МАЛА БИБЛИОТЕКА АРХИВА СРБИЈЕ

Књига 1

Мала библиотека Архива Србије / Pequeña biblioteca del Archivo de Serbia

Књига 1 / Libro 1

Главни и одговорни уредник / Redactor principal y responsableДр Мирослав Перишић / Dr. Miroslav Perišić

Рецензенти / ReseñadoresПроф. др Далибор Солдатић / Prof. Dr. Dalibor SoldatićДр Светозар Рајак / Dr. Svetozar RajakДр Петар В. Крестић / Dr. Petar V. Krestić

Стручни сарадник на истраживању и приређивању / Colaborador experto en investigación y preparaciónАлександар Марковић / Aleksandar Marković

Превела на шпански / TraducciónНадежда Поповић / Nadežda Popović

Објављивање књиге омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије

La publicación del libro facilitó el Ministerio de Cultura e Información de la República de Serbia

АРХИВ СРБИЈЕ / ARCHIVO DE SERBIA

Кра ље ви на Србија и 

Кра ље ви на ШпанијаДокумента

El Reino de Serbia y 

El Reino de EspañaDocumentos

Приредили: Мирослав Перишић Љубинка Шкодрић Јелица Рељић

Redacción: Miroslav Perišić Ljubinka Škodrić Jelica Reljić

Београд 2017 / Belgrado 2017

С А Д Р Ж А Ј / C O N T E N I D O

Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Preámbulo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Кра ље ви на Србија и Кра ље ви на Шпанија. Културне везе и успостављање дипломатских односа у контексту европских утицаја на српско друштво у 19. и почетком 20. века . . . . . . . . 15

El Reino de Serbia y el Reino de España. Lazos culturales y establecimiento de relaciones diplomáticas en el contexto de influencias europeas en la sociedad serbia en el siglo XIX y principios del siglo XX . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Документа – кратак опис . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Documentos – una breve descripción . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Документа / Documentos . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Из „Српских новина“, 1918. године – Шпанци о Србији и Србима /

Del Periódico serbio, año 1918 – Españoles sobre Serbia y serbios . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

Именски регистар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183Registro de nombres . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

Прилози / Ilustraciones . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201

7

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ПредговорПоводом обележавања стогодишњице успостав­

ља ња дипломатских односа Кра ље ви не Србије и Кра ље ви не Шпаније, Архив Србије и Национални исто ријски архив Шпаније потписали су Меморан­дум о разумевању. Меморандум су у Националном исто ријском архиву Шпаније у Мадриду, 10. но­вембра 2016. године, потписали др Мирослав Пе­ри шић, директор Архива Србије, и Мигел Анхел Ресио Креспо (Miguel Àngel Recio Crespo), ге не­рални директор за ликовне уметности, културна до бра, архиве и библиотеке Ми ни стар ства про све­те, културе и спорта Кра ље ви не Шпаније. Ме мо­рандум предвиђа сарадњу у виду размене стру чња­ка у области истраживања и размењивања ко пија архивских докумената као и стручних публика­ција. Потписници су предвидели организова ње пре давања, научних скупова и изложби архивских до кумената.

Поводом потписивања Меморандума, у Нацио­налном историјском архиву у Мадриду, 10. новем­бра 2016. године, шпа н ске колеге су изложи­ле известан број докумената из својих фондова о срп ско­шпа н ским односима. У холу Националног историјског архива, у недељи обележавања овог ју билеја, приказивана је и мултимедијална презен­тација докумената који сведоче о дипломатским односима двеју краљевина.

Истога дана, у Националном историјском ар­хиву, одржан је академски скуп посвећен успо­стављању дипломатских односа Кра ље ви не Срби­

8

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

је и Кра ље ви не Шпаније. Поздравне речи упу тили су Данко Прокић, амбасадор Републике Срби је у Мадриду, и Мигел Анхел Ресио Креспо, ге нерални директор за ликовне уметности, културна добра, архиве и библиотеке Ми ни стар ства просве те, кул­туре и спорта Кра ље ви не Шпаније. Своје радове на скупу изложили су: Хуан Авилес Фаре (Juan Avilés Farre), професор за савремену историју Уни верзитета за образовање, („Србија и Шпанија 1916. године“); др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, („Кра ље ви на Србија и Кра ље ви на Шпанија. Културне везе и успостављање дипло­матских односа у контексту европских утицаја на срп ско друштво у 19. и почетком 20. века“); Хо­се Луис Кларес Молеро (José Luis Clares Molero), Национални историјски архив, („Документи о ди­пломатским односима Шпаније и Србије у Наци­оналном историјском архиву“); Хуан Хосе Алон­со (Juan José Alonso), директор Генералног архива краљевског двора, („Документи о дипломатским односима Шпаније и Србије у Генералном архиву краљевског двора“).

У Архиву Србије у Бео граду, 5. априла 2017, обе­лежена је стогодишњица од предаје акре дитивних писама Драгомира М. Јанковића, срп ског послани­ка у Мадриду, шпа н ском краљу Алфонсу XIII, 7. фе­бруара 1917. године, што се сма тра зва ничним успо­стављањем дипломатских одно са две ју краљеви на. Тим поводом уприличена је изло жба докумена­та под називом: „Кра ље ви на Срби ја и Кра ље ви на Шпанија“. Аутори су Јели ца Ре љић, др Љубинка Шкодрић и Александар Марковић.

На изложби је представљено више од сто доку­мената из фондова и збирки Архива Србије и На­ционалног историјског архива Шпаније међу који­ма су: укази о именовању и одликовању срп ским

9

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

и шпа н ским орденима, трговински уговор, изве­штаји дипломатских представника, нотификације, писма, преводи шпа н ских дела, фотографије, позо­ришни плакати, књиге, новински чланци… Је дна тематска целина посвећена је срп ско­шпа н ским односима током Првог светског рата где је прика­зано стање срп ских интернираних и заробљених Срба у Ау стро у га р ској и мере које су тим поводом предузимали дипломатски представници Кра ље­ви не Шпаније у циљу њихове заштите, као и де­латности новинарке и књижевнице Анхеле Грау­пере (Àngela Graupera) која је боравила у Србији као болничарка у мисији Црвеног крста.

Већи део изложених докумената на поставци пред стављен је у овом издању. Документа су обја­вље на хронолошки и интегрално, без језичких ин­тервенција. У регестама, односно кратким опи сима, приређивачи су задржали датуме из до ку ме ната.

Књигом „Краљевина Србија и Краљевина Шпа­нија. Документа“ покренута је Мала библиотека Архива Србије.

Захвалност Архива Србије за помоћ у реализаци­ји изложбе и приређивању књиге припада Нацио­налном историјском архиву Шпаније (Archivo Hi sto rico National), Архиву Југославије, Музеју по­зо ри шне уметности Србије, Универзитетској би­блиотеци „Светозар Марковић“ у Београду, нови­нару Џоану Мар сету (Joan Marcet), Едину Лему и Ми лошу Јуришићу.

Архив Србије дугује захвалност за подршку Ми ни старству културе и информисања Републике Срби је и Амбасади Републике Србије у Шпанији.

Приређивачи

11

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

PreámbuloCon motivo de conmemorar el Centenario del es­

tablecimiento de las relaciones diplomáticas entre el Reino de Serbia y el Reino de España, el Archivo de Serbia y Archivo Histórico Nacional de España sus­cribieron el Memorando de Entendimiento. El Memo­rando ha sido suscrito en el Archivo Histórico Nacio­nal de España en Madrid el 10 de noviembre de 2016 por el Dr. Miroslav Perišić, director del Archivo de Serbia y Miguel Ángel Recio Crespo, director gene­ral de Bellas Artes y Bienes Culturales y de Archivos y Bibliotecas del Ministerio de Educación, Cultura y Deporte del Reino de España. El Memorando prevê la cooperación en forma de intercambio de expertos en el ámbito de investigaciones e intercambio de copias de documentos de archivo, así como de publicaciones especializadas. Los firmantes tienen pre vista la orga­nización de conferencias, reuniones de ex per tos y de exposiciones de documentos de archivo.

Con motivo de la suscripción del Memorando, en el Archivo Histórico Nacional de España en Madrid el 10 de noviembre de 2016, colegas españoles expu­sieron algunos documentos de sus fondos relativos a las relaciones serbio­españolas. Durante la semana de celebración de este evento en el vestíbulo del Archivo Histórico Nacional fue realizada incluso una presen­tación multimediática de documentos que ilustran las relaciones diplomáticas entre los dos reinos.

Ese mismo día, en el Archivo Histórico Nacional fue celebrada la reunión académica dedicada al es­tablecimiento de las relaciones diplomáticas entre el

12

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Reino de Serbia y el Reino de España. Las palabras de introducción pronunciaron Danko Prokić, embajador de la República de Serbia en Madrid, y Miguel Án­gel Recio Crespo, director general de Bellas Artes y Bienes Culturales y de Archivos y Bibliotecas del Mi­nisterio de Educación, Cultura y Deporte del Reino de España. En dicha reunión sus ensayos presentaron Juan Avilés Farré, catedrático en el Departamento de Historia Contemporánea de la UNED (“Serbia y Es­paña en 1916”); Dr. Miroslav Perišić, Director del Ar­chivo de Serbia (“El Reino de Serbia y el Reino de Es­paña. Lazos culturales y establecimiento de relaciones diplomáticas en el contexto de influencias europeas en la sociedad Serbia en el siglo XIX y principios del siglo XX.”); José Luis Clares Molero, Archivo Histórico Nacional (“Fuentes documentales sobre las relaciones diplomáticas entre España y Serbia en el Archivo Histórico Nacional”); Juan José Alonso, di­rector del Archivo General del Palacio Real (“Fuentes documentales sobre las relaciones diplomáticas entre España y Serbia en el Archivo General de Palacio”).

En el Archivo de Serbia en Belgrado, el 5 de abril de 2017, fue conmemorado el centenario de la presenta­ción de las cartas credenciales de Dragomir M. Janko­vić, enviado extraordinario y ministro plenipo ten ci ario serbio en Madrid, ante el Rey de España Al fon so XIII, el 7 de febrero de 1917. Ese día se con si dera la fe­cha oficial del establecimiento de las re la ciones di plo­máticas entre los dos reinos. Con ese mo tivo fue orga­nizada la exposición de documentos titulada “El Re ino de Serbia y el Reino de España”. Sus autores son Jelica Reljić, Dr. Ljubinka Škodrić y Aleksandar Mar ković.

En dicha exposición fueron presentados más de cien documentos procedentes de los fondos del Archivo de Serbia y del el Archivo Histórico Nacional de España, entre los cuales figuraban decretos de nombramiento y de concesión de condecoraciones serbias y españo­

13

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

las, el Tratado comercial, informes de representantes diplomáticos, notificaciones, cartas, traducciones de obras literarias de autores españoles, fotografías, car­te les de actuaciones teatrales, libros, artículos de pre­nsa… Un conjunto temático dedicado a las relaciones serbio­españolas durante la Gran Guerra ilustró el es­tado de cautivos de guerra serbios en campos de con­centración en Austria­Hungría y medidas tomadas al respecto por representantes del Reino de España a fin de protegerlos, así como las actividades de la periodis­ta y escritora Ángela Graupera que estuvo en Serbia en calidad de enfermera integrante de una misión de la Cruz Roja.

La mayor parte de documentos presentados en esa exposición está englobada en la presente edición. Los documentos se presentan en secuencia cronológica, integralmente y sin intervenciones lingüístícas. En las presentes descripciones breves los editores preservan fechas originales de los documentos publicados.

El libro “El Reino de Serbia y el Reino de España. Documentos” es el primero de la colección Pequeña biblioteca del Archivo de Serbia.

El Archivo de Serbia agradece la ayuda brinda­da en realización de la exposición y elaboración del libro por el Archivo Histórico Nacional de España, el Archivo de Yugoslavia, a la Biblioteca universitaria “Svetozar Marković”, Belgrado, el Museo del Arte de Teatro de Serbia, al periodista Joan Marcet, a Edin Le­mo y a Miloš Jurišić.

El Archivo de Serbia agradece el apoyo del Mini­sterio de Cultura e Información de la República de Serbia, así como de la Embajada de la República de Serbia en España.

Editores

15

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

КРАЉЕВИНА СРБИЈА И КРАЉЕВИНА ШПАНИЈА∗

Културне везе и успостављање дипломатских односа у контексту европских утицаја

на српско друштво у 19. и почетком 20. века

„Шпанска влада радо прима Драгомира Јанко­вића за посланика“ – гласио је телеграм који је српски посланик у Паризу Миленко Веснић упу­тио српској влади септембра 1916. године. Била је то једна добра вест у драматичном времену када су се српска војска и српска влада налазиле на Крфу, после голготе преко Албаније када су биле примо­ране да под аустроугарском окупацијом Србије на­пусте земљу. Вест је значила званичну потврду да ће српска влада имати свог посланика у Шпанији, земљи која је била веома битна за српску владу због чињенице да је реч о држави која је била неу­трална у Првом светском рату, која је преко својих дипломатских представника у Бечу и Букурешту имала значајну улогу у достављању хуманитарне помоћи интернираним Србима у аустроугарским логорима, као и због чињенице да су у тајности за­почињали преговори о сепаратном миру у којима је Шпанија настојала да има значајну улогу.

Историја српско­шпанских односа, утицаја шпан­ске литературе на културни живот у Србији у 19. и почетком 20. века и трговинске везе Краљеви не Ср­бије и Краљевине Шпаније не припа дају кру гу ис то­риографски обрађених тема. Разлози су, ка да је реч * Предавање др Мирослава Перишића одржано на Академском

скупу у Националном архиву Шпаније у Мадриду 16. новем­бра 2016. године.

16

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

о српској историографији, пре свега обје ктивне при­роде – недостатак историјских изво ра. У Архиву Ср­бије се о српско­шпанским везама налази рела тивно мали број докумената штурог садржаја на основу којих је могуће успоставити тек неку врсту испре­кидане хронологије тих односа. Такво стање са ар­хивском грађом не треба да чуди с обзиром да је велики део архивске грађе бесповратно изгубљен за време Првог светског рата а да је архивска грађа Архива Србије два пута у току два светска рата пљачкана од стране аустроугарског и немачког оку­патора, при чему је за Беч у огромним количинама вагонима одвожена архивска грађа која се односи и на историју Србије у 19. веку, а поготово за период предисторије и историје Првог светског рата.

Но, дозволите ми на почетку овог предавања једну дигресију у односу на основну тему. Своје­времено, на питање једног мог професора на Фи­ло зофском факултету у Београду које је гласило: где се Европа завршава на истоку, односно која је нај источнија тачка Европе, тек незнатан број сту­де ната је одговорио да се та тачка налази у доњим сли вовима реке Мала Шћућја и Мала Усја на се­верном Уралу где постоји плехана табла на којој са једне стране пише Европа а са друге Азија. Ве­рујем да је велика непознаница у коликом броју би становници данашњег европског континента зна­ли тачан одговор.

Због чега постављам ово питање на почетку пре­давања на сасвим другу тему?

Због тога што је појам Исток у разумевању по­литичког рељефа Европе кроз њену историју веома широк и релативан. У историографији, путописној литератури и у политичком речнику углавном се сусрећемо са појмовима Исток – Запад, при чему ти појмови преовлађујуће имају пре свега поли­тичко и историјско значење. Србија се, на пример,

17

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

налази у југоисточној Европи, али је најчешће у литератури сврставана под појмом Исток. И шпан­ски писац Висенте Бласко Ибањес који је посетио Србију 1907. године на путу за Цариград третирао је Србију као исток. Београд описује као „тамно наличје оног ‘истока’ који је блистао у Царигра­ду.“ За шпанског писца који је у Београд дошао из Беча и Пеште, Дунав је био граница између Евро­пе и Истока. Неколико година касније поводом Ве­ликог рата, Бласко Ибањес ће о Србији писати зна­тно више и веома похвално, преносећи изве штаје Арчибалда Рајса о аустроугарским злочинима у Србији и заузимајући становиште да српски на­род има право на борбу за опстанак. Ибањес није био једини шпански интелектуалац који је покази­вао интересовање за Србију и историју српског на­рода. Атентат у Сарајеву 1914. године и судбина српског народа у Првом светском рату биле су че­сте теме шпанске штампе. Занимљив је став пу­блицисте Луиса Аракистаина: „Ни један створ са најмањом мером саучешћа у болу, не може бити солидаран са народом који је опустошио Србију, херојску и бесмртну Србију, која се вековима бо­рила за свој опстанак између Германа и Муслима­на, као брана између супротних таласа, који су се данас удружили да је оборе.“ Пажњу привлачи и анализа ултиматума Аустроугарске Србији коју је Антонио Рока и Кодина објавио 1918. године а пре­неле „Српске новине“: „Најзад намере аустро­не­мачке јасно су се показале у аустријском ултимату­му Србији 23. јула (п. н.) 1914. године. Садржај те одвратне ноте доказује три очевидне ствари: 1. Апсолутистички дух Хабсбурговаца и њихових

немачких савезника.2. Намеру да се изазове европски сукоб, пошто је

нота тако састављена да се у напред знало да се не може примити.

18

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

3. Мржњу против малих народа и вољу да их не­стане у канџама централних царевина које од слободних људи праве робове намећући им свој јарам.“

Први светски рат је тако утицао да шпанска јав­ност нешто више сазна и о историји Србије.

А каква је била историја Србије у њеним најбит­нијим токовима и у сажетој форми сагледана?

Текла је у балканско­медитеранско­средњоевро­пском културном кругу, од Трста до Солуна и Све­те Горе, између Беча и Цариграда и од Млетака и Дубровника до Сентандреје. Ако прихватимо те­зу Фернана Бродела да су спољашњи ратови они ратови који се воде између хришћана и муслима­на, за разлику од унутрашњих који се воде уну­тар хришћанског или унутар муслиманског света, можемо да запазимо да се српски народ, сагледа­вајући његову историјску вертикалу у раздобљу од више векова, налазио на рубовима двеју монархија – Хабзбуршке и Османске и да је самим тим ње­гова историјска судбина у дугом периоду историје била да се налази на удару спољашњих ратова. Та чињеница пресудно је одредила историју Србије и на Балкану расејаног српског народа. Османска власт је господарила путевима и тржиштима на Балкану од 15. до 19. века и Србија се у том раз­добљу налазила под турском влашћу, што значи да између српске државе обновљене 1878. године и средњовековне српске државе постоји дисконти­нуитет од више векова.

Постоји неколико година које су за историју мо­дерне српске државности биле прекретничке – две у 19. веку и две у првим деценијама 20. века. То су: 1804. када је подигнут Први српски устанак и за­почета борба за национално ослобођење од турске власти, 1878. када је Србија добила независност и

19

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

међународно признање, 1914. када је нападнута од Аустроугарске после чега је уследио Први светски рат и 1918. када је завршен Први светски рат а Ср­бија своју државност уградила у нову државу Ју­гославију.

Зашто је 1804. година, осим што је започета бор­ба за ослобођење од турске власти још значајна? Због тога што се српски народ 1804. године фак­тички „изјаснио“ за Европу и повратак у цивили­зацијски круг којем припада а из којег је неколико векова раније насилно одвојен. Суштински гледа­но историја Србије у 19. веку у бројним сегмен­тима је више саставни део Европе него што није. Уз помоћ и у сарадњи са појединим европским држа вама Србија је повела и довршила борбу за на ционално ослобођење, развијала дипломатију, изгра ђивала институције и међународним призна­њем из једног „безвременог света“, како истори­чари српске историје називају период под тур­ском влашћу због тога што о њему мало знамо, постала део европског политичког, културног и привредног простора. Привредне везе су јој омо­гућиле да у изве сној мери надокнади заостајање, европски утицаји учинили су да Београд буде је­дина осветљена балканска престоница крајем 19. века, а у Београду се у исто време возило трам­вајем, железница је „Оријент експресом“ спајала Беч и Цариград, спајајући истовремено север и југ српске државе. Студенти из Србије су се од 1839. године школовали на најпрестижнијим европским универзитетима, „Новине сербске“ прављене су по узору на бечке, заинтересованост страних пу­тописаца расла је из деценије у деценију, страни писци објављивали су књиге о Србији, европски капитал улазио је у српске градове, започет је и у много чему завршен процес институционализа­ције културе стварањем универзитета, разграња­

20

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

вањем школске мреже, оснивањем позоришта, музеја, библиотеке, државног архива. Најлиберал­нији устави Србије настали су по узору на запад­ноевропске, Српски грађански законик израђен је по узору на Аустријски општи грађански законик, оснивање Народне скупштине је значило рађање парламентаризма. Свет политичких идеја незау­стављиво је продирао у Србију. Француско схва­тање слободе, британски парламентаризам, бел­гијски и швајцарски либерални устави, немачка и италијанска идеја националног уједињења добија­ли су своје поклонике у Србији, а за интелектуал­не кругове у Србији најзаводљивија је била идеја слободе. Све то, те шко је мерљив модернизациј­ски учинак за друштво у којем је крајем 19. века на територији од око 50.000 квадратних километара укупна дужи на путева изно сила око 400 километа­ра, а више од 84% становништва се бавило земљо­радњом и сточарством.

Ипак, у једној сељачкој земљи са тешким насле­ђем током 19. века рађао се неки нови грађански свет на Балкану. Турско духовно наслеђе и мате­ријална култура уступали су место европској урба­ној култури. Књижевни и научни кругови у Србији су из дубина српске средњовековне државности, уз истовремено јачање националног и обнављање европског идентитета, проналазили снагу за ду­ховну и државну обнову. Било је то заправо време европеизације српског друштва, а после турског напуштања Београда 1867. године и време успо­на градова, односно време када су људи обликова­ли град а град формирао грађанина. Општи полет осећао се и у просвети и штампи. Више и смелије је схватан значај писане речи у државним и на­ционалним пословима. Она је утицала на духов­не прилике у друштву. Штампа је људе који знају да читају преобразила у људе који читају. Нуди­

21

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ла је сплет информација, од којих су бројне имале опште образовну а поједине и практичну вредност, унела је живост у кафанске разговоре, постала обележје грађанског живота, чиме се становник града пресудно одвајао од становника села и не­писменог становника града. Распри чаност о овоме и ономе што се прочитало, на основу тога сазна­вало, претпостављало, назирало, ма штало, веро­вало или сумњало, пробудила је инте ресовање, подстакла на питања и одговоре. Пу тем штампе и књиге али и посредством позори шних представа комуницирало се са неким непознатим, далеким или прошлим светом. Управо захваљујући књи­зи и позоришту ишло је упознавање и са, из он­дашње српске перспективе, далеком и мало позна­том земљом Шпанијом.

Истраживачки трагови интересовања водећих српских просветитељских кругова за шпанску кул­туру одводе нас у другу половину 18. века. Српски просветитељ Доситеј Обрадовић писао је 1784. го­дине у својим Саветима здравог разума (Совјети здраваго разума) да би се деци разум више про­светлио када би се на њихов језик превео Дон Ки-хот него што ће им то донети зидање цркава. Са појмом Шпанија, на један другачији начин српски читаоци су могли да се упознају и 1805. године, дакле у другој години Првог српског устанка, када је Сава Текелија, први Србин доктор права, превео са енглеског на српски језик и са својим комента­рима објавио у Будиму књигу Римљани у Шпанији.

Ипак, највећу пажњу српских интелектуалних, посебно књижевних кругова у 19. веку заокупљао је Сервантесов Дон Кихот. О књизи која је сла­ву шпанске књижевности раширила по целом све­ту 1838. године писано је у „Србским новинама“, а ис те године књижевник и оснивач српске драме Јован Стерија Поповић писао је: „Ко је читао Дон

22

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Кихота, знам да га добро познаје, а ко није читао, нека се стиди што га није читао, и Срби нека се сраме што га на свом језику немају.“ Две и по де­ценије ка сније, 1862. године, у водећем књижев­ном српском часопису „Даница“ појавила се же­стока критика „Трговачких новина“ због тога што су тек у изводу и веома лошем преводу објавиле делове Дон Кихота, који је по мишљењу крити­чара био први и најбољи роман у свету. Најзад, естетску и мисаону вредност овог романа књи­жевна публика у Србији била је у могућности да спо зна захваљујући првом интегралном преводу који је сачинио Ђорђе Поповић Даничар, што је ује дно и први превод на један од јужнословенских језика. Године 1895. у издању Задужбине Илије М. Коларца изашле су из штампе његови преводи три свеске дела Мигела Сервантеса Саведре Велеум-ни племић Дон Кихоте од Манче, а четврта књига објављена је 1896. године. Своју одлуку да се по­духвати тако тешког посла образложио је у пред­говору: „Као ђак читао сам Дон Кихота неколико пута, увек у другом немачком преводу. Толико ме је освојила класи чна лепота Сервантесовог дела, да сам учио шпански да бих га могао на српски превести.“ Познато је да је Поповићу у превођењу овог дела помагао Хајим Давичо, изданак старе сефардске породице настањене у Београду још од друге половине 18. века, познат и као добар позна­валац шпанског позоришта и преводилац шпан­ских драмских дела. Од шпанског репертоара ода­брао је комаде Ечегараја, Бенавентеа, Родригеза Рубија, Тамаја и Бауса и Каталонца Алхера Гиме­ре, а од старијих аутора Харценбуша и војводу од Риваса. У Србији је важио за личност захваљујући којој је на прелазу 19. и 20. века приказано више савремених шпанских драма него икада после ње­га. Први је превео и два Сервантесова драмска тек­

23

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ста Судија за брачне парнице и Позорница чудеса. Сам Давичо је, по сопственом признању, припадао онима који су у Сервантесовом остварењу видели симбол шпанског духа и оличење свих правичних душа овога света.

Дела шпанских писаца играна су и радо гледа­на у Народном позоришту у Београду већ од њего­вог оснивања 1868. године. Само два месеца после оснивања Народног позоришта играна је комедија Мануела Хуан Дијана Лек од пуница, а до краја 19. века одиграно је 8 драмских дела у више од 40 изво ђења, док је у периоду до Другог светског ра­та играно укупно 11 драмских дела у 56 извођења, затим опера Дон Кихот и два балета: Дон Кихот и Болеро. На репертоару Народног позоришта у Бе­ограду налазила су се следећа дела шпанских пи­саца: Дона Дијана, писца Августина Морета, два дела Педра Калдерона де ла Барке – драма Живот је сан и комедија Госпођа ђаволица, затим Теру-елски љубавници, писца Харценбуша, Богат мај-дан, писца Томаса Родрихуеса Рубија, Нов комад, писца Мануела Тамаја и Бауса, Дон Алваро, пи сца Анђела Риваса де Саведре, затим два дела писца Хијасинто Бенавентеа Мрзана и Рука руку мије (Игра интереса) и комад У цветној Шпанији, пи­сца Хосе Фелиу и Кодина.

Шпанија је у Србији упознавана преко књижев­ности, али преводи шпанских писаца и играње њихових дела у позоришту нису за српску кул­туру били само упознавање шпанске културе или превазилажење географских и језичких баријера, већ и могућност сагледавања домета и вредности националне књижевности и културе у европском контексту, могућност упоређивања са културама чијем приближавању је Србија тежила.

И искуство Србије са Шпанијом пре успоста­вља ња дипломатских односа сведочи о једној гото­

24

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

во историјској константи а то је да култура иде пре по литике. Некада је она претходница полити ке, не када је саставни део политике а некада је стајна та чка у односима народа и међусобним спознајама култу рних идентитета.

Већ на почетку овог предавања поменуо сам да документа којима располаже Архив Србије пру­жају само елементарне информације о успоста­вљању дипломатских односа Краљевине Србије и Краљевине Шпаније. Шта је то што трагом доку­мената из Архива Србије фрагментарно сазнајемо? Контакти и разговори српског и шпанског дипло­матског представника у Паризу започели су децем­бра 1880. године у вези са процедуром званичне нотификације независности Србије. Следеће 1881. године најављено је успостављање дипломатских односа и српски посланик у Паризу Јован Мари­новић затражио је од своје владе упутство о том питању. У току 1882. године контакти су интензи­вирани: са шпанске стране преко посланика у Ца­риграду покренута је иницијатива за склапање тр­говинског споразума, српски посланик у Паризу био је на пријему код шпанске краљице Изабеле приликом њене посете Паризу и том приликом је примио честитке на проглашењу Србије за краље­вину. Уследило је додељивање ордена Реда Карло­са III, највишег одличја тог реда српском краљу Милану Обреновићу од стране шпанског краља Алфонса XII. Тим поводом „Српске новине“ су 6/18. јула 1882. године објавиле следећу вест:

„Његово Превасходство господин Дон Хуан Пе­дро де Аладро, краљевско­шпањолски отправник послова у Букурешту, добио је од свог узвишеног суверена налог да, као Његов посланик у изванред­ној мисији, донесе и преда Његовом Величанству Краљу Милану I одговор Његовог Величанства Краља Алфонза XII на писмо, којим му је Њего­

25

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

во Величанство наш Краљ нотификовао проглас Краљевине Србије, а уједно да Његовом Величан­ству преда ‘Колије краљевског и одличног ордена Карла III’. Приспевши у Београд, Његово Прева­сходство г. Изванредни посланик имао је част, 2. ов[ог] м[есеца], у подне, бити примљен од Њего­вог Величанства Краља у свечаној аудијенцији ра­ди предаје одличја и писма којега је носилац. Том приликом благоволело је Његово Величанство од­ликовати г. Дон Хуана Педро де Аладра великим крстом таковског ордена.“

Маја 1885. године српски краљ Милан приликом свог боравка у Бечу посетио је краљицу Иза белу. Јула 1899. године српски краљ Александар Обре­новић одликовао је орденом Светог Саве III реда секретара у шпанском Министарству иностра них дела Мануела Валса и Марина. Конкретне дипло­матске потезе покренула је Шпанија именовањем Мануела де Мултеда свог посланика у Букурешту и за посланика у Београду на нерезиденцијалној основи фебруара 1910, а 1911. године за шпанског војног изасланика у Београду именован је Артур де Сол. Исте године за српског поча сног конзула у Барселони именован је Алехандро де Лакур. Нај­зад, постављење Драгомира Јанковића за српског посланика у Мадриду 14/27. окто бра 1916. и пре­даја акредитива шпанском краљу Алфонсу XIII, 7. фебруара 1917. године означили су и званично фор мално успостављање дипломатских односа изме ђу Краљевине Шпаније и Краљевине Србије.

„Краљ је најпре желео знати да ли сам акреди­тован у исто време на два места: поред Париза и у Мадриду. Кад сам му одговорио да остајем ов­де, упитао ме је, да ли ће то бити само док траје рат или за стално. Поновио сам те његове речи, се ћајући се да сте ми, пред мој полазак рекли, да се ово Посланство неће укинути ни кад преста­

26

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ну специјални разлози због којих је установље­но. Мислим да је Краљу било пријатно чути ово. Шпа нија се труди да хуманитарном акцијом, коју је Краљ развио на све стране, осигура себи изве­стан положај у европском сукобу. Председник Мини старства унеколико је махова јавно наглаша­вао улогу коју ће Шпанија узети на се, кад наступи подесан тренутак. Тим је циљао на посредовање.“ Ово је део првог извештаја српског посланика у Мадриду Драгомира Јанковића који је упутио председнику српске владе Николи Пашићу после аудијенције код шпанског краља Алфонса XIII, фе­бруара 1917. године.

Др Мирослав Перишић

27

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

EL REINO DE SERBIA Y EL REINO DE ESPAÑA*

Lazos culturales y establecimiento de relaciones diplomáticas en el contexto de influencias europeas en la sociedad serbia en el siglo XIX y principios

del siglo XX

“El Gobierno de España recibe con agrado a Drago­mir Janković como enviado extraordinario y ministro plenipotenciario” – constaba en el telegrama enviado por el enviado extraordinario serbio en Paris, Milen­ko Vesnić al Gobierno serbio en septiembre del año de 1916. Esta fue una noticia buena anunciada en una época dramática, cuando el Ejército y el Gobierno ser­bio se encontraban en Corfú, tras su retirada que pasó a la historia como el Gólgota de Albania, cuando se vieron obligados a abandonar el país tras la ocupación ejercida por el Imperio Austrohúngaro. Esta noticia corroboró oficialmente que el Gobierno de Serbia iba a tener su enviado extraordinario y ministro plenipo­tenciario en España, país sumamente importante para el Gobierno serbio debido al hecho de que se trataba de un estado neutral en la I Guerra Mundial, el que mediante sus representantes diplomáticos en Viena y Bucarest desempeñaba un papel muy relevante en el proceso de suministro de ayuda humanitaria a los serbios deportados a los campos de concentración en Austro­Hungría, así como al hecho de que ya se había iniciado en secreto el proceso de negociaciones sobre * Ponencia del Dr. Miroslav Perišić pronunciada en la Reunión Aca­

démica celebrada en el Archivo Histórico Nacional de España en Madrid el 16 de noviembre de 2016.

28

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

la paz separada, en el que España intentaba desem­peñar un papel de relevancia.

La historia de las relaciones serbio­españolas, in­fluencia cultural de la literatura española sobre la vida cultural en Serbia durante el siglo XIX y comienzos del XX, al igual que la influencia de vínculos econó­micos y comerciales entre los reinos de Serbia y Es­paña no pertenecen al conjunto de temas elaborados desde el punto de vista historiográfico a causa de mo­tivos objetivos en cuanto a la historiografía serbia, es decir, a causa de la falta de fuentes documentales. El Archivo de Serbia dispone de una cantidad relativa­mente reducida de documentos relativos a las rela­ciones y vínculos serbio­españoles, pero su contenido es muy escaso, de tal manera que hacen posible defi­nir apenas un tipo de cronología discontinua de estas relaciones. Esta falta de material de archivo no ha de sorprender si se tiene en cuenta que durante la Gran Guerra su mayor parte ha sido perdida irremediable­mente y que el Archivo de Serbia ha sido saqueado durante las dos guerras mundiales por invasores aus­trohúngaros y alemanes, cuando hacia Viena partían vagones repletos de inmensas cantidades de material de archivo referente a la historia de Serbia del siglo XX y en particular el material documental relativo a antecedentes e historia de la Gran Guerra.

Pero, permítaseme, al inicio de esta ponencia, ha­cer una digresión: en su época, un profesor mío en la Facultad de Filosofía en Belgrado nos planteó la pre­gunta de dónde se encuentra el confín oriental de Eu­ropa, o sea, donde está su punto más extremo oriental. Entre nosotros, sus estudiantes, había muy pocos que sabían que este punto se encuentra en la cuenca baja de los ríos Pequeña Shchuchya y Pequeña Usá en la región del Ural septentrional, donde es posible ver una chapa en la que en un lado está escrito Europa y en el otro Asia. Creo que es gran incógnita el número de

29

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

europeos de hoy que pueden dar una respuesta precisa a esta pregunta.

¿Y por qué estoy evocando esta pregunta al ini­cio de la ponencia dedicada a un tema completamente distinto?

Lo hago debido a que la noción del Este en lo refe­rente a la percepción del relieve político de Europa a lo largo de su historia se veía muy amplia y relativa. La historiografía, crónicas de viajeros y vocabulario político por lo general conllevan los términos Este – Oeste, revistiendo los dos predominantemente los significados histórico y político. Serbia, por ejemplo, pertenece a Europa sudoriental, pero usualmente se percibe como inherente al concepto del Oriente. Inclu­so el autor español Vicente Blasco Ibáñez, el que estu­vo en Serbia en 1907, viajando hacia Constantinopla, veía a Serbia como un país oriental. El describe Bel­grado como “el reverso opaco de aquel ‘oriente’ que brilla en Constantinopla”. Para el escritor español que vino a Belgrado desde Viena y Pesta, el Danubio era la frontera entre Europa y el Este. Unos años más tarde, con motivo de la Gran Guerra, Blasco Ibáñez escribirá sobre Serbia mucho más y con gran alabanza, trans­mitiendo informes hechos por Archibald Reiss sobre crímenes cometidos en Serbia por Austria­Hungría, formulando a la vez la postura según la que el pueblo serbio tiene el derecho a la lucha por su propia super­vivencia. Ibáñez no era el único intelectual español interesado en conocer Serbia y su historia. El atentado en Sarajevo ejecutado en 1914, así como el destino del pueblo de Serbia durante la Gran Guerra fueron dos temas tratados con frecuencia por la prensa española Es interesante la postura del publicista Luís Araqu­stain según la que: “Ningún ser humano, ni siquiera aqu el que sienta la menor posible empatía por el dolor, no puede solidarizarse con el pueblo que ha devasta­do Serbia, la heroica e inmortal Serbia que durante

30

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

si g los estaba luchando por su supervivencia contra ger manos y musulmanes, como una presa azotada por olas opuestas una a la otra, pero hoy en día unidas en su empeño de arrasarla.” La atención la cautiva tam­bién el análisis del ultimátum a Serbia publicado por Antonio Roca y Codina en 1918 y transmitido por el “Periódico serbio”: “Finalmente las intenciones aus­tro­alemanas han quedado claramente manifestadas en el ultimátum austríaco dado a Serbia el 23 de julio de 1914. El contenido de esta nota repugnante com­prueba tres hechos obvios: 1. El espíritu absolutista de los Habsburgo y de sus

aliados alemanes,2. La intención de provocar un conflicto europeo, de­

bido al hecho de que la nota haya sido redactada de una manera que pone de manifiesto que se sabía de antemano que no es posible atenderla.

3. El odio hacia pueblos pequeños y anhelo de hacer­los desaparecer entre zarpazos de imperios cen­trales que a los hombres libres les convierten en esclavos subyugándolos.” De esta manera la Gran Guerra facilitó que la opi­

nión pública de España conociese mejor la historia de Serbia.

¿Y cuál era la historia de Serbia en cuanto atañe a los elementos sustanciales de su curso y contemplada concisamente?

Se desenvolvía en el medio cultural balcánico – mediterráneo de Europa Central, desde Trieste hasta Salónica y Santo Monte Athos, entre Viena y Constan­tinopla y desde la República Veneciana y Dubrovnik hasta San Andrés. Si aceptamos la tesis de Fernand Braudel, según la cual las guerras externas son las lle­vadas a cabo entre cristianos y musulmanes, a dife­rencia de las guerras internas emprendidas dentro del mundo cristiano o musulmán, podemos ver, teniendo

31

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

en cuenta su vertical histórica durante varios siglos, que el pueblo serbio vivía en lindes de dos monarquías – la de los Habsburgo y la Otomana y que, por consi­guiente, su destino histórico durante un periodo largo de su historia era el de estar expuesto a golpes de guer­ras externas. Este hecho ha definido de una manera decisiva la historia de Serbia y del pueblo serbio dis­persado a lo largo y ancho de los Balcanes. El Imperio Otomano controlaba los caminos y mercados de los Balcanes entre los siglos XV y XIX. En este periodo Serbia estaba bajo la dominación turca, lo que signi­fica que entre el estado serbio restaurado en 1878 y estado medieval serbio existe una discontinuidad de varios siglos.

Son varios los años de esta historia que eran años de virajes decisivos de la historia moderna de la es­tatalidad de Serbia – dos en el siglo XIX y otros dos en las primeras décadas del siglo XX. Los eventos que constituyeron puntos de viraje en la historia de Serbia fueron los sucedidos durante el año de 1804, cuando fue iniciada la I Insurrección Serbia y lucha por la liberación nacional, es decir, contra la domina­ción turca, el de 1878, cuando Serbia logró conquistar su independencia y conseguir su reconocimiento in­ternacional, el de 1914, cuando fue atacada por Aus­tria­Hungría, después del cual sucede el viraje emana­do de la Gran Guerra y luego el de 1918, cuando se dio término a esta guerra y la estatalidad de Serbia pasó a ser parte integrante del nuevo Estado de Yugoslavia.

¿Por qué todavía se considera tan significante el año de 1804, salvo debido al hecho de que haya si­do el año de inicio de la lucha contra la dominación otomana? Esa importancia se debe al hecho de que el pueblo serbio este año se haya “declarado” europeo y en favor de regreso al círculo de la civilización al que pertenecía y del cual ha sido separado a la fuerza va­rios siglos antes. Son numerosos los segmentos de la

32

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

historia de Serbia del siglo XIX que la hacen, contem­plados como sustanciales, parte integrante de Europa. Gracias a la ayuda y colaboración de algunos países europeos, Serbia emprendió y finalizó su lucha por la liberación nacional, desarrolló su diplomacia, estable­ció instituciones y, en base al reconocimiento interna­cional y saliendo de un “mundo privado del tiempo”, como suelen denominar historiadores serbios el perio­do de la dominación turca en Serbia, debido a que no existiera mucha información sobre este periodo, pasó a ser parte integrante del espacio político, cultural y económico de Europa. Sus lazos económicos hicieron posible que compensara hasta cierta medida su atra­so. Influencias europeas, por su parte, hicieron posible que Belgrado pasara a ser la única capital iluminada en los Balcanes del siglo XIX y que fuera la ciudad en la que circulaban tranvías. El “Orient Express” co­municaba Viena con Estambul, atravesando Serbia de norte a sur. Estudiantes serbios desde el año de 1839 atienden clases en las más prestigiosas universidades de Europa. El “Periódico Serbio” se imprime según el modelo de periódicos vieneses. El interés de autores de crónicas de viajeros extranjeros iba creciendo de década a década. Escritores extranjeros publicaban sus obras en Serbia. El capital europeo entraba en ci u dades serbias. Ha sido iniciado y en buena medi­da finalizado el proceso de institucionalización de la cultura, fundándose universidades, ramificándose la red de escuelas, inaugurándose teatros, museos, bi­bliotecas, archivo estatal. Las constituciones más li­berales de Serbia han sido redactadas en base al mo­delo de las constituciones de Europa occidental. El Código Civil serbio fue elaborado según el modelo del Código Civil General austriaco. Al mismo tiempo, el establecimiento de la Asamblea Popular significó el nacimiento del parlamentarismo serbio. La acogida de ideas políticas mundiales en Serbia era irreprimible.

33

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

El concepto francés de libertad, el del parlamentaris­mo británico, así como las constituciones liberales de Suiza y Bélgica, al igual que la idea italiana y alemana de unificación nacional iban reuniendo cada vez más partidarios en Serbia. Entre todas la idea más seduc­tora para círculos intelectuales serbios era la idea de libertad. De todo esto resultó una modernización difí­cilmente conmensurable en una sociedad en la que a finales del siglo XIX en un territorio de aproximada­mente 50.000 kilómetros cuadrados había apenas 400 kilómetros de carreteras, donde más del 84% de la población se dedicaba a la agricultura y a la ganadería.

Pese a todo, en un país agrícola agobiado por una herencia penosa del siglo XIX brotaba un mundo cívi­co en los Balcanes. La herencia espiritual, así como la cultura material turcas iban retrocediendo ante una cultura urbana europea. Los círculos científicos y lite­rarios de Serbia en el más profundo seno de la estata­lidad medieval de Serbia reunían energía para reforzar la identidad nacional, renovando a la vez su identidad europea, así como para la restauración espiritual y estatal del país. Esa, de hecho, era una época de eu­ropeización de la comunidad serbia. En otras palabras, después de haber abandonado los turcos Belgrado du­rante el año 1867, comenzó la época del progreso de ciudades, o sea, tiempos en los que la gente formaba ciudades y la ciudad formaba al ciudadano. Un entu­siasmo general se sentía también en los ámbitos de es­colarización y de la prensa. El significado y relevancia de la palabra escrita se entendía mejor y se apreciaba más a nivel de asuntos estatales y nacionales. La pa­labra escrita ejercía su influencia sobre la dimensión espiritual de la comunidad. La prensa transformaba a la gente alfabetizada en lectores, ofreciendo un plexo de informaciones de las que muchas revestían una re­levancia didáctica general, así como el valor práctico, insertando a la vez la vida misma en charlas de bode­

34

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ga, pasando a ser una característica habitual de la vida urbana y haciendo posible una diferencia clave entre el ciudadano, por una parte, y campesino o ciudada­no analfabeta, por la otra. Charlas vivas sobre tales o cuales cosas leídas, recién conocidas en base a lo leído, supuestas, avizoradas, imaginadas, creídas o sospechadas en base a algo leído, suscitaban interés en varios temas, originando a la vez cuestiones y exi­giendo respuestas. La prensa, el libro o una actuación en algún teatro hacían posible la comunicación con un mundo desconocido, lejano o antiguo. Y justamente gracias al libro y al teatro Serbia llegó a conocer en aquel entonces el lejano y poco conocido país de Es­paña.

Las huellas de interés de la elite ilustrada serbia en conocer e investigar la cultura española nos llevan hacia la segunda mitad del siglo XVIII. El educador ilustrado serbio Dositej Obradović escribía en 1784 en su obra Consejos del sentido común que la mente, o sea la razón de niños la haría más ilustrada la tra­ducción a su idioma de la obra Don Quijote que la edificación de iglesias. Los lectores serbios pudieron conocer también la no ción de España de una manera distinta en el año 1805, es decir, durante el segundo año de la Primera Insurrección Serbia, cuando Sava Tekelija, el primer doctor en ciencias jurídicas en Ser­bia, tradujo del idioma ingles al serbio y, junto con sus comentarios, publicó en la ciudad de Buda la obra Romanos en España.

Sin embargo, la mayor atención de intelectuales y en particular de círculos literarios en el siglo XIX cautivó la obra de Cervantes Don Quijote. Sobre este libro que extendió la gloria de la literatura española a lo largo del mundo escribía el “Periódico Serbio” en 1838. Este mismo año el escritor y fundador del teatro serbio Jovan Sterija Popović escribe: “El que haya leído Don Quijote lo conoce muy bien, de eso

35

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

estoy seguro. Pero aquel que no lo haya leído ha de tener vergüenza por no haberlo hecho, mientras que a los serbios ha de darles vergüenza de no tenerlo en su idioma”. Dos décadas y media más tarde, en 1862, la más prestigiosa revista serbia de aquel entonces, “Da­nica”, publicó una crítica muy dura dirigida a la revis­ta “Gazeta comercial” debido al hecho de que haya publicado solo fragmentos mal traducidos de Don Quijote y en particular por haberlo hecho de una tal manera teniendo sabido que esta es la obra suprema y considerada por críticos literarios la mejor del mundo. Finalmente, el valor estético y filosófico de esta obra los lectores serbios pudieron conocerlos gracias a la primera traducción integral hecha por Đorđe Popović Daničar. Ésta era la primera traducción de Don Qui-jote a un idioma de los eslavos meridionales. En 1895, publicados por el Legado de Ilija M. Kolarac, apare­cieron los primeros tres cuadernos de la obra de Mi­guel de Cervantes Saavedra El ingenioso hidalgo Don Quijote de la Mancha traducida por Đorđe Popović. El cuarto fue publicado en 1896. Él justifica su deci­sión de emprender un trabajo tan arduo en el preám­bulo: “De alumno he logrado leer Don Quijote varias veces, siempre en traducción distinta alemana. La bel­leza clásica de la obra de Cervantes me ha seducido hasta tal medida que decidí aprender español para po­der traducirla yo al idioma serbio”. Es bien sabido que a la traducción de Popović había contribuido Haim Davičo, vástago de una familia sefardita establecida en Belgrado desde la segunda mitad del siglo XVIII. Él era un conocedor renombrado del teatro español y traductor de dramas de autores españoles. Del re­pertorio de obras del teatro español seleccionó para la presentación en Serbia las de Echegaray, Benavente, Rodríguez, Tamayo y Baus, y del autor catalán Ángel Guimerá. Entre los autores antiguos decidió presentar a Hartzenbusch y al Duque de Rivas. En Serbia se le

36

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

conocía como al hombre gracias al que a finales del siglo XIX y comienzos del XX el teatro serbio había presentado más dramas españoles que nunca, la época posterior a él inclusive. Fue el primero que ha traduci­do dos dramas de Cervantes – El juez de los divorcios y “El teatro de los milagros”. Davičo mismo, según sus palabras, pertenecía al círculo de aquellos que en la obra de Cervantes encontraron el símbolo del es­píritu español y encarnación de todas las almas justas del mundo.

Las obras de autores españoles se presentaban y presenciaban con agrado en el Teatro Nacional de Belgrado desde su fundación en 1868. Solo dos meses después de su inauguración, el público pudo ver la obra de Manuel Juan Diana Receta contra las suegras y hasta finales del siglo XIX más de 40 presentaciones de otros ocho dramas. Desde esta época hasta la II Guerra Mundial el Teatro Nacional en Belgrado ofre­ció a su público 56 presentaciones de otras 11 obras de autores españoles, al igual que la ópera Don Qui­jote y dos coreografías – Don Quijote y Bolero. En el repertorio del Teatro figuraban también las obras Doña Diana de Agustín Moreto, dos obras de Pedro Calderón de la Barca – La vida es sueño y su comedia La dama duende, así como la obra de Hartzcenbusch – Los amantes de Teruel, la de Tomás Rodriguez Rubí La fuente del olvido, la Obra nueva de Manuel Ta­mayo y Baus, Don Álvaro de Ángel Rivas de Saavedra y dos obras de Jacinto Benavente – La Malquerida y Los intereses creados, así como la obra de José Feliú y Codina María del Carmen con el título En España florecida.

Serbia iba conociendo España a través de su litera­tura, pero la traducción de autores españoles y presen­tación de sus obras en el Teatro Nacional no hacían posible solo el enriquecimiento de su cultura con el conocimiento de la cultura española o superación de

37

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

barreras geográficas y lingüísticas, sino también la de­finición de los alcances y valores de la literatura nacio­nal en el contexto europeo y comparación de la misma con culturas a las que Serbia aspiraba acercarse.

La experiencia de Serbia relativa a España, adqui­rida antes de haberse establecido las relaciones di­plomáticas, pone de relieve una constante histórica – el hecho de que la cultura siempre es la vanguardia de la política. De vez en cuando la cultura precede a la política, mientras que otras veces es su parte inte­grante y algunas veces es el punto de situación desde el cual comienza la determinación de relaciones entre pueblos y conocimiento mutuo de sus identidades culturales.

Al comienzo de la presente ponencia he mencio­nado que la documentación de la que dispone el Ar­chivo de Serbia facilita apenas unas informaciones elementales sobre el establecimiento de las relaciones diplomáticas entre los reinos de Serbia y España. ¿Y cuales son los conocimientos fragmentarios que po­demos reunir en base a estos documentos? Podemos enterarnos de contactos y conversaciones entre repre­sentantes diplomáticos de Serbia y España iniciados en París en diciembre de 1880 con respecto al procedi­miento de notificación oficial de la independencia de Serbia. Podemos ver también que en 1881 fue anun­ciado el establecimiento de las relaciones diplomáti­cas bilaterales, cuando el enviado extraordinario de Serbia en París, Jovan Marinović solicitó de su Go­bierno instrucciones relativas a este asunto. Durante el año de 1882 estos contactos se intensificaron, de manera que la parte española, a través de su ministro plenipotenciario en Estambul, tomó la iniciativa de proceder a la firma de un convenio comercial bilate­ral. Nos podemos enterar también de que el enviado extraordinario de Serbia con este motivo ha sido invi­tado a la recepción de la Reina Isabel organizada con

38

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

motivo de su visita a París, y que en esta oportunidad recibió felicitaciones por la proclamación de la mo­narquía de Serbia. Luego al rey serbio Milan Obre­nović se le concedió la Orden del Rey Carlos III, la máxima distinción de esta índole, otorgada por el rey Alfonso XII. Con este motivo el 6/18 de julio de 1882 el “Periódico Serbio” publica la siguiente noticia:

“A Su excelencia Don Juan Pedro de Aladro, en­cargado de negocios del Reino de España en Buca­rest, fue encomendado por su soberano supremo que llevara y entregara, en calidad de su enviado especial para esta misión extraordinaria, a Su Majestad el Rey Milan I la respuesta de Su Majestad el Rey Alfonso XII a la misiva con la que Su Majestad el Rey de Ser­bia notifica la proclamación del Reino de Serbia, y que en esta oportunidad le entregara también la Real y Distinguida Orden Española de Carlos III. Después de haber llegado a Belgrado, su excelencia Don Juan de Aladro, encargado de negocios extraordinario tu­vo el honor de estar recibido en audiencia solemne el día dos del pr.(esente) m.(es), al mediodía, por Su Majestad el Rey para entregarle la condecoración y misiva de las que fue portador. En dicha oportunidad Su Majestad se dispuso a otorgar al señor Don Juan de Aladro la Condecoración de la Gran Cruz de la Orden de Takovo.”

En mayo de 1885 el Rey serbio Milan, durante su estadía en Viena, visitó a la Reina Isabel. En junio de 1899 el Rey de Serbia Aleksandar Obrenović conde­coró con la Orden de Santo Sava de III grado al se­cretario del Ministerio de Asuntos Exteriores, Manuel Walls y Marino. Las iniciativas concretas diplomáti­cas tomó España nombrando en febrero de 1910 a Ma­nuel de Multeda, su enviado extraordinario y ministro plenipotenciario en Bucarest, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario en Belgrado en base no residencial. En 1911 como encargado de asuntos mi­

39

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

litares fue nombrado Arturo de Sola. Este mismo año al Alejandro de Lacour se le nombra el cónsul honora­rio serbio en Barcelona. Finalmente, el nombramiento de Dragomir Janković como enviado extraordinario y ministro plenipotenciario de Serbia en Madrid el 14/27 de octubre de 1916 y presentación de las cartas credenciales ante el Rey Alfonso XIII el 7 de febrero de 1917 constituyeron el establecimiento oficial de las relaciones diplomáticas entre los reinos de Serbia y España.

“El Rey quiso saber ante todo si tengo dos acredi­taciones paralelas – en París y en Madrid. Cuando le contesté que me quedaba aquí, el me preguntó si iba a quedarme hasta el fin de la guerra o más tiempo. Repetí las palabras suyas, recordando que Vd. había dicho antes de mi partida, que esta Legación no se suspenderá ni siquiera cuando dejasen de existir las razones especiales para su establecimiento. Me pare­ce que al Rey le agradó esta respuesta. España hace lo posible para asegurar, en forma de actividades hu­manitarias emprendidas por el Rey mismo en todos los lugares, una posición de certeza en este conflicto europeo. El presidente del Ministerio recalcó varias veces la índole del papel que España intenta asumir en el momento más pertinente. Con eso se refirió a la me­diación.” Esta es una de las partes del primer informe del enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en Madrid, Dragomir Janković, dirigido al pre­sidente del Gobierno de Serbia, Nikola Pašić, después de haber sido recibido por el Rey Alfonso XIII en fe­brero del año de 1917.

Dr. Miroslav Perišić

41

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Документа – кратак опис

14. јануар 1880, НишЈован Ристић, председник Министарског савета и министар ино стра них дела Кнежевине Србије срп ском посланству у Бечу, о нотификовању брака шпа н ског краља Алфонса XII (Alfonso XII) са ау­стријском принцезом Kристином

22. децембар 1880, Бео градЧедомиљ Мијатовић, министар ино стра них дела Кра ље ви не Србије даје инструкције Јовану Ма­риновићу, срп ском посланику у Паризу, о потреби да се нотифику је независност Србије Шпанији и Португалији

311/23. децембар 1880, ПаризЈован Мариновић, срп ски посланик у Паризу изве­штава министра ино стра них дела Кнежевине Ср­бије о разговору са шпа н ским послаником у Пари зу поводом нотификације Србије као независне државе

44/16. новембар 1881, ПаризЈован Мариновић, срп ски посланик у Паризу тра­жи од министра ино стра них дела Кнежевине Ср­бије упутство по питању успостављања односа са Кра ље ви ном Шпанијом

523. фебруар 1882, ЦариградЈеврем Грујић, срп ски посланик у Цариграду, изве штава Милана Пироћанца, председника владе и министра ино стра них дела, о иницијативи шпа н­

42

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ског дипломатског представника у Цариграду гро­фа Раскона (conde de Rascón) за склапање трговин­ског споразума између Србије и Шпаније

69/21. март 1882, ПаризЈован Мариновић, срп ски посланик у Паризу, изве штава Милана Пироћанца, председника владе и министра ино стра них дела, о свом пријему код шпа н ске краљице Изабеле (Reina Isabel) приликом њене посете Паризу и њеним честиткама на про­глашењу Србије за Кра ље ви ну

715. март 1882, Бео градМи ни стар ство ино стра них дела Кра ље ви не Ср­бије на лаже Јовану Мариновићу, срп ском посла­нику у Па ризу, да изјави захвалност краља Мила­на Обреновића и срп ске вла де шпа н ској краљици Изабели на њеним честиткама

81. јун 1882, МадридО oдликовању срп ског краља Милана Обреновића орденом Реда Карлоса III

96. јул 1882, Бео градВест о посети Дон Хуана Педро де Аладра (Don Juan Pe dro de Aladro), шпа н ског отправника посло­ва у Бу ку ре шту, краљу Милану Обреновићу пово­дом нотификације Србије за краљевину и предаје ордена – „Колије кра љевског и одличног ордена Карла III“ срп ском краљу

106. мај 1883, ПаризСрпско посланство у Паризу пише Милану Пи­роћанцу, председнику Министарског савета и ми­

43

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

нистру ино стра них дела Кра ље ви не Србије о удаји инфанте Марије де ла Паз (María de la Paz)

11„О срп ском преводу Дон Кихота“ – реферат Хаима Давича и др Љубомира Недића

1223. јул 1899, Бео градМи ни стар ство ино стра них дела Кра ље ви не Србије доставља Посланству Кра ље ви не Србије у Лондо­ну орден Светог Саве III реда са декретом којим је одликован Мануел Валс и Мaрино (Manuel Walls y Marino), секретар шпа н ског Ми ни стар ства ино­стра них дела

1328. септембар 1899, МадридМануел Валс и Мaрино, секретар шпа н ског Ми­ни стар ства ино стра них дела, захваљује Чедомиљу Мијатовићу, срп ском посланику у Лондону на до­дели срп ског ордена Светог Саве III реда

14Др Милоје Васић, први управник Народног музеја, о Дијегу Веласкезу и његовој слици Пијанци

1511. март 1901, Бео градНотификација краља Александра Обреновића шпа­н ској регенткињи Марији Кристини (María Cristina de Austria) о смрти Милана Обреновића

1627. мај 1902, МадридНотификација шпа н ског краља Алфонса XIII (Alfonso XIII) срп ском краљу Александру Обрено­вићу о преузимању власти по стицању пунолет­ства

44

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

17Судија за брачне парнице, драмски интермецо Ми­гуела Сервантеса у преводу Хаима Давича

1814. мај 1907, МинхенХаим Давичо, књижевник и преводилац, пише Ри­сти Ода вићу, драматургу Народног позоришта, о сво јим пре водима и намери да преведе неколико шпа н ских драма

1912. јун 1908, БечЂорђе Симић, срп ски посланик у Бечу, изве штава Николу Пашића, председника Министарског саве­та и министра ино стра них дела Кра ље ви не Србије о разговору са шпа н ским амбасадором у Бечу, маркизом ди Каза Ареланом, који му је саопштио жељу шпа н ске владе да се између Шпаније и Ср­бије закључи трговински уговор или конвенција

206. септембар 1908, Бео градМинистар финансија Кра ље ви не Србије усваја пре длог шпа н ске владе да се потпише конвенција и шаље на разматрање текст измене једног члана

2124. октобар 1908, БечЂорђе Симић, срп ски посланик у Бечу, изве штава Пе тра Велимировића, председника Министарског са вета и министра ино стра них дела Кра ље ви не Срби је да је 23. октобра 1908. године потписао Трго винску конвенцију између Србије и Шпаније

22Предлог Закона о трговинској конвенцији између Србије и Шпаније, потписан у Бечу, 23. октобра/5. новембра 1908. године

45

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

2313. март 1909, БечСрпски посланик у Бечу Ђорђе Симић јавља Ми­ни стар ству ино стра них дела Кра ље ви не Србије да је извр шена ратификација Трговинске конвенције између Србије и Шпа није

2421. фебруар 1910, Севиља Шпански краљ Алфонсо XIII оба ве шта ва срп ског краља Петра I Карађорђевића о именовању Ману­ела Мултеда и Кортине (Ma nu el Multedo y Cortina) за шпа н ског посланика у Бео граду на нерезиден­цијалној основи

2514. децембар 1910, Бео градВест о аудијенцији Мануела Мултеда и Кортине, но воименованог шпа н ског посланика у Краљеви­ни Србији, и предаји акредитивних писама краљу Петру Карађорђевићу

26Списак чланова шпа н ског дипломатског кора акре­дитованог у Србији. 22. децембар 1910/3. јану ар 1911.

2719. фебруар 1911, БарселонаМиленко Веснић, срп ски посланик у Паризу, ша ље Ми ни стар ству ино стра них дела Кра ље ви не Срби је податке о банкару Алехандру де Лакуру (Ale jandro de Lacour), бу дућем почасном конзулу Кра ље ви не Србије у Барселони

2812. јун 1911, Бео градУказ о именовању Алехандра де Лакура за срп ског почасног конзула у Барселони

46

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

291/14. октобар 1911, Букурешт Шпански посланик у Букурешту и Бео граду Ману­ел Мул тедо и Кортина оба ве шта ва Ми ни стар ство ино стра них дела Кра ље ви не Србије о именовању Артура де Со ле (Arturo de Sola) за шпа н ског војног изасланика у Бео граду

3020. новембар 1911, МадридПисмо шпа н ског краља Алфонса XIII којим ноти­фикује венчање кнегиње Јелене и Ивана Констан­тиновича Романова

311/14. март 1912, БукурештШпанско посланство у Букурешту и Бео граду оба­ве шта ва Ми ни стар ство ино стра них дела Кра ље ви­не Србије о именовању Педра де Игуала и Марти­неза (Pedro de Igual y Martinez) за аташеа шпа н ског посланства у Бео граду

3218. јуна 1912, СинајаМихаило Ристић, срп ски посланик у Букурешту, оба ве шта ва Јована Јовановића, министра ино стра­них дела Кра ље ви не Србије, да Мануел Мултедо и Кортина, шпа н ски посланик у Букурешту, моли за податке о Душану Николићу, кандидату за поча­сног шпа н ског конзула у Србији

332. октобар 1912, БукурештМихаило Ристић, срп ски посланик у Букуре шту, преноси Николи Пашићу, председнику владе и ми­нистру ино стра них дела Кра ље ви не Србије, мол­бу шпа н ског посланства у Букурешту да шпа н ски официр присуствује срп ским војним операцијама, уколико до њих дође

47

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

3430. октобар/12. новембар 1912, СофијаШпанско посланство у Букурешту и Бео граду оба­ве шта ва Ми ни стар ство ино стра них дела Кра ље ви­не Србије да ће секретар шпа н ског посланства у Букурешту маркиз де Ромерo де Техада (marqués de Romero de Tejada) за време свог боравка у Бео­граду управљати шпа н ским посланством у Бео­граду

3522. април/5. мај 1914, БукурештМануел Мултеда и Кортина, шпа н ски посланик у Бео граду, преноси Николи Пашићу, министру ино­стра них дела Кра ље ви не Србије, жељу шпа н ске владе да срп ска влада одреди званичне делегате који би учествовали на Другом међународном кон­гресу административних наука који ће се одржати у Мадриду, маја 1915. године

366. мај 1914, Бео градМи ни стар ство ино стра них дела Кра ље ви не Ср­бије преноси Ми ни стар ству просвете и црквених послова молбу шпа н ске владе да Србија одреди делегата за Други међународни конгрес админи­стративних наука који ће се одржати маја 1915. у Мадриду

376. август 1914, НишНикола Пашић, председник владе и министар ино­стра них дела Кра ље ви не Србије, оба ве шта ва Ми­хаила Ристића, срп ског посланика у Букурешту да је руски амбасадор у Бечу, коме је била поверена заштита срп ских поданика у Ау стро у га р ској, при­ликом одласка из Беча предао заштиту срп ских и руских држављана шпа н ском амбасадору

48

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

388. август 1914, НишПредседник владе и министар ино стра них дела Никола Пашић – Амбасади Шпаније у Букуре шту: протесна нота Ау стро у га р ској због злочина над цивилним становништвом у Србији

3910. август 1914, ПаризСрпски посланик у Паризу Миленко Веснић – Ми­ни стар ству ино стра них дела Кра ље ви не Србије: препоручује да се покуша набавка артиљеријске муниције у Шпанији

4014/27. август 1914, БарселонаСрпски почасни конзул у Барселони Алехандро де Лакур пише Ми ни стар ству ино стра них дела Кра­ље ви не Србије да је у Шпанији снажно одјекнула вест o победама срп ске војске у одбрани незави­сности у Првом светском рату и о жељи књиже­внице Анхеле Граупере (Ángela Graupera) да дође у Србију како би помагала као болничарка

4120. август 1914, НишНикола Пашић, председник владе и министар ино­стра них дела – Посланству Кра ље ви не Србије у Паризу: о сла њу новца интернираним Србима у Ау стро у га р ској пре ко шпа н ске амбасаде

429. септембар 1914, НишНикола Пашић, председник владе и министар ино­стра них дела Кра ље ви не Србије, тражи од Михаила Ри стића, срп ског посланика у Букурешту да обаве­сти шпа н ског амба садора у Бечу да срп ска влада при хвата пре длог аустро угарске владе о размени спи скова ратних за ро бље ника

49

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

4311. новембар 1914, БордоМиленко Веснић, српски посланик у Француској јавља Ми ни стар ству ино стра них дела Кра ље ви­не Србије о иницијативи шпа н ског краља за скла­пање примирја

4417. новембар 1914, ПетроградМирослав Спалајковић, српски посланик у Петро­граду – Ми ни стар ству ино стра них дела Кра ље­ви не Србије: о неповољном војном положају Ау­стро у га р ске и вестима да преко шпа н ског краља Алфонса XIII као посредника покушава да склопи сепаратни мир

4521. новембар 1914, НишДушан Стефановић, министар војни, оба ве шта ва пред седника владе и министра ино стра них дела Ни колу Пашића о захтеву Врховне команде да се хитно набави још 100.000 пушака и препоручује да се набаве у Шпанији

468. децембар 1914, НишМи ни стар ство војно Кра ље ви не Србије предлаже Пред седништву Министарског савета Кра ље ви не Срби је хи тну набавку пушака и пешадијске муни­ције и пре по ручу је набавку у Шпанији

478. јануар 1915, БукурештСрпско посланство у Букурешту – Ми ни стар ству ино стра них дела Кра ље ви не Србије: о ноти аме­ричког по слан ства да је шпа н ски амбасадор у Бечу обишао срп ске ратне заробљенике и да аустроугар­ска влада тра жи да амерички посланик обиђе ау­строугарске ратне за ро бље нике у Србији

50

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

4817. фебруар 1915, НишМи ни стар ство војно Кра ље ви не Србије – Ми ни­стар ству ино стра них дела Кра ље ви не Србије: о могућности ма набавке пушака и муниције у Сје­дињеним Америчким Држа вама (после неуспелог покушаја набавке у Шпанији)

4920. јун 1915, НишНикола Пашић, председник владе и министар ино стра них дела Кра ље ви не Србије, налаже Па­влу Ма ринковићу, срп ском посланику у Букуре­шту да пре ко амери чког посланства у Бу курешту замоли аме ричку амбасаду у Бечу да у спо разуму са шпа н ском амбасадом у Бечу узме у за штиту срп ске држављане у Ау стро у га р ској, тако да аме­ричка амбасада штити срп ске држављане у Угар­ској, а шпа н ска амбасада оне који се налазе у Ау­стрији

5025. јун 1915, БукурештСрпски генерални конзулат у Букурешту – Ми ни­стар ству ино стра них дела Кра ље ви не Србије: о са­радњи са шпа н ском амбасадом у Бечу око исплате помоћи за срп ске интернирце

5125. јануар 1916, БукурештШпанско посланство у Букурешту потврђује да је шпа н ска амбасада у Бечу примила средства за по­моћ и издржавање срп ских интернираца у Ау стро­у га р ској

5215. март 1916, БукурештСрпско посланство у Букурешту шаље шпа н ском посланству у Букурешту спискове срп ских пода­

51

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ника у Ау стро у га р ској с молбом да се преко шпан­ске амбасаде у Бечу предузму мере за њихово про­налажење и давање помоћи

5331. мај 1916, ЛондонМи ни стар ство ино стра них дела налаже да се од шпа н ске владе тражи дозвола за отварање срп ског посланства у Мадриду

5425. август 1916, КрфНикола Пашић, председник владе и министар ино­стра них дела, налаже срп ском посланику у Паризу Миленку Ве снићу да од шпа н ске владе тражи агре­ман за именова ње Драгомира Јанковића за срп ског посланика у Мадриду

559. септембар 1916, ПаризМиленко Веснић, српски посланик у Паризу, јавља Ми ни стар ству ино стра них дела Кра ље ви не Ср­бије да шпа н ска влада прихвата именовање Драго­мира Јанковића за срп ског посланика у Мадриду

5618. септембар 1916, БукурештПавле Маринковић, срп ски посланик у Букурешту, пише капетану Миливоју Маринковићу, делегату Ми ни стар ства финансија Кра ље ви не Србије у Бу­курешту о питању слања новца за интерниране и заробљене срп ске поданике у Ау стро у га р ској пре­ко шпа н ске амбасаде у Бечу после ступања Руму­није у рат са Ау стро у га р ском

5714. октобар 1916, СолунУказ о именовању Драгомира М. Јанковића за срп­ског посланика у Мадриду

52

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

5814. октобар 1916, СолунРегент Александар Карађорђевић – шпа н ском кра­љу Ал фонсу XIII: акредитивно писмо о именова­њу Драгоми ра Јанковића за посланика Кра ље ви не Србије у Ма дриду

5911. фебруар 1917, ПаризМиленко Веснић, срп ски посланик у Паризу, ша­ље Ми ни стар ству ино стра них дела Кра ље ви не Срби је копију изве штаја шпа н ске амбасаде у Бечу о логору у Браунау где је интернирано око 800 срп­ске деце

6014. фебруар 1917, БечАмбасада Шпаније у Бечу доставља Влади Кра ље­ви не Србије списак срп ских поданика – државних чиновника, заробљених и интернираних у ратном логору у Ау стро у га р ској, који моле да им се издају њихове не испла ћене плате и пензије и предлаже да се за издавање новчане помоћи ангажују Српски црвени крст у Швајцарској и аустријски Црвени крст

6114/27. фебруар 1917, ЈашиМануел Мултедо и Кортина, шпа н ски посланик у Румунији, пише Павлу Маринковићу, срп ском по­сланику у Букурешту, о новчаној помоћи срп ским интернирцима и заробљеницима у Ау стро у га р ској

6227. фебруар 1917, МадридИзвештај Драгомира Јанковића, срп ског послани­ка у Ма дриду, о предаји акредитивних писама и аудијенцији код шпа н ског краља

53

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

631917. годинаСписак 60 интернираних срп ских студената којима изда је помоћ Амбасада Шпаније у Бечу

6412. април 1917, МадридДрагомир Јанковић, срп ски посланик у Мадриду, шаље Ми ни стар ству ино стра них дела Кра ље ви не Србије изве штај шпа н ског војног аташеа у Бечу о прегледу ло гора у Ракошсендмихаљу где су заро­бљени срп ски учи тељи и омладина; у прилогу пи­смо захвалности срп ских интернираних учите ља на помоћи владама Шпа није и Србије

658. фебруар 1918, МадридТелеграм Драгомира Јанковића, срп ског посланика у Ма дри ду, Николи Пашићу, министру ино стра них де­ла Кра ље ви не Србије о садржини разговора са шпан­ским кра љем

6618. фебруар 1918, МадридДрагомир Јанковић, срп ски посланик у Мадриду, оба ве шта ва Ми ни стар ство ино стра них дела Кра­ље ви не Србије да је од Црвеног крста у Барсело­ни и Савезничке колоније у Севиљи примио преко 20.000 песета на име помоћи срп ском Црвеном крсту

6720. август 1918, СолунСрпско трговачко друштво моли Посланство Кра­ље ви не Србије у Мадриду за интервенцију код шпанске владе да се добије дозвола за извоз робе из Шпаније за потребе срп ских ослобођених тери­торија као и закуп или куповину једног шпа н ског

54

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

трговачког брода за транспорт робе; у прилогу списак потребних артикала

6824. септембар 1918, КрфМи ни стар ство ино стра них дела Кра ље ви не Ср­бије ја вља Живојину Балугџићу, срп ском послани­ку у Атини, да је шпа н ски краљ обећао да ће се за­ложити да се срп ска деца, интернирана у Браунау и Нежидеру, врате својим кућама или пусте у неку неутралну земљу

6926. октобар 1918, МадридДрагомир Јанковић, срп ски посланик у Мадриду, оба ве шта ва Ми ни стар ство ино стра них дела Кра­ље ви не Србије о заинтересованости шпанског ад­воката Ори о ла Мартореља (Oriol Martorell), секре­тара Са вета Слободног при стани шта у Барселони, да се бави шпа н ско­срп ским трго вачким односима те ну ди сарадњу у виду изво за производа у Србију

7010. новембар 1918, МадридШпански краљ Алфонсо XIII – регенту Алексан­дру Карађорђевићу: изрази обостраног задовољ­ства због зау зи мања шпа н ског краља за интерни­рану срп ску децу

7117. новембар 1918, БарселонаПочасни конзулат Кра ље ви не Србије у Барселони изве штава Посланство Кра ље ви не Србије у Ма­дриду о званичној посети градоначелника и члано­ва градске владе Града Барселоне Конзулату којом приликом су честитали херојско окончање рата и успехе Србије

55

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

72Телеграм регента Александра Карађорђевића ко­јим честита Нову 1919. годину шпа н ском краљу Ал фо нсу XIII

73Телеграм шпа н ског краља Алфонса XIII регенту Александру Карађорђевићу у коме му честита Но­ву 1919. годину и жели просперитет Србији

74Шпанске пословице, сабрао Риста Ј. Одавић, књи­жевник

57

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Documentos ­ una breve descripción

1El día 4 de enero de 1880, NišJovan Ristić, presidente del Consejo de Ministros y ministro de Exteriores del Principado de Serbia a la Legación de Serbia en Viena sobre la notificación del matrimonio del Rey de España Alfonso XII con la princesa austríaca Cristina.

2El día 2 de diciembre de 1880, BelgradoEl ministro de Exteriores al enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en París, Jovan Mari­nović: instrucciones relativas a la notificación de la in­dependencia de Serbia ante España y Portugal.

3El día 11/23 de diciembre de 1880, ParísJovan Marinović, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en París informa al ministro de Exteriores del Principado de Serbia sobre las con­versaciones celebradas con el enviado extraordinario y ministro plenipotenciario de España en París con motivo de la notificación de la independencia del Es­tado de Serbia.

4El día 4/16 de noviembre de 1881, ParísJovan Marinović, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en París solicita al ministro de Exteriores del Principado de Serbia instrucciones rela­tivas al establecimiento de las relaciones diplomáticas con el Reino de España.

58

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

5El día 23 de febrero de 1882, ConstantinoplaJevrem Grujić, enviado extraordinario y ministro ple­nipotenciario serbio en Constantinopla, informa a Mi­lan Piroćanac, presidente del Gobierno y ministro de Exteriores sobre la iniciativa del representante diplo­mático de España en Constantinopla conde de Rascón para suscripción de un tratado comercial entre Serbia y España.

6El día 9/21 de marzo de 1882, ParísJovan Marinović, enviado extraordinario y ministro ple nipotenciario serbio en París, informa a Milan Pi­ro ćanac, presidente del Gobierno y ministro de Exte­riores de Serbia sobre su audiencia con la Reina Isabel durante su visita a París y sobre sus felicitaciones por la proclamación del Reino de Serbia.

7El día 15 de marzo de 1882, BelgradoEl Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Ser­bia encarga a Jovan Marinović, enviado extraordi­nario y ministro plenipotenciario serbio en París, de transmitir el agradecimiento del Rey Milan Obreno­vić y del Gobierno serbio a la Reina Isabel por sus fe­licitaciones.

8El día de 1 junio 1882, MadridDecreto de concesión del Collar de Carlos III a Milan Obrenović, Rey de Serbia.

9El día 6 de julio de 1882, BelgradoNoticia sobre la visita de Don Juan Pedro de Aladro, encargado de negocios español en Bucarest, remiti­da al Rey de Serbia, Milan Obrenović, con motivo de la notificación de Serbia como Reino y entrega de la

59

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

condecoración “Collar de la Orden de Carlos III” al Rey de Serbia.

10El día 6 de mayo de 1883, ParísLa Legación de Serbia en París escribe a Milan Pi­roćanac, presidente del Consejo de Ministros y minis­tro de Exteriores serbio, sobre la boda de la infanta María de la Paz.

11“Sobre la traducción serbia de Don Quijote” – ensayo pág. 62, hecha por Haim Davičo y dr. Ljubomir Nedić.

12El día 23 de julio de 1899, BelgradoEl Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia remite a la Legación del Reino de Serbia en Londres la Orden de Santo Sava de III grado con decreto de con­decoración concedida a Manuel Walls y Marino, secre­tario del Ministerio de Asuntos Exteriores de España.

13El día 28 de septiembre de 1899, MadridManuel Walls y Marino, secretario del Ministerio de Asuntos Exteriores agradece a Čedomilj Mijatović, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en Londres, la concesión de la Orden de San Sava de III grado.

14Dr. Miloje Vasić, el primer director del Museo Nacio­nal de Serbia sobre Diego Velázquez y su obra “Los borrachos”.

15El día 11 de marzo de 1901, BelgradoLa notificación del rey Aleksandar Obrenović a la re­

60

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

genta María Cristina de Austria sobre la muerte de Mi­lan Obrenović.

16El día 27 de mayo de 1902, MadridLa notificación del Rey Alfonso XIII al Rey de Serbia Aleksandar Obrenović después de haber asumido este el poder al alcanzar la mayoría de edad.

17El juez de los divorcios, entremés dramático de Mi­guel de Cervantes traducido por Haim Davičo.

18El día 14 de mayo de 1907, MunichHaim Davičo, escritor y traductor escribe a Rista Oda­vić, dramaturgo del Teatro Nacional serbio sobre sus traducciones e intención de traducir varios dramas de autores españoles.

19El día 12 de junio de 1908, VienaĐorđe Simić, enviado extraordinario y ministro ple­nipotenciario serbio en Viena informa a Nikola Pašić, presidente del Consejo de Ministros y ministro de Ex­teriores del Reino de Serbia, sobre la conversación con el embajador de España en Viena, marqués de Ca­sa Arellano, el que le informa sobre el deseo del Go­bierno de España de suscribir un tratado o convenio comercial con Serbia.

20El día 6 de septiembre de 1908, BelgradoEl ministro de Hacienda del Reino de Serbia aprue­ba la propuesta del Gobierno español de suscribir los dos países el convenio comercial y remite como obje­to de análisis el texto de modificación de un artículo del mismo.

61

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

21El día 24 de octubre de 1908, VienaĐorđe Simić, enviado extraordinario y ministro pleni­potenciario serbio en Viena informa a Petar Velimiro­vić, presidente del Consejo de Ministros y ministro de Exteriores del Reino de Serbia, que el 23 de octubre del año de 1908 ha suscrito el Tratado Comercial en­tre Serbia y España.

22Proyecto de Ley de Convenio Comercial suscrito en 1908 en Viena por Serbia y España.

23El día 13 de marzo de 1909, VienaEl enviado extraordinario y ministro plenipotenciario de Serbia en Viena, Đorđe Simić, comunica al Minis­terio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia que ha sido tramitada la ratificación del Tratado comercial concluido entre Serbia y España.

24El día 21 de febrero de 1910, SevillaEl Rey de España Alfonso XIII informa al Rey de Ser­bia Petar I sobre el nombramiento de Manuel Multe­do y Cortina como enviado extraordinario y ministro plenipotenciario español en Belgrado en base no resi­dencial.

25El día 14 de diciembre de 1910, BelgradoNoticia sobre la audiencia de Manuel Multedo y Cor­tina, nuevo enviado extraordinario y ministro plenipo­tenciario español, y entrega de cartas credenciales al Rey Petar Karađorđević.

26Lista de integrantes del cuerpo diplomático español acreditados en Serbia, 3 de enero de 1911.

62

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

27El día 19 de febrero de 1911, BarcelonaMilenko Vesnić, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en París, remite al Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia datos sobre Alejandro de Lacour, banquero y futuro cónsul hono­rario del Reino de España en Barcelona.

28El día 12 de junio de 1911, BelgradoDecreto de nombramiento de Alejandro de Lacour co­mo cónsul honorario serbio en Barcelona.

29El día 1/14 de octubre de 1911, BucarestEl enviado extraordinario y ministro plenipotencia­rio español en Bucarest y Belgrado, Manuel Multedo y Cortina, informa al Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia sobre el nombramiento de Arturo de Sola como encardado de asuntos militares en Belgrado.

30El día 20 de noviembre de 1911, MadridLa carta del Rey de España Alfonso XIII por la que se notifica la boda de la princesa Jelena con Ivan Kons­tantinovič Romanov.

31El día 1/14, marzo de 1912, BucarestLa Legación española en Bucarest y Belgrado informa al Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia sobre el nombramiento de Pedro de Igual y Martínez como agregado a la Legación española en Belgrado.

32El día 18 de junio de 1912, SinaiaMihailo Ristić, enviado extraordinario y ministro ple­nipotenciario serbio en Bucarest, informa a Jovan Jo­

63

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

vanović, ministro de Exteriores del Reino de Serbia, que Manuel Multedo y Cortina, enviado extraordina­rio y ministro plenipotenciario español en Bucarest, solicita informaciones sobre Dušan Nikolić, candidato al consulado honorario de España en Serbia.

33El día 2 de octubre de 1912, BucarestMihailo Ristić, enviado extraordinario y ministro ple­nipotenciario serbio en Bucarest, informa a Nikola Pašić, presidente del Gobierno y ministro de Exterio­res del Reino de Serbia, sobre la solicitud de la Le­gación española en Bucarest de facilitar a un oficial militar de España que presencie operaciones militares serbias si estas suceden.

34El día 30 de octubre/12 de noviembre de 1912, SofíaLa Legación de España en Bucarest y Belgrado infor­ma al Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia que el secretario de esta legación, marqués de Romero de Tejada, durante su estadía en Belgrado en­cabezará dicha legación de España en Belgrado.

35El día 22 de abril/5 de mayo de 1914, BucarestManuel Multedo, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario español en Belgrado, transmite a Ni­kola Pašić, ministro de Exteriores del Reino de Serbia, el deseo del Gobierno español de designar Gobierno serbio a sus representantes en el II Congreso Interna­cional de Ciencias Administrativas que se celebrará en Madrid, mayo de 1915.

36El día de 6 de mayo de 1914, BelgradoEl Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Ser­bia transmite al Ministerio de Educación y Culto la

64

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

solicitud del Gobierno español de asignar Serbia a su delegado en el II Congreso Internacional de Ciencias Administrativas que está por celebrarse en Madrid en mayo de 1915.

37El día 6 de agosto de 1914, NišNikola Pašić, presidente del Gobierno y Ministro de Exteriores del Reino de Serbia, informa a Mihailo Ristić, enviado extraordinario y ministro plenipoten­ciario en Bucarest que el embajador ruso en Viena, al que fue encomendada la protección de súbditos ser­bios en Austria­Hungría, ha transferido la encargada protección de ciudadanos serbios y rusos al embaja­dor de España.

388 de agosto de 1914, NišNikola Pašić, presidente del Gobierno y ministro de Exteriores del Reino de Serbia, remite a la Embajada de España en Bucarest la Nota de protesta dirigida a Austria­Hungría a causa de crímenes cometidos con­tra la población civil de Serbia.

39El día 10 de agosto de 1914, ParísMilenko Vesnić, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en París, expone ante el Mi­nisterio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia su postura según la que, dada la deficiencia de municio­nes, es necesario intentar adquirirlas en España.

40El día 14/27 agosto de 1914, BarcelonaEl cónsul honorario serbio en Barcelona Alejandro de Lacour escribe al Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia que las victorias del Ejército de Ser­bia en su lucha por defender la independencia del país

65

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

durante la Gran Guerra impresionaron a España y so­bre el deseo de la escritora Ángela Graupera de venir a Serbia para brindar su ayuda como enfermera.

41El día 20 de agosto de 1914, NišNikola Pašić, presidente del Gobierno y ministro de Exteriores del Reino de Serbia, informa a la Legación de Serbia en París sobre el dinero entregado vía Em­bajada de España en Viena a prisioneros de guerra ser­bios internados en Austria­Hungría.

42El día 9 de septiembre de 1914, NišNikola Pašić, presidente del Gobierno y ministro de Exteriores del Reino de Serbia, exige a Mihailo Ris­tić, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en Bucarest, que informe al embajador de Es­paña en Viena que el Gobierno serbio acepta la pro­puesta del Gobierno austrohúngaro relativa al canje de listas de cautivos de guerra.

43El día 11 de noviembre de 1914, BordeauxMilenko Vesnić, enviado extraordinario y ministro ple­nipotenciario serbio en Francia, informa al Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia sobre la ini­ciativa del Rey de España para concertarse la tregua.

44El día 17 de noviembre de 1914. PetersburgoMiroslav Spalajković, enviado extraordinario y minis­tro plenipotenciario serbio en San Petersburgo, infor­ma al Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia sobre la posición militar de Austria­Hungría y sobre los esfuerzos del Rey de España y otros inter­mediaros emprendidos a fin de acordarse una tregua separada.

66

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

45El día 21 de noviembre 1914, NišDušan Stefanović, ministro de Asuntos Militares, in­forma a Nikola Pašić, presidente del Gobierno y mi­nistro de Exteriores del Reino de Serbia, sobre la so licitud del Mando Supremo de adquirir Serbia ur­gentemente en España otros 100 000 fusiles.

46El día 8 de diciembre de 1914, NišEl Ministerio de Asuntos Militares del Reino de Ser­bia sugiere a la Presidencia del Consejo de Ministros del Reino de Serbia la adquisición urgente de fusiles y munición de infantería y recomienda que se adquie­ran en España.

47El día 8 de enero de 1915, BucarestLa Legación de Serbia en Bucarest informa al Minis­terio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia sobre la nota de la Embajada norteamericana en la que cons­ta que el embajador de España en Viena ha visitado prisioneros de guerra serbios.

48El día 17 de febrero de 1915, NišEl Ministerio de Asuntos Militares del Reino de Ser­bia informa al Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia sobre las posibilidades de adquirir fu­siles y munición en Estados Unidos de América, tras el fracasado intento de adquirirlos en España.

49El día 20 de junio de 1915, NišNikola Pašić, presidente del Gobierno y ministro de Exteriores del Reino de Serbia, ordena a Pavle Ma­rinković, enviado extraordinario y ministro plenipo­tenciario serbio en Bucarest, que vía Embajada es­

67

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

tadounidense en Bucarest solicite a la Embajada norteamericana en Viena que, en cooperación con la Embajada de España en Viena, proteja a ciudadanos serbios en Austria­Hungría, de tal manera que la Em­bajada de EUA proteja a súbditos serbios en Hungría y la Embajada de España a aquellos que se encuentran en Austria.

50El día 25 de junio de 1915, BucarestCónsul general serbio en Bucarest informa al Minis­terio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia sobre la cooperación con la Embajada de España en Viena relativa al desembolso de ayuda destinada a cautivos de guerra serbios.

51El día 25 de enero de 1916, BucarestLa Legación de España en Bucarest confirma que la Embajada española en Viena ha recibido recursos re­unidos para brindar ayuda y facilitar mantenimiento a cautivos de guerra serbios internados en Austria­Hun­gría.

52El día 15 de marzo de 1916, BucarestLa Legación de Serbia en Bucarest remite a la Lega­ción de España en Bucarest listas de súbditos serbios en Austria­Hungría, solicitando a la vez que mediante la Embajada española en Viena se tomen medidas para su ubicación y entrega de ayuda.

53El día 31 de mayo de 1916, LondresNikola Pašić, presidente del Gobierno y ministro de Exteriores del Reino de Serbia, sobre la necesidad de solicitar del Gobierno de España la aprobación de apertura de la Legación de Serbia en Madrid.

68

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

54El día 25 de agosto de 1916, CorfúNikola Pašić, presidente del Gobierno y ministro de Exteriores del Reino de Serbia, ordena a Milenko Ves­nić, enviado extraordinario y ministro plenipotencia­rio serbio en París, que solicite al Gobierno de España la aprobación de nombramiento de Dragomir Janko­vić como enviado extraordinario y ministro plenipo­tenciario serbio en Madrid.

55El día 9 de septiembre de 1916, ParísMilenko Vesnić, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario en París, informa al Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia que el Go­bierno español acepta el nombramiento de Dragomir Janković como enviado extraordinario y ministro ple­nipotenciario serbio en Madrid.

56El día de 18 de septiembre de 1916, BucarestPavle Marinković, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en Bucarest, escribe al capitán Milivoje Marinković, enviado del Ministerio de Ha­cienda del Reino de Serbia en Bucarest sobre la entre­ga del dinero destinado a los súbditos serbios reclusos internados y cautivos de guerra en Austria­Hungría mediante la Embajada de España en Viena tras el ini­cio de la guerra entre Rumania y Austria­Hungría.

57El día 14 de octubre de 1916, TesalónicaDecreto de nombramiento de Dragomir Janković co­mo enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en Madrid.

58El día 14 de octubre de 1916, TesalónicaEl regente Aleksandar Karađorđević al Rey de Espa­

69

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ña Alfonso XIII: cartas credenciales por las que se de­signa a Dragomir Janković como enviado extraordi­nario y ministro plenipotenciario del Reino de Serbia en Madrid.

59El día 11 de febrero de 1917, ParísMilenko Vesnić, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en París, remite al Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia una copia del informe de la Embajada de España sobre un cam­po de internación de unos 800 niños serbios.

60El día 14 de febrero de 1917, VienaLa embajada de España en Viena remite al Reino de Serbia una lista de súbditos serbios – funcionarios es­tatales, capturados e internados en un campo bélico en Austria­Hungría, los que solicitan sus sueldos y pen­siones no desembolsados y sugiere que de la ayuda que ha de proporcionárseles se encargue la Cruz Roja de Serbia en Suiza y Austro­Hungría.

61El día 14/27 de febrero de 1917, IassyManuel Multedo, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario español en Rumania, escribe a Pavle Marinković, enviado extraordinario y ministro pleni­potenciario serbio en Bucarest, sobre el dinero pro­porcionado como ayuda a reclusos internados y cauti­vos de guerra en Austria­Hungría.

62El día 27 de febrero de 1917, MadridInforme hecho por Dragomir Janković, enviado ex­traordinario y ministro plenipotenciario serbio, sobre la presentación de cartas credenciales y audiencia con el Rey de España.

70

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

631917.La lista de 60 estudiantes internados en un campo de reclusos a los que la Embajada de España en Viena destina una ayuda.

64El día 12 de abril de 1917, MadridDragomir Janković, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en Madrid, remite al Ministe­rio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia el infor­me del encargado de asuntos militares español en Vie­na sobre la vista e inspección del campo de internación en Rákosszentmihály, donde estaban recluidos maes­tros y jóvenes de Serbia; adjunta la carta de agradeci­miento de maestros serbios internados dirigida a los gobiernos de España y Serbia por la ayuda recibida.

65El día 8 de febrero de 1918, MadridEl telegrama dirigido por Dragomir Janković, envia­do extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en Madrid, a Nikola Pašić, presidente del Gobierno y ministro de Exteriores del Reino de Serbia, sobre su conversación con el Rey de España.

66El día 18 de febrero de 1918, MadridDragomir Janković, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en Madrid, informa al Minis­terio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia que ha recibido de la Cruz Roja en Barcelona y Colonia de aliados en Sevilla más de 20 000 pesetas de ayuda en­viada a la Cruz Roja de Serbia.

67El día 20 de agosto de 1918, TesalónicaLa Asociación comercial serbia solicita a la Legación

71

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

del Reino de Serbia en Madrid que intervenga ante el Gobierno español en aras de obtener permiso para la exportación de mercancías de España destinadas a los territorios serbios liberados, así como a fin de alquilar o comprar un buque español para transportar dichas mercancías: adjunta la lista de insumos necesarios.

68El día 24 de septiembre de 1918, CorfúEl Ministerio de Asuntos Exteriores del Reino de Ser­bia informa a Živojin Balugdžić, enviado extraordina­rio y ministro plenipotenciario serbio en Atenas, que el Rey de España ha prometido abogar por el regreso a sus casas de niños serbios internados en campos de reclusos en Braunau y Nezider, o por su traslado a un país neutral.

69El día 26 de octubre de 1918, MadridDragomir Janković, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en Madrid, informa al Minis­terio de Asuntos Exteriores del Reino de Serbia sobre el interés del abogado Oriol Martorell, secretario del Consejo del Puerto Libre en Barcelona, en encargar­se de relaciones comerciales serbio­españolas, y que el mismo ofrece su cooperación en forma de exporta­ción a Serbia.

70El día 10 de noviembre de 1918, MadridEl Rey de España Alfonso XIII al regente Aleksandar Karađorđević: manifestación de agrado mutuo por ha­ber intercedido el Rey de España por los niños serbios internados en campos de reclusión.

71El día 17 de noviembre de 1918, BarcelonaEl Consulado honorario del Reino de Serbia en Bar­celona informa a la Legación del Reino de Serbia en

72

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Madrid sobre la visita oficial del alcalde y del miem­bro del gobierno municipal de la ciudad de Barcelona al Consulado, los que aprovecharon esta oportunidad para felicitar la finalización heroica de la guerra y vic­torias de Serbia.

72El telegrama de felicitaciones del año nuevo enviado por el Regente Aleksandar Karađorđević al Rey Al­fonso XIII, el año de 1919.

73El telegrama de felicitaciones del año nuevo y deseos de prosperidad de Serbia dirigido por el Rey Alfon­so XIII al Regente Aleksandar Karađorđević, el año de 1919.

74Proverbios españoles, coleccionados por Rista J. Oda­vić, escritor.

ДОКУМЕНТА

75

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

14. јануара 1880 у НишуГосподину Деловођи Посланства Србије у Бечу,

Господине Деловођо,1

Његово Височанство Књаз примио је писмо Ње­говог Величанства Цара Аустријског, које му је г. Барон Херберт овамо донео, и којим му се нотифи­кује ступање у брак аустријске принцезе Христине са Његовим Величанством Краљем шпа н ским. У приложеном писму, од кога вам се копија прилаже ради вашег знања, налази се одговор његовог ви­сочанства Књаза, Његовом Величанству Цару ау­стријском на горепоменуто писмо. Ви ћете се, Го­сподине, изволети постарати да ово писмо одмах доставите познатим вам путем Његовом Величан­ству Цару аустријском, а мене о томе известити.

Примите, Господине Деловођо, уверење мога по­штовања.

Председник Минист[арског] савета Министар Иностр[аних] дела

Јов[ан] Ристић/Прилог:/Sire,Mr le baron Herbert m’ a remis la lettre par laquelle

Votre Majesté a bien voulu me notifier la célébra­1 У то време деловођа Посланства Краљевине Србије у Бечу био

је Петар Стеић.

76

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

tion du mariage de Son Altesse Impériale et Royale l’ Archiduchesse Marie Christine avec Sa Majesté le Roi d’ Espagne Alphonse XII.

Vivement sensible à tout ce qui concerne le bon­heur de Votre Majesté Impériale et Royale et de Son Auguste maison, je m’ empresse de remercier Votre Majesté de cette communication et de l’ assurer de toute la part que je prends à la joie que Lui cause cet heureux événement.

Je saisis en même temps cette occasion pour dépo­ser aux pieds de Votre Majesté l’ expression des senti­ments d’ inviolables amitié avec lesquels je suis, Sire de Votre Majesté Impériale et Royalele 2/14 Janvier 1880 le très respectueux Nische signé: Milan M. Obrénovitch IV/Архив Србије, МИД, Пс, Б, ф 1, р 4/1880/

2Г. Јовану Мариновићу Посланику Србије у Паризу През. № 17 2. Децембра 1880. у Бео граду

Г. Посланиче,При моме ступању у дужност Министра спољ­

них послова, нашао сам да независност Србије ни­је нотификована свима европским државама, као што би по моме мишљењу требало да буде.

Међу државама, којима није обзнањен нови по­ложај Србије у колу европских држава, налазе се поред осталих Шпанија и Португалска.

Ја бих вам био врло обвезан, г. Посланиче, ако би се ви са тамошњим Посланицима ових држа­ва споразумели да ли би и на који начин ми могли њи ховима владама накнадно нотификовати нашу не зависност, па ваше мишљење да ми изволите са­општити.

77

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Примите, г. Посланиче, уверење мог одличног поштовања.

[Без потписа]/Архив Србије, MИД, ПO, 1881, Ф II, дос. I/

3Légation de Serbie еn France Paris, le 11/23. Декембра 1880. Пр. № 57Министру Иностраних Дела Заступнику Министра Финансије Господину Чед[омиљу] Мијатовићу

Господине Министре,Услед ваше препоруке говорио сам Шпанском

Амбасадору Маркизу de Molins о жељи наше вла­де, да нотификује Шпанском Краљу независност Србије.

Г. de Molins уверио ме је, да ће краљ и влада Шпаније, бити поласкани таквим кораком Србије, и да ми може, без предходног питања своје владе званично изјавити, да се тај наш корак радо у Ма­дриду прима. То је, што се тиче ствари у крупно; а што се тиче форме, у којој би се то имало учинити, он жели да се предходно о томе са својом владом споразуме, па тек онда да нам одговори.

Том приликом напоменуо је, да у овој ствари имам један преседан, који ће се по свој прилици и нама саветовати, а то је преседан Румуније.

Кад је независност Румуније проглашена, књаз Карол желио је, да одмах ступи у непосредне све­зе са Шпанијом, но пошто су онда због Јеврејског питања, многе од великих Сила одложиле призна­ти независност Румуније пре усвојења од Румун­ске Скупштине дотичног Закона о Јеврејима, то је у след упливисања неких сила, а нарочно Францу­

78

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ске и Енглеске и Шпанија морала одложити при­мање Румунске нотификације независности.

Најпосле, кад је питање Јеврејско у Букурешту решено, Шпанија, по примеру великих Сила, при­стала је на ступање у непосредно сношење са Ру­мунијом, и онда је Румунски Дипломатски Агенат у Паризу, Г. Калимаки Катарџи добио титулу ван­редног Посланика код Шпанског Двора, и отишао у Мадрид, предао своје кредитиве а у исто време и Румунски орден, како Краљу тако и Председни­ку Ми ни стар ства, у след чега је Шпански Посла­ник при Бечком Двору добио био налог, те је као ванредни Посланик ишао у Букурешт и поздравио Владаоца Румуније.

За Србију, рече г. Маркиз, нема никакве тешко­ће, и по његовом личном мнењу и ми би требали да поступимо тако како је и Румунија поступила, но он се мора уздржати сваког Званичног одговора пре но добије поставлења од свога двора.

На примедбу моју да ли би довољно било, да наш Посланик отиде у Мадрид као ванредни По­сланик у специјалној мисији, или да добије титу­лу обичног Посланика при Шпанском Двору, и као такав да испуни мисију нотификације, Г. Мар­киз се изразио за ову последњу алтернативу, напо­менув, да је и сваки Турски Амбасадор у Паризу акредитован у исто време и као Посланик у Ма­дриду, и да има много дипломатских представника у Паризу, који су у исто време и код Шпаније акре­дитовани, и да их то не обвезује седети у Мадриду.

Примети ћете, Господине Министре, да је и Мар­киз de Molins напоменуо Румунски орден, ко ји је приликом нотификације предан Краљу. Ја вас мо­лим да при решавању ове ствари не изгубите из ви да и ту околност. Ако се не варам, Његово Ви со­чанство, наш Књаз, послао је Таковски орден сви ма владаоцима Држава, са којима Србија обдр жа ва по­

79

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

литичка сношења осим Краљице Енглеске, Сул та на и Председника Француске Репу блике. С је дне стра­не ми би дали Шпанском Краљу повода хладности, ако би спрам њега показали мање предусретњи­вости но Румунија, а с друге стране, ако ту љуба­зност укажемо Шпанији, неби могли избећи, а да је не укажемо и другим шефовима држава, код којих имамо сада наших дипломатских представника.

Подобан корак учинио сам и код Графа Сан Ми гуеса, Португалског Отправника Послова. Са њи ме је разговор био врло кратак, он ће чисто и про сто моје саопштење доставити својој влади, и оче ки ваће њен одговор; у исто време он ми је ка­зао, да ће влада његова ставити се у саопштење са Шпанском владом, и како нам одговори Шпанија тако ће нам одговорити и Португалија, јер је та ко исто поступљено и у ствари Румунске но ти фи ка­ци је, кад је Г. Калимаки Катарџи одређен био, да отво ри политичке свезе са ове две државе.

Примите, господине Министре, и овом прили­ком уверење мога одличног поштовања. Ј[ован] Мариновић2

/Архив Србије, МИД, ПО, 1881, Ф II, дос. I/

4Légation de Serbie еn France През. № 83 Paris, le 4/16. Новембра 1881.Господину М[илану] Пироћанцу, Председнику Министарског Савета Министру Иностраних Дела у Бео граду

Господине Министре,При наступању зимне сезоне, гди ћу врло често

имати прилику долазити у додир са колегама Ди­2 Јован Мариновић (1821–1893), политичар, дипломата, српски

посланик у Паризу, 1880–1889.

80

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

пломатског Кора, морам предвидити могућност, да ме Посланици Шпаније и Португалије запитају, за­што наша влада не даде никакву последицу кораци­ма, од којих је сама по својој побуди узела иниција­тиву за ступање у одношења са њиховим вла дама?

Ја не би рад био, ни да се покажем пред мојим ко легама Шпаније и Португалије до тог степена од моје сопствене владе пренебрегнут, да ме она не удостојава обавестити о узроцима, због којих је одустала од једне намере, коју је мојим органом изјавила Шпањском и Португалском двору, ни­ти би се радо изложио, да дам какав одговор, који се не би подударао са назорима и расположењима владе Његовог Височанства.

Принуђен сам дакле, Господине Министре, мо­лити вас, да би имали доброту дати ми упутство, како да се изјасним у случају, ако би о овом пред­мету био интерпелисан.

Примите, Господине Министре, уверење мога одличног поштовања. Ј[ован] Мариновић

Одговорити да ће ови дана све бити све спрем­но за пут г Мариновића у Шпанију и Португалију ради нотификације изасланства./Архив Србије, МИД, ПО, 1881, Ф II, дос. I/

5През. № 6 23. фебруар 1882. у ЦариградуГосподину, г. Милану Пироћанцу Председнику Минист[арског] Савета Министру Спољних Послова у Бео граду

Господине Министре,Шпански Посланик Граф Раскон, коме сам био

дао у наруч нашу конвенцију са Италијом од 28. октобра/9. новембра 1879, молио ме да му доба­

81

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

вим и уступим један комад од те угодбе, коју проу­чава у цељи да предложи својој влади да погодну с’ нама закључи.

Немајући у архиви више од једног комада ја вас молим, да имате доброту наредити, да ми се за ту по требу пошаље један комад из Ми ни стар ства. Јеврем Грујић3

/Архив Србије, МИД, ПО, 1882, Ф II, К/15, дос. I/

6Légation de Serbie en France През. № 32 Paris, le 9/21. марта 1882.Господину М[илану] Пироћанцу Председнику Министарског Савета Министру Иностраних Дела у Бео граду

Господине Министре, У след проглашења Краљевства Дворски Мар­

шал Краљице Изабеле долазио је у посланство, но није ме нашао.

Ја сам сматрао за дужност одазвати се тој учти­вости, и посетио сам јуче Њено Величанство.

Том приликом, Краљица ми је честитала про­гла ше ње Српског Краљевства, и говорила ми о сво јим симпатијама за народ срп ски и за његовог ви тешког владаоца, замоливши ме да ова њена осе­ћа ња доставим до знања Његовом Краљевском Ве­личанству Милану Првом.

Ја сматрам за дужност Господине Министре, испу нити ову поруку Краљице Изабеле, молећи вас, да примите ново уверење мога одличног по­штовања. Ј[ован] Мариновић/Архив Србије, МИД, ПО, 1882, Ф II, К/27, дос. I/3 Јеврем Грујић (1827–1895), политичар, дипломата, српски по­

сла ник у Цариграду, 1880–1885.

82

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

7Г. Јовану Мариновићу, Посланику Србије у Паризу През. № 27 15. марта 1882. у Бео градуЕкс. истог дана

Г. Посланиче,Имао сам част примити и Његовом Величанству

Краљу саопштити ваше писмо од 9. ов. мес. През. № 32, којим сте ми саопштили честитања Њеног Величанства Краљице Изабеле на проглашењу Српске Кра ље ви не и изјаве њених симпатија за на­род срп ски и његовог витешког владаоца.

По налогу Његовог Величанства, имам част мо­лити вас, господине Посланиче, да изволите Ње­ном Краљевском величанству изјавити топлу за­хвалност Њ. В. Краља и Његове владе на овим симпатичним изјавама.

Примите и т. д.[Без потписа]

/Архив Србије, МИД, ПО, 1882, Ф II, К/27, дос. I/

8Ministerio de Estado Sección de Subsecretaría Sr. Ministro Secretario de las Ordenes

Exmo. Señor:El Rey (y. S. g.) se ha dignado expedir con esta

fecha el Decreto siguiente:“Queriendo dar una señalada prueba de Mi Real

aprecio á Su Majestad Milano Obrenovitch Rey de Serbia, Vengo en concederle el collar de la Real y di­stinguida Orden de Carlos Tercero, libre de todo gasto por su calidad de extrangero.”

83

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

De Real Orden comunicada por el Señor Ministro de Estado, lo traslado a VE. para su conocimiento y efectos conseguientes.

Dios guarde a VE. muchos años.Madrid, 1. de Junio 1882. El Subsecretario F. Mendez de Vega

SerbiaConcesion del Collar de Carlos III à S. M. el Rey de Serbia Milano ObrenovitchA Sa Majesté Milan Obrenovitch, Roi de SerbieMonsieur mon Frère: Désirant donner à Votre Ma­

jesté une marque de mon estime, j᾽ ai eu le plaisir de lui conférer le Collier de mon ordre Royal de Charles trois dont les insignes seront remis à Votre Majesté. J᾽ espère qu᾽ elle voudra bien les agréer comme un té­moignage de l’ affection et de l’ amitié avec lesquelles je suis Monsieur mon Frère de Votre Majesté Au Palais de Madrid Le Bon Frère Le 1er Juin 1882 (signé) Alphonse/Archivo Històrico Nacional, Mº Exteriores, C, 212, N.57/

9Службени део

Његово Превасходство господин Дон Хуан Пе­дро Аладро, краљевско­шпањолски отправник по­слова у Букурешту, добио је од свог узвишеног су­верена налог да, као Његов посланик у изванредној мисији донесе и преда Његовом Величанству Кра­љу Милану I одговор Његовог Величанства Краља Алфонза XII на писмо, којим му је Његово Вели­чанство наш Краљ нотификовао проглас Кра ље ви­не Србије, а уједно да Његовом Величанству преда

84

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

„Колије краљевског и одличног ордена Карла III.“Приспевши у Бео град, Његово Превасходство г.

Изванредни посланик имао је част, 2 ов. м. у под­не, бити примљен од Његовог Величанства Краља у свечаној аудијенцији ради предаје одличија и пи­сма којега је носилац. Том приликом благоволело је Његово Величанство одликовати г. Дон Хуана Пе­дро де Аладра великим крстом таковског ордена.

Г. Посланик доведен је у Двор по обичном цере­монијалу на великим дворским колима у пратњи г. заступника дворског маршала и једног одељења Краљеве гарде. У Двору је дочекан г. Посланик с војничким почастима које његовом високом рангу припадају, а по свршеној аудијенцији, отпраћен је у његов стан с истим почастима с којима је у Двор допраћен.

Истог дана у вече био је г. Посланик у Двору на ручку, који је даван њему у част./„Српске новине“, 6. јул 1882/

10Légation d’ Espagne à Bucarest ce 6 Mai 1883Son Excellence Monsieur Pirotchanaz, Président du Conseil des Ministres et Ministre des Affaires Etrangères de S. M. le Roi de Serbie

Monsieur le Président,J᾽ ai l’ honneur de remettre ci­jointe à Votre Excel­

lence, une lettrе Royale, avec la copie d’ usage, par la­quelle Sa Majesté le Roi mon Auguste Souverain porte à la connaissance de Sa Majesté le Roi Milan 1er de Ser­bie, le mariage de S. A. R. l’ Infante Doña Maria de la Paz avec S. A. R. le Prince Louis Ferdinand de Bavière; et je viens prier Votre Excellence, de la faire parvenir à Sa haute destination et de m̓ en accuser reception.

85

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Je saisis cette occasion de renouveler à Votre Excel­lence, les assurances de ma très haute considération.

De Aladros/Прилог://Copie/A Sa Majesté le Roi de Serbie,Monsieur Mon Frère. J᾽ ai la satisfaction de pou­

voir annoncer à Votre Majesté que la célébration du mariage de Ma très­chère Sœur, Son Altesse Royale l’ Infante Doña Maria de la Paz et Son Altesse Royale le Prince Louis Ferdinand de Bavière, Mon bien­ai­mé Cousin, a eu lieu le 2 de ce mois à mon Palais de Madrid. Je suis pleinement persuadé du vif intérêt que Votre Majesté prend à tout ce qui peut contribuer au bonheur de ma maison et qu᾽ Elle partagera la joie que me cause l’ union de l’ Infante avec un Prince dont les hautes qualités sont généralement reconnues. C᾽ est en même temps bien agréable pour moi de réitérer à Votre Majesté dans une occasion aussi heureuse les assurances de la parfaite amitié et du sincère attache­ment avec lesquels Je suisAu Palais de Madrid Monsieur Mon Frère Le 14 Avril 1883 de Votre Majesté

le Bon Frère (signé) Alfonse

/Архив Србије, МИД, ПО, 1883, Ф VII, Ш/2, дос. VI/

11Оцијене и прикази

О срп ском преводу Дон Кихота4

Први срп ски превод Сервантесова Дон Кихота, морамо у толико радосније поздравити, у колико 4 „Мило нам је, што можемо својим читаоцима саопштити овај

лепи реферат г. г. Хаима Давича и дра Љуб. Недића, по ком

86

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

сматрамо, да досадања оскудица такога превода у нашој књижевности, не даје повољну сведоџбу о нашем литерарном укусу.

У других народа, Дон Кихот преводи се већ од пре двеста педесет и више година. И што се вре­ме његова постанка (1605.) више у прошлост губи, пијетет према њему све већма расте.

Не пролази скоро ни једна деценија, а да се у Немаца, Француза и Енглеза, Дон Кихот, не појави у новом преводу.

Брижљивост тих превода, раскош њихова из­дања личи на обожавање – култус. –

Сем Библије и неких римских и грчких класича­ра, ретко да је која књига тако често печатана и чи­тана као Дон Кихот.

Сам овај напредак, довољан је доказ, да је то ро­ман над романима, књижевно дело, на које је уда­рен печат бесмртности.

Не би било без интереса, да се проуче узроци, због којих није досад преведен на срп ски Дон Ки­хот, при свем том, што је његов антипод Жил Блаз преведен још пре толико година. Али томе, није овде место, С тога ћемо се ограничити на самога Дон Кихота. Имајући нарочито на уму жељу г. се­кретара Задужбине, ми ћемо, поводом превода то­га урнека кастиљанске књижевности, проговори­ти неколико речи о значају и вредности ове књиге.

Писац Дон Кихота од Ла Манча, Дон Михуел Сервантес од Саведра, живео је, напатио се, и ство­рио своје урнек­дело, у почетку 16. столећа.

Ово је у Шпанији оно доба, кад стари свет изу­мире, као ужасна каква утвора, а нови свет, по­чиње да освиће. Али у том свитању, још траје бу­новност; још се диме и загушују ваздух стењаци

је Одбор Коларчеве Задужбине и одлучио да се о трошку За­дужбине штампа овај красни превод. – Од срца хвала г. Давичу што нам је уступио овај реферат да штампамо. – Уредништво.“ (Примедба Уредништва „Босанске виле“).

87

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

недогорелих буктиња инквизиције; још се не ски­да рука с балчака; још је двобој разлог за све; још песница правду дели; још црква нема ни тренут одмора и починка од силних спаљивања; још се земља пуши од крви људске, а по подрумима ра­зле жу страховити јеци, што се отржу из очајних груди мучених на квргама…

Наравно, да је највећа дика у таком времену, ја­дати с невољнима, налазити лек болнима и брани­ти слабе и потлачене. И као што је у питањима ср­ца, песничка машта најсмелија стража извидница, тако и тада видимо у Шпанији огромну литературу романа витезова срца. Да се та врста рома на огра­ничила на опис сувремених обичаја, ви те шких мег­дана, дворских свечаности, љубавних удвара ња, трубадурских романца и даворја, ха џијских зби­ћа и крсташких најезда, човечанство би наследи­ло неоцењиво књижевно благо у таквим утисцима шпа н ских писаца романа.

Али на жалост и писци беху буновни, а њихо­ва машта нездрава и алосана. Њихови су романи пуни глупих и недотупавних измишљотина; изопа­чавају најпростије и најпознатије историјске, гео­графске и физичке истине, нагрђују природу и на­рав људску. Но то све није ништа сметало, да ти романи буду јако омиљени. Тада се тек ископаваху и проналажа ваху грчки и римски урнеци, и бејаху још света тајна, врло малом кругу научника. Вели­ка маса пак, жу дна књижевне хране, задовољава­ше се и онаким не зграпним производима помере­них умова својих песника.

Омиљеност и општа популарност тих романа, уродила је горким плодом. Омладина се разнежи­ла према женскињу, напустила сваки озбиљнији рад умни, и бацила се безусловно у наручја сулу­дој сантименталности и загрејаној машти роман­ских јунака.

88

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

И тако, здрав разум би бачен у запећак, те се поче мутити, и блесавост стаде царовати у лепој земљи Шпанији.

Забринути гласови вапаја, истина се зачуше, али осташе као у пустињи. Јер, почевши од колибе отро кове, ћелије калуђерове и милосрдних сеста­ра, па до палате самога краља, све што знађаше чи­тати, грцаше се у плачу, или опијаше душевно, у љу бави и брљивој разнежности јунака романа из то га времена.

И кад је ова наказна књижевност била у највећем јеку, појави се човек, дотле невиђен и нечувен, без заштите, убог као Јов, те се овоме душевном гли­бу насмеја. Насмеја се тако, како се ни богови на Олимпу не насмејаше; како се нико ни пре ни по­сле њега, не насмеја. Од тога смеја, запрепастише се писци романа; пропадоше у земљу од стида, чи­таоци таквих романа и опаметише се будале. Тај грохотни смеј, као труба јерихонска, заљуљао је из темеља онај душевни свет, што је подигла бљутава машта блесастих песника. Тај кикот родио је Дон Кихота, сатиру, оштрију но икоја бритка ђорда. Оштрица те сатире замахнута је против анахро­низма, неразумевања свога времена.

Дон Кихот је слика и прилика скитничких вите­зова ХIII. столећа, кад Арапи по Шпанији суђаху и дељаху мегдане са Сидом Компеадором. Њега су­срећу путем обични људи, а он мисли, да су џино­ви; види једрила и моловану кабасту хартију, а он држи, да су аждаје. Оружан до зуба неким праста­рим оружјем и оклопом, Дон Кихот, иде као размо­ждавац и бије се са видљивим и невидљивим ду­ховима.

Једном речи, Дон Кихот је испрва лудак, кога треба везати и бити, и веселник извлачи од мазга­ра толико батина, да би то и за његову рагу Роси­нанту, много било.

89

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Али поступно, ова се будала преображава.У првом делу писац је свиреп према свом јуна­

ку. Он истина не каља његову моралну страну, али са његовом телесном поступа грозно, зверски. С тога, у првом делу има неколико страна, које би и највећи обожаваоци Сервантесови радо поцепали. Ну у другом делу, кад се наступ свирепога смеја претвара у ганутост, кад се Сервантес почиње да смилује на свога јунака, а овај да га усваја, Дон Кихот није више она будала, коју треба везати, већ мудрац и сањало, пун најузвишенијих врлина. Он гледа стварније на физички свет. Само су му још неке безлобне лутке, остале у глави. И ако је већ човек у годинама, он не познаје ону лепу средину у животу. Добро, може замишљати само у најпле­менитијим облицима, а зло му се привиђа само као наказа и чудовиште: Његов идеал о правди, шеста­ри као орао над установама и законима људским. Он не зна за кмета, ни за судију. У свом срцу гаји најчистији осећај правичности, али мрзи панду­ре, жбирове и сваку државну власт. Сем тих лу­така, он је разборит и речит; његови су погледи на идеале људске племенити, избистрени и узвише­ни као у научника, који је цео свој век провео над књигом. Његови савети и разговори са Санчом, о уређењу обетованог острва, улевају највеће стра­хопоштовање. Кроз њих провејава онај силан би­блијски дух и израз, који нас прожима кад читамо божанска надахнућа.

Овај део Дон Кихота чини његову бесмртност, јер увршћује то дело у оне еманације духа људског, које као небеска светла тела светле непроменљиво и вечно.

С тога држимо, да пружити срп ској публици, пре вод Дон Кихота, значи дати му друго Свето Писмо у руке; значи разведрити и ојачати му душу и срце у овим данима опште клонулости.

90

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Наше је тврдо уверење, да ће Задужбина награ­ђивањем овог дела учинити срп ској књизи највећу услу гу, а сени племенитога Коларца, подићи нај­трајнији споменик.5

Желили бисмо, да та награда буде обилата, и то не само зато, што мислимо, да први срп ски превод Дон Кихота треба да угледа света у достојном об­лику с илустрацијама, него и зато, што је превод г. Ђорђа Поповића,6 можда највернији превод Дон Кихота, на свету.

Клањајући се преводиочевој савесности и бри­жљивости, учености и вештини, молимо Заду жби­ну, да овом делу поклони своју најнаклоњенију пажњу./„Босанска вила“, 1896, бр. 4, стр. 62–63/

12Ми ни стар ство Ино стра них дела Бр. 8304 Бео град, 23. јула 1899.Краљевском посланству у Лондону

На молбу Канцеларије Краљевских Ордена, Ми­ни стар ство Иностраних Дела има част послати Краљевском Посланству под 1) орден Св. Саве III реда, са декретом, којим је Његово Величанство Краљ Указом Својим од 30. пр. мес. благоволео од­ли ковати, на предлог Заступника Министра Ино­страних Дела, г. Мануела Валс и Мaрино­а, се кре­5 Сервантесово дело у преводу Ђорђа Поповића под називом

Ве леумни племић Дон Кихоте од Манче штампано је 1895. у Београду у штампарији Петра Ћурчића о трошку Задужбине – Књижевног фонда Илије Милосављевића Коларца.

6 Ђорђе Поповић Даничар (1832–1914), књижевник, прево ди­лац, уредник и сарадник бројних листова и часописа, српски генерални конзул у Скопљу, 1888–1889. Шире о животу и де­латности Ђ. Поповића вид. у: Ђорђе Поповић Даничар – у фон­довима и збиркама Архива Србије, приредила: Јелица Ре љић, Архив Србије, Београд 2014.

91

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

тара у шпа н ском Ми ни стар ству Иностраних Де ла у Мадриду, с молбом, да ово одличје изволи пре­дати именованом на под 2) реверс. По наредби

Председника Министарског Савета Министра Иностраних Дела

Начелник, М. Н. Барјактаревић/Архив Србије, МИД, Пс Л, Ф I, р 147/1899/

13 Ministerio de Estado Le 28. Septembre, 99 Madrid

Monsieur le MinistrePar paquet Postal j᾽ ai reçu la décoration de l’ Ordre

Royal serbien de Saint Sava dont Sa Majesté Votre August Maître a daigné m᾽ honnorer.

En accusant réception des insignes j᾽ ai l’ honneur de remercier Votre Excellence pour l’ amabilité avec laquelle elle a bien voulu me distinguer.

Je Vous prie de présenter mes respectueux hom­mages à Madame et d’ agréer l’ assurance de mes sen­timents toujours très dévoués

Manuel Walls y Marino/Архив Србије, МИД, Пс Л, Ф I, р 147/1899/

14Пијанци. (Сликао Д. Веласкез). – Доносећи ову

слику, која има разна имена, а међу осталима и „Bacchus“ и „los borrachos“ (пијанци), ми се са­мо одужујемо општем укусу који данас у публици пре овлађује.

Као што у философији има различитих погледа и праваца, који су често пута само последица ве­

92

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ликог утицаја појединих личности, и као што со­цијалне науке често пута, променивши битну по­лазну тачку, имају различитих праваца, исто је то тако и у уметности. Различити погледи на природу и човека доносили су собом и различите правце у уметности у опште, па и у сликарству на по се. Се­тимо се само речи, као што су: идеализам, класи­цизам, натурализам, реализам, импресионизам и т. д. па ћемо одмах моћи појмити и мноштво разли­читих праваца у уметности. Додајмо томе још и то, да данас у сликарству може преовлађивати цртеж, сутра колорит, а осим тога и композиција, па ћемо комбинацијом добити још већи број праваца.

Наследивши традиције XVIII в., XIX век је имао да те традиције не само преживи, него да многе друге правце роди и прогута, баш као оно грчки бог Кронос. Ну ипак, последње деценије XIX в. остале су у главном верне начелу и правцу нату­рализма. Баш са овим правцем стоје „Пијанци“ и њихов творац Веласкез у тесној вези.

У свету је чудновата игра судбине. Шпанија, чи­ји је син Веласкез, беше у XVI в. на врхунцу своје политичке моћи не само у Европи, него и на целом свету. Главно дело и израз њене националне кул­туре из тога доба остао је још и данас, познат под именом Језуитизам и Језуити. Религиозна екстаза беше потпуно преотела маха над разумом и фанта­зијом; сав свет тражаше само спас души својој је­дино у екстатичној молитви Богу.

На пољу уметности преовлађиваху странци, по­главито Талијани и Холанђани. Међу првима беше велики Тицијан. Тек после ове страначке попла­ве, а почетком распадања велике Шпаније, појави­ше се велики уметници на свима пољима, од којих нам се треба сетити Сервантеса, Лопе де Веге, Калдерона де ла Барке, Мурила и др. Али појавом ових људи ми се налазимо већ у XVII в., коме и Ве­ласкез припада.

93

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Веласкез, који је на крштењу 6. јуна 1599. г. у Севиљи добио име Diego, зове се по шпа н ском начину пуним именом Diego Rodrigez de Silva y Velazquez.

Као син једног адвоката у Севиљи спремљен је за научника, али чим се код њега показа велика воља за сликање, дадоше га у школу код Herrera el vejo, код кога не остаде дуго, него пређе у школу код Pacheco. Овај, упознавши ванредни дар код Ве­ласкеза, толико га заволи, да му даде и своју ћерку за жену, и ако Веласкезу беше тада тек 19 год.

У Севиљи је Веласкез студирао дела старијих и сувремених сликара, међу којима беше Ribera; али главна одлика Веласкеза лежи у томе, што се он од почетка предаде студији природе и живота, која га управо и начини тако великим мајстором. Из уског круга Севиљског крете се он први пут 1622. године у Мадрид, где се први пут познаде са Тицијановим делима. Вративши се у Севиљу беше 1623. године позван на двор шпа н ског краља Филипа IV, где је имао да проведе пуних 36 година, не удаљујући се из непосредне близине краљеве, осим кад то др­жавни послови налагаху.

Ту се на двору позна и са Рубенсом, који је Ве­ласкеза и покренуо на пут у класичну Италију, где он проведе непуне две године проучавајући Ти­цијана, Микеланђела и Рафаела. Његов велики дар не подлеже ни овим јаким утицајима, те остаде и даље онај исти који је и пре тога путовања био. Још мање је могла Италија на њега утицати прили­ком другог његова путовања које трајаше око 2 ½ године, а које је он за време од 1648. до 1651. г. извршио. После овога времена он се из Шпаније никуда не удаљаваше, те у Мадриду 6. августа 1660 г. и своју смрт дочека, и би са великом пом­пом сахрањен.

Веласкеза називају Шпанци с потпуним пра­

94

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

вом „краљем натурализма“. Нема данас ни једног уме тника који не би зажелео да има ону моћ над ки чицом и бојом коју је Веласкез имао. Исто тако нема ни једног међу старим сликарима, који је на модерне сликаре тако интензивно и тако дуго мо­гао утицати као Веласкез. С обзиром на савршен­ство модерне технике, овим је довољно доказана величина Веласкеза.

На радовима Веласкезовим хтедоше разликова­ти три некакве епохе; али лични дар, који је тако јак и велики, као што у Веласкеза беше, код ко­га се између јучерашњег и данашњег дела велики напредак и непрестано усавршавање показује, не допушта никакве поделе нити класификовања. Ми смо упућени на посматрање сваког појединог дела за се. У опште се може само толико рећи, да је Ве­ласкез у своме млађем доба тежио да постигне свој натурализам јаким, пастозним и широким потези­ма кичице, употребљујући при томе топал тон, у коме мрка боја преовлађиваше; примењујући јаке сенке шпа н скога поднебља и студирајући покрете и изразе свога модела до најмањих ситница. До­цније обрати своју пажњу на ваздушну перспек­тиву, како у слободном тако и у затвореном про­стору, а од које много зависи представа контура и слагање боја. С тога и Веласкезов тон постаде светлији, а представљени предмети и личности слободнији и свежији у својој појави. Ослањајући се сасвим конзеквентно на овај начин, поче он до­цније своје слике тако радити, да набацане боје на платну избли за посматране не дају никакву ја­сну и одређену слику; али, са извесног срачуњеног одсто јања гледане, све се боје слажу у једну чаро­бну целину дајући нам тиме изврсне слике. Ра зуме се, да се овим начином може послужити само онај уме тник који облике предмета и фигура до најма­њих ситница познаје и њима потпуно влада.

Многобројни су уметнички радови Веласкеза, а

95

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

поглавито у портретима, које је Веласкез по жељи кра љевој радио узимајући за предмет све краље­ве сроднике и остале дворане. Ну, о томе, као и о дру гим његовим радовима, проговорићемо другом при ликом.

Слика, која је у овом броју, из ранијег је време­на, те с тога и има у себи све оне одлике које кара­ктеришу Веласкеза у ранијем његову доба, кара­ктеришући још боље и сам натуралистички правац.

Посматрајући ову слику пада у очи, што је сам Бахус представљен на сасвим други начин, него што смо навикнути да га на слици видимо. Бахус је обичан младић, који полунаг седи на једном бу­рету у кругу неколико Шпанаца из простог наро­да, којима он пружа пиће. Колико је природности и истине на лицу и држању сваке од ових фигура. Како је лепо окарактерисан онај човек, што се у понизности дошуњава овој главној групи, где се вино џабе и у изобиљу добија. Како је лепо насла­да, како уживање у вину и пићу изражено на лицу оног човека у средини. – Бахус, као и опробане пи­ја нице, овенчани су венцима од винове лозе; а са каквим страхопоштовањем клечи онај пред Бахом, коме он венац на главу меће.

Још је лепше осветљење које се усредсређује на Бахусу, а одатле се постепено губи на удаљенијим пи јанцима. Позађе је у сиво­плавом тону предста­вљајући нам ваздух, у коме се ова сцена догађа. Одело пијанаца је већином мрко, а испред тога се истиче сиво­жута блуза и црне чакшире онога што пред Бахом клечи (шпа н ски војник); као и кармин­ски огртач Бахов, затим вином зажарена лица поје­динаца и златно­жута боја вина.

Све је то у изврсном складу, све је то тако при­родно, да нам се чини, да ни сама природа не би могла природније створити. „Пјанци“ или „Бахус“ учинили су и на тадашњег краља Филипа IV тако

96

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

јак утисак, да је он ту слику целог живота држао у својој соби за спавање. Др М[илоје] М. Васић7

/„Нова Искра“, 1901, стр. 28–29/

15A Sa Majesté la Reine Régente d’ Espagne

Madame ma Sœur, je remplis un devoir bien péni­ble en annonçant à Votre Majesté la perte cruelle que je viens de faire par la mort de mon très­cher et très­ai­mé père Sa Majesté le Roi Milan, décédé à Vienne le 29 janvier dernier. Les sentiments dont Votre Majesté m᾽ a fourni tant de preuves, me donnent l’ assurance qu᾽ Elle prendra part à l’ inexprimable chagrin que me fait éprouver à moi, ainsi qu᾽ à ma bien­aimée épouse, un événément dont le souvenir sera pour nous ineffa­çable. Je désire trouver une occasion moins triste de renouveler à Votre Majesté l’ expression de la parfaite estime et de l’ amitié inaltérable que je Lui ai vouées et avec lesquelles je suisBelgrade le 11 mars 1901 Madame ma Sœur

de Votre Majesté Le bon Frère

Alexandre/Archivo Històrico Nacional, Mº Exteriores, H, 3469, Exp. 3 010/

16/Copie/A Sa Majesté le Roi de Serbie,Monsieur Mon Frère. Ayant atteint Ma majorité, je

viens de prendre possession du Pouvoir Royal que, 7 Милоје Васић (1869–1956), археолог, професор Београдског

уни верзитета, управник Народног музеја у Београду, 1906–1919.

97

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

pendant ma minorité Ma Mère bien aimée, Sa Majesté la Reine Marie Christine a exercé, en Mon nom, avec une sagesse et un dévouement dont, moi et mes loyaux sujets, nous garderons un souvenir ineffaçable. Je me fais un devoir d’ annoncer à Votre Majesté, que j᾽ ai pris en mains les rênes du Gouvernement. Je La prie d’ être persuadée, que je mettrai tous mes soins à maintenir et à resserer les relations d’ amitié qui jusqu᾽ à présent ont si heureusement uni Nos deux Pays. J᾽ aime à croire que Votre Majesté voudra me prêter Son bienveillant concours en vue d’ atteindre ce résultat, et me conti­nuer, en outre, les sentiments affectueux dont J᾽ ai reçu déjà de si précieux témoignages. C᾽ est dans cet espoir, que Je saisis cette occasion pour offrir à Votre Majesté les assurances de la haute estime et de l’ amitié invio­lable avec lesquelles je suis.Au Palais de Madrid Monsieur Mon Frère Le 27 Mai 1902 de Votre Majesté

Le bon Frère signé: Alphonse

contre signe: Le Ministre d’ Etat, Juan Manuel Sanchez y Gutierrez de Castro

/Архив Србије, МИД­ПО, Н/3, 1902/

17Судија за брачне парнице– Драмски интермецо –

од М. СервантесаЛица:СудијаПисарПравобранилацЈедан чичицаМаријана, његова жена

98

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Један надничарЈедан војникДона Гијомара, његова женаЈедна видарАлдонса де Минхака, његова женаДва свирачаУлазе судија и још двојица: писар и право бра­

ни лац. Пошто судија заседне, улазе: чичица и Ма­ри јана

Маријана. Добро сам намерила: судија за раз­вод брака отворио је седницу. Сад морам бити на­чисто, шта ћу и куда ћу? Од корака зависи, хоћу ли се отрести харача и намета и бити слободна као кобац, или не.

Чичица. Тако ти Бога, Маријана, не дижи толи­ку прашину својим стварима. Мучи мука ради, што их је Господ на крсту мучио. Помисли, да узбу њујеш цело суседство својом виком и да си пред господином судијом, коме можеш и без вели­ке ларме исказати своју тужбу.

Судија. Око чега се то препирете, добри људи?Маријана. Господине, тражим развод, развод и

још једном развод и по хиљаду пута развод!Судија. Од кога и зашто, госпођо ?Маријана. Од кога другог до од овог старкеље

овде.Судија. А зашто?Маријана. Зато што ми догрдеше његове ћуди, и

не могу више да дворим његове одвратне немоћи, којих је тма и тушта. Нису ме родитељи одгајили, да будем милосрдна сестра ни болничарка. Ја сам донела лепу прћију овој прегршти костију што ме­ни испија све дане мога живота. Кад сам му до­пала шака, лице се моје блистало као срчак, а сад изгледа као превучено аршином грубог шајка. Ва­ша милости, господине судија, разрешите тај брак, иначе ћу се обесити. Погледајте само ове боре на

99

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

мом лицу, њих су ископале сузе, што лијем дању и ноћу, видећи себе везану за овај костур.

Судија. Не плачите, госпођо, говорите тише и отарите своје сузе; ја ћу вам изрећи правду.

Маријана. Пустите ме, господине, да се испла­чем, да ми буде лакше. У добро уређеним краље­винама и републикама требало би да рок трајања бракова буде ограничен или да се бар допусти, да се сваке треће године могу продужавати или ра­скидати, онако као што се закључују уговори о ки­рији, те да бракови не трају целог века на чемер и јад обеју страна.

Судија. Кад би се таква слободна воља могла остварити, многи би за то дали своје благо. Зато, госпођо, ви ми морате тачније изложити побуде, због којих тражите развод брака.

Маријана. Зима мога мужа и пролеће мојих го­дина; крај њега никад немам мирна санка, устајући ноћу, сваког часа, да му грејем крпе и врећице и об­лажем око његових слабина; непрекидно му морам превијати час један час други завој (превио му се да Бог да врат на вешалима!); морам водити бригу, да му ноћу дижем јастук и дајем напитке, да га ка­шаљ не удави; и, на крају крајева, осуђена сам да сносим његов задах, јер заудара на три пушкомета!

Писар. То мора да је од шупљег зуба.Чичица. Не може бити, и враг да ме носи, ако

ико нађе у мојим устима цигло једног кутњака или предњег зуба.

Правобранилац. Има један закон (тако сам негде чуо) по коме је заударање из уста довољан разлог, да се жена разведе од мужа, а муж од жене.

Чичица. У ствари, господо моја, овај рђави за­дах, због ког ме она беди, не долази ни од крезу­бости (јер немам ни једног зуба у устима), ни од желудца, пошто може и камење да свари, већ је­дино од њезина пакосног срца. Ваша милости, ви

100

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

још не познајете добро ову жену, иначе ви бисте је осудили на пост и молитву. Ево двадесет и две го­дине како проводим с њом мученички живот и ни­кад не изнесох на јавност њену опаку нарав, њену злоћу или њене лутке и замлаћивања. Али од две године амо, нема дана а да ми не приуши коју или да ме не муне, или да ме својом циком и свађом не заглушује, одузима памет и у гроб сваљује. Кад ме двори, како она вели, гунђа и режи непрекидно, уместо да ме вида нежном руком и благим речима. Укратко, господо, ја скапавам у њеној власти, а она се шири и благује у мојој, јер држи у својим рука­ма mero mixto im peris, све моје имање.

Маријана. Ваше имање? А какво то имање има­те ви, које нисте стекли мојим миразом? Половина наше тековине припада мени, па ма због тога сви­сли од муке; и да случајно ја данас умрем, не бисте ви ни од ње ни од мог мираза добили ни пару, да увидите колико за вас марим.

Судија. Реците ми, господине, јесте ли били чи­ли и здравог телесног састава када сте се ожени­ли?

Чичица. Рекох, да сам пре двадесет и две годи­не пао у њене руке, као кад неко допадне ропства калабреским гусарима и мора целог свог века да робује силом у галијама. Али у брак уђох тако си­лан и бујан, да сам се могао разметати као какав коцкар.

Маријана. Ново сито о клину виси... али само три дана!

Судија. Ћутите, ћутите, врашка жено, и идите с Богом, јер ја не налазим разлога да раскидам ваш брак. Кад су вам пријали зрели и сочни плодови, задовољите се сад и са сувариком. Никакав се муж не може обвезати, да ће брзину и лет времена за­уставити да не пређу преко прага његових врата и његова живота. Одбијте непријатности, које вам

101

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

сад задаје, од пријатности, које вам је указивао кад је могао, и не говорите ми више ни речи.

Чичица. Ако је икако могуће, ваша милости, ви бисте ме много обвезали, кад бисте ме спасли беде и ослободили ове тамнице. Јер ако ме и даље оста­вите овако, кад је ствар дошла до раскида, значи, предати ме џелату, да ме метне у кврге. Но ако то није могуће, учините бар да она оде у један а ја у други манастир; да поделимо имање и да тако живимо у миру и проводимо у служби Божјој по­следње дане свога живота.

Маријана. Пресело ти! Ја сам још и сувише до­бра да се у манастир затворим. Хватајте ви зато шипарице што воле решетке, точила и мушабак. Затворите се ви, јер за вас то и јесте, пошто нема­те очију да видите, ни ушију да чујете, ни ногу да ходате, ни руку да пипате. Није то за мене! Ја сам још једра и имам свих пет чула потпуно здравих, па хоћу да се њима користим усред бела дана, а не да се кријем и кроз пукотине и рупе звирим као ка­кав лупеж или варалица.

Писар. Ала је то нека дрска алапача!Правобранилац. А њен муж тако мудар, само

штета што је сустао.Судија. Дакле, ја вас не могу развести из недо­

статка разлога quia nullam invenio causam.Улазе: један војник, врло крут, и његова жена

Дона Гијомара.Гијомара. Хвала Богу, што ми се жеља испуни­

ла, те могу предстати пред лице ваше милости и најљубазније умолити вас, да ме изволите разве­сти од овога овде.

Судија. Шта то значи „од овога овде“ ? Зар он нема другог имена ? Могли сте бар рећи од овог човека овде.

Гијомара. Да је човек, не бих ја тражила развод брака.

102

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Судија. А шта је онда?Гијомара. Пањ!Војник. (За себе) Тако ми Бога, бићу пањ, прогу­

таћу све њене увреде и ћутаћу; јер ако се не будем бра нио и ако пустим ову жену да без приговора изне се на ме што хоће, приволеће судију да ме осу­ди и, мислећи да ће ме казнити, он ће ме ослободи­ти ропства, као кад сужањ, неким чудом, умакне из Ме туанских казамата.

Правобранилац. Госпођо, говорите пристојније и изнесите своју ствар, не вређајући свога мужа, а господин судија за брачне парнице, што је пред ва­ма, пресудиће правично вашу тражбу.

Гијомара. Али, господо, како да га не назовем пањем, кад се укипио и удрвенио као каква цепа­ница, те ни за шта није.

Маријана. Ја и ова веселница једну муку мучи­мо.

Гијомара. Најзад, господине, знајте, да су ме венчали са овим човеком овде, кад баш желите да га тако назовем, али да то није онај човек за ког сам ја пошла.

Судија. Како то? Ја вас не разумем.Гијомара. Хтела сам рећи, да сам држала, да по­

лазим за човека, који је кадар покренути се и по­трчати; али већ после неколико дана увидела сам, да сам се удала за пањ, као што сам мало час рек­ла, пошто он не зна ни шта је лево ни десно, ни­ти помишља да му ваља тражити пута и начина да привреди коју пару и припомогне издржавању своје куће и своје породице. Свако јутро прово­ди слушајући јутрења по црквама. и левентујући у Гвадалахерској порти, где ландара, проноси ве­сти и измишља лажи. Пред вече, као и изјутра, иде у коцкарнице, продаје зјала или кибицује, а то су људи, као што сам дознала, ко је карташи мрзе до зла Бога. Око два сата долази ку ћи да руча, без па­

103

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ре у џепу, пошто играчи сад више не часте када добијају. После им одлази поново, и враћа се тек око поноћи; вечера, ако што прињуши, ако не, пре­крсти се, зева да разглави вилице и при легне, али целе ноћи нема санка, већ се непрекидно преврће. Кад га питам: шта му је? одговара ми, да прави стихове за сонет по жељи једног свог пријатеља, пошто се он издаје за песника, као да је то неки позив који нема никакве везе са потребама живота.

Војник. Моја љуба, дона Гијомара, у свему, што је рекла, није прекорачила границе разлога, и да их и ја немам да тако живим, као што их она има да тако говори, могао бих већ давно, ма где било, добити коју службицу за надзиравање, као и дру­ги промућурни и вешти људи. Са батином у руци јашио бих тад на ситној, тврдоустој мазги, нарав­но без мазгарског момка, јер се такве мазге могу најмити тек пошто обангаве; пребацио бих џема­дане преко седла, на једном бих носио свој набра­ни оковратник и своју кошуљу, а на другом поло­вину кашкаваља, свој крух и плоску, а од путног одела понео бих још само доколенице и само једну мамузу. Кад бих уз то био одређен у какву коми­сију или нешто налик на то имао у изгледу, одге­гао бих и са тако бандоглавим кљусетом преко То­ледске ћуприје, и већ после неколико дана послао бих својима на дому по коју пршуту, по неколи­ко аршина небељена платна, у кратко онаке ствари што се ућелепире јефтино у месту или округу где је комисија, тиме бих исхранио своју породицу као сваки убоги ђаво. Али ја немам такве службице, и не знам шта да радим, јер нема никога који би ме узео у службу као жењена човека. И тако сам при­нуђен умолити вашу милост, господине судија, да нас разведете, пошто такви беспослени витезови нису за брак, а и моја жена тражи да се разведемо.

Гијомара. Господине судија, то није још све.

104

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Уви ђајући, да мој муж није ни за шта, и да и сам ку бури, ја се искидах аргатујући да му помогнем; али сад је дошла душа у подгрлац и не могу више; ја сам честита жена и нисам рада да будем нева­љалица.

Војник. Већ само тога ради, заслужила би ова жена да буде љубљена, али под том чистотом крију се најцрњи пороци под небом: љубомора је без разлога, виче без узрока, надувена је, гладница је, због моје немаштине не зарезује ме ни у шта, а нај­горе је, господине судија, што у накнаду за своју верност тражи да отрпим и прогутам хиљадама хиљада њених опаких навика и особина.

Гијомара. А зашто не? Зашто ме не бисте по­штовали кад сам тако честита?

Војник. Чујте, госпођо, дона Гијомара, што ћу вам пред овом господом рећи. Зашто се нада мном натресујете својим поштењем, кад је то ваша ду­жност, јер сте кћи добрих родитеља и хришћанка која то дугује самој себи. Лепо би мужевима би­ло, кад би жене од њих тражиле, да их они носе на рукама само зато што су честите, као да је само у томе цело њихово савршенство. Оне превиђају олуке кроз које отиче одличност толиких других врлина којих немају. Шта имамо ми од тога што сте ви за себе непорочне, кад би нам више годило, да се старате да то буде ваша чељад и кад не би­сте биле намрштене, љутите, љубоморне, расипа­чице, дремљиве, дербеденице, прзнице, свађали­це, оштроконџе, и много друго слично томе, што је довољно да сатре живот не једног већ двеста му­жева. Но ја, господине судија, ипак велим, да дона Гијомара нема ни једну од тих мана, и признајем, да сам збиља цепаница, невежа, дембел и глупак. Према томе, и да нема других разлога, дужни сте, ваша милости, да нас разведете, јер ја изјављујем, да немам ништа да наведем против исказа своје

105

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

жене, и да сматрам ствар за свршену, те очекујем пресуду, да оданем душом.

Гијомара. А шта би се могло навести против онога што сам рекла? Ваљда то, што остављате да умремо од глади ја и ваша слушкиња. Још да их је више, разумела бих, али цигло једно чељаде, уз то слабуњаво, као да је у седмом месецу рођена, што не једе ни колико цврчак.

Писар. Мир! Долазе и друге странке.Улази неко, одевен као лекар и ако је ранар, и

његова жена Алдонса де Минхака.Ранар. Ваша милости, господине судија, због

четири довољна разлога хоћу да се разведем од своје овде присутне жене, Дона Алдонсе де Мин­хака.

Судија. Долазите доста одлучни. Да чујемо ва­ша четири разлога.

Ранар. Први је, што ми је мрска, те не могу да је гледам; други, то она најбоље зна; трећи, боље је, да га не кажем, а четврти, да ме ђаволи по смр­ти у пакао баце, ако не умрем пре времена живећи с њом.

Правобранилац. Баш је жестоко доказао своје побуде.

Минхака. Ваша милости, господине судија, чуј­те сад и мене и знајте, да за развод нашег брака ја имам, не четири, већ четири стотине разлога. Пр­ви је: кад га видим, чини ми се, да видим сужног нечастивог; други, била сам обманута, кад сам за њега пошла, јер он ми рече, да је лекар што пипа било, а испаде прост ранар што пушта крв, превија ране и вида болести, за које добија половину оно­га колико се даје правом лекару; трећи је разлог, љубоморан је и на земљу коју газим; четврти је, не могу више да га гледам и хтела бих да сам од њега далеко два милијона врста.

Писар. Ко би, врага, могао подједнако навити

106

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ова два сата, кад су им точкови тако покварени?Минхака. Пети је...Судија. Госпођо, госпођо, престаните; ако сте

дошли да ми изнесете све четири стотине разлога, ја вас не могу саслушати, пошто немам времена за то. Ваша је изјава убележена у протокол и извиђај, а сад идите с Богом, пошто имам и друге ствари да свршим.

Ранар. Нашто извиђај и други докази? Зар није доста што нећу да мрем крај ње, и што она неће да живи поред мене?

Судија. Кад би се зато бракови раскидали, љу­ди би јатомице долазили да стресу са себе бра чни јарам.

Улази неко у радничком оделу са капицом на че­тири рогља.

Радник. Господине судија, ја сам истина надни­чар, али рођен хришћанин и доброг владања, како је право и Богу и људима. И да понекад не ударим на вино, или боље рећи, да ми оно не удари у гла­ву, ја бих одавно био амалбаша у амалском есна­фу. Но оставимо то на страну, пошто би се о томе могло много што рећи. Ја хоћу, господине судија, да знате, да сам се једном у напитом стању зарекао да ћу узети за жену какву заблуделу овчицу. Кад се отрезних и опоравих, одржах своју реч и узех из каљуге порока једну жену и учиних је пиљарицом. То јој се попе у главу и постаде тако пуста и бесна, да сад не сме нико да приђе њеним корпама, а да се она с њим не посвађа, било што се муштерији не свиђа њена јексична мера, или што окуси ма­ло воћа, па ни два ни три, баца им тегове и кантар на главу или где стигне, и нагрди их до чукун­ба­бе. Ни један час не може да живи у миру са својим суседама, алапачама као и сама што је. С тога мо­рам да сам као запета пушка, са мачем у руци, да је сваки час ма од кога браним. На тај начин изги­

107

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

бох већ плаћајући казне и осуде због њених изгре­да. Ако, ваша милости, немате ништа против тога, хтео бих, или да ме разведете од ње, или да је на­гоните да буде пристојнија и љубазнија, а ја вам обећавам, да ћу вам бадава донети и истоварити сав ћумур који будете купили овог лета, јер се ја добро пазим с амалима.

Ранар. Ја познајем жену овог веселника; она је као и моја Алдонса, ако није и гора.

Судија. Видите, господо, и ако су неки од вас изне ли такве разлоге, због којих би се могла изре­ћи пресуда о разводу, потребно је још да се све то узме на писмено и да се призову сведоци. С тога вас позивам на рочиште са вашим доказима. Али шта је то? Свирка и свирачи долазе у заседање! То ми се још није десило.

Улазе свирачи.Свирачи. Господине судија, оно двоје што су

били као крв и нож и које сте ви ономад измири­ли, приређују гозбу и очекују вашу милост, да им дођете на част, и послали су нас, да вам тај позив донесемо.

Судија. Ићи ћу им, драге воље, и дао Бог, да се сви присутни тако исто измире.

Правобранилац. На тај начин, помрли би од гла­ди и ћате и правобраниоци за таква дела. Не, не, нек и даље свет тражи развод брака, а суд ће ра­звлачити ствар докле не остане све по старом. На тај начин имаћемо и ми неке вајдице од њихове распре и њихових незгода.

Свирачи. Ми ћемо одавде право на весеље и пир!(Свирачи певају).

Кад у браку свађа букне, Пред разлогом нек умукне: Лоша слога, и у беди, Од развода више вреди!

108

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Кад заблуду памет збрише. Муж и жена никад више У свађање неће доћи, Кроз живот ће мирно проћиТад се мртве наде дижу И с љубављу срећи стижу; Лоша слога, и у беди, Од развода више вреди!Љубоморе бес очајни Љубави је пламен сјајни, Кад лепојка мудро знаде Да сву нежност мужу даде.Бог љубави за то рече (А мудрост му славу стече): Лоша слога, и у беди, Од развода више вреди!

Превео са шпа н ског Х. С. Давичо/„Нова Искра“, 1905, стр 145–149/

18 Минхен 14. Maja 1907. Kaiserstraße 43/III

Драги Ристо,8

излишно је да ти кажем, да сам се искрено ра­довао твом повратку у службу наше Талије. Твој књижевни и патријотски идеализам, твоја строга чедност, чине те, најподеснијим драматургом. Ме­ни, матором пријатељу нашег позоришта, био је увек твој долазак у добри час. Из Бенковог писма

8 Ристо Ј. Одавић (1870–1932), професор, драматург Народног по зоришта у Београду,1902–1903, 1907–1909; управник Држа­вне архиве у Београду, 1924–1929. Писао је песме, приповет­ке, књижевне и уметничке рецензије. Шире о делатности Ристе Ода вића вид. у: Риста Одавић, лични фонд (1787–1949), при­редила: Јелица Рељић, Архив Србије, Београд 2008.

109

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

видим, да си већ бацио око на моје Шпањолце. Он ми је послао Ечегарајеве „Пузавце“ и Зорилиног „Дон Хуана“. Овај последњи комад познат ми је одавно. Ја сам у два маха почео да га преводим ма­да сам од тога одустао. Јер, захтеви сценарија и чаролије на гробљу, скопчани су са огромним тех­ничким тешкоћама и најскромније декорације, прогутале би грдне паре. Сем тога, овај комад и ако је жива ватра и пун књижевних лепота, зауда­ра много на католицизам, а наш свет не мирише радо ову воњу, као што сам већ искусио са „Дон Алваром“ од Хуитијереса. С тога држим, да тре­ба оставити „Дон Хуана“ за боље прилике. Што се тиче Ечегарајевих „Пузаваца“, комад је изврстан, а улога грбаве, амбицијозне и развратне Јозефине врло оригинална и пуна ефеката на позорници. Он подсећа на Рубијев „Богат Мајдан“ и Ечегарајеву комедију „Млад Критичар“, само што су спадала у овим комадима симпатичне фигуре, док је у „Пу­завцима“ према њима писац неумитно строг.

Ако не налазиш да је то махна, молим те да ми непосредно или преко Бенка јавиш, да ли желиш да га преведем. У избору превода шпа н ских кома­да, ја сам се у последње време руководио слично­шћу њиховом са нашим приликама, како би могли послужити као угледи нашим драмским писцима, онако на пр. као „Долина“, који си ти мајсторском режијом, често претварао у срп ски комад. Из ду­гачког списка Ечегарајевих дела, могли би у том циљу набавити:

1) La ultima lunosara („Задужбина“) сеоска коме­дија

2) Marie – Rosa (Traduccion) трагична драма сео­ских обичаја

3) Comedie sui deseulece (Замршена Неразмрше­на комедија) комична политичка ситуација

4) La rencorosa (Злопамтило) комедија.

110

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Ако нађеш за добро, могао би наредити Цвија­новићу да их набави и пошље, па бих ти ја после накнадно о њима писао.

Моји преводи, примљени и награђени, али још не одиграни ови су: „Девице“ и „Неверница“ (са та лианског) „Саломе“ од Оскара Вајлда, „Стела и Антонија“ од Бирбаума, Калдеронов „Саломеј­ски кмет“. Примљени, ненаграђени и неодиграни: „Светски човек“ и Ечегарев „Како почиње и ка­ко се свршава“. Ја се надам, да ћеш им поклонити пријатељску пажњу како би ми се вратила воља за позориштем, коју онај чапкун Нушић умало што није сасвим убио.

Г. Савић би пристао да дође у Бео град и инсце­нира „Саломејског кмета“, кад би га Министар звао. О томе други пут. Поздравља те удобно

твој стари Давичо9

/Архив Србије, Лични фонд Ристе Одавића, I, 380/

19Српско Краљ[евско] Посланство у Бечу, Пов. № 364 12. Јуна 1908.Господину Николи П. Пашићу, Председнику Министарског Савета Министру Иностраних Дела у Бео граду

Господине Министре Председниче,На јучерашњем пријему код барона Ерентала са­

оп штио ми је овдашњи Шпански Амбасадор, мар­киз де Каза­Калво, да је од своје владе до био на­лог изјавити Краљевској Влади жељу, да се између Шпа није и Србије закључи трговински уго вор, или 9 Хаим С. Давичо (1854–1916), књижевник, дипломата, прево­

ди лац, позоришни критичар, сарадник бројних листова и ча­со писа. Превео са шпанског језика дванаест драма за На родно позориште у Београду.

111

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

конве нција на основи највећега повла шћења, са искљу чењем оних повластица, које је дна или дру га земља дају својим суседима у погра ничном проме ту.

Ако би Краљевска Влада делила ову жељу Шпан­ске Владе, г. Амбасадор моли да му се преко ме не пошљу наша општа царинска тарифа, ста ти сти ка наше спољне трговине, и по један примерак од на­ших већ закључених уговора са другим држа вама.

Уговор или конвенција имали би се потписати овде у Бечу, између г. Амбасадора и мене.

Овакав исти предлог учинила је Шпанска вла­да и Бугарској, преко њеног овдашњег заступника.

Саопштавајући Вам овај предлог Шпанске Вла­де, част ми је, Господине Министре Председниче, замолити Вас за што скорији одговор и упутства по овом питању. И ако Краљевска Влада пристаје на закључење овакве конвенције, мислим да би најбоље било да ми одмах пошљете и пројекат конвенције, како би могао предати га г. Амбасадо­ру да га проучи и саопшти својој Влади.

Изволите примити, Господине Министре Пред­седниче, уверење о мом одличном поштовању. Ђ[орђе] Симић10

/На полеђини:/Т. Пов. Бр. 66Да се упита г. Мин[истар] Финансија о томе да ли

треба и којим путем да се приступи преговору.14/VI 1908. ПашићГ. Dr Лази Пачу Министру ФинансијаГ. М[инистре]На последњем дипломатском пријему код барона

Ерента ла, шпа н ски амбасадор у Бечу, маркиз де Каза Калво саопштио је Краљевском Посланику у Бечу, да је 10 Ђорђе Симић (1843–1921), политичар, дипломата, у периоду

од 1890. до 1912. године, у три наврата био је српски посланик у Бечу.

112

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

од своје Владе добио налог изјавити Краљевској Вла ди жељу, да се између Шпаније и Србије закључи трго вински уговор или конвенција, на основи највећег по влашћења, са искључењем оних повластица које једна или друга земља дају својим суседима у пограничном про мету.

Ако би Краљевска Влада делила ову жељу Шпанске Владе, г. Амбасадор моли да му се преко Краљевског Посланика у Бечу, пошаље наша општа царинска тарифа, статистика наше спољне трговине и по један примерак од наших већ закључених уговора са другим државама.

Уговор или конвенција имала би се потписати између г. Амбасадора и Краљ. Посланика.

Овакав исти предлог упутила је Шпанска Влада и Бугарској, преко њеног дипломатског Заступника у Бечу.

Достављајући Вам овај предлог Шпанске Владе, част ми је замолити Вас г. Министре за што скорији одговор и упутство по овом предмету, као за мишљење, да ли треба и којим путем овом послу приступити.

Ако би Ви г. Министре били мишљења да би било опортуно закључити овакву конвенцију, држим да би најбоље било да ми изволите послати пројекат конвенције, како бих га могао доставити преко Краљевског П[ослан]­ства у Бечу Шпанском Амбасадору да га он проучи и за тим преда својој Влади на оцену.

Изволите примити г. М[инистре] уверење о мом ви со­ком поштовању.

17. VI 908. Бео град/Архив Србије, МИД–Т, Пов. бр. 66/1908/

20Срп[ско] Краљ[евско] Ми ни стар ство Финансија Царинска Управа Пов. Ц. Бр. 49 6. септембар 1908. Бео градГосподину Министру Иностраних Дела

Господине Министре,У одговор на Писмо Вашег Заступника од 22.

пр. мес. Т. Пов. Бр. 96 част ми је известити Вас

113

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

да усвајам предлог шпа н ске владе, да се по прило­женом нацрту закључи трговинска Конвенција из­међу Србије и Шпаније. Једино што би, по моме мишљењу, требало додати овоме пројекту у art. III на крају и ове речи: … ainsi qu’ aux concessions ré­sultant de la conclusion ď une union douanière; јер је иста оваква одредба ушла и у све остале уговоре, које је Србија закључила са другим државама, те би је ради равногласности, а и потпуности, требало унети и у ову Конвенцију.

Примите Господине Министре, и овом прили­ком уверење о моме високом поштовању. Министар Финансија Dr М. Поповић

/На полеђини:/Т. Пов. Бр. 105Г. Ђорђу С. СимићуКр[аљевском] Посланику у БечуГ. П[осланиче]У одговору на Ваше писмо Пов. № 481 од 20. августа

ове године, част ми је известити Вас, да г. Министар Фи­нансија усваја предлог Шпанске Владе, да се по при ло­же ном нацрту закључи трговинска конвенција између Србије и Шпаније.

Једино што би по мишљењу г. Министра Финансија требало додати овом пројекту у art. III на крају, ове речи: … ainsi qu’ aux concessions résultant de la conclusion ď une union douanière, јер је иста оваква одредба ушла у све остале наше трговин. уговоре, које је Србија закључила са другим државама, те би је ради једногласности, а и потпуности, требало унети и у ову Конвенцију.

Молим Вас да о овоме известите г. Шпанског Амба са­дора, користим се и овом приликом да Вас уверим о свом ви соком поштовању.

10. IX 908. [Без потписа]/Архив Србије, МИД–Т, Пов. бр. 105/1908/

114

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

21Српско Краљ[евско] Посланство у Бечу, Пов. № 546 24. Октобра 1908.Господину Петру Велимировићу, Председнику Министарског Савета Заступнику Министра Иностраних Дела у Бео граду

Господине Министре,На основи послатог ми пуномоћства потписао

сам синоћ Трговинску Конвенцију са овдашњим Шпанским Амбасадором, маркизом де Каза­Аре­лано, и имам част послати Вам је у прилогу, зајед­но са пуномоћством Амбасадоровим за потпис ове конвенције, молећи Вас да ме о пријему изволите известити.

Изволите примити, Господине Министре, увере­ње о мом одличном поштовању. Ђ. Симић

/На полеђини:/Т. Пов. Бр. 116М[инистар]ству ФинансијаОдговарајући на писмо М[инистар]ства фин. од 6.

септ. о. г. Пов. Ц. Бр. 49, а с позивом на своје писмо од 10. октобра о. г. Т. Пов. Бр. 111. М[инистарст]во Ин[о стра­них] Д[ела] има част послати му на даљи поступак пре­пис Трговинске Конвенције између Србије и Шпаније ко ју је потписао Кр[аљевски] Посланик у Бечу са шпан­ским амбасадором у Бечу маркизом де Каза­Арелано.

28/XI Шеф полит[итичког] одељ[ења] [...]Краљ[евском] П[ослан]ству у БечуУ одговору на писмо Краљ. Пства од 24. окт. ов. год.

Пов. Бр. 546, Мин. Ин. Дела има част потврдити пријем Трговинске конвенције између Шпаније и Србије као и пуномоћје шпа н ског амбасадора у Бечу.

28. XI 908. По наредби Министра Б[еоград] Шеф Политичког Одељења [...]

/Архив Србије, МИД–Т, Пов. бр. 116/1908/

115

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

22Предлог Закона о трговинској конвенцији

између Србије и ШпанијеЊегово Величанство Краљ Србије и Његово Ве­

ли чанство Краљ Шпаније, задахнути подје днаком же љом да потпомогну развијање трговинских од­но са између својих држава, одлучили су, да у том ци љу закључе конвенцију и наименовали су за сво­је пуномоћнике:

Његово Величанство Краљ Србије Господина Ђорђа С. Симића, Свога изванредног посланика и пу номоћног Министра у Бечу;

Његово Величанство Краљ Шпаније Дон Јулио од Арелана, Маркиза од Каза Арелано, Свога Ам­басадора и изванредног посланика у Бечу;

који су, пошто су показали своја пуномоћства и нашли их да су уредна, уговорили што следује:

Члан I.Роба, производи пољопривреде и индустрије

Ср бије, при увозу у Шпанију, плаћа ће само најни­же дажбине, које су сада у важности или би се до­цније увеле. Разуме се по себи, да ћe ce Срби ја одмах користити сваким смањивањем, које је Шпа­нија већ дала на основу закона, уговора, конвенци­ја или споразума, или које би у будућности дала каквој трећој Сили.

Члан II.Роба, производи пољопривреде и индустрије

Шпа није, при увозу у Србију, биће подложни пла ­ћа њу само најнижих дажбина, које су сада у ва­жно сти или би се додније увеле. Разуме ce по себи, да ћe ce Шпанија одмах користити сваким сма њи­ва њем дажбина, које је Србија већ дала на основу зако на, уговора, конвенција или споразума, или би у будућности дала каквој Трећој Сили.

116

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Члан III.Из ове конвенције искључене су нарочите по­

властице, које је Србија већ дала, или би то доцни је учинила, свакој пограничној држави за олакшава­ње пограничне трговине.

Из ње су тако исто искључене специјалне по­вла стице, које је Шпанија дала или оне које би у будућности одобрила Португалији, Мароку или каквој другој пограничној држави у намери, да ола кша пограничну трговину, а тако исто уступци, који потичу из Царинског Савеза, који би IIIпани­ја, или Србија закључиле са другим земљама.

Члан IV.Свака од двеју уговорних страна задржава се­

би право, да захтева уверења о пореклу за све оне про изводе пољопривреде или индустрије, за које би то нашла за сходно.

Члан V.Такође је искључена из овог споразума роба,

чији је увоз сада забрањен, или би ce у будућно­сти забранио, у Србију и у Шпанију, из узрока јав­не безбедности, санитарних разлога, или из обзи­ра на унутрашње државно уређење или државни монопол.

Члан VI.Ова конвенција биће ратификована и рати фи ка­

ције измењене у Бечу што је могућно скорије. Она ће ступити у живот од дана размене ратификација.

Члан VII.Обе уговорне стране задржавају себи право, да

отка жу у свако доба ову конвенцију помоћу са о п­ште ња, које ће се дати дванаест месеци раније.

У потврду тога доле­потписати на основу својих пуномоћија, потписали су ову конвенцију у два

117

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

при мерка и ставили своје печате у Бечу петог но­вембра хиљаду девет стотина осме.

Јулио де Арелано с. р. Ђорђе С. Симић с. р.маркиз де Каза Арелано(М. П.) (М. П.)

***Sa Majesté le Roí de Serbie et Sa Majesté le Roi

d’ Espagne, animés d’ un égal désir de favoriser le de­veloppement des relations commerciales entre Leurs Etats, ont résolu de conclure à cet effet une Conven­tion et ont nommé pour Leurs Plénipotentiaires:

Sa Majesté le Roí de Serbie Monsieur Georges S. Simitch, Son Envoyé Extraordinaire et Ministre Pléni­potentiaire à Vienne;

Sa Majesté le Roi d’ Espagne Don Julio de Arella­no, Marquis de Caza Arellano, Son Ambassadeur et Envoyé Extraordinaire à Vienne;

lesquels après s’ être communiqué leurs pouvoirs réspectifs trouvés en due forme, sont convenus de ce qui suit:

Article I.Les marchandises, produits du sol et de l’ industrie

de Serbie, ne seront passibles à l’ importation en Es­pagne, que des droits les plus reduits actuellement en vigueur ou qui pourraient y être ultérieurement établis. Il est bien entendu que toute réduction déjà accordée par l’ Espagne en vertu de Lois, Traités, Conventions, ou Accords ou qu’ elle pourrait, concèder à l’ avenir à une tièrce Puissance, profitera immediatement à la Serbie.

Article II.Les marchandises, produits du sol et de l’ industrie

de l’ Espagne, ne seront passibles à l’ importation en Serbie que des droits les plus réduits actuellement en

118

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

vigueur ou qui pourraient y être ultérieurement éta­blis. Il est bien entendu que toute réduction des droits déjà accordée par la Serbie en vertu des Lois, Traités, Conventions ou Accords, ou qu’ elle pourrait concéder à l’ avenir à une tierce Puissance, profitera immediate­ment à l’ Espagne.

Article III.Sont exclus de la présente Convention les avantages

spéciaux déjà accordés par la Serbie ou qui pourraient l’ être ultérieurement à tout Etat limitrophe pour facili­ter le trafic dans le voisinage de la frontière.

En sont également exclus les avantages spé ciaux accordés par l’ Espagne ou ceux qu’ elle pour rait ac­corder à l’ avenir au Portugal, au Maroc ou à quelqu’ autre pays limitrophe pour faciliter le trafic dans le voisinage de la frontière, ainsi que les concessions ré­sultant d’ une Union douanière que l’ Espagne ou la Serbie pourraient conclure avec d’ autres pays.

Article IV.Chacune de deux hautes Parties contractantes se re­

serve la faculté d’ exiger des certificats d’ origine pour ceux des produits du sol au de l’ indu strie qu’ elle ju­gerait convenable.

Article V.Sont également exclus de cet Accord les marchan­

dises dont l’ importation est actuellement prohibée ou qui pourrait l’ être à l’ avenir en Serbie et en Espagne pour causes du sureté publique, raisons sanitaires ou de régime officiel intérieur ou d’ un monopole d’ Etat.

Article VI.La présente Convention sera ratifiée et les ratifica­

tions en seront échangées à Vienne le plus tôt que faire se pourra.

Elle entrera en vigueur à partir du jour de l’ échange des ratifications.

119

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Article VII.Les deux Parties contractantes se reservent la facul­

té de dénoncer à toute époque la présente Convention moyennant un avis donné douze mois à l’ avance.

En foi de quoi les soussignés en vertu de leurs pleins pouvoirs ont signé cette Convention en double et ont apposé leurs sceaux à Vienne le cinq Novembre mille neuf cent huit.

Julio de Arellano m. p. Georges S. Simitch m. p.Marquis de Caza Arellano

(L.S.) (L.S.)/Архив Србије, НС ф I р 16/1909/

23Телеграм

etrangers BelgradeБео град 13. III 909.

Данас по подне изменио ратификације са шпа н­ским амбасадором. Сутра шаљем наш ексемплар. Симић/Архив Србије, МИД­ПО, ф 10, дос. 8, Р/22–I, 1909/

24/Copie/A Sa Majesté le Roi de Serbie,Monsieur Mon Frère. Animé du vif désir d’ entre­

tenir auprès de Majesté un interprête fidèle de Mes sentiments qui soit à même de cultiver et de resser­rer les bons rapports qui existent entre l’ Espagne et la Serbie, J᾽ ai nommé Mon Envoyé Extraordinaire et Ministre Plenipotentiaire Don Manuel Multedo y Cortina, Commandeur de l’ Ordre Royal d’ Isabelle

120

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

la Catholique, Médaille d’ or du centenaire des sièges de Zaragoza, Grand Croix de Saint Sylvestre, Com­mandeur de Saint Grégoire le Grand et Chevalier de l’ Ordre pianne du Saint Siège, Commandeur de Christe de Portugal, troisième classe du Soleil du Ja­pon, Officier de la Légion d’ Honneur de France, Che­valier de Leopold de Belgique, Docteur en Droit par l’ Université de Bologne, Licencié par celle de Ma­drid, Arcade Romain ect. ect. Le zèle et autres quali­tés de ce diplômate, en répondant à la confiance dont J᾽ ai cru­devoir l’ honorer, sauront Je l’ espère lui faire mériter la haute bienveillance et l’ aprobation de Votre Majesté. Dans cette persuation Je La prie d’ accorder à Monsieur Multedo un favorable accueil, et d’ ajouter foi et créance à tout ce qu᾽ il aura l’ honneur de por­ter à Votre connaissance, surtout quand il exprimera à Votre Majesté les assurances de la haute estime et de l’ amitié avec lesquelles Je suis.A Séville Monsieur Mon Frère Le 21 fevrier 1910 de Votre Majesté

Bon Frère Signé: Alfonso

Contre signe: Le Ministre d’ Etat Manuel Garcia Prieto

/Архив Србије, МИД, ПО, 1910, Ф I, Д/3­I, дос. II/

25Његово Величанство Краљ примио је 10. ов. мес.

у 11½ часова пре подне у свечаној аудијенци ји, у присуству Министра Иностраних Дела, ново наи­менованог посланика Његовог Величанства Кра­ља Шпаније, Његово Превасходство Дон Мануела Му лте да и Кортину, ради предаје његових акреди­тивних писама.

Његово Превасходство Господин Посланик при­

121

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

мљен је по уобичајеном церемонијалу са почасти­ма, које одговарају његовом високом чину./„Српске новине“, бр. 275, 14. децембар 1910, стр. 1/

26Legación de España

en Belgrado № 2 Annexes

Bucarest 22 Décembre 1910/3 janvier 1911

Au Ministère Royale des Affaires Etrangères à Belgrade

La Légation Royale d’ Espagne en réponse à la Note en date du 19 Décembre/V. St, a l’ honneur de remettre à l’ Honorable Ministère Royal des Affaires Etrangères la liste ci­jointe avec les noms et les adresses de son personnel diplomatique ainsi que la liste des Agents consulaires placés sous sa direction.

/Прилог 1:/Legación de España

en BelgradoEspagne

9, strada Doamnei Bucarest

Demeures Noms et qualitésDate de la nomination

Hôtel du Boulevard

S. Exc. Don Manuel MultedoY Cortina, envoyé extraordinaire et ministre plénipotentiaire

23 Décembre 1910

Hôtel Continental

M. Losada (Luis), secrétaire de Légation

23 Décembre 1910

122

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

/Прилог 2:/Legación de España

en BelgradoAgents Consulaires honoraires d’ Espagne en Serbie

Goldmmids – Consul honoraire à BelgradeM. N. Boschkovitz – Gérant du Consulat à Belgrade/Архив Србије, МИД, ПО, 1910, Ф I, Д/3­IV, дос. IV/

27Légation Royale de Serbie en France et en Belgique 7 Rue Léonce­ReynaudПов. № 45 Paris, le 19. фебруар 1911.

Ми ни стар ству Спољних Послова Бео градУ одговору на писмо Ми ни стар ства од 31. де­

цембра прошле године Пов. Бр. 1891, Краљевском По сланству част је известити Га, да му је још у 1908. години 8. јула, а под бројем поверљивим 417, саопштио податке о Александру Лакуру добивене преко ондашњег шпа н ског амбасадора у Паризу. При свем том Посланство се поново обратило Ам­басади а по жељи Краљевске Владе.

Очекујући њен одговор Посланству је част по­нова послати раније податке.

Г. Лакуру је 1908. године било 36. година. Свр­шио је философски факултет, а рођен је у Барсело­ни, где се и оженио, имајући тамо и непокретног имања. Управник је Каталонског Кредитног Дру­штва. Добре је прошлости и ужива добар глас у банкарском свету.

Посланик, М[иленко] Веснић11

/Архив Србије, МИД, ПО, 1911, Ф VI, K/4­XXXIII, дос. IV/

11 Миленко Веснић (1863–1921), политичар, дипломата, српски посланик у Паризу, 1904–1918.

123

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

28Ми Петар I

По Милости Божјој и Вољи Народној Краљ Србије

На предлог наш М[ини]стра Иностр[аних] Дела постављамо:

За почасног консула Србије у Барселони Алек­сандра Лакура Морено де Суза (Alexandre Lacour Moreno de Souza). Управника Каталонског Кредит­ног Друштва.

Наш Министар Иностр[аних] Дела изврши овај указ.12. јуна 1911. у Бео граду Петар с. р. Министар Иностраних Дела М[илован] Ђ. Миловановић с. р./Архив Србије, МИД, ПО, 1911, Ф VI, K/4­XXXIII, дос. IV/

29Legación de España en Belgrado№22 Bucarest, le 1/14. Octobre 1911.Son Excellence Monsieur M. G. Milovanovitz Ministre des Affaires Etrangères

Monsieur le Ministre,J᾽ ai l’ honneur de porter à la connaissance de Votre

Excellence que mon Gouvernement vient d’ accrédi­ter comme Attaché Militaire auprès de cette Légation Royale, Mr. Arturo de Sola, Commandant du Génie, qui est déjà accrédité à Constantinople et à Athènes dans la même qualité.

Veuillez agréer, Monsieur le Ministre, l’ assurance de ma haute considération

Manuel Multedo/Архив Србије, МИД, ПО, 1911, Ф I, Д/3­I, дос. II/

124

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

30/Copie/A Sa Majesté le Roi de Serbie,Monsieur Mon Frère: J᾽ ai reçu avec un vif plaisir

la lettre par laquelle Votre Majesté a bien voulu m᾽ an­noncer la nouvelle du mariage de Sa très­chère fille, Son Altesse Royale la Princesse Hélène Petrowna avec Son Altesse Royale le Prince Jean Constantino­vitch. J᾽ aime à offrir à Votre Majesté Mes félicitations pour un événement si heureux et tout en formant des vœux pour son constant Bonheur et pour celui des Princes nouveaux mariés, Je saisis une occasion aus­si agréable pour exprimer à Votre Majesté les assu­rances de la haute estime et de la sincère amitié avec lesquelles Je suis.Au Palais de Madrid Monsieur Mon Frère 20 novembre 1911 de Votre Majesté

le Bon Frère Signé: Alfonso

/Архив Србије, МИД­ПО, 1911/

31Legación de España

en Belgrado№ 6 Bucarest, le 1/14 Mars 1912Son Excellence Monsieur M. G. Milovanovitch Ministre des Affaires Etrangères

Monsieur le Ministre,J᾽ ai l’ honneur de porter à la connaissance de Votre

Excellence que Monsieur Pedro de Igual y Martinez Dabàn vient d’ être nommé par mon Gouvernement Attaché à cette Légation Royale.

125

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Veuillez agréer, Monsieur le Ministre, l’ assurance de ma haute considération

Le Ministre d’ Espagne Manuel Multedo

/Архив Србије, МИД, ПО, 1912, Ф I, Д/3­I, дос. III/

32Господину Министру Иностраних Дела у Бео граду 18. јуна, 1912. године Пов. № 70 у Синаји

Господине Министре,Дон Мултедо овдашњи шпањолски посланик

акре дитован и код нас молио ме да му у личном по­ве рењу прибавим обавештења о личним особина­ма и угледу у друштву г. Душана К. Николи ћа „Упра вника трговинске агенције и трговинског му зе ја, бив. Главног Секретара Српске Банке, и при тежатеља одличја Св. Саве“. Овако се предста­вио Посланику у своме послу.

Г. Николић се понудио дону Мултеду за почаст шпањолског Консула и у своме писму позвао се на г. Т. Ристића чиновника у повереном вам Ми ни­стар ству, али од овога не добио и писмену препо­руку. Посланик не жели давати никаква следства овој понуди док о понуђачу не би добио поузданих обавештења јер се опарио с оним Бошковићем чије је свргнуће тражило Ми ни стар ство прошле годи­не, па је за то молио мене за пријатељску услу гу да му прибавим обавештења о овом човеку да ли би он био заслужан да га Посланик предложи својој Влади за почасног Консула.

Имам част молити вас Г. Министре да ме изволи­те поставити у могућност одговорити овој молби.

Изволите и тд.[Без потписа]

/Архив Србије, МИД, Пс Бк, пов. Ф I, р 26/1912/

126

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

33Господину Министру Иностраних Дела у Бео граду 2. Октобра 1912. године Пов. № [...] у Букурешту

ДепешаОвдашњи шпањолски Посланик молио ме изве­

сти ти га о резултату његова писма упућеног вам пре недељу дана односно мисије Емилија Уркијана и допустити да може присуствовати нашим еве нту­алним војним операцијама. Нада се повољном од­говору. Молим одговорите ми што пре телеграмски. Ристић/Архив Србије, МИД, Пс Бк, пов. Ф I, р 35/1912/

34Legación de España

en Belgrado№ 15 Sofia, le 30 Octobre/12 Novembre 1912Son Excellence Monsieur Nik. P. Pachitch Ministre des Affaires Etrangères

Monsieur le Ministre,J᾽ ai l’ honneur de porter à la connaissance de Votre

Excellence que Monsieur le Marquis de Romero de Tejada, Secrétaire de la Légation de Sa Majesté Ca­tholique, durant sa résidence à Belgrade gérera la Lé­gation d’ Espagne.

En priant à Votre Excellence de bien vouloir lui accorder son habituelle obligeance pour lui faciliter sa tâche, je profite de l’ occasion pour Vous réiterer, Monsieur le Ministre, l’ assurance de ma haute consi­dération

Manuel Multedo/Архив Србије, МИД, ПО, 1912, Ф I, Д/3­I, дос. III/

127

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

35Legación de España en Belgrado№ 9 Bucarest, le 22 Avril/5 mai 1914 Annexes: 1 Son Excellence Monsieur N. Passitch Ministre des Affaires Etrangères Belgrade

Monsieur le Ministre,D᾽ ordre de mon Gouvernement j᾽ ai l’ honneur de

porter à la connaissance de Votre Excellence que le IIème Congrès international de Sciences Administratives se réunira à Madrid au cours du mois de mai 1915.

Mon Gouvernement me charge de communiquer à Votre Excellence qu᾽ il est désireux de voir le Gouver­nement Royale de Serbie prendre part à ce Congrès en désignant des délégués officiels.

J᾽ ai l’ honneur d’ envoyer ci­joint à Vottre Excel­lence une brochure avec tous les renseignements né­cessaires ainsi que quelques bulletins d’ adhésion.

Veuillez agréer, Monsieur le Ministre, l’ assurance de ma haute considération

Manuel Multedo/Архив Србије, МПс, 1914, ф 3 р 131/

36Ми ни стар ство ино стра них дела Бр. 7161 Бео град, 6. маја 1914. год.Ми ни стар ству просвете и црквених послова

По налогу своје Владе шпа н ски посланик изве­стио је ово Ми ни стар ство, да ће се други међу на­родни конгрес административних наука одржати у Мадриду у току месеца маја 1915. године, и за мо­лио је, да и Србија одреди делегата, који ће узети зва нична учешћа на њему.

128

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

У прилогу ./. доставља се томе Ми ни стар ству програм рада тога конгреса с молбом за изве штај: какав одговор треба дати шпа н ском посланику.

По наредби Министра Шеф, [Ј. Вукотић]

/Архив Србије, МИД, Пс Бк, И, Ф I, р 1/1914/

37Telegram

Legation serbe BucarestAmbasador ruski u Beču kome bila poverena za šti ta

naših podanika u Austrougarskoj prilikom svoga odla­ska iz Beča predao je zaštitu srpskih i ruskih poda nika španskom poslaniku verovatno po prethodnom sporazu­mu sa španskom vladom. Poslanik španski u Bukureštu može se raspitati o tome kod svoje vlade a nama je naj­zgo dnije da se za ovakve stvari njemu obra ćamo.№ 710 Pashitsh/Архив Србије, МИД, Пс Бк, И, Ф I, р 1/1914/

38Амбасадору Шпанском у БукурештуАу стро у га р ска војна команда издала је наред­

бу командантима трупа да при повлачењу уништа­вају усеве, спаљују села, убијају, вешају станов­ништво. Ау стро у га р ске трупе на Дрини при своме повлачењу починиле су ужасе, наше трупе наилазе на унакажене и побијене жртве, међу којима има највише стараца, жена и деце. Поменута зверства аустроугарских трупа потресају толико нашу вој­ску да ће их тешко бити уздржати од освете.

Саопштавајући ово В. Екселенцији имам част молити је да нотификује Аугарској влади све ове чињенице које су најочитија повреда ратнога права

129

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

и да јој стави до знања да ће Србија бити принуђе­на употребити као репресалије све оне најстро­жије мере на које је овлашћује, после оваквога по­ступања аустроугарске војске, и само ратно право.8/VIII 914. Председ[ник] Мин[истар]

Мин[истар] Ин[остарних] Дела Пашић

/На полеђини:/Пов. бр. 3836Експед. Шпанском Амбасадору у Букурешту и ја вље­

но свима нашим мисијама на страни с тим да о учи њеном кораку упознају дотичне владе и пресу.

8/VIII 914. у подне. Павловић/Архив Србије, МИД, ПО, 1914, Ф XVI, 16, дос. IV/

39Телеграм

Отправљен из Париза 10/VIII у 12 сати 20 мин. пре подне

Примљен у Нишу 10/VIII у 11 сати 20 мин. пре подне

За Министра Војног. Данас сам после споразума са потпуковником

Јосимовићем, који је овде провео један дан, опет учинио потребан корак код владе и Шнајдера. Уве рен сам, учиниће све што се може према на­шој жељи. Први транспорт поћиће врло вероватно лађом кроз осам дана. Пошто ипак неће бити мо­гућно дати нам у свему задовољења овде, добро би било покушати те набавити у Шпанији један део муниције за седамдесет пет милиметра пољски и седамдесет брдских, у Русији један део за хаубице од сто двадесет а у Италији тротил. Све ове услу­ге могле би се тражити од самих влада, од сваке разуме се путем и начином, који би се нашао за

130

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

најзгоднији. Формалан одговор на данас учињену представку очекујем у најкраћем року и одмах ћу Вам га саопштити.№ 373 Веснић/Архив Србије, МИД, ПО, 1914, Ф XXII, 39, дос. VII/

40Consulat Royal de Serbie Barcelone

A son Excellence Monsieur le Ministre des Affaires Etrangères Belgrade

ExcellenceLa campagne commencée en défense de l’ indé­

pendence ménacée de la Serbie, a atteint en Espagne le plus haut degré de popularité et tout le monde fait des vœux pour le triomphe définitif.

Impulsée par ses charitables sentiments, Madame Angela Graupera,12 écrivaine très distinguée apparte­nant à une honorable famille de cette ville, se rend en Serbie pour offrir ses services de garde­malade ou infermière dans les ambulances.

J’ ai l’ honneur, Excellence, de vous la recomman­der avec le plus grand enthousiasme, à fin que son sa­crifice vous soit connu et qu’ il ne soit pas stérile.

Par cette occasion, veuillez agréer, Monsieur le Mi­nistre les assurances de ma plus respectueuse consi­dération.Barcelone A. de Lacour 14/27 Août 1914 Consul Royal/Архив Србије, МИД, ПО, 1914, Ф ХVIII, 25­I, дос. VI/12 Анхела Граупера (Ángela Graupera, 1890–[1935]), шпанска књи­

же вница, ратни дописник, била је добровољна болничарка у Србији током Првог светског рата. Своје успомене из Срби је и ангажовање у Првом светском рату описала је у: El gran cri men. Lo que yo he visto en la guerra. El Mundo al Día №7. Barce lona, Ediciones de La Revista Blanca, 1935, 48 p.

131

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

41П[ослан]ству ПаризМолим издејствовати код Шпанске Владе да се

преко шпа н ског Амбасадора у Бечу или макакав други пут може слати новац задржаним Србима у АУгарској. Известите ме телеграмом о учињеним корацима и начину шиљања пара. Сматрати као врло хитно.

Пашић/Архив Србије, МИД, ПО, 1914, Ф XVI, 15, дос. I/

42Légation serbe BucarestEn réponse Votre télégramme no 634, veuillez com­

muniquer ambassadeur d’ Espagne Vienne que Gou­vernement serbe accepte proposition gouvernement austro­hongrois relative à l’ échange des prisonniers de guerre. No 4892 Pachitch ministre etrangères./Архив Србије, МИД, Пс Бк, И, Ф I, р 1/1914/

43Телеграм

Отправљен из Бордоа 11. 11. у 9 ч. 30 м. п. подне Примљен у Нишу 12. 11. у 7 ч. 40 м. пре поднеОвде се проносе гласови да краљ шпа н ски поку­

шава и ако врло дискретно, пипати пулс сила Трој­ног Споразума у циљу обустава непријатељства и преговора о миру. У првом реду по жељи и у инте­ресу Аустро­Угарске чијег двора он блиски срод­ник. Са тим гласовима доводи се у везу и посе та Тисе у немачком главном штабу где био по позиву немачког цара.

Други пак држе да та посета стоји у вези са же­љом владе немачке да Угарска што пре учини ва­

132

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

жније уступке Румунији и Ердељу, како би Руму­нија остала даље неутрална.Бр. 906 Веснић/Архив Србије, МИД, ПО, 1914, Ф XXIV, 62, дoс. VIII/

44Телеграм

Отправљен из Петрограда 17. XI у 3 сата по подне Примљен у Нишу 18. XI у 1 сат пре подне

Према изве штајима овдашњег Генералштаба ау­стријски војни изасланик у Швајцарској отворено признаје да је положај Ау стро у га р ске у војном по­гледу очајан и да јој не остаје ништа друго него за­кључити мир. Чује се да је Аустро­Угарска преко Папе и шпа н скога Краља изјавила жељу Францу­ској закључити мир одвојено од Немачке.Бр. 524 Спалајковић13

/Архив Србије, МИД, ПО, 1914, Ф XXIV, 62, дoс. VIII/

45Ми ни стар ство Војно Пов. № службеноПредседнику Министарског Савета Господину Николи П. Пашићу

Господине Председниче,19­овог месеца из Врховне Команде добио сам

овакву депешу:У последње време, осећа се велика оскудица у

пушкама (брзометне пушке) срп ским и руским.Молим настаните, да се набави, ако је могуће го­

тових пушака било из Русије, било са друге стра­13 Мирослав Спалајковић (1869–1951), политичар, дипломата,

српски посланик у Петрограду, 1913–1917.

133

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

не до 100.000 комада, са по 500 до 1000 метака на пушку са прибором.

Налазим, да је најбоље набавити у Шпанији 100.000 комада пушака. Са по 1000 метака на пу­шку, што значи око 100.000.000 метака. Предмет је доста хитне природе.

Молим, да примите моје дубоко поштовање.21. XI 1914. г. Министар Војни, Пуковник Ниш Душан П. Стефановић/Архив Србије, МИД, ПО, 1914, Ф XXI, 36, дос. VII/

46Министар[ство] Војно Арт[иљеријско]­Техничко Одељење Пов. О. А. Т. Бр. 5529

Реферат Господину Министру ВојномВрховна Команда у своме експозеу Ар. Бр. 7657

од 5. децембра тек. године, поред осталих питања која се тичу набавке артилеријске муниције и ње­ног стања сада после поновног заузећа Бео града, конста тује: да је расход пушака брзометних на­шега си стема и руских, које служе поглавито за наоружа ње борачких јединица I и II позива толики, да је озбиљна бојазан да не останемо без потреб­ног нам оружја, и захтева да се набави до 100.000 брзометних пушака са по 1000 метака на пушку, и прибором.

Готове пушке нашега калибра и модела нуди­ла нам је Шпанија пре садањег рата, но пошто су пушке нашега модела поручене тада у Енглеској, то се та понуда није онда могла ни узети у обзир. У току садањег рата покушано је да се ове пу шке набаве из Шпаније у којој је цељи тамо ишао и са­дањи Министар Војни, пуковник г. Бојовић, но у

134

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

томе се није могло до сада успети – из полити чких разлога.

Према изве штају нашег посланика у Францу­ској, г. Веснића, сада би се из Шпаније могле до­бити раније нуђене пушке, но с тим, да купац не може бити званично Српска држава, а тако исто тамо би се могла добити и муниција за исте пу­шке.

Имајући у виду напред поменути изве штај Вр­ховне Команде, сматрам да је питање о набавци ових пушака толико акутно, да треба одмах преду­зети све мере како би се ове пушке што пре до­биле, а тако исто и муниција и прибор за дотичне пушке.

Подносећи овај реферат Господину Министру, ја га молим да изволи издејствовати начелно одо­брење Министарског Савета, да се могу одмах предузети све мере за набавку из Шпаније:

До 100.000 пушака кал. 7 мм.до 100,000.000 метака бојевих за исте пушке, и

до 100.000 кожних гарнитура – које би се набави­ле било у Шпанији, било на ком другом месту, где се буду могле добити по нашем усвојеном моделу.

Кад се буде која набавка закључила, тражиће се редовним путем одобрење Министарског Савета за коначну набавку и исплату.

Молим да се овај мој реферат сматра као врло хитан.8. XII 1914. г. Начелник, пуковник, Ниш Свет. Н. Стајевић

Достављајући Министарском Савету на увиђај предњи реферат начелника артилеријско­техни­чког одељења – са којим се потпунo слажем, – мо­лим да се одобри у начелу набавка: пушака, му­ници је и прибора за пушке, у количини означеној у предњем реферату.

135

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

За сваку дефинитивну набавку тражиће се пред­ходно одобрење Министар. Савета.

Набавка ова хитна је.8. XII 1914. Заступ. Минист. Вој.

Председник Министар. Савета, Министар Иност. Дела

Одобравамо у свему предњи реферат Господина Министра Војног.Ниш, децембра 1914. год

Председник Министар. Савета, Министар Иностраних Дела,

и Заступник Министра Војног Министар Финансија

Министар Просвете и Црквених Послова Министар Грађевина

Министар Унутрашњих Дела Министар Правде

Министар Народне Привреде/На полеђини:/Пов. бр. 10643Још раније Мин. Савет решио је да преко Грчке држа­

вне фабрике покуша купити 80­100.000 пушака нашег модела са по 1000 метака, и за ту циљ да оде пу ко вник Михел у Шпанију као грчки изасланик и ступи у погодбу и покуша да цену пушака и муниције смањи пошто је висока. Кад цену утврди да онда да телеграфише Грчкој фабрици и потражи одобрење да може уговор по­тписати. А фабрика ће преко нашег посланика у Ати ни саопштити цену и тражити од нас одобрење. Кад се на тај начин утврди цена и услови плаћања, онда да се уго­вор потпише и одмах транспорт пошље у Солун а на име фабрике Грчке, која ће тајно предати све то нама.

Да се Михлу пошље пуномоћије фабрике за куповину и да се одмах упути у Шпанију ради свршавања тога посла.

Пашић/Архив Србије, МИД, ПО, 1914, Ф XXIII, 42, дос. VI/

136

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

47Etrangères Niche 8. I 915.

Овд[ашњи] Американски посланик добио ноту ауг. владе о ратним заробљеницима. Нота вели:

Према иницијативи ауг. владе Амбасадор шпан­ски у Бечу посетио у првој половини децембра велико број станица и болница где су срп ски за­робљеници. Амбасадор се уверио да се хумано и по међународним законима поступа са срп ским заробљеницима. С тога ауг. влада жели знати у ка­квом се стању налазе њени заробљеници у Србији и тражи дозволу да амер. посланик или који други члан Америк. пства. у Букурешту посети места где су задржани ауг. ратни заробљеници. Ако срп ска Влада на то не пристане, онда ће аугарска проме­нити своје досадашње поступање према срп ским заробљеницима. Такође саопштавам вам знања ради, да ми је американски посланик рекао, да је после свога повратка из Ниша питао коме треба изве штај, да се са ауг. заробљеницима у Србији по­ступа врло лепо и хумано и да је то својим очима видео. Станојевић/Архив Србије, Пс Бк, И, Ф I, р 12/1915/

48Министар[ство] Војно Арт[иљеријско]­Техничко Одељење Пов. А. Бр. 9584Ми ни стар ству Иностраних Дела,

Част ми је умолити, да се нашем Ген[ералном] Конзулату у Њујорку пошаље депеша следеће са­држине:

137

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

„Наш покушај, да у Европи, специјално у Шпа­нији набавимо наше пушке остао је узалудан.

Молим, обавестите се и јавите што пре, да ли би могли у Америци набавити готових сто хиљада на­ших пушака од 7mm калибра, које су исте, као што их има Мексико.

Треба нам уз пушке и (50) педесет милијона го­тових метака.

Купили би и до шестдесет митраљеза доброг модела са прибором, резервним цевима и осталим рез. деловима, калибра 7mm за употребу исте горње муниције. № 9584. Пуковник Стајевић.“17. фебруара 1915. По заповести Министра, Ниш Начелник, Пуковник

Свет. Н. Стајевић/Архив Србије, МИД, ПО, 1915, Ф XXVI, 61, дос. VII/

49Telegram

Legation serbe BucarestOdgovor na vaš telegram no 986 zamolite preko

Amerikanskog poslanstva njinu ambasadu u Beču da se sporazume sa Španskom ambasadom odnosno za štite interesa i ličnosti naših državljana u Au stro­Ugarskoj tako da američka ambasada štiti intere­se i ličnost naših državljana u Ugarskoj a Španska amba sada onih koji se nalaze u Austriji. Isto vreme zamolite preko Španskog poslanstva u Beču sumu od petnajest hiljada kruna na raspoloženje iz kredi­ta od dvadeset pet hiljada kruna koliko je odprilike potrebno za izdržavanje mesečno naših interniranih u Ugarskoj.no 6724 Pashitsh/Архив Србије, Пс Бк, И, Ф I, р 12/1915/

138

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

50Ми ни стар ству ино стра них дела, Ниш

Курир Шпанске амбасаде у Бечу допутовао је ју­че овамо и донео рачун о утрошцима за мај и јуни закључно, који ћу имати част послати накна дно. У исто време донео је амо и приложене списко­ве о издатој помоћи интерниранима и дао извесна усмена обавештења. Порука шпа н ског Амбасадо­ра гласи: главно је за њега да зна којом ће стал­ном сумом месечно располагати да може чинити ра според са издатцима. Ја сам имао част у томе смислу јуче послати телеграм № 10222. Амба­садор такође жели знати у каквој сразмери да се појединцима даје помоћ издржавање и путни тро­шак. На ово последње сам приметио, да ће то он сам тамо моћи најбоље и најтачније оценити.

Извештаји који се овде шаљу непотпуни су, али ипак дају приближно слику онога шта је до сада Шпанска Амбасада дала помоћи; наравно да то ни је ни из близа све; пошто је било случајева, како он прича, да нека сирота жена која не може да до­бије потпору, остави своје дете у Амбасади, и онда мора сам амбасадор из свога новца да даје помоћ!

Утрошци по овим списковима датирају још од почетка, дакле док је г. Антонијевић издавао и слао помоћ.

Уз ове спискове дао је г. Суботић, који ради у Амбасади на тим пословима и један свој изве штај из којег имам част овде саопштити нека важнија места:

„Из спискова може се видети колико је до сада издато помоћи, мада ови нису потпуни и да сва­ким даном стижу нове молбе. Досадашње потпоре недовољне су. То најбоље потврђује факт који се огледа у списковима, да толики интернирани нису до сада ништа примили.

139

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Један део оних који се налазе у Бечу, Дрозен­дорфу, Кирхбергу и Карлштајну, добијали су по могућству сталну и редовну помоћ. Али често пу­та морали су и ови чекати дуго на новац, јер су међутим наишли нови, прешне потребе за нов­цем. На тај начин запали су многи, који су рачуна­ли на сталну новчану помоћ, у дугове, који се мо­рају платити, јер иначе престају живети у слободи и морају ући у опште бараке за интерниране. Ти дугови исплаћени су само у Дрозендорфу, иначе не. Они се (sonfines) морају сами старати о своме издржавању, иначе долазе у бараке са интернира­нима. С обзиром на те шку комуникацију са својом Отаџбином, они су го тово сви упућени на амбаса­ду. Многи с правом тра же издржавање, па Амба­сада долази у незгодан положај, немогући им дати задовољења, јер има међу њима много државних чиновника, пензионера, државних питомаца, бога­тих трговаца, приватних чиновника, предузетника, и сви они траже да им се даје редовна месечна по­моћ и издржавање. А при томе само се један мали део може задовољити.

Опште интернирани траже малу помоћ на по­бољшање хране и ситне трошкове, које власт не даје а што износи на 20 круна месечно по поједи­ном лицу. Управна власт у Дрозендорфу нормира месечну помоћ за конфиниране у Дрозендорфу, са по 100 до 120 круна на месец. Толико ће требати и за остала места. Официри траже веће суме, ра­ди набавке нове униформе и рубља, што је сасвим оправдано и потребно.

Они у Бечу конфинирани, добијали су доста уре­дно помоћи (од фебруара до јуна, на које се вре ме овај изве штај односи).

За интерниране није много учињено, као што се то види из спискова. За ове је помоћ од преке по­требе; они обично бораве у местима где се налазе

140

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

интернирани других држава, на које се води вели­ка брига и пажња (међ Енглезима и Французима), а то на наше дејствује веома депримишући.

Управна власт у Дрозендорфу и Карлштајну изве штава Амбасаду, да, ако се тако конфинира­ним срп ским држављанима не буде слала редовна месечна помоћ у напред, да ће одмах бити преме­штени у концентрационе бараке. То исто важи и за друга места. Дакле овде је потребна брза помоћ и прецизне инструкције, да се ови људи не би изло­жили беди, која их иначе чека. Тиче се хуманог де­ла, које Амбасада радо чини, и нада се, да се ни Српска Краљевска Влада о ово неће оглушити“.

Саопштавајући све ово, мени је част молити Ми ни стар ство, да има доброту што пре упознати ме са својом одлуком, као и са одговором који има­мо дати Амбасади.

Што се тиче питања сукоба између Амбасаде и американаца, ту сам ствар апланирао, и Американ­ци и даље заступају наше интересе у Угарској; – прећутно – ја им шаљем новац, а они га примају.

Генерални Консул [...]14

/Архив Србије, Пс Бк, И, Ф I, р 12/1915/

51Legación de España

en Belgrado№6 Annexes: 1A la Légation Royale de Serbie

La Légation Royale d’ Espagne a l’ honneur de re­mettre ci­inclus à la Légation Royale de Serbie le ré­14 Српски генерални конзул у Букурешту у то време био је До­

бривоје Свилокосић.

141

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

cépisse des vingt cinq mille couronnes que son Excel­lence Monsieur l’ ambassadeur d’ Espagne à Vienne vient de toucher à fin de pouvoir secourir les sujets serbes en Autriche­Hongrie.

Bucarest le 25 janvier 1916№ 31. 15. јануара, 1916. год. Букурешт

Господине Консуле, С позивом на своје писмо од 29. децембра пр.

год. № 1887, част ми је послати Вам данас преко овд. Краљ. Шпанског Посланства примљену при­знаницу на 25.000 круна, колико је краљ. Шпански Амбасадор у Бечу примио на име издржавања ин­тернираних и конфинираних срп ских држављана у Аустрији, за месец новембар прошле године.

Изволите примити, господине Конзуле, и овом приликом уверење о мом одличном поштовању. Генерални Консул Србије/Архив Србије, Пс Бк, пов. Ф II, р 21/1916/

52Légation Royale de Serbie№ 149 Bukarest, le 15. mars, 1916.A l’ honorable Légation Royale d᾽ Espagne Bukarest

La Légation Royale de Serbie a l’ honneur de trans­mettre ci­près à l’ honorable Légation Royale d’ Es­pagne les 11 listes des sujets serbes détenus en Au­triche, avec prière de vouloir bien les faire transmettre à l’ honorable Ambassade Royale d’ Espagne à Vienne afin qu᾽ elle aura la bonté de s’ interesser au sort des sujets serbes [ici] mensionnés, de vouloir bien faire des recherches pour qu’ ils puissent être retrouvés, et de les aider de fonds dont Elle dispose pour ce but.

142

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Cette Légation se permet de remercier d’ avance pour l’ aimable intervention.

[Без потписа]/Архив Србије, Пс Бк, И, Ф II, р 9/1916/

53Телеграм

Из Крфа 29. V 1916. У Лондон 31. V 1916.

Пошто сматрамо да је наименовање посланика у Вашингтону, Берну и отправника послова у Мадри­ду и Холандској немогућно више одлагати, молимо да уз пут позовете и разговарате се са кандидатима које би имали, како би они могли поћи на дужност одмах по повратку вашем овамо. Дотле по пристан­ку вашем ми бисмо тражили агремане дотичне.№ 4049 Драшковић

/На полеђини:/За Мадрид тражите одобрење да дозволе установљење

срп. посланства, а за Вашингтон и Берн имамо дозво ље­ње. За Хаг није нужно тражити, јер имамо право по ста­вити посланика или отправника послова. Уз пут ви де ћу личности које мислим предложити и говорићу са њи ма па ако пристану предложићу их кабинету и на сле днику [престола].

31. V 1916. Лондон Пашић/Архив Србије, МИД, ПО, 1916, Ф XII, П/в­1, дос. IV/

54Веснићу Париз Хитно

Потражите агреман од шпа н ске владе преко ам­басадора париског, за посланика Драгомира Јан­ковића, који је био лични секретар Краљев, и на­

143

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

значен за посланика у Берлину, али због рата није могао примити дужност посланика. Пашић

/На полеђини:/25. VIII 1916.Пов. бр. 6282Leg. Serbe ParisУ вези мог телеграма бр. 6282. Молим јавите ми да ли

сте тражили агреман за Драгомира Јанковића.4. IX 1916. Пашић

/Архив Србије, МИД, ПО, 1916, Ф XII, П/в­2, дос. VII/

55Ми ни стар ство Иностраних Дела Политичко Одељење

ТелеграмОтправљен из Париза 9. IX 1916.

у 4 сата 5 мин. после подне Примљен у Крфу 10. IX 1916.

у 9 сати 30 мин. пре поднеШпанска влада радо прима Драгомира Јанко­

вића за посланика.№ 1277 Веснић/Архив Србије, МИД, ПО, 1916, Ф XII, П/в­2, дос. VII/

56Господину Миливоју Ј. Маринковићу Делегату Минист[арства] Финансија, БукурештКраљ[евско] Посланство Србије у БукурештуПов. № 309 18. септембра, 1916. Букурешт

Господине капетане,Ми смо до сада слали новац за наше интернира­

144

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

не и заробљене поданике у Ау стро у га р ској преко банке за Шпанску Амбасаду у Бечу и америк. Ге­нералног Консула у Пешти.

Од како је Румунија ступила у рат са Ау стро у­га р ском та могућност непосредног шиљања новца престала је.

Шпански посланик овде мишљења је да тре­ба питати шпа н ску Амбасаду у Петрограду, како треба од сада слати новац Шпанском Амбаса до­ру у Беч: да ли преко шпа н ског посланика у Што­кхолму или у Копенхагену. Тога ради умолили смо на ше посланство у Петрограду, да се ра спита о на­чину шиљања новца. Краљ. посланик у Петрогра­ду депешом од 16. о. м. № 785, јавио је амо: да је најбоље слати новац преко руског Ми ни стар ства Иностраних Дела, које ће даље урадити шта треба преко шпа н ског Амбасадора у Бечу.

Саопштавајући Вам све ово, мени је част моли­ти Вас, господине капетане, да имате доброту ра­спитати се о овој могућности код овд. Цар. Руског Посланства, па евентуално њему предати новац ради даље експедиције. Пошто Банке овд. не при­мају новац за Ау стро у га р ску то би може бити мог­ло се послати новац и за Пешту преко Беча.

У свакоме случају држим да би било потребно што скорије послати помоћ за наше интерниране бар за месец август о. г. пошто смо 40.000 круна за месец јули (25.000 за Беч и 15.000 за Пешту) били послали, као што знате, још 1. јула о. г. а од тога вре мена ништа више.

Изволите примити, господине капетане, и овом приликом уверење о мом одличном поштовању.

Генерални Консул Србије

/Архив Србије, Пс Бк, И, Ф II, р 21/1916/

145

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

57У Име

Његовог Величанства Петра I

По милости Божијој и вољи народној Краља Србије

Ми Александар Наследник Престола

На предлог Председника Нашег Министарског Са вета, Нашег Министра Иностраних Дела поста­вља мо:

За Нашег Изванредног Посланика и Опуномоће­ног Министра I класе у Мадриду Драгомира Јанко­вића,15 досадашњег Нашег Изванредног Послани­ка и Опуномоћеног Министра у Берлину.

С тим да му се плати и додатак издаје из креди­та одобреног решењем Министарског Савета од 6. јануара 1915. године Број 111.

Председник Нашег Министарског Савета, Наш Ми нистар Иностраних Дела нека изврши овај указ.14. октобра 1916. год. Александар Солун Председник Министарског Савета, Министар Иностраних Дела Ник. П. Пашић/Архив Србије, МИД, ПО, 1916, Ф XII, П/в­2, дос. VIII/

58A sa Majesté Catholique à MadridMonsieur mon Frère, ayant à cour de maintenir et de

consolider les liens de bonne harmonie qui subsistent 15 Драгомир М. Јанковић (1867–1942), политичар, дипломата, пре­

водилац са француског језика, драматург, 1898–1900. и упра­вник Народног позоришта у Београду, 1903–1906. За шефа Кра љеве канцеларије именован је 1906. Постављен је за првог српског посланика у Шпанији, 1916. Дужност посланика у Ма­дриду обављао је у три наврата у периоду од 1916. до 1933.

146

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

si heureusement entre nos Etats et voulant donner un caractère plus solennel à leurs rapports diplomatiques, j᾽ ai fait choix de Monsieur Dragomir M. Jancovitch, envoyé extraordinaire et Ministre plénipotentiaire, an­cien Chef de Cabinet du Roi officier de l’ Etoile de Ka­rageorges et de l’ Aigle Blanc, pour me représenter au­près de Votre Majesté comme Envoyé extraordinaire et Ministre plénipotentiaire. La connaissance particu­lière que j᾽ ai de longtemps acquise de ses qualités, de sa prudence, de son esprit de conciliation, comme de son zèle pour mon service, ne me laissent aucun doute sur la manière dont il remplira les honorables fonctions que je lui ai confiées. Je prie Votre Majesté d’ ajouter foi entière à tout ce qu᾽ il aura l’ honneur de Lui dire de ma part, surtout lorsque, conformément à mes instructions les plus pressantes, il présentera à Votre Majesté les vœux bien chaleureux que je forme pour Son bonheur ainsi que pour la prosperité de Ses Etats, et Lui renouvellera l’ expression de la haute es­time et de l’ amitié sincère avec lesquelles je suisSalonique Monsieur mon Frère le [14] octobre 1916 De Votre Majesté

Le bon Frère Le Regent au nom du Roi

Alexandre/Archivo Històrico Nacional, Mº Exteriores, PP,1175, EXP.17842/

59Légation Royale de Serbie en France et en Belgique Пов. Бр. 293 Paris, le 11 фебруара 1917.Ми ни стар ству Иностраних Дела Крф

У вези телеграма Ми ни стар ства Бр. 7789 од 7 новембра 1916 год. Краљев[ском] Посланству част

147

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

је послати под ./. копију рапорта Шпанске Амбаса­де у Бечу о логору у Браунау (Чешка).

Посланик, Vesnitch

/Прилог:/Превод са француског

Посланство Србије у Француској и Белгији

Извештај шпа н ске амбасаде у Бечу

о логору у Браунау (Чешка)У логору се налазе стварно 800 деце и младог

срп ског света од 9–19 година. Већина ове деце, си рочад и без икаквих средстава за живот, [они су] би ла [је] покупљена за време војних операција у Срби ји; и одведена у Чешку, будући их нису мог­ли у њиховој земљи оставити сами себи. Већина овог мла дог света давала је отпор царским тру­пама као „герилци“ „комитаџије“; ова деца и ови младићи су се опет мало по мало састали у Брау­нау, где се води брига о њиховом васпитавању и о њиховом издржавању.

Једна је школа за њих установљена, у којој има пет курсева практичне наставе и под управом је срп ских наставника, ратних заробљеника и про­фесора аустро­угарских. Стварајући ову школу, Ми ни стар ство војно је имало побуду дати овим младим људима добро васпитање далеко од сваке тенденције политичке. Деца уче са великим ин­тересовањем и марљивошћу и учинила су знатне успехе. У овој школи је додан и један курс за на­ста ву у индустрији а други у агрикултури./Архив Србије, МПс, Крф, 1918, ф 12, р 11/

148

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

60Амбасада Шпанска у Бечу № 232.

Амбасада Кра ље ви не Шпаније има част подне­ти овде приложене листе срп ских поданика које су јој управљене с молбом за новчану помоћ.

Чиновници државни, грађани у овим листама моле владу Кра ље ви не Србије, да учини, да им се њихове неисплаћене плате од више од једне годи­не пошаљу. Сви они, како чиновници државни та­ко и приватни – моле такође Амбасаду Кра ље ви не Шпаније да им изволи одобрити до краја рата јед­ну месечну помоћ.

Осим тога, следеће личности моле Амбасаду Кра ље ви не Шпаније да извести владу Кра ље ви не Србије, да су они за сада конфинирани у овој мо­нархији и захтевају у исто време да им се тамо по­шаљу њихове пенсије. Ово су имена:

Јован Авакумовић,16 бивши председник Ми ни­стар ства, сада конфиниран у Цегледу (Угарска).

Др Владан Ђорђевић,17 бивши председник Ми­ни старског савета, сада конфиниран у Рабу на Таји (Raabs a/a Thaya, доња Аустрија) (пенсија 8333 ди­нара).

Петар Стејић, министар I класе Кра ље ви не Ср­би је у пенсији, сада конфиниран у бањи Ишлу (Bad Ischl, Steinfelsstrasse 7) (пенсија 9730 динара).

Амбасада Кра ље ви не Шпаније, имајући участ горње ставити до знања влади Кра ље ви не Србије, моли је да изволи послати своја упутства благовре­мено о намери, коју ће узети по целој овој ствари.16 Јован Авакумовић (1841–1928), правник, политичар, председ­

ник владе. По повратку из заробљеништва се повукао из поли­тике.

17 Владан Ђорђевић (1844–1930), лекар, књижевник, политичар, председник Министарског савета, санитетски пуковник, осни­вач Српског лекарског друштва.

149

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Амбасада Кра ље ви не Шпаније дозвољава се­би такође овом приликом ставити до знања влади Кра ље ви не Србије, и обратити њену пажњу на ову околност, да се, као што спискови овде приложени показују, један велики део интелектуалаца Србије налази у ратном заробљеничком логору Аустро­уга рске, и да ће они потребовати помоћ за послом од стране своје владе. Ови, што су конфинирани, имају понекад више могућности да живе од својих сопствених средстава, док су интернирани у доста жалосном положају.

Велики број ових лица нису у стању сами да пи­шу шта могу шта да добију са срп ских оку пи раних територија, међутим суме стављене на ра сположење овој Амбасади Краљевској нису до вољне да подми­ре потребе свих ових лица, а по моћ, коју су поједини добијали до ова амбасаде кра љевске, била је и суви­ше мала, пошто је Амбасада морала да води рачу­на, да не прекорачи кредит владе срп ске, којим она ра сполаже јер сматра да би се могло боље помоћи овим лицима, кад би им се слало у место новца жи­вотне намирнице у поштанским пакетима. Услед то­га могао би се за њих заинтересовати Српски Црве­ни Крст у Швајцарској, коме би се ставила у дужност ова хуманитарна радња, стављајући се у везу са ау­стријским Црвеним Крстом. У сваком логору ратних заробљеника могла би се наименовати у сагласно­сти са Црвеним Крстом, извесна лица која уживају довољно поверења да контролишу пријем и распо­делу поштанских пакета. Не треба веровати, да вла­сти ове монархије чине тешкоће по овоме предме­ту, јер поданици француски, енглески и талијански, интернирани такође, примају ове поштанске пакете, и да, према информацијама ове Амбасаде интерни­рани Срби у неколико логора, су већ неколико пута при мили сличне пошиљке из Швајцарске.

Амбасада Кра ље ви не Шпаније осећа се обаве­

150

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

зном учинити овај предлог влади Кра ље ви не Срби је, у нади да ће ова хуманитарна радња моћи ола кшати положај срп ских поданика, интернира­них у Аустро­Угарској.Беч 14. фебруара 1917./Архив Србије, МИД, несређена грађа/

61Legaciòn de España en Rumania Jassy, le 14/27 Février 1917 №48Son Excellence Monsieur Paul Marinkovitch Envoyé Extraordinaire et Ministre Plénipotentiaire de Serbie

Monsieur le Ministre et cher Collègue,J᾽ ai l’ honneur de m᾽ adresser à Votre Excellence

pour la faire connaître le toute d’ une communication que je viens de recevoir de monsieur l’ ambassadeur de Sa Majesté Catholique en Autriche­Hongrie et dont ci­dessous la copie:

“Vienne, le 27 Janvier 1917. – L᾽ ambassade royale d’ Espagne à Vienne a l’ honneur de prier la Légation royale d’ Espagne à Copenhague de vouloir bien com­muniquer à la Légation royale en Roumanie afin d᾽ en donner connaissance à la Légation royale de Serbie à Jassy, que d’ après une communication du Consul Général des Etats Unis d’ Amérique à Budapest les payements des secours aux sujets serbes donnent une moyenne de couronnes 25.000 à 30.000 par mois et que les sommes deboursées doivent être réduites pro­portionnellement à moins que les envois d’ argent de la Légation Royale de Serbie soient augmentées d’ une manière correspondante.”

151

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Veuillez agréer, Monsieur le Ministre et cher Col­lègue les assurances de ma meilleure considération.

Manuel Multedo/Архив Србије, Пс Бк, И, Ф II, р 21/1916/

62Legation Royale de Serbie en Espagne Пов. № 40 Madrid, le 27. фебруара 1917.Господину Н[иколи] Пашићу, Председнику Министарског Савета Министру Иностраних Дела

Господине Министре ПредседничеЈавио сам Вам Телеграмом, у главном, одмах

по аудијенцији, о разговору који је Краљ водио са мном кад сам му предао своја акредитивна писма.

Овим изве штајем част ми је допунити тај теле­грам.

Краљ је најпре желео знати, да ли сам акредито­ван у исто време на два места: поред Париза и у Мадриду.

Кад сам му одговорио да остајем стално овде, упитао ме је, да ли ће то бити само док траје рат или „pour de bon“.

Поновио сам те његове речи, сећајући се да сте ми, пред мој полазак рекли, да се ово Посланство неће укинути ни кад престану специјални разлози због којих је установљено.

Мислим да је Краљу било пријатно чути ово, пошто изгледа раније није знао. Шпанија се тру­ди да хуманитарном акцијом, који је Краљ развио на све стране, осигура себи известан положај у ев­ропском сукобу. Председник Ми ни стар ства уне­колико је махова јавно наглашавао улогу коју ће Шпанија узети на се, кад наступи подесан трену­так. Тим је циљао на посредовање.

152

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Предајући Краљу своје кредитиве, изговорио сам само неколико речи из увода говора који сам био спремио и предао претходно Министру. Овде није обичај да Краљ одговара на те поздраве, те ме интродуктер амбасадора саветовао, да се огра­ничим на најпотребније, као што чине и остали у оваквим приликама.

После ове аудијенције ишао сам у посету Мини­стру Председнику, како је овде ред.

Граф Романонес ме је уверавао о великим сим­патијама за нашу земљу. Он ме је, истина, у јед­ном тренутку, побркао са румунским послаником, али по обавештењу из других извора могло би се верова ти у ту изјаву.

Министар Иностраних Дела ограничио се у ра­зго ворима, које сам имао с њиме, да нам само обе­ћа потпору у свима пословима које имамо са Шпа­ни јом.

Краљице ме нису примиле. За Краљицу матер ни је наведен никакав разлог, осим ако није с тога, што је млада Краљица била заузета. Оне обе оби­чно примају одмах после Краља.

Изволите примити, Господине Министре Пред­седниче, уверење о мом виском поштовању. Јанковић/Архив Србије, МИД, ПО, 1917, Ф VI, П/в, дос. VI/

63Председништво Српског друштва црвеног крста La Présidence de la Croix rouge Serbe

Списак Интернираних студената, којима даје помоћ

шпа н ска амбасада у Бечу1. Др Ђорђе Бенко, лекар конф. у Бечу2. Милутин С. Којић студ. мед. конф. у Бечу

153

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

3. Никодије М. Петровић студ. политех.

конф. у Бечу

4. Никола Б. Јовановић студ. права конф. у Бечу5. Исидор Леви студ.

политех.конф. у Бечу

6. Славко Томић студ. политех.

конф. у Бечу

7. Живојин Цветковић професор гимн.

шаље се у Беч

8. Др Филип Филиповић професор гимн.

шаље се у Беч

9. Милосав Банковић студ. мед. конф. у Рабу10. Милан Ђорђевић студ. агрик. конф. у Рабу11. Душан Стековић студ. ветер. конф. у Рабу12. Иван Прапорчетовић студ. мед. конф. у Рабу13. Стеван Милосављевић студ. мед. конф. у Рабу14. Велимир Рајковић студ. агрик. конф. у Рабу15. Светолик Срећковић студ. мед. конф. у Рабу16. Милоје Крстић студ. мед. конф. у Рабу17. Сава Вукићевић студ. мед. конф. у Рабу18. Душан Митровић студ. мед. конф. у Рабу19. Милош Тодоровић студ. мед. конф. у Рабу20. Живан Милановић студ. мед. конф. у Рабу21. Војислав Гавриловић студ. мед. конф. у Рабу22. Живко Стојиловић студ. мед. конф. у Рабу23. Владислав Павловић студ. мед. конф. у Рабу24. Ђорђе Стојановић студ. мед. конф. у Рабу25. Живко Вучићевић студ. мед. конф. у Рабу26. Живко Тодоровић студ. мед. конф. у Рабу27. Радослав Миловановић ученик крој.

академијеконф. у Рабу

28. Никола Симић студ. агрик. конф. у Рабу29. Драгутин Колар студ. полит. конф. у Рабу30. Недељко Марковић студ. агрик. конф. у Рабу

154

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

31. Милорад Урошевић студ. мед. конф. у Рабу32. Коста Панајотовић студ. мед. конф. у Рабу33. Станојло Миљковић студ. агрик. конф. у Рабу34. Петар Ристић студ. трг.

школеконф. у Рабу

35. Драгослав Михаиловић студ. мед. конф. у Рабу36. Дамјан Стојшић студ. теолог. конф. у Рабу37. Божидар Крстић студ. трг.

школеконф. у Рабу

38. Велибор Јовановић студ. мед. конф. у Рабу39. Милош Атанацковић студ. мед. конф. у Рабу40. Душан Милинковић студ. тргов.

школеконф. у Рабу

41. Љубомир Томић студ. тргов. школе

конф. у Рабу

42. Недељко Жежевић сликар конф. у Рабу43.Стева Ђорђевић учитељ (maître) инт. у Каценау44.Др Н. Кашанин проф. Универз. инт. у Каценау45.Др Милан Стојковић лекар инт. у Каценау46.Жика Нешић студент инт. у Каценау47.Влада Тодоровић студ. шум. инт. у Каценау48.Божидар Тирић

Симићстуд. агрик. инт. у Каценау

49.Јован Антонијевић студ. права. инт. у Каценау50.Марко Стевановић студ. агр. инт. у Каценау51.Јован Јоца Јеремић студ. инт. у Каценау52. Божидар Костић студ. мед. инт. у Вајербургу18 53.Радмило Ивковић студ. мед. конф. у Frauzen54.Бранко Живановић студент конф. у Кautsen55.Миленко

Шуњеварићстуд. агрик.

конф. у Дрозендорфу

56.Ђорђе Клидис студ. мед. конф. у Дрозендорфу57.Миливоје

Трифуновићстуд. филос.

конф. у Дрозендорфу

18 На документу дописано оловком: „Weyersberg“.

155

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

58.Леко Ђоковић студ. политех.

конф. у Дрозендорфу

59.Милован Протић студ. мед. конф. у Дрозендорфу60.Војислав Николић студ. вет. конф. у Дрозендорфу

Списак оних, који су се обратили за помоћ Шпанској амбасади у Бечу

Василије Тодоровић, студ. трг. акад., конф. у Дрозендорфу

/Архив Србије, МПс, Крф, ф 12, р 11/1918/

64Légation Royale de Serbie Madrid, en Espagne le 12. aprila 1917. Пов. Број 68Ми ни стар ству Иностраних Дела Крф

Кр[аљевском] Посланству Србије у Мадриду је част доставити Ми ни стар ству Иностраних Дела у прилогу под /1 рапорт шпа н ског војног аташеа у Бечу о свом путу ради прегледа логора Ракошсен­дмихаљу где се налазе наши заробљеници.

Посланик, Јанковић

/Прилог:/Gospodinu Prestavniku Kralj[evske] Španske Vlade i Zastupniku Kralj[evske] Srpske Vlade

Radi uvere o načinu života zarobljenih Srba učinili ste nam Vašu visoku posetu. U ime svih naših Srba koji se ovde nalaze kao i u ime omladine, koja poseću­je ško lu za nepismene zarobljenike, mi ako učitelji pismeno se obraćamo Vama s molbom za dve stvari:

1. Molimo Vas da našoj Kralj[evskoj] Srpskoj Vla­di izjavite u ime naše zahvalnosti na pošiljkama preko

156

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

humanitarnih institucija, s nadom da nas očinska briga našeg Kralja i Vlade neće ni ubuduće mimoići.

2. Isto tako nadamo se, da će naša Vlada pomoći sve činovničke porodice u Srbiji i to na način koji bude najpodesniji.

Vama pak gospodine izjavljujemo toplu zahval­nost što ste se primili plemenite dužnosti po želji naše Vlade.

Zahvalni internir. srpski učiteljiBlag. P. M. Radojević

Desimir Jovanović. učitelj iz Resnika (okrug kragujevač.)

Vasilije Vukomanović, učit. iz Trnova okr. Kumanovački, srez Krivopal.

Петар Р. Петровић учитељ Рибари – Шабац Теофило Бекић, учитељ

у Журовници округ Крагујевачки Петар Р. Крстић наредник – учитељ

Милан Д. Јовановић учитељ/Архив Србије, МИД, несређена грађа/

65Ми ни стар ство Иностраних Дела Политичко Одељење

ТелеграмОтправљен из Мадрида 8. II [1918] у 10 сати

Примљен у Крфу 9. II у 17 сати [1918]Лично за Начелника.У одговору на ваш телеграм бр. 74, понављам:

Да није тако по плану Ризова са којим се сла­же овај аустријски. За наше разлоге, које сам му изне о, рече, да је сасвим тако, али да су нашем ује дињењу препреке Аустро­Угарска, коју ето не­

157

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

ће да руше ни наши Савезници, и Италија. Њу помиње што говори искрено. У осталом ако би испа ло по нашој же љи толики милијони у Ау­стро­Угарској остали би без мора (исту мисао сам чуо и од енглеског амбасадора и јавио писмом бр. 61 од прошле године). Пошто је, каже, добро оба­вештен, уверава да нам Аустрија не би наметала никакве економске гарантије; о политичким ћу­ти н. пр. о промени режима као и о династичким тешкоћама нашег спајања са Црном Гором.Бр. 26 Јанковић/Архив Србије, МИД, несређена грађа/

66Кр[аљевско] Посланство Србије у Шпанији у Мадриду Број 51 18. фебруара 1918. годинеМи ни стар ству Иностраних Дела Крф

Својом депешом од 11. јуна пр. године Број 129, Посланство је имало част известити Ми ни стар­ство да је од Црвеног Крста савезничких држава у Барселони, а од светковина које је исти тамо при­редио у корист савезничких Цревних Крстова, па­ло је на наш Цревни Крст 18.000 (осамнаест хиља­да) песета.

Од истог Црвеног Крста у Барселони 6. августа пр. године, по новом кал., примило је Посланство на кнадно још (2.000) две хиљаде песета, остатак од дела за наша Црвени Крст од прихода пом. свет­ковина.

Савезничка колонија у Севиљи од 1.200 песета при хода који је добила на приређеној томболи у ко рист савезничких Цревних Крстова, послала је По сланству 21. фебруара по новом, ради доставе

158

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

на шем Цревном Крсту 400 (четири стотине) песе­та, поделивши горњу суму од 1.200 песета на наш, та лијански и португалски Црвени Крст. Према телеграму Ми ни стар ства Иностраних Дела Број 1573 од пр. године, посланство је и ову суму 400 песета доставило Српском Друштву Црвеног Кр­ста у Женеви.

Према Овом, ово је Посланство досад послало пом. Друштву Српског Црвеног Крста у Женеви суму од (20.400) двадест хиљада и четири стотине песета, о чему му је част известити Ми ни стар ство ради знања. У осталом, то је укупна сума свију прихода које је ово Посланство досад добило.

Посланик, ЈанковићН. В. Моли се Ми ни стар ство да о свима овим

прилозима изволи известити Управу Српског Дру­штва Црвеног Крста на Крфу./Архив Србије, МИД, несређена грађа/

67Српско трговачко друштво Централа Бео град Агенције: Битољ, Скопље, Ниш, Солун, Женева, Рим Солун, 20. Августа 1918.Посланству Кра ље ви не Србије, Мадрид

Наша установа се обратила краљевској Влади на Крфу, да преко тога посланства подејствује код Шпанске Владе, да одобри да наша установа мо­же извести из Шпаније, а за потребе срп ских рео­купираних територија, артикле означене у при­ложеном списку, и да нам се омогући закуп или куповина једног шпа н ског трговачког брода, ради преноса те робе.

159

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Нас заступа у Шпанији Банка Banko Hispano Ame ricane Barcelone и ми молимо посланство да на шем заступнику у међувремену, у случају потре­бе буде на руци, по горњим питањима, док послан­ство не добије даља упутства од краљевске владе.

У нади да ће Посланство учинити све шта је по­требно ради остварења напред изложеног, остајемо

С, особитим поштовањем Српско трговачко друштво

Директор дежурни члан […] Јовановић

/Архив Србије, МИД, Пс Мадрид, 1918/

68Ministère des Affaires Étrangères Du Royaume de Serbie № 3986. Corfou, le 24. септембра 1918.Господину Ж[ивојину] Балугџићу, Солун

На основу Вашег Телеграма од 18. јануара о. г. Ми ни стар ство Иностраних Дела је у своје време Кр[аљевском] Посланству у Мадриду послало те­леграм Њ. В. Престолонаследника за Шпанског Краља односно тражења да се Српска деца интер­нирана у Браунау /у Ческој/ и у Нежидеру/у Угар­ској/ врате својим кућама или пусте у неку неу­тралну земљу.

Телеграмом својим од 31. јануара о. г. бр. 360 Ми ни стар ство је имало част известити Вас да је Њ. В. Краљ Шпански обећао свесрдно постарати се за Српску интернирану децу.

После тога, поводом упражњења у Данској не­ких логора за интернирање заробљеника зараће­них држава, тражено је у Копенхагену да се деца

160

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

на ша која су интернирана у Аустро­Угарској пусте и сместе у те логоре данске. Данска је влада при­ста ла да децу прими и на учињене кораке преко Ми ни стар ства Иностраних Дела савезничке Владе изјавиле су да се данским логорима неће користи­ти за своје ратне заробљене војнике већ да их усту­пају нама за децу. Једино је Белгија тражила да је­дан део њених војника буде пуштен из Немачке и смештен у тај логор у Данској. По постављеном плану деца би се у Данској издржавала у главном нашим средствима.

У корист ове деце тражена је и обећана нам је интервенција и Папе и неутралних држава. На­рочито се захтевало да Аустро­Угарска своје одо­брење за одлазак деце у Данску не везује за спо­разум с њоме о заробљеницима и интерниранима.

Међутим поводом интернирања наше деце у Данској исцело је питање о шиљању равног броја немачких заробљених војника у Данску као ин­терниране, те је преко свезничких влада и преко холандске владе упитана Немачка које своје за­робљенике жели да се тамо пошаљу. Одговор не­мачке владе стигао је најзад холандској влади и по њему Немачка жели сместити у Данској Немце који се сад налазе у Јапану. Енглески посланик у Копенхагену изјавио је поводом тог одговора не­мачке владе своје мишљење, да се у њему огледа само шиканирање да би се губило у времену и у тонажи и налази као најбољу солуцију кад би се место тих немачких заробљеника из Јапана довели у Данску немачки и аустријски заробљеници ин­валиди, које је наша војска учинила. Они би могли доћи у Данску вероватно преко Швајцарске ако би Немачка дала довољно гарантије за њихов пролаз кроз Немачку.

Да противничке земље само одуговлаче питање о испошљају деце у Данску види се најзад и из те­

161

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

леграма који је примљен од нашег Посланства у Мадриду и који гласи:

„Бечки Амбасадор телеграфише да су наша ин­тернирана деца на осуству. 11. члан споразума није могао бити изведен због противљења француске и италијанске владе. Аустријска влада жали што се према том не може одазвати овој жељи Шпанског Краља, јер је тај члан део интегрално споразума, али уноси, каже, најбољу вољу, да рапатрира де­цу, од које већи део већ враћен у Србију, пошто је претходно утврђено да ће имати довољно средста­ва за живот.“

Ми ни стар ству Иностраних Дела част је изве­стити Вас знања ради.

За Министра, Посланик, [...]

/Архив Србије, ДК, ф IX/

69Кр[аљевско] Посланство Србије у Шпанији у Мадриду Број 442 26. октобра 1918. годинеМи ни стар ству Иностраних Дела Крф

Наш почасни конзул у Барселони изве штава ово Посланство, да се г. Ориол Марторељ, адвокат, бив[ши] одборник општински а сад сектретар Са­вета Слободног Пристаништа у Барселони, заин­тересовао шпа н ско­срп ским трговачким односима.

Желећи да што боље изађе на сусрет извозници­ма робе за Србију, он моли да му се пошље листа производа чији би извоз интересовао срп ску трго­вину, а он ће при одређивању тарифа у пристани­шким магацинима да учини што више може да се Шпанци заинтересују извозом за Србију.

162

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Исто тако јавља, да је велика трговачка кућа Vallet y Bofills & Co тражила имена срп ских уво­зника којима би понудила моторе „Rex“.

Трговачка кућа Recasens y Valls опет из Барсело­не тражи имена фабриканата кожа и обућа којима могла да шаље суве коже.

Моли се Ми ни стар ство да изволи о свему овом известити надлежне и њихов одговор доставити Посланству ради обавештења заинтересованих. Посланик Јанковић

/На полеђини:/Ми ни стар ство Иностраних ДелаАдминистрaтивно Одељење№ 5605 Примљено 27. ХII 1918.Министру Трговине Бео градКраљевско Посланство у Мадриду саопштава, да се

преко нашег почасног конзула у Барселони заинтересовао срп ско­шпа н ским трговачким односима г. Ориол Марто­рељ, адвокат, бив. одборник општински а сад секретар Савета Слободног Пристаништа у Барселони.

Желећи да што боље изађе на сусрет извозницима ро­бе за Србију г. Марторељ моли да му се пошље листа про извода чији би извоз интересовао срп ску трговину, а он ће при одређивању тарифа у пристанишким ма га ци­ни ма да учини што више може да се Шпанци за инте ре­су ју извозом за Србију.

Исто тако наш конзул у Барселони јавља да је кућа Vallet y Bofills et Co тражила имена срп ских увозника којима би понудила моторе „Rex“.

Трговачка кућа Recasens y Valls опет из Барселоне тражи имена фабриканата кожа и обућа којима могла да шаље суве коже.

Саопштавајући предње Мин[истарству] Ин[остраних] Дела част је молити Мин[истарство] Трговине за изве­штај који одговор треба дати Краљ[евском] Посланству у Мадриду.

8. I 919. [Без потписа]/Архив Србије, МИД, несређена грађа/

163

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

70Telegram

Prince Alexandre SerbieJe remercie votre Altesse Royale de son aimable

message pour mon intervention au profit des enfants serbes déportés qui m᾽ ont inspiré toujours le plus grand intérêt et je suis très heureux d’ avoir du faire quelque chose pour améliorer leur sort et m᾽ occuper à une œuvre si humanitaire et si simpathique.

Alfonso/Архив Србије, ДК, ф IX/

71Consulat Royal de Serbie Barcelone, 17 Novembre 1918Légation Royale de Serbie Madrid

Ce Consulat a l’ honneur de faire part à la Léga­tion Royale de Serbie en Espagne de la visite officielle faite avant hier par les conseillers municipaux de la ville de Barcelone ayant à leur tête Monsieur le Maire, à fin de témoigner à la Serbie sa joie de la terminaison victorieuse de la guerre et pour le féliciter du succès de revendications obtenus par ce pays. Les paroles du Maire ont été suivies de la remise au Consulat d’ un document officiel dont nous avons l’ avantage de faire parvenir à cette Légation la copie et la traduction.

Monsieur le Maire pria expressement dans son dis­cours, le Consul de bien vouloir transmettre ses meil­leurs vœux au Gouvernement Royal de Serbie, et de lui exprimer en même temps le désir de la Ville de Barcelone d’ entretenir toujours les meilleurs relations avec le peuple serbe.

La vistite a eu lieu avec le cérémoniel habituel aux grands événements.

164

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Le Consul de Serbie a répondu dans un ter me cha­leureux et promis de communiquer au Gou ver nement Royal de Serbie cette manifestation sympa thique en­vers la Serbie

[...]/Прилог:/

Illustre Mr. Le Consul de Serbie à Barcelone Illustre Monsieur

Cette Municipalité en séance d’ hier a eu l’ avantage d’ accorderI. Télégraphier à la Municipalité de Paris, comme

capitale de notre voisine la France, lui témoignant l’ immense satisfaction de Barcelone pour le triomphe de la cause de la justice et des nationalités.

II. la nomination comme citoyens honoraires de Barcelone les Présidents du Conseil des Ministres de France et de la Grande Bretagne M. M. Clemenceau et Lloyd George.

III. Nommer du nom [...] 11 Novembre 1918 une des grandes rues ou des nouvelles places que l’ on doit ouvrir à Barcelone.

IV. Pendant trois jours les édifices de la ville seront parés et l’ un d’ eux l’ Hotel de Ville sera illuminé et la Musique Municipale donnera un concert au quel seront invités les Honorables Consuls des Nations alliées, et ce jour sera fête pour tous les bureaux et services de la Ville.

V. Qu᾽ un monument soit construit dans une place publique dedié aux volontaires catalans morts aux champs de bataille sous les drapeaux des alliés.

VI. Que Mr. Le Maire personnellement et accom­pagné du Conseil Municipal communique ces accords aux représentants consulaires des pays alliés de Bar­celone.

165

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Et tout en communiquant à Votre Seignurie ces ac­cords je vous prie de m᾽ en croire que je le fais avec une sincère satisfaction. J᾽ estime comme un honneur inoubliable pouvoir être l’ interprète de la volonté du Conseil dans ces solennels moments.

Que Dieu vous garde pendant beaucoup d’ années.Barcelone le 14 Novembre 1918. Le Maire Président Manuel Morales /Архив Србије, МИД, Пс Мадрид, 1918/

72Telegramme

Sa Majesté le Roi ď Espagne MadridA ľ occasion du jour de ľ An je suis heureux ď en­

voyer à Votre Majesté mes plus sincères felicitations et de rennouveler ľ expression de ma reconnaissance pour ľ intérêt qu’ elle a porté à mon peuple pendant les terribles épreuves qu’ il a traversé.

Alexandre/Архив Србије, ДК, ф VIII/

73Prince Alexandre de Serbie Belgr.Très touché aimable souvenirs et félicitations de

votre altesse royale je forme à mon tour les vœux les plus ferventes pour son bonheur à 1919. et pour la prosperité de la Serbie.

Alfonso/Архив Србије, ДК, ф VIII/

166

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

74Шпанске пословице,

прикупио Риста Ј. Одавић19

Ко је пријатељ сваком, није пријатељ никомУ оца тврдице деца разметнаКада дајеш – ћути; када узимаш – кажиГоворити не мислећи исто је што и пуцати не

гађајућиКо плаћа своје дугове – богати сеКо ни у шта не сумња – ништа не знаПразна слава има само цвећа али не и плодаБоље је ћутати него ли зло говоритиКо поверава своје тајне, не чува ни туђеШто тројица знају, зна цео светКом повериш тајну, постајеш му робБудали се боље свети презирањем него ли ба­

тиномИстина, као и дан, стоји нада свимКо врлину сеје, жање частКо напушта своје, напуштен је од Бога

(Архив Србије, Лични фонд Ристе Одавића, XI, 47)

19 Вид. напомену 8.

167

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Из „Српских новина“, 1918. године – Шпанци о Србији и Србима

„Шпанска штампа о Србији“Велики нови мадридски лист „El Sol“ објавио је

у два броја опширан и симпатичан приказ књиге о Србији од г­це À. Баринг.

Тај исти лист „El Sol“, као и још два­три дру­га, до нели су телеграме о пријему наше мисије у Аме ри ци и најновија сведочанства о бугарским свире пствима. Једна од њих „Diario de la Marina“, саопштавајући оно што износи о Бугарима ау­стријски офи цир Адор Манди, додаје на завршет­ку, „да се мо ра признати да Бугари воде рат као прави дивљаци“./Српске новине, 22. фебруар 1918, бр. 23, стр. 4/

„Шпански професор о Србима“У новом шпа н ском месечном прегледу Espana y

la Guerra, у првом броју, у чланку чувеног ректора универзитета у Саламанци М. Унамуна, има ова­кав пасус, који се односи на нас: „Повлачење хе­ројске срп ске војске и срп ског народа у кога не­ма милитаризма поред свих ратничких Омирских особина, куд и камо је веће него сви овновски на­пади Немаца на Верден. Сасвим је друга ствар ка­ко се повукао из своје земље Краљ Петар, кога је већ сад легенда украсила сјајним вечитим венцем, и хладна, брутална упорност којом је бивши чо­век, немачки кронпринц, гурао своје дивизије у

168

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

смрт по овом или оном правилу стратегије или тактике.“/Српске новине, 5. април 1918, бр. 41, стр. 4/

„Шпанска јавност о Србији и Српскоме Народу“

У шпа н ској јавности било је у последње време више чланака о Србији и Српскоме Народу. Неке од тих чланака у могућности смо да сада објавимо у преводу. Тако Г. Louis Araquistain („Polemica de la Guerra“) пише:

„Опште је мишљење да је повод сукобу срп ско­ау стријском био атентат на ерцхерцога Франца Фердинанда који је пао као жртва срп ске завере. То мишљење није тачно. Треба ући дубље у ствар.

Франц Фердинанд био је главна сметња смеро­вима срп ске политике који су се сукобили са сме­ровима аустриским. Српски је животни интерес да отвори слободан пут своме богатом извозу у прав­цу Средоземног Мора. Аустрија неће ни утакми­цу на снажну Србију, те јој не да на море. Не само то, него јој је отела Босну, стару срп ску покраји­ну. При закључивању букурешког мира Аустрија је употребила сав свој утицај да спречи Србију проширити своје границе до мора. Други је инте­рес срп ске политике да уједини делове свог пле­мена који су под Аустро­Угарском. Тешкоће које Аустрија ставља природном економском разви тку Србије и триумф Србије у балканским ратовима оживео је у души свих Срба старе идеале о великој Србији. Разбукталим страстима потиштеног на­рода пао је као жртва његов најјачи противник у главној вароши Босне коју је отео Србији.

Није дакле истина да је Аустрији било стало да освети смрт свог наследника. Доследна својој поли­

169

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

тици она се користила атентатом да зада нов удар срп ским тежњама експанзије. Аустрија је упутила Србији једна фаталан ултиматум са потпуним при­станком Немачке, и ако ова, да би скинула са себе одговорност, пориче да је знала за његову садржину.

Зар је увређено достојанство Аустрије толико драгоцено да због њега ваља да букне европски рат? И шта је то што достојанство Аустрије није могло отрпети? Аустрија није могла опростити Србији што брани свој суверенитет. Србија је под притиском Русије примила већину одвратних зах­тева аустријских, пристала је на понижење да огра­ничи право својих грађана да јавно износе сво је мишљење, стежући слободу штампе. Приста ла да растури Народну Одбрану која се кретала у гра­ницама закона. Поклонила се страшним условима да уклони судије, професоре, официре који нису по вољи Аустрије. Примила је све понижавајуће захтеве осим оних којима се тражило да пусти ау­стријске полицајце да у Србији угушују покрет против целине аустријске монархије и да допусти да се судска истрага поводом сарајевског злочи­на води уз сарадњу аустријских чиновника. При­мити ове за хте ве значило би згазити срп ски устав и срп ски су веренитет. Аустријски ултиматум није циљао у ства ри ни на што друго, но да преобрати Србију у ва зала аустријског. Одбити ту срамоту по мишљењу Немачке значило је вређати достојан­ство Аустрије.

Србија је предложила да се сукоб поднесе Ха­шком Суду на претрес. Сер Е. Греј од своје стране изнео је идеју да се тај сукоб изнесе пред конфе­ренцију сила. Аустрија је одбила срп ски предлог, а Немачка енглески. Оптуженик пристаје на суд, а тужиоци не пристају. Аустрија је хтела пошто по то да огласи рат Србији. Кајући се што то није урадила 1908. године, приликом анексије Босне и

170

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Херцеговине или за време балканских ратова, она није хтела нипошто да испусти ову нову згоду. У Бечу су знали да ултиматум значи рат и били су се уплашили кад се пронео лажан глас, да је Србија сасвим погнула главу.“

Г. Alberto Ghiraldo („Despues de la paz“) пише: „Тражећи разлога овоме рату који је затресао свет

својим ужасом, наведено је по личним симпатија­ма ваздан претпоставака. Поред оних који у лудој амбицији безумног кајзера са безобразном ушиље­ним брковима виде правога и јединога кривца има их који налазе да је рат потекао услед убиства ерц­херцога Франца Фердинанда. То је убиство пружи­ло повод Аустрији да огласи рат Србији. Али то би значило придати том ситном узроку куд и камо више важности него што је у ствари има. Никаква просе­чно здрава памет неће замислити, да се због таквог тричавог разлога пролива данас крв неких двадесет милиона људи и крха судбина читавог једног кон­тинента, најмоћнијег и најобразованијег на свету.“

Г. Alvaro Alcala Galiano („Espana ante el confilcto europeo“) пише: „Проучавајући трезвено историју, све више долазимо до закључка да има само један рат оправдан и свети: рат народа који брани своју земљу од завојевача. Такав је рат Србије против Аустрије, која је, натуткана својим деспотским савезником, тражила да јој се испуне срамни захтеви. Требало је изазвати отпор који би какав му драго послужио као изговор да се загази у крв.

Страшни атентат сарајевски није ништа друго до одмазда пониженог народа.

Нека сутра оде какав немачки принц у Белгију – кад би јој Немци нешто могли натурити свој јарам – да обиђе нове освојене покрајине, зар би било какво чудо, кад би му се десило то што се десило Францу Фердинанду у Сарајеву.

171

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Храброст и пожртвовање срп ског народа и ње­гове војске обесмртили су у историји срп ску борбу против Аустрије.

Освојење Србије зацело неће чинити част Цен­тралним Царевинама.“

Г. Alvaro Alcala Galiano („La verdad sobre la guerra“), вели: „Аустријски ултиматум Србији који је послужио као повод рату није само најсрамније понижење које би поднео један народ, него атентат на његову независност. Аустрија је хтела изазва­ти рат да би присвојила Србију као што је раније Босну. Суровост не одступних захтева и рок од 48 сах. одређен да се они да се усвоје без поговора и у целини, довољно доказују завојевачке намере Ау­стрије коју је Немачка потпуно подупирала.

Не могући због свог достојанства примити два три од тих захтева, који су брутално вређали њен национални суверенитет, Србија погнувши главу пред осталим условима, предложила је била Ау­стрији да продужи рок, како би се спорне тачке изнеле пред Хашки Суд. Заиста ништа није било умесније. Али Аустрија је одбила тај захтев на за­препашћење европских влада. Тада је ступила на средину Русија, којој се без права набацује одго­ворност за рат. Руска интервенција сводила се на ово: она жели знати, по речима Г. Сазонова, да ли Аустрија намерава уништити Србију и потчинити је себи, или ће поштовати у њој слободну и неза­висну државу?/Српске новине, 1. мај 1918, бр. 51, стр. 2–3/

„Мадридски лист о смрти Гаврила Принципа“Објављујући телеграм о смрти Гаврила Прин­

ципа, мадридски „El Sol“ каже, да је та вест вр­ло важна, јер значи да је нестало са света главног

172

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

фактора за објашњење сарајевског атентата који је још једнако обмотан тајанственошћу, те му се не зна ни почетак ни развој.

Као што се види тај велики мадридски лист не усваја аустријску верзију о погибији Фрање Фер­динанда.“/Српске новине, 19. мај 1918, бр. 59, стр. 4/

„Изјаве угледних Шпанаца о Србији и Србима“

Мадрид, јуна 1918.У низу предавања одржаних у Мадридском

Француском Институту, поводом рата, поједини предавачи дотицали су се и Србије. Ми ћемо их овде забележити.

1. Аугусто Барсија, народни посланик, који је нашим читаоцима познат по раније објављеним преводима неких чланака, вели у свом првом пре­давању, да је Бизмарк чврстом руком и заповедни­чким гестом гурнуо Аустрију, своју савезницу, на Блиски Исток. Drang nach Osten и сва политика од Берлинског Конгреса на овамо није ништа дру го до последица тог Бизмарковог потстрека. Ау стрија је успела да јој се повери управа над Бо сном и Хер­цеговином; та управа мутна и неодре ђена, била је добро срачуната, да се претвори у ане ксију. Она је прави узрок данашњим потресима ко ји раздиру Европу. Бизмарков план потпуно су по мрсили бал­кански народи, који су устали 1912. год. на Турску и победили је. Балканске државе, у првом реду Ср­бија, испречиле су се као непрелазна брана проди­рању на Исток.

У другом предавању Г. Барсија је изјавио вели­ко одушевљење код слушалаца, тад је узвикнуо:

173

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

„Изјављујем овде још једном оно што сам досад сто пута речју и пером рекао откако је букнуо рат, да сам најоданији приврженик Споразума. Не бих сматрао да сам човек, кад не бих унео сву своју енергију, све своје осећаје, сву своју вољу, све своје идеје и све што сам у службу ствари коју бра­не Француска, Енглеска, Русија и Италија. За ту се исту ствар бори Србија, која је опустошена. То је ствар згажене правице, умрљане слободе, то је ствар цивилизације, злочиначки уништене.“

2. Dr Франсиско Фигуерас Пачеко, маркиз де ла Констансија вели у једном свом предавању:

„Сукоб са Србијом изродио се отуд што је Ау­стрија хтела казнити читав једна народ за криви­цу неколико људи. Србија је пристала на све што је било у њеној моћи, да би задовољила великог суседа; одбила је једино оне тачке које су значи­ле абдикацију за њен суверенитет. Србија је могла избећи рат, да је свој суверенитет бацила на под­ножје Хабсуршког престола. Да је Србија жртво­вана, рат се не би избегао него само одложио. Ср­бија је послужила само као изговор, згода, али му није повод. Прави је повод, као што цео свет зна, бесна жудња Немачке да наметне своју власт осталим народима.“

3. Луис Аракистаин, публицист кога такође на­ши читаоци знају, имао је ове топле речи о нама:

„Ни један створ са најмањом мером саучешћа у болу, не може бити солидаран са народом који је опустошио Србију, херојску и бесмртну Србију, која се вековима борила за свој опстанак између Германа и Муслимана, као брана између супрот­них таласа, који су се данас удружили да је оборе.“

4. Камило Барсија Трељес, публицист, брат Г. Аугуста Барсије рекао је:

„Немачка је тражила од Аустрије да води ан­ти­словенску политику и дала јој је као подлогу за

174

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

то Босну и Херцеговину. Те две срп ске покрајине почетак су продирању на Исток које би се заврши­ло Солуном. Те тежње Аустрије и Немачке сасвим су противне природним аспирацијама двеју неза­висних срп ских држава, Србије и Црне Горе. Бал­кански рат 1912. године затворио је пут ка Солуну. Требало га је дакле, поново отворити. Као изговор послужио је сарајевски атентат.“

У свом говору у Народној Скупштини о спољ­ној политици Шпаније Г. А. Барсија, помињући укупно све савезнике, рекао је да би највећа срећа за Шпанију била, кад би учествовала у боловима и жртвама на које су драговољно пристали народи који стварају велико дело будућности./Српске новине, 10. јули 1918, бр. 81, стр. 2–3/

„Један чланак о Србији“У мадридском листу „El Pais“ изишао је 7. ју­

на (п. н.) чланак Г. Камила Барсија под насловом „Два света – два идеала“ у ком се расправља о ути­цају који ће Америка имати на преуређење Евро­пе после рата. Верна својим идеалима, тако раз­личним идеалима европских великих сила, које су као какав синдикат натурале своју вољу на свима конгресима, Америка ће исправити тешка сагре­шења учињена према малим државама. Ни Србија, ни Грчка, ни Румунија нису биле питане кад је ре­шавано о њиховој судбини. Берлински је уговор неправда према њима; према Србији коју је пот­чинио Аустро­Угарској и отео јој Босну и Херце­говину, према Румунији којој је одузео Бесарабију и Трансилванију.

Г. Камило Барсија је брат Г. Августа Барсије, на­родног посланика, који је долазио у Бео град и Ско­пље после балканских ратова. /Српске новине, 14. јули 1918, бр. 83, стр. 4/

175

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

„Шпанац о потлаченим народима“У мадридском листу „El Parlamentario“ од 7. ју­

на (п. н.) излаже Г. Франсиско Мелгар опширно покрет који су развили потлачени народни у Ау­стро­Угарској, задржавајући се у чланку нарочи­то на Југословенима и Чесима. Он врло симпати­чно представља њихову борбу за самоопредељење и жали што им се Пољаци не придружују.

Г. граф Мелгар био је некад секретар Дон Кар­лоса, али нема ничег заједничког са том партијом у Шпанији, која је скроз германофилска./Српске новине, 14. јули 1918, бр. 83, стр. 4/

„Шпанац о Србији – Једна шпа н ска брошура о Србији“

У брошури Господина Антони Рока и Кодина на каталонском (Барселона 1918. г.) о садашњем рату глава о Србији гласи овако:

„Како је објашњено, чим је букнуо овај стра шни рат, цео је свет помислио да му је узрок убиство ерцхерцега Франца Фердинанда у Сарајеву. Доц­није се увидело да је оно било проста искрица да изазове пожар који је Немачка одавно и нарочито спремала.

Убиство је, посматрано за се, заиста за осуду, али је бестидно товарити за њега одговорност на становништво у Србији и хтети казнити цео народ за оно што су учинила три четири раздражена чо­века.

У осталом, предходно држање тог ерцхерцо­га и управљача аустриских учинило је да је била сасвим оправдано не само огорчење Срба него и сав анти­аустриски рад великог броја срп ских ро­дољуба. Смерови Франца Фердинанда, јавно при­знати, ишли су против Срба који су стога потпуно

176

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

имали разлога узнемирити се.Сукоб између Србије и Аустрије приликом

анексије Босне носи све карактеристике отвореног и јасног националног проблема, којих је толико у овом мозаику нација што се зове Аустро­Угарска.

Сва срп ска друштва и листови, против којих су Аустријанци с толиком мржњом устали, нису ништа друго до удружења и новине једног народа који се бори друкчије можда него на цивилизова­ном западу, али се бори како може.

Следујући немачком савету, Аустрија је хтела да овлада Балканом. То није тајна. Час безочно, час подмукло, то се истицало у Бечу. Није дакле чудо што је Аустрија кивна на Србију.

Други доказ лежи у тесном пријатељству Ау­стрије са Турском. Та дивља и необразована Тур­ска још је из давнине највећи непријатељ балкан­ских народа.

Осим тога ваља имати на уму огроман притисак који је Аустрија, у друштву са Немачком, вршила после балканског рата 1912. године, на конферен­цији у Лондону, да спречи природно проширење Србије и Црне Горе.

Најзад намере аустро­немачке јасно су се по­казале у аустријском ултиматуму Србији 23. јуна (п. н.) 1914. године. Садржај те одвратне ноте до­казује три очевидне ствари:

1. Апсолутистички дух Хабсбурговаца и њихо­вих немачких савезника.

2. Намеру да се изазове европски сукоб, пошто је нота тако састављена да у напред знало да се не може примити.

3. Мржњу против малих народа и вољу да их не­стане у канџама централних царевина које од сло­бодних људи праве робове намећући им свој јарам.

Потврда за ово последње наћи ће се у речима немачкога Министра Иностраних Дела, Јагова, кад

177

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

је букнуо рат. убеђен у немачку победу, тај је го­сподин рекао:

„Мали народи неће имати после промена које ће се ратом извести у корист великих држава, неза­висни опстанак као досад. Они ће или ишчезнути или се приљубити уз велике силе.“

Ове су речи сасвим јасне. На срећу, осим пан­германаца нико живи онако не мисли и то се про­рочанство неће никад испунити.

Српско питање, са гледишта каталанског, може се овако поставити:

1. Србија као и Црна Гора боре се против Ау­стрије која је присвојила Босну и Херцеговину и стално прети да овлада Балканом. Политички до­гађаји потврђују да је Аустрија препрека напретку срп ских независних земаља.

2. Сваки човек коме су драги идеали слободе мора бранити држање Србије према завојевачу. Иначе тај човек није достојан тог имена. Каталан­ци заиста и не мисле друкчије, јер онда не би били Каталанци.“

Г. А. Рока и Кодина познат је публицист у Барсе­лони. Наше га питање јако занима и сад га опшир­није изучава. Њега привлачи к нама топла симпа­тија према малим и потиштеним./Српске новине, 21. август 1918, бр. 99, стр. 2/

„Каталански генерал Антони Нерел на Истоку“Барцелонски листови доносе ово саопштење:„Генерал Гијома позвао је к себи генерала Нере­

ла и поверио му важан задатак у војсци, која се ту­че у Србији и Грчкој.

Ми Каталанци сви од реда желимо генералу Не­релу најлепши успех у оним далеким крајевима. Нека му буде суђено да допринесе својом памећу

178

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

и јунаштвом што пре и што већма ослобођењу хе­ројске Србије и уништењу њених непријатеља.“/Српске новине, 21. август 1918, бр. 99, стр. 4/

„Каталански добровољци о Србима“„Buttleti, Barcelona“ бр. 4. од 1. јуна (п. н.) са­

општава ово:„Хуан Лоренс и Рибот, каталански добровољци

у страној легији још од 4. августа 1914. с највећим одушевљењем поднели су све ратне патње и ово казивали о оном што су видели на Балкану:

„Да знате, као ми, Србе и њихову брдовиту и шу мо виту земљу потресло би вас до срца. Како је стра шан њихов поглед био кад смо успут срели ког за робљеног њиховог непријатеља и са коликом су жа лошћу говорили о својим кућама које им је непри јатељ попалио.“/Српске новине, 21. август 1918, бр. 99, стр. 4/

„Шпански лист о Његовом Величанству Краљу Петру“

Мадридски лист „El Liberal“ донео је у броју од 3. септембра слику Његовог Величанства Краља Петра и овај чланак о нашем Владару:

„Једна фигура у овом рату којој садашња ужа­сна борба народа даје највише рељефа, јесте стари срп ски Краљ Петар, према коме је судбина била немилосрдна.

Изузевши младе године, Краљ Петар, откако је почео овај рат, борио се без прекида против завоје­вача своје земље на челу својих храбрих војника и задавао је страшне ударе Немцима и Аустријан­цима.

179

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Уступио је само пред удруженом, надмоћном силом, али у јуначком отпору, Краљ, поносит и не­поколебљив, никад није клонуо духом. Он је по­тпуно достојан да влада над оним челичним на­родом, који од сваког камена чини бусију против непријатеља и од сваког човека војника да брани слободу.

Неумитна историја односиће се према Краљу Пе тру с оним поштовањем, које свакад изазивају част и постојаност.

Ваља се надати да ће стари срп ски Краљ, који је претурио преко главе толике буре, у скорој будућ­ности дочекати победу и славу своје увећане до­мовине.“/Српске новине, 20. октобар 1918, бр. 125, стр. 4/

„Мигел де Унамуно“Они који су пратили нашу рубрику „Шпанци о на­

ма“ опоменуће се одмах да су наилазили на ово име. Нема сумње да им је остало у сећању, како је тај не­познати човек у далекој земљи писао о нама. То име одиста ваља запамтити. То ће у исти мах бити једи­ни начин наше захвалности и потпуно достојан.

Г. Унамуно је дугогодишњи ректор универзитета у Саламанци и професор јелинског језика и лите­ратуре. Без икакве увреде по наше шпа н ске прија­теље, Г. Унамуно је међу њима најсрдачнији. До ове наклоности према нама он је дошао на свој начин, својим професорским методом, проучавајући изво­ре. Једна га је упућивао на други, трећи и т. д., док се поступно није створио суд потрвши онај ра нији, површни, по туђим злонамерним обаве ште њима. „Аустријанци кажу да су Срби дивљаци, ко ји једи­но умеју чувати свиње. Били свињари, не би ли, кад су се могли успети на толику висину пое зи је, Срби

180

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

су народ који влада осећајем и речју у нај дубљем смислу.“ Да се разуме ово, треба знати да је Г. Уна­муно почео своје непосредно познанство с нама мајком Југовића. Он који струком, нау чничком мир­ноћом, донекле изгледом и годинама, подсећа на покојнога Стојана Новаковића, није могао одолети утиску, који је на њега учинила народна песма при­чајући како му је било кад ју је први пут читао. Није му се плакало опет, нарочито пред туђим човеком, није му се плакало најзад ни по једном књишком мотиву, њему који тако добро зна Есхила, па ипак као да су му се наочари замутиле и мирно лице на­брало. Као љут на самог себе, он је махнуо руком питајући како беше оно: „Превртала, обртала њоме, руко моја, злаћана јабуко.“ Да се забашури, прешло се на разговор о словенској филологији.

Него није само у ректоровом кабинету у Сала­манци стара срп ска госпа не у заман заплакала. У очи Божића прошле године у енглеском клубу у Мадриду једна добра енглеска душа рецитовала је ту исту песму. Кад је свршила, нико се није пома­као и тек после неколико тренутака муклог ћутања чуло се скоро опште: „Poor Serbia“.

И Г. Унамуно чита је одломке наших народних песама у енглеском преводу, само би он желео, баш због лепота које су му се у њима откриле, да их може читати без посредника, ма и доброг (Н. пр. Seaton Wotson) док не узмогне остварити своју жељу, г. Унамуно намеран је да уђе потанко у сту­дију наше историје, етнографије, географије и т. д. публикацијама на основу веродостојних извора. Тај ће му се посао наравно олакшати колико се год може. Он је већ имао у рукама историју Србије В. Темперлеја, и како тај писац упућује на библио­графију којом се служио, Г. Унамуно нема мира.

Још понечем нас је Г. Унамуно заволео, осим по нашој maravillosa epicа. То је карактер нашег

181

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

на рода, кога је судбина поставила на светско ра­збојиште, те се крви без престанка. Та вековна борба за слободу дала је нашем народу индивиду­алитет, о ком Г. Унамуно мисли да га сваки поје­динац у нас има, и то га привлачи нама. „Чујеш, hombre (човече)“, прича он, да је казао једном свом пријатељу после својих срп ских лектира, „има је­дан народ баш како ја хоћу. То су ови Срби.“

Д. М. Ј.20 /Српске новине, 10. новембар 1918, бр. 134, стр. 2/

20 Драгомир М. Јанковић, посланик Кра ље ви не Србије у Мадриду.

183

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Именски регистар

Авакумовић Јован, државник и политичар 148Авилес Фаре Хуан (Juan Avilés Farre) 8, 12Аладро Хаун Педро де (Juan Pedro de Aladro),

шпански отправник послова у Букурешту 24, 25, 38, 83–85

Александар Карађорђевић, регент Србије 145, 146, 163, 165

Александар Обреновић, српски краљ 25, 38, 96Алкала Галиано Алваро (Álvaro Alcalá Galiano) 170,

171Алфонсо XII (Alfonsо XII), шпански краљ 24, 25, 38,

75–77, 83, 85Алфонсо XIII (Alfonso XIII), шпански краљ 8, 12,

25, 26, 39, 97, 120, 163, 165Алонсо Хуан Хосе (Juan José Alonso) 8, 12Антонијевић Јован, студент 154Аракистаин Луис Куеведо (Louis Quevedo

Araquistain), публициста 17, 29, 168, 173Арелано Хулио де, маркиз Каза Арелано (Julio de

Arellano, marqués de Casa Arellano) 114, 115, 117Атанацковић Милош, студент 154

Балугџић Живојин, српски посланик у Атини 159Банковић Милосав, студент 153Барјактаревић Миливоје, чиновник Министарства

иностраних дела 91Барсија и Трељес Аугусто (Augusto Barcia y Trelles),

народни посланик 172–174Барсија и Трељес Камило (Camilo Barcia y Trelles),

публициста 173Бекић Теофило, учитељ 156Бенавенте и Мартинез Хасинто (Jacinto Benavente y

Martínez), драмски писац 22, 23, 35, 36

184

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Бенко Ђорђе, лекар 152Бизмарк Ото фон (Otto von Bismarck), немачки

канцелар 172Бошковић Н., жеран шпанског почасног конзулата у

Београду 122, 125Бродел Фернан (Fernand Braudel), историчар 18, 30Буонароти Микеланђело (Michelangelo Buonarroti),

сликар 93

Валс и Марино Мануел (Manuel Walls y Marino), службеник шпанског министарства спољних послова 25, 38, 90, 91

Васић Милоје, управник Народног музеја 96Веласкез Дијего (Diego Velázquez), сликар 91–95Велимировић Петар, председник Министарског

савета 114Веснић Миленко, српски посланик у Паризу 15, 27,

122, 130, 132, 134, 142, 143, 147Вечели Тицијан (Tiziano Vecelli), сликар 93Вукићевић Сава, студент 153Вукомановић Василије, учитељ 156Вучићевић Живко, студент 153

Гавриловић Војислав, студент 153Гарсија Прието Мануел (Manuel García Prieto),

председник шпанске владе 120Гимера Анхел (Ángel Guimerá), драмски писац 22,

35Гиралдо Алберто (Alberto Ghiraldo) 170Голдмидс (Goldmmids), шпански почасни конзул у

Београду 122Граупера Анхела (Angela Graupera), књижевница,

добровољна болничарка 9, 13, 130Греј Едвард (Edward Grey), британски министар

спољних послова 169Грујић Јеврем, српски посланик у Цариграду 81

Давичо Хаим 22, 23, 35, 36, 85, 86, 108, 110Драшковић Милорад, министар грађевина 142

185

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Ђоковић Леко, студент 155Ђорђевић Владан, државник, политичар 148Ђорђевић Милан, студент 153Ђорђевић Стева, учитељ 154

Ечегарај Хосе (José Echegaray), драмски писац 22, 35, 109, 110

Жежевић Недељко, сликар 154Живановић Бранко, студент 154

Зориља Хосе (José Zorrilla), драмски писац 109

Ибањес Висенте Бласко (Vicente Blasco Ibáñez), писац 17, 29

Иван Константинович Романов, велики кнез 124Ивковић Радмило, студент 154Игуал и Мартинез Дабан Педро де (Pedro de Igual y

Martinez Dabàn), аташе шпанског посланства у Београду 124

Изабела II (Isabella II), шпанска краљица 24, 25, 37, 38, 81, 82

Јагов Готлиб фон (Gottlieb von Jagow), немачки министар спољних послова 176

Јанковић Драгомир М., српски посланик у Мадриду 8, 12, 15, 25–27, 39, 142, 143, 145, 146, 152, 155, 157, 158, 162, 181

Јелена Петровна, принцеза 124Јеремић Јован, студент 154Јовановић, директор Српског трговачког друштва

159Јовановић Велибор, студент 154Јовановић Десимир, учитељ 156Јовановић Милан, учитељ 156Јовановић Никола, студент 153Јосимовић Миливоје, потпуковник 129Јуришић Милош 9, 13

186

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Каза Калво Маркез де (Marqués de Casa Calvo), шпански амбасадор у Бечу 110, 111

Калдерон де ла Барка Педро (Pedro Calderón de la Barca), драмски писац 23, 92, 110

Калимаки­Катарџиу Николае (Nicolae Calimachi­Catargiu), румунски дипломатски агент у Паризу и Мадриду 78, 79

Карлос Мариа де Борбон (Carlos María de Borbón) 175Карол (Carol), румунски кнез 77Кашанин Недељко, проф. универзитета 154Кларес Молеро Хосе Луис (José Luis Clares Molero)

8, 12Клемансо Жорж (Georges Clemenceau), француски

председник владе 164Клидис Ђорђе, студент 154Којић Милутин, студент 152Колар Драгутин, студент 153Костић Божидар, студент 154Кристина, аустријска принцеза в. Марија Кристина

(María Cristina), шпанска краљицаКрстић Божидар, студент 154Крстић Милоје, студент 153Крстић Петар, наредник, учитељ 156

Лакур Морено де Суза Алехандро (Alejandro Lacour Moreno de Souza), српски почасни конзул у Барселони 25, 38, 122, 123, 130

Леви Исидор, студент 153Лемо Един 9, 13Лосада Луис (Luis Losada), секретар шпанског

посланства у Београду 121Луис Фердинанд де Бавијер (Louis Ferdinand de

Bavière), принц 84, 85

Марија де ла Паз де Борбон (María de la Paz de Borbón), инфанта 84

Марија Кристина (María Cristina), шпанска краљица 75, 76, 97

187

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Маринковић Павле, српски посланик у Букурешту 150

Мариновић Јован, српски посланик у Паризу 24, 37, 76, 79–82

Марковић Александар 8, 12Марковић Недељко, студент 153Марсет Џоан (Joan Marcet) 9, 13Марторељ Ориол (Oriol Martorell), адвокат 161Мелгар и Родригез Франсиско (Francisco Melgar y

Rodríguez) 175Мендез де Вега Ф. (F. Mendez de Vega) 83Мијатовић Чедомиљ, министар иностраних дела 77Милан Обреновић, српски краљ 24, 25, 38, 76,

81–84, 96Милановић Живан, студент 153Милинковић Душан, студент 154Миловановић Милован, министар иностраних дела

123, 124Миловановић Радослав, ученик 153Милосављевић Стеван, студент 153Миљковић Станојло, студент 154Митровић Душан, студент 153Михаиловић Драгослав, студент 154Моралес Мануел (Manuel Morales), градоначелник

Барселоне 165Морето Агустин (Agustín Moreto), писац 23, 36Мултедо и Кортина Мануел (Manuel Multedo y

Cortina), шпански посланик у Београду 25, 119–121, 123, 125–127, 151

Нешић Жика, студент 154Николић Војислав, студент 155Николић Душан К. 125Новаковић Стојан, државник, политичар 180Нушић Бранислав, књижевник 110

Обрадовић Доситеј, просветитељ 21, 34Одавић Ристо, књижевник, драматург 108

188

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Павловић Владислав, студент 153Панајотовић Коста, студент 154Пачу Лазар, министар финансија 111Пашић Никола, председник српске владе 26, 39, 110,

126–129, 131, 132, 135, 137, 143, 145, 151Перишић Мирослав 7, 8, 11, 12, 15, 26, 27, 39Петар Карађорђевић, српски краљ 123, 167, 178Петровић Никодије, студент 153Петровић Петар, учитељ 156Пироћанац Милан, министар иностраних дела

79–81, 84Поповић Ђорђе Даничар, књижевник, преводилац

22, 35, 74Поповић Јован Стерија, правник, књижевник 22, 34Поповић Михаило, министар финансија 113Прапорчетовић Иван, студент 153Принцип Гаврило 171Прокић Данко 8, 12Протић Милован, студент 155

Радојевић Благ., учитељ 156Рајковић Велимир, студент 153Рајс Арчибалд (Archibald Reiss) 17, 29Раскон и Наваро Хуан Антонио (Juan Antonio Rascón

y Navarro), шпански посланик у Цариграду 80Рељић Јелица 8, 12Ресио Креспо Мигел Анхел (Miguel Ángel Recio

Crespo) 8, 12Рибера Хозе де (Josе de Ribera), сликар 93Ривас де Саведра Анхел (Ángel Rivas de Saavedra),

драмски писац 22, 23, 35, 36Ризов Димитар (Димитър Ризов), бугарски

дипломата 156Ристић Јован, министар иностраних дела 75Ристић Михаило, српски посланик у Букурешту 126Ристић Петар, студент 154Ристић Т., чиновник Министарства иностраних дела 125Родригес Руби Томас (Tomás Rodríguez Rubí) 22, 23,

35, 36, 109

189

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Рока де Тогорес и Караско Мариано, маркиз Молинс (Mariano Roca de Togores y Carrasco, marqués de Molins), шпански амбасадор у Паризу 77, 78

Рока и Кодина Антонио (Antonio Roca y Codina) 17, 30, 175, 177

Ромеро Руиз Хозе, маркиз де Ромеро де Техада (José Romero Ruiz, marqués de Romero de Tejada), заступник шпанског посланства у Београду 126

Рубенс Петер Паул (Peter Paul Rubens), сликар 93

Савић Милан 110Сазонов Сергеј (Серге́й Дми́триевич Сазо́нов), руски

министар спољних послова 171Санти Рафаело (Raffaello Santi), сликар 93Санчез и Гутиерез де Кастро Хуан Мануел (Juan

Manuel Sanchez y Gutierrez de Castro) 97Сервантес Мигуел де (Miguel de Cervantes) 21–23,

34–36, 85, 97Симић Ђорђе, српски посланик у Бечу 111, 113–115,

117, 119Симић Никола, студент 153Симић Тирић Божидар, студент 154Ситон Вотсон Роберт Вилијам (Robert William

Seaton Wotson), британски историчар 180Сола Артуро де (Arturo de Sola), шпански војни

аташе у Београду 25, 39, 123Спалајковић Мирослав, српски посланик у

Петрограду 132Срећковић Светолик, студент 153Стајевић Светислав, пуковник 134, 137Стевановић Марко, студент 154Стејић Петар, заступник српског посланства у Бечу

148Стековић Душан, студент 153Стефановић Душан, министар војни 133Стојановић Ђорђе, студент 153Стојиловић Живко, студент 153Стојковић Милан, лекар 154Стојшић Дамјан, студент 154

190

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Тамајо и Баус Мануел (Manuel Tamayo y Baus), драмски писац 22, 23, 35, 36

Текелија Сава, правник, добротвор 21, 34Темперлеј Харолд (Harold Temperley), историчар

180Тодоровић Василије, студент 155Тодоровић Влада, студент 154Тодоровић Живко, студент 153Тодоровић Милош, студент 153Томић, Љубомир, студент 154Томић, Славко, студент 153Трифуновић Миливоје, студент 154

Унамуно Мигуел де (Miguel de Unamuno), ректор универзитета 167, 179, 180

Урошевић Милорад, студент 154

Фелиу и Кодина Хосе (José Feliú y Codina) 23, 36Фигуроа и Торес Алваро, гроф Романонес (Álvaro

Figueroa y Torres, conde de Romanones) 152Фигуерас Пачеко Франсиско (Francisco Figueras

Pacheco) 173Филиповић Филип гимназијски професор 153Франц Фердинанд (Franz Ferdinand) 168, 170, 172,

175

Харценбуш Хуан Еугенио (Juan Eugenio Hartzenbusch) 22, 23, 35, 36

Цветковић Живојин, гимназијски професор 153

Џорџ Лојд (Lloyd George), британски премијер 164

Шкодрић Љубинка 8, 12Шуњеварић Миленко, студент 154

191

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Registro de nombres

Aladro Juan Pedro de, encargado de negocios español en Bucarest, 24, 25, 38, 83–85

Alcalá Galiano Álvaro 170, 171Aleksandar Karađorđević, Regente 145, 146, 163, 165Aleksandar Obrenović, Rey de Serbia 25, 38, 96Alfonso XII, Rey de España 24, 25, 38, 75–77, 83, 85Alfonso XIII, Rey de España 8, 12, 25, 26, 39, 97, 120,

163, 165Alonso Juan José 8, 12Antonijević Jovan, estudiante 154Araquistáin Quevedo Luis, publicista, diputado a Cortes

17, 29, 168, 173Arellano Julio de, marqués de Casa Arellano, embajador

de España en Viena 114, 115, 117Atanacković Miloš, estudiante 154Avakumović Jovan, estadista y político 148Avilés Farre Juan 8, 12

Balugdžić Živojin, enviado extraordinario y ministro plenipotenciario en Atenas 159

Banković Milosav, estudiante 153Barcia y Trelles Augusto, diputado 172–174Barcia y Trelles Camilo, publicista 173Barjaktarević Milivoje, funcionario en el Ministerio de

Asuntos Exteriores 91Bekić Teofilo, maestro 156Benavente y Martínez Jacinto, dramaturgo 22, 23, 35,

36Benko Đorđe, médico 152Bismarck Otto, von, canciller alemán 172Bošković N., encargado del Consulado honorario

español en Belgrado 122, 125Braudel Fernand, historiador 18, 30

192

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Buonarroti Michelangelo, pintor 93

Calderón de la Barca Pedro, dramaturgo 23, 92, 110Calimachi­Catargiu Nicolae, agente diplomático rumano

en París y Madrid 78, 79Casa Calvo Marqués de, embajador de España en Viena

110, 111Carlos María de Borbón 175Carol, Príncipe rumano 77Cervantes Saavedra Miguel de 21–23, 34–36, 85, 97Clemenceau Georges, Primer ministro francés 164Cristina, princesa austríaca ver María Cristina, reina de

EspañaCvetković Živojin, profesor de colegio 153

Davičo Haim, escritor, traductor, diplomático 22, 23, 35, 36, 85, 86, 108, 110

Drašković Milorad, ministro de la construcción 142

Đoković Leko, estudiante 155Đorđević Milan, estudiante 153Đorđević Steva, maestro 154Đorđević Vladan, estadista, político 148

Echegaray y Eizaguirre José, dramaturgo 22, 35, 109, 110

Elena Petrovna princesa 124

Feliú y Codina José, dramaturgo 23, 36Figueroa y Torres Álvaro, conde de Romanones,

estadista 152Figueras Pacheco Francisco 173Filipović Filip, profesor de colegio 153Franz Ferdinand, archiduque 168, 170, 172, 175

Garcia Prieto Manuel, primer ministro español 120Gavrilović Vojislav, estudiante 153George Lloyd, primer ministro británico 164Ghiraldo Alberto, escritor 170

193

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Goldmmids, cónsul honorario español en Belgrado 122Graupera Ángela, escritora, enfermera voluntaria 9, 13,

130Grey Edward, ministro de asuntos exteriores británico

169Grujić Jevrem, enviado extraordinario y ministro

plenipotenciario serbio en Constantinopla 81Guimerá Ángel, dramaturgo 22, 35

Hartzenbusch Juan Eugenio, dramaturgo 22, 23, 35, 36

Ibáñez Vicente Blasco, escritor 17, 29Igual y Martinez Dabàn Pedro de, agregado de la

Legación española en Belgrado 124Ioann Konstantinovich Romanov (Иоанн

Константинович Романов) 124Isabella II, reina de España 24, 25, 37, 38, 81, 82Ivković Radmilo, estudiante 154

Jagow Gottlieb, von, ministro de asuntos exteriores alemán 176

Janković Dragomir М., enviado extraordinario y ministro plenipotenciario serbio en Madrid 8, 12, 15, 25–27, 39, 142, 143, 145, 146, 152, 155, 157, 158, 162, 181

Jeremić Jovan, estudiante 154Jovanović director de la Asociación de comerciantes de

Serbia 159Jovanović Desimir, maestro 156Jovanović Milan, maestro 156Jovanović Nikola, estudiante 153Jovanović Velibor, estudiante 154Josimović Milivoje, teniente coronel 129Jurišić Miloš 9, 13

Kašanin Nedeljko, profesor universitario 154Clares Molero José Luis 8, 12Klidis Đorđe, estudiante 154Kojić Milutin, estudiante 152

194

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Kolar Dragutin, estudiante 153Kostić Božidar, estudiante 154Krstić Božidar, estudiante 154Krstić Miloje, estudiante 153Krstić Petar, sargento, maestro 156

Lacour Moreno de Souza Alejandro, cónsul honorario serbio en Barcelona 25, 38, 122, 123, 130

Lemo Edin 9, 13Levi Isidor, estudiante 153Losada Luis, secretario de la Legación de España en

Belgrado 121Louis Ferdinand de Bavière, 84, 85

Marcet Joan 9, 13María de la Paz de Borbón, infanta 84María Cristina, reina de España 75, 76, 97Marinković Pavle, enviado extraordinario y ministro

plenipotenciario serbio en Bucarest 150Marinović Jovan, enviado extraordinario y ministro

plenipotenciario serbio en Paris 24, 37, 76, 79–82Marković Aleksandar 8, 12Marković Nedeljko, estudiante 153Martorell Oriol, abogado 161Melgar y Rodríguez Francisco 175Mendez de Vega F. 83Mihailović Dragoslav, estudiante 154Mijatović Čedomilj, ministro serbio de asuntos

exteriores 77Milan Obrenović, Rey de Serbia 24, 25, 38, 76, 81–84,

96Milanović Živan, estudiante 153Milinković Dušan, estudiante 154Miljković Stanojlo, estudiante 154Milovanović Milovan, ministro serbio de asuntos

exteriores 123, 124Milovanović Radoslav, alumno 153Milosavljević Stevan, estudiante 153Mitrović Dušan, estudiante 153

195

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Morales Manuel, alcalde de Barcelona 165Moreto Agustín, escritor 23, 36Multedo y Cortina Manuel, enviado extraordinario y

ministro plenipotenciario español en Belgrado 25, 119–121, 123, 125–127, 151

Nešić Žika, estudiante 154Nikolić Dušan K. 125Nikolić Vojislav, estudiante 155Novaković Stojan, estadista, político 180Nušić Branislav, escritor 110

Obradović Dositej, filosofo ilustrado 21, 34Odavić Risto, escritor, dramaturgo 108

Paču Lazar, ministro de hacienda 111Panajotović Kosta, estudiante 154Pašić Nikola, primer ministro serbio 26, 39, 110,

126–129, 131, 132, 135, 137, 143, 145, 151Pavlović Vladislav, estudiante 153Perišić Miroslav 7, 8, 11, 12, 15, 26, 27, 39Petar Karađorđević, Rey de Serbia 123, 167, 178Petrović Nikodije, estudiante 153Petrović Petar, maestro 156Piroćanac Milan, ministro serbio de asuntos exteriores

79–81, 84Popović Đorđe Daničar, escritor, traductor 22, 35, 74Popović Jovan Sterija, jurista, escritor 22, 34Popović Mihailo, ministro de hacienda serbio 113Praporčetović Ivan, estudiante 153Princip Gavrilo 171Prokić Danko 8, 12Protić Milovan, estudiante 155

Radojević Blag., maestro 156Rajković Velimir, estudiante 153Rascón y Navarro Juan Antonio 80Recio Crespo Miguel Ángel 8, 12Reiss Archibald 17, 29

196

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Reljić Jelica 8, 12Ribera Josе de, pintor 93Ristić Jovan, ministro serbio de asuntos exteriores 75Ristić Mihailo, enviado extraordinario y ministro

plenipotenciario serbio en Bucarest 126Ristić Petar, estudiante 154Ristić Т., funcionario en el Ministerio de Asuntos

Exteriores 125Rivas de Saavedra Ángel, dramaturgo 22, 23, 35, 36Rizov Dimitar (Димитър Ризов), diplomático búlgaro

156Roca de Togores y Carrasco Mariano, marqués de

Molins, embajador de España en Paris 77, 78Roca y Codina Antonio 17, 30, 175, 177Rodríguez Rubí Tomás, dramaturgo 22, 23, 35, 36, 109Romero Ruiz José, marqués de Romero de Tejada,

representante de la Legación en Belgrado 126Rubens Peter Paul, pintor 93

Sanchez y Gutierrez de Castro Juan Manuel 97Santi Raffaello, pintor 93Savić Milan 110Sazonov Sergey (Серге́й Дми́триевич Сазо́нов),

ministro de asuntos exteriores ruso 171Seaton Wotson Robert William, historiador británico

180Simić Đorđe, enviado extraordinario y ministro

plenipotenciario serbio en Viena 111, 113–115, 117, 119

Simić Nikola, estudiante 153Simić Tirić Božidar, estudiante 154Sola Arturo de, encargado militar de España en

Belgrado 25, 39, 123Spalajković Miroslav, enviado extraordinario y ministro

plenipotenciario serbio en Petersburgo 132Srećković Svetolik, estudiante 153Stajević Svetislav, corronel 134, 137Stefanović Dušan, ministro de la guerra serbio 133

197

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Stejić Petar, representante de la Legación serbia en Viena 148

Steković Dušan, estudiante 153Stevanović Marko, estudiante 154Stojanović Đorđe, estudiante 153Stojilović Živko, estudiante 153Stojković Milan, médico 154Stojšić Damjan, estudiante 154

Škodrić Ljubinka 8, 12Šunjevarić Milenko, estudiante 154

Tamayo y Baus Manuel, dramaturgo 22, 23, 35, 36Tekelija Sava, jurista y benefactor 21, 34Temperley Harold, historiador 180Todorović Miloš, estudiante 153Todorović Vasilije, estudiante 155Todorović Vlada, estudiante 154Todorović Živko, estudiante 153Tomić, Ljubomir, estudiante 154Tomić Slavko, estudiante 153Trifunović Milivoje, estudiante 154

Unamuno Miguel de, rector 167, 179, 180 Urošević Milorad, estudiante 154

Vasić Miloje, director del Museo Nacional 96Vecelli Tiziano, pintor 93Velázquez Diego, pintor 91–95Velimirović Petar, presidente del Consejo de Ministros

114Vesnić Milenko, enviado extraordinario y ministro

plenipotenciario serbio en París 15, 27, 122, 130, 132, 134, 142, 143, 147

Vučićević Živko, estudiante 153Vukićević Sava, estudiante 153Vukomanović Vasilije, maestro 156

198

Краљевина Србија и Краљевина Шпанија

Walls y Marino Manuel, funcionario en el Ministerio de Asuntos Exteriores de España 25, 38, 90, 91

Zorrilla José, dramaturgo 109

Žežević Nedeljko, pintor 154Živanović Branko, estudiante 154

ПРИЛОЗИ

Дон Кихот Манашанин, сатирични роман чувеног шпа­њолског списаоца Сервантеса, Београд, Штампа рија Ни коле Стефановића, 1862. (Универзитетска би бли о­тека „Светозар Марковић“ у Београду)

Краљ Милан Обреновић (1854–1901)

Шпански краљ Алфонсо XII (1857–1885)

О oдликовању краља Милана Обреновића орденом Ре­да Карлоса III. Мадрид, 1. јун 1882. (Archivo Historico National)

Плакат представе Теруелски љубавници, драме у четири чина. Писац Дон Енгелио де Харценбуш. Превео Хаим Давичо. Премијера 22. децембра 1882. у Народном позо­ришту у Београду. (Музеј позоришне уметности Србије)

Мигел Сервантеса Саведре Велеумни племић Дон Кихо­те од Манче, са шпанског превео Ђорђе Поповић, Бе­оград, Печатња Петра Ћурчића, 1895. (Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду)

Књижевни оглас о изласку из штампе четврте свеске Дон Кихота Мигуела Сервантеса, у преводу Ђорђа По­повића. („Српске новине“, 23. мај 1896)

Мануел Валс и Мaрино (Manuel Walls y Marino), секре­тар шпанског Министарства иностраних дела, захва­љује Чедомиљу Мијатовићу, српском посланику у Лон­дону на додели српског ордена Светог Саве III реда. Мадрид, 28. септембар 1899. (Архив Србије)

Нотификација шпанског краља Алфонса XIII краљу Але ксандру Обреновићу о преузимању власти по сти­цању пунолетства. Мадрид, 27. мај 1902. (Архив Србије)

Предлог Закона о трговинској конвенцији између Ср­бије и Шпаније, потписан у Бечу, 23. октобра/5. новем­бра 1908. (Архив Србије)

Шпански краљ Алфонсо XIII обавештава краља Петра Карађорђевића о именовању Мануела Мултеда и Кор­тине (Manuel Multedo y Cortina) за шпанског посланика у Београду на нерезиденцијалној основи. Севиља, 21. фебруар 1910. (Архив Србије)

Мануел Мултедо и Кортина, шпански посланик у Бу ку­решту и Београду, обавештава Министарство ино стра­них дела Краљевине Србије о именовању Артура де Соле (Arturo de Sola) за шпанског војног изасланика у Београду. Букурешт, 1/14. октобар 1911. (Архив Србије)

Алехандро де Лакур (Alejandro de Lacour), српски поча­сни конзул у Барселони, пише Министарству иностра­них дела Краљевине Србије да је у Шпанији снажно одје кнула вест o победама српске војске у одбрани неза­висности у Првом светском рату и о жељи књижевнице Анхеле Граупере (Ángela Graupera) да дође у Србију као добровољна болничарка. Барселона, 14/27. август 1914. (Архив Србије)

Анхела Граупера (Ángela Graupera, 1890–[1935]), шпан­ска књижевница, добровољна болничарка у Србији то­ком Првог светског рата

El gran crimen. Lo que yo he visto en la guerra. El Mundo al Día №7. Barcelona, Ediciones de La Revista Blanca, 1935. (Biblioteca de Catalunya, Barcelona)

Указ о именовању Драгомира М. Јанковића за српског посланика у Мадриду. Солун, 14. октобар 1916. (Архив Србије)

Драгомир М. Јанковић (1867–1942), српски посланик у Мадриду. Фотограф: Милан Јовановић, Београд (Музеј позоришне уметности Србије)

Акредитивно писмо о именовању Драгомира М. Јанко­вића за посланика Краљевине Србије у Мадриду, Со­лун, 14. октобар 1916. (Archivo Historico National)

Извештај Драгомира М. Јанковића, српског посланика у Мадриду, о предаји акредитивних писама и аудијенцији код шпанског краља. Мадрид, 27. фебруар 1917. (Архив Србије)

Регент Александар Карађорђевић (1888–1934) (Архив Србије)

Шпански краљ Алфонсо XIII (1886–1941)(Archivo General de la Administración in Alcalá de Henares)

Зграда Посланства Краљевине Шпаније у Београду, 1922. године (улица Француска бр. 29)(Приватна колекција Милоша Јуришића)

АРХИВ СРБИЈЕ, Карнегијева 2, Београд ARCHIVO DE SERBIA, C. Karnegijeva 2, Belgrado

За издавача / Para editorДр Мирослав Перишић / Dr. Miroslav Perišić

Техничка подршка / Soporte técnicoОливера Антонић / Olivera AntonićАлександра Јаношев / Aleksandar JanoševМиомир Комаров / Miomir Komarov

Тираж / Tirada300

Штампа и прелом / Imprenta y tallaРетро принт, Београд / Retro print, Belgrado

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд327(497.11:460)”18/19”(093.2) 94:341.7/.8(497.11:460)”18/19”(093.2) 930.85(497.11:460)”18/19”(093.2)ПЕРИШИЋ, Мирослав, 1959- Краљевина Србија и Краљевина Шпанија : документа / приредили Мирослав Перишић, Љубинка Шкодрић, Јелица Рељић ; [превела на шпански Надежда Поповић] = El Reino de Serbia y El Reino de España : documentos / redacción Miroslav Perišić, Ljubinka Škodrić, Jelica Reljić ; [traducción Nadežda Popović]. - Београд : Архив Србије, 2017 (Београд : Ретро принт).- 198 стр., [22] стр. с таблама : илустр. ; 19 cm. - (Мала библиотека Архива Србије ; књ. 1 = Pequeña biblioteca del Archivo de Serbia ; lb. 1)Срп. текст и шпан. превод. - Тираж 300. - Регистар.ISBN 978-86-80786-03-21. Шкодрић, Љубинка, 1975- [аутор] 2. Рељић, Јелица, 1957- [аутор]a) Србија - Шпанија - 19в-20в - Историјска грађа b) Србија - Дипломатска историја - 19в-20в - Историјска грађа c) Шпанија - Дипломатска историја - 19в-20в - Историјска грађа d) Србија - Културна историја - 19в-20в - Историјска грађа e) Шпанија - Културна историја - 19в-20в - Историјска грађа COBISS.SR-ID 230867212