Гашић, Ранка: „Српска култура између два светска рата“, Историја 20. века, 2/2008,

162–181.

Стр. 163: културни правци у Србији након Првог светског рата укорак са Европом.

Стр. 168: интимистичка струја (поетски реализам) тридесетих година, а негује углавном

жанр мртве природе, ентеријера и портрета.

Стр. 173: !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Стр. 177: међуратни период представља врхунац развоја српског грађанства. Од 1929.

године стабилизација друштвених прилика за развој уметности. У српском грађанству

култ неговања хорске музике.

Стр. 180: „Српска култура међуратног доба обележена је изградњом културних

институција, појавом нових уметничких праваца, интеракцијом између традиционалног

и модерног, као и широким учешћем образоване публике у културним активностима и

конзумирању уметничких дела. Управо у овом периоду српска култура је достигла

врхунске домете у области књижевности, музике, архитектуре, ликовне уметности,

позоришта и науке. Своје прве озбиљније кораке направио је тада и српски филм, као

нови вид уметности модерног доба. Извођачки ниво у музици и драми битно је

подигнут у односу на период пре Првог светског рата. Уметност је добила јачу

подршку институција, али и бројних друштвених група и ентузијаста. Друштвени миље

у којем се развијала српска култура после Првог светског рата био је обележен са једне

стране страним утицајима (међу најважнијима су допринос руске емиграције и српских

интелектуалаца – француских ђака), а са друге, учешћем уметника и стваралаца из свих

крајева Југославије, који су постали део српске културне сцене.

Развој нових тенденција српске културе после 1918. године одвијао се паралелно са

сличним тенденцијама у Европи. Тада је први пут у историји, као резултат заједничког

искуства светског рата, дошло до истовремене појаве истих уметничких праваца у

Европи и на нашим просторима, што је значило увођење српске културе у главне

токове европске културне сцене.“