Висока спортска и здравствена школа Београд

Доц. др Предраг Лазаревић

ФИЗИЧКА ПРИПРЕМА МЛАЂИХ КАТЕГОРИЈА СПОРТИСТА

Физичка припрема се може дефинисати као низ планираних методских поступака првенствено усмерених ка трансформацији моторичког и морфо-функционалног статуса појединца. Као синоними користе се кондициона припрема, базична припрема и слично.

Циљ рада у физичкој припреми је да се обезбеде оптимални предуслови, а при томе се мисли на антрополошке карактеристике појединца, за лакше и брже савладавање спортско-техничко-тактичких задатака у специфичним условима.

Интегрише тренинг физичке припреме и техничко-тактички тренинг.

Важан предуслов за креирање програма специфичне физичке припреме је познавање технике конкретног спорта.

Реализавија оваквих програма је везана за уску сарадњу главног тренера са тренером који је задужен за физичку припрему.

СПЕЦИФИЧНА ФИЗИЧКА ПРИПРЕМА

Training

Competition

Regeneration

The cycle of activities in training

Критичне зоне локомоторног апарата код фудбалера (Jonath, 1981.)

Како тело човека реагује на акутни физички напор?Одакле људски организам добија енергију за

обављање физичког рада?Како мишићи производе силу и покрећу тело

и/или његове делове?Који су мишићи посебно оптерећени током

фудбалске ангажованости?Какве се промене догађају под утицајем

дуготрајног физичког рада?

АНАТОМСКО-ФИЗИОЛОШКЕ ОСНОВЕ ФУДБАЛА

СРЧАНО–ВЕНСКО–АРТЕРИЈСКИ И ДИСАЈНИ СИСТЕМ,

ЕНЕРГЕТСКИ СИСТЕМ,

НЕРВНО–МИШИЋНИ СИСТЕМ,

Венски систем допрема О2 и хранљиве материје до активних мишића и ткива. Путем овог система се из организма избацују CO2 и друге отпадне материје.

СРЧАНО-ВЕНСКО-АРТЕРИЈСКИ СИСТЕМ

О2 CO2

Срце је пумпа која омогућава проток крви кроз цео организам. То су ритмичне контракције и релаксације срчаног мишића. Срчана фреквенција је број срчаних откуцаја у једној минути.У току једне срчане контракције се избаци одређена количина крви која се зове ударни волумен срца.Укупна количина испумпане крви у једној минути зове се минутни волумен срца и он је једнак:

UVS x SF = MVS

У току вежбања се повећава потреба за кисеоником тако да расте и минутни волумен срца са 5 литара у мировању на 25 литара код мах напора код нетренираних особа.

Постоје два система везана за пренос кисеоника и угљен-диоксида и то су плућна вентилација и плућна дифузија.

ДИСАЈНИ СИСТЕМ

Дисање има неколико функција;

• Унос кисеоника у тело, • Уклањање угљен диоксида из

тела, • Регулација телесне

температуре, • Регулација ацидо-базне

равнотеже у телу.

Укупна количина кисеоника која се удахне па након тога избаци из организма у току једног минута се зове минутна вентилација. Минутна вентилација у мировању износи око 5 l/min.

Током акутног физичког напора фудбалера максималног интензитета минутни волумен се увећава на 130-180 l/min (код неутренираних особа: 110-140 l/min).

На плућну вентилацију и дифузију утичу и спољашњи фактори, као на пример надморска висина. (смањује се %О2-опада и максимална плућна дифузија О2)

На 2000 метара је потребна већа минутна вентилација за допремање исте количине О2 као на нивоу мора.

ЕНЕРГЕТСКИ СИСТЕМ (ЕС)

Фудбалери за акутни физички напор користе различите изворе енергије.Аденозин-трифосфат кога има у мишићима за око 2 секунде интензивног мишићног рада (АТP-обновљив на три начина)

Без присуства кисеоника (анаеробни ЕС) 1.Путем креатин фосфата-трајање 6-7

секунди (АТP+CP=фосфатни енергетски систем),

2.Гликолитички енергетски систем (угљени хидрати у мишићима)Уз присуства кисеоника (Аеробни ЕС)

3. Оксидативни систем (угљени хидрати и масти)

Нервни систем представља управљачки и контролни систем док мишићни делује као извођач наредби које су пристигле из нервног система.Контролише вољне и невољне покрете кроз перцепцију играча али контролише и органске системе: срчано-венски систем као и дисајни систем. Дели се на:

1.Централни (CNS-мозак и кичмена мождина) и 2.периферни нервни систем (PNS-43 пара

нерава).

НЕРВНО – МИШИЋНИ СИСТЕМ

CNS и PNS делују синхронизовано. Пример томе је да у току утакмице играч примети голмана који је напустио свој гол. Перцепциом ми шаљемо информације кичменој мождини и она даље обрађени податак шаље нашим мишићима да се изведе шут ка противничком голу.

Ако је покрет научен велика вероватноћа је да ћемо погодити циљ. Ако није научен онда је погодак у домену случајности.

Вољни покрети који су научени током живота се називају моторичким знањима, а налазе се у CNS-у као записи у моторичкој меморији-моторички програми.

Постоји више од 600 скелетних мишића са задатком да путем контракције и мишећне силе изведу покрете тела или делове покрета.

По функцији их делимо на:1. Агонисте-главни покретачи, тј мишићи који

својим скраћењем доприносе извођењу покрета,2. Синергисте-мишићи који својим скраћењем

помажу агонистима да изведу одређени покрет,3. Антагонисте-мишићи који делују у супротном

смеру од деловања агониста,4. Стабилизаторе или фиксаторе-мишићи који

својим статичким деловањем обогућавају агонистима и синергистима извођење покрета.

МИШИЋНИ СИСТЕМ

У фудбалу код удараца ногом у извођењу овог покрета учествују као агонисти мишићи предње стране натколенице, мишић предње стране кука је синергиста а мишићи стомака, леђа и стопала су стабилизатори.Исти мишић у једном сложеном покрету може бити и синергиста и антагониста као на пример код спринта. У опружању ноге у контакту са подлогом мишићи задње ложе су синергисти, док су код успоравања у функцији антагониста.

С обзиром на карактеристике миоцита, инервацију и начин контракције, мишићи се деле на попречно-пругасто (скелетно), глатко и срчано мишићно ткиво.

Мишићно ткиво је сачињено од високоспецијализованих ћелија (миоцита), чија је способност да трансформишу хемијску енергију у механички рад. Већи број мишићних влакана представља мишићни сноп.

Постоје две врсте мишићних влакана. То су:1. тип I спора-црвена мишићна влакна и2. тип II брза-бела,

a) брза оксидативна иb) брза гликолитичка влакна.

МИШИЋНА КОНТРАКЦИЈА

Мишићна контракција

Динамичка контракција

Концентрична

контракција

Ексцентрична

контракција

Статичка контракција(изометријска)

Нервно-мишићнои систем производи силу коју зовемо снага. Разликује се максимална, експлозивна јакост и мишићна издржљивост.

Тренингом снаге се може повећати мишићна сила на три начина:

1) Повећањем попречног пресека мишића (хипертрофија)

2) Повећањем међумишићне координације (између група мишића које изводе покрет)

3) Повећањем унутармишићне координације (повећањем нервне активације мишића)

ХВАЛА НА ПАЖЊИ.ПИТАЊА???

Доц. др Предраг Лазаревић