D o b i t n i kNobelove nagrade,prof. dr med.Aleksis Kerol,naziva molitvun a j m o } n i j i moblikom energije.Po wemu, to je snagajednako stvarna kaoi sila zemqine

te`e. Nakon wega je ~uveni ameri~kinau~nik dr W. Stoveld, u jednom~udesnom otkri}u, izmerio mo}molitve. Evo wegovih re~i:

“Bio sam cini~an ateista.Verovao sam da Bog nije ni{ta drugonego ~ovekova misaona izgradwa.Nisam mogao verovati u neki `ivibo`anski bitak koji bi nas sve voleoi posedovao mo} nad nama. Jednogdana sam radio u velikoj patolo{kojlaboratoriji jedne klinike. Baviosam se zadatkom kako da izmerimtalasnu du`inu i ja~inu zra~ewaqudskog mozga. Hteli smo istra`iti{ta se doga|a u qudskom mozgu kad~ovek prelazi iz `ivota u smrt.Izabrali smo jednu `enu koja je bolo-vala od smrtonosnog raka mozga.@ena je bila duhovno i psihi~ki pot-puno normalna. Gledaju}i uop{teno,upravo je iznena|uju}a bila wena`ivotna vedrina, pri wenom bez-nade`nom telesnom stawu. Znali smoda je na umoru. I ona je to znala.

Tako|e smo znali da se radi o `enikoja je `ivela sa verom u svogaSpasiteqa Hrista. Neposredno prewene smrti, smestili smo u wenu sobuvisoko osetqiv aparat za snimawe.Taj aparat trebalo je da nam poka`e{ta se odigrava u wenom mozgu uposledwim minutima `ivota. Pritome smo jo{ na krevet smestili malimikrofon da bismo mogli ~uti {tagovori, ukoliko jo{ bude mogla datikakav znak `ivota. Za to vremesmestili smo se u sobu do wezine.Bilo nas je petoro vrednih nau~nika.Me|u nama ja sam bio sigurnonajtrezveniji i najtvr|i. Punii{~ekivawa i unutarwe napetostistajali smo ispred svojih instrume-nata. Kazaqka je stajala na nuli imogla je pokazivati sve do 500 stupw-eva u pozitivnom vrednovawu nadesno, i 500 stupweva u negativnomvrednovawu na levo. Pre nekog vreme-na, pomo}u istog aparata, merili smoemisiju jedne radio stanice ~iji jeprogram bio oda{iqan u eterja~inom od 50 kw. Radilo se o porucikoja je morala biti prenesena oko~itave kugle zemaqske. Tim merewemustanovili smo vrednost od 9 stupw-eva pozitivnog merewa. U~inilo namse da je bolesnici do{ao posledwitrenutak `ivota. Odjednom smoza~uli kako je po~ela moliti i slavi-ti Boga. Molila je Boga da oprosti

N a u k a i B o gp r a v o s l a v n iS V E TIONIK

1

Snaga molitve

Aleksis Kerol

2

svim qudima koji su joj u `ivotuu~inili nepravdu. Tad je izrazilasvoju ~vrstu veru u Boga re~ima:“Znam da si Ti jedini poverqiviizvor snage za sva Tvoja stvorewa i to}e{ ostati.” Zahvaqivala Mu je zasnagu kojom ju je nosio ~itav wezin`ivot, kao i za sigurnost {to smebiti Wegovo vlasni{tvo. Svedo~ilaMu je da wena qubav prema Wemuuprkos svojoj patwi, nije postalamawa. U trenutku kada je govorila oopro{taju svojih grehova krozIsusovu `rtvu (na Krstu), iz wenihre~i odjekivala je neopisiva sre}a.Kona~no, zahvatila ju je radost pripomisli da }e uskoro smeti gledatisvoga Iskupiteqa. Potreseni, sta-jali smo pred svojim aparatom. Ve}smo zaboravili {ta smo zapravohteli istra`ivati. Pogledali smo sei pri tom se nismo stideli svojihsuza. Toliko sam bio zahva}en time{to sam ~uo, da sam morao plakati,kako od svog detiwstva nisam ~inio.Iznenada, dok je `ena jo{ molila,~uli smo na svom instrumentu nekiton koji je kuckao. Kad smopogledali, videli smo da je kazaqkapokazivala 500 stupweva pozitivno ineprestano udarala u granice apara-ta. Na{e misli su sustizale jednadrugu.

Tehni~kim merewem sad smopo prvi put otkrili neverovatnustvarnost: mozak umiru}e `ene, kojaje bila povezana s Bogom, razvio jesnagu koja je bila 55 puta ja~a odsnage zra~ewa one svetske radio stan-ice (a mo`da bi aparat pokazao ivi{e da je bio ve}e snage)! Da bismonastavili promatrawe, dogovorilismo se, ne{to kasnije, za nov eksperi-

ment. Nakon {to smo pripremilisvoje aparate zamolili smo jednu med-icinsku sestru da na bilo koji na~inizazove jednog bolesnika. Taj ~ovek jereagovao grubim re~ima i psovkom. Ine samo to, nego je na ru`an na~inzloupotrebio Bo`je ime. I, opet jepo~elo kuckati na na{em aparatu.Bili smo strahovito pogo|eni kadsmo ustanovili da se kazaqka nalazi-la na 500 stupweva, ali negativno, iudarala na strelicu koja jeozan~avala granicu merne tablice.Time smo se na{li na ciqu svogotkri}a. Uspelo nam je, bez predrasu-da, nau~nim putem, dokazati pozi-tivnu Bo`iju snagu, kao i negativnustranu protiv Bo`ijeg delovawa. Utom trenutku po~eo se ru{iti mojateisti~ki pogled na svet. Stajao sampred Licem Sveznaju}eg Boga.Potpuno mi je sme{nom postajalamoja nevera.

3

Budu}i da sam hteo ostatipo{ten prema samom sebi, nisam semogao zatvoriti pred istinom koja jeu meni navirala. Tako sam postaosre}an Hristov sledbenik...” (izkwige “Pomo} iz onostranosti - {tamo`e molitva”, Rhom Verlag,Bietingheim, 1993.g.)

“Neverne Tome”', da su ovomdoga|aju i li~no prisustvovali,te{ko bi poverovali u wega. Dodu{e,on govori samo o ~ovekovomdu{evnom stawu u predsmrtnom ~asu.

U svakom slu~aju govori otome da postoji Bog, i sili i snazimolitve prema Wemu. O tome da li jesmrt i kraj svega, ovaj doga|aj ne gov-ori. A i ne mora. Jer, ako postoji Bog,onda je i istina sve ono {to nam je Onotkrio preko Sina SvogJedinorodnog, Gospoda IsusaHrista. A On je upravo i izgovorioono {to je dana{wa tehnika u stawui da izmeri. O snazi molitve. Akoimate vere koliko zrno goru{i~ino,mo}i }ete i gore da pomerate - govo-rio je svojim Apostolima. Sve ono{to je qudima bilo maglovito i rel-ativno daleko saznajno, Gospod IsusHristos je direktno otkrio qudima.Bog je Stvoriteq svega vidqivog inevidqivog, pa i nas qudi. Na{ipraroditeqi, Adam i Eva zgre{i{e ibi{e izgnani iz raja. A ~ovek jestvoren da ve~no `ivi u zajednici sBogom. U jednom trenutku qudskeistorije, iz prevelike qubavi, BogSin, postaje ^ovek, Bogo~ovek, sasvim na{im osobinama, sem {to neima{e greha na Sebi. Do{ao je u svetda nas spase. Kako? Svojom smr}u nakrstu nas je izbavio od ropstva grehu,smrti i satani. A Svojim Vaskrsewem

je pobedio na{eg najve}eg neprijate-qa - smrt. Sve to {to nije mogao dau~ini ~ovek, da se spase, u~inio jeBog, Bogo~ovek, Gospod IsusHristos. Otkrio nam je da ~ovekpored tela ima i besmrtnu du{u, kojaposle smrti odlazi u raj ili pakao,zavisno od wenog moralnog stawa uovom `ivotu. I da bi ~ovek mogao dase vrati Bogu, u ovom `ivotu mora dapoveruje u Wega, kao Stvoriteqa, dase krsti, u ime Oca i Sina i SvetogaDuha. Znaju}i da }emo i poslekr{tewa gre{iti, dao nam je nebeskilek, pokajawe i Sveto Pri~e{}e. Aza{to da se kajemo? Da bi du{uuprqanu grehom, koja je kr{tewemizmirena sa Bogom, o~istili, i da biposle smrti tela mogla da u|e uCarstvo Nebesko, u Raj. Zbog toga jeOn i osnovao Crkvu, da se u woj ikroz wu spasavamo i pripremamo zaonaj svet. Jer van Crkve WegovePravoslavne, koja i danas u~i iispoveda ono {to je On Apostolimaotkrio kao Istinu, te{ko da }e kona}i spasewa. Nikakva sekta, ilibilo koja druga religija ilifilosofski pravac nije put spasewa.Jer nijedna od wih nije od Boga, ve}od qudi. Priznali mi to, ili ne, aliodavde moramo jednom ipak oti}i.Ako budemo ~isti, ako budemoverovali u Gospoda Isusa Hrista kaoSpasiteqa, i ako budemo `iveli pozapovestima Bo`ijim, onda }e i na{apredsmrtna molitva biti mo`da isna`nija od molitve ove bolesne`ene, jer pripadamo Crkvi WegovojPravoslavnoj. I nada na{a naCarstvo Nebesko bi}e izvesna, jer }ena{u du{u do~ekati Sam Spasiteq,da je uvede u @ivot Ve~ni.

Nauka se danas potpunosla`e sa hri{}anskim u~ewem, da`ivot po~iwe za~e}em, a ne ra|awem.Godine 1981. ameri~ki senatzatra`io je mi{qewe 8 vrhunskihspecijalista o tome kada po~iwe`ivot kod embriona. Sedmorica odwih su sa punom odgovorno{}u izjav-ili, da saglasno sa naukom (medici-nom i biologijom) `ivot po~iwe odmomenta za~e}a.

I upravo ovakva shvatawadovela su nauku u novu dimenzijuizu~avawa razvoja deteta u maj~inojutrobi. Ono {to je posledwih 30 god.otkrila prenatalna psihologija, ute-meqeno je u u~ewu Sv. Otaca, koji sugovorili da je li~nost datost izadatost i da je li~na i duhovna celi-na ~oveka prisutna ve} na po~etkurazvoja. To si}u{no bi}e od momentanastanka sadr`i sve elemente kom-pletne li~nosti, koja }e se razvijatii usavr{avati do ro|ewa i daqe, itaj proces nikada ne}e prestati.Proces sazrevawa li~nosti je ust-vari proces obo`ewa. U temequli~nosti je lik Bo`iji i utoliko jebistriji i jasniji ukoliko je du{a~istija. Zato je li~nost celovitija udetiwstvu nego kasnije. Dete iskrenovoli, brzo pra{ta, ume da se divi,nosi prapoverewe, nema svest o smrti- "Ako ne budete kao ovi moji maline}ete u}i u Carstvo nebesko", ka`eGospod Isus Hristos. “Oplo|enojaja{ce nije prosta }elijska masa bezsopstvenih karakteristika. Ono jepotpuno i apsolutno `ivot jednogqudskog bi}a, upravo onako kako tobiva sa novoro|en~etom, odoj~etom,detetom, mladi}em, odraslim~ovekom. Prema tome, prilikompoba~aja ubija se qudski `ivot, qud-sko bi}e, makar se ono nalazilo nasvom najranijem stadijumu.”

N a{ a s t v a r n o s tp r a v o s l a v n iS V E TIONIK

4

@ivot po~iwe za~e}em

“A kad Jelisaveta ~u pozdravMarijin zaigra dijete u utrobi wezi-noj, i Jelisaveta se ispuni DuhaSvetoga” (Lk. 1-41)

Poznati geneti~ar, prof.Jeronim Lezen, u svom predavawu naFrancuskoj akademiji dru{tvenihnauka 1973. izjavio je: “Po~etak qud-skog bi}a se vezuje za trenutak za~e}a.Qudsko bi}e je od tada celovito ijedinstveno u svim stadijumima svo-jim i ne mo`e biti zameweno ni~imdrugim”.

5

Zakqu~uje dr Ernst Hodnit u jednojsvojoj biolo{koj i sociolo{kojstudiji.

Da se vratimo na psi-hofizi~ki razvoj deteta u utrobimajke. Materica je sredina u kojojdete sti~e prvo `ivotno iskustvo.Fetus nije kao {to se do nedavno mis-lilo: inertni i pasivni prolaznikkroz majku, niti je podre|eni sas-tavni deo maj~inog tela ({to je `enidavalo za "pravo" da sa svojim delomtela ~ini {to god ho}e). Dete daklene predstavqa prost automat koji sesamo razvija po geneti~kim zakoni-ma, ve} se nalazi u stawu interakcije- povezanosti sa svojom sredinom,mewaju}i i sebe i wu. Sigurno je da jematerica sredina, koja obezbe}ujeoptimalne uslove za razvoj deteta.Weno pravilno funkcionisawe zav-isi od mnogo ~ega, izme|u ostalog iod du{evnog stawa majke. U narodu seka`e da je materica ogledalo du{e.Dokazano je mnogo puta, da ako je dete`eqeno, trudno}a te~e sa mnogo mawekomplikacija i obrnuto. Me|utim,sam fetus je individuum, koji posedu-je vlastita svojstva i vrlo brzopo~iwe da u~estvuje u sopstvenomrazvoju. On ~ak u velikoj meriupravqa trudno}om. Upravo fetusobezbe|uje endokrini uspeh trudno}ei ~ini ~itav niz fiziolo{kih prom-ena u majci da bi je u~inio odgovara-ju}im doma}inom. Plod odlu~uje odu`ini trudno}e, zatim u kom }epolo`aju do~ekati poro|aj, pa ~ak i usamom toku pora|awa dete nijepasivno.

Prenatalna psihologijaka`e da postoje 3 nivoa komunikacijeizme|u majke i deteta u toku trudno}e.

U osnovnoj fiziolo{koj komu-nikaciji dete npr. prepoznaje strahkod majke tako {to izme|u ostalogkod we dolazi do ubrzanog rada srca.Ispitivawem se pokazalo da i kodfetusa istovremeno dolazi do br`egrada srca i poja~anog gutawa plodovevode. Koliko }e i da li }e ovo iskust-vo biti od zna~aja za daqi razvojdeteta posle poro|aja pokazao jeWujor{ki muzikopsiholog Li Salk.Snimio je na tonsku traku normalnesr~ane otkucaje (70 udara u min.) ipotom pu{tao bebama koje su plakale.Skoro su se sve smirivale, disawe seprodubqivalo i one su se uspavale.Kada je ubrzao ritam na 128 udara umin. bebe su postajale jo{ uzne-mirenije.

Nas ovde posebno zanima onajnajve}i vid komunikacije, neka vrstaunutra{weg razgovora izme|u majke ideteta. To je van~ulna komunikacijagde se ne pokre}u nikakvi biohemijs-ki mehanizmi a dete nosi otiske udu{i od tog ne~ujnog razgovora. Utoku navedenih istra`ivawa bio je iovakav slu~aj: Novoro|en~e (potpunozdravo dete) odbija da doji. Me|utim,ne odbija mleko bilo koje druge `ene,ali odbija mleko svoje majke, iako jeustanovqeno da je vrlo kvalitetno.Tek kasnije lekari su dobili infor-maciju da je do 5-og meseca trudno}emajka intezivno razmi{qala opoba~aju.

Prema tome, mo`emozakqu~iti da fetus nije pasivniorganski izra{taj, koji ~eka da serodi i da mu se prizna pravni status,{to podrazumeva pravo na `ivot. Onje jedinstvena, originalna,neponovqiva individua, {to ga ~ini

6

razli~itim od drugih qudi, {to jejedno od va`nih karakteristikali~nosti. Od momenta za~e}a to jeBogom darovani `ivot, ne samo pukagenetska kombinacija, nego li~nost(jer lik Bo`iji nosi) u po~etnomstadijumu svoga razvoja. Ovoshvatawe potkrepquje pravna naukaprogla{avaju}i dete u maj~inoj utro-bi pravnim naslednikom. To zna~i,ukoliko otac umre, jo{ nero|eno detese tretira kao pravni nasledniko~eve imovine. A istovremeno,suprotno tome, dru{tvo utonulo ula`ni moral i la`ne slobode stavqapravo na planirawe porodice iznadprava na `ivot. Otkud to da jedru{tvo tako lako oslobodilo `enuodgovornosti za ~edomorstvo,oslawaju}i se na odavno prevazi|enashvatawa o za~e}u i ra|awu. Da lizbog toga {to nije spremno da rodite-qima pru`i materijalnu podr{ku upodizawu dece? Ili zbog toga {to~ovek vi{e ne `ivi u dostojanstvustvora Bo`ijeg. I umesto da bude

ciq, postaje sredstvo za ostvarewenajni`ih i najmra~nijih ciqevamo}nika ovoga sveta. Na `alost,mora}emo da se koristimo wihovomterminologijom - danas se “fetalnimaterijal” (ostaci ubijenog deteta)koriste za nau~no istra`ivawe i ukozmeti~ke svrhe. Zato bi svaka `enamorala ozbiqno da razmisli kada sanakarminisanim usnama prilaziSvetoj ^a{i Pri~e{}a.

[ta je sa roditeqskomodgovorno{}u koju podjednako snosei otac i majka. Dete se za~iwe u sus-retu Bo`ije blagodati i blagovoqe-wa roditeqskog. A ako do|e doneplaniranog za~e}a, roditeqi zabo-ravqaju da ni{ta ne biva bez promis-la Bo`ijeg. Ne dopu{taju da pre-mudrost Bo`ija bude iznad zemne slu-doumnosti, da razlozi ve~nosti buduiznad razloga vremenosti i qubaviznad samoqubqa. Sa togstanovi{ta, neplanirano za~eto detenije nova neponovqiva li~nost, novistvor Bo`iji, kome se cela vaseqena

raduje, ve} je neprijatna vest,suvi{ni izdatak, potencijalniru{iteq ambicija i udobnog `ivotai eventualni izvor siroma{tva.Takav pakt nakaznog zakona i nakaznevoqe, nije samo osuda na smrt nevinedece, nego osuda na duhovnopropadawe i nestajawe ~itavog naro-da.

Poznati italijanski zakono-davac Rafaelo Balsetrini pre stogodina proro~ki je govorio: “Najja~idokaz da je jedan narod dostigao kra-jwu granicu moralnog pada bi}evreme kad }e se poba~aj smatratisocijalno prihvatqiv i normalan”.

\akon Dragan Stamenkovi}

7

Neka se moli Bogu za svoju umrlu decui sebe i mu`a, i otac neka se kaje imoli Gospodu za decu svoju i suprugui samoga sebe u grehu svome. Greh jemogu}e pokrivati i dobrodeteqimapred Bogom. Naro~ito, ako uspe da odabortusa nekog drugog odgovori,gre{ni roditeq mo`e da na|e nekoolak{awe du{i svojoj. U svakomslu~aju, roditeqima odgovornim zasmrt deteta u utrobi maj~inoj vaqada, ~iste}i se Pokajawem, potpunijeupoznaju `ivot Hristove Crkve iwime dostojno `ive...

[ta je ~initi majkama io~evima koji sagre{i{epred Gospodom grehom

deteubistva?

Najpre neka oboje ispovede uhramu sve{teniku Crkve Hristove,svoj te{ki greh, i majka koja ga jeneposredno izvr{ila, i otac koji je,kao wen suprug, za wega pred Bogomtako|e odgovoran.

Majka neka vi{e nikada i nepomisli da abortira i neka svojojdeci vazda svedo~i o gre{nostipoba~aja. Svoju krivicu pred Bogomneka poku{a da ubla`i ra|awem dece.

Molitva veruju}e majkemilostivom Gospodu zasvesno pogubqena ili

umrla ~eda u utrobi wenoj

Pomeni, ^ovekoqup~e,Gospode, du{e prestavqenih sluguSvojih - mladenaca, koji u utrobipravoslavnih majki umre{e ili uslednehoti~nog postupka ili pri te{komporo|aju ili svesno pogubqeni, ikoji zato ne primi{e sveto Kr{tewe.Krsti ih, Gospode, u moru Milosr|aSvoga i spasi neizrecivomBlagoda}u Svojom, a meni, gre{noj(reci ime), koja po~inih ubistvomladenca u utrobi svojoj, oprosti ine li{i me Svoje milosti! Bo`e,milostiv budi meni gre{noj, (zemnipoklon)! Gospode, pomiluj ~eda moja,koja umre{e u utrobi mojoj, radi verei suza mojih, po Milosti Svojoj!

U davna vremena, prorok ipsalmopesnik David je blagodarioBogu ovim re~ima: “Hvali}u Te {tosam ~udesno sazdan... od Tebe se neskriva nijedna moja kost, koju si Tistvorio u tajnosti. Tvoje o~i vide{eme u zametku i u Tvojoj kwizi svi }ebiti zapisani, i dani odre|eni dokih jo{ nijednog nema” (Ps. 139, 14-16).Hristova Crkva u~i od po~etka, da jedete za~eto u utrobi svoje majke, `ivoqudsko bi}e i da su roditeqi ve}toga trenutka odgovorni za wega!Stoga su se oduvek hotimi~nipoba~aji smatrali za deteubistva.Jo{ u prvom hri{}anskom veku,pisac kwige koja nosi naslov U~ewedvanaestorice Apostola, ka`e: “ Neubijaj zametka putem poba~aja. Ne~ini deteubistvo!” Na ovom u~ewuzasnovani su svi kanoni hri{}anskeCrkve i svi moralni principi, kojise odnose na ovo pitawe. Drugi kanonSvetog Vasilija Velikog glasi: “Onajkoji uni{ti plod podle`e sudu zaubistvo !”

8

A {ta se danas kod nasde{ava?

Na{e brakove i porodicezahvatila je te{ka zarazna bolestkoja se zove bela kuga! Posledice ovete{ke bolesti su izuzetno sudbonosnei u na{em narodu. U znatnom brojukrajeva na{e zemqe umire ve}i brojqudi nego {to se ra|a! To se ranijenikada nije de{avalo u na{ojpro{losti, pa ~ak i u najtragi~nijimi najte`im vremenima na{e istorije.U znatnom broju mesta ve} se zatvara-ju osnovne {kole, jer su ostale bezu~enika. Mnogi su domovi ostali bezmladih pokolewa, pa se zatvarajuumirawem starih generacija. Na{estatistike u pogledu ra|awa suporazne. Ako se tako nastavi daqe,postavqa se pitawe {ta }e biti sana{im narodom i na{om zemqom zanekoliko godina?

Pre nego {to je Bog rekaoprvim qudima da “vladaju zemqom”,zapovedio im je: “Ra|ajte se imno`ite se” (1 Mojs. 1,28). Ako se mi

“Tvoje o~i vide{e me u zametku”

G l a s s a v e s t ip r a v o s l a v n iS V E TIONIK

ne budemo ra|ali, ko }e vladatina{om zemqom, koja je natopqenamu~eni~kom krvqu miliona i mil-iona na{ih predaka?

Za{to se danas ovo de{avame|u nama? Mnogobrojni podaci gov-ore da se nekoliko puta vi{e deceuni{ti u utrobama wihovih majki,nego {to ugleda beli dan u ovomsvetu. To je kod nas ve} postalamasovna pojava, jer je veliki brojroditeqa koji su prestali da ose}ajuodgovornost i krivicu pred ovomte{kom ~iwenicom. I jo{ ne{togore. Dobar broj qudi misli da supoba~aji sasvim bezna~ajne i bezaz-lene stvari. Jedan veoma savestan iugledan lekar pri~a, kako je do{lakod wega `ena, mole}i ga da izvr{ipoba~aj. Na pitawe kako se moglaodlu~iti na taj korak, `ena je odgov-orila: “Nije to ni{ta posle dva mese-ca od za~e}a. To je {a~ica sluzi imrtvih }elija”. “Nije to {a~ica}elija, gospo|o”, odgovorio je lekar."To je `ivo bi}e koje stalno raste. Toje ~ovek koji raste u va{oj utrobi ivi ste za wega odgovorni. Ja ne bihmirne savesti mogao da izvr{im todeteubistvo!"

Pravoslavni o~evi i majke!Pro~itajte ovaj Blagovesnik. Pra-voslavni Srbi, ra|ajte decu, ovo jesada na{em posrnulom rodunajva`nije. Da ako preko dece nekakozaradimo spasewe. Ovo je blagoslovmoj, sa katedre Sv. Save, za ovo vreme.

Vladika STEFAN

9

Prema procenama demografa,u posledwih pedeset godina abor-tusima su ubijeni ~ak tri Srbije, a uposledwih godinu dana uZlatiborskom okrugu je, prema pro-cenama ginekologa, legalno i ilegal-no obavqeno preko 4.000 abortusa.Istovremeno, u centralnoj u`i~kojbolnici, u pro{loj godini ro|ene su1.893 bebe, ili 276 mawe nego 1995.godine. Na~elnik ginekolo{ko-aku{erske slu`be Op{te bolnice, drDarko Marinkovi} ka`e da se predeset godina u bolnici obavqaloizme|u 25 i 35 prekida trudno}adnevno, a danas izme|u pet i desetdnevno.

Sigurno je da ovolikosmawewe broja prwekida trudno}e ubolnici ne zna~i generalnosmawewe, ve} sve ukazuje na to da seveliki broj namernih prekida trud-no}e obavqa u privatnim ordinaci-jama.

+ + +U op{tini Kosjeri}, godi-

nama, ra|a se godi{we svega stotinudece, a umire tri stotine qudi.

^ujte, nebesa, i slu{aj,zemqo; jer Gospod govori: Sinoveodgojih i podigoh, a oni se okrenu{eod mene.

Kwiga proroka Isaije, glava 1, 2.

Istinito svedo~ewe g-|e AneP., ekonomiste iz Beograda, koja je`rtva manipulacije okultista imagija{a, a koji su je uni{tavalizdravstveno, materijalno i psihi~ki.Povratkom Crkvi i veriPravoslavnoj, uvidela je svoje duhovnezablude i rado nam ispri~ala svojupri~u, sa ciqem da bude od koristisvima koji pro`ivqavaju isto, atakvih je danas u Beogradu i Srbiji,mnogo.

Ja sam dete komunizma, vaspi-tana sam u ateisti~kom duhu, za Boganisam znala i nisam verovala ni u{ta. Imala sam potpuno materijal-isti~ki pogled na svet. @ivela samonako kako sam znala i umela, slede}isvoj razum i srce, veruju}i u - sebe.Ovakav stav mi je bio sasvim priro-dan: ja sam gospodar svog `ivota ikova~ svoje sre}e. Sve zavisi od mene.

Veza sa svetom duhovnostipo~ela je posetom astrologu.Astrologija je bila veoma popularna

i sveprisutna. Ve}ina mojih poznani-ka i prijateqa imala je ura|en natal-ni horoskop (opis karaktera,li~nosti i doga|aja), znala sve o svomznaku i o svojoj sudbini... Hajde da ija vidim {ta me ~eka... Prijateqicami preporu~i jednog poznatogastrologa. Po|em na seansu sa nega-tivnim stavom unapred. Zdrav razummi ne dozvoqava da tek onako verujemnepoznatoj osobi. Pomalo se ipla{im onoga {to }e mi re}i, paprkosno ka`em: - Ja u to ni{ta neverujem, a ti ako ne{to zna{, razu-veri me!

Dosta sam putovala, govorimstrane jezike, zavr{ila fakultet,radim na odgovornom i uglednomdr`avnom mestu; mislim da samozbiqna i zrela `ena, pa zar }e tamoneki astrolog mene da u~i pameti! -Dobro, ka`em sebi, mo`da ne{to zna,to je druga~ija nauka, nije od ovogasveta, da ne budem nekulturna,saslu{a}u. Pri~a zanimqiva,neobi~na, otkriva nove dimenzijeli~nosti i `ivota, nov pogled naqude i doga|aje. Misti~no duhovnosaznawe. Otkrovewe tajni... Vidim,nije dovoqan jedan susret da saznamsve {to me interesuje. Privla~i me, ija odu{evqeno prihvatam sve iiskreno poverujem da mi je zaistanamewena posebna sudbina, kako mire~e astrolog.

Vreme prolazi, `ivot te~e

P r a v o s l a v q e i m a g i j ap r a v o s l a v n iS V E TIONIK

10

Lek od crne magije

11

daqe. Zdravqe i dobra kondicija,veoma su mi va`ni. Dr`im do svogfizi~kog izgleda, volim da se dobroose}am i da budem u sjajnoj formi. Iztih razloga po~ela sam da se bavimaerobikom. Krenula sam sa ve`bamadosta dinami~no i poha|ala raznekurseve kako bih {to boqe ovladalaovom obla{}u. Zbog prirode poslakoji zahteva koncentraciju ismirewe, ova vrsta ve`bi mi jedobrodo{la. Sve u svemu, ose}am sesamouvereno i dobro.

U to vreme su po~ele da memu~e stra{ne migrene. Vremenom subivale sve ~e{}e i ja~e.Nepodno{qiv bol u glavi koja seraspada, povremeno me sasvim izbaciiz koloseka. Nisam u stawu da gledam,slu{am, govorim... To mi je mnogosmetalo u poslu. O~ekivala sam da }emi ve`be i razne tehnike pomo}i dare{im svoj problem, ali - ni{ta!Bivalo je sve gore i neizdr`qivije.Mislila sam da imam tumor na mozgu.Obi{la sam sve lekare, na snimcimanema ni~ega. Vremenom gubim snagu,ose}am slabost, malaksalost, bezvo-qnost: jasno vidim da ne{to sa mnomnije u redu. Gutam mnogo lekova, aliuzalud. Mu~i me nesanica koja je jo{gora od glavoboqe. Povremeno mitrebaju jaki lekovi za smirewe.@elim da na|em izlaz iz takvogstra{nog stawa.

Prijateq kome ja verujem,predla`e mi pomo} jednog bioener-geti~ara. - Probaj, vide}e{, to jeneobi~no i izuzetno iskustvo, ka`e.Moje bi}e se buni, nema poverewa,ali razum nadvladava: moramu~initi ono {to je dobro za mene.Prva reakcija kada sam videla ~oveka

bila je da mu poka`em vrata, ali samse uzdr`ala. Nije pristojno, moda memoj ose}aj vara. ^ovek delujeozbiqno, po zanimawu je in`iwer ipilot, prou~ava Teslu, odli~no poz-naje jogu i transcendentalnu med-itaciju, teozofiju - kulturan ~ovek.To {to radi nisu nikakve bapskegatke i vra~ke, nego - alternativna,parapsiholo{ka nauka, le~ewabiopoqem i kosmi~kom energijom. Ija mu se prepu{tam.

- O, va{e glavoboqe su zamene sitnica. Posle tri tretmana sve}e biti u redu.

Usput je pregledao celuporodicu i svakome na{ao ne{to{to treba isceliti. Po~iwe sa tret-manom odmah, moram priznati uzvrlo visoku cenu koja me je zbunila,jer mi se ~inilo da se takve stvari nenapla}uju. Posle wegovog odlaskadobila sam takvu stra{nu migrenu, samu~ninom i povra}awem da sam leglau krevet i nisam mogla dva dana daustanem.

Kada je slede}i put do{aoqutito sam sko~ila na wega: - ^ove~e,{ta ste mi to uradili! Zamalo daumrem! Potpuno smireno mi je odgov-orio da me je upozorio da }u imati -reakciju. I da je dobro sve {to mi sedoga|a, jer tako izbacujem iz sebe neg-ativnu energiju. I dodao: u`arenalopta u va{em malom mozgu je zbogdrugog, mnogo goreg razloga - zbogCRNE MAGIJE!

Spopao me je pravi u`as.Magija? Crna magija! Otkud na menicrna magija? Nikada u to nisamverovala. Ko? Za{to? Za{to bi nekomeni napravio tako u`asnu stvar?!

- O, pa vi znate, nemojte se

12

praviti naivni: pakost, zavist, zlobaqudska! Pogledajte sebe, vaqda stetoliko svesni svog izgleda ipolo`aja, qudi vam zavide. Na vas jeTRI puta ba~ena crna magija. - Pa,za{to meni! Za{to to meni da sedesi! Nikome zlo nisam `elela, niu~inila. Ose}am se potpuno bespo-mo}no pred tom nevidqivom silom. -Ja }u vam pomo}i da skinete magiju.Samo, nemojte da se upla{ite, jer nijenimalo prijatno. Lezite, `murite ine gledajte me... Opustite se i preda-jte mi se - da bih mogao da vas isce-lim. Tretman po~iwe... Ose}am seslabo, slabo, nemo}no sasvim. Ho}usvest da izgubim...nestajem, gubim se,nigde oslonca, ni u meni, ni spoqa...Energija mi isti~e, `ivot iz meneoti~e, u grudima ose}am veliku crnurupu kroz koju nestajem... Kao da mi jestavio neku crnu kuglu na grudi ipritiska, a znam da stoji dva metraod mene. Tonem, tonem u nesvest, imislim: ovako se ose}a ~ovek dok mukrv oti~e kad sebi prere`e vene.Ni{ta ne boli, a `ivot iz meneoti~e... Prestra{ena, trgnem se!Bo`e, jel ja ovo umirem?! Sko~im! Onstoji iznad mene, razroga~enih o~iju,gleda me nekako zlokobno, nemilos-rdno, pu{taju}i pritom neki ~udan,rezak i piskav, neprijatan zvuk:mmmmm... Ka`e da je to zato {to onpostaje kanal kosmi~ke energije kojumeni sada predaje i kojom me iscequ-je. I on se ose}a iscrpqeno, jer midaje deo svoje energije kako bi zace-lio obolelo mesto.

Posle ovih tretmana kratkovreme mi je bilo boqe, da bi semigrene opet pojavile u~estalije isna`nije nego pre. Kolebam se. Da li

opet da zovem bioenergeti~ara? Vi{ene mogu da izdr`im, glavoboqe sustra{ne. Ali, ne{to mi ne da da tou~inim, opet ose}am unutra{wiotpor.

Na poslu - ludnica. Ose}amse kao na brodu ludaka koji ne zna kudplovi. Svi su sumanuti, agresivni,licemerni i prevrtqivi. Otimaju,manipuli{u qudima, krizasveop{ta, samo - pare, pare! Stra{naborba. U ma{ini sam koja meqe svepred sobom. Treba opstati, ne smemda izgubim posao. Ko }e porodicu daizdr`ava? Ipak, ose}am kako gubimtrku i kako gubim snagu...

Prijateqica me uverava da jeto zbog crne magije koja nije skinuta,predla`e mi jednu ~uvenu cigankukoja }e mi sigurno pomo}i. Dvoumimse, ona je uporna, na kraju pristajem.I krenusmo u Marinkovu Baru kodciganke. Misli}e na poslu da samluda ako saznaju gde idem, zatootpu{tam voza~a i uzimam taksi. Alini on ne mo`e da stigne na pravuadresu. Dok gazim blato do kolenaidu}i prema kartonskoj ku}i sa pro-zorima od najlona, a cigan~i}i semotaju oko mene da im udelim, spoqadoterana, na{minkana, u bundi, iznu-tra sva nikakva - samu sebe sa`aqe-vam. I stidim se. Samo da me niko nevidi, da niko ne sazna gde idem. JadnaAna, na {ta si spala! Zar tebe daizle~i neko ko ovako `ivi i sebi nemo`e da pomogne. Imam nagona dapobegnem, ali - ta crna magija! Oni seu to razumeju, a ja ni{ta ne znam {ta}u sa tim da uradim.

Dlanovi mi se znoje odnelagodnosti i odbojnosti. Sve sedoga|a kao u nekom snu. Pored drugih

13

nejasnih proro{tava, kao grom mepogodi re~enica: - Gospo|o, na tebe jeba~ena CRNA MAGIJA! I to onanajgora. Ja znam `enu koja to mo`eskinuti. Dva puta na tretman kod wei - gotovo. Bi}e{ slobodna ko ticana grani. Tvoj deo ode}e le`i zakopanu jednom grobu. Zgrozim se. Ko mi jeto uradio i za{to? Nikoga ne mrzim,nikome zlo nisam nanela. Uvek sampomagala qudima, nadaju}i se da sedobro dobrima vra}a. O, Bo`e, {ta}u sad?!

Dade mi neku mrtva~ku vodu,muqavu, da se wome ma`em po ~elu igrudima. Tretman ko{ta 500 maraka.Dadoh joj sve {to sam imala unov~aniku i pobegoh. Bocu sa vodomdr`im na toaletnom sto~i}u poredikone Majke Bo`ije, quta na sebe {toni u {ta ne verujem, i {to ne verujemda mi to mo`e pomo}i. Dok je upotre-bqavam pitam se da li prethodnotreba da se prekrstim, ~ini mi se datako treba. Kad uzmem tu vodu pro|eme hladna jeza, dlanovi se znoje, imamose}aj odvratnosti, pritiska u glavi,lo{e mi je, povra}a mi se, du{evnosam nesre|ena. Vaqda je i ovo prirod-na reakcija na “'lek” koji uzimam.

Kod ciganke vi{e ne idem, nemogu da podnesem to poni`ewe.Vidim, astrolozi, jogini, bioener-geti~ari, gatari - niko ne mo`e da mipomogne. Zapravo, sve je gore i gore.Umesto mira, stekoh trajni nemir -koji ni~im ne mogu da savladam.Gutam velike doze lekova za smirewei protiv glavoboqe. U menibesmisao, praznina, iznutra potpunomrtva. Be`im u samo}u, qudi me zama-raju. Be`im u san, umorna od svega,`elim da spavam, da se ne budim, o~i

ne `elim da otvorim, jer - nemam {taoko sebe da vidim.

Za ve`bawe nemam snage.Gubim imunitet: tri meseca ne moguda se izle~im od obi~ne prehlade.Jedva se vu~em, jedva izdr`avam naposlu, i jedva ~ekam da pobegnemku}i, da se zakqu~am i da pla~em,pla~em... Od svih tih magija{a mehvata strah, glavoboqa i napetostraste. I ja vi{e ne znam kako da seizle~im od svega: od nesanice, odglavoboqe, od crne magije. Vrtim se ubezizlaznom lavirintu. Zar nemaleka od ovog zla?! Kome da se obra-tim, kome da verujem? Hvata me pani-ka. Gde je kraj tome, gde }u jazavr{iti? Zar }u ovako od jednogmagija{a do drugog beskona~no? O,Bo`e! [ta se ovo sa mnom dogodi?!

Ne mogu sebe da prepoznam.Bila sam tako samopouzdana, ener-gi~na, racionalna. A sad, nesigurna,bezvoqna, izgubqena. Poku{a}u jo{jednom - i kraj!

Prijateq mi predla`e daidem baba-Milojki u Bosnu. Ka`e,ona je prosta, neuka `ena, i mo`daba{ zato mo`e iskreno da pomogne.Opet ostavqam voza~a daqe. Baba meprima preko reda. Kod we neopisivagu`va. U nekom sobi~ku na bubwari,baba gasi ugqevqe, vade}i ga iz vodegolim rukama onako u`arenog. To meje veoma iznenadilo. Vidim, ruke jojnisu ope~ene, neka vi{a sila je tuume{ana. Opet imam nagone dabe`im. Kad baba re~e: - CRNA MAG-IJA! Zbog qudske zlobe i pakosti! Jase okamenih.

Wih troje vide isto i ka`uisto! Pa to ne mo`e biti slu~ajno!Ova baba ne tra`i pare, nego “{ta

14

ostavi{“. Opet istresam ceonov~anik da me ne bi pratilo nekoprokletstvo ako ostanem du`na.Tra`i da joj donesem deo ode}e da miskine magiju. I ona mi daje fla{umuqave vode koju treba da dopunim saDEVET izvora, i da se wome kupam.Izlazim sva slu|ena. Vi{e ne znam{ta da radim. Gde da tra`im teizvore? Da li ih uop{te ima u okoli-ni Beograda? Ne mogu pe{ice, a savoza~em ne smem. [ta sad da radim,gotova sam... Gde sam ovo zalutala?Kakvi su ovo qudi od kojih tra`impomo}? Po nekim uxericama ibuxacima...od ciganki, baba, gatara ivra~ara... Od samog |avola, sinu mi!

Slomqena sam. Le`im ukrevetu, nemo}na, sama, bolesnadu{om i telom. Bezna|e, o~aj...Mrakoko mene i u meni...Pomislih: ja samna dnu pakla. Ta u`asna crna magija?Ko li mi je ovo u~inio?! Duhovnorastrojstvo...samo pla~em, pla~em...Glava me boli, nigde ne izlazim, kri-jem se od qudi. Opeqe{ili me mater-ijalno i duhovno. Uzeli mi lepotu, izdravqe, i pamet, i novac. A na poslumoram da se odr`im, moram! Ne smemda padnem. Koga nema bez wega semo`e. Propala sam, ne mogu...nemogu... Imam ose}aj da umirem... Gdesu ti izvori? Od koga da tra`impomo}? Vi{e nikome ne verujem.Pomozi mi Bo`e, ako te ima.

+ + +

Provodim u`asnu, ko{marnu,crnu no}. Najgoru u mom `ivotu.Pla{im se smrti. Ne}u da umrem!Bogu vapim...Ho}u da `ivim! Javolim `ivot. Uvek sam imala strah

od smrti. Ne mogu da zamislim da menema, da nestanem. Ne! Ne!

Sat otkucava pono}, dva, tri,pet...zora...neka sna`na ~udesna silame podi`e i natera da zovem kumukoja je vernik, ide u Crkvu i poznajeove stvari. Samo da je na|em i da jojsve ispri~am. Jo{ je rano suvi{e,nedeqa pre podne, mo`da spavadu`e... Nema je u ku}i... Tri puta jezovem. U Crkvi je. Zaboravila me,ne}e da se javi. Nestrpqewe i o~eki-vawe raste...Kona~no!

- Moram hitno da te vidim isve da ti ispri~am. Stra{ne su mi sestvari dogodile.

- Zna{ li da je danas Nedeqa,dan Vaskrsewa Hristovog! Raduj se!Ovo je dan spasewa du{e tvoje, jer teGospod voli i priziva spasewu - samoako ti ho}e{. Ne pla~i. Bog je ja~i odtih avetnih senki, od tih demona. Onima lek za sve - samo ako mu seiskreno i sa verom obrati{ zapomo}.

+ + +

Posle togavrlo brzo je svepo~elo da se mewa.U ku}u mi dolazisve{tenik, a sawim ikona, krst,sveto uqe, svetavodica, okrepqu-ju}i miris tamjana.Osetila sam kao daje u moj dom, i u domdu{e moje, u{aosam Bog - Spasiteqod tog nevidqivogzla, i Isceliteq

15

od moje bolesti.Od sve{tenika sam o~eki-

vala osudu, a nai{la na razumevawe,toplinu i beskrajno strpqewe.Proveo je {est sati sa mnom u razgov-oru, i to besplatno - {to je za menebilo pravo iznena|ewe, posle svega{to sam do`ivela, razumete. Po{tosam shvatila da ni{ta ne znam, a svapitawa o smislu `ivota odlagala zaneko drugo vreme, pokrivena la`nomkomunisti~kom indoktrinacijom, izmene su grunula kao nezaustavqivabujica. U jednom danu sam dobilasu{tinske odgovore koji su mi sveobjasnili. I ne znaju}i, prvi put samse ispovedila u `ivotu.

Ne samo {to sam se fizi~kioslobodila od tih ma|ija, nego samosetila istinsko duhovno olak{awei - slobodu. Posle du`eg vremena sammirno i slatko spavala celu no}.

Da, sad znam kome da verujemi gde }u na}i lek. Da, sad sam potpunospremna Bogu da verujem, jer sam semnogo napatila, jer sam na svojojko`i osetila to zlo, tu la`.

Vidi{, samo mi je malo tre-balo, samo nekoliko re~i, pa da poba-cam sve te ma|ije, da odbacim tula`nu duhovnu nauku. A ja sam mis-lila da je to neka bo`anska nauka.\avo se poigrao sa mnom, narugao mise, izludeo me, doveo me na ivicupropasti. A ja od wega tra`ila lek!Ti zna{ da sam ja hrabra, izbori}u seprotiv tog zla, jer sad vidim odakledolazi crna magija.

Hvala Bogu {to me izbavio.

Priredila: Jawa Todorovi}

\avo

Etika, u kojoj na prvoj straninije naslikan |avo, nije etika negola`na estetika du{e, jer ina~e ne pred-stavqa `ivot kao preu`asnu dramudobra i zla nego kao sladuwavu lirikuza sela i ~ajeve; jer ne vidi mra~niponor, nad kojim visi ~ove~anstvo, kaouzrujan roj p~ela {to se obzire na {toda se spusti; jer ne broji bezbrojne ineprekidne povorke slepih isuma{ed{ih, ni ~opore ku`nih i lep-roznih, ni buquke nakazno ro|enih inakazno ostarelih, ni ergele nasilni-ka i trova~a, i ve{ateqa i krvopija,ni stada osramo}enih, nevino poru-ganih i nevino ugu{enih, ni karavaneidiota i zveropodobnih, {to o~ekujusmrt da bi se rodili; ni planinemrtvih le{eva, kojima je sva zemqapatavawena i nagnojena; jer ne merebolove i gr~eve, i ne mere krv i suze, niuzdahe i vapaje, ni jed ni gnoj; jer nepamte poqa p{enice ugu{ene korovom,ni plemenitost bestialno{}u, nijuna{tvo potabano petama podlosti,ni dobrotu prezrenu od zlobe, nimilost nagra|enu pako{}u, ni naduugu{enu o~ajawem, ni qubav vra}enuizdajstvom, ni ~istotu uprqnusmradom, ni najboqe namere prese~enena po puta nevidqivim makazama, nirazroke poglede najsre}nijih inajmo}nijih pri susretu sa staklenimo~ima smrti. Zato ti velim, Teofile,da etika, u kojoj na prvoj strani nijenaslikan |avo, nije etika nego la`naestetika du{e.

"Misli o dobru i zlu"Sveti vladika Nikolaj @i~ki

16

@ i v o t n a p r i ~ ap r a v o s l a v n iS V E TIONIK

Moja `ena, Stilian, odraslaje u porodici protestantskihmisionara. Kad je imala pet godina,sa porodicom se preselila uKolumbiju, gde su po~eli da mision-are me|u Kogi Indijancima. Svojedetiwstvo je provodila `ive}i ublatu i najgoroj bedi, peru}i ode}u ureci i kuvaju}i na otvorenom poredvatre, i `ive}i sa ostalim mision-arskim porodicama u misionarskojstanici, koja je imala {kolu, pro-davnicu i bolnicu.

Kako su godine prolazile,wen otac se po~eo zanimati za evange-listi~ku protestantsku teologiju.On je shvatio da spasewe zna~i rastiu svetosti i zaboravqaju}i na biv{aemocionalna iskustva. Ali, dok je onbio u mogu}nosti da ustanovi prob-leme protestantizma, nije bio u

stawu da na|e adekvatno re{ewe zawih. On je jo{ uvek podr`avaoprotestantski stav o jednoj“Nevidqivoj crkvi”, koju ~ine pojed-inci vernici, koji se bore na sop-stveni na~in, naoru`ani samoBiblijom. Prepu{tena sama sebi, bezcrkve i bez nekog posebnog na~ina zadostizawe svetosti, Stilian jeuvi|ala da sve vi{e pada u greh ipostaje sve qu}a na Boga. Shvatila jeda je prosto nemogu}e dosti}i svetostkoju je Bog “zahtevao”.

Jednom kada je bila u posetiSAD iz kola wene bake spazila jepredivnu crkvu i prokomentarisalaje.

- Ali, to je gr~ka pravoslav-na crkva - odgovorila je wena baka.

- [ta je to?- Ma, oni su gori nego

Pravoslavna Amerika

Tra`i i na}i }e{... put jednog bra~nog para uPravoslavqepisao Piter Xekson

17

Katolici - odgovorila je baka.Ipak, kasnije, kao tinejxer-

ka, ~itala je Bra}u Karamazove izanemela je pred kratkim opisom,koji je bio dat o svetoj Rusiji. “Kakosu oni imali divnu veru!”- pomis-lila je. “[teta {to nisam `ivela u19-om veku u Rusiji.” Kao mlada `enaradila je kao bolni~arka u Dalasu, ipose}ivala je svaku crkvu koju jeprona{la, u nadi da }e prona}i nekukoja }e joj pomo}i. Gde se mo`e na}iprava pobo`nost i gde su Bo`jiqudi? Dok je tra`ila crkvu koja bijoj pomogla, osetila je da je Bog uver-ava da On jo{ uvek ima “7000izabranika koji nisu poklekli pred|avolom .” Ali, gde su oni?

Vaspitana sam kao baptistai kasnije kao prezviterijanac, mada jemoj otac insistirao da vera nijeva`na, sve dok crkva “propovedaBibliju”. Jo{ kao dete pitala sam seza{to postoji toliko razli~itihcrkava, ako su svi tvrdili da suhri{}ani. Kada sam imala oko osamgodina, saletali su me da “prihvatimIsusa”, u Biblijskom kampu, i ja sampo~ela da ~itam Bibliju na svojuruku. U gimnaziji sam pose}ivalagrupu crkvene omladine sredomuve~e. Deo u kome sam najvi{eu`ivala bio je pitawa i odgovori,mada su mi ponekad sve{tenikoviodgovori izgledali previ{e dobri,ali i neubedqivi. Na jednoj od seansineko je pitao za{to mi nismoukqu~ili i apokrife u na{uBibliju. Da bi nas uverio da su tekwige samo “bajke”, sve{tenik jecitirao deo iz Tovijane, gde Rafaelsavetuje Toviju da spali iznutrice odribe da bi se otarasio demona. Ovaj

argument me nije ubedio u to. Postojei drugi delovi Svetog pisma mnogo~udniji od ovog koje protestanti teknisu prihvatali.

Jedne srede sve{tenik nam jerekao da mi vi{e nismo tako mladida ne bi mogli moliti Boga da nampoka`e {ta treba da uradimo sana{im `ivotima. Ja sam iskreno`elela da slu`im Gospodu i po~elasam ozbiqno da molim Gospoda daako ima plan za mene da mi ga obz-nani. Ba{ te nedeqe grupa misionaraposetila je na{u crkvu. Predstavilisu nam wihov rad na prevo|ewuSvetog pisma jednom indijanskomplemenu u Kolumbiji. Govorili su ohiqadama qudi koji nemaju Biblijuna svom jeziku, ~iji jezik ~ak nemapisanu formu. Zaprepastilo me jekoliko ja ne cenim to {to imamBibliju. [ta bi bilo da niko nijepreveo Bibliju na engleski? Ja samoduvek bila fascinirana jezicima isna`no sam osetila da je stigao brziodgovor na moje molitve - Bog mepriziva da budem prevodilacBiblije.

U sredwo{kolskim danimaradila sam bilo {ta {to je mogloposlu`iti Gospodu i pripremiti meza misionarski rad. Pored toga {tosam pevala u crkvenom horu i poma-gala u crkvenoj biblioteci, tokomraspusta pomagala sam na ~asovimaveronauke za decu u jednom gradu uunutra{wosti i u selima [panskekomune. Jednog leta i{la sam uMisisipi da pomognem u obnavqawuku}a za wihove hri{}anskesve{tenike. Dok se moj svet {irio ija sretala qude razli~itih vrstahri{}anstva, moje pitawe je istra-

18

javalo. Za{to postoji toliko formihri{}anstva? [ta su uop{te prezvi-terijanci? Tra`ila sam odgovore pobibliotekama, ali sam bilaiznena|ena kako malo informacijaima o istoriji crkve, i niko se uokolini nije pojavio ko je znao mnogoo tome.

Moja pitawa su se samoumno`avala. Drugo se}awe iz ovogperioda je kada sam sedela u crkvi igledala u bilten na kom je pri vrhupisalo “Bogoslu`ewe”. Zapitala samse za{to ovo zovu Bogoslu`ewe? Mipevamo o Bogu. Sve{tenik nam pri~ao Bogu. ^ula sam pregr{t {ala iobjava. Hor nas je zabavqao. Ali gdeje tu Bogoslu`ewe? Jednom, voze}i sesa prijateqima iz {kole posetilismo razli~ite crkve, ali nijedna odwih nije imala odgovore koje samtra`ila, niti je vr{ilaBogoslu`ewe. Neki kao {to su hriz-matici pravili su {ou odBogoslu`ewa, ali to mi se nikad nije~inilo kao istinsko bogoslu`ewe.Nikad nisam posetila nekupravoslavnu crkvu, jednostavno zato{to nisam poznavala nikoga ko je biopravoslavac. A i pretpostavqala samda je Pravoslavqe u osnovi jednaegzoti~na forma rimokatolicizma.

Posle kolexa preselila samse u Dalas da bih zapo~ela obuku saVajslajf prevodiocima Biblije.Wihova filozofija je bila da po{toje Biblija sve {to je potrebno pojed-incu, najboqi evangelisti~ki metodje bio da se jednostavno qudima daBiblija na wihovom, sopstvenomjeziku. Da li }e tada qudi pristupi-ti crkvi, ili }e oformiti sopstvenu,bilo je do wih. Ja sam tako|e nau~ila

principe “dinami~ke ekvivalencije”prevo|ewa. Prema ovom gledi{tu,jezik biblije se mora “razjasniti”po{to je weno zna~ewe ~esto bilo“nejasno” od poezije, metafora i sim-bola. Po{to “Sin ~ove~iji” jeprevi{e strano, fraza se prevodi dabude lako razumqiva, pa je boqe pre-vesti kao “Isus”. Po{to je Hristovakrv bila sinonim za Hristovu smrt(isto kao kad neko ka`e “glava” imisli na “goveda”), bilo je boqe da sekaze "Hristova smrt" nego da se pomi-we Wegova krv. I ako kultura nijeni{ta znala o ovcama, ali je `rtvo-vala sviwe, onda je bilo ispravno dase “Jagwe Bo`ije” prevede... pa samipretpostavite.

Dok sam `iveo u Dalasu, sreosam Stilijan koja je tamo radila kaobolni~arka. Weni roditeqi su bilipotreseni skora{wom otmicomwenog brata - uhvatili su ga mark-sisti~ki teroristi i dr`ali su gazarobqenog pet i po meseci - a wu suposlali da `ivi neko vreme u SAD.Nakon {to smo se ven~ali, preselilismo se u Kolumbiju da nastavimo radna prevodu Biblije, kog su weniroditeqi prekinuli pre deset godi-na. Wena porodica je odgajila de~akaiz plemena Kogi, koji se zvaoAlfonso, I on im je pomogao uprevo|ewu jednog dela Novog Zavetana Kogi jezik (Kogi ne govore {pans-ki), iako se `alio da je previ{e mladza takvu odgovornost. Kada je odras-tao vratio se u Kogi pleme iStilianina porodica je izgubilasvaki kontakt sa wim.

Kada smo stigli uKolumbiju, nisam bio siguran kojiposao je trebalo da radim. Nije bilo

19

{anse da nau~im Kogi jezik - a jo{nisam znao ni re~i {panskog - i nijebilo nikoga ko bi mi pomogao na momzadatku na prevo|ewu Svetog Pismana Kogi jezik. Bo`ja promisao spasi-la me je iz ove dileme. Ubrzo poslena{eg dolaska u Kolumbiju, KogiIndijanci su si{li sa planina idoneli mi pismo od Alfonsa - to jebio prvi put da je neko ~uo za wega uposledwih 10 godina - napisao mi jeda je spreman da nastavi rad naprevo|ewu Biblije. Nije imao pojmada sam i ja upravo do{ao u Kolumbijusa istom namerom.

Nakon nekoliko godinanau~io sam Kogi jezik dovoqno dabih mogao zapo~eti moj zadatak,prevo|ewe Svetog Pisma saAlfonsom. Ovaj rad je bio izazov nesamo zbog kompleksnosti jezika, ve} izbog toga {to me je naterao da shva-tim kako sam povr{no razumeo SvetoPismo. Kada si primoran da ne{toprevede{ na neki drugi jezik, ondamora{ dobro da razume{ zna~eweonoga {to prevodi{. Nenadano samshvatio da nisam bio siguran {tastvarno zna~e mnogi bitni pojmovi:opravdawe, milost, blagoslov, sve-tost, pa ~ak ni spasewe. Kako se overe~i mogu prevesti na Kogi jezik?Kako sam mogao da o~ekujem da ihAlfonso razume, kad ih i sam nisamdovoqno razumeo. Trebalo mi je osamgodina da prevedem ceo Novi Zavet ikwigu Postawa. U ovih osam godinasam tako|e intenzivno prou~avaogr~ke i hebrejske tekstove. Tada samshvatio da je hri{}anstvo u kom samja vaspitavan malo li~ilo na ono{to sam otkrio u originalnomSvetom Pismu.

Po~eo sam da prou~avamcrkvenu istoriju, za koju nikad prenisam imao podsticaja da ~itam.Vaspitan sam tako da smatram da se uvremenu istorije od Apostola doMartina Lutera ni{ta zna~ajno nijedogodilo. Bilo je jasno da je crkvabila izgnana u ranim godinama i daniko nije razumeo {ta je hri{}anst-vo do vremena reformacije. Sadavidim da sam bio obmanut. Tako|esam shvatio da su Zapad, katolici iprotestanti, bili pod preteranimuticajem Avgustina, bez uskla|ivawasa starim isto~wa~kim ocima, kojisu nasuprot Avgustinu ~itali SvetoPismo na gr~kom. Sve ovo sam pode-lio sa Stilian. Wen odgovor je bio:“Pa ako su gr~ki Oci bili za sve upravu, onda bi mo`da trebali daproverimo Gr~ku crkvu”. “Misli{gr~ko pravoslavqe”, pitao sam. Tonije dolazilo u obzir. Smatrao samda po{to oni izgedaju tako rimoka-toli~ki, ma koja istina koju su onijednom mogli imati je sada izgubqe-na.

Bilo kako bilo, na{aube|ewa postajala su sve vi{e i vi{epravoslavna, {to je zbuwivalo na{eprijateqe. Crkva koju smo

p o s e } i v a l i ,postavila me jeza odgovornogza ~asoveNedeqne {koleza odrasle.Zapo~eo sam tosa idejom dadr`im samodiskusije zao k r u g l i mstolom o

20

delovima iz Jevan|eqa, gde bi nasDuh Sveti vodio do Istine. Aliubrzo sam otkrio da svako od nas imasvoje sopstveno gledi{te na Istinu;u grupi od desetoro moglo je bitijedanaest mi{qewa o tome. Na krajusvakog ~asa mi smo bili sve pode-qeniji u mi{qewima i sve vi{eube|eni u sopstvene poglede. Nijebilo kona~nog izlagawa mi{qewa,pa gde je onda bila Istina? Kada sambio pozvan da predajem, trudio sam seda moje propovedi budu na temu posta,borbe za svetost i opasnosti odotpadni{tva. Takveneevangelisti~ke ideje primane suhadno.

Kada je Stiliani ponu|enoda vodi odeqewe u Nedeqnoj {koli,odlu~ila je da zameni tekstove koje jeobi~no govorila, o Isusu kao na{em“prijatequ” i sadr`e stranu na kojojdete mo`e napisati svoje ime naisprekidanoj liniji da bi “dobilospasewe.” Naru~ila je {tivo odsvakog izdava~a protestantske nede-qne {kole kog je mogla da na|e. Naweno zaprepa{}ewe sva su bila ista.“Ako je ovo protestantizam”odlu~ili smo, “onda mi vi{e nismoprotestanti.” Ali isto tako smoznali da nismo ni rimokatolici. Pa{ta smo mi onda? Na kraju smomorali da ispi{emo na{e sinove izBiblijskog kluba babtisti~ke crkve.Tamo su dobijali ocene za u~ewe bib-lijskih stihova napamet, koji su bilineizmeweni izvu~eni iz konteksta iizvrtani. Jednog momenta trebalo jeda nau~e: Na po~etku be{e Re~…Svestvari behu na~iwene kroz Wega...Odlomak sam po sebi je bio netaknut,ali prate}i crte` oslikava

xinovsku, usijanu Bibliju koja sekre}e kroz prvobitnu vodu. Poruka jebila jasna: Biblija je Re~, stogaBiblija je kreirala univerzum. To jebila posledwa kap u ~a{i. Ispisalismo na{e de~ake iz kluba {to je izaz-valo veliki skandal u misionarskojzajednici.

Ubrzo nakon toga, oti{lismo da provedemo neko vreme u SAD.Odseli smo u Mineaopolisu, kada jejednog dana Stilian do{la ku}i sarasprodaje polovnih stvari sakwigom za koju je mislila da bi memogla zainteresovati. Kwiga se zvala“Pravoslavna crkva” od OcaKalistosa. Pogodila me je kao muwe-vita strela. Saznao sam da crkvagr~kih otaca i posle svega i daqepostoji. Za{to ranije nikada nisampogledao u ovom pravcu? Nanaslovnoj strani on je citiraoKomjakova koji ka`e da je sve {tozapad zna jedan podatak a. “Bilo da jeto + a u slu~aju rimokatolika, ili - au slu~aju protestanata, to je ipakuvek isto a.” To mi je razbistrilo umda vidim da postoji hri{}anskatradicija koja vidi katolike iprotestante prosto kao dve straneistog nov~i}a! Ovde je bila ~itavaterra incognita (nepoznata zemqa),tako nova, a ipak tako stara. Ovde jebio theosis (Bog) i jedinstvo, SedamVaseqenskih Sabora, hesychasm (isi-hazam), Atos i dve hiqade godina sve-tosti za koje ja nikada nisam ~uo.Cele nedeqe Stilian me je slu{alakako uzdi{em nad kwigom i govorim:“To bi moglo biti to.” “To?” upitalame je ona. “[ta to?” “Crkva”, rekaosam. “Ali ti ne veruje{ da postojiCrkva”, potsetila me je. “Pa, mo`da

21

napokon postoji”.Slede}e nedeqe Stilian me je

pitala u koju }emo crkvu da idemo naSlu`bu. “Pa, predpostavqam, vaqdau istu crkvu u koju smo i do sadai{li.” “Ali, za{to? Cele nedeqe sigovorio Pravoslavna crkva ovo,Pravoslavna crkva ono, a sada ho}e{da se vratimo u istu staru crkvu?”“Ali, ti ne razume{“ - poku{ao samda objasnim. “Ne mo`e{ se tamo samopojaviti. Mo`da nas ne puste dau|emo. Osim toga, mo`da oni ~ak i negovore engleski.” “ Pa pozovi jednu ipitaj,” - predlo`ila je ona. Nasumicesam izabrao sabornu crkvu OCA(Ameri~ka Pravoslavna Crkva) -ispostavilo se da je to ona crkva ukojoj je slu`io otac Aleksej Tot.\akon me je uveravao da smo u svakomslu~aju dobrodo{li, i kada nas jesreo na ulazu rekao je: “Do{li ste upravo vreme. Danas je veliki praznik- Duhovi.”

U trenutku kada smo ulaziliosetili smo Bo`ije prisustvo nana~in kao nikada do sada. [ta jebilo druga~ije? Nismo mogli ni{tadodirnuti. Kada je Stilian videlaikone, wena prva reakcija je bila:“Ovo je rimokatoli~ko.” Ali, onda jepomislila: “Ne, ovo je druga~ije.”Odrastala je u Latino Americi, gdeje katoli~ka crkva posebno korumpi-rana i paganizovana, bila jeokru`ena mnogobrojnim katoli~kimcrkvama i uvek je ose}ala odbojnost iduhovnu poti{tenost u bliziniwihovih ikona. Ja sam imao istoiskustvo na Filipinima. Ve} oveikone, daleko od toga da su nas odbi-jale, one su nas privla~ile. Skorokao na nebesima videla se posebna

svetlost u zraku. Dan je bio vreo,na{i sinovi su bili nemirni,slu`ba je bila uglavnom nacrkvenoslovenskom, ali ipak je bilopredivno. Stilian je kasnije rekla:“Ja ne znam {ta je ovo bilo, ali samoznam da nikada ne}u biti ista posledolaska ovde.” Nekoliko nedeqa prepovratka u Kolumbiju, posetili smorazli~ite parohije da bi smo nau~ili{to vi{e. Slede}e nedeqe posetilismo parohiju u engleskom govornompodru~ju. ^itaju}i re~i Stilian jeplakala i plakala. Govorile su sve{to je trebalo re}i: “Gospode, imajmilosti… da ceo dan mo`e bitisavr{en, svet, miran i bezgre{an…dobru za{titu pre Stra{nogHristovog Suda… podari ovo, oGospode.” Jedan sve{tenik je bioposebno qubazan kad nam je ponudiocelu Pravoslavnu biblioteku inude}i se da nas poseti u Kolumbiji.U wegovoj parohiji, Stilian jedo`ivela takvo iskustvo koje joj jepomoglo da napravi veliki korakunapred. Na ve~erwoj slu`bi, bila jerazo~arana klawawima i formaliz-mom, koji su bili tako nepoznatiwenom iskustvu. Na kraju slu`bepitao sam je `eli li da celiva krst.“Ma, oni samo rade hokus-pokus ivrte se ukrug”, promrmqala je. “Ne}uni{ta da qubim”, rekla je. Slede}egjutra na Jutrewu u{la je i videlaHrista u apsidi (zadwi polukru`nideo crkve) kako je gleda saneodobravawem. Osetila se krivom iobe}ala da }e po{tovati sve {to budetrebalo. Pri izno{ewu Jevan|eqa,celivala je ikonu Raspe}a u sredinu,i u trenutku kada je to uradila imalaje viziju koju do dan danas ona ne

22

mo`e opisati re~ima.Po na{em povratku u Bogotu,

po~eli smo da ~itamo sve kwige kojesmo na{li i mnoga od na{ih pitawai sumwi su se kroz wih kona~norazre{ila. Za nas, protestante,posebno je bila te{ka za razumevaweuloga Theotokos (Bogorodice).Uvideli smo toliko gre{aka,nedostataka u katoli~koj crkvi. KakoPravoslavqe sve to razume druga~ije?Kwiga koja nam jepojasnila ovo napravi na~in bila je“ P r a v o s l a v n opo{tovawe MajkeBo`ije” od Sv. Jovana[angajskog. Kona~nosmo dostigli do ta~kena kojoj smo znali da}emo postatipravoslavci. To jebilo sve {to smo celog `ivotatra`ili. Tra`ili smo nekupravoslavnu crkvu u Bogoti ikona~no smo saznali da postoji samojedna mala gr~ka crkva podpatronatom Konstantinopoqa, kojane radi. Pro{la je skoro godinadana pre nego sto smo upoznali nekogod sve{tenika koji je slu`io u ovojparohiji. Tokom ovog vremena mi smodelili na{u novoprona|enu veru sasvakim koga smo znali i bili smozadovoqni {to smo videli da postojivelika doza interesovawa. Ali,po{to ovde nije postojala crkva kojaje radila, sve {to smo mogli dauradimo je da imamo neformalneslu`be u na{em domu na kojima smo~itali. Bio sam ambivalentan u veziovoga, po{to sam znao da to {toradimo nema nimalo sli~nosti sa

Pravoslavnom slu`bom. Nismoimali ikone, nismo znali kako dapevamo, i ja sam se bojao da qudimanudimo ideju da je Pravoslavqe samojedna forma protestantizma.Postepeno smo uspostavili kontaktesa nekim qudima iz gr~ke zajednice,ali tu nije postojalo interesovawa zaneformalne slu`be. “^ekajte nasve{tenika”, bio je wihov savet.

Mi smo `eleli ne samo dap o s t a n e m oPravoslavci, ve} smoosetili potrebu daz a p o ~ n e m opravoslavnu misiju.Po~eli smo datra`imo ne{to odpravoslavne litera-ture {to je se moglona}i u [paniji, aliona je tamo bila (i

jo{ uvek je) malo dostupna. Htela samsama da prevedem neke tekstove i daih podelim sa prijateqima izKolumbije. Najve}a pomo} koju smodobili bila je od manastira Hristosna brdu u Teksasu. Oni su namposlali {pansku literaturu koju je uorginalu objavila Ruska Zagrani~naCrkva u ^ileu. Bili smo prijatnoiznena|eni saznawem da jePravoslavqe ve} bilo prisutno uju`noj Americi, i da je ve} ra|eno natome da se uspostavi kontakt saonima koji govore {panski jezik, akoji nisu pravoslavci. Mi smotako|e postepeno shvatali da odpravoslavne literature koju smoposedovali, najpou~nija, najozbiqni-ja, i najvi{e u skladu sa onim kakosmo mi shvatali pravoslavqe, bila jejedino ona koju su objavili

23

Starokalendarci. Najzad, pisao sammanastiru Svete Trojice za uputstva,i dobili smo pisma od oca Luke izXordanvila i od episkopa (sadaarhiepiskopa) Ilariona. Oni su namtako|e poslali literaturu kojaobja{wava vi{e o ekumenizmu i mod-ernizmu, i izdawa koja su nas uzne-mirila, zbog saznawa koliko jepravoslavnih jurisdikcija ume{anou svetski savet crkava. Nakon perio-da poku{avawa da budemo pravoslav-ci “putem dopisivawa”, shvatilismo da moramo `iveti u pravoslavnojzajednici. Prodali smo na{ auto iname{taj, predali ku}u i sablagoslovom vladike Ilariona, pre-selili smo se u Xordanvil, gde sadapoha|am bogosloviju pri manastiruSveta Trojica. Jako smo ose}ali damoramo da se vratimo u Kolumbiju ida zapo~nemo misiju tamo. To je jedi-na ju`noameri~ka dr`ava bez ijedneparohije koja je u funkciji. Tu je pos-tojao odre|en broj pravoslavaca kojinisu imali mogu}nost da prisustvujubogoslu`ewima. U zadwih dve godinekoje smo proveli tamo, mnogim qudi-ma smo govorili o Pravoslavqu, iiznena|uju}i broj je pokazaointeresovawe. Kada bi nas pitali daposete na{u parohiju, srce nam seslamalo kada smo morali da imodgovorimo da nemamo parohiju. ^aksmo upoznali mladi}a Havijera kojije napustio rimokatoli~kubogosloviju. Prou~avaju}i istorijucrkve shvatio je da je Rim otpao odHristove Crkve, pa je po~eo da tragaza Pravoslavnom crkvom. Kona~nonas je prona{ao neposredno pre nego{to smo napustili zemqu. Za wegovudobrobit, pravoslavqe se mora usa-

diti u wega, a mi znamo da postojemnogi kao {to je Havijer, koji surazo~arani Rimom. Molimo vas danam se pridru`ite u molitvi svimsvetima Amerike da posreduju kodBoga, ne samo za severnu Ameriku,nego i za celu Ameriku uop{te.

prevod sa engleskog:Nina Vasovi}

Kosjeri}

Ove dvehiqade tre}e godineu hramu Ro|ewa Presvete Bogorodiceu Kosjeri}u obele`i}e se jedan skro-man jubilej: dvadeset godina rada{kole veronauke Sveti VladikaNikolaj Srpski.

U tom kratkom, ali za ovuzajednicu veoma zna~ajnom vremenuredovno je odr`avana veronauka izkoje je stasalo mlado bratstvo,ikonopisna sekcija, pojci (hor) kaoi literarna grupa koja radi i izdajeovaj ~asopis i to sve pod za{titomsvoga patrona sv. Nikolaja Srpskog.

U ovom vremenu {koluveronauke pri hramu poha|alo jepreko dve hiqade dece i odraslihkoji su stekli najosnovnije znawe osvojoj veri pravoslavnoj.

Ove godine, ako Bog da, unedequ raslabqenog 18.maja,proslavi}emo ovaj skromni jubilejsve~anom Liturgijom i prigodnimprogramom bratstva, u~enikaveronauke i hora.

Molimo bratstva pri ostal-im hramovima da do|u na ovusve~anost.

^ u d a B o` i j ap r a v o s l a v n iS V E TIONIK

24

Moja mama, QubicaProdanov, ro|ena je u Blatu, na otokuKor~uli, 1925. godine i kr{tena istegodine u rimokatoli~koj crkvi uBlatu, a udala se u Be~eju (Vojvodina)za moga oca Branka, pravoslavneveroispovesti. Po~ela je da imapsihi~ke smetwe (tegobe) pre otpri-like desetak godina. Smetwe su upo~etku bile slabijeg intenziteta, dabi s vremenom postale sve ja~e.Posebno su postale jake i vidqiveposle smrti oca (u decembru 1989.godine). Od o~eve smrti kod we sepojavio neki veliki nemir. Psihi~kesmetwe su se ispoqavale na slede}ina~in: - u sebi je nosila neki unutar-wi strah, ose}ala je iza sebe prisust-vo “neke sile” u vidu osobe koja jojne{to govori. Kada bi se okrenula,nikoga nije videla iza sebe, pa bi sejo{ vi{e upla{ila. Taj “neko” ju jestalno progawao i bio iza we. Poduticajem, tj. dejstvom “toga” ona jevi|ala “to” po sobi i svuda gde bi seu tom trenutku zatekla. Tada biobi~no gubila kontakt sa okolinom,tj. sa svim ovozemaqskim, i za wu jepostojao samo taj svet iza we i okowe. Padala bi u neki trans, branilase od “toga”, ali bezuspe{no.Vri{tala bi, po~ela se ko~iti ipadati u nesvest. Sa wome se nije

mogao uspostaviti nikakav kontakt.Ovakve najdramati~nije situacije suse de{avale otprilike jednomgodi{we ili re|e, a kad bi sedogodile `ivot joj je visio o koncu.Nikakve iwekcije ili lekovi nisupomogli u tim trenucima. Samo bivikala: “Vidi ga!” i pokazivala negdegde nije bilo nikoga. Napadi su seretko de{avali, ali je stalno i kad jebila “zdrava” u woj postojao strah, aonaj ”neko” joj je bio iza le|a i ne{tojoj govorio. Ako taj “neko” i nije gov-orio, ose}ala je wegovo prisustvo ibio je tu. Bez “toga iza le|a” nije bilani trenutka.

@ele}i majci sve najboqe,nas tri brata, wezini sinovi, i trisnahe poku{avali smo sve da jojpomognemo. Od pojave tih smetwi mismo je vodili kod najboqih lekara uBe~eju, Novom Sadu, Beogradu,Zagrebu, Splitu. Doktori su je le~ilisvim najnovijim i najpoznatijimmetodama i lekovima. Dva puta jele`ala u bolnici po ~etrdeset dana,no sve je bilo bezuspe{no i bez nekogvidqivog rezultata. Lekove zasmirewe je redovito pila, svaki dan,no rezultati su bili skoro nikakvi.Doze lekova su postajale sve ja~e, alii smetwe su se poja~avale. Postala jeovisnik o lekovima, no rezultati su

Isceqewe Qubice Prodanov

25

bili zanemarivi. Prisutnost“onoga iza we” bila je sve o~itija iintenzivnija. Stawe je svakimdanom postajalo sve gore.

Moram napomenuti da jemama vernica. U crkvu redovno idei svakodnevno se moli Bogu. Redovnoide u pravoslavnu crkvu, dok ukatoli~ku ide za Bo`i}, Uskrs,Veliku Gospu i Svetu Vi}encu iSvetoga Antu.

Nas je odgojila u duhuqubavi prema Bogu, porodici isvim dobrim qudima.

U drugom mesecu 1996.godine ona je do{lakod nas u Zagreb.Psihi~ke tegobe supostale intenzivnei stalne. Stalno se`alila na prisut-nost "onoga" izale|a. Apaurine nijeprestajala da pije.

U `eqi dajoj pomognemovodili smo je unekoliko bolnica uZagrebu, ali sve bezrezultata. Po~elaje i mene da hvatapanika, jer `eleosam joj pomo}i anisam znao kako.Jednog trenutka mi je Bog pomogao ija sam joj ispri~ao da u manastiruLepavini postoji ~udotvorna ikonaBogorodice koja le~i qude odmnogih bolesti, poma`e qudima iusre}uje ih. Ispri~ao sam joj da sam~uo kako su mnogi qudi izle~eni,odnosno da je mnogima pomogla.Potrebno je samo da ode tamo i da joj

o. Gavrilo izmoli molitvu ispred~udotvorne ikone Bogorodice.

Mama je odmah prihvatila mojpredlog po{to je u du{i vernik.Telefonom sam sa o. Gavrilom razgo-varao i objasnio situaciju sa mamom, aon je rekao da mamu odmah sutra dove-dem da joj izmoli molitvu za wenoozdravqewe pred ~udotvornom ikonomMajke Bo`je.

Mami sam objasnio da sutraidemo u manastir Lepavinu i ona seodmah slo`ila sa time. No, tada se uwoj javqa “onaj iza le|a” govore}i jojne{to nerazumqivo i poja~ava joj

strah. Te no}i nijeoka sklopila. Kako sepribli`avao ~aspolaska, ona je bilasve upla{enija.Jednog trenutka se uwoj javila dilema dali da krenemo u mana-stir ili ne. Ipak je uwoj vera pobedila imi smo krenuli.

Celim putemje bila prestra{ena.]utala je, a samo jepovremeno pro{apta-la: “Sine, mene jestrah.”

U manastirsmo do{li pred samu

no}. Primili su nas u manastirunajqubaznije {to se mo`e. Mama je sapuno muke i uz moju pomo} objasnila{ta joj se doga|a zadwih desetak godi-na. Pogled joj je bio zamu}en, re~inepovezane, ruke su joj drhtale, lomilaje prste... Otac Gavrilo je samo rekao:“Idemo pred ~udotvornu ikonu. Mi jene}emo podmladiti, ali duhovnih

26

(psihi~kih) smetwi vi{e ne}e biti,one }e nestati.” U{li smo u crkvu iotac Gavrilo po~eo je da ~itamolitvu. Mama je ispred ikone saspu{tenom glavom. Ja sam tri metraiza we i gledam u wu i u ~udotvornuikonu. Jednog trenutka, okopolovine trajawa molitve, izmamine glave (kose) po~iwe daizlazi neka maglica u obliku dima,svetle boje, i di`e se. Poslijekra}eg vremena to se ponovilo.Pred kraj molitve to se i tre}i putponovilo, ali sada je ta izmaglicakoja je izlazila iz glave bila jedvaprimetna. Mama tad di`e glavu ipo~iwe da gleda oko sebe, kao da seprobudila iz nekog sna. Molitva jezavr{ena. Mamin pogled je bistar iruke smirene. Jednog ~asa je samopitala: “Gdje je ikona svetoga\or|a (na{a krsna slava) da mu sepomolim?” Izlazimo iz crkve iodlazimo na izvor da se umijemo inapijemo vode. Hvatam mamu ispodruke da joj pomognem, a ona meza~u|eno pogleda i ka`e: “Sine,mogu i ja sama”. Ulazimo u blago-vaonicu gde su svi ostali, ali zarazliku od pre pola sata - kada samiza{ao sa jednom upla{enom stari-com - sada sam sa jednom starijom`enom bistrog pogleda i raspo-lo`ewa i veselog razgovora. Sviprime}uju drasti~nu razliku kodwe. Mama se raspri~ala kao da tudolazi godinama ili da je me|unajboqim prijateqima. Put do ku}eje pro{ao u sli~nom raspolo`ewu.

Ujutro se mama probudila uranu zoru. Napila se svete vodice iwome prekrstila stan. Popodne smoizi{li u {etwu i ja je pitam kako

je. Ona odgovara: “Sine, odli~no sam.Ju~e me je bilo jako strah, no nemavi{e onoga iza le|a”. Tada sam joj jarekao: “Mama, nije tebe bilo strah,nego “onoga iza le|a” jer je znao kudaidemo i {ta }e mu se tamo desiti.”Mama se nasmijala onako od srca irekla: “Hvala Bogu dragom iPresvetoj Bogorodici, koji su meizle~ili od onog velikog zla”.

Od tada je pro{lo godinudana. Mama se vratila redovnom inormalnom `ivotu. Godine ~inesvoje, 72 su joj. Teret godina je prisu-tan, ali duhovnih (psihi~kih) prob-lema vi{e nema. Od na{e posete man-astiru Lepavini ona nije popilaniti jedan lek za `ivce, bez kojih sedo tada niti jedan dan nije mogaozamisliti. Sada ona u Be~eju, gde`ivi, svima obja{wava i govori osvome ~udesnom izle~ewu. To isto jagovorim u Zagrebu. Moj osnovnimotiv i argument je {to sam se ja navlastite o~i uverio u izle~ewe zavreme ~itawa molitve pred~udotvrnom ikonom. Svima govorimo tome. Ve}ina mi qudi veruje.

Na{im stopama dolaska umanastir po pomo} je po{lo desetakqudi i `ena i svi se su se uverili uto, no neka sami oni pi{u o svojimiskustvima, jer oni su to do`iveli.Meni ostaje samo to da se celi `ivotzahvaqujem svemogu}em Bogu iBogorodici koji su mi izle~ilimamu.

U Zagrebu 17. 4. 1997. godine.Zoran Prodanov

iz kwige^uda Presvete Bogorodice

Lepavinske

27

S n a m a B o gp r a v o s l a v n iS V E TIONIK

Danas su mnogi vernici, kaoi oni koji ne veruju, saglasni sa timda je nemogu}e racionalno dokazatipostojawe Boga. Istina, zbograzli~itih uzroka. Ako prvi smatra-ju da je to nemogu}e zato {to se Bogotkriva ~istotom srca a nespletkarewem razuma, drugi su ube-deni da ako nije mogu}e nau~nodokazati ~iwenicu postojawa Boga,onda Bog i ne postoji, zato {to jesamo nauka objektivna.

Istovremeno ne znaju svi, dau hri{}anskoj kulturi postoji mno-govekovna tradicija dokazivawa pos-tojawa Boga. U sredwem veku takvidokazi postali su popularni zah-vaquju}i katoli~kim bogoslovima -skolasticima, pre svega A.Kenterberijskom i T. Akvinskom.

Svoje argumente skolastici,po pravilu, nisu upu}ivali ateisti-ma - kojih nije ni bilo u sredwemveku - nego qudima koji veruju, da bina racionalan na~in potvrdiliveru. Kako se postojawe Boga opisi-

valo “razumnim” i o~iglednim, takosu se u svetu i u `ivotu filozofitrudili da uka`u na o~igledne irazumne potvrde tog shvatawa.

Interesantno je primetitida se u pravoslavnoj tradiciji nijejavila ni jedna sli~na {kola“dokazivawa postojawa Boga”.Pravoslavqe je zastupalo i zastupadruga~ije shvatawe odnosa vere irazuma (iako ni pravoslavni, nikatolici, po pravilu, ne suprot-stavqaju razum i veru). Glavni dokazu pravoslavqu je bio i ostao sam~ovek, koji se u svom srcu susreo saBogom. I ako se taj susret nije desio,kako je mogu}e verovati? A ako sedesio, ni jednom srcu vi{e nisupotrebni nikakvi dodatni argumen-ti!

No, mnogi od nas suizu~avali ba{ tu zapadnu filozofi-ju pa je i samo na{e mi{qewe dobi-lo taj “zapadni prizvuk”. Kolikoputa smo imali priliku da slu{amozahtev: doka`ite i racionalno

Dokazi o postojawu Boga

28

obrazlo`ite da Bog postoji! Iako uvelikom broju postoje sli~ni dokazi,te{ko da su oni u stawu da privedu~oveka Bogu. To ne zna~i da su oniapsolutno beskorisni. Za nekoga onimogu biti prvi korak na putu dovere.

Mi danas ne `ivimo u sred-wevekovnoj Vizantiji ili Rusiji, aline `ivimo ni u sredwevekovnojzapadnoj Evropi. Mnogo je vode pro-teklo od tog vremena, ali veruju}irazum nije prestao da tra`i raconal-nu osnovu za svoju veru, nalaze}i novei nove dokaze prisustva Tvorca.

Ovaj ~lanak donosi neke odtih dokaza.

Dokazi o postojawu Boga

1. Prvi dokaz mo`e da sedefini{e na slede}i na~in:

Za{to sve {to je zakonomer-no i na ~udesan na~in ure|eno, nosina sebi nesumwivi pe~at razumnogplana ustrojstva.

Da li takav plan pret-postavqa postojawenadqudskog Uma, tj.bo`anskog Planera(obzirom da je zakonomer-nost - svojstvo razuma)?

Tako je NikolaKopernik (1473-1543)koji je definisao teorijuo tome da je Sunce centarUniverzuma, a da se Zemqasamo vrti oko wega, trv-dio da taj model demon-strira mudrost Bo`iju ustvarawu sveta, jer “ko bi jo{ mogaoda smesti tu lampu (Sunce) u nekudrugu ili boqu poziciju?”

Kada ~asovni~ar sastavqamehanizam ~asovnika, on pa`qivosklapa jedan deo sa drugim, biraoprugu ta~no izra~unate du`ine,odre|ene razmere kazaqki itd. Kaorezultat toga, dobija se prekrasnimehanizam, koji ve} samom ~iweni-com o postojawu ciqa i razlogawegove izrade ukazuje na um koji ga jenapravio.

A koliko je slo`enije, har-moni~nije i razumnije ustrojstvoVaseqene koja nas okru`uje i togprekrasnog kosmosa!

Albert Ajn{tajn (1879-1955),koji je formulisao teoriju rela-tiviteta, ovako je izrazio tu misao:“Harmonija prirodnog zakona otkri-va tako va`an Razum koji nas pre-vazilazi, i u pore|ewu sa Wim bilokoje sistematsko mi{qewe iaktivnost qudskih bi}a izgleda, uve}oj meri, kao bezna~ajna imitaci-ja.”

Vaseqena je, kako su govo-rili jo{ stari Grci - “Kosmos”, tojest prekrasno ure|en, harmoni~an i

kompleksan sistem, koji sesastoji iz uzajamnopovezanih delova, od kojihje svaki pod~iwen posebn-im zakonima, a svi u celi-ni se upravqaju premaop{tim zakonima, tako dasvaki pojedina~ni ciq najedan veli~anstven na~indoprinosi ostvarewuop{teg ciqa celine.

Zbog toga je nemogu}eprihvatiti stav da je sve

to bilo deo slu~aja, a ne razumnogProvi|ewa, to jest PromislaBo`ijeg.

29

2. Drugi dokaz postojawarazumnog plana ustrojstva Vaseqenei Boga je nehoti~no kreiran odstrane savremene nauke, koja je objas-nila da su `ivot na Zemqi, pojava~oveka i razvoj civilizacije mogu}isamo uz postojawe i slagawe neuo-bi~ajeno paradoskalnih i maloverovatnih uslova, koji su vezani zasamu prirodu: fiksirano rastojaweZemqe od Sunca (malo bli`e wemu -`ivi organizmi bi sagoreli, malodaqe zamrzli bi se pretvoriv{i se ubezose}ajne sante leda), okretaweZemqe oko svoje ose, bez kojeg bi najednoj polovini planete carovalanesnosna vru}ina, a u isto vremedruga strana bila bi okovana ve~nimledom, postojawe odre|enih pratila-ca (satelita) Zemqe, koji obezbe|ujuslo`eni sistem cirkulisawavodenih tokova, korisnih ruda iresursa: ugaq, metali, nafta, voda isli~no, bez kojih ne bi mogla da pos-toji niti da se razvija civilizacijai sli~no.

Pored toga, savremeninau~nici sti~u utisak, da je celavasiona formirana tako, da se onamo`e posmatrati qudskim o~ima.Postoje}a koordinacija, uzajamnapovezanost i me|usobna zavisnosttih faktora je takva, da u potpunostiiskqu~uje mogu}nost wihovogslu~ajnog pojavqivawa i slagawa.

3. Tre}i dokaz postojawaBoga, u op{tem obliku poznat je odanti~kih vremena, kada je Aristotelprvi primetio postojawe nekih`ivotnih i u prirodi jakoizra`enih svrsishodnosti u prirod-nim organizmima. Savremena

otkri}a u biologiji nedvosmislenosu pokazala sistemski karakter tihteleolo{kih mehanizama i neophod-nost wihovog postojawa za `ivotprakti~no svih `ivih bi}a.

Raznolikost tih mehanizamavidi se, na primer, kroz postojaweharmonije razvoja razli~itih `ivihorganizama, za koje se jo{ u embri-onalnom stawu unapred zna, kako }eizgledati posle ro|ewa.

I ~iwenice koje Darvinovateorija evolucije uop{te nije ustawu da objasni - istra`ivawa iiskopavawa fosila su pokazala, da sumnogi od tih organizama imaliorgane, na hiqade godina ranije nego{to bi to zahtevali spoqa{wiuslovi `ivota, i organe koji su uaktuelnim uslovima postojawa tihorganizama apsolutno beskorisni,ali realno pripadaju konkretnojvrsti kroz stotine pokolewa, iakosu se uslovi `ivota radikalno izme-nili.

Javqa se pravo pitawe, nakoje savremena teorija evolucijenema odgovor: kako telo li{enorazuma mo`e imati tako fascinant-no predznawe o evolucionim prome-nama i kako ono mo`e samo kod sebeizazvati korisne i po`eqne promenei mutacije?!

To je ~iwenica koja jednoz-na~no ukazuje na postojawe odre|enograzumnog programa razvoja, to jestProvi|ewa, koje se i nazivaPromislom Bo`ijim.

4. ^etvrti dokaz mogao bi seslobodno nazvati “kreativnim”dokazom, a on se zasniva na ~iwenicipostojawa organizama i `ivih

30

sistema koji se ne mogu razviti ufunkcionalnu celinu iz delova, tj.kroz evoluciju, kako tvrdi Darvin uTeoriji evolucije, ve} mogu bitistvoreni iskqu~ivo odjednom, kaoorganska celina.

kolegom. On je potekao iz pobo`neporodice, ali je svojevremeno mnogogodina predavao “nau~ni ateizam” nauniverzitetu i kao ve}ina sovjetskihintelektualaca, vodio jeneblago~estiv na~in `ivota. Nakonnekoliko li~nih tragedija, on jeuvideo gre{ke i poroke koje je ~iniou `ivotu i odlu~io je da po|e u hram.

Nakon toga mi je pri~aoslede}e: “Kada je sve{tenik pro~itaonad mojom glavom molitvu zaopro{taj grehova, i kada sam ponovostao na noge, neka nepoznata sila jepo~ela da me baca iz jedne u drugustranu, tako jako da nisam mogao dastojim na nogama, a prisutni su mepridr`avali sa obe strane, dok su mise tresla kolena a, kao vrhunac svega,uhvatila me je ~udna slabost... Takosam ja na samome sebi osetio demone,koji prebivaju u gre{nicima.”

Sli~nih primera ima mnogo.

6. Veliku popularnost dobioje i dokaz o postojawu Boga, kojiglasi: u prirodi postoje zadivquju}alepota zvezdanog neba, polarne svet-losti, harmoni~ne slike iz prirode,savr{enstvo ustrojstva prekrasnihtela `ivih bi}a itd, koja kao da supredodre|ena da slu`e estetskomu`ivawu razumnih bi}a tj. qudi, u~ijoj je prirodi da posmatraju svetoko sebe.

Robert Bojl je, razmi{qaju}io toj zadivqenosti pred lepotamaprirode, ~esto govorio: “Kada jaizu~avam kwigu prirode...tada sam~esto prinu|en da uskliknem sapsalmopevcem: O, kako je raznolikaTvoja tvorevina, Gospode, u mudrostiTvojoj Ti si sazdao sve”.

Na to mo`e da se odnosi uza-jamna povezanost sistema srca,krvnih sudova i plu}a: nemogu}e jezamisliti da se prvobitno, naprimer, pojavio krvotok bez srca, ada se zatim postepeno formiralo isrce i zapo~elo pumpati krv, pa da suse tek nakon toga pojavila i plu}a.

5. Peti dokaz postojawa Bogai duhovnog sveta iz li~nog iskustva -veliki broj qudi susretao se tokomsvog `ivota sa “~udnim” pojavamabo`anskog i nadqudskog karaktera,koje su ponekad bile blagotvorne tj.Bo`anske, a ponekad {tetne tj.demonske, ili naj~e{}e i jedne idruge.

Da ne spomiwemo “predawaiz davnina” u koja mnogi sumwaju,ispri~a}u vam o slu~aju sa mojim

31

7. Dokaz o postojawu pred-stave o Bogu i nad~ove~anskim sila-ma u ovoj ili onoj formi, kod SVIHnacija i naroda. Ako se pojedinci -ateisti i susre}u u svim narodima, uisto vreme “ateisti~ka” nacija nepostoji nigde na Zemqi.

8. Nesumwivi dokaz posto-jawa Boga je i redovna pojava velik-ih svetih i religioznih qudi uistoriji ~ove~anstva, koji su imalineposredna duhovna otkrovewa ikoji tako svedo~e o Wegovom posto-jawu.

To nisu samo proroci, kao{to su su na primer Mojsije, Isaija,Jezekiq, koji su konstanto op{tili sBogom, ve} i pravednici koji su svo-jom svetlo{}u ozarili i uticali na`ivot qudi za sva vremena.

Dovoqno je da napomenemo~itaocu o velikim ruskim svetiteqi-ma, kao {to su Serafim Sarovskiili J. Kron{tadski, da bi se shvati-

lo da se Bog i sada vrlo ~esto obra}anama kao i u daleka biblijska vreme-na, i da zato imamo o~i da vidimo iu{i da ~ujemo.

Bog je uvek sa nama, to sesamo mi, zbog svoje slabosti,udaqavamo i iznova vra}amo Wemu.

Na taj na~in, vidimo, da kadaposmatramo svet koji okru`uje~oveka, svi putevi neizbe`no vode kaOnom, koji je sazdao i ukrasio sve, kaOnom ko taj svet stalno usmerava ivodi, ka Onom bez Kojeg taj svet ne bimogao da postoji - ka Bogu.

pri izradi ~lanka kori{}en radGeorgija Hlebnikova

magistra filozofskih naukaobjavqen u ruskom ~asopisu “Foma”

Prevod sa ruskog jezika:Stanislav Mitrovi},

Ba~ko Novo Selo, Eparhija Ba~ka

Ti si sam Gospod; Ti si stvo-rio nebo, nebesa nad nebesima i svuvojsku wihovu, zemqu i sve {to je nawoj, mora i sve {to je u wima, i Tio`ivqava{ sve to, i vojska nebeskaTebi se klawa.

Kwiga Nemijina, glava 9, 6.

Stari model braka i poro-di~nog `ivota, po kome ~ovek i `enastupaju u brak sa dobro razvijenimsmislom i za svoje sopstvene li~neidentitete i za uloge koje }e igratikao mu` i `ena, majka i otac, je naizdisaju u zapadnoj civilizaciji.Stopa razvoda od 50% u na{emdru{tvu dokaz je toga. Tako|e se ~inida delotvorna roditeqska qubavi{~ezava, a prikladnih odnosaizme|u roditeqa i dece sve je mawe imawe. Brakovi u kojima su oba part-nera celokupne li~nosti koje pod-sti~u jedna drugu na rast i razvoj dokrajwih granica, postaju retki udivqem naletu kombinatorike kakoda se imaju deca, puno novca i kari-jera (duhovnost se ~esto sasvimprevi|a u ovim ni{tavnim formula-ma).

Delom se ovo de{ava stoga{to je zadwih nekoliko generacijaskoro sva svoja verovawa o qubavi ibraku izvelo ne iz Crkve, Jevan|eqa,odnosno propovedaonica, ve} izholivudskih filmova (i privatnih`ivota zvezda) i naro~ito iz teksto-va popularne muzike. Mnogi umnituma~i moderne zapadne psihe i kul-ture primetili su da pogledi na“romanti~nu qubav” iz dvadesetogveka mogu ~ak postati i pretwa zana{e umno i mentalno blagostawe.Vladaju}i mit je da romanti~naqubav, “istinska/prava” qubav,skoro uvek boli i da je utemeqena napogre{noj ideji da svaki partnertreba da razvije svoj smisao za emo-cionalno blagostawe razli~it odonog drugog. Tako, odnose ~esto pratesva|e, me|usobno nadzirawe i

B r a k i p o r o d i c ap r a v o s l a v n iS V E TIONIK

32

Problemi u braku

33

optu`ivawe. Ovo je taj “Ne-mogu-bez-tebe-lu~e(bejbi)” sindrom. U takveodnose su ~esto ukqu~ena i sasvimnezdrava pona{awa - kao {to je pre-davawe svim vrstama nemoralnosti,nepostojanosti karaktera i dr. Kadase ovakvi odnosi odigravaju u braku,kao {to je ~est slu~aj, ovi sunesre}ni i, u glavnom, ne traju dugo.

Ne tvrdimo da ne postojitako ne{to kao istinska i zdravaqubav. Jevan|eqe govori o nekolikorazli~itih vrsta zdrave qubavi (odkojih je svaka odre|ena pojedinomre~ju gr~kog jezika). Eros ili erotskaqubav je samo jedna od ovih najmawezna~ajna ali je postala glavni sasto-jak savremenog mita o "romanti~nojqubavi". To nam i stvara mnogoproblema.

Celokupan koncept “roman-ti~ne qubavi” relativno je nov nasceni. Prvo se pojavio na Zapadu prepet stotina godina pri kraju sredwegveka i po~etku renesanse, “kada sucivilizovana dru{tva po prvi putna{la dovoqno slobodnog vremenada se prepuste lepr{avoj prozi”(“[ta je qubav?”, Time, 15. feb. 93.)Nau~nici sada po~iwu da otkrivajuda je mogu}e da postoji mnogo vi{ebiolo{kog nego poetskog u ~isto“romanti~noj” qubavi. Geni, hemi-jske materije u mozgu, odrazi psiho-lo{kih do`ivqaja sve ovo stvaraneodoqiv “ose}aj” onoga {to minazivamo romansom ili erosom,ose}awem bivawa “oborenim s nogu”i `equ za brzim spajawem (ifizi~kim i emocionalnim) sa pred-metom na{e `eqe. Problem je {to mipoku{avamo da u~inimo eros vi{imod onoga {to on stvarno jeste ili

ikada treba da bude. To je “stari~ovek”, neizle~ena od greha priroda,o kojoj govori sveti Pavle.Otkrivewe, sa druge strane, pozivanas na ne{to vi{e, ne{to mnogo tra-jnije. A du`nost je sve{tenika dapodigne razumevawe svoga stada -naro~ito onih koji razmi{qaju obraku - na ovaj vi{i nivo.

Sa hri{}anskog stanovi{ta,koje je utemeqeno na `ivotu, primerui poruci Gospoda Isusa Hrista,ostali oblici qubavi - koji nisubazirani na obe}awima ve} na svesnoodabranim (`ivotnim) vrednostima i(oblicima) pona{awa - moraju seotpo~eti razvijati u samim za~ecimaodnosa da bi brak mogao da napreduje.Ove druge vrste qubavi poti~u izna~ela samo`rtvovawa - agape - i dru-garstva - fileo. Iako veoma uspe{nibrakovi sadr`e u sebi izvesnu dozuerosa, to definitivno nijenajzna~ajnija komponenta dugog isre}nog braka. Nasuprot tome, ondegde se osobe dr`e mita o“romanti~noj qubavi”, propast nijedaleko. Zbog preovla|ivawa ove idrugih pogre{nih ideja i nezdravogpona{awa sve{tenici bi trebalo datra`e od parova da pro|u izvestanveridbeni period, uz ~esto pred-bra~no savetovawe gde god je tomogu}e.

Samodisciplina i odlo`enozadovoqstvo - elementi koji su zajed-ni~ki za sve uspe{ne brakove (ili~ak i za pojedine sre}ne i uspe{nequde) - vi{e nisu visoko cewenevrednosti. Tamo gde se one svesno necene, o wima se i ne razmi{qa.Osnovni prenosilac svih (`ivotnih)vrednosti je porodica (drugi je

34

Crkva). Zbog toga, kada qubav i zdravevrednosti deca ne vide na primerusvojih roditeqa, ove vrednosti suosu|ene na i{~ezavawe.

sebi~nosti a gde ne. Na sli~anna~in, par koji planira za~e}e nave{ta~ki na~in (kao suprotnostkontracepcije) - bebe iz “epruveta”,ve{ta~ko oplo|ewe itd. mora seposavetovati sa svojimsve{tenikom. Mo`da je Bo`ija voqada bezdetni parovi usvoje dete.

Crkvene norme, bivaju}inormama Jevan|eqa, vi{e su od onih(ovo) svetskih i od normi medicin-sko-nau~nih krugova. Na primer:danas ~esto ~ujemo kako se ka`e dani jedno ne`eqeno dete ne treba dabude ro|eno. Na izgled, ovo zvu~i“ispravno”. Ali je norma Jevan|eqavi{e: sve bebe, bez obzira na okol-nosti, moraju biti i `eqene ivoqene! To je fina ali zna~ajna raz-lika. A du`nost je odraslogpravoslavnog hri{}anina (~oveka i`ene) da razvije sposobnost da mo`eda pravi ovu razliku. Obilna blago-dat da se ovo ~ini daje se u samoj sve-toj tajni braka, ako samisupru`nici to iskoriste. Nasilanpoba~aj (abortus) iz bilo kojegrazloga, ~ak i u slu~aju fizi~ki iligenetski deformisane bebe u materi-ci, je greh ubistva i zbog toga jezabrawen kanonima Crkve.

Pitawe ponovnog ven~awa(nakon razvoda ili smrti jednogsupru`nika) vezano je za disciplinui Bo`ije promi{qawe u na{im`ivotima. Kao saose}ajnosnisho|ewe slabostima qudskeprirode i na{oj Bogom danoj potre-bi za drugarstvom (dru`ewem),Pravoslavna Crkva dozvoqava, pododre|enim uslovima, do tri braka.Ali Crkva mora biti oprezna popitawu razvedenih koji `ele da

Pitawe planirawa porodice(kontrolisawa za~e}a) u braku presvega pitawe je (`ivotnih) vrednos-ti, pitawe samodiscipline i poko-rnosti Bo`ijoj voqi. Sve ~e{}e i~e{}e sve{tenici susre}u vereneparove koji nemaju nameru da ra|ajudecu nakon ven~awa - ili barem to`ele da odlo`e na neodre|eno vreme.Ovo stvara sukob, jer u svetoj tajnibraka sve{tenik se moli za bogatopotomstvo para kao znak Bo`ijegblagoslova. Sigurno je ~isto lice-merstvo moliti se za ovakavblagoslov ako par nema `equ da imadecu!*

^esto je slu~aj da se dolazakdece ve{ta~ki odla`e iz takozvanih“ekonomskih razloga”. Ali ovirazlozi ne stoje uvek. Nekada sezapravo radi o izabranom hedo-nisti~kom `ivotnom stilu i izbe-gavawu roditeqstva a ne o stvarnimekonomskim razlozima. Zbog toga{to je `ivot uvek dar od Boga.Svemo}nog @ivotodavca, ven~aniparovi bi trebalo da se posavetuju sasvojim sve{tenikom po pitawu kont-role ra|awa. Zadatak je sve{tenikada deluje kao ogledalo para, ukazuju}iim gde je mogu}e da oni ne{to ~ine iz

ponovo stupe u brak. Iskusiv{i ve}jednu proma{enu vezu, Crkva ne `urida da blagoslov za ono {to mo`epostati drugi (ili ~ak i tre}i)propali brak - sa svim mogu}imposledicama po nevinu decu.

U slu~aju udovaca i udovicaCrkva je popustqivija. Ali u gen-eracijama pobo`nih pravoslavacaStaroga Sveta nije biloneuobi~ajeno da onaj koji bi obu-doveo (naro~ito ako su mu deca ve}bila odrasla) molitveno pronikne uBo`iju voqu i da uvidi da mu je boqeda stupi u mona{tvo ili preda svoj`ivot u slu`bu (bli`wem) umesto dase potrudi da oformi novu zajednicuu ovom svetu. Ovde, tako|e, molitvenorukovodstvo sve{tenika mo`e bitiod pomo}i.

otac ALEKSEJ Jang

Sa engleskog:Jovan Staki}

* Pravoslavno ota~ko u~ewe obraku odr`ava i u~ewe da intimniodnosi u okviru braka imajuvi{estruke fizi~ke, psiholo{ke iduhovne dimenzije koje se ti~u tajnebraka i Bo`ijeg promi{qawa o namaiz qubavi. Zbog toga, za~iwawe dece(ili nemogu}nost da se za~ne) jeBo`ija voqa za odre|eni par. Podefiniciji, Bo`ija voqa ne mo`ebiti okrutna ili pristrasna ve} jeona odraz Wegove neizmerne mudrostii promisla.

Tragovi u pesku

Sawao sam da sam hodaopla`om u dru{tvu Gospoda i da se utkawu moga `ivota ogledaju svi mojidani. Gledaju}i unazad film moga`ivota video sam dva traga u pesku.Jedan je bio moj, drugi Gospodwi.Tako smo i daqe hodali do kraja svihmojih dana. Tada sam zastao ipogledao unazad. Na izvesnim mesti-ma video sam samo jedan trag... A tamesta su odgovarala najte`im dani-ma moga `ivota, danima najgorestrepwe, najve}eg straha, najqu}ihbolova... Onda sam ga upitao:Gospode, rekao si da }e{ biti samnom svaki dan moga `ivota, i ja sampristao da `ivim s tobom. Pa za{tosi me ostavio samog u najte`immomentima `ivota? A Gospod odgov-ori: Sine moj, ja te volim i rekao samda }u s tobom hodati sve vreme, i date ne}u ni minuta ostaviti. Ja tenisam napustio. Dani kada si videosamo jedan trag u pesku bili su danikada sam te nosio.

pri~u poslaojeromonah Gerasim

manastir \ur|evi Stupovi

35

A k t u e l n op r a v o s l a v n iS V E TIONIK

36

Pi{em ovaj tekst negde predpono}. Ko zna koliko porodica uSrbiji i {irom sveta u ovomtrenutku drhte - {ta li }e uraditiwihov sin ili k}i, wihova deca, kojasu do ju~e bila nevina i ~ista kaosun~ev zrak, a sada su oti{la (u grad)gde }e uzeti neku od droga... Od hero-ina i kokaina, preko ekstazija, domarihuane, lepka i bensedina spivom, traje stra{no bekstvo na{edece od `ivota, od svetlosti, odqubavi Bo`ije i qudske. Bekstvo usvetove privida i obmane, u ve{ta~kerajeve o kojima je pisao Bodler,nesre}ni francuski pesnik, koji jeshvatio da narkomanijom |avo qud-sku du{u kupuje preko slike i vizijala`ne, nepostoje}e stvarnosti. Kakvese tragedije oko nas zbivaju, a mi,nemo}ni da bilo {ta promenimo,

gledamo kako na{a deca nestaju nana{e o~i i kako se dileri drogebogate i postaju (ugledni) poslovniqudi!

Crkva je jedino izbavqewe odnarkomanije. Jer, u crkvi postoji lekbesmrtnosti - SVETO PRI^E[]E,kojim se ~ovek sjediwuje sa Bogom iWegovim ve~nim, blagodatnimenergijama. Droga je, pak, anti-pri~e{}e, koje ~oveka sjediwuje saocem la`i i smrti - satanom.Narkomani su na{a te{ko bolesnabra}a kojoj treba pomo}i i koju trebaizmoliti od Gospoda.

Gospode, daj nam suze dapla~emo za wima i molitava da se zawih svim srcem i du{om molimo!

V. Dimitrijevi}

Narkomanija - greh ili bolest

Molitva za one kojistradaju od strasti droge

O, Presveta Bogomajko,Neiscrpni Izvore milosti idobrote, Tebi kao Onoj koja jedo`ivela najve}i bol od kako qudskirod postoji jer su Sina Tvoganevinog raspeli bezdu{nici, pri-padamo i celuju}i Tvoje Svete Nogesa suzama vapimo. Sagre{ismo,sagre{ismo i u bezdan paklenipropadosmo, i ako nam ti ne pru`i{ruku pomo}i, mi vi{e nikad svet-losti videti ne}emo. Mi smo, MajkoPresveta mislili da sedo lepote mo`e do}i ibez Boga, pa smoku{aju}i otrov pakleni,postali robovi u te{kelance okovani. Za onomalo la`ne prividnesre}e, mi smo du{upredali ne jednom|avolu, nego legionu.Jer kad samo pomislimoda se odreknemo droge,~itav nas legion opkolii ne dozvoqava da seoslobodimo tih lanaca. Ali, znaju}ida si Ti Carica Nebeska i da onibe`e od Tebe kao od ogwa, sveumilnoTe molimo: Oprosti, Presveta,bezbroj puta oprosti, i ne odvratilice Tvoje od nas ogubanih u ovu zlustrast, ve} i na nama svegre{nimapoka`i svoje bezmerno milosr|e.Bqesni muwom Svoje sile i qubavi,sagori u du{ama na{im svaki korenove zle strasti, probudi u nama dahve~noga `ivota i otvori umne o~i

srca na{ih, da bi se Tebi prik-lawali doveka, i Tvome Sinu kojiTe je tako veli~anstveno uzdigao usvetlosti i milosr|u. Ogradi nasTvojom blagoda}u, Majko Presveta,da nas ovi zli demoni ne progutaju odbesa {to vi{e ne}emo wih daslu`imo i daj nam snage da ovaj poka-jni~ki put nikad vi{e ne napu{tamo,ve} da do posledweg daha svog zah-vaqujemo Tebi, Svecarice, {to nasizbavqa{ iz pakla i ovoga i onogasveta. Ali, Majko, Svemajko, mnogiod na{ih bli`wih su ovim otrovomnapustili svet, i u ve~ne paklenemuke oti{li. Po{to je Tvoja mo}

beskrajna, sa strahom,ali i sa nadom Temolimo, si|i i do naj-dubqih dubina tamepaklene, i suzamaTvojim i na{im umi iobeli du{e na{ih ~eda,bra}e i sestara, i uvediih bli`e Bo`ijoj svet-losti, kako bi jednommo`da i bili spa{eni,i svetlo{}u Tvojom isvedobrotom, staliBogu i Tebi sa desnestrane.

O, Presveta, ne odbaci overe~i u tuzi Tebi upu}ene, zbog na{esvegre{nosti, ve} kao Ne`na Majkamilostivog Boga, smiluj se i na nas, ipomozi nam, onako kako Ti zna{ da jenajboqe za nas. Povedi nas putemistine i pravde, uvedi nas u Crkvu,da u woj neprestano sa Svetima, ope-vaju}i Tebe i milost Tvoju, slavimo iSina Tvoga, Gospoda na{eg IsusaHrista, sa Ocem i Duhom Svetim,sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

37

I z s v e { t e n i ~ k e p r a k s ep r a v o s l a v n iS V E TIONIK

38

Ispri~ao mi je brat Filipda je u mladosti bio veoma lep isna`an mladi}. U susednom selu imaoje veoma lepu i dosta imu}nu devojkusa kojom je planirao brak. Odmah popovratku iz vojske izvr{ipro{evinu i zaka`e svadbu u jesen.Kako je majka bila veoma bole{qiva`ena, razbole se i brzo umre. Otac ija ostadosmo sami u domu. Nisam znaoda moji roditeqi, a pogotovo majka,nije volela {to sam ja isprosioupravo tu devojku pa je sada otacposle wene smrti rekao da od tesvadbe i moje `enidbe nema ni{ta,ve} da su se otac i majka dogovorilikoja je devojka za mene najboqa. Kadaje majci pro{lo ~etrdeset danapo{ao sam sa ocem i stricem daprosim drugu devojku, koja je bila povoqi mojih roditeqa. Te{ka srcasam pristao, ali u to vreme seroditeq po{tovao i ja nisam imaoizbora. Kako smo nas dvojica `ivelisami na velikoj imovini, to smoistog dana sa pro{evine doveli mojusada{wu suprugu. Veseqa i ven~awanije bilo te godine, jer smo bili u`alosti. Posle pet meseci od moje`enidbe, saznao sam da je moja biv{aispro{ena devojka u drugom stawu.Da se to ne bi saznalo roditeqi su jeposlali kod tetke u drugi okrug.Iskoristio sam priliku jednogletweg dana da se na|em u selu u kome

je `ivela moja devojka, Lela, i da seuverim u istinitost pri~e.Na`alost, rodila je dete u planini,kod kolibe, gde je bila sklonilababa. Da bi sakrila sramotu dete jeudavila po ro|ewu. Susret sa Lelomtoga dana, bio je najte`i dan u mom`ivotu. Godine su polako prolazile,a moja supruga rodila je ~etvorodece. Ovaj ru`an doga|aj iz moje mla-dosti polako je bledio. Kada su mojadeca porasla, sinovi se po`enili,}eri poudale, ali niko od wih poro-da nije imao. Prvih nekoliko godinaimao sam neku nadu, ali kasnije kadami je starija snaha rodila trojeunu~adi koja su na ro|ewu umrla,po~eo me je pe}i greh iz mladostisvoje. Jednoga dana odem u manastir iispovedim sve to i ceo `ivot svojuglednom duhovniku koji me lepoprimi i posavetova {ta da ~inim dase iskupim za nedela svoja. I Gospodprimi moje iskreno kajawe. I odmahidu}e godine dobijem od dece trojeunu~adi. Od tada na svim skupovimapri~am moj `ivot, moje iskrenopokajawe i milost koju je Gospodpokazao prema meni i prema mojojdeci.

p. S. M.

Iskreno pokajawe vratilo radost porodici

1. pitawe: Imam 18 godina.Ve} tri meseca idem u crkvu. ^itamNovi Zavet i katihizis. Imam drugovekoji tako|e `ele da idu tim putem.Molim vas napi{ite od ~ega treba dapo~nemo?

Odgovor: Vi ste ispravnopo~eli, neka i va{i prijateqi postupeisto. Ali potreban vam je duhovnirukovoditeq, duhovnik: probajte da otome razgovarate sa svojimsve{tenikom. Redovno prisustvujte sve-toj Liturgiji.

2. pitawe: Da li se gresi moguotkrivati i nekom drugom, osimduhovnom ocu?

Odgovor: Nemoj nikom beznu`de otkrivati tajne gre{ke i grehovekoje si po~inio. Otkrivawem tajnihgre{aka izgubi}e{ one koji te slu{aju,wihovo po{tovawe, koje je neophodnoda bi se ~inila dobra dela.

Z. pitawe: [ta da radim akonisam na{ao duhovnika koji mnogo zna,koji ima iskustvo i dobre namere.

Odgovor: Da zaista, iskusniduhovnik nastavnik u na{e vreme je

velika retkost. Zato smiri se predduhovnikom koga ima{, {to ~e{}eispovedaj svoje grehe pred duhovnimocem, a duhovne pouke tra`i u SvetomPismu i delima Svetih Otaca i stara-ca, naro~ito pouke o isku{ewima itrpqewu.

4. pitawe: Da li je greh“birati” sve{tenika sa kojim }emo dabudemo u kontaktu?

Odgovor: Sve{tenike svepo{tuj, a dobrima se prikloni.Sve{tenike treba po{tovati vi{enego roditeqe. “3nate li vi, - pi{esveti Jovan Zlatoust, -ko je sve{tenik?”I odgovara: “An|eo Gospodwi. I zatopastire treba po{tovati, - ka`e on, -vi{e nego roditeqe, jer su onislu`iteqi Hristovi na zemqi i kowih po{tuje, taj po{tuje Hrista”. Cenipastire mudre, dobre i iskusne uduhovnom `ivotu i dr`i ih bli`e sebi.Svaki sve{tenik mo`e da otpustigrehe, a da pou~i duhovnom `ivotu -jedan od mnogih, tj. samo onaj ko jeduhovno iskusan.

5. pitawe: Za{to Sveti Ocipridaju tako veliki zna~aj `ivotu podrukovodstvom duhovnog oca?

Odgovor: Ko `ivi sam za sebe,bez duhovnog oca, taj besplodno `ivi.Makar on i ispravno postupao, ipak,savest mu u tom slu~aju ne mo`e bitimirna ( po{to se du{a ~ovekova smiru-je i umiruje preko ispovesti, duhovnihsaveta i otkrivawa voqe Bo`ije koje~oveku prenosi wegov duhovnik). Takav~ovek je neprestano neodlu~an, smu{en,

39

I n t e r e s u j e m e . . .p r a v o s l a v n iS V E TIONIK

Odgovori sve{tenika

i {to je najva`nije, on u su{tini `iviu svojevoqnosti, a samovoqa je, kao {tou~e Sveti Oci crkve, pre~ica u duhovnupropast.

6. pitawe: Kada se mo`eprekr{iti zapovest o postu?

Odgovor: 3a one koji zaistaqube Gospoda, ne postoji nikakva silakoja ih mo`e odvojiti od zapovestiWegovih. No oni koji se tek u~equbavi Bo`ijoj, oni mogu premrsiti;kao {egrti, vojnici i te{ki bolesnicimogu jesti ja~u hranu po nevoqi.

7. pitawe: Da li je greh akoradnik, prinu|en od svoga gazde, u danposta jede mrsnu hranu.

Odgovor: Greh je odricati sezakona Bo`jeg zbog strahabezbo`ni~kog. Ovo va`i i za one kojiodlaze u goste.

8. pitawe: Da li je greh i}i ukafanu, bioskop, pozori{te i na drugezabave?

Odgovor: Nije greh tamo i}i;ali su to opasna mesta gde se najbr`emo`e grehom uprqati. Zato ne trebai}i bez naro~itih potreba.

9. pitawe: Je li gre{no na{im~lanovima crkve baviti se politikom,i}i na izbore i glasati?

Odgovor: Ne treba biti agita-tor ni jedne partijske stranke, jer toru{i op{ti mir, a glasati treba onekoji su za ~uvawe na{e svete vere idr`ave.

10. pitawe: Da li je greh jestii piti pre polaska na liturgiju ucrkvu?

Odgovor: U crkvu treba i}i prejela i pi}a no mo`e se i}i i posle jela,ali naforu ne uzimati.

11. pitawe: Da li je istina dasvaki va`niji posao treba po~eti samoponedeqkom ili ~etvrtkom, a svakipo~etak u druge dane prolazi nesre}no,

jer su drugi dani “baksuzni”?Odgovor: Ako se neko grehom

otu|i od Boga, wega uvek i svuda pratizli Duh, |avo i “baksuz”, a dani su svidobri i me|u wima nema “baksuza”.

12. pitawe: Da li je greh {toneki zapo~iwu razne poslove na Bo`i},smatraju}i da na taj na~in bivaju sviposlovi sre}ni koji se na Bo`i}zapo~nu?

Odgovor: Bo`i} je veliki iradosni praznik, u koji treba slavitiBoga u crkvi i u domu, a nikako nezapo~iwati neke radni~ke poslove jerje to vra~arija i gad pred Bogom.

13. pitawe: Da li je greh akoneko kradom bez odobrewa roditeqa~ini milostiwu?

Odgovor: Ako neko ho}e da~ini milostiwu, to treba da ~ini samood onog dela koji wemu pripada, anikako da ne dozvoli da se wegovamilostiwa oskrnavi sva|om i gwevom uporodici. U isto vreme du`an je damoli one sa kojima `ivi da i oni budumilostivi, i da strpqivo u tome ~ekavoqu Bo`iju.

14. pitawe: Da li trebadozvoliti gostima da pu{e za vremeru~ka ili ve~ere na slavi kada gorikandilo i slavska sve}a?

Odgovor: Nepristojno je igre{no pu{iti duvan tamo gde gorisve}a i kandilo, no jo{ gore mo`e bitiako doma}in zbog toga izazove sva|u sagostima; zato treba goste na vremezamoliti i sa qubavqu opomenuti.

15. pitawe: Da li je boqemesiti slavski kola~ na sam dan slaveili pre dva dana ako je uo~i slavepraznik?

Odgovor: Slavski kola~ trebamesiti u radni dan, nikako na dan slaveili praznika.

40

Prostor u kome se sadanalazi grad Kosjeri} predstavqaplodnu i relativno prostranukotlinu koja je sme{tena u slivu rekaSkrape`a i Kladorobe, oivi~enuple}atim platnima Crnokose,Drmanovine, Povlena i Maqena, saistaknutim vrhovima Subjela, Kika,Gradnika, kao kakvim pomorskimorijentirima. Skrape{ka kotlina jeprostrana i plodna, i tako skrovitabila je idealno mesto za srpskogplemi}a Mrk{u @arkovi}a da u 15.veku ovde skloni i za{titi svoje dos-tojanstvo, novac i duhovnost.Susedna kotlina je Lu`i~ka u ~ijimnedrima je `upan Brajan ostaviosvoju predivnu zadu`binu “Belukaransku crkvu”, iako je ovaj `upanza vreme cara Du{ana bio namesnik uAnfipoqu. Bela karanska crkva i

danas zra~i svojom lepotom iotvorenih nedara ocrtava tajnacionalni i duhovni uspon srpskogpravoslavnog bratstva.

U skrape{koj kotlini, nau{}u dve reke, sa plodnimzemqi{tem, ogra|enim {umovitimpadinama, na anti~kim nekropolama,svetlela je zadu`bina vlastelinaMrk{e @arkovi}a, gospodaraValone i Berata (15. vek).Rodona~elnik Mrk{i}a, vlastelinMrk{a, dobio je na upravu zna~ajnu ibogatu `upu Crna Gora, da bi kasni-je, pri izmicawu ispred Turaka,celokupan posed ostavio manastiru.Manastir koji je dobio ime po`upanu bio je sagra|en od kamena idrveta i ne tako impozantan kaozadu`bina `upana Brajana. Tako da jeu vreme sultana Mehmeda i wegovihsumanutih pohoda preko Srbije ovagra|evina bila spaqena. Sli~na sud-bina zadesila je i obli`wi manastirRujno, podno Zlatibora, koji jenedavno obnovqen i preure|en. Obamanastira poti~u iz 15. veka.

Vredno pomena je i kazivaweistra`iva~a Stojana Obradovi}akoji je obilazio prostor u`i~keCrne Gore, sredinom 19. veka.Obradovi} je uz pomo} sve{teni~keporodice Popovi}, koji su ~uvali inegovali tragove Mrk{ine crkve,

I z n a { e p a r o h i j ep r a v o s l a v n iS V E TIONIK

41

Tragovi Mrk{ine crkveu kosjerskom krajuistorijske pretpostavke

identifikovao kameni presto koji sesada nalazi u sada{woj kosjerskojcrkvi. Sa~uvana je pri~a o prestolusa kojim su seqani zatvorili izvor uDuskom poqu, pa su zatim morali daga vrate na staro mesto a potom i daga ugrade u novu kosjersku crkvu kaonaslednicu stare Mrk{ine crkve.

Od {tampanih kwiga ostaloje ^etvorojevan|eqe i Cvetni triodkoji se sticajem okolnosti ~uvaju uNarodnoj biblioteci u Beogradu,U`i~kom narodnom muzeju i uCarskoj biblioteci u Petrogradu.Zasluge za rad i `ivot {tamparijepripadaju “vrednom jeromonahuMardariju” koji je “rodom od rekeDrine” kao i wegovim pomaga~ima,popu @ivku i |aku Radulu.

^itav prostor oko sastavakareke Kladorobe i Skrape`a narodovog kraja zove Dusko poqe. Nazivovog poteza verovatno poti~e od poj-mova: duh, du{a, duhovnost (kao iDuhov do u Zasequ), pa i na osnovutoga mo`emo pretpostaviti da se natom prostoru odvijao duhovni, odnos-no religiozni `ivot naroda ovogkraja. Jer toponimi (nazivi mesta)~uvaju se}awe na istoriju i kulturujednog naroda.

Vladan Jovanovi}

42

DETE NA MOLITVI

Ni{ta nije tako dirqivo ilepo, i ni{ta tako ne uzbu|uje du{u,kao dete na molitvi.

Svojim slatkim, detiwimjezikom izgovara one velike re~iMolitve Gospodwe: “O~e na{...”

A Otac na{, Tvorac sveta,Gospodar vaseqene i Svedr`iteqprima s qubavqu ispovest ~istogdetiweg srca...

I na{u du{u kad gledamo tajmali prizor, obuzima ~udo i slatkouzbu|ewe. I po`elimo da padnemo nakolena pored deteta i da se sa wim,kao ono, Bogu pomolimo.

Gospode! Spasitequ! Ti kojisi rekao da treba da postanemo kaodeca da bi u{li u carstvo nebesno,u~ini da na{a vera postane bezazle-na i ~ista kao kod dece! Daruj namnezlobivo krotko srce, wihovu~istotu i nepoznawe zla. Da bismo,kad izgovorimo velike re~i : “O~ena{“ bili neporo~ni kao i oni,neporo~ni, mala i mila deca Tvoja,Nebeski O~e!

+ + +

A Isus re~e: Ostavite decu ine zabrawujte im dolaziti k meni; jerje takvih carstvo nebesko.

Sveto Jevan|eqe po Mateju,glava 19, 14.

Izlazak ovog listaomogu}ili su: Drago{ \urovi},Nikola Kuburovi}, 3oranLazarevi}, ^edo Pjevi} i SlobodanBogi}evi}.