ОРИЈЕНТАЦИЈА

Сналажење у простору назива се ОРИЈЕНТАЦИЈА. Та реч

настала је од латинске речи oriens, што значи исток.

ПРОСТОР је све оно што нас окружује (куће, дрвеће, птице, реке…).

ВИДИК је део простора који видимо с једног места (стојишта).

СТОЈИШТЕ је место са којег посматрамо околину.

ВИДИКОВА ЛИНИЈА или ХОРИЗОНТ је линија на крају видика,

тамо где нам се чини да се додирују небо и земља.

СТОЈИШТЕ

ВИДИК

ВИДИКОВА ЛИНИЈА

Да би се лакше оријентисали у простору, добро је знати шта значе:

Оријентисати се значи знати на коју страну треба да кренеш да би стигао на одредиште.Да би се лакше сналазили треба знати стране света. Где је која страна света људи су од давнина одређивали помоћу положаја Сунца.

Док Сунце безбрижно

небом шета,

помаже нам одредити

главне стране света.

Страна света где Сунце излази

зове се исток, а где залази запад.

Од излаза и залаза Сунце

по небу пут преваљује дуг,

тачно у подне стигне на југ.

А тачно од југа

на супротној страни

налази се северна страна света.

Ујутро се окренемо лицем ка

Сунцу. Испред нас је ИСТОК,

иза нас је ЗАПАД, десно нам је

ЈУГ,а лево СЕВЕР.

Испред нас је СЕВЕР,

ЈУГ нам леђа гледа,

с ДЕСНЕ стране Сунце се рађа,

а са ЛЕВЕ седа.

Према кретању Сунца одређене

су четири главне стране света:

* СЕВЕР (С),

* ЈУГ (Ј),

* ИСТОК (И) и

* ЗАПАД (З).

Поред главних страна, одређене су и четири споредне стране света.

Оне су добиле називе према главним странама између којих се налазе:

* СЕВЕРОИСТОК (СИ),

* СЕВЕРОЗАПАД (СЗ),

* ЈУГОИСТОК (ЈИ) и

* ЈУГОЗАПАД (ЈЗ).

Ноћу,кад је ведро,стране света можемо одредити по звезди

Северњачи која се налази на руди Малих кола и показује се-

вер.

Кад смо окренути према Северњачи, иза нас је југ, с десне

стране је исток, а с леве запад.

СEВЕРЊАЧА

У природи се можемо оријентисати и одредити стране света

на више начина:

Мала кола

Велика кола

Кора на дрвећу је са северне стране

храпавија и обрасла је маховином.

Крошња дрвећа је богатија, већа и

гушћа на јужној, него на северној

страни.

J

С

ГОДОВИ НА ПАЊУ су кружне линије које се виде на пре-

секу стабла. На пању посеченог дрвета јасно се види да су

годови на северној страни гушћи, а на јужној ређи.

С

J

МРАВИ граде своје мравињаке на јужној страни дрвета.

J

С

КОМПАС или БУСОЛА је

справа помоћу које најтачније

одређујемо стране света.

North N Север

South S Југ

East E Исток

West W Запад

Најважнији део компаса је

магнетна игла.

Када се компас постави во-

доравно и игла умири, краје-

ви игле показују правац

СЕВЕР (N) – ЈУГ (S) .

Уређај за оријентацију GPS

је посебан уређај који прима

сигнале преко сателита и пре-

цизно одређује наш положај.

ПЛАН НАСЕЉА је умањен и тачан приказ распореда улица, важних згра-

да и других уређених места одређеним ознакама, а у односу на стране света.

На горњој страни плана приказано је оно што се у природи налази на северу,

доња страна представља југ, десно је исток, а лево запад.

План насеља садржи:

• назив насеља

• легенду

• размеру и

• списак улица поређаних по азбучном или

абецедном реду на полеђини.

Поред назива сваке улице налазе се слово и

број. Они нам указују у ком ћемо квадрату

на плану пронаћи тражену улицу. Белом бојом означене су улице.

Жутом бојом означене су

саобраћајнице.

Зеленом бојом означени су

парко-ви и друге зелене

површине.

Црно-белом линијом означена је

железничка пруга.

Ради лакшег сналажења план је подељен на квадрате, који су означени

словима и бројевима. Редови су означени словима, а колоне бројевима.

Сваком квадрату на плану одговара по једно слово и број.

Ако желиш да нађеш Балканску улицу, прво је потражи у списку улица.

Тамо ћеш видети да поред њеног назива стоје слово и број (F7). Том

ознаком је обележен квадрат у којем се тражена улица налази. 7 8 9

Е

F

Уколико желиш да пронађеш Ботаничку башту, лако ћеш је наћи кад знаш да

се она налази у квадрату Е8

Свака карта садржи:

- назив територије

- легенду и

- размер.

На слици је приказана гео-

графска карта Србије.

Као и на плану, на горњем

делу карте налази се север,

на доњем југ, десно исток,

лево запад. На карти сe мо-

же наћи и сличица компаса

која одређује стране света.

ГЕОГРАФСКА КАРТА је умањени приказ дела Земљине површине.

На географској карти су посебним знацима ( картографски,

географски знаци) и бојама (картографске боје) означена:

- насељена места,

- равнице, планине, реке, језера, баре, бање, мора,

-саобраћајнице.

КАРТОГРАФСКИ ЗНАЦИ су симболи којима су на карти

означени објекти из природе.

КАРТОГРАФСКЕ БОЈЕ приказују изглед Земљине

површине (равнице, узвишења, удубљења).

изнад 2 000 m надморске висине

од 1 000 до 2 000 m

од 500до 1 000 m

од 200 до 500 m

до 200 m

воде

НАДМОРСКА ВИСИНА је вертикално растојање неког

места на копну у односу на ниво мора.

Према РАЗМЕРИ карте се деле на планове, топографске и географске карте.

• ПЛАНОВИ су најпрегледније карте у које се могу унети потребни детаљи.

То су карте крупног размера од 1:100 до 1:1000. Сваки већи град би по прави-лу требало да има план у који су уцртане улице и важнији објекти ради лакшег сналажења и оријентације у граду. Планови се израђују и у техничке сврхе: из-градња станова, фабрика, путева, насипа, канала...

• ТОПОГРАФСКЕ КАРТЕ приказују мање области и служе углавном у научне или војне сврхе. Раде се у размерама од 1:25 000 до 1:200 000. На њима је де-таљније представљен рељеф и у њих се уносе сви значајнији објекти. Ако су уразмери од 1:25 000 дo 1:1000 000 називају се специјалне карте, а ако су у сит-нијем размеру називају се прегледне топографске карте. Имају велики значај у војсци.

• ГЕОГРАФСКЕ КАРТЕ приказују веће области и на њима су унети само нај-важнији објекти. Имају најширу примени. На њима су представљене поједине државе, континенти, па и цела Земљина површина. Раде се у размери која је ситнија 1:300 000.

КАРТОГРАФИЈА – вештина израђивања географских карата.

РАЗМЕРA је однос дужине која је представљена на цртежу и стварне

дужине у природи.