Кажу да у одређеном добу,

ми жене, постајемо непотребне, да наше учешће у

позоришту живота опада и да постајемо

непостојеће за свет, у којем је

важна само динамика младих...

СВАКОЈ ОД НАС !

Не знам, да ли ћу икад постати непотребна за свет – то је веома вероватно, али никада нисам била толико свесна свог постојања, као сада! Никада нисам тако осећала, да играм главну улогу у свом животу као

сада и никада нисам толико уживала у сваком тренутку свог живота!

Открила сам, да нисам никаква принцеза из бајке! Открила сам, да сам људско биће, онакво какво

јесам, са свим манама и свом величином!

Открила сам, да могу себи да допустим луксуз да не будем савршена, да имам пуно мана, да имам

слабости, да могу да грешим, да не одговарам на очекивања других!

И у пркос свему, да себе веома волим!

Када себе посматрам у огледалу, не тражим оно што је било у прошлости... Осмехујем се ономе што сам

данас... Срећна сам због пута који сам прошла и прихватам

своје противречности...

Осећам, да морам да поздравим младу особу, која сам била, са љубављу, али и да је оставим “по страни”, јер сећање на њу, ме сада омета. Њен

свет, илузија и фантазије, више ме не интересује...

Како је добро што више не осећам онај стални немир, који

ме тера да трчим за својим сновима...

Живот је толико кратак, а умети живети је толико тешко,

да тек што почнем да учим, већ дође време да се мре...

Толико је потребно људском бићу да сазри, зар не? ИМАТИ – ЗАДРЖАТИ!

Највеже и најлепше доживљаје толико више имамо, колико их мање поседујемо и

задржавамо!

Ако желиш да имаш море, посматрај га, отвори своје руке у његовој води и цело море биће у

њима!Јер, ако затвориш руке, да га задржиш, оне ће

остати празне...

Ако желиш да имаш пријатеља, који иде на ходочашће живота заједно с тобом, пусти га да оде и задржаћеш га... Јер ако га задржиш да би

га поседовала, изгубићеш га и бићеш затвореник....

Ако желиш да имаш ветар, пружи руке, рашири шаке и сав ветар, биће твој...

Јер ако пожелиш да га задржиш, остаћеш без ичега...

Ако желиш да имаш своју децу, пусти их да расту, пусти их да оду, да се удаље...

Имаћеш их зреле када се врате, јер ако их задржаваш, да би их поседовала, изгубићеш их

за увек...

Ако желиш да имаш сунце и уживаш у његовој чудесној светлости, отвори своје оче и посматрај га... Јер ако их

затвориш да задржиш светлост која је већ стигла до тебе, остаћеш у тами...

Ако желиш, да уживаш у радости да ИМАШ, ослободи се чудне навике да поседујеш и

да задржаваш... Уживај у лептиру који лети око тебе, уживај у реци, која неповратно

тече...

VMGR/05

Уживај у цвету који се отвара према небу...Уживај у томе да имаш све, а да не

поседујеш и не задржаваш...

VMGR/05

Само тако ћеш уживати у животу,знајући да га имаш без поседовања и

пуштајући га да тече, не задржавајући га!!!потписала и Гага