SAVEZ IZVI\A^A SRBIJEIZVIDNI^KI DOKUMENTACIONI CENTAR "Dr Milo{ Popovi}" - Beograd MUZEJ IZVIDNI[TVA

S K A U T I Z A M U S V E T U kroz filateliju

Beograd 1999

Zahvaqujemo se dr Ozrenu Mostarli}u-Oskaru iz Dordrecht-a, Holandija i Gregu Sabli}u iz Levittown-a,USA, na doprinosu da pove}amo obim i poboq{amo sadr`aj na{e prve filatelijske izlo`be, koja je odr`ana u Beogradu, od 24.2-9.4.1999. godine pod nazivom "Skautizam u svetu kroz filateliju".

Prilike na Balkanu, a naro~ito u Kraqevini Srbiji i u zemqama koje su bile u sastavu Kraqevine Jugoslavije, u~inile su da izvidni{tvo vi{e puta prekida svoj rad. Obnoviteqi organizacije morali su uvek da po~iwu iz po~etka, kao da izvidni{tvo nije ni postajalo: upis ~lanova, opremawe li~nom opremom, pre svega uniformama, stvarawe osnovnog kadra i prvi odlasci na izlete, bivakovawa i logorovawa. Kad su kadrovi po~eli da sti~u prva iskustva ~ekali su ih novi zadaci: stvarawe literature, organizacija akcija na vi{im nivoima i me|unarodna saradwa.

Na skautsku filateliju se po malo zaboravilo. Izvidnici Srbije znali su za start skautske filatelije , koja je zapo~ela u ^ehoslova~koj 1918. godine, ali ukupna ekonomska situacija na{e zemqe nije dozvoqavala da se na ovom planu ne{to vi{e u~ini.

Ipak, Izvidnici Srbije i Jugoslavije, u{li su filateliju sa po{tanskim `igom po{te 21 u Beogradu. Bilo je to 5 i 6. Septembra 1935. godine na Tre}em saboru Saveza Skauta Kraqevine Jugoslavije, koji je odr`an u Top~iderskom parku u Beogradu. Ponovqeno je to po drugi put na Prvoj smotri izvidnika Srbije, odr`ane od 1-8. septembra 1955. godine, u Sremskoj Kamenici kod Novog Sada. Tada je izdat filatelijski koverat i na wemu utisnut po{tanski ̀ ig prvog, drugog i tre}eg dana.

Zahvaquju}i razumevawu preduze}a "Jugomarka", zalagawu Izvidni~og dokumentacionog centra "Dr Milo{Popovi}" - Beograd i Saveza izvi|a~a Srbije, posle 88 godina, ostvaren je dugogodi{wi san mnogih generacija izvidnika i planinki Srbije i Jugoslavije: iza{la je prva izvidni~ka po{tanska marka a sa wom filatelijski (FDC) koverat, maksimum karta i po{tanski ̀ ig prvog dana.

S A V E Z I Z V I \ A ^ A S R B I J E

I Z V I D N I ^ K I D O K U M E N T A C I O N I C E N T A R

"Dr Milo{ Popovi}"-Beograd

M U Z E J I Z V I D N I [ T V A

S K A U T I Z A M U S V E T Uk r o z f i l a t e l i j u

B e o g r a d

1999.

IZVIDNI^KE BIBLIOGRAFIJE Biblioteka Sveska:6

Naziv publikacije: Skautizam u svetu kroz filateliju

Pripremio: In`. Tomislav Nikoli} Direktor UO IDC

Urednik: Rastislav Milojevi}-Bata na~elnik Dokumentacije izvidni{tva IDC

Lektor: Bo`ana Jovanovi}-Boba prof. na~elnik Biblioteke IDC

Konsultant: Qubi{a Man~i}, Akademski vajar na~elnik Muzeja izvidni{tva IDC

Izdava~: SIS-Izvidni~ki dokumentacioni centar

"Dr Milo{Popovi}"-Beograd MUZEJ IZVIDNI[TVA

Za izdava~a: Miroslav Stojkovi}, dipl. el. in`.

predsednik Skup{tine i Saveta IDC

"Dr Milo{Popovi}"-Beograd

Skenirawe i kompjuterska obrada: Marko Petrovi}, dipl.in`. sekretar UO IDC i na~elnik za me|unarodnu saradwu SIJ

[tampa: IDC - Beograd

Tira`: 1.000 primeraka

Izvidni{tvo, ili kako se to u mnogim zemqama popularno zove skautizam, je najmasovniji pokret mladih u svetu. ^ine ga dve veoma sli~ne asocijacije: (1) Svetska organizacija skautskog pokreta (WOSM ) , prete`no mu{ka i (2) Svetska asocijacija vo|a devojaka i vo|a skautskiwa (WAGGGS), ~isto `enska organizacija. U oba ova pokreta ukqu~eno je vi{e od 33,ooo.ooo ~lanova. Sada ~lanstvo u WOSM ostvaruje vi{e od 150 zemaqa a u WAGGGS blizu 120. Zemaqa. U posledwe vreme, zbog veoma sli~nog programa i istovetnih ciqeva, postoje inicijative da se ove dve organizacije fuzioni{u i deluju kao jedna i jedinstvena.

Ideja o osnivawu organizacije skauta nastala je u Englesko-burskom ratu (1899-1901). Tada su de~aci iz tvr|ave Mafeking (Mafeking), u Ju`noafri~koj Republici, umesto generala, razre{ili problem osloba|awa vi{e meseci opsednute tvr|ave i unutar we spre~ili daqe

Ideje Skautizma za~ete su u Mafekingu 1899.

Uloga de~aka u ovim doga|ajima opredelila je generala Roberta Baden Pauela (Robert Baden Powel) da se pitawu vaspitawa mlade li~nosti ozbiqnije pozabavi. Wegov prethodnik, Ernes Tomson Smit (Ernesst Thomas Seton), kanadski nau~nik i prirodwak, koji se smatra za~etnikom izvidni{tva, 1902. godine osnovao je grupu de~aka tabornika sa zadatkom da se vaspitavaju u~e}i `ivot u prirodi na principima dobrovoqnosti i samodiscipline. U tom smislu ponikla je organizacija nazvana VUDKROFT (Woodcroft), snala`qivost u prirodi.

Do izvidni~ke filatelije - dug put

Lord Baden-Powell -

u Mafekingu 1899 - 1901

Ernest Thomas Seton -

za~etnik skautizma

Godine 1903., u Americi se sastaju

Ser Robert Baden - Pauel i Ernest

Tompson Smit i tom prilikom

z a j e d n i ~ k i r a z m a t r a j u o v u

problematiku. Robrt Baden Paul

prihvata deo zamisli Hargraveove

organizacije KIBO KIFT KINDRED (Kibbo Kift Kindred), slobodni

`ivot u prirodi i Ernestove organizacije BUDKROFT, upotpuwuje

sopstvenim iskustvima ste~enim u Englesko-burskom ratu, gde je na

primeru Mafekinga (Mafeking), primenio metode izvi|awa i kurirske

slu`be, nastoje}i da prona|e najpogodniju formu koja }e pobuditi

interesovawe de~aka za nov program.

Baden-Powel at Island, August 1907

Polaze}i od dotada{wih iskustava i `eqe da potvrdi svoju

zamisao, Robert Baden Pauel je od 1 do 9. avgusta 1907. Godine

organizovao eksperimentalni logor na ostrvu Braunsi (Brownsea

Island), u grofoviji Dorset, na Jugu Engleske. U logoru je bilo 21 de~aka,

razli~itih dru{tvenih slojeva, raspore|enih u vodove a program su

sprovodili u malim grupama. Ovaj doga|aj uzet je kasnije za godinu

osnivawa Svetske organizacije skautskog pokreta.

Lady Olave Baden - Powell

Robert Baden Pauel ste~ena iskustva prvo objavqyje u {est nastavaka pod naslovom "Pomo}izvidni{tvu" a zatim 1908. godine

Izdaje kwigu "Scouting For Boys" (Izvi|awe za de~ake). To je bila prva kwiga o skautizmu), koja je kasnije prevedena na 32 jezika i ubrzo se dospela u sve krajeve sveta.

Godine 1907. dr Milo{Popovi}osniva u Beogradu Savez trezvene mlade`i, koji je imao mnoge elemente budu}e organizacije izvidnika: ~lanstvo, rukovodstvo, ~lanarinu, kola, sastanke, izlete, ~ajanke, priredbe neke sekcije i sli~no. To je bila osnova na koju su se mogli oslawati budu}i temeqi izvidni{tva.

Skautizam je u Kraqevini Srbiji osnovan 1911. Godine a wen osniva~ bio je dr Milo{Popovi}, tada stare{ina Saveza trezvene mlade`i (STM). Povod za osnivawe izvidni~ke organizacije bila je Baden Pauelova kwiga "Scouting For Boys", koju mu je poslao Jovan Tanovi}, dopisnik Politike iz Londona.

Organizacija u Srbiji po~ela je sa radom najpre u Beogradu a zatim se po~ela {iriti i u ostalim krajevima Kraqevine Srbije.

Prva ~eta pod nazivom "Beli Orao" osnovana je u Ni{u, posle 10

uzastopnih mar{eva, koja su tokom leta 1911. godine izvedena u okolni

Ni{a, pod rukovodstvom Pante Aran|elovi}a, studenta Filisofije

Beogradskog Univerziteta. Ve}naredne godine, kada je po~eo Prvi

balkanski rat, u Beogradu, ali i u drugim gradovima Srbije, deca-

skauti na delu su pokazala visoku patriotizmu svest prema svojoj

zemqi.

patriotizmu svest prema svojoj zemqi. Zapa`eno je u~e{}e srpskih skauta u prvom i drugom balkanskom ratu a kasnije u prvom i drugom svetskom ratu.

Prve op{irnije vesti o skautizmu u Kraqevini Srbiji pojavile su se u "Savezniku", omladinskom lisu sa slikama, u broju 6 i 7 iz juna meseca 1911. godine. Bilo je to na 22 stranice u ~lanku pod naslovom: "[ta da radimo za vreme {kolskog odmora".

Prva izvidni~ka kwiga u Srbiji pojavila se 1912. Godine u Beogradu a imala je naziv "^etnik", prevedena i preure|ena Baden Paulova kwiga "Scouting For Boys". Izdavawe kwige pomogao je sa 5oo dinara u zlatu, kraq Petar Prvi, na osnovu ~ega mu je pripala titula "Veliki dobrotvor".

Prvi svetski skautski xembori, na kome su u~estvovali srpski

skauti, odr`an je u hali "Olimpija" u Londonu. Tada je Robert Baden

Pauel progla{en za {efa skauta sveta (Chief Scout of the World).

Tom prilikom odr`ana je i I me|unarodna konferencija o skautizmu.

Osniva~i WOSM-a, Pariz 1922. godine

Na II me|unarodnoj konferenciji o skautizmu, koja je odr`ana od 25 do 29. Jula 1922. Godine u Parizu, osnovana je Svetska organizacija skautskog pokreta (WOSM). Me|u 30 osniva~a Svetske organizacije bio je i Savez izvidnika i planinki Kraqevine Srbije (u toku je bila promena naziva). Tada su na{u organizaciju zastupali dr Milo{Popovi}, lekar i Aleksandar Kosti}, bankarski slu`benik. Obadvojica su bila iz Beograda.

Posle Prvog svetskog rata dr Milo{Popovi} obnavqa izvidni~ku organizaciju u Srbiji i osniva je na celoj teritoriji Kraqevine Jugoslavije. Tokom svog postojawa broj ~lanova organizacije kretao se izme|u 9.000 i 12.000, a izdava~ka delatnost imala je vi{e od 200 naslova kwiga i ~asopisa.

Izbijawem Drugog svetskog rata prestala je svaka aktivnost

izvidni~ke organizacije u Jugoslaviji a kad se rat zavr{io, zbog

izgradwe novog dru{tvenog sistema kasnilo se nekoliko godina

sa obnavqawem izvidni~ke organizacije u Jugoslaviji. Usled

vi{egodi{weg nepla}awa ~lanarine Svetskoj organizaciji, izazvano

ovim zastojem, prestalo je automatski i weno ~lanstvo u woj.

Najve}i uspon izvidni~ka organizacija Srbije do`ivela je posle Drudog svetskog rata, dostigav{i brojku od 1oo.ooo ~lanova. Taj uspon trajao je do 1990. godine, kada je, usled raspada SFRJ i vi{egodi{weg embarga prema SRJ, do{lo do smawewa strukture i broja na simboli~nih nekoliko hiqada ~lanova. Posledwih godina unazad taj broj raste i ide ka cifri od blizu 25.000 ~lanova.

Posle nekoliko me|usobnih poseta delegacija Svetske organizacije

skautskog pokreta i Saveza izvi|a~a Jugoslavije, 1. septembra 1995.

godine, predajom novog certifikata, do{lo je do ponovnog prijema

Saveza izvi|a~a Jugoslavije u Svetsku organizaciju skautskog pokreta.

Danas je Savez izvi|a~a Jugoslavije punopravan ~lan Svetske organizacije

skautskog pokreta i posle 54 godina ponovo je zauzeo svoje mesto i od

tada zvani~no nastupa u svim wenim aktivnostima.

Skautska filatelija - Najlep{i hobi u izvidni{tvu

Jedan od najlep{ih hobija u izvidni{tvu je svakako skautska filatelija. Samim tim {to skautske marke izdaju vi{e od 150 ~lanica WOSM-a i vi{e od 50 zemaqa i teritorija, koje nisu u wenom sastavu, one prestavqaju sve ~lanove Svetske organizacije skautskog pokreta i vi{e od toga. Najve}a vrednost ove filatelije je wihova razli~itost motiva. Obuhva}eni su svi kontinenti, dr`ave, narodi, sve rase, vere i boje qudi. Jednom re~ju obuhva}eno je celokupno ~ove~anstvo. A, mi u izvidni{tvu ka`emo da je skautskom filatelijom obuhva}eno celokupno svetsko skautsko bratstvo.

Najzna~ajnije od svega toga je {to se na skautskim po{tanskim markama nalazi celokupan izvidni~ki program, sve~anosti, izvidni~ke igre i razne aktivnosti iz kulture i sporta. I, ne samo to. Tu su mnoge li~nosti iz izvidni~kog ̀ ivota, mesta izvidni~ke aktivnosti, predivni predeli i prirodne retkosti, flora i fauna. Likovi ~lanova, platnene ku}ice i izvidni~ki objekti su nerazdvojivi deo prirode i izvidnika i oni su uvek u prvom planu.

Izvidni~kom po{tanskom filatelijom su zabele`eni svi va`niji doga|aji u skautskoj istoriji dr`ava, regiona i Svetske organizacije skautskog pokreta: nacionalni i svetski xembori, mot-ovi, konferencije i druge aktivnosti. Razumqivo je da je najvi{e zastupqena priroda a u okviru toga aktivnost ~lanova izvidni~ke organizacije u woj.

Zbog sveukupnog kolorita, predivnih motiva, originalnih

kompozicija, izvidni~ke po{tanske marke su najlep{e me|u

najlep{ima.

Po{tanski `ig Prve izlo`be izvidni~ke filatelije pod nazivom

"Skautizam u svetu kroz filateliju"

odr`ane od 24. februara do 9. aprila 1999. godine

u Beogradu

Po{tanski `ig Prve izlo`be o skautizmu u Jugoslaviji

odr`ane od 25. februara do 18. marta 1995. godine

u Beogradu

Predistorija skautske filatelije

Devetog aprila 1900. Godine, lokalna po{ta u Mafekingu

(Ju`noafri~ka Republika) izdala je tri po{tanske marke vrednosti: 1,

3 i 3 p - de~ak biciklista i dva sli~na motiva istovetnog lika

Roberta Baden Pauela. Marke su posve}ene doga|ajima u Mafekingu, iz

perioda Engledko-burskog rata (1899-1901.).

Zbog zna~aja doga|aja i uloge koju su imali weni akteri, Mafeking se smatra kolevkom skautizma. Ovi doga|aji poslu`ili su kao ideja da se sedam godina kasnije (1907), na ostrvu Braunsi (Brownsea islands) u Engleskoj, izvede eksperimentalni logor. Na wemu su oprobana dotada{wa iskustva boravka i aktivnosti de~aka u prirodi, kombinovana sa novim iz Mafekinga. To je dovelo do toga da je Robert Baden Pauel 1908. godine izdao prvu skautsku kwigu a

zatim osnovao skautsku organizaciju u

Engleskoj.

Sedmog novembra 1918.^e{ka skautska

po{ta izdala je prva dve po{tanske marke, od

10 i 20 h (bl. i krim) u 30.000 i 50.000

primeraka. Ovim je u svetu skautizma ozna~en

po~etak izdavawa skautskih po{tanskih

maraka.

Prva skautska marka

Februara 1920. godine Sijam (Taland) izdaje tri serije po

{est maraka. 27. Aprila 1925. Ma|arska, jednu marku vrednosti 1.000

k, u 133.000 primeraka. Zatim slede: Rumunija- 8. jula 1931. 5 komada,

svaka u 2oo.ooo primeraka i 8. juna 1932. - {est motiva, svaka po

15o.ooo primeraka; Lihten{tajn -21. decembra 1932. u 33.499;

Ma|arska, 10. Jula 1933. Seriju od pet maraka u 5 boja sa istim

motivom u ukupnom tira`u od 920.000 primeraka. To su bile prve

marke, koje su izdate na ^etvrtom svetskom skautskom xemboriju, u

Gedeleu, Ma|arska. Raniji svetski xembori nisu imali ni jednu izdatu

skautsku po{tansku marku. Posle toga Rumunija je izdala nekoliko

serija: 1934, 1935 i 1936. godine, Holandija 1937, Francuska, Rumunija,

Litvanija, Turska i Poqska 1938. Tim putem nastavile su mnoge zemqe

sve do dana{weg dana (izdato je vi{e od 5.000 motiva).

Ko sve izdaje skautske po{tanske marke?

Danas skautske po{tanske marke izdaju sve zemqe sveta, bez obira da li su ili nisu ~lanice Svetske organizacije skautskog pokreta. Povod za izdavawe skautskih po{tanskih maraka su godi{wice ro|ewa osniva~a sveta i nacionalnih organizacija, nacionalni xembori i konferencije ili svetske aktivnosti kao {to su konferencije, xembori ili sli~no.

Ina~e, marke izdaju mnoge specijlizovane nacionalne ustanove u svetu, kao {to je na primer "Jugomarka" u Jugoslaviji. Skautske po{tanske marke izdaju i pojedine nezavisne po{tanske uprave u nekim zemqama, ponegde to ~ine lokalne po{te na nekim ostrvima ili [eikatima u Arapskim emiratima, ~esto puta kao popularizacija organizacije, dodatni prihod ili biznis.

skautske marke zemaqa koje su bile organizatori dosada{wih xemborija

Najmawe skautskih po{tanskih maraka izdao je nedavno formirani Evro-azijski skautski region. Vi{e od wih izdao je Evropski, zatim slede Azijsko-pacifi~ki, Afri~ki, Arapski i Interameri~ki skautski region.

Me|u zemqama koje su izdavale ve}i broj skautskih po{tanskih maraka spadaju: Kongo i Dubai (po 41), ^ad (48), Madagaskar (49), Maldives (50), Butan (53), Manama (53), Ajman (56), Nikaragva i Togo (po 60), Gana (67), Paragvaj (72), Liberija (73), Centralnoafri~ka Republika i [arjan (po 74), Tonga (79), Gvijana (82) a najvi{e Rumunija (97) zahvaquju}i izdawima izme|u dva svetska rata i deo koji je izdat posle Drugog svetskog rata u koji su ukqu~ene i pionirske po{tanske marke.

Najvi{e skautskih po{tanskih maraka izdato je povodom svetskih skautskih xemborija, a od li~nosti najvi{e je zastupqen osniva~ skautizma Robret Baden Powell i Olave Soames, vo|a WAGGGS-a. Ina~e, od objekata najvi{e je prirode, izvidni~ki objekti, ceremonije, {atora i likova de~aka i devoj~ica. U funkciji programa od izvidni~kih simbola najzastupqeniji je krin, znak po kome se prepoznaje skautizam.

Ulazak Saveza skauta Kraqevine Jugoslavije u filateliju

Iako je izvidni~ka organizacija u Srbiji osnovana 1911. godine u periodu do drugog svetskog rata nije izdata nijedna skautska po{tanska marka u Srbiji i Jugoslaviji. Bilo je vi{e razloga da se to ipak u~ini. Svima je bilo poznato u~e{}e srpskih skauta u I i II balkanskom a zatim i doprinos koji su oni dali u I i II svetskom ratu: rad u kurirskim slu`bama, u bolnicana, na telegrafu, prire|ivawe priredbi za rawenike i vojsku u vojnim logorima za na{e i strane savezni~ke armije, pa ~ak u~e{}e mali{ana u ratu u odbrani zemqe. U posledwen svetskom ratu mnogi od wih postali su prvoborci a vi{e od 5o wih dobilo je orden Narodnog heroja.

Mogy}nosti da izvidnici Jugoslavije dobiju po{tansku marku bile su brojne. To su na primer: zna~ajne dr`avne godi{wice ili veliki izvidni~ki jubileji kojim se obele`ava postojawe ove organizacije : 25-godi{wica - 1936, 5o-godi{wica - 1961 ili 75-godi{wica - 1986 godine. Moglo je to da se u~ini prilikom organizovawa prvog jugoslovenskog xemborija 1929. godine ili pak 10-og - 1983. godine na Tjenti{tu (na 7. Smotri SIJ-a).

Ipak Izvidni{tvo u Srbiji i Jugoslaviji u{lo je u istoriju filatelije preko po{tanskog `iga, izdatog od strane po{te 21 u Beogradu, 5. Septembra 1935. godine, prilikom odr`avawa III sabora Saveza skauta Kraqevine Jugoslavije (SSKJ), koji je odr`an od 1-9. septembra 1935. godine. Po{tanski `ig imao je slede}u sadr`inu: "III. TABOR SKAUTA, -6.IX.35.-8, BEOGRAD 21".

20-godi{wicu ulaska SSKJ u istoriju filatelije obele`ili su jugoslovenski skauti u Americi* 1955. godine i povodom toga {tampali razglednicu sa dopisnicom i ̀ igom iz 1935. godine.

simboli SIP-a: Prvog i Drugog sabora SSKJ

___________________________________* Sedi{te Svetske skautske organizacije u Londonu odobrilo 1948. Godine jugoslovensim sksutima Jugoslavije, koji `ive u inostranstu da mogu osnivati svoje jedinice i sprovoditi skautski program.

Odred izvidnika i planinki "Vasa ^arapi}" iz Beograda izdavawem serije dopisnica (4 motiva svaka u tri boje = 12 komada) zapo~eo je prvi sa ovom vrstom izdava~ke delatnosti ali se autor i izdava~ nisu dosetili da prona|u povod (iako ga je bilo) pa da se sve to kruni{e izdavawem po{tanskog `iga, kojim bi ova serija bila zabele`ena u jugoslovenskoj filateliji.

Posle drugog svetskog rata ponovo se pojavio izvidni~ki po{tanski `ig i koverat. Bilo je to na Prvoj smotri izvidnika Srbije, koja je odr`ana od 1-8 septembra 1955. Godine u Kameni~kom parku kod Novog Sada. Bio je to izvidni~ki koverat sa po{tanskim `igom prvog, drugog i tre}eg dana.

Ne{to kasnije u~inili su to [tab Prve smotre Ju`ne Ba~ke i Srema, Prve smotre izvi|a~a Vojvodine, odredi izvi|a~a u Beogradu, ^a~ku, Beloj Crkvi, Ni{u, Qubqani i nekim drugim mestima. ̂ inio je to i IDC "Dr Milo{ Popovi}"- Beograd izdavawem serije od {est dopisnica i po{tanskog `iga 1995. prilikom organizovawa Prve izlo`be o skautizmu u Jugoslaviji, zatim po{tanskog ̀ iga prilikom organizovawa Prve filatelijske izlo`be pod nazivom "Skautizam u svetu kroz filateliju".

Prvi koverat sa po{tanskim `igom Prvog dana(1. septembar 1955. godine)

Prva izvidni~ka marka u Srbiji i Jug oslaviji

Posle 88. Godina od svog osnivawa, izvidnici i planinke Srbije i Jugoslavije dobili su svoju prvu izvidni~ku po{tansku marku. Promocija joj je bila 24. Februara 1999. godine u muzeju PTT Jugoslavije, uz malu sve~anost koju su priredili Muzej, Savez izvi|a~a Srbije, odred "Tihomir Milovanovi}-Tika" iz Srem~ice i Izvidni~ki dokumentacioni centar "Dr Milo{Popovi}" iz Beograda.

Uz izvidni~ku marku* {tampana je filatelijska pozivnica, izdat prigodni koverat i maksimum karta sa utisnutim `igom prvog dana. Izlo`ba "Skautizam u svetu kroz filateliju", bila je posve}ena izlasku prve izvidnike marke i trajala je od 24. Februara do 9. aprila 1999. godine. Izlo`ba je imala svoj plakat i registrovani po{tanski `ig.

*Marka je izdata povodom 50 godina od obnavqawa izvidni~ke organizacije u Srbiji i Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. Izvidni{tvo je po~elo 1948. Godine u Vrawu u KUD "Spartak", kasnije nazvanog "Mladi borac". U to vreme jo{uvek nije posojala mogu}nost da se u Srbiji i Jugoslaviji registruju organizavije i udru`ewa. To je omogu}eno KUD-u "Spartak" uz potvrdu op{tine u Vrawu. Ovo je bio skriveni naziv kako bi organizacija izvidnika mogla da po~ne sa radom.

Ko se sve bavi filatelijom?

Filatelijom se bavi ceo svet, pre svega qubiteqi filatelije zatim oni koji vole sport, umetnost, istoriju ili prirodu. Wome se bave dr`avnici, politi~ari, profesori, vojnici, radnivi, studenti, |aci i mnoge druge profesije ili zanimawa. Filatelijom se bave i izvidnici - skauti kod nas ali i u drugim zemqama sveta. Od pojedina~nih dru{tvenih ili sportskih organizacija skautizam je u filateliji jedan od najzastuqenijih. Izdato je vi{e od 5.000 maraka sa motivima iz skautskog ̀ ivota. Broj izdatih motiva i broj zemaqa koje su ih izdavale govori da se skautskom filatelijom u svetu bavi veliki broj ~lanova ove organizacije, i mladi i stari.

U skautsku filateliju stadaju: skautska po{tanska marka, blok, prigodan koverat, maksimum karta, po{tanski `ig prvog dana, po{tanski `ig izlo`be, prigodne markice, dopisnice, serije dopisnica, plakate izlo`bi i dgugo {to je vezano za PTT saobra}aj i komunicirawe me|u ~lanovima u {tampanom obliku.

Na{e prvo prestavqawe izvidni~ke po{tanske filatelije

Izvidni~ka filatelija u predratnom periodu (1918-1941) nije bila dovoqno zastupqena u programu Savezu izvidnika i planinki, i kasnije, kad je promewen naziv, i u Savezu Skauta Kraqevine Jugoslavije.

Doga|aj od 24. Februara 1999 godine, kada smo najzad izdali prvu izvidni~ku po{tansku marku, a uz to i po{tanski `ig prvog dana, prigodan koverat i maksimum kartu, uveo nas je i prakti~no u svetsku skautsku filateliju.

Ovaj momenat bio je dobrodo{ao da Izvidni~ki dokumentacioni centar "Dr Milo{Popovi}"- Beograd, u ~ast ovog doga|aja, priredi izlo`bu "Skautizam u svetu - kroz filateliju". Na ovaj na~in na{i ~lanovi imali su priliku da vide, po prvi put, od kako na{a organizacija postoji, izvidni~ke po{tanske marke celoga sveta, i to na jednom mestu, u PTT muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Ostvarena je namera organizatora da ovu izlo`bu posveti ~lanovima izvidni~ke organizacije Srbije i Jugoslavije i da se na taj na~in oni bli`e upoznaju sa jednim od najlep{ih izvidni~kih hobija. Ovaj korak Izvidni~kog dokumentacionog centra "Dr Milo{Popovi}"- Beograd, omogu}io je da ~lanstvo upozna jedan novi hobi - sakupqawe skautskih maraka, kroz to {ire upozna Svetsku organizaciju skautskog pokreta i u woj pojedine zemqe i wihov program. To }e opredeliti mnoge ~lanove da se bave ovim zanimqivim poslom i podsta}i razmenu izvidni~ke filatelije me|u ~lanovima u zemqi i inostranstvu, doprineti boqem me|usobnom upoznavawu li~nosti i organizacija i intenzivirati wihove posete i dru`ewa.

Sve ovo treba da potseti na{e ~lanove da u narednom periodu vi{e pa`we posvete obele`avawu zna~ajnih izvidni~kih doga|aja, izdavawem prigodnih dopisnica i koverata, ̀ igova, markica, pa ~ak izvidni~kih po{tanskih maraka, preko Zajednice PTT. Do sada je dosta toga propu{teno ali nove zna~ajne doga|aje treba dostojno obele{iti da nam ne ostanu u zaborav. Zato se treba mnogo ranije pripremati da bi na vreme bilo gotovo i sve~ano obele`eno.

Tako je na{e prvo prestavqawe u ovoj oblasti, pred izvidni~ku i {iru javnost na{e zemqe, na planu kulture i obrazovawa, dobilo svoj pravi smisao.

Iskrena namera

@eqa Izvidni~kog dokumentacionog centra bila je da organizovawem Prve izlo`be skautske filatelije u Jugoslaviji upozna ~lanstvo sa novim mogu}nostima na{e organizacije na ovom planu. Ako smo u tome bar delimi~no uspeli na{trud se vi{estruko isplatio.

Zato Vas Klub izvidni~ke filatelije, pri Izvidni~kom dokumentacionom centru "Dr Milo{Popovi}" iz Beograda, poziva na saradwu da zajedni~ki razvijamo jedan novi hobi i da se na taj na~in ukqu~imo u filateliju Svetske organizacije skautskog pokreta.

Sre}no i dobrodo{li u svet skautske filatelije!

Literatura Za izradu ove publikacije kori{}ena je literatura:

(1) THEMATIC STAMP KATALOGUE. DEPORTES SPORTS - DOMFIL, edicion 29,

1995, Madrid, Spain;( 2 ) 75 yares of JAMBOREE, STORIES AND STAMPS,

G. Coerts, Fred W. Marsen and A. Van Soest, 1995.Groningen ( 3 ) The 1995 CHECKLIST of SCOUT, GUIDE

BRIGADE STAMPS of the WORLD, by Dawid Mc Kee, 17th Edition, 1995., Nederland;

( 4 ) BADEN - POWELL, Tim Jeal, 1995, Printed and Bound, Great Britain, by Mackays of Chatham plc Chatham, Kent;

( 5 ) World Association of Gril Guidesnand Girl Scouts TREFOLD, round the WORLD, 1992, London, England;

( 6 ) Scouting Round the WORLD, 1990, Geneva, Swicerland;

Nenad Kilibarda, direktor preduze}a "Jugomarka", Beogradgovori na sve~anosti pokvodom promocije prve izvidni~ke marke

Hor Odreda izvi|a~a "Miodrag Milovanovi}- Tika", Srem~icana promociji izvidni~ke marke

Dragan Vidojkovi}, Stare{ina Saveza izvi|a~a Srbije,otvara Prvu izlo`bu skautske filatelije u Jugoslaviji

Grupa ~lanova izvi|a~ke organizacije - razgleda izlo`bu"Skautizam u svetu kroz filateliju"

S a d r ` a j : Do izvidni~ke filatelije - dug put _________________________________

Skautska filatelija - najlep{i hobi u izvidni{tvu _________________ Pred-istorija skautske filatelije__________________________________ Prva skautska marka u svetu _______________________________________ Ko sve izdaje skautske marke? ______________________________________ Pozivnica za Prvu filatelijsku izlo`bu ___________________________ Ulazak SSKJ u filateliju ________________________________________ Prva izvidni~ka marka u Jugoslaviji _______________________________Ko se sve bavi filatelijom? _______________________________________ Na{e prvo prestavqawe____________________________________________ Iskrena namera ___________________________________________________ Literatura _______________________________________________________

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

656.835.11(100)

NIKOLI], TomislavSkautizam u svetu kroz filateliju /

pripremio Tomislav Nikoli} . - Beograd : SIS- Izvidni~ki dokumentancioni centar "Dr Milo{Popovi}", Muzej izvidni{tva, 2000 (Beograd :IDC) . - 27 str. : ilustr. ; 24 cm. -(Biblioteka izvidni~ke bibliografije : sv. 6)

Podatak o autoru preuzet iz impresuma. -

Tira` 1000. - bibliografija: str. 25.ISBN 86-82785-06-41. Gl. stv. nasl.a) Po{tanske marke - motivi - Izvidni{tvoID=84683276

Izvidni~ki dokumentacioni centar "Dr Milo{Popovi}" - Beograd

Muzej izvidni{tva

z a h v a q u j e s e

Javnom `elezni~kom transportnom preduze}u "Beograd" - Beograd

na doprinosu da izdamo malu publikaciju

"Skautizam u svetu kroz filateliju"

i time po prvi put u na{oj zemqi {ire informi{emo na{u javnost, posebno ~lanove izvidni~ke organizacije, o svetskoj

skautskoj filateliji, najlep{em hobiju izvidnika i planinki.

Posebno se zahvaqujemo radnicima Studija filatelije-aukcija, Beograd

i direktoru Bogdanu Petrovi}una ure|ewu 336 izlo`aka i dobrovoqno utro{enih 256 ~asova

kako bi Prva izvidni~ka filatelijska izlo`ba bila {to boqe prezentovana

Maksimum Karta SSKJ iz 1935. godine

ISBN 86-82785-06-4