ПРЕДНОСТИ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ САОБРАЋАЈА

СА АСПЕКТА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Милан Милошевић, дипл.инж.

1800. Година - 900 милиона становника

1900. година - 1.6 милијарди становника

2008. година - 6.7 милијарди становника

Утицај (U) људских активности на природну средину може се изразити кроз једначину:

Деградација животне средине је директан резултат:

(P) - раста популације (броја становника);

(А) - обим конзумирања природних ресурса (нивоа афлуенције);

(T) - величине штете која се нанесе коришћењем прљавих технологија као на пример употреба фосилних горива у производњи и транспорту, употреба пестицида итд.

U=PAT

Проблеми које се уочавају

• оштећена биосфера и њени екосистеми;

• пораст броја становника;

• исцрпљене и умањене количине необновљивих ресурса;

• загађење и деградација свих облика животне средине;

Проблеми које се уочавају

• утицај на екосистеме, пољопривреду и шумарство;

• деградација озонског омотача;

• нарушавање људског здравља и угрожавање живота;

• енормно велике количине свих врста отпада;

Проблеми које се уочавају

• глобална промена климе;

глобални пораст средње дневне температуре;

глобални пораст нивоа мора;

промене у учесталости и обиму, али и врстама падавина;

измене стања и статуса (доступност,количине) водних ресурса;

Централна и источна Европа

Више температурних екстрема Мање летњих падавина Више зимских и пролећних поплава Виша температура вода Већа варијабилност аграрних приноса Повећан ризик од шумских пожара Промена шумских екосистема Планинско подручје

Високе температуре Смањена маса глечера Мање сталног смрзнутог тла(пермафрост) Повећан ризик од обрушавања стена Промена биљног и животнињског света Мање зимског туризмаВећи ризик од ерозије тла Велики ризик од нестанка појединих врста биљака и животиња

Медитерански регион Смањење годишњег просека падавинаСмањење нивоа река Чешћи шумски пожари Мањи агро приносиПовећана потрошња воде за агрокултуреМање енергије из хидроцентрала Више смрти због високих температураВише болести које преносе инсектиСмањен летњи туризамПовећан ризик од уништења биодиверзитетаПовећан ризик стварања пустињског пејзажа

2. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ КАО ДЕО СИСТЕМА ВРЕДНОСТИ

Одрживи развој води уравнотежењу економских и социјалних циљева друштва и заштите животне средине. Намера је да се унапреди укупни квалитет живота свих становника.

Циљ одрживог развоја је успостављање равнотеже три стуба (принципа) одрживог развоја:

•одрживог економског раста, привредног и технолошког развоја;

•одрживог развоја друштва, на бази социјалне равнотеже и правде;

•заштите животне средине уз рационално располагање природним ресурсима.

2. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ КАО ДЕО СИСТЕМА ВРЕДНОСТИ

Одрживи развој значи:

•бољи стандард и квалитет живота;

•економски раст уз инвестирање у чистију производњу и енергетску ефикасност;

•нова радна места, посебно за младе стручњаке и здраву животну средину.

2.1. ПРИНЦИПИ И ВРЕДНОСТИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

1. Међугенерацијска солидарност и солидарност унутар

генерације

2. Отворено и демократско друштво

3. Знање као носилац развоја

4. Укљученост у друштвене процесе

5. Интегрисање питања животне средине у остале

секторске политике

6. Предострожност у активностима

7. Загађивач/корисник плаћа

8. Одржива производња и потрошња

2.2. ОДРЖИВИ САОБРАЋАЈ КАО ДЕО ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ДРУШТВА

Експертска група Европске Комисије за саобраћај и природну средину су дали следећу дефиницију одрживог саобраћајног система:

•дозвољава основни приступ и задовољавање потреба за развојем појединаца, компанија, и заједница за безбедним транспортом и на безбедан начин са очувањем људског здравља и здравља екосистема, и промовише једнакост у и између наступајућих генерација;•ако је могуће, оперише фер и ефикасно, нуди могућност избора начина саобраћаја, омогућава економију засновану на конкуренцији, као и равномерни регионални развој; •ограничава емисије и отпад у оквиру способности планете да их апсорбује, користи овновљиве ресурсе на или испод њиховог степена обнављања и користи необновљиве природне ресурсе на или испод степена развоја њихових обновљивих замена док минимизира утицај на коришћење земљишта и генересања буке“

3. ЖЕЛЕЗНИЦА КАО ОДРЖИВИ ВИД САОБРАЋАЈА

 

3.1. ЖЕЛЕЗНИЦА УБЛАЖАВА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ

Табела показује укупну CO2 емисију приликом превоза 100 тона терета од Базела до Ротердама (700 км). Емисија угљен диоксида је скоро 8 пута мања од емисије камиона а 4 пута мања од речног саобраћаја.

3. ЖЕЛЕЗНИЦА КАО ОДРЖИВИ ВИД САОБРАЋАЈА

 

3.1. ЖЕЛЕЗНИЦА УБЛАЖАВА КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ

Што се тиче путничког саобраћаја железнички саобраћај у просеку емитује 4 пута мање CO2 него превоз аутомобилом а 3 пута мање него превоз авионом: Табела показује укупну емисију CO2 приликом превоза на релацији Берлин – Франкфурт (545 км) по једном путнику.

3.2. ЕНЕРГЕТСКА ЕФИКАСНОСТ

Железница је у просеку 3-5 пута енергетски ефикаснија него остали видови саобраћаја.

Подаци о коришћењу енергије за превоз 100 тона робе на релацији Базел (Швајцарска) до Ротердама (Холандија) у дужини 700 км. Ако би га упоредили са ваздушним саобраћајем железница је 20 пута енергетски ефикаснија.

3.3. ПРЕВОЗНИ КАПАЦИТЕТ У УРБАНОМ ТРАНСПОРТУ

На графикону је приказан капацитет (број превезених путника на сат) различитих врста саобраћаја по метру ширине инфраструктуре.

3.4.1. ТЕРЕТНИ САОБРАЋАЈ И ЕМИТОВАЊЕ NОx И PM10 ЗАГАЂЕЊА

Локално загађење ваздуха приликом саобраћаја 100 тона терета између Базела - Ротердама (700 км)

3.4.2. ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ И ЕМИТОВАЊЕ NОx И PM10 ЗАГАЂЕЊА

Локално загађење ваздуха по једном путнику на релацији Берлин - Франкфурт (545 км). Емисија аеро загађања је 10-30 пута мања код железничког сaобраћаја него код друмског или речног саобраћаја.

3.5. БУКА

Бука се сматра великим проблемом који изазива разне психосоматске болести код становништва које живи непосредно уз саобраћајнице.

Проценат становника којима врло смета када су изложени буци изазваној друмским, авио или железничким саобраћајем.

Шта су екстерни трошкови? Укратко, то су сви трошкови које корисник инфраструктуре не плаћа. На пример, ако неко жели да стигне од тачке А до тачке Б, пре опредељивања за неки вид саобраћаја, разматраће цену (коришћења јавног саобраћаја или својих приватних кола) и квалитет добијене услуге. При томе, у цени превоза који плаћају, корисницима су вољни да прихвате читав низ параметара (брзина, честа/редовна услуга, квалитет, флексибилност итд.).

3.6. ЕКСТЕРНИ ТРОШКОВИ РАЗНИХ ВИДОВА САОБРАЋАЈА

Укупни екстерни трошкови (у милијардама Еура) у EU15+Швајцарска+Норвешка

ЕКСТЕРНИ ТРОШКОВИ

ДРУМСКИ САОБРАЋАЈ

ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ

Загушења саобраћаја 268 -

Саобраћајне незгоде 156 0.3

Бука 40 1.4

Климатске промене 70 2.1

Загађење ваздуха 164 2.4

Укупно 698 6.2

3.7. ЗАУЗИМАЊЕ СЛОБОДНИХ ПОВРШИНА

Једна од ређе спомињаних предности железничке инфраструктуре је релативно мала потрошња простора.

Двоколосечна пруга заузима простор широк око 15 метара, а у једноме сату њом је могуће провести исти број људи и терета као аутопутем од 16 трака широким 122 метра.

Сваког дана у ЕУ се асвалтира 10 хектара слободних површина ради изградње путне инфраструктуре.

3.8. ЕКОНОМСКА ИСПЛАТИВОСТ ЖЕЛЕЗНИЧКОГ ТРАНСПОРТА

Преусмеривањем превоза великих количина терета с путева на железничке пруге ослобађају се путеви од закрчености и уништавања, спречава се деградација природе и ублажавају следеће појаве:1.Киселе кише, као последица емисија у ваздух;2.Еутрофикација земљишта и вода, као последица емисија у ваздух или воду;3.Смањење садржаја кисеоника у води због повећања средње температуре;4.Глобално загревање;5.Смањење садржаја озона у стратосфери;6.Емисија честица, укључујући микро честице и метале, у ваздух;7.Фотохемијско формирање озона;8.Ослобађање трајних, биоакумулативних и токсичних материја у воду или земљиште;9.Стварање опасног и безопасног отпада;10.Бука ;11.Потрошња сировина, енергије и воде12.Трошкови саобраћајних незгода ...

Закључак: Приближавањем Србије ЕУ, јачањем свести грађана о значају очувања природне средине и одрживом развоју привреде и друштва створиће се неминовно услови за одрживи развој железничког саобраћаја, као енергетски најефикаснијег вида копненог саобраћаја.

Све ово показује да је железнички саобраћај еколошки прихватљив, економски исплатив и друштвено користан одрживи вид транспорта, коме припада важно место и улога у интегрисаном и међумодалном транспорту људи и роба у 21. веку.

ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

Милан Милошевић, дипл. инж.Немањина 6, Београд; E mail: milan.milosevic@srbrail.rs