ПОВЕЗАНОСТ ЕКОЛОШКОГ И ВЕРСКОГ ТУРИЗМА НА ПРИМЕРУ НАЦИОНАЛНОГ ПАРКА СКАДАРСКО ЈЕЗЕРО

Резиме: Да ли екотуризам и верски туризам имају додирних тачака и у којим условима долази до њиховог преклапања- једно је од питања којим се бавимо у овом научно-истраживачком приступу. Који су облици сукобљености приликом организовања ових видова туристичких путовања, односно у којим случајевима се они допуњују- истражујемо и на конкретном примеру националног парка Скадарко језеро, које је еколошки заштићена зона, али и духовно и историјско средиште бројних манастира. Скадарско језеро са непосредном околином уједно представља и значајни производно-економски потенцијал Црне Горе.

Кључне речи: екотуризам, верски туризам, туристичке организације, мотиви и фактори, однос верског и екотуризма

LINKAGE BETWEEN ECOTOURISM AND RELIGIOUS TOURISM AT SKADAR LAKE

Summary: Whether ecotourism and religious tourism have something in common and under what circumstances they overlap are some of the issues we deal with in the present scientific research approach. What are the forms of conflicts when organizing these types of tourist trips and in what cases they supplement will be examined at a concrete example of National Park Skadar Lake which is ecologically protected area but, also, spiritual and historical center of numerous monasteries; furthermore, the Skadar Lake and its immediate surroundings represent an important productive and economic potential of Montenegro.

Key-words: ecotourism, religious tourism, touristic organizations, motives and factors, linkage between religious and eco- tourism.

Значај екологије за туризам у Црној Гори

Екологија је наука која проучава однос између јединки, популација и заједница организма с једне, и фактора спољашње средине са друге стране, као и узајамне односе живих бића.1 Ова дефиниција о екологији, која се као наука значајније развија упоредо са развојем индустријског друштва, а нарочито после II Светског рата, јасно нам указује да квалитет природе и очување њених здравих, недирнутих елемената највише зависе од човека.

Доживети лепу нетакнуту природу данас спада у три основне потребе туристичког тржишта.2 На избор дестинације за одмор од стране туристе, поред бројних економских, културних и других фактора, утичу и природни и еколошки фактори: лепота и разноврсност природе, чистоћа и чиста околина, квалитет простора, нетакнутост природе од стране човека, чистоћа воде и ваздуха итд. Међутим, природа је данас, у времену константне урбанизације и модернизације, изложена деструктивним понашањем од стране људи, што захтева сталну потребу заштите и одржавања природе.3 Стога, заштита човекове средине и очување природне еколошке равнотеже елементима пасивне и активне заштите, постаје трајна одредница и начин организације данашњег и сутрашњег туризма.4

Међутим, иако развој туризма зависи од очувања чистоће и лепоте природне средине, данашњи туризам, а поготово онај масовни, има негативне последице на саму природу. Туризам може да уништи тло на коме расте.5

Постоје три уско повезане групе негативних утицаја туризма на околину, као што су:6

експазивни облици туристичке окупације- то су они облици који већ по природи својих захтева окупирају велике просторе, као што су: кампинг и аутокампинг, стацинарни и покретни караванинг, наутички туризам, мототуризам, авиотуризам и лађански туризам.агресивни облици туристичке окупације, у које спадају: продор све већег броја туриста у формално заштићена подручја, нарочито у строге природне резервате; „дивље“ кампирање на местима која нису означена за то, наутички кампинг на ненасељеним обалама и острвима; спортски риболов недопуштеним средствима, на забрањеним подручјима и у недопуштено време; приморска и друга

1 Енциклопедијски лексикон, Радоњић С., ИТП „Коло“ Побједа, Подгорица, 1996. (стр.108)2 МАСТЕР ПЛАН, Стратегија развоја туризма до 2020., Влада РЦГ. Министарство туризма, 2001.(стр.21)3 www.mt.gov.me4 Јадрешић, Влатко, Туризам, Школска књига, Загреб, 2001., (стр.27)5 МАСТЕР ПЛАН, Стратегија развоја туризма до 2020. Влада РЦГ. Министарство туризма 2002. (стр.22)6 Јадрешић, Влатко, Туризам, Школска књига, Загреб, 2001., (стр.29)

истраживања, као и неовлашћено присвајање биолошког и археолошког блага што га крије море.деструктивни облици туризма и туристичке изградње- деструктивни су они облици који потпуно окупирају, преображавају, разрађују и обезвређују природни простор.

Екотуризам

Екотуризам дефинишемо као растућу тржишну нишу у оквиру шире индустрије путовања са могућношћу да буде важно средство одрживог развоја.7 Екотуризам је мала, али брзо растућа индустрија која делује у оквиру тржишта и којом управљају тржишне силе и прописи. Истовремено, у њему се често послује прилично различито у односу на друге сегменте туристичке привреде, јер је туризам дефинисан кроз развој и резултате заштите области природе и кроз образовање посетилаца о одрживости и стварању користи за локално становништво.

Екотуризам је био у почетку идеја, а не дисциплина, да би се у последњој деценији XX века почели успостављати се међународни и национални принципи, смернице и сертификати и почиње њихова примена.8 Међународно друштво за екотуризам уводи од 1991. године читав сет принципа:9

минимизирање негативних утицаја на природу и културу који могу нанети штету дестинацији,образовање путника о важности заштите,наглашавање значаја одговорног пословања, које делује у сарадњи са локалним органима власти и са становништвом у циљу задовољавања локалних потреба и стварања користи од заштите,директни приходи од заштите и управљања природним и заштићеним областима,наглашавање потребе за стварањем регионалних туристичких планова зона и за плановима управљања посетама намењеним и регионима и областима природе за које је одлучено да постану екодестинације,наглашавање употребе основних енвајронменталних и друштвених студија као и дугорочних програма надгледања, да би се проценили и минимизирали утицаји,

7 www.cenort.org.yu8 www.word-tourism.org9 www.cenort.org.yu

тежња за максимизирањем економских користи за земљу домаћина, локално предузетништво и заједнице, нарочито за становништво које живи у и око природних и заштићених области,тежња да се обезбеди да развој туризма не превазилази друштвене и енвиронменталне границе прихватљивих промена одређених од стране истраживача у сарадњи са локалним становништвом,ослањање на инфраструктуру која је развијана у складу са животном средином, минимизирање употребе фосилних горива, очување локалног биљног и дивљег животињског света и уклапање у природно и културно окружење.

Гледајући са функционалне стране, екотуризам је на тржишту углавном индивидуалан и то је туризам малог обима. Туристичке групе се крећу до 25 особа, а хотели су мањих капацитета до 100 лежаја који послују у оквиру малих или средњих предузећа и смештени су у областима природних лепота.10

Екотрузам свакодневно поприма све већи утицај на туризам у начелу, и постаје његова главна компонента.

Кроз еволуцију принципа, смерница и сертификата екотурзам се заснива на стандардима. Године 1996. Светска унија за очување природе (IUCN) прокламује компонетне екотуризма:11

доприноси очувању биодиверзитета,одржава добробит локалног становништва,укључује искуство тумачења и учења,укључује одговорно деловање на страни туриста и туристичке привреде, усмерава се првенствено ка малим групама од стране малих предузећа,захтева најмању могућу потрошњу необновљивих ресурса,наглашава локално учешће, власништво и предузетничке могућности, посебно за сеоско становништво.

С обзиром на то да глобализација убрзава и контролише међународно растуће туристичко тржиште, а тиме и међународно екотуристичко тржиште које је задњих година у тренду, тако се и Светска туристичка организација бави проблемима заштите животне средине.12

10 www.cenort.org.yu11 www.cenort.org.yu12 www.wttc.org

У Поглављу 5. Светске трговинске организације (СТО) која је стављена на дневни ред и усвојена на рунди преговора у Дохи, истиче се да је слободна трговина спојива са чистом животном средином.13 Државе чланице задржавају право да доносе законе и регулативе о заштити животне средине, а зато се СТО представља као „зелена“ институција преко члана XX у Поглављу 5.14

Правилним начином финансирања и управљања екотуризмом, Црна Гора има своју додатну велику шансу на великом туристичком тржишту. Локално становништво, локални предузетници, а посебно сеоске локалне заједнице морају се укључити у највећој могућој мери како би привукли пажњу на себе.

Црна Гора еколошка gржава

Многи догађаји на међународном плану крајем двадесетог века, (глобално загријавање земље, већа концетрација отровних гасова у атмосфери и пробијање озонског омотача), довели су да многе земље Европе и света, да право на здраву животну средину, односно обавеза заштите животне средине постане уставна категорија, што је и учињено у осамдесет устава држава света, док је у Европи то урадило двадесет девет држава.15

Полазећи од овог планетарног искуства, од потребе очувања животне средине, Скупштина РЦГ је 20. септембра 1991. године на Жабљаку донела, усвојила и прогласила прву еколошку државу на свету. Декларација о Еколошкој држави Црној Гори гласи:16

„Ми, посланици Скупштине Републике Црне Горе, свјесни смо да је, због угрожавања природе, заштита идентитета простора на коме живимо и дјелујемо постала наш неодложан и правовремени посао.

Свјесни дуга према природи, извору нашег здравља и инспирацији наше слободе и културе, посвјећујемо се њеној заштити у име сопственог опстанка и будућности потомства.

Прихватамо да ниједна разлика међу нама није толико велика колико су велике промјене којима је изложено природно окружење. Без обзира на наша национална, вјерска, политичка и друга убјеђења и осјећања, знамо и

13 Данкли, Грејам, Слободна трговина, Светови, Нови Сад, 2005. (стр.262)14 Данкли, Грејам, Слободна трговина, Светови, Нови Сад, 2005 (стр.263)15 Шарчевић Един, Уставно заокруживање државе: У сусрет новом уставу Црне Горе, Регионални уред за Југоисточну Европу, Београд, 2007.(стр. 134)16 Ускоковић Борислав, Маркетинг-менаџмент у туризму Црне Горе, Економски факултет Црне Горе, 2000. (стр.189)

прихватамо да су достојанство и светиња људског бића органски повезани са светињом и чистотом природе.

Човјек и природа у њему и око њега цјеловито су једно у својим дубинама и по свом смислу и назначењу.

Стога је одувијек злоупотреба човјека пратила злоупотреба природе. Зато, опредјељујући се и борећи се за достојанство човјека позвани смо да се боримо и за достојанство природе.

Доношењем ове декларације, Црна Гора према природи успоставља државни однос и позива на мудрост све људе да спријече еколошку катастрофу која нам пријети.“

Ова Декларација о Еколошкој држави значајна је за стратешко планирање туристичке привреде у Црној Гори и, наравно, за њену економску самоодрживост, јер природа је главни туристички ресурс17.

У Уставу Републике Црне Горе из 1992. године, члан 1. став 1. наведен је еколошки параметар тадашње републике: „Црна Гора је демократска, социјална и еколошка држава“.18

У Уставу Црне Горе из 25.10.2007. године у преамбули стоји да је Устав донешен, између осталог, и на бази „увјерења да је држава одговорна за очување природе, здраве животне средине, одрживог развоја, уравнотеженог развоја свих њених подручја и успостављања социјалне правде“.19 У члану 1. став 2. наводи се да је: „Црна Гора грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде, заснована на владавини права.“20 Овим је принцип еколошки, и значаја екологије од стране државе гарантован самим Уставом, највишим правним актом у земљи.

У овом тренутку, међутим, не може се рећи да званична администрација Црне Горе поклања довољно пажње усклађености законских одредби и принципа еколошке заштите са новим Уставом, као и са важећим стандардима које налаже међународна заједница, а још мање се придржава начела једнакости вероиспосвети и слободе исповедања вере канонски признатих цркава и верских заједница на овом простору.

Басен Скаgарског језера- положај језера и географске карактеристике

Скадарско језеро се налази у Зетско-Скадарској котлини на крајњем југоисточном делу Црне Горе, и лежи између масива Проклетије-Тарабош-

17 Моутинхо, Луис, Стратешки менаџмент у туризму, Масмедиа, Загреб, 2005. (стр. 21) 18 Устав Републике Црне Горе, „Службени лист РЦГ“, бр. 48/92 19 Устав Црне Горе, Службени лист ЦГ, број 1/2007, 25.10.2007. године, Преамбула20 Устав Црне Горе, Службени лист ЦГ, број 1/2007, 25.10.2007. године, Преамбула 2.

Румија-Суторман-Созина-Ловћен. Сви ови масиви углавном су кречњачког састава. Скадарско језеро је највеће језеро на Балкану, а једно од највећих у Европи, са својом дужином од 44 км и ширином 14 км, са укупном површином између 369 км2 при водостају од 4,71 м.нм., до 540 км2 при водостају од 10 м.нм.21 (1977. 4.).

Укупна количина воде у језеру у току године промени се од 2,5 до 3 пута, а укупна запремина воде варира од 1,8 x 109 до 4,25 x 109 м3. Када је највећи водостај на територији Црне Горе језеро се налази на површини од 348 км2

(60%), а на територији Албаније 165,2 км2 (40%).22 При највећем водостају дубина износи и до 12 м, а просечна је од 6 до 7 м. Укупна обала Скадарског језера износи око 165 км од чега 104 км припада Црној Гори.23

Већа острва на језеру су Грможур, Старчево, Бешка, Морачник, Градац, Топхала, О. Горица и Гљат, а има им бројна мања острва на истом подручју. Скадарско језеро има велико сливно подручје од 5490 км2 од чега на територији Црне Горе 4 460 км2 а на територији Албаније око 1 030 км2

(1977.4.).24 Највеће и најважније притоке су ријека Морача, Цијевна, Каратуна, Базагурска ријека, Ријека Црнојевића и Ораховштица са Црмничком реком. Реком Бојаном језеро отиче у Јадранско море, чији је средњи проток око 300 м3 / сец. Најважнији извори (вруље) на самој обали и у језеру су Биотско Око, Бродић, Боље Сестре, Црно Око, Биво Око, Доња Кракала, Мала Шујица, Веља Шујица, Крсатсто Око, Бобовина, Каруч, Ђурово Око, Волач, Гушелејво, Њивице, Плоче, Витоја, Фунија, и многи други стални и повремени извори по ободу језера. 25

Назив језера се мењао кроз време. Један од првих назива био је Лацус Лабеатис по илирском племену Лабеатима. Почетком II миленијума звало се Блата или у народу Блато. Турски путописац Евлија Челебија у XVI веку назвао га је по реци Бојани- Бојанско језеро, а данашње име носи по граду Скадру, који се налази на самој обали језера.

Разуђеност обале условљава нове и веће заливе, нарочито дуж планине Румије. Најзначајнији и најимпресивнији заливи су: Мурићи, Штитара, Бобовишта, Бљаца и Радушко Око, а највећи залив на језеру свакако је Хотски залив26.

Флора и фауна

21 ЦАНУ, Природне вриједности и заштита Скадарског језера, Научни скуп, књига 44, 1997. (стр.20) 22 ЦАНУ, Зборник радова о Скадарском језеру, Подгорица, 1983. (стр.41)23 ЦАНУ, Зборник радова о Скадарском језеру, Подгорица, 1983. (стр.41)24 ЦАНУ, Зборник радова о Скадарском језеру, Подгорица, 1983. стр.39)25 ЦАНУ, Зборник радова о Скадарском језеру, Подгорица, 1983. стр.39)26 ЦАНУ, Природне вриједности и заштита Скадарског језера, Научни скуп, књига 44, 1997., (стр. 19)

На Скадарском језеру преовлађује блага клима са врло топлим летима, када температура достиже и до 38˚C, и кишовитим зимама, када се вода зна замрзнути, што представља особеност језера у медитеранском подручју.

Познато је, да Црна Гора,припада једном од најзначајних биодиверзитета у

Европи, са скоро 3000 биљних врста.27 Подаци који потврђују ту чињеницу са бројним специфичним и разноврсност екосистемима у оквиру којих је заступљена флора и фауна са великим бројем врста су од великог међународног животног опстанка и од посебног научног значаја.28

Што се тиче флоре, биљни свет језера- у оној мери у којој се само надовезује на флору околине- има и неке своје посебне карактеристике и на неки начин другачију флору. Од дрвећа у језеру највише су заступљене врбе. Богато је врбом највише у околини Врањине до доње Зете, где чини читаве шуме, тзв. тапије. Осим врбе у воденим и приобалним подручјима расту и: топола, лушкојасен, ракита, млијеч (највише по барама), неврба и дивља топола, којих има у мањем броју у близини језера и по блатним местима. Језеро је богато и лопухом, који расте углавном око језера, на местима које плави вода и чији велики бели цвет даје посебан визуелни украс овим подручјима, а поред њега ту су и: касороња, лушко сено, крстач, тршњак и остало растиње.

Фауна слатководних риба по богатству врста представља јединствену појаву у Европи. Ихтиофауна проучава рибљи фонд. Слатководну ихтиофауну у Црној Гори делимо према сливу који се битно разликује29:

ихтиофауна јадранског (скадарског) слива, коју карактерише већи слој ендемичних форми

ихтиофауна црноморског слива, у којој нема ендемичних форми, и у њој живи далеко мањи број врста риба.

У ихтиофауни Црне Горе заступљено је 17 фамилија, 41 род и 52 врсте риба. Најновија научна систематска истраживања установили су да само Скадарско језеро насељава 17 фамилија, 36 родова и 42 врсте риба30. Најважније врсте риба су: шаран (крап), укљева, скобаљ, клијен, љоља, сребрни караш, јегуља, мрена и друге.

27 www.mt.gov.me28 www.mt.gov.me29 ЦАНУ, Зборник радова о Скадарском језеру, Подгорица, 1983., (стр.130)30 ЦАНУ, Зборник радова о Скадарском језеру, Подгорица, 1983. стр.131)

Скадарско језеро представља најзначајније риболовно подручје, не само у Црној Гори, већ и на Балкану.31

Манастири на Скаgарском језеру и културно- историјски споменици

На Скадарском језеру налази се више манастира, који сведоче о православној духовности, који сведоче о значајним периодима из историје Црне Горе. Познати су: Пречиста Крајинска, Морачник, Бешка, Старчево, Врањина, Ком, Космач и манастир Светог Николе на Ријеци Црнојевића. У памћењу народа и кроз историју православне цркве ови манастири познати су као Зетска Света Гора32.

Династије Балшића и Црнојевића, за време своје владавине Зетом, позната је била по подизању већине ових православних манастира на острвцима на Скадарском Језеру и околини. Ове манастире владари су подигли, а основали су их монаси, светогорски подвижници, који су бежали од турске најезде са Свете Горе.33

Најстарији манастир је манастир Пречиста Крајинска, посвећена Успењу Богородице у месту Острос, а манастир је основао зетски кнез Јован Владимир на почетку XI века (1015. године)34.

Манастир Старчево, који је такође посвећен Успењу Пресвете Богородице, а који се везује за старца Макарија, по коме је острво названо Старчева горица. Овај манастир, као и сви манастири на Скадарском језеру, спада у специфичне балшићке грађевине зване триконхоси.35 Архитектура триконхоса на Старчеву карактеристична је по складним пропорцијама чистих облика и квалитетном занатском изведбом приморских мајстора. Што се тиче живописа, очувани су само трагови фреско-малтера, али без бојеног слоја. У истраживачким радовима на Старчевој горици, пронађен је и гроб славног штампара Божидара Вуковића Подгоричанина.

На Бешкој се налази манастирски комплекс који се састоји од цркве Св. Ђорђа и Богородичиног храма. Сматра се да је ктитор цркве Св. Ђорђе био Ђурђе II Страцимировић, а Богородичиног храма, Јелена Балшић, кћерка Св. Кнеза Лазара, где се и налази њен гроб.36 Обе цркве на Бешкој имају изглед триконхоса, а такође су и живописане, мада је од тога остало врло мало, тако да остаје само да претпостављамо какве су све уметничке садржаје имале ове

31 www.nparkovi.co.me32 Радовић, Амфилохије, Цетињски источник, Октоих, Подгорица, 2002. (стр.226)33 Милеуснић, Слободан, Хиландар, Прометеј, Нови Сад, 1998.34 Пејовић, Татјана, Манастири на тлу Црне Горе, Пресмедиј, Нови Сад, 1995, (стр.103)35 Исто, (стр.122)36 www.mitropolija.me

две цркве. Као на Старчеву, и на овом острву се одвијао интезиван духовни живот и преписивале су се манастирске књиге.37

Црква на Морачнику, најмлађа од Балшићких триконхоса, приписује се Балши III Ђурђевићу.38 Овај манастир доживео је судбину осталих манастира на овом подручју доласком Турака у ове крајеве.

За нашу књижевну атмосферу и културне прилике у Зети петнаестог века, за традицију зетске духовности и оно што се збивало иза зидова неколицине манастира и дворова те земље, по којој су већ крстарили Турци, веома је карактеристичан рукопис, познат под називом Горички зборник, из 1441/42. године.39 То је збирка преписки Јелене Балшић и монаха Никона Јерусалимца, старца и духовника Јеленине задужбине на скадарском острву Горици.

Осим ових манастира постоје још Врањина, Ком и Космача, који још више указују на богатство и лепоту културне баштине Зетске Свете Горе. Манастир Врањина заузима посебно место у низу острваца на Скадарском језеру. Налази се на једином насељеном острву на Скадарском језеру на месту где се Морача улива у језеро, које је са копном је повезано магистралним путем и железничком пругом Подгорица-Бар.40 Једно кратко време на Кому је било седиште Зетске митрополије, која је после напуштања манастира Св. Архангела Михаила на Превлаци, преко пречисте Крајинске и Св. Николе на Врањини, пренесена на Ком.41

Историјска места: Жабљак Црнојевића, Ријека Црнојевића, Лесендро, Вирпазар, Плавница, Врањина и друга околна села надопуњују целокупну слику природних лепота, и због тога се морају туристички валоризовати као посебна туристичка дестинација. Сви наведени манастири су обновљени и духовно поново заживели монаштвом, осим манастира Пречиста Крајинска, чији почетак обнове је у току.42

Туристичко- економска валоризација Скаgарског језера

Скадарско језеро са непосредном околином представља значајни производно-економски потенцијал Црне Горе. Те потенцијалне могућности и економска валоризација Скадарског језера и околине у основи се своде на две

37 Пејовић, Татјана, Манастири на тлу Црне Горе, Пресмедиј, Нови Сад, 1995, (стр.117)38 Исто, (стр.108)39 www.mitropolija.cg.yu40 Пејовић, Татјана, Манастири на тлу Црне Горе, Пресмедиј, Нови Сад, 1995. Стр.41 Пејовић, Татјана, Манастири на тлу Црне Горе, Пресмедиј, Нови Сад, 1995. Стр. 130.42 www.mitropolija.cg.yu

стратешки најзначајније црногорске привредне гране: пољопривреду и туризам.43

Производња хране и туристичи промет Црној Гори дају велике могућности и веома су значајни са својим специфичним вредностима и представљају озбиљну шансу дугорочном развоју не само ове регије, већ и читаве Црне Горе.

Начин искориштавања ових природних богатстава и његово тачно дефинисање, као и избор редоследа и активирање тих потенцијала представљају врло изазован економски- туристички развојни програм.

Скадарско језеро обухвата област три веома значајне црногорске општине: Цетиње, Подгорицу и Бар, и подједнако доприноси њиховом економском и туристичком развоју. Географски положај самог језера нам указује на додатну важност језера као једне посебно атрактивне туристичке дестинације. Мора се и овде истаћи да је Скадарско језеро највећи национални парк у Црној Гори.44

Туризам на Скадарском језеру, и његов развој као посебан вид економске валоризације, има веома добру перспективу, како због природних одлика подручја, тако и због лова и риболова, непосредног залеђа приморског појаса, саобраћајне повезаности (друмски, железнички, поморско-језерски, ваздушни) и даје фантастичне услове за развој елитног туризма.45

Веза верског и екотуризма

Повезност екотуризма и верског туризма и управљања овим двема областима може се базирати на следећим заједничким принципима:

- тежња за посебном заштитом природних и културних вредности приликом туристичких посета од стране светских туристичких организација;

- важност упознавања посетилаца са поменутим вредностима: у том смислу једнако је битно понашање верника на светим местима, као и планинара на еколошки заштићеним подручјима; светост природе, односно религијске светиње једног народа или подручја сваки посетилац мора да поштује и не сме нарушавати или скрнавити- ово је основна претпоставка приликом организације сваког од обе врсте туристичких путовања;

43 MASTER PLAN, Strategija razvoja turizma do 2020., Vlada RCG, Ministarstvo turizma, 2001. (str.29)44 www.nparkovi.co.me45 www.mt.gov.me

- економска корист је једнако важан мотив код туристичких организација приликом организовања наведених облика путовања;

- једнако изражена потреба за стварањем регионалних туристичких планова зона, као и планова управљања посетама светим местима и регионима и областима природе који су исотвремено еколошки заштићена подручја;

- обе врсте туристичких посета доносе директну материјалну добит земљи домаћину и свакако да подстичу тежњу за стварањем услова за унапређење оваквих видова туризма;

- тежња да се обезбеди да поменути развој туризма не превазилази друштвене, еколошке и верске границе прихватљивих промена;

- и светиње и нетакнута природа једнако представљају необновљиве ресурсе, те као такви не могу трпети никакве промене које одговарају духу новонасталих, тренутних трендова, што даље указује на најмању могућу поторшњу необновљивих ресурса;

- представља еконмску, али и културну добробит локалног становништва;

- подразумева економско и друго укључивање локалног становништва у неке карике ланца екотуризма, односно верског туризма.

Верски туризам се у многим ситуацијама наслања на екотуризам и обрнуто. Многи национални паркови у себи скривају прадавне облике религиозне свести код човека или, као што је то случај у православљу, многе скривене испоснице у којима су се подвизавали монаци минулих векова. Оно што је био циљ овог научног приступа, а то је подвући чињеничну паралелу између организације ова два типа туристичких путовања, не значи, међутим, да се ови видови туризма обавезно и преклапају у свим својим премисама.

Када говоримо о облицима сукобљености верског туризма и екотуризма, неколико чињеница морамо имати на уму. Верски туризам ни у ком случају не спада у облике експазивне туристичке окупације, јер по природи својих захтева не окупира велике просторе, већ само унапред одређене, конкретне дестинације које су од верског значаја за путнике. Неки аутори сматрају да верски туризам често може прећи неке агресивне облике туристичке окупације, које подразумевају продор све већег броја туриста у формално заштићена подручја, нарочито у строге природне резервате и „дивље“ кампирање на местима која нису означена за то, а која се налазе близу верских светиња или светилишта која се посећују. На простору Скадарског језера, то, на одређени начин, може бити случај.

Међутим, деструктивни облици туризма и туристичке изградње, као видови потпуног окупирања, разграђивања или обезвређивања природног

простора никада не могу да се преклапају са намерама верских туриста да посете верске светиње и поклоне им се. То посебно не може бити случај на Скадарском језеру, утолико пре што се овде ради углавном о православним светињама, за чију се посету многи ходочасници и верски туристи припремају и које су, сходно православним неписаним правилима о верским путовањима, ненаметљиве, подвижничке и, што је овде најбитније, мирољубиве. Њима није у циљу уништавање природе или било који други облик девастације, који би у једном туристи нарушио душевни мир за којим и трага на оваквим путовањима. Осим тога, путовања на Скадарско језеро свакако да нису у оној мери масовна у којој су на неким другим великим светилиштима у свету, да би изазивала посебну бригу за стање природе и могућност постојања опасности њеног нарушавања.

На Скадарском језеру, као националном парку, еколошки заштићеној зони налази се осам манастира у којима је обновљен монашки живот. Манастири имају велики број посетилаца, нарочито у летњем периоду године, који до ових дестинација стижу чамцима и другим пловилима. Дакле, нема масовних туристичких кретања и путања, нити дужих задржавања с обзиром на природне услове, одређене и великим воденим површинама.

Ово је један од ретких случајева у којима се еколошки туризам не поништава верским туризмом, већ се они међусобно допуњују. Као таква, посета Скадарском језеру представља комплетну и недељиву верску и екотуристичку понуду, у којој посетилац може да се осети и као верник, али и као неки од његових предака који су уживали у готово нетакнутим чарима природе изван домашаја урбане цивилизације.

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:

- Радовић, др Амфилохије, Свети Сава и Светосавски завјет, Студије, есеји, бесједе, Светигора, Цетиње, 2009.

- Пејовић, Татјана, Манастири на тлу Црне Горе, Пресмедиј, Нови Сад, 1995. године

- Службени лист Црне Горе, бр. 48/92 - Службени лист Црне Горе, бр. 1/2007, 25.10.2007.- CANU, Зборник радова о Скадарском језеру, Подгорица, 1983. године - CANU, Природне вриједности и заштита Скадарског језера, Научни

скуп, књига 44, 1997. године- Атлас Црне Горе, Daily Press, Подгорица, 2005. Године- Вуконић Борис, Туризам и религија, Школска књига, Загреб, 1990. - Збирка прописа из области туризма РЦГ, Министарство туризма РЦГ,

Службени лист РЦГ, Подгорица, 2004. Године- Моутинхо, Луис, Стратешки менаџмент у туризму, Масмедиа, Загреб,

2005.- Данкли, Грејам, Слободна трговина, Светови, Нови Сад, 2005.- Шарчевић Един, Уставно заокруживање државе: У сусрет новом уставу

Црне Горе, Регионални уред за Југоисточну Европу, Београд, 2007.- Ускоковић Борислав, Маркетинг-менаџмент у туризму Црне Горе,

Економски факултет Црне Горе, 2000.- МАСТЕР ПЛАН, Стратегија развоја туризма до 2020., Влада РЦГ.

Министарство туризма, 2001.- Јадрешић, Влатко, Туризам, Школска књига, Загреб, 2001.

LINKAGE BETWEEN ECOTOURISM AND RELIGIOUS TOURISM AT SKADAR LAKE

Summary: Whether ecotourism and religious tourism have something in common and under what circumstances they overlap are some of the issues we deal with in the present scientific research approach. What are the forms of conflicts when organizing these types of tourist trips and in what cases they supplement will be examined at a concrete example of National Park Skadar Lake which is ecologically protected area but, also, spiritual and historical center of numerous monasteries; furthermore, the Skadar Lake and its immediate surroundings represent an important productive and economic potential of Montenegro.

Key-words: ecotourism, religious tourism, touristic organizations, motives and factors, linkage between religious and eco- tourism.

www.mt.дov.me

Као што је познато, Црна Гора припада једном од најзначајних центара биодиверзитета у Европи, са бројним специфичним екосистемима у оквиру којих је заступљена флора и фауна са великим бројем врста од међународног значаја. Подаци који потврђују ту чињеницу су скоро 3000 биљних врста, као и разноврсност екосистема - мора, језера, ријека, планина. Црна Гора се јасно опредијелила да своју

будућност гради на принципима одрживог развоја, што апсолутно значи да се кроз избалансиран однос трајно води рачуна о очувању посебних природних вриједности.

Туризам може бити покретачка снага која ће инсистирањем на одрживости помоћи одговорном развоју кроз очување природних станишта и биолошког диверзитета, обезбјеђујући исте услове живота како садашњим, тако и генерацијама које долазе.

Јер управо, одрживи туризам, јесте онај који успоставља одрживу равнотежу између еколошких, економских и социо-културних аспеката туристичког развоја и има значајну улогу у очувању биодиверзитета.

Са једне стране, одрживи туризам покушава да смањи негативне утицаје на животну средину и локалне заједнице, док с друге стране, он доприноси стварању прихода, радних мјеста и очувању локалних екосистема. Тиме се увећава позитиван допринос очувању туристичког биодиверзитета, смањењу сиромаштва и постизању заједничких циљева одрживог развоја.

www.mt.дov.me

Као што је познато, Црна Гора припада једном од најзначајних центара биодиверзитета у Европи, са бројним специфичним екосистемима у оквиру којих је заступљена флора и фауна са великим бројем врста од међународног значаја. Подаци који потврђују ту

чињеницу су скоро 3000 биљних врста, као и разноврсност екосистема - мора, језера, ријека, планина. Црна Гора се јасно опредијелила да своју будућност гради на принципима одрживог развоја, што апсолутно значи да се кроз избалансиран однос трајно води рачуна о очувању посебних природних вриједности.

Туризам може бити покретачка снага која ће инсистирањем на одрживости помоћи одговорном развоју кроз очување природних станишта и биолошког диверзитета, обезбјеђујући исте услове живота како садашњим, тако и генерацијама које долазе.

Јер управо, одрживи туризам, јесте онај који успоставља одрживу равнотежу између еколошких, економских и социо-културних аспеката туристичког развоја и има значајну улогу у очувању биодиверзитета.

Са једне стране, одрживи туризам покушава да смањи негативне утицаје на животну средину и локалне заједнице, док с друге стране, он доприноси стварању прихода, радних мјеста и очувању локалних екосистема. Тиме се увећава позитиван допринос очувању туристичког биодиверзитета, смањењу сиромаштва и постизању заједничких циљева одрживог развоја.