Превод је део пројекта практичног рада студенатаскандинавистике на Филолошком факултету у Београду;пројектом је руководио лектор Торстеин Стиглер Сeим.Редакцију превода урадили су сарадници Групе заскандинавистику Филолошког факултета у Београду.

Kњига је објављена уз финансијску подршку Агенције NORLA.

Naslov originala:Rune BelsvikDUSTEFJERTEN OG DET STORE BEKKERØVERIET

Copyright © J. W. Cappelens Forlag a·s 1991Za izdawe na srpskom jeziku © Kreativni centar 2007

Biblioteka Svet je jedan

kwiga trideset prvaprvo izdawe

Urednik bibliotekeDejan Begovi}

Urednik izdawamr Qiqana Marinkovi}

Ilustracije i dizajn koricaDu{an Pavli}

Redakcija prevodaSofija BilanxijaNata{a Ristivojevi}-Rajkovi}Mirna Stevanovi}

LekturaIvana Igwatovi}

Priprema za {tampuNeboj{a Miti}

Izdava~Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659www.kreativnicentar.co.yue-mail: infoªkreativnicentar.co.yu

Za izdava~amr Qiqana Marinkovi}, direktor

[tampaPublikum

Tira` 3.000

Rune Belsvik

С норвешког превели:Маша Ћетковић

Николета КосовацНаташа Манов

Игор МеданСофија Тодић

5

Кад неко дозива упомоћ

Оног дана када се Тртко саплео о лопату мно-го тога с е променило и постало другачије негоиначе. То се често дешава. Идемо т амо-амо пу-тем који најбоље познајемо, а онда се једног да-на спотакнемо и све почнемо да гледамо из малодругачијег угла. Неки морају у болницу. Некимамора да по могне странац к оји т уда про лази, адруги, опет, морају први пут у животу да закрперупу на панталонама.

Дан када се Тртко саплео о лопатупочео је сасвим обично. Пробудио гаје детлић к оји је куцкао кљуно м одрвени зид куће. Детлић је че сто до-ручковао на ст арој Тртковој кући. Удаскама су становале неке ситне жи-вуљке и детлић их је на тај начин те-рао да изађу напоље.

Тртко је устао и пребацио јорган преко прозо-ра да с е изветри. Неко време је стајао и гледаокроз прозор да би видео какво је време. Лишћена јабукама било је жуто, црвено и смеђе, у сва-ком случају – понајмање зелено. Сунчеви зраципредивно с у обасјав али све те боје. Т ик исподвоћњака текао је диван поток, мирно и лепо, напутовању ка мору и рибама.

Био је то, дакле, леп дан. Само неколико обла-ка на неб у и ничег сумњивог на видику. Ускороће се мирис пецив а раширити из пекаре посла-стичарнице Лијана Кифлијана, па ако би по же-лео, могао би да oде до тамо, купи кифлицу и по-прича мало о потоку, на пример.

Лијан Кифлијан је волео да прича о потоку. Ион је могао да га види из своје рупе.

Наравно, Тртко није знао да ће се т ог данаспотаћи о нек у т амо лопату. Није уопште имаопојма о томе да ће му се цео живот променити докраја дана.

6

Rune Belsvik

Зато је, к ао и обично, отишао до к ухињскогстола да би видео да ли му је о стало м ало пу-динга од претходног дана. Био је гладан, а башму се пудинг јео.

У великој браон чинији чекала га је лепа маласветложута гомилица. То је и очекивао. Фина ма-ла порција пудинга, која му је без проблема скли -знула низ грло.

Али онда више није било пудинга. Мораће данаправи нову џиновску порцију м ало касније, утоку дана. Прашка за пудинг има довољно. Самоће морати да скупи остале састојке.

Питао с е да ли би прв о т ребало да с е поду -хвати посла око свог јарка. Копање јарка таман једовољно напоран посао. Од тога се човек и сми-ри и огладни, а и веома је добро за сан.

Јарак је почињао одмах испред куће, скретаооко стабала јабука и завршавао се на падини којасе спуштала ка потоку. Али, иако је сунце сијало,доле је било баш блатњаво, а и последњи пут ка-да је копао јарак затурио је лопату. Ако данас на-мерава да копа, мораће да обује дубоке чизме, аонда да је по тражи. Док он т о све уради, дан бимогао и да се заврши. Можда би било боље да натражење лопате потроши неки кишни дан. Данассвакако мора да прави пу динг. Осим т ога, крајпотока скоро да није било бућ-каменчића. И ако,уз то, хоће још и до Лијана Кифлијана, онда...

7

Trtko i velika kra|a potoka

Осећао је да ће то бити још један дан пун оба-веза. Није могао више да седи за кухињским сто-лом и да размишља. Није било друге, морао је даизађе пре него шт о с е сети још нечега шт о битребало да уради.

Доле, крај по тока, лежа ли су по следњи бућ--каменчићи на г омилици и светлуцали, обли илепи. Али о стало их је тако мало да с е, у прин -ципу, више нису могли назвати гомилицом. Самотри каменчића. Један који је био баш бео. И дваобичнија, која су била сивкастоцрна.

Узео је један сивкастоцрни, а детлић је, као иобично, збрисао чим је Тртко подигао каменчић.

Каменчић је био згодан за држање. Није био она -ко топао као што каменчићи могу бити лети. Уме јуда буду топли чак и увече, након заласка сун ца, та-ко да се топлота излива у Трткову руку. Али није биони хладан као зимски каменчићи. Они су упијалитоплоту из његове руке чим би их додирнуо.

– У по ток, наглавачке, к аменчићу на т ачке! –рече Тртко. – Кад подигнем те ја, бућ – и нема шта!

И онда је бацио каменчић. И чуло се бућ. Ле-по мало бућ.

А онда је бацио и другисивкастоцрни. И док је држаобели каменчић у руци, с другестране по тока изненада је на -ишао Њушкало.

8

Rune Belsvik

– Тако, дакле, бацаш каменчиће? – рече Њу -шкало.

– Ма то су ти ови бућ-каменчићи – рече Тртко.– Најбоље је бацати их кад је сунчано. Кад падакиша, ионако стално бућка.

– Како ти т о не досади кад имаш и лопату исве остало? Требало би да ископаш један добарјарак.

– О, па већ сам почео – рече Тртко.Морао је да баци пог лед на Њушк ала. Тај се

увек трудио да делује паметно. К ао да зна мног овише од осталих. Живео је на једном месту нештодаље уз поток, али нико тамо никад није био. Свису се помало боја ли Њушкала иако није био ниогроман нити нарочито снажан.

– Не, не могу да стојим овде и траћим време.Морам кући да урадим нешто – рече Њушкало. –Да, да, морам свашта да средим.

Тртко се размишљао да ли да га пита шта је садто свашта. Али је закључио да је најбоље говори-ти што мање како би Њушкало отишао и како бион на миру могао да баци последњи каменчић.

– Да, да, немој се исцрпљивати – ре че Њу -шкало.

Затим се грохотом насмејао и отишао једнакобрзо као што је и дошао.

Тртко је стајао држећи бели каменчић у руци.Мирис пецив а допловио је из пек аре Лијана

9

Trtko i velika kra|a potoka

Кифлијана. Да ли је боље да оде да купи кифли-цу, а да по следњи каменчић о стави за касније?Дан је ионако тек по чео, а за новим б ућ-камен-чићима требало је ићи све даље и даље.

Стајао је крај потока и размишљао. Поток јетекао жуборећи, као и увек. На дну је било мно-го бућ-каменчића. Али били су пре далеко. К адби загазио у воду да о де по њих, могао би датрчи и трчи, и можда би се зауставио тек кад бистигао у далеки свет. То му се баш и није ради-ло. Било му је сасвим лепо ту где је био.

Почела су да му крче црева. Ако је Лијан Ки -флијан добро расположен и ако му је тесто нарасло,било би лепо да се прошета до посластичарнице.Ставио је бели каменчић у џеп и кренуо.

Ишао је заобилазним путем, ок о јарка, да бивидео оно што је урадио. И док је стајао и гледаоу блато, све је почело да се мења.

Прво, неко је дозивао упомоћ. Друго, спота-као се о лопату.

Изненада се зачуо позив упомоћ. Допирао јеиз правца потока. Тртко није могао ништа да ви-ди. Такође, никада раније није чуо такав узвик.Можда је малко подсећао на Октаву, госпођу којаје живела мало ниже, али је тако слабо подсећаона Октаву да је био скоро сасвим сигуран да тоипак није била она. Али, к ада неко в ећ дозив аупомоћ, рачунао је да тај неко то и мисли. Дао се

10

Rune Belsvik

у трк. Преко јарка и право кроз траву, најкраћимпутем до потока. А из траве је вребала лопата.

Трас!Тртко је по летео у ваздух с но сем на пред и

треснуо о земљу.Лопата, помислио је у лету. Е, пронашао сам

лопату!Устао је и прет рчао задњих неколико корака

до потока.Тамо се патка љуљала на води. Пливала је уз-

водно, сва задихана.– Упомоћ! – застења.– Хоћете ли да вам помогнем?! – упита Тртко.– Шта?! – рече патка.– Каква вам је помоћ потребна?– Јури ме птица грабљивица! Велика грабљи-

вица која хоће да ми узме јаје!– Овде нема никакве грабљивице.– Хоћете ли да ми помогнете да изађем из воде?– Чекајте! Сад ћу да донесем алат.Тртко је отрчао по лопату. Требало би да њо-

ме може да с е помогне једној патки. Гурнуо јеврх лопате у воду, захватио патку и лепо је изву-као на траву.

Борила се да дође до даха. Јадна патка! Морада је дуго пливала. Али зар птице нису завршилес јајима за ову годину? Обично не легу јаја ова-ко касно у јесен.

Trtko i velika kra|a potoka

11