1. УВОД

Безбедност и заштита здравља на раду једно је од основних права сваког човека,

јер једино безбедан рад, здрава и безбедна радна средина омогућавају продуктиван рад

и живот. Карактер рада и радна средина у којој се обавља делатност могу имати

негативан утицај на здравље и радну способност запослених, те је неопходно

проучавање професионалних ризика на сваком радном месту и утврђивање радних

места са повећаним ризиком. Безбедност и здравље на раду јесте обезбеђивање таквих

услова на раду којима се, у највећој могућој мери, смањују повреде на раду,

професионална обољења и обољења у вези са радом и који претежно стварају

претпоставку за пуно физичко, психичко и социјално благостање запослених (члан 4.

тачка 4. Закона о безбедности и здравља на раду).

Препознавање професионалних штетности и опасности један је од кључних

момената у процени ризика по здравље запосленог на његовом радном месту.

1.1. ПРОФЕСИОНАЛНЕ ШТЕТНОСТИ И ОПАСНОСТИ

Професионалне штетности и опасности представљају физичке, хемијске,

механичке и биолошке узрочнике радне средине који могу изазвати функционалне и

органске промене појединих органа, органских система или целог организма радника.

С обзиром да је медицина рада првенствено превентивна делатност, због своје

улоге у лечењу болести у чијем су настајању штетности с радног места једини или

један од битних фактора, њена делатност укључује и дијагностику професионалних

болести и болести у вези са радом, оцену радне способности оболелих од тих болести,

али и оних радника чија је радна способност измењена, али одржана као и учешће у

оцени привремене или трајне радне неспособности. Основни циљеви медицине рада су

препознавање штетности и опасности у радном процесу, и "лечење радног места" у

циљу спречавања настанка оштећења здравља.

Код оболелих радника кључно је што раније дијагностиковати здравствене

проблеме који су узроковани радним штетностима уз подстицање секундарне

превенције због спречавања погоршавања болести. Све се већа пажња, уз здравствене

прегледе, придаје и едукацији радника о поступцима којима се смањују ризици

настанка болести. Због све веће учесталости у радно активној популацији и због

трошкова које друштво (држава) има због лечења и боловања која узрокује ова група

1

болести, оне су у центру пажње радника, послодаваца, инжењера заштите на раду,

психолога, социолога и лекара, али и фондова здравствених и пензионих осигурања.

1.2. ДЕФИНИЦИЈА БОЛЕСТИ У ВЕЗИ СА РАДОМ

Професионалне болести чине мање од 1% свих болести у чијем настанку

учествују штетности са радног места, и санирање радног места и уклањање

професионалне штетности је једини начин да се спречи настанак и професионалних

болести и осталих болести у вези са радом.

Болести су у односу на штетности радног места сврстане у следеће групе:

- Професионалне болести – Професионалне болести представљају патолошка

стања проузрокована дужим непосредним утицајем процеса рада и услова рада на

радним местима, односно радним задацима које радник обавља. Оштећење здравља

настаје деловањем специфичних професионалних штетности из радне средине, али

настанак ових болести зависи и од самог радника. Деловање штетних чинилаца на

радника омогућује лоша, односно непотпуна организација рада, као и начин извођења

рада.

Најчешће професионалне болести у Србији су обољења коже, пре свега

хронични екцеми, бронхијална астма, вибрациона болест, професионална наглувост и

глувоћа, хронична тровања итд. При дијагностиковању и признавању професионалне

болести уз медицинску документацију и другу документацију (Извештаји инжењера

заштите на раду), користи се Правилник о утврђивању професионалних болести

("Службени гласник РС", број 105/03) са Листом професионалних болести (56 болести

сврстаних у шест група).

- Болести у вези са радом - Болести у вези са радом су мултикаузалне болести

које су на неки начин узрочно повезане са занимањем или условима рада, али су ове

болести последица нокси које се јављају и у животној средини, па се њихов настанак не

може непосредно везати за обављање послова (нису специфичне за одређену

професију, учесталије су у одређеним професијама). Ово указује да болести у вези са

радом припадају групи мултифакторских болести, јер поред фактора из радне и

животне средине, улогу имају и фактори везани за индивидуалне карактеристике

појединца (као и за професионалне болести). Према СЗО најчешће болести у вези са

радом су:

- бихевиорални поремећаји и менталне болести (анксиозност, технострес,

алкохолизам, наркоманија, никотинизам, неурозе, синдром сагоревања…),

2

- обољења кардиоваскуларног система (хипертензија, инфаркт, исхемијска

болест срца, церебро-васкуларна обољења, мождани удар…),

- неспецифична обољења респираторног система (хронични бронхитис, астма,

емфизем плућа),

- обољења локомоторног система (лумбални и цервикобрахијални синдром,

спондилозе и остеоартрозе, болни синдром горњих екстремитета и врата…).

Од болести у вези са радом у свету годишње оболи око 160.000.000 људи или 64

на сваких 1000 запослених. Процењује се да годишње око 800.000 људи умре од

директних последица ових болести. Готово трећина запослених старија од 45 година

болује од једне од болести у вези са радом. Укупни трошкови због ових болести износе

просечно око 4% БНД у земљама Европске уније. Сматра се да су и ови подаци

потцењени јер најбоље ове болести откривају и раде на њиховој превенцији

специјалисти медицине рада. Ова је струка међутим врло разнолико доступна радно

способној популацији у различитим земљама односно континентима.

1.3. ПРОФЕСИОНАЛНИ ТРАУМАТИЗАМ

Повреда на раду је свака повреда запосленог проузрокована непосредним и

краткотрајним механичким, физичким или хемијским дејством, као и повреда

проузрокована наглим променама положаја тела, изненадним оптерећењем тела или

другим променама физиолошког стања организма, ако се догодила у просторној,

временској и узрочној повезаности са обављањем посла по основу кога је осигуран.

Просторна повезаност постоји кад повреда настане у радном амбијенту, временска када

повреда настане у време рада или друго време које се сматра радним, а узрочна када се

обављање послова односи према повреди као узрок према последици. Према Закону о

пензијском о инвалидском осигурању („Сл. гласник РС“, бр. 34/2003, 64/2004 -одлука

УСРС, 84/2004 - др. закон, 85/2005, 101/2005 - др. закон и 63/2006-одлука УСРС)

повреда на раду осигураника сматра се и: повреда осигураника на редовном путу од

стана до места рада и обрнуто; повреда осигураника на путу предузетом ради извршења

службених послова; повреда осигураника на путу предузетом ради ступања на рад;

обољење осигураника које је настало као непосредна и искључива последица неког

несрећног случаја или више силе за време обављања посла по основу којег је осигуран

или у вези са њим; повреда коју осигураник претрпи у вези са коришћењем права на

здравствену заштиту услед повреде на раду или професионалне болести; повреда коју

осигураник претрпи у акцијама спасавања или одбране од елементарних непогода или

3

несрећа, у војној вежби или вршењу других законом утврђених обавеза из области

одбране земље, на радном кампу или такмичењу.

Законом о здравственој заштити ("Службени гласник РС" бр.107/05) уређено је

(чл.14) да послодавац из својих средстава обезбеђује здравствену заштиту запослених

која између осталог обухвата праћење обољења, повређивање и одсутност са посла.

Законом о здравственом осигурању уређено је право на здравствену заштиту (чл.33

став 2 и 4) у случају повреде на раду или професионалне болести која обухвата

здравствену заштиту која се обезбеђује на примарном, секундарном и терцијалном

нивоу. Повреда на раду утврђује се на основу извештаја о повреди на раду која се

догоди на раду који је под непосредном или посредном контролом послодавца. Повреда

на раду утврђује се у складу са прописима којима се утврдјује пензијско и инвалидско

осирање. Републички завод односно матична филијала у поступку остваривања права

процењује извештај о повреди на раду, односно да ли је повреда на раду утврђена у

складу са прописима којима се уређује пензијско и инвалидско осигурање.

1.4. ИНТЕРАКЦИЈЕ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ШТЕТНОСТИ И ОПАСНОСТИ

1.4.1.Професионалне штетности хемијске природе

Досадашња епидемиолошка, клиничка и експериментална истраживања

показала су, да су могућа три основна начина комбинованог токсичног дејства

хемијских материја: адитивно, синергистично и антагонистичко. Не мање важно је,

како заједничко, тако и међусобно, деловање осталих физичких и биолошких

штетности пореклом из радне околине.

Код адитивног дејства укупна токсичност мешавине више хемијских штетности

једнака је збиру токсичности појединих њених компоненти, односно, токсична дејства

хемијских штетности се сабирају. Пример таквог дејства постоји код истовремене

изложености гасовима који и појединачно делују као иританси респираторног система

(сумпор-диоксид, азот-диоксид и други), као и код метала који токсично делују нпр. на

срчаносудовни систем (кадмијум и олово).

Синергистичко дејство постоји када присуство релативно нетоксичне или

потенцијално токсичне хемијске штетности појачава токсично деловање друге

штетности.

Антагонистичко дејство подразумева слабљење токсичности једне хемијске

штетности од стране друге. Познато је да селен смањује токсичност живе и арсена.

4

У пракси се најчешће среће адитивни тип токсичног деловања хемијских

штетности. У таквом случају, за израчунавање индекса укупног штетног деловања (К),

користи се следећа формула:

где су C1, C2 ... Cn - измерене концентрације појединих хемијских штетности, а

MDK1, MDK2 ... MDKn - максимално дозвољене концентрације појединих хемијских

штетности.

Према овој формули индекс заједничког штетног деловања више хемијских

штетности треба да буде мањи од 1.

За штетно комбиновано дејство различитих хемијских једињења веома је

илустративан следећи пример:

Ако су у ваздуху радне околине, на пример, измерене следеће концентрације:

бензена (C1) - 0, 6 mg/m3 (МДК бензена је 3 mg/m3 (MDK1)),

толуена (C2) - 132 mg/m3 (МДК за толуен је 375 mg/m3 (MDK2)) i

ксилена (C3) - 197 mg/m3 (МДК за ксилен је 435 mg/m3 (MDK3)),

онда се посматрајући њихове појединачне концентрације, које су далеко испод

МДК, може закључити, а то је често случај, да рад у таквој радној околини не

представља повећан ризик по здравље запослених.

Међутим, уколико се познаје њихово појединачно биолошко деловање, и

познајући њихову особину адитивног деловања на нервни систем и користећи наведену

методу израчунавања:

долази се до обрнутог закључка - да је рад у таквој средини заправо рад у радној

околини у којој постоји опасност од развоја депресивног синдрома код изложених

радника, односно, постоји повећани ризик од деловања хемијских материја, и да такво

радно место треба прогласити радним местом са увећаним ризиком.

5

1.4.2. Интеракције осталих професионалних штетности

Висока температура ваздуха радне средине и тежа физичка напрезања, доводећи

до убрзања метаболичких процеса у организму, прерасподеле крвотока, и још неких,

физиолошких, промена у телу, узрокују убрзање и продубљивања дисања, са

последичним повећањем запремине ваздуха у јединици времена који доспева у плућа.

Тиме долази и до уношења већих количина хемијских штетности у организам

изложених радника.

Осим претходног, висина температуре и влажности ваздуха могу бити веома

значајне када су у питању биолошке штетности. Наведени параметри радне околине

могу појачати појаву, или спречити појаву, различитих сојева бактерија, вируса и/или

гљивица у радној околини. Температура и влажност ваздуха, исто тако, могу да изазову

чак и модификацију животних и метаболичких циклуса у појединим врстама

микроорганизама, доводећи до продукције, нпр, већих количина штетних материја,

него што би та врста нормално стварала. Једна трећина свих обољења узрокована су

биолошким агенсима. Професионалне биолошке опасности настају излагањем радника

биолошким агенсима звисно од њиховог посла. Агенси који узрокују болест, осим 

удисањем, могу да се унесу и путем коже, преко органа за варење и убодом, било да су

микроорганизми везани уз честице прашине или као слободни облици. 

Значајне су и интеракције различитих физичких фактора. Код радника

истовремено изложених повишеним нивоима буке и вибрација, без обзира на дужину

експозиције, брже долази до оштећења чула слуха, а и до интензивнијег оштећења,

него при изложености само повишеном нивоу буке. Појам оштећења и губитака слуха у

правилу вежемо искључиво за буку на радном месту. Међутим, новија истраживања

указују и да хемијска једињења у комбинацији са буком могу повећати ризик од

губитка слуха. Тестови на животињама и студије указују да неке хемијске изложености

могу изазвати "токсионе" ефекте (оштећење слуха и губитак равнотеже). Генерално,

излагање неким хемијским једињењима уз истовремену присутност буке узрокује

повећани ризик оштећења слуха. Токсини који делују ототоксично су хемикалије које

могу оштетити слух и могу узроковати благи до тешког губитка слуха, тинитус (зујање

у ушима), или глувоћу. Токсини се у организам могу унети као и било које друге

отровне и штетне супстанце: удисањем, гутањем или преко коже. Када једном уђе у

крвоток, токсин циркулацијом дође до уха и делује на слушни живац, оштећујући

живац што узрокује губитак слуха (неуротоксични-ототоксични ефекат). У

комбинацији с буком на радном месту, последице могу бити вишеструко веће од

6

појединачног деловања. Истраживања показују чак и када су ниво буке и хемикалија у

допуштеним границама излагања, изложеност њиховом комбинованом дејству може

учинити веће штете него излагање појединачним штетностима већег ниова. Хемикалије

које у садејству са буком могу проузроковати оштећење слуха су угљен-диоксид,

бензен, угљен-моноксид, цијановодик, олово, толуен, ксилен и др.

1.5. МОНИТОРИНГ ПРОФЕСИОНАЛНИХ ШТЕТНОСТИ

Cтручњаци из области медицине рада сматрају да би, поред амбијенталног

мониторинга професионалних штетности у радној околини, требало, користити и

биолошки мониторинг као и медицински мониторинг, који се ретко користе приликом

процене ризика.

Ако се занемари процена ризика и потенцијалне опасности које носе радна места

на којима постоје повећани ризици, то директно угрожава здравље радника. Последице

су обољевање, повређивање, повећано одсуствовање са посла, инвалидизирање и

смањена радна способност. Последице су за појединца, за послодавца, а и за друштво у

целини, веома озбиљне. Препознавање професионалних штетности један је од кључних

момената у процени ризика по здравље запосленог на његовом радном месту.

Амбијентални мониторинг подразумева периодично, превентивно, испитивање

услова радне околине – физичких, хемијских и биолошких штетности.

Испитивања би требало обављати анализом свих елемената услова радне

околине, и на тај начин проверити и утврдити, да ли су на радним местима у радној

околини примењене све мере безбедности и здравља на раду утврђене прописима у

области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима. То би

требало радити у условима када раде сви технолошки капацитети (опрема за рад,

инсталације за климатизацију, проветравање итд.).

Амбијентални мониторинг нуди прецизне одговоре на то:

- који су чиниоци штетни по здравље присутни у радној околини;

- да ли њихове вредности прелазе дозвољене норме и за колико (према

националним и међународним прописима), односно, колики је степен спољашње

изложености;

- где су извори штетности и каква је њихова флуктуација током технолошког

процеса;

- да ли су мере техничке заштите ефикасне?

Код амбијенталног мониторинга јављају се три врсте мерења и то :

7

- континуално узорковање

- интегрисано узорковање и

- тренутно (спот) узорковање.

Континуални мониторинг обезбеђује тренутне концентрације мерене штетности

и постоје три типа континуалног мониторинга: стационарно мерење, мерење

преносним уређајима и мерење персоналним урђајима које радници носе током рада.

Интегрисано узорковање заснива се на прикупљању узорака током одређеног

временског интервала у циљу добијања просечне експозиције током смене, одређене

операције и сл.

Тренутно (спот) узорковање врши се у одређеном тренутку у циљу процене

минималних и максималних вредности. Користи се и за процену експозиције у

повременим процесима, идентификацију непознатих штетности и идентификацију

извора штетности.

Амбијентални мониторинг не пружа информације о томе колика је количина,

или доза, од измерених концентрација заиста и доспела до унутрашње средине

организма радника – колика је стварна оптерећеност организма штетностима које га

окружују, односно, колика је тзв „интерна доза“ због чега је од изузетне важности

спровођење управо биолошког мониторинга.

Биолошки мониторинг, метода која превасходно служи за сагледавање утицаја

хемијских штетности на организам, подразумева мерење и процену тих штетности, или

њихових метаболита у биолошком материјалу, након њиховог проласка кроз граничне

површине организма и уласка у људска ткива и телесне течности. Циљ биолошког

мониторинга је откривања актуелне експозиције, односно, интерне дозе. Концепт

биолошког мониторинга укључује оцену интерне дозе, као и откривање раних,

специфичних промена у физиолошким функцијама организма насталим услед деловања

одређене хемијске штетности.

Биолошки мониторинг се врши праћењем биоиндикатора, који могу бити:

- индикатори изложености, као нпр:

саме хемијске штетности (олово, жива - олово, жива у крви;

алкохол - алкохол у издахнутом ваздуху),

продукти биотрансформације (толуен, ксилен - хипурна киселина;

растварачи (бензен) - аминофеноли, нитрофеноли),

биолошки показатељи одговора организма (анилин, нитро-

једињења – метхемоглобин; једињења сумпора (H2S, SO2) – сулфхемоглобин;

пестициди – холинестераза).

8

- индикатори ефекта:

хематолошки (маркери мијелотоксичности, маркери хипо- и

апластчног деловања),

оштећења јетре (синтетска функција, холестазе, некроза),

оштећења бубрега (креатинин, бета 2 микроглоб. ензими),

имунотоксични биомаркери,

оштећења репродуктивне функције,

нервног ткива,

других органа и ткива.

- индикатори осетљивости:

пол,

старост,

здравствено стање,

експозиција другим агенсима (начин исхране, лекови, итд),

поремећаја метаболизма.

Биолошки мониторинг хемијске изложености нуди одређене предности у односу

на амбијентални мониторинг. Он узима у обзир све путеве уношења хемијских

материја у организам (плућа, кожу и/или желудачно-цревни тракт). Он даје процену

интерних доза, а самим тим и процену ризика по здравље на основу дозне зависности

ефекта.

Биолошки медији у којима се најчешће врши анализа су урин, крв и, ређе,

издахнути ваздух. Остали биолошких материјала, као што су фецес, масно ткиво, коса,

нокти, пљувачка или млеко могу исто тако бити анализирани.

Биолошки мониторинг такође има својих недостатака и ограничења. Тако је

амбијентални мониторинг погоднији за процену акутне изложености хемијским

штетностима из радне околине, него биолошки мониторинг. Ово је нарочито корисно у

случају изложености супстанцама које врше директан токсични ефекат на месту

контакта (на пример слузнице ока и дисајних органа), канцерогенима и супстанцама

које се слабо апсорбују. Такође, амбијентални мониторинг је далеко погоднији за

идентификацију извора штетности, за откривање индустријских загађивача код

изложених група радника, у процени ефикасности предузетих мера заштите и, коначно,

употреба биолошких метода мониторинга се не препоручује за процену изложености

хемијским материјама за чију токсокинетику и токсодинамику не постоје потпуни и

поуздани подаци.

9

У процени ризика обе врсте мониторинга имају своје место. Амбијентални

мониторинг је релативно прецизан, јефтин и широко доступан извор података за

процену ризика. Биолошки мониторинг је непревазиђен метод у процени ризика када је

дермална експозиција значајна као и у случајевима када интериндивидуалне разлике

могу имати значајну улогу. Када год је то могуће, треба применитио обе врсте

мониторинга.

Међутим, за стицање потпуне слике степена ризика штетности пореклом из

радне околине, стручњаци медицине рада сматрају да је неопходан и медицински

мониторинг, односно праћење здравственог стања запослених кроз превентивне

здравствене прегледе (претходни, периодични, циљани, ванредни итд) који се

остварују, у одређеном временском интервалу, путем одговарајућих дијагностичких

метода од којих се очекује да укажу на ране знаке (симптоме) оштећења здравља

запослених.

Медицински мониторинг се, током израде акта о процени ризика, може веома

успешно применити уколико се затраже, добију, анализирају и правилно тумаче подаци

о повредама на раду, професионалним болестима и болестима везаним уз рад

(извештаји са превенивних прегледа) од којих су обољевали радници запослени на тим

радним местима, неколико година уназад.

Превентивни прегледи радника спадају у превентивне медицинске мере

заштите, на које се радник упућује ради смањења ризика, односно раног откривања

болести и њеног третирања на најбољи могући начин. Превентивни прегледи

обухватају: претходне прегледе, периодичне прегледе, систематске прегледе, циљане

прегледе, контролне и ванредне прегледе.

Превентивне лекарске прегледе врши служба медицине рада по важећем

Правилнику о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на

радним местима са повећаним ризиком („Сл. гласник РС“, бр.120/2007.). У поступку

вршења превентивних прегледа служба медицине рада користи податке из акта

послодавца о процени ризика о факторима ризика на радном месту са повећаним

ризиком и о посебним здравственим условима које запослени морају испуњавати.

Претходни прегледи су прегледи који се обављају приликом запошљавања за

рад на одређено радно место, а спадају у примарну превенцију. Ови прегледи су

обавезни за све раднике који раде на радним местима са повећаним ризиком.

Претходни лекарски преглед има за циљ да утврди и оцени посебне здравствене

способности запосленог за рад на радном месту са повећаним ризиком или за употребу

10

односно руковање одређеном опремом за рад - у односу на факторе ризика утврђене

актом о процени ризика код послодавца.

Периодични прегледи су прегледи којима се проверава здравствено стање

радника и оцењује његова радна способност за рад на истом радном месту са

повећаним ризиком или за употребу, односно руковање одређеном опремом за рад у

односу на факторе ризика тог радног места. Откривањем субклиничких морфолошких и

функционалних поремећаја сензитивних органа и система спроводи се секундарна

превенција здравствених оштећења професионалне етиологије, спречавање

професионалних болести и болести у вези са радом .

Ванредни прегледи се врше када настану посебне околности које захтевају увид

у здравствено стање колектива, једне групе или појединца. Они су циљани у следећим

случајевима:

- када се појави већи број случајева поремећаја здравственог стања са истим или

сличним симптомима;

- при увођењу нових технологија или сировина;

- у случају повећаног апсентизма или броја повреда на раду.

Контролни прегледи се обављају по потреби након претходних, периодичних,

систематских и ванредних прегледа са циљем да се утврди ефекат примењених

техничких и медицинских мера заштите. У контролне прегледе спадају и они прегледи

који се обављају пре упућивања радника на колективни превентивни опоравак и након

повратка са опоравка.

Систематски прегледи имају за циљ праћење здравственог стања појединих

група и категорија радника, које су хомогене по неком обележју, а које нису обухваћене

другим превентивним здравственим прегледима.

Превенција поремећаја здравља је веома важна активност професионалаца и

здравства која се спроводи као би се спречила појава болести, рано открила и

благовремено применила одговарајућа терапија. Превенција подразумева едукацију,

редован систематски преглед и вакцинацију. Концепт превенције најбоље се може

дефинисати у контексту нивоа, традиционално названих примарна, секундарна и

терцијарна превенција. Четврти ниво, примордијална превенција, додат је касније и

обично претходи или се преклапа са примарном превенцијом.

11

1.6. AКТ О ПРОЦЕНИ РИЗИКА

Процена ризика утврђена је одредбама Правилника о начину и поступку

процене ризика на радном месту и у радној околини („Сл.Гласник РС“, бр. 72/2006)

Поступак процене ризика покреће се одлуком послодавца о покретању поступка

процене ризика којим послодавац одређује стручно лице са положеним стручним

испитом о практичној оспособљености за обављање послова безбедности и здравља на

раду. Да би се уопште ушло у овај поступак, неопходно је да менаџер и лице за

безбедност и здравље на раду познају бројну законску регулативу, односно да имају

јасну слику хронолошких догађаја. Те активности је најбоље сагледати у самом Закону

о безбедности и здрављу на раду, као и бројним подзаконским актима. Приликом

успостављања система безбедности и здравља на раду неопходно је да топ-менаџмент

донесе одлуке у складу са законском регулативом и позитивним искуствима стручњака

из праксе. Коначни документ успостављеног система безбедности и здравља на раду

јесте Акт о процени ризика, међутим до самог доношења Акта о процени ризика који је

„жив“документ, тј. који се стално мења и унапређује, неопходно ја да читав систем

буде испитан односно системски евидентирано фактичко стање. Након донешеног Акта

о процени ризика, односно успостављеног система неопходно је управљати са таквим

системом.

Побољшавање и управљање системом безбедности и здравља на раду обухвата

мере које се предузимају у циљу побољшања квалитета радне средине, а самим тим и

повећање продуктивности и ефективности на радном месту. Процес побољшања може

обухватити:

- дефинисање, анализу и мерење постојеће ситуације,

- успостављање циљева унапређења,

- трагање за могућим решењима,

- вредновање идентификованих решења,

- примену изабраних решења,

- верификацију, анализу и мерење реализованих активности,

- формализовање процесних измена.

Поступак процене ризика спроводи се у неколико фаза:

- поступак препознавања опасности и штетности присутне на радном месту и у

радној околини;

- одређивање врсте оштећења здравља у односу на присутне опасности

иштетности;

12

- анализа деловања опасности и штетности зависно од интензитета изложености

радног места;

- одређивање нивоа ризика оштећења здравља (вероватноћа настанка повреде

нараду или професионалног обољења).

Ако се у поступку процене ризика утврди да на радном месту и поред

примењених мера у области безбедности и здравља на раду постоје штетности и

опасности које могу да угрозе здравље запосленог, то место се сматра радним местом

са повећаним ризиком и утврђује Актом, као и мере за спречавање, отклањање или

смањење ризика. То су она радна места и послови:

- при чијем обављању су запослени изложени хемијским, физичким и

биолошким штетностима;

- за чије обављање су потребне посебне здравствене и психофизичке

способности или

- на којима постоје специфични технолошки процеси, где не постоји могућност

примене адекватних мера заштите на раду.

Уз наведено, као професионални штетни фактори који могу имати негативан

утицај на здравље, су и нерационална организација рада и одмора, неповољни

психосоцијални односи у колективу, нерешени ергономски и естетски услови рада и

неповољна дужина радног времена.

Проверу ефикасности спроведених мера, примене акта о процени ризика

непрекидно врши лице одређено за безбедност и здравље на раду. Уочавање

неефикасности примене утврђених мера захтева њихову корекцију путем измена и

допуна акта о процени ризика. Потпуна измена и допуна акта о процени ризика врши се

након сваке колективне повреде на раду са смртним последицама која се догоди на

радном месту и у радној околини послодавца. Делимичне измене и допуне акта

послодавац је дужан да изврши у случају смртне и тешке повреде на раду; при појави

сваке нове опасности или штетности односно промене нивоа ризика. Независно од

наведених случајева, обавеза измене акта о процени ризика на радном месту и у радној

околини (потпуна или делимична) прописана је и на основу наложене мере инспектора

рада.

Препознавање професионалних штетности и опасности један је од кључних

момената у процени ризика по здравље запосленог на његовом радном месту. Ретко се,

или никако, разматрају могуће последице њиховог комбинованог деловања на

организам радника. Непобитна је чињеница да су радници често на свом радном месту

изложени истовременом утицају већег броја различитих неповољних чинилаца радне

13

средине, што некада веома отежава процену ризика по здравље радника. Међутим,

пракса је, уз ретке изузетке, да се приликом сагледавања штетног деловања на

организам радника различитих штетности пореклом из радне околине (и физичких, и

хемијских, и биолошких), као једини важан податак, у обзир узима само чињеница да

ли су мерене штетности присутне или нису, и ако јесу, да ли су, појединачно, у

дозвољеним границама и/или дозама, или нису. Ретко се узима у обзир дужина

изложености, примена личних и осталих мера заштите, микроклиматски и остали

услови радне средине, присуство или одсуство буке и/или вибрација, степен физичког

напрезања, сви ефекти које могу да имају на организам радника хемијске супстанце

(нпр канцерогеност, алергогеност и др.), као и остали начини уношења хемијских

материја у организам радника (преко коже, дигестивног тракта). Такође при неким

интеракцијама од изузетног значаја могу бити и индивидуалне карактеристике самог

радника, као што су пол, старост, наследне особине и др. Из наведених разлога, а

поготово када две или више професионалних штетности и опасности делује на исти

органски систем, првенствено треба размотрити могуће последице њиховог

комбинованог деловања, а не само појединачне ефекте.

Процена ризика обухвата осам елемената:

1. општи подаци о послодавцу

2. опис: технолошког и радног процеса, средстава за рад и средстава и опреме за

личну заштиту на раду

3. снимање организације рада

4. препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у

радној околини

5. процењивање ризика у односу на опасности и штетности

6. утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање ризика

7. закључак

8. измене и допуне акта о процени ризика.

1.6.1. Општи подаци о послодавцу

Акт о процени ризика почиње делом који носи назив Општи подаци о

послодавцу. Они су дефинисни чланом 4. Правилника и обухватају

- пословно име (назив), седиште односно адресу послодавца;

- делатност послодавца;

14

- податке о лицима која врше процену ризика и лицима која учествују у

процењивању ризика (име, презиме, стручна спрема и др.).

1.6.2. Опис технолошког и радног процеса

Према члану 5. Правилника, други део акта о процени ризика чини опис

технолошког и радног процеса, опис средстава за рад и њихово груписање и опис

средстава и опреме за личну заштиту на раду. Опис обухвата:

1. објекте који се користе као радни и помоћни простор, укључујући и објекте на

отвореном простору, са свим припадајућим инсталацијама;

2. опрему за рад (машине, уређаји, постројења, инсталације, алат) која се

користи у процесу рада и врши се њихово груписање;

3. конструкције и објекти за колективну безбедност и здравље на раду (заштита

на прелазима, пролазима и прилазима, заклони од топлотних и других зрачења, заштита

од удара електричне струје, општа вентилација, климатизација и сл.), опис њихове

намене и начина коришћења;

4. помоћне конструкције и објекте, као и конструкције и објекте који се

привремено користе за рад и кретање запослених (скела, радна платформа, тунелска

подграда, конструкција за спречавање одрона земље при копању дубоких ровова и сл.);

5. друга средства за рад која се користе у процесу рада или су на било који начин

повезана са процесом рада, њихова намена и начин коришћења;

6. средства и опрему за личну заштиту на раду;

7. сировине и материјали који се користи;

8. друге потребне елементе.

1.6.3. Снимање организације рада

Снимање организације рада на радном месту и у радној околини, према члану 6.

Правилника, трећи је део акта о процени ризика и обухвата:

1. увид у акт послодавца о организацији и систематизацији радних места за

обављање послова из делатности послодавца и

2. постојеће стање организације рада код послодавца.

Снимак организације рада послодавца садржи:

1. послове, називе и локацију радних места где се обављају послови;

15

2. услове за заснивање радног односа и број запослених на тим радним местима,

од тога број жена, мушкараца, млађих од 18 година, инвалида, радно време и време

проведено на одређеним пословима;

3. одступања прописане (утврђене) организације рада од постојећег стања

организације рада код послодавца .

1.6.4. Препознавање и утврђивање опасности и штетности

Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној

околини четврти је део акта о процени ризика (чланови Правилника: 7, 8. и 9.) и врши

се на основу података који се прикупљају:

1. из документације којом располаже послодавац;

2. посматрањем и праћењем процеса рада на радном месту;

3. прибављањем потребних информација од запослених и информација из

других извора и

4. разврставањем у врсте прикупљених података, односно могућих опасности и

штетности на које ти подаци указују.

Документацију чине:

1. важећи стручни налази о извршеним прегледима и испитивањима средстава

за рад;

2. извршена испитивања услова радне околине;

3. извештаји о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених;

4. подаци о повредама на раду, професионалним болестима и обољењима у

вези са радом, средствима и опремом за личну заштиту на раду;

5. анализа предузетих мера ради спречавања повреда на раду, професионалних

болести и обољења у вези са радом;

6. инспекцијски налази о извршеном надзору;

7. упутства за безбедан рад, прописана документација за употребу и

одржавања.

Препознавање опасности и штетности најважнији је корак у процени ризика.

Тако сазнајемо да ли на радном месту и у радној околини уопште постоји нека

штетност или опасност која може деловати на људско здравље.

16

1.6.5. Процењивање ризика у односу на опасности и штетности

Члан 10. Правилника бави се проценом ризика у односу на саме штетности и

опасности. Поступак је подељен у општи део и посебни део. Општи део бави се

принципима процене ризика заједничким за све штетности и опасности. Посебни део

бави се специфичностима процене ризика од појединачних штетности и опасности.

1.6.6. Утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање

ризика

На основу процењених ризика на радном месту и у радној околини послодавац

утврђује начин за њихово спречавање, отклањање или смањење на најмању могућу

меру. Так када се примене мер заштите могу се очекивати резултати процене ризика.

На основу оцене службе медицине рада, послодавац актом о процени ризика

утврђује посебне здравствене услове за радна места са повећаним ризиком. Оцена

службе медицине рада део је акта за процену ризика. То су здравствени услови које

служба медицине рада проверава при превентивним прегледима запослених.

1.6.7. Закључак акта о процени ризика

По спроведеном поступку снимања организације рада, препознавања и

утврђивања опасности и штетности, процењивање ризика у односу на опасности и

штетности и утврђивања начина и мера за отклањање, смањење или спречавање ризика,

послодавац доноси закњучак. Закључак садржи :

- сва радна места на којима је извршена процена ризика;

- сва радна места која су утврђена као радна места са повећаним ризиком;

- приоритете у откањању ризика;

- изјаву послодавца којом се обавезује да ће применити све утврђене мере за

безбедан и здрав рад на радним местима и у радној околини у складу са актом о

процени ризика.

17

Слика 1. Допринос процене ризика за процес управљања ризиком

1.7. ЕВИДЕНЦИЈА О РАДНИМ МЕСТИМА СА ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ

Правилником о евединцијама у области безбедности и здравља на раду

прописује се начин вођења евиденције у области безбедности и здравља на раду које је

дужан да води послодавац и то евиденције о :

1) радним местима са повећаним ризиком;

2) запосленима распоређеним на радна места са повећаним ризиком и лекарским

прегледима запослених распоређених на та радна места;

3) повредама на раду, професионалним обољењима и болестима у вези са радом;

4) запосленима оспособљеним за безбедан и здрав рад;

5) опасним материјама које користи у току рада;

6) извршеним испитивањима радне околине;

7) извршеним прегледима и испитивањима опреме за рад и средстава и опреме

за личну заштиту на раду;

18

8) пријавама смртних, колективних и тешких повреда на раду, повреда на раду

због којих запослени није способан за рад више од три узастопна радна дана,

професионалних обољења односно обољења у вези са радом запосленог и опасних

појава које би могле да угрозе безбедност и здравље запослених.

Послодавац је дужан да евиденције води на прописаним обрасцима (обрасци 1-

14), који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део. Обрасце

попуњава и потписује лице за безбедност и здравље на раду, а оверава послодавац.

Евиденција о радним местима са повећаним ризиком води се на Обрасцу 1 у који

се уносе подаци, и то:

1) пословно име или фирма радње послодавца, адреса седишта послодавца и

ПИБ послодавца;

2) назив радног места са повећаним ризиком које је утврђено актом о процени

ризика;

3) број запослених на том радном месту;

4) шифра опасности, односно штетности на основу којих је утврђено радно

место са повећаним ризиком;

5) напомена о специфичним карактеристикама утврђених опасности, односно

штетности и радним поступцима у којима се појављују.

Шифре опасности и штетности јесу:

01 - недовољна безбедност због ротирајућих или покретних делова;

02 - слободно кретање делова или материјала који могу нанети повреду

запосленом;

03 - унутрашњи транспорт и кретање радних машина или возила, као и

померања одређене опреме за рад;

04 - коришћење опасних средстава за рад, која могу произвести експлозије или

пожар;

05 - немогућност или ограниченост правовременог уклањања са места рада,

изложеност затварању, механичком удару, поклапању, и сл.;

06 - други фактори који могу да се појаве као механички извори опасности;

07 - опасне површине (подови и све врсте газишта, површине са којима

запослени долази у додир, а које имају оштре ивице - рубове, шиљке, грубе површине,

избочене делове, и сл.);

08 - рад на висини или у дубини, у смислу прописа о безбедности и здрављу на

раду;

19

09 - рад у скученом, ограниченом или опасном простору (између два или више

фиксираних делова, између покретних делова или возила, рад у затвореном простору

који је недовољно осветљен или проветраван, и сл.);

10 - могућност клизања или спотицања (мокре или клизаве површине);

11 - физичка нестабилност радног места;

12 - могуће последице или сметње услед обавезне употребе средстава или

опреме за личну заштиту на раду;

13 - утицаји услед обављања процеса рада коришћењем неодговарајућих или

неприлагођених метода рада;

14 - друге опасности које се могу појавити у вези са карактеристикама радног

места и начином рада (коришћење средстава и опреме за личну заштиту на раду која

оптерећују запосленог, и сл.);

15 - опасност од директног додира са деловима електричне инсталације и опреме

под напоном;

16 - опасност од индиректног додира;

17 - опасност од топлотног дејства које развијају електрична опрема и

инсталације (прегревање, пожар, експлозија, електрични лук или варничење, и др.);

18 - опасности услед удара грома и последица атмосферског пражњења;

19 - опасност од штетног утицаја електростатичког наелектрисања;

20 - друге опасности које се могу појавити у вези са коришћењем електричне

енергије;

21 - хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење, уношење у

организам, продор у тело кроз кожу, опекотине, тровање, и сл.);

22 - физичке штетности (бука и вибрације);

23 - биолошке штетности (инфекције, излагање микроорганизмима и

алергентима);

24 - штетни утицаји микроклиме (висока или ниска температура, влажност и

брзина струјања ваздуха);

25 - неодговарајућа - недовољна осветљеност;

26 - штетни утицаји зрачења (топлотног, јонизујућег или нејонизујућег,

ласерског, ултразвучног);

27 - штетни климатски утицаји (рад на отвореном);

28 - штетности које настају коришћењем опасних материја у производњи,

транспорту, паковању, складиштењу или уништавању;

20

29 - друге штетности које се појављују у радном процесу, а које могу да буду

узрок повреде на раду запосленог, професионалног обољења или обољења у вези са

радом;

30 - напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање или

вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности и сл.);

31 - нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање, клечање);

32 - напори при обављању одређених послова који проузрокују психолошка

оптерећења (стрес, монотонија и сл.);

33 - одговорност у примању и преношењу информација, коришћење

одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима понашања, одговорност

за брзе измене радних процедура, интензитет у раду, просторна условљеност радног

места, конфликтне ситуације, рад са странкама и новцем, недовољна мотивација за рад,

одговорност у руковођењу, и сл.;

34 - штетности везане за организацију рада, као што су: рад дужи од пуног

радног времена (прековремени рад), рад у сменама, скраћено радно време, рад ноћу,

приправност за случај интервенција, и сл.;

35 - штетности које проузрокују друга лица (насиље према лицима која раде на

шалтерима, лица на обезбеђењу, и сл.);

36 - рад са животињама;

37 - рад у атмосфери са високим или ниским притиском;

38 - рад у близини воде или испод површине воде;

39 - остале опасности, односно штетности.

1.8. ПРЕГЛЕДИ И ИСПИТИВАЊА ОПРЕМЕ ЗА РАД И УСЛОВА РАДНЕ ОКОЛИНЕ

У складу са Правилником о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и

испитивања услова радне околине прописује се поступак и рокови превентивних и

периодичних прегледа и испитивања опреме за рад, као и превентивних и периодичних

испитивања услова радне околине, односно хемијских, биолошких и физичких

штетности (осим јонизујућих зрачења), микроклиме и осветљености. Превентивним и

периодичним прегледима и испитивањима опреме за рад проверава се и утврђује да ли

су на опреми за рад, прописаној овим правилником, која се користи у процесу рада,

примењене мере безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области

21

безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и упутствима

произвођача.

Прегледе и испитивања опреме за рад врши правно лице са лиценцом за

обављање послова прегледа и испитивања опреме за рад, које поседује одговарајуће

инструменте и уређаје за вршење прегледа и испитивања, наведене са техничким

карактеристикама у прихваћеној методологији. О извршеном прегледу и испитивању

опреме за рад издаје се стручни налаз. Уз стручни налаз правно лице које је обавило

прегледе и испитивања опреме за рад прилаже копију лиценце тог правног лица и

одговорног лица које је потписало стручни налаз. Превентивни прегледи и испитивања

опреме за рад обављају се пре почетка коришћења, односно пре давања на употребу

запосленима, после реконструкције или хаварије, као и пре почетка рада на новом

месту рада ако је опрема премештена са једног на друго место.

Превентивним и периодичним испитивањима услова радне околине (у даљем

тексту: испитивања) проверава се и утврђује да ли су на радном месту у радној околини

примењене мере безбедности и здравља на раду утврђене прописима у области

безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима.

Испитивања обухватају:

1) микроклиму (температура, брзина струјања и релативна влажност ваздуха);

2) хемијске штетности (гасови, паре, димови и прашине);

3) физичке штетности (бука, вибрације и штетна зрачења - осим јонизујућих

зрачења);

4) осветљеност;

5) биолошке штетности.

Испитивања се обављају анализом свих елемената услова радне околине тако да

се даје јединствена оцена обављеног испитивања. Испитивања се, по правилу, врше у

условима када раде сви технолошки капацитети (опрема за рад, инсталације за

климатизацију, проветравање и сл.), што се посебно наводи у стручном налазу.

Испитивања микроклиме врши се на радним местима у радној околини у којој

се обавља процес рада, односно у којој се запослени крећу, или задржавају дуже од два

сата у току радне смене. Испитивања микроклиме врше се у летњем и зимском

периоду, а не врше се у просторијама у којима технолошки поступак условљава

одређене климатске услове. Испитивања микроклиме у летњем периоду врши се кад је

спољна температура изнад 15◦С, а у зимском периоду када је спољна температура испод

5◦С. Испитивања микроклиме врши се у складу са прихваћеном методологијом

испитивања микроклиме, прописима у области безбедности и здравља

22

Испитивања хемијских штетности врши се на радном месту у радној

околини где се у технолошким и радним процесима појављују хемијске штетности.

Испитивања хемијских штетности врши се узимањем најмање једног узорка на радном

месту најближем извору штетности. Ако је утврђена концентрација хемијских

штетности на радном месту најближем извору штетности изнад дозвољених

концентрација, испитивање хемијских штетности врши се узимањем најмање једног

узорка и на осталим радним местима на којима се оправдано очекују те штетности.

На радним местима на којима је у поступку испитивања утврђена концентрација

хемијских штетности изнад дозвољених концентрација врши се континуално

испитивање ради процене ризика и предузимања мера за смањење штетности и заштиту

здравља запослених. Испитивање хемијских штетности врши се у складу са

прихваћеном методологијом испитивања хемијских штетности квалитативном и

квантитативном анализом, прописима у области безбедности и здравља на раду,

техничким прописима и стандардима.

Испитивање физичких штетности врши се на радном месту у радној

околини где се при технолошком процесу појављују бука, вибрације и штетна зрачења.

Испитивања буке, вибрација и штетних зрачења обухвата мерење, анализу и

упоређивање измерених величина са дозвољеним вредностима. Испитивање физичких

штетности врши се у складу са прихваћеним методологијама испитивања буке,

вибрација и штетних зрачења, прописима у области безбедности и здравља на раду,

техничким прописима, стандардима и препорукама.

Испитивање осветљености на радном месту у радној околини врши се у

складу са прихваћеном методологијом испитивања и мерења осветљености, прописима

у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима и стандардима.

Испитивање биолошких штетности (вируси, бактерије, паразити, гљивице,

плесни и др.) обавља се у радним просторијама и на свим радним местима где могу да

се оправдано очекују у процесу рада. Испитивање биолошких штетности врши се у

складу са прихваћеном методологијом испитивања присутности биолошких штетности,

квантитативном и квалитативном анализом.

Испитивање услова радне околине, осим испитивања биолошких штетности,

може да врши правно лице са лиценцом за обављање послова испитивања услова радне

околине, које поседује одговарајуће инструменте и уређаје за вршење испитивања и

мерења, наведене са техничким карактеристикама у прихваћеној методологији.

Испитивање услова радне околине − биолошких штетности може да врши

правно лице са лиценцом за обављање послова испитивања услова радне околине –

23

биолошких штетности, које поседује одговарајуће инструменте, опрему, лабораторије и

уређаје за испитивања и анализу биолошких штетности, наведене са техничким

карактеристикама у прихваћеној методологији. О извршеном испитивању услова радне

околине издаје се стручни налаз. Уз стручни налаз правно лице које је обавило

испитивања услова радне околине прилаже копију лиценце тог правног лица и

одговорног лица које је потписало стручни налаз. Стручни налаз издаје се у целини за

сва обављена испитивања услова радне околине, а у зависности од технолошког

процеса. Изузетно за испитивање биолошких штетности може се издати посебан

стручни налаз.

24