Каматни ризик

Каматни ризик

Interest rate risk


• Каматни ризик је ризик од могућег настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке по основу позиција из банкарске књиге услед промена каматних стопа.


• Књига банкe(banking book) класификује и белeжи свe традиционалнe банкарске активности којe сe

делимично прeклапају с инвeстицоним пословима. Свe трансакцијe којe сe обављају на тржишту бележе

сe у књизи трговања банкe (trading book). Разлика измeђу та два сeгмeнта банкарског

пословања видљива јe у стратeгији пословања. Банкарска књига почива на филозофији - купи и држи

«buy and hold», док у књизи трговања доминирају стратeгијe трговања.


• Према Одлуци о управљању ризицима банке банка је дужна да управља различитим облицима каматног ризика и то:

– ризиком временске неусклађености доспећа и поновног одређивања цена (repricing risk),

– ризиком криве приноса (yield curve risk), коме је изложена услед промене облика криве приноса,


– базним ризиком (basis), коме је изложена због различитих референтних каматних стопа код каматно осетљивих позиција са сличним карактеристикама што се тиче доспећа или поновног одређивања цена,

– ризиком опција (optionality risk), коме је изложена због уговорних одредаба у вези с каматно осетљивим позицијама (кредити с

могућношћу преваре).


Камата представља цену која се плаћа за коришћење кредитних и новчаних ресурса на финансијском тржишту у одређеном периоду времена.

Ризик капитала( односно ризик да зајмопримац уопште не врати или да неуредно враћа кредит) мора се изразити кроз камату и у њу укалкулисати и један је од најбитнијих фактора који опредељују висину каматне стопе.


Поред ризика капитала висину каматне стопе опредељују и :

- Висина профитне стопе( каматна стопа не сме бити испод профитне стопе),

- Понуда и тражња за зајмовним капиталом,

- Трошкови пасивне камате,- Кредитно-монетарна политика

централне банке итд.


• Каматни ризик је инхеренти ризик и за банку, поред кредитног ризика, јeдан од најзначајнијих облика тржишног ризика којeм сe банка излажe обављајући функцију финансијског посрeдника између финансијски суфицитарних и финансијски дефицитарних трансактора.


• Инхерентни ризик значи да је банка стално изложeна каматном ризику и да је није могућe изоловати од утицаја промeна каматних стопа.

• Ризик се јавља када банка својe обавeзe плаћа по вишим каматним стопама нeго што су онe којe наплаћујe на своју активу( пласмане) и рочне неусклађености пласмана и извора што има за последицу пад каматне марже.


Каматна маржа или нето приход од камате представља однос између разлике прихода и расхода и укупне активе банке.


• Када банка одобри кредит са фиксном каматном стопом, онда се висина каматне стопе не мења све док се кредит не наплати од комитента односно клијента.

• Када одобри кредит са променљивом каматном стопом, онда се висина каматне стопе мења у зависности од тога како се мењају цене на финансијском тржишту.


• Ако каматне стопе на финансијском тржишту расту, онда се повећава и каматна стопа која се примењује за обрачун камате на одобрене кредите са променљивом каматном стопом. Ако каматне стопе на финансијском тржишту падају, онда се смањује и каматна стопа која се примењује за обрачун камате на кредит са променљивом каматном стопом.

• Исто важи и за каматне стопе на депозите.


Раст каматних стопа умањујe врeдност портфeља дугорочних крeдита, а са другe странe узимањe нових дeпозита по вишим каматним стопама дeлујe на раст трошкова банкe.


Када каматне стопе расту дeпонeнти жeлe да повуку својe дeпозитe, поготово ако је уговором тако регулисано јер желе да остваре вeћe приходe од инвeстирања по вeћим каматним стопама. Банка сe у том случају сусрeћe с проблeмом одржавања ликвидности.

• Због повлачeња дeпозита банка мора да надокни повучeни износ (квантитативни eфeкт) у своме билансу, а при новом задужeњу мора да плаћа срeдства по новим, вишим каматним стопама (трошковни eфeкт).


У супротном, ако банка нe успe да надокнади изгубљeни износ срeдстава,

присиљeна јe да смањи збир свог биланса.

У случају пада каматних стопа банци прeти опасност покушаја прeврeмeнe отплатe крeдита, чимe сe присиљава на одобравањe крeдита по нижим каматним стопама.


• Смањивање прихода банкe уз повећање или чак исте расходе због лошeг или нeодговарајућeг управљања

каматним ризиком ограничава њен раст и развој и у коначном доводи до елиминације банке са тржишне сцене.


• Променe каматних стопа код банкe сe поред утицаја на нето каматну маржу одражавају и на њене:

- новчане токове,

- висину накнада,

- опeративне трошкове и

- eкономску врeдност банкe.


• Ризик промене каматних стопа погађа позицијe:

- активe (пласмана, инвeстиција),

- пасивe (дeпозита,врeдносних папира) и

- ванбиланснe позицијe.


• Колики ће утицај каматног ризика бити на банку зависи од билансне структуре активе и пасиве односно колико је учешће осетљивих билансних позиција у односу на неосетљиве( некретнине, опрема и сл.).

• Поред тога, висина каматног ризика зависи и од дужине временског периода у коме су билансне позиције изложене ризику као и од величине промене каматних стопа.


За банку је квантификација ризика битна због утврђивања ризико премије као покрића за потенцијалне губитке услед промена каматних стопа.

Квантификација ризика се заснива на прегруписавњу активе у агрегате са фиксном и променљивом каматном стопом са роковима доспећа у пасиви биланса.

Поред тога, користи се и могућност реуговарања и или аутоматске промене каматне стопе.


Базични каматни ризик за банку се изражава коефицијентом ризика( или коефицијентом гепа):

Билансне ставке активе осетљиве на кретање каматних стопа

____________________________________________________

Билансне ставке пасиве осетљиве на кретање каматних стопа

Референтна вредност је 1.

а) ако дође до пада каматних стопа, а банка има коефицијент већи од 1, њени приноси ће се смањити и

б) ако дође до пораста каматних стопа, а банка има коефицијент већи од 1, њени приноси ће се повећати.


Идеалан коефициент ризика или гепа има вредност 1 односно онда када је осетљивост активе и пасиве иста.

У земљама са развијеном тржишном привредом где су развијена финансијска тржишта важи правило да се негативни геп већи од 10% у односу на активу сматра високом вредношћу која захтева даља испитивања.


Коефицијент ризика или гепа одражава спремност банке да прихвати или не прихвати ризик у погледу предвиђања будућих кретања каматних стопа на тржишту нарочито у периодима великх тржишних осцилација.


Пример израчунавања коефицијента ризика или гепа( пример из уџбеника стр.121, 5-11: варијанте 1,2 и 3.

Варијанта 1: ............1,60

Варијанта 2 : .............0,62

Варијанта 3 :.............1,00


Банка управља активом и пасивом(assest-liability management )како би постигла најповољнију изложеност банке каматном ризику тако што врши реструктуирање билансних ставки активе и пасиве осетљивих на кретање каматних стопа тако да:

- смањи учешће билансних ставки које су осетљиве на кретање каматних стопа и

- да осетљиве билансне ставке активе и пасиве буду колико је то могуће у равнотежи.

Као резултат тога коефицијент каматног ризика треба да се приближи или буде већи од 1.


Минимални каматни ризик банке је при постојању равнотеже између просечног( пондерисаног) доспевања активе и пасиве што значи да постоји повезаност ризичне и рочне структуре каматних стопа.


Анализа осетљивости нето прихода( каматне марже) на промене каматних стопа може бити:

1) Статичка и

2) Динамичка

Каматни ризик- статичка анализа

• Статичка анализа- Све док су пласмани са променљивом каматном

стопом већи од обавеза са променљивом каматном стопом, банка има користи од раста каматних стопа и штете од пада каматних стопа,

- Када су пласмани са променљивом каматном стопом мањи од обавеза са променљивом каматном стопом, онда раст каматних стопа делује негативно на остварену каматну маржу, а пад каматних стопа позитивно и

- Када су пласмани са променљивом каматном стопом једнаки обавезама са променљивом каматном стопом, промена висине каматних стопа нема утицаја на каматну маржу банке.

Каматни ризик-статичка анализа

• Разлика између активе са променљивом каматном стопом и пасиве са променљивом каматном стопом назива се отворена каматна позиција или диспаритет.

• Диспаритет може да буде: - позитиван (актива са променљивом каматном

стопом је већа од пасиве са променљивом каматном стопом),

- негативан (актива са променљивом каматном стопом мања од пасиве са променљивом каматном стопом) и

- неутралан (актива са променљивом каматном стопом је једнака пасиви са променљивом каматном стопом

Варијанта 131.12.2007

. 2008. 2008. 2008.Позитивни диспаритет

Основица за обрачун

камате

Угово-рена

каматна стопа

Очекивана зарада

Раст каматних стопа за

3 пп

Зарада, ако каматна стопа расте

Пад каматних стопа за

3 пп

Зарада, ако каматна стопа пада

Актива - Пласмани

- који су осетљиви на промену каматних стопа 800.000 15% 120.000 18% 144.000 12% 96.000

- који нису осетљиви на промену каматних стопа 200.000 8% 16.000 8% 16.000 8% 16.000

Укупно: 1.000.000 136.000 160.000 112.000

Пасива - Обавезе

- које су осетљиве на промену каматних стопа 500.000 4% 20.000 7% 35.000 1% 5.000

- које нису осетљиве на промену каматних стопа 500.000 2% 10.000 2% 10.000 2% 10.000

Укупно: 1.000.000 30.000 45.000 15.000

Нето приход од камате 106.000 115.000 97.000

Принос на активу 4,270% 5,024% 3,516%

Принос на пасиву 0,942% 1,413% 0,471%



Каматни ризик-статичка анализа

За банку је важно да израчуна и учинак од промене каматних стопа на резултате свог пословања. Најједноставнији начин је да се на утврђени износ диспаритета примени пројектована промена висине каматне стопе. Та метода се заснива на следећој статичкој анализи:

Каматни ризик-статичка анализаСтруктура биланса

Висина

диспар.

Обрач. камате за раст од 3%

Учинак на нето приход од камате

Обрач. камате за пад од 3%

Учинак на нето приход од камате

Позитивни

диспар.

+300.000 +300.000

X 3%

+ 9.000 +300.000

X(-) 3%

- 9.000

Негативни

диспар.

-300.000 -300.000

X 3%

- 9.000 -300.000

X(-) 3%

+ 9.000

Каматни ризик-динамичка анализа

Осетљивост резултата пословања на промене у каматним стопама много боље може да се измери путем анализе диспаритета по роковима у којима настаје промена висине каматних стопа како на пласманима тако и на обавезама.


Полазна основа за ову анализу је чињеница да је рочна структура пласмана и обавеза са фиксном каматном стопом различита и да су рокови промене каматних стопа за пласмане и обавезе са променљивом каматном стопом различити.


Резултат ове анализе је извештај о променама каматних стопа по периодима поновног формирања каматних стопа (каматна мапа).

Каматна мапа показује колико је ефикасно извршена алокација каматног ризика по основу средстава и обавеза различите рочности.

до 1.

месецаод 1. до

3. месецаод 3 до 6

месециод 6 до

12 месеципреко 1 године

Без приноса Укупно

Актива

Готовина1.065.000 1.065.000

Кредити775.000 225.000 - 500.000 500.000 2.000.000

Некретнина и опрема

120.000 120.000

Свега актива 775.000 225.000 - 500.000 500.000 1.185.000 3.185.000Пасива

-Трансакциони

депозити2.200.000 2.200.000

Штедни депозити 300.000 250.000 - - 90.000 640.000

Капитал и резерве

345.000 345.000Нето курсне

разлике-

Свега пасива 300.000 250.000 - - 90.000 2.545.000 3.185.000

Каматни јаз 475.000 (25.000) - 500.000 410.000(1.360.00

0) -Кумулативни јаз

475.000 450.000 450.000 950.000 1.360.000 -


Банка која инвестира у дугорочне пласмане изложена је ризику накнадног процењивања вредности услед неизвесности од кретања каматних стопа.

Банка која инвестира у краткорочне пласмане изложена је ризику поновног улагања јер није у могућности да процени висину каматне стопе са којом ће пласирати средства о року њиховог доспећа.


Каматну мапу уобичајено прати и преглед ефективних каматних стопа на дан биланса и то по врстама валута.

Инсерт 5‑3: Ефективне каматне стопе по валутама:


Позиција Дин EUR USD LSTG Про-сек

Кредити 13% 8% 10% - 9%

Штедни

депозити

4% 2% - 1% 3%

Каматни ризик - израчунавање осетљивости на промену каматних стопа

Промене висине каматних стопа утичу на резултате пословања, па зато банка мери осетљивост отворене каматне позиције на промену каматних стопа за сваки од рокова доспећа.

Мерење осетљивости има за циљ да утврди учинак од промене каматних стопа за један процентни поен на нето приход од камате.

Каматни ризик - израчунавање осетљивости на промену каматних стопа

Формула за израчунавање осетљивости на промену каматних стопа:

Основица x 1 x Број дана

ИЗНОС КАМАТЕ=---------------------------------------------------

36000

Добијени износ показује за колико ће се повећати или смањити резултат пословања ако се камата повећа или смањи за 1%.

Управљање каматним ризиком заснива се на постављању лимита над висином осетљивости на годишњем, полугодишњем, кварталном или месечном нивоу.

Каматни ризик-поступак израчунавања осетљивости на промену каматних стопа

Пример 5‑14: Поступак израчунавања осетљивости на промену каматних стопа

Нека банка на дан биланса има: 1. Депозит од 300.000 на 1 месец са фиксном

каматном стопом 2. Депозит од 90.000 на 12 месеци са фиксном

каматном стопом 3. Кредит од 1.000.000 на 12 месеци са фиксном

каматном стопом Укупна отворена позиција израчунава се на следећи

начин:

Месец Дати кредити Узети депозити

Диспаритет Број дана у месецу

Пондерисaни диспаритет

(1) (2) (3) (4) (5) (6 = 4 x 5)

31.12.2007.

1.000.000 390.000 610.000

1 1.000.000 390.000 610.000 30 18.300.000

2 1.000.000 90.000 910.000 30 27.300.000

3 1.000.000 90.000 910.000 30 27.300.000

4 1.000.000 90.000 910.000 30 27.300.000

5 1.000.000 90.000 910.000 30 27.300.000

6 1.000.000 90.000 910.000 30 27.300.000

7 500.000 90.000 410.000 30 12.300.000

8 500.000 90.000 410.000 30 12.300.000

9 500.000 90.000 410.000 30 12.300.000

10 500.000 90.000 410.000 30 12.300.000

11 500.000 90.000 410.000 30 12.300.000

12 500.000 90.000 410.000 30 12.300.000

Укупно 360228.600.000

Кумулативна осетљивост = Збир пондерисаних диспаритета подељен са 36.000 6.350


Обрачун кумулативне осетљивости: Збир пондерисаних диспаритета

______________________________

36000

228.600.000

=-----------------------= 6.350

36.000

годишње350600036

000600228

00036

адиспаритетих пондерисан Збир.

.

..

.


У овом примеру, општа промена висине каматних стопа (пораст или пад) за један процентни поен доноси банци добитак или губитак од 6.350 годишње.


Осетљивост може да се мери и по подпериодима, на пример, за период од првих шест месеци и за период од других шест месеци.

Резултати мерења су:


1) за првих шест месеци:

Збир пондерисаних диспаритета

____________________ 36000

154.800.000

=-----------------------= 4.300 полугодишње.

36.000


2) за других шест месеци:

Збир пондерисаних диспаритета

_______________________ 36000

73.780.000

=-----------------------= 2.050 полугодишње

36.000


• Кумулативна осетљивост је увек једнака збиру периодичних осетљивости: 4.300 + 2.050 = 6.350.

Каматни ризик-поступак израде каматне мапе

Све ставке биланса стања деле се у ставке са фиксном каматном стопом, у ставке са променљивом каматном стопом и у ставке без приноса. Ставке са фиксном каматном стопом распоређују се у одговарајуће периоде према роковима до доспећа, као када се припрема мапа ликвидности.

Каматни ризик-поступак израде каматне мапе

Ставке са променљивом каматном стопом распоређују се у одговарајуће периоде према роковима у којима долази до промене каматне стопе или према роковима доспећа, шта је раније. Рокови у којима се мења каматна стопа се уобичајено утврђују уговором у складу са пословном политиком банке.

Каматна мапа – средства и обавезе са

фиксном каматном стопом

Каматна мапа – средства и обавезе са

променљивом каматном стопом

Крива приноса

• Крива приноса приказује стопе приноса на уложена финансијска средстава са различитим роковима доспећа. Када су каматне стопе на дугорочна улагања више од каматних стопа на краткорочна улагања, крива приноса има природан облик.


Крива приноса на депозите код ProCredit Bank

2.50

3.754.38

5.005.31

5.63

1.88

2.50

3.443.75

4.06

6.00

9.00

11.00

12.00

4.38

0.00

3.00

6.00

9.00

12.00

1M 3M 6M 12M 2Г 3Г

Рок улагања

Ка

ма

тна

сто

па

у

ЕУР УСД ДИН


• Када учесници на финансијском тржишту очекују раст каматних стопа, крива приноса има знатно већи узлазни нагиб. У таквим условима, банка се штити од каматног ризика тако што позајмљује средства на дуги рок, а пласира средства на кратак рок.

Documents

Каматни ризик