Конференција за медије

Република СрбијаРепублички завод за статистику

Конференција за медијеКонференција за медије

Прес сала Владе Србије

30. децембар 2013.

www.stat.gov.rs / [email protected] / [email protected]

Важнији индекси економских кретања

Индекси: претходна година=100

2012 2013

Бруто домаћи производ 98,5 102,4

Физички обим производње

Пољопривреда 82,3 122,1

Индустрија 97,8 106,3

Грађевинарство 101,2 72,1

Промет у трговини на мало 98,0 94,9

Запослени 98,9 98,4

Зарадe 101,1 98,1

2


Бруто домаћи производ у сталним ценама, 2002-2013.

(2010 = 100)

Овај графикон приказује кретање БДП у периоду 2001 – 2013. године у односу на базну 2010. годину. Из приложеног се види да је БДП у 2011. већи за 1,6% у односу на 2010., у 2012. је на нивоу 2010. године, а у 2013 за 2,4% је већи у односу на 2010. годину.

3


Индекс потрошачких цена 2007-2013.база исти месец претходне годинебаза исти месец претходне године

2007 2009 2010 2011 20132008 2012

Инфлација у Републици Србији је још увек нестабилна, смењују се периоди раст и пада цена, што је последица кретања цена оних производа директно зависних од тржишних и временских услова, кретања курса динара, и слично. После константног раста цена у 2012. години, у 2013. години се од почетка бележи пад.

4


Извоз и увоз, 2001-2013.у мил. EUR

5


Пољопривредна производња, 2001-2013.

(2010 = 100)

Графикон: Представља приказ кретања базног индекса физичког обима пољопривредне производње, база 2010=100, који су израчунати на основу кретања ланчаних индекса пољопривредне производње за приказане године.

6


Индекси физичког обима грађевинарства и индустријске производње 2000-2013.

(2010= 100)

7


(2010 = 100)

Индекси промета у трговини на малоу сталним ценама

Промет у трговини на мало у 2013. години, у односу на претходну годину, бележи пад у сталним ценама од 5, 1 %, а у односу на 2010. годину, промет је мањи за 23,7%.

8


Квартални бруто домаћи производКвартални бруто домаћи производ III квартал 2013.

9


Квартални бруто домаћи производ, стопе реалног раста

-10.0

0.0

10.0

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Промене, према истом кварталу претходне године, %

Q1

Q2

Q3

Q4

10


Индекси индустријске производњеИндекси индустријске производње јануар-новембар 2013.

11


Индекси индустријске производње - сектори

Индустријска производња у Републици Србији у новембру 2013. године већа је за 4,2% у односу на новембар 2012. године, а у односу на просек 2012. године већа је за 13,9%. Индустријска производња у периоду јануар – новембар 2013. године, у односу на исти период 2012. године, већа је за 6,0%.

XI 2013XI 2012

XI 2013Ø 2012

I-XI 2013I-XI 2012

Индустрија укупно 104,2 113,9 106,0

Рударство 99,7 113,3 105,2

Прерађивачка индустрија 104,0 113,7 105,5

Снабдевање ел. енергијом, гасом, паром и климатизација 106,6 114,6 108,3

12


Индекси индустријске производње – наменске групе

XI 2013XI 2012

XI 2013Ø 2012

I-XI 2013I-XI 2012

Индустрија укупно 104,2 113,9 106,0

Енергија 108,1 122,9 114,6

Интермедијарни производи, осим енергије 106,2 106,4 98,9

Капитални производи 99,3 121,3 130,2

Трајни производи за широку потрошњу 102,3 112,4 112,1

Нетрајни производи за широку потрошњу 99,6 109,5 97,1

• Подаци о индустријској производњи – по наменским групама, у новембру 2013. године, у односу на новембар претходне године, показују да јe дошло до раста у производњи: енергије, за 8,1%, интермедијарних производа, осим енергије, за 6,2%, и трајних производа за широку потрошњу, за 2,3%.

• Пад је забележен у производњи нетрајних производа за широку потрошњу, за 0,4% и капиталних производа, за 0,7% .

13


Десезонирани индекси индустријске производњеДесезонирани индекси индустријске производње

(Ø 2012 = 100)

Десезонирани индекс индустријске производње за новембар 2013. године, у односу на просек 2012. године, за индустрију – укупно показује да је остварен раст од 6,0%, а за Прерађивачку индустрију раст од 5,7%.

14


Промет робе у трговини на малоПромет робе у трговини на малојануар-новембар 2013.

15


(Ø 2012 = 100)

Месечни индекси промета у трговини на мало

У новембру 2013. године, у односу на просек 2012. године, промет робе у трговини на мало је већи у текућим ценама за 4,8%, а у сталним ценама је мањи за 1,1%, док десезонирани индекс показује да је остварен пад промета од 3,6%.

16


Индекси промета у трговини на мало по основним агрегатима КД

Промет робе у трговини на мало у Републици Србији, у новембру 2013. године у односу на новембар 2012. године, већи је у сталним ценама за 3,1%, а у односу на просек 2012. године мањи је за 1,1%. Промет робе у трговини на мало у периоду јануар – новембар 2013. године, у односу на исти период 2012. године, мањи је у сталним ценама за 5,6%.Посматрано по основним агрегатима КД, у новембру 2013. године у односу на новембар претходне године, у сталним ценама остварен је код:• хране, пића и дувана – раст од 7,7%• непрехрамбених производа, осим моторних горива – пад од 3,9%• моторних горива – раст од 9%.

XI 2013XI 2012

XI 2013Ø 2012

I-XI 2013I-XI 2012

Трговина на мало 103,1 98,9 94,4

Храна, пића и дуван 107,7 100,2 95,9

Непрехрамбени производи, осим моторних горива

96,1 92,1 89,2

Моторна горива 109,0 107,4 98,5

(у сталним ценама)

17


Структура промета у трговини на мало по робним групама, I - IX 2013

12.0%

22.4%10.3%

1.6%

9.1%

2.5%

6.1%

34.3%

прехрамбени производи и алкохолна пићадуванинформационо-комуникацијска опремапроизводи за домаћинствопроизводи за културу и рекреацијуфармацеутски, козметички и тоалетни производигориво за моторна возила и мотоциклеостали непрехрамбени производи

18


Промет робе у трговини на мало по робним групама, стопе у % I - IX 2013 / I - IX 2012

0.3

1.7

3.1

-9.0

-4.9-3.7

4.6

-1.3

1.9

-12

-10

-8

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

Укупно

Прехрамбени производи и алкохолна пића

Дуван

Информационо / комуникацијска опрема

Производи за домаћинство

Производи за културу и рекреацију

Фармацеутски, козметички и тоалетни производи

Гориво за моторна возила и мотоцикле

Остали непрехрамбени производи

19


Спољнотрговинска робна разменаСпољнотрговинска робна размена јануар-новембар 2013.

20


ССпољнотрговинскапољнотрговинска робнаробна разменаразмена,, новембар 2013новембар 2013/2012/2012..

новембар 2012.Мил. USD

новембар 2013.Мил. USD

2013/2012.

Извоз 1061.3 1355.6 127.7

Увоз 1625.7 1847.2 113.6

Дефицит -564.4 -491.6 87.1

21


I - XI 2012.Мил. USD

I - XI 2013.Мил. USD

2013/2012.

Извоз 10248.8 13386.0 130.6

Увоз 17172.3 18631.9 108.5

Дефицит -6923.5 -5245.9 75.8

ССпољнотрговинскапољнотрговинска робнаробна разменаразмена,, јјануар-новембар ануар-новембар 20132013/2012/2012..

22


ИЗВОЗ УВОЗ

Спољнотрговинска робна размена, јануар-новембар 2013.по економској намени

23


ИЗВОЗ у мил. USD УВОЗ

Извоз и увоз по спољнотрговинским партнерима, јануар-новембар 2013.

24


MEDA - Економско удружење медитеранских земаљаCEEC - Земље централне и источне ЕвропеCIS - Комонвелт независних државаAPEC - Aзијско – пацифичко економско удружење

Извоз и увоз, јануар-новембар 2013.по изабраним групацијама земаља

25


ИЗВОЗ у мил. USD УВОЗ

Извоз и увоз по рангираним одсецима СМТК рев.4, јануар-новембар 2013.

26


Спољнотрговинска робна размена, подаци по месецима, у мил. USD

27



Анкета о Анкета о радној сназирадној снази октобар 2013.

29


Анкета о радној снази, Анкета о радној снази, октобароктобар 2013. 2013.

Анкета о радној снази спроведена је у октобру 2013. године, на узорку од око 8700 домаћинстава на подручју Републике Србије. Прикупљени су подаци о демографским обележјима за сва анкетирана лица. Укупно је анкетирано 25048 лица. Подаци о радној активности прикупљени су за сва лица стара 15 и више година, односно за 21835 лица.

30



• Стопа незапослености, која представља учешће незапослених у укупном броју активних становника (запослени и незапослени), у Републици Србији износила је 20,1%, и то 19,4% за мушко и 21,2% за женско становништво. Стопа незапослености у београдском региону износила је 16,7%, а у региону Војводине 23,1%. У региону Шумадије и Западне Србије стопа незапослености износила је 18,6%, док је у региону Јужне и Источне Србије износила 22,0%.

• Стопа незапослености у октобру 2013. године мања је за 4 процентна поена у односу на април 2013. године, а у односу на октобар претходне године мања је за 2,3 процентна поена.

31



• Стопа запослености представља проценат запослених у укупном становништву старом 15 и више година, и у октобру 2013. износила је 39,1%. Од тога је стопа запослености за мушкарце износила 46,2%, а за жене 32,5%. Највећа стопа запослености била је региону Шумадије и Западне Србије 41,1%, затим у региону Јужне и Источне Србије, где је износила 39,3%. У београдском региону, износила је 38,8%, а у региону Војводине стопа запослености износила је 37,3%.• Стопа запослености у октобру 2013 бележи пораст од 2,8 процентних поена у односу на април 2013. године, и пораст од 2,4 процентна поена у односу на октобар претходне године.32



Стопе незапослености и запослености у априлу и октобру 2012. и априлу и октобру 2013. године – упоредни преглед

Април2012

Октобар2012

Април2013

Октобар2013

Стопа незапослености 25,5 22,4 24,1 20,1

Стопа запослености 34,3 36,7 36,3 39,1

Стопа неформалне запослености

17,0 17,9 18,2 20,3

33


• Стопа неформалне запослености у октобру 2013. године већа је за 2,1 процентна поена у односу на април исте године, док је у односу на октобар претходне године већа за 2,4 процентна поена.

• Стопа неформалне запослености представља проценат лица која раде без формалног уговора о раду у укупном броју запослених. Ова категорија обухвата запослене у нерегистрованој фирми, запослене у регистрованој фирми, али без формалног уговора o раду и без социјалног и пензионог осигурања, као и неплаћене помажуће чланове домаћинства.


34


Трендови запослености и стопа незапослености Трендови запослености и стопа незапослености 20082008 -- 2013.2013.

35


Анкета о приходима и условима живота Анкета о приходима и условима живота мај - јун 2013


Основни показатељи сиромаштва

Ова лица нису нужно сиромашна, већ само имају већи ризик да то буду!

37


Праг ризика од сиромаштва у динарима(60% медијане националног еквивалентног прихода)

а

38


Стопа ризика од сиромаштва по старости и полу, %

Млади до 18 година старости су најизложенији ризику од сиромаштва док су старији од 65 година најмање изложени

39


Стопа ризика од сиромаштва према типу домаћинства, %

40


Стопа ризика од сиромаштва према најчешћем статусу на тржишту рада и полу, %

Незапослени су најизложенији ризику од сиромаштва док су запослени код послодавца најмање изложени

41


Стопа ризика од сиромаштва, поређење држава, %

42


Попис становништва домаћинстава и Попис становништва домаћинстава и станова 2011.станова 2011.Настањени станови према врсти грејања

43


Настањени станови према врсти грејања

Настањени станови Република Србија

Укупно 2 423 208

Са централним грејањем 535 456

Са етажним грејањем 498 835

Без инсталација централног/етажног грејања 1 386 460

Непознато 2 457

57,2 % греје се уз помоћ пећи или сличног грејног тела тј. нема инсталације централног/етажног грејања 22,1% има централно грејање тј. топлота се испоручује из јавне (месне) топлане 20,6% има етажно грејање тј. топлота се испоручује из котларнице у стану или згради

Република Србија

22%

21%57%

Централно грејање Етажно грејање Без инсталација

44


Настањени станови према врсти грејања и типу насеља

535 456 настањених станова опремљено је инсталацијама централног грејања98,9% станова са централним грејањем налази се у градским насељимаУ осталим насељима 77,5% станова нема инсталације централног/етажног грејања

45


Настањени станови према врсти грејања, по регионима

У Београдском региону скоро половина станова (45,9%) има централно грејањеУ свим осталим регионима највећи проценат станова је без инсталација централног/етажног грејањаОд 249 251 стана прикљученог на гасовод чак 77,1% налази се у Региону Војводине

Централно грејање

Етажно грејање

Без инстала-ција

Република Србија 535 456 498 835 1 386 460

Београдски регион 269 060 102 394 214 500

Регион Војводине 123 230 169 223 384 766

Регион Шумадије и Западне Србије 78 381 136 418 432 736

Регион Јужне и Источне Србије 64 785 90 800 354 458

Регион Косово и Метохија … … …

46


Врста енергената/енергије која се користи за грејање настањених станова

Република Србија

Угаљ723 733

Дрво и сл.1 618 585

Мазут и уље за ложење408 176

Плинско/гасно гориво712 986

Електрична енергија376 672

Друга врста енергије16 706

Чак 1 618 585 станова за грејање просторија користи дрво као једини енергент за грејање просторија или у комбинацији са неким другим енергентомСамо 16 706 станова за грејање користи другу врсту енергије, нпр. соларну, геотермалну енергију, енергију ветра и сл.

47


Настањени станови према врсти енергената за грејање по регионима, Попис 2011

Угаљ Дрво Мазут и уље за ложење

Плинско/гасно гориво

Електрична енергија

Друга врста енергије

Београдски регион 339 511 392 648 256 261 279 947 162 865 2 143

Регион Војводине 154 830 362 466 33 810 312 162 80 839 12 803

Регион Шумадије и Западне Србије 136 019 483 503 72 841 89 650 66 767 1 067

Регион Јужне и Источне Србије 93 373 379 968 45 264 31 227 66 201 693

Регион Косово и Метохија … … … … … …

Посматрано према регионима :Угаљ, мазут и електрична енергија највише се користе за грејање станова у Београдском регионуДрво се највише користи у Региону Шумадије и Западне СрбијеГас се највише користи у Региону Војводине

48


Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године

Према плану публиковања предвиђено је да до краја августа 2014. године објавимо

30 књига пописа и 13 специјалних публикација.

До краја 2013. године објављене су:

22књиге пописа

2специјалне

публикације

Попис и основци13 књига за

становништво, домаћинства и

породице

7 књига за стамбене јединице

2 књиге из контроле квалитета

и обухвата

Најчешћа имена и презимена

49



Становништво, домаћинства и

породицеСтамбене јединице Пост-пописна

анкета

Објављене књиге по областима

Број и површина стамбених јединица Станови за стално становање према броју просторија у стану и површини Инсталације и помоћне просторије у становима Станови према својини и основу по којем домаћинство користи стан Стамбене јединице према броју лица и домаћинстава Станови према врсти зграде Грејање у становима

Резултати контроле обухвата

Резултати контроле квалитета одговора

Национална припадност Старост и пол Школска спрема, писменост и компјутерска писменост Вероисповест, матерњи језик и национална припадност Брачни статус Фертилитет женског становништва Економска активност Инвалидитет Миграције Домаћинства према броју чланова Дневни мигранти Породице Основне карактеристике домаћинстава

Евидентирано је око 17.000 преузимања пописних публикација са сајта РЗС-аи око 7.000 преузимања пописне андроид апликације!

50



• У 2014. години објавићемо и 10 специјалних публикација, и то:

• Етно-културални мозаик• Бескућници• Роми у Републици Србији• Избегла лица• Лица са инвалидитетом• Пројекције становништва (2011-2041)• Млади у Србији • Старија лица• Лица у иностранству• Статистички пописни атлас

Попис је белешка за будућност!

51


Попис пољопривреде 2012.Попис пољопривреде 2012.

52


Коначни резултати Пописа пољопривреде 2012.Коначни резултати Пописа пољопривреде 2012.

• Коначни резултати добијени у Попису пољопривреде објављени су у двојезичкојпубликацији „Попис пољопривреде 2012 – Пољопривреда у Републици Србији“, донивоа општина, према локацији газдинства.

• Ова публикација у два тома, као и други детаљни подаци, могу се наћи на: www.popispoljoprivrede.stat.rs www.stat.gov.rs

53

Documents

Конференција за медије