Безимени Кер

Нашао сам куче мало, жутога,Поред моста оног малога,Длака му је била слепљенаКратка, оштра али малена.

Није личило ни на штаДа подсећа бар мало на штенетаОчи су му биле кереће,Нормално, нису ваљда телеће

Однео сам кућо то штенеУ сусрет ми идоше неке женеПиташе ме како се зовеЈа им кажем идем сад до Попа Јове

Оне хоће да га крстеИмена има да набројим на прстеЛука, Пера, Марко, ЛекиАко је женско може и Снеки.

Мучили ме они данимаЈа им кажем, људи, то ме не занимаЈа ћу сада кући поћиА кер без имена ће замном доћи

Боје Или Ко Је

Неко куца на врата мојаЈа, станем да ослушнем бољеСа друге стране, само црна бојаКо то куца на врата моја?

Не знам да ли имам воље,Да отворим врата својаДа ми уђе црна бојаИ то не било која, него она споља.

Тихим гласом питам ко је?А с друге стране тишина сама,Ја поновим питање својеА с друге стране само тама.

Трећи пут ја питам ко јеС друге стране одговора немаДа ли да поновим питање својеИл је ово глупа тема.

Цигаре

Цигаре моје 8 милиметара дебелеКад се запале оне гореЉуди се свуда селеИ одосмо сви на море

Колико се пута она димиБели дим око себе шириТо ја причам Александру ДимиДок из његове луле ватра пири

Ни Фидел Кастро бољи нијеОн томпусе само палиПо кутијама само шијеДок све кутије не запали

Људи пуше на све странеЦигаре и томпусеНи луле им нису странеСве трпају у своје кљусе

Човек Без Проблема

Тротоаром је ишао човек без проблемаПрелазио улицу када кола немаАли једног дана човек без проблемаНаишао на пут где знакова нема

Шта сад човек без проблема да радиА онда је лепо кренуо дрвеће да садиИ за човека без проблема остајале су шумеА на пола пута ниоткуда појавише се гуме

Човек без проблема не зна зашто је стаоВелики прасак и човек без проблема је паоЧовек без проблема де се налази, није знаоЧовек без проблема само је чврсто заспао

Човек без проблема се никад пробудио нијеБио је заборављен од своје фамилијеЊега никад није хватала тремаЗато што је био човек, човек без проблема.

Деструктивно Стање

Еј кад се време мењаУлице су пуне људиДолази до загађењаПросто човек да полуди

Вербално стање догађајаКада дође до дијагнозеДолази до преображајаИ једно пола киле бозе

Смисао је стање свестиКада разум почиње да бледиМозак мораш навестиПре него што коса оседи

Када размишљање постане функцијаТад наступа експлозијаТо се зове деструкцијаКо код земље ерозија.

Економска Криза

Нема више добри светеДоброг пића а ни хранеСви са стране само претеКажу да се само бране

Мале плате ко салатеА плаћају све на ратеПара више нема стварноАл увозићемо их легално

Глупост

Док муве лете око мене, комарци јако уједајуСунце пече свако вече а лептири се смарајуМузика се слабо чујеА очи ми се склапајуМени се спава, али је врућеЈе хоћу да идем напољеА напољу све се чује, иду зиме и олујеНапољу снег већ пада ја ћу да бежим из градаЈер све што је вредно овде, ја не остављамВише, јер црно ми се пишеАли нико не мари за то јер ја све узимамЏаба, ал неда ми баба, моја бабаНајјача на свету има најбољу метлуКоја чисти прашину и једе сланинуСланину коју нам је свиња далаЗато је и пропала.

Јутро

Ујутру се будимХоћу да полудимНа посао морамАл пре тога да шорамДа умијем лицеИ поквасим трепавицеАли џаба умивање, кад ми се и даље спаваПијем кафу, ал ме боли глава.Кафу попио нисамАл већ морам да пишамКа ода сам синоћ много пиоА и јесам ко зна где све биоУспевам на крају да обавим свеИ да кренем у нове радне послове.

Клопа

Возити, ходати, трчатиА после тога добро клопатиЈер се енергија потрошиИ постајемо олоши.Да не би дошло до таквих сценаИ евентуално пада ценаМи морамо лепо сестиИ добро се најести.У случају да хране немамоМорамо да се лемамоШто доводи до следеће строфеДа ће доћи до катастрофеАко и дође до тогаИћи ћемо сви до БогаАк прође преко прагаИћи ћемо и до врагаАли ми ћемо да их зезенемоПа земо лепо да једемо

Ко Је

Ко је посадио дрво кајсије?Док га летња киша лијеКо је ископао рупу на сред авлије?Реци, а ко није?Ко је туко јадно куче?Па сад куче арлауче.Ко је срао иза куће?А говно му још увек вруће.Ко је гађао комшију испод поноса?Па сад иде пребијеног носа?Ко је испред продавнице пио?И од једног пива се напио.Ко је пустио кера на поштара?Па сад седи кући без динараКо је крао јабуке?Па гађао пролазникеКоја ли је сада тема?Час је има, час је немаКо је смислио риме глупе?То сам био ја испод клупе.

Краљевић Марко

Леп дан је освануоЧовек на посао кренуоКучићи су га пратилиПа би се кући вратили

Након дугог и уморног путаСкинуо би са себе два три капутаИ отишо на радно местоЈер тамо увек иде често

И док ради почиње да се сећаКад му је надохват руке била срећаДа је имао шансу свог животаА све пропало због једног идиота

А онда кад размисли малоКолико му је до живота сталоУзео је волове и ралоИ решио људима да поскида сало

Схатио је да и он има праваДа нечија с рамена лети главаДок на небу сунце сија жаркоТурке поби Краљрвићу Марко

Кућа Зла Два

У ништавилу иѕмеђу добра и злаГде увек побеђује једна странаСмрт је увек добродошлаУ њему част настаје сахрана

Ветар дува полако, али хладанГледаш сузе у својим рукамаПун очајања и смрти гладанПрепушташ се његовим мукама

Од тада прође година и двеА кораци одјекују све тише и тишеГосподин смрт одлази што преА на гробљу остаје један гроб више.

Kућа зла

О сотоно што учини од насСамо беда,страх и срећа злаНигде око себе не видим спасСмрт нам је у посету дошла

Понижење и пропаст видим свудаЛажна нада срећу нам нудиСмрт која прође овудаПрво погледа па онда суди

Ледена магла пролази до сржиУвенама крв се ледиБез обзира колико сунце пржиСама смрт никада не седи

Од ње нико не може да се сакријеСудбина је наша клетаСвоје шаке око нас ће да свијеИ неће нас бити следећег лета

Лик

У подножју брдаНешто мрдаЈа питам шта се то мрдаА кад оно два бизонска крдаПојурише они ка мениСпас нађох на једној стени,О каква слика и приликаУ даљини видех неког ликаДрао сам се ја са стенеАли лик не обраћа пажњу на менеУ глави ми се јавила паникажкако ја да дозовем ликаДва дана је прошло ја без хране остоПогледах место, где лик бива честоА кад тамо чергариОсекоше кактус стариИ ето, ја чекао ликаА он беше само биљкаИ то не беше сва мукаНего кренуше на мене мотика и кукаСкинуше они мене са стенеИ хтедоше да ме женеЈа не знам како да се изражавамКако ја њу да издржавамВидеше они да то нема смислаА и за то време млада збрислаНи ја то време нисам губиоВећ сам се негде изгубиоНи дан данас не знам где самШта нисам а шта јесам.То вам је прича о неком ликуКоји није имао глас већ само слику

Лоповска

У руци ми цигараНапољу кишаНа улици сам без параИ још ми се пиша

Улицом кораци озвањајуЈа без динара у џепуПродавнице се затварајуИ ја видех тету лепу

Питам ја тету лепуДа ли би ми далаИако немам пара у џепуЈедну паклу цигара

Оће мени тета да даАл без пара нећеВидим ја да се предомишљаПа уграбим две паклице веће

И опљачках ја лепу тетуУсред црне ноћиМогао сам и паштету,Ал вратићу се до поноћи.

Мали Бог

На једном далеком месту живео је мали БогОко врата, увек носио је златни рогАли једног дана одлучио је да на земљу сиђеЈер хтео је људима Он да приђе ближе

Напустио је сигурност неба свогаДа би показао људима малога БогаАли кад је покушао да ступи у контакт с њимаОни су га назвали погрдним именима

Беше збуњен понашањем људиЗашто су зли, зашто су лудиИ кренуо мали Бог свет да обилазиМеђу најмрачније сенке да залази

Када се уморио на велику стену седеСвим људима мали Бог да помогне хтедеАли нико од њега помоћ тражио нијеМали Бог поче крупне сузе да лије

Али једна мала птичица крај малога Бога стадеИ рече му зашто су људи зли, и због чега то радеУ том тренутку мали Бог подиже главуСхвати је да је птичица у праву

Тако је, погледавши у небо мали Бог,Скинуо са врата свој мали рогСнажно је дунуо у његаИ сунце је нестало иза брега

Дунуо је и други пут, људи су то виделиКако су на небу облаци посивелиКада је дунуо трећи пут у рогСви људи су схватили ко је мали Бог

Мали Бог је стајао поред зладнога рогаИ свима показивао гнев малога Бога

Материјала

Немам кинте немам ни пиваНећу код стопа досада је живаОстаћу код куће да читам кримићеА после поноћи да гледам порниће

Ако од тога и заболи главаПопићу аспирин и лећићу да спавамЈа сам човек без пара и срећеНико ме не воли и нико ме нећеАли нема везе живот је страваКако немам кинте како немам пара

Гледам како живот пролази крај менеУ излогу видим повећане ценеПиво сада кошта више него преА ја немам пара ма украшћу га бре.

Мирко И Славко Два

Потонуло гробље, хорор, комедија, драмаСа острва страха беже од срамаОстала је само акцијаА и биће и ње кад дође реакцијаИ у љубави мало хорора имаА биће и зима када дође плимаГрад је недавно доживео катастрофуИ ја могу да убацим још коју строфуОстало је само насиље и страхСве се претворило у пепео и прахОстају само слике и портретиДа ли живети или умретиЉубав и мода добише ногуЈебеш уједињење, јебеш слогуБели лук и папричицаПропала нам заједницаСве се променило из коренаДивља Африка постаде аренаНема више возова, нема више пругаМирко и Славко два најбоља друга

Мирко И Славко

Сунђер Боб КоцкалонеЦртана серијаДува он балонеВиди генија

Тв дизање, јутарњи програмЈешћу ратлука цео килограмШколски програм најбоље годинеГрадн шоу то сигурно није

Све з љубав и квиз слагалицаКвизови и ЕПП, Београдска хроникаДа набрајам дањљр шта јесте и шта нијеБио би то путопис квадратуре кругаИ националне географијеМирко и Славко, два најбоља друга.

Музика Са Мог Телефона

Музика се ноћу чујеНи с тв-а ни с радијаКо да неко лумпујеТуже се ера и кадија

Па онда , промени се звукИ поче да се тресеМа није ни ћукА нису ни кесе.

Ко је луд у ово доба да свираМожда је жена док љушти кромпираМа јок, није ни онаТо су ипак звуци мога телефона

Која ли будала у три ујутру зовеусред ноћи и прекида моје сновеЈа устајем и питам шта јеКад ми жена кромпириће даје

Народна

Не могу да причамНе могу да кажемДа ли очи њенеВиде када лажем

Нећу ни да слутимШта би онда билоГолубица белаПоломила крило

Два гаврана црнаОчи су им клетеОтићу одавдеНа друге планете

Није више важноШта желиш од менеОд љубави нашеОстадоше сене

Небулоза

Седим тако у кући и смарам сеМислим, како лепо је, али варам сеСамо седим и време ми пролазиЈа чекам свој воз а он не долази

И све би било лепо,Да не верујем слепоКао сутра биће бољеИмаћу више воље.

Али, сутра, увек исто срањеКој пљуга више и неки динар мањеКад покушам да зарадим неке пареЈа не добијем, чак ни јаре

И тако из дана у дан,Све добро нестало је,Можда је то ружан санАли варамо се.

Ниче Два

Јавио ми се пре неки данА и публика ми кличеКроз јаву и кроз санЈавио се Фридрих Ниче

Дошао он код менеПа има неке причеУчио вожњу код Арнолд СенеКола вози Фридрих Ниче

Што се не јави ранијеДок са муком слова сричеНоси кесу буранијеЧорбу кува Фридрих Ниче

Ја окренух се њега немаКад кроз прозор неко вичеЕно га тамо како дремаТо је он, Фридрих Ниче

Ниче Три

У даљини чујем гласПродоран као басКо то у даљини вичеДа није Фридрих Ниче

Ја поново ослушнух бољеИ са много више вољеИ опет она стара причаНеко спомиње Фидрих Нича

И ја помислих врло гласноДа сви чују врло јасноИ са много шунда и кичаКо то спониње Фридрих Нича

Неко мени на пут стадеИ на леду он не падеСамо тихо зима цичеЈа са Фридрих Ниче

Нико

Сви питају ко је Нико?Лав сто посто нијеШто је у Африци рикоДа оће да се бије

Нико је био као комшија правиИли је на дрвету или на травиНико није био ни певачица ДорисОд њега се плашио чак и Чак Норис

Нико је могао да покида трегерИ да пева као Мик ЏегерОд њега се плашио и Арнолд Шварценегер

За Тома Круза Нико је био немогућа мисијаБио неухватљив за господина и госпођу СмитИ у сновима Леонарда Ди КапријаЈео је свашта и пушио шит

Озбиљна Ствар

У расулу нашег временаНије било места питањимаПоглед преко раменаПоглед ка новим свитањима

Препун простор ничега и свегаПуно тога видети се можеКад сунце изађе иза брегаКад човек изађе из своје коже

Између глади и страстиПостоји стање духаМного чварака много мастиИ све то гледаш из ваздуха

А на крају свега тогаКада мердевине почну да се рушеИ пре земље видиш БогаИ око њега многе душе

Песма О Ниче

Док размишљах где ћу поћиВидех неки стари кличеЈа погледах боље у овој ноћиА кад тамо Фридрих Ниче

У том мраку он нешто пишеИ у мраку нешто мичеЈа се дошуњах тихо тишеИ рекох Фридрих Ниче

Он ми рече ајде завежиШта се све то тебе тичеИли још боље ајде бежиЈа сам Фридрих Ниче

Песма За Тебе

Волео бих да напишем песму о тебиО томе колио те волимЛагао бих кад бих рекао себиИ ја могу да преболимМогу срце да ти дамТеби да покажем врлине и манеЕто зашто не желим да будем самЕ зато читај слова са стране

Пијанка

Ја не пијем зато што волимПијем јер не знам где је границаЈе на пијем зато што могу да оболимВећ зато што ћу постати пијаница

Пијем јер то је неко чудоКоје ти отвара треће окоПијем јер се осећам лудоИ људи ми кажу да сам се нашљоко

Ма боли ме уво за другеЈа волим да пијем полакоЈа сам јахач на дуге пругеЗато пијем само так

А кад се у теби нека помери границаЦео свет се заврти око тебеТи видиш да је задња станицаИ пустиш пеглу око себе

Поета

Можда нисам песник ни поетаМожда некоме то стварно сметаМожда ја то и не умемШта ћу кад се не разумемМожда то треба да се ради бољеМожда за то треба више вољеАли научићу ја то вишеПустим машту а оловка пише

Понуда

Кредити и паре требају намаЈер треба нам много хлеба и салама.А уз све то иде мајонеза многоА појео бих вола само кад бих мого

Печени во је ту само због римеА и да убацим половне климе,А саламе из прве строфеДа не би дошло до катастрофе

А што се тиче мајонезаТу је само да се зезаА паре и кредитеДа привуче бандитеЂто пљачкају народИ сатиру људски род

Стварно више коментара немамДође ми да неког лемамАл потражња је великаПа може и да сачека.

Пошта

Само један динарПорука коштаКакав сам ја царГде је та пошта

Они мени кажуНије пошта братеОни можда лажуТренираш карате

И тако, тренирао сам јаИ џудо и каратеЈедно дана дваДа ме не премлате

А кад сам дошо тамоОно гужва братеНије било самоЛеба и салате.

Изгубио сам ја, драгоцено времеИ нестаде тада осмех на мом лицуДобио сам само проширене венеОд сада ћу да тренирам џиу џицу.

Птице Које Мисле Да Лете

Једно мало птиче се родилоИз љуске јајета оно је изашлоОкицама својим у небо је гледалоИ тада је птичици нешто синуло

Када полетим летећу високоБићу бржи бржи него сокоНа землју никад нећу стићиТако ћу бити бољи него остали птићи

Зането у мисли своје искочи из гнезда на граниНије знао зашто се остали бојеАли шта прићати једној врани

Излетело је птиће малоИз гнезда на једној граниНа земљу оно је палоАли шта причати једној врани

Путник Без Карте

Путник без карте у аутобус седаИ све то без икаквог редаКонфуктер из ината прилази њемуОбилазећи све и пркосећи свему

Ко да му је Бог правду у руке даоПутнику без карте он је дуго сраоПутник без карте рече нема параАл кондуктер није престао да смара

Остали путници су гледали бригу својуКошкало се у аутобусу ко пчеле у ројуСмарао је дуго кондуктер путника без картеЧак му је претио, да ће да га млате

Путнику без карте је пао мрак на очиУ једном тренутку је одлучио да скочиПо сред браде је ударио кондуктераА онда је трком отишо до шофера

Путник без карте је реко шоферу да станеШпфер наравно није хтео па је и он лечио ранеПутник без карте дугме за излазак је стисноИ сви путници у аутобусу падоше а неко је и врисно

Иако станица није, аутобус је стаоПутник без карте тада је изасаоСви су викали да им та особа није драгаАли путник без карте је нестао без трага.

Расејаност

Црна рупа, црне ноћиБели снег, бели данКуд ићи по овој ноћиПостао сам расејан

И по путу и на тротоаруЦрни снег се белиНемам ни једну паруАл зато смо сви весели

Заборавих многе ствариОд данас до сутраМозак ми мисли квариИ тако сваког јутра

Заборављам ја сталноНе осећаме се идеалноАл заборавити ника нећу моћиОне страшне црне ноћи

Решење

Ја лајем, ждерем, серемКао пас, волим д пишамКада серем, ја се деремШта ћу не могу д се стишам

Глава ова лудаМаправи сто проблемаМаправи ми сто чудаА решења нема

Лупам главу о стоИ решавам проблемеКажем то је тоАл само дилеме

Да ли урадити тоИли променити овоДа ли је то сто постоИли је готово.

И као сваки путНађем решењеНаправим се љутИ одем на весеље

Смисао

Кренух путем правоКад на дрвету нешто певаЈа кажем ућути кравоЗар не видиш то је шева

Наставих ја путем такоКад зачух неку букуНије мени било лакоДа се препустим том звуку

Скупих снаге и наставих даљеИ на путу ми се нешто спречиКоји ли ђаво тебе шаљеБоље иди кући кречи

Док размишљах шта ми се десиНека језа око мене се стислаЧак и кући враћа се ЛесиОва песма нема смисла

Смишљена Песма

Мислио сам да напишем песму новуАл како смислити неку радњуКоја ће водити песму овуКроз срећу и кроз патњу

У дну мрака моје совеЖиве чудне сподобеДал су страшне или неНико ми не верује

Палим светло да отерам мракИ све њих отерам у џакАл не лези вражеУтваре сенку траже

Чекају светло да угасишДа би поново могао да се плашишНа прозору ти тада нешто куцаУ твојој глави нешто пуца

Сваки пут све тише и тишеМислиш, нема га вишеДа ли је црна сврака ил песма гавранаИл обична од дрвета грана

Али ништа од тога не бешеВећ црни мачак белу мацу крешеТаман се манух тогаКад видех ђавола са два рога

Обузеше ме језа и жмарциЈош само ми фале ови проклети комарциАл мени ђаво рече Нисам Страшан ЈаВећ Ова Твоја Држава,

Ставих прст на чело и помислих тадаШта нам урадише држава и владаИ од тада не плашим се мрака ни осталих чудакаЈер наша је земља пуна лудака

И од тада нема више преваре и лажиМожда само мало да те не ухвате у крађи.

Снови

Снови су мешавина јаве и нерешивих мислиСнови су сви проблеми што су нас стислиСнови су лепи догађаји у измишљеном светуСнови су бомбе што праве колатералну штетуСнови су између добра и злаСнови су, то смо ти и ја.Снови су једнима праштањеСнови су другима маштањеСнови су као нечија зајебанцијаСнови су као полицијска рацијаСнови су као јато риба у водиСнови су као птица на слободиСнови су као зелена траваСнови су као нечија главаСнови су као оловка која сцрем пишеСнови су само то и ништа више

Шоља Кафе

Шоља кафе на столу стојиЈа је гледам она празнаПоследњи гутаљ она бројиДа ли је злочин или казна

Црни талог на њеном днуПише историју својуКао афрички гнуПише порекло и судбину моју

Говори ми о прошлостиБудућности светојЦрној садашњостиИ судбини клетој

Спавање

Спава ми се ал не могуУмор ме обара с ногуШирим уста, дремам.Знам почињем да зевамОчи ми се склапајуА риме не поклапајуТако ми се спава не могу да издржимДок на шпорету кромпириће пржимПопих кафу једну, другу па трећуИспржих кромпира пуну врећуА онда сам лепо засеоКромпира се најеоКревета се докопаоИ на њему заспао

Срећа У Несрећи

Муштерија један зауставио таксиИ рече му да га вози до продавнице МаксиТаксиста рече да је то толико и толико параАли муштерија не жели да га таксиста вара

И уз ценкања пуно и расправе многеМуштерија реши да прошета ногеТаксиста му показа колико му је фаца љутаИ удари у бандеру одмах поред пута

Муштерија се насмеја у себи и то слаткоАли није видео лед, испред себе ко огледало глаткоМуштерија се оклизну у месту стадеНаправи колута два и на дупе падне

Муштерија се полако придежеАл несрећа се за несрећом нижеХитна помоћ из непознатог правцаПоцистиће таксисту и једног дупеглавца.

Срећа

За мене је срећаМожда мала, можда већа.Мало пара, али пуна врећаШта после тога рећиНего уживати у срећи.

Свашта

У губитку среће и надеДок природа зелениПогледам шта људи радеИ кажем благо мени

Гледам птице цвркнућу од срећеНа путу их неко прегазиЗавршиће ко неко смећеШта ћеш, време пролази.

Савршена прилика за променеБацимо атомску бомбуТо стварно није до менеДа направимо катакомбу.

Све

Све дозвољено нијеСве што тече се не пијеСве што можда хоће,То исто можда неће

Све да може да падаБежало би из градаСве што воли да се бијеНека купи себи скијеСве што воли да се дуваДруги ће да га скуваСве што може да се будеУхвате га градске лудеСве што паметно постоји,Ћути, звезде броји.Све што никад било ниеМогло би да се сашије.Све то и ништа вишеСвака реч, претходну брише.

Светска Пијаца

Кренуо сам на пијацу и понео цегерА на тезги, купус продаје Арнолд ШварценегерТрљам очи. Кажем то не ваљаХерман ХесеА иѕа ћошка Мик Џегер траву ваљаКрстим и молим се БогуПа зар деда да продаје дрогу

Купио сам паприку и ставио у кесеПодигох главу смешка ми сеНа трећој тезги купујем дињуА рачун плаћам Роналдињу

Скоро се усрах у панталонеНа пут ми стаде Силвестер СталонеКаже, мали заврнућу ти шијуКо што сам удадио и Брус Лију

Иза њега чујем глас, Рамбо се сериУ мини сукњи стоји Мараја КериНије ти тај мали Џеки ЧенАјмо кући да љуштимо рен

Таман одем да купим салатеДак видим, тамо некога млатеКо ли је тај недужни кривацО боже мој, па то је Владе Дивац

Док је Дивац Бога молио,Видео је да га туку Станлио и ОлиоТаман хтедох да прођем тудаВидех каубоја Клинт Иствуда

Парадајз продаје инспектор БлажаА цену му скида Памела из чувара плажаНа пијаци настаде велика борбаПридружи им се Бора Чорба

Однекуд се појавише и Молдер и СкалиСамо им фали Салвадор ДалиКралј Рамзес ТрећиПродаје кромпир у врећи

Одједном са неког кроваИскочи КазановаА за њим, са пиштољем у руциЏон Вејн и ХајдуциПомешаше се сељаци и модаКад појавише се ноге Жан КлодаКренух ја одатле, ал почеше да ме газеЈунаци из серије Звездане СтазеНикад веровати не бих могоДа ови момци бију тако многоАперкат, лево, десно, с руку и ногуБежим одавде док још могу.

То Је Живот

Седим сада и слушам какоКола овде пролазеЕ мој брате није шала странциНама долазеУвек прође и будала да преврнеСтопереГледам небо пушим пљугу иСве ме страшно нервираО како је све тако лошеКад се лоше сервираАли није све тако црно зна и гореДа будеКада седиш ти у мраку иУбијаш се од досадеНити воде нити струје ничег немаВише бре немаш вољуНемаш наду чак те и људи не воле

Али имаш само једно то је животО не не не и не дозволиДа ти чак и он пропадне.

Туриста

Туриста решио у туризам да кренеИ понео све ствари, све осим женеШта ће ми жена, оћу да се одморим од њеИ отишао до прве туристичке агенције

И тако уговорио он пут и то све до БечаАл на пола пута зове њега течаАј код мене налети у АфрикуМогли би заједно да садимо паприку

Али течо ја не волим паприке да садимЗнаш да од њих ја се много гадимШто не зовеш мало жену мојуМожда она хоће да види Африку твоју

И тако са олакшањем туриста кажеМожда ће лав тамо неки да је смажеМожда се изгуби у џунглама АфрикеА можда ће ипак само садити паприке

И мислећи о томе прође му цео данЊегов уморни мозак полако паде у санАли његови снови почеше да се рушеКада се пробудио у води до гуше

Брод које је ишо до БарселонеНа пола океана, почео је да тоне.И таман кад је туриста прогласио себе за идиотаДође Чак Норис и спасе њега и још хиљаду живота

Туриста рече да му је оно било задњеПа полако изађе из туристичке радњеКаква је то од свега била користБио је љут на њега легендарни Чак Норис

Ухватио туристу у преломио све кости у њемуЕ сад иди кући и размисли о свемуИ немој да долазис у моју туристичку агенцијуЈер ја сам Чак Норис и не трпим зајебанцију.

Тв И Остало

Реци ми како то радеУ делићу секундеРазоткривање мотиваИ пета брзина.

Велики ЛебовскиКад смо били краљевиИ сви остали приковиНису нам помогли

Реци како то радеУ делићу секундеЕкстремне експлозијеДивље и без цензуре

Обрачун у казинуАмеричка империјаПсихијатар је на делуНека нова компанија

Завабни програмиЛатино серијеСтари филмовиИ досадне емисије

Доста ми је свегаЈа живим без тв-аНе смара ме никоЈа пливам доста плитко

У Огласима Никад Више

Стара доба прича нема чега немаКао неки стари добри клишеУ продавници бесплатна подела еуро кремаУ огласу пише никад више.

У вестима најављују промене новеУ проб+гнозама неке нове кишеУ зградама нашим живе само совеУ огласима пише никад више

Читам новине и опет прича стараУ огласима малим црним словима пишеНовоотворена фирма остала без параУ огласима пише, никад више

Нова времена. Али стара причаИздају се дипломе код новога дишеСве то из прича шунда и кичаУ огласима пише, никад више

Вампири Су Међ’ Нама

Док црвена се зора будиНебо се скупља па шириНема никог нема људиДођоше нам сад вампири

Тешке су нам то крвопијеКрв нам сишу а зуби им виреОпаснији су и од шкорпијеУх што мрзим те вампире

Из очију севну бљесакУдарац један или дваИ уз страховит тресакПропаде земља сва.

Забрањено Воће

На једној грани сова стоји и буљаве јој очиА на другој преко пута славуј песму срочиИ све тако на дрвету једномСве иде азбучним редом

А на дрвету број дваСедимо пријатељ и јаА испод стабла нижеЏукела ногу диже

И тресла се шума од наше викеДок у сенкама мењају се сликеАл било светло или тамаОна кући седи сама

И седи она тако да неко дођеИ обере необрано грожђеИ чека она можда неће можда оћеДа се обере забрањено воће

Може да чека колико хоћеАли ја јој доћи нећуМоже да чека забрањено воћеАл ми заглависмо на дрвећу

Џукела једна неда да сиђемоИ код тебе ми да дођемоА ту је чувар мира и редаО Боже остаћемо овде, а тек је среда.

Враг

Чак и у тами светлост постојиНада и спас изгледају далекоКада мрак наступи човек се бојиСтрах наступа страдао је неко

Плач који нарушава тишинуЧује се од врха до днаНеки погледи иду у висинуА неки се буде из мртвога сна

О какво је то време сада дошлоДа мртви устају из гроба свогаИако је њихово време прошлоЊих води господар са два рога

Он имена доста разних имаУвек је узимао,а ништа није давоУ лице воли да се церека свимаЊегово име беше ђаво

Време

Једна звезда снеба је палаПала у воду ишчекивањаКад је пала да ли је зналаДа је дошло до скривања

Нешто што не постојиДа ли може да нестанеЗа нешто да се спојиГовори црни гавране

Пролазе минути нашег трајањаПролазе брзо као једна речПрошло је време бајањаНа добром је путу да добије меч

Заблуда

Грешке дешавања су у људској душиКад погледаш свет како спаваУ том погледу он се рушиВатра је свуда гори трава

Свака ствар постаје заблудаИ онда кад не мислиш да је такоНеки ђаво проћи ће тудаИ теби тада неће бити лако

Зло у мислима твојимШета као кроз водуТело твоје учиниће својимИ полако нестаће у поду

И на крају око тебе запаљена траваТеби тада биће свеједноМислићеш да је страваА у ствари осећаш се бедно

Као

Као вода дубока као небо високоЈа волим да пливам ја волим да падамКао риба у мору као небески сокоКао краљ на престолу ја волим да владам

Као духовно стање небеског мираЈа пливам усред воденог вираРуке ми дрхте нешто се збиваТонем полако док риба плива

И кренућу путем који води до тамоСиве су цесте црна прашинаЗвук ми у глави говори самоБука ти дође као тишина

Леп дан

Један цветак дању цветаШири мирис биомедаПтица лети око светаИ то све ради реда

Све је лепо док сунце сијаПтица лети,цвет миришеСве је лепо,свима пријаКао после летње кише

Али сунце прекрише сиви облациПтица паде наглавачкеЦвет згазише нечији корациСве је кренуло наопачке

Поново рођење

Када време дође у гроб да се идеПогинуо си часно и поносиш се тимеДруги на твом гробу још увек се стидеДок на њему урезано стоји твоје име

Ником недаш да заплаче за тобомЗнаш да си био усијана главаСмејаће се над твојим гробомДок на њему расте трава

Проћи ће година,две,три,петЗемљу ће полити многе кишеТад твоје очи опет угледаће светСхватићеш да мртав ниси више

Реплика

Ветар дува кроз долинеДухови прошлости пролазе кроз менеУ ваздуху видим твоје облинеВидим нема никакве промене

Замолио бих још само једну приликуДок ми откуцава сат животаДа погледам животну сликуЖивотну слику једног идиота

Док ми се слатко у лице смешишВреме тече зафркаваш ме тиА онда почињеш да ме тешишМислим да ћу се разболети

Сенка

Седим у соби и слушам какоНапољу хладан ветар бријеИ стопут себи кажем акоДок се неко под прозором крије

Чујем неки глас у главиСенка се напољу мичеТо је само капут плавиГлас у мени почиње да виче

Бежи одатле,одлази будалоСтрах у мени почиње да се шириНоге ми се тресу срце ми је сталоСенка са прозора као да вири

Ни сад не знам шта је то билоДок бејах сам у самоћиШта се то тад збилоЈедне давне зимске ноћи

Чекајући

Звезде гледам сваке ноћи Удаљини чујем твој глас

И док чекам кад ћеш доћиЗвезде гледају на нас

Време лети из часа у часВременски куца сатКоњи из галопа прелазе у касПочиње још један луди рат

На срцу се намножиле ранеЗар ово нико неможе да спречиКао да ће све ово да станеДоктор време да излечи

Срећа

Тело ми захвата хладноћаОстао сам самМој дух обузима самоћаВише не знам где сам,више не знам ко сам

Моје срце као да не куца вишеАли опет осећам тај болИ када падају кишеЈа певам свој сол

Брука и срамота шта ми се дешаваУ овом свету који не постојиМоје тело је притисла мећаваА душа последнје минуте броји

Стидљива Песма

Размишљам како бих те зваоПосле свега што сам прошаоИ све муње које сам краоДа бих до тебе ја дошао

Ходнике пакла сам пролазиоИ свашта сам у њему видеоДок сам ка теби долазиоСамо да бих ти се свидео

Велике муке су биле мојеВелике проблеме имао самДа напишем име твојеСамо то умео нисам

Судбина

Тупим корацима ходам по мракуМисли ми нису у овом светуГледам гробари копају ракуПреклињем своју судбину клету

У глави имам мисао глупуКао да је на мене неко бацио очиГледам у мрачну рупуНеки глас ми каже ајде скочи

Око мене никога немаИспред мене рупа која није празнаГледам човека како дремаДа ли је то милост или казна

Судбина ипак није тако јакаКад на тебе она баци очиИспред тебе само ракаА она каже ајде скочи

Тама

Црно је сунце,без обзира што сијаУ црном мраку из светлих дубинаЦрни смо драга и ти и јаЦрно долази из најдубљих висина

У самом мраку извору светлостиМожеш да видиш судбине двеУ једној ћеш да оставиш своје костиА у другој да видиш своје невоље

Нек судбина твоја одлучи шта хоћеДа ли да беже из царства у тамиДа се спаси те самоћеИл заувек да будете сами