издавача Редакција · 2016. 4. 20. · ЗБОРНИК РАДОВА Учитељски факултет у Ужицу Година 15 • Број 14 • Децембар

ЗБОРНИК РАДОВА

Учитељски факултет у Ужицу Година 15 • Број 14 • Децембар 2012 • 1–378

ISSN 1450-6718 • УДК 378(082)

COMPILATION OF WORKS

The Teacher-training Faculty of Uzice Volume 15 • Number 14 • December 2012 • 1–378

ISSN 1450-6718 • UDC 378(082)

Универзитет у Крагујевцу • Учитељски факултет у Ужицу

ЗБОРНИК РАДОВА 14

За издавача

Др Радмила Николић

Уредник

Др Радмила Николић

Редакција

Проф. др Драго Бранковић

Универзитет у Бања Луци,

Филозофски факултет, Бања Лука

Проф. др Данијела Василијевић

Универзитет у Крагујевцу,

Учитељски факултет у Ужицу

Проф. др Мирко Дејић

Универзитет у Београду,

Учитељски факултет у Београду

Проф. др Драгољуб Зорић



Проф. др Љупчо Кеверески

Универзитет „Св. Климент

Охридски“ Битола,

Педагошки факултет, Битола,

Македонија Проф. др Миленко Кундачина Универзитет у Крагујевцу, Учитељски факултет у Ужицу

Проф. др Снежана Маринковић



Prof. dr Milan Matijević

Sveučilište u Zagrebu,

Učiteljski fakultet u Zagrebu,

Hrvatska Проф. др Миомир Милинковић Универзитет у Крагујевцу,


Проф. др Видан Николић



Prof. dr Petar Sotirov

Uniwersytet „Marii Cuire-

Sklodowskiej“, Lublin, Poljska

Проф. др Милован Стаматовић



Доц. мр Данијела Судзиловски



Prof. dr Eva Szoradova

Universitet „Konstantin Filozof“,

Pedagoški fakultet, Nitra, Slovačka

Prof. dr Mara Cotič

Univerza na Primorskem,

Pedagoška fakulteta, Koper, Slovenija

Зборник радова 14/2012

Рецензенти

Проф. др Данијела Василијевић



Проф. др Миленко Кундачина



Проф. др Снежана Маринковић



Проф. др Миомир Милинковић



Проф. др Видан Николић,



Проф. др Радмила Николић



Проф. др Крстивоје Шпијуновић



CIP – Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

378(082)

ЗБОРНИК радова / Универзитет у

Крагујевцу. Учитељски факултет у Ужицу =

Compilation of Works / University of

Kragujevac. The Teacher-Training Faculty of

Uzice; главни и одговорни уредник Радмила

Николић. – 2012, бр. 14 – . Ужице :

Учитељски факултет, 2012 – (Ужице: Братис). – 24 см

Годишње.

ISSN 1450–6718 = Зборник радова –

Универзитет у Крагујевцу. Учитељски

факултет Ужице

COBISS.SR–ID 146220551

Лектори Мр Љиљана Костић

Др Милка Николић

Мр Далиборка Пурић

Преводиоци

Мр Гордана Љубичић (енглески језик)

Мр Светлана Терзић (руски језик)

Компјутерски слог

РЦ Учитељског факултета у Ужицу

Издавач УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ

Трг Светог Саве 36, 31000 Ужице

Штампа

„Братис“ – Ужице

Тираж

200 примерака

Ужице, 2012.

Излази једанпут годишње

Одлуком Матичног научног одбора за друштвене науке od 29. маја 2007. год.,

Зборник радова Учитељског факултета у Ужицу, почев од бр. 7, сврстан је у

категорију M-52.

15 ! 14 ! 2012 ! 1"378

ISSN 1450-6718 ! 378(082)


The Teacher-training Faculty of Uzice

Volume 15 ! Number 14 ! December 2012 ! 1"378ISSN 1450-6718 ! UDC 378(082)

3

I. Dr Milomir Eri (izvorni nau ni lanak)

Sloboda pod vidom retrospekcije ................................................................... 13"20

( ) ................... 21"32

( ) ........ 33"42

, ( )

.......................................................... 43"54

Dr Jelena Maksimovi , dr Boris Ko!uh (pregledni nau ni lanak)

Metoda uzorka u pedago!kim istra"ivanjima ............................................................... 55"68

Dr Jo"ko Sindik (izvorni nau ni lanak) Stimulating Developmental Milestones of Preschool Children through Interdisciplinary Alliances between Scientists and Professionals ................. 69"76

( ) ................................. 77"84

, , ( )

- .................. 85"98

, , ( nau ni )

- ........................................................................................................ 99"108

( ) .................................................. 109"118

( ) -

( ) ............................................................................... 119"130

Dr Vidan Nikoli (pregledni nau ni lanak) Pedago!ki aspekti putopisa francuskog slaviste Emila Omana o starom U"icu ............................................................................................................ 131"148

14/2012

4

( )

................................................................................................... 149"162

, ( ) .......................... 163"174

, ( )

........................................................................................................ 175"184

( ) ........ 185"196

( )

( ) ................................................................................ 197"204

, ( )

....................... 205"220

, ( )

............................... 221"228

Dr Goran #ekelji , dr Milovan Stamatovi , dr $ivorad Markovi (pregledni nau ni lanak)

Ima li razlika me u polovima u stavovima i interesovanjima za nastavne sadr"aje i nastavu fizi kog vaspitanja? ........................................................ 229"242

Mr Kristinka Selakovi (stru ni lanak) Obrazovna uloga umetni kih muzeja ........................................................... 243"254

M , , ( )

........................................................................... 255"266

Dr Ljiljana Miti (stru ni lanak) Zna aj ekolo!kog vaspitanja za za!titu neposredne "ivotne sredine i zdravlja oveka ............................................................................................. 267"274

Dr Sne!ana Marinkovi , dr Milenko Kunda ina (pregledni nau ni lanak) Inkluzivno obrazovanje u Srbiji iz ugla istra"iva a: implikacije za budu a istra"ivanja ................................................................................................... 275"294

, , ( )

( , ) .......................................... 295"310

( ) ......... 311"318

, ( ) .............................................. 319"326

5

( ) e

e .......................................... 327"338

r Gordana Ljubi i (pregledni nau ni lanak) Cultural Differences in Serbian and English Proverbs ................................ 339"352

II.

: [ . : ,

, , 2012, 446 .] ............................................. 355"356

: [ , :

, , 2012, 250 .] ..................... 357"359

:

[ : , ,

2008, 407 .] ............................................................................................. 360"364

:

[ , : , ,

2011, 288 .] ................................................................................. 365"367

: # [Bill Bryson: Shakespeare, 2007, , ,

2010, 208 .] ............................................................................................. 368"370

:

[ , : ,

, 2011, 188 .] ............................................................... 371"372

IN MEMORIAM

: In memoriam # (1958#2012) ......... 373"374

....................................................................... 375"377

15 ! 14 ! 2012 ! 1"378

ISSN 1450-6718 ! 378(082)


The Teacher-training Faculty of Uzice

Volume 15 ! Number 14 ! December 2012 ! 1"378ISSN 1450-6718 ! UDC 378(082)

6

CONTENTS

I. STUDIES AND ARTICLES Milomir Eri , PhD (original scientific article)

Freedom under Retrospection ......................................................................... 13"20

Dr Radmila Nikoli (survey scientific article) Educational Practices in Families in the Parents` Opinion............................ 21"32

Sini"a Stojanovi , PhD (original scientific article) Educational Effects of Democratization and Individualized Teaching ........... 33"42

$ivorad Milenovi , PhD, Mirjana Jeftovi , MA (original scientific article)

Pedagogical Competences of Parents ............................................................. 43"54

Jelena Maksimovi , PhD, Boris Ko!uh, PhD (survey scientific article)

Sampling Methods in Educational Research ................................................................ 55"68

Jo"ko Sindik, PhD (original scientific article) Stimulating Developmental Milestones of Preschool Children through Interdisciplinary Alliances between Scientists and Professionals ................. 69"76

Petar Raj evi , PhD (professional article) Theoretical Bases for Teaching in Primary School........................................ 77"84

Branka Radulovi , Slobodanka Markov, PhD, Olivera Gaji , PhD (original scientific article)

The Analysis of the Opinions of Faculty of Sciences Students about the Positive and Negative Sides of Bologna System Concept ................................. 85"98

Danijela Vasilijevi , PhD, $ana Bojovi , PhD, Jelena Stamatovi , MA (original scientific article)

Procedures and Techniques of Self-Evaluation of Teachers` Educational Work........................................................................................... 99"108

Novak Laketa, PhD (survey scientific article) Foreign Words in our Professional Terminology.......................................... 109"118

Milka Nikoli , PhD (survey scientific article) Comparative-modal Syntactic Constructions in Modern Secondary School Textbooks of Grammar of the Serbian Language (Linguistic Aspect)........... 119"130

Vidan Nikoli , PhD (survey scientific article) Pedagogical Aspects of Travels Written by the French Slavist Emil Oman about the Old Uzice........................................................................................ 131"148

Ljiljana Kosti , MA (survey scientific article) Historical, Literary and Didactic Aspects of Vladan Djordjevic`s Travel Books ............................................................................................................ 149"162

Dragoljub Zori , PhD, Milica Maglov (professional article) Motif of Re-dressing in Serbian Folk Epic Poetry ........................................ 163"174

Miomir Milinkovi , PhD, Mirjana Staki , PhD (survey scientific article)

The Reception of Antoine de Saint-Exupéry`s Little Prince in Science and Teaching ........................................................................................................ 175"184

Daliborka Puri , MA (professional article) Literary Text in Teaching the Junior Classes of Primary School.................. 185"196

Lela Vujo"evi (professional article) Thoughts about a Woman Expressed in Novels and Newspaper Articles Written by Milica Jakovljevic (Mir Jam) ....................................................... 197"204

Sanja Mari i , PhD, Krstivoje #pijunovi , PhD (survey scientific article)

The Development of the Concept of Natural Number of Preschool Children......................................................................................................... 205"220

Olivera Markovi , PhD, Milenko Pikula, PhD (survey scientific article)

Statistics in the Teaching of Mathematics in Primary Schools.............................. 221"228

Goran #ekelji , PhD, Milovan Stamatovi , PhD, $ivorad Markovi , PhD (survey scientific article)

Is There a Difference between Genders in Attitudes and Interests in Curricula and Teaching of Physical Education? ......................................... 229"242

Kristinka Selakovi , MA (professional article) The Educational Role of Art Museums .......................................................... 243"254

Danijela Sudzilovski, MA, Maja ali , Marija Ivanovi (original scientific article) Folk Tradition and Music in the Teaching Contents of Junior Primary School .................................................................................................. 255"266

Ljiljana Miti , PhD (professional article) The Importance of Environmental Education For the Protection of the Environment and Human Health................................................................... 267"274

Sne!ana Marinkovi , PhD, Milenko Kunda ina, PhD (survey scientific article)

Inclusive Education in Serbia from the Researchers` Perspective: the Implications for the Future Research ........................................................... 275"294

Svetlana Obradovi , Lidija Zlati , PhD, Milica Vu eti (original scientific article)

Detection of Children with Specific Learning Disabilities (Dyslexia, Dysgraphia, Dyscalculia and) in Elementary School.................................... 295"310

Jasna Maksimovi , PhD (professional article) Pupils with Special Needs and Physical Education Teaching....................... 311"318

7

Compilation of Works 14/2012

8

Branka Arsovi , MSc, $olt Namestovski, MSc (professional article)

New Communications Media in Education ................................................... 319"326

Svetlana Terzi , MA (survey scientific article) The Meaning of the Russian Superlative Forms Bli!aj"ij and Dal nej"ij Compared to Equivalents in Serbian Language ........................................... 327"338

Gordana Ljubi i , MA (survey scientific article) Cultural Differences in Serbian and English Proverbs ................................ 339"352

II. REVIEWS Novak Laketa: Pedagogy of the Serbs

[Nikola M. Potkonjak: Pedagogija u Srba, Srpska akademija obrazovanja, Eduka, Beograd 2012, 446 str.] .................................................................... 355"356

$ana Bojovi : A Review of the Education and Training of Teachers [Novak Laketa, Danijela Vasilijevi : Obrazovanje i usavr!avanje nastavnika, U iteljski fakultet, U#ice 2012, 250 str.] ................................... 357"359

Magdalena Ivkovi : School Study of Folk Tales and Legends [Zona Mrkalj: Nastavno prou avanje narodnih pripovedaka i predanja, Dru$tvo za srpski jezik i knji#evnost Srbije, Beograd 2008, 407 str.] .......... 360"364

Daliborka Puri : A Valuable Contribution to the Serbian Language and Literature Teaching Methods [Stana Smiljkovi , Buba Stojanovi : Komparativni pristup metodici maternjeg jezika i knji"evnosti, U iteljski fakultet, Vranje 2011, 288 str.] .. 365"367

Gordana Ljubi i : Shakespeare # the World as a Stage [Bill Bryson: Shakespeare, 2007, za srpsko izdanje, Laguna, Beograd

2010, 208 str.] ............................................................................................... 368"370

Ana Savkovi : Model of Professional Development of Teachers and Pre-school Teachers Through Accredited Programs [Milenko Kunda ina, Jelena Stamatovi : Stru no usavr!avanje nastavnika i vaspita a akreditovanim programima, U iteljski fakultet, U#ice 2011, 188 str.] ......................................................................................................... 371"372

IN MEMORIAM

Vidan Nikoli : In memoriam # Jaksa Vuksanovic (1958#2012) ................. 373"374

INSTRUCTIONS FOR THE ASSOCIATES ..................................................... 375"377

15 ! 14 ! 2012

ISSN 1450-6718

14 . ; 123 ! 13"20

: 18. 9. 2012.: 4. 12. 2012.

Doc. dr Milomir ERI Univerzitet u Kragujevcu, U iteljski fakultet u U"icu

SLOBODA POD VIDOM RETROSPEKCIJE

Apstrakt: U ovom radu govori se o Bergsonovoj kritici tradicionalnog po-stavljanja i re#avanja problema slobode u filozofiji. Naglasak je stavljen na Berg-sonovu kritiku retrospektivnog obja#njenja slobodnog ina koji na taj na in gubi smisao koji sloboda za nas ima. I sva pitanja o mogu nosti predvi anja, o determi-nisanosti ili kauzalnosti slobodnog ina rezultat su upravo retrospekcije koja pretpo-stavlja ukinuto, zaustavljeno vreme i odigran doga aj. Ova kritika e, naravno, otvoriti mnoga pitanja iz tradicionalnog kruga problema vezanih za slobodu.

Klju ne re i: sloboda, retrospekcija, determinizam, kauzalitet, iskustvo slobode.

Ako bismo zna aj jedne filozofije merili po bogatstvu, dometima i zna aju

posledica koje proizlaze iz njenih osnovnih postulata i distinkcija, onda se Bergso-nova filozofija sigurno mora svrstati u velike filozofije. Mnogobrojni problemi koji-ma se Bergson bavi u svojim delima, a pre svega problem slobode, dobijaju svoje mesto i smisao shodno odgovoru na kardinalno pitanje: Mo"e li se vreme adekvatno predstaviti prostorom? Bergsonov odgovor je slede i: $Mo"e, ako je re o proteklom vremenu; ne, ako govorite o vremenu koje proti e. No, slobodni in se de#ava u vre-menu koje proti e, a ne u proteklom vremenu. [...] Sve te#ko e ovog problema, i sam problem, nastaju otuda #to se u trajanju "ele na i isti atributi kao i u prote"nosti, sukcesija tuma iti simultano# u, a ideja slobode iskazati jezikom na koji se ona o i-gledno ne da prevesti% (Bergson 1978: 103).

Time smo do#li do same su#tine problema. Ako poku#avamo da izrazimo slo-bodu jezikom prostora, da je posmatramo van trajanja, kao #to je to slu aj i sa kreta-njem, do i emo do protivre nosti ili ak apsurdnosti & sloboda e postati nere#iv problem. Posmatrati slobodu izvan kretanja i trajanja zna i poku#avati da se slobo-dan in objasni, retrospektivno protuma i, a obja#njenje, kako ka"e Bergson, uvek ima retrospektivnu prirodu i nikada nije savremenik stvari koju obja#njava. Ono svo-di u stvarnoj istoriji doga aje na inteligibilne fenomene i mora ekati da istorija bu-de potpuno ispri ana pre nego #to je rekonstrui#e. Stvarnost, koja nam se pojavljuje u svojoj neposrednosti kao neprekidno izbijanje novina koje samo #to su nastale ve su postale pro#lost, tek u ovom pro#lom trenutku $pada pod pogled inteligencije ije su o i ve ito uperene unazad% (Bergson 1932: 66). Iluzija retrospekcije je, po V. Jankélévichu, zaista $idol% par excellence jer $zahvaljuju i na#em logiziranju, mi spre avamo sami sebe da se spoznamo. Lotova "ena, gledaju i unazad, pretvorila se

Eri , M.: Sloboda pod vidom retrospekcije . 15 . 14 2012 13&20

14

u stub od soli, dakle postala je jedna nepokretna i sterilna statua. Orfej, gledaju i iza sebe, gubi zauvek onu koju voli% (Jankélévich 1959: 24). I sva pitanja o mogu nosti predvi anja, o determinisanosti ili kauzalnosti slobodnog ina rezultat su upravo re-trospekcije koja pretpostavlja ukinuto, zaustavljeno vreme i odigran doga aj. Sva-kom na#em inu i akciji lako e se naknadno na i pojave koje su mu prethodile i ija e on posledica biti. Akcija se retrospektivno, kao i pre ena putanja, kada je re o

kretanju, mo"e ra# laniti na trenutke i motive koji se mogu beskona no umno"avati a da se nikada ne e rekonstruisati unutra#nji zamah i polet slobodnog akta koji izbija iz najve ih dubina i koga se prostor i na#e povr#insko ja u"asno pla#e. Uostalom s pravom, jer je za njih on razoran. Zbog toga povr#insko ja i ula"e toliko truda da slo-bodan in predvidi, ozakoni, vaspita, uvede u dru#tvene konvencije u e i ga & kau-zalnom & redu i poretku. Evo, razloga Bergsonovog insistiranja na Zenonovim apo-rijama' One su model, kalup namenjen materiji koji na#e mi#ljenje, ili preciznije in-teligencija, stavlja na trajanje. Tako ovaj kalup postaje Prokrustova postelja za na# duh i na#u slobodu. Uvek e biv#a sloboda biti po meri ove postelje. I ako je posma-tramo kao izbor ili odluku, sloboda e se tako e pojavljivati pod vidom retrospekcije jer mi definiciju, formulaciju odluke i izbora pravimo naknadno i u tom smislu e svaka definicija slobode determinizmu dati za pravo. Na# ceo "ivot nestaje zatrpan naknadnim rekonstrukcijama i logi kim obrascima dok nam izvorno zna enje slobo-de u potpunosti izmi e. Uvek u ka#njenju za do"ivljenim "ivotom & koji kao da tek retrospektivno za nas dobija smisao & na#e slobodne inove i na# "ivot pretvaramo u tipi ne inove i tipi an $ivot jer jedino tako mo"emo da ih objasnimo.

Su#tina razmi#ljanja, ili preciznije obja#njenja, jeste da nas uvek uverava u preegzistenciju neke stvari i ono se ne e zaustaviti, kao #to to Bergson pokazuje, dok ispod svekolikog postojanja ne razapne potku ni#tavila. Bilo kako bilo, obja#-njenje nas uvek zatvara u krug datog. Jedini na in da se prekine ovaj krug i da se po-ka"e, demonstrira mogu nost slobode jeste hteti i initi. Posedovati malo Diogenove nerazumnosti & ustati i na initi prvi korak'1 Akcija je ta, kako ka"e Bergson, koja lo-mi ovaj krug u koji nas zatvara obja#njenje.2 $Da nikad niste videli oveka kako pli-va, vi biste mi mo"da rekli da je plivanje stvar nemogu a, jer da bi ovek nau io da pliva & trebalo bi najpre da mo"e da se dr"i na vodi, i prema tome da ve zna plivati. I zbilja, razmi#ljanje e me uvek zakovati za vrstu zemlju% (Bergson 1932: 190). Ono #to mo"e da razre#i ovakvu situaciju jeste spremnost da se preuzme rizik & treba po eti, i ako malo bolje razmislimo mi ne mo$emo da ne po nemo. Ono #to nam is-kustvo govori jeste da mi sebe znamo samo zapo ete, tj. u trajanju. Mi smo uvek ve

1 Za Diogena iz Sinope se vezuje anegdota da je slu#aju i dokaze o nemogu nosti kretanja kao

kontraargument jednostavno ustao i hodao: $Isto tako, kad je neko tvrdio da ne postoji kretanje, Diogen ustade i po je gore-dole% (D. Laertije, *ivoti i mi#ljenja istaknutih filozofa, str. 180). Bergson se osvr e na ovaj Diogenov postupak u Dva izvora morala i religije, govore i o odnosu oslobo ene du#e i prepreke (v. Bergson 1989: 43).

2 Mi smo uostalom videli, u Materiji i memoriji, va"nost akcije za konstituisanje svesti, a pre sve-ga su#tinsku promenu koja se desila u razumevanju materije i percepcije uvo enjem akcije na mesto kontemplativnog posmatranja.


15

tu. U tom smislu ne mo"emo da ne budemo slobodni.3 I, nastavlja Bergson: $Ali, ako se ja, prostonaprosto, bacim u vodu bez straha, ja u se najpre dr"ati na vodi ka-ko tako bore i se s njom, i malo-pomalo naviknu u se na ovu novu sredinu, nau i-u plivati. Tako, u teoriji, ima jedna vrsta apsurdnosti kad se ho e da sazna druga-ije nego inteligencijom. Ali, primi li se slobodno rizik, akcija e mo"e biti prese i vor koji je mi#ljenje vezalo a koga ne e razre#iti% (Bergson 1932: 190). Akcija se

ra a iz trajanja gde se prolazi po neosetnim gradacijama, $radnja ni e iz onog #to joj prethodi evolucijom sui generis, tako da se u ovoj akciji nalazi ono #to joj pret-hodi i #to je obja#njava, i da ona ipak dodaje tome ne#to apsolutno novo, po#to prema#a ono #to prethodi kao #to plod prema#a cvet% (Bergson 1927: 190).4 Takva je priroda slobodnog ina.5

Na ovoj ta ki postoji duboka srodnost i poklapanje izme u razli itih linija i-njenica i istra"ivanja Ogleda, Materije i memorije i Stvarala ke evolucije.6Analize kretanja sprovedene u svim ovim delima, pokazale su da se kretanje mo"e deliti, ali ne beskona no & $ako pokret nije potpun, on nije ni#ta% (up. Bergson, La pensée et le mouvant, 1380). Ahilovo tr anje se mo"e podeliti samo na Ahilove korake i tu je kraj deobi. Uvid Ogleda u duboke slojeve na#eg du#evnog "ivota pokazuje pro"etost unutra#njih stanja; svako ose anje izra"ava celu du#u i itava du#a je prisutna u sva-kom ose anju. Svest, pre svega u Materiji i memoriji, definisana kao pam enje, kao most ba en izme u pro#losti i budu nosti, kako Bergson ka"e, jeste virtuelna celina svih na#ih vremenskih dimenzija koje se samo prostorizovane mogu deliti i ograni-avati. Ko, uostalom, mo"e da poka"e trenutak u kome se dodiruju sada#njost i pro#-

lost? Stvarala ka evolucija e govoriti o organskim totalitetima i su#tinskoj tendenciji "ivota ka individualnosti #to razlikuje svaki, ma i najprostiji, organizam od mehani-zma. Ali, u svim delima na ovaj ili onaj na in Bergson insistira na postojanju nesvodi-vih stvarnosti, datosti, injenica koje se ne mogu dalje deliti a da se ne uni#te.

Postoji jedna stvarnost po sebi, re i e Bergson. Ne mo"emo je konstruisati ni od ega drugog #to nije ona sama. Mo"emo se samo uz ogroman napor, preokre u i prirodnu usmerenost pa$nje ka $ivotu, susresti sa njom, neposredno je iskusiti. Ako se za ne#to mo"e re i da postoji & ona postoji. A opet i ne postoji jer postaje. Ona je-ste i nije nigde. Njeno bivstvovanje je paradoksalno koliko je to i let strele & lete a strela nije ni u jednoj ta ki na svom putu, ona samo kroz njih prolazi. Kada jeste u jed-

3 $Stvaranje je svuda u nama i oko nas; u svakom trenutku postoji u unutra#njem "ivotu jedan pre-

lazak Rubikona, jedan opasan skok u ispunjenje% (Jankélévich 1959: 76). 4 V. Jankélévich se na jednom mestu pita: nije li akcija causa-sui? I zaista, Bergson, pre svega u

Materija i memoriji, daje mnogo povoda za takvo pitanje. 5 Bergson odbacuje primedbu da bi se sloboda na ovaj na in svela na ose ajnu spontanost. I to je zai-

sta primedba koja se vrlo esto mo"e pro itati kod racionalisti kih kriti ara bergsonizma iako Berg-son jasno nagla#ava da bi se o tome moglo govoriti samo kod "ivotinja iji je psihi ki "ivot pre sve-ga afektivan. $Ali kod oveka, mislenog bi a, slobodnim aktom mo"e da se nazove sinteza ose a-nja i ideja, a evolucija koja tome vodi razumna evolucija% (Bergson 1927: 190).

6 Uze emo za analizu samo najva"nija dela. Ove ideje se ponavljaju i u esejima objavljenim u La pensée et le mouvant i L'énergie spirituelle.


16

noj ta ki, ona vi#e nije strela ili, barem nije lete a, #to izlazi na isto & strela koja ne leti samo je komad drveta. Ova stvarnost nema ni#ta sli no sa stvarima u prostoru i sa sa-mim prostorom. Ona je po prirodi razli ita od njega jer traje. Ili, jo# preciznije, samo Trajanje je ova stvarnost. Svaki poku#aj da je prevedemo u jezik, koji je prostornog porekla, ili bilo koji drugi simbol rezultira njenim gubljenjem i zapadanjem u bezizla-zne protivre nosti i apsurdnosti. $Mo"ete li, a da joj ne promenite prirodu, skratiti tra-janje jedne melodije. Unutra#nji "ivot je ova melodija%, re i e Bergson (Bergson, La pensée et le mouvant, 1261).

Ova stvarnost se otkriva kao su#tina biolo#kog, du#evnog i duhovnog "ivota preko njihovog virtuelnog totaliteta i njihove intencionalnosti. Kretanje i trajanje, ta-ko e su intencije i tendencije, kao #to je to i "ivot. Oni su uvek na putu, njihova su#-tina nije u dovr#enosti, ve u samostvaranju.7 Iako nedovr#eni, uvek su potpuni i u tom smislu jednostavni, ali upravo ova prelaznost otkriva njihov paradoksalan na in postojanja koji odlikuje i samu slobodu. Ako je istina da jedno postojanje mo"e biti dato samo u iskustvu, onda ova istina uzima ime intuicije kada se odnosi na duh.8 I jedina forma saznanja koja prodire dublje u slobodan akt jeste upravo intuicija & pa-"nja koju duh usmerava na samoga sebe, samosabiranje u kome se duh samopotvr-

uje. Ako nadvlada svoju prirodnu usmerenost ka "ivotu, $on mo"e da se stavi u po-kretnu stvarnost[...] Treba na to da se primora, da preokrene pravac kojim obi no misli% (Bergson, La pensée et le mouvant, 1422). Za razliku od inteligencije koja uvek pretpostavlja odvojenost i razli itost od objekta, ne postoji su#tinska razlika iz-me u kretanja intuicije i kretanja duha ili "ivota jer intuicija i nije ni#ta drugo do potpuna svest duha o sopstvenom kretanju, tj. trajanju.9 Zato Bergson i mo"e da ka-"e: $Misliti intuitivno, zna i misliti u trajanju% (Bergson, La pensée et le mouvant, 1275). Intuicija polazi od kretanja, postavlja ga ili radije opa"a kao samu stvarnost; nepokretnost je za nju samo jedan apstraktan vid koji na# duh uzima sa kretanja. Ve-zana za jedno narastaju e trajanje intuicija opa"a u njemu neprekidni kontinuitet ne-predvidljivih novina; $ona vidi, ona zna da duh izvla i iz sebe sama vi#e nego #to ima, i da je stvarnost, pro"eta duhom, kreacija% (La pensée et le mouvant, 1275). $Vidi se dakle veoma jasno kod Bergsona [...] centralna intuicija, i ona je daleko da

7 $Ne postoje dovr#ene stvari ve samo stvari koje se stvaraju, ne stanja koja se odr"avaju, ve sa-

mo stanja koja se menjaju% (Bergson, La pensée et le mouvant, 1420). 8 Sti e se utisak da su naj$e# i kriti ari najnepa"ljivije itali Bergsona. Vrlo esto se mo"e pro ita-

ti, naro ito kod tzv. racionalisti kih kriti ara, primedba da je apsolutno nemogu e primeniti intu-iciju na spoznaju nekog predmeta & drveta, kamena, ptice & i odatle izvode zaklju ak o besmi-slenosti same intuicije. Nigde, koliko je nama poznato, Bergson ne pro#iruje polje primene intui-cije na taj na in. Naprotiv, u La pensée et le mouvant, on jasno ka"e da postoji jedna prirodna sklonost ljudskog duha da se zaklju ci iz jedne oblasti prenose na drugu $ emu ne treba nikada popustiti% (Bergson, La pensée et le mouvant, 1330).

9 Sam Bergson odbijaju i da da jedno i definitivno zna enje pojmu intuicije upu uje na mno#tvo zna enja koja, na primer, Spinoza daje re ima $essence% i $existence% ili Aristotel re i . H. Höffding je prona#ao etiri zna enja intuicije u bergsonizmu, dok sam Bergson dodaje da ih je vi#e. Ipak, fundamentalni smisao sadr"an je u formulaciji koju navodimo dalje u tekstu (videti o ovom problemu: Bergson, La pensée et le mouvant, 1274&1275.


17

bude, kao #to je re eno nepravedno, jedno $ne znam #ta%, nekakav proizvod nekontro-lisane genijalnosti. Za#to izvor sa koga on crpi i uzima smisao svoje filozofije, ne bi jednostavno bio artikulacija njegovog unutra#njeg pejza"a, na in na koji njegov po-gled susre e stvari ili "ivot, njegov do"ivljeni odnos sa samim sobom, prirodom i "i-vim bi ima, njegov dodir sa bi em u nama i izvan nas?%, pita se M. Merleau-Ponty, i-ni nam se s pravom (M. Merleau-Ponty 1960: 245).

U tom smislu ova dva pojma, trajanje i intuicija, preko kojih se obi no poku-#ava obuhvatiti bergsonizam, pojavljuju se neraskidivo povezani u najdubljim zna enjskim slojevima pojma & sloboda. Ukazuju i na su#tinsku istovetnost izme u kretanja intuicije i kretnje slobode ili "ivota, koja intuitivno saznanje ini mogu im, V. Jankélévich, ka"e: $Kako je isto, ka"e Empedokle, saznatljivo samo istim, tako samo "ivot prodire u "ivot. Plotinova sentenca, koju je Gete toliko obo"avao, otkriva jedan novi smisao: oko mora biti sun ano da bi videlo svetlost%10 Duboka samospo-znaja duha preko intuicije, koja nije ni#ta drugo do ponovo zadobijeni identitet, pret-postavlja kao nu$nu mogu nost da smo mi sebi dati (makar i za kratko'), da smo mi isto sa nama samima. Intuicija otkriva trajanje kao supstanciju duha, $ali, trajanje gde mi delamo je trajanje gde se na#a stanja stapaju jedna u druga i tu treba da u ini-mo napor da bi se preneli mi#lju u izuzetno i jedinstveno stanje gde razmi#ljamo o intimnoj prirodi akcije tj. u teoriju o slobodi volje% (Bergson 1927: 190). Taj napor jeste sama intuicija koja je $te#ka i ne bi mogla trajati% (La pensée et le mouvant, 1275). Ona je $jedan bolan i redak napor koji bi nam [...] omogu io promi#ljanje sa-mog stvaranja kao stvaranja% (Hyppolite 1971: 487). Intuicija je tako manje kontem-placija a vi#e saose anje sa izvornim pokretnom stvari i duhovna aktivnost u estvo-vanja u trajanju koje neprestano sazreva i poklapa se sa stvarala kom tenzijom koja pritiska ka apsolutno novoj budu nost. U vrlo retkim trenucima kada intuicija potpu-no koincidira sa trajanjem, re je o istom aktu u kome se ostvaruje na#a najizvornija i najintimnija preferenca i koji, zahvaljuju i tome da nije ni im determinisan do na-ma samima, jeste slobodan akt ili je re sloboda bez ikakvog zna enja, flatus vocis. Sloboda tako spoznata jeste jedna vrsta organske nu"nosti, s one strane i determini-zma i indeterminizma.11 Nu"nosti da budemo to #to jesmo. $Posmatrana kao zahtev, sloboda postavlja pred nas zadatak da ostanemo, najvi#e mogu e, savremenici na#ih vlastitih akcija, da ne be"imo ni u pro#lost [...] ni u budu nost retrospektivno oprav-davanu. Ona se suprotstavlja fikciji. Ona ima protiv sebe licemerne pledoaje, izve#-ta ene govore elokventnih apstrakcionista. I zato je njeno ime iskrenost% (Jankélévich 1959: 79). U takvoj slobodi "ive mistik, heroj a moglo bi se re i i umetnik, barem kroz svoje delo. Upravo zato nam je njihovo iskustvo toliko drago-ceno i va"no: $Neko je ne#to video, neko je ne#to dodirnuo, neko ne#to zna%, re i e Bergson (Bergson 1989: 193). Na njih mo"emo da uputimo onoga ko nas pita za

10 $Enn., I, 6, 9. Cf. Platon, Rép., VI, 508 b, 509 a; Phèdre, 250 c (ili e)%, u: V. Jankélévich 1959: 74. 11 Sloboda je neshvatljiva bilo sa stanovi#ta determinizma, po kome je $akt rezultanta mehani ke

kompozicije elemenata izme u njih samih%, bilo za protivnike determinizma, za koje, $ako bi ostali strogo dosledni svom na elu, slobodna odluka bi bila jedno proizvoljno fiat, pravo stvara-nje ex nihilo% (Bergson 1927: 189).


18

mogu nost slobode. I neobi no sna"no dejstvo koje oni vr#e na nas proizlazi samo iz injenice da mi nepogre#ivo prepoznajemo slobodu tamo gde je ostvarena.

$Defini#u i pravi misticizam njegovom povezano# u sa "ivotnim poletom% (Bergson 1989: 177), Bergson ide dalje od zaklju aka Stvarala ke evolucije koja se vrsto dr"i injenica iz podru ja biologije: $Nismo govorili ni#ta #to biologija jed-

nog dana ne bi mogla potvrditi%, tako da u enje o élan vital predstavljala ne iskorak ve zgu#njavanje i rezime tih analiza (Bergson 1989: 212). Me utim, sa istra"ivanji-ma sprovedenim u Dva izvora morala i religije, naslu uje se odgovor na pitanje oda-kle dolazi taj polet i #ta je bio njegov uzrok, o emu Stvarala ka evolucija ne govori. $Ako je bio dovoljan sam sebi, #ta je sam po sebi bio, i kakav je smisao trebalo pri-pisati svim njegovim ispoljavanjima zajedno?% (Bergson 1989: 206). Odgovor na to pitanje da e nam misti ko iskustvo ako misticizam pre svega shvatimo kao prepo-znavanje i dodir sa istim i neposrednim injenicama. U tom smislu $mo"e se tvrditi da je Bergsonova filozofija jedna misti na filozofija u iskustvenom smislu re i. [...] U Dva izvora Bergson se obra a svetoj Terezi kao #to se obra a klini arima u Mate-riji i memoriji, biolozima u Stvarala koj evoluciij% (Jankélévich 1959: 228). Misti -ko iskustvo dovodi do $uspostavljanja dodira, pa prema tome i do delimi nog pokla-panja sa stvarala kim naporom koji se ispoljava u "ivotu. Ako nije sam Bog, taj na-por poti e od njega. Veliki mistik bio bi individualnost koja bi prekora ivala granice koje ljudskoj vrsti postavlja njena telesnost, i na taj na in nastavljala i produ"avala bo"je delanje% (Bergson 1989: 182&183).

Sloboda koja se u Ogledu pojavljuje kao akt koji ja "eli celom svojom du#om, u Materiji i memoriji kao na in da se sa"me kretanje materije i time na#e trajanje u ini nezavisnim od nje, u Dva izvora pokazuje svoj najdublji sloj & misti no isku-stvo otkriva slobodu kao koincidiranje sa samim Smislom, slobodu $u du#i koja isto-vremeno dela i predstavlja ono na #to Bog deluje, ija se sloboda podudara sa bo"-jim delanjem% (Bergson 1989: 192). $Misti ko iskustvo tako otkriva slobodu kao koincidiranje sa samim Smislom & kona no je dualizam dubokog ja i povr#inskog ja, materije i duha, materije i $ivota prevladan, a smisao élan vitala otkriva se u slobod-noj stvarala koj ljubavi kroz koju ovek u estvuje u misteriji sveta koja se nepresta-no obnavlja% (Eri , 2011). ovek se osloba a u estvuju i u beskona nom stvarala -kom naporu koji ga prevazilazi. Univerzum nije sav stvoren & on se stvara, on se stvara pred na#im o ima, stvara se u nama, i, u najve oj meri, kad se radi o nama sa-mima, on se stvara od nas. Tako se misterija sveta obnavlja neprestano. Sloboda je neprekidan stvarala ki napor otkrivanja koji se pru"a u najdublje slojeve bi a gde se osloba a jedan nesumnjiv izvor univerzalne simpatije koji vodi najpovla# enije me-

u ljudima do intimnog dodira sa kosmi kim "om.


19

Literatura

Barthélemy-Madaule, M. (1966). Bergson adversaire de Kant. Presse Universitaires de France, Paris.

Bergson, Henri & Oeuvres. (1959). Textes annotés par André Robinet. Introduction par Henri Gouhier, Paris, Presses universitaires de France:

1. Essai sur les données immédiates de la conscience, 2. Matière et la mémoire, 3. Le rire, 4. L + évolution créatrice, 5. L/ énergi spirituellle, 6. Les deux sources de la morale et de la religion, 7. La pensée et le mouvant.

Bergson, A. (1978). Ogled o neposrednim injenicama svesti. Beograd: Mladost.

Bergson, A. (1927). Materija i memorija. Beograd: Izdava ka knji"arnica Gece Kona.

Bergson, A. (1932). Stvarala ka evolucija. Beograd: Kosmos.

Bergson, A. (1989). Dva izvora morala i religije. Novi Sad: Knji"evna zajednica Novi Sad.

Bergson, A. (1993). Smeh. Beograd: Diegesis.

Cariou, M. Lectures bergsoniennes. Presses universitaires de France.

Chevalier, J. (1948). Bergson. Paris: Plon.

Deleuze, G. (1966). Le bergsonisme. Paris: Presses universitaires de France.

Delhomme, J. (1954). Vie et conscience de la vie. Paris: Presses universitaires de France.

Eri , M. (2011). Determinizam i sloboda u filozofiji A. Bergsona. Zbornik radova 13, U"ice: U iteljski fakultet.

Gouhier, H. (1959). Introduction. U: Henri Bergson, Oeuvres. Paris: Presses Universitai-res de France.

Hyppolite, J. (1971). Aspects divers de la mémoire chez Bergson. Figures de la pensée philosophique I, Presses universitaires de France, Paris.

Jankélévitch, V. (1959). Henri Bergson. Paris: Presses universitaires de France.

Merleau-Ponty, M. (1960). Éloge de la philosophie (et autres essais). Éditions Gallimard.

Meyer, F. Pour connaitre la pensée de Bergson.

Wahl, J. (1962). Tableau de la philosophie française. Paris: Gallimard.


20

. - ,

- .

, , . -

, - ,

. , , - , , .

: , , , ,

15 ! 14 ! 2012ISSN 1450-6718

37.018.1; 316.356.2 32

: 25. 6. 2012. : 4. 12. 2012.

! 21"

. ,

: , , , .

, .

, . -

, , ,

. , ,

. ,

, 114 -

- . - -

.

: , , , , .

1.

# . "

, " $.

, - " , -

, ,

, -

, , -

, .:

. 15 . 14 2012 21"32

22

" -

-

.

, -

, .

,

, -

, ,

. -

-

, , -

. -

, , , ,

,

, , .

# $, , , , , , .

- , -

.

- . -

, , , . , , , -

, .

, , - .

, - -

(Mussen i sar. 1984: 103).

-, . , -

, . , .

- .

, .: . 15 . 14 2012 21"32

23

, , .

,

. - ( , ,

, ( 1995: 8"11).

, " .

. ,

( ), " ;

" . , , ,

.

- , -

- .

, - , -

.

# $ - , -

. - ,

.

- . ,

. , -

, . - ,

. - ,

. , , , .

, .: . 15 . 14 2012 21"32

24

" .

. " - , , , .

.

.

. : " " -

. , -: 1) " ( , , , ); 2) - " ( );

3) ( , ). (Mussen i sar. 1984: 105).

2.

- .

- ,

- .

- -

.

114 ( ).

33 (5 " ; 4 " ; 3 " -

; 2 " ; 1 " ). , 70,09% ,

22,43% 7,48% . - ( 56,88%, 43,12%). -

81,25%, - 14,29% .

, .: . 15 . 14 2012 21"32

25

, , ,

1.

3.

, # $ # $.

# $, # -$ # $, ( 1).

1.

5 4 3 2 1

N

1.

( , , , ...)

12 10,53

15 13,16

65 57,02

22 19,29

"

3,15 114 12

2.

10 8,77

40 35,09

40 35,09

15 13,16

9 7,89

3,24 114 10

3.

15 13,16

40 35,09

35 30,70

20 17,54

4 3,51

3,37 114 7.5

4.

( , , ,

, ...)

15 13,16

50 43,86

30 26,32

10 8,77

9 7,89

3,46 114 6

5.

18 15,78

30 26,32

30 26,32

30 26,32

6 5,26

3,21 114 11

6. , (

,

, )

20 19,23

39 37,50

35 33,65

7 6,73

3 2,89

3,63 104 3.5

1 : . , , -

, . 13, . 14, , , 2011, . 83"88.

, .: . 15 . 14 2012 21"32

26

5 4 3 2 1

N

7.

15 13,16

35 30,70

20 17,54

30 26,32

14 12,28

2,93 114 17

8.

, ,

8 7,02

37 32,46

15 13,16

30 26,31

24 21,05

2,78 114 20

9.

24 21,05

38 33,33

30 26,32

10 8,77

12 10,52

3,98 114 1

10.

13 11,40

25 24,04

34 32,69

22 21,15

10 9,62

3,09 104 14

11.

10 8,77

50 43,86

35 30,71

10 8,77

9 7,89

3,37 114 7.5

12.

2 1,75

50 43,86

30 26,32

20 17,54

12 10,52

3,08 114 15

13.

5 4,59

45 41,28

20 18,35

29 26,61

10 9,17

3,05 109 16

14.

5 4,39

25 21,93

50 43,86

20 17,54

14 12,28

2,89 114 18

15.

10 8,77

40 35,09

32 28,07

20 17,54

12 10,53

3,14 114 13

16.

" 15

13,16 30

26,32 35

30,70 34

29,822,23 114 21

17.

( , , ...)

10 8,77

50 43,86

30 26,32

10 8,77

14 12,28

3,28 114 9

18. , ,

30 26,32

35 30,70

30 26,32

15 13,16

4 3,50

3,63 114 3.5

, .: . 15 . 14 2012 21"32

27

5 4 3 2 1

N

( ,

, , ...)

19.

9 7,90

25 21,93

45 29,47

20 17,54

15 13,16

2,86 114 19

20.

30 26,32

35 30,70

30 26,32

19 16,66

" 3,49 114 5

21.

( , ,

,

, ...)

31 27,19

49 42,98

20 17,55

10 8,77

4 3,51

3,82 114 2

, - # $

- -

. , 57,02% - , , , ., - . - ,

, , 1 ( 3,5; 5,6).

, , - , -

, , , - .

(7,5 10), - .

- ( 21).

19, 1/3 - , -

, .: . 15 . 14 2012 21"32

28

- .

, -, - . 50%

, - ( 30%

, 11) , ( , , ...)

( = 3,46, 6) - .

, - # $ .

. -

1 40% ( 3,5) , - . 3,5 , - . ,

, , -

, , , .2

-, , . - , ,

, . - ( 1, 17 20) -

, . - -

, , .

, , -

. - ( 17).

2 : . . , -

, . 13, . 14, , , 2011, . 83"88.

, .: . 15 . 14 2012 21"32

29

( 13). , -

, 54,38% - . -

. 30,7% , -

, 7,89% . 43,86% . -

( 1, 7,5) . , 30% # $ # $.

( , -...), , ,

( , ...), - . , , - , ,

. - (70,17%; 2; 3,82), -

. -

. - ,

.

-, , , ., -

, - , , -

, , . - 46% , 1/2 # $

# $ # $ ( 9).

, , ( 2011: 83"88).

- -

( 21). 13,16% , 1/3

.

, .: . 15 . 14 2012 21"32

30

# $, # -

$. , ,

.

( 19)?

,

-, , , - , -

, , -

.

- . -

- , - ,

, - .

. -

- - .

.

, .: . 15 . 14 2012 21"32

31

Goldner-Vukov, Mila (1988). Porodica u krizi. Beograd"Zagreb: Medicinska knjiga.

Mili , Andjelka (2007). Sociologija porodice, kritika i izazovi. Beograd.

Milo&evi , Ljubinka (1995). Vaspitni odnosi u porodici. Beograd.

Mussen i sar. (1984). Child Development and Personality. New York: Harper, Row, Pu-blisher.

P&under, M., Milivojevi -Krajn i , A. (2011). Pona%anje adolescenata i do&ivljavanje odnosa sa roditeljima i %kolom. Beograd: Zavod za udzbenike.

, (2011). . : .

, (2010). , , - I. : , . 13"24

, (2011). , , 13, ., 14. : , . 83"88.

, (2007). . .

, .: . 15 . 14 2012 21"32

32

PROF. DR. RADMILA NIKOLIC University of Kragujevac, Teacher-training Faculty of Uzice

EDUCATIONAL PRACTICES IN FAMILIES IN THE PARENTS` OPINION

Summary

The family, as a specific social group and a biosocial community, is determined by social rules, goals, and functions as the only social group in which a man is born. Fa-mily has the responsible functions and objectives aimed at encouraging and directing the development of children. Each family creates its own system of mutual behavioral actions that determine the mutual influence of its members, primarily parents and children. Family forms the personality of a child, because it determines the moral norms, value systems and standards of behavior, using a variety of methods and means of education. Family draws the patterns of behavior towards children from the society in the broadest sense of the word, but also from the person`s character and the personality traits of the parents, sho-wing love by its model of behavior and setting the limits. By analyzing the specific issues of family education, especially educational problems that we now encounter in family and school, we conducted research on a sample of 114 parents of primary school students in or-der to ascertain their views on the effectiveness of methods and tools used in the education of children. The results suggest that parents often opt for the methods and means of educa-tion which are not a characteristic of a democratic style of parental education.

Keywords: educational practices, the family, the parents opinions, the efficiency of the procedure, means of education.

15 ! 14 ! 2012ISSN 1450-6718

371.311.1 ! 42

: 25. 11. 2012.: 4. 12. 2012.

33"

. ,

: - - -

. -

. - .

. 333 .

- -

.

: , , , , -, .

, -, , ,

, . , , , -

. , , ( ),

, .

- . -

-, , . -

, , ,

, - - .

, .: . 15 . 14 2012 33"42

34

, - , ,

,

. ( ) , - .

, , , ,

, , , - .

, - , , , ,

, , , .

, - ,

, - - .

, , . , -

- . : #

- , - $ ( . 2010: 221).

, - #

- $ ( 1998: 8).

, .

, -, -

. , , # ,

, - , , , , $ (

). -

, .: . 15 . 14 2012 33"42

35

- . #

-, , , % & $

( 2011: 75"85).

, - - -

- . -

.

, , ,

# - -

- , $ ( 2000: 26).

-

( ) $ ( , 2009: 200).

- -

, - .

e

-

-.

:

, .: . 15 . 14 2012 33"42

36

1. - -

.

2. - -

.

3. -

- .

- ( ) ( ) -

.

.

- ,

, . 333 -

, , - . -

. , -

(Russel 1989: 66"69). . -

. 0,85. ttr

. IAR (In-telektual achievement responsibilitz scale, Candall, 1965, 1969), 34 -

. # $, . -

. - ( 1998: 73). -

0,85.

- .

1.

, .: . 15 . 14 2012 33"42

37

75 23 13 111

75 23 13 111

75 23 13 111

225 69 39 333

.

.

2.

.

N Mean SD df F Sig

111 23.1351 3.29321

111 23.0811 2.82243

111 23.6486 2.31850

Total 333 23.2883 2.84241

2 1,351 .260

(F =

1,35; df = 2; p > 0,05).

( ) - ( ) - , .

3.

.

N M SD df F Sig

111 25.4054 2.68117

111 22.7027 3.93260

111 21.5045 3.33814

Total 333 23.2042 3.72395

2 39,34 .000

, .: . 15 . 14 2012 33"42

38

- ( ;

= 25,40), ( ; = 22,70). -

- , ( ; =

21,20). F (F = 39,34; df = 2; p < 0,001). -

p < 0,001, ( ) ( " )

p < 0,05.

o - o -

, .

A a a -

- , .

, - -

. .

4. ( )

.

N M SD df F Sig.

111 15.9910 1.94233

111 15.9279 2.08768

111 15.4595 2.10533

N 333 15.7928 2.05402

2 2,23 .109

, - , -

(F = 2,23; df = 2; p > 0,05).

.

, .: . 15 . 14 2012 33"42

39

5. ( )

.

N M SD df F Sig

111 18.6396 1.70983

111 17.2432 2.64649

111 16.5045 2.38508

N 333 17.4625 2.44135

2 25,07 .000

( ) ( ), ( ) ( ) (p0,05).

-.

, - ( ) -

( ),

. , - , - -

- , - .

, ,

, - . -

, - .

? -

, -

, .: . 15 . 14 2012 33"42

40

, , - .

, -

, .

, " . -

, . -, XIX -

XX , .

, -, -

.

, , , ,

, , ,

. ,

, , -

. ,

, , - , -

- - .

, . (1998). " " . : .

, . ( 2000). . : .

, . (1999). . - . : .

, . . (2001). " 2. :

, . (1998). . : .

, . ., , . - , . (2010). . : .

, .: . 15 . 14 2012 33"42

41

, . (2004). ,

. : .

Rassel, I. (1989). : . -: , 1, 66"69.

, . (1967). . : .

, . (2011). . - , 2, 75"85.

, . (2009). - . : , . ( .) -

: 25"27. 2009.

" 72/2009: a .

, .: . 15 . 14 2012 33"42

42

. ,

- .

.

. . 333

.

.

: , , , , , .

15 ! 14 ! 2012ISSN 1450-6718

37.018.1; 373.2 ! 54

: 25. 10. 2012.: 4. 12. 2012.

43"

. ,

, e

: . ,

, ,

. - ,

, , . -

. - , " 2012. -

, 106 , . -

- : - , .

, - .

: , , - , , .

. , - , -

. , .

, . ,

, .

, , . , ,

, ., , .: . 15 . 14 2012 43"54

2

, : , , , , , .

- .

, , - , . , -

je -. , -

,

. .

, .

.

( ). - ,

, -

( , 2008). , , - , -

.

, - - .

, , , . -

. , - , .

, , . -

, - -,

. ( ), -

, . - ,

(Denham et al. 2012). o - , -

, ., , .: . 15 . 14 2012 43"54

3

, - , .

, .

(Benett & Grimley, 2001; Sirrdge, 2001). , -

# ,

$ ( 2010:

131).

, -

,

, .

. -

, -

, -

.

-

-

. -

.

-. ,

. - -

/ (Kim & Lee, 2011; Sirrdge, 2001),

(Arendell, 2000; , 2010), -

.

.

(Fox et l. 2004: 24), : ) -

: , -

, , .; )

; ) -

; ) ; ) -

; )

; ) ) -

.

, -

, ., , .: . 15 . 14 2012 43"54

4

,

(Katz et al., 2011). , -

, -

.

1. . , ,

, , -

, -

. -

.

-

( , 2011).

.

,

-

, -

, ,

. , -

, -

.

: , -

,

. -

/ -

.

2. . , - , ,

.

3. . , - .

4. . , ,

( ) .

5. . : . , , -

, -

. , -

, ., , .: . 15 . 14 2012 43"54

5

:

, .

6. . .

. - .

7. , , . . -

. .

e -

( - ) (Gustovi Ercegovac 1992: 57).

. 20 -

: ) , ) , ) - , )

) .

8. . " 2012.

. 106 -

.

9. . Direct Oblimin . : - - (KMO), -

, ( ),

( ²), (df) (p).

-

.

1.

= 0,765

1

,804

4 ( ,

), ,782

10

" ,753

15

,721

6

,713

, ., , .: . 15 . 14 2012 43"54

6

= 0,765

16 ,710

18 ,706

20

,703

14

,695

11 "

"

,689

9 ,674

= 0,765

13 ,652

19

,630

2

,628

12 " ,

,612

8

,608

17 ,

,607

3 ,605

7 ,

,604

5 ,602

I " 61,28% II " 16,17% III " 9,14% : 86,59%

. -

-

. 86,61%

(I " 61,28%; II " 16,19% III " 9,14%).

( = 0,804) " - . ( = 0,782) "

( , ), . 10 ( = 0,753) " " ( 1).

-

.

.

" ,

, ., , .: . 15 . 14 2012 43"54

7

, ( , = 0,713).

. ,

,

, -

(Freeman & Knopf, 2007; Shiakou & Belsky, 2009). -

, , ,

( , 2011). -

, 20 " ( = 0,703),

.

.

, -

(Haggerty, 2010). , , -

. -

, . , , -

: , , , ,

, . -

-

. , -

, -

. ,

.

.

, " .

( = 0,605), -

, -

, -

(Marsiqlia

et al., 2011). , -, , ,

. -

,

-

.

, -

. , -

, ., , .: . 15 . 14 2012 43"54

8

.

, -

,

. -

, , .

, -

, -

. , -

-

, ( ,

2009). , -

:

, , , , -

-

. , -

.

, -

-

.

- -

.

1. -

-

. -

, -

. -

.

-. , -

, -

.

2.

. ,

. , , -

. ,

.

, ., , .: . 15 . 14 2012 43"54

9

3.

. ,

-

,

.

4.

-

, -

. -

-

.

5.

,

, ,

. : , , -

, , -

, , -

,

.

,

.

-

,

. - -

. :

) ( ; ; ; ; ;

; ; : , ,

, - );

) ( ; ; ; ( ,

) ; :

, ;

, ., , .: . 15 . 14 2012 43"54

10

;

; ;

; -

; -

, ; -

; , -

; -

; ;

; -

);

) - ( -- ; - ; -

; - ; - -

, - ; -

; ; -

-

);

) ( ; ; ; -

; ; -

; ; ;

; ; ;

; );

) - ( -; ; ; : , , -

, , ; ; :

, , ; ;

; ; : , , ;

: , , , , , , );

) ( ; ; ; - ; ; ; );

) ( - : , , -

, , , , , )

) ( ; -

; ; -

; -

; ; -

; ; -

; ; -

, ., , .: . 15 . 14 2012 43"54

11

; ; ;

).

Arendell, T. (2000). Conceiving and investigating motherhood: The decade's scholar-

ship. Journal of Marriage and the Family, (62), 1192"1207.

Benett, J. & Grimley, L. K. (2001). Parenting in the Global Community: A Cross- Cultu-ral International Perspective. In: M. Fine & S. Lee (Ed.). Handbook of Diversity in Parent Education. Massachusetts: Accademic Press, (97"132).

Gustovi Ercegovac, A. (1992). Prikaz skale percepcije kompetentnosti za roditeljsku

ulogu. Defektologija, 28(1"2)2, 51"57.

Denham, S., Bassett, H. & Zinsser, K. (2012). Early Childhood Teachers as Socializers

of Young Children*s Emotional Competence. Early Childhood Education Journal, 40(3), 137"143.

, . (2010). . " : - " # $ .

, . , . (2008). . : - .

Katz, I., Kaplan, A. & Buzukashvily, T. (2011). The Role of Parents* Motivation in Stu-

dents* Autouomous Motivation for Doing Homework. Learning and Individual Differences, 21(4), 376"386.

Kim, J. & Lee, W. (2011). An Analysis of Educational Informatization Level of Stu-

dents, Teachers and Parents: In Korea. Computers & Education, 56(3), 760"768.

Marsiqlia, F., Yabiku, S., Kulis, S., Nieri, T., Parsai, M. & Becerra, D. (2011). The In-

fluence of Linguistic Acculturation an Gender on the Initiation of Substance Use

among Mexican Hetirage Preadolescents in the Borderlands. Journal of Early Ado-lescence, 31(2), 271"299.

, . (2011). . " , 7(5), 83"98.

, . (2010). . - , 13(12), 241"252.

, . (2009). -

. , 12(11), 295"308.

, . (2010). . -: .

Sirrdge, S. (2001). Parent Education for Fathers. In: M. Fine & S. Lee (Ed.). Handbook

of Diversity in Parent Education. Massachusetts: Accademic Press, (180"198).

Shiakou, M. & Belsky, J. (2009). Exploring Effects of Developmentally Appropriate

Practices in Cyprus. Early Education and Development, 20(4), 565"583.

, ., , .: . 15 . 14 2012 43"54

12

Fox, A., Duffy, M. & Keller, M. (2004). Training community-based profesionals to im-

plament an empirically supported parenting program. Early Child Development and Care, 176(1), 19"31.

Freeman, N. & Knopf, H. (2007). Learning to Speak with o Professional Voice: Initia-

ting Preservice Teachers into Being a resource for parents. Journal of Early Child-hood Teacher Education, 28(2), 141"152.

Haggerty, M. (2010). Exploring Curriculum Implications of Multimodal Literacy in a

New Zealand Early Childhood Setting. European Early Childhood Education Rese-arch Journal, 18(3), 177"189.

Doc. Dr. ZIVORAD MILENOVIC University of Prishtina, Faculty of Education in Prizren

Mr. MIRJANA JEFTOVIC University of East Sarajevo, Faculty of Philosophy, Pale

PEDAGOGY COMPETENCE OF PARENTS

Summary

Pedagogical competencies of parents considered the basis and prerequisite of a

quality and successful parenting. Everyday practice, however, and numerous pedagogi-

cal research shows how children grow and develop, and in families where the parents are

not sufficiently competent pedagogy. To be able to assist parents in performing parental

roles, especially through targeted programs aimed at raising their pedagogical competen-

ce, it is necessary to investigate and determine the area of pedagogical competence of

parents, ie. determine the structure of space pedagogical competence to perform parental

roles. In order to gain insight into the pedagogical competence of parents in the months

from May to June 2012th years, research was conducted on a sample of 106 teachers em-

ployed in kindergartens in the Republic of Serbian shown in this paper. The data collec-

ted were analyzed scaler factor analysis, which are separated by three factors that indica-

te a particular pedagogical competence of parents: lack of pedagogical knowledge, the

impact of the environment and the impact of media and heritage. The paper points to the

importance and necessity of a proposition is of pedagogical education of parents to acqu-

ire pedagogical competencies for the education of children.

Key words: parents, pedagogy competence parents, education of children, fami-lies, family education.

15 ! 14 ! 2012

ISSN 1450-6718

37.012:303.522 ! "68

: 16. 4. 2012.: 4. 12. 2012.

55

Doc. dr Jelena MAKSIMOVI Univerzitet u Ni"u, Filozofski fakultet Prof. dr Boris KO!UH Univerzitet u Ljubljani, Filozofski fakultet

METODA UZORKA U PEDAGO"KIM ISTRA!IVANJIMA*

Apstrakt: Inferencijalna statistika temelji se na delu (uzorku) jedinica iza-branih iz itavog statisti kog skupa, pomo u kojeg se uz primenu odgovaraju ih statisti kih metoda i tehnika donose zaklju ci o itavom statisti kom skupu. Uzorkom se dolazi do procene karakteristika osnovnog skupa, a statisti kom me-todom odre uje se pouzdanost i preciznost te procene. Svi ti postupci ine meto-du koja se zove metoda uzorka ili reprezentativna metoda. Autore ovog rada inte-resuje metoda uzorka, zato "to se esto koristi u pedago"kim istra#ivanjima, a ne-dovoljno je poznata istra#iva ima i studentima. Zbog toga je potrebno na po etku razjasniti osnovne pojmove ove metode, kao i generalizacije na hipotetsku osnov-nu populaciju.

Klju ne re i: metoda uzorka, populacija, inferencijalna statistika, pedago#-ka istra$ivanja.

UVOD

Inferencijalna statistika zasniva se na kori" enju brojeva u cilju dobijanja nu-meri ke informacije o ve oj grupi od one iz koje su originalni podaci dobijeni. Infe-rencijalna statistika obuhvata deo statistike koji se bavi izvo enjem zaklju aka o od-govaraju im vrednostima, karakteristikama, zakonitostima kao i me usobnim odno-sima statisti kih obele#ja osnovnog skupa, na osnovu numeri kih podataka dobijenih posmatranjem i merenjem obele#ja jedinica reprezentativnog uzorka istra#ivanja (Kunda ina i Brki 2004: 14). Sam pojam inferencijalna statistika poti e od pojma in-ferencija pod kojim se podrazumeva zaklju ivanje metodom indukcije ili dedukcije.

Inferencijalna statistika pripada skupu induktivnih metoda, kojima se izvode zaklju ci polaze i od posebnoga prema op"tem. Osnovne faze statisti kog istra#iva-nja jesu (Maksimovi , 2010; Ko#uh i Maksimovi , 2011): 1) statisti ko posmatra-

* lanak predstavlja rezultat rada na projektu Pedago#ki pluralizam kao osnova strategije

obrazovanja broj 179036 (2011$2014), iju realizaciju finansira Ministarstvo za nauku i tehnolo"ki razvoj Republike Srbije.

Maksimovi , J., Ko#uh, B.: Metoda uzorka u pedago#kim istra$ivanjima . 15 . 14 2012 55$68

56

nje, 2) grupisanje (tabelarno i grafi ko prikazivanje statisti kih podataka), i 3) stati-sti ka analiza i interpretacija rezultata sprovedene analize.

Statisti ka analiza na bazi potpunog posmatranja podrazumeva raspolaganje informacijama o svakoj statisti koj jedinici posmatrane pojave. Potpunu informaciju o karakteristikama populacije daje samo statisti ki popis, koji iziskuje mnogo vre-mena i stvara velike tro"kove, pogotovo kada se radi o velikom osnovnom skupu. Uz sve prednosti koje nam pru#aju potpuna posmatranja, odnosno analize na osnovu takvih potpunih informacija o osnovnim skupovima, mo#e se navesti i niz njihovih karakteristika zbog kojih se takva posmatranja izvode samo povremeno ili se nastoji da drugim metodama postignemo njihovu zamenu.

OSNOVNE POPULACIJE I UZORCI

Populacije u istra#ivanjima nazivamo statisti ke populacije, populacije istra-#ivanja ili samo populacije. U statistici populacija obuhvata sve statisti ke jedinice koje ispoljavaju obele#je koje je predmet istra#ivanja. Definisanje populacije posti#e se popisivanjem statisti kih jedinica. Tokom istra#ivanja esto ne postoje mogu no-sti da se obuhvate sve statisti ke jedinice, a ako postoje, re je o skupom i dugotraj-nom procesu. Jedinice posmatranja u populaciji nazivaju se statisti ke jedinice ili entiteti koje razlikujemo prema njihovim obele#jima, poznatim kao atributi ili vari-jable. Populacija predstavlja skup svih jedinica (elemenata) sa odre enim karakteri-stikama (obele#jima).

U pedagogiji nisu retkost empirijska istra#ivanja u kojima se istra#uje deseti-ne varijabli; re e se istra#uje sto ili nekoliko stotina varijabli. Tako e, retko nas za-nima samo jedna varijabla, zato uvek imamo podatke za vi"e varijabli. Na primer, ako u anketi ispitujemo stavove nastavnika ( aka, roditelja, studenata...), to nikad ne radimo samo jednim anketnim pitanjem, a sa druge strane izbegavamo istra#ivanja u kojima anketa ima sto pitanja (i vi"e). Sli no va#i i za ostale postupke sakupljanja podataka.

Vrlo esto iz razli itih razloga ne mo#emo sakupiti podatke za sve jedinice po-pulacije. U takvim slu ajevima izaberemo iz populacije samo manji deo, ali nas u su"-tini interesuje itava populacija. Sva istra#iva ka pitanja odnose se na populaciju i ona je ta koju zapravo istra#ujemo% U tom slu aju za celu statisti ku populaciju upotreblja-va emo izraz osnovna populacija ili osnovni skup. Time emo naglasiti da nas zanima ta populacija i da je ona predmet istra#ivanja. Manji deo populacije, koji smo izabrali i u njemu sakupili podatke, nazva emo kratko uzorak. Uzorak je deo osnovnog skupa na osnovu ijeg prou avanja donosimo zaklju ke o celom osnovnom skupu, tj. deo osnovnog skupa na osnovu kojeg se procenjuju parametri osnovnog skupa.

Na osnovu uzorka poku"avamo i #elimo utvrditi kakva je osnovna populacija. Na" cilj je da istra#imo osnovnu populaciju, a uzorak je samo sredstvo za postizanje tog cilja. Ako posedujemo podatke za celu populaciju, nije potreban uzorak, tada tu populaciju ne nazivamo osnovnom populacijom.


57

Neka se istra#ivanja obavljaju na celim populacijama, ali ve ina ipak na uzor-cima. Istra#ivanja na uzorcima obuhvataju slede e radnje:

1) definisanje osnovne populacije,

2) izbor jednog ili vi"e uzoraka iz te osnovne populacije i

3) upotrebu statisti kih metoda koje omogu avaju generalizaciju sa uzorka na osnovnu populaciju.

RAZLOZI ZA UZORKOVANJE

Istra#ivane populacije u vaspitno-obrazovnom radu nisu ba" uvek lako do-stupne. Tri su glavna razloga za"to pedago"ka istra#ivanja e" e obavljamo na uzor-cima nego na celim populacijama:

1. Osnovne populacije mogu biti veoma velike. U Srbiji ima preko 600.000 u enika osnovnih "kola (u Kini preko sto miliona%). Naravno da retko kada #elimo da istra#ivanjem obuhvatimo u enike svih razreda osnovne "kole, od "est do petna-est godina starosti. Samo je populacija u enika osmih razreda prevelika za empirij-sko istra#ivanje. Tako e, mo#emo re i da su prevelike populacije italaca nekog de jeg lista, maturanata u jednoj "kolskoj godini i sli no. Kada je osnovna populaci-ja prevelika za istra#ivanje, biramo samo njen manji deo $ uzorak.

2. Osnovne populacije su esto geografski vrlo razu ene. Direktora gimnazija u Srbiji ima oko 100, ali su raspore eni po svim mestima Srbije. Numerus te popula-cije nije ba" prevelika prepreka za empirijsko istra#ivanje, ali geografska razu enost jeste% Da se radi o anketiranju putem po"te, tada bi istra#ivanjem mogli obuhvatiti sve direktore. Ako #elimo da anketiramo direktore neposredno, tada bismo morali da putujemo po celoj dr#avi $ u neka mesta zbog samo jednog direktora. Kada je osnovna populacija geografski previ"e razu ena, biramo za istra#ivanje samo manje geografsko podru je (npr. direktori u beogradskoj regiji ili u ni"koj regiji, ba koj re-giji itd.).

3. Osnovne populacije u pedago"kim istra#ivanjima esto se pojavljuju u vi"e uzastopnih generacija. Populacija svih studenata koji su studirali, na primer, pedago-giju po nekom studijskom programu, obuhvata sve generacije u vremenu va#nosti tog studijskog programa. &elimo li da obuhvatimo istra#ivanjem celu populaciju, moramo da ponavljamo veliki deo postupka istra#ivanja svake godine u toku va#no-sti tog programa. Tek nakon poslednje generacije raspola#emo sa podacima za ita-vu osnovnu populaciju i tek tada mo#emo da obradimo sakupljene podatke i zaklju-imo istra#ivanje. Kada osnovna populacija obuhvata vi"e generacija, obi no biramo

za istra#ivanje samo jednu generaciju (ili samo deo jedne generacije).


58

GENERALIZACIJA SA UZORKA NA OSNOVNU POPULACIJU

Iz razli itih razloga u pedago"kim istra#ivanjima ne mo#e se obuhvatiti celo-kupni osnovni skup ispitivanih predmeta, nego samo deo osnovnog skupa (uzorak), pa istra#iva na osnovu nalaza dobijenog ispitivanjem uzorka nastoji da izvede za-klju ak o osnovnoj populaciji. Na osnovu nalaza dobijenog istra#ivanjem, istra#iva nastoji da predvidi slu ajeve koji nisu obuhva eni istra#ivanjem. Nas u su"tini inte-resuje osnovna populacija a ne uzorak. itav istra#iva ki problem i sva istra#iva ka pitanja odnose se na populaciju (Tabela 1). Op"ta pitanja naj e" e ra" lanjujemo na vi"e detaljnih pitanja. Ta pitanja moramo iskazati statisti kim terminima.

Tabela 1. Istra$iva ka pitanja

Op"ta istra#iva ka pitanja

Detaljna istra#iva ka pitanja

Koliko iznosi aritmeti ka sredina osnovne populacije? Koliko iznosi procent neke pojave u osnovnoj

populaciji? Koliko iznosi varijansa u osnovnoj populaciji?

Kakva je osnovna populacija?

Kakav je koeficijent korelacije za dve varijable u osnovnoj populaciji?

Da li se aritmeti ke sredine osnovnih populacija razlikuju?

Da li se procenti neke pojave u osnovnim populacijama razlikuju?

Da li se varijanse osnovnih populacija razlikuju?

Da li se osnovne populacije razlikuju?

Da li se koeficijenti korelacije u osnovnim populacijama razlikuju?

Naj e" e #elimo da utvrdimo koliko iznosi vrednost nekog parametra u osnovnoj populaciji. Ako imamo podatke za osnovnu populaciju, onda emo potreb-ni parametar jednostavno da izra unamo. S obzirom na to da nemamo podatke za osnovnu populaciju, moramo na osnovu parametra iz uzorka da ocenimo kakav je parametar u osnovnoj populaciji. Takav postupak generalizacije naziva se ocenjiva-nje parametara. Tako e, pitanje koje esto postavljamo odnosi se na to da li se osnovne populacije razlikuju. U najprostijem obliku ta se pitanja odnose na dve osnovne populacije (na primer: da li se razlikuje prose na stipendija studenata filo-zofskih fakulteta i ekonomskih fakulteta?). Kao polazi"te tog postupka postavljamo hipotezu da se osnovne populacije ne razlikuju. U takvom slu aju ima emo dva uzorka i iz razlike ta dva uzorka poku"a emo da utvrdimo da li se razlikuju osnovne populacije. Takav postupak generalizacije naziva se testiranje hipoteza.


59

REPREZENTATIVNOST UZORKA

Adekvatan uzorak mora da ispuni principe nepristrasnosti, ekonomi nosti i reprezentativnosti. Nepristrasnost podrazumeva podjednaku verovatno u da svaki od elemenata u e u uzorak. Ona se posti#e na inom i metodom odabiranja uzorka koji su razra eni u statisti koj praksi, a koji se baziraju na teoriji verovatno e i po-stavkama slu ajnog kombinovanja elemenata.

Ekonomi nost je princip koji name u finansijska i vremenska ograni enja. Veliki uzorak zahteva vi"e finansijskih i ljudskih resursa, kao i vremena za ispitiva-nje. Princip ekonomi nosti je su"tinski suprotan principu reprezentativnosti.

Reprezentativnost podrazumeva da uzorak treba da obuhvati one statisti ke jedinice koje e u sebi nositi sve karakteristike osnovnog skupa, odnosno one jedini-ce ija obele#ja, kada se izbroje ili izmere i iz njihovih vrednosti izra unaju odgova-raju i parametri (na primer: aritmeti ka sredina, standardna devijacija), budu ista ili pribli#no ista kao i pravi parametri osnovnog skupa. Reprezentativnost uzorka se po-sti#e adekvatnom veli inom uzorka i objektivnim na inom izbora jedinica uzorka. Odre ivanje adekvatne veli ine uzorka jedan je od najzna ajnijih zadataka u istra#i-vanju koja mo#e bitno da uti e na dono"enje preciznih zaklju aka.

Najva#nije kod izbora uzorka je da osiguramo dobru reprezentativnost. Uzo-rak e biti reprezentativan ako je po svojim osnovnim karakteristikama nalik na po-pulaciju iz koje je izabran, odnosno ako je uzorak umanjena slika osnovnog skupa. Reprezentativnost uzorka posti#e se ispravnim izborom elemenata osnovnog skupa. Za reprezentativni uzorak ka#e se da verno odra#ava strukturu populacije koju pred-stavlja. Jedinice uzorka su tipi ne, karakteristi ne jedinice populacije. One zajedno ine populaciju u malom, te se zaklju ci mogu uop"tavati sa uzorka na populaciju.

Podaci dobijeni opa#anjima, odnosno merenjima, obra uju se tako da bi se dobile karakteristike uzorka pomo u kojih e se proceniti karakteristike osnovnog skupa. Uzorkom se dolazi do procene karakteristika osnovnog skupa, a statisti kom meto-dom odre uje se pouzdanost i preciznost te procene.

S obzirom na injenicu da su u uzorku samo jedinice iz osnovne populacije, uzorak uvek li i na osnovnu populaciju i ta sli nost mora biti "to ve a. 'to vi"e uzorak li i na osnovnu populaciju to je njegova reprezentativnost ve a. Cilj svakog istra#iva-nja je da su zaklju ci o osnovnoj populaciji, dobijeni na osnovu uzorka, "to pravilniji i pouzdaniji. Zato je dobro da uzorak ima "to ve u reprezentativnost. Obi no nije do-voljno da uzorak li i na osnovnu populaciju samo po jednoj osobini (varijabli). &elimo da se ta sli nost odnosi na sve one varijable koje prou avamo; a najbolje na sve varija-ble $ i na one koje nisu predmet istra#ivanja% Za lak"e razumevanje u daljem razmatra-nju situaciju emo uprostiti i privremeno posmatrati sli nost po jednoj varijabli.

Na reprezentativnost uzorka uti u tri osnovna faktora:

1. Nivo pouzdanosti

U praksi se naj e" e primenjuje nivo pouzdanosti p = 0,95(95+) i p = 0,99(99+), kome odgovara standardizovana z-vrednost od ± 1,96 i ± 2,58 (zbog jed-


60

nostavnosti esto se uzimaju vrednosti za z od 2 i 3). Ukoliko #elimo da nivo pou-zdanosti bude ve i potrebno je da i uzorak bude ve i, i obrnuto.

2. Varijabilnost u osnovnoj populaciji

Varijabilnost osnovnog skupa procenjuje se na osnovu SD uzorka iz koje se izra unava standardna gre"ka osnovnog skupa. 'to je ve a varijabilnost obele#ja, to je skup manje homogen, pa je za odgovaraju u preciznost i pouzdanost procene po-treban ve i uzorak.

3. Maksimalno dozvoljena gre#ka

Maksimalno dozvoljena gre"ka odre ena je centrom serije i ta kom najve eg odstupanja od nje u jednom pravcu. Odnosno, to je maksimalan iznos gre"ke koji je is-tra#iva spreman da toleri"e. Mala dozvoljena gre"ka zahteva ve i uzorak i obrnuto.

Ako se jedinice u osnovnoj populaciji me usobno razlikuju, tada e se razli-kovati i jedinice uvr"tene u uzorak. Samim tim i uzorak e se razlikovati od osnovne populacije. Ukoliko se jedinice osnovne populacije me usobno vi"e razlikuju, to se i uzorak vi"e razlikuje od osnovne populacije. U tom slu aju reprezentativnost je ma-nja. Ukoliko su, ipak, razlike izme u jedinica male, tada se i uzorak malo razlikuje od osnovne populacije (pa je njegova reprezentativnost ve a). Zamislimo krajnji slu-aj da su sve jedinice u osnovnoj populaciji identi ne. Tada bi i sve jedinice u uzor-

ku bile identi ne i uzorak se ne bi razlikovao od osnovne populacije (naravno $ sa-mo u toj jednoj varijabli). Reprezentativnost toga uzorka bi bila potpuna. U tom slu-aju je potpuno svejedno koje su jedinice uvr"tene u uzorak jer bi svi uzorci bili

identi ni. Tada ni veli ina uzorka ne bi uticala na reprezentativnost.

'to je ve i deo osnovne populacije izabran u uzorak, to e uzorak vi"e li iti na osnovnu populaciju. Najmanja e biti reprezentativnost uzorka, koji ima samo jednu jedinicu (numerus uzorka je jedan). Najve a e biti reprezentativnost uzorka koji obu-hvata sve jedinice osnovne populacije (numerus uzorka i numerus osnovne populacije su identi ni). U tom slu aju reprezentativnost je idealna (potpuna) i uzorak je u svemu identi an osnovnoj populaciji. S pozicije reprezentativnosti to je najbolje re"enje; ali u tom slu aju uzorkovanje ne donosi nikakvu korist. S pozicije reprezentativnosti bolji su "to ve i uzorci, a s pozicije ekonomi nosti "to manji. Kod planiranja veli ine uzor-ka trebalo bi uvek uzeti u obzir obe osobine $ reprezentativnost i ekonomi nost. U pe-dago"kim istra#ivanjima uzorci naj e" e obuhvataju samo nekoliko procenata jedinica osnovne populacije (a esto i manje od jednog procenta).

Problem reprezentativnosti je na prvi pogled vrlo prost: u uzorak je potrebno izabrati one jedinice koje e najbolje reprezentovati osnovnu populaciju. Ali, koje su to jedinice? O osnovnoj populaciji, naime, ne znamo skoro ni"ta. Kada bi osnovnu populaciju dobro poznavali, tada nam uop"te ne bi bio potreban uzorak. To, kakva je osnovna populacija, sazna emo tek na osnovu uzorka (ne sasvim precizno). Zato /vaganje< i presu ivanje, koje jedinice osnovne populacije da izaberemo u uzorak a koje ne, uop"te ne dolazi u obzir. Kako izabrati jedinice u uzorak? U praksi se upo-trebljava vi"e na ina izbora jedinica.


61

IZBOR UZORAKA

Izbor uzoraka istra#ivanja iz populacije (uzorkovanje) veoma je slo#en i od-govoran posao svakog istra#iva a. S obzirom na na in uzorkovanja, uzimanja uzor-ka iz populacije i

Documents

издавача Редакција · 2016. 4. 20. · ЗБОРНИК РАДОВА Учитељски факултет у Ужицу Година 15 • Број 14 • Децембар