. спронео иресел.ел.е Срба из Турске, no спој нрплнцн опнх ucrux, чпја су два кнеза бнла код шега ирошлс годнне као нзаслаинци. Нијс )асио uu одакле су дошлн нн гдс су насеч.еип o b u д о -

сел.еинци, али cc Кнселбрани, да и х није иасслпо ua земљшиту Фрапкопаиа u да mije истана, да Срби проган>ају грофовске кметове. Нн гомнрски Срби ие сметају грофовим л>удима, јер je земл>иште око Гомирја пусто као што je u Гомирје пре доласка Срба лежало осамдесет година пусто те кад Срби заузнмају околно земл.шлте, ne могу u p u томе h u k o m сметатн,. јер ннгде u нема л>уди.г'

He само да Срби нмсу сметалн кметовнма грофова Фраико-. нанскнх пего су иапротнв, Фрапкопали почели све отворенпје насртати ua гомирске Србе. Хтсли су разним иасиллша да излпју пћев ради иарбеног неуспеха u да uarouc Србе, или да се одселе из Гомпрја нли да својевол.по призпаду грофове за своје господаре. Барон Кнсел се нотужи ua поступак Франкопаиа ратпом савету, који у јуну i i јулу даде ourrap укор грофовима радн њиховог маспл.а према Србнма u запретн им, да се у будуће не усуде Србе узнемиривати."

И ca Зришским je надвојнода почео енергичпнје да раз- гоиара. Сшт Ђорђев гроф Нпкола Зрншски затражи у априлу1604. од ратног савета, да му нодложи Србе у Гомирју нли ди их одселп ca тог поседа.' Сличпу je молбу подпео i i Тзорђе. Зрпп.скн те падвојводп 6. децембра одговори, да ne може прсдати гомирске Србе грофу шгтн одстуннти од пређапш,нх одлука у том питању. Пошто Зрињски иепрестапо захгева, да л\у се нодложе Срби, иадвојвода му нзјавл.ује, да he то учп-

L op aš ić , S p o m e n ic i 1, стр. 3 3 0 —331.0 У и р о т о к о л у C ro a t ica з а 1604 (јуии бр . 24) п иш е : „N. d em Grafen

v o n T e r sa tz w ierdct v e r w ie s e n , d a s sy d e n e n zu G e o m e r ie a n g e s e z te n W a l ­lachen a ller la i G ew alt lhä t t igkha it e r w e is e n mit B e u e lc h , s ich d e s s e n fiirtters zu e n th a l t e n “ ; y п р о т о к о л у Croatica з а 1604 (јули бр. 75) стоји : „Obrister in C rabaten c lagt a b e r m a l le n in N am en der W a l la c h e n z w G o u m e r y e w id er d ie Graffcn von T e rsa tz . - D enen Frćinkhipan Grafen von T ersa tz w ierd ct ir f 'egcn d en n en W a l la c h e n zu G o m e r y e geb rau ch te V ngebucr a b erm allen h l ic h s t e n s v c r w is e n .“

7 У п р о т о к о л у C roatica :<a 1C04 (апр и ла б р . 9 ) иалази c e o т о м е ona б е л е ш к а : „Graf N i c l a s s von Serin bit aberm aln , im e die an se in e m Grundt zu G eo m er ia a n g e s e z te W a l la c h e n mit d em G e h o r s a in b zu vndter- g e b e n o d e r für d a s e lb ein am lcr Ort e in zu ra u n ib en .“

МШТЛЦИЈ1' С1Т.Л У ХГНЛТСКУ 6 9

iiirru јсдпио под погодбом, ако му гроф накиади citc шдаткс,' 1 којс jc иотрошпо na iipomijaiir, муиицпју и плаИу гомпрским

досел.еннцнма, a ro сис зајсдао нзкоси 80.000 форпната. Нска дгу* Зрињски нрати ту сиоту u иска cc обвсже, да hc о спом трошку нздржаватн војиикс у Гомнрју na hc му паднојиода ■одступлти ouo место.!' Овај одговор надиојводин у т п т а о jc Зршиског за нско време.

Ca доссљеним Србима долазили су на хроатску rpaiuuty ■u lbiixonu лравославнл свештсиици. Католичка Аустрнја пс- радо jc глсдала срлске попове, алп су хрватско-сланоиски ■обрштари узимали и свештешгке у заштиту, да ne 6u огорчплл досел>сипкс. Тако je барол Кисел у ловембру 1604. лосрсдоиио код ратпог савста за два срнска пола.”

Сеоба Срба Крмпоћана из околине Котара у Лич маја 1605. и иа околине Острошца у Мрежницу, Тоуњ, O t o k ,

Дубраве и Поникве јула 1,605. године.

С пролс1ш 1605. иослашс Срби из околилс Котара(у личким сааџаку) нзасланике сешском канетану Далллу Фрапколу тс му изјаиишс, да се иарод срнски у шихову крају од младостл палази иод пслријатсљском гурском управом и да jc нотнором Срба Ллка до сад и одржала у пслрлјатсл.склм рукама, да они liehe вишс да служс под тиранима него желе, да cc сц женама н децом н ca имаљсм ирсссле лод аустријску хрши* ћапску улраву л с тога молс, да Фраикол оружапнм чстама liOTiioMomc u imoryhn љихоиу ссобу. Фрапкол cc одмах ода- зовс нозиву сриском. Ca чстом од 400 л>уди нохита npinu дана маја у Турску, у околииу Котара тс иападнс турску тврђаву Segnnekh, која jc до тог времена Сељаннма upu спаком упадају ислнку штсгу напосила. Под прсдиођешсм Срба Ja- узме Фраикол бсз лкаквлх гублтака сномеиуту тврђаиу, разорп jc u ca зсмл>ом сравип, затпм лолалл сва околла ссла, a 50 лородлла ca 700 српсклх сталовлика, иазваинх KpMiiohami н ca вишс од 20.000 комада марвс, иовсдс из~Турскс собом у Сси>. Mcl)y досслЈеипм KpniiohaiuiMa било jc 200 л.удн Ja

8 L op aš ić , S p o m e n ic i I, стр . 333.11 У и р о т о к о л у Croatica an 1004 (и о п с м б а р N o. 25) iiniiie O bris i

in C rabaten intercciliert für z w e e n kriech isc lie üricstcr."

70 Д|'. ллккел iiiiiiTi

оружјс. 0 спему окомс нзвссти Фрапкол 5. маја надвојводу Фсрдипапда н саопшти му, да hc ускоро доИи личпо у Грац да cc сиоразуме о ирехраин доселЈСпика, док им, се ие одреди земл.шнте за насељсше u док пе нскрчс и ис засеју доби- iieny земл>у.'

Ha молбу барона Кисла даде гроф Никола Зрпњски дозполу, да се доссл>еници насслс иа иустом имању н.егову, Лнчу, иад којкм je у -ro доба уирапл>ао иииидилски каиетаи п губерпатор Јулије Чикулннн. По упутству грофа Зрнњског затражи Чнкулипи да се Срби закупу на верпост грофовима Ннколн ii Ђорђу Зрињском и њиховим наслсдинцнма. Крмпо- Kauii нсмадоше куд него се 16. јупа 1605. кпез њнхов Дамјан Kpivinohainiu (Петровић) ii угледии л>уди шнхови Тома Скору- lioltliH, Тома Марковић, Марко Балиповић п Миле Буторчић u свн остали н.ихови мали н велики, заклсше ua Хре- љпиу, у цркви св. Георгија, да hc Зрин.скима служити као кмстови.2 Зришски сада паложи да се нз Рибипка, Бакра и чз целог Винодола прнтекне Крмпоћаинма у помоћ ca про- H i i ja i iT O M , одредн шест стотнна својнх л>уди, да номажу до- ссл.еиицима крчпти шуму, сагради u m цркву ca торњом и ua брежул.ку покрај нол>а подигпе дворац од камена. Заклетву ua верност Зрпљскима положнли су Крмпоћапи у ирвој збу- ihdiocTu u иевол^и својој, али кад су впдели, како жпве и какве повластице нмају остали српскп гракичарн, покајаше се, што су се заклпљалп, те одрекоше послушност Чпкулнпу ii његовим господарнма и замолпше цара Рудолфа и падвој- иоду Фсрдннаида, да u шнма даду пргшнлегнје, које су ужи- пали Ж умбсрчапи u други ускоци.

Ha два месеца послс ове сеобе пачшшо je ua нозив Срба уиадај у Турску u обрштар хрватске границе бароп Впд Кпсел тс jc ca острожачког полза довео среднно.м јупа' неколнко

1 L op aš ić , S p o m e n ic i hrvatske krajine, I, c rp . 140. О не К р м п о ћ а н е аону наворн u М орлацпм а, a тако з о в у н и нач е С р б е нз ог.их крајева. К рм поћани су п о р е к л о м пз Б о с н е н Х е р ц с г о в н н е м н.ихов боранпк у о к о л ш ш К о та р а je е т а п н о н а с е љ е њ е .

s L opaš ić , о . с. c r p . 343. E. L a s z o w s k i , Urbar v in o d o ls k ih imanja k n e z o v a Zrinskih (Vjesn ik kr. zem . arkiva g o d . XVII, Zagreb 1915) ст р . 106 u 107. В н п о д о л ск а iijiii п р и м о р с к а пмаља З р и њ с к и х сачињ аваху : Г робник , П акар, Х р ељ и н , Дривемпк, Г р и ж а н е u Б р и б п р . Јулнје Чнкулипм je п о с т а о к а п е т а п о м м г у б е р н а т о р о м впиодолскнм I. анг. 1599.

м ш гац пЛ ' с н ;л у хрилтску 71

стотнпа Срба, мсђу н.нма око 200 :ia оружје. Omi иоуиск» ,Срби су билп добро ОДСНС1П1, поснлм су миого стнари ca собом и 110ИСЛИ су пслик број круипс н снтпс марис. Иадиојиода Фсрдниапд иаложи 25. јула крањским сталежима, да притскпу i io iH iM досел.спнцнма у i i o M o h ca ироштјантом, itrro о м п if учинмшс, одредипши 1, аигуста 100 стари нроса за Србс, У исто доба замолн надвојвода грофа Фрпикопана, да уступи Србнма земл.иште од Мрежпице до Тоуња за иасел.ењс,3 a иабрзо затим, 25. августа, тражао je од грофа Нпколс Зрнњског, да за ове острожачке Србе одстуии своје земл>лште Мора- вице н Дслпице.'1 Насел,еше jc нпак обавлЈвно na земљишту грофова tlJpaiiKonniia, у околмпн Мрсжпице.

Мпогобројни непријател.и српски ноколебаше на двору аустријскол1 приобитно одушсвљење за досел,авање Срба. Воч- кајев устапак у Угарсиој пзазвао je подозрсвањс н у српску верност те ратпи савет у Бечу уиозори апрнла 1605. надној- воду Фердмпапда, да оштро лштри ua српскс доселЈСпике, да се и они пе прмдруже иобушсинцнма/' Узисмирсност због Срба огледа се п у закл>учдпма градачког ратпог савета у мају,' јупу и августу 1605. години."

Неодрсђсии положај Срба и нечито узнемиривање од страис Зрпшских u Франкоиаиа иокреие гомирске становиикс,

3 У п р о т о к о л у Croatica з а 1605 (јули бр . 21 ) п и ш е : „ R e c e p is sc an Obristcn in Crabaten auf se in verr ich te R a is s in cles F e in d s Landt mit Er- inderung d en en v o n T ersa tz w e g e n V nderbringung der W a l la c h e n vnd d en en aus Crain d e r s e lb e n P rofiant ierung z u e g e s c h r ie b e n . - Grafen v o n T e r sa tz w e r d e n ersucht, b e s a g t e W a l la ch en iren ö d e n G rundt n eben der M r e s sn i tz a biss geh n T o u o y n c in rau m ben zu la s s e n . — W a s d enen v o n Crain w e g e n irer P rofiant ierung g e s c h r ie b e n w o r d e n , ist auch h ie b e i .“

4 L op aš ić , o . c. стр . 345.5 У п р о т о к о л у R egistratur y беч к ом р а т н о м ар хлв у з а год . 1605.

п и ш е : „Archidux F e r d in a n d u s s o l l e bei g eg e n w ä r t ig e r R e b e l l io n auf die

tha ils s e lb s t h era u sg e fa ln e t l ia i ls ab er l ierausge fi irte W a la c h e n A ch tu ng g e b e n la s s e n , d a s s sy den R eb e l len nit z u e fa i l e n .“

0 У п р о т о к о л у Croatica з а 1605 (мај бр . 8) стоји : „Ir Mt. e r s u c h e n Ir Dt. E r z h e r z o g e n Ferdinandc,n b e i d en en O b r is ten V erordn u n g zu thuen , damit auf d ie h era u se n ts p r u n g n en W a l la c h e n g u e te A chtung g e g e b e n w e r d e . Idem d a s Landt mit d erg le ichen Leithen w eit ter nit zu b e s c h w e r e n “ ; п о д а в густом бр. 24 стојп : „Die in Crain e n tsc h u ld ig e n sich w e g e n Profiantt ierung d er h erau sge br ach ten W a l la c h e n . — W a s inen darauf pro r e c e p i s s e vn d d em Obristen in Crabaten, d a s er auf s y gu e te A ch tu ng g e b e n s o l l e , g e s c h r ie b e n w ord en , ist h iebei ."

72 Ai*, ллнксл iiiHiTi

да једпом еиергичном нредстаиком, иодпесемом иадвојводи Ферднпапду, затраже регулнсан.е њиховпх односа нрема су- седима н нрсма држави. Предстапка, мпсапа у Гомнрју августа1605. и потнпсана од кпеза, војвода ii свнх Срба у Гомирју u Малпм Моравнцама, приказује, како су и im којн начнн Србн изведенн из Турске од барона ЛемковпНа п касније од барона Кисла и како су ca жепама и децом настањени у Го- мнрју. Барои Ленковпћ и пзаслаии комссари одредише за лосељешше не само Гомирје него и Моравице ca околнном, ca бреговима, ca шумама u ливадама од Малог Клека до Устанка илн до Д обре и Витунштнцс, затпл! на Врбицу, Ка- меиско, Врбовско, Плешивицу, Мошепскн Бшпсг, Поштоводу, Тополовицу, Округлик, Радигојиу и Горње Лазс. ОбеКано им je том приликом, да неће iiiikom бити нодлпжии осим цару, да he добити иста права и привилегије као u )1(умберчани и други ускбци, a omi, који су највише заслуга пмали за досе- л>ен>е сриско, да he добијати плату из вицедомског звања у Краи.ској те с тога моле надвојводу, да се код цара заузме, да им даде o6ehane слободе ii привилегије н да iim даде обе- Иану годишшу плату од 200 форинта.7

Чнм je надвојводи Фердинанду уручена српска представка, он одмах изда налог дворској комори, да исилаНује у будуће Србима у Гомнрју и Малим Моравицима 200 форпнта годншње luiahe, јер je то Србима обећано још при доласку шихову." Ову молбу српску испуиио je сам, a у стварн иривнлегнја и осталих жел>а обратио се 30. августа цару Рудолфу и иослао му je ca препоруком представку српску. Истог дана издао je надвојвода једну повељу, којом je узео у заштиту гомирске ii моравичке Cpöe.^ И Србе Крмиоћане у Личу морао je да узима у одбрану, јер je губернатор грофа Зришскога Чику- лшш у другој половшш 1605. годиие вршио разна пасил>а пад досел^еннм Крмпоћанима.10

7 L opaš ić , о. с. I, стр . 344.8 О. с. стр . 346.0 Croatica з а 160510 У п р о т о к о л у C roat ica з а 1605 (с е п т е м б а р бр . 10) п п ш е : „Obrißt

in C rab aten w e g e n V ntterbringung der W a l la c h e n auf d e s s G rafen v o n Serin G ebiet . D e s Grafen v o n Serin V erw a lter in W ukliari Julius C ecc u l in i re- la t ion ier t die V nderbringung der W a l la c h e n auf s e in e s Herrn G eb iet . Darauf ist d e n e n v o n Crain b e u o lh e n w o r d e n , d a s s y b e s a g te W a l la c h e n b i s s sy ain

М11П'лцпј|; ci'iiA у хгнлтску 73

Грофони Зрми.скп u Фрапкопшш протии Срба годиие 1606. и 1607. Пршшлсшје цара Рудолфа 11. аа гомирскс

u мораинчкс Србс од 23. априла 1607.

Поуаска cpuciiu доссљспицП' које jc бароп К ассл доисо лз околннс Острошца н ааселао их im аоседама г р о ф о н а

Ф раакоаааа азме1)у Мрежаице a Тоуња, д о ђ о а Ј С а а б р з о , као a ал1хови суаародааца у Гомарју, у оштар сукоб ca rpo- фовама. Срба су се тужала Каслу аа пеаравду и аасаље, које аодаосе од Ф раакоиааа, a ouaj аодаесе 24. фебр. 1606. аз- иештај аадвојвода Ф срдаааиду о тужбама сриским. Срба, всла Касел у свом азиештају, ам а у том крају а а 200 добрих стре- лаца, која he бата од леликс корасти аустрајској грааици, јер аозаају у Турској арнлаке и аутевс a с тога мола аадвојводу, да забрааа грофовама узасмиравање Срба, чаје досел>еаЈе a досадања исхрааа кошта миого хаљада ф орааата .1 Ha крају свог извештаја арсдлаже Касел, да се аошаље иа грааацу једна комисаја, која he нзраваати спорове. Надвојвода усвоја цредлог Каслов, п декретима од 4. марта именова за комесаре бароаа Херберта Ауерсиерга a Аадрију Парадајзера, обаве- шћујућа о томе астог дана грофове Франкопане a барона Касла. Из сачувааах азвора ае вада се, да ла се комисаја састала a какав jc резултат шеиог рада био, ала се бароа Кисел у марту a у ааралу аоаово тужи na Фраикопане р а д а

наснља, које су и з в р ш и л н у Гомирју и у Моравици.3

Ä h r n ssz c i t erra ichen miigen, prof iantiern vnd d e s s e n der H of w e g e n der Y b e r n e m b u n g erindert“ ; п о д о к т о б р о м бр . 52 п иш е : „Obrist in Crabaten bcriclit in c a u s a die hei a u s s g e b r a c h tc n M urlaklien o d e r W a l la c h e n betreffendt.— Herr Graf von Serin w iert ersu ech t , sy mit a in ich er A uflag nit zu b e ­s c h w ä r e n , ain s o l c h e s auch s e in e m V erw alter Ju l l io C eccul in i nit zu g e ­s ta t te n “. П о д д е ц е м б р о м бр . 3 с т о ј и : „Jullius C ecculin i w e e g e n P rofiant- t ierung der jun g s t hera u sg e br a ch ten W a l l a c h e n “, a п о д бр . 16 п и ш е : „Graf von Serin die jun gs t durch den F ra n co l l h e r a u ss g e b r a c h te n W a l la c h e n b etreffendt“.

1 L op aš ić , O. c. I, стр . 34 6 . К о д Л о п а ш и ћ а стоји као датул\ К нс- л о в а писм а 16. ф е б р у а р , a у о р и ги н а л у ја с н о п и ш е 24. ф е б р у а р .

2 C r o a t ic a з а 1606. У п р о т о к о л у C roat ica з а м а р т 1606 п и ш е :„Herr O brist in C rabaten bericht in c a u s a d ie Herrn Grafen v o n T e r sa tz G eb ru ed er vn d d ie W a l la c h e n zu G e o m e r ie betr. — D arau f ist im e Herrn O b ris len e in R e c e p i s s e g e b e n vn d d en Herrn G rafen aufer legt w o r d e n , sy W a lla c h e n w id er die G e b ie r nit zu b esc h w crn . In g l e i c h e n W o r t Herrn H örw ardt v o n A u ersp erg vnd A n d rcen P a ra d e iser b e u o lc h e n , in S a c h c n den

74 JU’- ллг.ксл H um i

И грофопи Зршнскн лрошнрише догадаљи спор свој ca roMiipCKiiM ii околпнм Србнма и на српске досел>еинке у Личу. Уирапнтел. њихових приморскмх добара Чпкулшш почео je, чнм му Срби у Личу отказаше кметовску послушност, да проган.а опс доселЈенпке. Ha тужбу љихову похита Чикулини у Чакопац, да се усмеио споразуме ca грофом Ншсолом Зрињ- ckiim, шта да одговори и како да се бранн те нз Чаковца упути 29. марта једно писмо надвојводи, у коме се правда ради тобожи.ег прогопа личких Срба и оптужујс ii>iix, што су ногазили заклетву, положепу на Хрел^ииу 1605.8 У исгомсмислу micao je надвојводи и гроф 3piuijCim, a надпојпода и Чнку- лпиијепо u Зрињскога iiiicmo пошал^е 11. апрнла барону Кислу u затражи од њега нзвештај. Кпслу су уручена писма над- иојводниа при љегову боравку у Сеп.у те ом 29. априла од- гонори надвојводи, да he му ттослати oiiiiinpnn извештај тек кпд нровери чиљенице, наведеие од Чикулииија.'1

Акција Чикулшшјева прппуди Србе да подузму кораке у своју одбраиу. Ha једпом састанку сном одлуче, да пошљу дпа т а с л а н и к а у Грац. Избор падне n a војподс Тадију Крм- i i O T i i h a и Милашмна СкорупониКа. Изаслаппцп понесу падвој- иоди трн представке. Прва je датирапа 6. апрпла м нотппсана од Дамјапа КрмпогиНа, управнтел.а у Лпчу и од днс појводе, . l o i m n a K p i u i o B i i h a и Гвоздапа СладоппКа, a у име смих Крм- n o h a n a . У п.ој се описујс, како су Срби при доссл.еи.у своме штсклп Л п ч пуст и обрастао шумом, те су почсли да га крче u да праве себн стаиове, али их гроф Зрињски n н.сгов упра- пител. Чикулшш терају и узпемирују те моле падвојводу, да их узме у заштпту, да им подигпе једпу кулу стражариицу радн одбрапе од непријателЈа и да им постапп војпог старе- ишиу. Моле, да тај старешнна буде негдашњи оточачкн ка-

A iig cn sc h e in zu nenibcn vnd dariber iren Bcriclil zu tliuen. — Ob s ich w o l d er A u ersp erg d a s S e in ig e ze thuen erb oten , s o hat s ich d o ch d e s s e n der P a r a d e ise r en tschu ld igt , a l s o d a s d em Herrn O bristen vern er b e u o lh e n w o r d e n , anstatt se in d e s s P a r a d e ise r s a inen ändern hierzue zu b e h a n d le n “ . 11«>д д а т у м о м апр. 1G00. с т о ј и : „Herr Obrist in Crabaten in terced iert für d ie W a lla c h e n z w G e o m e r ie vnnd M e z u z a w e e g e n der inen durch die Grauen zu T e r sa t z z u c g e f ie g e n d e n Vngebur. — D e m Grafen w ird e t d e s t w e g e n z u e - gesdiriben. — I n t e r e e ss io n an Ir Mt. für s y d ie W a l la c h e n w e g e n irer Priuilcgien. — T h o b ia s V ise h e r s o l l e v b e r a n tw o r te n .“

11 Lopašić , o . c. I, c r p . 347.4 Croatica im 1(100.

МИ1ТЛЦ11Ј1'. 1ТИЛ У ХГНЛТСКУ 7 5

п с т а п А п т у п М н к у л а п п К п д а м у c c к а о i i o M o h i i n u u д о д е л с

o n i i д и а п з а с л а п п к а п . п х о н а , Т а д п ј а и М и л а ш н п . О с т а л с n o -

т р е б е u з а х т с и о c a o i n i m i h e - и з а с л а и п ц и м а д в о ј в о д п у с м с п о / ’

Д р у г о ii i iCMO д а т и р а п о у С с и . у 25 . а п р н л а , и о т е к л о j c о д б а р о и а

К и с л а , к о ј н п р с и о р у ч у ј с и з а с л а и п к е н м о л н н а д в о ј в о д у , д а

з а б р а и и З р н њ с к о м с у з н е м и р н и а њ е С р б а , ј е р с у о и и д о ш л и у

п м е п а д в о ј в о д н п о и х о ћ с и о д и . с г о в о м з а ш т и т о м д а ж и в с .

T p c h y м о л б у , б с з д а т у м а , н а п н с а л и с у и з а с л а н и ц и у с в о ј с и м с

u у њ о ј c c т а к о ђ с н р с д л а ж е , д а с е у Л и ч у с а г р а д н к у л а с т р а -

ж а р п н ц а , i l i t o n e h e с т а ј а т и м н о г о т р о ш к а , ј е р с е у Л и ч у и а -

л а з н д о с т а к р с ч а , к а м е ш а и д р у г о г м а т е р и ј а л а , п о т р е б и о г з а

т а к в у з г р а д у н у и о з о р у ј у и а д в о ј в о д у , д а c c у Л и ч у н а л а з и ir

р у д п н к г в о ж ђ а , a к а к о п е к и в е л е , и м а к о д њ и х и с р с б р а , .

i i i t o б н т р е б а л о с к с п л о а т и с а т и .0И з а с л а н н ц п и р и с п е ш е у Г р а ц о к о 5 . м а ј а , г д с о д м а х

н з а ђ у п р с д н а д в о ј в о д у i i и р е д а д у м у д о н е с с н е п р с д с т а в к е . Н а д -

и о ј с о д а н а г ш ш е 7. м а ј а n i iC A io г р о ф у Н п к о л п З р и њ с к о м , п о х в а л и '

С р б е К р м и о ћ а п е , к о ј п д о ђ о ш е и з Т у р с к с т е h e у Л н ч у с л у -

ж п т п к а о п р е д з н ђ е з а х р н ш ћ а н с т в о н o c u r y p a h e о д Т у р а к а

х р п а т с к у г р а п и ц у n a н г р о ф о в а д о б р а и с т о г а н а л а ж е у и м с

ц а р с в о г р о ф у , д а С р б е н е у з н е м и р у ј е . И с т о г а д а п а и а п н ш с

м а д в о ј в о д а ш г с м о ц С р б п м а у Л н ч у и п р и л о ж и у н р с п п с у

iiiiCMO, к о ј с j c у п у т п о г р о ф у З р и ш с к о м у .7Т а д и ј а K p M i i o T i i h и М и л а ш и н С к о р у п о в н ћ п р о в е д о ш с у

Г р а ц у 7—8 д а п а . У т о к у т о г в р е м е н а п о д п е с с Т а д и ј а н а д п о ј -

и о д п Ф е р д н и а н д у м о л б у , д а м у с о б з и р о м n a i b c r o n c в с л и к е

ч а с л у г с , с т с ч с и е о к о д о с е љ а в а и Ј а С р б а , д о д е л и п л а т у , к о ј у j c

д о с а д у ж и в а о В и д К л е к о в и ћ и з К а р л о в ц а и л и o u y Ј о в а н а

С у л г 4i i h a , б р и љ с к о г в о ј в о д е , ј е р с у o n u п о м р л и , a п л а т а њ н -

х о в а п и ј е ј о ш i i i i k o m д о д с л Ј в н а . Н а д в о ј в о д а j e c a с в о ј и м р а т н н м

с а н с т и п ц и м а п е к о л и к о д а н а р а с и р а в л ^ а о о м о л б а м а С р б а у

Л и ч у i i р с з у л т а т t i i x р а с п р а в а j c ч п т а в н н з о д л у к а n н а л о г а . .

13. м а ј а з а т р а ж и о j c п а д в о ј в о д а о д б а р о и а К п с л а п з в с ш т а ј н

м р с д л о г о м о л б и в о ј в о д е Т а д ц ј е . 14. м а ј а с а о н ш т н о jc п а д -

н о ј в о д а К и с л у , ш т а j e с в с у ч и п н о у с т в а р н С р б а у Л и ч у , и з м с ђ у

о с т а д о г u т о , д а j e з а с р п с к с п з а с л а п п к е н л а т и о ц с о р а ч у и , к о ј и

L op aš ić , о. с. I, сг р . 348.n Ibidem.7 Croatica ла KKKi.

Д1>. Л Л ККСЛ lIBM'Fi

■су оин ианравнли за време свог боравка у Грацу н дао нм ■je 50 форииата за трошак upu повратку.8 Истог дана наложно "je иадвојвода војпом благајпику Ђорђу А даму Рауберу, да нсплати четири војводска барјака, иачишена за Србе у Лнчу. •Осим тога je послао крањској влади молбу српску u позвао ју je, да изађе Србима па сусрет у погледу робота н ггровн- јанта. У питању рудника упутпо je предлог личких Срба двор-

-ској комори на решење.,ЈБарон Кисел j e према оптужби Јулија Чикулшш-ја провео

истрагу против Срба и у извештају свом, послатом из Кар- ловца 6. јупа надвојводи Фердинанду, y T B p b y j e , да су наводи Чнкулипијеви неосновани. Неколицина Крмпоћаиа 'вршнлн су додуше иасиља над Винодолцима, но он jc ге дао ухватити н казнити. Остали Личани су вал>ани људн н заслужују, да их надвојвода узме у заштпту и да им даде попластнце, које су добили други Србп. Лич j e важна тачка, јер су тпм крајем мролазили Турци и мартолози за Крањску, алн бп Србима ■у Лнчу требало поставити подесну особу за појпог поглавара.10 Ono нисмо j e приспело у Грац 12. јуна и надвојвода одмах тог дапа позове Кисла, да му предложн, кога да поставн за личког заповедника?11

И о свима иоднесцнма u нрсдлолима српских лпчкпх пзаслаинка у Грацу поднео jc 12. јуиа Кисел споје мншл>е1не. У стварн молбе војводс Тадмје, да му cc додсли нлата Кле- KOBiiha или Сумчнћа, одговорио je, да je плата првога дата веК пемачким војницима, a плата другога, којн je погинуо у ■борби против Турака, дата je за сад meronoj удовпцн н деци лего да Тадији треба датн скромнију «лату и ч друш х извора.О подизању куле стражарницс у Личу рекао jc, да бн то било врло потребио. З а иоглавицу, којп h e над Личаппма унрав- л.атн, нслн Кисел, да мора .бити епергичаи н строг чоиек, јер су Срби пеобузданн i i_ cy _ p o B i i . Пошто je крап.ска влада од-

8 Н а л о г у оном п р е д м е т у гласп : „Irer fl. Dt. I lo f Khricgs Zal lan ib ts V erw alter A brah am b M ayr w e l l e d asjh en ig e , w a s d ie z w c e n V o y u o d a v o n ‘Litscli T h a d ia K h o rm po t i t sch vnd M ilo s c l i S ch k l io ru p o u it sch sa m b t iren V n d te r g e b n e a b e im W irdt a lh ie vcrzert nit a l le in b e z a l le n s o n d e r n innen m ich zur Z ehrung 5 0 fl. a l s ain V erehrung g eg en 'Q uittung zue ste l len .14. M ay a n n o 1606.“ (C roatica an мај 1600.)

II Croatica na 1606.III Lopaäld, o, c. I, стр . 351.11 C roat ica an I(>()(>.

М Ш ТЛ ЦНЈИ C I'l iA У Х1'|1ЛТСКУ 7 7

бпла да дадс Србима нропијамта, Кпссл jc одгопорио, да :>а TiiM.mtje мпого uu сгало, jcp с у Срби у Л ч ч у богатп л.удп н доисли су собом лшого марпс п другог пмап>а.1а

Почстком 1607. 1 0 ДШ1С подшнуте су са шнпс страпа »■ м>д pa:iinix фактора тужбс upornu Срба у Личу. Гроф 3pnii/CKii у јапуару ове годипс тужно cc бечком ратиом сапсту на држап.с баропа Кпсла и сеп>ског капетаиа Гусића у нитан.у cuopa и.сгова ca Србпма. Андрија Kopčo, заставиик нз Клана у Крап.ској, тужио се крањској влади 5. фебр. па крађс и убиј- стиа, којс Срби извршпше у Каставу, у Студепој н na Сушаку.. Истог дана тужио се и пријор у Cu. Виду (Ријеци) Захарије АлчиК KpaibCKoj влади na штете, које Срби пачшшшс у Сту- депој n Сушаку његовим кмстопнма, a гроф Зрин>ски подиссс иадпојиодл опшнран меморијал, опише у њему лрилике, под којмма су Срби дошли у Гомирје, Моравицс и Лач, укаже ua боја ian, да hc cc Срби, ако дођс до рата, сложитн с Турцима и шмолн, да cc Срби њему иотчиис, a on hc им постаппти за- noivjanimy чонска, с којим he onu бпти иотпупо задовол.ип м nclic пмати узрока да се Bpahajy у Турску.13 Крап.ска нлада цошал.с 10. фсбруара добивспс тужбе баропу Кислу, да on попедс лстрагу n да кривде екземлларио казпп.1'1 Кнслу no-

12 У н р о т о к о л у Croatica s a јупи 1606. пнш с: „V erordncte in Crain E n tsch u ld igu n g w e g e n der fur die W a l la c h e n zu Litsch an sy begerten-Kobath vnd I’ro f ian dt icru n g .“

IS C roatica з а lüüG. У р е ш с т р а т у р н о м п р о т о к о л у (Prot . R eg .) p a r n o r iipxiina y Б еч у и о д д а гу м о м 22. jan. 1607. пиш е : „Arcliiduci F c r d in a n d o per d e s Grafen v o n Serin B e sc l iw ä ru n g w id e r den O bristen in C rabaten vnd l laubtinan zu Z e u g der W a l la c h e n in der Litsch betr." У л ,убл>анском зем . npxitny, y о д с љ е њ у A n s ie d lu n g der U s k o k e n иалазп c e иисм о Аидрије C o r s s o , Quartier Fcndrich in Isterreich, y к ом е стоји „ a ls ^lise U s s k h o k h e n vnd Miirlackhen o d e r M a r l l io lo scn in der Lickha w o n e n d k h u m en vnd bew ont, . haben sy öffentlich an g efa ng e n zu s te l len vnd mördern, s o w o l l in dem Ciricht K h o ss ta w a l s vnder d iser Jur isd ic t ion zu S tudena vnd S u sa c h vm l d ise drcyl ag haben s y vier Raub g e t l i a u . . . “ У д р у го м писму Frater Zachar ias

Alcich, Pi'ior in F lu m in e Sancti Viti п нш е крањској нлади „ d a s s die n e w a n g e s e s s e n e zu Litsch oder herau s en d tsp ru n g en e W a la c h e n in d isen i Reuicr nicht khleinen so n d e r n lnerklichen S c h a d e n thuen, auch vn la n g st d e s ers te n Februari Viisern V iiderthannen a u s S t u d e n o vnd S c h u sc h a k vber die hundert khlein Vieh h in w e g gotr iben .“

11 У i ipoiipariioM иисму cro ju : „A lso haben von d iser a in er ersanten I.iiudtschalft den Herrn wir hicinit s o l c h e s au isiren vnd n c b c u s freundtlich verm anen s o l l e n , tlcr w i i l le von Iragunden A m bts w e g e n in S a c h e n e h e s t e Inquisit ion, w e lc h e neinbliche b e m e r k ' in s Landt li infall , R au b en vnd M orden

7 8 AI*. ЛЛИКСЛ I1BI1T.

шал>е п падвојиода мсморијал грофа Зрињскога н затражн и.егопо мшпл.ење о захтеву грофову.|Г>

Средипом марта приснео je у Грац одговор баропа Кисла. •Одропор onaj mije сачувап у целшш, али неколико речи, па- инсаних као извод пз тог одговора, сведоче, да je Кисел епергично устао против претензија грофа Зриљскога и пред- ложио je, да се издавашем привилегија регулише положај срнскнх досељеннка na хрватској граници, да се Србнма исплате одобрепих 200 форината и да им се даде провијаита.10 Одговор Кислов крашској влади, датиран у Карловцу 23. фебр. 1607, еачувап je у оригиналу. У одговору вели, да je одмах, чим je примио писмо крањске владе, наложно сеи.ском. капетапу, да му између лнчких Срба пошље киеза н крнвце, да их казпи, но ссшски капетап се не налази у Сешу те палог iniie могао до сад испупнти. К њему су дошла два Србипа из Лича, који су се извиљавали и тврднли, да ннје истииа или je претерано ioiio што Чикулшш у својим извештајима тврди, али ne поричу, да je мрошле године Mpas уништио сву љихову храпу те нису пмалн од чега да живе, Они су молили још с јесени Кисла u он je писао надвојводи за провијант овим Србима, али помоћ ituje стигла, те су неки, из певол.е u од глади, збшћа погре- шилп. Саошпгавајући ово Киссл ooeha крањској влади иоиово, да he лонове казпити, чим их се дочепа.17

Ha предлог баропа Кисла, да се гомнрским Србпма пз- даду привилегнје, пристао je падвојвода Фердпнапд тим upe, што су те привилегије у начслу одобрепе набрзо после до-

b e g a n g e n vncl noch stra f fm ess ig y eb en , fiirkheren vnd nach ßcf i irderung der S a c h e n s o l c h e s c h ä d l ich e Lculh vnd V belthätter a l lsn ändern zum a b s c h e ih - l ichen E xem p el .ernstl ich bestraffen, auch a l le a n d ere n o ttw e n d ig e Verord­n u n g en in s VVerkh s e tz e n vnd b e s t e l l e n , damit mehr ged ach ter Vnrath g ä n z ­l ichen a b - vnd e in g e s te l l t w e r d e .“ (Ibidem.)

15 У п р о т о к о л у Croatica п о д i|ief)p. 1007. n n i i i e : „An Herrn Obristen vnd d ie M u ss te r C o m iss a r i in Crabaten vmb Bericht, auf d e s Grafen von Ser in g e p e tn e V n d ergeb u n g der zu G e o m e r ie vnd Litsch a n g e s id le te r W a l ­lachen . — Irer kays. Mt. ist g e d a c h ts Herrn Obristen darüber e n t l ie h e Ree s o l i i t io n e in g e s c h lo s s e n w o r d e n .“

10 У и р о т о к о л у C roatica п о д м а р т о м Ш07. п иш е : „Herr O brist in C rabaten bit, bey Irer Mt. der W a l la ch en zu G eo m er ie vnd Litsch Priuilegien so l l ic i t irn . — Inen W a l la c h e n iren P r o u is io n Brief vmb d e n se lb e n bew i l l ig ter jerl. 20Ü fl. aufriclitcn zu la s s e n . — Obrist in C rabalen bll, d ie durch in - o b b er ierter W a l la c h e n g e g e b e n e Pro l iant zu p a s s ir e n .“

11 Croatica im 1(507.

М11П'ЛЦ(1Ј1' С1Ч1Л У ХГНЛЧЧЧО’ 7 9

ласка Срба н i i i t o jc иадиојводп 30. aur. 1605. ypnipao код napa издашш.с тих ирппплогпја, a m бсч успеха. 30. марта 1607. yupauii иадиојнода цару Рудолфу у Праг диа дописа. У јодпом допису приказујс долачак Срба н пассл>си>с: п.ихоио у Гомирјс, гдс су саградили пс čamo i<yhc ucro п кастсл ча одбраиу од Турака. Чим jc гроф Зрињскп иримстио, да бп Србп могли биги п.сму од користи, иочео пх jc ссбп jipucua- јати иод изгоиором, да je гомпрско земл.иштс прииадало м>с- roniiM прецима. Удругом писму хвали падвојвода Србс, да jc, од како су onu na грапицп, прнличпа сума повца из тог краја ушла у државиу благајну, затим да су onu предзиђс Крап.скс ii да uu јсдан Турчип tie може ш ш ј с да нрсђс граниду пе- npiiMcKcii. С тога молп да се Србима пздаду давпо одобрснс иршшлсгије на зацоссдиуто гомпрско н моравичко зсмл>шптс.1М

По налогу цара Рудолфа naiuicaiic су нрпвилсгпјс u цар их jc потмисао у Прагу 22. априла 1607. године. У дипломи стојп, да су Срби дошли na позив и но договору ca царскнм uo- граипчнпм капстапима, да их je дошло иеколико хпл.ада, ca жсиама, децом-‘и стварима тг с / cc ластаиили у Гомпрју п Малој Моравицп n цар i i m сада na молбу п.нховпх старспиша потврђује иа ужнваље цело то зсмљиште, свс н.пвс, липадс, рпбњакс, ноља, шуме, луговс н шшоградс за вечпа времспа11*. Алп ова днплома нијс ппкад нриснсла у Гомирјс. Лпчпи сскрстар царс|1 Хнмелрајх, унозори сскрстара ратиог сапста Јоваиа Иастнпгсра, да постојм закл>учак угарског сабора од 1604. који cc n p o T i i B i i пздавању овакпх прпвплегпја тс h c угарски сталсжи битп нсзадоволлш и тражићс попиштсшс н.пхово.”0 Услсд тога jc обуставл,епа скспсдиција B c h nanucainix и нот- iincanux пршшлсгија те су сеГомирциморалн још многа дсцспија борпти док u ч с у нзвојсвали исоспорпо праио na поссд Гомирја.

18 Ibidem, i“ Ibidem. *> Ibidem.

8 0 ДГ>. ЛЛЕКСЛ 11ВИЋ

Прегопори гомирских Срба с Турцима за повратак у Турску 1607. Комисија за решење спора франкопанско- српског 1608. Сеоба рибничких Срба (поч. априла 1609.)

и насељење њихово код Брлога и Модруша.

Кал Срби видеше, да од обећаних привплегпја nehe бпти тнита , иастаде међу њима велико разочарење н кајаље, што су папустпли Турску. Ш та више, иабрзо се јави међу пеза- довол>ницнма покрет за повратак Турцима. У јулу 1607. годипе знало се и иа славонској граиици да Срби ca хрватске границе памеравају да умакну натраг у Турску.1 З а иерасположење Срба према аустријским властнма сазнало се и у Турској п бсг личкн посла Србима писмо, у коме их позива патраг н o6chaBa им велпке новластице, ако се врате. Вести о овим преговорима уилашише хрватског обрштара те je он на све начнпс иастојао, да Србе одржп у доброј вољи. И ратпи санет им je пзлазио na сусрет, У мају 1607. поставио jc Србима у 71 uчу појпог старешппу у лицу Јоваиа Новаковића, пазваног Влатка, a у јупу je паложпо грофу Тржачком, да престане c a прогопом Срба, јер he они иначе побећи натраг у Турску.2

One мере ппсу миого користиле те барон Кисел управп падиојподи Фердипаиду i i i i c m o , датирано у Карловцу 7. јула 1607, у кол\е му жпвим бојама опнсује узаврело стање међу Србима. Они су озлојеђени с једне сграие што ne добпјају обсћапе прпиплегпје и одобреиу плату, a с друге стране што пм грофоии Тржачки иепрестано досађују и наиосе им штету. Србп иамеравају услед свега тога да побегну патраг у Турску ii omi he то моћп бгз миого муке да учипе, јер су na крајњој граннцп те док се шему јавп, да Срби беже u док се оп

1 У п р о т о к о л у W in d ic a з а јули 1G07. п иш е : „O bcrhaubtm an zu С о - preiniz von Schrottenpacl i bericht, das die an der cra b a l isc hc n Gn'iniz an- ^ es id le te n W allach en zu en tsp r in gen w i l l e n s se in s o l l e n . V on dennen auf der w in d i s d i e n Griiniz aber hur er nicht. — [In siinili, d a s s s ich w ie im e der S p is s i t s c h schreib , merrerc W a l la c h e n h e r a u sb e g e b e n auch bey zernikher S a n ib s s a c h vml bey W e l c s s i n a niderrichten s o l l e n .“

s У п р о т о к о л у Croatica ва мај 1(307. n n i i ie : „Herr Obrist in Crabaten s o l l e d en en W a l la ch en zu Kitsch, w a n n e s zur Vcremleninj.; khonibt , den Juunii N o u ak h ou itsc l i o d e r V lad iko zum l laubtinan ftlrstellen“, a y п р о т о к о л у au јулн re г одн п с стоји : „W ird denen Gr/ilcn von T e r s n U atiferle^t w o rd en , sy d ie W a l la c h e n wider d ie G ebier nil zu h e ln in g en , damit sy nit Vrsnch, w id er In die ' l lerl ihcl zu sp r in g en .“

МП1ТЛЦИЈ1'. 1Т1.Л У Х1М1Л ГСКУ 81

сиреми да то заиречи, onu hc Сжти iieh код Удбипо. Само су диа иута, да се спречп опасиост, која jc мпаче псмипониа: млп да cc Срби преместс ca грапицс у упутрашљост нлп да cc с п.има постуни као што Турцп у сличпим прнликама чиис, као ca пепрпјатсл>има, да их аустрнјска иојска оиколм н cnc сассчс. O ii je бацио у затвор две старешипе српске u наложпо je огулинском капетапу, да му пошаље још тројнцу колонођа, Док су ова неторица у затвору, пе верује, да he остали што нокушати без ших.!'

У овом писму Кислову упада у очи onaj варварски прсдлог, да Србе све до једпог сасеку. Барон Кпсел у осталпм својим постуицпма пије био изразит протнвник Срба, шта влше, нрс бп се могло протнвпо тврдптп. Moryhe je, да ии Кисел иије мпслпо озбцлиш ca предлогом о убијашу свих Срба uero jc п.имс хтео само да прикаже ситуацију што озбил.пијом. И збшва je niicMO Кислово бацило у бригу падвојводу n његов parnu савет. Од побупе срнскс у црвом рсду би страдала Крам.ска тс се падвојвода обратп 14. јула крањској влади као пајвише заинт^ресованој, пошал>е joj пмсмО Кислово n заиита, шта бп трсбало подузетп да се отклоии оиаспост. Убијаи.е

:1 C ro a t ica ua 1G07. У д р у го м писм у К исл ову иадпојноди, tukoIjc о д јула 1607. M i n n e : „So tragen E. fl. Dt. e b e n fa l s g u e ts W i s s e n , d a s die W a lla c h e n zu M orau iza vnd G e o m e r y a f i irgenom en, w id er in die Tiirkhei zu entspr ingen , s o l c h e s nunmehr auch b ese h e l ie n wär, w a n n ich d ie fürnem iste Riidlfiiercr nicht gefanUhlich liette. O b w o l l nun E. fl. Dt. e iner ersa in en Landtschafft in Crain vm b Ihren Bericht, w o d i e s e lb e n vbers idlt w erd en m öch ten zu eg esch r ib e i i , w ie zu erachten aber s o l c h e r Bericht la n g s a m b v o lg en vnd bald gar khein s o l c h e G e leg en h e i t im Landt v orh an d en se in w ierdct , vber d a s auch E. fl. Dt. a u s d em Landt v e r w is e n vnd h ie z w is c h e n an der ferrern R e s o lu t io n verm angeln , d a n n en h e ro in der Zeit w a s v b le s er­w a c h s e n , a l s o w I h h k ich kein b e s s e r s Mitl a l s w i l len den Radul D aya , der alten s ichlbergcrine licn V s s g o k h e n g e w e s s t e n K n esen s e l ig e n Guetter, w e i l er o h n e L e ibs Erben T o d t s fürw ord en , E. fl. Dt. w id e n i m b e n h a im b gefa l len , d a s E. fl Dt. neben den anderen , d ie er d arzu c erkaufft vnd ein tausen t od er w enig ' mehr G ulden zu b e k h o m e n , vnter denen f iirnemisten W a l la c h e n a u ss th e i len l ie s s e n vnd d ie S a ch en dah in dirrigiren, w e i l s i c h ierdurch mit W e ib vnd Kind im vo l lem Landt se s s h a f f t w aren , d a s s ie für die ändern vbrigen, s o auf der Gi'ünizcn, Ptirg se in m u e s s e n .“ K u e s ж у м бер ач ки Радул Д аја у м р о je јула 1007. rtca муш ких и о том ака , a о ст а н и о je а а е о б о м д е н е т сел и ш та . 11адно]иода п оде ли о н у пемл.у С р б п м а иа Г ом ирја и М о - ранице, a прониапју Дијппу je од лу к о м снојом о д 17. анг. 1007. п оде ли о слуи.ском нојиоду Матпјн ИлиИу и poIjai.'y Дајииом иојиоди Инапу l l o - клсчком, сиаком no 25 форим пта (ко м о р ски сппси).

Cprtn у Хриптску 0

8 2 JU'- ЛЈП-ксА nmiTi

Срба lio нредлогу Кнслову иадвојвода mije сматрао подесипм решеп.ем опог иптања.4 Краљска влада одговори 20. јула иад- појподи, да je ona већ нзрапије упозоравала, како су Срби нслика иезгода за државу. У Крањској пема подеспог места за насел>ење н.ихово, a ne сматрају умеспнм mi предлог Ки- слоп, да cc Срби иоубијају, јер се то ne би могло обавпти неприметно пего бн Србе требало преместитн na угарску n слапонску траиицу, далеко од шиховог негдашн.ег завпчаја u од турских позиапика њнхових." Премештај овај није нзпршен, али иооштреиа опрезност и друге мере, које су подузете, осујетише дал.е споразумевање српскнх досел>е1шка na хр- вагској граници ca личким Турцима.

Гомирским Србима еу и дал>е сметалн и Зриљски н Фран- Kouami. Зришскн je покушавао у октобру 1607. да преко над- војводе Матмје иодложи себм Србе у Гомнрју н у Личу, a у ф ебруару 1608. обраћао се у тој сгвари na ратпп савет у Грацу.1’ У мају ове годипе расправљало се у ратпом саветуо повој молби Зрињскога у пнтању Срба, у августу расправ- л.ало се о молби браће Франкоиаиа-Тржачких у истом пред- мету.7 Kao резултат ових расправа било je пеколико одлука надвојноде Фердипаида, издатнх 14. августа. Браћн Тзорђу, Нпколи н Вуку Фраикопану одговорпо je падвојвода, да ne

4 Ibidem.5 Ibidem.0 У п р о т о к о л у Croatica з а окт. 1 (507. п н ш е : „ R e c e p is se an E r z h e r z o g

M a th ia sen in c a u s a w e g e n derer durch g e d a c h te Grafen v o n Serin vndter s e i n e n ü e h o r s a m b begerten W a l la c h e n zu G eo m e r ie vnd L it sc h “, a з а ф е б р . 1G08. с т о ј и : „R eso lu t io n od er R e c e p is s e an Herrn G rafen v o n Serin w e g e n d er b e g e r te n W a l la c h e n zu G e o m e r ie .“

7 У п р о т о к о л у Croatica з а мај 1608. мише : „An Herrn O b ris ten in Crabaten vmb Bericht auf d e s s Herrn Grafen von Serin P et i t io n per Vnder- g e b u n g der W a l l a c h e n “, a п о д а в гу ст о м т е г о дч н е стоји : „D ie Herrn ( jr a fe n v o n T e r sa tz G ebrueder c la g en w id e r die W a l la c h e n zu G e o m e r ie vnd s c h l i e s s e n ein V e r z e ic h n is s e in , w a s sy inen vn d den irigcn g w a lt - t i l t ig erw e is s w e c k h g e n o m b e n . — D arauf ist inen ein B e s c h a id g e b e n vnd a in C o m is s io n a ller S ach en a igen t lich en Bericht e in zu z ieh en aussgefertt ig t w o r d e n . An H a n n sen G allen vnd A n th o n ien P e ts c h o u its c l i , au f d a s s sy aber in a inem vnd ändern liierwider repliciert , ist Herr P ro b s t zu Agrainb vnd L u d w ig Sauer n eb en den P e ts c h o u its c h e n verordnet vnd vndter ändern Herrn O b ris ten in Crabnlon auferlegt, d a s s er inen Grafen vnd W a l la c h e n ain v n p n rt l iey is ch es K riegs-R echt niderse /.en vnd sy durch d a s s e lb e n tsch ied en liiHsen s o l l e . “

МШТЛЦНЈГ. l'l'IIA у ХГНЛТСКУ 8 3

можс Србе iim н.има иодложпти иити пх одстрапити из Гомирја rc иска му пшис ис доса1)ују cu o i i i im захтсном; у поглсду тужбс и.ихоис, да су Cpfm шузсли iiniiic зсмл>с i i c i o i i i t o hm прииада, одрсдио jc био јсдму комисију, да изппди оиу стнар, алп комссарп ис свршншс ипшта тс jc сад пмсповао иоиу коми- сију и то Хапса Гала и Антоиа ПечопиКа ; п.пхону позпиу нска cc одазову и њпхову решењу нска cc покорс i i Срб» u Франкопапи. LLIt o c c тичс i i i t c t c , коју Србп пачшшшс Фрап- KoiifUiiiMa, падиојвода паложи бароиу Кнслу, да одрсди ратпп суд, који hc cnc случајсвс штстс, пансдспс у попису грофоиа Франкопапскпх, пспитатн п криицс строго казшпп. Истога даиа jami падвојвода Галу и Печовићу, да нх пмспујс за ко- мссарс у оиом спору". Грофови Франкопаии замолише, чим су добили i i i i c m o падвојводипо, да се постави друго лицс за комссара мести Гала, јср jc он иепрнјатсљскн расположсп прсма љпма тс надвојвода именоиа место ibcra загрсбачког жуппика i i Лудвига Сауера;9

Ова борба о гомирскс Србе прспсла cc н у славоиски сабор. Изаслаиици грофа Николс Зриљскога Гргур ЛацкопиК u Јоиан Будор иодпсли су 3. сентембра у сабору онтужбу протнв гомирскпх Срба радн непослушиости. Гроф Никола Франкопаи уложи протест, што Зриљскн хоћс да узурнира »мап.с породпцс Фрапкопапа. Ha то изаслаппцп Зрињскога изјаипше, да jc Гомпрје под нроцссом те нико пема lipaua да протсстујс, док ne иадпе судска одлука.10 У псто иреме се тужно Зрпп.скп ii угарском сабору у Пожуиу и тражио j c

да сталежи угарски посрсдују код падвојводс у стиари јурис- дикцијс иад Србима у Мораиицн, Гомирју и Личу. Док j c o n

иастојао, да ннтсрпспцијом сталсжа дођс у поссд Гомирја п околпих мсста, брп1ш Фрапкопаии cc обратише крал>у Матији II, тс кралЈ na оспоиу јсдиострапс ииформацијс паложи из Бсча 5. априла 1609. бапу грофу Томи Ердсди-ју, да иодложи Србс у Огулину, Модрушу, Брнн.у u Тоуњу грофовима Ђор1)у, Ни- колп и Вуку Фрапкопапима.11

Акција моћиих грофоиа хриатских нокрепула jc и српскс доссл.епнкс, да одбију iia'cpraje својпх псирпјатсл.а. У пмс

к L o p a š ić , (i. с. I, стр . 3 5 5 — 358; Croatica aa 1(508.u Ibidem.10 Š iš ič , Ilrv. sal). sp is i , IV, е т р . 511); V, стр . (552.11 O. c. V, стр. 11) ii (55(5.

(i*

с н и х Г о м и р а д а у п р а в и Р а д о ј е М а м у л о и и К о к т . I j6 0 8 . м о л б у

ИЗДПОЈВОДН II у IbOj ОПИШе Д О С С љ ељ С ЊПХОИО, ico jc c c д о г о д п л о

п а о б е ћ а љ а ii n a п о з и в е б а р о п а Л е п к о в н ћ а . О д м а х n o д о л а с к у

н а с т а љ е н и с у n a к р а ј њ о ј г р а и и ц и у Г о м п р ј у , К а м е п с к о м , В р -

б о в с к о м и М о р а в и ц и , а л и с у о д г р о ф о в а Т р ж а ч к и х п е н р е с т а п о

у з п е м и р и в а н и и м н о г а з л а м о р а д о ш е д а п о д п е с у . М о л е и а д -

в о ј в о д у , д а и з д а д п п л о м у с в а к о м п о ј е д п н о м С р б п н у n a п м а ш е ,

к о ј е у ж и в а и д а и х с а ч у в а о д п а с ш в а г р о ф о п а Ф р а п к о п а и с к и х ,

a а к о j e т о и е м о г у ћ е , о п д а д а н х н е к у д n a д р у г о м е с т о п р е -

с е л и . 18 У б р з о п о с л е т о г а о б р а г е с е п а д в о ј в о д п u С р б и у Л и ч у ,

п о т у ж е с е n a Ч и к у л ш ш - ј а и з а м о л е , д а б у д у п р е с е л > е ! Ш у

Г у с и ћ - Г р а д и Г у с и ћ - П о л : > е . ]!!

Посред ове борбе између српскнх доселЈЗпика и хрватскпх грофова догодпла се једна иова сеоба, која се од досадашпх разликује тиме, што joj пису претходилп преговори него су досел>еппци дошли изнепада. Дошло je 33 иородице ca 140' људи за оружје из Рибпика у Лици, повелп су жсие n децу, снега 532 душе, a од марве и ствари донелп су колнко су могли na брзу руку. Ови Срби се завадплн ca својпм бего.м личким радп велпких иамега и пасиља те паиадоше na Рнбпик, где се бег налазио. Петорицу турских делпја убпше Срби, a бег се с муком спасе пз Рибпика n оде у Бањалуку да се иотужн наши босапском. Паша даде бегу чету иојшгка, да иороби u да казпи Србе. Вест о овоме уплашп Србе те onu ne смедоше дочекати бега него нребегоше na аустријску страпу. Собом су доиелн вест, да he се још доста Срба доселитп, између других и кпез Депчић, који нма под собом око 80 no-

8 4 д р . лликсл MiiiiT.

12 Croatica з а 1G08. Овим п о в о д о м упути иаднојмода 4. non. 1G08. i i i i c m o краљским с т а л е ж и м а ,V n s e r g n e d ig e r B eue lc l i ist Iiiemit, d a s ihr V n n s d en von eu ch per W a l la c h e n z w G e o m e r ie , d eren tw i l len s y a n ic z o , w ie bey l igennd zu se h e n , s u p p l ic a n d o b e s c h w e r w e i s s w id e n u n b e n e ink l iom ben , vo r d i se m abgeforderten Bericht vnnd G uetac l iten , w i e e l w o d ie s e lb e n an - d erw erz vnndergebraclit , inen sou i l Erdtrich z w irer n o tw e n d ig e n V nder- haltung, am fne g l ic h is te n a l lda im Lanndt e in gerau m b t vnnd W ir von ihnen der b is s h e r b eschc l iene ii M oles t ien a in s tm a ls a l lerd in g s ex em p t vnd vber- h o b c n se in m ochten, vnuerlengt z u e k l io m b e n vnnd euch hieran w e i t e r nit verinanen la s s e n w e l l e t “ (A n s ie d lu n g der U skok en ) .

13 У и р о то к о л у C roatica aa <|)ef>p. 1G(B. l i n i n c : , D i e W a l la ch en zu Litsch b iten sy dorten h inw eckh zu Ihnen vnd inen d a s G u s s i t s c h e r S c h lo s s vmt Veldt e in zu g eb en , c la g en w id er d e s G rauen v o n Serin l lan b tn ian den C ecu l l i i i .“

М 1ИТЛЦНЈ1 t 1'1>Л ) XI'IIA 11'1(У 8 5

рбдпци ii да hc cc пасташгш у Иодгорју код Г>ага. Доссљс- niiii.li се улогорпше 3. априла I(>09. na иустом чемл.шпту rpa- дика Врлога. Канстап Жигмупд l'ycuh п ом п а личло у логор доссл.сппка и разглсда ra тс пошл.с пчисштај замсппку од- сутиога надвојиодс Фердппапда падиојводи Максимилнјапу и чапонедшшу хрнатскс грапицс Крпстбфу Оброчалу, да су бе- гумци лспо одсвепи u д а нмају доста марие ii стварп."

Досел.еп.е рлбипчкпх Срба o6aiubciio je у пајпезгодппјн момепат. Par Аустрлје ca Турском бпо je занршсп и мир скло- H iiCii тс услуге Срба граплчара пнсу бпле uiuue опако потрсбпе ii пажнс к а о з а иреме рата. Ослм тога je бпло још у жииој, успомени догонарањс Срба с Турцима годнлс 1607. радп no- пратка у Турску. Гуснћ ne смедс uu прлмлтн ип одбитп до- ссл.сиике псго зашгга Оброчапа п падвојводу nrra да чшш с п.има л нагласп, да су досел.еппцп дошлл изиепада, бсч пкакна спорачума п бс i дочиолс п>егопс,

Оброчан, којп je upiiöpcMcno иодпо упраиу хрватског обрпггарског знап.а, упражи.еиог смрћу баропа Клсла (f алрила 1609.), l i o u u b c Ј. маја i u i c m o ГуспКсно иаднојиодн, додајуКн ca сноје страпе, да 6u бол>с бпло да су тп Срби осталл у Typ* ciioj.ir> Нп у Граду се пнсу обрадовали сеобп српској. Мадиој- иода Фсрдппапд пошл.с i i i i c m o Гусићево у Љ убл.алу крапг ској илади ii чатражп од п.е л\ишљепзс, гдс да cc паселе доссл.епици п како да c c n p c x p a T i e , Расположси.е падиојиодлпо иидп c c пз заиршстка писма, гдс иелп, да према доссл.спицима трсба блти оирсзал л ne треба лм »сроватп, алл лм инак трсба upiiTehii у помоК c a прсхрапом.1'1 Крап>ска плада сачска састапак крап.ског чсмал>ског сабора, који c c састадс 16. јупа те пред i i )C ia ичиссе доппс иадпојводс ii i i i i c m o Гуспћено. У сабору je иладала ислика злоиол.а према Србима, који су, како сталсжп рскоши у закл>учку своме, впше n i r c r c иапосллн iioro што су корлстилл тс с тога прсдложпше 28. јупа лад-

11 L op aš ić , о . с. I, c rp. 3 6 5 и 367. И.шештај падиојподич датпран ju4 амрнла u псли, да су cc С р би јучс до сел и л и , a иапештај О б р о ч а и у посн да ту м 1. маја и нсли да (5у С р би прскјуче преш ли. Ilpmi иниештај jc орп гн и а л а и , a другн je сачупаи са м о у прспмсу т с п рсм а т о м е cc iipnoM п.чнсштају м о р а нера п о к л о п н rn. У о ст а л о м и други п.чнсштаји п о -

*ч*р1)УЈУ» Да ju с с о б а уследила нрнпх дама аирила.|Г> Croatica an Kid!).1,1 llmlciii.

86 At*- лји-ксл minTi

војводн, да обустави и сирсчи долазак иових Срба, a старе, који cc палазе у Личу, Гомнрју и околппи да размести ПО’ слапонској и угарској грапици.17

Кад jc падвојвода пндсо ono псирнјател.ско држаље крањ- ских сталсжа спрам Срба, пастојао jc, да лукаиством. израдп мровијант за српске досел.енпке те у одговору своме од 20,. јула одобри потпуло разлоге п становшите сталежа и обећа, да nehe нримитн нове доссљспикс, али оипма, који се веК овде налазе, мора се иомоки да cc ирсхраис п с гога нозива. сталеже, да иошл>у проса тим досељеницима. Ако не бн мримнли ове Србе, него би их одагнали натраг у Турску, Турци би их на муке ставилн н иоубнјали. Предлог итплежа о пре- сел.еизу свих Срба ca хрватске на славонску и угарску границу ne иоже се спровести, јер je и тамо насел>ено м сувнше Срба. те за нове досељенике нема мсста. У нстом смпслу извести падвојпода и Гусића н иаложи му, да у будуће не прима Србе бсз иретходиог одобрења његова.18 Међутим су кра1ћски ста- лсжи осталн непоколебиви. Саопштење надвојводпио, да nehe у будуНе прнматп нове досел>енике, примили су ca радошћу до зиам>а, али нпак за то одбише 10. септ. да даду провијанта,, ичговарајућн се, да су иоследње годние биле неродие те сеii крап.скн сељаци с муком браме од глади.19

Неизвеспост, у којој су С£ рибннчки Србн налазили, ба- цила цх je у очајаше те се ночеше кајати, што су cc доселили u иочеше сиовати планове о повратку. Двојица старешина. српскнх послаше своја четири cima личком Халил-бегу и по- чову га, да дође с војском. и да нх одведе натраг у Турску.. Канетам огулински Хаис Гал дозна за ово, ухвати ова два Србина н пошље их 29. јула Оброчану с предлогом да нх мајстрожнје казни, Оброчан запита 2. авг. надвојводу, шта да ради, a надвојвода одговори 21. августа, да подвргне ухваћене Србс строгој истрази п екземпларној казии.20

Судбина ове двојицс уплашила je остале рибиичке Србе тс cc остапнше преговора с Турцима и покушаше, да путем јсдног изасланства у Грац побољшају своје стање. Kao иза-

17 Lopaš ić , о. с. I стр . 308.IS О. с. c r p . 378. C r o a t ica an 1009.111 Ibidem.-H) Ibidem.

i i a i i i i K C послашс надиојнодп с н о ј е k i i c i o i i u 1’адоп.у 7t>yGciimhu, I lutpu ДадашкониИа п l l u y i i a ЛолпИи re onu замолише пад- нпјподу, да дадс доссл.еипцима iiiiiciiitue за ссјаи.с и за ирс- spuuy. Надвојвода паложи uporni јаит-мајстору хрватске граинцс Целпигсру, да С рбпмададе 200 старп проса. Осим тога под- iiocoiuc изаслаипци молбу да се за иасељеље рпбипчких Срба, koju су још унек логоровалп у околшш Брлога, измсђу Мо- друша, Оштарја п Огулнпа, одреди иредео око Плашког, који 1СЖИ niuiic Каиеле ш међу Брнња п Огулина, ua водама Дре- I y.'i.n u Јесеиицп, да им се с почетка ради крчења даду кметовн из Гочс-а, Костела н Пољапа у noMoh u најзад, да n i .у том крају иодигнс кула, слнчна onoj у Вшшцн u у Пре- нпкју. У ту кулу 6u требало сместнти до 60 хрватских стре- т ц а из Огулииа или Гомпрја и дати u m једпог лајтнаита, a

цела изградња стала 6u иајвпшс ua 3000 форината. Кад cc Плашки тако утврдп, доКи he рпда u други Србн из Турске тс h e за uap годииа битп тамо двс до rpu хиљаде Срба гра- ничара. Рсшељс иадиојиодипо у crnapn оис молбе иије сачувано. I Иаслаиици ппсу fui иа себе заборавилп. 8. августа иодиесоше iiiiix тројпца иадвојноди молбу, да их узме у војну службу, у чету гомирских сриских граиичара. Надвојвода иаложи идуИи даи огулииском капетаиу Галу, да прими Љ убешића, Дадаш- KOiuiha u Лолића у службу u на илату.21

Некп од oiiiix рибпичких Срба, који c c населишс u a до- брпма грофоиа Фрапконаиа, постадоше кметови њихови. Тако према н з н с и Ј т а ј у загребачких иоджуиаиа Луке Цриковачког u

Томе C c B p i u i i h a , иоглавице o i i i i x рибиичких Срба, којп cc писелшпе u a Мрежиицн педалеко од Модруша, Радич Бра- j a u o u u h , Дамјаи Штрбац и Петар Главаш обећаше, да h e cc иокораватп Франкоиаиима. Ово i i c t o учинпшс u p a u i i j u српски доссл.еници, који се населише у Скраду под вођстпом Сте-

-1 L o p a š ić , о. с. I, с т р . 3 8 0 — 382. У п р о т о к о л у C roat ica з а анг . 1G09. i i i i i i i c : „D ie neulich h era u sse i i t sp ru n g n en W a l la c l i c n b iten inen a inm al W a iz /.ur A nsat vnd irer Viidterlia ltung d a rg eb en zu la s s e n . — Ze ll ingcr s o l l inen 2110 Star Hirsch raichen la sse n . — Item ir W a l la ch en 3 K n csc n a l s Kadania l .uticscliickli , P eter D adasc lik j iou itsch vnd P aun L olitsc l i b iten jed en vndicr tlcn g e o m e r ise h e n D ien st ie i th 2 P lä z zu ucrw il l igenT- ^ D e s H auhtinans zu Ogulin l l a n s s G a llen darüber e in k l io m b e n e Bericht l iegt h iebe i . — Lr ( ia ll Holl et l ichen W a l la c h e n , s o zu uil i ’laz haben , tha i l s w e c k neh m en vnd den3 K ncscn jeden z w e c n ciiirnuinlicn,*

М Ш ТЛ ЦИ ЈГ IT Ü A У X I’IIA IC IO ’ H7

88 Д ! \ ЛЛ ЕКСЛ » B i m

ф и п а В у к м и р о в н ћ а и М а р т п п а В у ј и ц е П а в к о и п ћ а . ” О с г а л и

д о с е л . е п и ц н c c п с х т е д о ш е п о д л о ж п т н Ф р а н к о и а п и м а , a i i i i

З р и њ с к п м а н а к о с у и ј е д п и и д р у г п с л а л н л > у д с с в о ј с п н а -

г о п а р а л п н х , д а н х п р и з п а д у з а с в о ј е г о с п о д а р е . П и т а љ е о п п х

С р б а u v i j e б и л о р е ш е п о i n i и о с л е т р и г о д п п е , к а к о c c п п д и

ч : ј ј е д п о г п и с м а , к о ј е о г ш у п р а в и ш е о г у л и п с к с ш к а п с т а н у

И в а н у Г а л у . У т о м п п с м у в е л е С р б и : „ Т р и г о д и п с п р о ђ о ш е ,

у ч е т п р т у с е о б р а т н , a м н с т о ј н м о к а к о к а п л > а n a л и с т у , т л е -

д а ј у К п к а д а h e Т у р ц и о д н а с р у ч а к у ч и ш г г п . К а к о д о ђ о с м о к

и а ш е м ч е с т и т о м у к р и л у , i i o m i u b a к п а м а г о с п о д п п З р и њ с к и

л > у д е с в о ј е , п о ш и л , а г о с п о д и п Т р ж а ч к и л > у д е c i m j e п а к н o n

г л а в о м д о х о д и и м и с е н е х т и с м о о д н р 1ш о д с и п т л о с т п х е р ц е -

r o n c u u о д в а ш е г а ч е с т и т о г а к р и л а “ . " 11 O m i С р б п u о с т а ш е у

о к о л п п и М о д р у ш а , у О ш т а р ј у , О т о к у n д р у г и м м е с т п м а . Ј е д и и о

j c Р а д н ч К о р д и К о д с в и х о в п х С р б а н р е т а о у Ж у м б е р а к и

т а м о c c п а с т а п и о c a с в о ј о м и о р о д и ц о м . 34

Млан ea пресељење Срба из Лича у Брлог u ГусиИ- Град 1609. Сеоба Срба из Подлапца и околине у Брлог

марта 1610.

Сукоби и борба грофа Николе Зрињског ca досел>еиим. Србпма продужише cc и кроз годииу 1609. и 1610. У јулу 1609. модиесе Зрпњскн попис крађа и убијства, које Србп n a i i c c o m e шеговим л>удима и замоли падвојводу, да Србе уI омирју, Моравицп п Личу подложм њему као власпику ткх

-2 L o p a š ić , о . с. I, стр. 384.2!1 R udolf Stroha!, N e k o l ik o ćiri lskih isprava o d o p is iv a n ju turskih

b eg o v a s a hrvatskim kom andant im a , Vjesnik k n zem . arkiva, g o d . XVI, Z agreb 1914, c r p . 4G.

21 О б р ш т а р Вук б а р о н Е г е н б е р г п иш е 10. апр. 1615. иаднојнодп Ф о р д и и а и д у : „ . . . Raditz Corditscl i mit den n eu en W a l la ch en v o n M o d ru sc h noch vo r et t l iehen Jarn a u s s der t i irgg ischen D ien stb ark k eit e n tsp ru n g en , l icrnach ab er g e fa n g en w o r d e n vnd über z w a y J a h r ' la n g inn d e s s M ussta i H eegs O s s u n o u i t s c l i e n Münden g e w e s s t , hatt im e Q ott die Gnad g e b e n , das er a u s s e in e m tyrannischen Z w a n g entrunnen auch mit W e ib vnd Kind sich viuler E. fl. Dl. Elligel in der H au b tm an sch afft S ic l ie lb erg G eb ie t t b e g e b e n . W e il d e r s e lb e dann E. II. Dt. Granitzen vmb d a s im e W e e g vnd S te e g in i l e s s E e in d s Land b ew u ss t , in z i itrageiiden O c c a s s io n e n g a n lz n ü tz l ich e D ie n s t zu e r w e is e n taugenlicli vnd i]iiali(iciert.“ (К о м о р с к и crnicu). У ono мроме дпта je Корди1|у i ip om n iija ноЈнодс М атије Mjutliii.

Mucru. Србп cc ii oikji' пута споргпчпо одулрешс захтспу rpo- «|h)iI(jm. Гомпрскп u l io i 1’адс Мамула y iimc cnnx Срба y Го" мпрју, Модрушу ii Плашком замолм паднојиоду, да пх заштлтп <|д Фрамколапа n од ■ Зришских u да пм дозполп, да код IhiHtiiKor подлгпу ј с д и у к у л у , која he их заклошггл од пглрл- (птел.ских чета.1

С jecemi one годлие поднсо jc гроф Никола Зрип.ски пону молбу иадвојводл Фердшшлду. Молба, нослаиа »з Озља 25, октобра, оипсујс досел>сп>ц Срба u:* Турске у Лич. Сењаии *:у обапилн ono пасел.ем.с без пчијсг ш т ш -а u дозволе. Одмах no доласку своме заклелп су се Србн Лпчаап, да he му слу- iiiirni као кметовн, али су пабрзо заборавллл заклетиу u nehe да га слушају псго му праве штету н upaic наснља иад lbe- itmiiM кмеговлма.“ Н аову оптужбу u молбу Зрнљскога одгонорп мпдпојнода, да у uirraihy Срба ne може MCiBa'ni своју рапији допету одлуку/1

Ono вечлто лагезаше n сукобл ca грофол1 Зрш^ским досцдишс Србилш у Личу те шпхои капетап Ииаи Влагко подиссс октобра Г609. падвојводп молбу, да узмс Србе Л и ч а и с у »аштпту и да им даде ирпвилсгије, a у ловембру замоли Нлатко падвојводу, да преместа Србе из Лича у Брлог u l 'ycnh-Град. Ова места припадају сељском капетапу Fycuhy ro бп с 11>име требало о том лреговаратл. Fycnh лзјавл лад* иојподл, да he лрепуститн својс градове Србпма, ако му с е нГЛ)Пх даде накиада. Надвојвода лоиудп 8. дедембра Fycuhy 200 фор. за Брлог и Гусић-Град, лзвестн лстог дапа о оиомс крал.а Матију п заипта крал>а за мпшл>еп.е у тој стиарм. Од- гопор краљев па ллсмо иадиојводино mije позпат.' Ha годллу

1 У п р о т о к о л у C roatica з а јулн 1609. п нш с: „Der K n cs R a d o i М а- i i iulouitscli vuci d ie W a l la c h e n zu G o m e r ie biten, Ir fl. D l . w o l le n sy zu ( ico n ic r ia , M o d ru sc h vnd P la s sk l io v e r b le ib e n vnnd w e d e r dein Grauen von T e rsa tz o d e r Serin v n d ter g eb en la s s e n . Item inen a u s s e r O gulin bey P la s sk l io ain Tliurn, damit sy vo r d e m F eind s ic h e r se in mochten, paucn zu l a s s e n . “

2 L opaš ić , o. c. I, c t j > . 3 8 5 —388.а У п р о т о к о л у Croatica з а д к г . 1G09. и и ш е : „Grauen von Serin

It.tcliaid, d a s s Ir Dt. a u s iren vo r ig en R e s o lu t io n nit w e ich en k h u n d ten .“4 L opaš ić , o. c. I, c r p . 389. У п р о т о к о л у C roatica з а окт. 1G09. um ile :

„V latckho bitet anstat der K rcm potcn o d e r W a l la c h e n zu L itsch, sy in d e m niied it 's te P ro tec t io n zu neii iben vnnd d e s s w i l l e n Priuilen ien zu er- tl iailen. — Item inon den B lu e n -B e su c h mit irem Vieh b i s s auf Zeiij< zu er ­lauben." У и р о т о к о л у Croatica an iioii. 1009. ii iiine : „Vlatcko bitet anstat

М1ПТЛЦ11Ј1. п ч .л У. XI’IIA 14'КУ 8‘)

9 0 Д1\ ЛЛЕКСА ИВИЋ

дана после овога решавао je градачки ратни савет поиопо о премештењу Срба из Лнча у Брлог и Гусић-Град и затражио je у тој ствари мишљење крањске владе.'’

Срби у турској Лици нису могли да увиде, да су свр- шетком аустријско-турског рата настале иове прилнке и да Аустрија није у оноликој мерм заинтересована на појачању границе своје српским стаиовништвом, као што je била, док je рат трајао, иего су и даље ковали планове о сеоби na ау- стријску страну. У последње време преузео je на себс сеп.скп капетан Гусић преговоре ca Србима. К њему дође 4, јаиуара *1611. један православнп свештеник ca писмом од српских личких и крбавских кнезова, у коме je стајало, да свештетшк долази и говори у име љихово. Овај изасланик српски нзјави да су Срби одлучили, да опљачкају и разоре турску тврђаву Нови na да се ca женама, децом н покретпом имошшом до- селе на аустријску стралу, те моле, да се могу паселптп пзмеђу Сеља и Карлобага у плапгаш и у Гуси1к*ву Пол.у. Катгетан ГусиК одговори свештенику, да ne може у roj ствпри пшита одлучивати без знања иадвојводипа и још мстог дама јапи за све ово надвојводм у Грацу. Надвојвода одговори 18. фебр. Гусићу, да пије вољан примити и пасел.авати na грапици пове српске досељенике из Турске, али je за спаку сигурност нз- пестио о мисији тог српског свештепика крал.а Матију u кад добије од њега одговор, створиће коначиу одлуку. Матнја од-

der W a l la c h e n zu Litsch, ob s y a ld o r ten h in w e c k h vnd g e e n W e i l i i | ( vnnd G u ss i ts c h e r S c h l o s s g e le g t w u rd en , d a se lb s t s ich ir merer vnnd hey I()00 aufhalten khundten . W e i ln aber b a id e C a s te l l e n dem H auptm an zu Z e n g z u e - geh örten , m echte d e s th a lb e n m it im e tractiert w e r d e n . — Hierüber bericht der H auptm an zu Z eng , d a s s im e nit z u w id er , d e n W a l la c h e n s e in e zw a y en C a s te l l zu vnd tergeb en , doch s o l l e n Ir Dt. im e mit a inem R e c o m p e n s ent- g e g e n g e e n . — In simili , Ir Dt. v ereh re n im e fiir o b b e m e l t e b a id e C aste l l sa m b t d ers e lb en Z u ege hör un gen 200 fl. - D e s s e n a l l e s ist der Kunig in H ungern erindert .“ И згл ед а , д а je к р аљ а М атију y тај м ах за м е њ и в а о п ад- војвода М аксимилијан и да j e о н м е с т о к раљ а о д г о в о р и о , јер je у беч к ом р а т н о м ар хи ву у Prot. Exp. з а дец . 1609. з а б е л е и с е н о : „A rchidux M axlm i- l ianus bericht, d a s s dem H auptm an zu Z e n g verbotten se y , d ie K aste l le W e r lo g vnd G u ss i t s c h den W a l la c h e n zu ü b e r la s s e n .“

5 У п р о т о к о л у Croatica з а h o b . 1610. п и ш е : „H aubtm an zu Z e ng w irdet erindert, d a s Ir Dt. der durch die W a l la c h e n z w Litsch e rb a u en zu l a s s e n g e b e tn e z w a y S c h lö s s e r , W e r l o g vnnd G u ss i t s c h e r S c h l o s s halber,, die S a c h e n der cra in er isch en Landt vmb ir rätlich G uetachten z u e k h o m b e n l a s s e n w e l l e n .“

МИГРЛЦИЈИ ITliA У ХГНЛТСКУ ‘Л

roiiopn 6. Mupru, да ca Турцмм» илада мир н прсма одрсдбами Mnpa мс трсба Cprtu мигопарати митп пм помагатп upu ссоби, али ако onu то сами учппс, омда им трсба дати земл>1ш п а за пасел.сње. Надвојпода ипак noiiomi 18. марта палог Гуспћу, да без претходнс дозиоле м.сгоне n краљсвс ne кримн na грапнцу iionc досслјСникс српске."

Чстири српска села у турској Лици парочнто cc загрсјашо m оиу сеобу. Међутим Турди осстише о чему cc спујс п спремише cc, да казпе неверну рају. У парочитој je опаспости бнло мссто Подлаиац, чији стаиовници дознаше, да cc Турци ла ibiix спремају те око 20. марта побегпу ноћу на аустријску страпу. Свега je било 13 породица ca 50 људи за оружје. Оип поведоше жепе и децу и око 2500 комада крупис и ситис марвс тс приспеше у Оточац ca изјавом, да желе да cc на- селс у Брлогу. Уједно доиесоше вест, да Ке н друга три ссла која cc ксшромитоваше вођешем преговора ca аустријским пограпичним капетаиима, ускоро пребећи, јер Турци » иа љих cyMibajy. A k o и не буду хтели, мораће да дођу, ииаче hc илатити животом и имашем. To би и с њнма било, да пису још тс ноћи побегли. З а бегство ових Подлапчапа дозпашс Турци у последњем момеиту и послаше иотеру, која уби јсдног од бегунаца и оте марву његову.

Капетан Гусић похита у Оточац и саопштн досељеницима, да им не може дати дозволу за насељеље, док не стнгпе одлука надвојводина у тој ствари. Срби одговоре, да nehe иатраг у Турску. Радије he овде изгубигп главу иего да их Турци па колац натичу. Гусић се врати у Сењ и одатле из- вести 25. марта надвојводу о досељешу Срба из Подлаица, a то нсто учини 28. марта и оточачки капетап Семенић. Над- војвода одговори 14. априла Гусићу нека насели досељепике no њиховој жељи на пустом земљишту крај Брлога, али иека им иагласи, да провијаита не могу добити и нека ua то ии ме помишљају. Осим тога наложи иадвојвода Гусићу, да оне друге Србе, који намеравају да се доселе, не прими. Вест о сеоби ових Срба и о ж ељ а других да се доселе изазвала je код крањских сталежа велино огорчење те се 19. анрила обратише надвојводи, да будуће српске сеобе предупреди.7 ,

0 L op aš ić , о. с. II, стр. 4. п 5 ; C roat ica з а 1611.7 Lopašić , о . с. II ст р . 5 — 7. К ра њ ск а влада п и ш е 19. а п р и л а 1610. н ад-

војиодн: „N aclu lcm d is c e in e r s a m e Lancltscliafft für g e w i s s ber ich tet w o r d e n ,

92 Д 1 \ ЛЈШ КСЛ IIBIIT ,

Л л и с н е м е р с п р о т и в и о в и х с е о б а и п с у н п ш т а п о м о г л е .

С р б и к о м н р о м н т о в а н п с в о ј н м д о г о в а р а љ е м c a а у с т р и ј с к п м

ч п п о в с д п п ц и м а , ж п в е л и с у у в е ч и г о м с т р а х у т е н м н и ј е б и л о

т р а ј п о г о и с т а п к а у Т у р с к о ј . B e h п р в п х д а н а ј у н а и з в е с т н о

jc О б р о ч а м п а д в о ј в о д у , д а j e о п е т д о б е г л о 5 0 п о р о д и ц а с р п с к п х

и з Т у р с к е . О б р о ч а н и е г о в о р и у г ш с м у с п о м н з к о ј и х м е с т а

с у д о ш л н б е г у и ц и , а л н с у т о н о с в о ј и р и л и ц и с т а н о в н н ц и

o i i i i x с е л а , о к о ј и м а с у П о д л а н ч а н и п р о р е к л и д а H e м о р а т и

A o h i i . К а п е т а н и Х а и с Г а л и В у к Т р ж а ч к и з а м о л и ш е н а д в о ј в о д у ,

д а и м п о в е р и к о м а п д у н а д и о в и м д о с е љ е п н ц н м а . Н а д в о ј в о д а

п м е п у ј е Г а л а з а п о в е д п п к о м o b i i x С р б а и и а л о ж и м у , д а п о -

м о г п е д о с е л ^ е н п к е п р о в п ј а н т о м . 8

w ie d a s s vor w e n ig T a g e n ain A n za h l W a l la c h e n h era u ss geführt mul unter O tto tsch a tz a n g e se tz t w o rd en , darum en aber w e d e r Kur fl. Dt. noch dero O b ers ten A m b ts V erw a lter der crab at isch en und M öhr Granizcn a in ic l ics W is s e n tragen, d e s s g le ich en d ie Ilaubtleuth se lb s te n , da s ie zu Redt g e s tö l l t w o rd en , so n d e r l ic h der z e n g e r i s c h e Ilaubttman, der e s g le ic h w o l l se lb s te n liette herau s beg le iten w o l l e n und nacher d e r s e lb e n noch mehr h e r a u ss zu k h on im en Vorhabens, darinnen nicht w is s e n w o l l e n . D e r o w e g e n s o g e la n g t nn F.ur fl. Dt. in ged ach ter cra iner ischer Laiu ltschaft N am en , l i iemit vnnser g a n z g e h o r s a m b is t e ß itt , d ie g e r u e h e n derg le ichen sc h ä d l ic h e V erordnungen bey d e n e n d e r s e lb e n Orten Haupt und B e u e lc h s le u th e n in s khonfftig doch o h n e v n n se r vnterthen ig is tes M a s s g e b c n gn.'idigist e in z u s tö l le n , dann zu b e ­so r g e n , d a s d a r a u ss d isem L an n d ts Crain, zum allen d ise a lte F e ss t i in g O tto­tsch atz der Notturfft nach nicht reparirt noch restaurirt, d a s h ö c h s le Vnnhaill , w e l l i c h e s der A l lm äch tig lan g w ir ig verbieten w o l le , en ts teh en m ö c h t e \ ( A n s ie d lu n g der U sko k en ) .

н У п р о т о к о л у Croatica з а jyim 1611. n i i ine ! „Herr v o n O b ro lsch a n bericht, d a s j aberm all SO H eu se r W allach en h era i isen tspruu gen . Herr H anns Gail bitet im e s o lh c zu yndtergeben . — In simili W o l f .Crlstoff Graf zu T e rsa tz . — Herr v o n O b ro tsch a n s o l le Herrn G allen d en C o m m a n d o

• e lnraum hen. — D e s s e n w erd et Herr Gail erindert und s o l l inen mit ainer A nzahl Hirsch b e y s p r in g e n “. Т и х д ш п je п о с т а о n г р о ф Вук Ф р пикопли Т р ж пч к п к а п ет а и о м огулинским. У aniui.e су ra уиелм 18. јуим K i l i . к о - мсслри Нман <1>рндрпх 1’а у б е р и Гаимшр JaiiKOiuili.

IV.

ЕНЕРГИЧНА РЕАКЦИЈА ТУРАКА.

Лкција грофа Николе Зрињског против Срба у Личу, Моравици и Гомирју 1612. Нова сеоба Срба из Турскс у Модруш јуна 1612. Нападај Турака на српске досс-

љенике у Модрушу и околини марта 1613.

Од сва три брата Ф ралкопала лајистрајлијп jc бпо у борбм иротлв Срба Нлкола, каспији бал хриатски. И једап члал uo- родпцс Зрлл.склх лз тог иремела, гроф Никола, лстпцао cc као жучаи л сперпгчаи протлвлпк срисклх доссл.епика. Ом jc пеуморно u увек пзпова покретао пармпцу лротпи Срба п обраКао се свлма факторима, за које je мислло, да могу приломоКп, да му се Србл лодложс. У марту 1612. обратпо cc лалатллу грофу Ђорђу Турзопу ca молбом, да cc код пад- иојноде Фердилалда заузме за л.сговс мретелзлјс ua лрадс- довска добра Гомлрјс, Моравлцу и Лпч, која су беспраппо шиоседлута од Срба. Палатил jc у тај мах боравио у Бсчу

тс 22. марта иреиоручи из Бсча ладиојводи молбу Зрињског. ИдуКсг мсссца замоли Зрлп.ски крал>а Матију, да му будс ла руцл у лптал>у рссгаурацлјс л>сговлх добара, a 28. маја uaininic молбу ладпојиоди Фердииапду, да му лза!)е ла сусрст у овој стиарп. Али сва ластојаша грофа Зрлл>ског остадошс без усисха. Доссљеии Срби пали су под управу пограилчпих nojiuix заповсдмика, члји jc врховпл иоглавар ладвојвода Фердилапд заштлКавао илтсрссс својих граллчара. Ma eno лшлбс Зрињскога о д г о в о ј ш 12. јула падвојвода, да у иитап.у Срба лз важиих разлога мора остатл upu својлм раипјмм одлукама. 1

У то jc мчбио спор п 1мс1)у Хапса Гала, огулписког ка-

1 Croalicu iiii I(il2, l.opaÄii1; o. e стр. 24.

9 4 Д1“. АЛЕКСА IIB IIT.

петана и Срба, i i a c T a i b e m i x у околшш Огулпна, око гранпце запоседнутог земллипта. Надвојвода одреди t o k o m маја једпу комисију, која he испитатн суштнну спора н донети решење. З а комесаре je нмеиовао Данила Гала, Ђ орђа Раубера п Кристофа Оброчапа. Међутим се ниједан од ових не хтеде прнмити члаиства у комиснји, тз надвојвода нмеиова Вука Ш ренклера и Ђорђа Москоиа место прве двојпце, a a i c c t o

Оброчапа његовог лајтнапта Ивана Фридриха Р ау б ер а .2 Ка- петап Гал je предлагао, да се место Оброчаиа узме за ко- месара Ђ орђе Гусић, иожуривао je састанак комисије и пред- лагао je 23. јуиа, да комесари дођу у Пољап и одавде да се крепу у Моравице, Врбовско, Гомирје све до гратшчког ка- мена близу Огулина, јер голшрски Србн присвајају себп ираво да раде земл>орадњу од тог камеиа na све до Дрежппце пза Клека и према сењскпм Алпима.

Оброчап je у нме царево и иадвојводнпо објапио, да нови српскн досел>еш1цн nehe бити ир1шл>еии na грапицу и nehe добитп земл^ишта за насеЛ)еље. To нсто учппише u ibe- гови официри, али крај све ове забрапе добегло je 20. јуна 1612. из Турске у огулинску капетаиију 24 српске породице, до- npahene у пови завичај Србима из Брип.а, из Сеп.а и околпих места. Ови досељеници се настапише међу Србе Модрушаие, који дођоше пре трп годгше из Рибпика у Лнци. Изгледа, да еу и ови нови досел>епицн бпли пз околипе Рибпика n да су иа огулииској граиици тражили своје земљаке, да cc међу њих п асе л е .3 У Модрушу се сада нашао велпки број Срба те им падвојвода окт. 1612. постави за поглавара грофа Николу Т рж ачког4, али иабрзо измени своју одлуку те у ја-

2 L op aš ić . о. с. 11 стр . 3 9 —40. У п р о т о к о л у Croatica з а мај 1(312. п и ш е : „Herr D a n ie l Galt und G e o r g Räuber w e r d e n ersucht, sich d e s s z w is c h e n dem H auptm an zu Ogulin und den W a l la c h e n d a s e ih s t h a ltenden S tr e i te s ha lber zu C o m m is sa r ie n geb ra u ch en zu la ss e n . — In slinili s o l l s ich Herr v o n O b ro tsch a n darbey b e f in d e n “. У п р о т о к о л у Croatica ;ia јуни1612. п и ш е : „H anns Gail bringt an, d a s s sich die C o i i im issa r ien der z w is c h e n im e und d e n e n W a l la c h e n zu O gulin sc h w e b e n d e n S lritigkhaiten w il len ent­schu ld ig t . — D arü b er ist Herr W o lf f E nge lbrecht Schrflnkhler und G e o r g M o s c o n z u C o m m is s a r ie n v ero rd n et“.

3 L op aš ić , o c. II, стр . 2 8 — 30.J У п р о г о к о л у Croatica na o k t . 1612. im in e : „Herr von O h r o tsc h a n

s o l l Graf N ic la s s e n v o n T e r s a tz die v o r 2 J a m h ernnsentspr i ing i ien vnd sich zu M o d r u sc h a n g e s id le te n W n lla c h e n mit dein G eh o rsn in b v n d ter uc hc i i .“

МИ1ТЛЦПЈ1. П'1»Л У х г н а т с к у 0 5

иуиру 1613. iiMCiioiia брата Ппколшш огулипског каиетаиа Цуиа за каиетапа Срба у М одрушу.n

' У другој полоишш 1612. гидппс nouco jc гроф Ншсола Зрим.скп noity акцнју upornu Срба, иасел.еиих у Личу, Го- мирју u Mopauiiun. ПозивајуИи cc na pa.nujc одлукс царенс u mi шкл>учкс угарског сабора молио jc из 0зл>а 10. јула пад- нојмоду, да му подложн сриске доселЈСпикс као нласипку зс- мм.ншта, које су ouii заносели. Пошто je n иалатин гроф Typ io 110110130 иосредовао у корист Зришског, ycuojn надиојнода мредлог члаиова сењске комибнје, која je у октобру pacupa- ил.ала cuopua liuraiba ua хрватској и приморској граппци, да i:u Срби прсместе из Лича у ГусиН Поље, јер »х гроф Зрињскиi onu пз Л и ч а п, Onaj плаи или uu je у оиште извршен н.чи je u nipnien нспотнупо, jep je y Личу осгало и дал>с Срба.

У uiiiiie махова су Турцп нокушапалн да сирече ирелаз и.ихонС српске раје па аустријску страну и да cc оснете оиима, која су бегали од ibiix. Бегупце, који су им пали шака, uiniiiuiii су страшним казнама, a у впше махова су нх ио- тражили и у liQBOM бораипшгу те су нх нлснилн, палпли n убпјалп, страше1ш тјшс иреостале Србс, да cc ne повсду за одбсглим суиародпицима. Бпхаћски бсг МурадбегоииК пошал.с i: пролеНа 1613. једну чету својих војпика, na броју 800 ко- п.аппка ii нешака, иод заповедпиштвом Назуф-аге и Шаппшр иојноде ii3 Ликс, да пападау исдавпо доссл>сие Србе у Мо- друшу. Турци поубијају 12 Срба, ЛиоЈЈ1ЦЈу_смрЈ110_ранс, за- iuiciic 8.650 комада круime и ситне марпе и 34 кои.а, опл.ачкају 42 Kyhe n запале 15 пластоиа ссна и 5 i<yha. Друга чста у јачипи од 2 —3000 л^удп под иођством М устафа бега Ж сф ер- бсгониКа из БихаКа у три маха je уиадала у аустријску граипцу

6 У и р о т о к о л у Croatica за јан. 1G13. п и ш е : „ W o lf C hristo f f Graf v on T e r sa tz bittet im e d ie H aubtm ansclia fft vber die W a l la c h e n zu M o drusch zu i ierw il l igcn . — Herr Kissl in tcrced iert fiir ine. — In s im ili d ie W a l la c h e n /.u M od ru sch . — H eil’ von O b r o tsc h a n so l l darüber ber ich ten . — D arüber lut im e b e u o lc h e n w o r d e n , itue Grauen von T e r sa tz s o l c h e Haubtnianschnflt ein/.uraumbeii."

0 Croatica na lliKt. У ироточсолу Croatica a a o k t . 1012. tiiiiuc : „ C o iu e s pulatinus in 11 linearn Graf Gcortf T u r z o intcrced iert fiir d en G rauen von Serin per VndcrKcbung Her W a l l a c h e n “ , a па и стом м е с т у „ R e c c p is se an die Herren zen g cr isc l ien oder ventur i i i ischen C o m m is sa r ie i i w e g e n der W a l ­lachen per VerwilliginiK des G u s s i t s c h e r Velilt, w e i ln sy der Graf von Serin all le iden w e l l e .“

96 дг. л.’1!:ксл imirii

ii донрла cne до Огулипа н Царевог Пол>а код Модруша u у друга мсста, где Срби живе те нм паиела велпку пггс-гу 7. По јсдпом помнсу из ф сбруара 1613. иоробили су Турцп тих дапа 70 куКа српскнх, носекли су 13 особа, једпог_ Cp6iina_cy_3a- робили л занленпли су марвс 14,313 комада. Оброчап доставн

• иадпоЈводи извсштај о овим изпенадии.ч нападајима, a пад- војвода му наложи, да пише о овом пл^ачкању бихаћском Мсхмед бегу Мурадбеговићу и да захтсва повратак плепа. У марту je добио Оброчан одговор Мехмедбегов, да су Србн к р т ш за one сукобе. Аустрији није ишло у рачун да се за- ратн ca Турском те се иадвојвода трудио, да се спор ау- стрпјских и турскнх граничара n e заоштрава. 16. а и р н л а нздао je налог Оброчану, нека забрани грофу Вуку Франкопапу, каметану пороблЈених модрушких Срба, да упада у Турску u да се свети Турцима за штету, наиесеиу његовим војипцима. Ова je забраиа међутим прекаспо стигла, јер јг капетан Вук извршно већ био одмазду над Турцима. Упао je, пшпе Оброчан 18. маја надвојводи, у Турску н поробио лшогобројие гурске домове na се с плеиом вратио к у ћ и s.

Оброчан се обраКао и сапџак бегу лнчком Халил бегу u тражио повратак заробл>ених особа u заплељсппх стварп ii марве, али Халил-бег баци у свом одговору кривицу na Cp6ev укаже па разбојииштво, које иедавно извршпше Срби иад Турцнма и на упадај грофа Вука у Турску и затражи од Оброчана изјашњеше, хоће лп Аустрија мир или рат. Овај одговор Халнл-бегов, доставлзеп надвојводи, уплашпо je гра-

1 У б е ч к о м д р ж а в н о м архиву у о д е л ,е њ у T u rc ic a п нш е : „ M u stap lm B eegh S e f fer be g o u itsc l i e x ß il iach, m ulta s a p er tas et m a n ife s ta s irruptiones in confin ia croat ica e x p a n s i s s ig n is f e c ir, ex qu idem tribus v ic ib u s praeterita hie ine interdum d u o b u s interduni tr ibus aut ultra m ill ibtis Turcaruni ad Ogulin, C zarau op o lie , q u o d es t ad M o d r u s ia m et a l ia lo c a C lirist ianorum V alach oru m excurrit, praedas-, c a e d a s in h o m in ib u s et p e c o r ib u s p lurim as eg i t .“

8 У п р о т о к о л у C roat ica з а ф е б р . 1613. п и ш е : „Herr von O b rotsc lm n bericht , w ie die T u rg g e n den neu h er a u ss en tgprungnen W a l la c h e n g r o s s e n S c h a d e n g e th a n . — R e c e p is s e darauf vnd s o l l e d e s s w e g e n d e m B e e g e n zu W ih its c n zu e sc h r e ib e n “, a з а м а р т 1613. п иш е : „Herr v o n O b rotsch an b e ­richt, w ie der F e ind d a s Rennen ergeen la ss e n vnd den neu herau s ent- s p ru n g n en W a l la c h e n 70 Häuser beraubt, 13 P e r so n e n nidergeliaut, aiiien ü e f a n g n e n vnd in die 14.313 Stuckh g r o s s und c ln ins Vieh vveckgefiert , item bitet er vm b ain L e he n . — Herr von O b ro tsch a n bericht, w a s im e M cchm et W e e g Murath W e e g o u i t s c h , w ic h i t sc h e r is c h e r B e e g w e g e n der W a l la c h e n fiir ain A n tw o rt g e b e n “.

МШТЛЦИЈГ. 1’1‘ПЛ У ХГНЛТСКУ 9 7

дачке факторс те падиојпода 24. маја иаложи Оброчапу, да ■> о^гопорн Халпл-богу, да cc пп parifiojniiiuriio Срба пп уиадај

грофа Вука у турскс крајеис ппсу догодшш ca зпањем Обро- чапа, a joui мање ca одобреи>см падиојнодс, исго су ro оии салш no cuojoj глаии учшшлп, те hc за то бнти кажи.епн. Чим Халил-бег вратп иоробљену сриску марпу, uparnhc и Аустријапци све i i i t o су Срби од Турака отсли. Грофу Вуку hc за казну бити одузета команда над модрушким ч ет ам аи. Ово последље je надвојвода одмах и извршио тс je ueh крајсм маја молио сењски каиетаи, да се модрушки Срби нодложе под шегову капетанију.

Упади гурских чста не само да ннсу престајали пего су у другој иоловшш 1613. годипе још учестали. Модрушки Срби су с јесени те годиие у три маха билн поробл>ени од Турака. У зиму je престало нљачкање од страие Турака, али гада нису впше модрушки Срби имали хране пи за ссбс. Међу. н>има завлада глад те оии ношљу 1, фебруара 1614. једпог изаслапика у Грац, да од надвојводе замоле нрови- јаита. Надвојвода иошл,е 4. фсбруара писмо српско кран>ској илади и наложи joj, да прмтекне Србима у noMoh ca 5 —600 стари жита. 11

Расправљање о предлогу за изградњу Плашког и пре- сељељу Срба uu Модруша у Плашки 1613. и 1614. Нови упадаји турских пљачкашких чета међу Србе граничаре 1614. и 1615. Невоље српских досељеника и сељење

у Славопију 1615.Попоиљепи упадаји турских чста у модрушку околнну

омогућени су тпме, што n a аустријској страни mije било ни- какве утврде, која би браннла 'Гурцима пролаз од Мале Ка-

Croatica ;ja 1 ( iЈ3. О д го н о р Халил б е г о н с е налази у д р ж а н н о м архиву у Б е ч у у о д с љ с н .у T u rc ic a ;ta год . 1613. П убли к ован je у мојој зб и р ц и „ N eu e cyr i l l i sch c U rkunden a u s den W ie n e r A rch iven “ (Jagić, Arcli- fiir s lav . Phil . Berlin 1(J08, Bd. 30). «

10 У п р о т о к о л у C roatica a a мај 1013. п нш е : „D ie crabat ischcn M u ss te r C o m m is sa r i vnd Herr Obrist s o l l e n vb er d e s H au b tm a n s zu Z e n g S u p p l i - c ieren , in de ine er ge b e te n , im e die W a l la c h e n zu M od ru sc h zu vn d ter geb en vn d auf P la s sk h i zu transferier» , se in Bericht th u en .“

11 Croatica s a 1613.

М и гр ац и је Cpfia y Хрвлтск-у 7

uсле мрема Модрушу, те су Турци без нкаквих тошкоКа до- лазили до модрушких Срба. Аустрнјски пограммчии запоиед- пици увидеше, да се мора за будуКе ирепрсчитм Турцима прелаз за Модруш re дођоше на раиији плап, дн подигиу тврђавнцу у Плашком. У јупу 1613. ноднесошо комесари, ко ju се бавише na хрвагској границн, ратном сапегу у Грац план п ману за нзградњу Плашког. Обрштар хрватске граиице

. гроф Егснберг понови у октобру orie годиие предлог за по- дизаше u утврђнвање Плашког те надвојвода паложи 30. ио- пембра комесарима, да пођу у Плашки, да разгледају место u да иоднесу опширап извештај у овоме предмету ',

Једап од комесара, који су разгледали Плашки и са- ставнлн о том извештај, барон Дитрих Ауерсперг, вратио се крајем јапуара 1614. с комисије. Крањска влада заинта га 31. јапуара, шта je комисија устаповнла у питању нзградн.е Нлашкога, на iiito oii 2. фебруара одговори, да делу релацпјуо Плашком не може цослати, јер му пије при руци него са- oimiraim садржииу њепу, Предео, у коме се Плашки налази, с обзиром na Муњаву и друге потоке и na целу околииу, no- десап je за изградњу градића, али из разпнх разлога и по- глатгго с тога, што се Србима ne би могао поверити овај град u што би издржавање Плашкога мпого коштало, комс- сарп су мншљеша, да би боље било ноднНн тнрђавицу на Мрежиицн, нзмеђу Jaiieha и З в е ч а ја 2. Овај нзпештај послали су комесари у Грац падвојводн, a ои позове 23. априла крашске сталеже иека одлуче, хоће ли у опште градити тврђавицу за Србе и хоће ли градити Плашки или М реж ипцу8.

1 У п р о т о к о л у C roat ica з а јунн 1G13. п н ш е : „D ie cra b a t isch en M iiss tcr -C o n in i i s s a r i berichten die B escl ia ffen l ie i t d e r s e lb e n Griiniz, item w e g e n H rbauung a in e s C a s s t e l s für d ie W a l la c h e n P la s sk h i g en a n t . S c h l i e s s e n d e s s h a lb e n die M a p p a e i n “, a п о д h o b . 10 1 3 . n i i u i e : „D en en crab at isch en M n s s t c r c o m is sa r i i s w irdet b e u o lc h e n , den Ort P la s sk h i a l s d enen W a l la ­ch en e in zu g eb en , zu b es ic h t ig en vnd so d a n n ir G uetachten in i r e r Relat ion e i im ib r i i ig e n .“

2 C roat ica з а 101 4 . У љ у б љ а н с к о м зем . архину у одељеи>у A n s ie d lu n g der U s k o k e n налази се пнсм о краљске нладе б а р о п у А у е р с п е р г у , у ком е нкме1ју о с т а л о г с т о ј и : „ D em n a ch in der fl. Dt. v n n se r s g e n e d ig s t e n Herrn vnd L an d tsfd rsten s e in b e k h o m b e n e r heuerigen L an d tags P r o p o s i t io n vndter ändern mich d i se r Punkt e in k h o m b en , o b n em lic h d en en neu h e r a u s s e n d t - » p rungnen W a l la c h e n P la s sk h i o d e r ein a n d ers Ortt e in zu rau m ben vnd w o h e r dtiBclbc zu erhüben vml zu u er b e s se r n se in m ö c h te n “.

11 Croatica ua 1(514.

MIU 'I*AIL1I]!' l 'l 'H A У ХГМЛТСКУ 99

Крањски сталсжи одлучишс, да ме поднжу градиН ;м Србе. Замаи jc у ссптомбру 1614. прсдлагао бароп Нгснбсрг рестаурацију Ллашког и доказпиао нслнку корист од тс и :ј -

градњс, заман jc у октобру те годиие Ђор1>с Виио молно ратпи саист, да сагради тпрђапицу у Личу за заштиту тажжш.их Срба, KpaihCKa нлада ис хтсдс па себе иреузимати трошкоис ia пзградњу. У иоследње нреме кран.ско подручје није стра-

данало од турских пљачкашких чета, јер су српскн досел>е- ii)iii,ii ■ служили као заклон Крањској и Турцн су cc задоио- и.аиалн роблљљсм срнских мсста, a у Кран>ску се ннсу усу- 1)инал11, јер би пм омда срнски грапичарц остали за лсђмма. Крањска mi je иише пепосредпо осеНала опасиост од Турака, u за заштиту д о с с л ј с п и х Срба сталежи не хтедоше да до- нрипосе жртис'1.

Унадаји п пл.ачкаља турских чста no срнским ногра- пичппм местима иопанљали су cc у више махопа годппе 1614. u 1615. У апрплу 1614. 011л>ачка0 je лички сапџак Халнл бсг Србе у Лпчу, у јпиуару 1615. iionouiiuic Турцп робл>еп.с Срба Kpivuiohaua, a у, мпју Срба у Оштарју. Bojnu запоиедппк ua хриатској грапици 1'роф Вук Фрапкопан иаиише iiiicmo Мсхмед- бегу Мурад-бегинпКу, да обустапн четоиање u пакиадн штсту, na4iiii>ciiy Србима, али М ехмед-бсг ne хтеде uu да одгоиори na пнсмо Вукоио. Крај euer онаког држаи.а турског ратии c a u c T ипкако mije хтсо да се сукоб заоштрава, nei'O изда

«4 У п р о т о к о л у Croatica ;m окт. 1014. п п ш е : „D em crabatisc l icn

O brislen Freiherrn von F .ggenberg wirdt uu ff einer er sn m e/i Landtschafft in Crain e inkoiu ine i icn Bericht z u cg es c l ir ib en , w o die V ndcrbringung d er von Ttlrkhey en tsp r u n g e n e n W a l la c h e n am b e s te n ratl isam se in m ö c h t e . — Ftlrst- l l ch es D ecr e t über e in e s e r s a m e n L andtschafft in Crain w e g e n V nderbringuug der b ey Z e n g b ef in d en d en W a l la c h e n a u f d a s Ort I’la ssk i o d e r in an d ere W e g . “ П о д д атум ом ceirr. 1614. n i i u i e : „Herrn O bristcn in C rabaten von H ggenberg Freiherrn a n s fürstl icher w o lfund irten Bericht w e g e n B e w o h n t - inaeliung der W allac l ien , s o a u s s der t i irgg ischen Seruitut en tsp ru n gen vndt K estaurierung d e s S c h l o s s e s P la s s k h y icr e n tw e g e n , zeigt den g r o s s e n Nutzen, s o der crab at isc l icn G r e n tz e n zu guten k o m m e n w u rd en .“ 11од да- тум ом окт. 1614. i i i i in e : „ G e o r g V ivo , P a u z a la m b ts v e r w a l le r zu Carlstatt, wirdt auf s e in g e th a n Bericht w e g e n E rbauung e in e s T l iu n i für d ie W a l la ­chen b e an tw orte t . — Herrn Obristen in Crabaten wirdt hieinit au fge tragen d a s s er s ich e in e s O hrts, w o h in der T hurn für die W a l la c h e n am b e s t e n zu erbauen w ere , zu b es ic h t ig en vnd r a t l i c h c s G u tachten h ieh er g e la n g e n la s s e n «olle. — G e o r g V ivo ber ich tet v in b s len d ig , w a s s zu Erbauung e in e s Tliurnti für d ie Litsc lier o d e r W a l la c l i e n n o tw e n d ig furzukhern were."

7 *

100 Д1\ лликсл i i h h t i

иплог грофу Фраикоиаму, да строго :ia6pann Србима npincii.c осмстс u четопаи.а ио Т у р ско ј0.

Оил.ачканп Србн нису имали од чега да жиио, то да бн cc нрехрапили, опи су у ирнн мах упадалн у турскс крајеве u робилн тамошље станошшке, a кад им то старсппше љи- хонс забранише, пл.ачкали су iio Крањској. Тако jc Крањска ипак иа себи осетила, ма н посредиим иутем, поилсдице турскнх упадаја и робл>еша no cpncicim селима. У фебруару 1614. упл.ачкаше Србп марву оближљих крашскпх мсста.. Аустрнјске власти су држале да he спречити понаилтп.е овог пл.ачкан>а једино тако, ако српске пљачкаше казпс штО' оштријим казиама. Пооштреие казие изазваше код Срба покрет за папуштаљем хрватске граиице. У народу се појанила жеља,. да се нде куд било, или иатраг у Турску или Млечићима или na славонску грапицу. Граиичарски официри су одвраћалп Србе негде лепим, a негде ружиим начниом од сеобе. Срби KpMiiohaini се спремали да иапусте Лич и да се одсслс, алннх у сред п ј и х о в и х нрипрема мападоше капетанп оточачкн Хаис СемепиК и лајтиапт сењски Хапс Јаков Лео ca Cen.a- инма, Вриљаиима и Леденичанима и поробише им. м ар ву u..

5‘ У п р о т о к о л у C roatica з а апр. 1GI4. п и ш е : „Obrist in Crabaten von H g ß cn p erg Freyherr berichtet w e g e n vnaufhörlic l ien Straiffen d e s F e ind ts , d a s s nemblicl i der Hallil B e e g a n s der Ligga die Uitscher W a l la c l i e n b e ­raubt*. П о д д атум ом jan. 1615. п и ш е : „D er O berliaubtn ian v o n Z e n n g Graff von T e r sa tz bericht der T ü r g g e n g eg en der C ern p o ter W a l la ch en fiirge- n o m b n e n Straiff vnd Raub vnd d a s s d ie Z e nn g er die G eg en ra ch fiirnemben w el len . — H an n s Friderich Räuber, O brister A m b ts V erw alter in der Carl- stat bericht F e in d t s K undschafft vnd den g r o s s e n Schaden , s o s ic h zu P o d - g o ry a zuegetragen ." П о д д а т у м о м мај 1615. п и ш е : „Graffen zu T ersatz , . O bristen A m b ts V erwalter, thuet Ir Dt. berichten , w ie die T i irggen d en en W a lla ch en b ey O ss tar ia S c h a d e n zu ege fu egt , ir Vieh h in w eck h getr ibe n vnd o b w o l l er dem W e e g zu W ih its c h n am e ns M uham eth W e e g M u r a tw e g o - u itschen per A b - und E in s te l lu n g d e s im m er zu e b c s c h e h e n T s c h e t ie r e n s vnd d e n e n arm en Leithen th u en d en ■ S c h a d e n s z u e g e s c h r ib e n , khan er doch kheiti A n tw ortt v o n im e g e h o b e n . — R e c e p is s e an O bristen A m b t s - V e r - w alter in C rabaten G raffen v o n T e r sa tz auf d a s s s o er w e e g e n d e s s durch den M u c h a m e t B e e g a n e r b o te n e n Tractirn, herau sb er ich ten . Item w e e g e n d e s s Feindts , s o n e u l ich en d a s R ennen ergeh en l a s s e n vnnd w irdet im e durch die v n sr ig e n h in e in g e th a n e T s c h e t ie r n g ä n z l ic h e n v erp o tte n .“

0 У п р о т о к о л у C ro a t ica s a м а р т 1614. п и ш е : „ R eso lu t io n an Herrn O b riss ten in Crabaten v o n E g g e n b e r g Freiherrn, s o l l e b e y d e n e n W a l la ch en a l l e s R auben d e s s V ieh s s o w o l l g eg en den G o t s c h e e r n a l s s ändern V ndter— t l iannen gän zl ich e in s t ö l l e n .“ П о д датум ом сеп т . 1614. п и ш е : „O brister in-

МИП>ЛЦИЈ1' IT IiA У Х1Ч1ЛТСКУ 101

Mannheim од пепол.е п глади одбегпу неки KpMiiohami na -^лстачко земл>иштс rc су отуда уиадали у Виподол и па- поснли штсту Вмподолцнма. Надиојпода маложи капетапмма у Ријецн u Ссп>у, да оружаном руком одбију KpMiiohaiie, кад дођу да ил>ачкају7. И но осталпм срискпм. местима у хр- иатској u прпморској границн кројили су cc плаиоии о бсгстпу у друге крајспс. Краљској владн су стигли изиештаји, да су Срби у Плашком, Огулину, Оштарју и Модрушу стунилн у договор ca Ж сфор-бегом из Ликс ради повратка у Турску н то услед глади n услсд великог иритиска, који аустријскс нластн лад 1ћнма нрше . Из Љ у б д , а . п е с у о тој ламери сриској јавнли 29. марта падиојводи Фердинанду и ou подузс одмах мсре, да спрсчи дал.е споразумеиање Срба и Турака. Обр- штару хрватске грцпицс бароиу Вуку Егеибсргу наложи, да Србима у Гомирју п Модрушу даде 1000 стари проса и то- лнко јечма. Војмом благајннку Рајиналду заповсди, да Србима у Модрушу дадс 50 фор. годипш.с платс, a грофу Николи и Вуку Франконапу забрапн, да у будуНе узиемирују гомнрскс u друге Србе. Осим тога ирсдложн надвојвода цару, да ro- мирским и модрушким Србпма уступи предео Плашки заједно ca старим дворцсм, a у исти мах позовс Егенберга, да му •јави иодеспу особу за поглавицу тим С рбим а8.

Crabaten v o n l i g g e n p e r g Freiherr bericht die g r o s s e N oth der W a l la c h e n vndt d a s s s i c o h n e S c h u tz s ich schir n im m er len gcr au fh a ltcn s o n d e r n a u s N oth en tsp r in gen m ü s s e n .“

7 У п р о т о к о л у C roat ica з а ф е б р . 1615. п и ш е : „An Herrn H auptm an zu St. Veith am P fla u m b , d a s s er mit s e in e n vn d ter geb ne n d en en zu V en ed igern e n tsp ru n g en en K h ern p ote r W a l la c h e n , s o d e n e n V ndtertanen in W e in th a l S ch a d en zu e fu eg en , m u g l ic h s te n W id ers ta n d t z u th u en .“

8 У п р о т о к о л у C roatica з а м а р т 1615. п и ш е : „Herrn V ero r dn ete in ■Crain b er ich ten , d a s s d ie W a l la c h e n w e g e n g r ö s s e r B e d r a n g n u s s zum Türckhcn s ic h b e g e b e n w o l l e n , mit ein g e l io r s a m b is s t c G uetachten , w e l c h e s Orth d ie W a l la c h e n e in zu rau m ben vnd w ie s i e in g u e t te r D isc ip l in zu halten.— O b riss ter in Crabaten von E g g e n b e r g Freyherr s o l l e w e g e n b eso r g e n d e r E n n tsp r in gu n g der W a l la c h e n se in B e r ich t thuen . — Herr N ik o la u s v o n Frankhepann Graff zu T e r s a tz b er ich tet , d a s s d ie W a l la c h e n mit d e m Tiirckhen e in e n A n sc h la g ins Land zu fa l le n g e m a c h t h ab en , bittet in •Graffen vber s i e d ie W al lac l ien zum Haubt zu s e z e n . — R e c e p i s s e an d ie .Herrn V erordneten in Crain w e g e n d er z u P lä s sk h y , O gu lin , O ss ta r ia vnd M o d r u sc h in d ie T ü rg g e y b e s o r g u n d e E n tsp r in g u n g der d a s e lb s t w e h r u n d e n W a lla ch en . — Herrn O b r is s te n in C rabathen F reyherrn von E g g e n b e r g der j i e u e n W a l la c h e n , w e l ic h e H u n gers h a lb e r g r o s s e N oth le id en .“ П о д д а -

Крај свих ових одредаба пестп о покрету Срба за па- пуштан>ем хрватске гранпце нису прсстајале. Гроф Тржачкн извести у априлу 1615. падвојподу, да су гомнрски Срби од- лучили, да се одселе у Ропншће na славонској грапнци. И заиста су у ово време многн Србн отншлн нз Гоммрја и из других српских места ca хрпатске na сланонску граиицу. Отишло je неколико иородица л из Морамнца у Слаиопију. Ови моравички Срби поробише пре ноласка крап.чко мссто Пољан те су ca пљачком отишлц у itoim завнча ј". Ии упадаји у турске крајепе н робл.еП)е тамоппмег стаиошшштиа иису сасвим престали крај свнх еиергичиих иаредаба ратиог папета. У јуиу и јулу стигле су у Грац i s c c t i i о i i o b i i m унадајима српских чета у Турску те ратпи сапет иаложп одмах uorpa- ничгаш официрима, да забраие Србима четоваи.е no турскпм крајевима и да крнвце казмс 10.

ту м о м апр . 1G15. п и ш е : „An Herrn O briss ten in Crabaten, diu vlii i^en W a lla c h e n zu G e o m e r ia vn d M o urusch zu B esttindigkhait zu u en u a line n vn d inen 1000 Stär H irss vn d soti i l H a iden zu g e b e n . An Herrn Rein­w a ld , K r ie g s z a lm a is te r in Crabaten, d e n e n m o d r u ts ch is ch en W a l la c h e n die jerlich b e w i l l ig te P r o u is io n 50 fl. e r u o lg e n zu l a s s e n . — Craff Niclitss vnd W o lf f C h ris to f f v o n T e r s a t z G ebrueder, d ie W a l la c h e n mit dem Z e h e n d vnd d e r g le ic h e n v n m o le st ier te r zu la ssen . — An Obristen V erw alter in Crabaten Graffen v o n T e r sa tz , d a s s er g e g e n d en en a u s s Hunger in W in d isc h la n d t e n tw ic h e n e n W a l la c h e n s ich nicht crudel so n d e r n m itle id ig erza igen so l l e .

An die röm . kays. Mt. w e g e n E in räu m u ng d e n e n W a la c h e n zu G eo m er ia v n d M od ru sc h d ie G e g e n d P la s sk h i z u sa n ib t den a lten G e s c h lo s s d a se lb s t o h n e prae iud ic io d e s F e in d ts , w ie a u s vbersch ickhter M a p p a z u se h e n . — D em crabat ischen O bristen Herrn W o lf f Freiherrn v o n E g g e n b e r g wird an - b efo lc l ie n ein ta u g l ic h e s Subject zum H aubt der W a l la c h e n zu G eo m er ia vnd M o d r u sc h nacher Hoff zu m achen fi irzusch lagen . — Graff zu T ersatz , O brister A m b ts V erw alter in C rabaten thuet Ir Df. berichten , d a s s die W a l ­lach en zu G oynieria g ä n z l ic h e n ges inet, iren A b z u g v o n den G raniz-Orthen zu n em be n vnd an d a s w in d isc l ie auf R o u i t s c l i e zu e n t s p r in g e n “. Herr Graff v o n T e rsa tz , O brister A m b ts -V e r w a lte r bericht, d a s s d ie W a l la c h e n s a m e n t e n t s c h lo s s e n , s ieh h in w e g vnd auf d a s w in d isc l ie Landt zu b eg eb en , d arzue tre ibe s i e d ie g r o s s e H u n g ersn o t l i .“

9 У п р о т о к о л у Croatica aa мај 1615. п и ш е : „ R e c ip is se an Obristen A n ib ts V erw alter in Crabaten Graffen W o if f C h r is to p h en von T e r sa tz w e g e n d e s b e s o r g e n d e n A b z u g s der G eom eria vnd m o dr usch er W a l l a c h e n “. Под истпм д а т у м о м : „G raff v o n T e r sa tz geh o rsa m !) A uis ierung , d a s s d ie zu M o rau icza w o h n e n d e n W a l la c h e n die P o la n d e r beraubt vnd darauff zu d en en w in d i s c h e n Gräniz g e w i c h e n .“

10 У п р о т о к о л у C roatica з а јуни 1615. пиш е: „ R e s o lu t io n an O b r iss te n A m b ts V erw alter in Crabaten Graffen v o n T e r sa tz w e g e n d e s durch die neu

1 0 2 ДР. A.’IHKCA IIBMTl

МШГЛЦПЈК 1Т11Л У ХРИЛГГКУ 103

Рпссљанаљс Cpftn cn хриатскс граппцс 1616. Спор гро- (|)оиа Фраикопапа ca гомирскпм Србмма r. 1617. п 1619. Пассљавањс Cpflu у турским местима између Купс и Уне.

С једме crpimo учсстаии упадајп турских пл.ачкашких чста међу сраскс досел>сник.е iiii хрватској грапици, а с другс странс окрутпо поступањс аустријских иласти ca онпм Србпма, uojn су cc налазили na аустрпјској crpaiui, прссскошс дал<о доссл>аиање. Турцм су cc систили одбсглим Србпма ради пс- нсрства тс су их убијали, модпли у роистно, и пл«ачкали пм Mapiiy л стаари, a Аустрнја jc забрањииала примањс иоилх доссл>еника и ружпи jc ирсдуерстала one, којп cc u покрај n.ciic забране досслпшс.

Но ако Аустрпјп n nucy пшла у рачуи noua доссљаиаља Срба из Турскс, joui joj jc маљс годило расслЈавањс oiiiix Срба, који cy cc lick иалазали na хриатској грапнцп. Craiiie na хрватској граипци jc мсђутпм било тако, да се Miioni Срби, крај свпх мсра, којнма су аустрпјскс власти хтслс да спрсчо рассл.авањс ii.uxono, лаак одсслишс na разпс crpanc. Грапн- чарски заиовсдпицп су могли да осујетс сеобу велнких маса, али одлазак иојсдшшх нородица ii машпх група иису билч у сгашу да спрсчс. У јапуару 1616. Одбсгли су пеки Срби ш Модруша, a у новембру те годнис палеравало jc око 1000 Срба да оду па славоиску границу. У децсмбру jc ctiiivio ратпом савегу псколико извсштаја о одбсглим Србнма ca хрватскс граппде, алп cc ne говорп, куд су бсгунци отпшли.1

Гроф Вук Франкоиан Тржачки палазпо се у ово доба

h er a u ss en tsp r u n g e n e n W allac l ien g e g e n den F cindt g e u eb ten R a u b s .“ Под д а т у м о м јули ICI5. п н ш е : „Herrn Obristen Freyherrn von Eggctibcrg A n - bringen w e g e n der Litscher W a l la c l i e n durch den F e ind ihnen b e sc l ic h e n e n S c h a d e n s vnd V erhuetung d e s T sc h e t t ie r n s . — Herr Graff v o n Tcranlz O bristan ib tsverw alter bericht, d a s s d ie W a l la c h e n w id er d a s Verbot ins F eind ts Landt straiffen. D ere n ct l iche in Vcrhafftung, darundter d ie Riidcl- fiihrer zu b cstra f fe n “.

1 У п р о т о к о л у C ro a t ica з а jau. 1616. nn u ie : „An Herrn crabat isc l icn Obristeii d ie en tsp ru n g en en W a l la c h e n b etref fendt bey M o d ru sc h . — Datirt an Graf N ico la y v o n T e r s a tz w e e g e n T r ans fer ieru n g der m o d r u s ch cr W a l ­la c h e n “. П од д атум ом н о и е м б а р 1616. и пш е: „Crabatischer O brist au is ier l , d a s s der Fe ind v o n den P erg hei der S ta in en P ruggcn a b g etr ieb en , 1900 W a la c h e n anld iomeii , die v / in d isch en Gräniz a b z ie c h e n '’. П о д нстим датумом: „C rab at isch er Obrist bericht , d a s s die 9 0 0 W a l la c h e n zu inie gescli ickht , w e g e n R a ich u n g a in e s M o n a t s o l d e s od er s y e a l le a b z ieh en w e l l e n “.

у деликатном положају. Он je ca братом Николом тражпо од цара и од надвојводе, да му подложе гомирске, моравичке и модрушке Србе као земал>ском госиодару љнховом, a у исти мах je имао каиетапску управу над тим Србпма те му je спадало у дужност, да штити Србе у ужпвању грапичарских привилегија њихових. По свој прнлици ради овог делнкатног положаја свог Вук се много маше нстидао у спору ca Србнма иего брат његов, бан хрватскп Никола Франкопап.

У лето 1617. састала се војна комисија, да реши спор гомирских Срба и Франкопана. Комесари су били бароп Готфрид Ш тадл и A iitoh Печовнћ. Пред љима и у присуству Срба исказаше грофови Фраикопани, да су гомнрскн Срби бесправно заузели шихова кмаша Моравпцу и Врбовско до Добре, да cy љихове кметове поткрадали н робпли и ускра- ћивали iim десетипу тс су услсд тога Фрапкопапн пре- трпели штету у износу 1200 (fjopuiirtra. Срба jc у то доба било у Гомирју свега на 40 i(ylia, a спп остали cy 1615. године отишлп na славопску граипцу. Посредоппн.см комиснје споразумеше се Срби ca грофомпма, да престаиу ca роблЈењем и крађом и да призиаду Фрашсомапе за својс земалЈСке го- сподаре н.

Споразум Фрапконапа ca Србима бпо je кратког века. Већ у септембру нослаше Србн у Грац надпојипдп два своја изаслапика, гомирске војводе Радон>у МрвошеннКа n Гвоздана МарковиКа ca молбом, да их заштити од Фрапиоиана пли да им даде друго место за насел.ењ с3. Надвојнпдп иошље 30. септембра молбу српску Франкопапима иа оприпдап.е. Гро- фовн Никола ii Вук одговоре нз Босиљева 1. пон, падвојводн, да су им Срби нанели до сад мпогу штсту те моле, да им се Срби подложе као кметови или да оду ca п>иховог го- мирског земљишта.

Фрапконапи су били л.ути na Србе, што су. их тужнлп ладвојводи те после повратка гомирских изаслаппка ухватише и бацише у тамницу војводу Радоњу МрвошевиКа. Србн но- шал^у сада свога кнеза Раду_Мамулу краљу Фердппаиду n потуже се на иова насиља фрапкопанска. Мамула je иашао

2 Croatica з а 1617.3 У п р о т о к о л у W in d ica з а септ. 1617. i i i tn ie : „W a lla c l ien zu U o y -

m erie bitten iiui Schl i tz Regen die I ledr .lngnissc d e s ü r a i i e n von T e r sa tz o d e r um E inrnum bim g e in e s am len Orts".

1 0 4 Д1'. ЛЈ1ЕКСЛ ивит.

МШТЛЦИЈК С1Ч1Л У XI'IIATCKV 105

Ф^рдипапда у Ućijnf»y[јг^ п 22. попомбра му je иодиси ro*

ммцску. (оптужбу upornu Ф раикоиаиа, na i i i t o jc Фсрдииапд

идмах идуКи даи паложио грофонима, да пустс ua тампицс

мијподу Радон.у u да ocraim гомпрскс С рбе ла миру. У ск о р о

tu* cc, »елн крал> у палогу сиомс, састати једиа комиспја,

noja hc потаико иснитатн стап>с стиари тс he ua темсл>у шспог

м ннмитаја крал> доиети копачиу одлуку у оиом с и о р у 4.

Ma овај иалог Фердипапдов смирио cc за нско врсм с

onu Имкола Ф рапкоиаи , али кад се сазив комисијс огсгао у

м^доглсд, ou 1ш чс изиова да узнемирује гомирскс u другс

I'prte. Срсдииом 1619. потужише се Срби цару Фердииаиду,

k<iju 15. jyua iioiiouu caoj иалог бапу, да оставн ua миру

I'prte у Врбовском , Гомирју и М оравици и об сћа , да hc у ск оро

u шслатк комнсију, која h e o t o m нитању расправл>ати. Истог

/will« jc саоиш тсло ово и С рб и м ап. У октобру 1619. иовсрпо

|i’ цар иовом обрш тару хрватске грапицс барону Готфриду

Шгадлу, да саслуш а гомирске С рбе и баиа Ннколу и да о

i impy ibuxouy подиесе извештај °.

С слјСп.с С рб а ca хрватскс ua слаионску грашшу lioiio-

iiiuio cc u 1619. године. Срби из Оточца, Брињ а н д руш х

Mi’cra крснуш с cc у Славонију. Пограничии заповсдиици из-

тчтш пс крал.а Фердииамда о t u m сеобам а те краљ заиовсди

itt Исча 19. аирила загребачком бискуну Домитроннћу, грофу

I рдсди-ју, славоиском обрш тару гроф у Жлгмуиду Траутмапс-

ипрфу u славопским сгалежлма, да uc ириме хрпатскс С рб с

4 Croatica за 1GI7.

5 У нротоколу Croatica з а фебр. 1G19. пишс: „An Kriegs Katt. Re-

i i ’piHHC, die zwischen dem windischen Ban vnd denen goinerier W allaclicn

m liwebcmlcn Stritigkliait“. Под датумом јунп 1019. um ne: „Der Herrn gc-

liiiliiihcn Rütte Guetacliten wegen der zu Gomeria vnd M orauiza angesessenen

Wdliichcn, desswegen dein Bann in W iiu lischlandt vnib Bcfurderung der

Commission zuczuschreiben. — Ir der W allachen Beschwür-Suppliciern

wldcr Graf Niclasen von Tersatz, ligt hiebey. — linc Graffen von Tersatz

wierdt auferlegt, die W allachen bis zu der angestelltcn Commission aufiren

( liüm lteii rueliig verbleiben zu lassen. — Der Obrist Ambts Verwalter in

I inlmten solle gedachten W allachen gegen seinen Brueder Graf Niclasen

urinierenden Schutz halten. — D ccre t'an die Wallachen, sollen zu ihnen

pnielendireiulen Jurisdiction bis zu der angestelten Comm ission ge­

dulden.“

0 У nporoKojiy Croatica aa o k t . 1019. minie: „An Herrn Gottfridcn

von Stadl wegen Aiibringen der W allachen zu Gom eria, Verbouska vnnd

Moraiii/.n.“

и да им не дозволе пасел^еше na славоиском земл>ишту7.

У извештајима je јављеио, да се ca огочачким и бришским

Србима креКу и т. зв. повн Срби na сеобу у Славонију. O bu

Срби су спадали нод капстаинју огулинску, којој je на челу

у ово доба стајао гроф Вук Ф ран коп аи , с тога се Фердннапд

обратн у априлу 1619. и na г роф а Вука и иаложи му, да

спречи сеобу новнх С рб а у Славонију 8.

Упадајима у хрватску границу и швачкашем С рб а гра-

ничара постигли су Турци успех, з а којим су тежили. Опи

се пре свега љуто осветише пегдашљој раји својо ј ради не-

верства и створише међу С рбим а граиичарнма очајно стање,

глад и несигурност жнвота и иметка. Осим тога су овим

чином заплашили остале Србе на турској граиици, у турској

Лици и тиме спречили пове сеобе . О во je за Турке у толико

важније било, што су оли баш у тО времс, док су трајала

та пљачкаља срп ских граничарских домова, населЈавали Ср-

бима предео између Уне и Купе, касиију Баннју, na су хтелп

у напред да застраш е своју ра ју од прелаза на аустријску

страну. 0 иаселЈељу С рба у местима нзмеђу Уие м Купе

јави баи Никола Ф рапкопан из Огулипа 19. мајп 1618.

ратном савету и укаж е па опасиост, која прсти аустрпјским

крајевима од ових С рб а ii ua повреду угопора о миру, која

je учшвепа оиим насел>еИ)ел1 u.

7 Lopašić, о. с. II, стр. 87. У протоколу W iiulica ,ча ;mp. 1019. пише:

„An Graffen von Erdeudi, an windisclicn Obristen Si^niunden Fridriclien

von Trauttmanstorf vnd an die windisclie Stande,dass sie denen OUotselüucm

Prindlern vnd neuen W allachen Idiain Vndterschlaiff geben sollen“.

8 У протоколу Croatica ла аирил 1919. m im e : „Graff W ollen Cliri-

stoffen von Tersatz, die Verwehrung der neuen W allachen, dass ule «Ich

in W indisch landt nit vnnderrichten sollen betr“.

!l У писму CBOM пели бан Н икола: „Demuni velint dom inationes

vestrae illustrissimae regni nostri supplicationis iü ius nuper porrectae ше-

minisse, in qua contra Valachos intra ainbitum fhiuiorum Colapis et.Vmine

contra jura pacis sancitae per Turcas in manifestum praeiudiciuni et detri-

mentum nostrum, collocatos, svipplicarunt, vt indevel per compositionein vel

armorum compulsionem anioiieantur...“ (Држании архмп y Печу, Turcica

за 1018).

МШТЛЦНЈ1'. l'l'IIA У ХН1ЛТСКУ 107

Комиспје en откум ГомпрЈа од Франкопана 1620, 1623.

и НШ. Турци пасељују Cpfic у Г»аг јаи. 1626. Миграцијон«

крстаља Срба од 1622.—1627.

Обрштар хрватскс границс барои Гогфрнд 1.1.1тадл бо-

ранио je крајем 1619. године у Грацу и чим cc у Карлонац

нрнпш, одмах се заложио да рсшн снор измс1>у гомнрскнх

Срба ii баиа грофа Фрапкопаиа. Ha позив Штадло» дођс бан

пичпо у Карловац, a дођоше и српски изаслаиици, тс су :m*

једнички расправл>али о начину, како да се сиор inpaima.

liaii je захтенао, да му cc Србн подложе илн да му cc иратс

ii.iMoiia ирадсдоиска добра. Срби изјавише, да hc cc одмах

i hm одсслитп ca гратшцс, ако их подложс грофоиима, јер o n u

nehe п.има да служе. Штадл саоиштн 30. јапуара 1620, цару

Фердниапду JI. о току иреговора и изрази бојазап, да Ih:

С'рби прсбсћи Турцима, ако Фрапкопани добију Гомпрјо ii да

iu’iiii од п.нх већ прсговарају ca Мустафа бегом Ж сфср-бс*

roiinhcM. Одлазак гомнрскнх Срба у Турску зпачио би иај*

iiehy ouacuocT не само за граиицу псго u за цслу Краи.ску,

( ’ тога би, исли Штадл, требало га места откупптн п on je neh

попудчо бапу за њих 8000 форнпата, алп Србп дају само

3000 формиатаЈ. Даљс ирсговоре су водили у нмс Штадлоио

иаиетап ГуспН u Раубер. Погодба je бнла склоил>сма па 6000

форипата. Ka.ii jc бмо у главиом пристао na ту споту, али

Грби ипсу пмали новаца re питап.с остадс u дал.с исрсшепо.

Штадлово i i i i c m o пошал>с цар 2 0 . фсбруара краи.ској

иладп, a ona одговори 28. фсбр. да cc слажс ca Штадлом у

noi-леду откуиа. Грофу -грсба нлатити пз држаипе благајпе na

ту споту одбпјати од најамипчкс нлате гомирских граиичара“.

Гомирци су баш у то доба запали били у пслику бсду. Hc-

иогода им jc унпштила сав уссн тс je пастала глад. Omi ta*

молс aupiuia 1620, цара, да пм устуип Плашко Пол.с за :ie-

мл.орадн.у плн да нм дадс дозиолу да оду у другс xpiuithaiiCKC

крајенс. Цар паложи нровпјангмајстору Јопапу Jepnhy, да

тмајмп lOMiipcKiiM Србима 2000 старп жита уз јемстио, да

he ra иратити",

1 Croatica na 1021).

а Ibidem.

л У иротоколу Croatica аа апр. 11)20. iim n c : „Oie W allaclien zu

(loincric berichten, das Inen das Weiter ir (jetrayd alles erschlagen. Mitten

108 д р . л л к к с а i i H i m

Мада су чочели нрегопори о откупу Гомирја, грофови

■су као и upe тога досађивали Гомирцима и наносили нм

штетс, рачупајуКн, да ће тиме убрзати преговоре. Гомирцп

маја 1620. поднссу цару тужбу и замоле ra, да u i t g пре за-

нршн иогађање за откуп Гомирја, јер се насил>а Фраикопана

ле могу дужс издржатн 4. Међутим су крупни политнчки до-

гођаји, којн се тада збивали и који су доводили у опасност

и оистапак хабзбуршке монархије, скинули с диевног реда

гомирско питање. Тек после више од две године, у септ.

1622. нослаше Срби из Врбовског, Моравице и Гомирја у Грац

изасланнке и молбу, да се грофовима понуди у готовом 5 до

6000 форината, као што се Штадл био споразумео н та свота

ла се исплати од оних 7— 8000 форината најамшше, коју Го-

мпрцн имају да приме из државне благајне. У молбн веле

Срби, да ших има ca женама и децсш 1160 душа ca 300 Л1уди

ча оруж је '*■ Градачки ратшг савет писмом од 3. окт. запита

грофа Вука Крста Франкопана, да ли je још увек вољан

npiiMimi 6000 форината за Гомнрје? Вук одговори, да инје

иољип ii да су Србм њему иачшшлн, од како су се населили

у Гомирје н околину, око 20.000 форината штете, с тога моли

иатраг своја добра. Срби ако хоће и дал>е да остаиу на тим

ч.сгошш поседима, нека постану кметови, a ако то nehe, нека

иду куд знају. Ннкола Фраикопап се после оставке na банском.

достојапству иалазио иеко време у инострапстиу. Кад се

вратпо Kyliii одговорио je 1623. године из Босил>сва, да ом не

пристаје на 6000 форината иего тражн, да се нутем комисије

утпрди предност землЈИшта

also inen das P lasskhi Veit zum Qetrayd Gebei zu erlauben oder in die

Christenliait raisen zu lassen. ~ - An Andere Jeritsch mit Befelch, dass er

denen W allachen zu Gomerie 2000 Stitr (ietrayd gegen l ’llrgschafft vnd auf

W idererstattung eruolgen lassen.“ Гомирчапи cy н 1G20. годипе пострадали

чод пепогоде те им je ратни санет дао тада 1000 erapu upoeä.

Croatica за 1620.

r> Г роф Вук у иисму свол\ од 9. дец. 1022. тпрдп, да Срба у сва

три села има cnera 48 (Lopašić, о. с. II crp. 115), a комссмрн Xrinc Вернск

и Јонаи 11 Io m o 1,м у сном и.чнештају од 30. сеит. 1632. иеле, да има снега

Г>2 куКе i i то у Гомирју 20, у Врбовском 12 и у Моранпци 20 «yha, за

оруж је да има oico 200 л>уди. Према томс je број стаиоиништиа у срп-

ској молбн прстсран. По сној прилмци je ro број станоншшгпш гомирског

upe сеобе у Слаиопију 1615. године.

“ LopaSić, о. с. II, стр. 102, 103, UM, 127.

М11П'ЛЦМ)1' 1'1‘llA V ХГИЛТСКУ 109

С јссепн 1623. подпсо jc гроф Пмкола Фрамкопан цару

нргдлоЈ'. Да cc и>сму u н.сгоиу брату :in Гомирjc, Врбоиско u

Мораиицу дадс Трсат код Ријске, којп jc до сад био ciiojiiua

Фрам.с КнсжиКа. Алн на ouaj пачип пијс могло да се рсши

HiMiipcKo питањс те цар иаложи ратиом савету 20. маја 1624.

u 4. nur. 1625., да cc устанопи поссбиа комиспја, која hc у гир-

дити нрсдпосг добара Николе н Вука Фраикопаиа. И no rpchn

иут, 10. јан. 1626. понови цар одлуку своју, али крај свих

нплога царевих, иије било ништа урађено те гроф Никола

шмоли 2. маја 1626. председника градачког ратиог савста ба-

pniia Ђорђа Гајлера, да ножури сазив комисије '. i

Компсије су одређиване na су се најзад почсле и са-

ггајатп, алн ипсу иикаква рсзултата постигле, иоглавито ради

ииртајпчпости појсднпих комесара. Тако je у јан. 1627. др-

жала ссднице комисија под председииштвом обрштара ба-

рона Готфрида Фалбенхауита и онет без успеха. Гроф Ни-

нола cc нотужи 23. arip. 1629. цару, i i i t o још иема пикакпог

рамеи.а, a цар иаложи 4. маја те годинс ратном савету, да

донсдс всК једном ,.у ред ово иитаи.еа. Ииак ini тада иије до-

mvro рсшење. Комисија je раснрављала и у априлу 1630., a

uu молбу српских изаслапика састајала се н t o k o m 1631. го-

днпс. Напослетку je гроф Никола пристао, да ирими за Го-

мирје 10.000 форипата, само je ставио услов, да му cc иоиац

игплати одмах н да иосед срнски ne пређе преко брсга Це-

niiia п ne обухвати ливаде места Камеиско0.

T o k o m 1632. имеповао jc цар иову комисију, да naupiuir

i iiop око Гомирја. З а комесаре су имсповапи били Коиски,

Всрпекар и Ђорђе Маленић. Међутим je Копски морао да

отпутује у Италију, a Малепића нозваше na бојио пол>е те

Пикола Фрапконап предложи 17. марта 1632. бискуиа загре-

Оачког мссто Коиског и Ђорђа Јалагпћа мссто Малсиића.

Ирсдлог п.сгов mije бпо усвојеп nero су за комесарс имено-

iiiiini Ханс Bcpnck u Јоваи Ш омођп. Они саслушашс Србс

м грофове и 30. сспт. 1632. известишс цара, да грофоип при-

1 Croatica аа 1626. '

к Croatica na 162!).

0 Croatica аа 1031, У протоколу Croatica за апрнл 1631. пишо:

„Die Komcricr- W allaclien bitten Ir kays. M l., damit innen die aigcntliclic

Рпкнснк diser Guetter l*cl‘ paaren Contentirung durch deputirte Com —

inlHarien eingeraiiinbt wurden".

110 Д1*. ЛЛНКСЛ IIHIITi

■стају na своту од 10.000 форииата н ro да им Србп плате

4000 у року од четирн године, a 6000 да i i m цар преко Крам>ске

.дозиачи. Грапица сриског поседа ne сме иНи дал>е од брега

Цетниа н од ливада у Каменском. Комесарм се изјавише у

спом извештају за ове услове, јер Срба нема миого и доста

им 'јс оиолико земл>ишта. He треба се бојати, да he се Срби

одселитп из Гомнрја. Оии ту живе већ преко 30 година,

млађи су н рођепи ту н сви нмају своје K y h e п зграде и

миот"марве, a то се ne наиушта гако лако.10

i-" Претовори се водили и дал>е све до 1637. године, a тада

■обустаншне дал>е расирављаље, јер се Срби и грофови не

могоше пагодити о термшшма илаћања уговорепе своте те

je inrraibe остало иерешеио још- пуних 20 година. Д а би се

једиом скипуо овај спор с диеваог реда састане се у јулу

1657. годипе у Огулину комисија и то гроф Вилхелм Леоиолд

Татеибах, барон Јоваи Амдрија Целтнер и Херберт гроф Ауер-

■ciiepr. Франкопане je засгупао гроф Ђорђе, a Србе Никола

Докмшкжнћ, кнез гомирски и Миловаи Вучшшћ, војвода мо-

друииш. 13. јула иачпљен je споразум, no коме се Србима

уетупа Гомнрје, Врбовско и Моравице, затим део Камеиског

u брсм- Цстпп, али само пашљак н лнваде, a не и шуме. Србм

у иикпаду за све то устуиају Фрааконанима кроз четпри

годппе целу најамиичку плату своју.

О миграцијопом кретању Срба из овог перијода нмамо

иеколико вестп. По извештају Аидрије Jepuha доселило се у

ангусту 1622. око 3000 Срба из Турске.11 Поједпиости о тој

сеобп пису сачувапеГДруга je вест из јап. 1626. да су Турци

пасслили Србе у Багу. Јавл>ајући о томе ратном савету обр-

10 Epistolae у надбискупском архину у Загребу. Lopačić, о. с. II

■crp. 197— 161 и 295. У протоколу Croatica за септ. 1632. пише: „N. der

goincrier, Vcrbausco vnd moratiiczer W allachen Beschwiir wider die Herrn

Grauen voii Tcrsalz Gebrueder, die bitten Ir fl. Gn. auf MitI vnnd Weeg

gedacht zu sein, damit sie mit Ruehe vnnd vnmolestierter von allen Titttig-

klmit möchten versichert se in“. '

11 У протоколу Croatica за авг. 1622. пише: „Ir Mt. mit Andrcen

Jeritsch beygeschlossenen Schreiben, dass bei 3000 W allachen von dem

l'ciiul heraus entsprungen, erwartli also Ordinanz, wo dieselben vnderzu-

hringen“. Пепојмљшш je, да ce o толикој множини Срба ишпе иигде ме

гомори.. Morylic je, да je у мротоколу iioi peiniio вабележеио, као да je

сеоба iieli шшршсма, можда je сам о јиил.емо, дн je толико С рб а иајаиило

жел.у, да cc доселе.

МШТЛЦИЈГ. 1Т1.Л У Х1Ч1Л1СКУ m

iiiinp хрпатскс грапицс Рудолф I lap шипта, да лп троба mro

пред.У'шмати протии ових лоссл>сиииа у испосрсдмо суседстно

пустри^ске rpaiumc. Спомсма jc вродма још једма ссоба

Cpfm ca млстачког зсмљшлта у Лич. Omi доссл>ош1Цп су пра-

Mii;iit штоте на cnc страпс, no Турској, у Впподолу, Клапу

u I I i i i iki i . u

I Ionu уиадаји турских чета у аус гријску границу и

ил.ачкање српског становништва 1632, 1634. и 1635.

II ii a 11 o подизању куле за заштиту Срба 1631, 1632. п

163Г). Премештај граничарских чета из Гомирја у Мо- друш 1630. Нове насеобине Срба у турској Лици.

И иокрај мира, који jc измсђу Аустрајс u Турскс служ-

(iciio постојао, на грапици шиховој пламтсла je борба готоио

luio у ратио доба. Нолитички кругови у Бсчу п у Грацу нису

iMViiviu рата с Турском тс су издавалп палоге граиичарским

iinjiiiiM заиоведпнцима, да cc нс свсте Турцима радп швачкања

u да no ирелазе н.ихоиу граиицу, да пс 6u пзазвали oruopeu

|шr с Турском. Ocim тога на аустрпјској граиици према

Турцима inije ни било лшого војске, јер су четс граиичарске

ппиучсие билс у nepcKii рат католика п протестапата (тридс-

i r 101Ч)Д111ЈШ>и рат), то су турскс чсто искаж11)еио иролазнле

нуетријску грапицу u no њој робнле н иалпле всћппом сриске

домопо.

12 У протоколу Croatica за јан. 162G. иишс: „An die Herrn Veror-

ilrnte in Kärnthen auf des crabatisclicn Obristcn vnd Oberhauptmaiis zu

/m ig beygcschlossnen Schreiben vmb Bericht vnd Guetachten wegen Nidcr-

ilchtung der turggischen W allachen zu Carlwaag. — A n Herrn crabatisclicn

iilniHten mit des W olff Cristophen Grauen von Tersatz beygeschlossenen

Atiliten wegen der tiirggischen W allachen zu Carlwaag N idenichtung vml)

llerlcht“. Под датумом (|ief>p. JG2G. пише: „Der Obrister von Paar bit vmb

Bericht, wessen er sich gegen tlen zu Carlwaag neu angesczlcn tiirggischen

W iillaclieu zu uerhallen“.

la У протоколу Croatica на мај 1G27. iiiinie: „An crabatisclicn Obristen,

tlim er berichten solle, was die W allaclien zu Litsch vnder dem Grauen zu

Serin. so von Venedigern entsprungen, gegen den W eintlial, Clan vnd Poickli

dir Schaden getlian“. 11од истим датумом: „Der crabatischc Obrist bericht,

diiNH vor 3 oder 4 M onat haben sich diu W allachen in W cinthall zu Litsch

ungUHczt vnd 2 Tschetten in diu Tllrggen ablauflcu lassen vir I ‘I Gefangne

lieklionibcji...“..

i

Крајем фебруара 1632, упала je једпа турска чета у

село Оштарје те je днадесет и једпог човека ппгикла u многе

je одпела у ропство. Марта 1634. скупл>алн су cc Турци у

Лицн и Крбавн с памером, да упадну у Винодол u да ra no-

poöe. Скуичло се око 3000 људи, али баш пред полазак по-

бсгоше дпа Србина из турског логора на аустрнјску страну

u дојапише памеру турску те се Турци ne усудише ударити

na нрнираппе граиичаре'. Срећнији je био потхват Турака

lipu крају ове годипе. Турске чете из Бихаћа, Острошца i i

Цазипа упадошс у аустријске крајеве и иападоше Србе у

Отоку, Оштарју i i Огулииу, 34 човека убише i i многе домове

оил.ачкашев. Бихаћски бег одбпјеод себе крнвицу радн ове

пл.ачке и предложи грофу Тржачком, да се љих двојица

личио састаиу н да изгладе пограничне размирице. Цар ме-

byriiM ne хтеде грофу дозволити састанак, 6ojehn се замке

од сгране Турака, него иаложи да гроф пошље место себе

једног комесара на састапак с бегом3. Да ли се састапак

одржао, инје позмато.

1 У протоколу Croatica за март 1634. пише: „Herr Graff von Ter-

sntz crabatisch Obrister, berichtet den löbl. Hoff Kruegs Rath, das sich der

l'e indt abermallen bey Lykha vnd Khärbaua in die 30Ü0 Mann starkh ver-

samblet vnnd auf das W einthall ainen Straif zu thuen willenss gewest, wcillen

ime aber 2 W allachen auss seinem Hör entsprungen, hat er sich weiter in

das Lanrnlt nit wagen wollen vnd weillen die Tiirggen sagen, das sie von

keinem Friden wissen, alss begert Herr Obrist ohne Massgebung gnedigst

beschaiden zu sein. — Beuelch an Herrn crabatischen Obristen, dass er

sich wegen der- likhauer vnd kharawänner Tiirggen sonnderlich bey disen

jezt erzaigenden Confusioncn in Erlaubung dergerathnen Repressalien kheines-

weegs zu schreitten, sondern wierdet ime beinebens anbeuolchen, das er sich

der ganz gemessnen Inhibition erinnern vnd biss auf ferere Ordinanz alles

dergleichen Fcindtiitigkhaiten vnnd Offensive gegen den Tiirggen (ausser wass

in flagranti uiolcntia beschicht) sich gänzlichen endthalten so lle“.

s У протоколу Croatica за дец. 1634. иише: „Irer Khais. Mt. wirdt

des Herrn crabatischen Obristen Schreiben eingeschlossen, darin erberichtet,

dass die Tiirggen von W ichat§ch, Ostrosatz vnnd Ziisin auss die Wallachen

zu Oltokli, Osstaria vnnd Ogulin vberfallen, inen das Viech genotnben vnnd'

34 Persohn nidergehaut. Er sey aber derer vorigen Inhibitionen der Repres­

salien, ausser wass in flagranti beschicht, erinnert worden“.

n У протоколу Croatica за jan . 1635. пише: „Der Herr crabatisch

Obrist wiederholt sein vorige Auisa wegen der W ihitscher denen W allachen

zu Ottokh zuegefuegten Schadens, ilarbey er das original vnnd das trans­

ferierte Schreiben, wass ilime entzwischen der Heeg von Wihiltsch zue-

geschiihen, eingesclilosser, darin er vml> ain X.iisambenkhunfft wegen Ver-

112 Д1\ ЛЛЕКСЛ ш ш т.

М111ТЛЦИЈ1. l'l'liA У KI'IIA ГСКУ 113

Упадајм турски су омогуКсмш iiouajiiiuuo тиис, i i i t o на

фцппци mije бпло у доиољпој мсри -rnpljana, ncro jc граппца

uu inline места била отнорсиа ирома Турској ie иарод inije

имао куд да иобегие i i да се заклоип кад пспрнјател» uaiil)e

u mije бпло појскс да Турцима запрочи иролаз. Чссто иута

»u иокушанало, да cc доскочи оиом злу. Ииицпјатпиа jc 110-

шцала iteliuiioM од Срба. Тако су Срби из Отока ua нрн-

мирској граиици у априлу 1631. замолшш ратии санет, да cc

1и>д llouonor Пренозц иодигис једна кула. Paruu савет пошл>е

молбу n.uxouy корушкој пладн, да ona даде мишлјОшс, jc ли

ima кула uoTpcfiim, um i 611 ona коттала н одаклс да се узмс

иопац Ona md.Hiu пс доиесе успсха тс с тога српски кпсз

у Огоку Нетар Дадгиикоцић у име народа замолп фсбр. 1633.

i рофа Тржачког пска поради, да cc кула подигпс. Тржачки иод

neće молбу киежеиу ’ ратмом сапету u предложи, да крањска

итда даде 600 форииата за иодпзањс озидапе кулс у Отоку

рпди осигураи.а станошшштна". И ua друпш страиама су Срби

ималп сличиих жсл.а ii захтева. Србн у Ссп.ској Плапшш, пред-

moIjciiu од нојноде 11ипла БударчпНа, замолиШс у ccirr. 1635.

и.ара, да u,n даде саградити јсдиу кулу, која hc их пгпггптл

пд Т урака1'.

lipu доссл>сп>у Срба у Годшрје 1600. бнла je ona ua-

iTohuua крајп.а тачка прсма турској граимцн, јер je од Го-

мирја ua сие до турсиих места у Лпци била иустош. Досе-

i.mian.cM иоиих Срба иассл.сиа су u друга, дотле иуста места,

ni je Гомпрје остаја.чо спс имшс у упутрашњостн земљс. У Го-

glcichung vnđerscliicllich (iiciiiizpiinct bittet. Darüber Herr Obrisi, ob ers er­

lauben soll, die gnedigste Resolution w ill erwartlien“.

Иротокол Croatica ;;a anp. 1031.

f> У протоколу Croatica за ф сбр . 1G33. mune: ..Herr crabattisch

i lln ist repraesentifcrt des Fossto Ottokli an der Mölirgränizen Hescliaffenlieit,

inif des Peter Dadassouitscli, Klincss alda, Anbringcn, ratliet dahin, man

möchte einer ersainen Landtschafft in Crain per llerschuessung G00 fl

l ’augeld, das man zu besserer Versicherung der angesezten Mannschafft

iil.la ain gemauerten Tlnirn aulfiehren khundte, so wolte er auch hernach

von carlstetterischen Zeugliauss auss das Orth mit etlich Topplhiigen be-

«clmsscii machen“.

0 У п ропж олу Croatica na сспт. 1G35. iiiiuie: „Kliays. Heuelch an die

Herrn gehaimbe vnd i. ö. Hoff Kriegs Ratlie wegen des Voiuoda I'au ln Hu-

d.irchie/. vml der ganzen Mannschafft der W allachen auf den zeiigerisehen

I I a 11 i 11 c 11 akla genombnen lieiisulieh Niderlassung, das inan aintweder mit

iilner Mauer oder ainer Tlinrn nie wider den Tiirggen versichern welle“ .

MHi|inmi)i' Cprt« У N|>imm<y 8

I H Д1\ ЛЈ1ЕКСА llIHITi

мирју су одмах иосле сриског досел:>ења устанонљеиа бнла

дпа појиодстпа те one чете ca својим војводама остадоше

тамо ii касније, када cc Гомирје нашло у почадшш од гра-

нице u кад имје umne бпло угрожено. Неирскмдиа страдања

опих српскпх мсста, која су бмла према Турцмма нрва na

ударцу, допедошс грофа Тржачког na мисао, да би требало

оба гомнрска појводства ирсселптп у крајст.', гдс су војиици

иотребннјн него у Гомпрју. Вуic предложп у пприлу 1630. го-

диие ратиом савету, да cc војиоде и њихове чете нрсместе

из Гомирја у'Модруш. Ратни самст усвоји омиј ирсдлог и на-

ложи обрштару, да ироведе тај нремсштај7, Лли изпршен.е

овог налога није бпло једноставмо. Гоммрскн Србн ca својпм

»ојподама на челу одупреше cc замопестима грофа Тржачког

u тек снергичие мере, којс ратпи савет подузо, припуднше

Гомирцс да пристаиу на премештај8.

У ona места личко-крбавска, која опустсшс углсд одласка

Срба na аустријску страну, пассл.авали су Турци мопс срнске

породице из уиутрашшости Босие u размештали cy гушће na-

сел.епо личко станошшштво у папуштеие или слабпјс пасс-

л.сие домове Лике. Уз то су поправљали разорспс тврђапе

п градили су нове, да њнма запрече и оиемогућс дал>с се-

л.сијС Срба na аустрпјску граннцу, a с друге страпе да су-

збију аустријске пл.ачкашке чете. По извештају грофа Тр-

жачког од септ. 1635. ставнли су Турци носаду од 250 л^удп

у дотле иуста места на граппцп и почели су да подпжу и

иоиравл.ају Велику Кладушу, na чеиу je радило 3—400 срп-

ских радпнка0. У мају 1638. била je Кладуша већ пзграђена.

7 У протоколу Croatica за апр. 1630. пише: „Herr crabatisch Obrist

bericht wegen der prouisionierten Gonicrier W allachen, dass dieselben zwo

Woyuodschafften auf Modrusch ge leg t; ollen werden. — Ir fiirstl. Gnade von

Kggenperg lassen iro des Herrn crabatischen Obristen rätlich . Guetachteii,

das die zwo Woyuodschaffteji von Gomerie nach Modrusch gelegt sollen

werden, wo!lgefallen‘'.

н У npoTOKOJiy Croatica за мај 1630. mune: „Der Herr crabatisch

Obrist berichtet Ir fl. (in . von liggenberg, der gomerier W oyuoden viiml

W allachen Vnngehorsaiiil). - Dem Herrn crabatischen Obristen wierdt be-

uolchen, die zween von Gonierie nach Modrusch verordnete W oiuoden

straggs hielier zum Hoff Kriegs Rath zu uerselmffen“.

11 У протоколу Croatica na cen-r. 1635. iiim ie: „Der Herr Obrist in

Crabaten berichtet gehorstamblsl Irer Klmys. Mt., dass der Tllrgg seine Me-

sntzung in die verUilte Heuser eingefllii habe (250 Mann) viuul der Tilrgg

МШТЛЦМЈГ. 1ТИЛ У ХГНАТСКУ 115

У аирђапу jc стаиљсиа иосади, a у napornu jc иассљипо 120

гурскпх ii cpnciuix породмца. У исто прсмс jc утирђси н град

Ца чч*10- Оспм i uru су Турци подпглл миогс српскс п турскс

иородпцс из Лаица. Срба, Брунпог, Грачаца, у општс из цслс

ЈIhkc и Крбаис то су их иасслили y Подгорје код Б ага, a у

.друга мсста no грапици стаипли с у оружаиу иосаду м.

у.и Velika Kladuscha zwen Khalch Gruben angezint vnnd befinden sicli in

der Arbeith aldorth die wallachisclie Landtrobath von 3 bis in die 400 M ann",

10 Lopašić, o. c. li crp. 197.

11 У иротоколу Croatica за noit, 1638. umne: „Ronianorum Imperatori

vnnd i. ö. Hoff Khriegsratli berichten Ir khays. Mt. dass 13 Heuser türggische

W allachen auf die M öhr Gränizen sich niderzulassen Vorhabens willireii

vnnd dass Herr Obrist für gewiss Bericht lmtt, dass aus ganz Lapaz, Serba,

Hrauna, Qrasatz, Lika vnd Korbauia alle die Tiirggen vnd Wallachen ilire

I la llerschafffzu Potgorica nemben, bittet Herr Obrisi in ainem vnd ändern

beschidcn zu werden. — Khays. Recepisse, wegen etlicher W allachen, so

heruinb zu trelten Vorhabens vnnd dass die Tiirggen elwan auf Ihr Khays.

Mf. Lanndt wcillcr herreinnickhen vnnd etliche ö rlte r mit nnnirlem Volk

liesezcn lassen, es Ir Khays. MI, auf dero gclm imben Rüthen gnedigisten

Antwort verbleiben".

H*

V.

СЕОБА СРБА У ХРВАТСКУ СРЕДИНОМ

17. СТОЛЕЋА.

Сеоба Срба у Бладу код Брнња нов. 1638. п нз Пегрова

Села у Витуњ код Огулина с пролећа 1639. ГТреговори

0 сеоби ca Србима Кореииманима годпие 1640.

Крај све опрезности Турака, уиоредо ca пасељавањем

п.ихопс границе новкм српским породицама шпле су п нопе

ссоб с Срба ca турске na аустрпјску грапицу. I Ipi'ionopn о тнм

сеобама започетн су 1635. годцпс. Cucmrenmc Михајило Ми-

;ie-mli бапио cc средпиом тс годмис у Лици п рачговарао се

тамо ca трн Србима, icoju му рекошс, да 200 сриских норо-

дица желе да се преселе na аустрпјску страиу i! да ис пастане

у околшш Ceiba. МплегиК после свог ловратка ич Турске

саопшти аустрпјском двору ову нчјаву српску, n цар иошл.е

обрштару i i i i c m o Милетићспо, да чује шеговп мпшл.ење о

t o m предмету.1 И ако нам нмсу позлате појединости, зпамо

поуздаио, да су преговорп ca овпм Србима пастаилЈОшг, a

нодио мх je ноглавнто барон Ииан Албрехт Хсрбсрштајн,

сен.ски пелики капетап. Неколико породица српскпх угово-

рише с н.нме сеобу, коју н цар усвојн и даде дозволу Хер-

берштајму, да можс иослати једну чету војника до Думбоког

или до Корена, да дочека н доирати бегупце. Ona сеоба je

обапл.епа у повембру f 638. Прсшло je свега 13 српских ио-

1 У протоколу Croatica a a септ. Н>,']5. пшие: „An crabatisclicn

Obristen, dem wirdct. dess Priesters Miclinel Melitich Anbringen vberschiklit,

vmb willen er mit dreyen eitern ttir^gisclian W allachen in der l.ika vnd

Coraua ^eredt, dass dieselben sambt 200 Heusern sich (jegen vnnd

vnter Ihr Mt. Schutz vnd Protection zu begehen bedacht wahren, dessen

solle darüber der crabatisch Obrist seinen Ilericlit vml r.'lthlich Guctbudunkhen

KClwii“.

МИ1ТЛЦИЈ1' CI’liA У Х1М1ЛТСКУ 117

родица. којо XcpficpiiiTujn пасоли па мол.аш! Блцда, псдалеко

, ,од Бриња,“

Обрштар хрнатскс граиицс гроф Тржачки саоишти цару,

да су Срби досол.опм, а/ш да мемају nponnjaiira за прсхраиу,

те цар наложп кран.ској н корушкој иладн, да мрмтекпс Ср-

бпма ca храпом у помоК. Пошто cc корушка нлада оиирала

да онскрбп досслјШшкс просом, поиовио jc цар cuoj налог у

јануару ii у фсбруару 1639.!’ С нролсКа 1639, догодила cc nona

ссоба. По дозноли царсиој упадне огулипски канетаи гроф

Гашиар Фрапкоиаи Тржачкн ca великом чстом војника у Лнку

u донрс до Пстрова Села те све тамоши>с Србс доссли u

иастаин их у Битун>у код Огулина.4 Старинци су и овдс као

ii приликом свих ранијнх ссоба нерадо глсдали доссљсникс,

јср су с »>има морали да деле земљиште, којс су дотлс самп

уживали. Између Огулинаца и Витушаца дођс до сукоба, у

коме jc падало ii мртвнх глава. 50 паоружаиих Огулпиаца

2 Lopašić, о. с. II, стр. 219.

3 У протоколу Croatica за дсц. 1638 пише: „Herr crabatisch Obritst

berichtet dem gehaimben vnd Hoff Khriegs Rafh wegen der hcraussentspriin-

genen W allachen, dass man dieselb mit der Prouiandt beyspringc vimd

wessen er sich wegen der tiirggischen Halterschafft zu verhalten habe. —

An Herrn crabatischen Obristen, der solle die new herauss entsprungenen

W allachen auf Ihro khays. Mt. aigenthumblichen Grundt ansczcn vnnd mit

der Prouiandt versorgen lassen. — An die Herrn Vcrordente in KhHrntcn, in

sim ili in Crain, der herauss neuelicher Zeit 13 Heuser entsprungenen ttlrg-

gischen W allachcn betr. diewcillen sie der Zeit mit kheiner Prouiandt ver­

sehen, sollen die Herrn Verordcnte in Khärnten vnnd in Crain die vnge-

saumbte Verordnung thuen, auf dass ihnen vorhin gebreichigcrm.’issen mit

ainer Anzall Gctraidt von Hirsch geholffen werde“. Г1од датумом јаи. 1639.

iiuiiie: „Die Herrn Verordentcn in Khärndten cntschuldigcn sich, denen lic-

rausscntsprungnen dreyzehen Heuser tiirggischen W allachen, die von innen

Herrn Verordentcn beregte Anzall Traidt von Hiersch darzugeben. — Die

Herrn Verordcnte in Khärndten werden widerumb auf ihr Entschuldigung

ersuecht, dennen armen herauss entsprungnen ttirggischen W allachcn mit

dem vorgemeltcn vnd begerten Annzail Traidt von Hirsch alss glcichsamb

aiu A llmosen zu Hulff zu khum ben“. Под датумом фебр. 1639. пише: „Die

Herrn Vcrordenten in Khärndten werden abermall ersuecht, denen 13 Heuser

herauss entsprungnen tiirggischen W allachen mit der vorhin begerten Pro­

uiandt bcyzuspritigen vnnd wćilen in die 600 Pcrsohn von der türggisclicn

I lalterschafft sich herüber begeben, welche der Herr crabatisch Obrist mit

ainer Anzall Ilicrsch geholffen, bittet er Obrist vmb V ero rdn te in Khärndten

hiemit ersuecht werden".

4 Lopašić, o. c. II, c rp. 227 n 274. Ilo једиој иести дош ло je том •

пршшком 2Г)5 С рба (о. с. crp, 192).

118 Д1\ АЛЕКСА ИВИЋ

м а п а д о ш е у м а ј у 1640. в и т у љ с к е С р б е , п о н и ш т н ш е и м с а п

у с с п , с а с е к о ш е и м в о ћ к е н п а ч ш ш ш е д р у г у ш т е т у . П р и п о -

л а с к у и о и р е т е В н т у н . ц н м а , а к о с е у р о к у о д о с а м д а н а n e

о д с е л е и з В и т у п . а , o n u h e и м с в е к у ћ е п о п а л и т и . С и о р с е o n a j

п р о п л а ч и о д у г о н р е м е и а т е j e ц а р м о р а о о д р е д и т и к о м и с и ј у

д а и з р а в н а с п а ђ у В и т у н > а ц а и О г у л и н а ц а .

Hone сеобе Срба отежала je омраза, која изби нзмеђу

обриггара хрпатске границе грофа Тржачког и сењског ве-

лпког капетаиа барона Херберштајна. Вођен мржњом ометао

јеТржачки рад Херберштајпов око иових сеоба Срба из Турске

и приказнпао je Херберштајиа човеком без снособности, кога

по вол>и обмаљују Срби у Турској. Ова се свађа парочито

распламтела носле досел>еша Срба из Лнке, које je у јесен

1639. Херберштајн населио у блнзшш Јабламца п Стариграда,

јер je Тржачкн доказнвао, да су та места и.сгоп сгарииски

кородичпи посед и да се Срби не могу тамо иаселити без

н » е г о в е дозволе/*

Срби, који су становали у Кореиици n околшш, одржа-

нали су годинама тајпу везу ca аустријским иограпичпим за-

попедницима, дојављивали су н м вести h :i 'Гурске, скривали

су код себе аустријске уходе, a no тпрди.п грофа Тржачкога

uлahaли су им и харач. Некад je бнло у Кореппцн n околини

na 120— 130 српских иородица, али услед иеликих памета ра-

селише се мпоге породице те je остало citcni око 40 кућа.

Ca овим Кореничанима стуипо je у догопарпи.е n барон Хер-

берштајн и споразумео се, да се Кореппчаии доселе na npu-

морску граиицу ca свом спојом покретиом пмовнпом и да им

при сеоби прииомогпу Херберштајпове • чете. У првн мах се

мислило, да се паселе у Брлогу, али кад je мо иалогу Хер-

бершгајпову пошао међу Корсничане Ивап ГостотшК н ировсо

ме!)у n.ima 13 дапа у догонарап.у, допео je im тжратку своме

u e c T , да Срби желе да се паселе у сељску Драгу, која je

у то доба бнла пспассљепа. Гостопић je даље исказао, да Срба

има 44 породице, међу љима око 150 људи за оружје. У овај

м а х живе у најпећем страху, јер Турцм наслу1^ују, д а се оии

догоиарају ca Аустријапцима и сада су удвбстручилп пажп.у

na п>их. Боје се јако да Турцн не открију споразум, којн су

н а ч п п п л п ca Х с р б с р ш т а ј и о м ге моле, да се похпта ca њ п х о п о м .

О. с. стр. 2(Х>.

М11П’ЛЦИЈ1' f l ' IM У Х1Ч1ЛГСКУ 119

ееобом. Хербсрштајп iiuiitiiuc 9. ангусти 1640. oiiiiiupiio писмо

ратмрм сапсту о спојим прсгоиорима ca Корсппчтпши и при-

ложн изнсштај Ипапа ГостоипКа."

Ha исст да cc воде прсговорп између Хсрберштајиа м

Коренпчапа о сеоби, иобоја се гроф Тржачкн, да he и>сгоп

иротишшк C T o h i i заслуга и захвалпост двора опом ссобом тс

иокуша, да код цара осујети плаиовс Херберштајпоие. Ушггаи

ta лшшл.сње доказниао je у иисму, управљеном цару 20. аи-

густа, да су Кореинчани иепоуздани л.удн н да оин обмап.ују

барома Хсрбсрштајпа. Градачки ратни савст пристаис инак уз

Хсрберштајпа н 26. августа ирсдложи дару. да дозволи иасс-

л.ељс Кореиичаиа у сењску Драгу. Цар, који cc у тај мах

баиио у Регеизбургу, даде 13. cciit . дозволу и паложн, да cc

од Kopеплчала затраже таоци ради сваке слгурлостл и олда

да cc ношл.с јсдиа оружаиа чста, која he штнтнти доссл.с-

i i i i k c upir сеобп од евеитуалиих паиадаја турскнх. Ратпи сапст

саопштк 12. окт. 1640. баропу Хсрбсрштајну ову дарову од-

муку na нзвршеше.7

Мсђутим Херберштајн иије успсо да оствари ouy ссобу.

Турцн су у ово врсмс бнлн јако опрсзли. Својс масеобипе

ироширплп су према аустријској грапнци, јср су мослсдп.их

годипа извсли из уиутрашшости и иасслнли na грапицу у Лпцп

ii Крбаоп око чотирп хил>аде српских i i турских лоролнца,н

One Србе, који су раднлп na пресел>авап.у у аустрпјскс крајсвс

л.уто су кажп.авали, Једпог српског харамбашу, no пмему

Богоја, који jc бно пребсгао Аустријаицпма и ночстком 1640.

мао у рукс турске, одвсли су у Удбину п тамо ra пргпули na

колац.!| И na онс Србе, којц су се всК досслили n налазнли

11 О. с crp. 325. Croatica sa 1640.

7 Croatica за 1640. Lopašić, o. c. II, стр. 231 i i 237. У протоколу

Croatica aa anr. 1640. пише: „Hanns Albrcciit Frcylicrr zu Ilörberstain

Olicrhauhttnan zu Zenng bringt bey der iöbl. Hoff Khricgs Katts Stoll an,

das die coranitzer W allachen herauss zu entspringen V o rh ab e n s , vcrniaint

solche in der Draga zu accomodireii, schleust bey ainen Extract aus Herrn

(ioltfriclcn Khazianers Freyhcrrn Leuttenambt zu Zeng Schreiben eben die

I leraussentspringung diser W allachen betr.“ Г1од i i c t i i m датумом: „Herr

crabatisch Obrist, deine wierdt durch Beuelch auferlegt, er solle berichten,

ob er Miainc Itedenklicn habe, das die tiirggischen Coranizer W allachen,

welche hertiber /u (retten bcgcrn, aiigenoinhcn werden sollen oder nicht“.

* Lopašić, o. c. II, crp . 243.

u O. c. стр. 233 ii 241).

1 2 0 Д1>. ЛЈ1ЕКСЛ IlliHTi

ua аустријској грапици, »ребалп су Турцп н е п р е ст а п о . У де-

цембру 1640. напала je једна велика турска чета српска мсста

па хриатској грапици, алн je но тврдњи грофа Тржачког, па-

падај љен одбнјен.10 Набрзо носле тога упадоше Петар Кс-

глспнК u внцсбап Стефап Бернслапић ca четама у Турску те

25. марга 1641. разбнше Турке код Гвоздапског блазу Зриња

u У п е , на Кобнл^аку и том прпликом поведоше собом пз Јам-

нице тамоши>е Србе н „дружиму Тудорову“ ."

Преговори ca усорачким н кореничкмм Србима године

1641. и 1642. Освета турска ради покушаја сеобе коре-

ничких Срба јуна 1642.

П о јед и и и г р а п и ч а р ск и зап оц ед и и ц и с у ч е с т о п редлагалп ,

д а с е д осел зениц н заш т н т е од у п а д а ја т у р ск н х ч ет а и зг р ад ш ом

мам .нх т п рђ ан а н а и зл ож ем и м м е ст и м а , али ф а к т о р н , од к о ји х

je o n a градн>а у п р в ом р е д у з а в и си л а , ne о д а з в а ш е с е пред-

л о зи м а г р а н и ч а р ск н х з ан ов е д и и к а . У ап ри л у 1640. м ол и о je

б а р о и Х е рб е рп Јт а јп рат н и сав ет , д а с е з а С р б е К р м п о ћ а п е

с а г р а д и јед п а у т в рђ е и а кул а , к о ја he и х б р аи и т н од т у р ск и х

чета. И о в а м ол б а je о ст а л а б е з у с п е х а .1 С р п ск п доссл>еници,

Ko jii с у ст ап ов ал и у С еп .у и Б ри њ у , нмалм с у у т о д о б а по-

с е б п о г к ап ет ап а , М ат м ју В е р о а е з а . M a м ол б у њ егову начи-

ииле с у к р а јсм 1640. год ине к р а ш с к а и к о р у ш к а вл ад а д ва

б а р ја к а , јед аи з а с е њ ск е , a д руги з а б р и љ ск с с р п с к е г р а п п ч а р е .“

10 У протоколу Croatica !i;i дец 1040. шппс: „ Ilc .r crabatisch Obrist

(iraff von Tersatz berichtet die Ittbl. i. ö. Hoff Khriegs k’atli Stöll, dass der

Tiirggen zu Ross vnnd Fuess in die 4000 starlch lierausgefallen, die heraus

entsprungene W allachen zu vbeifallen in Vorhabens gewest, welche aber

durch Schiessen abgetriben vnd vnuericliter ziiriigi» weiulcn muessen. Hem

hcriclitct er Obrist, dass sich ain grosse Anzahl Tiirggen vnnd W allachen

mit ihrem Vicli vber'd ie G lina vinul Corana heroin auf den khays. Poden

begeben wollen, dass gesatnblelo Hey aldortcn ver/Ohrn, er wolle aber

solche wahrnen viul abtreiben“.

11 Starine XXXVI crp. 37(>. (Dva ljetopisa, priopćio dr. F. Šišič).

1 У npoTOKOjiy Croatica aa anp. Iü4(). niiiiie: „Ratschlag auf des Herrn

Hnniiss Albrecht 1-rcyhern zu llerberstain, OberhaiiblmniiH zu Zeng Anbringen

wegen Hrbauung dess Khernpotner W allachen T hum s“,

* У протоколу Croatica aa иом. Hi40. minie: „Die Herrn Vcrordneten

in KhJIrndten, in slmili in Craiti werden ersuchtt, daiu« mIi> fllr die zu Zeng vnnd

l ’rlm ll wohnem ll« W nllnchim y.wim l'ahmten mucheil Iiihhimi vml solches dem

МП1ТЛЦИЈ1' С1Ч1Л У Х1Ч1ЛТСКУ 121

Срсдлпом 1641. годипс iioiico jc гроф Тржачки npero-

иорс, ca Србима y Турској, којп му oöcliaiuc, да hc cc идућег'

мролсКа доссллтл 180 српсклх кућа ca 500 ЛЈуди за оружје

na аустрпјску стралу.11 Јсдпа груна Срба од 38 породица, који

су стапоиали uu турској страии Kopauc, прсшла je у јулу ове

годинс хрлшћалима. Досел>еници су дотерали марвс и пре-

пслп мпого ствари, a настапили су cc у Дубравн и Пони-

k i j u m u као кмстовн грофа Фрапкопана.4

Muoro су зпачајинји преговори, којн су поведеии на

ирнморској гралидн ca Србима из места Усорца. Ови Србн

cc обратншс сењском вицскаиетану барону Готфрпду Каци-

јаисру u саопштише му августа 1641. жсљу, да се нреселе

na аустријску страпу. У исти мах нослаше тројицу изаслаиика

оточачком каистану. Јакову Портперу, да му пзјаве, да желе

iipchn хрншКаинма, само моле да им се пошље у noMoh чета,

која hc нх допратитп. Ратип савст нијс могао да се загрсје

ja оиу лопуду Усорчала те од ње не би лишта.Г| Усорачки

Србл послашс у мају ндуће годиис бароиу Херберштајпу

Mathias Vcroncz, W allaclien Haubtiimn zu Zenng vnnd Prindl, auf sein be-

Hclieliendes Anniclclen eruolgen lassen sollen. — Mathias Veronez, W allachen

llaubtnian zu Zeng vnd Prindl, bittet den löbl. i. ö. Hoff Kliruegs Rath, bey

dennen Herrn I’ raesident vnnd Verordentcn in Khrain die Verficgung zu

thuen, damit sie fur die zu Zenng vnnd Prindl wohnende W allachen zwön

rahnen eheist zu machen verordnen w olten“.

3 У нротоколу Croatica за јуни 1641. niiiue: „Herr Obrist zu Carl-

slat bericht den Hof Khriegs Rath, dass auf 180 Heuser W allachen von 500

wührhafften Mann, welche sy khunftigen Frueling in die Christenheit zu

(retten vnnd alda sich niderzuricliten gedenkhen“.

4 У протоколу Croatica за jyuu 1641. пише: „Romanorum Imperatori

(juetachten wegen der entwichnen W allachcn, welch ir Viech vnd besste

Sach jenseits der Coranna gehabt haben, gleichergestalt gesambt in die

Cristenheit getretten“.

r> У протоколу Croatica за август 1641. пише: „Herr Gottfridt Kha-

/.ianer l-'reyherr auisiert dem Herrn crabatischen Obristcn, dass die W a l­

lachcn zu Vssoraz in die Christenheit zu tretten begern. — Jacob Portner

crindert den Leitenant zu Zeng, dass die W allachcn heut die Nacht zu

ihm khomben sein flli'nebend, dass sy gehrn in die Christenheit herüber zu

tretten begerten, dont'n man die 'cristliche Hilf zuekhombe vnnd von des

l'eindts Gewalt erledigen wülle lassen. — Herr crabatisch Obrister berichet,

dass die W alfachcn von Vssoraz der Christenheit zu dienen begehren. —

Autworlh an Herrn enümtischen Obristcn, dass dennen W allachcn seye nit

woll zu trauen, wegen eiiigeweudtcr Conditiones. Man wolle also die eigentliche

Mcschaffcnhcit crwaitlieu",

122 ДР- ЛЛЕКСЛ HHlITi

дпојпцу изаслаиика, који исказаше, да се љихови земл>аци нс

ocehajy вишс сигурпи. Турци сумљају и јако мотре na шнх

те спакп час могу бити од Турака искасапл>ени заједно ca

женама и децом. С тога моле, да се пошл.е пред и.их 4 до

600 л»удн na hc се цело село шихово доселити na аустријску

границу. Херберштајн саопштн 16. маја 1642. ову усорачку

поруку ратпом савету, препоручи obq Србе као врло честите

н ноуздане л>уде и нредложи, да cc и њима одреди паселЈеље

у сењској Драги. 0

С проле1\а 1642. покрепуто je iioiiobo тшгање сеобе ко-

реничкнх Срба. Потицај je дошао од грофа Тржачког, којч je

4. марта ca злурадошћу подсетио ратни савет, да je у по-

гледу Кореничана on нмао право, a не Херберштајп те пошто

пема ништа од сеобе љихове, молпо je за дозволу, да nx

оружаном руком нападне и примора ua плакаше харача.7 Ha

то градачки ратпи савет затражи 15. марта од бароиа Хер-

бергитајпа извештај о преговорима ca корепичкнм Србима.8

Позиву ратпог савета одазове се Херберштајн 2. априла и у

ошнирном извештају прикаже дотадашн ток преговора ca Ко-

репнчанима. Сеоба љихова би била проведена у току прошле

годнне, али су чести уиадајн граиичарских чета у турске

крајеве учшшли, да су Турци сталпо били иа оирезу u будно

мотрпли na Кореничаие, јер na њих u штаче сумњају ради

преговора, ради шгшјунаже и ирмкрпваша аустријских ухода.

Нокрај тога je једпа служавка нребегла из Оточца Турцима

и јапила им, да Србп из Коренице долазе у Оточац, допосе

уходске вестн i i преговарају о сеоби. Турцп иоведу истрагу,

али им служавка иије могла иикога од Корспичана no имену

да наведе. Ha захтев Турака морали су сада корепички Срби

главом да зајемче једап за другога. 'Ј

Кореничаип послаше 29. марга Хербсрштајпу изасла-

ппке Тодора ВуковојевиЈт н Јовмцу ЖшшпоппКа, да му се

иотужс na очајаи положај, у коме се палазе u да ra замоле,

0 Lopašić, о. с. II стр. 2Г>0.

7 О . с. стр. 240.

" У протоколу Crnntica »a март 10-12. imnic: „Bcuelcli an Herrn

l la n im Albrcclitcn l-'rcylierrn /u llcrberstnin vml Obürliaiibtman zu Zimij;,

ilas» er Herr Übrist seinen Merlđit Ihnen solle weijen IleranstrettimK der

korenizer W iillaclien".

" Croatica ма IIM2.

МШТЛЦМЈ1' CI’liA У ХИ1ЛТСКУ 123

да мошљс чету иојиики прсд n>iix на Кс cun доћи и уз нут

hc lirt1 прсдати у рукс без пкаквих губптака град Прозорац,.

коju лсжи вншс рскс Врила. Рапш савст одговори 14. априла

Хсрбсрштајпу, да Кореинчашша трсба датн рок од два M e ­

cena да се доселе, а не дођу ли за то времс треба с шима

ирскипути дал>с прсговорс као са пепоуздапим људима, који

гмсрају прсвару. Хсрбсрштајп пошље у Корепицу једаог иза-

слаппка и овај до1)с паграг са петорицом Кореиичаиа, који

утирде са Хербершгајпом, да се сеоба обави 10. јупа. Срби

hi; послатн своје таоде пар дана upe тога. Раппје пх ne могу

послата, јср би Турци ирнметшш, да нема кућиих старешина

у Корсппци на би се сстили, шта cc намсрава. Чста ору-

mniiiix граничара h e чскатп 10. јупа у Дренову Клаицу, један

«чгг далско од Оточца. Од Корегшчапа h e доћн само 12 кућа,

јгр су остали одусталн од ссобе, бојсћн cc Турака. Дошло

rtu до 30 кућа, ако би Хсрберштајп хтсо послати пред ibiix

чету од 150— 200 л^уди дубљс у турске крајсвс, до Врховниа,

иола сата од Корепнце. 10

Положај, у кбме су cc иашлн Кореппчапн, био jc запста

очајаи. Турци су дозиали, да cc у Корепици скривају аустријске

уходс тс су киеза п још две иородице за казпу поробилп и

ииеза одвели у Сарајево. Мпоги Кореиичанн cc раселише пз

страха од Турака, a onu, који остадошс у Кореинци, наста-

miiiic ирсговорс ca Хсрбсрштајном u утврдише, да cc опп

крепу 9. јула, a uu да будс 10. јуиа ca чстом својом у Дре-

поиу Клапцу. Нспосредно пред нзвршењем сеобс уиадис

јсдиа чста грапичпрп, предвођепа од три харамбаше грофа

Тржачког, у околппу Корсшше, иаиндне иа јсдиу чету гурску,.

јсдпог Турчипа убмјс, a шссторицу зароби. А ко jc гроф Тр-

жачкп иамеравао, да овим чииом покварп намеравану ссобу

српску, успсо jc потиуио, јср су Турци држали, да су Корс-

иичапи бмлп у вези ca том чстом, те иослашс сваком Ср-

rtitiiy у Корепицу по јсдиог Турчипа под изговором, да xohe

да мадглсдају зсмл.ириди>у. Хербсрмггајпу jc јави.спо одмах,

iina cc догодило u од|и1)спа je ссоба за пар дапа. Хсрбер-

штаји cc крсис нз Ccu.a 11. jyua u iwyher дааа jc нриспсо y

Дрсиов Клапац. Овдс му до1)с једаи изасланнк Корсничаиа

п саопштм, да за сада ne могу до!ш сви iiero само ссдам

1,1 Lopašić, о. с. II c ip , -•lll.

124 Д Р . Л ЈН -К СА M B H T i

Kyha ca шездесет н неколико душа, од тих 30 за оружје.

Omi су се изднојили од села под измишл.снпм нзговором н

пастанили су се једиу мил>у од Кореиице. Хербершгајн jc

чскао na one бегуицс до 14. jyira у јутро и кад нс дођоше,

noinao je у Бриље. Тек u i t o се Херберштајп крсиуо, ириспели

су од свих 7 кућа таоцн, који ra замолише, да пошље чету

од 50— 60 Лјуди до Старог Перушића, Међутим су Турци до-

зпали шта се спрема те неколико стотина Турака иападоше

иа издвојене куће, a затим и на остале Корепичапе и сап

иметак i i m поробише, одузеше i i m на 2500 комада ситне

марве, 200 комада говеда и 30 коња. Народ побеже у шуме,

a ihnx 28 спасоше голе душе и дођоше Херберберштајну.

Међу овима je бпло 14 људи за оружје, који се одмах вра-

тише натраг да потраже осталу родбнпу н да ииде, ко je на

животу и ко je и оп ш уо.11

Мада у овом неуспеху иије било ии Херберштајпове iiii

•српске кривице, гроф Тржачки je ипак у спом допису, no-

сланом ратном савету 8. јула, приказао певерство Срба и не-

способност Херберштајпову као узрок пеуспеху. 12

Покушај осниваља иравославног манастира na при- морској граници 1642. Преговори ca јесеничким Србима 1645. Односи гомирских и околних Срба ca грофовима

Зрињским и Франкопаном 1651.

Турци се ие задовољише плЈачкаи.ем Корепичапа пего све-

тећи се за неверу српску нападоше и све оближн.е Србе, у првом

реду cpncice калуђере и н>ихове манастире те оплЈачкаше

РмаиЈ u Моштаницу, a затим и друге сриске мапастире и цркве

cne до Сарајева. У Рмн^у и Моштаници .бнло je неколико

стотнна калуђсра, који сада прсиуше на све страие, посеКи

собом црквеие утвари, одежде, иконе i i разне драгоцеиости

мапасгирске, које могоше да 'спасу од Турака. Баропу Хер-

берштајпу дођоше 17 калуђера и замолшпе ra за дозволу,

да се могу иастаипти ua ириморској грпппци, обеНавајуКи, да

he изиести из Турске много Срба.1 Игумам мапастира Рмп.а

II О . с. crp . 252.

III (). с. crp. 25(i.1 I.opnSiO, o . c. II, стц. 2^2

МШТЛЦИЈГ. IT liA У XI’liA 1Ч-КУ 125

Тшрил IliiKiniih nol)C y Беч y прати.и српског харамбашс Ипапа

l'ucvroniiha, да цару Фсрдипаиду III. личио модпссс молбу за

дочнолу, да можс иоди1ш na прпморској граиици једап npauo-

славии маиастир. Цар иошл.е 15. нов. 1642. молбу нгуманоиу

грофу Тржачком n запита ra за мпшљсше у том предмету.

Гро(|) Тржачки одговори 15. дсцсмбра, да ле трсба дозиолнтн

ini иоднзаљс лишастира ini борапак калуђсра на граници, јер

ирапослапии uoiiomt u калуђсри влше зла иапосс лсго добра.

Бол.с 6u било, кад би нсстало u досадаших срискнх попова

м калу1)сра ca граплцс, јср 6u cc опда Срби ii особито млађи

свст мсђу Србима из оскудицс својпх попова ирпклоиилп ка-

толичкој всри, као што показују примером старп срнски до^

ссл>сш1ци у Ж умберку и у Ускочкој Гори. Православни

манастир иароду mije од погребе, јер су Срби Крмпоћапи

католицп, a Срби Брпшани, којих има око 30 кућа, имају

свог nonq, с којнм су задоволлш.3 Цар усвојл овај савет и

маложи обрштару да rie прими српскс калуђере ii попове из

Турске ini ua хриатску iih ua ириморску граинцу.3 Ha то cc

игумаи Ћирил,>калуђер Сава Стаииславић u други поповн u

калуђерн упутпшс ua славоиску граиицу, те cc пастаиише

у манастирпма Мнрчн u Ленашши.

Срби, icoju сл‘. иасслишс im UMaiby грофа Николе Фраи-

koiiaua u иостлдшис кмстовн љсговн лмалл су врло тежак

живот. Јсдиа ipyim таких Срба ca имаља грофа Нпколе, ua

броју 200 душа, одселпла се алрила 1642. у Аквплеју уЈфур-

лаидској. Бароп Хсрбсрштаји изиссти о томе ратнп савет u

дода ca својс сгрпне, да за тпм Србима не трсба жалити. iep

су били нравослапис верс. Ако jc баш потребпо, да па шн-

\ово место оиет Срби дођу, ou he довести Србе католикс,

који cc иудс да до1>у из Турско.4. i

2 Croatica, aa I (MU.

3 У протоколу Croatica aa јам. 1(313. iiiniic: „Kliayscrliclie Resolution

an Herrn crabatischen Obristcn, dass er kheine frembdc ankhombende

griechische Pfaffen oder andere Griechen auf den crabatischen oder Mölir

Gränizcn gedulden Solle“.

4 У протоколу C roatica ' з а anp. 1642. пише: „Herr Orphco Graff

von Strassoldo berichct den Herrn Grafen von Dietriclistain, das sich ctlichc

vnder dem Graffen Niclasen von Tersatz angesessnen W allachcn hinwegh

begeben ’vnd zu Aqiiilca nidersezcii wolten. — Herr Oberhaublm an zu Zeng

berichtet, das derselben vnder dem Graffen Niclasen von Tersatz gcscssncn

W allachen, so alle des griechischen Glaubens, vber 200 Seelen nit sein

д|>. л ј и с к с а i i H i m

Cći o b i i m католичким Србима, који су стаповали у Је-

•сеиицп u ПерушиКу, прегомарао jc с lipojicha 1645. барон

Хер6 срштај1[ преко изаслаппка спојмх застшшпка Пера ЛучнКа

u Вицка Богута, који су потајно отишли билп у Јесеиицу н

ПерушиН, да утаиаче поједипости о сеобн na пустријску страну.

Cun Јссеничапн изјавише жел^у, да npcl)y чртмћашша и да

буду пасел>ешг ira приморској г р ат т » . l b i i .4 je било 60 кућа,

међу којима 300 л>удн за оружје. Од тих су само две поро-

дице прапославне, a свн осталн су били католици. Јесеничани

су зналп, да je цар прнликом ранијих nperonopa дозволно био

кореничким и усорачким Србима да се населе у сењску Драгу,

али да то није проведепо те су сад молнлп за себе Драгу,

јер he у њој и лети и зими бити хране за и.ихопу марву.

Моле дал^е, да Херберштајн пошал.е једну чету, која he им

uoMohn да пренесу своје стварн u малу Децу н сгарце, који

ме могу uhu. Све ствари своје nehe нопетн иего he нх скло-

i i i i t i i код својих добрих пријателза у Ражапцима, те he нх

касппје преиети преко грапице.

Барои Херберштаји јави 2 . марта 1645. грофу Тржачком

о ж сл јп о в и х Јесеничана, a Тржачки пошл.е 10. маја ратпом

савету i i i i c m o Херберштајпово и препоручн c a своје страие

јесепичке Србе и љнхову молбу, У Грацу се палазила у тај

мах супруга цара Фердипаида царнца Марпја и ona одговорн

Тржачкоме, да пема иишта против тога, да се јесенички Срби

преселе n да се паселе у сегћску Драгу, алп пошто се баш

у тај мах радпло иа и р о д у ж е и Ј у мира c a Турцпма, треба са-

встовати Србима, да се crpue пеко време, да не би п.ихова

сеоба дала иовода тужбама од страпе Турака .5 Дуго се ипак

пије одгађало. Н абрзо после тога обавл?епа je сеоба Jecenn-

чапа и досел>епици су пасел.епп у Св. Јурју н у Крмиотама, у

Подгорју, педалеко од Сеи.а.

Јесеппчапи су спадали међу one Србе, које су Турцп

t o k o m 1638— 1640. населилн na грапици својој. Овим повим

пасеобшшма смап>еи je јако обим опустелог земл.пшта, које

jc лежало на грапици аустријско-турској i i делило аустријска

од турских пасел.еппх места. Насел.аван>с турскс грапнце тра-

wurdcn. Zinn l-'alil aber lliro Mt. gcmaint, mit dergleichen Volckli dasselbe

Ortli zu ersetzen, wurden in der Tiirggey catholische W allachen, so heraus

zu khtnncn verlangen, gar nit ermanglen".

л Croatica «a U»4S.

M IIII'A IlIlir И'ИЛ У ХРНЛТСКУ 127

јало jc u дал.с. Срсдимом КИЗ, пассл.спо jc попих 300 турскпх

li српских куКа код ljani." Ca умадајима у аустријску грапнцу

Турцм су у ono доба бнли лошс cpchc. PI)auo jc прошао п

Мустај-бсг ХусумоимК, кад jc 7. јула 1642. ca 120 коњаника

папао српскс граничарс у Оштарју, гдс ra дочека огулинскп

лајтпаит Мартии Moropuh, који cc у близини палазио, ca сиојом

четом и ноубнја 30 Турака, a осгали побегошс. '

Трвеша и размирице сриских доселзеиика ca стариицима

u нарочито ca хрпатском госиодом задавали су носла rpa-

дачком ратиом сапету, lio чијсм je предлогу цар често пута

одређцвао комисије, да решавају разие српске cnoponc. Срби

у Тоун.у, Гомпрју и Врбовском тужилн су cc ратпом сансту

у мају 1645. да грпф Никола Фраикопан присваја ссби и н>н-

хоно зсмл.иште, У исто доба шоштрила cc свађа измс!)у

српских досел.емика н старшгаца у Брињу. Србима jc 1644.

комисија додслила ГусиНско Пол.е за обрађипањс, али cnal)a

11 u je uu послс тога ирсстала тс jc 1646. дошло п до тучс.

Гомпрски Србп cc магодшме лсимм пачипом ca грофом Вуком

Фраикопаиом, да iim прода јсдам дсо свог сспокоса у Ka-

мспском. Погодба jc учпљсна у Восил.сву 29. јупа 1649. u no

п.ој су Срби пмалп свакс годипс о Св. Арапђслу да платс

грофу 160 рајпскмх (|)орипата за сепокос.”

И ca грофом Ммколом Фрамкопапом имали су Гомирци

распру ради нског зсмл.шпта то jc 1641. годике била одрс-

!)спа комиспја да исппта и pcniii овај cuop, али cc та комисмја

iiujc uh састала. У октобру 1651, нонове Срби оптужбу иротии

Миколима наслидпмка грофа Ђорђа Фрапкопаиа радн тог истог

cuopa, a у јупу 1652. потуже се ратном савету н ua грофа

llerpa Зрни.ског ради отетих 300 комада марие u ради зсм-

л.ишта Радигојиа. Грофови су бацали кривицу na Србс тс су

у јапуару 1653, подпели ратиом савету и Петар Зрип.скп

u Тзорђс Фрашсопаи тужбу против Срба у Гомирју, Врбовском,

Отоку u Binyn>y.s

(! У прогоколу Croatica з а јуни 1643. ппше: „Herr crahatisdi Obrister

berichtet, dass sich in die 300 Heuser Tiirggen vnd W alachcn bey Carlwag

nidersezen“.

7 Lopašić, o. c. 11 crp. 28ö.

fl У протоколу Croatica aa jan. 1(5'>3. mune: „Des Herrn Graffen

I ‘etter von Serin vnd Herrn Georg von l-rangcpaii Graffen zu Tersatz gleich­

förmige BeschwJlr wider die W allachen zu Goyincrie, Vcrbousklio, Ottokli

vnd Vydthun“.

128 Д Р . Л ЈШ К С Л п ш г п

Сеоба јесеничких Срба из Св. Јурја у Далмацију 1653.

Преговори ca усорачким Србима 1653. Сеоба кореничких

Срба у Плашки апр. 1655. Наставак преговора ca усо-

рачким Србима 1656. и 1657.

С једие стране глобљење и окрутиост сељског глашшг

капстлпа Херберштајна, a с друге стране прнмамллта обећања

Млечнћа покренуше јесеничке Србе, наста[1>епе у Св. Јурју у

Подгорју, да се одселе у Далмацију иод млетачку власт. Мле-

чнћи су им номогли при сеоби. С иролећа 1653. дошло je под

Св. Јурај_40 наоружанпх лађа н на њих се укрцало целокуппо

'стапошшштво, 600 душа ca свом марвом својом, 14.000 комада

круине ii ситне Јљарве. Истрага, itoja je попедепа да се уста-

поие узроци овом бегству јзсенпчких Срба, утирдила je нска-

чима сведока кривицу Хсрберштајиову.

У то време су и усорачкп Срби ноноимли сиоју поиуду,

да се доселе на аустријску страпу. Преговорс jc п сада водпо

главпи капетан сењски Хербсриггаји, Ou n mccvni о тим прг--

говорпма ратнц савет те je onaj узео у ирстрсс нопуду Усор-

чапа ii расправл^ао je о месту, где да cc дшдјл.сшши населе.

У јупу 1653. занита ратни снист Хсрберштајии, да ли би добро

било да се Усорчапи паселс мчмеђу Брпњц u Каиеле. Ово

исто зашгга п новог заповедшцса хрватске гриппце Ауерсперга,.

који одговори, да бп досел>еиике требало иисслитп код Пла-

шког.1 У сорчаиа било jc свег’а 150 icyha м onu су обећавали,

1 У протоколу sa јупи 16")!!. пише: „An Uorni Oberliaubtman zu

Zeng, deine wfiirdet anbefolelieu, dass er berichten solle, wie etwan die von

Vssoratz heraussgetrettne Tiirkhen W allaclien zwischen l'ritull vml der Ca-

pella angesezt werden möchten“. Под датумом 1653. iim iie: „An Herrn cra­

batischen Obristen, ist vmb sein forderlichen Bericht vnd Cinelacliten ab­

schriftlich conimunieirt worden, wnss der Herr ObcrliiuilMnian zu Zeng

wegen guetwilliger Herausstrettung der tiirggischen W allachen zu Vssoraz

bedeuth hat. — Herr crabatisch Obrist auisirt, dass die tiirggischen W a l­

lachen zu Vssoratz heriibergetretten vnd verniainet, dass dieselben bey Plasco

anzusezen, vbersendet auch die wider den Herrn Oberliaubtman zu Zeug

der von Venetianern entführten W allachen halber beym Regiment aidllich

gethanne Aussag vml beschwäret sich, dass er ilime in geringsten nit parirt.

— An Herrn crabatischen Obristen, er wolle die Vssorzer W allachen wegen

vorhabeiuler Herausstrettung zur Geduldt glimpflicher Vertröstung anmalinen

vnd in der etwo bisliero erzniglen I'ictelitct erhalten. — Rnnmnorum Impe­

ratori wirdt gehorsamist hiiiterhracht, dass sich bey 150 Heuser der tfirg-

giBchen Walachen zu Vssoratz gtietwillig vnd ohne ainige Beglaitung vndter

ihr klmyH. MI. I’rotection begeben wolten“.

М1111’АЦП|1 < 1'1.Л У X I'IIA IC IO ' 129

да l\c салл 11, бе i iioiuopo uyi: i |>и jiu ix чста, ii.mpuiiiTii сеобу,

' i h m добпју дсимолу nt ш кс мчм’, 0 арегопорнма jc шпошгсм

и "Цар Фердаааад III, ала ип одлуком од cear, 1653. ускрата

дозлолу за арамаа.е Усорчнаа п тск кад адуker мссеца при-

спсшс даља азиеаггаја Хсрберштајнов» о арегоиорама и о

нораста, коју hc грапица имати од иовах досел.еаака, иромсмп

цар одлуку u нрпстаие na сеобу."

Хербсршгаја je у аоследи:>е доба аостајао свс окрутпијн

прсма c.pacKUÄ\ досељеаацама те су лшоги Срби ссобом шш

бегсгвом у друге крајеве настојала да cc ослободс иласти

ceihcuor канетапа и шеговнх офицара. У окгобру аобсгас mune

cpucKiiK иородпца пз C e ib a у Брлог, гдс им оточачкл каастаа

Ђорђс Гуспћ дозвола да се аастале. Хербсрштаји аошл>с

Биацеаца Давалца, да врата Србе иатраг, ала ux Fycuh аије

дао, јср je 6aui овај Даваацо аајваше бао крав, што су Србл мо-

рали аобеКи. Иаак je аопустао aa аатервепцају ратаог савста

a аредао je Србе сељском каастаау, коме je ратаа саист за-

аоведио, да uu једаог бегулца ис сме казапги радл оног бог-

ства. ЈНасиља ХербераЈтајаова све cc ваше мложала. Ha Марка

llpnaha, сраског кнеза у Крмиотама, аабедао je, да je хтсо

да дпже буау a свргпуо ra ca клсжевског звања a аостаиио

место п>сга аеког Вучарчпка. Гроф А уерсасрг се n аааче

гужао ратлом савету n a X e p 6 e p a iT a ja a iu to r a no слуша, u по-

водом овог смеи>лваа>а клеза саолшта Ayepcaepr јаауара löS^.

ратаом савсту, да једаао њему, као врховпом аоглавару rpa-

мицс, арааада араво лоставл>ал>а грааачарсках сеосках клсзоиа

i i да с rosa ол arije лрпзлао иовог касза aero je оставио a

дал.е I l p a a k a у звал>у. И аз Крмиота аребегае седам uopo-

даца срасках у Брлог re одавде аодаесош е тужбу ратлом

2 У протоколу Croatica за септ. 1653. m une : .,Kayserliclie Reso­

lution, dass die Ansiđiuiig der ainigen W allachcn, so auss der TUrggey hc-

rauss entspringen wollen noch derzeit nit zuzulassen. — An Herrn craha-

tischen Obristcn, in siniili an Herrn Oberliaubtman zu Zeng, das die Herauss-

Irettung vnd Ansidlung der Vssorzcr W allachen, weillen sollche wider die

luingarische l.andtags-Articl strebet, noch derzeit nit fueglich beschehen

Idiune“. Под датумом окт. 1653. ,етоји : „Herr Oberliaubtman zu Zeng auisirt

vmbstandig, es wolten 150 lleusser tiirggische W allachen von llussoralz

aus der Likha herauss in die Christenheit ohne einzige ll il lf fiir sich selbsten

Iretten, berichtet auch, wo sye Idnindteii angesidlet werden. Kayserliclie

Resolution, das die lleruniblretltuig 151) Heuser W allachen /.u Vssoratz nun

den angefuegten Vrsai'hen bCHrhehon ш о ц е " .

Мпгршшјс l'|iOn y X|iimin<y II

130 ДГ. ЛЛЕКСЛ IlBllTi

савету против Херберштајиа u замолпше дозволу, да могу

остати у Брлогу.3

Измсђу Срба Брложапа и Срба у Лучаиима код Брии>а

пчбчо je спор ради ГусиКског Пол>а, које je комиспја 1644.

годиие досудила Лучапима. Оточачкп капетан Tycnh je нримао

Србс ca свих страпа и насел>авао их у Брлогу. Мсђу српским

доссЛ)еиицчма палазило се u 13 иороднца Лучапа, који се

такође у Брлог доселише, те ca дотадањнм досељегшцима oicy-

ммраше ГусиКско ПолјС покрај Брлога. Ha тужбу грофа Ђорђа

Фраикопаиа паложи маја 1654. ратгш савет Апдрпјн Гуснћу,

оточачком капетану, да задржп само one Србе, којц су ca

турског земл.ишта директно к њему дошли, a остали да се

морају вратити од куд су дошлп. Овај иалог je ноновл>ен у

поиембру one годиие, али н тада uu je пзпршен те се Лучапм

11’шона потуже ратпом савету у иовембру 1654. Цар одредч

у априлу 1655. једну комисију, да реши спор нзмеђу Лучана

п Брложаиа. З а комесаре су били именовани хусарски капстап

Кристоф Дслншимуновић, мустер-шрајбер хрватске граипце

Петар Cymiih, сељски заставинк Ферднианд Шппб п иови

uaileran оточачки Јосип Фрпдрпх Портпср. Лучанп нодпссу

комесарима опширап меморапдум, ирнкажу заслугс, које су

onu стскли као грапнчарн u уходе, онишу жртие, које су нод-

пели u orni i i њихови јатацп у Турској, којс су онн скрииали

нриликом yxol)cii>a, да нх Турци ие иропађу. Затим прика-

ruuuc стан>е у Лучашша, где се тада палазило 1У ожсн.еиих

нарова ca 131 човском за оружје. Село je љихомо мало те

су no 3 до 4 иородице моралн да стапују у јодпој кућп. Ко-

мпсија од 1644. um je додслпла за тдржаицм.о Черипкал,

11 У нротоколу Croatica за jan. Kin-l. пшие: „Morr General Obrisi

ilcr crabatisclicn vnd M ölir Grflniz berichtet, dass Herr Oboi'lmubtman zu

7.0ii;' don w irk lichen Khnesen vber die.khornpotter W allachen Marckho Per-

pitseh wegen einer zuegemuthen abor liornaclior in vvonli;>iloii niciit bc-

1'iiHlliclieii Aufwiglerey seines Klincsen - Ainbt. entsezt vml Molches dem

Wnlscliartscliitscli ohne sein Vorwissen orlliailt lielle vml wcillen nun solclie

D ienst-l'rsczun:' mir ilinie gebühre, alss liette er den nen angonombeneii

Klincsen w idenimben cassiert“. Иод датумом феор. 1 (3r>4. стојн: ,l) io von

Kernpotte auf Bi'rlogkh vberzohne 7 1 lausswflrth (W allaclien) geben vmller-

schidliclie Beschwerungen wider den Herrn llanss AlbiTi'lit l'rcylierr von

1 lerberslniii, Oberlmuhtman zu Kenj.; ein vml bilten vmb kVmcdlrung, auch

«y zu Berlogkh verbleiben zu lassen1'.

Mili 1'ЛЦНЈ1'. IT I.A У XI'IIATCIO1 131

Cka/mh 11 ГусиКск» Пол.с i i u k u i i m c c t ü оду:мс, onu j i c могу

ocjaTii y Лучапима.

'Вслики канстап c c m . c k i i гроф Хсрбсрштаји заузсо ссзаЛ у-

чамс u иоснедочпо je, да omi саисспо npnie граиичарску службу,

a Прложаии cc само ил.ачком баве. Гроф Ауерспсрг je напротив

иредложио, да cc Брложапима препусти Гусићско ПолзС, јер

Лучапи u без п.ега имају зсмл.е вшле пего што им трсба.

Ссдпице комиснје држапе су у мају н, јупу те je 25. jyua

1655. доиесепа одлука и учнн.ена расподела земљишта између

Лучапа п Брложапа. Изгледа, да cc парпичпе страпке иису

(адоиол.иле овом поделом, јср jc у октобру one годиис цар

пмсповао iiouy комисију ca задатком, да uo сваку цену ualje

i i (лаза н рсши овај спор.4

После бегства Срба п з Св. Јурја па млстачко земљиште

остао jc Св. Лурај пуст тс гроф Аусрсперг ирп крају 1654.

•апочпс прсГоворе ca кореппчкпм Србпма, с којима je и ипаче

. стојао у всзи, да onu дођу и да cc пасслс у Св. Јурај. Пре-

i'oiiopii су cc отсгли месецнма, a парочито услсд паступслог

шмског доба те je Ауерсперг за то врсмс паСелио у Св. Јурај

друге Србс, прикупљепе из разипх нограничпих места. Мсђутнм

iiol)a Срба Корепичапа, по имепу Мплак, који je водио прс-

rouopc ca Аусрсиергом, будс нроказап Турцима те да би спасао

живот свој u својпх блнжњпх, иошаЛ)С крајем марта 1655. свог

cima и брата ca још тројицом Корепнчаиа у Оточац као таоце,

4 У протоколу Croatica за јунп 1654. пишс: „Dem crabatisclicn

Obristcn wirt anbefolchcn ernstlich darob zu sein, damit die prindlcrischcn

W allachcn bey den wirklichen Possess des ihnen zuegethailtcn Gussitscher

Veldts ruebig gelassen vnd darin biss zu Ausstrag der Sachcn kheineswegs

liirbirt werden. Der Haubtman zu Ottotschatz solle die p iindkrische

Wallachen bey ruheiger Possess vnd Niizung der ihnen anno 1644. von der

Muster Commission vberlasscnen Gussitscher Vekler biss auf ergehende

feiere Resolution entwegen khein schörfferc Verordnung erwahrten“. Под

датумом сспт. 1054. пишс: „Dem Maubtnian Gussitsch wirdt mit einem Ver-

weiss nochinallcn ernstlich anbefolchcn, diejenige W allachen, so sich von

ändern Jurisdictionen vnd llcrrscliafftcn nacher Berlog begeben vnd nider-

gerichl, alsobalden ziirukh zu schaffen“. Г1од датумом окт. 1655. стоји:

„Khayscrliehe Resolution vnd BefcJch, dass zu Ilinlegung wegen strittiger

Grundstukhen zwischen denen im Dorff Lutschani vnter I ’riindl wohnenden

vnd da denen zu Berlog neulich angese/loii W allachcn emltstandciicn Miss-

nerstandt ain Comm ission verordnet werde vnd man auf alle W e is darob

sein solle, dass sie W allaclien w idenim bcn verglichen vml in Ainigkheit er­

halten weiden mligeii".

!>*

1 32 Д 1*. Л Л Е К С Л II IU IT .

a 1. aupiuia пређе н Милак ca 12 кореничкнх породица, у

снсму 140 душа и од тих 40 за оружје и ca велпком. мпо-.

iicmroM марпе. Ауерсперг јавн 7. аирила цару Фердипапду III.

за оиу сеобу u нрсдложи, да се досел.еиицн паселс код Пла-

пгког пли нзмеђу Огулипа и Капеле.0 Цар даде 7. маја до-

зволу, да се корепички Срби иаселе у Плашком н између

Огулина и Модруша, алп у писму од 24. маја забраии Ауер-

слергу, да у будуће * прима Србе без претходпе дозволе

ратаог савета.8

У другој ноловини 1657. године поведенн су изпова

uch миого пута нрекидапи преговори о сеобн Срба Усорчана.

Приликом боравка царске комнснје na граници ради нова-

чења послаше Усорчапи неколнко својих најодличипјих л>удп

ирсд комесаре. Изасланпцп изјавшие, да желс доНн нод ау-

стријску власт и замолише, да буду oito лрс лзведсли из

Турске, јер да Турци нодозрепају na љих те he бити упиштени,

ако се одмах ие пселе. Али ратиом савету се пије хптало,

псго jc расправлзао пајпре шггаљс, где да се пассле ови Усор-

чани. Јсдаи je предлог био да се паселе na сењској граннци,.

други да се разделе у Кракар и Виторај, a Tpehn да се раз-

месте по приморској, хрватској u славоиској грапици.7 Тако

5 Lopašić, о . с. II. стр. 290.

11 0 . с. crp. 293. Croatica aa 1655.

7 У протоколу Croatica за септ. 1657. пнше: „Herr llannss Albrecht

Graff von Herberstain, Oberliaubtman zu Zeng, bittet vmb die Verbscliaicluiig

vnd Licenz, dass die Vssorzer W allachen auss der tiirggischen Seruitut auf

die M öhr Gränizen eheunder es zu derselben Ruin bey den Tiirggen offenbar

werde, möchten sicher heraussgebracht werden. — An Herrn Oberliaubtman

zu Zeng recepisse, dass man die Herausstrettung der Vsorzer W allachen an

Ihr khays. Mt. habe gelangen lassen, also seye mit lleraussconuoyirung

derselben biss auf allergnedigste Resolution iiinenzulialiou, doch aller-

nechstens zu berichten, mit was Conditionen vnd wo disclben zu vnder-

bringen. — lliro kliön. Mt. wirdet hiiiderbracht die Hcrausstretlung der Vsorzer

W allachen auf die M öhr Gränizen vnd wo selbige auf des Oberhaubtmans

Anbringen angesidelt werden mochten, worüber der allergnedigste ldiön.

Resolution gewertigt. — Kliön. Resolution, vermög welcher Ihr ldiön. Mt.

allcrgnedist begehrn zu wissen, ob nit die auss Tiirggey herauskhomeiide

Vsorzer Wallachen auf die windisclie, croatische vml zengerische (jriinizen

zu Verhuettuiig khuiifftiges Vuliails verlhailt werden möchten. -• Herr

croatisch Obrist in sim ili Herr Überhaubtmaii zu Zeng sollen ferrern Bericht

erstatten, obwohl Ihre kliön. Mt. vorgelnigen worden, dass die llerauss-

tretlung Vsorzer W allachen zu Krakar vml Vitorei vntergebrachl, ob_ sy nij

auf die windisclie Grünizen auch verlhailt werden niöchlen. — Der klion.

Mili РЛЦНЦ 1ТИЛ У ХГ11ЛТСКУ 133

су пролазилк мсссцк у рпспрамл.ан.у имтам.а о iiucc;i«un>y. У

јамуару 1658. јаппо jc гроф Хербсрштајп, да jc иоложај Усор-

чапа у Турској јако ouacan то hc oun, ако ne добију ускоро

дозволу за сеобу na аустријску страпу, npc6ehit МлсчиИима.

üny прстљу ca бсгством у Далмацнју ноповншс Усорчапи

прско Херберштајпа u у мају ове годипс, тражс1ш да им cc

кажс одлучиа реч, јср je доста било одлагап>а одлуке,8

Досељење Срба из Усорца у Гацко Поље код Оточца

8. јуиа 1658. Расправе о насељењу Срба Усорчана у јулу

и августу 1658.

Послс дуготрајпог саветоваша и преговараља утврђсио

jc , да cc Усорчанима даде за насељсшс Плашко П ол јС . Оба-

ил.ап.е сеобе поверно je гроф Аусрспсрг свомс замспику у

у зваи>у грофу Ђорђу Фрапкопану Тржачком. Усорчапп но-

слашс десеторицу најуглединјих л>уди својих папрсд као таоцс,

a остали досеЛепицп прнсисше у Оточац 8. јупа 1658. ca

жспама, децом, ca марвом и стварима и то бсз спроводпс

чсте. Усорчапп су нмали у плапу, да начинс upe доласка

i i it o више штстс пспријатсл.у, да спале и упиштс сну око-

липу, али су прсд саму ссобу пздапи Турцима. Мсђу п>лма

jc ж и ш ј о јсдаи трговац Турчин, који c c прстварао да jc со-

лидарап ca Србима, a кад су ови почели да прпкушвају стпарп

MI. wirdet allcrgeliorsanibist cingeratlien, die Verwilligung allcrgucdigst zu

tliucij, dam il die Vsorzer W allaclien sicher heraussgcbraclit vnd auf den

zengcrischen Gr.’ini/.eu nngesidlet werden möchten“. Под датумом нон. 1057.

пише: „Herr Oberliaubtinaii zu Zeug berichtet, dass die Vsorzer W allachcn

die Herauss Com ioy in ing starkli so llic ilien i“.

8 У iiporoKoJiy Croatica за jan . 1(558. riiime: „Herr Johann Albrccht

Graf! von Ilerberstalii berichtet die Heraustrettung der Vsorzer W allachen,

dass sye wegen geschöpften Verdacht von den Tiirggen in die Leng nit ver­

bleiben kliönneii, .чошктп vnter die Venediger sich begeben werden indessen“.

Под датумом мај I05H, стоји: „Herr Johann Albrccht Graff von llerber-

stain berichtet, dass die Vsorzer Wallaclien, so in Ihre khays. Mt. Dition

zu kliomen verlangen, aberinallen licraiissgeschicklit vnd begehrten die

endtlichc Resolution zu wissen, ob inan sye nit haben wolle, solle inan sye

ihrer gegebenen l’aroln entlassen, welche sich alsobalten vntcr die Vene­

diger zu hegeben iiiIIhiidii, deren auf die <>00 streitbalire M annen wehren,

ohne der Weiber vnd KlilmltT, ho die (ir.'lnizen sehr vcrstJIrkhcii wurden

vnd erwartet der VerlmelmldiiiiK hlervber“.

134 Д1\ ЛЛККСЛ ИННЋ

u да cc K p e h y , трговац умакпе од њпх Турцпма n открнје пм

сриску памеру. Турца иачпне одмах узбупу тс cc Срби ne

смсдоше дуже задржаиати пего похнташе, да i i i t o u p e нзмакпу

из onaciior положаја.

Гроф Ауерсперг саопшти 10. јуиа ратпом савету, да je

обаил>сиа сеоба У сорчапа n да су се onu ираиремеио наста-

Ш1ЛИ ча речици и нолЈаии Гацкој код Оточца. Првн нзвс-

штаји o броју доссл>счих Срба били су ирегерапп. Ауерсиерг

je јавио, да je прешло oko 5000 Срба ii да he cc п>има na-

селитн ne само Плашки пего и хрватска граппца код Велс-

Mcpuha, код Скрада u дела обала Kopane те jc молпо за прпм

мах 500 стари жита. Ауерсисрг хтедс да лреведе досел>еппке

преко Капеле у Модруш, док се код Планпсог зсмл,иште не

искрчи, алп нанђе na пеочекивапи отпор. Усорчапи одлучпо

изјавнше да nehe пнкуд дал>е да иду иего he остатп na npn-

морској граници, na мссту, иа-коме су се налазилн. Ова из-

jana српска збупила jc и огорчнла Ауерсчерга, који je учшшо

већ све прппреме, да се Плашки удеси за иассл>си>е и да cc

подигпе каиепита кула за одбраму u заклон Срба од турских

чста. О репптепцпјц српској нзвестпо je 26. јупа н ратан сапет

и изаео je предлог, да се ирема њима епергпчпо и брзо no-

ступн, јер ако досељеппцц иочиу у Гацком да обра!>ују земл>у<'

опда пх niiico nehe Mohn покрепута. Оиаспо би .чеђутпм бпло

да тамо остапу, прво ради блпзнпе турске u друго ради тога,

што je тај крај ii ипаче пренуп Срба, којп се међу собом

свађају. Остаиу ли n Усорчаии међу Брип>ашша ii Брложа-

шша, 6nhe свађа још већа .1

Тако су Усорчапп одмах na првом кораку почели да

задају аустријским факторима шпие посла пего nrro се очс-

кпвало. Ратпа савст je још у току јупа паложио, да cc јсдаа

део досел.епика пасели na хрватској граппци у Плашком

11ол.у, a другм д0о иа приморској грапици у ceibcicoj Драги.

Било nx je којп су предлагалн Јаблапац n Стари Град, гдс

се одмах од досел,еП)а палазила усорачка марпа na псхрапи,

алп cc оиом плапу одлучпо протпвио rpocj) (l>paiiKonaii, дока-

3yjyhn, да су то а>егоиа добра. Мустсршрајбер хрватскс ipa-

ипцс Петар Cyimih предлагао jc, да се Србп паселе пз.мс^у

Cen.a, Брип.а u СЈточца, 1’де l\e имати доста ш>де, дриа n зем-

1 Croatica aa Hi5H.

Mili l'.MIIIJI l 1'liA У ХГ11ЛТСКУ 135

л.пшта, којс lut ofipitluiiiitiii п na koaic hc дизатп домопс.

'П.рстрпаи dumm супропшм ирсдлозпма доиесс цар 20. јула

одлуку, којом cc забрлп.ује хрпатском обрл1тару, да у будуКс

прпма na граппцу Србе пз Турскс.2 Истога дапа лаложи цар

[сисралу Аусрспергу, његовом замелпку у 3iiaiby грофу 'Борђу

Тржачком, бпвшсм ссњском иелнком. каистаау грофу Хербор-

штајиу, л>сговом паследишсу v тој службн грофу Пстру

Зрпњском и Петру Сушпћу, да сиаки од шчх нодиссс своје

м1-ш1Л)СНјС, где да cc паселс усорачкп Срби."

Гроф Ayepcuepr jc одгоиорио 8. августа цару Леоиолду,

да Србн жслс да остапу у Гацком Пољу, да xohe тамо куНе

да лодиглу п да пачпле мост преко речице Гацкс, али то

ne треба ппкако дозполити. Доста je искуства, всли далЈС

Аусрспсрг, ca јас.епичкпм, крмиотскам, бришским л брлошким

Србима, K o j u задају сталио носла u непријатиости, a бројсм

ладмашују старпице Хрватс. Усорчапе ле треба пеиосрсдио

2 У протоколу Croatica з а јунп 1Ü58. пмше : „Herrn croatisehen

Obristcn würdet anbefolchcn, die hervbergetrettene- Vsorzer W allaclien am

Plasko Vcldt auf'"dem croatischen vnd Mölir Gräiiizen, sonderlich aber an

der Traga ordentlich einlliaillcn vnd seinen forderlichen Bericht erstatten

solle, mit was Conditinneii selbe vbergangen vnd angenoniben worden vnd

das die craineriHche Landtschafft für sye W allachen begehrten 501) Stttr

Gctraidt ersuecht worden vnd solle solliclie fleissig sollicitiern.“ Под да-

тумом јула 1G5M. u i i i i i c : „Herr Georg (jraff von Frangcpaii beschw.lhrt sich,

dass man die herauneiitspruiigenen Vsorzer W allachen zuwider des he*

schchencn Schlusses nit auf dem l ’ lasko Veidt, sondern auf seinen aigen-

(humblichen Guct Jaliloniiz vnd Stürigradt zu seinem höchsten praciuditio

ansidlen wolle, so er zu Verhucttung allerley darauss entstehenden Vnge-

legenhaitcii zu uerhiirlten vnd zu inhibiern bittet." Г1од i i c t i i m датумом

u i i i i i c : „Pctter Sunsilch Mussterschreibers zu Carlstatt Bericht weegen der

von dem lirbfcindt heruborgotrettenen Vsorzer W allachen, wo dieselben ain

.sichersten vml fiicglieliisleii angesetzt vml e ingcthailt werden khönten, alss

iiembliclien zwischen Zeug, l ’rlndl vml Oltotschätz, alwo sye Wasser, Iloltz

vnd Griindt genticg auch Orth zu lirbaw ung lleyser, welche zu einer Ver­

sicherung mit Pallisaden vmbgehen werden möchten, das Fiasko Vcldt aber

khönle man mit ändern getlirew bestendigen Gränizern, deren genueg ver­

banden, wohnhalft machen.“

a У iipo rouojiy Croatica за јулп 16öö. п ш ие: „Herrn General zu

Carlstatt, dessen General Ambfs Verwalter Graffen von TersJilz, dem ge-

weslen Oberhaubtinan zu Zeng Herrn Graffen von llerberstain vnd dero

Succesorn Herrn Peilern Graffen von Zrin wie auch l ’ctlcn i Sussitch wurdet

anbefolchcn zu berichten, wo, wie vnd wohin die licrausgetrettene Vsorzer

W allachen weegen der Primllcr, ( ioymcrier viui Kheriipot(cr anzus/dleii nein

möchten.“

136 Д1‘. ЛЛККСЛ IIItllT.

na ipainiun останптп, јер би нх пенрпјатељ исирсстаио наиадао

и дошао би у опасиост и сам Оточац. Подесмији би бпо

Кракар код Модруша између прпморске п хриатскс гранмце,

али jc тај предео јако обрастао шумом и шиирагом тс бн

трсбало много годниа, док cc пс би искрчнло толнко зс-

мл>и1пта1 да би cc досел.еиици могли издржанптп с њсга, a

cne дотле би их аустријскс власти морале испомпгнтн ca ире-

храпом. Најзгодпије место je Плашко ПоЛ)е, где бп уз иомоК

крањскпх роботиика целу околину моглп брзо искрчпти, a

кулу би on о свом трошку дао подићп. Преко зпме би Усор-

чане требало сместитп код Модруша, a na npcurclic их upe-

меститн у Плашки.4 У смислу опог Ауерсперговог иредлога

изјаспио се ii гроф Ђорђс Фрапкопан. Гроф Зрнњскп пред-

ложн, да се Усорчапп паселе у Вилићу код Оточца, Сушнћ

jc моноипо предлог, да cc населе између Сеља, Врнн.а н

Оточца, a гроф Херберштаји mije шг одговорпо ua царево

i i i i c m o . Ратнн савет достани 19. аигуста цару добивсие одго-

порс u замолн ra, да имеиује комнсију, која he нровестн па-

сел>с1!>е Усорчана, a за комесаре предложп грофа Хербер-

штајпа, бпшпег сењског иелнког капетана, Хапса Jaicona ба-

ропа Прапка, пемачког карлопачког капетапа n Пстра Сушпћа/'

Доссл>ешш,и пнсу пмали храпе него су били yuyheiin,

да их аустрпјске власти пздржавају. Цар се обратп крап>ској

и корушкој влади, да досел.епшсе помогиу било житом нли

попцем. Крашска влада je одмах одрсднла u нослала 500

старч lipoca. Још upe иего што je ова прва помоћ потрошеиа,

Аусрспсрг се обрагио за вогирање дал.е потнорс. Корушка

плада cc мзвлачила од помагаља срискпх досел.епика, a п

крап>ск1[ земаЛ)Ски одборинцн се устезали и нзгонаралн од

дал.с номоћи. Кад je досел.еипцпма била iseh запретила глад,

прнтскао им jc у апгусту у но.моћ сеш аш велики каиетап

i’potjj Петар 3puibCKii спојим ириватппм житом, али затражп

од ратног сапета, да му cc прати ono жпто н да се одреди

ироипјапт за дал,у мсхраму У сорч ап а .11

■' Lopašić, о. с. II, стр. 301.

r‘ О. с. стр. Ж1.

п У мротоколу Cronlica an јулu 105.4. minie : „Die Herrn Verordncte

in Crain berichten, dass denen hervliergetrcltcnen Vsorzer W allaclien 5(10

St.'lr Hirsch eiiiKCliffert werden solle, doch цецеп Defalcalion ihrer Laiul(a^s

Hewillif'tin^f*».“ Цод ангустом I05M. c'rojn : „Herr (iraff l ’eller von Zrin he-

MIM I' AI I I I IГ I'I'IIA У ХГ11ЛТСКУ 137

Имсноиан.с u рад компсије a ti иассљењс усорачких Срба

од cei it. до дсц. 165U. Иредлог грофа Петра Зрпњског у

стиарн iiaccjbcu.a Усорчана марта 1659.

Цар Леоиолд Ј. ирихпатпо jc предлог pariior сапста н

имеповао je 31. aur. 1658. компснју, која hc иматп задатак, да

пзаберс подеспо место п да насгли усорачкс досел.еиикс, али

je na жсл.у ирсдседиика ратпог саиета покрај Праика, Г1орт-

исра п Cyuniha унсо u хусарског капетаиа Крпстофа Дсли-

iiiiij>\ynoi5iiha Mchy комесарс. Комисијн je иаложепо, да се бсз

одлаган.а сасгапс п да се без norouopa латп nonepetior joj

joj посла; ири томе пека иастоји, да једаи дсо Срба иасели

п на приморску граппцу п мнеију своју иека обапи без cnabc

u тужаката.1 У i ic t o доба јавпо je цар грофу Ауерсиергу, да

jc имсновао iiüiMiiciijy, која he у снорузуму с imimc као ир-

ховинм заиоведммком хрватскс граппце происсти иассл.сње

Усорчапа. 2

Налог цареи, да cc комссарн пс сму свађаги мсђу собом,

нпје мпого i<o|)iii:ruo. Гроф Ayepcuepr jc бпо лнчио зашггс-

ресоиап тс ju рениосио ирсиоручнвао прсдлог, да Усорчаии

буду пассл>еи11 у Илаипсом. Moryhe jc, да jc п та заиптсре-

сованост и.сгопа допрппсла, да баропа Нрапка самонласмо

нскл>учи нз члапстиа колшспјс. Ратиом саиету jc јаппо о томе

у октобру 1558, год., a као pai.ior псклЈучсп.у naiico je Ilpan-

кову свађу ca ДелншилуиошФсА!. Ратпп савст jc укорсо

Аусрсперга, m io узурпира ссбн нрава, која му пс примадају,

али пс хтсдс из опог правптп шггап.с псго само паложп, да

cc пожурп рад комиспјс."

richtet weegen der hcmussentsprimgcneii W allacticn, wo dieselben аш fueg-

lichsten anzusetzen waren viul bittet zugleich vmb Nalirungs M itl, dann sye

sich sonsten widerumbeii anderwertshin begeben imiessen “

1 Croatica за 1658.

2 У протоколу Croatica з а сспт. 1058. ii ii in e : „Herrn crabatisclicn

Obristcn würdet angedeitet, dass zu Viulerbriiigung der lierlibergctrcttcncn

Vsorzer W allaclien ein Comm ission verordnet vnd liierzue Herr llanns Jacob

von Prankh Oberliaubtniann zu Carlstat, Hans Portner llaubtm an zu Otto«

tselialz, Christoph Dellisimonouilscii vnd Petter Sussitsch benent worden,

wor/.пе er auch seines Tliails cooperiercn solle .“

У протоколу Croatica aa o k t . 1658. [ u i i i i i c : „Herr croat. General

Obrist eriiulert, dass er anstatt des Herrn Hans Jacoben l ;roylicrr von

Pranckh Oberhmiblniiin /,u Carlstalt wegen der /.wischen ihnie vnd den

138 Д1>. ЛЛККСЛ IIUH'14

У п р н о и р е м е j c к о м п с и ј а м о р а л а д а о д л о ж п р а д , д о к

n o д о ђ е n a г р а п п ц у П е т а р C y i i t n h , к о ј п je f i o p a m i o у / Б у б л > а п и .

Д о к c c je n i n a i i > e o н а с е љ е н . у о д г а 1) а л о ii о д у г о н л а ч м л о г р о ф

И с т а р З р и њ с к п j e с л а о р а т п о м с а и е т у и i n e m r a j c о о ч а ј п с т

с т а њ у , у к о м с с е г л а д п п д о о е л . е п и ц н м а л п ie , к р а м . с к а п л а д а

c c и з в и њ а в а л а н з а к л а п . а л а ta с а б о р с к о р е и и ш . е , к о ј е j o j з а б р а -

п . у ј е п о м а г а њ е С р б а п р о в п ј а и т о м , г р о ф А у е р с и с р г je б е з н р е -

с т а н к а д о к а з и п а о , д а У с о р ч а и е т р е б а п а с е л п т и у П л а ш к о м , a ц а р

je и е р и ј о д н ч и о п о п а в л . а о о д л у к у , д а с е у б у д у К е и п к о n e у с у д п д а

п р м м и n a г р а п п ц у С р б е п з Т у р с к е , к о ј н с п о ј о м с . е о б о м т о л и к о . п о -

с л а з а д а ј у . Г р о ф у З р п ш с к с ш jc; б п л о п о н е р е и и , д и u u i i t u t u У с о р -

ч а п е о д п з п е н а д п и к и а и а д а ј а т у р с к и х . К р а ј е м о к т о б р а у и а л а

je ј е д п а ч е т а Т у р а к а у Б р л о г п и о ч с л а д а п л > а ч к а , а л п j c

З р и п . с к п и а н а д и е c a 100 с и о ј и х к о љ а ш п с п , ш и у ч с j e i i г о п н о

ј у je с и е д о П е р у п ш К а . У п л , а ч к а п у м а р в у je п а т р а г о т е о , n e -

р у и ш К с к у т у р с к у м а р в у je з а п л е ш ш i i д и а Т у р ч п и а j c з а р о б п о . 1

Ilussärn Haubtinan Dellisimonouitsch schwebenden Differenz dem Petter»

Sussitsch zum Conim issari weegen Vnderliriiigung der Vsorzer Wallacli.cn

verordnet.“ Под датумом non. 1(358. rinnie: „An Herrn croat. Obristen re­

cepisse, dass die löbliche Khriegs Stöll vngern vernomben, dass er Herr

Obrist ohne Vorwissen weegen einer Differenz anstatt Herrn ilannss Jakoben

l :reylierrn von Pranckh ein ändern Comniissarium zu l'in tha illung der Vsorzer

W allachen verordnet habe, darbey es der Zeit vnd vor diesesinahl berneiie,

doch die anbefolchene Comm ission möglichst beschleinigt werde “

‘Ј У протоколу Croatica aa септ. 1G5B. иише: „Herrn Landls Haubt­

inan vnd -Verordnete in Crain wierdct der heraussgetrettenen Vsorzer

W allachcn grösser Prouiants Abgang vnd Noth auch die dnrauss cnsteliendo

Vnhail repraesentiert vnd ersuecht, denenselben mit einem nochmalligen Pro­

lia n t Verlag zu sncciirieren, dann alberaith Comniisarii verordnet, sye zu

accomodiern.“ Г1од истим датумом: „An Petter Sussitsch, solle sieh zu

Laybach nit aufhalten sonder bey selbigen Herrn Verordneten Paugekier vnd

Trayt vor die herubergetrettenen Vsorzer Wallachen solücitiern vnd zu

Vnderbringung derselben sieh alsobaklen nacher Carlstatt verfliegen.“

Под датуиом октобар 1653. m inie: „Landtshaubtman vnd Verordnete in

Crain entschuldigen sich,dass sye zuwider des anno 1625. vbernombenen

gewissen Khriegs Statts vnd Muster "Register vnd zwar ausser des Landtags

denen herubergetrettenen Vsorzer W allachcn, welchen nit gar zu vill zu

thrauen seye, khein Prouiant geben khönnen noch wollen vnd werde auch

ein gesambte Landschafft solche nit verwilligen.“ Под • датулшм покембар

1 (»58. rinnie: „Herr croatischer Obrist solle vmbstendig berichten die Anzall

der herubergetrettenen Vsorzer W alachen vnd vill Trayd zu Ihrer Vnder-

haltung monatlichen von nötten, damit man tlerentwilen bey einer ersamen

Landschafft in Crain in Abschlag der daselbst hafftenden alten Ausständen

die Lebens-Nottiirfft beyschaffen möge, fiirtershin aber ohne Ihrer khays.

Mili 1*ЛЦ11|1 t'l'I.A У X I’HA l'1'КУ

Тоиом попомбрп (tfiamwia jc компсија enoj upnu задатакг

' ‘ 'прсбројала je п поипсала усорачке Србс у Гацком као n у

пајближој околпии, у Брпи.у п Брлогу. lio том попису Усор-

чапа jc бпли Kl иородицо ca l_jiyiiicjm, од којпх jc 263 било

за оружјо; брпи.ских Срба (у сслу Лучапнма кр.ај Брип.а)

бнло jc 66 иородпца ca 585 душа, од којих je 180 било за

оружје, a у Брлогу cc палазило 74 иороднцс ca 691 душом,

ir од n ix 233 Срба ta оружје. Сгворепа je одлука о мссту

иасслЈеи>а Усорчама тс jc о спсму томс послат извсштај rpa-

дачком ратиом сансту.г’ Салш иасел.еше ннје могло да cc

пзврши upe пого што стигпс одобрсњс предлога комнсијс, a

holuto jc убри» иаступнла зпма, досел>аиаи>с се шгјс могло

uu заиочињатм док знма ne прође. З а У сорчанс je оиаспо-

бпло, да преко ■ шме остаиу na дотадаље.ч мссту, јср су бплп

одипше блпзу грапицс те су Турци могли лако доћи до ii.nч

да их опл.ачкају п да um cc euere ради псверства. СушиК je

увиђао олу oiiacnocT тс jc предложио ратном савсту, да Србс

лреко зпме рлзмссти међу Лучапс n Брложапс, a остатак да

преведс иреко Капелс ii иодслп међу Оточапс, Витуи>цс ti

Голшрцс. З а псхраму Усорчапа било бн доста 376 л>убл>апсимх.

старп жнта месечпо, a марпа усојзачка могла бн се n прско

зпме xpaiuiTii у Подгорју. Parnu савст ne усвојн овај нрсдлог

nero остапи Усорчапс п дал.с у Гацком Пољу само попонп

иалог Зршвскомс, да јако прппази, да Турци ne папссу ш т ст о

Србима. Зрињскн je савеспо врпшо поисреиу дужиост н добро

Alt. vnd des lobi. Hoff Khriegs Kadi Vorwissen vml Liceiiz dergleichen W al­

lacher. nit mehr vbcrnembcn." Подистим длтумом: „Herr Oberhaubtmaii zu

Zeug berichtet, wie dass er weegen Vnderbringung der Vsorzer W allaclien

in fjcreittung selbiger Cotifincii ein tiirggische Tschetta, so denen Werlogern

eingefallen, angetroffen, habe er solche mit 100 Pferdten biss vber Ihre

Contiiien verfolgen lassen, das eroberte Vicli wiederumben abgenomben vnd

das nacli Perusitscii gehörigen Vieh mit 2 Haltcr-Bueben zur Bcuth erobert.“

•> У протоколу Croatica na non. 1658. nnuie: „Christoph Dcllisimo-

nouicli, llussarn Ilaubtman zur Carlstatt, Jobst Friitlrich Porlner, Uaubtman

zu Oitotscliätz vnd Fetter Sussitsch Mustcrschrciber zu Carlstatt alss zu

Vnderbringung der Vsorzer W allaclien verordnete Comniissarii rclationiern,

dass diser W allachen in der Tiirggey 83 Heuser gewesen vnd sich herausen

aniezo in die 941 lebendigen Seelen vnd 2G3 bewölirtcr M änner befinden.

Der prindler W allaclien wären zu Lutschani öS Heys er, 585 lebendigen Seelen

vnd ISO bewolirter Mann vnd der Wcrloger 74 Heyscr, 691 Seelen vnd 233

streitbarer Männer, dan wo die Vsorzer W alachen zur bestendigen Tlircw

vnd F riiJ anzusid len.1.1

140 Д1’. ллкксл nisiiTi

jc оргапизопао чуиаље досељепика. Кад су Турцн у децембру

1658. покушали да занлепе усорачку марву, која cc иалазила

у Подгорју код Бага, засташшк пз чете Зрињскога ВукасопиК

:са 50 л»уди спречио je намеру турску, заробио jc неколико

Турака ii упл.ачкао марву шнхову. ”

Ca прсхраном. досел>еиика патезало се п прско целе

3iiMC. Најпнше им je пружао храпе гроф Зрии.ски, a осим

и>сга Ђорђе Фрапкопап Тржачгси. Зришски je подпоспо ратпом

савсту рачупе о житу, датом Усорчаиима и тражпо jc, да му

се нотрошепо иакнади било у повцу мли у .\paiin, a гроф

Тржачкн jc пачшшо ca Србпма утоиор, да he ra опн у нак-

иаду за пр1шл>епу храиу при tnanarii за i ног старешину ii

покоравати се његовој комапдп п да he му длпаш један део

плепа, који буду задобилп од Т урака .7 Алп nit cna ова iroMoh

лпје била довол>па за исхрапу свнх Усорчаиа те je ратни

сапст прсдложио у марту 1659. цару да се ta Србе одреди

иајмап»е још 1000 старп и то нз приходп крам.ских, одо-

бреннх сабором сталсжа за 1658. годшту. Цпр допесе одлуку,

којом усиаја прсдлог ратпог самста.н

4 im je приспео извештај комисије ca нродлогом, где

да cc паселе Србп, ратип еавет затражи од грофа Луерснерга,

n У протоколу Croatica за jnn. 1059. пмше: „Herr ( IralT Peter von

Serin berichtet, wass gestalten er denen Vsorzer W allaclien abcrmallen zu

Prouiandt ein zimbliches vorgestrekht, klmnne aber so vill Volkli nicht vnder-

lialtea, man soll auf M itl gedenkhen, wie denselben möge geholffen werden,

er gebe weiter nichts mehr her vnd bittet vmb Lieenz, in Cronlen almirai-

sen. — Herr Graff Peter von Serin berichtet, dass die Tiirggen Vorhabens

gewesen, denen Vsorzer W allachen ihr weniges bey vml vmb Carlwaag

hallendes Vieh abzutiemen, welche er nicht allein durch den Fendrich Vu-

khassouitsch mit 50 M ann verhindert, sondern auch von denen Tiirggen

etliche Gefangenen vnd wass an khleinem Vieh eingebracht helle.“

7 У протоколу Croatica за дец. Hi58. mune: „Herr Georg Graff von

l-rangepan bittet, die von denen haraussgetreltenen Vsorzer W allachen ihnie

schriftlich gegebener Offerten des vber sye habenden Com niando vml ero­

berten Petithen halber jier Decretum -zu confirmiern. — Obligation der

Vsorzer W allachen an den Herrn Georg Graffen von Tersatz weegen vorge-

slrekhle Getraidts, dass sye ihne allezeit vor ihr Ilaubt erkhenen, desselben

Com m ando gelmrsamisl nachgeleben vnd von denen eroberten reuthen mit

gebührenden praesentes verehren w ollen.“

н У иротоколу Croatica aa дец. Hifi'), im ine: „Khayserliclie Iv’esolution,

vermiig deren denen Vsorzer W allachen 1000 Stiir Gethraydt gewilliget viul

miss einer ersamen l.andsehafft Landtags Bewilligung de anno 1058. der

25000 fl. hergenomben vnd bezall werden solle."

Mili НЛЦИН' i l'liA У XI'IIA ГСКУ H l

д а д ад с c ito je ммиииињо о н род м огу к ом и сн јс м д а п ри л ож п

M iy ii;i.cn .c г р оф и Т р ж и ч к о г о т ом с . И а к о и см а и ози т и ш ш х

iiccTii, к а к о jc ivu ic iio п ред л ог к ом п сп је , n o сн см у п згл сд а, д а

jc к ом п сп ја , к о ја јо п и и ач с ст а јал а п од ут и ц а јсм Л у с р с п с р -

roitiiM , у сп о ји л а im ü 'o iio ст ап ош и и т с п п ред л ож п л а П л аш кп з а

п а се љ е љ с . У од г ом ору с н о м с ш ш о в и о je А у с р с и е р г , д а jc

П л аш к о Г1ол>с а а јм о д е си н је з а п а се љ сљ с С р б а н д а h c o u

дати о си ом т р о ш к у саг р ад и т п кул у у П л аш к ом з а заш т и т у

д о с е љ е п и к а ." Г р о ф П е т а р З р н п .с к и m ije c c сл а г а о c a пред-

л ог ои г р о ф а А у е р с и с р г а и љ сгов и х к х ш е с а р а н сг о jc ж сл и о ,.

д а У с о р ч а н и б у д у иасел.>еш 1 u a н р и м о р с к о ј г раип ц и . С т ог а

з а т р а ж п н д о б п јс у ф е б р у а р у 1659. д о зв ол у , д а м о ж е доиу-

тов атн у Г р а ц т с и д у ћег м е с е ц а д ођ е л м чио и р сд р ат н и с ан ст

u и зп е с с н ов плап, п о к ом е с у С р б и У с о р ч а и н им али д а о-

ст ан у и дал>е u a ш ег ов о ј грап и ц и . П р сд л о г ш сгои je б н о , д а

c c u a Г ац к ом 1Тол:>у п а се л и 54 у с о р а ч к и х и о р о д и ц а , a о с т а л с

д осел ЈСпике д а у в р с т с к а о п ајам л ш ке п а у н р а ж њ е и а н о јп и ч к а

.места у С е ш у , у К р а ш с к о ј 11 у Л е д е и и ц а м а . 10

П ре д л ог З р п љ с к о г а н а ч ш ш о je о б р т у нитан .у иасслЈСи>а

У с о р ч а и а . Р ат п и с а в е т je о д м а х д о ст а в и о тај п ред л ог ц а р у u

н а ц а р с в о ш ггаљ е од г о в о р и , д а бн n o њ сг ов у л ш и ш сњ у трс-

б ал о у св о ји т и и р о је к а т З р и љ с к о г а . H a т о ц а р од б и је и р сд л ог

к о м п сн јс u н а л о ж и г р о ф о в п м а А у е р с и е р г у u З р п ш с к о м ,. д а

С р б е и р е м а и л ан у u р а с и о р е д у , н ач и њ сн ом од З р и љ с к о г а , uu-

се л е n a Г ац к ом П ољ у . 11

» Пр отокол Croatica за јан. 1659.

10 Lopašić, о. с. II. стр. 304 п 305.

11 О . с. crp. 306. У протоколу Croatica а а anp. 1659. иише: „Herrn cronL

Generalu würdet anbefolchcn, dass er neben den Herrn Graff I ’eter von Zrin

Olierliauptniaii zu Zeng, die Ansiedliui« der Vsorzer W allaclien auf dem

Gazka Veld vorkliern vnd ainem jeden sein Grund zue thaillen sollen, jedoch

dass denen benachbarten von ihren Grlludtcn nichts bcnombcn würdet."

Именовање нове комнсије за насељење Усорчана јула

1659. Насељеље усорачких досељеника марта 1660. у

.Гацком, Компољу и Вилићу. Привилегнје гомирских

Срба 1659. и 1660.

Тежиште питања о насељењу Срба Усорчана нренесепо

je иосле одбациваша предлога комиспје на всликог капстапа

сеи.ског грофа Пстра Зрншског. Ратшг савет затражн од

Зрињскога пројекат, како да се разделе Срби гго Гацком Пол>у,

како да се прехрапе, како да се осигурају од непријател,а

и какви закони и уредбе да им се пропишу. Зрињски оде у

мају 1659. међу Усорчане, разгледа целу тамопш>у околииу

u пошл.с ратпом савету одговор на ггоставл.епа интања. По

њсму Усорчане треба у главном поделитн мс1>у брин.ске п

оточачке Србе, трсба нзградитн једну кулу за н.нхов заклон,

осим тога им треба поставити једАог комапдапта и неколпко

киежева. Што се тичс плате команданту и кнсжсвнма, ona

се може узети од оттог повца, који je одрсфоп за разпе војис

службе, a моментапо су упражн.епе, оснм тога би се могло

укинути војводство у Ледеипцама на и raj попац употребптп

за нлату Усорчашша. Ha препоруку прсдоедппка ратпог са-

вета грофа Татенбаха успоји цар свс предлоге Зришскога

•осим укидаља ледепичког војводства. Пошто jc тако утврђеп

нрограм рада имеиује цар 27, јула 1659. попу колшсију за

пасел>еп)е Срба Усорчана. Ч чаиови компсијг су бпли Зрин>-

скп, капстап ДелшшшуповиК it Јопсг Фридрнх Портиер, ка-

истаи у Оточцу.1

1 Lopašić, о. с. II стр. 3U7. У протоколу Croallra .ча апрмл 10Г>Р.

i i h i i i c : „Herr Peter Graff von Zrin wurdet anbefolclien sein Guetbedunckhen

zur löbl. Stöll einzuraichen, wie neniblicli die Vsorzer W allachen auf dem

Gazka Veldt angesidlt vnd erhalten, auch wie sye von dem 1 'rbfeindt besser

versichert, wass ihnen fiir leges vnd statuta geben worden möchten.“ Под

дмтумом маја 1П5П. mune: „Herr Graff Peter von Zri ni berichtet, wie dass

er sich auf das eheiste zu denen auf dem Gazka Veld befindenden Vsorzer

W allachen verfliegen vnd den Augenschein einemben, wie solche accomo-

diert vnd vndergebracht werden möchten, wass vnder seiner Griiniz fiir

Pliitz möchten denensclben zu applicicrn sein, er ainem derentwillen in

Gehaiinben an ilime abgeordneten Commissario vertrauen, dan er sonst

bey denen Grünizern in I’eindscliafft khäme.“ Под јулом 10Г)У. c ro ju : „Herr

Graff von Tilttenbach, Praesident, gibt hieinit sein Guctbedunklien ab wegen

Accoinodiernng vnd Vnderhaltung der Vsorzer W allachen mit einer Besol­

dung vml deren Comniendanten betr. vnd findet nit rathsamb zu sein, dass

142 Д1*. ЛЈШКСЛ lIIiUTi

Min |'лци|1 iтил У хгилтеку I A3

l il i omi ii(iMi'(Jii|)ii no ti u 11 > ii п 1111 c таки б р з о с п о ј з а д а т а к .

ДрКрСТС 0 IIML’ IIOIWIII.y KOMIK'.lljl! II ИПСТруКЦНЈУ KOIWOCapiIAUl

п з д а о je ц а р 2 (J, « и г у с т а 1 6 5 9 , a Д с л п ш п м у п о о и К у je т а ј

дскрст у р у ч е и тчк 2 3 . п о и е м б р а . П о р т и е р je д о б и о д е к р с т

jo u r д о ц п н ј с u a ј ј о ј и т о je з и м а б м л а n a л р а г у , о д л о ж е п je

р а д п а н а с е л .е н .у до и д у К е г п р о л с ћ а . " Р а т н и с а в с т п а л о ж и

З р и њ с к о м , д а n e с м е у б у д у ћ е б и т п н з г о в о р а u u о д г а ђ а н . а

n e l i ч и м с е e u e r о т о п и и о т е к у в о д е , к о м н с и ј а м о р а о б а в и т и

с в о ј п о с а о и п р о в с с т и и а с с љ с љ е У с о р ч а и а . :!

О в о м е п е р г и ч н о м и а л о г у о д а з в а ш е c c к о м с с а р и т е у

л\арту 1 6 6 0 . о б а и и ш е н а с е л з с ш е С р б а У с о р ч а п а , С м е с г и л и с у

п х у В и л н ћ у , К о м п о л ј У i i у з р е ч и ц у Г а ц к у , п о д е л и л и с у и х

n a с р е з о в е , о д р е д и л п и м к ч с ж е в е и к о м а н д а и т а и о с в е м у

т о м е п з в с с т и ш е г р а д с к и р а т п м с а в с т . А л н У с о р ч а н ц п и с у

м о г л н ј о ш д у г о в р е м е и а д а с е с в и к и у н а п о в о с т а љ е н е г о

с т у н н ш е у в е з у с Т у р ц и м а и п о к у ш а ш е а в г у с т а 1 5 6 3 . д а с е

п р а т е у Т у р с к у . Н з и х о в у п а м с р у с п р с ч п ш с о т о ч а ч к п в о ји и ц н ,

a п о в е ћ а п а с т р о г о с т о с у ј е т и л а jc i i д з л ј С д о г о в а р а њ с c a Т у р ц и м а . '1

die Guaniison ги Lcdeniz solle cassicrt vnd vnder beniclle W allachen

selbiger Soldt verlhailt werden.“ По hctiim датумом: „Herr Graff Peter

von Zrin wurdet neben dem Herrn Christoph Ddlism ionouich , Haubtniaii

zu Chisanitsch Tliiirn vnd Herr Jobst Fiiderich Portner, Haubtman zu

Ottotschatz aufgelragen, dass er selbst cigcrathncrmassen Vsorzer W allachen

ansidlcn vnd selbe nit allein mit denen Ottotschatzcrn vnd Pründlc.rii auf

gleichen proportionierlen District einthailen, sondern ihnen noch darzue das

Gazko Veldt zum anbaueii vbergebcn solle .“

2 У протоколу Croalica за иовембар 1659. n inuc: „Herr Haubtniaii

Dellisimonouich berichtet, dass ihme der Befclch von der hochlöbl. Hoff

Khriegs Stöll aussgcheiuit von 29. Augusti allererst den 23. Novembris

zuckomben seye, entschuldiget sich also, dass er nicht begehrtermasseii

habe weegen der Comm ission vnd Accomodierung der Vsorzer W allachen

berichten khönnen.“ Иод датумом за дсц. 1659. стоји: „Herr Jobst Fritderidi

Porlticr, Haubtman zu Otlotschiilz entschuldigt sich, dass ilinie die Befelch

wegen der angestelten Comm ission die Accomodierung der Vsorzer W a l­

lachen betr. zu spath zuekhomben, dass also biss Dato derentwillen die

Vntcrredung mit Herrn Graff Peter von Serin nicht habe besclichcn khönnen."

:i У протоколу Croatica за jan. IGCiO. nuuie: „Herrn Graffen von

Serin Oberhaublman zu Zeng würdet abermallen gemessen anbefolcheii, die

vorhero zum ölftem aufgetragcne Comm ission weegen der Vsorzer Wal-

Indien tiiiilha iliiug vnd Vnderbn'itgung neben denen zwey Miicotiiniis.saricii

ohne weithern Aufzug vor die lland l zu ncnihen vnd hernacb die Relation

einzuraielien.“

1 Lopašić, o, c II, crp, .411, У иротоколу Croatica :ia Miijvr KiliO.

144 Д1\ ЛЈШКСЛ IIHI1T.

З а мреме дуготрајпих pacupana око сталмог иасел.сп.а

У сорчаиа у псколпко махова cc говори о локрету Срба у

Гомирју, али бсз всзс ca усорачким Ш1таи>см, Ha гомнрске

Србс тужпо cc ратном савсту у окт. 1658. гроф Зрнн.скн i i

тражио jc, да се одрсдс грапичарскн офнцири, којн he прс-

глсдати i i утврдитн сву штсту папессиу од Гомираца. Осо-

кол.спи- успесима, којс су пзиојевалн h > i i x o b i i сународнпцн

на славоиској гранпци, тражили су и голшрски Србп upu-

внлегије од цара, a духовпи зачетпик ових жел>а српских

био jc тадашњи марчаиски владнка Сава Станиславнћ/’ У

јулу 1659. н у мају 1660. долазнлц су у Грац изасланици Го-

мпрја, Врбовског i i Моравпца i i поднсли су ратпом савсту

молбу, да им. cc ослободи увоз солп од царипе, a такође н

још нска друга роба. Д о сада су нмалн права да унозе 500 ве-

дара солп годншшс, a сада су молпла за још 500 всдара. Тужилн

су cc на нристрасно cyl)cn>e у Огулпиу i i молплн су, да се

за њнх устапови поссбан судија п то тако, да опп сами пза-

беру четирн лнца, a карлопачкн гепсрал да jc дужап од те

четворнце нменопатн јсдиога за суднју. Мада су се Ауерсисрг

u Зришски изјавнли протпв овнх иовластнца, цар Леоиолд I.

нмак дадс 19. окт. 1660. гомпрскнм Србнма диплому ca за-

ишче: ,Herr Graff Peter von Serin, Haubtman Dellisin iimouicli vncl Portner

relationiern, wass gestalten sye bey der negstgehaltenen Comm ission die

Vsorzer W allachen vnder der Berloger, Ottotschiizer vnd l ’iiindler W a l­

lachen eingethailt, accomodiert vnd ihnen die Grundt aussgelhailt haben vnd

dass selbe mit einem Haubt vnd Besoldungen versehen, Zu deine wäre sehr

nützlich, disen W allachcn Priuilegia vnd Statuta zu crlheilen, auch zu deren

Versicherung 2 Thurn aufzubawen vnd das benCiligle Verhäkh durch ein

Landt Roboth anzubefelchen.“ Г1од дмтумо.ч анг. П Ш , iniiiie: „Herr General

zu Carlstatt solle darob sein, damit die neulich aiisn der Tllrggey hernber-

getrettenen Vsorzer W allachen, so w iderumb himiber gehen wollen, iedoch

von den ottotschätzer Soldateca aufgehalten vnd ihnen alle Gelegenheit

mit dem Feind zu correspondiern, benomben werde, anbey berichten,

warumben sye ain solliuhs furzunemben gleich iezt sich vmlerstanden haben.“

5 У протоколу Croatica за o k t. 1 (55S. uiiiiie: „Herr llönvard t Graff

von Auersperg berichtet der W allachen zu Goymeria W ide rse tz lichke it vnd

Einfähl, welliche herauss vmb W illen ainige Priuilegia zu hollen lauffen

möchten, ihnen kheines zu ertheillen, dann liierauss deiuMi Griiniz Obristen

vnd Haubtleuthen praeiudicia zuegezogen wurden, wie sich dan Herr Graff

Peter von Serin darnieder sehr erclage, sonsten sye ulchls zu vernemben,

dass die croatische vnd M öhr Gränizen mit denen rchi'lllHcheii windisclien

W allachen einige Correspondenz pflegen theten, allein der vvallachisclie

Bischoff seye ein Vhrheber aller Rebellion.

\ rc i iu i i i iA t i i p i m i i ' i c i мјлмл, i u m u jc no жел.и ратпог cuuc'ru у

"и-дрлсду судији mip одрсдпо, да Cptfn иредложе четнрн лици

i i то дни. Cpfiiina u дин Хрпата, a карлоиачки гсперил Кс од

тс чстлорпце пмспоиатп једнога за судију."

Mili I 'Al 1111Г IT IIA У ХН1ЛТСКУ И 5

0 У протокилу Croatica за јули 1G59. гшше: „Herr Graff Peter von

Zrin bericht vber der /II Goymeria, Morauicza und Verbousko wolinenden W a l­

lachen aingeraichlt’li Begehn! wegen 1 iefreyung der Mauth vnd Ersezung

aines Richters, dann ihnen das vorhin allergncdigst venvilligtes niautlifrcyes

Salz annoch zu pausieren, solches vber vnd ein mehrers khönte er durch

sein Jurisdiction ohne Bezallung der Mauth nichts vcrwilligen. Im vbrigen

wahre Ihnen in cinilibus, in crim inalihus khein Richter zu setzen.“

Миграције Cpfiii )' ХриатекЈ' 10

V I .

СЕОБЕ СРБА У ХРВАТСКУ КРАЈЕМ 17. И ПОЧЕТКОМ 18. BEKA.

Подизање куле у Плашком 1664. године. Миграцијома

кретања до почегка аустријско-турског рата 1683.

Преко педесет годпиа бавилн су се с времепа na време

политичкн и појпички фактори Аустрије нланом, да саграде

ua Плашком Пол>у тнрђанпцу, која hc бранпти парод од уна-

даја турскнх пл.ачкашкнх чста. Onaj плап би увек пзпона

ускрспуо, кадгод се попа сеоба Срба догодила, али jc npo-

падао највнше радн тога, што кран>ска плада u u je хтела да

спосп mi у повцу ин у л>удској спазп (роботу) нотрсбпе те-

рете за нзградњу. И прп усорачкој сеобн пграло je поднзам.е

one куле нелнку улогу. Док je постојао плаи, да се Усорчаип

населе na Плашко Пол.с, истнцала се стално потреба, да се

одмах сагради u тврђавнца, која he досел>егшке заштн1лавати.

Гроф Ауерсперг, којп се у пеобпчној мери апгажовао, да се

Усорчанн у Плашком паселе, понудио се, да о свом трошку

ноднгнс кулу за досслјСнггкс, али цар ne усвоји предлог о

пасел)еп>у Усорчапа у Плашком те пи од пзградп.е куле не

6u нпшта.

Годппс 1663. избпо je рат нзмеНу Турскс и Аустрнје.

У бојевима узсше видног учешћа баи хрматскн Нпкола Зрмм.-

скн ii п.егов брат Петар Зрин.скп, вслшш капетан Сен.а н

Огулнна. Петар потуче 16. <жт. 1663. код Јурјевпх Стеиа ио-

крај Оточца Али иашу Mcnriiha н зароби око 80 Турака, мс!)у

и.има и самога Алн-пашу. Да бн запгттио своју огулпмску

капетаппју од дал.их намадаја турских, одлучп Петар да но-

дпгпс кулу у Плашком. Уз иоичапу iiomoIi крап.ске пладс

огпочео je августа 1664. градитп тр1)пимцу па потоку Муп.ани.

Једаи иојпода in Огулпна и једап in Модруша заттпКавалп

Mili I ' A111111' t l'i.A У X I ’ I IA T C IO ' H 7

•cy i i iioMiinniii in ciinjiiM 'iivniMii грндп.у, a кад je тир^аиица

■' ^азидапа, дади Зрим.ски ирепсти оба 1К)јиодстна in Модруша

у Плашкп ти je Модруш иотиуио искражњсп био од сриских

грапичара. У 11 /1 a 111 к 11 cc сада доссл.апали Срби и ca других

страпа. Нарочпто их jc мпого дошло пз Витуи.а тако, да jc у

Внтуи>у остало свсгд још псколико српскпх породпца.1

Ha гради.у Плашког ггривукао je Зришски иограпичпо

српско стаиовииштво, које сг налазило у љсговој капстаиији,

Гомирскн Србм ne хтедоше помагати у пзградњи rc до1)ошс

у сукоб ca својим старим нротивииком Зрпн.ским, којп иаумн,

да пх строгим казиама примора na послушпост. On дојавп

крапзСкој влади, шта je памислио да чшш u замоли jc, да от-

пусти од службс свс српске модрушке грапнчарс, док пс

саопштс имена својих коловођа. Ha пптсрвепцнју крап.ско

владс забранио jc ратии савет грофу Зрпп.ском, да употрсбн

оштрс мсре иротпв Гомираца, јср jc онасао у ратпим ирсмс-

иима постунати окрутпо с народом. По вишем палогу послао

jc гроф Аусрсиерг коловођс ренитсптннх гомпрских Срба у

Грацу, да их -тамо казие.2

И Франконани изазваше сукоб ca Србима. Повод сукобу

ono je захтсв Франконапа, да им Срби у Крмиотама п у Cu,

Јурју na ирпморској граиици н тоуп>ски Срби na хрватској

грапици плаћају траварииу. Срби cc одупрешс у марту 1667,

овом захтсву n послашс тужбу цару. З а п.пх cc заузс гроф

Ауерсперг тс je 110 њсговом палогу изаслапа комиспја у Тоуu..

Комесари Пстар Храплииовић, Никола Погледи!!, Ивап Прс-

радовић, Ђор1)С КрпжапиК и Вук Ђорђс M nxaiiCBiih утврдшпс,

да су Србп у праву. Ауерсперг иошл.с извсштај компсијс

цару, којп upuuu paruor савета забраии Фраикопаиима, да

захтсвају од сриских досел>сити1 траварииу/1

1 Lopašić, ii. с. II, стр. 332 и 404.

2 У иротокплу Croatica aa coirr. 1664. m une : „Herr Graff Peter von

Seriп berichtet die Verordnete in Crain, dass sich die W allachen zu Goy-

tnerie bey Aufhaltung des T hum s ;uu Plasko Veldt vngehorsamb erzaijjt.

Hrindert auch, wasti er fiir Iixecutioncs wider dieselbe vorneniben wolle, I

bittet anbey die gesamten zu Modrusch dienende Wallachen von ihren

Diensten zu suspendieren, biss sye die Aufwiegler benennen vnd stellen.“

Под датумом дец. 1 (UM. u i i i i i c : „Herrn General zu Carlstatt wurdet noeli-

iitallcn anhcfolclieu, von denen vn^eltorsainbeii W allachen /,11 Goineria die

kildlfilhrer zur А1)н1|||(|1ид /.u den Idlil. I Infi' Khriegs Kalli herauf zu vei'Hchalfcii."

3 У iipoToKiuiy Cmnllcn im Miip i I(>07. iinuie: „KhayHcrlidic KcHnlutioii

Kl*

148 Д1\ АЛНКСЛ IIIUITi

У априлу 1669. годнпе доселило се из Турске десет по-

родица сриских, али ннје нознато, где се доссл>епици паста-

iiiihic.4 С пролећа 1672. добегло je из Турскс 90 српскпх

иородица, које je генерал гроф Херберштајн иаселио у Дабру

u Глибодолу.5 Маше cpehaii у избору места за пасел>е био je

Херберштајн 1679, кад je харамбаша Драгић пзвео из Лике

иеколико породнца сриских, у свему 120 душа. Херберштајн

nx пасели у околини Бриша, иа што Брињааи дпгоше оружје

н одупреше се насељешу Срба. Сењани умирише завађепе

странке, али многи од ших ne хтедоше остатн више у Бриљу

него се одселише у Слапоиију.'1

Ha граници je бнло и таких места, која су нлаКала норез

неко времс Турској na онда Аустрији нли Млетачкој; гдекад

су плаћали na две стране, a други нут пису плаћалн иикоме

пишта. Тако су Срби из Ражапаца. добегли na Behnjy, која je

Аустрији ирипадала па су хтели и даље да остаиу нод за-

ЈЈГГитом Млечића и Турака. Карловачки генерал затражи у

фсбр. 1671. од цара ииструкцију, да ли да one ражаначке

Србе одагпа ca Већије илн да их силом пагопп na покорпост?

Ha то Срби присташе, да буду аустријски подаиици те je цар

у јаиуару 1672. дозволио, да могу остати у ВеКији.7

После трагичие смрти грофа Петра Зрип.ског n 1веговог

шурака грофа Крсте Фраикопана конфисковапи су простраии

vnd Befelch, dass der Hoff Kriegs Rath dem Marches Frangepan weegeir

der denen sowoll an denen zengerischen alss zu Thouin an den croatisclien

Oriinizen wohnenden W allaclien mit Gewaldt erforderten Trauarina oder

W aidtgeblihr beschehende Aigenthettigkheit vnd Eingriff zu inhibiern vnd

ihnen W allachen derentwillen die gezimbende Remedierung zu verschaffen.“

* У протоколу Croatica за апрнл 16G9. пиш е: „Herr croatischer

Obrist berichtet, vvellicher Gestalten 1Ü Heuser W allachen aus der Tiirggey

an diese Oriiniz entwichen vnd sich selbiger Orthen sezen w ollen .“

•г> Lopašić, o. c. III стр. 301.

0 Ljetopis fra N ikole Lašvanina. Priopćuje dr. fra Jnlijan Jelenić

(G lasnik zem. muzeja za 1815). Lopašić, o. c. II стр. 3(38.

7 У мротоколу Croatica за фебр. 1G71. пиш е: „Herr General zu

Carlstatt berichtet, dass sich die rossanzer W allachen bey Vecliia nider-

geset/.t vnd vnder dem Schutz der Venediger vnd Tiirggen alda verbleiben

wollen.“ Г1од датумом ja». 1(372. m in ie : „Herr croalisclier General Obrist

berichtet, wassntassen die rossanzer Wallachen sich zu Vecliia gesetzt vml

von dannen auf klieinc Weiss mehr abzuelicn, vill weniger vnder die Vene­

diger zim igg begeben wollen, sondern lliro kays. Mt. diiHclben threu zu sein

vnd zu ucrblcihcn Jingeloben w ollen .1*

Mili I'AUIIII' I'I'IIA У ХРНЛТСКУ

иоссди iitiix o i i i i i i um iiiijc cy подељсин разпим влпстсоским

цородмцам». 11 [in i>11 UK'ofln хтсла jc компснја, која jc изаслата

у ту снрху na грапицу, да сриска мсста Дубравс п Попшсне,

гдс су Срби жиисли као кметоип фраикопански, присајсдипи

ca властслиистиом Озл.ом. Србн подпсшс цару молбу, да пс

одобри ону памсру комисије иего да н и>их уврсти у рсд

граничара. Опи Кс радо обавл>ати грапичарску војиу службу,

само да пс морају бнти вншс спахиаскн кмстови. Прп ссобн

плгховој лз Турске гроф Вук Тржачки je обећавао к.пма, да

He добити граничарску службу, али нх jc прсварио и начимио

од i w i x својс кмстове. Цар запита у октобру 1672. грофа Хср-

берштајна за иншљсшс у овом прсдмету, a Хсрбсрштајп од-

говори 20. дсц. те годипе, да би грсбало Србе у Дубраиама

л Пошшвама узсти међу грапичаре.8

HaroBopcuc од Млсчића одбсгошс у повембру 1674. ro-

дппе тридссст u нсколико српских породица нз Св. Јурја п

иастаппше cc ма острву Пагу под млетачку уираву. ИдуКс

годнпс су МлсчиКи овс Србс нрсмсстилц у Bchiijy, али оип

ne хтедошс остати под млетачком влашћу псго i i c k i i по-

бсгошс у Турску, a другц се вратнше иатраг у Св. Јурај.

По извсштају Хоцбсрштајнову вратило cc 20 српских породпца

и заузсло jc счшје старс стаиоис у Св. Јурју."

Из o b o i ' иеријода сачуваие су наи н i ic k c ситпијс вссти,

кapaктepucтllЧlll, m опдашњи жмпот српских досел>епика. Срби

пз Марипдола тужплн су cc у јап. 1668. ратиом савсту,

да jc бароп Пурпптал опл.ачкао свс ствари п.ихопс.10 Ca

к Lopašić, о, с. II стр. 351 У иротоколу Croatica за окт. 1872. пшпс :

„N. die in dein Dorf! Dubraua vnd I’ oiiique wohnende W allachcn bitten sy

von der von dennen Commissarien zu der Herrschaft W ossail alss Vnder­

thanen vorhabenden lucorporierung zu befreyeii vnd der versprochenen Frey-

heiten wie andere gemicssen zu lassen."

11 У n p o T o i n u i y Croatica з а non. 1074. iim ue: „Herr croatisclier Ge­

neral Obrist berichlet, wass inasseii auf lustigation der Venediger von dennen

St. Georgen W allachcn etlich vnnd 30 Heuser in Tiirggey mit W eib und

Kliindcr entsprungen, auch zu besorgen seye, dass die ändern cbenincssig

nachvolgen“, a y шшсштају од јула 1077. јанл.а гспсрпл ,,dass 20 lleyscr

Wallachen von Venedigern vnd, auss der Tiirggey herüber getreten vnd zu

St. Georgen iliro alte Wohnungen bezogen.“

10 У протоколу Croatica под jan. 1068. nnine: „N. die W allachcn zu

Maricnlhall beclagen sich, dass sye von Herrn Ferdinand W ilhelm Frcy-

herrn von I’urggslall ganz ausgeblindert worden, mit [litt bey Herrn I .miuHk-

liaubtmann in Crain darob zu «ein, damit er ihnen die cntnonibcnc Sachen

wider rcstituire.“

Србима у Вслемерику п Јан от у нарнпчно cc у сент. 1668.

жумберачкн канетаи гроф Парадајзер, :ta\Tcnajyhii да му радс

ссм окос." И ca 'Гурцпма су нмалн Срби непрнлкка. По пз-

пештају грофа Херберштајиа јсдна чста Турака из Лнкс п

Крбаве папала je у марту 1675. Србс у П од тр ју код Бага ir

поробила je марву иекнм сриским породицами,

150 д|>. л ји - к с л i i b i i t i

Досељавање Срба у Хрватску tokom аустријско-турског

рата 1683—1699. Операције хрватских граничара у ЈТнци

1685. м сеобе Срба 1685. и 1686. године.

Страховнт пораз, којп претрпеше Турци 12. сент. 1683.

нод зидовима Беча, отворио je пово доба у жипоту оних на-

рода, којн су живелп дуж грапице европске Турске. П ораз

Турака нашао je одјека на све стране na и код хришћанске

рајс у Лици н Крбави те су већ у октобру 1683. ireiai Србн

пз Турске молили дозволу, да дођу нод царску заштнту. У

августу 1684. дошла je нова молба турских Срба градачко.м

ратном. савету, сличиа оној из прећашље године.1

Првпх годппа аустрпјско-турског рата пије било никакве

зпатппјс акцијс на хрватској граници. Тек 1685. почела je

хрпшКаиска војска n овде да онерише иротив Турака. Борбу

отворп бан хрватски гроф Никола Ердедм, ксше Србп из Босне

мослаше с пролека пзаслапике, да cc споразуму за сеобу те

цар нзда 19. јупа 1685. заштптио писмо за ове Србе." Једна

група Срба je у то доба пребегла била на хрватску грапицу

u цар Beli у току јупа нзда налог, да се досел>еницима даде

проса радн нсхране/’

11 У протоколу Croatica за септ. 16(58. пшпе: „Ilaubtm ann zu Siclil-

berg Graff Paradeiser bittet, man wolle den Walachen zu Vellemeritsch vnd

J.’inosch anbefclclicn, dass sie ilime nach dem alten Qebraucli die Ileymatli

in der Griiniz verrichten.“

1 У протоколу Croatica за јуни 1685. niiuie: „Herr Graf Strasoklo

berichtet ein vnd andere von denen W allachen, die sich in die kayserliclie

Protection begeben w ollen .“

- Lopašić, o. c. III crp. 445. Под јулом 1685. пшпе: „F.rtheilung e in i­

ger Protectionales für die heriibergetrettenen Christen viul Räzen“ (Croatica).

3 У притоколу Croatica na jyuii 1685. niiuie: „Kayserliche Resolution

dass denen herlibergelrcttencn tiirggischen Wallachen mit 4Ü0 Viertl Hirsch

geholfen würdet.*

M IIII 'A III I I I t '1Ч*Л У ХГИЛТСКУ

Кад јо (inu 1.|1Д|'ДП iiiiMitliy ирсгоиора cu Србима iieiutnu)

i( положај турски, паиадмо ra хрмнтскпм четама Дубицу i i npo-

•repa n i i i>u Typiii* срсдииом l()S5. годипс. Одмах пислс тога

пастушипс борбс u uu лпчко крбаиском бојишту. У ссптсмбру

1685. нопсдс иојску i роф Хсрбсрштајп против 'Гурака у Лпцп,

заузмс град Грсбсп п крспс cc ирема Будшсу, Иоииграду,

Рибпику, Бсбриицу, Бплају u Иовом ПсруншКу, po6clui u na-

лсКи турско домовс. 18. ccur. врати cc Хсрбсрштаји ca бојпог

ноља, Собом jc иодио вслики број заробљсиих Турака u носно

Miioni плси. Iberouoj војсци cc у Лнци мрмдружи na 180 по-

роднца срнски;v ca 1459 душа, всћпиом из Ilcpyuiulia, Bynnha

n околипх мсста тс пх Хсрберштаји нрнврсмсио насслп код

Огочца, под заиовсдииштном обрштара n каистаиа оточачког

Бериарда барони Гала. Ona ирва груна српскмх доссл.сипка

заузсла jc iipinipi Aicno боравиштс у Бршву и околшш. У ЈЗрлп.у

cc н ал азт о 280 душа ca 82 човска за оружјс, у јсдмом су-

седиом збегу 5-1 душс ca 37 л.удп за оружјс, a у rpchoAi

збегу 99 Срба ca 20 л.уди за оружјс.-1 Осим тога cc почсгком

1686. палазпло у Багу у збсгу_491 срнскпх доссл,сиика иод

заповедшпптиом обрлајтапта I luprnepa.'’

Ban Ердсди jc покушао да cc корпсти ратпи.п иршшкама

n да пека српикп ссла, која су прпиадала војиој грапици,

мрисајсдипп ciidjiiM сиахилуцпма. Нарочпто cc ок.омно ua

Поппкие, Дубрапг u Ердсл, код БоснлЈСва, алп Србп иослаше

у августу 1685. р/тш м саиету молбу, да ux заштмтп од па-

сил,а бапова. З а Србс cc заузс и гсиерал rpoij) Хсрбсрштајп

допнсом од 13. aurvera тс jc пастојање бапово осујсКспо."

З а пехрану првс групс српских досел.спмка одрсдио jc

цар Леополд 400 чстиртниа проса (1200 куплсппка). З а ne*

храпу друге груис одређсио jc 600 чствртшт. Мс1;утпм jc

гроф Шграсолдо лачппио упадај у турске крајсне ca спој i im

граппчарпма, којнма се нридружпло исколпко срмскпх досс*

л.сиика тс су иоробплп град Стему ir околпа мссга и Србп

заплспишс npn томс ншсппцс п другог жита од Турака. Ma

Heer о овом усисху аустрпјског оружја допссс цар 12. дсц.

1685. одлуку, којом обусгави ову другу homoIj од 600 чстир*

4 Коморскп списи ;sa 1(580.

fi Ibidem.

(3 Lopašić, o. c. III, crp. 377.

Tima npoca. Сада ce н Хербсрштајп 31. доц, 1685. u Штра-

солдо 13. јаиуара 1686. заложмше код дворскс ксшоре, да cc

ona обустана докипе. Докаппиали су, да :init 'icn.ciio жито турско

uu jc било у тако великој количшш, да fin миглп нрехранитп

cue срнскс доссл.сннке. У томс иоходу пису учествовалн cun

cpiiCKii д о с с л ј С п н ц ч н с г о само h . i i x десстан с one страпс Ка-

иелс, док од оппх с one стране Капеле ради да.Ђпие пута

пије учествовао пнко.7 Молбу генерала подастрс дворска ко-

мора 28. јан. 1686. цару с мреиоруком yuatyjylui, да je ио-

трсбиа u oiui друга помоћ :ia срнскс доссл.симке, јср cc опп

ппачс ne могу псхрапптписго hc бнтипрпп) hciin, да упадају

у Крап.ску, да пљачкају п тнм начпиом да cc спасу од глади.8

У Бсчу су увндслн оиравдапост odc молбо то jc цар Леополд

дслполно u другу noMoli доссл>сш1Цнд«1 с шм, да ce храна

рачделп тск кад Срби поједу с е с ј з и о , urro су допслп собом

i i i Турске. '

Гласовп о п е л и к п м нобсдалш аустрпјског оружја пад

Турцима у Угарској n Славониј» покретали су пове српске

масе na сеобу нз турских у хришћанскс крајсвс. У марту

1686. дошли су noBii доссл.сипцп и сиештепп су у Баг покрај

ранијих, a у i i c t o нрсме дођоше ca бихаћскс граиице, nu

Кладуша, 200 Срба ca жепама i i дсцом. Прсд н>их je, na п>п-

хому молбу, нослао пуковпик Opimili чету војпика, да ux upu

ссобн u iT i iTH од Турака. Onu Србп ce иопудшпе, да за рачуп

Аустрије освојс град Кладуш с дшлбом, да аустрпјска војпа

унрава стапи иојпп гарипзои у Кладуш, a Србп hc cc опда

7 Г роф Матија Ш трасолдо mune im ie ljy другог: „Nun klian in der

W ahrkeit Euer Exellenz vnd Gnaden vnerindcrt nicht pergen, wie dass

solcher Straif in des Feinds Landt vnter nieinem Commando beschehen, ich

auch in aigener Persolm gegenwärtig gewesen, aber kliain solcli vermeinte

Anzahl Getrhraidts gefunden worden, dauon disen neuen W allachen, weil len

«.lern daniallen nicht übe;- 10 sich wegen der weiten Entlegenheit einfinden

khönnen, wenig oder gar nichts zti nuzen khoniben, sondern einen jeden

zur freyen Pctitli gelassen haben. W an also mehr allerhöchst gedacht Ihm

klmys. Mt. bey demselben ersten Resolution der völligen 1000 Viertl nicht

berhuen lassen wolten, so wiert eine Vnniuglichkeit scheinen, solche W a l­

lachen, deren Anzahl vorhin endtworffen worden, sich vnterhalten zu klien-

nen, zumallen alheraith iezo in den Croaten Landt vnd Gräniz eine vnbe-

sclireibliche I lungers-Noth, geschvvaigens noch ins künftig sein werde, indeme

vm ller disen einer dem ändern nicht mit einer Faust oder llam l voll Ge-

traiilts succuriern khüiinc .“ (Коморскн сиисп).

11 Ibidem.

Mili 1'ЛЦИ|1 ( l'ltA У ХСИЛТСКУ 153

нратити ua дотадап.а oiii.um iii m oja у Кладуш и околииу,“

Осџм OIIHX доиоди Opnillll II мпогс сриске иородицс TOKOM

марта 1686. n:i Осгрошца и Цц-ниш, тс кладушкс Србс na-

ссли у Будачки, a острожачко и цазиискс у Псрјасицу и Гр-

жиИ.1" Србп n i Тур|м, Клсжоча и Протсжајис (!) код БихаКа

дођошс без пчпјо iioMoliu. Хсрбсрштајп доисдс Србс пз Ко-

рсиице, иастаии их. приирсмспо у Плашком, a затпм nx пассдп

у Јесепнци. Бпсиуи зпгребачки зп то време пасели Србс у

Мали Градац п Малу Срачпцу.11

С пролсКа 1687. пасслно je гроф Ердсди Србс на до-

брнма загрсбачкс бпскумнје, у Бопићу и у Кирину, a у апрнлу

1688. паселно jc бискуп загребачки Микулић Србс, na чслу

ca Остојом МнлимиошјКем, у Градшпћу na рсчпци Трсичи.1,5

T o k o m 1687, 1688 м I6&9. прсђош с'Србп нз босапскс Kpajiinc

у огромшш масама rc их баи Ердсдц n гспсрал Хсрбсрштаји

иаселпше у нрсдолпма баипјскс п карлоиачкс крајиис око

Петрпљс и Глинс, Скрада, Bojniilui, Крстии.с и Будачкога.

Србп похрллшс in Боспс у Хрватску у толикој мпожшш, да

cc 11,11X013 ирсисллк број ппјс допадао ратном саисту и ou у

јап. 1688. наложп Оршићу, да у будућс нс прима iiouc досс-

л.спике.13 Стариици СЈ,,__11_сада нерадо глсдали Д°ссљ£пс_Србе

тс одмах од почетка почеше да cc сва^ају Хриати и Срби. Öoc спађс узсшс маха особпто у околшш Kopane n Корапицс

ic гроф Хербсрштајн у марту 1689, одрсди граиицс у Будачком,

Скраду u околпим мсстима. Србс концситришс с јсдпс crpauc

Kopane, a Хрпатс с друге.14

!> Ibidem.

ш Lopašić, о. с. -II crp. 409 u 415.

11 О . с. III стр. 458.

12 Lopašić, о . с. II стр. 382 и 389; III, стр. 44fl.

1:1 У протоколу Croatica ua јап. 1088. пшпс: „An Hercu Oichicli,

derzeit Commandantcn zu Carlstatt mit Mefelcli, fiirdersliiii klicinc hcrilUcr-

(retteuden W allaclien nielir aiiziinembeii.“

11 Lopašić, o, c. ü crp. 391.

Ссоба Срба у вези ca освајањем Лике 1689. Миграцпје

приликом уређеља војне границе почетком 18. века.

Сеобс Срба из Хрватске у Срем, у Печуј, у Славонију

и у околину далматинскнх Когара 1715.

Сродииом 1689. стуипо je гроф Хербериггаји ca својим

четама иопово у акцију пропш личко-крбапских Турака. На-

стунањс jc почело од Ceu,a н Бага и 15. јуп» заузеше хрп-

lnliami Hon», a пдућп дан Бплај п Рибпмк. У Рибнику по-

тражпше Херберштајна нзаслаппцп пз Иратие, Гребепца п

Шнрокс Кулс и прнјашплс прсдају тпх лнч:та. Убрзо после

тога предаше cc Будак u I lepyniiih тс jc in дссст дапа цела

Лнка освојспа. У Крбавн су Гшле две тпрђаис, ПуТшК н Удбниа.

Бупић cy lypuu самн uariycnuiu u заналнли, Отпора je дала

јсднпо Удбииа, која jc одолспала лавалп хрпшКапа од 3. до

21. јула, a тада je п ona каиитулирала.

Велпка већииа Турака jc zrpn паду Ликс n К рбавеу ау-

стријске руке иобегла na босапско землшиггс, a само малн

део остаде na свом огњншту п npelje у чрмтhaucruo, na пр.

Гурци у Перушићу. Чим je аустријска војска мроширила гра-

пицу држапну све до Боспс, нохиташс боснискн Срби, који

су стапопали у близшш граиице, да ce лридруже хришћашша.

Аустријскс власти су радо нрималс досељсппкс п пасел.авале

су и.има ona места, у којима су Турцн стаповали те су од-

ласком њиховим опустела. Внцегснерал карлоиачкн гроф Ра-

бата изасла Јурја Крижаиића у očno jene крајевс као комесара,

да населн у опустела места Србс из Турске и да затечепо

становииштво Лике i i Крбаве разреди, да пз rymlic пасе-

л.епих крајсва одузме једап део стаповипка n пасели нх у

пределе, где je стаповшпптво нроређсно. Крижаиик je 12.

апгуста 1690. иаселио 40 српскнх иородица под вођством. Ву-

јасина Милсусиика у Ш проку Кулу, a 17. августа je пастаиио

у Корсницп 60 српских иородпца, 30 под вођством кпеза Јо-

папа ДракулпИа н 30 na челу ca кпезом Милппом ЛалиНсм.1

Д о 1697. годппс пасел.ено jc у Лпцп п Крбави na 700 српскпх

иородица i i дато je свакој породицн зсмл,е за обрађниап.е.”

Всликс масс српске пређошс t o k o m рата пз Босие и паселише

154 Д1\ A.TbKCA llBIITi

1 Lopašić, о. с. II стр. -II!) u 41(i.

» О . с. III, стр. 10-1.

cc у прсдгчу Din) Кшгпјмицс. У марту 1698. иасслио jc гроф

'■ jlcrap Kciviciiuli C'|)(ic под moIhimu Вукадипом и Стаиииуком

. y Јастребицу, y мију 1099. пасслпо jc граф Airroii Kopoiiiinu

Србе na чслу i:a Милошсм О т .аич спиНсм y McKiiu.ap 11 y

Подланац, a y јуну cy иаселлчш Срби око Чсмсрипцс, Tu-

нуског " Ilcpiie.11 И боииНски Срб» cy добпли iipnpauiraja.

lio јсдпом п чнчптају од 9. јулп 1699. иалазило cc y Bonnhy

47 срнскпх породица ca 250 дуим, од којих 80 л.уди за оружје,

a у Кирииу jc било 120 lcylui ca 450 душа, од п.пх 240 :ia

оружјс.*

Мс!)у досел>е1Шцима избн убрзо иелпко исзадо1Јол>стпо ca

стаи.ем, у комс су cc сада иашли. T o k o m г о д и и с 1698. одбсгло

jc 60 иородпца дабарских Срба под млстачку иласт у дилми-

тииске Котаро, ,а иеколико ce иородица одссли у Ј\нку п

Крбаву rc jc у Дабру u Глибодолу остало још снсга око 40

породица, na што jc из Dpiiu>a ирешло 24 срнскс куl»e u

Д абар/’ НезадоиолЈСтва jc бнло и ua другим странама. Када сс

прочула »ест, да hc крајеии пзмсђу Упе и Купс потиасти под

власт бапа п-сталежа хрватских, Србп cc у јулу 1701. нобунпшс,

Jlorop побуњеимка бпо je у Глппи. И у августу оис годиисско-

чише ii>hx 500 Србап а оружје и спрсчпшс пастојањс загрсбачкш'

бискуиа, да отсра Србс и да пасели својс л.удс у околмиу

Тонуског. Огорчеше иарода било jc тако вслико, да cc отио-

peuo говорило, да He сви Србп ouora краја OTiihu МлсчиНпма

нли ce вратити у Турску.1'

Кад jc завршепо ратовањс н склопл>си мир у Каржж-

цима 1699. годиие, Аустрији mije нрипао сав територнјум, који

je ona држала у cuojoj власти псго jc према уговору о мпру

нека пограпичиа мсста морала вратлти Турској. Вратила jc

Добој, Јасеиовац и тирђаиу Ноии ua Унн ca околпчм мсстнмл.

Предаја Турцпма ових мсста обавл.сиа jc 1703, али гогоио

сав иарод, u Срби u Хриати, из тих крајеиа ne хтедошс чскатп

успоставу турске власти ucro cc досслшпс ua аустријску страму.

Доссл.сис католикс паселише у Дивуши и измсђу Мопог u

Костајимцс крај Уис. Барон ДслшшшумопиН jc ирсузсо iui

ссбс, да пасели у cuojoj каистанијп доссл.спс Србс u ou je

a G. c. III, crp. 122, 150 u IM.

4 O. c. crp: 153.

O. c. стр. 302.

» O. c. crp. 200 uo:».

мтглцир iтал у хи*лта<у |'jr>i

1 56 Д1*. ЛЈ1ЕКСЛ ппит,

16. авг. 1703. паложио своме официру Јелачићу, да Србс из

Зргш.ског Пол.а, из Новог и околпне насели у плашшској ii

глшгској крајиин (око Maje, КласпиНа и Жиропца).7

Прнлнком одређивања војле границе и оделлшапза н.еног

од крајева, који су пали под власт бала и сталежа хрватских,

учлњели су такође велики размештајп стаповннштва. Наро-

чито ce пазпло, да уз границу турску не буде само српско

стаиошшштво него да буде и Хрвата, јер су ce власти у њих

бол.е поуздавале. Осим тога су ce комисије, које су вршиле

размештаље стаиовиика, руководиле прниципом, да оделе Србе

од Хрвата и да их грунишу посебно и то ne само no местпма

пего i i по целим крајевима. Комесари гроф Лтсмс и Либеиек

кој» су разделлшали земл,у у Лицу и Крбави, у свом изве-

штају од 7. маја 1713. изреком веле, да су Хрпатс груписалп

oico Удбипе и Рибпика, a Србе око Корепицс, Грачаца u Зво-

шпрада. Ови комесари населиите t o k o m свог рада у Велнку

u Малу Попипу 15 српских породица, које тих дгша дођоше

ii3 Турске.’5

Од осталих миграцпја вредно je споменп, да je у де-

цембру 1705. генерал Хапибал Морција прссслно 30 породица

Срба no жељп шиховој из Плапгког у Јессппце, a генерал

Јосип Рабата населио je августа 1711. годппе 200 породпца

сриских i i хрватских у Раковачком Пол.у, пзмс1)у Мрежлпце

ii Kopane. Из Турја у Боспи дошли су Срби прплпком повог

рата аустријско-турског 1716. и бароп Кулмер п.ч насели у

ТупшловнН.0 У пределу пзмеђу Упе u Kyuu u шршепе су та-

Kofje мпоге промспе у иаселшма. Пуковник гроф Кристоф

ДелишимуповиК npucuojsio јетамошња властеоскп имаља и па-

сел>авао je na п>нх Србе, хотеКп да и у том проделу заспује

војпу крајину.10 И једиу сеобу грчкпх правослапппх лородица

у хрвагско прпморје забележише »сторијск« документп. У јупу

je дошао у Беч изаслапмк Грка ca Леваита Сгефап Серафим

и молио je да ce ca 218 грчкпх породица може досслпти у

Хрматску. Цар даде дозволу п одреди, да ce Грцп паселе у

Впподолу нли у Сп. Впду н да тамо могу подићп ирапославиу

7 О , с. стр. 231 u 234

« О . с. стр. 2!W.

11 О. с. crp. 241. 259 i i 331.

■" (). с. стр. 252.

Mili 1'ЛЦМ|1 ( l'IIA У XI*IIA ГСКУ I r)7

цркиу, Kucniijo, .1, Milja 17 1(>. ||||||)мулш;амп cy уелоии ia nacu*

,j|>cn.c o i i i i x Гркa ,11

Стапонпицн J I iikc i i Kpfniiio mtcy билп тдопол.ип ca ay-

стријском унраиом uu после cnpiiicnor рата ca Турском. Ilpu-

тераиа строт ст iiojinix граиичарскпх. иласти, зулумп поједшшх

офлцнра, a парочпто исликс глобс, којима су кажњапали л.удс tu

najMaiby крииицу, затим CKynoha солн, „мала мсра", мамл.сп.а од

страпе МлечнЈш, a попајиише глад и тссио земл.иште uiuniaiiio

у хрватској нојлој граплци покрет за ссобом у другс крајини.

Покрст овај заузео je 1715. годипе оиасис размсре тс карло-

вачка гепералиа команда изаише једпу компспју, да испнта,

колико cc из ког краја одселнло, куд су отишли иссл.сппцп

i i nrra je узрок овим миграцијама. Комиспја jc устамоипла, да

ce im cuiix крајева Хрватскс сели ciaiiouminrmo, да пм

насоше дају појсдшш каиетапи u судоип (гроф Адам llypr-

штал за диа форинта од особе) u да ce najamne п>их одселпло

у Срем, Muoru су отишли у Псчуј, други у Слаиопију, a i i u k i i

су~иребегли и на млетачко зсмл.иштс и пассл.спи су у далма-

тииским Котарима. Из Мсдака jc na пр. отпшло 12 породпца

u спремало ce још 30 да оде иод млетачку иласт. И:> Плаш-

кога je отншло у Срем око 80 цородица, у којима jc било uu

250 људи за оружје. Из огулииске каиетаппјс отишло jc у

сиему 551 човек за оружје, из каиетаиијс жумбсрачке одсе-

лило ce 85 л.уди за оружје ca породицама, пз ТржиКа, Ердел^!,

Дубраве u Попикава отишло jc 72 иородицс, из капстапијс

Барилоинћ око сто људи за оружјс ca породицама. Из цслог

карлоиачког гспсралата одсслило ce 1911 л.удл за оруж јс n

спи иоиедошс собом жспе н дсцу и пајблпжу родбилу. Од

оиих нсељепика огромиа nchiiua бнлн су Срби.

Аустријске власти су иастојалс, да отклоис узрокс u да

зауставе расељаваше стаиошпплтиа Лике, Крбаис н ISamtjc.

У томс су п усисле, али нс потиуио. Сие узрокс ссобама

пису могле да пскорепе. Ваирсдио luioljeibc стапоипшптиа

иосред кршсиитих n перодпих крајева, који нс могоше псхра-

liirni цсо onaj парод, гонпо jc иојединс л.уде п поједипе no-,

родпце na исел.апап.с у “плодппје предсле. У 18. п у upuoj

" о. с, ci i>. ;мч м ;«н.

158 ДР- АЛНКСА пнпт.

полошшп 19. столека селили су ce лпчки горштаци rtonaj-

чешће у Срем. и у Слапонију, a од друге полошше 19. века

у Америку.