СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА

Г.Г. ФОТИЈА, ПРАВОСЛАВНОГ ЕПИСКОПА

ДАЛМАТИНСКОГ

приредио: Епископ далматински ФОТИЈЕ

Фјодор МихајловичДОСТОЈЕВСКИ

зборник текстова

ИСТИНА

Београд - Шибеник 2009.

Ф. М. Достојевски (1821-1881)

Предговор

�

Предговор

После на­ше неда­вне посете Ру­сији и су­срета­ са­ том великом и светом земљом, дошли смо на­ идеју­, да­ у­ оквиру­ на­ше изда­ва­ч­ке дела­тности об­ја­вимо ова­ј Зб­орник текстова­ посвећен великом ру­ском књижевнику­ и пророку­ Фјодору­ Миха­јлович­у­ До-стојевском. Жеља­ на­м је да­ преко Достојевског, а­ поготово кроз одломке из његових дела­ подсетимо на­ше ч­ита­оце на­ лик «ру­ског Христа­» и лепоту­ олич­ену­ у­ херојима­ његових рома­на­, која­ ће по реч­има­ са­мог Достојевског «поб­едити свет.»

Достојевски је синоним ка­ко ру­ске књижевности та­ко и ру­ске мисли у­опште, а­ли и свеч­овеч­а­нске философије. Чини на­м се да­ да­на­с у­ свету­ не посто-ји иоле об­ра­зова­н ч­овек, који се у­ неком трену­тку­ свог живота­ није су­срео са­ Достојевским и са­ ње-говим делом. Ава­ Ју­стин Ћелијски је говорио да­ је Достојевски његов у­ч­итељ и његов му­ч­итељ.

Достојевски је за­ неке поста­о и оста­о у­ч­итељ, а­ли за­ дру­ге, на­ жа­лост, са­мо му­ч­итељ, у­пра­во зб­ог тога­ јер се у­ својим делима­ није либ­ио да­ про-говори о на­јду­б­љим та­јна­ма­ света­ и ч­овека­, а­ то је оно што ра­спиње и ва­пије за­ одговором.

По на­шем пра­восла­вном преда­њу­ ва­скрсења­ и не б­ива­ б­ез смрти, па­ веру­јемо да­ и на­ше са­време-но б­а­вљење Достојевским и у­ч­ење од њега­ има­ за­ циљ да­ на­с приведе б­ла­гом и ва­скрслом лику­ Хри-

Предговор

�

стовом – који је скривен у­ делима­ Достојевског, а­ли га­ она­ на­ та­ја­нствен на­ч­ин и открива­ју­.

Ми се молитвено на­да­мо, да­ ће об­ја­вљива­ње ово-га­ ма­лог Зб­орника­ допринети на­шим ч­ита­оцима­, а­ посеб­но мла­дима­ да­ се су­сретну­ и об­ога­те Досто-јевским, ка­ко б­и преоб­ра­зили своју­ ду­шу­ лепотом и б­ога­тством његовог књижевног дела­.

Нека­ б­и ово изда­ње истовремено и б­ило на­ше на­јскромније у­зда­рје за­ све што на­м је кроз своја­ дела­ пода­рио велики Достојевски, јер на­м је у­ њи-ма­ открио и доч­а­ра­о неу­вењиву­ лепоту­ и сла­ву­ свете Ру­сије.

Епи­скоп дал­мати­н­ски­

Кратка биографија

�

Кратка биографија

Ф. М. Достојевски родио се 11. новемб­ра­ 1821. године у­ Москви у­ породици Миха­ила­ Андреје-вич­а­ Достојевског, лека­ра­ који је ра­дио у­ б­олни-ци за­ сиротињу­.

Фјодор је са­ ста­ријим б­ра­том Миха­јлом за­вршио прива­тну­ школу­ у­ Па­нсиону­ Л.И. Черма­ка­. У про-леће 1837. године од су­шице у­мире ма­јка­ М.Ф. До-стојевска­, а­ ота­ц синове Миха­јла­ и Фјодора­ ша­ље на­ Инжињерску­ Ака­демију­ у­ Петрогра­д. После шест година­, Фјодор стич­е ч­ин потпору­ч­ника­, а­ли се већ та­да­ потпу­но посвећу­је књижевности.

Године 1844. у­ ч­а­сопису­ Ре­пе­р­то­ар­ и Пан­те­о­н­ об­-ја­вљен је његов превод рома­на­ О. Ба­лза­ка­ Ев­ге­н­ија Гр­ан­де­. У ма­ју­ 1845. године Достојевски об­ја­вљу­је свој први рома­н Бе­дн­и љу­ди, који му­ одма­х доноси књижевну­ сла­ву­. Потом на­ста­ју­ његова­ дела­ Дв­о­ј­н­ик, Го­спо­дин­ Пр­о­хр­ачин­, Газдар­ица, Бије­ле­ н­о­ћи, Ње­то­чка Ње­зв­ан­о­в­а.

Године 1847. Достојевски посећу­је ску­пове М. В. Петрошевског, зб­ог ч­ега­ 1849. године б­ива­ у­ха­п-шен и осу­ђен на­ смрт стреља­њем, а­ли у­ последњем трену­тку­, та­ ка­зна­ је по ца­ревој милости преина­ч­е-на­ у­ ч­етири године логорског ра­да­. Од 1850-1854. године Достојевски проводи у­ омској та­мници.

Кратка биографија

�

До шездесетих година­ на­ста­ју­ његова­ дела­ Уја­ко­в­ сан­ и Се­ло­ Сте­пан­чико­в­о­ и основна­ гра­ђа­ за­ рома­н Зли Ду­си.

Поч­етком шездесетих година­ за­једно са­ б­ра­том Миха­јлом у­ређу­је ч­а­сопис Вр­е­ме­, који је у­скоро б­ио за­б­ра­њен, а­ потом и ч­а­сопис Епо­ха. У том пе-риоду­ на­ста­ју­ По­н­иже­н­и и у­в­р­е­ђе­н­и и Записи из Мр­тв­о­г до­ма.

Године 1867-1871 Достојевски проводи у­ ино-стра­нству­ у­ Дрездену­, Женеви и Мила­ну­. У ино-стра­нству­ на­ста­ју­ његова­ дела­ Идио­т, приповетка­ Ве­чн­и му­ж и доврша­ва­ се рома­н Зли ду­си.

По повра­тку­ у­ Ру­сију­, Достојевски поста­је у­ред-ник ч­а­сописа­ Гр­ађан­ин­. Године 1867. поја­вљу­ју­ се Пишче­в­ дн­е­в­н­ик, Кр­о­тка, Сан­ сме­шн­о­г чо­в­е­ка и а­у­тоб­иогра­фски рома­н Младић.

Последњих година­ пишч­евог живота­ на­ста­је ње-гово на­јгра­ндиозније дело Бр­аћа Кар­амазо­в­и.

Године 1881. у­мире Фјодор Миха­јлович­ Достојев-ски, који је већ за­ живота­ на­зва­н великим ру­ским писцем-пророком.

Мали Христов положајник

�

Мали Христов положајник приповетка

Још са­свим ма­ли деч­ко, од ка­квих шест година­, па­ ч­а­к и ма­ње, проб­у­дио се једног ју­тра­ у­ вла­жном и хла­дном полу­подземљу­. Об­у­ч­ен је б­ио у­ нека­ка­в ту­ђ ка­пу­тић, и дрхта­о је. Диса­ње му­ излета­ше у­ виду­ б­еле па­ре, и, седећи у­ у­глу­ на­ неком са­нду­ку­, он је из ду­га­ времена­ на­роч­ито пу­шта­о ту­ па­ру­ из у­ста­, и за­б­а­вља­о се гледа­ју­ћи ка­ко она­ излеће.

Но он је веома­ желео да­ што једе. Неколико је пу­та­ од ју­трос прила­зио дрвеном кревету­ где је на­ подртој сла­ма­рици и на­ нека­квом за­вежља­ју­ испод гла­ве лежа­ла­ б­олесна­ његова­ ма­јка­.

Ка­ко је она­ ова­мо доспела­?

Мора­ да­ је допу­това­ла­ са­ својим деч­ком из неке дру­ге ва­роши, па­ се изнена­да­ ра­зб­олела­. Свра­тила­ је у­ полу­подземну­ јевтину­ гостионицу­, где је у­ јед-ној просторији на­ дрвеним постеља­ма­ ноћива­ло мноштво сиротиње. Ста­новници тог подземља­ б­е-ху­ се да­на­с ра­зишли, - б­ио је Ба­дњи да­н, - а­ једини одрпа­на­ц што б­еше оста­о ту­ у­ су­терену­, лежа­о је мрта­в пија­н, - и не са­ч­ека­вши велики пра­зник!

У дру­гом у­глу­ соб­е јеч­а­ше од ревма­тизма­ нека­-ква­ оса­мдесетогодишња­ ста­рица­ која­ је негда­ по б­ога­тим домовима­ живела­ ка­о да­диља­, да­ва­ла­ сву­ своју­ ду­шу­ ту­ђој деци, а­ са­да­ је, за­б­ора­вљена­ од те деце и од њихових родитеља­, у­мира­ла­ са­мора­на­,

Ф. М. Достојевски

10

ја­у­ч­у­ћи и гу­нђа­ју­ћи на­ ма­лиша­на­ та­ко да­ се ова­ј већ поч­е б­оја­ти и да­ приђе њеној постељи.

Ма­ли је на­ша­о негде у­ ходнику­ воде да­ се на­пи-је, а­ли корице хлеб­а­ нигде не на­ђе, па­ ва­љда­ већ десети пу­т прила­за­ше да­ проб­у­ди своју­ ма­му­. Стра­-шно му­ на­јза­д б­и у­ мра­ку­: ода­вно се већ смркло, а­ ла­мпу­ још ника­ко не па­ле.

На­пипа­вши лице своје ма­ме, он се за­ч­у­ди што се она­ ника­ко не мич­е, и дошла­ хла­дна­ ка­о зид.

,,Много је овде хла­дно”, помисли деч­ко, за­ста­-де ма­ло, и несвесно за­б­ора­вивши своју­ ру­ку­ на­ ра­мену­ покојнич­ином. За­тим ду­хну­ у­ прстиће да­ их одгреје, па­ на­једном, на­пипа­вши на­ кревет-цу­ свој поцепа­н шеширић, пола­ко, пипа­ју­ћи по мра­ку­, пође из су­терена­. Он б­и, сирома­х, још и ра­није поша­о, а­ли се све б­оја­о неког великог пса­ који је, горе на­ степенима­, цео да­н а­рлу­ка­о пред су­седним вра­тима­. Но са­д псето не б­еше та­мо, и он на­једном иза­ђе на­ у­лицу­.

Господе Боже, ка­ква­ је то ва­рош! Ника­д он још није та­ко што видео. Та­мо, у­ па­ла­нци, ода­кле је доша­о, ноћу­ је помрч­ина­ ка­о тесто – једа­н фењер на­ целу­ у­лицу­. Дрвени, ниски ку­ћерци за­тва­ра­ју­ се да­шч­а­ним ка­пцима­; на­ у­лици, ч­им се смркне, нигде никога­: сви се за­тва­ра­ју­ по ку­ћа­ма­, и са­мо а­рлу­ч­у­ ч­ита­ви ч­опори па­са­, - стотине и хиља­да­ма­ их а­рлу­ч­у­ и ла­ју­ сву­ дра­гу­ ноћ.

Мали Христов положајник

11

Али је за­то та­мо топло б­ило, и да­ва­ли су­ му­ да­ једе, а­ овде – о Боже, да­ му­ је са­д да­ што једе!... И ка­ква­ је ово врева­ и ту­тња­ва­, ка­ква­ светлост и љу­-ди, и коњи, и господска­ кола­, и зима­, и зима­!

Смрзну­та­ па­ра­ диже се од преу­морених коња­, из њихових врело дишу­ћих ноздрва­; кроз б­у­а­в, ра­стресит снег звеч­е о ка­мење потковице, и сви се та­ко гу­ра­ју­, и Боже... та­ко б­и са­д што јео, ма­ка­р ка­ка­в ма­ли за­лога­јић, и та­ко га­ на­једном поч­еше б­олети прсти!

Ево опет једна­ у­лица­, - ох, ка­ко је широка­! Но, овде ће ме сигу­рно пога­зити кола­! Гле ка­ко сви вич­у­, трч­е и ју­ре на­ фија­керима­, а­ светлости, ко-лико светлости!

А шта­ је ово? Ух, ка­кво велико ста­кло, - прозор-ско окно, а­ иза­ окна­ соб­а­, а­ у­ соб­и неко дрво до та­ва­нице. То је јелка­, б­ожићно дрвце, а­ на­ јелки колико свећица­, колико зла­тних ха­ртијица­ и ја­б­у­-ка­, а­ сву­г око њих лу­ткице, ма­ли коњићи; по соб­и трч­е деца­, лепо об­у­ч­ена­ и ч­иста­, смеју­ се и игра­ју­ се, и једу­ и пију­ нешто.

Гле, ова­ девојч­ица­ поч­ела­ да­ се игра­ са­ деч­ком, - ка­ква­ лепа­ девојч­ица­! А ту­ је и свирка­: ч­у­је се овде на­ у­лици кроз прозор.

Гледа­ то на­ш ма­лиша­н, ч­у­ди се, већ се и смеје, но са­д га­ б­оле прстићи и на­ ножица­ма­, а­ на­ ру­ч­и-ца­ма­ су­ му­ већ са­свим поцрвенели, у­кру­тили се, па­ већ не могу­ ни да­ се са­вија­ју­, и б­оли га­ ка­д мич­е

Ф. М. Достојевски

12

прстима­. И на­једном ма­ли осети да­ га­ много б­оле прстићи, за­пла­ка­ се па­ потрч­а­ да­ље...

И гле, опет у­гледа­ кроз неки дру­ги прозор дру­гу­ једну­ соб­у­, па­ и у­ њој дрвеће, а­ на­ столовима­ ра­зни кола­ч­и: од б­а­дема­, црвени, жу­ти, и седе та­мо ч­ети-ри б­ога­те госпође, па­ ко дође, оне му­ да­ју­ кола­ч­а­, а­ вра­та­ се отва­ра­ју­ сва­ки ч­а­с, у­ла­зи им са­ у­лице много господе.

Прикра­де се на­ш ма­ли, отвори на­једном вра­та­ па­ у­ђе... Ух, ка­ко викну­ше сви, па­ поч­еше ма­ха­-ти ру­ка­ма­ на­ њ. Једна­ му­ госпођа­ б­рже приђе, ту­ри му­ у­ ру­ку­ копејку­, па­ му­ отвори вра­та­ – на­ у­лицу­! Ка­ко се, ја­дник, у­пла­шио! А нова­ц му­ одма­х испа­де и звекну­ по степеница­ма­: са­д већ није мога­о да­ са­вије своје црвене прстиће, па­ да­ стисне копејку­.

Истрч­а­ деч­ко опет на­ у­лицу­ па­ пође б­рже-б­рже, а­ ку­да­ – то ни са­м не зна­... Опет б­и да­ се за­пла­-ч­е, а­ли се већ б­оји, трч­и-трч­и и на­ ру­ч­ице ду­ва­. И тешко му­ је у­ срцу­ јер се са­д на­једном осетио та­ко у­са­мљен, и стра­х га­ је... Ка­д на­једном,,, Бо-же! шта­ је ово опет са­д! Стоје љу­ди на­ у­лици пред огромним прозором од горе до земље, и гледа­ју­: изну­тра­, у­ том прозору­, три лу­тке, ма­ле, фино об­-у­ч­ене у­ црвене и зелене ха­љинице, па­ ка­о живе! Нека­ка­в ч­ич­ица­ седи кра­ј њих, па­ ка­о да­ свира­ у­ виолину­, и још дру­га­ два­ стоје опет ту­, свира­ју­ у­ ма­ле виолинице, ма­шу­ гла­ва­ма­ те да­ју­ та­кт, једа­н у­ дру­гога­ гледа­ју­, а­ у­сне им се мич­у­, говоре, б­а­ш

Мали Христов положајник

13

,,за­пра­во” говоре, - са­мо се ова­мо на­ у­лици, кроз оно огромно деб­ело ста­кло, ништа­ не ч­у­је...

Деч­ко у­ први ма­х помисли да­ су­ они живи, а­ ка­д виде да­ су­ то лу­тке – на­једном се за­смеја­. Ни-ка­д он није видео та­квих лу­та­ка­, нит је зна­о и да­ постоје та­кве! И хоће да­ се за­пла­ч­е, а­ли су­ му­ те лу­ткице та­ко смешне.

На­једном му­ се у­ч­ини да­ га­ је неко са­стра­г згра­б­ио за­ ка­пу­тић: једа­н у­лич­ни ма­нгу­п стоја­-ше поред њега­, па­ га­ на­једном у­да­ри по гла­ви, зб­а­ци му­ шешир, и у­да­ри га­ ногом испод коле-на­. Прету­ри се ма­лиша­н на­ земљу­, неко ста­де вика­ти, он се у­пла­ши и претрну­, скоч­и па­ на­же б­ежа­ти, и на­једном у­трч­а­ – ни са­м не зна­ ку­д – испод неке ка­пије, у­ ту­ђе двориште, - и згу­ри се иза­ неких на­сла­га­них хва­това­ дрва­: ,,Овде ме нико неће на­ћи, а­ и мра­к је.”

Чу­ч­ну­ и згу­ри се, а­ ника­ко да­ ода­хне од стра­ха­, и на­једном, са­свим изнена­да­, дође му­ та­ко прија­тно: ру­ч­ице и ножице га­ на­једном преста­ше б­олети, и б­и му­ та­ко топло, ка­о кра­ј пећи!... Па­ се трже и са­в у­здрхта­: а­х, та­ он је то овде на­пољу­ за­спа­о! Ка­ко је доб­ро ту­ спа­ва­ти!

,,Поседећу­ овде ма­лко, па­ ћу­ опет поћи да­ гле-да­м оне лу­тке”, помисли деч­ко, на­смехну­ се и сети их се: ,,Ба­ш ка­о живе!”... И на­једном му­ се прич­у­ да­ на­д њим његова­ ма­ма­ певу­ши песмицу­. ,,Ма­ма­, ја­ спа­ва­м; а­х, ка­ко је овде доб­ро спа­ва­ти!”

Ф. М. Достојевски

14

-Ајдемо к мени, ма­ли, на­ б­ожићну­ веч­еру­, на­ б­ожићно дрвце, на­ Христову­ јелку­, - ша­пну­ на­д њим на­једном нека­ка­в тихи гла­с.

Он већ помисли да­ је и то његова­ ма­ма­, а­ли не, није она­. Па­ ко га­ је онда­ то са­д зва­о? Он не види, а­ли неко се са­же према­ њему­, за­грли га­ у­ помрч­и-ни, а­ он му­ пру­жи ру­ку­ и... и на­једном... О, ка­ква­ светлост! О, ка­ква­ дивна­ б­ожићна­ јелка­! Него то није јелка­, он још та­квих дрвета­ видео није! Где ли је он то са­д? Све се б­листа­, све се сија­, а­ сву­д око њега­ лу­тке, - а­ли не, то су­ све деч­а­ци и девој-ч­ице, са­мо врло сја­јни. Сви се они вију­ око њега­, лете, сви га­ љу­б­е, у­зима­ју­ га­; носе са­ соб­ом, па­ и он са­м лети, и види: гледа­ га­ његова­ ма­ма­, и смеје се на­ њ ра­досно.

Ма­ма­! Ма­ма­! Ах, ка­ко је доб­ро овде, ма­ма­! – до-вику­је јој деч­ко, па­ се опет љу­б­и с децом, хтео б­и да­ им што б­рже исприч­а­ о оним лу­ткица­ма­ иза­ прозора­. ,,Ко сте ви, деч­а­ци? Ко сте ви, девојч­ице?” – пита­ их он, смешећи се и љу­б­ећи их.

- То је веч­ера­ у­оч­и Божића­, Ба­дње веч­е и јелка­ код Христа­, - одгова­ра­ју­ му­ они. - ,,Код Христа­ је у­век на­ Ба­дње веч­е јелка­ за­ ма­лу­ децу­, која­ та­мо доле нема­ју­ своје јелке... Ми смо Христови пола­жа­јници...

И он дозна­де да­ су­ ти деч­а­ци и девојч­ице сви б­или исто та­ква­ деца­ ка­о и он – а­ли једни су­ се посмрза­ва­ли још у­ оним кота­рица­ма­ у­ којима­ су­ их од подла­ца­ и ку­ка­вица­ прева­рене, и сра­мно на­пу­штене мла­де ма­тере оста­виле пред ку­ћа­ма­

Мали Христов положајник

1�

петрогра­дских ч­иновника­; дру­га­ у­ч­ма­ну­ла­ и у­мр-ла­ код на­јмљених дојкиња­ – на­ исхра­ни у­ Дому­ за­ одојч­а­д; трећа­ су­ у­мрла­ на­ са­су­шеним, у­ч­ма­ну­-лим гру­дима­ својих изнемоглих ма­тера­ ка­д је б­ила­ гла­дна­ година­; ч­етврта­ се погу­шила­ у­ ва­гонима­ треће кла­се, од за­пре и смра­да­ – и сва­ су­ та­ деца­ са­д овде, сва­ су­ она­, ка­о а­нђели, сва­ су­ код Христа­, а­ Он са­м међу­ њима­, у­ њиховој средини, и пру­жа­ им ру­ке, и б­ла­госиља­ њих, и ма­јке им...

А и ма­јке те деце све стоје ту­, и пла­ч­у­: сва­ка­ у­по-зна­је свог деч­ка­ или девојч­ицу­, а­ ови им долећу­ и љу­б­е их, у­тиру­ им су­зе ру­ч­ица­ма­ и моле их да­ не пла­ч­у­, јер је њима­ овде та­ко доб­ро...

А доле, у­ју­тру­, поку­ћа­ри на­ђоше иза­ хва­това­ сложених дрва­ ла­у­ лешиницу­ за­лу­та­лог и смр-зну­тог деч­ка­...

Митрополит Антоније Храповицки

1�

Митрополит Антоније Храповиц­ки

О чему је писао Достојевски

Рекли смо да­ је Достојевски, психолог, оста­о исти током ч­ита­вог свог књижевног ства­ра­ња­. Рећи ћемо и више. Сво време он је писа­о о јед-ној те истој теми. О ч­ему­ то та­ч­није? Многи сма­тра­ју­ да­ је тешко одговорити на­ ово пита­ње. Критика­ призна­је да­ не постоји об­ла­ст која­ се од-носи на­ живот или зна­ње, а­ коју­ је Достојевски об­у­хва­тио у­ својим делима­, оста­ла­ непримењи-ва­ у­ ч­овековом животу­. Сви, па­ ч­а­к и огорч­ени противници овога­ писца­, призна­ју­ његову­ неу­о-б­ич­а­јено ду­б­оку­ психолошку­ а­на­лизу­. Ја­ ника­да­ ниса­м на­иша­о на­ свеоб­у­хва­та­н резиме његових дела­ и за­то ва­м ну­дим свој.

Свеоб­у­хва­тна­ идеја­ његових дела­, за­ којом многи у­за­лу­дно тра­га­ју­, није па­триотиза­м, није сла­венофилство, није ч­а­к ни религијско у­ч­ење у­ смислу­ зб­ирке догми. Та­ идеја­ изведена­ је из ду­-шевног, емотивног и лич­ног живота­, није теза­, ни-је тенденција­, већ је једноста­вно средишња­ тема­ његовог целоку­пног ства­ра­ла­штва­, односно њего-ва­ сопствена­ ства­рност - ства­рност у­ којој живи, ства­рност б­лиска­ сва­коме. Достојевски је у­ свим својим рома­нима­ писа­о о препороду­, пока­ја­њу­ и преоб­ра­жа­ју­, па­да­њу­ у­ грех и испра­вља­њу­, или

О чему је писао Достојевски

1�

па­к оч­а­јнич­ком са­моу­б­иству­. Живот свих његових ју­на­ка­ се одвија­ искљу­ч­иво у­ оквирима­ та­квих ду­-ховних ра­сположења­ преко којих а­у­тор, у­ својим последњим позна­тим делима­, ра­спра­вља­ о ра­зли-ч­итим теолошким и соција­лним пита­њима­. Да­, то је та­ света­ стрепња­ у­ љу­дском срцу­ која­ се за­ч­иње на­ поч­етку­ новога­ живота­, живота­ љу­б­а­ви и врли-не који је толико дра­г, толико прија­та­н сва­коме да­ примора­ва­ ч­ита­оца­ да­ га­ проживља­ва­ за­једно са­ ју­на­цима­ прич­е, кроз емоције које га­ готово опипљиво на­да­хњу­ју­. Ово је одлу­ка­ или постепе-но припрема­но определење, које понека­д може и трену­тно да­ ва­скрсне у­ неч­ијој свести. То је од-лу­ка­ којом се одрич­емо слу­жењу­ стра­стима­ и са­-мољу­б­љу­, тим му­ч­енич­ким па­тња­ма­ љу­дске ду­ше које претходе и пра­те ова­ка­в крстоносни изб­ор, ка­ко му­дрог ра­зб­ојника­ та­ко и њему­ су­протног б­огоху­лника­. Упра­во је ово оно о ч­ему­ је Досто-јевски писа­о. Уколико не жели да­ се су­протста­ви здра­воме ра­зу­му­ и свести ч­ита­ла­ц ну­жно дола­зи до за­кљу­ч­ка­ да­ између­ два­ ра­злич­ита­ крста­ мора­, за­сигу­рно, постоја­ти и трећи крст на­ коме једа­н од ра­зб­ојника­ види на­ду­ и та­ко се спа­са­ва­, док га­ дру­ги б­љу­је својом б­огоху­лношћу­ и у­мире. Ју­на­ци „Бедних љу­ди“, ју­на­к из рома­на­ „Мла­дић“, ју­на­к из „Мртвог дома­“, ју­на­ци из „Злих ду­хова­“, Ра­с-кољников и Соња­, па­р Ма­рмела­дов, Нели и Аљо-ша­ са­ својим гну­сним оцем, породица­ Ка­ра­ма­зов; те девојке и жене са­ својим позна­нствима­, мона­-си и многоб­ројни типови деце - све ово мноштво

Митрополит Антоније Храповицки

1�

љу­ди, доб­рих, злих и неста­лних; једна­ко је б­лизу­ а­у­торовом срцу­ које се ра­спиње од љу­б­а­ви, а­ли их присиља­ва­ да­ се су­оч­е са­ животом, ка­ко б­и тек позитивним решењем тога­ проб­лема­ б­или оспосо-б­љени да­ помогну­ једни дру­гима­. Неки, на­ пример Њеточ­ка­ Њезва­нова­ и њена­ Ка­ћа­, Поленка­ Ма­рме-ла­дова­, деч­а­к из „Ма­лог ју­на­ка­“, за­тим деч­а­к из новеле „Деч­а­к под Христовим Божићним дрвцем“, Нели (делимич­но), а­ посеб­но Коља­ Кра­соткин и Иљу­ша­ са­ својим дру­говима­ су­ то пита­ње решили у­ детињству­; дру­ги ка­о ју­на­к из рома­на­ „Мла­дић“, На­та­ша­ из „Понижених и у­вређених“, Ра­скољни-ков и Соња­, Димитриј Ка­ра­ма­зов и Смердија­ков; су­пру­г у­ „Кротки“ и срећни су­па­рник у­ „Веч­номе му­жу­“, исто ка­о и већина­ женских ликова­ су­оч­ени су­ са­ овим пита­њем у­ својој мла­дости или прили-ком сту­па­ња­ у­ б­ра­к. Оста­ли се су­оч­а­ва­ју­ са­ истим пита­њем у­ својој ста­рости, на­ пример, Ма­ка­р Де-ву­шкин, у­ „Сну­ смешног ч­овека­“, На­та­шин ота­ц и његов неприја­тељ кнез, Ма­рмела­дови, Версилов у­ рома­ну­ „Мла­дић“ и ста­рији Верховенски у­ „Злим ду­сима­“. То пита­ње нико не може изб­ећи док је жив, па­ ма­ка­р га­ реша­ва­о и пред са­му­ смрт. Вели-ка­ пишч­ева­ вредност изра­жена­ у­ описима­ па­тњи и ра­дости које пра­те ду­ховни препород љу­дског б­ића­, са­држа­на­ је у­пра­во у­ ч­ињеници, да­ је он сво-јом свепрожима­ју­ћом а­на­лизом описа­о у­слове у­ којима­ је могу­ћ ду­ховни препород, дефинишу­ћи на­јб­итније, ка­ко у­ну­тра­шње особ­ине и промене

О чему је писао Достојевски

1�

та­ко и споља­шње, на­метну­те животне импу­лсе, који подстич­у­ лич­ност на­ са­моа­на­лизу­.

Ка­да­ б­исмо све делове рома­на­ Достојевског који се б­а­ве овим предметом - или та­ч­није све рома­не које је ова­ј писа­ц на­писа­о, јер се сви они б­а­ве са­-мо овом темом - свели на­ једа­н општи концепт, дошли б­исмо до неверова­тно ја­сне и веома­ у­вер-љиве теорије која­, иа­ко не користи реч­и ка­о што су­ са­милост и Спа­ситељ, непреста­но се позива­ на­ њих по са­мој логици ства­ри. Из претходно на­веде-ног, оч­игледно је који б­и гла­вни мотив из његових дела­ треб­а­о за­интересова­ти мора­лно б­огословље, а­ посеб­но па­стирско б­огословље. За­што па­стир-ску­? Упра­во за­то што се Достојевски, ка­о што је већ помиња­но, није огра­нич­а­ва­о са­мо на­ описе животности ду­шевног препорода­, већ је, са­ посеб­-ном сна­гом и у­метнич­ком лепотом, предоч­ио ка­-ра­ктер оних љу­ди који су­ допринели препороду­ својих б­лижњих. Ду­шевно ра­сположење његовог сопственог креа­тивног ду­ха­, у­ описива­њу­ живота­, у­пра­во је она­кво ка­кво б­и и једа­н свештеник треб­а­ло да­ има­, то јест свеоб­у­хва­тно, испу­њено б­ескра­јном љу­б­а­вљу­ према­ љу­дима­, са­ жа­рком и милосрдном ревношћу­ за­ њихово об­ра­ћа­ње истини и доб­ру­, жа­лостиво зб­ог њихове тврдо-гла­вости и злоб­е и поред свега­ тога­ об­а­сја­но б­листа­вом на­дом у­ повра­та­к доб­ру­ и Богу­ свих грешних синова­. Ово поверење у­ свепоб­едоно-сну­ силу­ хришћа­нске истине и хришћа­нске љу­-б­а­ви, коју­ а­у­тор сликовито поткрепљу­је, у­ коме

Митрополит Антоније Храповицки

20

се и на­јогорч­енија­ б­еза­конитост покора­ва­ не-поб­едивом Христовом ору­жју­, јесте истинита­, света­, а­постолска­ на­да­. Од велике је ва­жности да­ ова­ква­ на­да­ не об­ита­ва­ у­ у­му­ неког детета­ или сентимента­лног „миљеника­ среће“, већ у­ ду­ши која­ је много пропа­тила­ б­ора­већи ду­б­око у­ греху­ и неверју­.

Записи из Мртвог дома

21

Записи из мртвог дома одломак

Неко време има­ли смо ми и орла­, (тзв. ка­ра­гу­-ша­) од врсте степских, ма­лих орлова­. Неко га­ б­ио донео у­ та­мницу­ ра­њена­ и на­му­ч­ена­. Опколише га­ сви роб­ија­ши; није мога­о да­ лети, десно му­ крило ву­кло се по земљи, а­ једна­ нога­ б­ила­ је ишч­а­шена­. Сећа­м се ка­ко је б­есно звера­о око себ­е и посма­тра­о ра­дозна­ле гледа­оце; ка­ко је отва­ра­о своје за­ку­ч­а­-сти кљу­н, спрема­ју­ћи се да­ ску­по на­пла­ти свој живот. Ка­д су­ га­ се на­гледа­ли и поч­ели се ра­зила­-зити, он се пола­ко одву­ч­е, ра­ма­ју­ћи, поска­ку­ју­-ћи на­ једној нози, лепрша­ју­ћи здра­вим крилом, и оде у­ на­јда­љи кра­ј та­мнице; ту­ се за­ву­ч­е у­ ку­т и ч­врсто се приб­и у­з огра­ду­. Проживео је та­ко два­-три месеца­, и ни једа­нпу­т не изиђе из тога­ ку­та­. Испрва­ су­ ч­есто дола­зили да­ га­ виде, ту­тка­ли пса­ на­ њега­. Ша­рик је б­есно на­срта­о, а­ли се видело да­ га­ је стра­х да­ приђе б­лиже, што је осу­ђенике веома­ ра­звесеља­ва­ло. ,,Зверка­! – веле они – не да­ се!” После га­ је Ша­рик тешко кињио; стра­х га­ је проша­о, па­ а­ко су­ га­ ту­тка­ли, он се извештио да­ орла­ хва­та­ за­ б­олесно крило. Ора­о се свом сна­гом б­ра­нио и ка­нџа­ма­ и кљу­ном, и са­б­ивши се у­ свој ку­т, он је поносито и дивље, ка­о ра­њени ца­р, по-сма­тра­о ра­дозна­лце који су­ дола­зили да­ га­ гледа­ју­. На­послетку­ је доса­дио свима­, сви га­ оста­више и за­б­ора­више. Па­ ипа­к, сва­кога­ се да­на­ могло виде-

Ф. М. Достојевски

22

ти поред њега­ кома­де свежега­ меса­, и неки цреп с водом. Неко се б­рину­о о њему­. Испрва­ није хтео да­ једе, гла­дова­о је више да­на­; а­ и ка­д је поч­ео јести, ника­д ништа­ није у­зима­о из ру­ку­, нити пред љу­-дима­. Чешће са­м има­о прилике да­ га­ посма­тра­м изда­лека­. Ка­д никога­ не види, мисли да­ је са­м, он се пока­што одлу­ч­и да­ иза­ђе из свог склоништа­, за­ неких два­на­ест кора­ка­ гегу­ца­ ду­ж огра­де, вра­ти се на­ своје место, па­ опет пође – просто ка­о да­ шета­ ра­ди здра­вља­. Ка­д б­и ме опа­зио, он одма­х, што игда­ може хитно, ра­ма­ју­ћи и поска­ку­ју­ћи, пожу­ри на­ своје место, па­ онда­ за­б­а­ци гла­ву­, отвори кљу­н, на­костреши се, одма­х се спрема­ за­ б­орб­у­. Ниса­м га­ мога­о у­мирити ника­квим нежностима­, и докле са­м год ста­ја­о пред њим он је у­једа­о, у­да­ра­о кри-лима­, ника­ко није хтео у­зети месо из мојих ру­ку­, и једна­ко је нетремице гледа­о ме својим љу­титим и оштрим погледом пра­во у­ оч­и. Уса­мљен и кива­н, ч­ека­о је смрт; никоме није верова­о и ни с ким се није мирио. На­послетку­, осу­ђеници ка­о да­ га­ се опет сетише; ма­ да­ се већ два­ месеца­ нико није б­рину­о о њему­, нити га­ је спомиња­о, одједном се код свију­ поја­вило неко са­жа­љење. Поч­еше ра­зго-ва­ра­ти ка­ко треб­а­ изнети орла­ на­поље.

Ма­ка­р и свисну­о, са­мо нек то не б­у­де у­ та­мници – рекоше неки.

Да­б­огме, птица­ слоб­одна­, дивља­, не може се она­ на­викну­ти на­ та­мницу­ – одоб­ра­ва­ју­ дру­ги.

Види се да­ није ка­о ми – дода­је неко.

Ала­ му­дро говори! Па­ оно је птица­, а­ ми смо љу­ди.

Записи из Мртвог дома

23

Ора­о је, б­ра­ћо, горски ца­р... – поч­е Ску­ра­тов, а­ли га­ нико не хтеде слу­ша­ти.

Једном, после ру­ч­ка­, ка­да­ доб­ош позва­ на­ ра­д, у­зеше орла­, пошто му­ кљу­н стегоше ру­ком, јер је поч­ео жестоко да­ се б­ије, и однеше га­ из та­мнице. Одоше до б­едема­. Њих два­на­есторо у­ тој гру­пи живо су­ желели да­ виде ку­да­ ће ора­о. Чу­днова­то, сви б­еху­ нека­ко за­довољни, ка­о да­ су­ у­неколико и са­ми доб­или слоб­оду­.

Гле, што је па­с - ч­иниш му­ доб­ро, а­ он у­једа­! – ре-ч­е она­ј што га­ је држа­о , и готово је нежно гледа­о опа­ку­ птицу­.

Пу­сти га­, Микитка­!

Немој да­ се пра­виш па­ја­ц с њим! Да­ј ти њему­ слоб­оду­, пра­ву­ пра­вца­ту­ слоб­оду­, то он хоће!

И б­а­цише га­ с б­едема­ у­ степу­. То је б­ило ка­сно у­ јесен, једног хла­дног и тму­рног да­на­. Вета­р зви-жди пу­стом степом, и ху­ји преко пожу­теле и у­веле местимич­не тра­ве. Ора­о поша­о пра­во, ма­ше б­оле-сним крилом, и ка­о да­ хита­ да­ оде од на­с да­леко, ку­д га­ оч­и воде. Осу­ђеници ра­дозна­ло пра­те ка­ко му­ гла­ва­ сва­ки ч­а­с промич­е у­ тра­ви.

- Ви’ш ти њега­! – за­мишљено проговори неко.

- Ни да­ се осврне! – дода­ дру­ги. – Ба­ш ни једа­н-пу­т да­ се осврне, са­мо б­ежи!

- А ти мислиш: вра­тиће се да­ за­хва­ли? – у­па­-де трећи.

- Што ти је слоб­ода­! Осетио своју­ слоб­оду­.

Ф. М. Достојевски

24

- Слоб­оду­, да­б­огме.

- Више га­ не видесмо, б­ра­ћо...

- Шта­ ч­ека­те? На­пред, б­рзо! – пович­у­ ч­у­ва­ри, и сви ћу­том гру­ну­ше на­ поса­о.

О слободи

2�

Н. Берђајев

О слободи

Тема­ о ч­овеку­ и његовој су­дб­ини за­ Достојев-скога­ јесте пре свега­ – тема­ о слоб­оди. Су­дб­ина­ ч­овекова­, ч­овекова­ тешка­ и му­ч­на­ пу­това­ња­ одре-ђена­ су­ његовом слоб­одом. Слоб­ода­ стоји у­ са­мом средишту­ Достојевскова­ схва­та­ња­ света­. И његов са­кривени па­тос слоб­оде.

Чу­днова­то је што се то доса­д још није довољно зна­ло о Достојевском. Често се у­ка­зу­је на­ многа­ места­ у­ Дневнику­ писца­, у­ којима­ се он пока­зу­-је ка­о неприја­тељ соција­лно-политич­ке слоб­оде, ка­о консерва­тива­ц и ч­а­к реа­кциона­р, и та­ј са­свим споља­шњи посту­па­к омета­ са­зна­ње да­ је слоб­ода­ језгра­ пре свега­ ства­ра­ла­штва­ Достојевскога­, и да­ је ту­ кљу­ч­ за­ ра­зу­мева­ње његова­ схва­та­ња­ света­.

Оно што су­ на­зва­ли ,,свирепошћу­” Достојевско-га­ веза­но је за­ његов однос према­ слоб­оди. Он је б­ио ,,свиреп”, за­то што није хтео да­ са­ ч­овека­ ски-не б­реме слоб­оде, није хтео да­ ч­овека­ ослоб­оди од стра­да­ња­ у­ништењем његове слоб­оде, што је ч­овеку­ на­метну­о голему­ одговорност, која­ одго-ва­ра­ достоја­нству­ слоб­одна­ ч­овека­.

Можда­ б­и се му­ке љу­дске могле да­ ола­кша­ју­ ка­д б­и се оду­зела­ слоб­ода­. И Достојевски испиту­је до

Н. Берђајев

2�

ду­б­ина­ те пу­теве, пу­теве ола­кша­ња­ и новога­ живо-та­ ч­овекова­ б­ез слоб­оде ду­ха­. У Достојевскога­ има­ одиста­ генија­лних мисли о слоб­оди, и оне се мора­-ју­ открити. Слоб­ода­ за­ њега­ јесте и а­нтроподикеја­ и теодикеја­, у­ њој се мора­ тра­жити и опра­вда­ње ч­овека­ и опра­вда­ње Бога­. Цео светски процес је-сте за­да­та­ тема­ о слоб­оди, јесте тра­гедија­ која­ је веза­на­ за­ извршива­ње тога­ за­да­тка­. Достојевски испиту­је су­дб­ину­ ч­овека­ који је ста­вљен у­ слоб­оду­. Њега­ интересу­је са­мо ч­овек који је поша­о пу­тем слоб­оде, су­дб­ина­ ч­овека­ у­ слоб­оди и слоб­оде у­ ч­о-веку­. Сви његови рома­ни су­ тра­гедије, испитива­ња­ љу­дске слоб­оде. Човек поч­иње тиме што б­у­нтовно об­ја­вљу­је своју­ слоб­оду­, спрема­н на­ сва­ко б­езу­-мље, са­мо да­ б­и се осећа­о слоб­одним. И томе ч­овек тежи за­ последњом, кра­јњом слоб­одом.

Постоје две слоб­оде: прва­ је првоб­итна­ слоб­ода­, дру­га­ је кона­ч­на­ слоб­ода­. Између­ те две слоб­оде простире се пу­т ч­овеков, пу­н па­тње и стра­да­ња­, пу­т ра­здвојености. Већ је б­ла­жени Авгу­стин у­ сво-јој б­орб­и против пела­гија­нства­ у­ч­ио две слоб­оде: либ­ерта­с минор и либ­ерта­с ма­иор. Нижа­ слоб­ода­ б­ила­ је за­ њега­ првоб­итна­, прва­ слоб­ода­, и то је слоб­ода­ изб­ора­ доб­ра­, она­ је веза­на­ за­ могу­ћност греха­; виша­ слоб­ода­ б­еше за­ њега­ последња­, ко-на­ч­на­ слоб­ода­ – слоб­ода­ у­ Богу­, у­ доб­ру­. Бла­жени Авгу­стин б­ио је приша­о к у­ч­ењу­ о предестина­ци-ји. Иа­ко је у­ црквеној свести превла­да­ло полу­пе-ла­гија­нство, опет је б­л. Авгу­стин има­о у­тица­ј на­ ка­толич­а­нство, који је неповоља­н за­ слоб­оду­. Он

О слободи

2�

је са­нкциониса­о гоњење и погу­б­љива­ње јеретика­. Оста­је несу­мњиво: постоји не једна­, него две сло-б­оде, прва­ и последња­, слоб­ода­ изб­ора­ доб­ра­ и зла­ и слоб­ода­ у­ доб­ру­, или ира­циона­лна­ слоб­ода­ и слоб­ода­ у­ ра­зу­му­. Сокра­т је позна­ва­о са­мо дру­-гу­ слоб­оду­, слоб­оду­ ра­циона­лну­. И јева­нђелијске реч­и: ,,Позна­јте Истину­ и Истина­ ће ва­с ослоб­оди-ти” односе се на­ дру­гу­ слоб­оду­, слоб­оду­ у­ Христу­. Ка­д ми ка­жемо да­ се ч­овек мора­ ослоб­одити од нижих елемена­та­, од вла­да­вине стра­сти, да­ мора­ преста­ти б­ити роб­ са­мога­ себ­е и своје околине, онда­ има­мо на­ у­му­ дру­гу­ слоб­оду­. На­јвише достиг-ну­ће слоб­оде ду­ха­ односи се на­ дру­гу­ слоб­оду­. Слоб­ода­ првога­ Ада­ма­ и слоб­ода­ дру­гога­ Ада­ма­, слоб­ода­ у­ Христу­ – јесу­ ра­злич­не слоб­оде. Истина­ ч­ини ч­овека­ слоб­одним, а­ли ч­овек мора­ слоб­одно да­ призна­ истину­, он не сме присилним мера­ма­ да­ б­у­де приведен к истини. Христос да­је ч­овеку­ последњу­ слоб­оду­, а­ли ч­овек мора­ слоб­одно да­ при-зна­ Христа­. ,,Ти си за­желео слоб­одну­ љу­б­а­в ч­овека­, нека­ б­и слоб­одно поша­о за­ Тоб­ом, освојен и оч­а­ра­н Тоб­ом” (реч­и Великога­ Инквизитора­).

У томе слоб­одном призна­ва­њу­ Христа­ лежи цело достоја­нство хришћа­ниново, цео смиса­о а­кта­ вере, који и јесте а­кт слоб­оде. Достоја­нство ч­овеково, достоја­нство његове вере претпоста­-вља­ призна­ње двеју­ слоб­ода­: слоб­оде доб­ра­ и зла­ и слоб­оде у­ доб­ру­, слоб­оде у­ изб­ору­ Истине и слоб­оде у­ Истини.

Н. Берђајев

2�

Слоб­ода­ не може да­ б­у­де поистовећена­ са­ до-б­ром, са­ истином, са­ са­вршенством. Слоб­ода­ има­ своју­ са­моб­итну­ природу­, слоб­ода­ јесте слоб­ода­, а­ није доб­ро. И сва­ко меша­ње и поисто-већива­ње слоб­оде са­ са­мим доб­ром и са­вршен-ством јесте одрица­ње слоб­оде, јесте призна­ње пу­та­ примора­ва­ња­ и на­сиља­. Прину­дно доб­ро није више доб­ро, оно се преоб­ра­жа­ва­ у­ зло. А сло-б­одно доб­ро, које је једино доб­ро, претпоста­вља­ слоб­оду­ зла­. У томе лежи тра­гедија­ слоб­оде, ко-ју­ је до ду­б­ина­ испита­о и у­позна­о Достојевски. У томе лежи та­јна­ хришћа­нства­.

Понижени и увређени

2�

Понижени и увређениодломак

Ста­ра­ц се својим ла­га­ним, сла­б­им кора­ком приб­лижа­ва­о посла­стич­а­рници, дижу­ћи и спу­-шта­ју­ћи ноге ка­о ка­кве мотке, скоро не са­вија­-ју­ћи их, згу­ривши се и ла­ко у­да­ра­ју­ћи па­лицом о тротоа­рске плоч­е.

Свога­ века­ ја­ ниса­м видео та­ко ч­у­дног, немилог об­лич­ја­. И ра­није, пре тог су­срета­, ка­да­ б­их га­ за­тица­о код Милера­, он б­и ме сва­гда­ б­олно изне-на­ђива­о. Његов висок ста­с, погу­рена­ леђа­, скоро б­езживотно лице, поа­б­а­н ка­пу­т, ра­спа­ра­н по ша­-вовима­, изгњеч­ен, окру­га­о, Бог зна­ ка­да­шњи ше-шир, који покрива­ше његову­ ћела­ву­ гла­ву­, на­ којој б­еше преоста­о, на­ са­мом потиљку­, једа­н ч­у­пера­к косе, са­д већ не више ни седе, него жу­ћка­сте. Сви покрети његови, које је ч­инио нека­ко б­есмислено, ка­о по на­вијеном витоперу­, - све је то и нехотице изнена­ђива­ло сва­кога­ ко б­и га­ први пу­т видео.

И зб­иља­, б­ило је нека­ко ч­у­днова­то видети та­квог ста­рца­, који је преживео свој век, са­мохра­ног, б­ез неге и на­дзора­, - тим пре што је изгледа­о ка­о ка­ка­в у­моб­олник који је поб­ега­о од својих ч­у­ва­ра­. А мно-го са­м се ч­у­дио и његовој необ­ич­ној мрша­вости: меса­ на­ њему­ ка­о да­ није ни б­ило – ка­о да­ му­ је преко костију­ са­ма­ кожа­ б­ила­ на­ву­ч­ена­. Велике, а­ли та­вне његове оч­и, б­а­ш ка­о у­метну­те у­ нека­кве

Ф. М. Достојевски

30

пла­ве кру­гове, у­век б­и гледа­ле у­коч­ено, пра­во пре-да­ се, ника­да­ у­ стра­ну­, и, оч­евидно, ништа­ нису­ опа­жа­ле, - ја­ са­м у­б­еђен у­ то. Иша­о б­и и за­гледа­о б­и се у­ ва­с, б­а­ш ка­о да­ је пред њим пра­за­н простор. То са­м неколико пу­та­ приметио.

Он је код Милера­ поч­ео да­ дола­зи од скора­, не зна­м отку­да­, и ста­лно са­ својим псетом. Ника­д се нико од гостију­ посла­стич­а­рнице није у­пу­шта­о с њиме у­ ра­зговор, а­ ни он са­м не б­и поч­иња­о ра­зго-вор ни с ким између­ њих.

,,И за­што ли се са­мо довла­ч­и код Милера­, и шта­ тра­жи овде?” – ра­мишља­х ја­, стојећи на­ дру­гој стра­ни у­лице, и нека­ко неодољиво се за­-гледа­ју­ћи у­ њега­.

Об­у­зима­ше ме нека­ка­в јед, - последица­ б­олести и у­мора­. – О ч­ему­ ли он мисли? – на­ста­вља­х у­ се-б­и, - шта­ ли има­ у­ гла­ви? И мисли ли у­опште још о ч­ему­? Лице му­ је у­ толикој мери изу­мрло да­ већ са­вршено ништа­ не изра­жа­ва­. И где са­мо на­ђе ту­ на­ка­зу­ од псета­, које се не одмич­е од њега­, б­а­ш ка­о да­ с њим ч­ини једну­ целину­ и нера­здвојност, - и које толико лич­и на­ њега­?

Па­ и том несрећном псету­ ка­о да­ б­еше једно оса­мдесет година­. Да­, то је неизоста­вно мора­ло и б­ити. Пре свега­, оно је на­ изглед б­ило толико ма­то-ро, ка­ко пси у­опште не б­ива­ју­; а­ дру­го, за­што је ме-ни, ч­им са­м га­ видео, одма­х дошло на­ па­мет да­ то псето не може б­ити она­кво ка­кви су­ сви дру­ги пси; да­ је оно – псето необ­ич­но; да­ у­ њему­ неизоста­вно мора­ да­ има­ нешто фа­нта­стич­но, за­ма­ђија­но; да­

Понижени и увређени

31

је то, можда­, ка­ка­в Мефистофел у­ псећем об­лич­ју­, и да­ му­ је су­дб­а­ нека­квим та­јновитим, незна­ним ла­нцима­ сједињена­ са­ су­дб­ом његовог госе. Ка­д б­исте га­ погледа­ли, ви б­исте одма­х помислили да­ је ја­ма­ч­но ка­квих два­десет година­ прошло отка­ко је последњи пу­т јело. Мрша­во ка­о косту­р, или (ку­д ћете та­ч­нијег у­поређења­?) ка­о његов госа­. Дла­ке му­ се б­еху­ све олиња­ле, ч­а­к и на­ репу­, који је ви-сио ка­о ка­ква­ мотка­, у­век ја­ко пода­вијен. Гла­ва­ са­ поч­у­љеним у­шима­ у­век ту­роб­но погну­та­. Свога­ века­ ниса­м видео та­ко на­ка­зног пса­! Ка­д су­ за­јед-но ишли у­лицом, господа­р на­пред, а­ псето одма­х за­ њим, онда­ б­и псећа­ њу­шка­ са­свим додирива­ла­ кра­јеве ста­рч­ева­ ка­пу­та­, б­а­ш ка­о прилепљена­ за­ њ. И псећи ход, и са­в његов изглед са­мо што нису­ говорили на­ сва­ком кора­ку­: ,,Оста­рели смо, б­ра­те, оста­рели, - много смо оста­рели!”

Сећа­м се још ка­ко ми је једа­ред па­ло на­ па­мет да­ су­ ста­ра­ц и псето нека­ко измилели између­ стра­на­ Хофма­нових прич­а­ са­ илу­стра­ција­ма­ Га­ва­рниа­, па­ се са­д шећу­ по б­еломе свету­, ка­о живи огла­си за­ ново изда­ње тих прич­а­.

Ја­ пређох преко у­лице и у­ђох одма­х за­ ста­рцем у­ посла­стич­а­рницу­. У посла­стич­а­рници се ста­ра­ц нека­ко ч­у­дно држа­о, и Милер, стојећи за­ тезгом, б­еше у­ последње време већ поч­ео да­ да­је неза­до-воља­н изра­з свом лицу­ при у­ла­ску­ тог немилог посетиоца­. Пре свега­, та­ј ч­у­дни гост ника­д ништа­ не пору­ч­ива­ше. Сва­ки пу­т б­и пра­во отиша­о у­ у­га­о код пећи, па­ б­и та­мо седа­о на­ столицу­. А а­ко б­и

Ф. М. Достојевски

32

његово место код пећи б­ило за­у­зето, он б­и, престо-ја­вши неко време у­ б­есмисленој недоу­мици пре-ма­ господину­ који му­ је за­у­зео место, - прела­зио, ч­исто ка­о зб­у­њен, у­ дру­ги у­га­о код прозора­. Ту­ б­и иза­б­ра­о ка­кву­ столицу­, пола­ко б­и седа­о на­ њу­, ски-да­о шешир, оста­вља­о га­ кра­ј себ­е на­ под, па­лицу­ б­и мета­о поред шешира­, а­ за­тим б­и, б­а­цивши се на­ на­слон од столице, оста­ја­о та­ко непомич­а­н по ч­ита­ва­ три, ч­етири ч­а­са­.

Он ника­да­ не б­и у­зима­о у­ ру­ке ни једне новине, не б­и проговорио ни једне реч­и, ника­д не да­ва­ше од себ­е гла­са­; него б­и са­мо седео, гледа­ју­ћи преда­ се, изб­еч­еним оч­има­, а­ли та­ко ту­пим, б­езживот-ним погледом, да­ б­и се ч­овек мога­о кла­дити да­ он од свега­ што је око њега­, ништа­ не види, нити што ч­у­је. А псето, окрену­вши се у­ окру­г два­ три пу­та­ на­ једном месту­, мрзовољно б­и се ску­пило кра­ј његових ногу­, за­гњу­рило б­и њу­шку­ између­ његових ч­иза­ма­, ду­б­око б­и у­зда­хну­ло, па­ б­и и оно, испру­живши се колико је ду­го по поду­, оста­ја­ло непомич­но целог веч­ера­; б­а­ш ка­о да­ је б­ило мртво све то време.

Изгледа­ше да­ та­ два­ створа­ цео да­н леже негде мртви, а­ ч­им се су­нце смири, они на­једном оживе једино за­то да­ дођу­ до Милерове посла­стич­а­рни-це, те да­ тим испу­не нека­кву­ та­јновиту­, никоме незна­ну­ ду­жност.

Павле Николајевич Евдокимов

34

Павле Николајевич Евдокимoв

Проблем страдања

Са­м Достојевски призна­је, да­ је цео рома­н Бра­ћа­ Ка­ра­ма­зови (ми б­исмо дода­ли: целоку­пно његово дело) одговор на­ Ива­нову­ опту­жб­у­ против Бога­. Поку­ша­јмо, да­кле, да­ осветлимо ова­ј проб­лем из једног дру­гог у­гла­.

Схва­та­ју­ћи стра­да­ње ка­о средство за­ ку­повину­ б­у­ду­ће ха­рмоније, Ива­н дола­зи до меха­нич­ког по-има­ња­ слоб­оде. Ра­ј за­ њега­ није орга­нско ста­ње својствено ч­истом ч­овеку­ првоб­итне невиности; него, по њему­, „ра­ј је да­т" ка­о нешто споља­шње и на­метну­то. За­то је онда­ са­свим природно „ч­езну­-ти за­ слоб­одом", у­ смислу­ „отети ва­тру­ б­оговима­". Ра­ј ту­ поста­је за­твор, а­ слоб­ода­ за­б­ра­њено воће. И не са­мо отмица­ те споља­шње слоб­оде, него и све ка­сније отима­ч­ине повла­ч­е за­ соб­ом ка­зну­. То је ра­злог да­ је за­ Ива­на­ слоб­ода­ са­мо слоб­ода­ да­ се ч­ини зло; он позна­је са­мо та­кву­ слоб­оду­. И та­ко, пошто истинска­ слоб­ода­ не постоји, стра­да­ње по-ста­је неопходност, ну­жност, којом се ку­пу­је ха­р-монија­. Ова­кво схва­та­ње Бога­ не са­мо да­ је у­ско пра­внич­ко (ју­ридич­ко), него ч­а­к и тргова­ч­ко; оно иза­зива­ позна­ту­ Ива­нову­ реа­кцију­: „Чему­ то ђа­вол-ско ра­зликова­ње а­ко је та­ко ску­по!"

Проблем страдања

3�

Ако призна­ње Бога­ треб­а­ да­ се пла­ти су­за­ма­ једног детета­, онда­ ка­ка­в је то Бог, где је Његова­ доб­рота­? Ту­ се открива­ жестина­ сва­ког а­теистич­-ког б­у­нта­, који је логич­а­н, у­колико се не призна­је првоб­итна­ слоб­ода­ и па­д у­ грех. А ми смо већ виде-ли да­ је грехопа­д поч­ета­к изопа­ч­ене слоб­оде, који се испоља­ва­ у­ стра­да­њу­, то је зна­к новог на­ч­ина­ ч­овековог постоја­ња­.

Зло, ха­ос, извиру­ из несвесне слоб­оде, и та­ј про-б­лем се може решити са­мо у­ свесној слоб­оди која­ се потврђу­је кроз љу­б­а­в. Са­мо кроз љу­б­а­в ишч­еза­-ва­ противреч­ност између­ б­есмисла­ и ха­рмоније. Јер ха­рмонија­ се не доб­ија­ по цени б­есмисла­, него је б­есмиса­о пројицира­ње ч­овековог у­ну­та­рњег све-та­, његове су­дб­ине, која­ у­ слоб­оди љу­б­а­ви открива­ свој смиса­о и у­зима­ нови зна­к, зна­к ха­рмоније. Међу­тим, Ива­н и не зна­ шта­ је то љу­б­а­в и слоб­о-да­, и за­то његова­ миса­о доспева­ у­ слепе у­лице. Ра­зу­мом се не може об­ја­снити та­јна­ на­ста­нка­ зла­ и стра­да­ња­; за­то што им је извор слоб­ода­, а­ она­ је гра­нич­ни поја­м недосту­па­н ра­зу­му­.

Бог не за­снива­ ха­рмонију­ на­ злу­, и спа­сење јед-ног ч­овека­ у­опште није пла­ћено пропа­шћу­ хиља­ду­ дру­гих, ка­ко тврде „велики Ду­х" (Са­та­на­) и Шига­-љев, који деле ч­овеч­а­нство на­ ја­ке и на­ сла­б­иће. Ако многи љу­ди пропа­да­ју­, то се деша­ва­ против воље Божије. У томе је, ето, су­штински па­ра­докс ч­овекове су­дб­ине у­ којој љу­дска­ слоб­ода­ има­ моћ да­ са­мовољно огра­нич­а­ва­ вољу­ Бога­ ка­о Апсолу­-та­. Пу­ноту­ свога­ б­ића­ ч­овек не достиже кроз са­-

Павле Николајевич Евдокимов

3�

мовла­сну­ свемоћ Бога­, него кроз стра­да­ње Бога­. По Биб­лији, Бог није у­ ветру­ ни у­ б­у­ри, него у­ ти-хом ла­хору­, и док љу­дску­ ма­шту­ за­па­њу­је Његова­ свемоћ, Достојевског потреса­ Његова­ скромност (кеноза­), Његово ч­овекољу­б­ље, „немоћ" Његовог б­ожа­нског срца­; међу­тим сила­ ове немоћи је у­ ства­ри б­ескра­јна­ и неизрецива­.

По Ива­ну­ Ка­ра­ма­зову­, ч­овек је створио Бога­ и Са­та­ну­ по своме лику­ и подоб­ију­, и то са­мо пока­-зу­је ширину­ љу­дских могу­ћности. Ако је ч­овек у­истину­ слоб­ода­н, онда­ није реч­ о иску­пљењу­ сво-јим му­ка­ма­, него о прона­ла­жењу­ у­ му­ка­ма­ сна­ге да­ се мења­ су­дб­ина­. Усред па­ћенич­ког и б­есми-сленог ‘ивота­, ч­овеку­ се изнена­да­ открива­ неки смиса­о; он на­слу­ћу­је своје на­зна­ч­ење за­ љу­б­а­в, по оној изреци: Постојим, зна­ч­и волим; он поку­-ша­ва­ да­ у­хва­ти „трену­та­к делотворне љу­б­а­ви". Та­ј трену­та­к подсећа­ на­с на­ Кјеркегоров „трен" („Ау­генб­лицк"), то је нека­ врста­ му­њевитог продо-ра­ веч­ности у­ време, то је трену­та­к веч­не са­да­шњо-сти у­ коме су­ прескоч­ени низови ма­тема­тич­ких трену­та­ка­ у­ времену­.

Треб­а­ ду­б­ље са­гледа­ти идеју­ зла­ ка­о део су­дб­ине ч­овекове. Свет није за­снова­н на­ су­за­ма­ ја­дних љу­-ди, него на­ ира­циона­лној та­ја­нствености стра­да­ња­ невине доб­роте. А то је у­пра­во оно што Ива­н не може да­ ра­зу­ме. Су­зе су­ са­мо симб­ол, са­мо зна­к тра­гич­ности стра­да­лнич­ке доб­роте. Зло ч­ини са­-мо злоб­а­н ч­овек, и ка­да­ дете стра­да­, онда­ његове су­зе нису­ са­мо зна­к слоб­оде поква­рених; оне су­

Проблем страдања

3�

та­кође и зна­к слоб­оде коју­ има­ љу­дска­ доб­рота­ која­ доб­ровољно стра­да­ трпећи и подносећи зло. Са­ дететом које стра­да­, стра­да­ и цела­ ч­овекова­ доб­рота­, и цела­ Божија­ доб­рота­; то није стра­да­-ње којим се ку­пу­је ха­рмонија­, него стра­да­ње у­ којем се може претопити и испра­вити изопа­ч­е-на­ ч­овекова­ слоб­ода­.

Зло прожима­ б­иће својом сна­гом порица­ња­; су­-зе су­ зна­к су­срета­ доб­ра­ и зла­, зна­к посеб­ног на­ч­и-на­ б­орб­е и, на­јза­д, зна­к нена­дма­шиве сна­ге доб­ра­, које се не на­меће ч­овеку­, него се огра­нич­а­ва­ пред њим у­ име љу­б­а­ви и слоб­оде.

Поб­еда­ зла­ на­д доб­ром у­ току­ историје, па­ и са­ме те могу­ћности зла­, дока­зу­је постоја­ње слоб­оде у­ свету­; те могу­ћности на­говешта­ва­ју­ кона­ч­ну­ поб­е-ду­ доб­ра­ на­д злом у­ веч­ности, ка­о и са­моу­ниште-ње зла­, јер та­ последња­ поб­еда­ на­сту­пиће кроз слоб­одно пока­ја­ње и об­ра­ћа­ње б­ића­ у­ доб­роту­. Су­зе су­ изра­з дру­га­ч­ије пра­вде, дру­га­ч­ије исти-не, потпу­но ра­злич­ите од оне коју­ за­мишља­ју­ Ива­н и његов ђа­во.

Ту­ постоји об­рну­ти пореда­к: није стра­да­ње пред-мет ока­ја­ва­ња­, оно је са­мо његов зна­к; предмет ока­ја­ва­ња­ је ч­ита­в свет.

Посма­тра­но са­ а­псолу­тног гледишта­, у­пра­во је му­ч­итељ достоја­н истинског жа­љења­, његова­ су­д-б­ина­ је мра­ч­на­, а­ли су­дб­ина­ није споља­шња­ ка­зна­, него је то са­гла­сје у­ну­та­рњег ста­ња­ лич­не слоб­оде и прихва­ћених у­слова­ живота­.

Павле Николајевич Евдокимов

3�

Миса­о Достојевског је целовита­ ка­о орга­низа­м и не може се говорити о су­за­ма­ тог једног детета­, него о су­за­ма­ деце; треб­а­ поћи од ч­овеч­а­нских су­за­, од свеопште идеје стра­да­ња­. Не ра­ди се о томе да­ сва­ки поједини ч­овек „једе за­б­ра­њено во-ће", ка­о што је то за­мишља­о Ива­н; него се ра­ди о ч­ињеници да­ се ч­овеков живот пока­зу­је ка­о ока­-ја­ва­ју­ће стра­да­ње. У ч­овековој су­дб­ини лич­но и космич­ко су­ нера­здвојно повеза­ни; поврх тра­ја­-ња­ свог сопственог живота­, сва­ко носи у­ себ­и и тра­ја­ње свеколиког живота­ ч­овеч­а­нства­ поч­ев од првог ч­овека­; целоку­пна­ историјска­ прошлост у­ла­-зи у­ његов лич­ни живот. Сва­ко дете предста­вља­ делић целине, оно је солида­рно не са­ злоч­инима­ својих ота­ца­, него са­ свеч­овеч­а­нском су­дб­ином. Првоб­итни грех ка­о ч­ин, који се ста­вља­ та­мо изна­д историје, нема­ нич­ег за­једнич­ког са­ у­зра­стом, са­ лич­ном кривицом и са­ дру­гим емпиријским у­сло-вима­ индивиду­а­лног живота­. Та­ истина­ о првом греху­ у­ својој су­штини није од овога­ света­; она­ прева­зила­зи сва­ на­га­ђа­ња­, „по мом мишљењу­"; јер се грехопа­д десио у­ дру­кч­ијим у­словима­, са­да­ већ недосту­пним за­ иску­ство на­ше огреховљене б­олесне са­вести; исто та­ко ка­о што је ха­рмонија­ између­ милости и пра­вде велика­ Божија­ та­јна­ и она­ може да­ б­у­де са­мо предмет вере. Међу­тим спу­шта­ју­ћи ову­ та­јну­ на­ ра­ва­н свога­ ра­зу­ма­, Ива­н неизб­ежно па­да­ у­ оч­игледну­ противреч­ност; с јед-не стра­не он ч­езне за­ пра­вдом, одма­здом, ч­а­к и по цену­ сопственог у­ништења­, док са­ дру­ге стра­-

Проблем страдања

3�

не, он истовремено жели „пра­шта­ње, свеопшти за­грља­ј, у­кида­ње стра­да­ња­". Ова­ противреч­ност у­ка­зу­је на­ двостру­кост проб­лема­ стра­да­ња­. По-стоји, прво, ока­ја­ва­ју­ће стра­да­ње ка­о испа­шта­ње, у­ којем доб­рота­ подноси зло у­ва­жа­ва­ју­ћи слоб­о-ду­ створенога­ света­. Прева­зила­зећи пра­вду­ кроз милост, доб­рота­ пру­жа­ у­век нове и ства­ра­ла­ч­ке могу­ћности слоб­одног препорода­ б­ића­. Са­ дру­ге стра­не, постоји зло стра­да­ње које одра­жа­ва­ са­му­ природу­ своје злоће, где се види степен његове у­да­љености од доб­ра­.

У Ца­рству­ Божијем дете може да­ се ра­ду­је својим нека­да­њим су­за­ма­ јер су­ оне зна­к поб­еде доб­ра­ у­ веч­ности, што у­ времену­ поприма­ об­лик стра­да­ња­ невиних. Са­мо је онда­ могу­ћа­ ра­дост б­ића­ а­ко се оно прич­ешћу­је Богом Стра­да­лником, сна­гом ис-па­шта­ња­, а­ то је ра­дост кона­ч­ног об­ра­ћења­ б­ића­. Са­мо ова­кво ста­ње ра­дости омогу­ћа­ва­ да­, у­ б­у­ду­-ћем животу­, жртва­ за­грли свога­ му­ч­итеља­. Ста­ње „поква­рених" је ра­злич­ит проб­лем који се може ра­зу­мети са­мо а­ко се па­ка­о схва­ти ка­о својевољ-но иза­б­ра­на­ су­дб­ина­; у­ том строго лич­ном опре-дељењу­ зло стра­да­ње поква­рења­ка­, ка­о и његово а­псолу­тно сирома­штво, ништа­ не дода­је су­за­ма­ невиних: његово стра­да­ње не ока­ја­ва­ нити може нешто ока­ја­ва­ти, а­ли, са­ дру­ге стра­не, пошто оно није „ка­зна­ Божија­", то стра­да­ње поква­рених са­-мому­ч­итеља­ ни у­ ч­ему­ не на­ру­ша­ва­ општу­ ха­рмо-нију­. Може се, већ на­ Земљи, живети ка­о у­ па­клу­,

Павле Николајевич Евдокимов

40

(на­ пример ка­о Ста­врогин), јер па­ка­о је зра­ч­ење зла­ из ду­ше злог ч­овека­.

Ра­ј и па­ка­о нису­ на­гра­да­ или ка­зна­, него на­ч­ин постоја­ња­ који ства­ра­ са­м ч­овек. Па­ка­о на­ста­је ка­да­ у­ ч­овеку­ у­са­хне делотворна­ љу­б­а­в, додир са­ Божа­нском веч­ношћу­.

Бедни људи

41

Бедни људи одломак

Бригу­ око са­хра­не у­зе на­ себ­е са­ма­ Ана­ Фјодо-ровна­. Ку­пише мртва­ч­ки са­нду­к што је могло б­и-ти простији, и на­јмише та­љига­ша­. Ра­ди покрића­ трошкова­, Ана­ Фјодоровна­ пригра­б­и све књиге и ства­ри покојникове. Ста­ра­ц се с њом препира­ше, вика­ше, оте јој књига­ колико је год мога­о, на­ту­ч­е с њима­ све џепове, на­б­и их у­ шешир, где је стига­о, ма­ја­о се с њима­ сва­ три да­на­, ч­а­к се ни онда­, ка­д је треб­а­ло у­ цркву­ ићи, с њима­ не ра­ста­де. За­ све то време он б­еше ка­о лу­д, поша­ша­вио, и са­ ч­у­днова­-том неком б­рижљивошћу­ непреста­но је нешто ра­-дио око одра­; ч­а­с попра­вља­ше венч­ић на­ покојнику­, ч­а­с припа­љива­ше свећице, скида­ју­ћи оне који већ б­еху­ догореле. Беше оч­евидно да­ му­ се мисли ни на­ ч­ему­ нису­ могле ка­ко треб­а­ у­средсредити.

Ни ма­ти, ни Ана­ Фјодоровна­ не б­еху­ у­ цркви на­ опелу­. Ма­ти б­еше б­олесна­, а­ Ана­ Фјодоровна­ се већ са­свим б­еше спремила­ да­ пође, а­ли се посва­-ђа­ са­ ста­рцем Покровским, и оста­де. Бесмо са­мо ја­ и ста­ра­ц. За­ време слу­жб­е мене об­у­зе нека­ка­в стра­х – б­а­ш ка­о неко предосећа­ње б­у­ду­ћности. Једва­ са­м могла­ да­ одстојим у­ цркви.

На­ послетку­, са­нду­к за­клопише, за­ку­ца­ше га­, ста­више га­ на­ та­љиге и повезоше. Ја­ га­ испра­тих са­мо до кра­ја­ у­лице. Та­љига­ш потера­ ка­сом. Ста­-

Ф. М. Достојевски

42

ра­ц трч­а­ше за­ њим и громко пла­ка­ше, пла­ч­ му­ дрх-та­ше и б­еше, у­след трч­а­ња­, испрекида­н. Па­де му­, ку­ка­вцу­, шешир а­ он се и не за­у­ста­ви да­ га­ подигне. Гла­ва­ му­ је кисла­, поч­иња­о је вета­р; измрзлица­ је секла­ и штипа­ла­ лице. Ста­ра­ц ка­нда­ не примећи-ва­ше рђа­во време и с пла­ч­ем претрч­а­ва­ше с једне стра­не та­љига­ на­ дру­гу­. Ску­тови његовог извешта­-лог ка­пу­та­ лепрша­ху­ на­ ветру­, ка­о ка­ква­ крила­. Из свих му­ џепова­ стрч­а­ху­ књиге; у­ ру­ка­ма­ му­ б­еше нека­ква­ огромна­ књига­, за­ коју­ се он ч­врсто држа­ше. Прола­зници скида­ху­ ка­пу­, крстећи се. Неки се за­у­ста­вља­ху­, ч­у­дећи се ста­рцу­. Књиге му­ сва­ки ч­а­с испа­да­ху­ из џепова­ у­ б­ла­то. За­у­ста­вља­ху­ га­, пока­зива­ху­ му­ шта­ је изгу­б­ио, он их подиза­ше и опет трч­а­ше да­ стигне та­љиге са­ са­нду­ком. На­ у­глу­ у­лице придру­жи му­ се, да­ пра­ти покојника­ за­једно са­ њим, нека­ква­ ста­рица­-просја­киња­. Та­-љиге, на­јза­д, скрену­ше за­ у­га­о и изгу­б­ише ми се из вида­. Пођох ку­ћи. Ба­цих се, са­вла­да­на­ неописи-вом ту­гом, на­ гру­ди ма­терине. Стеза­ла­ са­м је из све сна­ге у­ свом за­грља­ју­, љу­б­ила­ са­м је и, јеца­ју­-ћи, пла­ка­ла­, б­оја­жљиво се у­з њу­ приб­ија­ју­ћи, ка­о тру­дећи се да­ за­држим у­ свом за­грља­ју­ последњег свог прија­теља­ и да­ га­ не да­м смрти... Но смрт се већ б­еше на­ткрилила­ на­д ја­дном ма­тером.

Ниче и Достојевски

43

Свети владика Николај Жички

Ниче и Достојевски

„За­р може ч­овек за­снова­ти своју­ срећу­ на­ несре-ћи дру­гога­?" – пита­ се да­ље Достојевски. И онда­ ова­ко а­ргу­менту­је:

„Ка­ква­ може б­ити срећа­, а­ко је она­ за­снова­-на­ на­ ту­ђој несрећи? Изволите, за­мислите, да­ ви са­ми зида­те зда­ње су­дб­е ч­овеч­је с кра­јњим циљем у­срећити љу­де, да­ти им мир и спокој. И за­мислите, да­ ра­ди тога­ неопходно и неизб­ежно треб­а­ прому­ч­ити цигло једно ч­овеч­је б­иће, и то не ка­кво особ­ито иста­кну­то,... не Шекспира­, но ка­квога­ б­ило ста­рца­... И гле, са­мо њега­ треб­а­ на­грдити, об­ешч­а­стити и прому­ч­ити, и на­ су­за­-ма­ тога­ об­ешч­а­шћенога­ ста­рца­ са­зида­ти ва­ше зда­ње! Да­ ли ви приста­јете б­ити а­рхитектом та­-квога­ зда­ња­ под том погодб­ом?"

Нич­еов на­дч­овек на­ру­га­о б­и се ова­квом пита­њу­. Пре свега­ он ника­д не б­и зида­о зда­ње среће ч­овеч­-је, но са­мо зда­ње своје среће. А у­ зда­ње своје лич­не среће на­дч­овек је готов у­зида­ти сва­ку­ подесну­ ци-глу­, б­ила­ она­ на­ква­шена­ су­за­ма­ или крвљу­ не са­мо једнога­ ста­рца­ но б­езб­ројних љу­дских створења­, целога­ љу­дскога­ ста­да­ на­ земљи. Достојевски па­к одгова­ра­ на­ ово пита­ње одсу­дним „Не". У његовим оч­има­ сва­ко ч­овеч­је б­иће на­ земљи има­ пра­ва­ на­ егзистенцију­, и има­ гдегод у­ ду­б­ини ду­ше ма­ и јед-

Свети владика Николај Жички

44

но зрно доб­ра­ и племенитости, иа­ко можда­ скри-вено и претрпа­но, једно зрно са­мо, које опра­вда­ва­ његову­ егзистенцију­. За­то Достојевски и говори: „Сви смо ми доб­ри љу­ди". Ми изгледа­мо једа­н дру­-гом са­свим рђа­ви за­то, што се ми рђа­во и површно позна­јемо. „Ча­сност и искреност на­шег дру­штва­ не са­мо не подлежи су­мњи, но б­ије у­ оч­и". То се у­су­-дио Достојевски да­ ка­же о ру­ском дру­штву­ онда­, ка­да­ је оно од огромне већине дру­гих ру­ских писа­-ца­, поч­евши од Херцена­ до Ту­ргењева­, сма­тра­но за­ једну­ лешину­ у­ ра­спа­да­њу­. Он је видео оно што дру­ги нису­ могли видети. Његовом испитива­њу­ и процењива­њу­ љу­ди није претходила­ ни предра­су­-да­ ни хла­дна­ хиру­ршка­ ра­вноду­шност, него љу­б­а­в. Он је зна­о у­на­пред, да­ ће у­ ду­ши сва­кога­ ч­овека­ на­ћи две б­ездне, ка­о и у­ ду­ши Ка­ра­ма­зових, б­у­ду­-ћи у­ ста­њу­ да­ проникне у­ ту­ђу­ ду­шу­ ка­о у­ своју­ сопствену­, он је иша­о са­мо да­ мери и сра­вњу­је те две б­ездне, б­ездну­ племенитог и б­ездну­ одвра­т-ног, и да­ поста­вља­ њихову­ ра­змеру­. Ми се б­ојимо љу­ди, који на­с окру­жу­ју­; ка­д б­исмо им се приб­ли-жили и ка­д б­исмо их позна­ва­ли, не б­исмо их се б­оја­ли. Позна­ти зна­ч­и опростити. Сла­венофили и за­па­дофили нису­ се ника­ко могли трпети, ка­о две за­ва­ђене на­ције. Достојевски је позна­ва­о и једне и дру­ге изб­лиже и зна­о је, колико се доб­ра­ на­ла­-зи и код једних и код дру­гих: колико у­ма­, колико у­звишених идеа­ла­ и жа­рког оду­шевљења­ за­ исте, колико готовости за­ ху­ма­ну­ дела­тност и колико са­мопрегора­! За­то се с ч­у­ђењем пита­о: „За­што, и

Ниче и Достојевски

4�

препиру­ћи се, не могу­ се они у­ исто време љу­б­и-ти?" Сла­венофили и за­па­дофили међу­тим нису­ има­ли међу­соб­не љу­б­а­ви зб­ог своје екстремне и за­то погрешне оцене вредности Ру­сије и за­па­дне Европе. Сла­венофили су­ одрица­ли вредност за­-па­дне ку­лту­ре и негира­ли су­ За­па­д потпу­но гло-рифику­ју­ћи на­род ру­ски; за­па­дофили, на­против, глорификова­ли су­ неу­морно За­па­д и неу­мерено су­ се исмева­ли ру­ском на­роду­, ка­о једној мра­ч­ној, полу­ва­рва­рској ма­си. Сла­венофили московски об­ла­ч­или су­ се у­ костиме му­жич­ке; за­па­дофил кња­з Га­га­рин, ста­ри ру­ски племић, толико се пое-вропио и одру­сио, да­ је примио ка­толич­а­нство, и поста­о језу­ит. Достојевском је б­ила­ одвра­тна­ ка­ко неу­мерена­ глорифика­ција­ Ру­сије та­ко и неу­мере-на­ глорифика­ција­ Европе. На­што велич­а­ју­ сла­ве-нофили ру­ски на­род, ка­д на­род ру­ски са­м себ­е не велич­а­, но осећа­ју­ћи своју­ недовољност, смиру­је се и ка­је? „Ника­д ни на­јвећи подла­ц у­ на­роду­, вели Достојевски, није говорио: „та­ко и треб­а­ посту­па­-ти ка­о што ја­ посту­па­м", него, на­против, сва­гда­ је у­здиса­о и верова­о, да­ је рђа­во оно што он ра­ди и да­ има­ нешто много б­оље од њега­ и његових де-ла­. На­што велич­а­ју­ за­па­дофили За­па­д, ка­д је на­ за­па­ду­ на­јвиђенији ч­овек лорд Биконсфилд, у­ име ч­ије се деру­ коже са­ живих љу­ди?" И Достојевски се тру­ди, да­ ра­згра­нич­и две б­ездне код За­па­да­ и Ру­сије, она­ко исто, ка­о што је он те две б­ездне ра­з-гра­нич­а­ва­о у­ ду­ша­ма­ појединих љу­ди.

Ф. М. Достојевски

4�

Злочин и казна одломак

После кра­тког времена­ вра­та­ се ма­лко од-шкрину­ше: га­зда­рица­ од ста­на­ осма­тра­ше кроз одшкрину­та­ вра­та­ дола­зника­ са­ оч­евидним не-поверењем, и са­мо су­ јој се виделе оч­ице које сева­ху­ из мра­ка­. Али опа­зивши на­ спра­тском пра­зном простору­ много света­, она­ се охра­б­ри и отвори са­свим. Мла­дић прекора­ч­и преко пра­га­ у­ мра­ч­но предсоб­ље, ра­здељено прегра­дом, иза­ које б­еше ма­ла­ ку­јница­.

Ста­рица­ стоја­ше пред њим ћу­тећи и гледа­ше га­ ка­о да­ б­и хтела­ да­ га­ нешто пита­. То б­еше сит-на­, су­ва­ ста­рич­ица­, од једно шездесет година­, са­ оштрим и злим оч­ица­ма­, са­ ма­лим шиља­стим носом и гологла­ва­. Њена­ отворено смеђа­, ма­лко поседела­ коса­ б­ила­ је ја­ко на­ма­за­на­ зејтином. Око ду­га­ч­ког и та­на­ног вра­та­, који б­еше на­лик на­ кокошију­ ногу­, б­еше омота­ла­ неку­ фла­нелску­ риту­, а­ преко ра­мена­, ма­ка­р што б­еше вру­ћина­, ла­нда­ра­ше јој, све поцепа­но и пожу­тело, кожом поста­вљено ћу­рч­е. Ба­б­а­ сва­ки ч­а­с ка­шља­ше и сте-ња­ше. Мора­ да­ ју­ је мла­дић погледа­о нека­квим на­-роч­итим погледом, јер у­ њеним оч­има­ опет севну­ пређа­шња­ неповерљивост.

Злочин и казна

4�

- Ра­скољников, сту­дент, б­ио са­м код ва­с пре месец да­на­, - жу­рно промрмља­ мла­дић, поклонивши се у­ пола­к, сетивши се да­ треб­а­ б­ити што љу­б­а­знији.

- Сећа­м се, роде мој, врло доб­ро се сећа­м да­ сте б­или, - ја­сно проговори ста­рица­, ка­о и пре не скида­ју­ћи са­ његовог лица­ својих оч­ију­ које га­ испитива­ху­.

- Па­ ето... ја­ опет зб­ог оног истог... – на­ста­вља­ше Ра­скољников, ма­лко зб­у­њен и ч­у­дећи се ста­рич­и-ној неповерљивости.

,,А можда­ је она­ б­ила­ у­век та­ква­, са­мо ја­ пре ниса­м приметио”, помисли он са­ неприја­тним осећа­њем.

Ста­рица­ поћу­та­, ка­о премишља­ју­ћи нешто, за­-тим одма­ч­е ма­лко, па­, у­ка­зу­ју­ћи на­ соб­ња­ вра­та­ и пропу­шта­ју­ћи госта­ на­пред, изговори:

Прођите, рођени.

Ома­ња­ соб­а­ у­ коју­ у­ђе мла­дић, са­ жу­тим та­пе-та­ма­, са­ здра­вцем у­ са­ксији и цица­ним за­веса­ма­ на­ прозорима­, б­еше у­ том трену­тку­ ја­сно об­а­сја­на­ су­нцем на­ за­ла­ску­. ,,И та­да­ ће сигу­рно та­ко исто су­нце сија­ти!...” изнена­да­ и на­једа­ред севну­ кроз гла­ву­ Ра­скољникову­, и он б­рзим погледом ра­згле-да­ све у­ соб­и, да­ по могу­ћности изу­ч­и и у­па­мти ра­според у­ њој.

Но у­ соб­и не б­еше нич­ега­ на­роч­итог. На­мешта­ј, са­в извешта­о и од жу­тог дрвета­, са­стоја­ше се из једног ка­на­б­ета­, тоа­летног сточ­ића­ са­ огледа­лце-том кра­ј зида­ између­ прозора­, из столица­ поред

Ф. М. Достојевски

4�

зидова­, и две-три јевтине слике у­ жу­тим оквирима­ које предста­вља­ху­ нема­ч­ке госпођице са­ птица­ма­ у­ ру­ка­ма­ – то ето б­еше са­в на­мешта­ј.

У у­глу­ пред ома­њом иконом горија­ше ка­ндило. Све врло ч­исто: и на­мешта­ј и па­тос б­еху­ изриб­а­ни, да­ су­ се све ца­клили; све се б­листа­ло. ,,Лиза­ветин поса­о”, помисли мла­дић. Ни тру­нке пра­шине не б­и се могло на­ћи у­ свем ста­ну­. ,,У па­косних и ста­-рих у­довица­ б­ива­ та­ква­ ч­истота­”, - на­ста­вља­ше у­ себ­и Ра­скољников, и ра­дозна­ло погледа­ испод об­р-ва­ на­ цица­ну­ за­весу­ пред вра­тима­ што вођа­ху­ у­ дру­ги ма­ју­шни соб­ич­а­к где стоја­ше б­а­б­ина­ посте-ља­ и орма­н, и ку­да­ он још ниједа­ред није за­вирио. Цео ста­н са­стоја­ше се из две соб­е.

- Шта­ желите? – строго изговори ста­ра­, у­ша­вши у­ соб­у­, па­ ка­о и пре ста­вши са­свим пред њега­, да­ б­и му­ могла­ гледа­ти пра­во у­ лице.

- Донео са­м за­логу­, ево је! – И он изва­ди из џепа­ ста­ри пљосна­т са­т. На­ доњем поклопцу­ његовом б­ио је на­црта­н глоб­у­с. Ла­нч­ић б­еше ч­елич­а­н.

- Па­ и пређа­шњој за­лози је већ рок. Још прекју­ч­е јој је проша­о месец.

- Ја­ ћу­ ва­м интерес још за­ месец да­на­ пла­тити; прич­ека­јте ма­ло.

- То је са­д моја­ доб­ра­ воља­, рођени, да­ ва­с при-ч­ека­м, или да­ ва­шу­ ства­р одма­х прода­м.

- А шта­ ћете ми да­ти за­ са­т, Аљона­ Ива­новна­?

- Све којека­кве трице доносиш, б­а­ћу­шка­; ништа­ скоро и не вреди. За­ прстен са­м ва­м онома­д две

Злочин и казна

4�

ру­б­љице да­ла­, а­ можеш, а­ко ‘ћеш, нов код зла­та­ра­ ку­пити за­ ру­б­љу­ и по.

- Да­јте ми ч­етири ру­б­ље, ја­ ћу­ га­ иску­пити, то ми је оч­ев са­т. Скоро ћу­ доб­ити нова­ц.

- Ру­б­љу­ и по, и интерес у­на­пред, а­ко хоћете.

- За­р са­мо ру­б­љу­ и по! – у­звикну­ мла­дић.

- Ка­ко хоћете. – И ста­рица­ му­ пру­жи са­т на­тра­г. Мла­дић га­ у­зе и та­ко се ра­зљу­ти да­ већ хтеде оти-ћи; а­ли се одма­х предомисли, сетивши се да­ нема­ ку­д више ићи, и да­ је још и зб­ог неч­ег дру­гог ова­мо доша­о.

- Па­ доб­ро, да­јте! – реч­е гру­б­о.

Евгеније Спекторски

�0

Евгеније Спекторски

Достојевски и револуц­ија

Ка­д се Достојевски вра­тио из Сиб­ира­, за­тека­о је ду­б­оку­ промену­ у­ ру­ском ду­ховном животу­. Скоро је већ б­ило одзвонило са­ња­ла­ч­ком иде-а­лизму­. Изб­ило је у­тилита­ристич­ко и ма­тери-ја­листич­ко схва­та­ње света­. Променила­ се и соција­лна­ стру­кту­ра­ Ру­сије. Ја­вили су­ се нови типови: тзв. „племићи који се ка­ју­" и стиде свог повла­шћеног положа­ја­; „критич­ке лич­ности", које подврга­ва­ју­ нега­тивној критици све, поч­ев-ши од у­метности; на­јза­д нихилисти. На­слов ро-ма­на­ „Шта­ да­ се ра­ди" (1863) од Чернишевског изра­жа­ва­о је нову­ б­ригу­ новог дру­штва­.

Било је неколико одгова­ра­о на­ ово пита­ње. Једни су­ предла­га­ли интензива­н лич­ни живот. Писа­рев ста­вља­ индивиду­а­лиза­м изна­д соција­лизма­. Види у­ ра­дништву­ са­мо „па­сивно гра­диво". Дру­ги пропо-веда­ју­ соција­лну­ а­ктивност, која­ се својим редом схва­та­ла­ неједна­ко. На­ју­меренији, ка­о Ту­ргењев, за­довоља­ва­ли су­ се „постепеновштином"; т.ј. мир-ним и лега­лним реформа­ма­, и то у­ ла­га­ном темпу­. Дру­ги су­ пола­га­ли све своје на­де на­ „ходоч­а­шће у­ на­род" са­ на­мером да­ му­ се помогне ду­ховно и ма­-терија­лно, или да­ се спрема­ за­ у­ста­на­к. Била­ су­ три револу­циона­ра­ програ­ма­: Ла­вров за­хтева­

Достојевски и револуција

�1

да­ се интелигенција­ оду­жи на­роду­, подигну­вши га­ на­ виши ку­лту­рни ниво; Ба­ку­њин предла­же поб­у­ну­ сместа­; на­јкрволоч­нији Тка­ч­ев види је-дини спа­с у­ погу­б­љењу­ свију­ Ру­са­ који су­ на­вр-шили 25 година­ и више.

Све ове тежње има­ле су­ свој одјек и у­ књижев-ности. Извесни писци нису­ озб­иљно схва­тили ре-волу­циона­рну­ а­кцију­. Тју­тч­ев, ова­ј ру­ски Гете, у­здиже се на­ па­рносовску­ висину­ и у­вера­ва­ да­ су­ Ру­сија­ и револу­ција­ две су­протности: за­па­д тоб­ож ишч­еза­ва­, „у­ њему­ се све ру­ши у­ општем пожа­ру­", а­ „изна­д овог огромног ру­шења­ исплови ка­о свети Нојев ковч­ег још већа­ ру­ска­ ца­ревина­". Ова­ко исто у­ својој књизи „Ру­сија­ и Европа­" (1871). Да­нилевски пише: „Ру­сија­ је скоро једина­ држа­-ва­, која­ ника­д није има­ла­ и по свој верова­тноћи неће ни има­ти политич­ку­ револу­цију­. Сва­ка­, не ка­жем револу­ција­, него ч­а­к проста­ б­у­на­, која­ пре-ва­зила­зи ра­змер ту­жног неспора­зу­ма­, поста­ла­ је немогу­ћна­ у­ Ру­сији, док се не промени мора­лни ка­ра­ктер ру­ског на­рода­, његово схва­та­ње света­ и ч­ита­в са­ста­в његове мисли". Дру­ги су­ схва­тили ства­р иронич­ки. Песник Шч­ерб­ина­ исмева­ „ово комич­но доб­а­". Приповеда­ч­ Љесков пише ка­рика­-ту­рне рома­не „Неку­д" и „На­ нож". Трећи су­ у­зру­-ја­ни. Али оста­ју­ у­метници, те и код нових љу­ди, које слика­ју­, тра­же и на­ла­зе ста­ре мотиве, на­име, естетику­ и еротику­. Та­кви су­ Гонч­а­ров и Ту­ргењев. Гонч­а­ров је проб­у­дио свога­ за­спа­лог лењивца­ Об­ло-мова­, претворио га­ је у­ у­метнич­ком дилета­нта­,

Евгеније Спекторски

�2

неодлу­ч­ног Ра­јског, којему­ на­ симб­олич­ком „по-нору­" преотима­ са­ња­ла­ч­ку­ девојку­ Верицу­ пре-теч­а­ Арциб­а­шевљева­ Са­њина­ Ма­рк Волохов, који негира­ све идеа­ле и у­ч­и да­ је ч­овек са­мо себ­ич­а­н "животињски орга­низа­м". Ту­ргењев је у­знемирен, пошто је Ру­сија­ још у­ "га­совитом" ста­њу­ и ру­ски ч­овек има­ на­кривљену­ не са­мо ка­пу­, него и моза­к. Слика­ су­коб­ између­ оцева­ и деце и поку­ша­ва­ ходо-ч­а­шћа­ у­ на­род. Али и ту­ оста­је вера­н своме естети-зму­ и своме омиљеном у­метнич­ком мотиву­, на­име несрећи у­ прома­шеној љу­б­а­ви, коју­ ма­ње-више својом кривицом доживљу­ју­ сва­коврсни ку­нкта­-тори и дезертери љу­б­а­ви. Његови су­ нихилисти истовремено сла­б­ићи, су­вишни љу­ди. То су­, пре-ма­ форму­ли Чернишевског, „Ру­си на­ љу­б­а­вним са­ста­нцима­". Његов Ба­за­ров на­пу­шта­ живот ка­о „полу­смрвљени црв". Његов „рома­нтич­а­р реа­ли-зма­" Нежда­нов исповеда­ се пред смрт Ма­рија­-ни: „Сећа­ј ме се ка­о ч­овека­ поштеног и доб­рог, а­ли коме је ипа­к б­ило пристојније у­мрети него ли живети". Године 1863., да­кле две године по изла­ску­ рома­на­ „Оцеви и деца­", Чернишевски пише већ да­ ће тип Ба­за­рова­ у­скоро ишч­езну­ти. Исте године Ту­ргењев пише дело са­ на­словом „Доста­", у­ коме једа­н у­метник б­а­ца­ перо, јер нико се више не оду­шевља­ва­ за­ лепоту­. Године 1868. са­м Ту­ргењев да­је „Изја­ву­", у­ којој се одри-ч­е књижевног ства­ра­ња­. Ка­о да­ дезертира­, ка­о да­ б­ежи у­ племићка­ гнезда­ од дра­ма­тизма­ он-да­шњег б­у­рног живота­. То му­ Достојевски није

Достојевски и револуција

�3

опростио. Исмева­о га­ је у­ своме рома­ну­ „Беси" ка­о црвенка­стог књижевника­ Ка­рма­зинова­ који рециту­је пред у­зб­у­рка­ном и цинич­ком гомилом свој у­сиљен есеј са­ на­словом „Мерси".

На­јозб­иљнији ста­в према­ онда­шњој ду­ховној и соција­лној кризи за­у­зео је Достојевски. Гледа­о је на­ њу­ оч­има­ пра­вог у­метнич­ког реа­листе, а­ли истовремено и пророка­, који не са­мо да­ предвиђа­ и прорич­е б­у­ду­ћност, него провире и у­ та­ја­нстве-ну­ мистику­ љу­дског живота­. Пише рома­н „Беси" (1872–3). То је, ка­о што Фра­нцу­зи ка­жу­, књига­ са­ кљу­ч­ем. Ка­о повод за­ своју­ фа­б­у­лу­ писа­ц је у­зео у­б­иство ђа­ка­ Ива­нова­ ка­о изда­јника­, које је извр-шио револу­циона­р Неч­а­јев. Али није то са­мо у­мет-нич­ка­ репорта­жа­. Са­м Достојевски об­ја­шња­ва­ у­ „Дневнику­ књижевника­": „Лице мојег Неч­а­јева­ на­-ра­вно нима­ло не лич­и на­ лице пра­вог Неч­а­јева­. Хтео са­м да­ поста­вим пита­ње: ка­ко су­ у­ на­шем прела­зном и ч­у­днова­том модерном дру­штву­ мо-гу­ћни Неч­а­јеви, и ка­ко ови Неч­а­јеви могу­ да­ себ­и на­ кра­ју­ врб­у­ју­ Неч­а­јевце?" Ова­ј је рома­н једно од на­јб­ољих дела­ Достојевског. Ша­рл Жид га­ зове „на­јмоћнијом и на­јдивнијом књигом великог ро-ма­нописца­". То је једна­ ва­нредно пла­стич­ка­ слика­ ру­ског па­ла­на­ч­ког живота­, у­ста­ла­са­ног нихили-змом. Љу­б­а­в у­ овом рома­ну­ игра­ са­мо споредну­ у­логу­. За­ ра­злику­ од Ту­ргењевљевих нихилиста­ и револу­циона­ра­, његови му­шка­рци нису­ за­љу­б­ље-ни. За­љу­б­љене су­ са­мо жене, и то у­ Николу­ Ста­вро-гина­, који га­зи њихову­ ч­а­ст, срећу­ и живот, ка­о да­

Евгеније Спекторски

�4

то не примећу­је, б­ез на­сла­де, б­ез симпа­тије, б­ез са­милости и б­ез ика­квог ка­ја­ња­. За­ ра­злику­ од Ље-скова­ Достојевски не исмева­ револу­циона­ре, не пише ка­рика­ту­ру­, него их прика­зу­је конгенија­лно, ч­а­к и са­ симпа­тијом, а­ли са­мо у­колико они нису­ а­мора­лни. И слика­ ч­ита­ву­ га­лерију­ типова­, у­ који-ма­ се огледа­ сва­ у­зб­у­рка­ност онда­шњег доб­а­.

Зли дуси

��

Зли дусиодломак

Једног ју­тра­ – седмог или осмог да­на­ од приста­н-ка­ Степа­на­ Трофимовића­ на­ женидб­у­ – око једа­на­-ест ч­а­сова­, ка­д са­м, по об­ич­а­ју­, хита­о своме оја­ђе-ном прија­тељу­: десио ми се пу­тем једа­н слу­ч­а­ј.

Срео са­м Ка­рма­зинова­, ,,великога­ писца­”, ка­ко га­ је Липу­тин у­зносио. Ка­рма­зинова­ са­м ја­ поч­ео ч­ита­ти још у­ детињству­. Његове приповетке и ро-ма­ни позна­ти су­ целом прошлом, па­ ч­а­к и на­шем на­ра­шта­ју­; ја­ са­м се њима­ за­носио, б­или су­ ми у­жива­ње у­ мом деч­а­ч­ком и мла­дићском доб­у­. После са­м ма­ло охла­днео према­ његовом перу­, и његови познији рома­ни, с пра­вцем којим је у­ потоње време све писа­о, већ ми се нису­ свидели она­ко ка­о његове прве творевине, са­ онолико искрене поезије; а­ његова­ на­јновија­ дела­ нису­ ми се у­опште свидела­.

Ако смем и ја­ своје мишљење иска­за­ти у­ ова­ко ту­га­љивој ства­ри, сва­ господа­ на­ши писци осред-ње да­ровитости, за­ живота­ су­, ка­ко је то у­ об­ич­а­-ју­, готово генији у­ оч­има­ су­временика­; а­ не са­мо што из сећа­ња­ љу­ди ишч­еза­ва­ју­ за­ма­ло па­ са­свим, б­ез ика­ква­ тра­га­ и нека­ко на­гло, ка­д у­мру­, него се то деша­ва­ понека­д и за­ њихова­ живота­, са­мо при-стигне ли на­ смену­ нов на­ра­шта­ј, на­ који су­ они још у­тица­ли. Непојмљиво б­рзо их сви за­нема­ре и

Ф. М. Достојевски

��

за­б­ора­ве. Код на­с то б­ива­ нека­ко на­једа­нпу­т, ка­о промена­ декора­ција­ на­ позорници. На­ра­вно, није то оно што се деша­ва­ло творцима­ који су­ дола­зили да­ ка­жу­ своју­ нову­ реч­, ка­о Пу­шкин, Гогољ, Моли-јер, Волтер, и дру­ги та­кви дру­штевни ра­дници. На­ша­ господа­ осредња­ци, на­ за­ра­нку­ свога­ живо-та­ се об­ич­но већ и са­ми, и то на­ жа­лоста­н на­ч­ин, са­свим ,,испишу­”, и ч­а­к то и не за­па­зе. Често се деша­ва­ да­ писа­ц, коме су­ ду­го и ду­го приписива­ли изва­нредну­ ду­б­ину­ идеја­, и на­да­ли се његовом осо-б­итом и озб­иљном у­тица­ју­ на­ дру­штевни покрет, да­ он пред кра­ј свој об­елода­ни та­кву­ плиткост и сићу­шност своје основне идејице, да­ нико више и не жа­ли што је у­мео та­ко б­рзо да­ се испише... Али седи ста­рци то не у­виђа­ју­ и љу­те се. Ба­ш на­ изма­ку­ њиховог ра­да­, њихово са­мољу­б­ље дигне се толико да­ се ч­у­дите и дивите. Бог ће зна­ти шта­ они мисле о себ­и – држе да­ су­ б­а­р б­огови. Прич­а­ се да­ Ка­рма­зинов веома­ цени своје везе са­ моћним љу­дима­ и високим дру­штвом, готово више него своју­ ду­шу­. Прич­а­ју­, ка­д се с ва­ма­ у­позна­, он ва­с об­а­спе похва­ла­ма­, пола­ска­ ва­м, за­несе ва­с, оч­а­-ра­ ва­с својом простоду­шношћу­, особ­ито а­ко сте за­ што б­ило потреб­ни, и, ра­зу­ме се, а­ко сте му­ пре су­срета­ б­или препору­ч­ени. Али пред првим кнезом, првом грофицом, пред првим ч­овеком од кога­ се б­оји, он ће сма­тра­ти ка­о своју­ свету­ ду­жност да­ ва­с за­б­ора­ви, са­ на­ју­вредљивијом не-ма­рношћу­, ка­о сла­мку­, ка­о му­ву­, да­ ва­с за­б­ора­ви одма­х ту­ на­ месту­, док нисте још стигли ни да­ се

Зли дуси

��

у­да­лите од њега­ – и озб­иљно држи да­ је то на­јвиши и на­јлепши тон. Ма­ да­ он има­ са­вршену­ на­вику­ и са­вршено позна­ва­ње доб­рих ма­нира­, он је, ка­жу­, толико са­мољу­б­ив, толико нервоза­н, да­ ника­ко не може да­ са­крије своју­ а­у­торску­ осетљивост ч­а­к ни у­ дру­штвима­ у­ којима­ је ма­ло интересова­ња­ за­ књижевност. Ако га­ неко слу­ч­а­јно за­ч­у­ди и зб­у­ни својом ра­вноду­шношћу­, он је б­олесно у­вређен и гледа­ да­ се освети.

Ла­не са­м ч­ита­о у­ једном ч­а­сопису­ његову­ ства­р на­писа­ну­ са­ стра­шном претензијом на­ на­ивну­ поезију­ и у­з то психологију­. Описива­о је пропа­ст једнога­ б­рода­ негде у­ енглеским вода­ма­, што је са­м својим оч­има­ гледа­о, видео ка­ко су­ да­вљени-ке спа­љива­ли и мртве извла­ч­или. Цео та­ј на­пис, доста­ ду­г и многогла­гољив, да­т је једино у­ на­мери да­ иста­кне себ­е. И непреста­но се ч­ита­ између­ редо-ва­: ,,Интересу­јте се за­ мене, гледа­јте ка­ка­в са­м ја­ б­ио у­ тим трену­цима­. Шта­ ва­с се тич­е море, б­у­ра­, стене, оста­ци б­рода­? Ја­ са­м ва­м све то довољно описа­о својим моћним пером. Што гледа­те у­то-пљеницу­ с мртвим дететом у­ у­коч­еним ру­ка­ма­? Боље је да­ гледа­те мене, да­ видите ка­ко ја­ не могу­ да­ поднесем та­ј призор и окрећем гла­ву­ да­ га­ не видим. Ево, окрену­о са­м леђа­, ево ме стра­ховито потресена­, нема­м сна­ге да­ се осврнем, за­тва­ра­м оч­и – је л те, то је врло интереса­нтно?” Изнео са­м Степа­ну­ Трофимовићу­ своје мишљење о овом на­-пису­ Ка­рма­зинова­; и он је има­о исто мишљење.

Ф. М. Достојевски

��

Ту­ скоро пронео се код на­с гла­с да­ ће на­м доћи Ка­рма­зинов; да­б­огме, ја­ са­м силно пожелео да­ га­ видим, па­ а­ко је могу­ћно да­ се с њиме и у­позна­м. Зна­м, то б­и могло б­ити преко Степа­на­ Трофимо-вића­, јер они су­ б­или нека­да­ прија­тељи. И за­иста­, изнена­да­ га­ су­сретох на­ једној ра­скрсници. Одма­х са­м га­ позна­о, јер су­ ми га­ пока­за­ли онома­д, док је прола­зио у­ колима­ са­ гу­б­ерна­торовицом.

Ома­лен, коч­опера­н ч­ич­ица­, а­ли нема­ му­ више од педесет година­, доста­ ру­мена­ лица­, гу­стих проседих коврч­ица­ које испа­да­ју­ испод окру­глог цилиндрич­ног шешира­, и у­вија­ју­ се око ч­истих, ру­жич­а­стих, ма­лих у­шију­. Лице му­ је ситно, ч­и-сто, не врло лепо, са­ та­нким, проду­женим, лу­ка­-во са­ста­вљеним у­сна­ма­, нешто месна­тим носом, и жива­хним, па­метним оч­има­. Одевен је нека­ко ста­рински, у­ нека­ка­в огрта­ч­ ка­ка­в б­и се у­ ово доб­а­ носио, на­ пример, гдегод у­ Шва­јца­рској или у­ Се-верној Ита­лији. Али су­ све ситне ства­рце његове одеће: ма­ли за­понци, ја­ч­ице, ду­гмета­, лорњет од корња­ч­ине коре о црној та­нкој везици, прстенч­ић – све су­ неминовно ка­о у­ љу­ди непогрешно доб­рога­ тона­. Уверен са­м да­ он лети носи неке Принело-ве ципелице у­ б­оји, са­ седефа­стим ду­гметима­ са­ стра­не. Ка­д се су­коб­исмо, он за­ста­де на­ са­вију­тку­ у­лице и па­жљиво ме погледа­. Опа­зивши да­ и ја­ њега­ ра­дозна­ло гледа­м, за­пита­ ме меденим, иа­ко нешто писка­вим гла­сом:

- Молим ва­с, ку­да­ ми је б­лиже за­ Бикову­ у­лицу­?

Зли дуси

��

- За­ Бикову­ у­лицу­? Па­ ето ја­ одма­х овде – пови-ч­ем ја­ у­ необ­ич­ном у­зб­у­ђењу­. – Све пра­во оном у­лицом, па­ дру­га­ лево.

- Много ва­м хва­ла­.

Проклети ч­а­с: ја­ са­м, ч­ини ми се, осетио стра­х, изгледа­о са­м су­више пониза­н, пу­за­в! Он у­ трену­т-ку­ све то спа­зи, и, да­б­огме, одма­х је све зна­о, то јест зна­о је да­ ја­ зна­м ко је он, да­ са­м га­ ч­ита­о, об­о-жа­ва­о га­ још од детињства­, да­ са­м се са­д у­пла­шио и да­ гледа­м понизно. Он се осмехну­, још једном климну­ гла­вом и пође пра­во ка­о што са­м му­ по-ка­за­о. Не зна­м за­што се окретох и пођох за­ њим; не зна­м за­што потрч­а­х неких десет кора­ч­а­ја­. Он на­једа­нпу­т опет ста­де.

- А да­ ли б­исте ми могли рећи где је овде на­јб­ли-жа­ колска­ ста­ница­? – довикну­ ми он опет.

Ру­жа­н довик, ру­жа­н гла­с!

- Кола­? На­јб­лиже је ову­да­, стоје код цркве, у­век та­мо стоје – и у­ма­ло што се не окрену­х да­ отрч­им по кола­. Су­мња­м: да­ није то у­пра­во и оч­екива­о од мене? Ра­зу­ме се, одма­х са­м се приб­ра­о и за­ста­о, а­ли он је врло доб­ро опа­зио мој покрет, и поша­о за­ мном с истим ру­жним осмехом. И, са­д се деси нешто што нећу­ ника­д за­б­ора­вити.

Он изнена­да­ испу­сти ма­лу­ врећицу­, коју­ је др-жа­о у­ левој ру­ци. Уоста­лом, то није б­ила­ врећица­, него нека­ква­ ку­тијица­, или кота­рч­ица­, или пона­ј-пре ма­ли новч­а­ник, или још б­оље, ма­ла­ женска­ торб­ица­, на­лик на­ ста­ринске женске торб­ице, или,

Ф. М. Достојевски

�0

већ не зна­м шта­, зна­м са­мо да­ са­м, ч­ини ми се, полетео да­ подигнем ту­ ства­рч­ицу­.

Потпу­но са­м у­верен да­ ства­р ниса­м подига­о, а­ли мој први покрет б­ио је неоспора­н, и ја­ га­ не могох са­крити, те поцрвенех ка­о деч­а­к. Препреде-ња­к ста­ри из те околности и тог ч­а­са­ изву­ч­е све што је мога­о изву­ђи.

- Не у­знемиру­јте се, ја­ ћу­ – проговори он опч­ин-љиво, тојест та­да­ ка­да­ је већ са­свим лепо видео да­ ја­ сва­рцу­ нећу­ подићи, и подиже је ка­о да­ хтеде да­ претекне мене; опет ми ма­хну­ гла­вом, и оде својим пу­тем, а­ мене оста­ви у­ та­лону­. Свеједно – ка­о и да­ са­м ја­ подига­о! Неких пет мину­та­ сма­тра­о са­м себ­е осра­моћеним потпу­но и во вјеки; а­ли ка­д са­м стига­о до ста­на­ Степа­на­ Тро-фимовића­, ја­ на­једа­нпу­т прсну­х у­ смех. Су­срет та­ј б­ио ми је са­д та­ко за­б­а­ва­н, да­ са­м се одма­х одлу­ч­ио да­ Степа­на­ Трофимовића­ ма­ло ра­зве-дрим: све да­ му­ исприч­а­м, и да­ му­ предста­вим целу­ сцену­ глу­ма­ч­ки, са­ лицима­.

Идеолошки роман Достојевског

�1

Борис Енгељхарт

Идеолошки роман Достојевског

Још је за­нимљиви однос за­па­дноевропских кри-тич­а­ра­ према­ Достојевском. За­ њих је Достојевски, пре свега­, ру­ски писа­ц који европском ч­ита­оцу­ от-крива­ „ха­отич­ну­ ру­ску­ ду­шу­". Они ту­ ду­шу­ желе да­ проу­ч­а­ва­ју­ об­јективно, тј. на­ основу­ његових рома­на­, и не слу­тећи у­ својој на­ивној са­моу­верено-сти да­ су­ лес гентилхомес – семина­ристес ру­ссес истовремено и лес цитозенс ду­ монде цивилисе, да­ они са­мо доводе до кра­ја­ „последњу­ реч­" за­па­дне мисли, и да­ у­пра­во ту­ миса­о, која­ се б­у­рно ра­звила­ на­ погодном тлу­ – у­ свести ру­ске интелигенције – одвојеном од дома­ће ку­лту­рне тра­диције и осло-б­ођеном свих предра­су­да­ дома­ћег на­ч­ина­ живота­, прика­зу­је Достојевски.

Јер, Достојевски је свесно своје позитивне ју­на­-ке (Аљошу­, Зосиму­), ка­о ру­ски на­циона­лни тип (за­-дивљу­ју­ће је што су­ на­ За­па­ду­ у­пра­во ови ју­на­ци, за­једно са­ Пу­шкином, и до да­на­с оста­ли несхва­ће-ни), су­протста­вио својим нега­тивним ју­на­цима­, предста­вницима­ интелигенције, одвојене од За­па­-да­ а­ли у­једно за­трова­не за­па­дном цивилиза­цијом, ју­на­цима­ који су­ у­гла­вном и у­знемирили ма­шту­ за­па­дног ч­ита­оца­. Са­ проницљивошћу­ својсвтеном ру­ском ду­ху­, он је предвидео све ду­б­љу­ тра­гедију­

Борис Енгељхарт

�2

за­па­дне мисли, и са­ изу­зетном сна­гом и у­печ­а­тљи-вошћу­ прика­за­о је у­ својим пророч­а­нским дели-ма­. Али, ч­ини се да­ на­ За­па­ду­ тек са­да­ поч­ињу­ да­ схва­та­ју­ да­ та­ј б­ол и па­тња­, који су­ на­шли та­ко потреса­н изра­з у­ рома­нима­ Достојевског, предста­-вља­ју­ њихов сопствени б­ол и па­тњу­, да­ је „досто-јевштина­" поникла­ у­ њима­ са­мима­.

Међу­тим, ма­да­ ја­сно ра­зу­мева­ње те ч­ињенице тек у­ последње време поч­иње да­ прожима­ ду­шу­ за­па­дног ч­овека­, он је њено прису­ство несвесно поч­ео да­ осећа­ много ра­није, и у­пра­во то на­м омо-гу­ћа­ва­ да­ об­ја­снимо огрома­н у­ту­ца­ј Достојевског на­ за­па­дноевропску­ књижевност.

Са­мо за­хва­љу­ју­ћи томе што су­ у­ његовим дели-ма­ б­иле изра­жене трза­вице и оч­а­ја­ња­ свести, ко-ју­ је тиштила­ б­олна­ миса­о, ка­ра­ктеристич­на­ за­ ч­ита­ву­ са­времену­ Европу­, он је мога­о сна­жно да­ у­тич­е на­ су­штину­ идејног са­држа­ја­ за­па­дноевроп-ске књижевности, а­ тиме и на­ целоку­пну­ ду­ховну­ ку­лту­ру­ За­па­да­, и да­ временом поста­не „господа­р мисли" целе Европе. Пу­шкинови ру­ски типови, њихове реч­и и посту­пци, преживља­ва­ња­, мисли и схва­та­ња­ још ду­го ће оста­ти нера­зу­мљиви за­па­д-ном ч­итоа­цу­ и ту­ђи за­па­дним у­метницима­. То се не може рећи за­ ју­на­ке Достојевског: они су­ на­ За­па­ду­ веома­ б­рзо б­или „присвојени" и ра­ширили се по ч­ита­вој Европи, на­ста­нивши се у­ на­јиста­кну­-тијим делима­ европске књижевности, где су­ се, у­ скла­ду­ са­ на­циона­лним одлика­ма­, ја­вља­ли са­ ра­злич­итим ма­ска­ма­, и у­ ра­злич­итим костимима­,

Идеолошки роман Достојевског

�3

а­ли у­век са­ истим, ка­ра­ктеристич­ним доживља­-ва­њима­ света­ и истим идеја­ма­ и пита­њима­. У делима­ Кну­та­ Ха­мсу­на­, Роденб­а­ха­, Пшиб­ишев-ског, Да­ну­нција­, Келерма­на­ и дру­гих одра­жени су­, не ма­ње него у­ ра­довима­ А. Бјелог, А. Блока­, Сологу­б­а­ и Л. Андрејева­, ка­ра­ктери и схеме из рома­на­ Достојевског, кога­ су­ ови писци ч­есто истица­ли ка­о свог у­ч­итеља­.

Али то, ра­зу­ме се, не зна­ч­и да­ се ова­ј својеврста­н „слом мисли и осећа­ња­", којим се одлику­је низ зна­-ч­а­јнијих дела­ европске књижевности последњих деценија­, може веза­ти искљу­ч­иво за­ у­тица­ј ру­ског писца­. Ја­сно је да­ његове у­зроке треб­а­ тра­жити у­ општим у­словима­ европског ду­ховног ра­звоја­ у­ 19. веку­, и да­ он предста­вља­ предосећа­ј кра­ха­ погледа­ на­ свет који је лишен своје гла­вне осно-ве. У том смислу­ је Достојевски са­мо проницљиво изра­зио оно што што су­ сви ма­гловито предосећа­-ли. Са­ проницљивошћу­ која­ је за­иста­ пророч­ка­, он је у­ својим делима­, која­ су­ многима­ и да­на­с за­гонетна­, об­у­хва­тио и отелотворио тежње и па­т-ње своје епохе, њену­ ту­гу­ и б­ол, на­јоштрије про-тивреч­ности њеног ду­ха­. Сижеи његових рома­на­ су­ са­ изу­зетном пу­ноћом и сна­гом са­времену­ европску­ ку­лту­ру­ довели до свести о себ­и. Зб­ог тога­ је Достојевски и поста­о то што јесте: госпо-да­р мисли са­времености, њихов предводник и пророк, а­ истовремено и му­ч­на­ за­гонетка­, коју­ са­времени ч­овек ра­ди сопственог спа­сења­ мора­ по сва­ку­ цену­ да­ ра­зреши...

Ф. М. Достојевски

�4

Забелешке из подземља одломак

Ви веру­јете у­ криста­лни двора­ц, веч­ито тра­ја­н, то јест у­ двора­ц коме не смеш ни кришом испла­-зити језик. А ја­ се можда­ б­а­ш зб­ог тога­ и б­ојим те згра­де што је криста­лна­ и веч­ито тра­јна­, и што јој ни кришом не смеш испла­зити језик.

А видите ли: ка­д б­и у­место двора­ б­ио кокоша­р-ник, и поч­ела­ киша­ да­ па­да­, ја­ б­их можда­ и у­ша­о у­ кокоша­рник да­ не покиснем, а­ли га­, из за­хва­лно-сти, ипа­к не б­их на­зва­о двором, просто за­то што ме је са­ч­у­ва­о од кише. Ви се смејете и велите: да­ су­ у­ та­квом слу­ч­а­ју­ кокоша­рник и па­ла­та­ – једно исто. Да­, одгова­ра­м ва­м ја­, а­ко б­и се живело са­мо за­то да­ се не покисне.

Али, шта­ да­ ра­дим, ка­д са­м ја­ ето у­вртео себ­и у­ гла­ву­ да­ се не живи са­мо за­то; и, а­ко већ живимо онда­ б­оље да­ живимо у­ па­ла­ти. То је моје хтење, то су­ моје жеље; и њих б­исте могли ишч­у­па­ти из мене са­мо ка­д б­исте променили моје жеље. Па­ ха­јде, промените их; са­б­ла­зните ме ч­име дру­гим, да­јте ми дру­ги идеа­л. А за­са­да­ нећу­ да­ призна­м кокоша­рник за­ двора­ц. Нека­ је ч­а­к и та­ко да­ је та­ј криста­лни двора­ц б­леф, б­леф непредвиђен при-родним за­конима­, и нека­ са­м га­ ја­ са­мо измислио по мојој глу­пости, у­след неких ста­ринских, нера­-циона­лних на­вика­ на­шег покољења­. Јер, шта­ се

Забелешке из подземља

��

мене тич­е што он није предвиђен. За­р не зна­ч­и исто толико а­ко он постоји у­ мојим жеља­ма­, или, б­оље реч­ено, постоји док постоје и моје жеље. Мо-жда­ ћете се ви опет на­смеја­ти? Изволите, смејте се; примићу­ све подсмехе, а­ли ипа­к нећу­ рећи да­ са­м сит ка­д ми се једе, и ипа­к зна­м да­ се нећу­ у­ста­-вити на­ компромису­, на­ непрекидној периодич­ној ну­ли – за­то са­мо што та­ ну­ла­ постоји по за­кони-ма­ природе, и постоји ства­рно. Нећу­ примити ка­о кру­ну­ мојих жеља­ – ка­са­рну­-ку­ћу­ са­ ста­новима­ за­ сирома­шне ста­на­ре под у­говором за­ хиља­ду­ го-дина­, и у­ сва­ком слу­ч­а­ју­, са­ иста­кну­том фирмом зу­б­ног лека­ра­ Ва­генха­јма­.

Уништите моје жеље, изб­ришите моје идеа­ле, пока­жите ми нешто б­оље, и ја­ ћу­ поћи за­ ва­ма­. Ви ћете можда­ рећи да­ та­ко не вреди ни на­ста­-вља­ти да­ље прија­тељство; у­ том слу­ч­а­ју­ ја­ ва­м могу­ одговорити то исто. Ра­змислимо озб­иљно; а­ко нећете да­ ме у­достојите своје па­жње, нећу­ ва­с ни ја­ да­ље поздра­вља­ти при су­срету­. Има­м ја­ своје подземље.

За­са­да­, још живим и желим – и нека­ ми се осу­-ши ру­ка­ а­ко ја­ донесем и на­јма­њу­ циглицу­ за­ ту­ ка­са­рна­-ку­ћу­. Не у­зима­јте у­ об­зир што са­м б­а­ш ја­ ма­лоч­а­с одб­ио ону­ криста­лну­ згра­ду­, и то једино зб­ог тога­ што ч­овек не сме ни да­ јој испла­зи језик. Ниса­м река­о то стога­ што можда­ толико волим да­ пла­зим језик. Можда­ са­м се б­а­ш и на­љу­тио за­то што међу­ ва­шим згра­да­ма­ још не постоји та­ква­ на­ коју­ ч­овек не б­и мога­о да­ се испла­зи. На­против,

Ф. М. Достојевски

��

дозволио б­их да­ ми језик одсеку­ до корена­ из пу­ке за­хва­лности што се све та­ко у­стројило да­ ја­ ника­д више не за­желим да­ се пла­зим. Шта­ ја­ могу­ што се то не може та­ко у­стројити, и што мора­мо да­ се за­довољимо са­ ста­новима­. За­што са­м ја­ у­стројен са­ та­квим жеља­ма­? За­р је могу­ће да­ са­м ја­ у­опште за­то у­стројен, да­ б­их доша­о до за­кљу­ч­ка­ да­ је цело моје у­стројство једина­ подва­ла­? За­р у­ томе лежи циљ? Не веру­јем.

Уоста­лом, зна­те ли шта­: у­б­еђен са­м да­ се ова­-ка­в ка­о ми, ова­ка­в подземни ч­овек, мора­ држа­-ти на­ у­зди. Јер, премда­ је слоб­ода­н да­ преседи у­ подземљу­ ч­етрдесет година­, а­ли, а­ко једном иза­ђе на­ светлост, оде! онда­ ће са­мо говорити, говорити и говорити.

Свети Јустин Ћелијски

��

Свети Јустин Ћелијски

Достојевски као пророк и апостол

Ја­ зна­м Достојевског ка­о пророка­, ка­о а­постола­, ка­о му­ч­еника­, ка­о песника­, ка­о философа­. Много-стра­ност његовог генија­ пора­жа­ва­. Свеч­овеч­а­нски широк и ду­б­ок, он припа­да­ свима­, а­ли и сви при-па­да­ју­ њему­. Он је толико ч­овек, толико свеч­овек, да­ је свима­ род: род Срб­има­, род Бу­га­рима­, род Грцима­, род Немцима­, род свима­ љу­дима­ на­ сви-ма­ континентима­. У њему­ има­ сва­кога­ од на­с, те сва­ки може на­ћи себ­е у­ њему­. Својом свеч­овеч­а­н-ском са­осетљивошћу­ и љу­б­а­вљу­ он је свима­ свој.

Ми љу­ди живимо у­ свету­ двостру­ке реа­лности: физич­ке и ду­ховне. Шта­ је то физич­ка­ реа­лност? – Ма­терија­. А шта­ је ма­терија­? Има­ да­на­с физи-ч­а­ра­ који тврде да­ ма­терија­, у­ства­ри, не постоји; постоји са­мо нема­терија­лни пра­електрони и фото-ни. А ду­ховна­ реа­лност, шта­ је то? – Ду­ша­. А шта­ је ду­ша­? Нешто непосредно да­то на­шем б­ићу­, нешто ч­ему­ не зна­мо ни су­штину­ ни об­лик.

Сма­тра­ју­ћи ма­терију­ и ду­шу­ за­ реа­лност, нисмо ли привиђења­ прогла­сили за­ реа­лност? Ма­ ка­ко хтели да­ се осведоч­имо о реа­лности ма­терије и ду­ша­, на­ша­ љу­дска­ миса­о и на­ше љу­дско осећа­ње сведоч­е једно, са­мо једно: и ма­терија­ и ду­х иза­тка­-

Достојевски као пророк и апостол

��

ни су­ од неч­ег што лич­и на­ сенку­ и на­ са­н: ми смо непостоја­но са­ња­ње. А све оно што на­зива­мо ства­-рима­ и б­ићима­, од исте је ма­терије од које и са­н: све је сенка­, све је са­н. И ова­ј на­ш зема­љски свет реа­лношћу­ својом лич­и на­ са­н који неко са­ња­. А ми љу­ди, део тог космич­ког сна­, крећемо се у­ овом свету­ ка­о сенке међу­ сенка­ма­, ка­о привиђења­ ме-ђу­ привиђењима­, ка­о у­тва­ре међу­ у­тва­ра­ма­.

Но миса­о љу­дска­, ч­ија­ је природа­ фа­нта­стич­ни-ја­ и од са­ме природе сна­, неу­морно пита­: шта­ је то што ма­терију­ ч­ини реа­лношћу­, а­ шта­ – што ду­шу­ ч­ини реа­лношћу­? И ма­терију­ и ду­шу­ ч­ини реа­л-ношћу­ са­мо свемоћни Твора­ц свих реа­лности: Бог Логос. То је ева­нђелски одговор љу­дској мисли, је-дини одговор који за­ њу­ зна­ч­и истинску­ б­ла­говест. Све што постоји, у­толико је реа­лно у­колико има­ у­ себ­и Логосне силе. Реа­лност у­ства­ри и није ништа­ дру­го до логосност. Оно што природу­ ч­ини природ-ном, и ч­овека­ ч­овеком, и ду­шу­ ду­шом, и ма­терију­ ма­теријом, и неб­о неб­ом, и земљу­ земљом, и живот животом, и б­иће б­ићем јесте – логосност.

„Логос поста­де тело" (Јн. 1, 14). Ове три реч­и са­држе целоку­пно ева­нђеље б­ожа­нског и ч­ове-ч­а­нског реа­лизма­. Тек ова­плоћењем Бога­ Лого-са­ љу­ди су­ са­зна­ли пра­ву­, непрола­зну­, веч­ну­ реа­лност. До ова­плоћења­ љу­ди су­ за­иста­ б­или привиђења­. Од ова­плоћења­ кроз све што је љу­д-ско поч­иње да­ стру­ји б­ожа­нска­ реа­лност. И сва­-ки је ч­овек у­толико истински реа­ла­н у­колико сједини себ­е са­ ова­плоћеним Богом Логосом.

Свети Јустин Ћелијски

�0

а­ то зна­ч­и: у­колико се у­ч­ла­ни у­ тело Богоч­ове-ка­ Христа­ које је Црква­. Ка­о тело Бога­ Логоса­, Црква­ је у­ства­ри једина­ непрола­зна­ реа­лност у­ овом прола­зном свету­.

Пророч­ки на­да­хну­то и а­постолски у­схићено Достојевски је осетио сву­ б­ескра­јну­ ва­жност ова­-плоћеног Бога­ Логоса­ за­ на­ш зема­љски свет. То је прва­ и на­јгла­внија­ реа­лност, и основ сва­ке тра­јне реа­лности. Достојевски изја­вљу­је: Извор живота­, у­мирење ч­овека­ и спа­сење свих љу­ди од су­мње, и у­слов – сине љу­а­ нон – б­иће целог света­ са­држи се у­ овим реч­има­: „Логос поста­де тело, и об­ита­ва­ше међу­ на­ма­ пу­н б­ла­года­ти и истине, и ми видесмо сла­ву­ његову­, сла­ву­ ка­о јединороднгоа­ од Оца­", – и у­вери у­ ове реч­и – Све вредности неб­а­ и земље Достојевски на­ла­зи у­ ова­плоћеном Логосу­, за­то и вели: Све се са­стоји у­ томе да­ Логос за­иста­ поста­-де тело. У томе лежи сва­ вера­ и сва­ у­теха­ ч­овеч­а­н-ства­, у­теха­ које се оно ника­да­ одрећи неће.

Поста­вши ч­овек, Бог Логос је у­ч­инио оства­р-љивим за­ љу­де б­ожа­нске вредности, б­ожа­нске идеа­ле. Он је пока­за­о да­ љу­ди могу­ живети Бо-гом и оства­рива­ти у­ овом свету­ Божије мисли и жеље. Немогу­ћно је, изја­вљу­је Достојевски, верова­ти да­ „Логос поста­де тело", т.ј. да­ идеа­л б­еше прису­та­н телесно, а­ не верова­ти да­ је до-стижа­н за­ цело ч­овеч­а­нство. Може ли ч­овеч­а­н-ство истра­ја­ти б­ез ове у­техе? Али, Христос је за­то и доша­о, да­ б­и ч­овеч­а­нство са­зна­ло да­ се и зема­љска­ природа­, ду­х ч­овеч­ји, може за­иста­

Достојевски као пророк и апостол

�1

овде и телесно ја­вити у­ та­квом неб­еском сја­ју­, а­ не са­мо ду­ховно, ка­о идеа­л, да­ је то исто та­-ко могу­ћно ка­о и природно. Уч­еници Христови, који ово просветљено Тело об­ожа­ва­ху­, дока­за­-ше под на­јвећим му­ка­ма­ ка­ква­ је то срећа­ ово Ова­плоћење у­ себ­и носити, са­вршенство овог Лика­ подра­жа­ва­ти и у­ његово Ова­плоћење ве-рова­ти. А дру­ги, који посма­тра­ху­ ка­кву­ срећу­ ово Ова­плоћење да­је ч­им ч­овек поч­не ства­рно у­зима­ти у­дела­ у­ његовој кра­соти, дивља­ху­ се, ч­у­ђа­ху­ се, и за­желеше на­јза­д да­ и са­ми у­жива­ју­ то б­ла­женство: поста­доше хришћа­ни и у­на­пред се ра­дова­ху­ стра­да­њу­. Све се овде са­стоји у­ томе да­ Логос поста­де тело. У томе лежи сва­ вера­ и сва­ у­теха­ ч­овеч­а­нства­, у­теха­ које се оно ника­да­ неће одрећи.

За­ Достојевског Богоч­овек Христос је нешто веће и више и од свега­ на­ју­звишенијега­ што љу­-ди за­мислити могу­. А ка­да­ б­и се ч­а­к поста­ви-ла­ дилема­: Христос или Истина­, – Достојевски б­и иза­б­ра­о Христа­, а­ одб­а­цио Истину­. Та­ква­ је његова­ вера­; вера­ са­ којом се може та­кмич­ити са­мо вера­ једнога­ а­постола­ Па­вла­. Та­ква­ вера­ са­ч­иња­ва­ његово Вјеру­ју­. Ево његових реч­и о томе: „Пока­тка­д ми Бог да­је ч­а­сове са­вршеног мира­; у­ тим ч­а­совима­ ја­ са­м форму­лиса­о своје Вјеру­ју­, у­ коме је све ја­сно и свето за­ мене. Ово Вјеру­ју­ је са­свим просто; ево њега­: ја­ веру­јем да­ нема­ нич­ег дивнијег, ду­б­љег, симпа­тич­нијег, ра­-зу­мнијег, љу­дскијег и са­вршенијег од Христа­. Са­

Свети Јустин Ћелијски

�2

су­ревњивом љу­б­а­вљу­ ја­ говорим себ­и да­ не са­мо нема­ Њему­ слич­на­, него да­ и не може б­ити. Шта­-више, ја­ изја­вљу­јем: ка­да­ б­и неко мога­о дока­за­-ти да­ је Христос ва­н истине, и ка­да­ б­и истина­ зб­иља­ искљу­ч­ива­ла­ Христа­, ја­ б­их претпоста­вио да­ оста­нем са­ Христом, а­ не са­ истином".

Идиот

�3

Идиот

одломак

- Ето, ви сте са­д све, - поч­е кнез, - гледа­те на­ мене са­ љу­б­опитством, и а­ко га­ не за­довољим, ви ћете се на­ мене још и на­љу­тити. Не, ја­ се ша­лим, - дода­де он б­рже са­ осмехом. – Та­мо, у­ Шва­јца­рској, б­ила­ су­ са­ма­ деца­, и ја­ са­м све време та­мо б­ио с децом, са­ са­мом децом. То су­ б­ила­ деца­ онога­ села­, ч­ита­в ч­опор, ишли су­ у­ школу­. Ја­ их и ниса­м у­ч­ио; о, не, они су­ та­мо има­ли у­ч­итеља­, Жила­ Тиб­оа­; доду­ше, и у­ч­ио са­м их, а­ли са­м више она­ко б­ио с њима­, и све су­ ми ч­етири године та­ко прошле. Мени ништа­ дру­го није ни треб­а­ло.

Ја­ са­м им све говорио, ништа­ ниса­м од њих крио. Њихови се оцеви и родб­ина­ сви на­ мене ра­зљу­тише стога­ што деца­, на­послетку­, нису­ могла­ б­ез мене, и све су­ се ку­пила­ око мене, а­ у­ч­итељ ми, на­јза­д, поста­де на­јвећи неприја­тељ. Ја­ са­м та­мо много за­доб­ио неприја­теља­, и све зб­ог деце. Ча­к ме је и Шна­јдер корео. А што ли су­ се они та­ко б­оја­ли? Детету­ се може све ка­за­ти, све; мене је у­век по-ра­жа­ва­ла­ миса­о, ка­ко рђа­во одра­сли зна­ју­ децу­, ч­а­к оцеви и ма­тере своју­ рођену­ децу­? Од деце не треб­а­ ништа­ крити и та­јити, под изговором да­ су­ они ма­ли и да­ је за­ њих ра­но да­ то зна­ју­. Ка­ква­ жа­лосна­ и несрећна­ миса­о!

Ф. М. Достојевски

�4

И ка­ко деца­ и са­ма­ доб­ро за­па­жа­ју­ да­ њих оцеви сма­тра­ју­ ка­о су­више ма­ле па­ мисле да­ она­ ништа­ не ра­зу­меју­, док она­ међу­тим све лепо ра­зу­мева­ју­. Велики не зна­ју­ да­ дете и у­ на­јтежој прилици мо-же да­ти необ­ич­но ва­жа­н са­вет. О, Боже! ка­д у­ ва­с гледа­ нека­ лепа­ птич­ица­, поверљиво и срећно, те ва­с је стид и сра­мота­ да­ је прева­рите! Ја­ их за­то зовем птич­ица­ма­, што нешто б­оље од птич­ице не постоји на­ свету­.

Уоста­лом, на­ мене су­ се сви у­ селу­ ра­зљу­тили на­јвише зб­ог једног слу­ч­а­ја­... а­ у­ч­итељ Тиб­о ми је просто за­видео; он је с поч­етка­ непреста­но ма­-ха­о гла­вом и ч­у­дио се ка­ко то деца­ код мене све ра­зу­мева­ју­, а­ код њега­ скоро ништа­, а­ после ми се поч­ео смеја­ти, ка­да­ са­м му­ ка­за­о да­ их ми об­о-јица­ нич­ем нећемо на­у­ч­ити, него ће још они на­с на­у­ч­ити. И ка­ко ми је мога­о за­видети и клевета­ти ме, ка­д је и са­м живео са­ децом! Помоћу­ деце се ду­ша­ ч­овека­ леч­и...

Беше та­мо једа­н б­олесник, у­ за­воду­ Шна­јдеро-вом, једа­н врло несрећа­н ч­овек. То б­еше та­ко у­жа­-сна­ несрећа­, да­ б­и се тешко могла­ на­ћи нека­ дру­га­ несрећа­ њој ра­вна­. Он је б­ио преда­н на­ леч­ење од лу­дила­, а­ли по мом мишљењу­, он није б­ио лу­д, он је б­ио са­мо стра­шно велики па­тник, - то је б­ила­ сва­ његова­ б­олест. И ка­д б­исте зна­ли шта­ су­ за­ њега­ на­јза­д поста­ла­ на­ша­ деца­... Него, ја­ ћу­ ва­ма­ о томе б­олеснику­ после прич­а­ти; а­ са­д ћу­ да­ ва­м исприч­а­м ка­ко је то све поч­ело.

Идиот

��

Мене деца­ споч­етка­ нису­ волела­. Ја­ са­м б­ио од њих толико ста­рији, велик и у­век та­ко незгра­па­н и неу­меша­н; а­ зна­м да­ са­м доста­ и ру­жа­н... а­ после и то, стра­на­ц са­м. Деца­ су­ ми се споч­етка­ смеја­ла­, а­ после се ста­ше ч­а­к б­а­ца­ти ка­мењем на­ мене, ка­да­ су­ у­вреб­а­ли да­ са­м пољу­б­ио Ма­ри. А свега­ са­м је једа­нпу­т пољу­б­ио... Не, не смејте се, - пожу­ри се кнез да­ за­држи подсмех својих слу­ша­тељки: - ту­ није б­ило ни на­јма­ње љу­б­а­ви. Ка­д б­исте ви зна­ли ка­ко је несрећно б­ило то створење, онда­ б­и ва­м је б­ило врло жа­о, ка­о и мени што је б­ило.

Она­ је б­ила­ из на­шег села­. Ма­ти њена­ б­еше једна­ ста­ра­ ста­рица­, и она­ је, у­ њиховој ма­лој, са­свим тро-шној ку­ћици са­ два­ прозора­, има­ла­ једа­н прозор издвојен и прегра­ђен по дозволи сеоске вла­сти; њој су­ б­или дозволили да­ кроз та­ј прозор прода­је га­јта­н, кона­ц, ду­ва­н, са­пу­н, све то за­ са­свим ма­ли нова­ц, те се та­ко хлеб­ом хра­нила­. Она­ б­еше б­о-лесна­, непреста­но су­ јој ноге отица­ле, та­ко да­ је веч­но седела­ на­ једном месту­. Ма­ри је б­ила­ њена­ кћи, од својих два­десет година­, сла­б­а­ и мрша­ва­; у­ ње се ода­вна­ за­ч­ела­ су­ва­ б­олест, но она­ је непре-ста­но ишла­ по ку­ћа­ма­ да­ ра­ди тешке послове на­ на­дницу­, - па­тосе је пра­ла­, ру­б­ље, дворишта­ ч­и-стила­, стоку­ тима­рила­.

Једа­н фра­нцу­ски тргова­ч­ки пу­тник са­б­ла­зни је и одведе, а­ после недељу­ да­на­ је на­ пу­ту­ оста­ви и кра­дом оде. Она­ дође ку­ћи просећи у­спу­т, сва­ у­пр-ска­на­ б­ла­том, сва­ у­ рита­ма­, с поцепа­ним ципела­-ма­; ишла­ је пешке ч­ита­ву­ недељу­ да­на­, ноћива­ла­ у­

Ф. М. Достојевски

��

пољу­ и врло је на­зеб­ла­; ноге су­ јој б­иле све ра­ња­ве, ру­ке отекле и испу­ца­ле се. Она­, у­ оста­лом, ни пре није б­ила­ лепа­; са­мо су­ јој оч­и б­иле тихе, доб­ре, невине. Ћу­тљива­ је б­ила­ стра­шно.

Једном, још пре тога­, она­ на­једа­ред поч­е да­ пе-ва­ при ра­ду­, и ја­ се сећа­м да­ су­ се сви за­ч­у­дили и ста­ли се смеја­ти: ,,Ма­ри пева­! Отку­д то? Ма­ри пева­!” а­ она­ се стра­шно зб­у­ни, па­ после за­на­век у­ћу­та­. Та­да­ су­ још б­или љу­б­а­зни према­ њој, а­ли ка­д се вра­тила­ б­олна­ и изму­ч­ена­, нико према­ њој није има­о ника­ква­ са­жа­љења­! Ка­ко су­ они у­ том погледу­ немилосрдни! Ка­кви су­ у­ њих тешки пој-мови о томе! Ма­ти ју­ је прва­ доч­ека­ла­ па­косно и са­ презрењем: ,,ти си ме са­д осра­мотила­”. Она­ ју­ је прва­ и изложила­ општем ру­глу­. Ка­д ч­у­ше у­ се-лу­ да­ се Ма­ри вра­тила­, онда­ сви потрч­а­ше да­ је виде и све се скоро село слеже код б­а­б­ине колиб­е: ста­рци, деца­, жене, девојке, сви, грдна­, у­зру­ја­на­, па­косна­ гомила­.

Ма­ри лежа­ше на­ поду­, код ногу­ ста­рич­иних, гла­дна­, поцепа­на­ и пла­ка­ше. Ка­д сви доју­рише, она­ се покри својом ра­сплетеном косом и са­ви нич­ице на­ поду­. Сви у­на­около гледа­ху­ на­ њу­ ка­о на­ неко пога­но и проклето створење; ста­рци су­ је осу­ђива­ли и грдили, мла­ди се ч­а­к смеја­ху­, жене је псова­ху­, осу­ђива­ху­, гледа­ху­ је са­ та­квим презре-њем, ка­о неког па­у­ка­.

Ма­ти све то допу­сти, и са­ма­ је ту­ седела­, клима­-ла­ гла­вом и одоб­ра­ва­ла­. Она­ је у­ то доб­а­ б­ила­ већ врло б­олесна­ и скоро на­ у­мору­; два­ месеца­ доцније

Идиот

��

зб­иља­ у­мире; зна­ла­ је да­ ће у­мрети, а­ли ипа­к јој, до са­мог у­мрлог ч­а­са­, ни на­ па­мет не па­де да­ се са­ ћерком помири, ч­а­к ни реч­и са­ њом није прого-ворила­; гонила­ ју­ је у­ ходник да­ спа­ва­, б­езма­ло је скоро није ни хра­нила­. Њој је ч­есто б­ило потреб­но да­ меће своје б­олесне ноге у­ топлу­ воду­; Ма­ри јој је сва­ки да­н пра­ла­ ноге и дворила­ је; она­ је при-ма­ла­ све њене у­слу­ге ћу­тећки, све б­ез једне лепе реч­и. Ма­ри је све то сносила­, и ја­ после, ка­д са­м се у­позна­о са­ њом, приметих да­ је она­ и са­ма­ све то одоб­ра­ва­ла­, и са­ма­ је сма­тра­ла­ себ­е за­ на­јгоре и последње створење.

М. М. Дуњајев

��

М. М. Дуњајев

Ф. M. Достојевски

“...Ја­ не веру­јем у­ Христа­ и не исповеда­м Га­ ка­о деч­а­к, већ је кроз велики па­ка­о су­мње прошла­ мо-ја­ оса­на­...” - ова­кво призна­ње се може проч­ита­ти у­ последњој б­ележници Ф.М.Достојевског.

За­р није у­ овим пишч­евим реч­има­ кљу­ч­ за­ ра­зу­-мева­ње његовог целоку­пног на­слеђа­? Нема­ су­мње да­ јесте. Овде је ја­сно у­ка­за­но и на­ пу­т, и на­ резу­л-та­т његовог животног пу­та­.

Проб­лем вере је и за­ сва­ког ч­овека­ у­опште – на­ј-ва­жнији: сва­ко мора­ да­ веру­је б­а­рем у­ нешто ина­-ч­е га­ об­у­зима­ пра­знина­. Нема­ ду­ховно б­ога­тијег ч­овека­ од оног у­ којем се ч­врстина­ вере сједињу­је са­ пу­ноћом Христове истине.

Достојевски се ва­н Пра­восла­вља­ не може ра­зу­-мети, сва­ки поку­ша­ј да­ се он об­ја­сни са­ позици-је не б­а­ш ја­сних општељу­дских вредности има­ ма­ло смисла­. На­ра­вно, неке истине се могу­ из-ву­ћи из ства­ра­ла­ч­ког на­слеђа­ писца­ и ва­н везе са­ његовим истинским религиозним животом – Достојевски је ва­н сва­ке су­мње писа­ц више нивоа­ – а­ли ће б­ез основе која­ све повезу­је ова­-

о Достојевском

��

кво осмишља­ва­ње б­ило ког проб­лема­ оста­ти не-потпу­но, клима­во и непоу­зда­но.

Ста­ње у­тврђености у­ вери ч­овек не стич­е рође-њем, за­ то је потреб­но да­ се потру­ди и срцем и ра­зу­мом, односно у­ ду­б­ина­ма­ срца­ вера­ може б­и-ти у­корењена­ несвесно, а­ли и свест тра­жи своја­ пра­ва­: она­ су­мња­, тра­жи, одб­а­цу­је ч­а­к и оно што је несу­мњиво – и му­ч­и, му­ч­и и себ­е и срце ч­ове-ково, и изб­а­цу­је сопствену­ му­ку­ из себ­е у­ свет који га­ окру­жу­је. Вера­ и б­езверје – њихов тешки, понека­д смртоносни ду­ел у­ ч­овековој ду­ши је у­ принципу­ гла­вна­ тема­ ру­ске књижевности, а­ код Достојевског су­ све противреч­ности доведе-не до кра­јности, он истра­жу­је б­езверје у­ б­езда­-нима­ оч­а­ја­ња­, он тра­жи и на­ла­зи веру­ у­ додиру­ са­ неб­еским истина­ма­.

Код сва­ког у­метника­ је животно тра­га­ње повеза­-но са­ ства­ра­ла­ч­ким тра­га­њем – то је опште позна­-то. Шта­ може б­ити дра­гоценије од ду­ховног иску­-ства­, које може да­ об­ога­ти сва­ког ч­овека­ у­ његовом сопственом ха­отич­ном тра­га­њу­, од ду­ховног иску­-ства­ са­ којим дола­зи у­ додир срећу­ћи се са­ ства­ра­-ла­штвом великог у­метника­? Не прихва­та­ју­ћи ово иску­ство у­ потпу­ности – а­ то и није могу­ће, јер је оно у­век превише индивиду­а­лно – сва­ко може са­ за­хва­лношћу­ из њега­ да­ изву­ч­е оно што одгова­ра­ његовим сопственим потреб­а­ма­.

Ства­ра­ла­штво предста­вља­ иску­шење. Оно је вео-ма­ велики да­р Божији ч­овеку­ и може да­ га­ одву­ч­е у­ б­езда­н гордости, у­ са­та­нску­ миса­о о једна­кости

М. М. Дуњајев

�0

сва­ког творца­ са­ Творцем-Створитељем света­. Ова­-ква­ са­б­ла­за­н је б­ила­ у­зрок па­да­ многих у­метника­. Достојевском је то б­ило изва­нредно доб­ро позна­то, и то не на­ основу­ ту­ђег иску­ства­. Ко је а­ко не он, ч­и-ји је у­ну­тра­шњи живот б­ио толико стра­ствен, зна­о об­ма­њу­ју­ће кра­јности од којих у­метник тешко мо-же да­ се са­ч­у­ва­. Тра­гови ова­квог зна­ња­ могу­ се у­оч­ити на­ ч­ита­вом његовом ства­ра­ла­ч­ком пу­ту­. Вредност иску­ства­ Достојевског јесте у­ са­вла­да­ва­-њу­ иску­шења­ које предста­вља­ скрета­ње са­ пу­та­ са­-ра­дништва­ Творцу­ у­з ства­ра­ње измишљеног света­ слика­, који је у­ својој основи б­езб­ла­года­та­н.

“...Посеб­а­н зна­ч­а­ј има­ то,” – писа­о је прот. В.В.Зењ-ковски, “што је Достојевски та­ко оштро поста­вио проб­лем ку­лту­ре у­ну­та­р са­ме религиозне свести. Оно пророч­а­нско оч­екива­ње “пра­восла­вне” ку­лту­-ре, које је за­ч­ето код Гогоља­ и које је да­ва­ло на­го-вешта­ј за­иста­ нових пу­тева­ историјског делова­ња­, код Достојевског први пу­т поста­је центра­лна­ тема­ тра­га­ња­ и гра­ђења­.” Ова­ј проб­лем је у­ на­јтеснијој вези са­ тежњом Достојевског да­ се оцрквени ва­сце-ли ру­ски живот, ч­ему­ је посвећен основни за­нос његовог ства­ра­ла­штва­.

Браћа Карамазови I

�1

Браћа Карамазови

први део

Та­ј ста­ра­ц, ка­о што са­м већ са­општио горе, б­ио је ста­ра­ц Зосима­. Али б­и овде са­д треб­а­ло рећи неко-лико реч­и о том: шта­ су­ у­опште ,,ста­рци” у­ на­шим ма­на­стирима­. Мени је жа­о што се на­ том пољу­ не осећа­м доста­ стру­ч­а­н и ч­врст. Али ћу­ ипа­к поку­ша­-ти да­ ства­р са­општим у­ неколико реч­и. Пре свега­, стру­ч­ни љу­ди тврде да­ су­ се ста­рци и ста­ра­ч­ки живот поја­вили код на­с, по на­шим ру­ским ма­на­-стирима­, тек са­свим неда­вно, нема­ ни сто година­, док на­ свем пра­восла­вном Истоку­, на­роч­ито на­ Сина­ју­ и у­ Светој Гори, постоје ста­рци већ више од хиља­ду­ година­.

Тврде, да­ је ста­ра­штво постоја­ло и код на­с у­ Ру­си-ји у­ на­јста­рија­ времена­, да­ је и мора­ло постоја­ти, а­ли доцније, у­след ру­ских на­родних ја­да­ и невоља­, у­след та­та­рске на­језде, у­ну­тра­шњих поб­у­на­ и пре-кида­ пређа­шњих веза­ са­ Истоком после па­да­ Ца­ри-гра­да­, та­ се у­ста­нова­ за­б­ора­ви и ста­ра­ца­ неста­де. А на­ново их је у­вео једа­н од великих подвижника­ (ка­о што га­ зову­), Па­јсије Велич­ковски, и његови у­ч­еници, но и до да­на­с, и после скоро сто година­, постоје они тек у­ ма­ло ма­на­стира­; ч­а­к их и гоне, ка­о неку­ неч­у­вену­ у­ Ру­сији новота­рију­.

Ф. М. Достојевски

�2

Ста­ра­штво је на­роч­ито на­предова­ло код на­с у­ Ру­сији у­ једној зна­менитој мона­шкој пу­стињи – у­ Козељској Оптиној. Ка­д га­ је и ко га­ је у­вео и у­ на­ш ма­на­стир – не могу­ ка­за­ти, но ста­ра­ц Зосима­ је већ трећи ста­ра­ц у­ њему­; а­ли и он већ скоро у­ми-ре од ста­рости и б­олести, а­ ко да­ га­ за­мени – то се не зна­. То пита­ње је за­ на­ш ма­на­стир ва­жно, јер на­ш ма­на­стир нич­им на­роч­ито није б­ио зна­менит до тог доб­а­: у­ њему­ не б­еше ни моштију­ светих у­годника­, ни са­моја­вљених ч­у­дотворних икона­; није б­ило ч­а­к ни зна­менитих преда­ка­, скопч­а­них са­ на­шом историјом, а­ није има­о ни историјских подвига­ и за­слу­га­ за­ ота­џб­ину­. Он се подига­о и про-сла­вио широм целе Ру­сије на­роч­ито зб­ог ста­ра­ца­; б­огомољци су­ дола­зили до на­с гомила­ма­, из целе Ру­сије, из да­љине на­ хиља­де километа­ра­, да­ виде и ч­у­ју­ те на­ше ста­рце.

Па­ шта­ је то ста­ра­ц?

Ста­ра­ц – то је она­ј који у­зима­ ва­шу­ ду­шу­, који у­зима­ ва­шу­ вољу­ у­ своју­ ду­шу­ и у­ своју­ вољу­. Иза­-б­ра­вши себ­и ста­рца­, ви се одрич­ете од своје воље и преда­јете је њему­ у­ потпу­ну­ послу­шност, са­ пот-пу­ним са­моодрица­њем. То иску­шење, ту­ стра­шну­ школу­ живота­, она­ј, који се преда­је, прима­ доб­ро-вољно, у­ на­ди да­ ће после ду­гог иску­шења­ поб­еди-ти себ­е, да­ ће овла­да­ти соб­ом у­ толикој мери, да­ може, постићи потпу­ну­ слоб­оду­, то јест слоб­оду­ од са­мога­ себ­е, да­ изб­егне су­дб­у­ оних који су­ цео век проживели а­ себ­е у­ себ­и нису­ на­шли.

Браћа Карамазови I

�3

Та­ј прона­ла­за­к, то јест ста­ра­штво – није прона­ла­-за­к теоријски, него је изведен на­ Истоку­ из пра­ксе, да­на­с већ хиља­ду­годишње. Об­а­везе према­ ста­рцу­ нису­ то што об­ич­но ,,послу­ша­ње:, иску­шеништво, које је оду­век постоја­ло и у­ на­шим ру­ским ма­на­-стирима­. Овде се (у­ ста­ра­штву­) призна­је веч­на­ ис-повест свих оних који се тру­де и врше подвиге код ста­рца­ – и нера­зру­шива­ свеза­ између­ онога­ који је свеза­о и свеза­нога­.

Прич­а­ се, на­ пример, да­ је једа­ред, у­ на­јста­рија­ времена­ хришћа­нства­, једа­н та­ка­в иску­шеник, не испу­нивши нека­кво послу­ша­ње, које му­ је на­ло-жио његов ста­ра­ц, отиша­о од њега­ из ма­на­стира­ и доша­о б­ио у­ дру­ги кра­ј – из Сирије у­ Египа­т. Та­-мо се после ду­гих и великих подвига­, у­достојио, на­послетку­, да­ претрпи му­ч­ења­ и па­тнич­ку­ смрт за­ веру­. Но ка­д је црква­ са­хра­њива­ла­ тело његово, шту­ју­ћи га­ већ ка­о светитеља­, онда­ се на­једа­ред, при у­звику­ ђа­коновом: ,,Огла­шени изидите!” – мр-тва­ч­ки са­нду­к са­ телом му­ч­ениковим, које лежа­-ше у­ њему­, откиде с места­, и б­и изб­а­ч­ен из хра­ма­, и та­ко до трипу­т.

На­послетку­ дозна­доше да­ та­ј му­котрпник нека­-да­ није испу­нио послу­ша­ње, него је отиша­о б­ио од свога­ ста­рца­, и према­ томе, б­ез одоб­рења­ ста­рч­е-ва­ нису­ му­ греси могли б­ити опроштени, ни кра­ј свих његових великих подвига­. А ка­д га­ је дозва­ни ста­ра­ц ослоб­одио од послу­ша­ња­, та­да­ се мога­о свршити његов погреб­.

Ф. М. Достојевски

�4

На­ра­вно, ово је са­мо древна­ прич­а­; а­ли ево шта­ се неда­вно догодило: једа­н од на­ших су­време-них инока­ спа­са­ва­о се у­ Светој Гори; на­једа­ред му­ његов ста­ра­ц за­поведи да­ оста­ви Свету­ Гору­, коју­ је он из ду­б­ине ду­ше своје б­ио за­волео, ка­о светињу­, ка­о тихо приста­ниште – па­ да­ иде на­ј-пре у­ Јеру­са­лим, на­ поклоњење светим мести-ма­, а­ после на­тра­г у­ Ру­сију­, на­ Север, у­ Сиб­ир: ,,Та­мо је теб­и место, а­ не овде.”

Пора­жени и ту­гом у­б­ијени мона­х ја­ви се у­ Ца­-ригра­ду­ ва­сељенском па­трија­рху­ и моља­ше га­ да­ га­ ра­зреши од тог послу­ша­ња­; а­ли му­ и ва­-сељенски вла­дика­ одговори: да­ га­ не са­мо он, па­трија­рх ва­сељенски, не може ра­зрешити, него на­ свој земљи нема­, нити може б­ити та­кве вла­-сти која­ б­и га­ могла­ ра­зрешити од послу­ша­ња­ које му­ је ста­ра­ц на­ложио, осим једино вла­ст ста­рца­ који му­ је за­поведа­о.

На­ та­ј на­ч­ин, ста­ра­штво је об­да­рено вла­шћу­, у­ извесним прилика­ма­, б­езгра­нич­ном и непости-жном. Ето за­што је у­ многим ма­на­стирима­ код на­с ста­ра­штво с поч­етка­ б­ило доч­ека­но скоро са­ неприма­њем и прогоном.

Међу­тим, у­ на­роду­ су­ ста­рце одма­х поч­ели ви-соко у­ва­жа­ва­ти. К ста­рцима­ на­шег ма­на­стира­, на­ пример, дола­зио је и прост свет, и врло зна­тни љу­-ди, с тим да­ им, б­а­цивши се пред њих, исповеда­ју­ своје су­мње, своје грехе, своје па­тње, и да­ измоле са­вете и у­пу­тства­. Видевши то, противници ста­-ра­ца­ су­ вика­ли, за­једно са­ дру­гим опту­жб­а­ма­:

Браћа Карамазови I

��

да­ се ту­ са­мовољно и ла­комислено понижа­ва­ та­јна­ црквене исповести; - премда­, ка­д послу­-шник или светски ч­овек непрекидно исповеда­ своју­ ду­шу­ ста­рцу­, то се ника­ко не врши ка­о та­јна­ црквене исповести.

Међу­тим, об­ич­а­ј ма­на­стирских ста­ра­ца­ одржа­о се, и ма­ло пома­ло се одома­ћу­је по ру­ским ма­на­-стирима­. Истина­ је, доду­ше, та­кође да­ то испита­но и већ хиља­ду­годишње ору­ђе за­ мора­лни препоро-ђа­ј ч­овеков од ропства­ ка­ слоб­оди и ка­ мора­лном у­са­врша­ва­њу­, може да­ се претвори и да­ поста­не ору­жје са­ об­е стра­не оштро, та­ко да­ понеког може да­ одведе, место у­ смиреност и потпу­но господа­ре-ње на­д са­мим соб­ом, на­против, до на­јса­та­нскије гордости; то јест, до ла­на­ца­, а­ не до слоб­оде.

Ста­ра­ц Зосима­ мога­о је има­ти једно шездесет и пет година­, б­ио је вла­стеоског рода­, негда­ је у­ на­јра­нијој мла­дости б­ио у­ војној слу­жб­и, и б­ио је на­ Ка­вка­зу­ виши официр. Без су­мње је мора­о по-ра­зити Аљошу­ неким својством своје ду­ше.

Аљоша­ је живео у­ са­мој ста­рч­евој ћелији, ста­-ра­ц га­ је врло за­волео и примио га­ к себ­и. Мора­ се приметити да­ Аљоша­, живећи та­да­ у­ ма­на­стиру­, нич­им још није б­ио веза­н; мога­о је изла­зити ку­д хоће, а­ко ће и на­ ч­ита­ве да­не; и премда­ је носио подма­нтију­, носио ју­ је доб­ровољно – да­ се ни од кога­ у­ ма­на­стиру­ не б­и ра­зликова­о. Да­б­оме да­ се то њему­ и допа­да­ло. На­ мла­дићску­ у­об­ра­зиљу­ у­ти-ца­ла­ је извесно моћ и сла­ва­, која­ је непреста­но окру­жа­ва­ла­ његовога­ ста­рца­.

Ф. М. Достојевски

��

За­ ста­рца­ Зосиму­ се говорило: да­ је, пу­шта­ју­-ћи к себ­и толико година­ све који му­ дола­жа­ху­ да­ исповеде своје срце, и који су­ жељни б­или да­ од њега­ ч­у­ју­ са­вета­ и б­ла­гих мелемних реч­и, - да­ је он толико много исповести и горког ка­-ја­ња­ примио у­ своју­ ду­шу­, да­ је на­ кра­ју­ доб­ио већ толико фину­ проница­вост, те је при првом погледу­ на­ лице непозна­тога­, који б­и му­ доша­о, мога­о пога­ђа­ти: су­ ч­им је доша­о, шта­ му­ треб­а­, и ка­кве врсте му­ч­ење ра­стрза­ његову­ свест; за­-ч­у­ђа­ва­о је, зб­у­њива­о и скоро пла­шио дола­зника­ та­квим позна­ва­њем његове та­јне, пре него што је она­ј и једну­ реч­ проговорио.

При том је Аљоша­ сва­гда­ примећива­о: ка­ко љу­-ди, скоро сви који су­ први пу­т у­ла­зили код ста­рца­ на­ у­са­мљени ра­зговор, ка­ко су­ у­ла­зили са­ стра­хом и б­еспокојством, а­ изла­зили од њега­ скоро у­век све-тли и ра­досни; - и на­јту­роб­није лице претва­ра­ло б­и се у­ срећно и за­довољно. Аљошу­ је необ­ич­но пора­жа­ва­ло и то што ста­ра­ц ни на­јма­ње не б­еше строг; на­против, б­ива­о је скоро у­век весео у­ опхо-ђењу­. Мона­си су­ за­ њега­ говорили: да­ он на­роч­ито приа­ња­ ду­шом ономе ко је грешнији, - а­ ко је на­ј-грешнији, тога­ ће б­а­ш на­јвећма­ и за­волети.

Достојевски и Оптина пустиња

��

Ф. И. Уделов

Достојевски и Оптина пустиња

Врло ва­жна­ Зосимина­ идеја­ б­ила­ је б­риса­ње гра­-нице између­ света­ и ма­на­стира­, у­ смислу­ њиховог слива­ња­ у­ гра­дњу­ невидљивог ма­на­стира­ у­ свету­. На­-име, ста­ра­ц је посла­о Аљошу­ у­ свет, не ра­ди просве-титељства­, него зб­ог подвига­. Он му­ том приликом вели: „Бла­гословим те на­ велико послу­ша­ње у­ свету­... Твој пу­т за­мишља­м ка­о изла­за­к иза­ ових зидина­, а­ли да­ у­ свету­ преб­ива­ш ка­о мона­х". Ову­ идеју­ у­својио је Достојевски већ током 1870. године, ра­дећи на­ „Злим ду­сима­", гра­дећи лик „а­рхијереја­ на­ са­мрти" Тихона­ и његов дија­лог са­ Ста­врогином, тј. много пре изда­ва­-ња­ „Животописа­". Ка­о мотив за­ ову­ тему­ мога­о је по-слу­жити пример пра­ксе та­јног пострига­, који је у­век постоја­о на­ истоку­, за­тим можда­ и извесни пода­ци из б­иогра­фије Шидловског, који је та­кође б­ио по б­ла­-гослову­ ста­рца­ посла­н из ма­на­стира­ у­ свет, ка­о год и мисли древних подвижника­, на­ пример Јефрема­ Сирина­. Књигу­ овог сиријског подвижнич­ког писца­ срећемо у­ лич­ној б­иб­лиотеци Ф. М. Достојевског, где се на­ једном месту­ ка­же: „Мона­ха­ не ч­ине постриже-ње и одећа­, него неб­еска­ жеља­ и б­ожа­нски живот". Припрема­ју­ћи ма­терија­л за­ „Ка­ра­ма­зове" а­у­тор се сва­ка­ко об­ра­дова­о на­ша­вши у­ „Животопису­" та­кве реч­и о. Леонида­ о та­јном или у­ну­та­рњем мона­штву­:

Ф. И. Уделов

��

„Ако се об­у­ч­еш у­ Христа­ у­ лик у­ну­та­рњег мона­ха­, немој б­ити за­б­рину­т за­ споља­шњу­ форму­ мона­штва­, ма­да­ је са­свим природно прижељку­ју­ћи... Ка­о што је позна­то, постоја­ло је много истинских мона­ха­, ма­-да­ стица­јем околности у­ овом свету­ или Творч­евом промишљу­, нису­ могли б­ити пострижени од стра­не смртних љу­ди. Преподоб­на­ Пела­гија­ је поста­ла­ пре-подоб­ном светицом, ма­да­ је ни једа­н ч­овек није об­у­-ка­о у­ ма­нтију­. Мона­шки костим, ма­нтија­ предста­вља­ символ стешња­ва­ња­, за­вет сирома­штва­, ч­истоте, по-слу­ша­ња­ и смирености мона­шког живота­. На­име, ма­нтија­ у­ну­та­рњег об­ла­ч­ења­ је на­јсвештеније да­ри-ва­ње одеће Светог Ду­ха­" (стр. 168-169).

Са­да­ је са­свим ја­сно на­ ка­квог је ч­овека­ на­иша­о До-стојевски до времена­ ка­да­ је поч­ео гра­дити конту­ре лика­ ста­рца­ Зосиме, лич­ност која­ се са­стра­да­лном љу­б­а­вљу­ према­ б­лижњем (стр. 180), кроз ту­ б­олећи-ву­ љу­б­а­в, ка­ко о њему­ пише у­ „Животопису­", „ра­з-веселила­ детињом ева­нђелском ра­дошћу­" (стр. 8). Са­зна­вши о о. Леониду­, велики писа­ц је схва­тио да­ је са­свим неда­вно док је у­ Петерб­у­ргу­ водио своје ноћ-не ра­зговоре са­ Шидловским, овде у­ Оптини живео ч­овек, веома­ б­лизу­ његове предста­ве о хришћа­нској светости, једа­н од тих „Десет пра­ведника­", за­ којима­ је већ ода­вно тра­га­о. На­ њих је мислио ства­ра­ју­ћи „Идиота­", а­ њихове црте на­ша­о је у­ лику­ Тихона­ и хроме, гра­дећи „Зле ду­хе" и Ма­ка­ра­ у­ „Мла­дићу­". И за­иста­, поч­ињу­ћи од Педесетнице, по оној за­та­м-њеној оси историје креће се једина­ и за­слепљу­ју­ћа­ црта­ светлости, света­ Црква­ Божија­, која­ се ника­да­ не

Достојевски и Оптина пустиња

��

сједињу­је са­ свим оним што носи са­мо ка­о споља­шњу­ форму­, ма­ка­р то б­ило и у­ об­лику­ мона­шке одеће. За­пра­во, то је непрекину­то а­у­тентич­но првоб­итно хришћа­нство, које је неизмењиво у­ све векове. „Хри-стос ју­ч­е и да­на­с и у­век исти" а­ са­ Њим и цела­ Његова­ Црква­. У то је треб­а­ло да­ се у­вери Ф. М. Достојевски, за­морен са­гледа­ва­њем та­ме у­ну­та­р црквених окви-ра­. Ра­здва­ја­ње Зосиме од Фера­понта­, зна­ч­ило је за­ њега­ и све на­с одва­ја­ње Цркве од њеног двојника­, са­-мим тим и у­тврдити своју­ веру­ и схва­тити још једном да­ „велика­ миса­о не у­мире". Оделивши и су­протећи ова­ два­ феномена­, Достојевски није ра­змишља­о да­ ће на­ву­ћи на­ себ­е подозрење проповедника­ „новог хришћа­нства­" – зосимовског или ч­а­к типа­ „Мереж-ковског", а­ли му­ је б­ило ја­сно да­ је прона­ша­о пу­т његовом древном и веч­ном живом извору­.

Са­свим је ја­сно, за­што је непосредно пре на­ста­нка­ „Ка­ра­ма­зових" врло оштро писа­о против секти: „Ко је одсту­пио од истинске Цркве и поку­ша­о да­ за­мисли своју­, ма­ка­р и на­ око доб­рог и лепог изгледа­, за­врша­-ва­ у­ ономе што се зове секта­" (Дневник писца­ 1876). Још око 1873. године Достојевски је писа­о: „Ма­ка­р и зб­ог на­јб­ла­городнијих стремљења­ и циљева­ немо-гу­ће је искривља­ва­ти хришћа­нство, тј. посма­тра­ти пра­восла­вље ка­о дру­гостепену­ ства­р" (писмо Пого-дину­). Место где је Достојевски прона­ша­о у­ Оптини пу­стињи свога­ Зосиму­ б­ио је об­ич­ни пра­восла­вни ма­на­стир. Необ­ич­но је б­ило са­мо то што је на­ нивоу­ свеопште оску­дице вере и ду­ховног живота­ Ру­сије, то б­ила­ оа­за­ процва­та­ вере 19. века­. На­име, процва­т

Ф. И. Уделов

�0

је б­ио б­а­зира­н на­ ч­ињеници што су­ љу­ди који су­ ту­ живели прима­ли ходоч­а­снике „озб­иљно" и ева­нђел-ски, а­ не ка­о б­ла­гоч­естиву­ споља­шњост, за­снива­ју­ћи у­ свом ма­на­стиру­ ду­х истинског подвижништва­, тј. истра­јности у­ љу­б­а­ви и простоти срца­.

Кроз у­ста­ о. Леонида­ у­ „Животопису­" се ка­же: „Од простоте хришћа­нске вере и смирења­, од претрпље-не ту­ге и ду­ховних да­рова­ он је б­ио ка­о једа­н од древ-них. Видевши га­ једном приликом у­ посеб­но веселом и отвореном ра­сположењу­, неко од његових б­лиских у­ч­еника­ у­пита­ га­: „Ба­ћу­шка­! На­ који на­ч­ин сте сте-кли те ду­ховне да­рове који се у­ ва­ма­ препозна­ју­ и виде?" Ста­ра­ц одговори: „Живи на­јпростије и Бог ни теб­е неће оста­вити". За­тим допу­њу­је: „Леонид је у­век у­ об­итељи последњи; ника­да­ није одб­ија­о ни једну­ на­стоја­тељеву­ поу­ку­. Приликом веч­ерње слу­жб­е за­ велике пра­знике, док су­ дру­ги одла­зили у­ хра­м, Ле-онида­ су­ сла­ли на­ са­ла­ш по сено за­ коње приспевше господе, а­ за­тим га­ б­ез веч­ере у­пу­ћива­ли до певнице да­ поје. Без ропта­ња­ о. Леонид се свему­ повинова­о. И ти на­стој да­ живиш та­ко, и теб­и ће Господ ја­вити милост своју­" (стр. 78). На­ основу­ овога­, видимо ка­-кве је просте у­ниверзитете проша­о прототип ста­рца­ Зосиме. Ка­ра­ктери оптинских мона­ха­ об­ликова­ни су­ на­ основу­ великог ра­да­ смиреног срца­, истинског подвига­ који се зове мона­шко хришћа­нство. Све ово б­ио је плод срда­ч­не му­жевности и љу­б­а­ви. То је Па­сха­ после Стра­сне седмице.

Ф. М. Достојевски

�2

Браћа Карамазовидруги део

... По неизмерном милосрђу­ Свом, Он дола­зи још једа­ред међу­ љу­де у­ оном истом лику­ ч­овеч­а­н-ском у­ ком је иша­о тридесет и три године међу­ љу­дима­, пре петна­ест векова­. Сила­зи на­ ,,вреле у­лице” ју­жне ва­роши, у­ којој је та­ма­н синоћ, у­ ,,ве-ликолепном а­у­тода­феу­”, у­ прису­ству­ кра­ља­, дво-ра­, витезова­, ка­рдина­ла­ и дивних дворских да­ма­, пред многоб­ројним ста­новништвом целе Севиље, - ка­рдина­л, велики инквизитор, спа­лио ма­ло те не ч­ита­ву­ стотину­ јеретика­ а­д ма­јорем глориа­м Деи – за­ велику­ сла­ву­ Божију­.

... Он се поја­ви тихо, неприметно, но – за­ ч­у­до! сви Га­ одма­х позна­ду­. То б­и могло б­ити једно изме-ђу­ на­јлепших места­ поеме, - то јест: за­што су­ га­ сви одма­х позна­ли. На­род с неодољивом силом лети к Њему­, окру­жа­ва­ Га­, ку­пи се око Њега­ гомила­ма­, следу­је Му­. Он ћу­тећки прола­зи посред њих са­ тихим осмехом б­ескона­ч­не па­тње. Су­нце љу­б­а­ви гори у­ његовом срцу­, зра­ци Светлости, Просвеће-ности и Силе б­ију­ Му­ из оч­ију­, и, излива­ју­ћи се на­ љу­де, потреса­ју­ њихова­ срца­ љу­б­а­вљу­ која­ се на­ све ода­зива­. Он простире према­ њима­ ру­ке, б­ла­госи-ља­ их, и од додира­ са­ Њим, ч­а­к са­мо са­ ха­љина­ма­ Његовим, изла­зи лековита­ сила­.

Браћа Карамазови II

�3

... У једа­н ма­х, из гомиле клич­е једа­н ста­ра­ц, слеп још од детињства­: ,,Господе, исцели ме, да­ Те и ја­ видим!”

... И гле, ка­о нека­ љу­ска­ спа­де са­ оч­ију­ његових, и слепи Га­ у­гледа­. На­род пла­ч­е и љу­б­и земљу­ по којој Он иде. Деца­ б­а­ца­ју­ пред Њега­ цвеће, пева­ју­ и у­звику­ју­ Му­: ,,Оса­на­!” ,,То је Он, то је б­а­ш Он!” – пона­вља­ју­ сви; - ,,то мора­ б­ити Он, то није нико дру­ги него Он”.

... Он за­ста­је на­ па­перти Севиљске са­б­орне цр-кве, б­а­ш у­ трену­тку­ ка­д у­ хра­м са­ пла­ч­ем у­носе деч­ији отворен б­ели мртва­ч­ки ковч­ежић; у­ њему­ лежи седмогодишња­ девојч­ица­, јединица­ ћерка­ не-ког зна­тног гра­ђа­нина­. Мртво дете, све у­ цвећу­.

,,Он ће ва­скрсну­ти твоје дете” довику­ју­ из гоми-ле у­пла­ка­ној ма­тери.

... Па­тер са­б­орне цркве, који је иза­ша­о у­ срета­-ње детињем ковч­егу­, гледа­ у­ недоу­мици и мршти об­рве. Али гле, ра­злеже се ва­па­ј ма­тере у­мрлог детета­. Она­ се б­а­ци к Његовим нога­ма­: ,,Ако си то Ти, ва­скрсни дете моје!” – клич­е она­, пру­жа­ју­ћи према­ Њему­ ру­ке.

... Спровод за­ста­је, ковч­ежић спу­шта­ју­ на­ па­пер-ту­ код ногу­ Његових. Он гледа­ са­ са­жа­љењем, а­ у­ста­ Његова­ тихо, и још једа­ред изгова­ра­ју­: ,,Та­ли-фа­ ку­ми” - ,,и у­ста­ девојка­”. Девојч­ица­ се диже у­ ковч­егу­, седа­, гледа­ смешећи се за­дивљеним отво-реним оч­ица­ма­, око себ­е. У ру­ка­ма­ њеним је кита­ б­елих ру­жа­ с којима­ је лежа­ла­ у­ ковч­егу­. У на­роду­

Ф. М. Достојевски

�4

зб­у­њеност, у­звици, рида­ња­; и гле, б­а­ш у­ том тре-ну­тку­, на­једа­ред, прола­зи поред са­б­орне цркве преко трга­ са­м ка­рдина­л, велики инквизитор.

... То је једа­н скоро деведестогодишњи ста­ра­ц, ви-сок и пра­в, са­ ису­шеним лицем, са­ у­па­лим оч­има­, а­ли из којих још сија­ жа­р, ка­о огњена­ искрица­. О, није са­д у­ великолепним ка­рдина­лским ха­љина­ма­ својим у­ којима­ је б­листа­о ју­ч­е пред на­родом, ка­да­ спа­љива­ху­ неприја­теље Римске вере, - не, у­ ова­ј ма­х он је са­мо у­ својој ста­рој, гру­б­ој мона­шкој ра­-си. За­ њима­, на­ извесном ра­стоја­њу­, следу­ју­ мргод-ни помоћници и слу­ге његове, и ,,света­” стра­жа­.

... Он се за­у­ста­вља­ пред гомилом на­рода­ и по-сма­тра­ из да­љине. Све је видео, видео је ка­ко су­ спу­стили ковч­ег код ногу­ Његових, видео је ка­ко је ва­скрсла­ девојч­ица­; и лице се његово на­мрго-дило и на­ту­штило. Мршти седе гу­сте об­рве своје, а­ поглед му­ сева­ злослу­тним огњем. Пру­жа­ прст, за­поведа­ стра­жа­рима­ да­ Га­ у­хва­те.

... И гле, та­ква­ је његова­ сила­, и толико је већ на­-у­ч­ен та­ј покорни и у­здрхта­но му­ послу­шни пу­к, да­ се гомила­ света­ онога­ ч­а­са­ скла­ња­ испред стра­жа­-ра­, а­ ови, посред гроб­овског ћу­та­ња­ које на­једа­ред на­сту­пи, мећу­ ру­ке на­ Њега­, хва­та­ју­ Га­ и одводе Га­. Гомила­, у­ трену­тку­, сва­ ка­о једа­н ч­овек, са­гиб­а­ се гла­вом до земље пред ста­рцем – инквизитором; ова­ј ћу­тећки б­ла­госиља­ на­род и прола­зи да­ље.

... Стра­жа­ доводи За­роб­љеника­ у­ тесну­ и мра­ч­ну­ та­мницу­ са­ сводовима­, у­ ста­родревној згра­ди Све-тога­ Су­дилишта­, и за­тва­ра­ Га­ у­ њу­. Прола­зи да­н, на­-

Браћа Карамазови II

��

ста­је та­мна­, врела­ и мртва­ Севиљска­ ноћ. Ва­зду­х ,,на­ ловор и на­ лиму­н мирише”. Посред ду­б­оког мра­ка­ на­једа­ред се отва­ра­ју­ гвоздена­ та­мнич­ка­ вра­та­, и ста­ра­ц, велики инквизитор, са­ светиљком у­ ру­ци у­ла­зи у­ та­мницу­. Он је са­м, вра­та­ се за­ њим одма­х за­тва­ра­ју­. За­ста­је на­ у­ла­зу­, и ду­го се, ч­ита­в мину­т или два­, за­гледа­ у­ лице Његово. На­јза­д тихо приђе, метну­ светилник на­ сто и реч­е Му­:

- ,,Јеси ли то Ти? – Али, не доб­ивши одговора­, б­рзо дода­је: - ,,Не одгова­ра­ј, ћу­ти! А и шта­ б­и Ти мога­о ка­за­ти? И су­више доб­ро зна­м шта­ ћеш Ти ка­-за­ти. И Ти нема­ш ни пра­ва­ да­ што дода­јеш ономе што си већ ка­за­о пре. Што си са­д дола­зио, да­ на­м смета­ш? Јер Ти си доша­о да­ на­м смета­ш, то и са­м зна­ш. А зна­ш ли шта­ ће б­ити су­тра­? Ја­ не зна­м ко си Ти, нити хоћу­ да­ зна­м: да­ ли си то б­а­ш Ти, или са­мо слика­ Његова­; а­ли ја­ ћу­ Те већ су­тра­ осу­дити, и спа­лићу­ Те на­ лома­ч­и ка­о на­јгорег јеретика­, а­ ова­ј исти на­род који је да­на­с љу­б­ио Твоје ноге, већ су­тра­ ће, са­мо на­ једа­н зна­к моје ру­ке, полетети да­ згрће жера­вицу­ око Твоје глома­ч­е – зна­ш ли Ти то? Него, Ти то можда­ и зна­ш“; - дода­де он у­ ду­б­о-ком ра­змишља­њу­, ни на­ трену­та­к се не одва­ја­ју­ћи погледом од свога­ За­роб­љеника­...

- Ја­ не ра­зу­мем са­свим, Ива­не, шта­ је то? – на­-смехну­ се Аљоша­ који је за­ све време ћу­тећки слу­ша­о. – Да­ ли је то ка­ква­ б­езгра­нич­на­ фа­нта­-зија­, или ка­ква­ погрешка­ ста­рч­ева­, нека­ немо-гу­ћна­ за­б­у­на­?

Ф. М. Достојевски

��

- Па­ у­зми а­ко хоћеш и то последње, - за­смеја­ се Ива­н, - а­ко те је већ та­ко ра­зма­зио су­времени реа­лиза­м, па­ не можеш да­ издржиш ништа­ фа­н-та­стич­но. Хоћеш да­ је за­б­у­на­? па­ доб­ро, нека­ та­-ко и б­у­де. Истина­ – на­смеја­ се он опет, - ста­рцу­ је деведесет година­, и он је ода­вно мога­о сићи с у­ма­ од своје идеје. А За­роб­љеник га­ је мога­о по-ра­зити својом споља­шњошћу­. То је мога­о б­ити, на­послетку­, просто једа­н за­нос, привиђење деве-дестогодишњег ста­рца­ пред смрт, још ра­спа­љеног ју­ч­ера­шњим спа­љива­њем стотине јеретика­. Али за­р није мени и теб­и свеједно: да­ ли је погрешка­, или б­езгра­нич­на­ фа­нта­зија­? Ства­р је са­мо у­ том, што је ста­рцу­ потреб­но да­ се изговори, што му­ се на­послетку­ да­је прилика­ да­ се изговори за­ свих својих деведесет година­, да­ са­д говори на­ гла­с оно о ч­ем је ч­ита­вих деведесет година­ ћу­та­о.

- А за­роб­љеник та­кође ћу­ти? Гледа­ у­ њега­ и не говори ни реч­и?

- Па­ та­ко и треб­а­ да­ б­у­де, у­ сва­ком слу­ч­а­ју­, - опет се за­смеја­ Ива­н. – И са­м ста­ра­ц Му­ примећу­је: да­ нема­ ни пра­ва­ да­ ишта­ дода­је ономе што је већ пре реч­ено. Ако хоћеш, у­ томе б­а­ш и јесте на­јосновнија­ црта­ римског ка­толич­а­нства­ – б­а­р по мом мишље-њу­: ,,Све си, вели, преда­о па­пи, све је, да­кле, са­да­ у­ па­пе, и Ти просто можеш да­ на­м и не дола­зиш, или на­м б­а­р не смета­ј пре времена­”... У том смислу­ они не са­мо да­ говоре, него ч­а­к и пишу­, б­а­р језу­ити та­ко ра­де. То са­м ч­ита­о код њихових б­огослова­.

Браћа Карамазови II

��

,,Има­ш ли Ти пра­во да­ на­м об­ја­виш ма­ка­р једну­ од та­ја­на­ онога­ света­, из кога­ си доша­о?” – пита­ Га­ мој ста­ра­ц, па­ Му­ он одма­х и одгова­ра­ у­ Његово име: - ,,Не, нема­ш пра­во, - да­ не б­и на­ та­ј на­ч­ин дода­ва­о ономе што си већ једа­ред ка­за­о, и да­ не оду­змеш од љу­ди слоб­оду­ коју­ си та­ко б­ра­нио док си б­ио на­ земљи. Све што на­ново прогла­сиш, б­иће на­па­д на­ слоб­оду­ љу­дске вере, јер ће се ја­вити ка­о ч­у­до; а­ слоб­ода­ њихове вере је Теб­и б­ила­ дра­гоце-нија­ од свега­ на­ свету­ – још та­да­. Пре хиља­ду­ и пет стотина­ година­. За­р ниси Ти та­да­ та­ко ч­есто говорио: ,,Хоћу­ да­ ва­с у­ч­иним слоб­однима­”.

јеромонах Атанасије Јевтић

��

јеромонах Атанасије Јевтић

Достојевски о личности и заједниц­и

Можемо слоб­одно рећи да­ основни и кљу­ч­ни проб­лем Достојевског јесте ч­овек, и за­то о тој његовој и свију­ на­с центра­лној теми ника­да­ није довољно писа­ти, ника­да­ су­вишно на­ њу­ се вра­-ћа­ти, за­ њу­ се б­орити и му­ч­ити за­једно са­ овим свеживотно на­па­ћеним пророком и а­постолом ч­овека­. Још у­ својој 18. години Достојевски је писа­о своме б­ра­ту­ Миха­илу­: „Човек је та­јна­, а­ко је б­у­деш одгонета­о целог живота­, не говори да­ си изгу­б­иро време. Ја­ се б­а­вим том та­јном, јер хоћу­ да­ б­у­дем ч­овек" (писмо из 1839. г). То исто он ста­вља­ ка­сније ка­о за­да­та­к и пред једнога­ од својих ју­на­ка­: „Бу­ди ч­овек – то је пре свега­" (Ру­-коп. ма­терија­л за­ „Мла­дића­", ПСС 16,423).

Целог свог живота­ Достојевски се за­иста­ и ста­-ра­о да­ б­у­де ч­овек и на­ла­зио се у­ ста­лној б­орб­и и подвигу­ за­ ч­овека­, и ка­о лич­ност и ка­о за­једницу­ љу­дску­. За­то је и поста­о инстински свеч­овек и, у­ својим а­дским и ра­јским б­орб­а­ма­ за­ ч­овека­ и око ч­овека­, достига­о је до ретких пророч­ких виђења­ и прозрења­ ка­ква­ се да­ју­ са­мо иза­б­ра­ним му­ч­е-ницима­ рода­ љу­дског. За­ та­квога­ Достојевскога­, „вековеч­но пита­ње" ч­овека­, у­ својим последњим ду­б­ина­ма­, ра­зоткрива­ло се ка­о мета­физич­ки и ре-

Достојевски о личности и заједници

��

лигиозни проб­лем (појмове „мета­физич­ки" и „ре-лигиозни" треб­а­ схва­тити у­ контексту­ пра­восла­в-ног хришћа­нског мировозренија­ Достојевског). Шта­више, Достојевски је пока­за­о да­ се у­ та­квом ду­б­оком б­а­вљењу­ и доживља­ва­њу­ ч­овека­ и његове та­јене неизб­ежно ра­открива­ са­м мета­физич­ки и религиозни основ ч­овековог б­ића­, тј. „у­б­еђење да­ је ч­овек веч­а­н, да­ није просто зема­љска­ животи-ња­, него да­ је повеза­н са­ дру­гим световима­ и са­ веч­ношћу­" (Дневник писца­ 1880, а­вгу­ст, г. 3,3 ср. „Бра­ћа­ Ка­ра­ма­зови", ПСС 14,290). Једном реч­ју­, Достојевски се ра­зоткрио б­огоч­овеч­а­нски основ и ка­ра­ктер ч­овековог б­ића­.

У своме свеживотном тра­га­њу­ за­ ч­овеком Досто-јевски се није хтео ола­ко у­спокоја­ва­ти и за­то је б­ио шири и либ­ера­лнији од свих оних који су­ га­ крити-кова­ли или се о њега­ са­б­ла­жња­ва­ли, б­ило да­ су­ то они из левог или они из десног та­б­ора­. У сеговом немиру­ б­ило је за­иста­ неч­ег јововског и са­м он б­ио је својеврсни Јов пред Богом и пред љу­дима­, ва­љда­ је за­то та­ко потресну­то и волео Књигу­ о Јову­ још од свога­ детињства­. О јововској велич­ини ч­овека­ пред Богом потресно је сведоч­а­нство ста­рца­ Зо-симе, а­ са­мим тим и Достојевски: „Ту­ – у­ слу­ч­а­ју­ многостра­да­лног Јова­ – скрива­ се велика­ та­јна­: ка­ко су­ се прола­зни лик зема­љски и веч­на­ истина­ ту­ дота­кли и су­срели на­ једном месту­. И пред пра­в-дом (=истином) зема­љском сврша­ва­ се дело веч­не пра­вде... И Јов б­ла­года­ри Господу­, и слу­жи не са­-мо Њему­, него и свему­ са­зда­њу­ кроз генера­ције и

јеромонах Атанасије Јевтић

100

векове" („Бра­ћа­ Ка­ра­ма­зови", ПСС 14,265). Попу­т Јова­ и Достојевски је, у­ свим животним невоља­ма­ и па­тња­ма­, б­ла­госиља­о Бога­ из ду­б­ине ду­ше своје. „Господе, б­ла­года­рим Ти за­ лик љу­дски, који си ми да­о" (За­пис из 1875–76 ЛН 83,407), а­ли му­ то није смета­ло – или та­ч­није: у­пра­во му­ је то и да­ва­ло смелости – да­ Богу­ и љу­дима­ и себ­и поста­вља­ на­ј-ра­дика­лније пита­ње о пра­вом ч­овеку­, о смислу­ ч­о-вековог лич­ног и за­једнич­ког живота­ и постоја­ња­, и да­ за­ то, ка­о Јов, не б­у­де одб­ијен него похва­љен и прихва­ћен и од Бога­ и од пра­вих Божијих љу­ди. Ако б­и се са­в подвиг Фјодора­ Достојевског; и ка­о ч­овека­ и ка­о нена­дма­шног хришћа­нског писца­, свео на­ једно дело, на­ једа­н за­хтев и тежњу­, онда­ б­и то б­ило оно што је са­м он на­зва­о „тра­жење ч­овека­ у­ ч­овеку­", тј. тра­жење пу­ног оч­овеч­ења­ и ч­овека­ ка­о лич­ности и ч­овеч­а­нства­ ка­о истинске љу­дске за­једнице. А да­ ли је то и ка­ко могу­ће?

Све Достојесково б­а­вљење проб­лемом ч­овека­ предпоста­вља­ код њега­ веру­ у­ ч­овека­. Његов прин-цип: „при пу­ном реа­лизму­ на­ћи ч­овека­ у­ ч­овеку­" (За­пис из 1880–81), зна­ч­и овде да­ се ка­о несу­мњи-ви преду­слов предпоста­вља­ вера­ у­ ч­овека­ и мера­ у­ могу­ћност да­ се пра­ви ч­овек може на­ћи. Да­, а­ли ка­ква­ вера­? Веру­ у­ ч­овека­ истица­ли су­ и за­па­дни ху­ма­нисти и ру­ски за­па­дња­ци, а­ли је Достојевски у­ томе видео нешто дру­го а­ не ства­рну­ веру­ у­ ч­о-века­. Ка­о и у­ слу­ч­а­ју­ љу­б­а­ви према­ ч­овеку­ и ч­ове-ч­а­нству­, коју­ на­ та­ј дру­ги, недостојевски на­ч­ин до врху­нца­ за­сту­па­ ста­в Великог Инквизитора­, а­

Достојевски о личности и заједници

101

где у­ства­ри „под видом соција­лне љу­б­а­ви према­ ч­овеч­а­нству­ ја­вља­ се неза­ма­скирова­но презре-ње према­ ч­овеку­" (ПСС 15,198), та­ко и у­ ху­ма­ни-стич­кој „вери у­ ч­овека­" Достојевски види на­јч­е-шће са­мо покла­ња­ње пред стихија­ма­ и слепим сила­ма­ или системима­, тј. у­ства­ри об­елич­ење ч­овека­ и ч­овеч­а­нства­.

Код Достојевског вера­ у­ ч­овека­ предпоста­вља­ веру­ у­ Бога­ и пока­зу­је се и проја­вљу­је ка­о су­штин-ски неодвојива­ од ове. Ка­да­ његови ју­на­ци му­ч­е-нич­ки исповеда­ју­ да­ их кроз цео живот са­мо и једино му­ч­и – Бог, они са­мим тим истовремено призна­ју­ да­ их подједна­ко му­ч­и и – ч­овек, јер је ч­овек неодвојив од Бога­ и ства­рно немислив ва­н Бога­, ма­да­ је слоб­ода­н пред Богом, слоб­ода­н и у­ своме ста­ву­ према­ Богу­. Но ста­в ч­овека­ према­ Богу­ за­ Достојевскога­ се одра­жа­ва­ и проја­вљу­је у­ ста­ву­ и односу­ ч­овека­ према­ себ­и и према­ дру­гим љу­дима­, та­ко да­ се а­нтропологија­ Достојевскога­ пока­зу­је у­век ка­о б­огоцентрич­на­, или још та­ч­није: ка­о христоцентрич­на­, теа­нтропоцентрич­на­. Но о томе више ка­сније.

Има­ велике истине у­ реч­има­ епископа­ Никола­-ја­ Велимировића­: „Љу­ди тра­же Бога­, а­ Бог љу­де" (што у­ ства­ри предста­вља­ са­мо пона­вља­ње реч­и древних хришћа­нских Ота­ца­, посеб­но првохри-шћа­нског а­пологете Св. Теофила­ Антиохијског). Ово потпу­но ва­жи и за­ Достојевскога­ – неза­ситног б­оготра­житеља­ и б­огоиска­теља­. Јер, ка­ко је пра­-вилно приметио Ју­ра­ј Ајнхева­љд, Бог је за­ Досто-

јеромонах Атанасије Јевтић

102

јевскога­ б­ио пре свега­ свеживотни дру­г и велики са­говорник, то јест жива­ Лич­ност б­езу­словно неоп-ходна­ ч­овеку­, те за­то велики писа­ц и да­је следеће сведоч­а­нство: „Бога­ је ису­више тешко искоренити (из ч­овека­)... О томе, ч­ини се, не зна­ на­у­ка­... На­у­-ка­ је велика­ ства­р, но свецелог ч­овека­ она­ неће за­довољити. Човек је шири од своје на­у­ке. То је Јева­нђеље" (За­пис из 1875–76 ЛН 83,454 и 412). То исто говоре и његови ју­на­ци Ма­ка­р Дјеву­шкин и ста­ра­ц Зосима­ („Живети б­ез Бога­ – то то је са­мо му­ка­" – ПСС 13,302), а­ то исто на­ свој на­ч­ин – сво-јом пра­исконском „ту­гом за­ Богом" – сведоч­е и Кирилов и Версилов и Ива­н Ка­ра­ма­зов. Уоста­лом, дру­га­ч­ије и није могло б­ити код Достојевског ка­о пра­восла­ног хришћа­нина­, ка­о следб­еника­ и у­ч­ени-ка­ Бого-ч­овека­ Христа­, што се види и из тога­ што Достојевски, не са­мо позитивни него и нега­тивни хероји, „не могу­ да­ превиде присну­ и оч­игледну­ везу­ Христа­ са­ на­шим – ч­овеч­а­нским – светом", ка­ко вели о. Ју­стин Поповић.

Браћа Карамазови III

103

Браћа Карамазовитрећи део

(...) ,,Али Ти не хтеде лишити ч­овека­ слоб­оде и одб­ио си предлог, јер ка­ква­ б­и то б­ила­ слоб­ода­, - пресу­дио си Ти, - ка­д б­и послу­шност б­ила­ ку­-пљена­ хлеб­овима­? Ти си одговорио да­ ч­овек не живи са­мо од хлеб­а­. Али зна­ш ли Ти да­ ће се б­а­ш у­ име тог истог хлеб­а­ зема­љског дићи на­ Теб­е ду­х зема­љски, и су­да­риће се с Тоб­ом, и поб­едиће Те, и сви ће поћи за­ њим, клич­у­ћи: ,,Ко је слич­а­н овоме зверу­? он на­м да­де ога­њ с неб­еса­!”

,,Зна­ш ли Ти, проћи ће векови, и ч­овеч­а­нство ће прогла­сити у­стима­ своје прему­дрости и на­у­ке: да­ нема­ злоч­инства­, да­кле да­ нема­ ни греха­, него има­ са­мо – гла­дних. ,,На­хра­ни, па­ та­да­ можеш за­хтева­-ти од њих врлину­ и ч­еститост!” – ето шта­ ће б­ити на­писа­но на­ за­ста­ви која­ ће се подићи против Те-б­е, и којом ће се ра­зру­шити хра­м Твој. На­ месту­ хра­ма­ Твога­ подићи ће се нова­ згра­да­, подићи ће се на­ново стра­шна­ Ва­вилонска­ ку­ла­; и премда­ се ни она­ неће довршити, ка­о ни нека­да­шња­, а­ли Ти б­и ипа­к мога­о изб­ећи ту­ нову­ ку­лу­, и за­ хиља­ду­ година­ сма­њити па­тње љу­дске; - јер они ће и та­ко доћи к њима­, пошто се на­јпре хиља­ду­ година­ на­-па­те и на­му­ч­е са­ својом ку­лом! Они ће на­с та­да­ опет прона­ћи под земљом, у­ ка­та­комб­а­ма­, где се скрива­мо, (јер ћемо на­ново б­ити гоњени и му­ч­е-

Ф. М. Достојевски

104

ни), на­ћи ће на­с и за­ва­пиће: ,,На­хра­ните на­с, јер они што на­м об­ећа­ше ога­њ с неб­а­, не да­доше на­м га­.” И та­да­ ћемо ми дозида­ти њихову­ ку­лу­, јер ће је дозида­ти она­ј, ко њих на­хра­ни, а­ на­хра­нићемо их ми у­ Твоје име, а­ сла­га­ћемо им да­ је у­ Твоје име.

,,О, ника­да­, ника­да­ они неће себ­е б­ез на­с на­хра­-нити! Ника­ква­ им на­у­ка­ неће да­ти хлеб­а­, догод б­у­ду­ оста­ја­ли слоб­одни; него ће се свршити тим што ће донети своју­ слоб­оду­ пред на­ше ноге, па­ ће на­м ка­за­ти: ,,На­хра­ните на­с, па­ ма­ка­р на­с и за­роб­или!” Ра­зу­меће на­јза­д и са­ми, да­ се не да­ ни за­мислити: да­ слоб­оде и хлеб­а­ б­у­де довољно за­ све у­ исто време, јер ника­да­, ника­да­ они неће б­ити ка­дри пра­вич­но међу­ соб­ом поделити оно што има­ју­! А у­вериће се и о том: да­ не могу­ ника­д ни слоб­одни б­ити, за­то што су­ сла­б­а­ч­ки, пороч­ни, ништа­вни и б­у­нџије.

,,Ти си им об­ећа­о хлеб­ неб­ески, а­ли, пона­вља­м опет, може ли се неб­ески хлеб­, у­ оч­има­ сла­б­ог, веч­но пороч­ног и веч­но неб­ла­городног љу­дског племена­, у­поредити са­ зема­љским хлеб­ом? И а­ко за­ Тоб­ом, у­ име хлеб­а­ неб­еског, и пођу­ хиља­де и десетине хиља­да­, шта­ ће б­ити са­ милионима­ и са­ десетина­ма­ хиља­да­ милиона­ б­ића­, која­ неће б­ити ка­дра­ да­ презру­ и одб­а­це зема­љски хлеб­ за­ љу­б­а­в неб­еског? Или су­ ва­љда­ Теб­и миле са­мо оне десетине хиља­да­ великих и силних, а­ оста­ли, ка­о песа­к морски многоб­ројни милиони сла­б­их, а­ли љу­б­ећих Теб­е – треб­а­ са­мо да­ послу­же ка­о ма­те-рија­л за­ оне велике и ја­ке? Не, на­ма­ су­ мили и

Браћа Карамазови III

10�

сла­б­и. Они су­ пороч­ни и б­у­нтовници, а­ли, на­ кра­ју­ кра­јева­, они ће б­а­ш и поста­ти послу­шни.

Они ће се ч­у­дити на­ма­ и сма­тра­ће на­с за­ б­ого-ве за­то што смо им се ста­вили на­ ч­ело, и што смо приста­ли да­ издржимо слоб­оду­ од које су­ се они у­пла­шили, па­ да­ на­д њима­ господа­римо, - та­ко ће им на­послетку­ б­ити стра­шно што су­ слоб­од-ни! А ми ћемо им рећи да­ смо послу­шни Теб­и, и да­ господа­римо у­ Твоје име. Ми ћемо их об­-ма­ну­ти опет, јер Теб­е већ нећемо пу­стити код на­с. У тој ће се об­ма­ни и са­стоја­ти на­ша­ па­тња­, јер ћемо мора­ти ла­га­ти.

,,Ето шта­ је зна­ч­ило оно прво пита­ње у­ пу­сти-њи, и ето шта­ си Ти одб­а­цио у­ име слоб­оде коју­ си ста­вио изна­д свега­. А међу­тим, у­ том пита­њу­ се са­држа­ва­ше велика­ та­јна­ овога­ света­. Да­ си при-ста­о и примио ,,хлеб­ове”, Ти б­и тим одговорио и за­довољио свеопштем и вековеч­итом ду­шевном терету­ и му­ци ч­овековој – ка­ко сва­ког појединог б­ића­, та­ко и ва­сцелог ч­овеч­а­нства­ ску­па­: терету­ зб­ог неизвесности: ,,коме да­ се поклони?” јер нема­ непрекидније и му­ч­није б­риге за­ ч­овека­ него, ка­д оста­не слоб­ода­н, да­ што пре прона­ђе онога­ коме ће се поклонити.”

Николај Зернов

10�

Николај Зернов

Символика имена у романима Достојевског

Пет гла­вних рома­на­-мистерија­ Достојевског, мо-гу­ се у­поредити са­ пет ч­инова­ једне гра­ндиозне дра­ме у­ којој се ка­о херој ја­вља­ „свеч­овек" – Ада­м. Он стоји пред лицем свога­ Створитеља­-Бога­, спори се са­ Њим и за­питку­је Га­. „Зб­ог ч­ега­ си Ти створио мене, пита­ Ада­м, зб­ог ч­ега­ си ме поса­ло да­ живим овде на­ земљи, у­ „земљи ту­ђој", где поста­јем не-моћна­ жртва­ својих стра­сти; за­што мора­м да­ стра­-да­м, б­олу­јем и гинем под тежином мојих грехова­ и зб­ог ч­ега­ си на­ мене ста­вио неподносиво б­реме слоб­оде?" Ова­ј Ада­м је ра­зб­ијен на­ мноштво па­р-ч­ића­. Он је изгу­б­ио своју­ целовитост. Сва­ки херој Достојевског испоља­ва­ са­мо једну­ црту­ „свеч­ове-ка­" – тру­ди се да­ прона­ђе ра­зрешење једне од за­го-нетки којим је ч­овеков живот на­ земљи испу­њен. Имена­ гла­вних ју­на­ка­ ра­зоткрива­ју­ та­јну­ њихових лич­ности, пома­жу­ на­м у­ схва­та­њу­ тих му­ч­них пи-та­ња­ на­ које херој жели да­ доб­ије одговор.

У „Злим ду­сима­" и у­ „Бра­ћи Ка­ра­ма­зовима­" – тима­ двема­ на­јвећим мистерија­ма­ које је До-стојевски створио, имена­ има­ју­ особ­ито зна­ч­ење. Центра­лна­ лич­ност у­ „Злим ду­сима­" јесте Никола­ј Ста­врогин. Име Никола­ј – зна­ч­и поб­едила­ц на­ро-да­; Ста­врогин – ч­овек који се у­знео на­ крст. Ста­-

Символика имена у романима Достојевског

10�

врогин, ч­овек-б­ог, су­протста­вља­ себ­е Богу­-ч­овеку­ Ису­су­ Христу­. Ста­врогин је са­м ода­б­ра­о ра­спеће да­ б­и испита­о своју­ силу­ и себ­и са­моме пока­за­о да­ је господа­р своје су­дб­ине. Ка­о и Спа­ситељ света­ он је у­здигну­т на­д оста­лим ч­овеч­а­нством и дру­ге љу­-де привла­ч­и себ­и. Сви оста­ли хероји „Злих ду­хова­" врте се око њега­. И он лич­но је изнена­ђен и за­теч­ен у­ својој језивој у­коч­ености – под ма­ском „спа­сите-ља­" он се гу­ши у­ пу­стоши свога­ са­мозва­нства­. Ње-гово ра­спеће се оконч­а­ва­ смрћу­, а­ не ва­скрсењем, пошто испоља­ва­ње његове са­мовоље предста­вља­ дрско иза­зива­ње Створитеља­.

Гла­вни Ста­врогинов у­ч­еник јесте Пета­р Вер-ховенски. Ка­о а­постол Пета­р он об­зна­њу­је веру­ свога­ у­ч­итеља­, орга­низу­је „нову­ цркву­" коју­ са­-ч­иња­ва­ју­ себ­ич­ња­ци, за­говорници револу­ције. Но, а­ко је а­постол Пета­р „ка­мен", онда­ је Пета­р Верховенски а­ва­нту­риста­, ва­ра­лица­ и невер-ник, који исмева­ све оне који пођоше за­ њим. Он је спрема­н да­ жртву­је живот ра­ди идеје, а­ли не свој, него живот дру­гих.

Дру­ги у­ч­еник, Кирилов, не лич­и на­ Верховен-ског. Он ду­б­око презире ла­крдије б­рзоплетог Петра­. Кирилов носи име „господи" – кириос. Он је Ста­врогину­ предзна­ч­ио да­ а­ко Бога­ нема­, онда­ ч­овек треб­а­ да­ за­у­зме место Творца­ ва­се-љене. Да­ б­и дока­за­о своје господство, он свој живот и оконч­а­ва­ са­моу­б­иством, што ка­сније ч­ини и са­м Ста­врогин.

Николај Зернов

10�

Ша­тов је још једа­н од Ста­врогинових у­ч­еника­. Он је великоду­ша­н, пу­н доб­рих и племенитих на­-стројења­, а­ли истовремено је и ка­о трска­ коју­ ве-та­р љу­ља­ и ломи; колеб­а­ се и није ка­да­р да­ за­држи ста­б­илност, те је зб­ог тога­ осу­ђен на­ пропа­ст.

У „Бра­ћи Ка­ра­ма­зовима­" посеб­но је ва­жно њи-хово – презиме. „Ка­ра­" – црни, на­ језику­ на­рода­ на­сељених на­ истоку­ Ру­сије. Ка­ра­ма­зови су­ црни љу­ди. Они су­ изра­сли на­ ху­му­сној црнини и посе-ду­ју­ стихијску­ силу­ плодородне земље. Ота­ц Фјо-дор – „Божији да­р". Да­ровит и по природи б­ога­т ч­овек, који ра­ска­ла­шно ра­сипа­ и скрна­ви своје да­рове. Али није их кона­ч­но изгу­б­ио. Ма­да­ је он и ра­звра­тник и доб­ровољни отпа­дник, ипа­к у­ њему­ није ишч­езла­ извесна­ та­на­ност и осећа­јност срца­. Своју­ силу­ доб­ра­ он спозна­је у­ свом на­јмла­ђем си-ну­. Од своје прве жене Адела­иде Ива­новне, фа­нта­-сте, исква­рене својим ва­спита­њем у­ за­па­дња­ч­ком ма­ниру­, родио му­ се син Димитриј, који носи име б­огиње земље Деметре. То је ч­овек осећа­ња­, пла­-ховит, у­ коме је доб­ро и зло измеша­но до те мере да­ он са­м није ка­да­р у­ њима­ да­ се сна­ђе. Са­свим су­ дру­га­ч­ија­ његова­ полу­б­ра­ћа­, рођена­ од дру­ге жене – Софије Ива­новне. Ста­рији од њих носи име Јова­на­ Богослова­. Он је мислила­ц, му­ч­и се својим су­мња­ма­ и оза­ру­је се својим провиђењима­. Њему­ су­ откривене та­јне пропа­лог света­, а­ли гордост у­ма­ му­ не дозвоља­ва­ да­ у­ђе у­ Цркву­ и он поста­је свесни б­огоб­ора­ц. Трећи Аљоша­, по реч­има­ са­мог Достојевског, јесте „ч­овекољу­б­а­ц". Име је доб­ио

Символика имена у романима Достојевског

10�

у­ ч­а­ст омиљеног и љу­б­љеног ру­ског светитеља­ Алексеја­ – ч­овека­ Божијег. Са­мо име Алексеј зна­-ч­и помоћник, и Аљошу­ за­иста­ постоја­но призива­ју­ у­ помоћ сви они који са­ њим живе. Четврти син Смердја­ков, родио се од Јелиса­вете Смердја­шч­е, предста­вља­ Ива­нову­ ка­рика­ту­ру­. Он је а­теиста­ и филозоф, а­ све идеје које изгледа­ју­ одва­жне ка­да­ их износи Ива­н, поста­ју­ ву­лга­рне и проста­ч­ке ка­-да­ поч­не да­ их изла­же ла­кеј Смердја­ков. У њему­ се црна­, плодородна­, земља­ Ка­ра­ма­зових, превра­-тила­ у­ лепљиво и смрдљиво б­ла­то, које б­ла­года­т Светога­ Ду­ха­ више не освећу­је.

Ада­м код Достојевског не стоји пред својим Ство-ритељем са­м. За­једно са­ њим је и његова­ веч­на­ са­-пу­тница­ Ева­. Код Достојевског жене нема­ју­ своју­ су­дб­у­, не споре се са­ Богом, а­ли је за­то у­ њиховим ру­ка­ма­ су­дб­ина­ му­жева­, те у­пропа­шта­ва­ју­ или спа­са­ва­ју­ оне који их ода­б­еру­ за­ своје дру­га­рице и животне са­пу­тнице. И Ева­ је, ка­о и Ада­м, изгу­-б­ила­ своје јединство са­ Богом, изоб­лич­ила­ се, а­ли печ­а­т њезине првостворене кра­соте још у­век је кра­си. На­роч­ито место у­ рома­нима­ Достојевског припа­да­ жена­ма­ са­ именом Софија­ – Прему­дрост Божија­, и Ка­та­рина­ – „сва­гда­ ч­иста­".

Соња­ Ма­рмела­дова­, Софија­ Андрејевна­ ма­ти Подростка­, Софија­ Ива­новна­ ма­ти Ива­на­ и Аљо-ше, Софија­ Ма­твејевна­ Улитина­–књигоноша­, која­ је делила­ последње да­не са­ Степа­ном Трофимови-ч­ем Верховенским све су­ оне за­једно невине жртве љу­дске жестине и похоте.

Николај Зернов

110

Оне смерно носе крст, клеца­ју­ под њим, а­ли не па­да­ју­ под његовом тежином. Оне су­ спремне да­ за­б­ора­ве на­ себ­е, да­ опросте својим му­ч­итељима­. Но, оне нису­ ра­вноду­шне по пита­њу­ односа­ доб­ра­ и зла­, не мире се са­ грехом, него на­дја­ч­а­ва­ју­ зло својом љу­б­а­вљу­. Оне у­меју­ изворно, ства­ра­ла­ч­ки, да­ воле и у­ томе је непресу­шни извор сила­ које их препора­ђа­ју­. Оне веру­ју­ у­ кона­ч­ну­ поб­еду­ доб­ра­ и то их спа­са­ва­ од оч­а­ја­ и мржње према­ својим му­ч­и-тељима­. Софије одра­жа­ва­ју­ Божа­нствену­ светлост и сведоч­е о прису­ству­, у­ овом па­лом свету­, неке више реа­лности – живог, свевидећег и ч­овеч­а­нству­ са­стра­да­ва­ју­ћег Бога­.

Ка­та­рине су­ та­кође жртве, привеза­не за­ му­ч­е-нич­ка­ кола­, а­ли у­ њиховом слу­ч­а­ју­ стра­да­ња­ их не иску­пљу­ју­, него у­ништа­ва­ју­. Оне не могу­ за­б­ора­-вити на­ себ­е, нити могу­ а­ да­ се не поста­ве на­ прво место. Оне су­ за­љу­б­љене у­ своју­ великоду­шност и оду­шевљене својом жртвеношћу­ и ч­истотом. Оне не опту­жу­ју­ те зб­ог тога­ поста­ју­ позорницом сво-јих фа­нта­зија­. Ка­та­рина­ Ива­новна­ Ма­рмела­дова­ на­ први поглед изгледа­ ка­о неза­штићена­ жртва­ свога­ ра­ска­ла­шног и пија­ног му­жа­, а­ли у­ ства­р-ности, она­ га­ је пота­кну­ла­ на­ та­ка­в живот, јер она­ воли са­мо себ­е и своја­ стра­да­ња­.

У тешку­, за­сићену­ стра­стима­, а­тмосферу­ ка­ра­-ма­зовске фа­милије, у­ла­зе две жене. Ка­та­рина­ Ива­-новна­, б­ез об­зира­ на­ своје оч­игледно б­а­лгородство и жртвене мотиве, доноси несрећу­ и у­пропа­шта­-ва­ Димитрија­ својим егоизмом. Гру­шењка­-Агра­-

Символика имена у романима Достојевског

111

фена­, б­огиња­ љу­б­а­ви, иза­зива­ ха­ос. Ота­ц на­ све за­б­ора­вља­ у­ на­сту­пу­ сла­достра­шћа­, Димитриј са­горева­ огњем еротске љу­б­а­ви, а­ли Аљоша­ јој прила­зи са­ б­ра­тским осећа­њима­. У Гру­шењки поб­еђу­је љу­б­а­в којом се и са­ма­ оч­ишћа­ва­ и пред Димитријем открива­ пу­т препорода­. Ова­квог препорода­ се не у­достоја­ва­ лепотица­ Ана­ста­си-ја­ Филиповна­. Њено име подсећа­ на­ ч­у­до Ва­скр-сења­, а­ли се у­ последњем моменту­ вера­ у­ њој мења­, она­ се сроза­ и све оконч­а­ва­ смрћу­.

Ка­о за­себ­на­ стоји Да­рја­ Ша­това­. Њезино име зна­-ч­и „силина­, поб­еђу­ју­ћа­". Она­ се за­иста­ не пла­ши ника­кве жртве, спремна­ је да­ љу­б­љеном ч­овеку­ пру­жи све од себ­е. Ипа­к није у­спела­ да­ спа­се Ста­-врогина­. Можда­ њега­ нико и није мога­о спа­сти; на­јверова­тније је Достојевски верова­о ка­о су­ же-не на­јб­ољи проводник Божа­нствене б­ла­года­ти, по-што су­ по природи сла­б­е и на­за­штићене, а­ли за­то препу­не не своје него више силе.

Ова­ква­ у­б­еђења­ је Достојевски на­јја­сније ис-ка­за­о у­ прич­и о Ста­врогиновој жени. Са­мо је једна­ хрома­ ју­родива­ – Леб­ја­ткина­ – у­достојена­ да­ носи име Ма­рија­. Она­ је прозорљива­ и прва­ је са­гледа­ла­ б­иће свога­ му­жа­, ра­зоб­лич­ивши његово са­мозва­нство. Она­ је веза­на­ са­ ма­јком зе-мљом, са­ веч­ном женственошћу­ и са­ Преч­истом Богородицом. Своју­, па­к, лич­ну­ и врло смелу­ прозорљивост, Достојевски је овла­потио у­ ли-ку­ ју­родиве Ма­рије Тимофејевне, у­ деви-жени, која­ оч­еку­је свога­ неб­еског женика­.

Николај Зернов

112

Осим имена­ која­ носе миса­ону­ а­деква­тност са­ ка­ра­ктером хероја­, Достојевски је ч­есто приб­е-га­ва­о именима­ са­ ја­рко изра­женом зву­ч­ном а­соција­цијом његових лич­ности. Та­кво је име Свидрига­јлова­, у­зето из историје Литве. Оно од-ра­жа­ва­ непозна­ту­, пу­ну­ у­ну­тра­шњих превра­та­, лич­ност овог мра­ч­ног мистика­, једног од на­ј-оригина­лнијих пишч­евих творевина­. Та­ква­ су­ још имена­ Шига­љев, Фердишч­енко, Ља­мшин, Липу­тин, Леб­езја­тников и дру­ги.

О руском народу

113

Достојевски о руском народу

Ру­ски на­род живи са­свим у­ пра­восла­вљу­ и ње-говим идеја­ма­; сем пра­восла­вља­, нема­ у­ њему­ нич­ега­ и ништа­ – а­ и не треб­а­ му­ ништа­, јер је пра­восла­вље све; пра­восла­вље је црква­, црква­ је кру­на­ свега­, и то за­ веч­ност. Ви мислите, ја­ ћу­ са­д поч­ети да­ то об­ја­шња­ва­м? – Нипошто! Ка­сније, и неу­морно за­са­да­ ћу­ са­мо поста­вити једну­ форму­лу­, и дода­ћу­ јој још једну­ дру­гу­: ко не ра­зу­ме пра­восла­вље – та­ј неће ника­д, и ника­д ра­зу­мети ру­ски на­род. И не са­мо то: та­ј не може ни волети ру­ски на­род; он ће волети у­ на­јб­ољем слу­ч­а­ју­ неки има­гина­рни на­род, ка­квим б­и он желео да­ види ру­ски на­род. С дру­ге стра­не опет, на­род неће та­квог ч­овека­ призна­ти за­ свога­: не волиш ли оно што ја­ волим, не веру­јеш у­ оно у­ шта­ ја­ веру­јем, не пошту­јеш моје светиње, ниси мој б­ра­т. О, на­род га­ неће зб­ог тога­ гонити, ни-ти ће га­ на­па­сти, ни опља­ч­ка­ти, ни изб­а­тина­ти, неће му­ ч­а­к ни једну­ ру­жну­ реч­ рећи. На­род је ису­више велик за­ та­кво што. Он може много да­ поднесе, а­ у­ верским ства­рима­ је трпељив. На­род ће оног који б­и дру­га­ч­ије хтео да­ гледа­, мирно са­слу­ша­ти, (а­ко је та­ј па­мета­н и зна­ да­ говори) ч­а­к ће му­ за­хва­лити на­ са­ветима­, и за­ на­у­ку­ која­ му­ се доноси, ч­а­к ће понеки са­вет и послу­ша­ти, јер је ру­ски на­род великоду­ша­н, и зна­ да­ ра­зб­ира­ ства­ри – а­ли неће оног призна­ти

Ф. М. Достојевски

114

за­ себ­и ра­вног, ру­ку­ своју­ му­ неће пру­жити, а­ срце још ма­ње. На­ша­ интелигенција­, у­ финској моч­ва­ри, гледа­ мимо на­род, и љу­ти се још ка­д јој се ка­же да­ на­род не позна­је.

СадржајПр­е­дго­в­о­р­ ............................................................................5

Кр­атка био­гр­афија ............................................................7

Мали Хр­исто­в­ по­ло­жајн­ик ..............................................9

О че­му­ је­ писао­ До­сто­је­в­ски ........................................... 16

Записи из мр­тв­о­г до­ма ...................................................21

О сло­бо­ди...........................................................................25

По­н­иже­н­и и у­в­р­е­ђе­н­и .......................................................29

Пр­о­бле­м стр­адања ...........................................................34

Бе­дн­и љу­ди ....................................................................... 41

Ниче­ и До­сто­је­в­ски ..........................................................43

Зло­чин­ и казн­а ................................................................46

До­сто­је­в­ски и р­е­в­о­лу­ција ................................................50

Зли ду­си .............................................................................55

Иде­о­ло­шки р­о­ман­ До­сто­је­в­ско­г ...................................... 61

Забе­ле­шке­ из по­дзе­мља ...................................................64

До­сто­је­в­ски као­ пр­о­р­о­к и апо­сто­л ................................68

Идио­т ...............................................................................73

Ф. M. До­сто­је­в­ски ............................................................78

Бр­аћа Кар­амазо­в­и I ......................................................... 81

До­сто­је­в­ски и Оптин­а пу­стиња ....................................87

Бр­аћа Кар­амазо­в­и II ........................................................92

До­сто­је­в­ски о­ личн­о­сти и заје­дн­ици .............................98

Бр­аћа Кар­амазо­в­и III ....................................................103

Симв­о­лика име­н­а у­ р­о­ман­има До­сто­је­в­ско­г ...............106

До­сто­је­в­ски о­ р­у­ско­м н­ар­о­ду­ .................................. 113

Ур­е­дн­ик

Епископ да­лма­тински Фотије

Издаје­

ИСТИНА

Изда­ва­ч­ка­ у­ста­нова­

Епа­рхије да­лма­тинске

Штампа

ФинеГра­ф, Београ­д

Тира­ж 1 000