ТАЊА КРАГУЈЕВИЋХЛЕБ ОД РУЖА

TAWA KRAGUJEVIÑ

HLEB OD RUÆA

Biblioteka

KOV

UrednikMARIJA VASIÑ-KANAÅKI

Tawa Kragujeviñ

HLEB OD RUÆA

VRÃAC

2012.

.

MEŒU TREPAVICAMA

.

VATRE, ZANATI

Vlasnik sam putnih kovåega

onih koji ne putuju.

Lemuri me obavijaju

kaiãevima neispavane vatre.

Lagani. U letu mi govore

Moraã poneti sve ove

dane od kamena.

I zveråice s tugom gajene

govore ãirom otvori oåi.

Kapi meœu trepavicama

povoqna su bistrina.

Meœu kiparusima

i zanatima.

Kiãna forma muzike.

7

8

AZURI, MANSARDE

Ponekad zovem se

Tunuma.

Kondori iz snova

spuãtaju me

niz svilene lestve.

Azuri kleãu

staklene cipelice.

Spremna za ploånike

i mansarde sam.

Opipqivost geometrije.

Let pernate taåke.

Ptica. I grad.

PROÃLOST, PRIKOVANA

Ponekad nemam ime.

Brodolomi raznose me.

U hrestomatijama preobimne soli.

Na svakoj plutajuñoj daãåici.

Svuda sa sobom. Ãto u meni boli.

Prikovana. Proãlost graœe.

Galebova hrana. U galebu glad.

9

PUTUJUÑI, KIÃNI

Putujuñi inferno nosi me

kiãni moj anœele.

Posvuda klisure

nedovrãenih avenija.

Sajberkafei zawihani

kaãwewem srebra.

Mali trg.

I okna u koja udara rukom

pred reãetkom slepih

sati nepoznato dete.

10

BARICE, PISMO

Ãta gubim na ulicama.

Dok hitam. Ãta li qubim.

Barice preskoåene

meœu sekundama

u kojima neñe nas biti.

Okrznutu veånost.

Varku svetiqåice.

Pero iz jata.

Labudovo pismo

transcendencije.

11

OD MRAZA, OD RUÆA

A januar? Poåetnik

u qubavi. Sa blagom

na klizavim pleñima.

Dok u kalendar

padaju dani.

Od lomqenog mraza.

Od staklenih ruæa.

12

SNIMAK TIÃINE

Zadobiti neãto. Iz kutijice

za zaborav ãminke.

Uzeti jasnu boju ãto priãiva

komadiñ uz komadiñ

arhaiånog rasula.

Nasmeãiti se.

Pred aparatima

za snimak tiãine.

Tråeñi opet

pod gromovima.

Za pismom ãto tako

blizu je da dodiruje.

Tako daleko

da razume.

13

I DRUGE PESME

A usred havarija

evo i praznika.

Åitam malu noñ.

I druge pesme.

14

OD UZDAHA

Jeste li zbiqa to vi

Olujni? Vi od uzdaha

ãto udara o noñno srebro.

Vid vam je kao nit kiãe.

Opis vazduha prekrojen

migom vaãeg oka.

I gle. Vaãe malene

uãne ãkoqke zaspale su

u boæjem miru.

Ne åuju. Da siñuãnim

staklima cvokoñem.

15

OPET, DAVNO

Vetar mi je

u vrhovima trepavica.

Kao dragi moj

nekada.

16

ÆIVOT, SLIÅICE

Tu sam za malenim

stolom. Gostim se

obedom od jednog cveta.

Kraj posteqe su mi

nevidqive cipele i odelo.

Molim se neåujnim slovima.

Sliåicama iz æivota.

Tremorom qubavi.

17

GOSTUJUÑI

Stopala su mi hladna

gostujuñi anœele.

Nakon koncerta

pakujeã instrumente.

Ja kreñem u obilazak

dosuœenog.

Rajsko voñe je na

åeliånim granama.

U svakom svetu

sa imenom Kvarta

dlanom dotaknem

joã jedan joã

jedan zid plaåa.

18

TAWIRIÑ, SUNCOBRAN

Teãko zaustavih se.

Kao u zemqama peska

sekunda-trkaåica.

Misleñi da tu ñu

samo predahnuti.

Uz tebe se skriti.

A kaktus je veñ u prozoru.

Suncobran na vidiku.

Jagoda na tawiriñu.

I noñ od leda. Ti.

U svemu savrãena.

Qubavi.

19

BOSI

Niãta mi nije potrebno

da bih se setila.

Imam poqanu

po kojoj hodasmo bosi.

I rastopiv sneg.

Po kojem padaju

naãi snovi.

20

ISTOK, ZELENO

Senka je putnikovo drvo.

Opisuje gde bila je radost.

Gde svetlo istoka. Gde zeleno.

A nada svejedno u ptici je

na leœima zebre. Listu

prevrtqivom na vetru.

Ãto poruku oblaæe

svitkom neznanog metala.

Ãakom na pesku.

Iz koje iznenada

pod bodeæom zaspale zvezde

pocuri putnikov hlad.

21

ÅETVRTAK, TREÃWE

Åetvrtak je. Anœeli

beru moje treãwe.

Opremqeni vetrewastim

krilima. Antikvarni. Mili.

Ne liåe na prolaznost.

Nit åine lakãom

krv qudske baãte.

22

RUBINI, AKVARIJUM

Rubini su u prozirnim

anœeoskim trbuãåiñima.

Akvarijum sa plamenim

ribicama. A gubitak

s mog stabla neznatan:

Tek jedan åetvrtak.

Kojim iznova hrawena je

noñ moje duãe.

23

POLUTAR, SAN

Senka u punom sjaju.

Polutar krvnog zrna

peãåane reke.

Quqaãka i suncobran.

Uz koje tiho moæeã

odnegovati sluåaj.

Ãto u sreñan tren zaobli se.

Da zaspi u wemu dete.

24

KOSA, USPRAVNA

Zvala si pita me

biñe mojih fikcija.

Grli me rukama fikcionara.

U vino mi truni alpaku

i meseåevo cveñe.

Mogu åuti svaki korak

nevidqivog. Znati

da nerazdvojni smo.

Kao åuœewe i samo åudo

od kojih potiåe jezik

na kome spavam.

Dok ne probudim se

okovana vaænostima.

25

U matiånim kwigama.

Kosa i uspravna.

Kiãa vremena.

26

ÃTO JESI

Uzima mi rukopise.

I vraña mi ih.

Zaposeda me

nerimovanim

uzajamnostima.

Od kojih nastajem.

Govori isto ãto i ja

opijena senkama

cvetova: Sve si mi.

Ãto jesi. I ãto nisi ti si.

Sav åar. Sva laæ.

Nemoguñe.

27

U PRESEKU

U domu bezizlaznih reåi.

Åime da se poduprem.

U preseku svetlosti

malenih æaruqa.

Pre no ãto sagore.

Trenom vrednim veka.

28

TRAGOVI, LATICE

A dete je ispred

mene. Zamiãqeno.

Dok ga i sama

zamiãqam.

Nema imena.

Samo je dete.

Hoda æalom.

Ostavqajuñi

za sobom tragove.

Kao latice.

Ne brini.

Uåini mi se govori

nekome koga ne vidim.

A mogla bih biti ja.

Obraz poãkrope

kapqe dobrih reåi.

29

Sa praga doma sveta

iz pukotina bez uzdaha

i krika veñ sipi sutra.

Zagrñe me. Sigurnu

meœu barhanima.

Æenu od peska.

Koju brisao je

vajao je daãak mog daha.

Deåak od pesme.

30

MESEC OD PESKA

.

PROBE, IZVOŒEWA

U nezakazane sate

ukaæu se jutra.

Ne obavezuju na tiãinu.

Ni na nepogreãivost izvoœewa.

Probe su za sveåanost

kojom se ne razmeñemo.

Jer negde su se u pokuãaju

bistrijem veñ dogodila.

33

TRAJEKT, JEDRO

I ovo bi mogao biti poåetak

dovikujem pokretaåu

obalskog karusela.

Ako sustignem trajekt od srebra.

Jedro metafore na puåini.

Jeziåak. Jezik. Qubav dva kopna.

Meœu oblacima

plastiånih kesa i balona.

Ako ugledam prestonicu.

U barhanima. Meœu

potopqenim doboãima.

Ãto se ne åuju. U beleænici.

U peãåanom pismu vremena.

34

LOKVAWI, SMISAO

Åas je kad prozirna sam.

A sva besprizornost

neskrivena hoda uza me.

Tamo gde åulnost od misli

pitka mogla je potrajati.

Koliko smisao lokvawa.

Listak æivota.

35

UÆAD, GORIVO

Strepim. Ne znajuñi

ko je u meni izumiteq.

Ko zalutalo dete snova.

Od istih smo åinova.

Od iste graœe.

Dvoje nas je.

U vezivawu uæadi.

Doturawu goriva.

Duvawu u malene

i hladne iskre praznine.

36

JASNOST

Na æalu je nepoznati.

Dobacuje poruke nekom.

Kao potkovu u igri

potkovama.

U gustom zraku.

Ne vidi me.

Iako neprikrivena

u zatonu sam.

Raspukli oblutak.

Crnina u telu oblutka.

Jasna u danu.

Poput noñne suze.

37

PUTEQAK, PUT

A nebo gde je

pita anœeo mog sna.

Sprovodim ga kroz sveæe

zidine Azura.

Do noñi put je dug

kaæem. Jer izbrojah.

Na svakoj sekundi

vreñicu peska.

Noktom nevidqivog

rasporenu.

38

VODA, RUKE

Opasno je obitavati tu.

Gde voda raste. I lepo.

Izmeœu vreñica

sa peskom qudi ãire

i u lanac spreæu

samo ruke.

39

TOPOT, MONOGRAM

O-o-o-p.

Poklik kajakaãa.

Udar vesla po vodi.

I govor kapi

za obarawe vruñice.

Ãto u svemu traæi

obiåan dan.

Blagi topot.

Laku kiãu.

Izbledeli monogram

apokalipse.

40

KAP, JOÃ JEDNA

Merilac svetlosti

ne vidi i ne åuje

ãto gluva noñ zna.

Da joã jedna kap pada.

Moja je izgubqena zvezda.

I wena ja. Izgubqena.

Umivamo se svakoga

jutra u istom naprstku

za dogorele sveñe.

41

PRAZNINA, PREOBIQE

Slegne se dokoni prhut.

Navejalost.

Prepun sebe

sneg je u govornici.

Domogao se praznine.

Bez prestanka bi

iz mene da govori.

42

SLADOLED, FIGURE

A nedeqom se na obali

anœeli goste sladoledom

od sneænih oblaka.

Svi oblici su uza wih.

Moguñi. U ãetwi.

Traæe krepkost.

Pucketawe.

Kad kad neko rasipa

zagonetke prstovetom

suve trave

iz stare burmutice.

Do pola potroãene.

Od pola nedopuwene.

Gde lebdi prostor

meœu figurama.

43

Kojima uzdah joã nije

izrezao kapice od papira.

44

MOST, KWIÆARA

Obiånost neåega ãto se

jedva da izgovoriti

ovaj je most.

Stavqen pod grlo grada.

Naåinom kojim se budi

puæ od srebra. Nakit

u ãkriwi starosedelaca.

Ili nacrt ulica na dlanu

turiste. Vir na ekranu.

Probuœen kaæiprstom.

Kwiæara sa jednom

kwigom u izlogu.

Veñ otvorenom

za dva åitaåa.

Ãto traæe se.

Sa dve strane vode.

45

LEKSIKON VETROVA

Ovaj vetar je sin

åistaåa obuñe.

Ovaj je potomak noæa

za seåewe papira.

Ovaj je iz albuma

izgubqenih utakmica.

Ali ovaj. Ovaj je

iznenaœewe svim

znalcima vetrova.

Primirio se u detiwem

suncu. Pleãe u reåima.

Na tvojim usnama.

46

PELIRNIM LEPEZAMA

Hajde da gledamo Dunav.

Dunav dugo traje.

Primeti on sa uzdahom.

Teãka je to muzika. A ja

sluãam pelirnim lepezama.

Mahunastim biserjem.

Doœi onda da sednemo

u senku ovog

sunåevog grma.

Æedan je. Trebañu mu.

A ja æurim do onog tamo

sunåevog grma.

I wemu sam potreban.

Reåe. I minu.

Kao svaka izmiãqenost.

47

Kroz trave i svelo

prstewe. Kroz gnezda.

Na svih deset mojih

prstiju. Okrenutih vetru.

48

NEVIDQIV, NEÅUJAN

Uzmi nazad ovog anœela deåaka.

Izveãtenog u prenoãewu

gotovih poruka Boæe.

Nacrtaj mi drugog

tim svojim nevidqivim perom.

Izumiteqa igre.

Neka stane iza boåica

mirisa punih rima.

I neka gleda Dunav.

Neka bude poput tebe.

Nevidqiv. Neåujan.

Kao da ne postoji.

Nepodesan za izloge.

Mikrofon. Razglase.

Naãe klizne reåi. I slike.

49

Sasvim svoj.

Opor. Pomalo lud.

S nehatom umeãan

u sudbinu podvodnih

trava. Vraxbine

peska i blata.

Maãtar neznawa.

Nek ne radi niãta.

Nek bude nevina i drska

oåevidnost sama.

Goli izveãtaj

o stawu na rekama.

Nek naåini i neku

drugu nesmotrenost.

Neka se oklizne u pejzaæ.

Nek vrati golu pitkost

svetlostima na vodi.

50

PREPISIVAÅHOROSKOPA

Tu kratkost

nazvala bih bezimenom

da sasvim sluåajno

nije uzela moje ruke.

Moj uzdignuti moj pognuti

pogled. Moje cipele

u zadihanim snovima.

Moje krojaåko srce.

U krpicama. U telu

odlazeñe ptice.

Zapaqivu moju

avanturu krvi. U papirnom

fiãeku slova.

U pesku. U kamenu.

Ãto proglasio me je

51

prepisivaåem horoskopa.

Jer sve je veñ zapisano.

Reåe. Punom ãakom zvezda

koju preko ramena

u kameno krilo

dobacilo mu je dete orkana.

Pa odredi ti sad

gde poåiwe. Gde nestaje.

Prozirni moj peåat

na vodama.

Sva istina trenutka.

52

VERNO, UVEÑANO

Niko da se javi na oglas

ispisan na oknu. Samo ti.

Postojano srce.

Åitalac iznutra.

Grumen si u koãuqi za dvoje.

Verno. Uveñano. Tako blizu

sebi. Samo. Neizrecivo.

Kao damar ulovqene repatice.

Nesanica blizanaca.

Meœu granama u kuñi snega.

Meœu slabaãnim zidovima.

Gde ponekad bi u vetru

ãto ãiri vreme

kao rubqe na konopcu

staklene kiãe

plesala tvoja pesma.

53

A PONEKAD, NEKO

A ponekad otisak svetlosti

odlomi se. Iz mene krene.

Za tim zlatnim psom na obali.

Niåijim. Ãto iznenada

zastane. Kao da je moj.

I pogleda me bojama Ganga.

Ponekad umem sve

ãto ne znam. Razvezujem

mornarski åvor. Lako.

Sasvim razgovetno.

I barke åula pokrenu se.

Posvuda. Izmeœu deset

prstiju vrvi svet.

Razuzlan. Razuzdan.

Topao konop sazveæœa.

Na kom vijori i moja marama.

54

Ponekad se ne mogu

naåuditi kraqevstvu oblika.

Vode. I peska.

Na sunåanoj strani

stanovawa. Od nekad.

Igraåkama od blata.

Prostom åudu sveæeg

hleba. Od raæanog iwa.

Iz sedam opni moje lude voqe.

Ponekad dunem u papir.

A sa margina prhne sav

pepeo potroãenih figura.

I govor u mojim mislima

ponovo je åist i nov.

Kao da pred prvim

domom åistim gar i sneg.

A neko me doåekuje.

Nevidqiv. I viãe

hiqada godina star.

55

Skida polako moje crne

minœuãe. Svetleñe

reklame s mog kaputa.

Åvornovat izdanak

sa moje duãe.

Neko u meni jaåi od juåe.

Mlaœi od danas.

Tvoj sam. A ti si

moj neko. Kaæe.

Dok otvara moj kofer

s tvrdim blagom.

Ekserima.

I puãåanim prahom.

Ãto sve do tog åasa

dræaãe me prikovanu

za zemnu postequ.

Za moje niko si i niãta.

56

MAGLE, SEDEFI

Ovuda prolaze

septembarski qudi.

Beraåi rane magle.

Ustima hvataju

quske sedefa

zaostale u zraku.

Dok dozrela

deca peska

lagano okreñu se

na bok.

Osluãkuju muziku.

Zaostalu

u wihovim malim

peãåanim posteqama.

57

IMENA, ZALAZAK

Spavam

na osetqivom dnu.

Oblak sam peska

koji pri zalasku

saåiniãe imena sveta.

58

KAPQA, ÆUBOR

Kapqa sam peska.

I ti si kapqa.

Otuda gradwa

ove male vode

danima ãto æubori.

59

KOLAÆ, OGLEDALA

Jednim pokretom uåinih

da drugaåiji bude kolaæ

u proleñnoj vodi.

Platno rukom nanetih boja

sa ogledalima za lov na sunca.

A opet stari Eol vreba

iz zaboravnih ruãevina.

Boæanska maãina

u igrama na sreñu

sa ruåicom u plamenu

ulaæe me u zlatost

svakodnevnog gubitka.

Kao okean starinska je

moja æeœ. I moja barka.

Mesec od peska.

60

ZANOS SVETLOSTI

.

EROS, PUTOPISI

Vreme je za prostranstva

moj Bademe. Tiskawe

releja jedva da pamti

zamirisani tvoj eros.

Putopis tvojih grana.

Nekuda se mora napokon.

Kud god da pogledaã

veliåanstveni oklopnici.

U oklopu im telo.

U oklopu glas.

Mrtav od mrtvih.

Svadqiv od niåeg.

63

SAMI, RASTOPIVI

Sva tumaåewa prizora

u vozovima propadaju.

Kao zastori iskidani

naletima nepogode.

Slike se ne dræe.

Ne opstaju.

Jer barãunasti vagoni

promiåu u nama.

Sa maramama.

I mahawem.

Filmovi smo.

Nitratne kopije.

Sa po jednim gledaocem

æednim tame.

Na svetlosti sami.

Rastopivi. Dabome.

64

STVARNOST, MEKA

Ganu nas

dvostruke osmice.

I fleãevi smeha

u tunelima.

Neraspakovana uæina.

Jer imali smo druga posla.

Sluåajna je koæa

izmeœu nas.

I stvarnost opet meka.

Obgrqena. Iznutra.

65

ASTERIKSI, MLEÅNOST

Maleni anœeo istresa

kroz okno papir

sa vaænim mrvicama.

Padaju asteriksi

iz œaåke sveske.

Na peron sa prugama

bez povratka.

Kao mleåni zubi.

U gvozdenu mrzlost

gvozdenog

preraœivaåa mrvica.

66

DRAGI, NEPOTKUPIVI

Pokuãañe iznova.

Dragi nepotkupivi anœeo.

Sa osmejkom ravnim zori.

Uåiniñe mi to.

Kao da sebi åini.

Uloviñe mi malo srce

obliæweg kosmosa.

Iz predgraœa vasione.

Gde posvuda rastu predgraœa.

Samo svojom zenicom.

Zvezdom ravnoj trunci.

Od koje sve zapoåiwe.

Zbog koje sve opstaje.

67

HLEB, RUÆE

Svetlost je kratka.

Zaplamsa u vrevi.

U karnevalu niãtavila.

Stavqam je u prozor

da raste. Da razgovara

sa drugim svetlostima.

A åega si gladna ti

tamna prekomilionska

krvi. Prekonoñna noñi.

Nosiã slepe cokule.

Krzno oholosti.

Sa postavom od dana

koji neñe doñi.

Ruãiã staniåni fewer.

Gaziã qutiñ. Obaraã bor.

68

Seåivo si. Pod grlom.

Mom hlebu od ruæa.

69

GNEZDA, OSTRVA

Majstorska su gledawa

kroz majstorske makaze.

Uistinu. Majstorstvo

pområine.

Noñnim oåima iskroje

mladost pogleda.

Prokråe put do ostrva.

Od bademovog cveta.

Gde preboleñemo

joã jednu nevoqu biña.

Vreme nimalo drugaåije

od nevremena.

70

SA TANKOG HLEBA

Pospani su anœeli.

Umazani pekmezom.

Ne stiæu da uklone ostatke

stropoãtanih svetlosti

s unutraãwih krila.

Meœu putevima

kojima ñe tek poleteti

u maleno anœeosko sutra

usporenim pokretima

igraju se ãeñernom svilom

s izmiãqenog hleba.

Pod izmiãqenim suncem

istinski smeju se i qube.

71

PLAVI PESAK

Skromnost je taj åisti rez.

Ume da kaæe:

ovoliko biñe ti

dovoqno za ovaj dan.

A radost oblika

neuteãna je.

Nikad dovoqno

beskonaånog

u premerenom.

Mere u prolivenom.

Malim ujedom

sqube se na usni

ugao i krug.

Spletu peteqåicu.

Zapoånu peãåanu

72

kwigu. Trenut

za trenut ãto vezuje.

Struåkom plavog peska.

73

LEPTIR, UISTINU

Reci mi

da leptir nije

tek zanos svetlosti.

Reci mi

da uistinu

postoji leptir

reåe dete.

74

STABLO, STRANICA

Zaboravio si stablo

duãe u mom srcu.

I ono tuåe.

Krupnim kapima.

S lisja moje duãe.

Mog tela.

Noñ raste. Nemirna.

Kao veñ potpisana stranica.

Koju ne mogu promeniti.

Prevalih je teæim putem.

Preko usne. Ovlaæene

brzim mlazom svetlosti.

Peãåanim vremenom

neizgovorenog.

75

SA BRIGOM, SA TUGOM

Skele na mojoj reci

rastu sporo. I dugo.

Opiru se. Kao prizori.

Koje izvodiã iz suterenskih

slogova. Da åuju jasan govor.

A jednom ñe i one stasati.

Videti taåan raspored stvari.

Gledati te sa brigom. Sa tugom.

76

OLOVKE, JELE

Beãe to gotovo kao san.

Gotovo kao straãan

gotovo kao moguñ

sutraãwi dan.

Izgubih muziku reåi.

Posledwi dokument o sebi.

I ãuãtawe reke. Kquåeve zvuka

zbijene u olovu potonule kase.

I kotarice sa voñem iz oka

na drugu adresu odneãe deca.

Kraj stopala mi se raãåaran

sklopi kazamat-grad.

Jele parkova naoãtriãe crne

olovke. I svaka svoj crni vrh

uperi u po jedno moje srce.

77

STRAÃNA VREMENA,OPÃTE POMISLI

Straãna su vremena

opãtih pomisli.

Recimo da rat

po svemu sudeñi

i bez ikakve sumwe

moæe veñ danas poåeti.

Malo kad se uistinu

åuje neko

u navali opãtosti.

A pomiwe pri tom

kako je prirodno i nuæno

a jednako i moguñe

da ta ista izvesnost poãasti

sasvim izostane.

78

Iz onog jedinog i posve

prirodnog razloga

ãto moæe biti izbegnuta.

Nespomenuta.

Koliko danas.

Pre nego li sutra.

U svekolikom vremenu.

I evo ovoga åasa.

Koliko i svakog drugog

podjednako

znaåajnog trena.

79

NAPUSTIH, ODAVNO

Napustih odavno

kwiæevnu ãkolu

gde uåiteqi vajaju

uåenike od gline.

A ovi pak svoje

magistre u sebi grade

od materijala nesklonih

åitawu s usana.

Toliko åvrstih

da i sami

u spomeniåkom oklopu

zaboravqaju da misle.

Da diãu.

Da uistinu govore.

80

POGLED,OD SEDAM KRUNA

Blizak si drevnoj krvi pisma

Anakreonte. Kad pitaã:

Ãta moæe onaj ko

ni u Trakiji sreñe nema.

Ne zaboravqaã pri tom

ni retore ni tiãinu.

Ni uzdah vremena.

Ni nadu. Ãto kao sveæe

pruñe plete kotaricu

oåajawu. Lirski omaæ

reåima ãto ne mogu

imati oblik jedne reåi.

Niãta. Do æudwu da vetar

odnese ih. I vrati.

81

Jer ãta mogu snegovi

Galicije. Urala.

Kad u Serbiji je lisje.

Raspireni plamen priåe.

Koji iz duãe iznese neko

umesto zavrãnog zbogom.

Ozarujuñi prijateqe.

Ãto isprañaju ga na put

pogledom

od sedam æiåkih kruna.

82

U TAMNIM,I NEPROZIRNIM

Listajuñi noñne hronike

u tamnim i neprozirnim

snovima vidiã uvek isti

opsednuti grad.

Poklike boje krvi.

Ãto i pesniku i kosu

jednako govore

ne treba tvoja pesma.

I odnekud javi ti se

melodija ãto se izvodi

na tekstove vode.

Kad zahvatiã je ãakom.

A ona se i kapima

i matici vrati.

83

I nikad viãe ista nije

ãaka. Matica. Kap.

Iz vode jasno se vide

kule od kostiju. I æada.

Ãto opasuju vreme.

I ono ãto milije je

qubavi. Kad se budiã.

I vrañaã svetu lipa.

Svetu qudi.

84

TRANZISTOR,SLUÃALICE

Sve uvrede dana

mogu da slete na moje rame.

Dobro ñe im biti.

Dañu im tranzistor

i male sluãalice.

Da åuju ãkripu

lawskih snegova.

Gong ãto u meni udara

u panonsko podne.

I onu siñuãnost maka

ãto pada u testo

boæanskog kolaåa.

Åija posledwa mrvica

na crepovima i slami

85

naraste i opet bude prva.

I ne da se potroãiti.

86

BOGU POSLOVA,I MALIH ZANATA

Boæe poslova

i malih zanata.

Zaspi me zadañama.

Zasigurno biñu najboqa

u igri s tegovima.

Blistava u zapletenosti.

Gutaå pogreãne vatre.

Nadmaãuju me

izvoœaåi savrãenstva.

U sveåanosti sjaja.

U zveketu uzviãenog

i patosu pokore boqi.

87

No dobra sam ti i ja.

Dobra. U pustolovini

nedoseænog.

Svakim ubodom pera

na novom tragu blaga.

Tvom beskonaånom

prtqagu. Nacrtu visine.

Svicima nevidqivog.

U radionici besprekornog

u osnovi poåetnik.

Spokojan tek u slutwi

da veliki papirni zmaj

ãto leti letwim snovima

u deåijem pogledu

ne traæi drugo do sitan

i vijugav korak u travi.

Uboj na stopalu.

Rupu na xepu

s oblucima.

88

Flaster prekriæen

preko izgrebanog.

Sigurne zalihe

izgubqenog.

Biber i papriku.

Bluz malih stvari.

89

U OBLACIMA,PRED KIÃU

Vreme te uzme za rukav.

Otrgne ti kaput.

Pokaæe prazno mesto.

U vetru. Ogledalu.

Posteqi. U prolaznim

odajama svetova.

Meœu ãkriqcima i glinom.

U oblacima pred kiãu.

Kad potiãtene slegnu se

sitnice. I u zraku traæiã

najkrañe telegrame

transcendencije.

I lakãim ti se åine

gaãewa u mekom ãtivu

oblaåja. Podræana

90

pesniåkim redom.

Uzglavqem drugih zvezda.

Kad padne jedna.

Jedna kad padne

i ovaj svet nekome

onaj je drugi.

Trepet i tama.

Bez kapelice.

I venca suze.

Svetlosna godina

memorabilija.

Beskrajno dug

zvezdin svlak.

Zaåaranost.

Priåa o smislu niåeg.

91

.

SEÑAWE SVILE

.

TIÃINA, SAVEST

Ponestaje razloga za smeh.

Kad sklopimo dlanove oko

biqke nesklone rastancima.

A ona svejedno odlazi.

Moæemo brojati listove

letos ubranih lovora.

Sesti u joã neprobuœen park.

Meœu penzionisano liãñe.

Zaspalo juåe. Zaostalo od nekad.

Ãñuñureni biti tamo

odakle otputovaãe

posledwe blagosti.

U stovariãtu otpalih krila

i sasuãenih boja.

Meœu malim mericama

neizvaganih providnosti.

95

Sa tiãinom samom.

Na savesti pesme.

96

IMENA, ULICE

Meœu mirisima biti

uvek odlazeñih priåa.

O danas. O sada.

O ovom trenu

ãto za tren biñe

jednom davno.

Jednako je ãto i biti

na putu. Sa korpom

za gqive. Diviti se

onoj tek ubranoj.

Koliko i åitavoj

skrovitosti

i tajanstvu ãume.

Nositi suncobran

s osmejkom za kiãu.

Ali ne misliti.

I ne znati za pravac hitwe.

97

Za smisao buke.

Isto je to ãto i pitati

za imena zaboravqenih ulica.

Kojih se mogu setiti

joã samo zaboravqeni.

98

KULA, JAGUAR

Na jednoj ruci

moæeã me odiñi.

Tanku kulu od slogova.

Stasalu. Tu gde miris

uzglavqa puåina je

za sutra. Za dvoje.

Napoqu isukani potezi

uliånih umetnosti.

Vrata podzemnih stanica.

I kao jaguarovi zubi

stakliñi neba.

Bez vetrobrana.

Bez krila.

U nezasitom padu.

99

U pquskovima

ãto me piãu.

Ãto me ruãe.

100

AKRIL, SVILA

U srebrnoj korpi iz duñana

iznosim celofan. I staklenu

kriãku rajskog ploda.

Obed samotnika.

I na ugovoreni znak

maãem ti u kvadratiñu

besprekorne oãtrine piksela.

Izmeœu nas je put akrila.

Señawe svile.

Vidim kako izlaziã

kroz okretna vrata

hotela napuãtenosti.

Naãa dva snimka

u nekom svom vremenu

bez nas grle se

signalom zvuånog poqupca.

101

Åudesno je iznad naãih glava

izgubqeno proleñe.

Ponad dve naãe rastavqene

metropole isti

supersoniåni prasak.

I poneka retka

uspomena na pticu.

102

IZVOŒAÅI ZVUKA, PENE

Napredujem u snovima.

A ispred mene uvek je neko.

Ureœuje bulevare i kioske

s razglednicama.

Podiæe i spuãta rampe.

Umiva kamewe.

Ja sam taj tramvaj

za obilazak ostrva.

Zvonce za polazak

kadeta gladnih slika.

Samo da mi iznenada

ne jave da popustila je

arena na kojoj za wih

zaposedoh istok i zapad.

Uposlih izvoœaåe

zvuka i pene.

103

Prodavce semenki.

Oklopne ãkoqke.

Samo da mi iznenada

ne doãapnu da istopiãe se

ulice od lomqenog svetla.

Da okrañali su od mraza

rukavi dugih sezona.

Kojima brisah oãtru ãminku

i nalete vetra u visinama.

Za veseli praznik sunca.

Ili da nije izdræalo srce.

Graditequ pozorja.

Kome poverih svoje.

104

TAÅKA, CRTICA, ODRON

Otisak tvoje ruke na oknu

i åaãi. Nalik vitkoj radosti

paprati pred prozorom.

I tren kad osetim lakoñu

udisaja. Straãni udar sreñe.

Jednak daãku okretawa

stranice. U nutarwoj kwizi.

Ah predaleko je sve

åemu stiæem. Veñ odmaknuto.

Taåka. Crtica. Odron.

I sve åemu ne dospevam

shvatqivo je. I tako blizu.

Tihi raåunari kaæu

da na istom sam putu.

Ista nepoznata praãina.

Ãto veje pravo

u otporno oko vetra.

105

I OPET, CVET, I TANGO

I opet sam reåni tegqaå

za prevoz snega

u nejasne predele.

Do nejasnog ciqa.

Dan mi je kratak i lep.

Modri stih.

U kome nestajem

sa onim ãto prenosim.

A veåe vreba

u paleti dodira

iz drevnih senki.

Kad zaustavqena sam.

Nasukana.

Na svelim jedrima.

Sa punim amforama.

I disawem na åistini.

106

Uz tvoj bok.

Kad sasvim lako je

nauåiti se plesu qubavi.

Jer topla je gramatika biña.

Tango naranxinog cveta.

107

DAN ZATVORENIHÅITAONICA

Dan je zatvorenih åitaonica.

Hodam ulicama listajuñi

vodiåe za hiqade opasnih dana.

Usavrãavam se u åitawu

hiqade straãnih pogleda.

I razliåitosti govora qubavi.

Pred kojima biste i vi da kleknete.

Gologlavi deåaci.

Oåekujuñi da vas pouåim

plovnosti pod zamrznutim

okukama. Sitnim

zglobnim putawama

u talozima obiånosti.

108

A navejalo je.

I samo nebo u svemu je

napadalom.

Svaki åas pred stopalima

nalazim mu poneki

otpali pramen.

I prinosim ga.

Usnama duãe.

109

ZLATNE SVADBE

Dve pognute figure

gledam kako zamiåu

u bregove peska.

U zalazeñe oblake.

Kao roditeqi sveta

koji se u otisnuãe nekud

dræeñi se za ruke.

Sa kotaricama izmirenog

u svemu viœenom.

I ãto daqe su

reåi im bivaju jasnije.

Padaju mi na dlanove

kao jasmin zlatnih svadbi.

I odnekud znam

da ja sam to breæje.

To disawe ãto odiæe

i spuãta peãåane grudi.

110

I onaj jasminov glas

ãto dolazi izdaleka.

I åeka da prestane

slepost oluja pa da naœe

tiho mesto u meni.

I ãapne neãto

od neobiåne vaænosti

za jedan tako obiåan dan.

Ãto mora zastati.

I mora proñi.

111

OKEAN, SRCE

Zanosi me oseñawe

da potreban je samo joã

jedan sunåev izlazak.

Joã jedan nepun tren.

Kako bih bila.

Za sve drugo stajem u red.

I kroz staklo ãaltera

vidim ruku

ãto izdaje potvrdu

nekome ko odnosi

ono neåujno ãto åujem.

Ono nevidqivo ãto vidim.

Opet sam u kavezu

za izgubqene pesme.

Sa malim kamenom uz uho.

Gde ãumi prvo åulo talasa.

Vibrafon svetlosti.

112

Gde dotiåe me dete-okean.

U kome raste joã vlaæno

joã åupavo sunåevo srce.

113

NA SUNCU, U VODI

Govorim ti neãto.

I ti meni govoriã.

Na suncu smo.

U vodi.

A onda ñutim.

Strpqivoãñu piramide.

Iako drugi je vek.

Druge ruæe u vrtu.

Nije teãko.

U porama mi je svetlost.

Vetar nosi moju

muziku. Pomera me.

Æena sam od peska.

Telo pesme u vodi.

114

ÆALUZINE, TREPAVICE

Joã malo bih.

Kaæem åuvaru prizora.

I on me pusti.

Kroz sajmove iluzija

i brza svetla

da ugrabim zeleno.

Pred izlozima sam

punih odlomaka.

Joã malo bih.

Ãapnem peåatorescu.

I on sklopi osmeh

vidika i voda

oko cele mene.

Tu gde labud u ekstazama

dve-tri pahuqe jutra

podigne blagi vrat.

Pre i posle rasporeda

vremena negde

115

u strmoj ulici doma

spustim æaluzine.

Trepavice.

I dugo ga joã vidim.

Danas ne radimo.

Okrenem natpis

ka vidqivom.

Liznem praãinu.

Udahnem srebro.

Dostupno. Pitko. Tu.

U antikvarijatu tiãine.

116

KOÃUQA, KONCERT

Na lakim drogama sam

cvetnih topola.

U poqima maslaåka.

U karucama.

Sa rasnom vuåom mirisa.

Meœu klupama

sa zaboravqenom

uæinom u staniolu.

Gde devojke

na koturqkama

dele ulaznice

za festival harfi.

A onda

sunce je veñ drugo.

Moram zastati.

Osluãnuti koncert

ispod koãuqe.

117

VATRICE, TU I TAMO

Ni ove vatrice ãto palim

åas tu åas tamo.

U lagumima

biña. Pod mostom.

U teretnim vozovima.

Godina. Dana.

Ni sagovi detiwstva.

Ni posledwi od dobrih

bogova ãto minuãe ovuda

kroz sveæe ruãevine.

Ne ogrejaãe me koliko

to lice ãto bqesnu

na velvetu prazinine.

Sklopqenim pogledom

zaklonih ga. Za åas kad

slepi majstor zazidañe me

u kuñu bez kquåa.

118

Gde retki gosti sa svetim

dokumentom. Bez pratwe.

Bez pitawa. Bez kquåa.

Dolaze i odlaze.

119

RUÆA, ÅITAWE

A jednog jutra naœeã vremena

da gledaã sebe kako æiviã.

Lepo. Sediã uz ãoqu åaja.

Sa otvorenom kwigom.

Nad tobom upaqena

ruæa svetlosti.

Sa jedne strane stola si ti

ãto je gledaã. Sa druge

strane opet ti. Ãto gledaã.

I vidiã da vidiã.

Da ruæa je mawa.

A ti sve viãe wen miris.

Parfem L’air du temps.

Priåa onoga ko je æiveo.

120

NOÑ, KRIÃKE

Upoznah i noñ tako

straãnu. Neroditeqsku.

Ãto nagnala me je

da vratim se stotinu

godina unazad.

Pod kajsiju. Meseåinu.

Na veåeru od gole

ãeñerne kriãke.

Sa nebeskog dna.

Na dnu gole duãe.

121

ZVERÅICE, SNEG

Tako si dobar jutros

prema meni. Prihvataã

sve te zveråice ãto joã nisu

ostavile trag u snegu.

Koje nisi ni video.

Ni ja ih nisam videla.

Samo se bojim.

122

KAD CEPA SE PAPIR,LED

Kad cepa se papir

zidar si udaqenih predela.

Primiåeã dva ravna bloka beline.

Dva klavira sa dirkama

sasvim joã u predelima

pre boga. Pre tame.

U tami.

Obrastaã sloæenicama.

Vlatima i svetlostima

iznutra. Koje ti je zaveãtao

otac jasno snimqenog teksta

sveta. I u pamtqive formate

spakovala dobra mati ãtiva.

Eto tako pred sobom vidiã

te verenike redaka. Zaverenike.

Iz åijih ruku teku suze i glose.

123

Nikoga neñe uteãiti.

Ali znaã da drugaåije je

tu sve. U sferama smisla.

Saoseñawa koje leva

komora ãaqe desnoj.

Zidajuñi dva broda

katedrale.

Telo krstarice.

Drugaåije sasvim.

No kada cepa se led.

I kad mladunåe belog tigra

sklupåano u bajkama

iz kwige santi

za tren veñ biñe

stasala zver beline.

Novo Niãta.

Ãto traæi te divqim

wuhom novog gospodara.

124

NA IVIÅNOM MESTU

Zadræah se i previãe

na iviånom mestu.

Na iviånom trenu.

Na zbuwenim ulicama

s kloparavim kotaåima.

Dok snimale su me

vesele kamere tuænog doba.

No evo me sad na pjaceti

srebrnih krquãti.

Donosim ti uvojak talasa

s netaknute åinije jada

i natruwenih ranih sati.

Moj galebe.

Åujem kako mi govoriã

da golubice su veñ odletele.

Da Dunav ñuti.

Skupqenog pokuñstva.

125

Polomqenih vesala.

S uzbuwenim maãinama

za duboko zamrzavawe potopa.

O moj vrli astronome

bele pustiwe.

Ãto zasipa nas

pustiwskim danima.

Znam da spustio si crnu

kutiju slomqenog leta

u neko drugo doba beline.

I ogrlicu od leda

na krik hrawen

zrnom moje nade.

126

SEDI TI SAD TU

Na okna kad se hvata prvi

san. Liju odnekud

sa wim i rawena nebesa.

Traæe da im vratim

zvezde iz deåijih bunara.

Sa sneænih revera

mladog doba. I kokice

iz vatre sedam

milenijumskih zdela.

Ovde je otvoreno.

Kaæu. Na snazi su

i druga neba. Vrteãke.

Virtualne bawe. Razmena

paqbi. Lekovita blata:

dragi kamen i åokolada.

Reåi iãåupane

iz korena buncaju.

127

Kao katatoniåni anœeli.

Ãto po zemqi hodaju

raãåupane kose.

U pocepanim fajlovima

samotnih beskraja.

Mrve ih elise. Jutra

boje xinsa

sleœenog u vetru.

Udarne vesti snega

u Sahari. Eklipse.

Male naãminkane

madone. U prolazu.

Crveni prah.

Pa hajde. Sedi ti sad.

Tu. I sadi svoju ruæu.

U slomqenoj nebeskoj travi.

128

EVERGLADE

.

ZAPISI SEVERA,DRAGSTOR

Bliski su mi pesnici severa.

Sa ostrvima uklesanim

u srcu poput prihvatiliãta

za slomqene ptice.

Hostela sa samaåkom

veåerom. I noñima duboke

opojnosti. Kajawa.

Molitve u boci.

Hodaju ãkripavim gradskim

pejzaæom. S oreolom severnih

sazveæœa u kosi. Obazrivo.

Strepeñi da izgubiñe

jednu po jednu milost.

Sve te sveñice nepojamnosti.

Da okliznuñe se meœu

proste alatke govora.

131

Dok stoletne balade

kao reåni galebovi

uleñu u dragstor

staklene muzike.

Gde svaki åas navraña

poneki stranac

sa wihovim likom.

Ostavqa vizitkartu.

I naruxbine

za sveæi nanos snega.

I uãuãkan. Joã u tembru.

Tonski zapis duãe.

132

MISAO, NOTA

Htela sam misao

koja ñe se åuti.

Dok ãapuñem

odsutnima.

Kao kiãa.

Dok bivam.

Obrañajuñi im se.

Odavde do letweg

pquska po praãini.

Ali åujnost beæi.

A imam samo jednu

takvu notu. Nepotroãenu.

Kao srebrnina. U tiãini.

Wu vole jezera.

Spremnost vode da guta.

133

Spremnost buke

da bude jaåa.

134

ZAPISI JUGA, VINARIJE

Bliski su mi pesnici Juga.

Sede za stolom.

Pod maslinom. Uz mnogo

vremena prolivenog.

Kao da ne postoji vreme.

Na kariranom stolwaku

figura je kowa. Ãto tråi.

Divqe. Plemenito. Sam.

Trku koju sem glasnika

ne moæe dobiti niko.

I top je gromko u pozadini.

Praãtav kao smeh.

Kao barutno sparan dan.

I Eros pod koãuqom.

Taktilan. Drevan.

135

U prvom pokuãaju

otvara vinarije.

Mini bar malih muwa.

Reåi preñutanih. Kao so.

Tela naga. Odgajaju

vetar i jedra. Miriãu

na bosiqak. I Svetlost.

Dok predaju puls pesmi.

Vatru Suncu.

136

NOÑ HODAJUÑIH LIPA

Pre nego ãto se zatvorim

otvaram se. Krstarim

gradom ukraãenim

æivopisom podzemqa.

Svuda sam.

Lebdim u ãumama

bilborda. Meœu vestima

o podmetnutom eksplozivu

u letilici ponad okeana.

O spontanom poroœaju

tornada. O blizanaåkim

sondama na mesecu.

Rasprodaji draguqa

slomqenih draguqara.

O unikatnim pandama.

U noñnim sam snovima

budnih. U zen-sekundama

137

priåe o bambusu.

O dobrostivom

kazivaåu tiãine.

A onda opet meœu laserima.

Na roœendanu mladih

mostova. Hodajuñih lipa.

Na drumu kojim klize

slike vremena. Senke sveta.

Ãta ako sam posledwi list.

A ne znam. Ne åujem.

Od vetra u glasovima.

Ãta ako ne vidim.

Od prskalica.

Od brzine u slikama.

Govore isto. I razliåito.

Teåno. I isprekidano.

Tajno i javno.

Pogrebnim sveåanostima.

Bukom slavqa.

138

Istim reåima.

Istovremeno.

139

MALO NIÃTA

Uveåe daleko iza ostrva

na Dunavu vidim

kako malo sunce

progori oblak.

Kao papir da je taknut

vrãkom cigarete.

U vekovawu

nebeskog palimpsesta

i teoriji veånog povratka

sve ostane tako. I na tome.

Mali ujed. Malo niãta.

Premda veliko je.

I teãko. Niãta.

Ne moæe se preneti

obiånim hodom iz jednog

u dugi kut sobe.

S kraja na kraj srca.

140

I LEPO, DAKAKO

Odviãe teãko je

i lakomisleno da sad

iz ove daqine i sasvim

nepoznata to priznam

Leopardiju.

Jer dok ispisujem krugove

hvatajuñi se srebrne

brzine na klizaqkama

dok naruåujem novi model

nebeske poãte

uplañujem stanarinu

sasvim zemaqsku

dok nosim beskrajnu

muziku hoda u telu

i bezumno qubim

ruæu vazduha

141

ili u zagrqaj doåekujem

dete ãto se spotiåe

o prost korak

ili dok u zanosu opevam

koraåawe samo

ãto se sapliñe

onako svakidaãwe

o kamiåak na drumu

trk kratkonogog guãtera

ãiãarku u padu

ili dok sam zagledana

u åaãu vina koju dræim

u ruci kao okean suze

odlaska povratka

moram reñi

da i ne vidi se jasno

niti uvek

da sve je niãta.

I niãtavilo zastane.

142

Okaåi crni ãeãir i cokule

o prvo drvo. Tu je.

Gledaã ga a ne vidiã.

Dræiã u stegnutoj ãaci

neãto. Ne daã da odleti.

Tvoje je. Åak i lakãe

no obiåno. Kao pero.

Ponekad je lepo.

Nimalo ne liåi na niãta.

I mawe boli.

143

EVERGLADE

Jedna obala odmiåe napred.

I nikako je ne mogu stiñi.

Druga otiåe u drugom smeru.

Kud su je ispratili

kao novoizgraœeni brod.

Voda ãto vazda je u sredini

izmeœu jedne i druge

obale vremena

nagiwe se nad sebe.

Puna. Puna.

Otpalih latica. Baåenih

katanåiña. Vrapåijeg

perja. Liãña i senki.

Kojeåega joã. I niåeg.

U mekoj svojoj postavi

traæi kquåeve trava.

144

A one se povijaju

jedna ka drugoj.

Udarajuñi o zvonåiñe

na vitkim stabqikama.

U tajni svog srca

kråeñi male staze.

Vode. I suza.

Da proœe bog

svih prolaznosti.

Sitnih kapi.

Neizmerivosti trenutka.

145

BALTIK, NENAJAVQEN

I Baltik nenajavqen.

Sleteo nam je.

Iz Transtremerove sveåane

strofe u jezik zime.

Kao krupan sneg.

Nepomiåni obluci

galebova. Tanka ogrlica

perja. Uz biqnu hrid.

U ãqunak leda.

A mi se sve jednako

dræimo prozirnosti.

Skupa. Napokon isti.

Ne znajuñi ãta tamo

iza tanke obloge mraza

uistinu piãe.

146

Oglednuti u nebu.

Ãto prepisuje nas.

Kao sitne figure

svog pisma.

Ãto okliznu se. Svaka

u svoj brodolomni

dnevnik. Pare. Iwa.

Qubavi. I nade.

Ãto sa naãih tawuãnih

zagrqenih i gotovo

izmiãqenih stabala

u nama veje.

147

SVE TE DUWE,ZLATNI PRESEK

Na snimcima bivãeg

gledam sve te duwe

brane sa moñnih

grana najboqih sezona.

Nalik zlatnim poluloptama

izgubqenog olmeåkog

carstva. Stavqenim tu.

Na papirne zapise.

Da ne odlete.

Kao pred oluju

kad skupqaju se åaãe

i tawiri. Uz dva-tri

kratka pogleda.

I reåi. Podignute

sa vlaæne zemqe.

148

Kao tajna zanata.

Zlatni presek znawa.

Ãto åiniñe ih i daqe oblim.

Pod pretwama nebesa.

Na kartonu albuma.

Ãto raste. Tako moñan.

Crn. I sam.

149

POGLED, POSTEQA

Tvoj pogled je

ukotvqena zvezda.

Nije ga naneo vetar.

Iseåen je iz tame.

Posteqa. Taman

za moje biñe.

Da mogu zaspati.

Kad ova polarna

noñ proœe.

150

ZEMQA RUÆA

I u zemqi ruæa

vredno vaqa raditi.

Biti vazda na nogama.

Imati duge ruke.

Za mreæe Istoka

i Zapada. Kojima

lovimo dva noñna

sunca. Ti i ja.

Jedno za tebe.

Jedno za mene.

Spuãtamo ih u kasicu.

Da naœu se.

151

Za crne dane.

Za kaznene kamate

svih belih dana.

Ãto smeãe nam se u kosi.

152

TO PISMO, TA GLAD

Pogledaj. Neko je

noñas bio ovde.

Ni åuli ga nismo.

Ni videli.

Narastao je sneg

na terasi. Niãta drugo.

I eto samo to.

Ptiåje pismo.

Dva put tri.

Taj strah. Ta glad.

153

GWURKE, ORLOVI

Male ãarke na vratima

reånih podruma. Gwurke.

Nestanu. Nema ih.

Po åitavu veånost minuta.

Zasigurno pretraæuju

biblioteke

ugaslih sazveæœa.

Åitaju zemqopise.

Tajne karte obiqa.

Vode. Muqa. Trava.

A sa glatkih uzletnih

pista poleñu galebovi.

I za koji tren veñ ãaqu nam

krike. Svoj besprekorno

formatiran Air Mail.

154

A gore. Viãqe.

I joã viãqe.

Uznosi se orao.

Noseñi u kqunu neãto.

Viãe od æivota.

155

PADA BRAÃNAST SNEG

Kao davno nekad.

Pada braãnast sneg.

Biñe buduñnosti.

Sneænih hlebova.

Uåini mi se da kaæeã

draga moja åitateqice

kwige snegova.

I sitnih trava.

Dok prenosimo

sve te nerazreãivosti

iz ãake u ãaku vremena.

Posveñujuñi se i onoj

vazda prvoj. Ãto hoda

unutarwim odajama.

S åeãqiñem i lampom.

Joã vrela.

Od poslova duãe.

156

IMA PUTEVA

Ima puteva. Pomiãqaã.

Dok grabiã kroz sneg.

Pravo ka nevidqivom.

Sa obeñawima neba.

Uputstvom za spasavawe.

Iz klinastog pisma ptica.

Åisti su tragovi

za tobom. Baã åisti.

Kao da ih nije bilo.

157

VAZDUH, IÃARAN

Vazduh iãaran

deåjim povicima

leti sa saona.

Sa ledenog brega.

A mirnoña te ptice

netaknuta je.

I pre no ãto se otisne

u svom odlomku leda

ka drugoj stranici

reåne kwige

prenoseñi ka zalasku

åitavo nebo

srpqivo podnosi

moju zaluœenost.

Dopuãta mi uœem

u weno oko.

158

Da za taj trenut

åiode u vremenu

budem ona.

159

BEZ ZAKLETVI,SLOBODNO

Naãe zajediåko sunce

odavno nam je u oåima.

Govori nam u snu.

Pozlañuje kosti.

Dva puta je proslavilo

punoletnost.

A mi i daqe pravimo

za wega male lestve.

Da dosegne vrh bora.

Boæiñne zvezde.

Noñne masline.

I hleb anœela.

Puãtamo ga da pleãe.

Bez zakletvi. Samo.

U planetarnom poqu.

Po meseåini trava.

160

Slobodno od zaruka.

I vremena.

Trebañe. Moñno.

I svoje. Kad jednome

od nas stope ostanu.

U juåeraãwem snegu.

161

QUQAÃKE, TRAG

Dete zawihano

na sneænoj quqaãci.

Kad razdvoji se

od dvojnika u mraznom

skafanderu i krene prosto

po tvrdoj stazi

drugo je dete.

Gotovo åovek.

I veñ je opet sneg.

S otisnutim reqefom

prazine.

Vezica sam te quqaãke.

Rawiva kao previjaliãte.

Sigurna kao pritka.

Na koju meœu zonama leta

od oblika do traga

poput zvezda probodenih

162

dnevnim zrakom

polegnu reåi.

163

SA PAHUQOM,NA JEZIKU

Ti ãto dolaziã sa dahom

od zime. Ne åujeã sebe.

Ne znaã svoje ime.

Ja sam tvoj sluãaå.

Tvoja odloæena gitara.

Futrolom tela zaklawam

divqe tvoje deåake

ãto provaquju u moje srce.

Ludi od vejavice. Kao trn

u potomstvu mojih reåi.

Noñas su raãåistili staze

na Uãñu. Odgurnuti

smetovi tope se nalik

saseåenim krilima labuda.

A poput paperja niåu veñ druga.

164

Jer okrznut si. I sam.

Kao veånost. Ja diãem.

Govorim. Pleãem.

Sa pahuqom na jeziku.

Jer ti Sneæni svuda si.

Pah na strunama iãåezlog.

Anœeo u svim snegovima.

165

VEÅE, USKORO

Sedim na klupi.

Pridræana vetrovima.

Moja kwiga se lista.

I uskoro ñe veåe.

Veåna. Plaha kiãa

u pismu je boæje åestice.

Zahladneñe.

Posledwi par

promiåe stazom.

I jedna ruæa kao dete

izmeœu wih

rasipa svoj kikot.

Neukim stvarkama.

Sakupqaåicama senki.

Ãto plaåu u svojim

tuænim kutijama.

Zaboravqene u podnoæju

166

elektronskih piramida.

Guævicama pare i dima.

Jer ruæa je ruæa.

U svakoj latici

po jedno srce.

Zbog kojeg iznova.

Joã jednom i ja

na oprezu sam.

Na probi.

U kidqivom tekstu.

Bez ikoga.

Dete svojih reåi.

167

.

O PESNIKIWI

Tawa Kragujeviñ roœena je 1946. u Senti.

Diplomirala je 1970, a magistrirala 1973. na

Filoloãkom fakultetu u Beogradu, na grupi za

Opãtu kwiæevnost sa teorijom kwiæevnosti.

Prvu pesniåku kwigu objavila je u dva de -

setoj godini, u kolekciji „Prva kwiga” Ma ti -

ce srpske (Novi Sad, 1966).

Od tada je publikovala ãesnaest pesniåkih

zbirki (posledwa, Mo tel za zbogom, objavqena

je 2010), kao i nekoliko kwiga eseja o savre -

menoj srpskoj i svetskoj poeziji.

Od 1993. godine autor je KOV-a, gde je obja -

vila sedam kwiga – poezije, kao i malih eseja i

lirske proze.

Za prvu kwigu poezije nagraœena je „Bran -

kovom nagradom”, a za kwigu Divqi bulevar

(1993) nagradom „Œura Jakãiñ”. Kwiga iza bra -

nih pesama Staklena trava, koju je priredio

Nenad Ãapowa (Agora, 2009), nagraœena je pri -

znawem „Milica Stojadinoviñ Srpkiwa”, a

tim povodom objavqen je izbor iz wene poe -

zije, Ruæa, odista, koji je priredila Dragana

Bele slijin (2010).

169

Zastupqena je u viãe desetina zbornika i

antologija savremene srpske poezije u zemqi i

inostranstvu, meœu kojima su najaktuelnije

Poe sía Ser bia, hoy, Debats (Institució Alfons el

Magnà nim, Va len cia, n.109, 2010/4), Pesnici

Medi terana (Les Poètes de la Mediterannée)

predgovor Iv Bonfoa (Yves Bonnefoy), Gallimar

& Culturesfrance, 2010; Hundert gramms seele – De -

set deka duãe, Antologija srpske poezije druge

polovine XX veka (priredio dr Rob ert Hodel;

Leipziger Literaturverlag, 2011).

Gostovala na festivalima poezije: Struãke

veåeri poezije (Makedonija), Puãkinovi dani

poezije (Rusija), Trg pesnika, Budva (Crna Go -

ra). Uåestvovala u radu Kwiæevne kolonije u

Siñevu (1994), u Meœunarodnoj kwiæevnoj ko -

lo niji u Ñortanovcima (2008) i na Prvom

transbalkanskom festivalu poezije u Solunu

(2012).

Æivi u Zemunu. Okrenuta Dunavu.

170

SADRÆAJ

MEŒU TREPAVICAMA

Vatre, zanati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Azuri, mansarde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Proãlost, prikovana . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Putujuñi, kiãni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Barice, pismo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Od mraza, od ruæa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Snimak tiãine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13I druge pesme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Od uzdaha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Opet, davno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Æivot, sliåice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Gostujuñi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Tawiriñ, suncobran . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Bosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Istok, zeleno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21Åetvrtak, treãwe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Rubini, akvarijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23Polutar, san . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Kosa, uspravna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Ãto jesi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27U preseku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Tragovi, latice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

MESEC OD PESKA

Probe, izvoœewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

171

Trajekt, jedro . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Lokvawi, smisao . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Uæad, gorivo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36Jasnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Puteqak, put . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Voda, ruke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Topot, monogram . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Kap, joã jedna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Praznina, preobiqe . . . . . . . . . . . . . . . . . 42Sladoled, figure . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Most, kwiæara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Leksikon vetrova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Pelirnim lepezama. . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Nevidqiv, neåujan . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Prepisivaå horoskopa . . . . . . . . . . . . . . . . 51Verno, uveñano. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53A ponekad, neko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Magle, sedefi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57Imena, zalazak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Kapqa, æubor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Kolaæ, ogledala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

ZANOS SVETLOSTI

Eros, putopisi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Sami, rastopivi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Stvarnost, meka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Asteriksi, mleånost . . . . . . . . . . . . . . . . . 66Dragi, nepotkupivi. . . . . . . . . . . . . . . . . . 67Hleb, ruæe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Gnezda, ostrva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Sa tankog hleba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Plavi pesak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

172

Leptir, uistinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Stablo, stranica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Sa brigom, sa tugom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76Olovke, jele . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77Straãna vremena, opãte pomisli. . . . . . . . . 78Napustih, odavno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80Pogled, od sedam kruna . . . . . . . . . . . . . . . . 81U tamnim, i neprozirnim . . . . . . . . . . . . . 83Tranzistor, sluãalice . . . . . . . . . . . . . . . 85Bogu poslova, i malih zanata . . . . . . . . . . . . 87U oblacima, pred kiãu . . . . . . . . . . . . . . . 90

SEÑAWE SVILE

Tiãina, savest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Imena, ulice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Kula, jaguar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Akril, svila . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101Izvoœaåi zvuka, pene . . . . . . . . . . . . . . . . 103Taåka, crtica, odron . . . . . . . . . . . . . . . . 105I opet, cvet, i tango . . . . . . . . . . . . . . . . 106Dan zatvorenih åitaonica . . . . . . . . . . . . . 108Zlatne svadbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110Okean, srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Na suncu, u vodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114Æaluzine, trepavice . . . . . . . . . . . . . . . . 115Koãuqa, koncert . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117Vatrice, tu i tamo . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Ruæa, åitawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120Noñ, kriãke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121Zveråice, sneg . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122Kad cepa se papir, led . . . . . . . . . . . . . . . 123Na iviånom mestu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

173

Sedi ti sad tu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127

EVERGLADE

Zapisi severa, dragstor. . . . . . . . . . . . . . . 131Misao, nota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133Zapisi juga, vinarije . . . . . . . . . . . . . . . . 135Noñ hodajuñih lipa . . . . . . . . . . . . . . . . . 137Malo niãta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140I lepo, dakako . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141Everglade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144Baltik, nenajavqen . . . . . . . . . . . . . . . . . 146Sve te duwe, zlatni presek . . . . . . . . . . . . . 148Pogled, posteqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150Zemqa ruæa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151To pismo, ta glad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153Gwurke, orlovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154Pada braãnast sneg . . . . . . . . . . . . . . . . . 156Ima puteva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157Vazduh, iãaran. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158Bez zakletvi, slobodno . . . . . . . . . . . . . . . 160Quqaãke, trag . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162Sa pahuqom, na jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . 164Veåe, uskoro. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166

O pesnikiwi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

174

Tawa KragujeviñHLEB OD RUÆA

*

Izdavaå

Kwiæevna opãtina Vrãac (KOV)

Sterijina ulica br. 34

*

Glavni urednik

Draãko Reœep

*

Operativni urednik

Marija Vasiñ-Kanaåki

*

Kwigu preporuåuju

Draãko Reœep

Marija Vasiñ-Kanaåki

*

Na korici

David Roseburg: White and Red Rose Petal

Photographic Print

*

Korektura

Olga Markoviñ

*

Priprema

Saãa Peãiñ

*

Ãtampa

Buduñnost, Novi Sad

CIP – Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

821.163.41-14

KRAGUJEVIÑ, TawaHleb od ruæa / Tawa Kragujeviñ. – Vrãac :

Kwiæevna opãtina Vrãac, 2012 (Novi Sad :Buduñnost). – 174 str. ; 19 cm. – (Biblioteka KOV)

Tiraæ 300.

ISBN 978-86-7497-208-3

COBISS.SR-ID 272504839