Поводом оснивања Северно-америчког друштва 41

Поводом двадесете годиш њ ице од оснивања Северно-америчког друштва за српске студије (1)

Јелена Милојковић - Бурић

Северно - америчко друштво за српске студије - North American Society for Serbian Studies - основано je 1978. године y Чикагу и окупља слависте, историчаре, социологе и антропологе који се баве проучавањем српске књижевности, културне и политичке историје, социологије и историје уметности.

За првог председника друштва био је изабран Алекс Н. Драгнић, професор политичких наука на Vanderbilt универзитету. Његова улога је била од особитог значаја при окупљању првих чланова и усмеравања академског и научног карактера овога друштва.

Већ при самом оснивању друштва било је предвиђено и оснивање првог стручног часописа посвећеног искључиво проучавању српске културе и српске културне баштине у Северној Америци. Ускоро, следеће 1979. године, за првог уредника новооснованог часописа Serbian Studies, изабран је Никола Б. Моравчевић, професор универзитета у Чикагу. Први број часописа изашао је у пролеЋе 1980. године, а потом је часопис наставио да излази два пута годишње. Радови објављени на страницама овога часописа сведоче о трајној повезаности за Србију и за изворне подстицаје које духовност једног народа носи, развија и бележи.

Значајна је заслуга МоравчевиЋа, као првог уредника, који је установио академски профил и формат часописа, усвајајуВи високе критеријуме у процени и одабирању поднетих радова. Квалитет објављених радова убрзо је допринео завидном реномеу овог часописа. Професор Моравчевић је дипломирао 1955. на Академији за позоришну уметност Београдског универзитета а затим је 1964. докторирао на одсеку за светску књижевност на Универзитету у Висконсину. 1968. године био је оснивач Одсека славистике на универзитету у Чикагу. На тој дужности је остао све до 1981. Исте године је био изабран

42 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

за проректора универзитета и директора управе универзитетског развоја. На овим високим положајима у администрацији универзитета је био све до 1988. године, a потом је решио да посвети више времена педагошком раду и писању. Његов обиман наунни рад обухвата есеје и критичке приказе из области руске, француске и српске књижевности у водећим стручним часописима. Написао је историјски ромаи Albion, Albion који је био објављен у Београду 1994. и где је исте године, у оквиру наградног конкурса НИН -а, проглашен једним од дест најбољих романа године.(2) Роман је потом1995. године био на листи пет најчитанијих књига у Југославији. И поред свих својих обавеза на универзитету и књижевном раду, МоравчевиЋ је вршио улогу уредника Serbian Studies пуних четрнаест година, све до пролећа 1993.

Почев од јесени 1993. године Јелисавета СтанојевиЋ - Allen је преузела уређивање часописа. Јелисавета Станојевић - Ален је дипломирала 1948. на Београдском универзитету историју уметности и археологију. 1960. године запослила се у библиотеци Института за византолошке студије Dumberton Oaks у Вашингтону. 1968. је магистрирала и била унапређена у своме звању као библиограф научних публикација. По свом пензионисању 1993. преузела је, са много добре воље и одушевљења, уређивање часописа Serbian Studies. На положају уредника је остала све до своје смрти јануара 1998. Љубица Д. ПоповиЋ, професор на Vanderbilt универзитету, је преузела уређивање следећег броја часописа који треба да изађе у рану јесен ове године.

Часопис служи као значајан академски форум у Северној Америци који омогућује размену мишљења и узајамно обавештавање о научним интересима и проучавањима српске културе како у матичној земљи тако и у дијаспори. У томе погледу часопис је испунио своју мисију, о чему сведоче радови који су били објављени током протеклих година. Ове године, октобра месеца, пуни се двадесет година од оснивања овога часописа.(3)

1991. године, на иницијативу Јелисавете СтанојевиЋ - Ален, Северноамеричко друштво за српске студије је основало фонд у спомен професора Михаила Борђевића. Михаило Борђевић (1923 - 1991) предавао је упоредну књижевност на Универзитету у Пенсилвенији. Пре доласка у Америку,

Поводом оснивања Северно-америчког друштва 43

дипломирао је и магистрирао на катедри француски језик Београдског универзитета, а затим је докторирао на Сорбони. Борђевић је објавио у Америци књигу о Милутину Бојићу: Serbian Poetry and Milutin Bojic,(4) док je Антологију златног доба српског песништва објавила Просвета у Београду. Бавио се и превођењем дела европских класика на српски језик. Као активан члан друштва организовао је низ научних састанака на којима је подносио расправе о српској књижевности. Нарочито је била запажена његова студија о Мостару као српском културном центру у 19. веку која је потом била објављена постхумно. "Мостар: A Serbian Culturan Center in the 1880s and 1890s.(5)

Фонд Михаила Борђевића има за циљ да подстакне научни рад и ода признање заслужним ауторима. Избор награђених дела одлучује посебан одбор. Годишња награда из овога фонда је намењена књизи из области српске културе која објављена на енглеском језику у Сједињеним државама Америке и Канаде. Следећи аутори су били награђени из овога фонда:

1992. Alex N. Dragnic, Serbs and Croats: The Struggle in Yu­goslavia, New York, 1992.

1993. Wayne Vucinich and Thomas Emmert, Eds., Kosovo: Legacy of a Medieval Battle, Minnesota 1991.

1994. Jelena Milojkovic-Djuric, Panslavism and National Iden­tity in Russia and in the Balkans, Images of the self and Others, East European Monograph, Boulder and New York, 1994.

1995. Branko Mikasinovich, Yugoslavia, Crisis and Disinte­gration, Milwaukee 1995.

1996. Alex Dragnich, Yugoslavia's Disintegration and the Struggle for Truth, East European Monographs, Boulder and New York, 1996.

1997. Dimitrije Djordjevic, Scars and Memory, Four Lives in One Lifetime, Boulder and New York, 1997.

Часопис излази два пута годишње. Уређивачки одбор одабира и процењује поднете рукописе, потом објављује примљене радове. Тираж часописаје 600 примарака.

Тренутно часопис примају 380 претплатника и 40 библиотека. У Србији, часопис добијају Народна библиотека, библиотека Српске Академија Наука и Уметности као и Универзитетска библиотека у Републици Српској. Највећи број

44 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

претплатника је из Северне Америке и Канаде, али постоје претплатници у Енглеској, Француској, Холандији, Немачкој, Швајцарској, Италији, Југославији, Аустралији, Новом Зеланду, и Јужној Кореји.

Стручњаци који се баве проучавањем српске књижевности и језика, историје, социологије, уметности и културне антропологије радо објављују своје радове у овом часопису.(б) Свакако да српски писци и њихова дела највише привалче пажњу слависта у Америци о чему сведочи чињеница да сваки број овог часописа доноси бар по један рад посвећен књижевним делима наших писаца. У овим својим настојањима бројни сарадници часописа Serbian Studies желе да обавесте америчке слависте као и заинтересовану публику са радовима српских књижевника.

Иво АндриЋ је привлачио пажњу многих о чему сводочи знатан број објављених радова о његовом делу.(7) Следећи аутори су писали о Иви Андрићу: Анита ЛекиЋ - Трбојевић ''Narrator and Narrative in Andric's Prokleta Avlija.(8) Jelena Bankovic-Rosul "Oriental Fatalism and Victory of Tanatos in Devil's Yard and Dervish and Death"(9) Dusan Puvacic, "The Echoes of the Second World war in Ivo Andric's Prose. "(10)

Поводом стогодишњице од рођења Иве Андрића, професор Wayne S. Vucinich је приредио научни скуп на Stanford универзитету, а потом објавио радове који су том приликом били прочитани. Збирка ових радова, под насловом Иво Андрић Revisited; The Bridge Still Stands, je објављена 1995. године. Ова књига је потом била приказана у часопису Serbian Studies.(11)

Познати слависта ирског порекла Thomas Butler се такође обратио делу Иве АндриЋа у оквиру својих проучавања књижевности у Босни и Херцеговини. Бутлер је објавио у часопису Serbian Studies студију о делима КочиЋа, АндриЋа и Селимовића, осврћући се посебно на њихова тумачења утицаја некадашње отоматске владавине у Босни и Херцеговини: "Reflections of Ottoman Rule" in the Works of Petar Kocic, Ivo Andric and Mesa Selimovic."(12) Butler je дао изузетан допринос познавању српске и хрватске књижевности својом антологијом литерарних текстова која обухвата период од 12. до 19. века, уз упоредни енглески превод.(13)

Књижевно дело Меше Селимовићаје такође било предмет

Поводом оснивања Северно-америчког друштва 45

пажње немачке слависткиње Angele Richter, професора на универзитету у граду Halle. Angele Richer је написала рад "Bosnia and the Works of Mesa Selimovic," који je био објављен 1995 на страницама Serbian Studies."(14) Angela Richter je овај рад претходно приказала на Конгресу Америчких слависта (АААСС) у Вашингтону 1995. године.

Радмила Јовановић - Gorup је дала значајно тумачење дискусије која се одвијала у америчкој јавности поводом ситуације у некадашњој Југославији. Она је приказала како је језик медијских комуникација био манипулативан те је уносио пометњу као и нетачна тумачења ратних догађаја у Босни и Херцеговини.(15) Онаје писала и о присуству историјске свести у роману Радослава Петковића Судбина и Коментари.(16)

Књижевно дело Милорада Павића је привукло пажњу читалаца и историчара књижевности у Амерци. О томе сведоче преводи Павићевих књига на енглески језик као и знатан број радова објављених о његовом делу на страницама Serbian Studies. О Павићевом књижевном делу су писали аутори: Kim­berly A. Jastremski, Jasmina Mihailovic, Radmila Jovanovic-Group,i Jelena Milojkovic-Djuric.(17)

Thomas Eekman, професор на универзитету y Los Angelesu, je много задужио српску књижевну мисао својим бројним радовима. Тако је објавио у часопису Serbian Studies студију посвећену Александру Тишми и његовој књизи Употреба човека. Ову књигу је 1988. објавила на енглеском језику издавачка кућа Harcourt Браће Јовановића. Убрзо потом, Eekman је своју студију "Aleksandar Tisma's Novel, The Use of Man" објавио 1989. године y Часопису Serbian Studies. (18) Драган Кујунџић je такође писао o Александру Тишми у своме раду, "Novi Sad as a Literary Space in the Works of Aleksandar Tisma."(19)

Догађаји y Босни - Херцеговини cy подстакли писање већег броја радова који су очигледно тежили да пруже један шири оквир разматрањима о прошлости и историји ових крајева. Нерешено Источно питање, устанак у Босни и Херцеговини 1875. године, а затим српско-турски као и руско - турски рат били су предмет студије писца ових редова. "Tolstoy's and Dostojevsky's Responses to the Eastern Question 1875-1877: Images of the Self and Others.(20) Ова студија приказује поларизацију у ставовима руске интелигенције у доба устанка

46 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

у Босни и Херцеговини 1875. Устанак је узбунио светску јавност како у Европи тако и у Русији. Достојевски је будно пратио догађаје у Босни - Херцеговини и о томе писао у своме Дневнику писца који је сам издавао. Толстој је такође писао о устанку у Босни - Херцеговини и Бугарској, али посматрајући ове догађаје са другачије тачке гледишта. У доба анексије Босне и Херцеговине Толстој се поново обратио источном питању и ситуацији на Балкану.

Почев од 1991. у страној штампијебило пуно речиочестом неслагању и сукобима Јужних Словена. При томе су били потпуно запостављени многи видови сарадње словенских народа који су историјски били упућени једни на друге. Нарочито током 19. века, у периоду националног препорода, напори истакнутих поборника словенске солидарности и сарадње на књижевном и културном плану били су посебно значајни. Зато је писац ових редова разматрао ову сарадњу у оквиру шире постављене панславистичке оријентације. Резултат овог проучавања су изложени у књизи Panslavism and National Identity in Russia and in the Balkans, Images of the Self and Others.(21)

Улоге истакнутих поборника словенске узајамности Палачког, Колара, Караџића, Сафарика, на првом Панславистичком конгресу у Прагу 1848, разматране су у студији овог писца: "Pan Slavic Aspirations and the First Pan- Slavic Congress: Images of the Self and Others," која je била објављена y часопису Serbian Stadies.(22) Колар je међу првима позвао словенске народе на књижевну сарадњу у своме делу О kn'izevnoi uzaiamnosti izmedju razlichni plemena i nariiachiia slavinskog' naroda, које je било објављено y Београду 1845.

Чињеница je да je српска историја као и општа историја Балкана запостављена као предмет академског проучавања на америчким универзитетима и због тога недовољно позната не само широкој публици већ и многим америчким историчарима као и онима који су као дописници новинских агенција били позвани да објасне догађаје на Балкану. Јавно мнење је, нажалост, било често подлежно површним анализама и закључцима у процени догађаја у некадашњој Југославији, а посебно у Босни и Херцеговини, делом због недостатка знања о иторији Јужних Словена као и суседних народа на

Поводом оснивања Северно-америчког друштва 47

Балкану.О овој необавештености у америчком високом школству

је подробно писао професор универзитета у Вирџинији John Treadwell у студији објављеној у часопису "Serbian Studies: Virtually Invisible: Serbia's Portrayal in American History Text­books.(23) У уводу свога рада Treadwell подсећа читаоце да ce 1992. године управо навршило 110 година од успостављања дипломатских односа између Сједињених Америчких држава и Србије. Овај датум је био обележен специјалним научним скупом који је том приликом организовала Српска Академија Наука. За ту прилику Тreadwell је приказао неколико познатих уџбеника америчке дипломатске историје као и универзитетских уџбеника који проучавају општи историјски развој западне цивилизације. Tredwell истиче да су ове књиге написали познати стручњаци историјских наука. У контексту проучавања историјских збивања у Европи, догађаји на Балкану, а посебно у Србији, су често само кратко или успут поменути. Treadwell даје примере непотпуних и овлаш написаних тумачења посвећених анализи оба светска рата као и ситуације у Југославији у међуратном периоду. И поред очигледних недостатака које ови уџбеници и наставни планови показују, Treadwell сматра да се ова ситуација неће битно поправити поготову због тренутних настојања за укључивањем историје ваневропских народа у наставни план. Отуда смањење броја часова посвећених развоју западне цивилизције представља нову препреку у проширивању постојећих наставних и методолошких оквира. Treadwell закључује да се српска историјска мисао и даље бити запостављена, чак можда још више него раније.(24)

Познавајући ову ситуацију, професори историје као и професори српске књижевности и уметности су посветили посебну пажњу те објавили већи број запажених радова посвећених важним догађјима српске политичке и културне историје.

Димитрије Борђевић је писао о демонстрацијама марта месеца 1941. у Београду, "The Coup of March 1941 - Domestic Consequences."(25) Борђевић y уводу истиче да свака генерација пише своје тумачење историје. Управо зато он жели Да оживи своја сећања на демонстрације марта 1941, на улицама Београда и то гледане очима тек уписаног студента

48 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош"

београдског универзитета. У ретроспекцији од неких педесет година, он поново нуди своја размишљања о овим догађајима у Београду као својеврсни punctum contra punctum ранијим младићским запажањима и успоменама. Борђевић је био сведок а затим коментатор догађаја током Другог светског рата о чему је писао на магистралан начин у својим недавно објављеним мемоарима Ожиљци и Успомене.(26)

Драгољуб Р. ЖивојиновиЋ, професор историје на Београдском универзитету, изложио је став америчког председника Woodrow Wilsona према Србији током политичке кризе које је довела до Првог светског рата.(27)

Алекс Н. Драгнић подсећа на трагичне догађаје из српске историје са посебним освртом на догађаје у Босни и Херцеговини и на грађански рат: "Serbia's Tragedies in the Twentieth Century: Some Reflections."(28) Драгнић je потом изнео своја размишљања о грађанском рату у Југославији у својој студији: "Civil Wars and Foreign Policy: The Yugoslav Case."(29) Драгнић ce наново обратио грађанском рату у своме раду објављеном 1997:" War Crimes and the Wars in Yu­goslavia."^)

Академик Педраг Палавестра je изложио напоре српске демократске иницијативе у годинама које су претходиле распаду некадашње Југославије у своме раду: "Serbian Demo­cratic Initiatives in the Years before the Destruction of Former Yugoslavia." (31)

По успостављању санкција током септембра 1994. године усмерених на Федеративну републику Југославију (Србију и Црну Гору) и Републику Српску, Жељан Шустер, професор на универзитету у New Havenu, је извршио поређење некадашњих економских, политичких и друштвених рестрикција од стране Аустро-Угарске 1905-1911, са тренутном ситуацијом 1994. После исцрпне анализе услова и последица ових мера, Шустер закључује да су у оба случаја санкције коришћене како би се спречило право српског народа на решавања националног питања и на самоопредељење.(32)

Сарадник Балканског Института у Београду Душан Т. Батаковић, објавио је 1995. године на сраницама Serbian Stud­ies своје тумачење сукоба национализма и комунизма у Југославији.(ЗЗ) Батаковић је недавно објавио још један рад о национализму у Југославијии. Разматрајуђи видове решења

Поводом оснивања Северно-америчког друштва 49

националног питања посматрано из историјске перспективе: “Frustrated Nationalism in Yugoslavia: From Liberal to Commu­nist Solution."(34)

Ha иницијативу професора Димитрија БорђевиЋа, објављенаје 1996. у енглеском преводу студија пофесора Јорје ТадиЋ, "Ghosts Haunt Yugoslavia," ("Саблазни круже Југославијом").(35) БорђевиЋ је био некадашњи студент професора Тадића на Филозофском факултету у Београду. У уводној напомени Тадићевој студији, Борђевић истиче значај Тадићеве анализе и далековидост у тумачењу и предвиђању буре која се крајем шесдесетих година већ помаљала на политичком и друштвеном хоризонту. Тадић је предвиђао кобан значај последица појаве тежњи сепаратизма и национализма који су у то време почели да провејавају у Југословенском јавном мњењу. Опасности јачања националистичких тумачења и могућност сукоба су били врло добро предвиђени и ТадиЋ се позивао на сјајне примере некадашње сарадње истакнутих књижевника у историји словенске и југословенске мисли. Тадић je по месту свога рођења био Хрват док je no своме опредељењу био Југословен. Борђевић се сећа са захвалношћу свога некадашњег професора који је пружао знатну подршку својим студентима и својим личним и професионалним ставом давао изузетан пример научног и моралног интегритета.

Од посебног значаја је први број часописа Serbian Stud­ies из 1997. годинејер представља један изузетан документ о дискусији поводом отварања изложбе у Metropoliten музеју The Glory of Byzantium . (36) У овом броју су били објављени радови Слободана ћурчића, Заге Гавриловић, Душана КораЋа и Љубице Д. Поповић. Објављени радови ових историчара уметности и визатолога сведоче о израженом осећању дужности да у интересу научне истине укажу на пропусте и исправне омашке и испусте који су се промакли ауторима изложбе The Glory of Byzantium приређене y Metropolitan музеју.

Ова изложба је представљала један од најзначајнијих догађаја на пољу културе и уметности у Северној Америци. Изложба је трајала од марта до јула 1997. године. Метрополитен музеј је свакако један од водећих установа те су дневна штампа, телевизија, а посебно стручни часописи

50 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

посветили велику пажњу значају ове дуго припремане изложбе. Излжба је наводно требало да укључи Византију и суседне земље које су биле део византијске цивилизације. Међутим, на необјашњив начин, многе средњевековне земље као Србија, Зета, Хрватска и Македонија биле су изостављене мада су сачињавале ту целину. Ове земље нису биле назначене ни на изложеним географским картама у оквиру изложбеног простора као и на географским картама прикљученим у каталогу.

У своме коментару, професор Слободан ћурчић, који предаје на универзитету у Prinstonu, примећује да је изложба лепотом својих експоната могла да одушеви широку публику, а да притом разочара познаваоце византијске уметности и покрене многа питања. ћурчиЋ истиче да је овакав став организатора тешко објашњив. ћурчић покреће питање о разлозима који су довели до неправдане ревизије и изостављања не само Срба већ и других суседних народа. Он сматра да аутори изложбе сносе моралну кривицу пред америчком публиком и историјским судом, па закључује да америчка јавност са правом очекује разјашњење за ово необјашњиво и неоправдано осиромашење византијске културне баштине.

Зага Гавриловић у своме одговору: "Remarks on the Art Exhibition The Glory of Byzantium," такође помиње велики број сакупљених објеката (око 350) и наводи да су аутори каталога Helen С. Evans i William D. Wixon изразили своју намеру да проуче интердисиплинарно два повезана и сродна подручја: религијску и световну културу Византијске империје таком такозваног другог златног доба, почев од 843. па све до краја Латинске владе у Констатинопољу, 1261. године. Зага Гавриловић наводи затим зачуђујућу чињеницу да изузетни споменици са територије бивше Југославије нису били укључени. Она цитира да су и други византолози приметили овај пропуст и наводи мишљење професора Petera Browna који је о томе писао у своме приказу објављеном у познатом листу New York Review of Books. Brown истиче поред недостатака значајних експоната и зачуђујуће одсуство библиографских навода познатих југословенских научника чији се радови односили на 12. и 13. веку Каталогу изложбе. Зага Гавриловић предаје на универзитету у Birmighamu.

Поводом оснивања Северно-америчког друштва 51

Душан Кораћ, наставник на Marland универзитету, се такође осврнуо на недостатке изложбе. Он изражава своје негодовање већ самим насловом своје критике " Seiling to Byzantium without the Serbs" (Једрење y Византију без Срба) алудирајући на наслов и уводне стихове нувене песме Sailing to Byzantium Williama Yeatsa. Кораћ посебно изражава своје чуђење због чињенице да је Грачаница означена као бугарска црква. Кораћ се нада да ће Метрополитен музеј обратити више пажње током припремања следеће изложбе која је посвећена Византијској цивилизацији и обухвата период између 1261-1453. у доба политичког процвата средњевековне Србије када је српска култура допринела свој изузетан удео Визатнјској цивилизацији. КораЋ се нада да ће организатори успоставити бољи контакт са колегама у Србији.

Љ убица Д. Поповић је пружила врло детаљно и минуциозно израђен коментар указујући на пропусте, а исто време и на могућности бољих решења у припремању следеће излжбе која је веЋ најављена. Љубица Д. Поповић сматра да је било далеко целисходније приказати изложене уметничке и сакралне предмете у свеукупном склопу иконографског програма и других декоративних елемената унутар цркве уз могуће фотографије архитектонских елемената како фасаде тако и у унутрашњости цркве. Место тога сабрани предмети делују као расути уметнички фрагменти непостојеће целине. Љубица Поповић жали да је ова изложба, и поред импресивне финансијске подршке, пропустила да укључи сјајне фреске и витраже из српских цркава и манастира. Међу таквим пропустима посебно наводи изванредне фрагменте фресака из Бурђевих Стубова, цркве посвећене светом Ђорђу, коју је подигао Стеван Немања током 1170 -1171.

Прелиставајући стара годишта, пада у очи тежња сарадника за обележавањем важних годишњица које су биле слављене у Србији. Ове комеморацје у српском јавном мњењу налазе такође своје место у српској дијаспори као и на страницама овога часописа. (Стр. 1 - 3 ).

Тако је прослава шестоте годишњице битке на Косову обележена низом значајних радова објављених на страницама Serbian Studies.(37) Одржане су црквене прославе, научни састанци и семинари. Тако је Америчко- Српско Друштво за проучавање историјске баштине (American Serbian Heritage

52 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

Foundation) приредио симпозијум посвећен овој прослави.(38) Алекс Н. ДрагниЋ, у својству уредника, објавио је збирку радова прочитаних том приликом под насловом: Serbia's His­torical Heritage.

У вези прославе посвећене Косову, Љубица Д. Поповић је написала два рада о књегињи Милици, која је, после погибије њеног мужа кнеза Лазара као и пораза на Косову, умногоме утицала на даљи развој историјских догађаја у Србији. (39)

Појава прве свеске Треће серије Српског књижевног гласника на Видов дан 1992. године била је поздрављена једним краћим чланком на страницама часописа Serbian Stud­ies. Овај прослављени часопис који је на прагу овога века, 1901. године, покренуо Богдан Поповић, престао је са излажењем по објави Другог светског рата 1941. године.(40)

О музичкој уметности код Срба писао је Милош Велимировић у својој исцрпно документованој студији "His­tory of Musical Art Among The Serbs." (41)

Јелена Милојковић - Бурић ce такође обратила музичком наслеђу у своме раду о композитору Петру Коњовићу и његовом изузетном доприносу српској музичкој баштини. Коњовић је деловао и као музички писац и написао је запажене монографије о српској музици. Он је основао Музиколошки институт и био изабран за редовног члана Српске Академије Наука и Уметности.(42)

Посебно су важни прикази књига који су објављени у овом часопису. Нарочито током блокаде многе америчке библиотеке нису добијале уобичајена библиотечка обавештења из Србије и зато је постојало далеко мање података о објављеним новим делима српских писаца. Приказане су ове књиге Десанке Михаиловић, Добрице ћосића, Дејана Медаковића, Милорада ПавиЋа, Драгослава МихаиловиЋа, Виде Огњеновић, Светлане Велмар - Јанковић, Слободана СелениЋа, Вука Драшковића, Радослава Братића међу многим другима.

Посебно треба навести имена председника друштва North American Society for Serbian Studies. Њихова имена cy наведена следећи хронолошки редослед њиховог избора: Алекс Н. Драгнић, Васа Михаиловић, Георге Вид Томашевић, Биљана Шљивић - Шимшић, Димитрије Борђевић, Софија Шкорић, Јелисавета Станојевић - Allen, Љубица ПоповиЋ,

Поводом оснивања Северно-америчког друштва 53

Thoms Emmert и Радмила Јовановић- Group. Свакако да је сваки од њих на свој начин врло много учинио да даљи напрдак овог друштва. Пажњу заслужују дугогодишњи чланови уредништва Николета Илић као благајник, и Ружица ПоповиЋ- Крекић као уредник веома информативне публикације News­letter.

ПрелиставајуЋи странице часописа Serbian Studies постаје видно колико су амерички слависти и историчари, a посебно они који су били образовани на београдском универзитету, обавештени и укључени у доминантни дискурс свога времена. Објављени радови потврђују свестрано интересовање о токовима српске културе и о земљи њихових аутора да часопис Serbian Studies послужи као вид својеврсног моста у преношењу и тумачењу значајних књижевних и друштвених збивања у Србији.

1 Рад прочитан на Међународном конгресу слависта одржаног 3. јуна 1998. на Београдском универзитету поводом 120 година од оснивања славистичке катедре.

2 Albion, Albion је објавила издавачка кућа Слободан Машић, Београд 1994. Приказ романа Albion, Albion је написао Baca Д. МихаиловиЋ за часопис Serbian Studies 1994, Vol. 8, No. 1-2, str. 141-142.

3 Поводом десетогодишњице од оснивања часописа писала је Биљана ШљивиЋ- Шимшић, "North American Society for Serbian Studies 1978-1988," Serbian Studies, 1989, Vol. 5, No. 1, str. 5-23.

4 Mihailo Djordjevic, Serbian Poetry and Milutin Bojic, East European Monographs, Boulder, 1977.

5 Mihailo Djordjevic, "Mostar: A Serbian Cultural Center in the 1880s and 1890s." Serbian Studies, Vol. 7, No. 2, 1993, str. 72-85.

6 Радови cy писани и објављени на енглеском језику и придржавају се у транслитерације страних имена прописа Конгресне библиотеке у Вашингтону (Libray of Congress) a y формалном погледу ce угледају на прописе садржане у приручнику The Chicago Manual of Style.

7 Baca Д. Михаиловић: "The Serbian - American Cultural

54 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

and Scholarly Press since 1945," Serbian Studies, 1989, Vol. 5, No. 1, str. 19-24. Михаиловић помиње радове o Андрићевим делима које су написали Владимир Миличић и Henry R. Coo­per.

8 Anita Lekic-Trbojevic, Narrator and Narrative in Andric's Prokleta Avlija," Serbian Studies, 1988, Vol. 4, No. 3, str. 83-91.

9 Bankovic-Rosul, "Oriental Fatalism and Victory of Tanatos in Devil's Yard and Dervish and Death," Serbian Studies, 1988, Vol. 4, No. 3, str. 79-82.

10 Puvacic, Serbian Studies, 1988, Vol. 4, No. 4, str. 5-21.11 Wayne S. Vucinich, Ed. Ivo Andric Revisited; The Bridge

Still Stands, Berkeley, University of California, 1995, Vasa D. Mihailovic je написао приказ за Serbian Studies, 1996, Vol. 10, No. 1, str. 103-105.

12 Thomas Butler, "Reflections of Ottoman Rule in the Works of Petar Kocic, Ivo Andric and Mesa Selimovic." Serbian Studies, 1997, Vol. 11, No. 1, str. 66-75.

13 Thomas Butler, Monumenta Serbocroatica, A Bilingual An­thology of Serbian and Croatian Texta from the 12th to the 19th Century, Michigan Slavic Publications, Ann Arbor, 1980.

14 Serbian Studies, 1995, Vol. 9, No. 102, str. 141-150.15 Radmila Jovanovic-Group, "Language and Power, the

ideologicla Language of the Media in the Coverge of the Yugosla­via Crisis," Serbian Studies,1994. Vol. 8, Nos.. 1-2, str. 119-130.

16 Radmila Jovanovic-Group, "History as Human Construct: Radoslav Petkovic's Sudbina i Komentari," Serbian Studies, 1996, Vol. 10, No. 1, str. 71-81.

17 Kimberly A. Jastremski, "The Truth and Images of the Body in Pavic's Dictionary of the Khazars and Kis's A Tomb for Boris Davidovich," Serbian Studies, 1991. Vol. 6, No. 1, str. 69-75.

Jasmina Mihailovic, "Elements of Milorad Pavic's Postmodern Poetics, "Serbian Studies, 1993, Vol. 7, No. 1, str. 33-38.

Radmila Jovanovic-Group, "Pavic's the Inner Side of the Wind- Postmodern Novel,' Serbian Studies, 1993, Vol. 7, No. 1, str. 57- 68.

Jelena Milojkovic-Djuric: "The Poetics of Epiphany: The Liter­ary Oeuvre of Milorad Pavic," Serbian Studies, 1995, Vol. 9, No. 1-2, str. 110-121. Првобитна верзија ове студије je послужила као реферат који је прочитан на Конгресу америчких слависта (AAASS) у Вашингтону 1995. године.

Поводом оснивања Северно-америчког друштва 55

18 Serbian Studies, 1989, Vol 5, No. 2, str. 81-89.19 Serbian Studies, 1994, Vol. 8, No. 1-2, str. 131-138.20 Serbian Studies, 1996, Vol. 10, No. 1, str. 59-70.21 Jelena Milojkovic-Djuric, Panslavism and National Identity

in Russia and in the Balkans, Image of the Self and Others, East European Monographs, Boulder i New York, 1994. Приказ књиге je написао Frederick B. Chary, Slavic Review, 1997, Vol. 55, No.4, str. 907, i Slavic Review, 1997, Vol. 56, No. 3, str. 610.

22 Jelena Milojkovic-Djuric, "Pan-Slavic Aspiration and the First Pan-Slavic Congress: Image of the Self and Others," Serbian Studies, 1993, Vol. 7, No. 1, str. 3-19.

23 John Treadwell, "Virtually Invisible: Serbia's Portrayal in American History Textbooks." Serbian Studies, 1992, Vol. 6, No. 3, str. 73-80.

24 Treadwell, "Virtually Invisible: Serbia's Portrayal in Ameri­can History Textbooks," str. 78.

25 Dimitrije Djordjevic, "The Coup of March 1941- Domestic Consequences," Serbian Studies, 1992, Vol. 6, No. 3, str. 21-28.

26 Димитрије Борђевић, Успомене и ожиљци I II, Београд, 1994. и 1995. Енглеска верзија мемоара је објављена под насловом, Scars and Memory, Four Lives in One Lifetime, New York, 1997.

27 Dragoljub R. Zivojinovic, "Woodrow Wilson and Serbia," Serbian Studies, 1997, Vol. 11, No. 1, str. 12-33.

28 Dragnich, "Serbia's Tragedies in the Twentieth Century: Some Reflections," Serbian Studies, 199, Vol. 7, No. 2, str. 1015.

29 Dragnich, Civil Wars and Foreign Policy: The Yugoslav Case," Serbian Studies, 1995, Vol. 9, No. 102, str. 1-18.

30 Dragnich, "War Crimes and the Wars in Yugoslavia. "Serbian Studies, 1997, Vol. 11, No. 2, str. 52-66.

31 Predrag Palavestra, "Serbian Democratic Initiatives in the Years before the Destruction of Former Yugoslavia." Serbian Stud­ies, 1995, Vol. 9, No. 1-2, str. 19-24.

32 Zejan Suster, "A Comparative Analysis of the Austro-Hun- garian Embargo of 1905-1911 and Current Sanctions on Serbia and Yugoslavia," Serbian Studies, 1994, Vol. 8, No. 1-2, str. 29- 50.

33 Dusan T. Batakovic, "Nationalism and Communism: The Yugoslav Case," Serbian Studies, 1995, Vol. 9, No. 1-2, str. 25- 58.

56 Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“

34 Serbian Studies, 1997, Vol. 11, No. 2, str. 67-85.35 Студија "Саблазни круже Југославијом" била је први

путобјављена 1971. године у историјском часопису ( No. 18) у Београду. Jorjo Tadic: "Ghosts Haunt Yugoslavia," Serbian Stud­ies, Vol. 10, No. 1,1996, str. 32-41. Тадићевастудијаје објављена y енглеском преводу на страницама Serbian Studies.

36 Serbian Studies, 1997, Vol. No. 2, str. 1-51.37 Alex N. Dragnich, "Serbian Culture in Kosovo in Past and

Present Times," Serbian Studies, 1998, Vol. 4, No. 2, str. 71-83. Алекс H. Драгнић и Славко ТодоровиЋ су 1984. године објавили своју књигу о историји Косова: The Saga of Kosovo. Focus on Serbian - Albanian Relations, East European Monographs, Boul­der i New York, 1984.

S. Milicent Vladiv, "The Kosovo Cult in Serbian Literature," Serbian Studies, 1989, Vol. 5, No. 2, str. 33-44.

Thomas A. Emmert: "The Kosovo Legacy," Serbian Studies, 1989, Vol. 5, No. 2, str. 5-32. Emmert je објавио књигу o Косову: Serbian Golgotha: Kosovo 1389, East European Monographs, New York, 1990.

Thomas A. Emmeret: "Prologue to Kosovo: The Era of Prince Lazar." Serbian Studies, 1990, Vol. 5, No. 3, str. 5-20.

Tanya Popovic, The Battle of Kosovo in the Interplay of Epic Bards and the Epic Audience," Serbian Studies, 1990, Vol. 5, No.3, str. 21-32.

Dimitrije Djordjevic, "The Role of St. Vitus Day in Modern Serbian History", Serbian Studies, 1990, Vol. 6, No. 2, str. 33-40.

Tanya Popovic, "Guslars as Epic Poets and Chroniclers of the Serbian Uprising," Serbian Studies, 1991, Vol. 5, No. 3, str. 5- 22 .

Zora Devrnja Zimmermann: "Hermeneutics of Kosovo Oral Poetry: An Analysis of the Kosovo Mythos," Serbian Studies, 1990, Vol. 5, No. 4, str. 31-40.

Tanya Popovic, "Villain - Hero Pairs in South Slavic Historical Epic Context: A Case Study," Serbian Studies, 1991, Vol. 6, No. 1, str. 81-91.

Tanya Popovic, Guslars as Epic Poets and Chroniclers of the Serbian Uprising," Serbian Studies, 1991, Vol. 6, No. 2, str. 5-22.

Barbara Kerewsky-Halpern i Joel M. Halpern, "Vuk's Anthro­pological Descriptions and Contemporary Serbian Village Life, " Serbian Studies, Vol. 6, No. 2, 1991, str. 23-30.

Поводом оснивања Северно-америчког друштва 57

38. Alex N. Dragnich, Ed., Serbia's Historical Heritage, Boul­der, East European Monographs, 1994. Приказ ове књиге je објављен 1994, Serbian Studies, Vol. 8, No. 1-2, str. 149.

39 Љубица Д. Поповић, "Portraits of Knjeginja Milica. Part I Literature and Epic Poetry," Serbian Studies, 1994, Vol. 8, Nos. 1- 2, str. 87-104, i "Portraits of Knjeginja Milica. Part II: In Visual Arts, "Serbian Studies, 1995, Vol. 9, Nos. 1-2, str. 42-59.

40 Јелена Милојковић- Бурић, "The Third Series of the Lit­erary Journal Српски Књижевни гласник 1992," Serbian Stud­ies, 1992, Vol. 6, No. 3, str. 91-92.

41 Милош Велимировић, "History of Musical Art Among The Serbs" Serbian Studies, Vol. 9, No. 1-2, 1995, str. 80-88. Други део студије je објављен 1996, Serbian Studies, Vol. 10, No. 1, str. 42-58.

42 "National Origins of Petar Konjovic's Operatic Works," Serbian Studies, 1991, Vol. 6, No. str. 41-54.