ПЉЕВЉА НА ПУТУ У НОВО ДОБА (1804-1913) · PDF file1 Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk. Postanak i upravna podjela, Sarajevo 1982, 47, 95. 2 Galib Šljivo, Bosna

ГЛАВА VIII

ПЉЕВЉА НА ПУТУ У НОВО ДОБА(1804-1913)

АДМИНИСТРАТИВНО-УПРАВНАОРГАНИЗАЦИЈА

Пљевља су током XIX и почетком XX века честомењала административно-управну припадност. То јебило последица брзих и драматичних политичкихпромена у Османском царству током овог периода, кадасе цела Југоисточна Европа нашла, с једне стране, увртлогу интереса великих сила, а с друге, у нереду којиувек прати пропадање великих држава. Пљевља су све до1833. године била седиште херцеговачког санџака и деоовога санџака, касније ајалета остала су све до 1865.године до када је ајалет и постојао.1 Седиште дворабосанског валије било је у Травнику, док је босанскисанџак-бег столовао у Сарајеву. На челу санџака налазиосе, као и ранијих векова, санџак-бег кога је постављалаПорта, султановим ферманом, обнављаним сваке године.Санџак-бегови су у босанском вилајету остајали кратко,од једне до четири године. Пракса која је постојала уранијим вековима да се дужност санџак-бега преноси саоца на сина, што је био случај са Ченгићима, задржала сету и тамо и у првим деценијама XIX века.2 Почетком XIXвека, поред поделе на санџаке босански пашалук седелио и на кадилуке као судско-админи стративнеобласти и капетаније као мање војне области. Пљевља,односно „Таслиџа“, како је гласио турски назив, била суједан од укупно четрдесет седам кадилука босанскогпашалука. Број кадилука се мењао: године 1826. помињусе 32 кадилука.3 На челу кадилука налазио се кадија, којије у удаљенијим местима могао имати свога заступникакоји се звао наиб. Пашалук се такође делио на капе -таније, као мање војне области, на чијем челу су били

капетани, којима је командовао непосредно босанскивалија. Капетани су били заповедници стајаће војске којаје добијала плату, а плату су, из Цариграда, добијали икапетани, мада су могли имати и сопствене поседе. Послебуне Хусеин-бега Градашчевића (1831 – 1832), капетанаградачачког, који је покушао да спречи султановереформе у босанском вилајету, уследило је укидањекапетанија. Уместо капетана постављани су мутеселими.

Почетком XIX века било је укупно 37 капетанијачије се територије нису морале поклапати са границамасанџака. Највећи део територије данашње пљеваљскеопштине припадаo је џисритарској капетанији.4 Истори -чар Хамдија Крешевљаковић пише да се не зна тачнокада је основана ова капетанија, али свакако је то било удругој половини XVIII века. „Капетан и војници овекапетаније чували су мост (џиср) на ријеци Тари“.Године 1810. помиње се Селим-капетан као бег и капетанТаре, а 1829. Селман-капетан.5 Капетани нису ималинадлежност над спахијама, јер је босански вилајет и у ововреме почивао на тимарском систему и „спахијама каоосновном војном потенцијалу Турске“. Њима је ко -мандовао и окупљао их у војне походе алајбег, као њиховстарешина, или санџак-бег на позив валије. Нахије су каои у претходним вековима биле традиционалне управнејединице и територијално су се углавном наслањале насредњевековне жупе.

Политичка збивања око буне Хусеин-бегаГрадашчевића и јак отпор централној власти утицали суна будућу административно-територијалну поделу.Године 1833. херцеговачки санџак добио је статус по -себног пашалука, па је, како истиче Хазим Шабановић,„некадашњи босански пашалук био разбијен у двапосебна ајалета, босански и херцеговачки“.6 Седиште

1 Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk. Postanak i upravna podjela, Sarajevo 1982, 47, 95.2 Galib Šljivo, Bosna i Hercegovina 1813.1826, Banja Luka 1985, 21.3 Исти, Bosna i Hercegovina 1827-1849, Banjaluka 1988, 35.4 Исто, 14-17.5 Hamdija Kruševljaković, Kapetanije u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1954, 232.6 H. Šabanović, nav. delo, 232.

ПЉЕВЉА НА ПУТУ У НОВО ДОБА (1804-1913)

санџака пренето је из Пљеваља у Мостар. ИсторичарГалиб Шљиво, међутим, сматра да је Али-ага Ризванбеговићза заслуге у борби против Градашчевића произведен упашу са два туга, добивши на самосталну управухерцеговачки санџак, али да је херцеговачки санџакостао у саставу босанског ејалета.7 Хамдија Капиџићпише да је Али-паша за свој рад добио „Херцеговину каопосебну административну област, потпуно одвојену одБосне, и везирски чин, 14. јануара 1833. године“.8

Херцеговина је била подељена на 19 кадилука, међукојима је био и пљеваљски („Таслиџа“) коме су при -падали и Дробњак са Шаранцима. Две године касније,1835. године, укинуте су капетаније, војводалуци исердарства а оба пашалука подељена на муселимлуке,„који су се углавном подударали са кадилуцима, тако даје сваки кадилук представљао један муселимлук или срез“.9

Најкрупније измене у административно-упра внојподели босанског вилајета унео је Омер-паша Латас(1850-1852). Промене су уследиле након једног жестокогполитичког обрачуна централне власти са босанским ихерцеговачким беговатом који је серијом буна исказиваоотпор реформама Порте. Седиште босанског вилајетапренето је 1851. из Травника у Сарајево. И раније јеседиште вилајета на кратко било у Сарајеву, између 1833.и 1839/40. године. Омер-паша је укинуо дотадашњекласичне османске управне јединице санџак и кадилуки увео нову административно-управну поделу накајмакамлуке (округе) и мудирлуке (срезове). Босанскивилајет делио се на шест кајмакамлука (сарајевски,травнички, бањалучки, бихаћки, зворнички, новопазарски)а херцеговачки на три – мостарски, требињски ипљеваљски. У оквиру три херцеговачка кајмакамлукабило је 16 мудирлука. Херцеговина је изгубила посебанстатус који је имала за време Али-паше Ризванбеговића– Сточевића.10 Пљеваљски кајмакамлук био је подељенна три мудирлука: Пљевља, Колашин и Пријепоље. Начело управних јединица Омер-паша Латас је уместодомаћих људи поставио углавном Османлије изЦариграда и других делова Турске.11

Омер-пашина административно-територијалнаподела остала је на снази све до јула 1865. године када јеуредбом о босанском вилајету обновљен босанскивилајет као једна јединствена провинција. Вилајет седелио на седам санџака: сарајевски, травнички, бихаћки,бањалучки, зворнички, новопазарски и херцеговачки.Пљевља су тада први пут у својој историји припалановопазарском санџаку са седиштем у Сјеници, где је

било седиште ранијег новопазарског кајмакамлука. Начелу санџака, који се делио на казе налазио се и даљекајмакам, а на челу казе мудир. Новопазарски санџак јесада обухватао територију далеко већу него што је икадараније обухватао и био је подељен на 10 каза: НовиПазар, Сјеница, Пљевља (Таслиџа), Нова Варош,Пријепоље, Бијело Поље са Бихором, Митровица, Беране(Васојевићи), Колашин и Трговиште. Каза Гусиње која сепомиње 1865. године била је у саставу новопазарскогсанџака само до 1868. године. „Од те године Гусиње севише не спомиње ни као каза ни као нахија у саставувилајета Босна, односно санџака Нови Пазар“. Угусињској кази налазила се нахија Плав, у нововарошкојнахија Прибој, а у новопазарској нахија Бањска.12 Јула1872. године новопазарски санџак је на кратко издвојениз босанског вилајета и заједно са нишким санџаком,који је издвојен из румелијског вилајета, формиран јеновопазарски вилајет. Врло брзо је повраћено пређашњестање. Нико тако добро и прецизно није дефинисаоисторијску генезу новопазарског санџака као Карл Сакс,аустријски официр, вицеконзул, а од 1873. конзул уСарајеву. Он пише о „уском земљишном појасу“ којим јеБосна и Херцеговина повезана са осталим турскимпровинцијама. Тај уски појас, односно „округ Нови Пазарни у ком случају није историјски оквир земље него је тоонај округ који је некада припадао српској областиРашкој и Старом Влаху и тек је као турски пашалук НовиПазар уједињен са ејалетом Босна“.13 Године 1876., премаХајрудину Ћурићу, поново је одвојен херцеговачкивилајет, који је добио и своју штампарију „у приземљунакадашњих сараја Али-паше Ризванбеговића наСуходолини у Мостару“. Службени лист је био „Неретва“на српском и турском језику (ћирилским и арапскимсловима). Излазио је једном недељно у 300 примерака.Први број је изашао 2. марта 1876. а последњи 16.децембра исте године. Почетком 1877. херцеговачкивилајет је укинут и претворен у санџак.14 Почеткомфебруара 1877. године новопазарски санџак је коначноиздвојен из босанског вилајета и припојен новоформи -раном косовском вилајету.15 Међутим, у пролеће 1880,после аустроугарске окупације Босне и Херцеговине икрупних политичких промена на Балкану, основан јепљеваљски санџак са седиштем у Пљевљима. Њега сучинили пљеваљска и пријепољска каза и прибојскимудирлук. Такво стање остало је све до ослобођења 1912.године. Новопазарски санџак је наставио да постоји до1901. године, прво са седиштем у Сјеници (1877-1882), а

7 G. Šljivo, Bosna i Hercegovina 1827-1829, 194, 226.8 Hamdija Kapidžić, Ali-paša Rizvanbegović i njegovo doba, Sarajevo 2001, 63.9 H. Šabanović, nav. delo, 232.10 Isto.11 Ahmed S. Aličić, Uredjenje bosanskog ejaleta od 1789. do 1878. godine, Sarajevo 1983, 60-64.12 Исто, 122-123.13 K. Sax, Skizzen uber die Bewohner Bosniens, mit einer geographischen Einleitung, Wien 1864, 2.14 Хајрудин Ћурић, Школске прилике муслимана у Босни и Херцеговини 1800-1878, Београд, 1965, 28-30.15 Исто, 234.

178 ПЉЕВЉА НА ПУТУ У НОВО ДОБА (1804-1913)

потом у Новом Пазару. Године 1901. основан је новисјенички санџак са четири казе (сјеничка, бјелопољска,нововарошка и колашинска односно доњо-колашинска),са седиштем у Сјеници.16 Беранска и трговишка казаприпојене су пећком санџаку а новопазарска приштин -ском санџаку.

На европским географским и етнографскимкартама Пљевља се све негде до средине XIX векаубрајају у Херцеговину, а од тог времена па до осло -бођења 1912. припадају историјско-географској областиРашка или Стара Србија. Већ на познатој картиевропске Турске водећег немачког и европског карто -графа Хајнриха Киперта, објављеној у Берлину 1853.,простор од Љубишње до Рибарића означен је именом„Рашка“ (Rascien).17 Сматра се да је ова карта (која јеобјављена и 1855, 1870. и 1877), названа и „чувенаКипертова карта европске Турске“, била „највиши домету приказивањима БиХ на ситноразмјерним картамаевропске Турске“.18 Теодор Ипен, једно време аустро -угарски „цивилни комесар“ у Пљевљима, на картиРашка у прилогу књиге Нови Пазар и Косово (СтараРашка) пљеваљски крај убраја у Рашку.19 Исто стано -виште има и Хајнрих Ренер на карти Картографскипреглед Босне и Херцеговине објављеној у књизи КрозБосну и Херцеговину у Берлину 1896. године.20 Напочетку обимног војнообавештајног елабората о Пљевљимаи косовском вилајету, објављеном у Бечу 1899, истиче седа је земљоузина између Србије и Црне Горе позната каоРашка. „На северу Рашка се простире до границеБосне“.21 Енглез Алфред Стед користи назив СтараСрбија.22 Поред домаћих истраживача, користе га истрани истраживачи као што су Александар ФјодоровичГиљфердинг, Гастон Гравје и многи други.

ПОЧЕЦИ СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРЕПОРОДА

Између „босанске џаде“ и неоствареног Карађорђевог сусрета с Херцеговцимана Тари код Пљеваља

Од почетка XIX века Пљевља су као и целоОсманско царство улазила у епоху ослободилачких покрета,политичких ломова и потреса, међусобних обрачуна

локалних босанских и херцеговачких феуда лаца,великих друштвених, социјалних и културних промена.Цела Европска Турска постала је током XIX и почеткомXX века поприште сукобљених интереса великих сила.Пљевља више нису живела релативно мирним животомпрестонице Херцеговине из претхо дних векова. Јачи илислабији европски историјски ритмови преламали су се иу развитку пљеваљског друштва, које се после вишевекова стабилности, у XIX и почетком XX века мењалоубрзано, како у начину привређивања, нарочито утрговини, тако и у просвети, култури, духовном животу,архитектури, укључујући и свакодневни живот учаршији. Мењали су се и мента литет и навикестановника вароши. Слика Пљеваља овог „најдужег векаИмперије“, како га је назвао турски историчар ИлберОртајли, била је огледало шароликости ипротивречности друштва Царства у последњој фазињеговог дуготрајног слабљења и распадања.

Пљевља су почетком XIX века била и даље усаставу херцеговачког санџака, односно у оквиримабосанског вилајета. И даље су била седиште херце -говачког санџак-бега, односно престоница Херцеговине.Херцеговачки санџак је у административно-управномпогледу био подељен на 12 кадилука: пријепољски,колашински, таслиџански (пљеваљски), чајнички,фочански, невесињски, мостарски, благајски, столачки,љубињски, никшићки и гатачки. Политички и дру -штвени живот почетком XIX века био је сав у знакувеликих промена које је донела Српска револуција 1804.године са свим својим покретима и последицама уземљама у којима је живео српски народ.

На социјалном плану криза османског феу -дализма, са свим злоупотребама домаћих феудалаца,погађала је на првом месту српско православностановништво. Ток историјских догађаја, с једне стране– постепено слабљење и повлачење Османског царстваиз Европе и, с друге стране, јачање и политичко орга -низовање српског ослободилачког покрета, одражавалису се директно на прилике у Пљевљима и пљеваљскомкрају. Аустро-турски и руско-турски ратови током XVIIIвека отворили су питање даљег опстанка Османскогцарства у Европи. Појавили су се многи планови ипројекти политичког преуређења Југоисточне Европе, одпринца Еугена Савојског до „грчког пројекта“ рускецарице Катарине. За судбину Срба и православниххришћана уопште, врло важну улогу имао је КучукКајнарџијски мировни уговор између Русије и Турске1774. године, након шестогодишњег рата (1768-1774).

ПЉЕВЉА НА ПУТУ У НОВО ДОБА (1804-1913) 179

16 Andres Birken, Die Provinzen des Osmanischen Reiches, Wiesbaden 1976, 71.17 Generalkarte von der Europaischen Turkei, Berlin 1853.18 Ratimir Gašparović, Bosna i Hercegovina na geografskim kartama od prvih početaka do kraja XIX vijeka, Sarajevo 1970, 190-193.19 Novibazar und Kosovo (Das Alte Rascien), Wien 1892.20 Heinrich Renner, Durch Bosnien und die Hercegovina, kreuz und quer, Berlin 1896. У прилогу карта: Ubersichtsкartchen von Bosnien und der

Hercegovina.21 Detailbeschreibung des Sandžaks Pljevlje und des Vilajets Kosovo ( Mit 8 Beglagen und 10 Tafeln) Wien 1899,1.22 Servia by the Servians. Compiled and edited by Alfred Stead, London 1909.

Мир је отворио епоху вишедеценијског руског проте -ктората над православним балканским хришћанима, дозавршетка Кримског рата 1856. године. Крајем XVIII ипочетком XIX века неколицина образованих Срба (међукојима је поред архимандрита Арсенија Гаговића и СавеТекелије, карловачки митрополит Стефан Стратимировићи епиоскоп бачки Јован Јовановић) излази са пројектомобнове Славено-србског царства под покровитељствомРусије. Аутономија Влашке и Молдавије, а потом истварање Републике седам сједињених острва (Јонскаострва) 1800. године убрзала је међу Србима органи -зовање ослободилачког покрета који би водио осло -бођењу и уједињењу Срба.

Озбиљна политичка, економска, социјална иидејна криза Османског царства, која се продубљивалаиз деценије у деценију, погодовала је избијању револу -ционарног националног и социјалног покрета. Томе јенајвише допринео процес читлучења, појава, како пишеНедим Филиповић, да се „нагомилавање чифлука уједној руци врши на тај начин што се уз и даље постојањетимарског система и система хасова, увлачи измеђуспахије, односно емина, и раје, треће лице, које течифлуке посједује, и на рачун сељакова рада заједно саспахијом побире ренту“.23 Није редак случај у Босни иХерцеговини крајем XVIII и у XIX веку, истичеФилиповић, да једна породица „на свом сопственомоџаклук-тимару или туђем оџаклук-тимару (уз условфеудалне узајамности у овом другом случају) отимаземљу од раје а да то правно замаскира фиктивномкупњом.“ Цео проблем ослободилачких покрета почеткомXIX века има и своју врло важну социјалну странупитања. Уочљиво је било стално повећање филурије каоосновног пореза земљорадничког хришћанског стано -вништва. Становништво је губило раније повластице исилом прилика увлачено у процес читлучења. Овакавпроцес илуструје један документ из 1804/5. године,заправо попис прихода од филурије у кадилуцимаПљевља и Пријепоље на читлуцима хаџи Смаил-бегакоји је имао ранг паше. „Он је скупљене приходе одфилурије, - пише Недим Филиповић, коју плаћају његовечифчије предао сакупљачу филурије Бихаћа Ахмед-аги.Види се да се филурија плаћа као еквивалент за десетину.Она је утростручена, а на сваку филурију је извршено јоши повећање од двије паре на име трошка за сакупљача.“24

Читлучење је лишавало сељака земље. Такво стањестварало је широко незадовољство међу рајом, а било јеслучајева и да незадовољни муслимански сељациотказују давање десетине спахијама и читлук сахибијима.

Почетак Српске револуције 1804. године унео јевелики преокрет у животу становништва Пљеваља и

пљеваљског краја. Стање је у целој покрајини посталонередовно, вршене су мобилизације, сакупљана храна иорганизовани походи против Карађорђеве Србије. Крозовај део Старе Херцеговине водио је пут који је спајаоБосну и Херцеговину са Цариградом. У овом крају иоколним областима босански и херцеговачки феудалциимали су знатне поседе који су били угрожени акцијомсрпских устаника. За српски ослободилачки покрет оваобласт је била важна зато што је била вековна спонаизмеђу Шумадије и околних области, с једне стране, саХерцеговином, Црном Гором, Брдима, Зетом иПриморјем, на другој страни. Везе су деценијама истотинама година одржаване великим делом из правцаУжица преко манастира Свете Тројице и даље прекоманастира Довоље и Мораче до Острога, или прекопрелаза у Тепцима на Тари, манастира Подмалинска,Бијеле и Жупе Никшићке до Острога.25

Пљевља су за Османлије била важна не само каоседиште херцеговачког санџака већ и као важносредиште на главном путу који је везивао босанскивилајет са главнином Османског царства. Зато се токомцелог трајања Првог српског устанка, а на известанначин и деценијама касније, страховало од повезивањаи сусрета Срба из Шумадије и Старе Србије са Србима уХерцеговини и Црној Гори, што би довело до пресецања„босанске џаде као пута од прворазредне стратешкеважности“. На правцу од Травника до Новог Пазара већкрајем 1804. године радило се на утврђивању ипроширењу путева, поправљању мостова, припремањуконака и хране за војску. Пљеваљски мутеселим Синан-паша писао је, заједно са кадијом, сарајевском ХаџиАхмед-бегу (Палошу) да му у помоћ пошаље неколикостотина људи. Сарајевски мутеселим кренуо је у Пљевљаса 55 војничких коњаника.26

Босански валија је још 1806. године процењивао даје „Таслиџа озбиљно угрожена“ како због акција изправца београдског пашалука тако и због локалнихустаничких и хајдучких акција. Валија Хусрев Мехмед-паша издаје 1807. бујурулдију у којој између осталог кажеда „српски невјерници и црногорски одметници договоручинивши навалише на путу босанског ајалета на некеградове и то Нову Варош, Таслиџу, Пријепоље и њиховеоколине са намјером да затворе босански пут и због тогада се повећа тамо војска и потреба приспјешеми молбе иимами“. Налаже се мутеселиму пљеваљском Смаил-бегуи Хашим-бегу, мутеселиму пријепољском, да одмахкрену у помоћ. Сам валија је кренуо из Травника за НовиПазар, прошавши кроз Пљевља, Пријепоље и Сјеницу.27

Поред војничког, босански пут је имао и изузетантрговачки значај, како за Турску тако после 1806. и за


23 Nedim Filipović, Dva pitanja iz problematike Prvog srpskog ustanka, Pregled, br.2, februar 1954, Sarajevo, 90.24 N. Filipović, nav.delo 98.25 Љ. Дурковић-Јакшић, Србијанско-црногорска сарадња (1830-1851), Београд 1957, 3.26 Kemura Šejh Sejfudin, Prvi srpski ustanak pod Karađorđem od godine 1219. po hiđ. ili 1804. po l. do dobitka autonomije, Sarajevo 1914, 31 – 32. 27 Исто, 161-167.

Француску као новог турског савезника. Отварањефранцуског конзулата у Травнику 1807. годинесведочило је о новом прегруписавању снага и савезника(конзулат је радио до 1814. године). По Наполеоновојзамисли кроз босански вилајет је требало да пролазикопнени пут који би везивао Француску са Левантом јерсу морски путеви били угрожени од стране Енглеза.28

Године 1807. босански валија Хусрев Мехмед-пашасмењен је и постављен за солунског валију, а на његовоместо дошао је ранији велики везир Ибрахим Хилми-паша, дотадашњи солунски валија. Стигавши у НовиПазар на путу за Травник валија је издао заповест у којојсе између осталог каже: „....Еј, ви ефендије, мутеселимии остали горе наведени, пригледајте путеве те ихпоправите, ћуприје, калдрме и остала опасна мјеста кудћу доћи и проћи и то да се што прије поправи са знањемшериатских судаца и под надзором татарског миодабаше Алије. Зато вам ову бујрулдију пишем сабосанског дивана и шаљем; кад вам приспије помоћуБога гледајте да се равнате и радите по садржају исте, аод противности клоните се и чувајте“.29

Српски ослободилачки покрет имао је великогодјека у пљеваљском крају како међу сеоским тако и међуварошким српским становништвом и пре него што јеКарађорђе започео продор у правцу Старе Херцеговине иВасојевића 1809. године. Многи подаци говоре опокретима раје и о њеном бежању са земље, првенственоради великих редовних и ванредних намета, али и збогсолидарности са устаничким покретом. Крајем 1805.године упућена је бујурулдија кадији Пљеваља ибеговима, агама и осталој властели у којој се тражи да сезбог побуне раје у кадилуку Стари Влах, према НовојВароши из Пљеваља упути две стотине људи. У једнојдругој бујурулдији од 31. марта 1806. године говори се опокретима раје и солидарности са устаницима у селимаСтарохнићи, Закућје и Поникве. Муслимански феудалциПљеваља се 2. јуна 1806. године жале да раја напуштаземљу у њиховом кадилуку, молећи да босански диванудовољи жељама раје како би се она вратила на својеземље. Агама и беговима није било у интересу да земљагодинама стоји необрађена. Устанички покрет захватиоје и пљеваљско градско становништво које је напушталоПљевља и повезивало се са устаницима. Турска власт је утаквим случајевима, било да је реч о сеоском иливарошком становништву, прибегавала конфискацијиимовине, нарочито земље, свима онима који суприлазили устаницима. Конфискована имовина јеприпадала углавном крупним феудалцима. У једнојбујурулдији од 30. јуна 1807. наређује се да се заплени сва

покретна и непокретна имовина „једног попа и некогАлексе и Јевте, становника Плевља, који су прво билипребјегли српским побуњеницима али су се вратили ибило им је опроштено, но они су изненада поновопребјегли устаницима и горња мјера била је одмазда јерсе показало да су се та лица била повратила збогприкупљања података потребних устаницима“.30 Нештокасније, 1810. године налазимо сличан примерконфискације земље петорице хришћанских сељака изсела Кучин у кадилуку Пријепоље, јер су заједно са„српским издајницима ударили на кадилук Пријепоље,пришавши устаницима у нападу на пријепољску варош.Пресуђено је да се њихова земља додели Хаџи-Смаилбегу, сину Мехмед паше, мутеселиму Таслиџе који себорио „за вјеру и државу“.31 Као што често бива унемирним временима било је активности које нисупроистицале из строге верске подељености, над којом су,каткад, преовладавали материјални мотиви. Једнаисправа од 20. јуна 1806. године сведочи да су триправославна сељака из села Миловића у пљеваљскомкадилуку заједно са Хајдар-беговим сином Салихомопљачкали на путу извесног Илију из Сарајева и његовужену. Исте године један спахија „ провалио је у кућу једнемуслиманке и покрао јој накит и друге ствари“.32

Српски ослободилачки покрет у Старој Херцеговинина почетку XIX века нашао се између два српскагравитациона центра, два државна средишта у настајању– Црне Горе и Шумадије. Она се, стога, од почеткаустанка у Шумадији почела колебати, између саветаруских изасланика и владике црногорског у крајевимакоји су били ближе Црној Гори, и одлучнијег иступањаобласти Источне Херцеговине – на простору од Мораче,Ускока, Дробњака и Пиве до Лима. Русија је, наиме, сведо 1806. године имала савезнички уговор са Турском,дајући приоритет сузбијању француског утицаја уисточном Средоземљу и на Балкану.33 Зато Карађорђевпозив Херцеговцима 1804. године, у коме је поредосталог стајало да је дошло „сада време и случај, да се иви ослободите и с нама сједините“, није наишао на јачиодзив због противљења руског изасланика грофа МаркаИвелића и, под његовим утицајем, митрополита Петра Iи архимандрита пивског Арсенија Гаговића.34 Ипак,Дробњаци, Никшићани и Пивљани су молили Петра I,средином 1804, да се дигне на устанак: „Устани, господине,Бога ради јер нам је боље у слободи живјети један дан,него оволику муку и напаст трпљети. Ја сада, ја никада !!!“

Руски цар Александар I послао је 1805. у Црну Горуи Херцеговину у својству „специјалног представника“Степана Андреевича Санковског са задатком да проучи


28 Midhat Šamić, Francuski izveštaj o Bosni početkom XIX vijeka (1806-1813), Građa, knj. XI, Naučno društvo BiH, Sarajevo 1961, 5-7.29 S. Kemura, nav. delo, 176 30 N. Filipović, nav. delo 99.31 Isto.32 Isto, 100.33 Славенко Терзић, Русија и Српска револуциа (1804-1815), Европа и Српска револуција 1805-1815, Нови Сад 2004, 225-226.34 Миленко Вукићевић, Карађорђе, књ. II, 1804-1807, Београд 1912, 224-239.

тамошње прилике, ојача руски утицај, утврди бројностање Срба и Турака и припреми војне снаге које би семогле употребити у случају Наполеоновог искрцавања најадранску обалу.35 Санковски је 5. новембра 1805. поднеоврло опширан и детаљан извештај министру иностранихпослова Русије кнезу Адаму Чарторијском. Навео је,поред осталог, да у Херцеговини има 8.800 хришћанскихдомова, од чега 880 у пљеваљском кадилуку. Процењивоје да херцеговачки Срби могу дати око 20.000 људи подоружјем, а да Турци имају под оружјем 6.850 војника,концентрисаних већином у градским утврђењима, и тонајвише у Мостару (1500), Требињу (1000), Стоцу (1000),Никшићу (900), Колашину (800), Клобуку (500) и нештомање у другим утврђењима. Представници Срба пље -ваљског и никшићког кадилука посетили су Санковскогс молбом „да их Русија неизоставно узме под своје покро -витељство“. Санковски је свима саветовао да са стрпље -њем и ћутањем очекују срећни дан њиховог ослобођења,о чему брине руски Цар и да ради тога без сагласностиЦара ниште не предузимају против Турака.36

Упркос наведеним инструкцијама, 33 Дробњака начелу са Гаврилом и Јованом Шибалијом, отишли су 1805.Карађорђу у Шумадију. Има вести да су српски устаниции хајдучке групе марта 1806. угрожавали Стари Влах,Пљевља, Прибој, Рудо, Вишеград.37 Сличне вести сепонављају и у пролеће 1807. године, када су остациПрибоја и Вишеграда поново спаљени. Новембра тегодине Турци су страховали од усклађених дејстава наНову Варош, Пријепоље и Пљевља из праваца београд -ског пашалука и из правца херцеговачких и брдскихплемена. Заиста, већ око 1. фебруара 1807. Карађорђе јеимао планове да се са Црногорцима и Херцеговцимасретне у Дробњацима или код Пљеваља.38

Година 1809. означава преломну годину у Кара -ђорђевом покушају да продором према Рашкој, Херце -говини и Босни оствари свој циљ ослобођења иује ди њења дела српског народа. Било му је врло важнода пресече тзв. „босанску џаду“ и успостави директну везуса Херцеговином, Васојевићима, Брдима и Црном Гором.Планирао је да се са Херцеговцима сретне на Тари кодПљеваља, а са Црногорцима на Тари код Колашина.Карађорђе је из Београда упутио писмо дробачкомвојводи Гаврилу Шибалији, 12. априла 1809. године укоме га подсећа на боравак у Тополи када су се „за свашторазговарали како ћемо Турке побеђивати“. Пише да јеРусија сада заратила с Турском и њена војска је „већеДунаво прешла и на Турке ударила, и нама су заповедили

да и ми што пре на Турке ударимо, а ми смо веће пре тогаготови били и са свим пределима куд је народ српскијесмо у договору били и тајно смо ји џебаном подпунилии прочим потребами“. Када ми започнемо први бој, пишеКарађорђе, „онда ће сав народ сербски оружје дигнути иударити против Турака, и разделили смо војске све кудеће која ударити: једну смо војску наредили управо прекоЕрцеговине како ће прећи на Тару. Зато препоручујемвама и витезовима твојим да покажете јуначество старои подигнете оружје ваше и возбудите народ отуда од Тареводе и потрудите се да се на Тари састанемо и да сесојединимо и Турке да изтерамо, да очистимо својеотечество како што је и у прво време било“.39

Наступајући према Старој Рашкој Карађорђе јепланирао да, за почетак, узме два важна градскаутврђења – у Новој Вароши и Сјеници, а затим тврђаву уНовом Пазару. Желео је да на овај начин упоставиконтролу над, за Босну изузетно важним, делом пута одЛима до планине Рогозне. Пошто је крајем априла 1809.ослободио Нову Варош, са главнином војске упутио сепрема Сјеници, а део снага послао је према Пријепољу. Уписму војводи Антонију Пљакићу, из Сјенице, 4. маја1809, коме је дао задатак да постепено опседа НовиПазар, Карађорђе каже да је Хаџи Продана и Мутапапослао Арсенију Ломи у Нову Варош „и Препољу да сеокрену“, а он сам ће пошто сврши опсаду тврђаве уСјеници, пола војске окренути Пазару и на њега ударити,„а пола би војске окренуо амо Таслиџи и Препољу“.40

Расположиви историјски подаци указују да се игуманманастира Св. Тројице код Пљеваља Авакум налазио уустаничком штабу у Новој Вароши и вероватно Сјеници.Прота Милутин у писму војводи Антонију Пљакићуговори о одзиву Херцеговаца и помиње игумана Авакума:„Ерцеговци сви редом за нами хоће и с нама заједно свена душмана ступају и срцем и душом и добро ће бити акоБог да“ - пише прота Милутин. На крају писма, писаног уНовој Вароши, каже: „Игуман Авакум из Троице отПлеваља љубезно вас поздрављает“.41 Игумана Авакумапомиње и Карађорђе у писму војводи Антонију, послеосвајања Сјенице 10. маја 1809. у коме поред осталог каже– „шаљемо вама ово писмо што е вам послао игуманАвакум“.42 И братство манастира Довоља било је једно одсредишта устаничког покрета. Забележена традицијасведочи да се његов игуман Јован (Рондовић) прикључиоКарађорђевом покрету још крајем 1806. године. Једанзапис сведочи о страдању манастира Довоља 1809. године,његовом првом великом пусто шењу. Сва манастирска


35 И. С. Достян, Описание Черногории начала XIX в. в донесениях С. А. Санковского, Славяно-балканские исследования, Москва 1972, 291-336.36 Исто, 327.37 Богумил Храбак, Босна и Херцеговина у доба Првог српског устанка, Бања Лука 2004, 48.38 Исто, 144.39 Историјски архив Шумадије, инв. бр. 991, Карађорђе Петровић Гаврилу Шибалији, Београд, 30. март / 12. април 1809.40 Архив САНУ, Историјска збирка бр. 770, преписи И. Стојановића бр. 501, Карађорђе Петровић Антонију Пљакићу, у Сјеници 21. априла / 4. маја 1809.41 Исто, бр. 503, Прота Милутин војводи А. Пљакићу, Нова Варош 25. априла / 8. маја 1809.42 Исто, бр. 504, Карађорђе Петровић Антонију Пљакићу, у Сеници, 27. априла / 10. маја 1809. године.

имовина је била разнета и многе црквене сасуде идрагоцености.43 Калуђери су с муком спасили ћивот смоштима Св. Арсенија. Традиција такође говори да седоста пљеваљских Срба и са сеоског подручја прикљу -чило Карађорђевој војсци око Нове Вароши.

Три дана после пада Сјенице, Сулејман-пашаСкопљак добио је наредбу да с босанском војском кренеу помоћ Пљевљима и Пријепољу. Босански валија јеписао да су „српски одметници“ навалили на НовуВарош, Пријепоље и Сјеницу и да Сарајлије и Фочаципод командом мутесарифа клишког санџака Сулејман-паше „лете Таслиџи и Пријепољу“.44 „Све је стрепилопред катастрофом, а нико се није бринуо, како да сепрепријечи“ - пише Сафвет-бег Башагић-Реџепашић.45

Пљевља су била, у сваком погледу, на великом удару збогвојничких операција. На путу од Травника до Пљеваљаи Пријепоља 1809. кадије су бринуле за исхрану људи истоке. Велики терет изискивала је и мобилизација иопремање војске за походе на Србију. Године 1812. босанскивалија одређује Пљевљаке да заједно са Чајничанима иРогатичанима чувају Вишеград.

После блиставих Карађорђевих победа над Сулејман-пашом Скопљаком у Сјеници и над пећким Нуман-пашом на Суводолу, за време одмора у Сјеници, док сеспремао да крене према Новом Пазару, средином јуна1809. стигло је око 350 Васојевића, Брђана, Дробњака иМорачана на челу са Јованом Шибалијом. Францускигенерални конзул у Травнику, Пјер Давид, порекломЈеврејин, писао је средином јуна генералном провидуруДалмације Дандолу о „пренеражењу“ које су у Босниизазвале победе Срба над Турцима и о „незадовољствуТурака према њиховим вођама, које оптужују да су сепредали Србима“. Везе Босне са осталим деловимаОсманског царства биле су прекинуте све до јула месеца.Морало се путовати преко Дубровника. Током августа,међутим Французи су опет путовали кроз Пљевља,Пријепоље и Сјеницу.46 После Карађорђевих победа наСјеници, митрополит Петар је почео размишљати оакцији. У писму гувернадуру Вуку Радоњићу од 29. јуна1809. Митрополит истиче: „И тако ми главари ровачки иморачки пишу, ако сад не пођемо да послијед немаморашта ходити зашто ће Сербли скоро до границе наше ипреко Пљеваљах доћи како су дошли преко Бихора уВасојевиће“.47 Међутим, разочаран поразом код Ниша,као и држањем руске војске и изостанком директне рускевојне помоћи, Карађорђе је крајем јуна донео одлуку даповуче своје снаге са истурених делова фронта премаЛиму и Дрини на Јавор и Поникве.

Нове наде за јачу ослободилачку акцију уХерцеговини, па и пљеваљском крају, појавиле су се 1812.године. Та нада је проистицала из тзв. руског планаадмирала Чичагова. Током дугих руско-турских преговорао престанку ратних дејстава (који су окончани миром уБукурешту, 28. маја 1812), Руси су ради успоравањаНаполеоновог продора према Москви настојали, прекоархимандрита Арсенија Гаговића, да изазову широкеустаничке акције у Херцеговини и цео покрет усмерепрема Далмацији где је требао изазвати устанак противФранцуза. Међу групом угледних Херцеговаца који су1812. стигли у Тополу била су и два Пљевљака – МилисавПаро и Милић Н. Прикупили су се у Ужицу, одакле сузаједно с Гаговићем путовали за Тополу. Поред поменутихПљевљака у делегацији су били и Гаврило Шибалија изДробњака, Илија Ђедовић из Мораче, Антоније Котлицаод Колашина, Матија Јушковић из Никшића, Никола Н.из Мостара, Сава Кулић из Пиве, Јакша Гачанин из Гацкаи Стеван Поповић из Невесиња.48 Шибалија је, узКарађорђеву сагласност отупутовао у Букурешт у штабруске Дунавске армије. Међутим, брз Наполеонов продору Русију приморао је Русе да повуку своје снаге из Србијеи са Балкана. Адмирал Чичагов, који је заменио Кутузована челу Дунавске армије, послао је грофа Марка Ивелићау Тополу да Карађорђу и Херцеговцима саопшти променуполитичких прилика. Ивелић је обавестио Херцеговце оодустајању од јадранске експедиције и саветовао им да севрате у завичај.49

ПОКУШАЈИ ТУРСКИХ РЕФОРМИ И ЛОКАЛНИ ОТПОРИ

Погубљења у Пљевљима и Травнику: попа Милутина Церовића, Бећир-паше и Мехмед-паше Селмановића. Пљеваљски заим под Острогом. Похара Свете Тројице

После угушења Српске револуције Порта јеодлучила да доведе у ред стање у босанском вилајету ида сузбије самовољу и осионост босанско-херцеговачкихајана и капетана. Босански валија, са седиштем уТравнику (који се често називао и везиром) по традицији


43 Владимир Ћоровић, Манастир Довоља, Српски манастири у Херцеговини, Београд 1999, 232.44 S. Kemura, nav. delo, 211.45 Safet beg Bašagić-Redžepašić, Kratka uputa u prošlost Bosne i Hercegovine (od g. 1463.-1850.), Sarajevo 1900, 122.46 Midhat Šamić, Francuski izveštaji o Bosni početkom XIX vijeka (1806-1813), Gradja, knj. XI, Naučno društvo BiH, Sarajevo 961, 62-63.47 Ристо Драгићевић, Документи из архиве црногорских гувернадура, Историјски записи V, 1950, 203.48 В. С. Караџић, Скупљени историјски и етнографски списи, књ. I, Београд 1898, 208-209.49 Радош Љушић, Вожд Карађорђе, друга књига, Београд-Горњи Милановац 1995, 157.

је био паша са три туга. „Порта је сваке године – пишеисторичар Шљиво – на трећи дан рамазанског бајрамаобнављала указ о потврђивању или о постављању новогвалије“.50 Валије су се у Травнику задржавале у просекуизмеђу једне и три године. Одржавале су редован диван,у пашином конаку (сарају), коме су присуствовали поредбосанско-херцеговачких санџак-бегова и ајани, и другинајугледнији људи према пашином позиву, а када серадило о војним питањима и унутрашњем реду сазиванису сви капетани из пашалука. Вилајет је и у првојполовини XIX века почивао на тимарском уређењу испахијама као основном војном потенцијалу које јеокупљао алајбег, док су капетани били заповедницистајаће војске. Сукоби босанских и херцеговачких великашапопримали су понекад обележје правог грађанског рата.Почетком XIX века јаничари су, као посебан род војскезнатно ојачали и постали снага која је ометаламодернизацију Турске, будући често носилац нереда ипобуна. У другој деценији XIX века јаничара је убосанском вилајету било укупно између 70-120.000 удеветнаест градова. Целокупним корпусом јаничаракомандовао је сарајевски забит, јер их је у Сарајеву билодалеко највише, откуда је и долазила највећа непослу -шност босанском валији.

Број и структура становништва босанског вилајетау првој половини XIX века заснива се углавном напроценама страних конзула и обавештајаца. Премаподацима аустријског конзула Митесера из 1811. годинеу босанском вилајету је било 620 хиљада мушких глава,од којих 255 хиљада православних, 200 хиљадамуслимана, 135 хиљада римокатолика, 25 хиљада Јеврејаи 5 хиљада Цигана.51 Не располажемо подацима о верскојструктури становништва пељеваљског кадилука почеткомXIX века. Међутим, аустријски конзул у Травнику, баронСимбшен је 1818. године сачинио извештај о војнимснагама босанског вилајета, заправо броју људи спосо -бних за оружје, по кадилуцима и тврђавама. Према овимподацима Пљевља („Таслиџа“) су под командом ајанаимала укупно 8.000 војника, и то 3 хиљаде муслимана и5 хиљада хришћана.52

Од гушења Првог српског устанка па до гушењабуне Хусеин-бега Градашчевића и устоличења Али-пашеРизванбеговића за херцеговачког везира, траје готовонепрекидна борба централне власти да спроведе реформеу босанском вилајету и отпори босанско-херцеговачкогбеговата да онемогући те реформе. Радило се о реорга -низацији војног устројства – припремама за укидањејаничара и увођење низами-џедида, редовне војске. Упролеће 1813. у Травник је стигао нови валија Али-пашаДеренделија, суров и немилосрдан човек, пре тога

заповедник 12.000 крџалија. На примеру мостарскепородице Дадића 1814. на челу са Алијагом Дадићемвидело се да ће искористити сва средства у завођењуреда. Куће су им биле сравњене са земљом, имања разгра -бљена, а породице готово истребљене. Врло тешко јеизлазио на крај са побуњеним Сарајлијама који суспречавали дотурање муниције у Босну. Почетком 1815.пресрели су код Пљеваља караван са 400 товарамуниције за валију, послате из Цариграда и сместили јеу сарајевску тврђаву. Опозиција Портиним реформама,на чијем челу су стајали спахије, капетани, улема, сталноје јачала што је само увећавало анархично стање. Овосвојеврсно опозиционо јавно мњење стварало се укафанама и џамијама. И валије су доприносиле таквомстању, јер су, да би попунили своје касе, повећавалинамете, чему су се супротстављали поједини великаши.Валије су, са ретким изузецима, били Османлије који сусвој положај користили и да се што више обогате.

Становништво босанског вилајета било је и даљеоптерећено разним дажбинама. Џизију (главарину)плаћали су хришћани који нису били у војној служби.Године 1809. џизија је износила 3,2 пјастера по глави, а1819. године 4,5 пјастера. Према попису харачких главаиз 1819. године у свим кадилуцима босанског вилајетабило је 98.001 глава, од којих у пљеваљском кадилуку 651глава. „Босански дефтердар је препустио сакупљањехарача закупцима – пише Галиб Шљиво – који су ималивелике добити од тога. Тако је поменуте 1819. годинецјелокупан приход од харача који је износио 292.000пјастера био уступљен закупцима за 420.750, с тим даони имају право да уберу главарину од принудноповећаног броја становника, у сваком случају до 138.000глава“.53 Зависни сељаци (кметови) давали су десетину(земљарину), затим кућарину и разне друге дажбине.Становништво босанског вилајета пратиле су и другеневоље. Године 1813. појавила се куга, ширила се током1814. и 1815, па и 1816. године. Захватила је практичноцелу Херцеговину и ширила се нарочито у летњиммесецима. Куге је било и у Пљевљима на друму премаЦариграду, Чајничу, Горажду. Појавила се поново уХерцеговини почетком 1823. године. Има података да је„касаба Таслиџа“ 1836. пострадала и од колере од које суумрле четрдесет две особе. Пљевља је 1818. годинезадесила велика барутна експлозија, којом приликом јепогинуло много људи и изгорела „сва чаршија“.54

Двадесете и тридесете године XIX века, последњедеценије Пљеваља као престонице Херцеговине, испу -њене су немирима, обрачунима и нередима. ПослеСулејман-паше Скопљака (1816-1818), Морали Абубекир-


50 Galib Šljivo, Bosna i Hercegovina 1813-1826, 18.51 Исто, 27.52 Исто, 25. 53 Исто, 28.54 Коста Н. Костић, Наши нови градови на југу, Београд 1922, 71.

паше, Дервиш Мустафа-паше и Сеид Мехмед Ружди-паше, у Травник је на дужност босанског валије 29. марта1820, у пратњи више од 1000 коњаника, стигао Сеид АлиЏелал-паша, у народу познат као Џелалудин-паша. Стигаоје преко Приштине, Новог Пазара, Пљеваља и Фоче.Остао је на том месту до краја 1822. године, али је његовауправа остала изразито забележена у свести народа.Оцењиван је као строг, праведан и нагао. Имао је моћкоју до тада није имао ниједан босански валија, и завеоред и мир који до тада нису виђени у овим покрајинама.Аустријски извори су га сматрали праведним премасвима „без разлике на вјеру“, а чувени немачки исто -ричар Леополд Ранке је записао: „Вршио је правдунеумољиву, непоткупљиву и тога ради је веома биоповољан раји, која ништа друго није ни тражила неготако заштиту закона, али је то толико мање било по вољибеговима босанским“.55 Остале су забележене његоверечи окупљеним великашима на почетку владавине:„Недјела која сте починили изазвала су највеће Портинонегодовање. Ви сте или сами разбојници и злочинци,или такве људе узимате у заштиту. С којим правомможете себе називати капетанима или заповједницима?Какав то народ представљате?“56 У жестоком завођењуреда Џелал-паша је погубио и неке пљеваљске прваке.Сафвет-бег Башагић наводи међу онима који су били„особито на гласу“ Бећир-пашу, муселима пљеваљског,Дрнду алајбега, Ибрахим-бега Пријепољца и друге.57

Неки други извори помињу и пљеваљског муселимаИбрахим-бега Селмановића58

Расположиви извори сведоче да је Џелал-пашаубио пљеваљског муселима Бећир-пашу Селмановића ибрата му Мехмед-пашу, вероватно 1820. године.59 Некидруги извори указују да је Бећир-паша убијен 1823.60

Убиству Мехмед-паше Селмановића претходило јеМехмед-пашино убиство у Пљевљима свештеника изДробњака Милутина Церовића, оца Новице Церовића.Не постоји сагласност у тачном утврђивању годинепогубљења проте Церовића, свакако између 1813. и 1820.године. Према неким писаним изворима и народнојтрадицији Селмановићи нису били довољно чврсти ууправљању Дробњацима (који су били посед Селмановићаи део пљеваљског кадилука) што је приморавалотравничког везира да често предузима походе и заводиред. Убиство Милутина Церовића требало је, наводно, дапослужи као доказ одлучности Селмановића да владајуДробњацима. Према усменој традицији Мехмед-паша је

на превару домамио Церовића у Пљевља, да би му даовојводство, а затим је наредио да се посече на средчаршије. После погубљења паша Селмановића, они вишенису излазили у Дробњаке да купе харач. УместоСелмановића муселимство над Дробњацима добио јеСмаил-ага Ченгић, који је од Селмановића откупио правокупљења харача у Дробњацима. Сматра се да је то било1820. године.61 Имао је чардаке у Јунча Долу и радоизлазио у лов по Дурмитору, а његов син Дед-ага јечардаке пренео у Жабљак.

Стање анархије и безакоња у босанском вилајету ихерцеговском санџаку било је у извесној мери и после -дица крупних потреса који су угрожавали Османскоцарство у првој половини XIX века. Босанско-херцеговачкавластела је била врло тврдокорна у супротстављањуреформама султана Махмуда II (1808 – 1839). Султан је1826. године укинуо јаничаре. То је изазвало снажнујаничарску побуну у Цариграду која је угушена узстравично крвопролиће. Долазак фермана о укидањујаничара изазвао је њихову побуну, нарочито у Сарајеву.Разаслали су писма у све босанско-херцеговачке кади -луке позивајући на побуну. У самом Сарајеву било је око12000 јаничара. Побуном су захваћени кадилуци Сарајево,Травник, Пљевља, Мостар и Фоча у којима је билојаничара, али је било побуне и у кадилуцима где нијебило јаничара. Почетком 1827. буљукбаша колашинскиХајдар Мицановић са 100 својих присталица боравио је уПљевљима очекујући Сарајлије. Колашинци су похаралиманастир Св. Тројицу а калуђери су се од њиховог зулумаразбежали по околним селима.62 Крајем 1826. Порта језа босанског валију поставила београдског мухафизаАбдурахим-пашу. Почетком фебруара 1827. угушена јејаничарска побуна у Сарајеву чиме је престао отпор и уцелом вилајету. Јаничари су каменовали угледногсарајевског првака Фадил-еф. Шерифовића јер нијепристао уз њихову побуну. Валија је наредио да се посекуИбрахим-ага Бакаревић, Мустафа-ага и Сулејман-агаТахмиџија, Фејзил-ага Сурнелић, Абди-ага Милошевић,Ибрахим Пињо и јаничарски забит Алијага. Њиховеодрубљене главе послао је у Цариград где су изложенепред вратима султановог сараја.63 Прикупивши додатневојне снаге из Скопља и других крајева Босне, Абдурахимпаша је са око 10.000 војника под оружјем наставиокрвав обрачун са босанским јаничарима. Завладао јестрах и масовно бежање из вилајета. Према једном писмуцетињског митрополита Петра I из априла 1827. пљеваљ -


55 Цит. према: G. Šljivo, Bosna i Hercegovina 1813-1826, 285.56 Исто, 226.57 S. Bašagić, Kratka uputa..., 131. 58 Драг. М. Павловић, Покрет у Босни и Албанији противу реформи Махмуда II, Београд 1913, 5.59 Љубомир Дурковић-Јакшић, Убиство у Пљевљима сввештеника Милутина, оца Новице Церовића из Дробњака и Мехмед-паше

Селмановић, Дурмиторски зборник, На извору Вукова језика 1, Титоград 1991, 211-219.60 Safet beg Bašagić, Znameniti Hrvati, Bošnjaci i Hercegovci u turskoj carevini, Zagreb 1931, 14.61 Љ. Дурковић-Јакшић, нав. дело, 219; Светозар Томић, Смаил-ага Ченгић, Годишњица Николе Чупића, књ. XXXVI, Београд 1927, 248-249.62 Жарко Шћепановић, Средње Полимље и Потарје, Београд 1979, 18163 Galib Šljivo, Bosna i Hercegovina 1827-1849, Banja Luka 1988, 40-41.

ски заим утекао је у манастир Острог. Неколико недељакасније митрополит бележи да су људи Абдурахим-паше„идући за Цариград, пролазили кроз Пљевља са нато -вареним одсјеченим главама на неколико коња“.64 Године1828. у Пљевљима је опет дошло до некакве побуне којојсу се прикључили Колашинци. Општем стању анархије уЦарству погодовали су и крупни унутрашњи потреси каошто је био грчки устанак започет 1821. године и нарочитовелики рат Русије и Турске 1828-1829. године завршенЈедранским мировним уговором. У босанском вилајетује тешко ишло са купљењем војске и хране за овај рат.

За и против султана: Пљевља измеђуХусеин-капетана Градашчевића и Али-аге Ризванбеговића

После окончаног грчког устанака, стварањемнезависне Грчке, и руско-турског рата, Порта је 1831.имала времена да крене са одлучнијим спровођењемреформи у Босни и Херцеговини. У септембру 1828. забосанског валију дошао је недовољно одлучан и благиАли Намик-паша, који се, међутим, био истакао у ратупротив Грка. Почетком 1831. године стигао је изЦариграда нарочити комесар да помогне босанскомвалији увођење реформи. Велики везир Мехмед Решид-паша налазио се у Македонији са новом, модернијомвојском. Забринут за своје привилегије и свој статуснакон спровођења реформи, највећи број босанскихкапетана (осим браће Сулејманпашића) окупљених окомладог али врло богатог градачачког капетана Хусеин-бега Градашчевића (могао је тада имати 29 година),донео је на своме збору у Тузли (25. јануара / 5. фебруара1831) одлуку да се свим силама одупре: увођењу новевојске, нових пореза и уступању Србији подринскихнахија. Одлучено је да се тражи независност Босне.65

Донета је одлука да се створи савез са Мустафа-пашомскадарским и договор о заједничкој акцији.

Против Градашчевићевог покрета изјаснили су сесви херцеговачки муселими: Али-ага Ризванбеговић,Смаил-ага Ченгић, Хасан-бег Ресулбеговић, Лутфи-бегРеџепашић, никшићки капетани Осман Мушовић ираније поменути босански Сулејманпашићи – Ибрахим,Мухамед и Осман. Центар султанових присталица био јеСтолац где је маја 1831. стигао и валија Али Намик-паша.Градашчевић је успео да освоји Травник, али је великивезир Мехмед Решид-паша успео да војском поразињеговог савезника Мустафа-пашу скадарског који јекапитулирао у Скадру. Храбри и енергични Хусеин-

капетан успео је са 25.000 војника да допре до Косова (18.јуна 1831) и да на Косову пољу потпуно порази низамскувојску великог везира. „Кад је требао прећи из ставапобедника у државнички, пише Х. Капиџић, Хусеин-капетан или није умио или није могао да то учини /.../Више ратник него државник и политичар, Хусеин-капетан није могао да прави јаче потезе“.66 Градашчевићје на почетку побуне тражио од великог везира да их „неприморава на нову вјеру и правила којих досад није било,која не могу да се сложе с нашим старим правилима истаром муслиманском вјером“, као и „да се ниједномнашем земљопоседнику не одузима његово имање, већда га свак ужива како је то и досад чинио“.67 Његовполитичко-социјални програм био је конзервативан,супротстављен свему новом што је Порта намеравала дауведе, чак и новим униформама. Иако је за кратко постаовезир у Травнику, Градашчевић („Змај од Босне“ - како гаје народ звао) није имао снаге да се супротстави султановојвојсци од 30.000 људи коју је предводио Махмуд Хамди-паша. Ређали су се његови порази код Бањске (наКосову), код Пријепоља, Горажда, на Палама и код Витеза,чиме је био отворен пут према Сарајеву и Травнику.Поражен, пребегао је у Славонију и интерниран у Осијек.У позну јесен 1832. преко Земуна и Београда стигао је уЦариград где је убрзо умро.

Доступни извори не пружају могућност да сепотпуније реконструише слика Пљеваља и пљеваљскогкраја у овом бурном времену. Крајем маја 1831.Градашчевићева војска овладавши Доњим Полимљемуспела је да успостави територијални континуитет саскадарским пашом, од Пријепоља преко Бијелог Пољадо Гусиња и Рожаја. У септембру је, међутим, великивезир заробио Мустафа-пашу скадарског. „Од Пљеваљапа према југозападу – до Стоца, Требиња и Никшића уобластима источне Херцеговине, контролу већ нисуимали људи Хусеин капетана Градашчевића већ приста -лице свргнутог везира, односно присталице султанове“.68

Као и обично у превратним временима било је колебањаи вагања која ће страна победити. Већ од лета 1830. окореке Таре трајали су непрекидни обрачуни измеђупристалица и противника реформи, али и између кола -шинских племена и Турака. На Градашчевићевој страније било братство Мицановића (Раповићи, Мемићи,Бошковићи и др.), а има вести да се њихов буљук-башаХајдар Мицан са 100 људи још увек налазио уПљевљима. Током септембра 1831. године травничкивезир Намик-паша се тешком муком пробијао од Стоца,преко Таре, Пљеваља и Лима до границе београдскогпашалука. Везир је имао око 300 својих пратилаца, а јошоко 3-4.000 људи пратње предводио је Смаил-ага


64 Жарко Лековић, Дробњак у првој половини XIX вијека, Београд 2001, 77.65 Драг. М. Павловић, нав. дело, 11; Hamdija Kapidžić, Ali-paša Rizvanbegović..., 49.66 H. Kapidžić, nav. delo, 54.67 Цит. према: G. Šljivo, Bosna i Hercegovina 1827-1849, 136.68 Владимир Стојанчевић, Јужнословенски народи у Османском царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1856. године, Београд 1971, 59.

Ченгић. У пратњи је било и око 300 Дробњака (сто коња -ника и двеста пешака) на челу са Шујом Караџићем,Амзом (Шћепаном) Томићем, Ђоком Маловићем иНовицом Церовићем. На Бобову их је дочекала војскаХусеин-капетана, састављена од Фочака, Пљевљака,Пријепољаца и Колашинаца, али су Смаил-агине снагеразбиле противника.69 Један други извор наводи да јеНамик Али-пашу у пробијању до београдског пашалукапратио и Зулфикар-паша „из Таслиџе“ који је прекоКрушевца, Ниша и Лесковца ишао у Скопље да великомвезиру пренесе поруку херцеговачких стрешина.70 Имамишљења да је црногорски владика Петар II ПетровићЊегош подржавао Градашчевића, „који је послаопљеваљског Хафиз-агу на преговоре Црногорцима, а онје њему игумана“.71 Игуман Мојсије Зечевић, из Васојевића,преговарао је у Пљевљима са Хафиз-агом. Његош је 25.новембра 1831. године упутио писмо Хафиз-аги прихва -тајући његов предлог да игуман Мојсије дође у Пљевљаради договора о „заједничкој борби против османскевласти“. У јесен 1831. има вести да су некакви Руси, којису стигли у Црну Гору с циљем да се простор до Тареприпоји Црној Гори, имали под Острогом сусрет сапопом Видом из Шарана са којим су дошли Ибрахим-агаПиџарић, Ахмет-ага и Хафиз-ага из Таслиџе у пратњиигумана тројичког Герасима и пљеваљског кнеза МојсијаРадовића.72

Сафвет-бег Башагић сматра да је Хусеин-капетанпосле победе на Косову постао осион, непристојан „чак ипрема својим друговима“ што је довело до осипањањегове војске већ у Приштини. „Видећи Хусејин капетан,да ће се све разићи, дигне се и он, па преко Пријепоља иТаслиџе, гдје се показа у правој слици, кад посијеченеколика члана из моћне породице Селмановића, дапокаже осталим безима своју моћ и силу“.73 Војничкомслому Градашчевићевог покрета огроман допринос далису Арбанаси који су се после пораза скадарског пашеокренули султану, и чак предводили султанову војску упоходу на Босну. Од укупно 30.000 војника 18.000 субили Арбанаси, а 12.000 регуларне јединице. Калуђерманастира Св. Тројице пљеваљске Прокопије обавестиоје ужичког сердара Јована Мићића, пореклом из ГорњеМораче, о колонама рањеника Градашчевићеве војске,која се враћа из Вучитина, водећи много празних коња.Призренац Махмуд паша је најзаслужнији за победу надпријепољским мутеселимом Хаџи Мујагом, почеткоммаја 1832. године. Не успевши да задржи султановувојску преко Лима мутеселим је жив пао у руке непри -јатеља, а цело Пријепоље је опљачкано. Трагичну судбину

Градашчевићевог покрета можда најбоље илуструјеуправо судбина Хаџи Мујаге, бившег новопазарскогзабита: „Да би му се наругали и понизили га, узјахали суга на магарца лицем окрнутим према репу и тако гапровели кроз Пријепоље. Он је узвикивао „Зар нигдјенема Турчина да ме убије и да ме ове бруке опрости?“, нашта му је одговорено: нема овдје Турака; само сте виБошњаци прави Турци“.74

Пљевља у сенци „Стамбола у Мостару“.Походи на Доњи Колашин. Неуспех реформи: лични интерес испред државног

Изгледало је да је прави победник крвавих сукоба1831-1832. године био Али-паша Ризванбеговић.Суверено је као „мали цар“ владао Херцеговином од 1833.до 1851. године. Потицао је из Стоца, из кога је потицалацела позната беговска породица Ризванбеговића. Каонаграду за своју борбу на страни султана, пише Х.Капиџић, Ризванбеговић је „добио Херцеговину каопосебну административну област, потпуно одвојену одБосне, и везирски чин, 14. јануара 1833. године“.75 Султанга је произвео у пашу са два туга. Седиште Херцеговинепренето је из Пљеваља у Мостар и Пљевља од тог временавише неће бити тако важно покрајинско административно-управно средиште. Прогласивши у Мостару султановферман о свом постављењу за херцеговачког пашу, Али-паша је окупљеним првацима и народу наводно рекао:„Никоме од данас није потребно да иде цару, ни уСтамбол: ево вам Стамбола у Мостару, а ево вам и цара уМостару“. Пљеваљски кадилук, заједно са Колашином,Шаранцима и Дробњацима био је један од 15 кадилукаХерцеговине за време Али-пашине управе. Али-паша јеКолашин одвојио од пријепољског и припојио пљеваљ -ском кадилуку. Иако се Али-паша Ризванбеговић бориона страни присталица султанових реформи, цело његововладање је показало да није био присталица тихреформи. Вешт, лукав и политички врло спретан умео јегодинама да прикрива своје право уверење. Само петгодина пошто је постао неприкосновени господар Херце -говине, почело се говорити да су његовом владавиномнезадовољни и хришћани и муслимани у свим кади -луцима. Увео је нове порезе и намете. Као што је познатосви хришћани од 7 – 80 година живота традиционалносу плаћали харач (џизију), затим вергију или порез на


69 Светозар Томић, нав. дело, 250.70 В. Стојанчевић, нав. дело, 63.71 G. Šljivo, Bosna i Hercegovina 1827-1849..., 125; Ђоко Д. Пејовић, Из историје подручја Пљеваља и Бијелог Поља од краја XVIII до

средине XIX вијека, Историјски записи 4, Титоград 1979, 95-96.72 Ж. Лековић, нав. дело, 87-89.73 S. Bašagić, Kratka uputa..., 141-142.74 G. Šljivo, Bosna i Hercegovina 1827-1849..., 148.75 H. Kapidžić, Ali-paša Rizvanbegović..., 63.

земљу (што је било веће оптерећење за сељака), чибук,порез на ситну стоку (овце и козе) који се од сточногдесетка временом злоупотребљавао и узимао као петина,и десетак – „ушур“ од прихода са земље – сир, вуна, лој,воће, зелениш, живина, јаја и др.76 Али-паша је повећаохарач, постао је знатно већи него у другим вилајетима (насваку харачку главу повећао је за један цванцик), затимплаћање ђумрука (на сваког вола је тражио по трицванцика), а десетину од прихода на земљу је убираотако строго „да нико није смио обрати ниједну воћку доксе не преда десетина“.77 Против њега су почели да говореи његови дотадашњи пријатељи Смаил-ага Ченгић иХасан-бег Ресулбеговић.

Али-паша Ризванбеговић се већ првих година својевладавине суочио са нередима и побунама у граничнимобластима својег пашалука – у Доњем и ГорњемКолашину. Старо историјско-географско име ДоњиКолашин за област између Таре и Лима је данас готовонестало; северна граница ове области ишла је од ЛеверТаре, преко Глибаћа, Дубочице и Матаруга до Бродарева.78

Доњем Колашину су поред осталог припадала селаВранштица, Вранеш, Коврен, Лиса, Комаран, Горице,Стожер, Вруља, Маоче, Мојковац, Лепенац, Крупице,Пренћани, Потпеће, Барице и друга. У добром делу овеобласти, поред православних Срба, живела су и јакастара српска братства која су не тако давно прешла наислам, као што су били Каљићи, Мицановићи, Мекићи,Мушовићи, Усовићи и други. И кад није био било каквазасебна област, Колашин је по старом племенскомобичају имао обласног племенског старешину. Најчешћесу били из куће Мушовића али је и свако братство ималосвог старешину. Позната породица Петронијевића уБеограду старином је из ове области. Нису много марилиза централну власт, па је отуда настала и она узречица:„Тара не зна за цара“. Архимандрит Нићифор Дучић је1888. године у „Братству“, органу Друштва св. Саве,објавио надахнут прилог Колашин, приједјел и племе уХерцеговини. Колашинци мусли мани, „јунаци накрајини“, предњачили су у турској војсци кад би креталана Дробњаке, Морачу, на Васојевиће или на Црну Гору,„а често су се и сами завађали и по српским племенскимнавикама крвили“ - пише Дучић.79 Пле менске ибратственичке везе међу становништвом Колашина билесу јаке, без обзира на верску подељеност, иако јетрадиција о пореклу код муслиманског живља постепенопотискивана. Нићифор Дучић наводи зани мљив примериз средине XIX века, боја на Барицама, око моштију св.Арсенија из манастира Довоље, између локалнихправославних Срба и колашинских муслимана, с једне

стране, и Морачана, Ровчана, Пипера и Бјелопавлића, сдруге стране.

Да би увео ред у Колашину Али-паша је 1834.године послао Смаил-агу Ченгића са 5.000 војника. Упоходу против Колашинаца учествали су и Дробњаци,Пивљани и нека друга херцеговачка племена под запо -ведништвом Смаил-агиног сина Рустем-бега Ченгића.Смаил-ага је око 3 месеца боравио у Павином Пољу,покупио харач који Доњи и Горњи Колашин нису плаћалиседам година, поставио нове главаре и наводно посекао„много људи“ нарочито у Вранешу.80 Четири годинекасније, 1838, Смаил-ага Ченгић је по наредби Али-пашеРизвангеговића опет кренуо на Колашин, али са 15.000војника. Крајем 1838. године Смаил-ага је из Гацкогстигао у Пљевља, водећи са собом Дробњаке, Пивљане иГачане и почео је да купи „све Србе и Турке“ ради походана Колашин. Велику војску предводили су поред Смаил-аге и Зулфикар-ага фочански и Исмаил-бег, пријепољскимуселим, који се кретао према Вранешу. Према казивањуједног Пљевљака који је био очевидац догађаја (уизворима се наводи и као „Лазар Вуковић“ и „ЛазарЂуровић“) херцеговачка војска покорила је Колашин ипопалила га. Извори бележе да су погинула два Србина ичетири Турчина. Колашинци су морали да плате порез ихарач, као и да дају из сваке колибе „по два човека, тј. 109људи у таоце као гарантију да ће одржати уговоренимир“. Колашинци, према том договору, нису више смелиићи у „лоповлук“ већ су морали Али-паши дати шест кесановаца, предати лопове између себе, плаћати порез ихарач и помагати раји, односно Србима. Ужички сердарЈован Мићић је преко својих поверљивих људи изПљеваља и калуђера манастира Св. Тројице врло пажљивопратио све што се збивало у источној Херцеговини.Средином 1839. године Али-паша Ризванбеговић јеписао Петру II Петровићу Његошу (а добио је писмо и одСмаил-аге Ченгића) о томе „да су Цинциревић и Пушељеиз Мораче убили неке људе око Пљеваља и мал импонијели“. Његош је одговорио Смаил-аги Ченгићу да мује „то јако жао, зато ћу одмах и наредити да се врати малкоји су узели и да се они педепшу ако се ухвате“.81

У процесу реформисања турске управе и посте -пеног увођења неких европских друштвених начела,Хатишериф од Гилхане, из 1839. године, требало је доозначи важну прекретницу. Преминулог султана реформа -тора Махмуда II наследио је његов најстарији син АбдулМеџид (1839 – 1861) који је своје ступање на престопрокламовао „корисним реформама“ (tanzimat-i hayrye).Нови закони ће се заснивати, стајало је у уводу Хатишерифаод Гилхане, на начелима заштите части, живота и


76 В. Стојанчевић, нав. дело, 72-73.77 G. Šljivo, Bosna i Hercegovina 1827-1849..., 291-292.78 (Theodor Ippen), Novibazar und Kossovo (Das Alte Rascien), Wien 1892, 76.79 Нићифор Дучић, Колашин, приједјел и племе у Херцеговини, Књижевни радови архимандрита Нићифора Дучића, књ. 3, Београд 1893, 339-340.80 Ж. Лековић, нав. дело, 98-99; Жарко Шћепановић, Средње Полимље и Потарје, Београд 1979, 182.81 Петар Петровић Његош, Писма, II, 1838-1842, Београд 1953, 181.

иметка, регулисања пореског система и убирања обавеза,регулисања војне обавезе и равноправности свих пода -ника без разлике на веру и сталеж. Целокупно стано -вништво се назива једним именом поданици, предви ђеноје једнако пореско оптерећење свих поданика, зависно одматеријалог стања, јавно суђење и друга начела. У свимвилајетима, санџацима и казама формирана су управнавећа (меџлиси). У меџлисима санџака и каза било је инемуслимана.

Као и раније, а и деценијама касније, реформе су уБосни и Херцеговини али и у другим покрајинамаспровођене споро и тешко и често су остајале мртво словона папиру. Није се увек радило само о политичкимопструкцијама него и о менталитету и друштвеној свести.Аустријски лекар Риглер, који је дуго времена провео уЦариграду на увођењу санитарних мера, написао је 1859.студију Прилог познавању садашњих Турака. Само некипримери уверљиво илуструју менталитет, навике и наравитога света, не само муслиманског, него и хришћанског.Турски чиновници, пише Риглер, су склони преварама иподмитљивости и најпре брину за себе па тек онда задржавни интерес. „Државна ризница, каже Османлија,једнако је наисцрпна као што је неисцрпно море, ко стоји нањему и себе самог заборавља, тај себе не воли“. Испорукесукна, платна, коже, животних намирница, лекова „потајносе уступају оном ко највише нуди, при чему мито дијелиминистар рата са својим адлатусом.“ Заиста, свако у Турскојгледа само своје интересе, док су државни интересиневажни. Турци прихватају европске форме, али не иевропско мишљење. Сви послови обављају се успорено, „јербрзина је дјело ђавола“. Турци не цене време, бележиРиглер. Чиновници у канцеларијама „разбијају“ времепушењем и разговорима о дневним догађајима. „На свимвијећањима непрестано се пуши и пије кафа, често сезапочне нова расправа а да се није донио никакав закључако претходној расправи. Често се изгубе наредбе иизвештаји, па ако се нека одлука не спроводе одмах већпослије неколико дана се заборави на њу као да никад нијени донесена. Кад се то догађало у Цариграду онда се можесамо нагађати како је у провинцијама и локалној управи“.Може се, наравно, претпоставити како је могло бити уПљевљима и у херцеговачком пашалуку. Један одпесимистичних закључака др Риглера гласио је: „Увјеренсам да ако и управа земље падне или дјелимично дође ухришћанске руке, да ни они државну политику неће бољеводити од Турака самих, пошто су карактерне црте као штосу љубомора, интригирање, морална поквареност којеобиљежавају османску администрацију исто тако кара -ктеристичне за хришћане“.82 Можда су оваква гледиштаједног Немца и претерана, праћена поједноста вљивањем,

али несумњиво доста верно илуструју дух епохе без кога јетешко разумети историјске чињенице. Реч је о појави дугогтрајања.

Ова општа слика османског друштва када је реч одржавној управи, била је још уверљивија на микроплану. Али-паша Ризванбеговић је био апсолутни госпо -дар Херцеговине, на патријархалан начин, користећисваку прилику за огромно лично богаћење и богаћењењегових синова и родбине. Одговарао му је положајскоро полунезавине Херцеговине са слабом одговорношћупрема Порти. Један његов син се помиње као муселим уПљевљима 1842. године, вероватно Рустем-бег који јетада имао чин миралаја (пуковника).83 За другог сина,Хафиз-пашу, везано је вешање осам Шљиванчана, кодПљеваља, 1848. године. Према једном допису изПљеваља који је објавио Глас Црногорца, Хафиз-паша једошао у Пљевља и дозвао осам Шљиванчана и јошчетири Србина из Тепаца. Поред осам Шљиванчана,Хафиз паша је обесио и једног Србина из Бобова и два изДоњег Колашина. Држао их је на вешалима седам дана иније дао да се укопају, бележи анонимни хроничар изПљеваља. „А пошто прођу седам дана оду му пљеваљскитрговци и однесу товар кафе и товар шећера и он им тададопусти да их закопају у једну гробницу“.84 Великобогатство омогућило му је да новцем свршава послове уЦариграду. Скоро све босанске валије у XIX веку стизалесу из Цариграда, тако да је именовање Али-паше захерцеговачког везира било одступање од правила итрадиције. Временом је Али-паша стекао два јака про -тивника – Смаил-агу Ченгића и Хасан-бега Ресулбеговићаиз Требиња. Смаил-ага је, као што је познато, убијен уДробњацима у јесен – 5. октобра 1840. године, наМљетичку, приликом купљења харача. Непун месец данакасније, 2. новембра, уследила је освета под командомХасан-бега Ресулбеговића у којој су са својом војскомучествовали и пљеваљски Селмановићи. ИсторичарХамдија Капиџић сматра да нема много основа занародно предање у Гацку, које помиње Сафвет-бегБешагић „да је Али паша у споразуму с владиком ПетромЊегушем приредио Смаил-аги овај крвави пир“.85

Требињског заповедника Хасан-бега Ресулбеговића Алипаша је 1846. сменио и поставио за муселима у Пљевљима.Хасан-бег, међутим, није прихватио да иде у Пљевља иповукао се на своје имање крај Требиња, а Али-паша„није имао ни снаге ни смјелости да га натјера на послу -шност“. Крајем 1847. године стижу вести о немиримахришћана у источној Херцеговини, поред осталог и уПљевљима и Колашину. Два трговца из Пљеваља, Србина,опљачкана су те године. Све је указивало на појачананасиља над рајом и све већа оптерећења разним наметима.


82 Galib Šljivo, Bosna i Hercegovina 1849-1853, Banja Luka 1990, 44-49.83 Safvet beg Bašagić, Znameniti Hrvati-Bošnjaci i Hercegovci u turskoj carevini, Zagreb 1931, 64.84 Глас Црногорца, 19. августа/1. септембра 1874. године. У допису се каже да су шест Срба обешена на путу према Пријепољу („Турци га зову

Стамбол-џада“), а пет на путу према Босни („Босна џада“). Међутим, на спомен обележју Шљиванчанима у Оџаку пише да су обешени 1836. године. 85 S. Bašagić, nav. delo, 156; H. Kapidžić, Ali-paša Rizvanbegović..., 82.

Несређени аграрни односи, све већа анархија истални отпор реформисању покрајина натерали су Портуда коначно сломи вишедеценијски отпор босанско-херцеговачког беговата модернизацији и уведе Танзимату овим покрајинама. Та мисија поверена је царскомгенералу Омер-паши Латасу (од 1846. године постао јемушир односно маршал) који се већ истакао у енерги -чном угушивању устанка Друза, Курда и Арбанаса. Уњеговој војсци било је и пољских и мађарских емиграната,официра, који су прешли на ислам. Ушао је у Сарајево 4.августа 1850. године. Чекајући долазак Омер-паше уБосну, а да би га одобровољио, Али-паша Ризванбеговићје наредио пљеваљском муселиму, бимбаши АхметуПузићу Сточанину да припреми храну и конаке за војску.Крајем 1850. године, у свом дворцу на Буни, где се биоповукао након сусрета у Сарајеву са Омер-пашом и наконбуне у Мостару, Али-паша је приликом сусрета са новимвалијом Хајредин-пашом окупио све херцеговачкепрваке и улему, међу њима и пљеваљског муселимаАхмета Пузића. Омер-паша је, међутим био уверен уподземну непријатељску акцију Али-паше Ризванбеговића,тако да су сви покушаји додворавања и лукавства билиосуђени на пропаст. Још приликом боравка у Сарајеву натајном састанку у конацима Мустафа-паше Бабићадоговорено је „да се треба оружјем одупријети Латасу иновим мјерама“, а главну реч је водио Ризванбеговић.86

Када је Мухамед Скендер-бег (пољски гроф Илински) саредовним низамским трупама и Арбанасима ушао уМостар, Али-паша је 15. фебруара 1851. морао доћи саБуне, „свечано дочекан у својој резиденцији од низама сасвим почастима“. Топови су му пуцали, бележи хроничарЈукић, Скендер-бег је изашао пред њега и скут мупољубио, да би у два сата по поноћи исти Скендер-бегушао у његове одаје и саопштио му наредбу, да се каобунтовник лишава сваке части и достојанства. Војницису га заједно са сином Хафиз-пашом одвели у тамницу.Настало је хапшење његове породице и пљачкањеимовине. Омер-паша Латас је убрзо из Мостара упутиописмо аустријском генералном конзулу Атанасковићу:„Одмах, по мом доласку у Мостар, дао сам да се уклонезнаци досадашње неограничене власти: крваве коце сапредњих зидова Али-пашина сараја. Тим је становни -штво осјетило да милост танзимата неће допустити даови знаци срамоте постоје. Јуче сам био на Буни иосвједочио сам се да су поменути коци искоришћаванинедавно и нашао сам да на неким више а на неким мањестоје осушене главе са кожом и косом, на Али-пашинусрамоту. Одмах сам наредио да се главе сахране подћошком Али-пашине куле, а да се коци поломе“.87 Омер-пашине снаге су у походу на побуњену Босанску Крајину

повеле са собом и заточеног херцеговачког везира.Убијен је, наводно нехотично, на путу од Јајца премаБања Луци. Победник се није устезао од најгорихпонижења тек да још једном потврди да су слава и власткрхки и пролазни: „На старој мостарској ћуприји Али-паша је постављен на губаву мазгу, окренут сапима и срепом у руци „херцеговачки цар“ је посљедњи путпројахао кроз свој Мостар. Губаву мазгу водио је пашић,Хафиз-паша“.88

Омер-паша је 1850-1851. године угушио покретебосанских и херцеговачких бегова који су се оружјемодупирали увођењу реформи. Многи од њих су прогнати изБосне. Они никако нису могли да прихвате изје дначавањеу правима са хришћанским становништвом. Босанска ихерцеговачка раја је интимно подржавала Омер-пашинемере, али она од тога није имала користи. Омер-паша јепочетком 1852. наредио прикупљање оружја од раје,сумњајући у њену лојалност. У Пљевљима, Пријепољу,Фочи и Чајничу оружје је одузимао Јахја-бег. Пљевља су,такође, била једно од места у којима је ускладиштеноприкупљено оружје. Муслимански земљо поседници су идаље носили оружје. Иначе, највише је прикупљено пи -штоља, ножева од сребра и пушака са дугим цевима.

Омер-паша Латас је отишао из Босне 1852. године.Пре тога је, као што је раније изнето, увео сасвим новуорганизацију покрајина: Босна је подељена на шест, аХерцеговина на три кајмаклука, а ови су се даље делилина мудирлуке. Почетком шездесетих година Дервиш-пашаЧенгић се помиње као један од првих људи Херцеговине.Таква подела остала је на снази до 1865. године, доуредбе о уређењу босанског вилајета које је, како пишеХ. Шабановић, објављена 1864. а у Босни је спроведена1865. године. Пљевља су према Омер-пашиној поделибила седиште једног од три херцеговачка кајмакмука комесу поред Пљеваља припадали Пријепоље и Колашин.Сарајево је уместо Травника постало средиште вилајета.Омер-паша је створио услове за несметано обављањетрговине, порушио је „пандурнице“ и укинуо пандурекоји су бринули о сигурности путева, започео је градњупута од Сарајева до Травника. Од 1865. као што је већизнето, Пљевља су једна од 11 каза новопозарског санџака.Према турском званичном попису године 1865. у пље -ваљском кајмакамлуку („Таслиџа“) је било: православних– кућа или фамилија 1.073, и мушких глава 6.713; мухаме -данских кућа или фамилија 792, и мушких глава 2.935.89

Аустроугарски генералштабни мајор Јохан Роскијевич је1868. објавио у Лајпцигу и Бечу резултате својих истражи -вања. Он даје сумарне бројке становништва по покрајинамабосанског вилајета: Босна, Херцеговина и Рашка („Rascien, Kreis Novibazar, mit dem Amtssitze zu Sjenica“). У


86 A. S. Aličić, nav. delo, 67.87 Цит. према: H. Kapidžić, Ali-paša Rizvanbegović..., 175.88 Исто, 177.89 Статистички податци о Босни, Херцеговини и једном крају Старе Србије. По званичним турским изворима, Гласник Српског ученог

друштва књ. III, Београд 1866, 225.

новопазарском санџаку, према Роскијевичу живело је100.000 правосла вних, 23.000 муслимана, 200 Јевреја и1.800 Цигана.90

Аграрно питање у Босни и Херцеговини, па и упљеваљском крају, било је у основи многих друштвенихпотреса, буна па и националних покрета. Тимарски систему Османском царству укинут је 1839. године, односно „правнолишавање спахија сваке улоге и значаја у друштвеној ивојној организацији Царства“, иако је тај процес посте -пено започет 1834. године. У Босни и Херцеговини, као иобично, реформе су касниле или су спровођене половично.Босанске спахије, након укидања тимарског система иленске коњице, нису пристајале да буду преведени ужандармеријске снаге, па су на крају преведени у посебанкорпус назван suvari redifa (коњичка резерва).91 Практи -чно је укидање тимарског система окончано 1851.реформом Омер-паше Латаса.

ПЉЕВЉА У АГРАРНИМ И НАЦИОНАЛНО-РЕВОЛУЦИОНАРНИМПОКРЕТИМА (1852-1875)

Од средине XIX века па до краја Велике источнекризе (1875-1878), Пљевља и пљеваљски крај деле судбинуоколних области и покрајина под турском влашћу. Сједне стране, аграрни покрети српског сеља штва, а деломи сиромашних муслиманских сељака, проистицали су издубоке економске и друштвене кризе Османског царства,које није успео да стабилизује ни широки програмунутрашњих реформи најављен Хатихумајуном из 1856.године. Најављена модерни зација Царства обухватала јеполитичка права и грађан ску једнакост свих поданика,без обзира на верску и етничку припадност, затимреформу администрације и нарочито велике промене уекономском животу (израдња путева и канала, органи -зација банака, реформа новчаног и финансијског система).Још у доба Кримског рата (1853-1856) Турска је упала удржавне дугове који су временом доносили нове иразличите форме економске и политичке зависности одбогатих западних сила. Од 1854, када је Порта закључилапрви инострани зајам код париских и лондонских банака(ради покрића војних расхода – куповине наоружања уземљама кредиторима) до свог првог банкротства 1875,Турска је закључила укупно 16 иностраних зајмова уизносу од 5,3 милијарди франака. Добар део тог новца

расипан је на луксузне гозбе, забаве, свадбе, али и запокриће огромних буџетских дефицита и других дворскихиздатака. Само за свадбу ћерке султана Абдула Меџида(1839-1861), Фатме, са сином великог везира, потрошеноје више од 40 милиона франака.92

Широким економским програмом који јенајављен Хатихумајном, нису биле предвиђене никакверадикалне реформе у аграру, као кључној области турскеекономије. Истина, 1858. донет је Закон о земљи из когаје касније проистекао низ аграрних правних уредби, алито није битније утицало на побољшање економског исоцијалног положаја хришћанске раје. И поред тога штоје добрим делом остао само на папиру, програм реформије објективно пружао претпоставке за даље јачањенационалних покрета хришћанских народа, у првом редуњиховог културног развитка и духовне еманципације, укрилу црквено-школских општина. Међутим, за разликуод султана Абдула Меџида, који је био присталицаевропских норми живота и ширења европске културе,уметности и науке у Турској, султан Абдул Азис (1861-1876) био је подозрив према свим променама које судоводиле у питање традиционалне исламске вредностии установе.

Социјална основа српског устаничког покрета

Неспремност османске власти да реши питањевласништва над земљом стајала је у основи српскихаграрних покрета – бројних сељачких буна и устанака уБосни и Херцеговини током 50-тих, 60-тих и 70-тихгодина XIX века. Као што је познато, велика већинахришћанског становништва у Босни и Херцеговиниимала је статус зависних сељака, кметова, док је такавстатус имао сасвим незнатан проценат домаћих муслимана.Отуда непрестано и тешко прожимање социјалних инационалних циљева, што је навело историчараМилорада Екмечића да закључи „да је аграрни покретнационална револуција и да нека друга, без њега, и непостоји“.93 Пре Екмечића, Сретен Вукосављевић је такођезакључио да су честе буне током XIX и почетком XX века„све биле и аграрне, колико и националне“. Финансијскимоптерећењима сељака и њиховој општој имовинској исоцијалној несигурности, нарочито је допринео процесчитлучења током XVIII и XIX века. Услед свеопштеанархије која је из деценије у деценију захваталаЦарство, исцрпено честим великим ратовима и бунама,


90 Studien über Bosnien und die Herzegovina, von Johann Roskiewicz k.k.major in Genneralstabe, Leipzig und Wien (F.A.Bockhaus) 1868. Уприлогу је дата карта под насловом Bosnien, die Herzegovina und Rascien са основним подацима о административно-управној подели, бројустановништва и његовој верској структури.

91 Ahmed S. Aličić, Uredjenje bosanskog ejaleta od 1789. do 1878. godine, Sarajevo 1983, 20-21.92 А.Д.Новичев, История Турции, IV (1853-1875), Ленинград 1978, 84-85.93 Милорад Екмечић, Устанак у Босни 1875-1878, треће измењено издање, Београд 1996, 10.

сељак, поред спахије, добија углавном насиљем јошједног господара – читлук-сахибију. Зависни сељак сезвао чифчија (у народу чипчија) или једноставно кмет.Нова господарска права, пише Сретен Вукосављевић,„нису била из оног аграрног система који је турскадржава била успоставила у освојеним нашим областима.Агалуци су били нови облици разних давања – већих итежих него давања спахијама; разни облици обавеза,почев од давања једног дела свих прихода са земљишта,па, у неким крајевима све до давања женске послуге агикад изиђе на чардак или на кулу на селу, или докоришћења прве ноћи. Ни једног од тих нових господар -ских права на почетку није било ни у законима, ни управним обичајима турским, ни у пракси. Постала су изнасиља сва.“94 Спахијска права је успоставила државаосвајањем, а агинска права су „стварали појединци мимодржаве, насиљем, а тек доцније, кад су се стабилизовалаагинска права, су и продавана/.../ Терет на чифлицима агаје повећавао постепено. Када се утврди деветина, прешаоби на осмину, па на седмину, па до трећине илиполовине.“95 Ага се, пише Вукосављевић, „уметнуо сасвојим господарским правима између сељака и првогаграрног господара, спахије“. Великим исламизовањем,или имигрирањем муслимана из области које је Царствогубило од краја XVII и током XVIII и XIX века, ствара семногобројно повлашћено становништво из кога долазенови аграрни господари који оптерећују сељаке, поредстарих и новим аграрним обавезама. Досељавањем већегброја повлашћених муслимана у хришћанска (рајинска)српска села, агина заштита постаје све потребнија.„Помаже га и власт, иако га задуго не признаје залегалног.“ Вук Караџић пише да су српска хришћанскасела „највише Турци на силу и у различнијем невољамапочитлучили“, али и да су читлук-сахибије „своје чифчијечувале и колико је који могао браниле од осталијехТурака“.96 Положај чифчија, врло лепо је описао ТанасијеПејатовић у познатој студији Средње Полимље и Потарје.Дужности чипчије, пише Пејатовић, према аги иличитлук-сахибији су „сем давања трећине или четвртинежита или трећине сена, да му држи на кесиму овце иликраве а на изору говеда, јефтиније него осталима; да мунадгледа и ради под јефтинији најам земљу коју ага испредсебе сеје; да му долази на мобу кад је сазива при копању,орању, косидби, жетви, окопавању кукуруза или сечењу„грађе (јапије)“. Наравно да постоји и низ других обавеза.97

Током XIX века, са реформама које су уносилевише реда, аге су на известан начин стабилизовале ипрећутно легализовале своја господарска права надчифчијама. Они су постали „и језгро и главна снага

грађанства у турској држави“, живе у варошима иградовима, па и кад се баве трговином или занатствомипак главне приходе добијају са својих поседа. Дешавалосе да су читава села у појединим крајевима Херцеговинепрелазила у руке локалних ага, тако да су појединемуслиманске породице имале на разним странамаогромна земљишна богатства. Тако су, на пример,Ченгићи средином XIX века имали велика имања уПљевљима, Бољанићима, Потпећу, Оџаку, али и умногим другим крајевима око Фоче, Вишеграда, Гацка,Миљевине и других места. Зна се да су, поред Сарајева,имали своје оџаке и куле у двадесет места Босне иХерцеговине.98

Неуспех реформи у Босни и Херцеговини и свебројније злоупотребе од стране ага и бегова и локалнихвласти, проузроковали су серију устанака и буна у периоду1852-1862. Десетина је била основни државни порез, алиона није била увек тачно утврђена. Да би дошла до новца,нарочито због огромних издатака у време ратова, државаје давала десетину у закуп. После одласка Омер-пашеЛатаса, пише Галиб Шљиво, „закупници су били узрокнезадовољства кметова. Десетина је одузета од спахија; уствари, спахије је нису више наплаћивале за себе, него јеона морала бити предата закупницима.“99 Међу заку -пцима се појављују и хришћански трговци. Забе лежене сумноге злоупотребе приликом сакупљања десетине,закупници су често у тајним везама са највишимпредставницима власти, тако да бројне жалбе кметованису решаване, а често су и кажњавани што су се усудилида их поднесу. То је слика једног корумпираног друштва,готово типична за балканске прилике, све до наших дана.Убирање пореза било је нарочито ригорозно крајем 1852.и током 1853. године. Устанци су у мањој или већој мериимали одјека и у пљеваљском крају. Од 1851/52. годиненезадовољство сељаштва и његово све веће финансијскооптерећење, изазивало је управо издавање десетине узакуп, и нарочито стални пораст тога закупа. Устанци,праћени порастом хајдучије, избијају у Дробњацима,Грахову, Бањанима, Никшићкој Жупи, Пиви, Зубцима иоколним областима.

Већ почетком јануара 1851. кренула је побунасељака пљеваљског кадилука, због захтева власти да се„дају нове количине хране за царску војску“, али и збогвисоких пореских оптерећења. Бес је био уперен противнасеља локалних ага и људи Али-паше Ризванбеговића,а нарочито против Муле Алије Мицана. Турске власти сустраховале да и део пљеваљских муслимана, пре свегазбог наметања нових пореза, може поћи за устаницима.Неки извори указују да муслиманско становништво,


94 Сретен В.Вукосављевић, Историја сељачког друштва, I, Организовање сељачке земљишне својине, Београд 1953, 302.95 Исто, 303.96 Вук Стеф. Караџић, Српски рјечник, Београд 1977, 826.97 Петар Мркоњић (Танасије Пејатовић), Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку, Антропогеографска истраживања,

Насеља српских земаља, Расправа и грађа, књ. 1, Београд 1902, 309.98 Душан Берић, Устанак у Херцеговини 1852-1862, Београд – Нови Сад 1994, 41-42.99 Galib Šljivo, Bosna i Hercegovina 1849-1853, 405.

заједно са православним Србима, изгони „из својих селапореске чиновнике, нарочито оне које је непосредно слаоАли-паша“.100 Власт је појачала мрежу доушника уПљевљима, као и у другим варошима, а има вести да је упролеће 1851. у Пљевља послато једно поверљиво лицеда појача шпијунски рад, како би се што боље сазналорасположење становништва и његове намере. Током1852. власт је приступила оправци путева од Мостарапрема Фочи и Пљевљима, ради лакшег кретања низама иредифе, чији је број новембра те године износио око 8.000људи – на простору између Пљеваља, Никшића, Гацког иМостара. Нови херцеговачки мутесариф Исак-паша, родомиз Антепа, укинуо је 1857. харач који је раја плаћала изаменио га аскеријом, којом се православни откупљују одвојничке службе. Пљеваљски кадилук (Пљевља саДробњаком) плаћао је раније харач у износу од 85.050пјастера, а сада аскерију у износу од 101.060 пјастера.101 Инаредних година трајало је непрекидно устаничко врење,тако да на пример у лето 1858, као и током 1859. стижу вестида устаничке чете контролишу цео простор измеђуКолашина и Пљеваља.102 Између 1854. и 1858. године, ЈоксимКнежевић са Шаранцима, често је упадао на подручје ДоњегКолашина, сукобља вајући се са локалним муслиманскимвођама на Тари, на Барицама, Премћанима, у ТариЂурђевића, на Бистрици Мушовића. Помиње се и„спаљивање Таре Ђурђевића“.103 Власт је одговорилапојачавањем војне посаде у Пљевљима страхујући да би семогла поновити ситуација из 1809. године, и да би у случајунапада Србије и Црне Горе могао бити угрожен главни путкоји преко Пљеваља, Сјенице и Новог Пазара води премаунутрашњости Царства, Турци су 1860. приступили копањушанчева око Пљеваља и Сјенице.104

Епоха националног оптимизма:организације и устанци

Током 1861. године, на простору пљеваљског краја,осећа се јача активност Црне Горе, нарочито МашаВрбице, изасланика и поверљивог сарадника војводеМирка Петровића. Војвода Мирко је, супротно ставовимаРусије и Србије, да после једне велике кризе као што јебио Кримски рат, још није време за нове заплете наБалкану, већ од краја 1860. радио на систематскимратним припремама, убеђен да ће Црна Гора бити устању да подигне устанак у околним областима који би се

могао претворити „у један свеопшти устанак противТурске“.105 Мирко Петровић је, вероватно, био понетвеликом црногорском победом над Турцима на Грахову,маја 1858. Турски пораз је заиста био страховит.Средином 1861. он је припремао терен да се у погодномтренутку устаничке акције пренесу и на просторе Потарјаи Полимља, па и шире. Машо Врбица је средином тегодине упућен „у околину Колашина и Пљеваља“, сциљем да организује један јачи одред устаничких снага„који је на дати знак и у погодном моменту“ требало дапочне са акцијама у поменутим областима и даље премаКнежевини Србији. Врбица је, наводно, почетком јуна1861, „ступио у додир са српским становништвом пље -ваљског мудирлука“ чији су га „гласници“ обавестили „дау околини Пљеваља има 3.000 људи спремних заоружану борбу, а од тога двије трећине је било наору -жано и готово да одмах отпочне са оружаним акцијама,чим би Врбичин корпус прешао на њихову територију“.106

По наредби кнеза Николе, у Врбичин корпус требало једа уђе и 600 Шаранаца, Дробњака и Пивљана, „с тим данико од њих не смије носити црногорске војничкеознаке“. Тешко је, без додатних извора, утврдити стварнујачину устаничких снага у пљеваљском крају, као иоснованост написа у новосадском Србском дневнику, даустаничке чете средином 1861. нападају пљеваљску варошиз више праваца, „пале је и пустоше у неколико наврата“.107

Велики пораз Црне Горе у рату против Турске1862. године сведочи о томе колико су крупни ратнипланови били у несразмери са стварном војном иекономском снагом Црне Горе. Изузетак представљапобеда устаничких снага у боју на Шаранцима, августа1862, над снагама пљеваљског кајмакама Ибрахим-бегаАлајбеговића. Наиме, према ратним плановима војводеМирка, Новица Церовић добио је команду над Пивљанима,Дробњацима, Ускоцима и Шаранцима, са задатком данаступа у правцу Гацка, Пљеваља и Колашина. Када једошло до продора турских снага кроз љешанску иријечку нахију, Церовић је са Јоксимом Кнежевићем иЖарком Љешевићем већи део својих снага прикључиоглавнини црногорске војске, што је навело Ибрахим-бегаАлајбеговића да из Пљеваља крене у поход на Шаранце,Језера и Дробњаке. Вероватно је то учинио да бипривукао устаничке снаге на себе, да не крену у помоћЦрној Гори, иако се у Пљевљима говорило да је кренуо упоход да би спречио упад шаранских устаника натериторију пљеваљског мудирлука.108 Алајбеговић је подсвојом командом имао око 1000 башибозука, неколико


100 Д.Берић, нав. дело, 198, 204.101 Прокопије Чокорило, Љетопис Херцеговине 1831-1857, с руског превео Лука Шекара, Љетописи, Сарајево 1976, 70-71.102 Д.Берић, нав. дело, 523.103 Ж. Шћепановић, нав. дело, 192.104 Д. Берић, нав. дело, 643-644.105 Бранко Павићевић, Црна Гора у рату 1862., Београд 1963, 135-136.106 Исто, 137.107 Д.Берић, нав. дело, 815.108 Б. Павићевић, нав. дело, 356.

чета регуларне војске и „нешто мобилисаних хришћана“који су, како наводи Жарко Шћепановић, били коморџије,док је против себе имао језеро-шарански одред од око400 људи. У саставу устаничких снага налазили су сеистакнути хајдучки харамбаша Мићо Глушћевић (изКамене Горе) са извесним бројем хајдука са простораизмеђу Таре и Лима.109 Не претпостављајући, уопште, дасе устаничке снаге налазе на овоме терену, после одласкаНовице Церовића, пљеваљски кајмакам је залогорио уселу Руданца, нашавши се у потпуном окружењу устаника.Пораз је био катастрофалан. Не само да је главу изгубиоИбрахим-бег, као командант, него и велики део његовогодреда (према извештају који су стигли до рускогконзула у Дубровнику „једва ако се спасила половиначитавог Ибрахим-беговог одреда“). Историчар БранкоПавићевић сматра да у свим изворима „број турскихгубитака у боју на Руданцима очевидно је претјеран“.Устаници су имали 60 мртвих, а међу њима је био ихрабри харамбаша Мићо Глушчевић. Заплењен је великиратни материјал, а један заплењени јахаћи коњ упућен јена поклон црногорском кнезу Николи.110 После погибијеИбрахим-бега, Омер-паша Латас наредио је да ћехајасарајевског валије, Мустафа-паша, са 500 војника изГласинца, привремено преузме положај пљеваљскогкајмакама и команданта пљеваљског гарнизона.

Покушаји административних и друштвених реформи: први турски пописи становништва

Историја Пљеваља не може се довољно објаснитии разумети без познавања ширих прилика које се увекпреламају кроз пљеваљску историју. Нарочито од другеполовине XIX века, када долази до снажног политичког,привредног и културног продора западних сила наБалкан и у Османско царство у целини. После Кримскограта и Париског мира (1856), којим је дотадашњи рускипротекторат над православним хришћанима у Османскомцарству замењен колективним протекторатом западнихсила, међународно присуство у Турској, у свим видовима,јачало је из дана у дан. Скоро све велике силе отварајусвоје конзулате и конзуларне агенције у Босни иХерцеговини, а у некима од њих, као на пример аустриј -ском, седе углавном официри. Аустрија је отворилагенерални конзулат у Травнику (1850), који је убрзо сапремештањем седишта вилајета пренет у Сарајево. Затимвицеконзулат у Мостару (1851) и конзуларне агенције уБања Луци (1852), Ливну (1853), а касније и у Тузли.Француска је отворила конзулат у Сарајеву 1853. године.

Већ током 1853. Аустрија је упутила и посебне емисаре –официре, очигледно са основним задатком да проуче Боснуи Херцеговину војно-стратегијски и обавештајно. Били суто капетан Милошевић, пуковник Ђорђе Стратимировић,потпуковник Вагнер, и генерал-мајор Мајерхофер. Убрзосе отварају и конзулати Русије у Сарајеву (1856), а касније иМостару (1858), Енглеске (1856), Пруске (1861), Италије(1863). Конзули и конзу ларни чиновници, нарочитоофицири, путују и описују ове покрајине, а повећава се иброј страних путника и путописаца који објављују својебелешке о овим земљама. У тим делима налазе се и кориснебелешке о Пљевљима и околини, о политичким, социјалними културним приликама.

Од средине XIX века имамо прве поузданијеподатке о становништву Пљеваља и околине. Првислужбени попис извршен је 1851. године, за време Омер-паше Латаса, и њиме је обухваћен само број кућа имушких глава. Ђорђе Пејановић је у књизи Становни -штво Босне и Херцеговине извршио детаљну анализуовог пописа, упоређујући га са прорачунима другихистраживача, у првом реду чувеног немачког картографаХајнриха Киперта и руског конзула у СарајевуАлександра Гиљфердинга. На основу свих тих податакаПејановић је дошао до закључка да је око 1851. године, уцелој тадашњој Босни и Херцеговини (којој је припадаои пљеваљски крај), било око 1.077.956 душа (укупностановника) и то: православних 485.800 (45%), мусли -мана око 402.500 (37,50%), католика око 178.200 (16,50%),Цигана 9.286 (0,8%) и Јевреја 2.170 (0,20%).111 ЈеромонахНићифор Дучић објавио је у Санкт Петербургу 1859.године, у зборнику Босна, Херцеговина и Стара Србије(на руском), који је саставио А.Ф. Гиљфердинг, стати -стичке податке из турског пописа 1851 о требињском,пријепољском, пљеваљском и невесињском кадилуку.112

Подаци о територији данашње пљеваљске општине нисупотпуни, јер су Пљевља заједно са Колашином иДробњацима чинила један кадилук, а Дучић је донеоподатке о селима из ближе околине Пљеваља и није даоподатке за села која су припадала Доњем Колашину.Поред тога, нека данашња пљеваљска села припадала супријепољском кадилуку. Према овим подацима, упљеваљском кадилуку (без Колашина) био је укупно 781дом са 2.845 мушких глава муслиманских, и 967 домоваи 3.760 хришћанских мушких глава. У целом Колашину(чији је један мањи део чинио пљеваљски део ДоњегКолашина) било је 1.039 домова и 2.570 глава мусли -манских, и 546 домова и 1.688 глава хришћанских. Какосе брзо мењала верска структура становништва измеђуТаре и Лима, врло уверљиво сведочи Танасије Пејатовићу својој поменутој студији, истичући да „стари људи веледа пре 200 година у Колашину и Кричку није било ни три


109 Ж. Шћепановић, нав. дело, 197.110 Б. Павићевић, нав. дело, 356-357.111 Ђорђе Пејановић, Становништво Босне и Херцеговине, Београд 1955, 31.112 Босния, Герцеговина и Старая Сербія, Сборникъ, составленный А. Гильфердингомь, С. Петербургъ 1859, 675-694.

куће мухаме данске“. Од насиља која су временомпостајала све већа, православни Срби су се спасавалиисламизацијом, јер „чешће је требало или се турчити,или напуштати огњиште и бежати далеко од њега“.113

Број домова и мушких глава у делу пљеваљског краја,према турском попису из 1851. године

Нићифор Дучић није донео податке о насељимаДоњег Колашина који данас припадају Пљевљима – одКрупица, Вашкова и Премћана, до Глибаћа, Косанице,Маоча, Вруље и свих насеља која улазе унутар овогаполукруга. За цео Колашин, укључујући и варошКолашин, сматрало се да има 350 хришћанских домова и2.600 мушких глава, и 500 муслиманских домова и 3.200мушких глава. Невелико утврђење Колашин, истиче се,насељено је само муслиманима. Турски попис је показаода је у Дробњацима 1851. године било 580 хришћанскихдомова и 4.000 мушких глава.114 Село Поблаће је уписаноу пријепољски кадилук и то са 60 хришћанских домова и450 мушких глава, и 40 муслиманских домова са 280мушких глава. Тешко је рећи у којој мери је овај пописпоуздан. Ово је био први званичан попис и свакако јеморао трпети неискуство и аљкавост османске админи -стра ције. Поред тога, с разлогом се може веровати да јеиз више узрока (порез, мобилизација) умањен стварниброј мушких глава. Четрнаест година касније, 1865,након административне реорганизације босанскогвилајета и прикључења Пљеваља новопазарском санџаку,извршен је нови попис. Располажемо сумарним пода -цима за кадилуке Пљевља („Таслиџа“) и Колашин:115

Поред ових званичних, недовољно поузданих,постоји и више других прорачуна, углавном из перастраних официра и конзула који су боравили у Босни иХерцеговини, такође недовољно поузданих. Аустроугарскиофицир и конзул Густав фон Темел (касније је био ипосланик на Цетињу), добар стручњак за ЈугоисточнуЕвропу, објавио је 1867. године податке по санџацимабосанског вилајета. Део који се односи на новопазарскисанџак изгледа овако:

Нови Пазар (Рашка)мухамеданци 61.150католици /грчко-оријентални хришћани 79.948израелити 95Цигани 807116


113 П. Мркоњић (Т. Пејатовић), нав. дело, 283.114 Іеромонахъ Никифоръ Дучичъ, Опытъ статистическаго описанія Требиньскаго, Прhпольскаго и Невесиньскаго округовь

Герцеговины, Босния, Герцеговина и Старая Сербия..., 678, 688-692.115 Статистички податци о Босни, Херцеговини и једном крају Старе Србије. По званичним турским изворима. Гласник Српског ученог

друштва, књ. III, Београд 1866, 224-225.116 Gustav von Тhoemmel, Geschichtliche, pоlitische und topographisch–statistische Beschreibung des Vilajet Bosnien, das ist das eigentliche

Bosnien nebst türkisch Сrоatien, der Hercegovina und Rasсien, Wien 1867, 76-77.

НасељеХришћ.

дом.душа

Муслиман.дом.

душа

Пљевља (Таслиџа)

115 900 535 3.900

Црљенице 13 120 - -

Којовићи 5 40 - -

Рудница 4 32 - -

Замрштен ? 2 15 - -

Југово 15 130 - -

Крће 30 250 4 30

Бољанићи 15 127 10 95

Ковач 20 160 20 164

Жидовићи 9 89 - -

Бушње 8 76 - -

Брвеница 20 159 5 43

Глисница 15 125 - -

Црно Брдо 20 162 - -

Потоци 10 86 - -

Орља 4 35 - -

Врба 10 79 - -

Подгора 10 80 20 170

Трновице 15 125 - -

Плијешевина 12 105 - -

Шљиванско 15 120 2 16

Лађане 7 59 3 21

Какмужи 15 123 - -

Врбица 10 79 - -

Бобово 35 278 - -

Ограђеница 15 120 - -

Потпеће 15 118 20 173

Крушево 4 30 5 37

Матаруге 60 405 - -

Отиловићи 20 146 - -

Бучје 13 102 - -

Застене 5 38 - -

Пљеваљско Поље 200 1.450 10 78

православни муслимани

КадилукКућа илифамилија

Мушкихглава

Кућа илифамилија

Мушкихглава

Пљевља 1.073 6.713 792 2.935

Колашин 634 2.906 915 2.663

Један други официр аустријског генералштабамајор Јохан Роскиевич, на служби у конзулату у Сарајеву,проучавао је Босну и Херцеговину 1863. и 1864. године,да би 1865. у Војногеографском институту у Бечу израдиокарту ових покрајина. На карти под насловом Босна,Херцеговина и Рашка (на немачком) изнео је податке поадминистративно-управној подели покрајине и броју иверској структури становништва. Карта је објављена каоприлог књизи Студије о Босни и Херцеговини (нанемачком).117 Пљевља су једна од десет каза новопа -зарског санџака који се води под покрајинским именомРашка, као што су и покрајинска имена Босна иХерцеговина („Rascien, Kreis Novibazar, mit dem Amtssitzezu Sjenica“ – Рашка, санџак Нови Пазар, са службенимседиштем у Сјеници). Према Роскијевичу, новопазарскисанџак у целини има 125.000 становника, од чега пра -вославних хришћана („Griechen nicht unirt“) – 100.000;муслимана 23.000; Цигана 1.800, и Јевреја 200. И овиподаци захтевају додатна истраживања.

Османска администрација никада није успела даизврши детаљан попис становништва у овим областима,као што ће то урадити аустроугарска администрација,после окупације Босне и Херцеговине. Све турске реформетоком XIX века текле су веома споро, а у балканскимпокрајинама свакако најспорије. Старе навике и традицијенапуштане су врло тешко и мучно. Ферман о реформама1856. објављен је на интервенцију великих сила и био је„исход неизбежног развоја догађаја и спољног притиска“.Турски историчар Илбер Ортајли констатује да је османскадржава овим ферманом „уствари, платила цену за помоћЕвропе у време Кримског рата“, рата Турске и европскекоалиције против Русије, а да они који су „реформамадали додатна права мањинама у Османском царству“настојали су „да учине да се заборави оно што су дали“.118

Фанатични муслимани су принцип једнакости поданикасвих вера сматрали богохуљењем. „Народ у вилајетима –пише Ортајли – правио се као да није чуо за оваквоправило. У локалним меџлисима, у које су заједно насаветовање позивани муслимански и немуслиманскичланови, муслимани се нису уздржавали да понизенемуслимане.“119 Уску управљачку танзиматску групутурских државника, као што су Али-паша и Фуад-паша,чинили су заправо османски националисти. „Принципједнакости свих грађана био је усмерен ка стварању новогосманског државног национализма или патриотизма.“120

Илбер Ортајли с правом закључује да „у векустицања националне свести Ферман о Танзимату и

Ферман о реформама, само су убрзали националне исоцијалне реакције“. То је онај општи друштвени,социјални и идејни амбијент и историјског развиткаПљеваља током XIX и почетком XX века. Сељачкиустанци и уопште аграрни покрети претварали су се унационалне покрете, о чему сведочи и српски нацио -нални покрет – у коме су Пљевља имала запажену улогу.Саферском наредбом из 1859. године, која је требало дапредставља корак даље у реформисању социјалниходноса, потврђен је систем закупничких односа измеђучитлук-сахибија и чифчија, који је већ деценијамапостојао и представљао „резултат дужег процесачитлучења“. Саферска наредба „претворила је сељакапривидно у закупника земље, чији су пуни власницистварно остали бегови“.121 Закуп десетине једно је одпитања које је било узрок многих сељачких побуна. До1839, када су укинути спахилуци, десетину су у имедржаве скупљале спахије, а од тада она се углавном дајезакупцима на убирање и тај закуп се добија лицитацијом.Велики број закупаца били су хришћани, понекад ибегови, а често се појављивао и „подзакупац“. Утеривањедесетине уз помоћ власти често је доводило до насиља.Закуп десетине био је један од главних извора турскихдржавних прихода.122 Присталице Танзимата су, пишеОртајли, „желеле да укину закуп, али то нису могле“, јерје неразвијеном економском систему са распростра -њеном сеоском производњом систем закупа био„најпогоднији финансијски систем који је могао даобезбеди сређивање прихода и расхода османскедржаве“. Уосталом, све до 1863. године Османско царствоније имало „уредан и систематичан буџет“.123

Џевдет-пашина мисија у Пљевљима (1864)

Ради увођења реда у удаљеним провинцијама исузбијања плиме корупције и злоупотреба, султан АбдулАзис започео је слање посебних изасланика у појединепровинције, да би се видело како се у њима спроводереформе. У Босну и Херцеговину је 1863. стигао Џевдет-ефендија, заправо Ахмед Џевдет-паша (1823-1895),турски државник и историчар. Његов секретар био јеПаско Васа-ефендија, пореклом Арбанас, који је оставиозанимљиве податке о мисији Џевдет-ефендије.124

Део записа односи се и на прилике у Пљевљима.У Херцеговини, бележи Васо-ефендија, само су мусли -


117 Johan Roskiewicz, Studien uber Bosnien und die Herzegovina, Leipzig und Wien, F.A.Brockhaus, 1868, 424. У прилогу књиге карта Bosnien,die Herzegovina und Rascien, са подацима о санџацима, казама и верској структури становништва.

118 Илбер Ортајли, Најдужи већ империје, превод с турског и предговор Мирјана Маринковић, Београд 2004, 100-101.119 Исто, 82.120 Исто, 98.121 М.Екмечић, Устанак у Босни 1875-1878..., 26-29.122 Исто, 34.123 И.Ортајли, нав. дело, 144.124 Pasko Vasa-efendija, Bosna i Hercegovina za vrijeme misije Dževdet-efendije, preveo prof. Cvjetko Popović, Sarajevo 1958, 103.

мани власници имања, док хришћани не поседују земљу.Аге и бегови, као власници земље, наставили су „подизговором старих привилегија“ да држе „свој незаконитиположај“, преоптерећујући кметове „целокупним порезомкоји пада на земље које они обрађују, а они сами од тогасу плаћали само врло незнатан део на вредност добаракоја су поседовали у градовима свог седишта“.125 Право -славни и католици добили су право да граде нове црквеи поправљају старе. Џевдет-ефендија обишао је скоро свекрајеве Босне и Херцеговине, и све вароши и градове, анаредио је генералу Махмуд-паши да поврати Колашину турске руке, чиме се муслиманско становништвовратило у своје куће и на своја имања. Његова мисијатрајала је укупно 18 месеци.

Џевдет-ефендија је са пратњом боравио уПљевљима месец дана, и то средином 1864. године. ИзСарајева је кренуо на пут 26. маја, ради прегледа санџакаПљевље „чија је рђава управа изазвала много жалби одстране народа“, јер су рачуни Пљеваља нађени „окаљаникрађом и расипништвом“. У Пљевљима је, пише Васо-ефендија, „државна управа била заиста у жалосномстању“, што је јасно из следећих записа секретара мисије:„Кајмакам и сви остали чиновници примали су мито,чинили проневере и истовремено немилице трошилидржавни новац. Народ је трпео многа злостављања одстране чиновника. Мудир из Колашина је унапред узеодвоструки порез. Малмудин (финансијски управник)украо је влади своту од 200.000 пјастера, не рачунајућинамирнице и муницију која је ишчезла за време рата саЦрном Гором. Најзад, у управи овог санџака нашао седефицит од готово милион пјастера“.126 Становништво јепотраживало доста велике своте „за неплаћени пренос“ ижалило се на друге неправде због подмитљивостидржавних чиновника. Васо-ефендија бележи да сукајмакам Пљеваља, два мудира и кадија из Колашинасмењени и оптужени, а њихова имања продата на јавнојлицитацији ради наплате њихових дугова. Више домаћихбегова који су починили злоупотребе и утврђено је да сукриви, „били су затворени и морали су вратитинеправедно стечен новац“.127 Да ли је све овако било,могло би се знати тек након увида у све папире Џевдет-ефендије.

Пљевља у српским националним плановима

Насупрот тежњама танзиматских турских вођа, дасе постепеним реформама и изједначавањем поданикасвих вера, јачају осећаји припадности османској држа -

вној идеји, код хришћанских народа јача националнасвест, добрим делом и под утицајем европских нацио -налних покрета, нарочито немачког и италијанског.Пљеваљско грађанство, нарочито пљеваљски трговци,свештенство и монаштво, али и сељаштво као најброј -нији слој, учествују у српском националном покрету,прихватајући идеју ослобођења и уједињења ујединствену српску националну државу. Главни ослонацнационалног рада налазио се у Србији и Београду каоглавном центру, а тек од краја XIX века Црна Горапокушава на организованији начин да оствари утицај упограничним селима на десној обали Таре – од Вашковадо Ограђенице. У Београду се 1847. оснива родољубиво иборбено омладинско књижевно друштво Дружинамладежи српске, које је било претеча Уједињенеомладине српске (1866). Дружина је одржавала везе сађачким дружинама у свим развијенијим српскимсрединама. Новосадски лист Србски дневник, који је1852. покренуо Данило Медаковић, веома живо је пратиоприлике у Херцеговини, Босни, Црној Гори и СтаројСрбији. У њему има доста вести и о Пљевљима. Познатинационални идеолог Светозар Милетић објавио је у овомлисту, почетком 1861, чланак о српским тежњама,шаљући на крају мудре поруке: „Срби, будимо себиверни; против силе и времена никуд никамо; затобудимо стрпљиви (...) али свакако будимо уверени да ћедоћи и наше време. Бог наш, који је Црну Гору сачувао,који је Србију после четири стотине година васкрсао, којије срца Змај-Деспота Вука, кнеза Павла Јакшића, браћеБакића, Манастирлије и стотине иљада српски јунакаокрепио – он је још жив, он ће и нас сачувати“.128 УСарајеву се 1866. оснива Друштво србске омладине, „посвој прилици тајно“ – каже Скерлић, а Васа Пелагићоснива на Цетињу 1872. богословску дружину Црногорскиборац. У Новом Саду се 1866. ствара Уједињена омладинасрпска, коју је тадашњи цетињски архимандрит НићифорДучић благословио као „узвишено предузеће омладине“.На скупштини омладине у Вршцу, августа 1871, за пред -седника је изабран црногорски војвода Машо Врбица.129

Пошто је мађарска влада забранила рад Омладине, јер јесматрала да у њој могу деловати само Срби из Аустро-Угарске, омладински рад је пренет у Црну Гору. Архи -мандрит Васа Пелагић организује током 1871. омладинскеодборе „и преко поузданих људи обилно растура омла -динске књиге и патриотске прогласе“, по Скадру,Подгорици, у Беранама, Гусињу, Пљевљима, БијеломПољу, Пећи и Фочи.

Током 1871. године Цетиње је постало средиштеорганизовања српског омладинског патриотског дело -вања. На Цетињу су 1871. боравили Лаза Костић и Миша


125 Исто, 70-72.126 Исто, 95-96.127 Исто, 96.128 Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848-1871), Београд 1906, 84; Светозар Милетић, О српском питању, избор и предговор

Чедомир Попов, Нови Сад 2001, 44.129 Ј. Скерлић, нав. дело, 129.

Димитријевић, председник и секретар Годишњег омла -динског одбора, званично ради крштења црногорскогпрестолонаследника. Том приликом су, заједно саМашом Врбицом, „скројили план како да се изведе рево -луционарно дело ослобођења и уједињења српства“.130

Поред Костића, Димитријевића и Пелагића, на Цетињесу стигли и Милан Кујунџић, Ђока Влајковић и КостаУгринић из Војне границе. У црногорској престоници јетада, 1871, основана Дружина за уједињење и ослобођењесрпско, и израђен њен статут. На почетку статута се кажеда „Срби из свију крајева, одушевљени за ослобођење иуједињење српских земаља, састављају дружину којој језадатак да употреби сва могућа средства, те да се штоскорије сви српски крајеви ослободе од туђег господства,и уједине у једну државу“. Поред поменутих личности, иМаша Врбице као домаћина, у Дружину су ушли и ЈованСундечић, кнез Дедо Јанковић (Илија гроф Јанковић),конте Ђорђе Војновић, проф. Лука Зоре, Крсто Кулишић,Јово Ерцег Скобла и Симо Поповић. Учесницима скупана Цетињу кнез Никола је рекао „да дели њихове погледена будућност, али ако желе да с њим сачувају добреодносе, нека га оставе да у политици сам слободно делујеи нека напусте социјална и друга питања“.131 Пелагић јена Цетињу објавио књижицу У аманет Србину иСрпкињи. Већ током шездесетих година на српскојнационалној и политичкој сцени појављују се знацидинастичког ривалства, што ће се током нареднихдеценија преламати и кроз збивања на просторуПљеваља. Сав јавни и културни живот Срба, нарочитомеђу млађим светом, у знаку је националне историје,косовских тема и уопште историјских мотива у поезији икњижевности. Устанак Луке Вукаловића у Херцеговини1862. снажно је одјекнуо по свим српским покрајинама.Код младих људи, током 60-тих година, нарочито је биоизражен романтичарски култ Црне Горе. Била је тоисувише идеализована, романтичарска и некритичкаслика Црне Горе, која је у очима младих Срба, нарочитоу Војводини, била поетска, кршна, увек под оружјем иувек у бојевима, „српска Спарта“.

Сва ова књижевна и национална друштва иудружења широм српских земаља деловала су у рела -тивно уском кругу људи, али су несумњиво допринеланеговању и јачању мисли о ослобођењу и уједињењусрпског народа. Посебну улогу имале су тајне нацио -налне организације, које су од средине XIX века створенеуз помоћ владе Србије. Домет ових организација није бионарочито снажан, нити су увек биле довољноорганизоване, али су свакако заслужне за јачање идеје,нарочито у ширим слојевима народа, о потреби општегсрпског устанка који би довео, пре свега, до ослобођења

Срба у покрајинама Османског царства. Водећи човековог тајног националног покрета био је Илија Гарашанин,који је још од 1845. одржавао везе са угледнијим људимаиз свих околних покрајина, обавештавао се о тамошњимприликама и давао упутства шта би требало радити. УХерцеговини је нарочито одржавао везе са мостарскимтрговцима, а свакако и са трговцима других херцегова -чких градова. Његови главни сарадници на овоме послубили су Јован Мариновић, Томо Ковачевић и Матија Бан.Сви заједно су одржавали живе везе са дубровачкимпротом Ђорђем Николајевићем (1807-1896), који је имаоврло разгранате везе са људима из целе Херцеговине.Добру сарадњу имали су и са херцеговачким архи -мандритом Јоаникијем Памучином, који је од 1835. живеостално у Мостару, у кругу владике Јосифа. Руски конзулГиљфердинг забележио је о њему да га сва Херцеговиназна и поштује, и назива га „народни човјек“.

Почетак планског рада из Београда означио јеУстав политичке пропаганде имајући се водити уземљама Славено-турским, по коме се почело радити од1. јуна 1849. План су сачинили Мариновић, Ковачевић иБан, свакако „по споразуму, упутствима и пристанку ИлијеГарашанина“, који је тада био министар унутрашњих делаСрбије.132 Занимљиво је да су и Томо Ковачевић и МатијаБан били католици, и да је Ковачевић образован за фратрана Пештанском универзитету. Циљ овога покрета био јеприпремање и организовање „свестраног и једновре меногустанка на оружје“ српског народа за ослобо ђење одтурске власти, а сачињена је истовремено и приличночврста структура организације по покрајинама. У целомпослу веома се рачунало на блиску сарадњу са црногор -ским владиком Петром II. Гарашанин је планом за 1848.препоручивао својим агентима да утичу на „христијане иТурке“ (домаће муслимане), да се између себе што бољесложе, против Османлија, а „Турке нарочито требауверавати да ће им вера и њихови фамилијарни обичајибити поштовани од Срба, као што то њини најстаријиобичаји и заслужују“.133 Српска влада и српске нацио -налне организације схватали су потребу сарадње самусли манским становништвом Босне и Херцеговине,чија је подршка била важна посебно у тренутку ослобо -ђења ових области. Нарочито је Гарашанин схватаоважност измирења хришћана и муслимана и искренопрепоручивао Мићу Љубибратићу да ради на томе уХерцеговини. Љубибратић је 1874. био остварио некуврсту споразума преко Мухамед-бега Санџактарбеговићаиз Стоца, и Амзи-бега Ризванбеговића и његовог сина (којије живео у Сарајеву), али у Београду, после пада Гараша -ниновог (1867) и смрти кнеза Михаила (1868), више нисупока зивали много интереса за ову врсту рада.134


130 Исто, 132.131 Васо Војводић, Рад Србије на политичкој пропаганди у Босни и Херцеговини (1868-1873), сепарат из Историјског гласника бр. 1-2, и

3-4, за 1960, Београд, 9-11.132 Драг. Страњаковић, Политичка пропаганда Србије у југословенским покрајинама 1844-1858 године, Београд 1936, 12.133 Исто, 35.134 В. Војводић, нав. дело, 28-35.

Нема довољно извора који би посведочили ко субили главни сарадници Гарашанинове организације уПљевљима, средином XIX века. Извесни Аџи Јевто изПљеваља био је 1844. године „један од истакнутијихзавереника у Херцеговини“.135 Могуће је да је то ЈевтоРадовић, предак Радовића. Крајем 1852. из Пљеваља сеписмом Томи Ковачевићу јавља свештеник НиколаПоповић. Крајем 60-тих и почетком 70-тих година XIXвека стање у пљеваљском крају било је хаотично, са пунохајдучије и насиља. Према једном војнообавештајномизвештају из 1865. насловљеним Турско војничко стањеу Босни, Херцеговини, Бугарској и Србији 1865. г. Турцису у Пљевљима (Херцеговина) имали скоро најмањевојника од свих херцеговачких градова: „Таслиџа –низама и инфантерије 632, топџија 28, свега војника 660,топова – 4 пољска топа, сандука џебане – за топове 102,за пушке 293, разних ђулета 2.119, трнокопа, лопата исекира – 563“. У Колашину је, на пример, било 2005војника, у Мостару 1.149, у Гацку 863, у Никшићу с

кулама 859. У Пљевљима није било башибозука, док је уТребињу било 1.200 војника.136 Са српске стране, правесе планови и организују тајне чете за дизање општегустанка против Турака. Тако је то трајало из године угодину, све до избијања устанка у Херцеговини 1875.године. Ратне планове у Београду, у којима се увекрачуна на подршку устаничких и хајдучких вођа уоколним српским покрајинама, правили су углавномНико Јокановић, звани Окан, бивши аустријски официрАнтоније Орешковић и Херцеговац Мићо Љубибратић.Окан је био бивши сарајевски трговац који је избегао уСрбију 1859. Говорило се да је истовремено био иаустријски агент, уз прећутну сагласност српских власти.У опширном плану о организовању и подизању устанкау Босни и Херцеговини Окан је предвиђао да се упитањима Херцеговине мора остварити тесна сарадња сакнезом Николом. У тачки 11. свога плана из 1868. годинеизнет је део операција који се тицао пљеваљског краја.Планом је било предвиђено да из Србије, код Мокре Горе,границу пређе „јака чета од 600 момака“, од којеполовина да пређе Дрину испод Вишеграда, па главнимдрумом да продире пут Рогатице и Мокрог ка Сарајеву,успут дижући народ; друга половина обишавши Вишеград,такође, требало би да пређе Лим, узбуни пљеваљску ичајничку нахију, и, ако узмогне, што пре пређе Дрину кодГоражда, заузме ову варошицу и сјединивши се у Рањенус Херцеговцима наступа даље ка Сарајеву. „Уз ове чете дасе придодаду врло познати јунак Маринко Леовац и врловаљани поп Јосиф.“137

У измењеном плану који је Окан доставио Ристићуавгуста 1870. предвидео је да се део одреда, који ћеоперисати у правцу Горажда, повећа на око 1000 војникалаке пешадије. У Ужицу се већ од раније налазила групахерцеговачких вођа и харамбаша, који су преконачелника ужичког округа Станоја Симића прималиновац за издржавање, упућен од стране Министарстваиностраних дела. Помоћ су примали у дукатима. Насписковима се налазе Маринко Леовац, ЈованГлушчевић, Вук Јововић, Окица Видаковић, ИванКрћанин, Милован Глушчевић, Ђуро Глушчевић, ПероВасовић и Јован Васовић.138 Међу главним људиманационалног рада у Босни и Херцеговини, који суодржавали везе са Намесништвом у Београду, пре свегаса Јованом Ристићем, били су Теофил (Богољуб)Петрановић, Васо Пелагић, Сава Косановић и јошнеколико њихових сарадника. Петрановић је био родомиз Дрниша, а за учитеља у српској школи у Сарајевудошао је 1862, где је био и управитељ 1865-1869. Овиљуди су одржавали везе са многим угледним сељацима исељачким првацима у Босни и Херцеговини. Петрановић


135 Bosna u tajnim političkim izvještajima Františeka Zacha iz Beograda (1843-1848) Uvod i izbor Vaclav Začek, Sarajevo 1976, 106.136 Архив САНУ, Фонд Јована Ристића, сигн. X/1, инв.11/3137 Архив САНУ, Фонд Јована Ристића, XII/5, бр. 565, Гроцка 18/30. септембар 1868. Нико Окан Јовану Ристићу шаље препис свога пројекта

који је некада преко Николе Христића упутио кнезу Михаилу; В.Војводић, нав. дело, 16.138 Архив Србије, Политичко одељење XII, 3/15. мај 1869. Списак херцеговачких избеглица који примају помоћ од МИД-а.

сл. 1 - Маринко Леовац, устанички вођа и харамбаша,значајна личност српског покрета (рођен у Крћама)

је септембра 1869. протеран из Сарајева, а при одласкуиз Босне предао је архимандриту Сави Косановићу „тајнубуквицу“ којом се служио у преписци са Орешковићем иНиком Јокановићем. Косановић је 1871. објавио врло лепи користан рад Српске старине у Босни, који јеочигледно проистекао из његовог националног рада, штосе уосталом назире и из његових речи на почетку чланка:„Пре неког времена, о распусту школском, путовао самиз Сарајева до у Вранеш окружја колашинског, највишеради промјене ваздуха, којом приликом свраћао сам унеке цркве и манастире од којих су многе порушене изапуштене, те узгредно у том путовању прибиљежио самнеке старине и записе, а нешто сам и доцније на мјеступрикупио“.139 Крајем 1869. Богољуб Петрановић је уБеограду поднео намеснику Јовану Ристићу детаљанизвештај о политичком раду у Босни и списак „усталацанародних“, преко којих су спремљене народне чете.Поред осталих, на списку се налазе прото Вуле Госпић изПљеваља, Аћим Веселичић из Пријепоља и поп Ристо изманастира Милешеве. Петрановић пише да је СаваКосановић био главни за одржавање односа са сељацима,а да су он и Косановић поднели, преко руског конзулатау Сарајеву, предлог да се отвори 20 нових школа у Босни(на сваку по 50 дуката годишње). Тај предлог је наводнобио прихваћен од стране Петроградског добротворногкомитета.140 На челу овог комитета налазио се једновреме А.Ф.Гиљфердинг, а међу угледним члановима биоје и писац Фјодор М. Достојевски.

Анархија и насиље. Пљеваљске устаничке вође и хајдучке харамбаше

У Србији су пажљиво прикупљана обавештења отурским војним снагама у суседним покрајинама. То јебио део општих припрема за дизање устанка. Октобра1870, ужички окружни начелник Станоје Симић, изве -стио је Министарство иностраних дела да у Пљевљима,Пријепољу и Бијелом Пољу има по два буљука турскихвојника, дакле по две стотине људи.141 Ради што бољихприпрема општег устанка у околним покрајинама,српска влада је, као што је већ изнето, финансирала вишеугледних народних вођа и хајдучких харамбаша из Боснеи Херцеговине, који су негде од 1866. па до 1875, а неки ипосле 1878, живели у више градова Србије. Прваци изисточне Херцеговине били су концентрисани у Ужицу.Из пљеваљског краја и околине у Ужицу се налазеМаринко Леовац, Јован Глушчевић, Вук Јоловић, Нинко

Колџија, Иван Крћанин, Милован Глушћевић, ЂуроГлушчевић, затим Пивљани Жарко Љешевић и ЈованКулић, а ту си и Окица Видаковић и Јован и ПероВасовић.142 Маринко Леовац је рођен у Крћама 1821, иакоје пореклом из породице Мијатовића из Подгоре, одаклесу услед турског насиља дошли у Крће. Четовао је дуго саМићом и Јованом Глушчевићем, да би после Мићовепогибије прешао са Јованом у Ужице, 1866. Вук Јоловићје био родом из Црљеница. Јован Глушчевић (братМићов) рођен је у Каменој Гори 1821. Познати хајдучкихарамбаша у Потарју и Полимљу био је Ристан Шарац,родом из Матаруга, један од угледних вођа био је и попЈосиф Поповић из Бабина. Сви су они са хајдучкимчетама правили заседе и нападали локалне насилникена друмовима и по селима. Због опасности од прогона изПљеваља је у Ужице пребегао и трговац Средоје МарковићЋузо. Све поменуте избеглице и четовође одржавају уСрбији везу са Михаилом Мићом Љубибратићем иархимандритом Нићифором Дучићем.

Крајем августа 1872. године у Београду је одржанскуп Херцеговаца. Поред Љубибратића и Дучића ту субили и војвода Жарко Љешевић, капетан ОкицаКаљевић, наредник Стеван Зимоњић, Маринко Леовац,Јован Глушчевић и Зелен Кулић. Положили су заклетвуда ће подићи устанак у Херцеговини 1873. годинеобавезујући се да ће сложно и храбро да „почну на осло -бођењу и уједињењу српског народа, те да их никаквасебична сила и корист неће од тога одвратити“. Исто -времено питају српску владу – хоће ли 1873. заратити саТурском.143 Оваквих и сличних планова било је доста тихгодина: често су нереални, прецењују сопствену ипотцењују снагу противника, а у великој мери суинспирисани од руских словенофилских комитета чак имимо званичне руске политике. Влада Србије је саопрезом прихватала овакве иницијативе, зазирући одризика или могуће тајне уплетености неке од великихсила, у првом реду Аустро-Угарске. Јован Ристић је 1875.био за широку самоуправу Срба у Босни и Херцеговини иСтарој Србији. Полазна основа тога предлога у 24 тачке(за који је тврдио да га кнез Милан није одобрио) била је– да народ у овим покрајинама жели да се уједини саСрбијом, а одустаће од своје намере уколико му сеобезбеди општинска, нахијска и црвено-школскасамоуправа коју ће гарантовати пет великих европскихсила потписница Париског мира (1856).144

Крајем 60-тих и почетком 70-тих година XIXвека, вести из пљеваљског краја изгледају као узбудљивакриминална хроника. Српско сеоско али и варошкостановништво Пљеваља и околине изложено је разним


139 Сава Косановић, Српске старине у Босни, Неколике биљешке, Гласник Српског ученог друшва, књ. XII, Београд 1871, 158.140 АСАНУ, Ф. Јована Ристића, XVII/1, бр. 6, Богољуб Петрановић Јовану Ристићу, Београд 10/22. децембар 1869.141 Архив Србије, Политичко одељење, 1870, III/1. Извештај Ст. Симића Министарству иностраних дела, Ужице, 10/22. октобар 1870.142 АСАНУ, Фонд Ј. Ристића, IX/6, бр. 9/301-302, Списак редовних месечних издатака Министарства иностраних дела за ванредне потребе;

Архив Србије, ПО, 1869, XII, Списак херцеговачких избеглица који су примали новац из МИД-а за месец април, Ужице 3/15. мај 1869.143 Исто, Београд, 17/29. августа 1872.144 Исто, ф. Матија Бан, XVII, бр. 69, План по коме је Ј.Ристић хтео да предузме акцију 1875.

врстама насиља муслиманских одметника, а понекад ипредставника власти. Новине Црногорац, а потом ГласЦрногорца, пуне су вести о разним врстама насиља итерора, што сведочи о општој анархији, несигурности инеспособности или неспремности власти да се суочи сасвеопштом анархијом. Има вероватно у тим дописимапонекад и претеривања у оценама, али су чињениценесумњиво уверљиве и тачне. Иначе, рубрика садописима увек носи наслов Из Херцеговине. У разнимврстама насиља предњаче Авди Боко са Усовићима, ЋорГано Мицановић и Мехмед Корјенић, звани Ђерђелез.Почетком јуна 1871. Авди Боко са својом хајдучкомдружином напао је на торове неког Чабаркапе, чије сеиме не помиње, али се каже да је „Србин из села Крупице,из кадилука пљеваљског, човјек доста имовит“. Он јележао међу стоком када су Турци напали торове и успеоје „малом пушком“ да убије синовца Авди Боке и да муодсече главу. Заптије су исте ноћи ухапсиле Чабаркапу иодвеле у Пљевља, а потом у Сјеницу, у тамошњу тамницу,док „његово све Турци опљачкају и покупе по кући, истоку оћерају, а јадна фамилија Чабаркапа остане безништа“.145 У породичној традицији се каже да је реч оНиколи. Током јуна 1871. стижу вести о нападу „Турака“из Левер Таре, на Васа Робовића из Пљеваља, у КраљевојГори, баш под караулом, којом приликом је тешкорањен. Тих дана је, такође у Краљевој Гори, убијенкириџија Никола Абазовић, а у Пљевљима је убијенМилован Цупара и пребијен Миле Шећер коме је отето50 дуката.146 Турске власти, каже се, обећавају истрагу,али све остаје на речима јер кајмакам Сали-бег не обраћапажњу на то. Јуна 1871. Мухамед Селмановић, син Сулејман-бега Селмановића, напао је попа цркве на Илином Брду,Риста Милака: прво је покушао да уђе с коњем у цркву, аонда је покушао коцем да убије попа. Доста жалбиодноси се на „Турке Колашинце“, који „данас јавно бију,краду, отимају, пријете“. Крајем јуна исте године убилису Антонија Јањуша у воденици, а почетком јула, у селуМаочу, унук Фета Мицановића убио је у воденици РистаЧанчулу.147 Октобра те године Колашинци су убилиБогдана Бујака из Маоча, такође у воденици, а у Матаругамаје убијен Никола Веселичић, рођак Аћима Веселичића изПријепоља.148 Крајем те године дописник јавља да је уПљевља („има 120 кућа српскијех, а 650 турскијех“) стигаотабор низама и да је „пао“ у куће хришћанске. Покушалису да опљачкају манастир Свету Тројицу.

У пролеће 1873. године Авди Боко, са 20 Усовића(„бију и сијеку Србе, пљачкају коње, волове, краве“) убио

је два Бошковића („пред кућнијем прагом посијеку“).Они себе називају, каже се у допису, „газије МухамедоваКурана“.149 У Вранешу, крајем новембра исте године,Каљићи су убили Петра Влаховића, „а жену му узму и насилу потурче“; Каљићи су на силу одвели кћер попаЛазара Ципаровића, Јелену, „дијете од 13 година“.150 Насве жалбе, бележи дописник Црногорца, „кајмакам имеџлиси“ говоре: „Јаваш рајо, јаваш, све ће бити иншала“.Дописник на крају закључује: „Само је један Сулејман-бегСелмановић, меџлис, који правду љуби. Кућа Селмановићавазда се добро одликовала од другијех. Да су сви Турцикао Селмановићи не би због неправде хришћани трпили,као што трпе“.151 Има такође доста вести и о глобама којенад народом чини владика херцеговачки (грчки Фанариот),али и домаћи свештеници. За попа Лаза Шиљка изПоблаћа каже се да узима „за подушје домаћина вола, адомаћице краву, а ко нема, томе неће гроба опојати.Колико је тако некрштене дјеце умрло, јер има сиротињекоја не може дати краву или јуне“.152

ПЉЕВЉА У СРПСКОМОСЛОБОДИЛАЧКОМ ПОКРЕТУ 1875 – 1878.

Анархично стање, насиља, изразито неповољниаграрни и друштвени положај сељака хришћана, њиховавезаност феудалним односом и потпуна зависност одземљопоседника, насиље закупаца десетине и њеностално повећавање – одређивали су укупан социјални идруштвени положај сељака у османском друштву.Устанци у Босни и Херцеговини, покренути средином1875., одјекнули су снажно и у Пљевљима и пљеваљскомкрају. Вође и организатори устаничког покрета били суархимандрит Св. Тројице Пахомије, Митар Робовић,трговац, Петар Марић из Вијенца, поп Новак Старчевићиз Ограђенице, Филип Војиновић из Вишњице, свеште -ници Јосиф Поповић и Стеван Јањушевић из Бабина,хајдучке вође Нинко Колџија из Крњаче и Миле Комарицаиз Бучја.153 Околности које су довеле до устанака у овимпокрајинама готово ни у чему се нису разликовале одстања у пљеваљском крају. У науци није до краја осве -тљена улога спољног фактора, на првом месту Аустро-Угарске, у тајном инспирисању устанака ради отварања


145 Црногорац, лист за политику и књижевност, Цетиње, бр. 20, 5/17. јун 1871.146 Црногорац, бр. 21, 12/24. јун 1871.147 Црногорац, 10/22. јул и 17/29. јул 1871.148 Црногорац, бр. 38, 16/28. октобар 1871.149 Глас Црногорца, недјељни лист за политику и књижевност, Цетиње, 28. април / 10. мај 1873.150 Глас Црногорца, 26. новембар / 8. децембар 1873.151 Црногорац, 10. јул / 22. јул 1871.152 Исто.153 Илија Вуковић, Преглед историје Пљеваљског среза до 1941. године (у) Прилог у крви, Пљевље 1969,24-25

веће кризе која би се завршила давањем мандатаМонархији да „заведе ред“ у овим покрајинама. Људи натерену, изложени свакодневним невољама, вероватнонису много размишљали о таквим међународним после -дицама догађаја.

Устанци су по свему судећи више затекли владу уБеограду него црногорског кнеза Николу. Међутим,пљеваљске хајдучке и националне вође које су радиле наустанку биле су у Србији, углавном у Ужицу. Кнез Николаје још у марту 1875, неколико месеци пре избијањаустанака, закључио да догађаје треба пажљиво пратити„и у погодном тренутку ствар устанка узети у своје руке“.Већ је припремао своје изасланике са задатком да сеприближе Тари и организују „четице“ које би нападалемуслиманска села и турску војску.154 У Добриловину јекрајем јуна послао Вукашина Баша Божовића, а у Језерасердара Јола Пилетића, кога је убрзо заменио Бајом

Бошковићем. Сердару Пилетићу је дат налог „да сЈоксимом Кнежевићем, Живком Шибалијом и ЛазаромБошковићем дигну буну на десној обали Таре коликодубље узмогну“.155 Сталним сукобима са јаким мусли -манским братствима у Горњем Потарју – Каљићима,Мушовићима и Мекићима, и Мицановићима и Ђурђе -вићима у пљеваљском крају отворен је дуги и исцрпљујућифронт око Таре (устаници из Пренћана су се са поро -дицама и покретном имовином пребацили у Језера иШаранце). Устаничка активност подстакнута са Цетињазахватила је углавном села десне обале Таре – Прошћење,Барице, Вашково, Пренћане, Ограђеницу, Бобово иСлатину. Током августа 1875. устаници из Језера иШаранаца нападали су на Ограђеницу, Мештревац,Слатину и Бобово. Са њима су били и локални устаницикао Марко Тањевић и други. На овом простору налазилесу се турске карауле на Пријеком Долу и изнад ДоњеСтубице, на Мештревцу су била „3 чардака пуна низама“(редовне војске) док је на простору Бобова логоровалонеколико табора низама. На почетку устаничког покретауочава се међусобна суревњивост два српска државо творнацента – Цетиња и Београда, нарочито изражена кодцрногорског кнеза Николе. Већ 1. августа са Цетиња сезахтева да се Шаранци и Језерци придруже устани цима иопколе Пљевља, док је 11. августа Јолу Пилетићу и НовициЦеровићу дат налог „да одмах узму Пљевља“. Сматрајућида би неуспех у нападу на Пљевља изазвао демора -лизацију, препоручивала се опрезност у плани рању.Међутим, уколико би се дознало да је војвода ЖаркоЉешевић из правца Ужица прешао на турску територију,„напад на Пљевља требало је одмах извести, макар и поцијену већих жртава и продужити освајање све до Лима“.156

Током августа 1875 устанички покрет захватио јецео пљеваљски, пријепољски, прибојски и нововарошкикрај који су одржавали везе са устаничким вођама уУжицу. На Илиндан 1875. у манастиру Бањи код Прибојаархимандрит Прокопије Бујишић, који је био у сталнојвези са Глушчевићем, Љешевићем, Леовцем и другима уУжицу, организује договор народних првака и свеште -ника да се са устанком крене на Велику Госпојину.Прокопије Бујишић је рођен у Вруљи, 18. октобра 1839.године. Световно име му је било Јован. Као младић јеотишао у Св. Тројицу пљеваљску, ту је научио да чита ипише, затим је постао искушеник, а 1866. године рукопо -ложен је за јерођакона а потом јеромонаха. Године 1870.произведен је за игумана и архимандрита манастираБања.157 На скупу у Бањи је усвојен Проглас, који јенаписао прота Милан Ђурић из Ужица у коме се уочаваи политичко-дипломатска страна целе акције, јер сеистиче борба против „Османлија – Турака“ и инсистирана народу „све три вјере“ и на слободи и правима


154 Жарко Шћепановић, Средње Полимље и Потарје, Историјско-етнолошка расправа, Београд 1979, 210-211.155 Цит. према. Ж. Шћепановић, нав.дело 211.156 Ж. Шћепановић, нав. дело, 213.157 Вукоман Шалипуровић,Устанак у западном делу Старе Србије 1875-1878., Титово Ужице 1968, 31.

сл. 2 - Прокопије Бујишић, архимандрит манастира Бањекод Прибоја, народни трибун (рођен у Вруљи)

„читавог народа“. У Прогласу се између осталог каже:„Свака вјера, свачије право, образ и имање биће намсветиња. Ко буде непријатељ овоме рату за слободу,крстио се или клањао, главом ће као издајица свога родаплатити. Зато устајмо сложно – на оружје синови Босне,Херцеговине и Старе Србије“.158 И са црногорске стране јебило идеја о придобијању дела муслиманског живља заустанак. Идеја о сарадњи са домаћим муслиманима уборби против Турака није била нова, на њој је још 1848.радио Илија Гарашанин, затим кнез Михаило, МићоЉубибратић, Нико Окан. Догађаји су, међутим, показалида „та политика према беговима није била лишенаполитичке наивности“.159 Ипак, када је реч о Пљевљима,у каснијем периоду, пример Омер-бега Бајровићапоказује да она није била сасвим без одјека.

Устанак је био планиран за Велику Госпојину јерсу тога дана требале да упадну чете Јована Глушчевића,Жарка Љешевића, Маринка Леовца и других. ВладаСрбије се држала обазриво, упозорења су стизала са вишестрана. Кнез Милан је 13. августа обавестио владу да мује руски посланик у Бечу Новиков казао „како би требалоодма престати са даљим шиљањем добровољаца кустанцима“.160 Међутим, устанички вал је до те мерезахватио простор између Пљеваља и Прибоја да се ниједочекала ни Велика Госпојина, већ су под вођством протеЈевта Поповића и одметнутих Бабинаца уз помоћоколних села – Звјезда, Јунчевића, Сељана, Јабуке,Камене горе и Обарди нападнути турска караула и хан наЈабуци, 12. августа 1875. Прекинут је турски телеграфПријепоље-Пљевља. Турске снаге из Пљеваља иПријепоља кренуле су у помоћ, али су устаници одбилинапад. Охрабрени првим успесима напали су и спалилихан на Трлици, пресекли телеграф и кренули дубље упљеваљски крај са намером да ухвате везу са устаницимапреко Таре. Цео овај покрет познат је као Бабинска буна.Митар Робовић је предводио једну чету која се креталапрема планини Ковачу, напао турске посаде у Готовушии Бољанићима, а затим се упутио према Глибаћима укојима је запалио турску жандармеријску станицу.161

Устанички покрет је захватио велики број села пљеваљ -ског краја.

Крајем августа 1875. године уследила је турскапротивофанзива, нарочито у правцу Бобова и Ограђе -нице где су биле концентрисане јаке устаничке снаге.Неки истраживачи с правом говоре о Бобовској буни. Двечете турске војске које су кренуле у овом правцупредводили су мајор Махмуд Бајровић и Мехмед-бегСелмановић. После њиховог неуспеха почетком септембра,на Бобово, Ограђеницу и Мељак су кренуле јаче турскеснаге. У једном кланцу у Какмужима устаници под

вођством Милована Станковића, Митра Робовића,Филипа Војиновића и Живка Кушљевића напали су четунизама под командом капетана Хасан-бега која је носилатродневно следовање за јединице у Бобову. Чета јепотпуно разбијена а устаници су запленили сву храну имуницију. Велики успех устаника забринуо је турскувласт и војне команданте. Новопазарски мутесариф јејављао босанском валији средином септембра 1875. да суустаници „основали чете од 50 и 100 људи“, да уПренћанима и Ђурђевића Тари има пуно одметника, да


158 Цит. према: В. Шалипуровић, нав.дело, 44.159 Милорад Екмечић, Устанак у Босни 1875-1878. Треће, измењено издање, Београд 1996, 62.160 Архив Србије, ПО, к.132, бр.82, Београд 23.октобра 1875. Шта е српска влада радила за подпомагање устанка кои се у Ерцеговини

месеца јунија ове 1875. године појавио, из пера Данила Стевановића, „министра на расположењу“. 161 В. Шалипуровић, нав. дело 45-47.

сл. 3 - Поп Жарко Љешевић, војвода пивски, вођахерцеговачке устаничке емиграције у Ужицу

је због устаника у Какмужима војска у Бобову у великојопасности и да у пљеваљском кадилуку „само пет-шестсела хришћанских није се побунило“.162 Немири сузахватили и Крупице. Пред насиљем домаћих муслиманаАндрија Перуничић је убио Муја Фелаовића, а освета је садруге стране стигла старог Богдана Перуничића.Мутесариф је упозоравао валију на тешко стање упљеваљском крају, тражећи да се хитно упуте појачања уПљевља од најмање два батаљона војске и 50 000 грошаза храну: „У околини Пљеваља устаници иду несметано ичетири дошле чете са пуковником Ахмед-бегом једва судовољне да осигурају варош Пљевље. Кад се узме у обзирда су устаници узели важна места и да су борбени, а какосу се побунили сви хришћани па су њихове снаге веће

него снаге војске и недовољно је војске да их разбије, издана у дан устаници добијају већу снагу па представљајувелику опасност“.163 На челу жилавог устаничког отпораОграђенице, Бобова, Мељака и околних села стајале сучетовође Спасоје Јовић, поп Новак Старчевић, МилованСтанковић, Митар Робовић и Филип Јеловац.

Крајем септембра и почетком октобра 1875. годинебоље организована и ојачана турска војска кренула је ужесток обрачун у два правца – према Бабинама и премаТари. Турске трупе кретале су према Бабинама из правцаПљеваља и Вранеша. Жестоке борбе водиле су се окоЈабуке и Побјеника. Запаљена су сва села од Трлице иЈабуке до Побјеника, а буљуци стоке отерани су уПријепоље и Пљевља. Исти такав обрачун водио се и садруге, хришћанске стране. Бабинска буна угушена је нанајсуровији начин. „Побуна се завршила на штетупобуњеника – пише Танасије Пејатовић – и онда јенастало пљачкање и паљење села; народ се јатомицеисељавао у Србију и напуштао своја огњишта. Висораванизмеђу Пљеваљског поља и долине лимске била је готовопуста, а куће попаљене и са земљом сравњене“.164 Садруге стране, из правца Ужица, на турску територију сукрајем августа 1875. упале добровољачке устаничке четепредвођене Жарком Љешевићем, Маринком Леовцем,Јованом Глушчевићем, Вуком Јоловићем и РистомМихаиловићем. Почетком септембра, тачније 3.септембра, заузет је Прибој у коме су устаници попалиликуће и џамије. Део тих чета, у потери за мањим турскимодељењима, заузео је многа села до Пљеваља иПријепоља. У жестокој турској противофанзиви крајемсептембра Турци су палили сва села од Сјенице и НовеВароши до Прибоја па и манастир Бању. Убијали су свеодрасле „а протина сина у Новој Вароши жива одераше“.Турске снаге предводили су бригадни генерал МехмедАли-паша и приштински Осман-паша (укупно око 8 000војника). С леве стране Лима, поред осталих јединица,нападала је и једна чета низама под командом капетанапрве класе Осман-ефендије из Пљеваља. Међу устани -чким четовођама у Ужицу планиран је продор премаПљевљима, нарочито након вести током септембра иоктобра о борбама у пљеваљском крају. Генерал РанкоАлимпић који је 1875. радио на организовању доброво -љачких чета, а касније командовао Дринским корпусом1876-1878. године, бележи да му је Жарко Љешевићговорио да би ваљало ударити на Нову Варош и ићи даљена Пљевља. У извештају влади о стању према Босни иХерцеговини средином октобра 1875. Алимпић истиче:„Ерцеговци бију се око Пљеваља и наша одевуд помоћбила би врло значајна“.165 Већина четовођа је, пишеАлимпић, да се помогне браћи која бију бој с Турцима


162 Исто, 50.163 Цит. према: В. Шалипуровић, нав.дело, 51.164 Танасије Пејатовић, Средње Полимље и Потарје у Новопазарском санџаку. Антропогеографска испитивања, Етнографски зборник

СКА,IV,276.165 Живот и рад генерала Ранка Алимпића у свези са догађајима из најновије српске историје, Написала удовица Милева, Београд 1892,512.

сл. 4 - Спасоје Војиновић, један од устаничких вођа уСредњем Потарју

око Пљеваља. Он је посебно уочио Вука Јоловића дајућисликовит портрет његове личности: “Један између њих,кога сви сматрају као најосуднијег и најмудријег – ВукЈоловић, Треће чете старешина – Ерцеговац из Црљеницакод Пљеваља, а досељеник у Ужицу, око 45 година стар,смеђ, огрубео од краста, види се врло частан човек ијунак, ваљан четовођа и мени се највише допада зачетовање. Мало говори, али неизмерно види се одважан.Он се највише држао у Турској и види се највише жалишто се непуштају у помоћ осталој браћи Ерцеговцима.Он је и сам ишао те Турке уходио, па мислим да би севелика успеха имало када би се одовуда сад упало иПљевљу пошло“.166

На другој страни фронта, према Тари, турске снаге(редовна војска састављена од низама и редифе)предводио је бригадни генерал Фуад-паша и пуковник(миралај) Салих-бег. Турске снаге у Пљевљима ојачанесу снагама из Нове Вароши, Пријепоља и свих села окоПријепоља и Пљеваља. На челу башибозука налазио семуфтија Вехбија Шемсикадић. Главнина на челу са

генералом Фуад-пашом кретала се према Пренћанима иЛевер Тари, а десно крило преко Крушева ка Мељаку,Бобову и Ограђеници. Потискујући устанике у овимселима ово крило се постепено повијало према ЛеверТари. На левој страни, војсци Фуад-паше садејствовалису колашински Турци и башибозучки одреди ДоњегКолашина. Октобра 1875. године на челу устаничких четана простору од Прошћења до Крупица и Пренћананалазе се Филип Галовић из Прошћења, Саво Радојчићиз Добриловине, затим Танасије Бошковић, Јаков иВукосав Марковић, Спасоје Војиновић, Перко Чабаркапа,поп Перо Перуничић, Божо Шестовић и други. Салокалним устаницима се налазило и одељење устаникаиз Језера и Шаранаца. Најжешћа борба вођена је 24. и25. октобра на Пренћанима где је било концентрисанооко 800 устаника. Устанички отпор је скршен 25. октобракада је штитећи мост на Тари погинуо и војвода ТрипкоЏаковић, један од истакнутих вођа у Потарју.167 Убрзо супотиснуте и устаничке снаге у Вашкову под командомЈоксима Кнежевића чиме су практично све устаничке


166 Исто, 514-515.167 Глас Црногорца од 1/13. новембра 1875. доноси текст о погибији Трипка Џаковића. Поред осталог се каже: „На Пренћане погибе војвода

шараначки Трипко Џаковић, којему је дан прије на истом мјесту погинуо отац Симо. Од како је букнуо овај устанак херцеговачки војвода Трипкоса капетаном Јоксимом Кнежевићем управљао је војском шараначком“. Џаковић је имао 36 година. Истражујући у Архиву спољње политикеРусије у Москви, писац овога текста је међу архивском грађом срео и страницу Гласа Црногорца са текстом о Т. Џаковићу.

сл. 5 - Савардак, честа кућа сиромашних чифчија сл. 6 - Четовођа Средоје Марковић - Ћузо, трговац из Пљеваља

снаге биле потиснуте преко Таре. Турци су попалилиПренћане, Крупице, Барице и околна села а становни -штво је побегло преко Таре у збегове.168 Пребегли суПеруничићи, Чабаркапе, Марковићи, Вуковићи, Рондовићи,Кнежевићи и друге породице. Попа Пера ПеруничићаТурци су убили касније, 1890. године.

На другој страни, водиле су се такође жестокеборбе између турске војске и устаника у селима окоКраљеве горе и Љубишње. Највише устаника изгинулоје на Пријеком Долу, њих седам, главе су свима одсечене,а још три су погинула у Меком долу. Погинуло је и осамускока. Тада су погинули и Мијаило и Милан Голубовићииз Бобова.169 Нарочито жесток сукоб десио се саустаничком четом у Вишњици коју су предводили ФилипВојиновић и Милован Станковић. У снажном турскомјуришу погинуло је 16 устаника на челу са Војиновићем иСтанковићем. Милета Војиновић бележи да је цела чета(преко 60) заноћила код Војиновића на славу, уочиЛучиндана, а напад се десио на сами Лучиндан, 30.октобра. У Пљевља је однето укупно 18 посеченихглава.170 Турци су разорили село Вишњицу и породицуВојиновића, а преостали чланови братства преселили сусе у Пренћане.171 Преживело становништво ових селапребегло је на леву обалу Таре, изложено несноснимневољама због зиме и великих снегова. Тиме је биосломљен велики устанички покрет 1875. у пљеваљскомкрају. Неки од устаника и четовођа наставили су каснијеборбе 1876. и 1877.

Првих месеци 1876. године Србија и Црна Гора сусе припремале за рат против Турске. Почетком јуна тегодине у Венецији је потписан уговор о савезу између дведржаве а затим и војна конвенција. Поред другиходредаба чланом 6 војне конвенције постигнут је договоро подели сфера ратних операција. Та линија је ишлапреко територије пљеваљског краја правцем од БијелогПоља на Стожер, затим на планину Љубишњу до саставеТаре и Пиве и даље Дрином, с тим што је територијасеверно од ове линије припадала сфери утицаја Србије.172

Јуна 1876. године у Ужицу је образован Доброваљачкикор под командом архимандрита Нићифора Дучића којије имао задатак да дејствује у правцу западног дела СтареСрбије, у оквиру Јаворске војске. У кору се налазиловише Пљевљака, као команданата, командира илиустаника. Вук Јоловић је био полубатаљонски команданту Првом батаљону. Архимандрит Прокопије Бујишић

био је почасни командант Трећег батаљона док јеМаринко Леовац био командант полубатаљона у Трећембатаљону. Средоје Марковић Ћузо из Пљеваља био јекомандир једне од добровољачких чета као и НинкоКолџић (Колџија) из Крњаче. Први батаљон Доброво -љачког кора сачињавали су устаници из пријепољског,прибојског и пљеваљског краја.173 У бици на Радоини јула1876. погинуо је брат Маринка Леовца, Новица Леовац, арањен је Средоје Марковић Ћузо трговац из Пљеваља,комадир чете. Средином 1876. већи број добровољацаодликован је од стране српског кнеза МиланаОбреновића: сребрном медаљом за храброст одликованису Маринко Леовац, Вук Јоловић и Прокопије Бујишић.

На почетку Другог српско-турског рата крајем1877. године поново је формиран Устанички кор подкомандом Нићифора Дучића. Архимандрит ПрокопијеБујишић постављен је за комесара кора. Маринко Леоваци Вук Јоловић су постављени за команданте полубата -љона док је Средоје Марковић Ћузо постао командирдруге чете. Почетком јануара 1878. налазили су се наположајима на Увцу. По завршетку Другог српко-турскограта влада је Таковским крстом одликовала архи -мандрита Прокопија Бујишића, Маринка Леовца, ВукаЈоловића и Средоја Марковића Ћуза. Леовац и Јоловићсу касније дуго живели у Ужицу, јер се и јуна 1887. налазена Списку месечних издатака из ванредних трошковаМинистарсва иностраних дела.174

С друге стране главнина црногорских ратнихакција била је усмерена према Херцеговини тако да суснаге према Потарју биле у одбрамбеној позицији.Крајем марта 1876. вођене су борбе у селу Вишњици.Устанике је предводио Митар Робовић. Почетком јуна1877. године било је сукоба у Вранешу и на Стожеру.Напад на Стожер извело је једно веће одељење из саставапољско-колашинског и језеро-шаранског батаљона саснагама локалних устаника, које су предводили РистанШарац и Спасоје Војиновић. Нападнути су доњостожерскикатуни („ђе и сам Асан-бег главом плати“), заплењено јеоко 3 000 ситне и 1 000 грла крупне стоке, а уништена јеи турска караула у Горњем Стожеру. У повратку на местузваном Ђатло устаници су упали у заседу припремљенуод стране Фејза Каљића и хоџе Гушмира из Бијелог пољагде су доживели велики пораз. Према неким подацимапогинула су 24 устаника а помиње се и податак од 50погинулих. Од локалних учесника борбе погинуо је Драго


168 Ж. Шћепановић, нав. дело, 215-216.169 Милета Војиновић, Пљеваљски крај-прошлост и порекло становништва, Пљевља 1993, 186-188.170 Исто,192.171 В. Шалипуровић, нав.дело, 69.172 Ж. Шћепановић, нав. дело, 219.173 В. Шалипуровић, нав.дело 89-91.174 АСАНУ, ф. Ј. Ристић, Између докумената сигн.IX/6, инв.9/301 и 9/302, налази се већи број спискова са именима и новчаним износима,

без сигнатуре и инвентара. Већином се ради о устаницима из разних српских предела. Али ту је и сердар Јоле Пилетић, који је 1887. живео уНишу и за месечно издржавање добијао 150 динара, војвода Жарко Љешевић 117, Леовац је на пример добијао 58, Матија Бан, Нићифор Дучић,Мићо Љубибратић и други. Ту су међутим и лица која су обављала разне обавештајне послове: Осман Абдули „тајни агент у Цариграду“ добијаоје месечно износ у вредности 300 динара

Перуничић. Ристан Шарац је погинуо 10/23. септембра1877. у Крупицама (Ривине). Средином 1878. окончана јеВелика источна криза која је пљеваљском крају уместоослобођења донела аустроугарске трупе на Доловима.

СУСРЕТ АУСТРОУГАРСКОГ БАЛКАНА И ОРИЈЕНТА У ПЉЕВЉИМА (1879-1908)

Од 1878. Пљевља су у сваком погледу снажно ушлау орбиту „аустроугарског Балкана“, са свим пози тивними деструктивним значењима овога политичко-културногпојма. Аустро-Угарска је на Берлинском конгресу (13.јун-13.јул 1878), као што је познато, поред добијања мандатада окупира Босну и Херцеговину добила и право дазапоседне део тадашњег новопа зарског санџака у складуса чл. XXV Берлинског уговора и на основу претходногспоразума са Турском. Пре тога, већ током Великеисточне кризе, она је одлучно ставила до знања Србији иЦрној Гори, али и Русији, да је против било каквогтериторијалног ширења двеју српских држава у томправцу. Истина, Русија је у Сан Стефану, 3. марта 1878,за разлику од Србије, била врло дарежљива према ЦрнојГори дајући јој границу од Дрине, Лимом до Пријепољаи затим до Рожаја, остављајући Бихор и Рожаје ЦрнојГори. Европа је поништила одредбе Санстефанског уговора.175

Дух Берлинског конгреса и општи политичкиправац прилика на Балкану који је њиме означен ставилису Пљевља у сасвим нов политички амбијент, далекосложенији од претходних деценија. Главни политичкициљ Аустро-Угарске био је спречавање стварања билокакве веће српске или словенске државе, потискивањеруског утицаја са Балкана, осигурање копнене терито -ријалне везе из Босне и Херцеговине преко Старе Рашкека вардарској долини и албанским племенима, и на крају– продор према Солуну, Источном Медитерану иБлиском истоку. Гроф Ђула Андраши, министарспољних послова Монархије је често истицао дановопазарска област представља „врата Истока“ и„најкраћи копнени пут који се географски наставља навардарску долину“.176 Запоседањем макар и дела теобласти спречава се могућа заједничка граница Србије иЦрне Горе. Пошто је окупација Босне и Херцеговине„стала на главу змији словенској“, ново политичко стањетреба обезбедити увођењем трупа у новопазарски санџак

ради контроле „војничких и трговинских путева нацелом пространству“. Војна позиција у овој области,говорио је Андраши, „изгледа ми као одбрамбени бедемза утврђења Босне и Херцеговине. Новопазарски санџакје за Босну исто што и посједовање Босфора за ЦрноМоре“.177 Поред политичких и стратегијских, важни субили и економски мотиви запоседања, односно обезбе -ђење пута за једну далекосежнију мисију – отварања„Блиског Истока за аустроугарску привреду“.178

Војне и цивилне власти у Босни и Херцеговини субиле нестрпљиве да се што пре запоседне лимска долина


175 Новак Ражнатовић, Црна Гора и Берлински конгрес, Цетиње 1979,33.176 Kasim Isović, Austrougarsko zaposjedanje Novopazarskog Sandžaka 1879.godine, Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine, god. IX

(1957), Sarajevo 1958, 109; Hamdija Kapidžić, Pripreme za austrougarsko prodiranje u albansko etničko područje iz Novopazarskog sandžaka,RadoviFilozofskog fakulteta u Sarajevu, knj.VI, Sarajevo 1971,415-418.; Ђурђе Јеленић, Новопазарски санџак и политичка равнотежа на Балкану(одштампано из Дела) Београд 1910, 9-15

177 Цит. према: K. Isović, nav.delo, 111.178 Tomislav Kraljačić, Kalajev režim u Bosni i Hercegovini (1882-1903), Sarajevo 1987, 37.

сл. 7 - Муфтија Мехмед Нурудин Вехби Шемсикадић, вођа отпора аустроугарској окупацији

и успостави чврста и природна граница на Лиму. Најзадје 21. априла 1879. године закључена Конвенција измеђуАустро-Угарске и Турске о увођењу аустроугарских трупау Прибој, Пријепоље и Бијело Поље. Касније су уместоБијелог Поља трупе ушле у Пљевља, као место муфтијеШемсикадића и центар антиаустроугарске агитације.Укупан број аустроугарских трупа није требало да пређе4-5 000 војника, колико је у тим местима могла држатии турска страна. Предвиђено је да се у случају потребе, успоразуму са Турском, запоседање може проширити и наостале делове новопазарског санџака. „Султанов сувере -нитет је осигуран и муслиманима је остављено право дау својим јавним молитвама спомињу његово име и намунарама истичу вјерску заставу гдје је то и до садачињено“.179 Потписивање Конвенције изазвало је незадо -вољство и муслиманског и православног српског становни -штва. Уосталом, Смаил-бег Селмановић-Таслиџак изПљеваља командовао је војском која се у Босни супро -тставила уласку аустроугарских трупа.180 У тој војсци субили и муслимани и православни. Када су из Пљеваљакренули за Босну муслимани су носили своје барјаке(Хајдар Тахирагић, Мујо Кулоглија и други), а право славниСрби су носили крсташ-барјаке (Јакшић, Ђенисијевић,Ћирковић, Радовић, Самарџић).181

Аустро-Угарска је највише зазирала од политичкеактивности пљеваљског муфтије Мехмеда НурудинаВехби Шемсикадића (1827-1887), организатора и идејногвође отпора аустроугарској окупацији Босне и Херцеговине,а затим увођења трупа у Пљевља, Прибој и Пријепоље.На том послу је у Пљевљима сарађивао са ТодомРадовићем, Пером Хаџијакшићем, Гавром Самарџићем,Јоком Ђенисијевићем и Гавром Ћирковићем.182 Шемсикадићје покушавао да створи широк фронт отпора, повезујућисе и са Србима и са Албанцима. Аустроугарска дипломатијаи тајне службе су процењивале да иза покушаја тквогорганизовања стоји Русија. Са истом пажњом као имуфтија Шемсикадић, праћена је активност МићаЉубибратића. Ишло се чак дотле да се сматрало да је уновопазарском санџаку основан комитет као огранакпетроградског Словенског комитета. Међутим, каоглавни вођа отпора уласку аустроугарских трупа означенје Шемсикадић. Он је обилазио Нови Пазар, Нову Варош,Пљевља, Пријепоље, Беране, Бијело Поље... Аустроугарскипосланик у Цариграду гроф Зичи је, пратећи у стопумуфтијину активност, дошао до закључка да је он „једанизванредно даровит, окретан и радин човјек чије јетемељито знање повезано са изванредном енергијом испособношћу. Али оно што његовом упливу сасвим

посебно доприноси јесте његово необично говорништво,неодољива снага која његов аудиториј испуњаваентузиазмом и одушевљава на најодважнија дјела. Он јеправи народни трибун, наравно у исламском смислу.“183

Шемсикадић, међутим, није добио помоћ од Албанацакоју је очекивао, јер га је аустроугарска акција међу њиманеутралисала. Био је депримиран њиховим држањем.Посланик са Цетиња Темел је уверавао Андрашија да једржање Црне Горе према окупацији Босне и Херцеговинеи новопазарског санџака “коректно, пријатељско икорисно“.184 На крају, да би затворила круг око муфтије ипотпуно га изоловала, Аустро-Угарска је настојала да,преко грофа Зичија, код Порте и Султана дискредитујеШемсикадића, да му се ускрати помоћ и свака активност,и да га „на сваки начин уклони из Санџака, па чак и изЦариграда, и нека га пошање негдје далеко у интерна -цију“.185 Султан је под притиском Зичија позваоШемсикадића на свој двор, држећи га под надзором, аликад се у акцију укључио енглески посланик Лајард,султан је Шемсикадића заиста послао у интернацију:Двор и Порта ускраћују му сваку помоћ и султан му дајеЧекмеџе чифлик на обалама Мраморног мора.МуфтијаШемсикадић, међутим, није престао са својом акти -вношћу. Извештавајући о турској агитацији против окупа -ције Босне и Херцеговине, посланик Србије у ЦариградуСтојан Новаковић пише да средиште актуелне радњепротив аустријске окупације у Босни јесте „некакавмуфтија из Таслиџе на којега овдашња знатна лица достаполажу“.186

Улазак трупа могао је да почне. У Сарајеву је 26.јуна 1879. између аустроугарских и турских официразавршен споразум о коначном и детаљном запоседањудела новопазарског санџака. У име Аустро-Угарскепреговоре је водио војвода од Виртемберга. Проблем супредстављали слаби путеви. Припреме су биле темељне.Образоване су биле две колоне – северна и јужна, с тимда су главне снаге наступала према Пљевљима. Јужнаколона, чији је командант био генерал Килич, концентри -сала се код Чајнича и Горажда. У обе колоне наступало јеукупно 7 000 војника, са комором од 1 000 коња и још 1200 грла друге запрежне стоке. Војвода Виртемберг сапуковником Алборием руководио је целом операцијомиз Чајнича. Генерал Килич је већ 9. септембра био предПљевљима, а 10. септембра 1879. град је опкољен колонамаса три стране и све околне коте запоседнуте. Трупе су,међутим, мирно ушле у град у коме су споразумно осталеи турске трупе. Трупе су ушле у Прибој 8. септембра а уПријепоље 14. септембра. Одмах је успостављена веза


179 К. Isović, nav.delo,120.180 Hamdija Kapidžić, Sarajevo u avgustu 1878. godine, Prilozi za proučavanje istorije Sarajeva, knj. I, Sarajevo 1963, 117.181 Mustafa Pijalović, Pljevlja sa okolinom u prošlosti i sadašnjosti, Sarajevo 1997, 146.182 Uzeir Bećović, Husein-pašina džamija. Prilozi za monografiju, Podgorica 2006, 194.183 Цит. према: К. Isović, nav.delo,127.184 Исто, 130.185 Исто,132.186 Архив Србије, Политичко одељење, пов.450, извештај Стојана Новаковића, Цариград 14. новембра 1886.

између запоседнутих места. Због хладноће војска нијемогла остати под шаторима па су трупе привременосмештене у кућама локалног становништва.

После војничког запоседања Пљеваља, Прибоја иПријепоља уследила је и нова административно-терито -ријална подела. Пљевља су, непуних пола века наконпремештања седишта херцеговачког санџака у Мостар,постала седиште пљеваљског санџака (1880), у који суулазиле пљеваљска и пријепољска каза и прибојскимудирлук.187 Ова територија је издвојена из дотадашњегновопазарског санџака. Аустроугарска управа је преуласка трупа, а и после, зазирала од могућих устаничкихакција. Андраши је имао „пуно повјерење у такт, умје -реност и дипломатску вјештину војводе од Виртембергакоме је био повјерен задатак да запосједне долинуЛима“.188 Ипак, појавила се хајдучија, нарочито уисточној Херцеговини, на челу са Стојаном Ковачевићем.Отпор против новог пореског система и војног закона (4.новембра 1881) прерастао је почетком 1882. у Херцего -вачки устанак, нападима на жандармеријске станице ипандурске карауле. Као вође устанка означени су ПероТунгуз, Омер Шачић, Перо Радовић, Салко Форта, ВасоБуха, Ибрага Тановић, Трипко Вукаловић, Лазар Сочицаи други. У њиховим четама су били заједно и право -славни Срби и муслимани.Гацко је у почетку било унајтежој ситуацији али страховало се и од напада нааустроугарске гарнизоне у Фочи и Чајничу. У ГорњемПодрињу су било нарочито активни Перо Тунгуз, СтојанКовачевић и Салко Форта, а од домаћих људи ХусоВрева.189 Из пљеваљског санџака је упућен један батаљонвојника у Фочу и Чајниче. Фоча је нападнута почеткомфебруара 1882. године са око 600 устаника под командомСтојана Ковачевића. Снагама ка Загорју и према Трновукомандовао је Ибрахим-бег Ченгић Куталија. Међуустаницима је било идеја да се формира устаничка владаи објави декларација о измирењу Срба и муслимана подгеслом: „За крст часни и вјеру Мухамедову“.190

Аустроугарске снаге из Фоче и Горажда одржавалесу везу са снагама у Пљевљима и околини. Већ у априлуи мају 1882. успостављен је и појачан кордон на деснојобали Дрине, према Тари и турској граници. Устаници суликвидирали жандармеријску касарну у Челебићима, а28. марта је нападнуто Чајниче. Међу устаничкимвођама на десној обали Дрине истичу се Петар Тошић одПљеваља, Ибрахим-бег Ченгић Куталија и Хоџић изГрдијевића. Аустроугарска војска са четири колоне подкомандом генерала Обадића из Фоче у садејству сатрупама из Пљеваља под командом генерала Кукуља

кренула је у потеру за устаничким снагама. Аустроугарскеснаге из пљеваљског санџака дејствовале су у споразумуса турским властима. Трупе из Пљеваља кретале су се удве мање колоне, са којима је ишла по једна турска четаса главним задатком да спрече пролаз устаницима кодВитине и Подгоре.191 Аустроугарска војска је гонилаустанике према Тари и турској граници, заузелаЧелебиће и крстарила кроз Мештревац, док су се онисклонили у Бобово и Ограђеницу. Аустро-Угарска је почелада формира кордон према турској граници.

Званични представници турске власти су, ипак,одржавали тајне везе са одметницима. Један од њих биоје Риза-бег, турски посланик на Цетињу, а једна деле -гација је посетила Дервиш-пашу у Скопљу. Постојао је иједан покушај продора херцеговачких и црногорскихдобровољаца из Бугарске под вођством руског капетанаСтева Ивановића, родом из Црне Горе, са Цетиња,свакако у организацији словенофилских комитета.Ивановић је почетком јуна 1882. са око 20 добровољацастигао у Бобово и Ограђеницу, настојећи да ојача чету ипробије се у област горње Дрине. Аустроугарске трупе суупале у Бобово и Ограђеницу. Црна Гора је јако зазиралаод могућег преласка Ивановића са добровољцима у ЦрнуГору, па је Машо Врбица обавестио капетана ЖивкаШибалију у Језера да има обавештења да ће добровољципрећи Тару на Пренћанима, да би ишли даље уХерцеговину, и да стога обезбеди сва места на Тари гдеби се могло прећи и не допусти да пређу у Црну Гору.Шибалија је требало да их упути устаничком вођиТањевићу да их овај преведе преко Дрине или кодКуталије („тако нека буду тамо упућени, али и то да никоне зна да су од вас упућени“).192 Капетан Митар Кнежевићиз Шаранаца јавио је 7. јуна 1882. да су добровољци изСрбије (наводно чета од 30 људи) прешли тајно прекоЛима „поред стража аустрински и турски, али помоћуСрба у Турској. Уз помоћ Срба прешли су преко Коријенаизнад Пљеваља. И одмах су потражили и нашли СпасојаВојиновића са „друштвом својевољаца“.193 Ивановић јеуспео да сакупи чету од 80 људи и да се 9. јуна сукоби сааустроугарским трупама код Челебића. Са Ивановићемсу били и локални устаници окупљени око ПетраТошића, Марка Тањевића, Драга Ћосовића и ЈованаКаровића јачине око 190 људи.194 Оружје су набављалиод турских трговаца. Да би спречиле стварање већегустаничког језгра аустроугарске трупе су средином јулапредузеле концентричну офанзиву на Ограђеницу иБобово из правца Босне и Пљеваља. Према Ивановићевимобавештењима напад је кренуо из Пљеваљаа 16. јула са


187 Andreas Birken, Die Provinzen des Osmanischen Reiches, Wiesbaden 1976, 71.188 Hamdija Kapidzić, Hercegovački ustanak 1882 godine, Sarajevo 1958, 60.189 Исто, 163.190 Цит. према: H. Кapidžić, nav. delo, 183-184.191 Исто, 217-218.192 Исто, 274.193 Цит. према: H. Кapidžić, nav. delo, 274.194 Исто, 275.

око 1 600 аустроугарских и 100 турских војника. НаЧелебиће је стигло 2 000 аустроугарских војника изБосне. Пред далеко јачим снагама добровољаци су се изупоришта Ограђенице повукли низ тарске литице,гоњени и у кањону од мањих аустроугарских потерниходелења. Гоњених 20 добровољаца је морало да заплива„у безбрође“. Капетан Ивановић је интерниран уПодгорицу, а затим је морао да напусти Црну Гору.

Пљеваљски санџак је био најмањи од санџака укосовском вилајету. На челу санџака стајао је мутесарифСулејман Исмаил Хаки ферик биринџи-паша (рођен

1841) пореклом Арбанас, који је истовремено био и војникомандант. Остао је у Пљевљима од 1879. до 1908.године. У пљеваљској чаршији се сматрало да је био„врло озбиљан, елегантан, достојанствених и префињенихманира, разборит, рјечит. Али кажу и племените душе,није се могао. а вјероватно ни хтио. уклопити у средину“.195

У Пљевљима је била смештена 70-та анадолска регимента,чији је командант од 1879. године био Сулејман Хаки-паша. Као припадник исламског дервишког редабекташија, показивао је известан степен толеранцијепрема хришћанима. Поред мањег броја турских чино -вника, локалну свиту Сулејман-паше чинили су најугле -днији представници фамилија домаћих муслимана –Бајровића (пореклом из Никшића), Корјенића(пореклом из Корјенића, источно од Требиња), старихпљеваљских породица Селмановића, Дрнди и других.Највећи утицај имао је Мехмед-паша Бајровић. Казамасу управљали кајмаками, а нахијама мудири, с тим штопљеваљска каза није имала кајмакама већ је њомеуправљао директно мутесариф. У тренутку уласкааустроугарских трупа, у турском гарнизону је био свегаједан батаљон војника, који је повучен септембра 1880.године тако да је Турска укупно у пљеваљском санџаку уто време имало 600 војника.196 У аустроугарском гарни -зону на Доловима, у Пљевљима, налазила се командаПрве (касније Девете) брдскe бригаде. Аустро-Угарска јетоком осамдесетих година успела да изгради велики и заоно време врло модеран војнички логор, варош за себе упљеваљској вароши. Логор је имао две целине - источнуи западну. У источном делу поред више мањих зградапостојала је и једна већа пешадијска касарна, гарни -зонски затвор, магацини хране и бараке за разне војнепотребе. Западни логор, испресецан парковима и вртовимаимао је три дела: први, команда 9. брдске бригаде,генералов стан, официрска касина и римокатоличкагарнизонска капела (освећена тек 1907); други део, са обестране цесте симетрично поређане и широким дрворе -дима растављене бараке за пешадију, коњицу и арти -љерију, као и главна стража; и трећи, болница. Касније,почетком XX века, изграђене су и две касарне на МаломБогишевцу.197

Аустроугарске војно-политичке и верско-културне студије пљеваљског краја

План детаљних истраживања запоседнутихобласти Средњег Полимља и Потарја и ширих простораСтаре Србије и Албаније, израђен је након окупацијеБосне и Херцеговине и увођења аутроугарских војних


195 Hamdija M. Drnda, Priče iz pljevaljske kasabe, Pljevlja 2003, 8.196 М. Костић, нав. дело, 97.197 Карло Пач (Patsch), Из Пљеваљског Санџака, Гласник Земаљског музеја књ.XXI (1909), Сарајево, 113-114.

сл. 8 - Сулејман Хаки-паша, пљеваљски мутесариф

посада у Пљевља, Прибој и Пријепоље.198 Бриљантновешти окупациони управник Босне Бењамин Калај, чланМађарске академије наука, био је заједно са ЛајошомТалоцијем идејни творац и душа целог програма. Једанмали пример из 1891. сведочи о дубини замисли и идејаБ. Калаја: тражио је да се део моштију кнеза Лазара изРаванице у Врднику пренесе у Житомислић, да Херцеговцине би ишли у Острог и Св. Петру на Цетиње. Карловачкипатријарх се није сложио.199 Године 1885. у Сарајеву јеосновано Музејско друштво за Босну и Херцеговину(председник је био др Коста Херман, потпредседникМехмед-бег Капетановић, тајник др Јулије Маканец), а1888. године отворен је Земаљски музеј који је почео саиздавањем свога часописа Гласник Земаљског музеја уБосни и Херцеговини. Од 1893. године у Бечу су нанемачком језику излазили одабрани радови из Гласника,по Калајевој замисли, под насловом WissenschaftlicheMitteilungen aus Bosnien und der Hercegovina. До 1914.године изашло је укупно 12 великих свезака.200 Др КарлоПач је 1904. године основао Институт за истра -живање Балкана са врло добром концепцијом и

амбициозним и свеобухватним истражи вањима: IПутовања и запажања (природњачка, гео графска иетнографска истраживања) II Извори и истраживања(филолошко-историјска истраживања) III Инвентари ибиблиографије.201 Историчар Хамдија Капиџић написаоје врло добру студију о раду овога Института. Послеанексије Босне и Херцеговне Институт све више делује уфункцији аустроугарске балканске политике. Карло Пачкао први човек ове установе је инсистирао, нарочито1913. године, да Сарајево треба да буде средиштеаустроугарских балканских истраживања: генерал ОскарПоћорек је, подржавајући Пача, пише Х. Капиџић,подвукао да је „Монархија посједом Босне и Херцеговинепостала највећа балканска држава и не би требало ни подкојим условима дозволити да Сарајево не постанесредиште истраживања Балкана, што би било однарочитог значаја за будуће запосједање Албаније“.

Сва истраживања Средњег Полимља и Потарјабила су или директно организована и координирана изкоманде окупационих трупа у Пљевљима, или заједно сакомандом трупа у Сарајеву и пре свега са Земаљскиммузејем у Сарајеву. Команда у Пљевљима редовно јеслала извештај команди 15. корпуса у Сарајеву, а овавлади у Бечу. Посебно важну улогу при трупама уПљевљима имао је „цивилни комесар“ или „политичкиреферент“, мада се често назива и вицеконзул и конзул.У почетку је то био генералштабни официр, а постављалога је војно министарство у сагласности са шефом гене -ралштаба и министра спољних послова. Први цивилникомесар био је генералштабни капетан Оскар Мелцер, одсептембра 1879. до 1. фебруара 1884. године. Њега јенасле дио Алфред Маир, дотадашњи вицеконзул аустро -угарског конзулата у Сарајеву који је поред француског итурског знао и српски језик.202 Главни печат овимистраживањима током 80-тих и 90-тих година XIX века,а свакако и касније давао је Теодор Ипен (1861-1935)један од водећих аустроугарских албанолога и аустро -угарских балканских дипломата. При команди окупа -ционих трупа у Пљевљима Теодор Ипен је од 1888. до1891. године вршио дужност „цивилног комесара иполитичког референта“. Теодор Антон Ипен је рођен уЧешкој, у јеврејској фамилији која је примила католи -чанство, завршио је Оријенталну академију (Академијуза оријенталне студије) у Бечу. Поред чешког и рускогвладао је добро и енглеским и француским језиком, аимао је и додатна економска и војна знања и специ -


198 Kasim Isović, Austro-ugarsko zaposjedanje Novopazarskog Sandžaka 1879.godine, Godišnjak Istorijskog društva Bosne i Hercegovine, god.IX (1957), Sarajevo 1958,109-137.

199 T.Kraljačić, nav.delo, 104200 Славенко Терзић, Пројекат „аустроугарског Балкана“у Босни и Херцеговини (О идеолошким основама научних истраживанја и

научне пропаганде),Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Београд 1995, 407-423.201 Hamdija Kapidzić, Institut za istraživanje Balkana u Sarajevu 1904-1918 (Namjena i planovi), Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu, knj.II

(1964), Sarajevo 1964, 7-51; Исти, Prilozi poznavanja Instituta za istraživanje Balkana u Srajevu (1904-1918), Godišnjak ANUBiH, knj. VI, Centar zabalkanološka istraživanja 4, Sarajevo 1968, 135-154.

202 Мита Костић, Из историје Срба у новопазарском санџаку после Берлинског конгреса 1878, Гласник Скопског научног друштва, књ.XXI, Скопље 1940,95.

сл. 9 - Детаљ из аустроугарског логора на Доловима -вештачко језерце са хладњаком

јалности. Пре доласка у Пљевља био је конзул у Скадру1884-1887. године. Након одласка из Пљеваља 1891.године нашао се у аустроугарском конзулату у Цариграду,а 1893. године у Јерусалиму. Из Јерусалима се вратио уСкадар, у коме је остао дужи низ година, да би затимимао важне дипломатске дужности у Амстердаму, Атинии Лондону. Био је члан аустроугарске делегације наконференцији амбасадора у Лондону 1912/13. године.203

За време боравка у Пљевљима Теодор Ипен јеочигледно врло детаљно и брижљиво истражио областне само пљеваљског и новопазарског санџака него ицелог косовског вилајета. Објавио је две веће студије којесе поред осталог баве и Потарјем и Полимљем. Прво је уГласнику Земаљског музеја за 1891. (јануар-март)објавио кратку студију под називом Рашка, коју је затим

на немачком језику објавио у Бечу 1894. године у Wis-senschaftliche Mitteilungen. Затим је већ следеће годинеобјавио, анонимно, познату студију Novibazar undKosovo (das Alte Rascien).204 Расправа о Рашкој бави сепре свега именом области, њеним кратким географскимописом и историјским развитком и на првом местусавременим политичким и верским приликама. Она јепо својој суштини била део напора Бењамина Калаја даинаугурише „босанску нацију“ и да ту нацију прошири ина простор пљеваљског и новопазарског санџака, што сенарочито види из рецензије ове књиге коју је дао ЛајошТалоци. Талоци између осталог истиче да је Ипен својомкњигом демантовао низ „великосрпских“ историјско-политичких лажи да су Нови Пазар и Косово одувек билисрпски и да следствено томе морају остати српски.205

Наиме, бошњаштво је за Калаја само мост до босанскенације. Он је сматрао да босанска нација представљазаједницу све три конфесије, које међусобно обједињујезаједничка прошлост у оквиру посебног развоја Босне.Ипен инсистира на имену Рашка уместо имена СтараСрбија, које сматра српским „политичким називом“ каои турско политичко име „Косово“. Он изричито каже да„истинску стару Србију“ треба „означити њезинимлегитимним именом Рашка“, име „које се додуше ваздапознавало, али је полако испало из обичаја“. Рашка, поИпену, „обухвата политичке срезове (казе): Пљевље(Таслиџа), Пријепоље, Колашин, Бјелопоље (Акова),Сјеница, Нова Варош, Беране, Рожај, Нови Пазар,Митровица, Дреница, Вучитрн, Приштина, Гилан идјеломице Прешево“. Описујући етнографске, политичкеи верске прилике, Ипен се, поред осталог, доста детаљнобави и Доњим Колашином. Истиче да су од свих„Босанаца“ Колашинци „остали најдивље племе“. Евошта Ипен каже: „Колашинци су фанатични мухамедовци,но изледа да њихова побожност нема дубљег темеља;многи у млађим годинама радо пију ракију, сувишедомаћу шљиву пију преко мјере. Често бива да секолашински мухамедовац ожени хришћанком и нетражећи од ње да се потурчи. Тако је и настала она ријеч:„Отац ми клања, мајка ми се крсти а ја се каменим“. Акопонекад неки од њих и изгледа да је поштен и вјеран, уопште им човјек не може много вјеровати јер их грабе -жљивост често наводи на подмуклост и вјероломство“. Унајпознатије колашинске родове Ипен убрајаМицановиће, Ђурђевиће, Храповиће, Штроке, Каљиће(Краљићи), Мушовиће, Мартиновиће, Мекиће, Куфре,Тутиће, Љуце и друге. Али Ипен, гледајући ствари изугла интереса монархије коју представља изванредно,уочава да „вјерозаконске разлике играју на Балканскомполуострву, изузевши у Арбанаса, већу улогу него линародносне; тако је и раздиоба становништва Рашке по


203 Anneliesse Wernicke, Theodor Anton Ippen, Ein österreichischer diplomat und albanienforsher, Wisbaden 1967, 167.204 Рашка. Црта од консула Теодора Ипена, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ.II (1891) 148-159; Novibazar und Kossovo

(Das Alte Rascien). Eine studie, Wien 1892, 158.205 T. Kraljačić, nav. delo, 271.

сл. 10 - Насловна страна књиге Теодора Ипена „Нови Пазар и Косово“ (Стара Рашка)

вјероисповести важан моменат за ситуацију овепровинције“. Ипен такође уочава да Арбанаси имају„веома јаку експанзивну снагу у себи, те су тако племенаисточне Албаније прекорачила границе својега подручјапрема Рашкој на истоку и сјеверу“.206 Занимљиво је да онуопште не помиње Херцеговину, чије је седиште Пљевљебило од 1576-1833. Идеолози аустроугарске балканскеполитике показивали су завидну политичку вештину илукавство, користећи и продубљујући етничке илирегионалне разлике и особености. Године 1898. покренутје прорежимски лист „Српски Балкан“, с циљем да упочетку пише повољно о Србији и Црној Гори, како бизадобио поверење Срба, „а доцније, даће се лакоокренути“.207 Докле је све ишла „брига“ аустроугарскогрежима сведочи чињеница да је земаљска влада 23.августа 1915. забранила растурање књиге песама АвдаКарабеговића, објављене у Београду 1905. године, јер супесме наводно „политички и религиозно агресивне“.

Теодор Ипен у поменутој студији, поред осталог,уочава значајну улогу духовних споменика Рашке. Заманастир Свету Тројицу у Пљевљима каже да је„творевина Немањића; у њему се чува као светареликвија владичанска патарица св. Саве. Кад су Турцитијело овога свеца однијели из Милошева у Биоград,један се побожан човјек помоћу мита дочепао палице,која је уз тијело била, да барем то сачува земљи“. МеђуНемањића задужбине Ипен бележи и цркву СветогАрханђела Михаила у Поблаћу, манастир Бању кодПрибоја, Милешеву, Ђурђеве Ступове, Грачаницу... „Даљесу разорени манастири Арханђел, Дорољ (Довоља),Блишкова и Соколац у Колашину“.208

Студија Novibazar und Kosovo је шира и темељнијаверзија претходне кратке расправе о Рашкој. Она једалеко систематичнија и чини је тринаест поглавља.Поред географског, етнографског, историјског, политичко-административног и културног прегледа, Ипен је при -лично исцрпно описао и све важније градове овога подручјаи њихове области. Потарје и Полимље су описани утрима главама које се тичу Пљеваља, Колашина и Лимаса Бијелим Пољем, Прибојем и Беранима. Ипен јеочигледно добро упознао ове области, од историје досавремених прилика. Описује важније планине, путеве,варошке квартове, значајне фамилије, демографску иверску структуру становништва па чак и флору и фауну.Што се Пљеваља тиче један део данашње пљеваљскеопштине описан је у делу о Пљевљима, а други део у делуо Колашину. Ипен даје границу између Доњег Колашинаи Пљеваља и каже да северна граница Колашина иде одсела Нефертаре преко Глибаћа, Дубочице, Матаруга доБродарева, и тако чини линију од Таре до Лима. При -лично детаљно описује кричку нахију, кричка братства,Пренћане, затим Вранеш, Равну Ријеку... Помиње свезначајније цркве и манастире, поред Довоље, на пример,и остатке старих градова и манастира као што је Заступ идруги.209 Ипенова студија и друге, касније, студијепроистицале су из јасних инструкција које је добијао„цивилни комесар“ или „политички референт“. Његовиосновни задаци били су: „1) изналажење политичкеподеле и то не само санџака Новог Пазара, него и целогавилајета Косова до детаља; 2) што је могуће тачнијеустановити број становништва; 3) проналажење како себрој становника дели по верама; 4) изналажење бројастановника по народности; 5) устројство управе исудства; 6) проучавање саобраћаја, железница, пошта,телеграфа и цеста; 7) испитивање како стоји с народнимобразовањем“210 Извештаји доносе детаљне податке оисељавању становништва из Црне Горе и Старе Рашке уСрбију, нарочито 1889-1894. Становници Дробњака,Пиве и Никшића исељавали су се правцем Левер Тара-Пљевља-Нова Варош. У току октобра и новембра 1889.исељено је из Црне Горе у Србију око 7.500 глава. Око5.400 прошло је преко Пљеваља, у три групе, и то изГрахова, Бањана, Рудина, Никшића, Пиве, Дробњака,Језера и Шаранаца. Прелазак турске границе из правцаЦрне Горе био је дозвољен само код Ограђенице, ЛеверТаре и Пренћана. Прелаз код Ограђенице чувале сузаптије, а код друга два места граничне трупе.211 Током1888-1890 уочава се и јаче исељавање српског стано -вништва у Србију из Новог Пазара, Сјенице, НовеВароши и Пријепоља.


206 Рашка....,153.207 Kultura i umjetnost u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom upravom, Građa, Redaktor Risto Besarović, Sarajevo 1968, 481-482.208 Рашка...153.209 Novibazar und Kosovo...., 62-88.210 Мита Костић, Из историје Срба у новопазарском санџаку после Берлинског конгреса 1878, Гласник Скопског народног друштва, хњ.

XXI, Скопље 1940,94. 211 М. Костић, нав.дело, 103.

сл. 11 - Сељачка кућа Андрије Дујовића у Бољанићима

Најпотпунији приказ Старе Рашке, односнотадашњег косовског вилајета дат је у врло исцрпнојвојнообавештајној студији аустроугарског Генералштабаобјављеној 1899. године у Бечу под насловом De-tailbeschreibung des Sandzaks Plevlje und des VilajetsKosovo. Настала је као резултат темељних двадесетого -дишњих истраживања цивилних комесара и командеаустроугарских посадних трупа. Студија има 306 страна,врло ситног слога, и тематски је структуирана на следећиначин: Географија, по областима (једна област носи, например, наслов „планине између Дрине, Таре и Ибра“);Воде (реке, извори, језера); Клима; Саобраћај (цесте,стари путеви, транспортна средства, железница, пошта,телеграф и телефон и др.); Државна организација(политичка организација, црквене прилике, финансије,безбедност); Становништво; Насељена места (градови,пијаце, села и веза међу њима); Санитарне прилике;Ресурси (у целини и посебно у сваком месту). Посебно суописане саобраћајне комуникације у свим правцима ињихова могућа употреба за војне потребе, са свим

детаљима, као што су надморска висина, типови мостова,извори питке воде, температура лети и зими, погоднигазови и др. Студију прати низ врло детаљних каратаразличите намене. Занимљиво је да када се говори ословенском становништву увек се говори о Србима„гркоисточне и мохамеданске вере“ (Serben – gr.-orient;moh). У неким изворима помиње се аустроугарски конзулату Пљевљима, али може бити да је тако називан „цивилникомесаријат“. Крајем 1898. аустроугарски вице-конзулГотлиб Пара унапређен је у конзула и поверена му јеуправа конзулата у Скопљу.212

Цивилни комесеријат у Пљевљима је имао врлоразвијену мрежу својих сарадника, конфидената и међуправославним Србима и муслиманима. Користио их је заразличите сврхе. Једно темељно рекогносцирање теренаизмеђу Пљеваља и Пећи, у лето 1903. године извршио јеизвесни Јово Поповић, који је са породицом живео уПљевљима, као конфидент комесеријата, који га је заучињене услуге редовно исплаћивао у златним напо -леонима. Маја, јуна и јула 1903. године добио је задатак


212 Цариградски гласник, 18. децембар 1898.

сл. 12 - Андрија Дујовић из Бољанића са супругом испред куће (у типичној народној ношњи)

да прође и опише следеће маршруте: „Пљевље-БијелоПоље-Беране-Пећ; Пећ-Андријевица; Андијевица-Беране-Буковица-Сухидол (преко Пештера)–Сјеница; Сјеница-Сухидол-Буковица-Рожај-Пећ“. Његов извештај има низзанимљивих детаља. На пример, жали се да из Берана,при наиласку из правца Пљеваља није могао да пође заАндријевицу „пошто са свих страна навалише разнеуходе и шпијуни, српски, турски и црногорски, распи -тујући ко сам ја? И куда ћу даље? Зато остадох доповратка из Пећи невешт чинећи се свему“. А ево какоописује положај Срба у Пећи: „Пећанци Срби, били сунамјерни, још прошле године порадити на томе да изсвих вароши Ст. Србије, по два човека изаберу и саставеједну депутацију, која би на све европске дворове дошла,са молбом да их из ропства избаве и спасу. Па тога сумишљења и сад, ако се стање ствари сад увођењемрефорама не поправи“. Пошто је био од стране српскихпатриота откривен у Пљевљима и пријављен турскимвластима, „огорчени“ Поповић се 1903. преселио у Пећ,радећи и даље за комесеријат у Пљевљима од кога је идобијао новац – обично 15 до 30 златних наполеона за 2-

3 месеца преко аустроугарског конзулата у Призрену иМитровици. Потписивао се на признаници „ЈоваПоповић – Шнајдер“ или „Јова Поповић – Зеница“.213

Године 1903. цивилни комесар у Пљевљима био јеизвесни Percher.

Међу истраживачима Пљеваља, пљеваљског крајаи Средњег Полимља и Потарја који су се бавили иархеолошким наслеђем и савременим политичко-културним приликама истиче се др Карло Пач, сарадникЗемаљског музеја у Сарајеву, а од 1904. године ируководилац Института за истраживање Балкана.Археолошка истраживања др Карла Пача саопштена суу студији „Sandžak novopazarski u rimsko doba“ која се удоброј мери надовезују на претходна истраживањаХарнеса саопштена у едицији Archеologisch-epigraphis-che Mitteilungen. Пач је боравио на овом простору у лето1894. године по налогу Музеја, у пратњи свога колеге изМузеја Вејсила Ћурчића, и уз свесрдну помоћ аустро -угарских официра у Пљевљима, Пријепољу и Прибоју.Он сам каже да је Пљевља и околину „свуд унакрстобишао“ и то три пута. Први пут је ишао до Левер Таре,


213 Stjepan Antoljak – Ismet Dermaku, Izveštaj austrougarskog uhode o prilikama na teritoriji izmedju Plevlja i Peći 1903. godine, GodišnjakArhiva Kosova II – III (1966-1967), Priština 1970, 255-270.

сл. 13 - Камени мозаик на Малом Богишевцу изнад Пљеваља: полумесец са звјездом и иницијали цара Фрање Јосифа (идеолошки знак времена)

трагом написа који је пре њега објавио Теодор Ипен;други пут је ишао преко Дубочице и Љутића у Горње иДоње Матаруге, а трећи пут до врела Бушње североза -падно од Пљеваља. Након тога обишао је Полимље, пресвега манастир Милешево, Хисарџик и село Дренову, апотом низ Лим, Бистрицу, Бању прибојску и Увац.Његова студија има низ врло занимљивих података којимогу бити драгоцена основа за потпунија истраживања.За данашње Комине, односно град Municipium S, Пачбележи: „Народ то мјесто зове Старо Пљевље, или потурски Eski-Kasaba... Оранице и ливаде посуте су надалеко развалинама. Послије кратког оријентирања нијетешко распознати диспозиције укупне основе. Разабиресе велик зараванак, који је окружен високим брежуљцимаод рушевине, које за цијело потјечу од јавних зграда, алиопет и простора између себе остављају за улице, које сеондје стјечу и које се попут канала распознају међушикаром обраслим громилама. Поједине су од тихгромила и хрпа прероване, тражили су овуда грађу, аможда и блага. За градњу цркве на Илијину брду еносељаци баш сада добављају камење, разумије се, из„каменолома“ у Старом Пљевљу“.214 Пач бележи свелокације на којима је нашао занимљиве споменике овоганесталог града, пре свега у фамилији Селмановића –Дервиш-бега, Мустај-бега, Сали-бега, Мехмед-бега, затимХаџи-аге Паповића, код куће Јестровића на Радосавцу, уштали Неша Павловића, око Хусеин-пашине џамије, наЧесми у Чаршији и на другим местима.

Студија др Карла Пача Из Пљеваљског Санџака,овјављена 1909. године такође у Гласнику Земаљскогмузеја бави се више савременим, оновременим полити -чким, верским и културним приликама између Таре иЛима, али има доста и археолошког материјала. Боравиоје на овом простору у јесен 1907. године. Обимна студијасадржи детаљне описе путовања од Горажда и Чајничадо Пљеваља, укључујући и занимљиве етнографске игеографске детаље, као што је детаљан опис Бољанића,затим „попут тврђаве опасани чардак“ Мехмед-пашеБајровића на Готовуши у близини тамошње аутроугарскекасарне. Пач је посебно описао варош Пљевља, али инајдетаљније аустроугарски логор у Пљевљима, који је усуштини представљао варош за себе, са три дела. Доносичак и фотографију гарнизонске римокатоличке капеле изанимљиве податке о раду „Аустро-угарске народнешколе“ у војном логору (Osterreichisch-ungarische Volkss-chule). Пач се у овом раду дотиче и питања тзв. „босанчице“као посебне ћирилице. У фочанском крају, у племенуЧенгића, пише Пач, ово писмо се зове „Стара Србија“.Осим племства, каже Пач, „пишу у Фочи овим писмомтакођер и фамилије у које су се удале жене Ченгића,надаље поједини муслимански свеченици и трговци,међу овим такођер и православни“. У Пљевљима се овописмо зове „Стара јазија“ или „Тембелска јазија“ и њиме

се служе фамилије Бајровић (пореклом из Никшића) иКорјенић (из Корјенића, источно од Требиња) инеколико муслиманских свештеника.215 Пач је опет, као и1894. године детаљно описао рушевине „старих Пљеваља“и аустроугарска ископавања 1899. и 1906. године. Поредкапетана Фрања Ивановића, натпоручника ВилимаФатина, Пач нарочито истиче улогу генерала РудолфаЛангера. Већи део споменика пренет је у логор наДоловима ради уређења логора и генераловог врта, а деосу генерал Лангер, мајор Норберт Миколашек и војнилекар Поспишил поклонили босанскохерцеговачкомЗемаљском музеју. Последњи аустроугарски команданту Пљевљима био је генералмајор Адолф барон пл. Ремен


214 Karlo Patsch, Sandžak novopazarski u rimsko doba, Glasnik Zemaljskog muzeja, knj. VI (1894), Sarajevo, 466-467.215 Карло Пач, Из Пљеваљског Санџака, Гласник Земаљског музеја књ. XXI ( 1909 ), Сарајево, 119.

сл. 14 - Омер-бег Бајровић

од Баренсфелда (како му је гласила званична пунатитула) а вицеконзул Л. гроф Драшковић.216

Међу пљеваљским Србима, нарочито образованијима,није било никакве дилеме у погледу стварних намераАустро-Угарске. Аустроугарске и војне и политичке акти -вности у Пљевљима и пљеваљском санџаку су пажљивопраћене из Србије. Због стратешког значаја областисматрало се да је аустроугарски рад овде „најјачи инајинтензивнији“. Априла 1906. војне снаге у гарнизонуна Доловима су појачане, одраније се подижу путевиизмеђу гарнизона а на појединим местима утврђења сапосадама. „Врши рекогносцирање терена у најширемобиму, у свако доба и на све начине“. У политичкомпогледу придобијају људе за себе (новцем, разнимконцесијама, лиферацијама) који потом са кругом својихпристалица пропагирају аустроугарске интересе. „Прекотих људи и преко својих агената стварају омразу измеђуСрба и Турака и изазивају нереде“, а кад дође до сукоба„јављају се као посредници и пријатељи Срба“. Одвраћају„Србе од Србије служећи се најгаднијим денунцијацијама“.217

Аустроугарске трупе су се повукле из Пљеваља и пље -ваљског санџака 1908. године али десиће се оно што јеМехмед-паша Бајровић 1909. године „у поверењу“ рекаодиректору Гимназије Петру Косовићу – „да позитивнодржи да ће Аустријанци опет ући у Санџак“.

Повлачење трупа из пљеваљског санџака било је уфункцији јачања војних снага у БиХ ради проглашењаанексије. Командант Девете брдске бригаде у Пљевљимагенерал-мајор Ремен је страховао од новог политикогстања, насталог после младотурске револуције, укључу -јући и предстојеће парламентарне изборе за цариградскипарламент. Сматрао је да „врховну власт у пљеваљскомсанџаку формално има Сулејман-паша“ али је његовавласт таква да му је чак и ађутант отказао послушност.Команда бригаде је забранила војницима приватнеизласке у град „и увела први степен приправног стања затрупе“ у граду. Све вежбе су отказане, Сулејман-паша јебио веома утучен, страховао је од погубљења.218

Анексија Босне и Херцеговине и повлачењеаустроугарских трупа 1908. године имали су велики одјеку Пљевљима и целој области пљеваљског санџака.Аустроугарске трупе су прво напустиле Пријепоље иЈабуку, а затим су се заједно повукле и са Долова,евакуишући све што се могло понети укључујући и звоноса капеле у Доловима. Пријему који је приликом одласка

приредио аустроугарски генерал Срби нису присуствовали,а одлазак са Долова оглашен је артиљеријским пуцњима.Поводом анексије Босне и Херцеговине у Пљевљима јеформиран одбор у који је ушло седам муслимана и четириСрбина а зборови против анексије манифестовали сујединство муслимана и Срба. У жестоком отпоруанексији истицао се нарочито Омер-бег Бајровић, светлаличност пљеваљске средине, који је изјавио „да ће са1.000 добровољаца муслимана доћи у Србију и борити сепротив Аустро-Угарске“.219 Омер-бег Бајровић је делиоставове оне групе образованих муслимана који су себесматрали делом српског народа исламске вероисповести,као што су у Босни и Херцеговини били Осман Ђикић,Авдо Карабеговић, Омер-бег Сулејманпашић–Скопљак,Смаил-ага Ћемаловић и други. Омер-бег Сулејманпашић-Деспотовић, син Мустај-бега Сулејмановића из чувенефамилије Скопљака, објавио је 1897. године у мостарскојЗори песму Српству која чини суштину његове поезије„и целе његове животне мисије“.220 Ђикић, Карабеговићи Сулејманпашић су 1900. објавили збирку песамаПобратимство. Сулејманпашић је 1906-1907. издаваоБосанскохерцеговачки гласник, С. Ћемаловић је издаваолист Мусават (1906-1911, Мостар – Сарајево), касније језаједно са Ђикићем издавао Самоуправу (1911-1912,Сарајево), а сам Ђикић је уређивао Гајрет (1907-1911,Сарајево).221 О Омер-бегу Бајровићу је занимљивубелешку оставио директор пљеваљске ГимназијеНикшићанин Петар Косовић (крајем фебруара 1908):„Овде у Пљевљима живи неки Омербег Бајровић, ближисродник паше Бајровића. То је релативно млад човек, одсвојих 35 година, а стања је веома доброг. Посећује нашекафане, воли помало да пије, и радо се дружи с нашимучитељима. Себе назива Србином мухам. вере, што јеовде иначе велика реткост и показује се у свакој прилиципријатељ Србима“.222 Аустро-Угарска је у корену сасецалаовакве идеје , како у Босни и Херцеговини тако и уРашкој области. У Архиву Босне и Херцеговине за 1908.годину постоји мноштво конфидентских извештаја којисведоче о праћењу свих угледнијих српских интеле -ктуалаца, српске штампе, организација, удружења,школа али и других личности за које се сумња „да раде заСрбију“.223 Својим ставовима Омер-бег Бајровић сезамерио турским властима па је чак био ухапшен испроведен у затвор у Сјеници, али је пуштен уз посре -довање грађана и владе Србије. Када су аустроугарске


216 Исто, 117-119.217 Милић Ф. Петровић, Документа о Рашкој области 1900-1912, Београд 1995, 125-126. Капетан Чедо Поповић Министарству иностраних

дела Србије, 30. јуна 1906.218 Ђорђе Микић, Аустро-Угарска и младотурци 1908-1912, Бањалука 1983, 87.219 Исто, 300.220 Омер-бег Сулејманпашић-Деспотовић, Српству, приредио и предговор написао Јово Бајић, Београд 2001, 195.221 Владимир Ћоровић, Муслимани у новијој српској књижевности, „Преглед“ 9-12 (1912), Сарајево 1913.222 М. Ф. Петровић, Докуменат о Рашкој области 1900-1912, 190.223 Архив Босне и Херцеговине – Сарајево, Президијал протокол, бр. 350, 1271, 1352, 1399, 1590, 1685, 1754. Постоји посебна рубрика Српска

организација у Босни и Херцеговини. У стопу се прати Словенски југ, Јован Дучић, Алекса Шантић, Лука Ћеловић, Петар Кочић и многи други.Има више конфидентских извештаја из Пљевља и пљевљског краја (агенти су под шифром, а међу њима има и Срба) праћен је свако ко је нештозначио међу Србима. Било који вид српске активности сматран је „великосрпством“.

трупе продрле 1914. до Пљеваља и Пријепоља Омер-бегБајровић је ухапшен у Пријепољу, одведен у Сарајево, гдеје после мучења издахнуо (Смаил-ага Ћемаловић јетоком Првог светског рата интерниран у злогласни логорАрад, који је преживео, али су га усташе убиле 1944.године). У Пљевљима су се јављали добровољци који суодлазили у Србију да би се борили против анексије Боснеи Херцеговине. Прво је кренуло 12 младића, а затим је18. септембра из Пљеваља и околине у Србију каодобровољци отишло 30 младића. Сву ову активност, каои целокупан српски национални и културни рад, Аустро-Угарска је тумачила као „великосрпску пропаганду“ и„великосрпску опасност“.224

Покушај отварања конзулата Краљевине Србије у Пљевљима

При команди аустроугарских трупа у Пљевљиманалазио се центар политичко-пропагандног и обаве -штајног рада у западном делу Старе Србије. Њиме је, каошто је већ речено, руководио „цивилни комесар“, иликако се још често у изворима назива „вице-конзул“. Србијаје била веома заинтересована за збивања у овом за њуизузетно важном и геополитички и националноосетљивом простору. Године 1887. отворени су српскиконзулати у Скопљу и Солуну, а 1889. у Приштини иБитољу. Простор Средњег Потарја и Полимља пратилису конзулат у Приштини и царинарница на Јавору.Пошто је приштински конзулат био доста далеко, уБеограду је донета одлука да се затражи отварањеконзулата у Пљевљима. Августа 1890. председник владеСрбије генерал Сава Грујић упознао је начелника Главноггенералштаба са предлогом да се отвори конзулат уПљевљима. У подужем писму Грујић говори оаустријским трупама на Доловима код Пљеваља,Готовуши и на Бољанићима, у Прибоју и Пријепољу. УПљевљима, пише Грујић, „постоји швабски консул-вицеконсул који агитује много, имају доста својихшпијуна, међу којима на жалост има и неколико лицаправославних“.225 Излажући у детаље све видове аустро -угарског обавештајног рада, Грујић истиче да аустроугарски„консул зна сваког Турчина у главу од првих главнијихмухамеданаца од Пљеваља до Косова и кад који којомтрговином ради или виђења ради дође у Пљевља,швапски консул стара се да се с њим види и разговори“.Мутесарифа Сулејман-пашу „Швабе“ зову „сваке суботеувече на вечеру и на бал“. Да би се „тај отров српскисузбио док је раније – пише Грујић – добро би било да сеустанови српски конзулат који би водио бригу и о Босни

и Херцеговини, будући чешће пута трговци из тихпровинција долазе у Пљевља“. Занимљиво је да Грујићистиче да су Сулејман-паша, његов „први доглавникВехби-ефендија, најглавнији телеграфист“ и полицијскикомесар Ибрахим-ефендија, пашин рођак „колико могу“наклоњени Србима. Новембра 1890. у новинама јеизашла вест да је Народна скупштина Србије буџетом за1891. предвидела отварање конзулата у Пљевљима.

Почетком септембра 1891. године министариностраних послова Србије Мих. Кр.Ђорђевић упутио јепосланику у Цариграду Стојану Новаковићу шифрованудепешу следеће садржине: „Намеран сам да поставим завицеконсула у Плевљу г.Петра Бојовића, капетана,официра. Изволите уобичајеним путем то саопштитиПорти и о резултату ме известити. На могућу примедбуда је официр, можете одговорити да има преседана и дасмо оскудни у дипломатском особљу, а г. Бојовић влада


224 Der Banjaluka Prozess. Deutsche Uebersetzung nach dem kroatischen Originaltexte nachgeprüft vom Orientalischen Seminar in Berlin,Bearbeitet, von Generaloberst Stephan Freiherrn Sarkotić von Lovćen, vormals Landeschef von Bosnien-Herzegowina, I-II, Berlin 1933, 437.

225 Милић Ф. Петровић, Документа о Рашкој области 1890-1899, Београд 1997, 130.226 АС, ПО, Посланству у Цариграду (шифрована депеша), 20. августа/2. септембар 1891, у Београду.

сл. 15 - Стојан Новаковић, познати научник, посланик Србије у Цариграду 1886-1891.

страним језицима“.226 Новаковић је одмах задужиодрагомана посланства Тадију Теркана (који се бавио„вађењем егзекватура“) да на Порти тражи „егзекватуру“као да је именовање већ извршено. Тај посао, пишеНоваковић, и за велике силе траје 4-5 недеља у најмањуруку. У садашњим приликама тешко је знати како ће сеново министарство понашати, јер „доскорашњи Великивезир тешко да би нам дао егзекватуру на том месту,особито ако би осетила Аустрија и против тога почеларадити. И у овај мах, ако ништа не дозна тамошње турскоили аустријско посланство, надамо се да ћемо с егзеква -туром успети. У противном, бојати се интрига аустриских“.227

На додатно ургирање из Београда Новаковић јеодговорио „да тај посао треба времена“ и да је дознао даје турски министар спољних послова Саид-паша упутио„начелништву у Плевљу питање о потреби консулата“.228

У међувремену, за новог посланика Србије у Цариградудошао је Сава Грујић, бивши председник владе. Он јепочетком децембра 1891. обавестио министра Ђорђевићада је „на поверљив начин“ дознао да је Порта питалакосовског валију у Скопљу „да ли има каквих незгода затурску владу и да ли је потреба за српску владу да сетакав консулат отвори“. Министар спољних пословаСаид-паша је изјавио да чека одговор косовског валије.229

Грујић је обавестио конзула у Скопљу Владимира Карићада колико може утиче на валију. Међутим, до отварањаконзулата у Пљевљима није дошло. Команда аустроугар -ских трупа у Пљевљима заузимала се „код турскогкоманданта Сулејман-паше да се српски конзулат неотвори“230 Ова идеја ће се и касније повремено појављи -вати, али је оснивање Српске гимназије у Пљевљима1901. бар донекле умањило недостатак конзулата. Поми -њало се и оснивање руског конзулата у Пљевљима, алиније познато да ли је Русија заиста званично тражилаотварање конзулата, или је то била само жељапљеваљских Срба.231

АГОНИЈА ОСМАНСКОГ ДРУШТВА

Пљеваљски санџак се од свог оснивања (1880)налазио у посебном геополитичком положају. Укљештенизмеђу Србије и Црне Горе, сасвим на западној границиОсманског царства односно тадашњег косовског вилајета,

са јаким аустроугарским трупама у три његове главневароши и мањим јединицама на истуреним тачкама каошто су Готовуша, Бољанићи, Метаљка, Јабука, сатурском влашћу која је осећала да сваким даном све вишегуби то подручје – пљеваљски санџак је био позорницаполитичких интрига, социјалних и аграрних сукоба,борби више обавештајних служби. На малом просторубило је исувише много сукобљених интереса. Све то једавало додатну динамику и драматику друштвеном иполитичком животу Пљеваља и пљеваљског краја. Слабаи безвољна власт, нередовне плате чиновника, самутесарифом Сулејман Хаки-пашом који је покушаваода балансира између различитих страна, остављало јепростор анархији, безакоњу и насиљу свих врста. О томесведочи и судбина бимбаше (мајора) Ибрахима,команданта пљеваљског батаљона турске војске, чије јеседиште било у Пријепољу. Настојао је да заведе какав-такав ред међу својом војском, којој је, насупрот, имаосасвим уређене и дисциплиноване аустроугарске трупе. Усептембру 1903. његови војници су упали у штаб „везалига, стрпали у подрум и три дана му нису давали ни водени хране“. Ослобођен је тек кад је стигла турска војска изПљеваља, а батаљон је кажњен премештањем у Битољ.232

Из дана у дан хајдучија је узимала све више маха.Јављала се и међу муслиманским становништвомнарочито на простору Ђурђевића Таре међу братствимаЂурђевића, Раповића, Кријештораца и Мартиновића.Хајдуковали су и Бошковићи из Маоча и Каљићи иМехоњићи из Вранеша. Нападали су на српске куће иимања, тукли и пљачкали. Током 1903. и 1904. сељаци изКосанице, Глибаћа, Ђурђевића Таре, Вашкова, Пренћанаи Кричка жалили су се на ова насиља турскимкапетанима у Кричку и Глибаћима, а затим и СулејманХаки-паши.233 Шверц и свакодневне крађе били суредовна појава и то са обе стране. Управник царинар -нице са Јавора пише о томе почетком 1903: „Сваки иолекуражан човек гледа да што макне из Турске негледајући чије је, српско или турско, само да осветиКосово, како се овде вели. Ове крађе чине велико злоСрбима и страшно нас дискредитују, а Турци то експлоа -тишу“.234 Ово се у истој мери односило и на стање упограничним селима на левој и десној обали Таре. Надесној обали предњачила су села Бобово и Пренћани.Директор пљеваљске Гимназије Илија Лалевић сепосебно жалио на Пренћане. Да би се спречиле крађе ишверц игуман Св. Тројице Василије Поповић и директор


227 АС, ПО, пов. 1183, Стојан Новаковић министру Мих. Кр. Ђорђевићу, 22. септембра 1891, Цариград (шаље препис писма 24. августа 1891)228 АС, ПО, пов. 1155, шифроване депеше С. Новаковића министру иностраних дела, Цариград, 28. септембра 1891 (по старом календару) 229 АС, ПО, пов. 1476, С. Грујић министру Мих. Кр. Ђорђевићу, Цариград 25. новембра 1891. (по старом календару).230 М. Костић, нав. дело, 106.231 М. Ф. Петровић, Документи о Рашкој области 1900-1912, 66. 232 Вукоман Шалипуровић, Раоничка буна. Аграрни покрет у западним крајевима Старе Србије 1903-1905, Сјеница 1969,42.233 Милић Ф. Петровић, Документи о Рашкој области 1900-1912, 75-78. У писму из фебруара 1904. са потписом јеромонаха Сава

(Ћосовића), пароха косаничког, 11 коџобаша, 8 меџлиса и 6 првака – домаћина детаљно су изнета сва насиља у косаничкој, глибаћкој, битинскоји Ђурђевића јавти од стране Ђурђевића, Мартиновића, Раповића и Кријештораца.

234 Цит. према: В. Шалипуровић, нав. дело, 54-55.

Гимназије Лалевић позвали су прваке пограничних селана договор код Сулејман Хаки-паше, али појава сеочигледно није могла обуздати. Анархија је праћенаисељавањем Срба у Србију. У пролеће 1904. велики бројДробњака и Шаранаца се преко пљеваљског краја иселиоу Србију, а њима се прикључило око 120 Пљевљака,највише из породица Тошића, Робовића и Ћосовића.Населили су се у топлички крај.

Српски покрет од аграрне стихије до првеполитичке партије у Турској

Нередовно стање у западним крајевима СтареСрбије, пре свега у пљеваљском, али и у сјеничкомсанџаку, кулминирало је великим аграрно-националнимпокретом 1903-1905. и 1906-1907. који је у литературиозначен као „Раоничка буна“. Постојали су сасвимобјективни разлози за један такав покрет али не требаискључити ни подстицаје са стране – у овом случајуаустроугарских тајних служби којима је одговарао штовећи метеж. У јесен 1903. турске власти су објавилеувећање пореза на крупну стоку (агнам), на говеда икоње, и то 12 гроша на говече, 18 гроша на коња и 30гроша на јахаћег коња - седланика. До тада се плаћао

само порез на ситну стоку. Имајући у виду чињеницу даје сточарство било основа привређивања на селу,укључујући и кириџилук са коњима, разумљиво је да јето било велико ново економско оптерећење сељака.Сеоско становништво је одбило да плаћа овај порез ипоред, у почетку (током новембра и децембра 1903)помирљивог става Сулејмана Хаки-паше. Наоружали сусе и формирали својеврсне устаничке логоре. Предња -чила су села Барице, Прошћење, Крупице, Пренћани,Вашково, Бобово, Ограђеница, Мељак и околна села. УБобову се појавио из Србије комита Милан Робовић,наредник српске војске. Међутим, цела дипломатијаСрбије и влада су били одлучно за смиривање покрета.Влада је сматрала да буна иде у прилог само Аустро-Угарској која ће је користити за „даље окупирање СтареСрбије“.235 У том смислу деловао је и игуман Св. ТројицеВасилије Поповић, а овај став је и иначе саопштаваннајчешће у црквама.

На иницијативу Мехмед-паше Бајровића одржанје 18. јануара 1904. у Пљевљима састанак угледнијих агаи бегова, трговаца, свештеника и учитеља из Пљеваља иПријепоља. Упућене су депеше султану, великом везиру,инспектору Ћамил-паши и косовском валији у којима семолило да се укине порез на говеда и коње у пљеваљскомсанџаку. У Цариград је отпутовао и Сулејман Хаки-паша.Одговор је био јасан: порез се мора плаћати а уколиконеко буде напао војнике и заптије приликом пребро -јавања стоке биће одговорено силом. Најупорнија су биласела Бобово и Пренћане предвођена првацима ФилипомЈеловцем, Ђурицом Божовићем и Гараном Пуповићем.У Пренћанима је комита Милија Јовановић Масјека убионеколико Турака. На инсистирање игумана ВасилијаПоповића у Пљевља је маја 1904. код паше стигла групанародних првака предвођена Спасојем Војиновићем иЛазаром Кнежевићем. Тражили су од паше да сменизаповедника пренћанске карауле Саит-ефендију „да имдају аскер па ће онда они „комите гонити“ јер „порез немогу плаћати док им Турци узимају оружје“. ПоредМилана Робовића из Србије су међу сељаке стигли икомита Петар Тошић и учитељ Јаков Војиновић. Побунасе проширила на Крњачу, Бучје, Поблаће, Готовушу,Бољаниће, Ковач. У неким селима су престале да радешколе. Србија је била одлучна да се побуњеним сељацимане дотура оружје, а сличан став имали су и представнициЦрне Горе који су Бобовцима и Пренћанцима саветовалида плате порез и између себе протерају комите. Међутим,команда Прве брдске бригаде из Пљеваља је јављалаобавештајном бироу Генералшаба у Бечу о кријумчарењуоружја из Србије. Покрет српског становништва има„провокативан карактер“, каже се даље, али Сулејман-паша је изјавио да Турци имају довољно снаге да покретдрже под контролом.236 Средином марта 1904. вођена јепреписка између аустроугарског Министарства рата и


235 В. Шалипуровић, Раоничка буна, Сјеница 1969, 73.236 Аустроугарска и Србија 1903-1918. Документи из бечких архива, II (1904). Сабрао и уредио Андрија Раденић, Београд 1973, 9-10, 53-55.

сл. 16 - Мехмед-паша Бајровић, најутицајнија личност пљеваљског санџака

Министарства иностраних послова о размештању окупа -ционих трупа у подручју Лима у случају ширења немира.Команда 15. корпуса из Сарајева и Прве брдске бригадеиз Пљеваља обавештавале су о контактима са Сулејман-пашом који није одбацио могућност да се аустроугарскетрупе, у случају јачег српског покрета, стационирају уБобову или Ограђеници, и у Пренћанима.237

Покрет је несумњиво био социјално мотивисан,аграрне прилике су биле несређене, али било је ту инационално-политичких циљева, мањим делом иелемената хајдучије коју уносе комите. Аграрни покрет,без довољно јасног програма и без било каквог чвршћег иорганизованијег вођства предводе „ветерани“ из 1875-1878.Нинко Колџић, Филип Јеловац, Спасоје Војиновић, затимкомитске вође Петар Тошић из Бушања, Драго Ћосовић изКосанице, Милан Робовић, Милија Јовановић Масјека, а упрви план избијају и млађи прваци као што су поредучитеља Јакова Војиновића, Гаран Пуповић, ЂурицаБожовић, Лазар Кнежевић, Грујица Ћузовић, свештеникМихаило Перуничић, Васо Јечменица и други. Имаиндиција да су неки од њих имали контакте са аустро -

угарским службама. Почетком 1905. у Св. Тројици се наједном скупу расправљало о плаћању пореза. Прису -ствовали су Ђурица Божовић и Горан Пуповић из Бобова,учитељи из Ограђенице и Бобова, затим Филип Јеловац,првак мељачки, директор Гимназије Илија Лалевић,професор Мирко Поповић и свакако игуман ВасилијеПоповић. Бобовци и околна села су били одлучни да неплаћају порез иако су их сви угледни пљеваљски Срби и самигуман одвраћали од тога, тврдећи „да ће тиме изазватинеред и дати могућност да се умеша Аустро-Угарска“.Већина пљеваљских Срба али и представника Србијесумњала је у стварну улогу Филипа Ђурашковића збогњегових честих сусрета и блиских веза са аустроугарскимконзулом Драшковићем (Хрватом франковачке оријента -ције). Ђурица Божовић је такође био у срдачним односимаса Ђурашковићем. Стеван Самарџић, управитељ пље -ваљских основних школа, је сматрао да из ових побунанесумњиво стоје Драшковић, а у потаји и Мехмед-пашаБајровић, говорећи да то „није од цара“. Драшковић, „идућисваки дан по лову по оближњим селима“ храбри сељаке,обећава им своју помоћ и чашћава их. Бајровић се, затим,


237 Исто, 212.

сл. 17 - Панорама Пљеваља почетком XX векана дуже (преко Сарајева) склонио у Беч, где је остао до укасну јесен 1905, а био је у аудијенцији и код грофа АгенораГолуховског, министра иностраних послова.238 Аустријскиофицири из Пљеваља а и чиновници из Босне агитовали су1904. године у Бобову и селима ближе босанској границида се одупиру новом турском порезу, па су се међу сеоскимпрвацима, због уздржаног става Србије и Црне Горе,јављали гласови: „Ако нам не може помоћи Црна Гора илиСрбија, помоћи ће нам Аустрија“. Аустријанци су обећавалиподршку чак и ако устану на оружје, ширена је пропагандада под аустријском управом „за седам година нећеникаква данка давати; у војску само ће оне узимати, који себуду под њиховом управом рађали“.239 На смиривању буне иплаћању пореза нарочито су радили игуман ВасилијеПоповић, директор Гимназије Илија Лалевић, пљеваљскитровци и управитељ српских основних школа СтеванСамарџић. Током 1904. стигла је султанова на редба којомсе укида порез на крупну стоку у пље ваљском санџаку.

Побуна је изнова кренула августа 1905. када сутурске власти после жетве покушале да наплате десетину

и уз њу порез за школе и прирез уз порез. Већина села јебила у побуњеничком покрету: Рабитље, Грево, Калушићи,Шумани, Зекавице, Жидовићи, Хоћевина, Мељак,Глисница, Брвеница, Бушње, Крће, Бољанићи, Потковач,Југово, Отиловићи, Обарде и Рудница. У више селаформирани су прави побуњенички логори. Неке логореобилазе аустроугарски официри. Покрет, поред бунтапротив десечара и закупаца десетине је имао и елементеанархије и пљачке: „ове чете пале жито ага и бегова иСрба и муслимана и гоне њихову стоку“.240 Од пашеБајровића је узето 15 волова, од Ђена Ђенисијевића 8 итако редом. У септембру 1905. сељаци су протесто валипљеваљским улицама и одржали велики збор испредПиваре. Турске власти ухапсиле су 15 сељака изЖидовића, Калушића и Пљеваљског поља, а у Отиловићимасу убиле 2 и ранили 1 сељака. Око Пљеваља се билоискупило око 2 000 сељака, претећи да нападну варош(„сва касаба целу ноћ била је на опрезу“). Опет је дошлодо пљачке волова и овнова из торова Ђена Ђенисијевића,Дрнде, Бајровића, Адбеговића, Шећеровића, ПераЖивковића, касније и Филипа Ђурашковића. Стално сенаметало питање – ко подржава буну? Српска дипло -матија је за овај покрет заинтересовала руску, итали -јанску и француску дипломатију, које су утицале насултана да опет донесе одлуку о укидању новоуведеногпореза и приреза у пљеваљском санџаку, али само засељаке. У Пљевља су ради спровођења одлуке стиглируски и аустроугарски конзул из Митровице, Орлов иЦамбауер. Руски конзул је предлагао да оду у села и чујупобуњенике, али Цамбауер на то није пристао. Уместотога, позвани су сеоски прваци на челу са НинкомКолџијом и саопштена им је одлука, пред турским иаустроугарским генералима. Крајем септембра 1905.побуна је окончана. Муслиманске аге и бегови, као исрпски трговци нису били задовољни оваквим исходом,тим пре што су економски пострадали током побуне.

До новог, али још снажнијег покрета дошло је1906-1907. године. Наиме, турске власти нису укинуленовоуведене порезе већ су само одложиле њиховупримену. У пролеће 1906. почео је поновни разрез порезана крупну стоку и приреза за школе. Повећан је и порезаскерија (војница). Опет су се побунила села од Ћехотинедо Таре и према Метаљци. Формирани су логори уКовачу и Хоћевини, одржани зборови у Какмужима,Мељаку и Поблаћу. На великим зборовима у Какмужима17. марта и Хоћевини 24. априла 1906. окупили су сесељаци из Косанице, Потпећа, Драгаша, Шљиванског,Плијешевине, Пауча, Глиснице, Пљеваљског поља иоколине. Донели су одлуку да ће плаћати све старепорезе, али да не прихватају повећање и увећање новихпореза, нарочито пореза на крупну стоку и на школе.241


238 М. Ф. Петровић, Документи о Рашкој области 1900-1912, 96-97, 109, 114.239 Владимир Ћоровић, Односи између Аустро-Угарске и Србије у XX веку, Београд 1992, 27.240 Цит. према: В. Шалипуровић, Раоничка буна.... I, 92.241 Вукоман Шалипуровић, Раоничка буна. Аграрни покрет у западним крајевима Старе Србије 1906-1907, друга књига, Прибој 1970,36.

сл. 18 - Филип Ђурашковић, трговац, утицајна личност пљеваљске црквено-школске општине

Говорили су Филип Јеловац, Ђурица Божовић, ЗакоЋосовић и други прваци. Сулејман Хаки-паша је у Пљевљимавећао са целим меџлисом и са игуманом ВасилијемПоповићем, а кад убеђивање није помогло послао јевојску. До јачег сукоба дошло је у селу Лађанима.

До новог окупљања народних првака дошло је уТрновицама, под Љубишњом: ту су били Филип Јеловациз Мељака, Ђурица Божовић из Бобова, Зако Ћосовић изКосанице, Милан Милинковић из Поблаћа, Васиљ Лечићиз Подгоре, Јоксим Малиџан из Шљиванског, ПавлеЂачић из Хоћевине, Јован Чепић из Какмужа, МихаилоБајчета из Брвенице, Шћепан Дамјановић и други. Свепоруке из Србије и Црне Горе ишле су на смиривање буне,а пошто је и Сулејман-паша обећао да се порез „за сад нећекупити“ покрет се примирио. Уследило је, међутим,хапшење сељака: на три године затвора турски суд јеосудио Милана Милинковића и Баја Пивљанина (имао јетада 20 година), а у Пашином долу је убијено неколикосељака. Ствари су се заоштравале, а турске власти суманастир Св. Тројица чак прогласиле за комитско гнездо.

И док је српска дипломатија настојала на свеначине да смири овај аграрни покрет, побуна је 1906. кренулаи на другој страни пљеваљске казе у Пренћанима, али иу суседству на целом простору Вранеша. Разлог је биоисти - одбијање да се да порез на крупну стоку и школе.Још током 1904. па затим 1905. турска војска, башибазук

и одметници побили су или испребијали многе Србесељаке. Када су Турци 1905. кренули да попале Крупицеу одбрани села погинуо је Божо Шестовић, четовођа изустанка 1875. године. Из Маоча су убијени Малиша Бујаки Иван Бујишић, а рањени Јово Бабић, Урош Цвијовићи жена Стевана Грбовића.242

Пошто је српски аграрно-национални покретузимао све више маха и већ трајао неколико година,Турска је решила да се енергично обрачуна са побуњенимкрајевима. Прво је, у јесен 1905. у инспекцију послатгенерал Шемси-паша Чоловић – Бишевац, родом из селаБишева. Скуп муслиманских (Смаил-бег Хасанбеговић,Диздаревићи, Козићи, Раповићи и други) и српскихпрвака у Шаховићима, седишту доњоколашинске казе,није дао никакве резултате. Шаховићки кајмакам наредиоје подизање караула у Барицама, Стожеру и Прошћењуи успоставу мудирлука у Прошћењу, забранившипрелазак Таре са обе стране. У мају 1906. у Левер Тари јеубијен Миле Радовић из Пљеваља који је држао хан. Свиови догађаји довели су до велике српске оружане побуне– од Вранеша, преко Стожера и Барица до Прошћења, исела из пљеваљског краја – Пренћана, Вашкова, Крупица,Борове, Котлајића, Маоча, Мијаковића и околних села.243

Турци су сматрали да у позадини догађаја стоје ЦрнаГора, Италија и Србија. Са црногорске стране устаницису заиста „за кратко потпомогнути и са два тајно убачена


242 Исто, 52.243 Исто, 54-55.

сл. 19 - Турска пешадија у Пљевљима

батаљона црногорске војске“.244 Борбе су почеле 13. маја1906. и трајале су месец дана. Турска војска из Вранешакренула је на устанике, чинећи насиља и злочине наднејачи и женама. Водиле су се крваве борбе, било јемного мртвих и рањених, убијана су српска деца, сило -ване жене. У Стожеру су две жене убијене каменовањема четири силоване. Турска војска палила је српска села,Срби су палили муслиманска села. Међу вођама устанканалазили су се Спасоје Војиновић, Илија Шестовић изСтожера, Лазар Кнежевић из Вашкова, Јаков Мрдак изБарица и многи други прваци из Стожера, Барица,Прошћења, Горица и суседних села.

Главнокомандујући у турском наступању наустанике био је генерал Шемси-паша Чоловић – Бишевац,који је имао на располагању 13 батаљона пешадије,артиљерију и коњицу. Аустроугарски конзул из МитровицеЦамбауер обавестио је министра спољних пословаГолуховског о српском покрету отпора и репресивним

мерама турске власти. Конзул је говорио о ангажовању 2низамска погранична батаљона и 8 батаљона из НовогПазара, Сјенице, Нове Вароши и Бијелог Поља.Разматрано је могуће држање Србије и Црне Горе.245

Заједно са Шемси-пашом је био и генерал Шукри-паша,најспособнији турски артиљерац, командант артиљеријеIII корупуса, као и још четири генерала: из Битољадивизијскли генерал Осман Рифат-паша, из Скопљадивизијски генерал Анвери-паша, дивизијски генералНури-паша и бригадни генерал Хасан-паша. Мобилисанаје велика војска од Солуна до Пљеваља. У помоћ сустигли и Арнаути из пећке и руговске нахије. Шемси-паша је са скупљеном војском кренуо из Новог Пазара 17.маја - преко Пештера за Бијело Поље. Настала је општамобилизација коња и коморџија. Пљеваљска стајаћавојска остала је у околини Пљеваља. Сердар ЈанкоВукотић је стигао у Жабљак, а затим у Добриловину санамером да прође Тару и сретне се са Шемси-пашом.246


244 Ж. Шћепановић, нав. дело, 232.245 Аустро-Угарска и Србија. Документи из бечких архива, IV, (1906). Сабрао и уредио Андрија Раденић, Београд 1989, 330.246 Н. М. Потапов, руски војни агент у Црној Гори, приредио Р. Распоповић, том II, Дневник 1906-1907, 1912, 1914-1915, Подгорица-Москва 2003, 94.

сл. 20 - Пљеваљска чаршија са Хусеин-пашином џамијом

По свему судећи до сусрета није дошло. Пошто је са тристране опколио Вранеш, Шемси-паша је кренуо у напад.Најжешћа борба вођена је на Стожеру 25. маја 1906. укојој је било доста погунулих са обе стране. Турци су 4.јуна заузели Барице и запалили их. Жестока борбавођена је у Пренћанима 6. јуна где су биле окупљене свеустаничке снаге од Маоча, Борове, Стожера и Барица.Борба је и овде била жестока са жртвама на обе стране.Шемси-паша је запалио Пренћане 10. јуна 1906. године инаредио да се поруше сви мостови на Тари.247 Истог данау Пренћанима су убијени Мића, Илија и РистоВојиновић. Шемси-паша је хтео да поубија и првакеЗмајевића али су ови умакли. Била је то права казненаекспедиција Шемси-паше. Попаљена су села Борова,Крупице, Пренћане, Вашково, Маоче, Котлајићи иоколина, као и Стожер, Прошћење, Барице, Горице идруга села. Турска војска је, поред пљачкања имовине истоке, учинила свирепе злочине над цивилним становни -штвом. Забележен је већи број убијених и силованихжена и девојака као и малолетних дечака.248 И поред

обећања о слободном повратку на згаришта и некој врстиамнестије, турске власти су почетком 1907. похваталемноге народне прваке и осудиле их на дуго годишњеказне. Коџобаша Лазар Кнежевић из Вашкова осуђен јена 101 годину робије. Сви су спроведени у тамницеСкопља и Солуна где су остали до младотурскереволуције 1908. године. Када су се нашли на слободиШемси-паша већ није био међу живима: убио га је уБитољу 1908. турски официр, присталица младотурака,док је излазио из Телеграфа.

Револуционарна организација „Јединство и напредак“,позната као Младотурци, извела је 1908. године државнипреврат. Тајно политичко друштво младотурака „Османскојединство“ основано је 1889. године у Цариграду, а 1894.променило је име у „Јединство и напредак“. Идеја оравноправности народа наишла је на подршку свихнарода у Царству, међу њима и православних хришћана.На снагу је поново ступио устав из 1876. године, уследилаје и амнестија поли тичких криваца, проглашена јеслобода штампе, збора и договора. Сви народи су савеликим оптимизмом очекивали резултате политичкихпромена, одржавани су зборови по свим већим местима.Као и обично у таквим приликама, политичка еуфоријапопримала је елементе стихије. У Пљевљима је одржанвелики народни збор на коме су присуствовали и Срби имислимани, као и изасланици из суседних општинаБосне и Херцеговине. Пре збора „ђаци основне школе игимназије са српским и турским заставама прошли сукроз српске махале и главну чаршију, узвикујућислободи, уставности и равноправности народа уТурској“.249 На скупу су говорили директор ГимназијеПетар Косовић, учитељ Прокопије Шиљак и наставникСимо Шиљак, а у име делегације Горажда, Фоче иЧајнича Ристо Прцовић и бег Ченгић.Скуп се каснијепреместио пред турску касарну где је поред ПрокопијаШиљка говорио и турски официр Акиф. Шиљак јеговорио о слози Срба и муслимана наводећи примереМехмеда Соколовића, Ћуприлића и Марка Краљевића.У беледији (општини) је приређена вечера за угледнијеграђане, у чаршији се играло коло, а касније у Милет-башти је приређена забава са игранком.

Одмах се почело са захтевима за сменом чино -вника. По махалама је изабран одбор од 81 члана који јеизабрао уже тело од 11 чланова у коме су била 4 Србина.Смењено је 17 турских чиновника, 7 муслиман ских кметова(муктара) и 6 српских кметова (коџобаша). Муслиманису тражили смену мутесарифа Сулејманa Хаки-паше, доксу Срби били против, али паша је сам дао оставку и сааустријским официрима преко Босне отишао уЦариград. У Пљевљима је 19. августа 1908. формиранмладотурски одбор, који је 4. септембра отворио својклуб у који се уписало само 10 Срба, међу њима Лазар


247 В. Шалипуровић, Раоничка буна II, 60-61.248 Исто, 62-63.249 Вукоман Шалипуровић, Културно-просветне и политичке организације у Полимљу и Рашкој 1903-1912, Нова Варош 1972, 250.

сл. 21 - Шемси-паша Чоловић Бишевац

Шећеровић и Петар Косовић. Младотурску организацијуводили су официри турског гарнизона у Пљевљима, а одлокалних муслимана ушли су Мехмед-паша Бајровић,Корјенић и други који у суштини нису подржавалимладотурски покрет.250 Уместо Сулејман-паше за новогмутесарифа дошао је Февзи-бег Чакмак, пуковник,командант солунске жандармерије (године 1941. бићемаршал, начелник Генералштаба Турске). У косовскомвилајету је формирана вилајетска скупштина у коју су изпљеваљског санџака ушла 4 посланика: Филип Ђурашковићи Мехмед-паша Бајровић из Пљеваља, Мурат Хашимбеговићиз Пријепоља и Алекса Борисављевић из Прибоја.Међутим, Мехмед-паша Бајровић је тајно био на челуопозиције против младотурака.

После проглашења амнестије у пљеваљски крај сусе вратиле избегле комите и народне вође из временаустаничког покрета 1903-1907. Стигли су Јаков Војиновић,који је боравио у Ужицу, затим Лазар Кнежевић, ИлијаВојиновић, Мијат Војиновић, Миливоје Марковић, УрошТамбурић и други. Вратиле су се и комите ПавлеШљукић, Радисав Попадић, Јован Кубуровић, ВидакЏаковић и Тодор Џарић. Јаков Војиновић је добиоучитељску службу, али се није вратио у Пренћане збогпротивљења Црне Горе.

Нове политичке прилике у Османском царствупробудиле су наду код православних Срба да ће доћи дознатно бољих услова за њихов политички, друштвени икултурни живот. Младотурска најава реформи била јеуглавном декларативна јер је отпор конзервативног делабеговата, старотурака, био исувише јак. Ипак,захваљујући новом турском уставу започело је политичкоорганизовање Срба у Турској па и у пљеваљском санџаку.Срби у Турској су на скупу у Скопљу, 10-13. августа 1908.формирали иницијативни одбор за оснивање своје првенационалне грађанске странке Српске народне орга -низације Срба Османлија. Председник иницијативногодбора био је Богдан Раденковић, а скупу су из Пљеваљаприсуствовали Стеван Самарџић и Лазар Јанкуловић,наставник пљеваљске гимназије. У Скопљу је донетаодлука да се оснују месни, срески и окружни одбори,донет је правилник за избор посланика за предстојећуобласну скупштину и скупштину у Скопљу за цео косовкивилајет. За председника среског одбора Српске народнеорганизације у Пљевљима изабран је Стеван Јовашевић,за секретара Лазар Јанкуловић, а чланови су били: ЂеноЂенисијевић, Филип Ђурашковић, Јосиф Бајић, ЛазарШећеровић, Ђорђе Пејановић, Димитрије Шиљак иСтеван Самарџић. Доста спора је било око избора ЛазараШећеровића па су одмах после прве седнице одбораоставке поднели Филип Ђурашковић и Јосиф Бајић.251

Обласна скупштина Српске народне организацијеодржана је у Сјеници 19. октобра 1908. године а у њеном

раду су учествовали и представници муслимана из свихказа.252 Из Пљеваља су присуствовали Илија Самарџић,Јово Милинковић, Лазар Јанкуловић, Филип Ђурашковићи Ђорђе Пејановић. Смисао заједничке скупштине био јеподршка младотурској револуцији и осуда анексијеБосне и Херцеговине.

Скупштина Српске народне организације јепочела са радом у Скопљу 2. фебруара 1909. године.Пљевља су представљали трговац Стеван Јовашевић,свештеник Данило Шиљак и наставник гимназије СтојанЗафировић. Поред ових Пљевљака у раду скупштинеучествовали су и учитељ Стеван Самарџић испред НовеВароши и Јован Ћирковић у име епархијске управе


250 Исто, 251-252.251 Вукоман Шалипуровић, Културно-просветне и политичке организације у Полимљу и Рашкој 1903-1912, Нова Варош 1972, 258-261.252 Ђ. Микић, нав. дело, 116.

сл. 22 - Учитељ Стеван Самарџић, писац, секретарпокрајинске скупштине Српске народне организације уСкопљу (1908)

Рашко-призренске митрополије. Стеван Самарџић јеизабран за једног од два секретара скупштине. На ску -пштини су доминирале три главне теме: политичкеприлике, економске прилике и црквено-школске прилике.О школству је поред осталих говорио и Јован Ћирковић,док су о економским питањима поред осталих учесникаговорили Стеван Самарџић и Данило Шиљак. Самарџићје заједно са Сретеном Вукосављевићем покре нуо питањечифчија, као основно економско питање. Самарџић јеговорио о тешком положају чифчија, о повећању порескихобавеза тражећи да се укине десетина и чифчијскиодноси. „Никакав напредак – говорио је Самарџић – ниблагостање не може бити док сељак не буде сопствениконе земље коју обрађује“. Он се залагао за то да турскевласти обезбеде сталност чифчија, како ага не би могаоотерати чифчију кад му се прохте. Врло је занимљив идалековид био Самарџићев предлог да се оснујуземљорадничке задруге за помоћ сељацима као и да сеоснује српска банка у којој би били обједињени свифондови растурени на разним странама, у црквама ишколама. Већина Самарџићевих ставова унета је урезолуцију о економским питањима. На крају скупштинеизабран је главни одбор од 12 чланова, међу њима иСтеван Самарџић.

На основу устава који је султан донео подпритиском младотурске револуције, донет је изборнизакон и 1908. године су расписани избори за отоманскускупштину у Цариграду. Један санџак је чинио једанизборни округ, право гласа имали су мушкарци који сунапунили 25 година као и војска и жандармерија. Изборису били посредни преко изабраних посланика – пове -реника, који су у седишту општине (беледије) биралипосланика за цариградски парламент. Казе (срезови)били су подељени на изборне јединице. Пљевља суимала 31 изборну јединицу. Окружни одбор Српскенародне организације за сјенички и пљеваљски санџак удоговору са црквено-школским општинама поднео јепредлог Централном одбору у Скопљу да Срби иду наизборе сами са својом странком, да у поменута двасанџака добију једно посланичко место за цариградскипарламент као и да сенатор из ове области буде Србин.Кандидат за сенатора био је Филип Ђурашковић изПљеваља. Међутим, централни одбор Српске народнеорганизације постигао је договор са представницимамладотурског покрета Јединство и напредак да Срби наизборе иду заједно са муслиманима на листи јединственемладотурске организације. Централни одбор је прихва -тио да заједнички кандидат за пљеваљски санџак будеВасфи-беј а да кандидат за сенатора буде ЈованШантарић из Пећи уместо Филипа Ђурашковића. И самЂурашковић се одрекао у корист Шантарића. Оваквимдоговором Срби су изгубили јер су објективно с обзиромна број становника имали прилику да добију једнопосланичко место, а Турци нису одржали реч па је

Шантарић изгубио за сенатора. На крају, укупно 42посланика–повереника изабрали су Васфи-беја, адвокатаиз Цариграда, за посланика пљеваљског санџака уцариградском парламенту, за период 1908-1912. године.

Изгледало је у почетку да ће Васфи-беј знати дацени подршку Срба. У Пљевљима је 21. септембра 1909.Васфи-беј присуствовао скупу свих посланика-повереникапљеваљскпог санџака и истакнутих грађана. На састанкусе поред осталог расправљало да ли да пљеваљскисанџак остане као такав или да се укине. Сви присутнипосланици су били против укидања пље ваљског санџакаосим Ахмеда Корјенића који не само да је тражиоукидање пљеваљског санџака већ је захтевао „да војсказаведе диктатуру и сузбије и угуши српску пропагандукоја прети нашој отаџбини“. Том приликом је дошло досвађе између Војислава Ненадића и Корјенића. Сутрадан22. септембра српски посланици су посланику Васфи-беју поднели захтев од 27 тачака на српском и францу -ском језику тражећи да се о њиховим предлозима донесузаконске одредбе у цариградском парламенту. Као првои основно тражено је „да се призна народност Србима(милет), јер народ овога краја свагда се Србиномслободно називао. Срби јесмо, Срби и остајемо, нашидедови и прадедови Србима су се називали, па и михоћемо тим именом да се називамо; ово нам народнообележје не може нико узети; а примамо да СрбимаОсманлијама називамо се, јер смо се у отоманскојдржави родили, живимо и као такви желимо да умремо“.Срби су даље тражили личну и имовинску безбедност, ислободу и једнакост без разлике вере и народности,црквене и школске привилегије које има Цариградскапатријаршија, слободан извоз производа у суседнедржаве, довршење пута од Митровице до Рудог и до Таре,у свим судовима да буде Срба чланова колико имуслимана, затим да држава у Пљевљима обезбеди двалекара („да буду дужни и по селима ићи и бесплатнолечити“), поштанску везу преко Метаљке и Рудога идруге захтеве. Нарочито је био важан захтев под бројем 4:„Према броју и способности тражимо сразмерно једнакброј Срба и муслимана у државну службу да се примају“.253

Васфи-беј је овом приликом посетио и манастир Св.Тројицу заједно са пљеваљским мутесарифом. Поново јепосетио Пљевља 1910., и одржао говор у клубу младо -турака где су углавном били турски војници и мусли -мани. Био је гост Мехмед-паше Бајровића са којим језаједно отишао у Цариград. Од врло добро и темељносрочених захтева пљеваљских Срба није било ништа.

Нови парламентарни избори у Турској расписанису у рано пролеће 1912. године. Почетком мартамладотурски комитет је одржао састанак у Скопљу сасрпским народним првацима на коме је постигнутспоразум да Срби и Српска народна организацијагласају за кандидате младотурака. Испред Пљеваљасастанку је присуствовао Филип Ђурашковић који је


253 В. Шалипуровић, Културно –просветне и политичке организације..., 289-291.

истовремено био кандидат за сенатора, у име младоту -рака кандидат за посланика за пљеваљски санџак био јепоново Васфи-беј, док је опозициони кандидат у иместаротурака био Мехмед-паша Бајровић. Младотурци судоживели велики пораз на парламентарним изборима1912. тако да је за посланика пљеваљског санџака зацариградски парламент изабран Мехмед-паша Бајровић,вођа старотурске политичке групације.

Једна од последица анексије био је велики приливмухаџира из ових покрајина у Пљевља и пљеваљски крајнарочито у периоду 1908-1911. године. Мухаџирско питањеније довољно осветљено у науци, нарочито његови узроции последице. Јован Цвијић је 1910. написао кратак аливрло зналачки чланак, са дубоким научним разумева -њем, О исељавању босанских мухамеданаца, закљу -чивши да је исељавање почело после окупације 1878. алида је од анексије „узело највеће размере“.254 Већинамухаџира пролазила је кроз Београд возом за Солун,раније генерације Цвијић је сретао по Турској, у лето1905. био је са њима у Бруси. „Не само из хуманих побуда– пише Цвијић – већ и из националних морају даклеСрби најживље настојавати да се босански мухамеданцине исељавају“. Босански мухамеданци су „бивши Срби,знатним делом српско племство“, али „отпавши од вереи народне свести српске, ови мухамеданци су тежили дасе прикажу достојни нове вере и нових положаја истављали су се у све већу супротност према својим суна -родницима, који су остали у старој вери.“255 Историјсканесрећа „је учинила да је знатни део босанских Срба“променио веру и народно осећање. „Сада мора због тогада нестане знатног дела босанских мухамеданаца“ којиће се „потпуно претопити у један азијски народ, који имје у ствари најдаљи од свих народа с којима су до садаступали у додир“. Који је био стварни узрочник те дугеисторијске појаве разложно је објаснио францускиантропогеограф Гастон Гравје.256 Турске власти ишле суна руку мухаџирима било тиме што су им омогућавале даотимају манастирску и црквену земљу или што су аге ибегови терали чифчије са своје земље коју су давалимухаџирима. У околини Пљеваља таквих примера јебило доста 1910. и 1911. године. Михаила Боровића изХоћевине отерао је ага Хилмија Мулвић, ага МахмудСелмановић из Пљеваља продао је имање у Коминимамухаџирима и протерао чифчије Гавра и МилованаКнежевића и Јована Вукојичића, ага Ајро Корјенић јепротерао са свог имања Јоксима Папића из Видара,Смаил Трхуљ Михаила Лазовића из Бољанића, ага СалкоКатана избацио је из куће и са имања Тода Коковића итако редом. Било је много оваквих примера.257 Према

непотпуним подацима из пљеваљског краја су 1910.године са имања протеране 82 породице чифчија.Православно становништво Пљеваља увећавало сенарочито после 1878. године, доласком са села, мада јепрестало после повлачења аустроугарских трупа 1908,док се број муслиманског становништва повећавао наконокупације Босне и Херцеговине, затим из области Никшићаи Колашина после ослобођења 1878. године, нарочитонакон анексије Босне и Херцеговине 1908. године. Највишемухаџира насељено је у пљеваљском санџаку. Само упериоду 1908-1911. године, 190 породица мухаџиранасељено је у пљеваљској кази из Босне и Херцеговине.258

У пријепољској кази насељено је 56 породица.Последњих неколико година уочи ослобођења

анархија, безвлашће и насиља су расли из дана у дан.Безвлашће је нарочито владало у селима на десној обалиТаре од Вашкова до Бобова и Ограђенице, свуда где јебила турска војска у караулама. Власт мутесарифа изПљеваља се овде готово није осећала. Чести су напади уводеницама, отимање стоке, пчела, сена. Наил Реџовићубио је Мила Ненадића из Косанице и опљачкао мустоку. У заштити сиротиње нарочито се истицао Омер-бег Бајровић који је често сносио и последице. Почеткомдецембра 1910. он је заједно са Војиславом Ђерасимовићем,Драшком Џуверовићем и Драгом Јоксимовићем стра -жарно спроведен преком суду у Скопљу. Честе су крађе,паљевине, разбојништва, отимачине, убиства, има насилногпревођења на ислам и тако даље. Турски граничари уПренћанима пребили су сељака Јосифа и силовали једнудевојчицу од петнаест година.259 Године 1911., у КраљевојГори нападнута је група сељака из Црне Горе која јегонила 12 товара жита купљених на пијаци у Пљевљима.Напали су их Раповићи са 25 наоружаних одметника иопљачкали жито. Омер-бег Бајровић је сељацима дао 12товара свога жита бесплатно, исплативши им трошак запут који су имали долазећи у турски суд.260 Имеђу Лимаи Таре, у доњокашинском крају, одметничку чету су водилиРустем Бамбур из Маоча и Мехмед Реџовић из Козице.

У мери у којој је расла анархија и насиље у свимобластима Европске Турске, па и у Полимљу и Потарју,јачао је и српски комитски покрет иза кога је стајалаорганизација Народна одбрана основана 1905. у Београду.У Скопљу је постојао тајни одбор Народне одбране начијем челу је био Богдан Раденковић, а у њему су поредосталих били и Јован Ћирковић из Пљеваља и ЛазарЈанкуловић професор пљеваљске Гимназије. Један одактивних чланова Народне одбране био је и МиркоПоповић родом из Ужица који је две године службовао уПљевљима као професор Гимназије. Међу комитским


254 Јован Цвијић, О исељавању босанских мухамеданаца, Српски књижевни гласник, књ. XXIV, Београд 1910, 906-917.255 Исто, 913.256 Гастон Гравје (G. Gravier), Емиграције Муслимана из Босне и Херцеговине, „Преглед“ бр. 7 и 8, 15. јануар 1911, Сарајево, 475-484.257 М. Ф. Петровић, Документи о Рашкој области 1900-1912, 316-318.258 Иван Косанчић, Новопазарски санџак и његов етнички проблем, Београд 1912, 64-65.259 Вукоман Шалипуровић, Културно-просветне и политичке организације у Полимљу и Рашкој 1903-1912, Нова Варош 1972, 309.260 Исто

вођама су се истицали Петар Тошић, Драго Ћосовић,учитељ Јаков Војиновић и Павле Шљукић са Јабуке. Свису они били повезани са организацијом Народна одбрана.Са приближавањем Првог балканског рата војничка иобавештајна организација српског покрета постојала јесве чвршћа. На том послу нарочито су били активниПетар Тошић и Драго Ћосовић, али и наставници пље -ваљске Гимназије на челу са директором АлександромМарићем. Тошић је преносио поруке и наређења измеђуруководства организације и људи на терену.

ПЉЕВАЉСКО ДРУШТВО: ЗАЧЕЦИ МОДЕРНИЗАЦИЈЕ

Од 1880. године, када постају седиште пљеваљскогсанџака, Пљевља постају на известан начин главнаварош Старе Рашке, односно западног дела Старе Србије.Више се окрећу према Призрену, Скопљу и Солуну.Посебну политичку важност, а тиме и трговачкупривлачност Пљевља добијају увођењем аустроугарскихтрупа 1879. године. Наглашену политичку лојалностпрема Аустро-Угарској, а разуме се на првом месту премаТурској, испољавали су муслимански прваци окупљениоко Мехмед-паше Бајровића, и део српских трговаца начелу са Шећеровићима. Бајровић је захваљујући војнимлиферацијама за аустроугарске гарнизоне стекао великобогатство, о чему је сведочио и његов летњиковац -чардак на Готовуши, у близини аустроугарске војнепосаде, са украсним шибљем, цвећем, водоскоцима ипауновима. Верска идентификација, као и везивање заосманску државну идеју у највећој мери су опредељивалиполитичко и друштвено понашање домаћег мусли -манског света. Чим је Турска објавила рат Грчкој 1897.године, који је проглашен за „свети рат“ - „џихад“, поводомустанка на Криту, у Пљевљима се јавило око 500 добро -вољаца, међу њима и немоћни старци. Према Грчкој јеодмах кренуо контигент од 350 добровољаца (касније суодлазиле још неке мање групе), међу којима се налазилои 10 хришћана.261

Већина страних путописаца почетком XIX векасматра Пљевља главним местом у Херцеговини. Непостоје прецизни статистички подаци о броју становникау вароши. Капетан Мазалијер наводи да су Пљевља 1806.године имала 5-6 хиљада становника,262 Вјекослав Клајићпише 1878. године да Пљевља имају 7 хиљада стано -вника, две деценије касније помиње се 8 000 становника

(Пријепоље 4 000), док Јевто Дедијер бележи стати -стичке податке из 1913. године према којима су Пљевљаимала 7.940 становника.263 У недостатку прецизнихстатистичких података могуће је претпоставити да јевише разлога утицало на демографско стање: ратови,болести, гладне године, миграције. Једна необична иретка вест о Пљевљима стигла је из Беча 28. априла 1889.године (11. маја по новом календару): „Јуче у 3 часа и 40минута био је силан земљотрес у Пљевљима, који јетрајао 3 секунде; ишао је са запада на исток“.264

Верска структура становништва Пљеваља утицалаје не само на урбанистичко-архитектонско лице вароши,него на укупни друштвени живот.265 Муслимани су увароши чинили, нарочито у другој половини XIX ипочетком XX века, знатну већину у односу на право -славне, с тим што су у етничком погледу они углавномбили исламизовани Срби. Ретке су биле породицетурског или другог несловенског порекла. Муслимани иправославни су живели углавном у засебним, одвојенимделовима вароши, и чинили су задуго, у културном идуховном погледу, две одвојене средине, али у целини сајаком оријенталном атмосфером. Јачањем модернетрговине, и модерније просвете, нарочито од временадоласка аустроугарских трупа у Пљевља, православни имуслимани улазе у заједничке трговачке и друге послове,чиме се увећавају њихови социјални и људски контакти.Томе је у извесној мери допринело и увиђање деламуслиманских виђенијих првака, да је Аустро-Угарскаједнако непријатељска према муслиманима као и премаправославним Србима. Пљеваљска каза је била тери -торијално велика (Крњача, Бучје и сва села у Поблаћуприпадала су пљеваљској кази) и имала је за оне условеприлично развијену администрацију која је биланадлежна за цео санџак. Уз мутесарифа постојао је имеџлис (савет) који су чинили: мутесариф, заступниккадије (наиб), начелник администрације, начелник зафинансије и четири грађанина од којих су двојица билиСрби. Према подацима из 1898. поред меџлиса било је 10одсека, међу њима и привредни, трговински, царински,одсек шумарства, одсек полиције и други. При при -вредном одсеку, на пример, постојао је савет у коме јепоред мутесарифа и још неколико чиновника било и 5грађана – 3 муслимана и 2 православна Србина. Комисијаза просвету је поред председника и секретара, имала и 6чланова из редова грађана од којих су 3 били муслимани,а 3 православни. Варош је имала 10 махала са 1.127 кућа.Пљеваљска општина (беледија) је имала председника,писара, чауша и одбор од 4 члана, од којих је један биоСрбин. Општина је имала и лекара и апотекара. Премаистом извору, у Пљевљима је радио 581 дућан (што


261 Симон Јоановић, Новопазарски санџак 1878-1900, V наставак, Новопазарски зборник 11, НовиПазар 1987, 131-132.262 Коста Н. Костић, Наши нови градови на југу, Београд 1922, 71.263 Dr Јевто Дедијер, Нова Србија, Београд 1913, 299.264 Одјек, Београд, 30. април 1889.265 Vehbija Bambur, Stara gradska kuća u Pljevljima (у) Uzeir Bećović, Husein-pašina džamija, Podgorica 2006, 211-213.

изгледа претерано осим ако се податак не односи за цеосанџак), 43 магазе, 39 ханова (у целој кази-срезу), 20табахана (кожара), 217 воденица (за целу казу), 2 фабрике,4 циглане, 2 новчана завода (Хаџиатлагић-Бајић и Ште -дионица манастира Св. Тројице). Манастирска штедионицаје имала своју филијалу у Прибоју. Пљеваљска каза(срез) имала је укупно 44.450 становника.266 Од јавнихзграда у вароши је било – 2 хамама, 8 џамија, 1 медреса,1 руждија, 24 мејтефа, 7 мектаба, 1 читаоница, 5 цркава (уцелој кази-срезу), 1 српску основну школу, 1 српскугимназију, 1 манастир и 13 државних зграда које једржала турска војска и администрација.267

Економско уздизање вароши

Традиционално занимање становништва пље -ваљске вароши били су трговина и занатство, док сестановништво на селу бавило углавном сточарством иземљорадњом. Муслиманске аге и бегови живели су увароши, од својих поседа, део њих се бавио и трговином,а обичан свет углавном ситном трговином и занатима.Мухаџирске махале окупљале су већим делом мусли -манску сиротињу. Танзиматске реформе средином XIXвека отварале су простор за економско јачање хришћанаширом Османског царства, па и у Пљевљима, док семуслиманска властела углавном држала традиционалногубирања прихода са својих поседа. Са новим духомвремена и јачањем хишћанских покрета слабила је иекономска снага муслиманске властеле. Српско гра ђанствоу Пљевљима држало је велики део робног промета, деозанатства, а крајем XIX и почетком XX века и већи деопочетних облика банкарства и индустрије. Срби почињу даулазе у органе власти (меџлисе и судове), формирају својепросветне и културне установе. Француски конзул уСарајеву Леополд Моро наводи 1866. године да је главнитрговачки центар у Херцеговини Мостар, али да на„другом мјесту“ долазе Фоча, Пљевља („Таслиџа“) и Столац,па тек онда Коњиц, Љубушки, Требиње и Никшић.268

Француски конзул истиче да је већина херцеговачких трго -ваца неписмена, са малим дућанима, али да позајмљујуновац уз „грдне камате“ (24 до 30 % годишње). У вароши,истиче Моро, постоји своје врстан савез између крупнихтрговаца хришћана и муслиманских бегова.269

Економски живот у Пљевљима има своје успоне ипадове, али од средине XIX века он је све више под

утицајем европске трговине и економских токова.Пљевља су, поред осталог, важно средиште на трго -вачком путу из Босне, преко Новог Пазара, Скопља иСолуна за Егејско море. Период 1878. до 1908. године јенајдинамичнији. Томе је допринело снабдевање турскоги аустријског гарнизона. Већина пљеваљских трговацаизвози пољопривредне производе, а увози индустријскуробу. Извозе сир, кајмак, масло, лој, кожу, вуну, стоку играђу, а увозе већином колонијалну и мануфактурнуробу. Извоз тече преко Босне у Аустро-Угарску и Италију,а у Турску и Грчку преко Солуна, одакле иде даље премаБлиском истоку. Бољем извозу доприносе и новесаобраћајне везе, нарочито пруга Митровица-Скопље-Солун. Увози се из Аустро-Угарске, Србије, Италије,Француске, Енглеске. Међу пљеваљским муслиманимаистичу се трговци Селмановићи, Бајровићи, Ћинаре,Хаџиатлагићи, Корјенићи, Дрнде, Трхуљи и други, а међу пра -вославним Србима – Бајићи, Ђенисијевићи, Шећеровићи,Јанићијевићи, Живковићи, Марковићи-Ћузе, Грујичићи,Рабреновићи, Тодорићи, Радовићи, Ђурашковићи идруги. Крајем XIX века у Пљевљима ничу трговачка дру -штва, попут друштава Веселичић-Шећеровић-Бајровић,Хаџиатлагић-Бајић, Бајровић-Стевовић, или новчанизаводи као што су Бајић-Хаџиатлагић и Штедионицаманастира Св. Тројице. Зарађени новац пљеваљскитрговци Срби држе делом у банкама Србије, а деломзаједно са муслиманима у банкама у Солуну иЦариграду. Мехмед-паша Бајровић је новац држао убанкама у Бечу. Ипак, стеченим капиталом пљеваљскитрговци започињу прве кораке у развитку пљеваљскеиндустрије: индустрије пива, прехрамбене индустрије(прерада меса и месних производа), индустрије грађе -винског материјала и млинске индустрије. Године 1889.Шећеровићи су са Чехом Виндачеком отворили Пиваруу Пљевљима. Пивара је имала око 40 радника, а произво -дила је око 200 хектолитара пива.270 Поред пиваре уПљевљима је радила и фабрика цигле и црепа (Циглана),мањи парни млин, и већа радионица за израду црева закобасице (кобасичарски занат доносе Чеси и Мађариокупљени око аустроугарског гарнизона). Стара Пљевљасу још у римско доба имала посебне циглане.271 ПочеткомXX века помињу се и две модерне пећи за справљањекреча, као и мањи парни млин.272 Све то, међутим, нијебило довољно да Карло Пач 1907. уочи било какав утицајновог времена након 1878. године. „Плевље је данас каои прије у диспозицији, градњи кућа, поплочавању цестаи – чистоћи, толерантности према пашчади и у опћепогледом на лијеност и тратење времена са стране


266 Вукоман Шалипуровић, Раоничка буна, друга књига, Прибој 1970, 10-11.267 Исто268 Midhat Šamić, Francuski putnici u Bosni i Hercegovini u XIX stoljeću 1836-1878, Sarajevo 1981,168.269 Исто, 169.270 Вукоман Шалипуровић, Раоничка буна, 1, Сјеница 1969, 21-22; Б. Перуничић, Извештај о стању у округу Пљеваљском 1913,

Историјски записи, књ. XIX, 3-4, Титоград 1962,271 др Карло Пач, Из Пљеваљског санџака, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. XXI (1909), Сарајево 1909, 131.272 Ј. Дедијер, нав. дело, 300.

становништва, потпуна оријентална варош, коју издалека украшују мунаре и вртови“.273

Поред трговине, Пљевља су била позната и повеома бројним старим занатима, као што су обућари,ковачи, казанџије, кујунџије, златари, пушкари, пекари,вуновлачари, бербери, кројачи, терзије, ћурчије, коларии други. У ранијим вековима нарочито је била развијенапроизводња сахтијана од козијих и јагњећих кожа упознатим табаханама у Пљевљима. И током прве поло -вине XIX века, па и средином века, сахтијан се извозиона аустријско и немачко тржиште. Према званичнимтурским подацима у Пљевљима је у току 1852. годинеприпремљено 30.000 кожа сахтијана.274 Последњих деце -нија XIX века стижу и нови занати: фотографи, молери,лимари, механичари, сајџије. Прву фотографску радњуу Пљевљима отворио је 1892. године Никола Настић,школован у Бечу, а прву приватну апотеку крајем векаРисто Вукотић, школован у Цариграду.275 Како је изгле -дала верска структура власника трговачких и занатскихрадњи у Пљевљима сведочи статистика Сима Шиљка из1912. године: православних Срба – трговаца 10, кројача 4,абаџија 5, лончара (грнчара) 2, врећара 2, обућара 2,столара 6, терзија 5, ханџија 5, механџија 50, кујунџија 2,трговаца шпицерајских 6 и др.; муслимана - трговаца 50,бакала 150, ханџија 6, кафеџија 6, пекара 30, о било је иобућара, терзија, сајџија, кројача и др.276

Главни пословни део Пљеваља и средиште дру -штвеног и културног живота била је Чаршија са својимдућанима и ћепенцима, хановима, хотелима и занатскимрадњама. Поред заједничког средишта, муслимани иправославни су имали и своје посебне уже центре оку -пљања. Уз старе ханове, са собама за спавање, кафаном,коњушницом и магазом, какви су у ово време на прелазудва века у Пљевљима били на пример, ханови пашеБајровића, Мурата Вејзовића, или Мехмед бега Селмановића,у Пљевљима су у српском делу вароши никли имодернији хотели, као што су биле две Бајића гостионице(хотели) и гостионица Велика Србија у Варош-махали.Међу скоро стотинак кафана у Пљевљима почетком XXвека истицале су се кафане Народна башта (или Милетбашта) и кафана Друштвене пиваре.277 Пљевља су ипакносила печат вароши оријенталног типа, али са брзимпродором европских схватања у урбани стичком иархитектонском уређењу вароши. Архитектонска традицијаи високи културни домети старих Пљеваља огледала се укући-двору беговске породице Селмановића, док новесредњоевропске продоре и домете православног трго -вачког слоја репрезентује кућа Шећеровића.278 Сасвим

засебну целину, варош за себе, представљао је аустро -угарски војни логор на Доловима, који није проистекаоиз привредног и трговачког живота самих Пљеваља, већје подигнут с циљем да импресионира свет ових областипод видом виших „цивилизаторских“ циљева Аустро-Угарске. „Бура повлађивања одјекне - забележио је дрКарло Пач 1907. године - кад зазвучи корачница Радецки -јева и принца Еугена“.279 Пошто логор није подлегао нитурској на аустроугарској царини јефтини су били истрани луксузни артикли, француски коњак, sherry,шампањац „најфиније марке“ и др.280

ПРОСВЕТА И КУЛТУРА

Просвета и култура су поред трговине, индустријеи архитектуре били најочигледнији показатељи модерни -зације пљеваљског друштва, у првом реду међу право -славним Србима.

Турске школе

Посебност просветно-културних прилика кодмуслимана происти цала је из чињенице да се просветаодвијала на турском језику. Главне просветне установекод муслимана почетком XIX века биле су сибјан мектеби медреса, док се тек у другој половини XIX века оснивајуруждије. Главну бригу о сибјан мектебима и медресамаводили су вакуфи (задужбине). Министарство просветеосновано је 1847. године, али тек од просветних реформипроисте клих на основу Закона из 1869. године држава јепочела да води рачуна о раду општих школа. Сибјанмектеб је био основна школа, у трајању од четири године,са програмом веронауке, писања, рачуна, турске историјеи земљописа. Мектеби су подизани обично уз џамије идавали су почетно верско образовање. Приликомпутовања по новопазарском санџаку 1869. године,босански валија је наредио да се пет мектеба упљеваљском кадилуку „поправе од вишка вакуфскогприхода“. Следеће, 1870. године, валија је пролазећикроз Пљевља сазнао да учитељи у мектебима служе безплате и да због тога не врше савесно своју дужност(учитељи су по правилу требали да имају плату од 150


273 Карло Пач, Из Пљеваљског Санџака, Гласник Завичајног музеја XXI (1909), 117.274 Игњат И. Димић, Босански сахтијан, његова проиводња и припремање, Дело, књ.7 (1895), Београд,84.275 Узеир Бећовић, Пљевља. Трагом времена, друго допуњено издање, Пљевља 1996, 69.276 Новица Ракочевић, Стање на црногорско-турској граници уочи балканског рата (1908-1912), Историјски записи, књ. XIX, 3-4, Титоград 1962, 489.277 Исто, 74-75; Ј. Дедијер, нав. дело, 300.278 V. Bambur, Stara gradska kuća u Pljevljima..., 211-213.279 К. Пач, нав. дело, 116.280 Исто.

гроша).281 Медреса је била стара исламска школа, у којусе долазило по завршеном мектебу. Према салнамама за1873-1877. годину у пљеваљском кадилуку је радила једнамедреса, док су у целом новопазарском санџаку билесвега три медресе.282 Према истом извору у Пљевљима јебило 12 сибјан-мектеба. Познати пљеваљски муфтијаМехмед Нурудин Вехби еф. Шемсикадић, који се истакаоу отпору аустроугарској окупацији Босне и Херцеговине,учио је медресу у Сарајеву, Симзаде Абдул Керимовумедресу, у народу звану „Дрвенија“, због „дрвене ћуприје“преко Миљацке.283 У Пљевљима се у XIX веку помињеОсман-пашина медреса за коју неки страживачи претпо -ста вљају да постоји од друге половине XVII века.284 Зградамедресе је наводно била изграђена „попут медресеМехмед-паше Соколовића у Истанбулу“. Улаз и дућанибили су у средишњем делу, на спрату дерсхана и трипросторије, а у краковима зграде, лево и десно било је 11

соба за ученике. Поред сибјан мектеба и медреса,постојале су и руждије, прве државне, световне школе убосанском вилајету, основане у Турској 1847. године.Биле су нека врста грађанске школе, у рангу нижереалке. Трајале су четири године и оспособљавале суученике за нижа чиновничка звања. Пљеваљска Руждијаоснована је крајем 1866. или почетком 1867. године,пише Хајрудин Ћурић, а први учитељ био је Салих Сабриефендија, који се спомиње на испиту крајем 1869.године.285 У пљеваљској руждији учили су се арапски,турски и персијски, а од европских немачки и францускијезик. Поред осталог учила се трговачка и админи -стративна коресподенција. У школи је било иправославних Срба али врло мало. Руждију је, на пример,завршио Ристо Вукотић, први Србин апотекар уПљевљима који је апотекарство завршио у Цариграду.Пљеваљска руждија престала је са радом 1909. године


281 Др Хајрудин Ћурић, Школске прилике муслимана у Босни и Херцеговини 1800-1878, Београд 1965,94-95.282 Исто, 106-107.283 Исто, 110.284 Драгана Кујовић, Сегмент културне прошлости Пљеваља: активност и значај тзв. „турских школа“, Гласник Завичајног музеја

4, Пљевља 2005, 61.285 X. Ћурић, нав. дело, 152.

сл. 23 - Зграда мектеба код Хаџи Зекерија џамије

када је основана Идадија, виша гимназија, која је првобила смештена на Доловима, а касније на Стрaжици.Идадију су похађала деца из Пријепоља, Прибоја, НовеВароши, Сјенице, Колашина и Бијелог Поља. Школа јеимала и интернат.286 Године 1912. Турци су у Пљевљимаимали 1 петоразредну гимназију, 4 мушке и две женскетроразредне основне школе, медресу и турску државнугимназију – идадију (са пет разреда).287 Потпунији приказтурских школа у Пљевљима није могуће дати без досту -пности грађе на османско-турском језику за коју верујемода је сачувана и да ће једнога дана бити истражена.

Српске школе

Просветни живот православних Срба у Пљевљимаи пљеваљском крају почетком XIX века концентрисан је

око школе у манастиру Св. Тројице и школе у манастируДовољи. После страдања манастира Милешеве, Бање,Вранштице, Равне Ријеке и Блишкове, Св. Тројица јебила главно средиште образовања калуђера и свештеника,као што су у школи у Довољи учили „многи свештеницигорњих села пљеваљског и бјелопољског краја“.288 Некиистраживачи тврде да је школа у Св. Тројици „радиланепрекидно од XVI века“, доводећи на неки начин у везупреписивачки рад Гаврила Трoјичанина и сликарствоАндрије Раичевића током XVII века са радом школе. Ураном XVIII веку „манастир је имао посебну зграду зашколу, што је била реткост у то доба, јер је наставаобично обављана у конацима“. Зграда је 1733. прекри -вена „јер јој је био пропао кров“, и наставила је да ради доиздвајања школе из манастира и градње нове школе увароши.289 Има мишљења да нека врста прве српскешколе у Пљевљима изван манастира Св. Тројице постоји


286 Д. Кујовић, нав. дело, 62-63.287 Б. Перуничић, нав. дело, 528.288 Др Радмила Петковић-Поповић - Вукоман Шалипуровић, Српске школе и просвета у западним крајевима Старе Србије у 19. веку,

Прибој 1970, 25-26; Влад. Р. Петковић, Манастир Вранштица, Братство XX, Београд 1926, 58-60; Владимир Ћоровић, Манастир Довоља, ГласникСкопског научног друштва, XIII, Скопље 1934, 41-47; Ђурђе Бошковић, Архитектонски споменици на Тари и под Осоговом, ГСНД, XII (1933).

289 Исто, 24-25.

сл. 24 - Манастир Света Тројица код Пљеваља

још од 1745. и да је настава држана „у приватним кућама,обично код појединих ђака“.290 Турске власти у Пљевљимадозволиле су 1823. године градњу српске школе у вароши.Године 1831. у пљеваљској школи су као учитељи радилиЈован Рајовић, Захарије Бојаџија и Михаило Новаковић.Школа је 1849. године имала 45 ђака.

Путујући кроз Пљевља у лето 1857. године рускиконзул у Сарајеву Александар Фјодорович Гиљфердингје забележио да бригу о својим црквама и манастирима ио духовном интересу народном „нисам осетио нигдје такоснажно као у Пљевљима“.291 Гиљфердинг је несумњивооставио занимљиве записе о пљеваљском крају, али језначајан и по томе што је из ризница махом разрушенихпљеваљских манастира однео врло драгоцене старерукописне књиге. Ни из далека се још увек не зна шта јесве однето из пљеваљских манастирских и другихризница, укључујући и приватне збирке, и расуто поевропским и светским библиотекама, музејима илиприватним збиркама. Књиге које је однео из манастираСв. Тројице, Дубочице, Довоље и Св. Михаила Арханђелау Тари, Гиљфердинг је 1868. године поклонио Рускојцарској библиотеци у Санкт Петербургу. У данашњојРуској националној библиотеци, у Одељењу старихрукописа и ретких књига налазе се укупно двадесеттрикњиге (или делови књига) из четири поменута пље -ваљска манастира од којих је неколицина писана напергаменту и потичу с краја XIII или XIV века а остале сууглавном из XIV-XVII века. У Збирци А. Ф. Гиљфердинганалазе се књиге из следећих пљеваљских манастира: Св.Тројица – Четворојеванђеље Твртка Припковића (перга -мент, XIV век), Зборник поука (папир, XVI-XVII в.),Одломци из Пролога (папир, средина XV в., према В.Мошину вероватно из Пљеваља); Довоља – Апостол(пергамент, XIV в.), Четворојеванђеље (папир, последњачетвртина XIV в.), Маргарит (папир, средина XIV в.),Поуке аве Доротеја (папир, средина XIV в.), Зборник(папир, друга четвртина XV в.), Зборник (папир, крај XIVв., 1380-1395), Богородичник (папир, XVI в.), Четвороје -ванђеље молдовлашко (папир, XVI век), Сопоћанскизборник светих житија (папир, 1526. г.), Зборник (папир,XVI-XVII в.), Зборник (папир, XVI-XVII в.); Св. АрханђелМихаило – Јеванђеље апракос молдовлашко (папир, XVIв.), Четворојеванђеље молдовлашко (папир, XVI в.),

Зборник поука (папир, XVI в.), Богородичник (папир,1597), Служебни минеј за јун-август, један део – одломак(папир, XVI в.), Лествица Јована Лествичника (папир,око 1330. г., четири листа, нема почетка и краја, листовиод влаге слепљени), Патерик азбучни (папир, срединаXVI в.), Дионисије Аеропагит с тумачењима МаксимаИсповедника (папир, 1365-1375); Дубочица – Јеванђељес Апостолом (пергамент, највероватније трећа четвртинаXIII в.).292 Годинe 1870. учитељ Сава Косановић, каснијибосанско-херцеговачки митрополит, пропутовао је пље -ваљским крајем и оставио драгоцене белешке нарочитоо манастиру Св. Тројици у Пљевљима (Рукописне србуљеу М. Тројици), и нешто краће о манастирима Дубочици,Блишкови, Соколцу, Добриловини, Довољи и Арханђелуу кањону Таре.293

Велике заслуге за развитак просвете у пљеваљскомкрају, као и културе у целини, имају пљеваљски трговци,али и Кнежевина а касније Краљевина Србија која јевеома много учинила за развитак пљеваљске просвете иобразовања у целини. Министарство просвете Србије јевећ средином XIX века издвојило посебну суму за помоћсрпским школама у Турској и за издржавање питомацаиз околних српских области под турском влашћу. КнезАлександар Карађорђевић је 1852. одобрио суму од 600талира за ту намену, а шест година касније сума јеповећана на 2.000 талира. Године 1854. стипендију(„благодејање“) је добио Јосиф Живковић из Пљеваља,ђак другог разреда Београдске гимназије. Главна помоћпљеваљској школи у књигама, другом школскомприбору и новцу стизала је из Београда, прекопљеваљских трговаца. Пљеваљски Срби се обраћајуМинистарству просвете у Београду почетком 1859. итраже помоћ у књигама и издржавању школе. Каочланови црквено-школске општине помињу се ВасоРадовић, Стево Живковић, Ристо Лончар и АнтоЖивковић.294 У молби се траже школске књиге и истичеда је „место убого и има много сиромаха, да није могућеда могу такове за новце купити“, а једва и учитељаплаћају и то „од мале науке“. Државна штампарија је 13.маја добила налог да трговцу из Пљеваља ПеруБогићевићу изда 190 школских књига и то: по 25 Штицамалих, Српских буквара и Читанки за I разред, по 10Читанки за II и III разред, Свештеничких историја,


290 Љубомир Дурковић-Јакшић, Просветна делатност манастира Свете Тројице код Плеваља (1823-1912), Брезнички записи бр. 2, Пљевља 1990, 27.291 Александар Гиљфердинг Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији, Сарајево 1972, 279.292 Российская национальная библиотека – Санкт Петербург, Отдел рукописей и редких книг, ф. 182, Гильфердинг А. Ф. Собрание,

опись1. Збирку А. Ф. Гиљфердинга у Одељењу рукописа и ретких књига Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу истраживао сам крајемјуна 2007. године, захваљујући изузетној предусретљивости особља Библиотеке. У белешкама уз књиге за седам књига се каже да су „изКолашина“. Пошто Гиљфердинг у књизи Путовање по Херцеговини, Босни и Старој Србији каже да је у Колашину (мисли на Доњи Колашин)обишао само напуштене манастире Довољу и Св. Михаила Архађела, из контекста путописа чини се да тих седам књига пре може припадати Св.Михаилу Арханђелу („кренусмо из Довоље да бисмо видјели једну другу запуштену богомољу у Колашину – Манастир Св. Арханђела Михаила“).Изричито се само за Богородичник из 1597. године каже да је из „храма Архангела Михаила на Тари“. Међутим Гиљфердинг сам каже да је нашаомноштво рукописа у разрушеном манастиру и да је „оставио пун круг минеја и других богослужбених књига у 17. вијеку“. Сасвим је могуће да некеод ових књига могу бити и из Довоље. Занимљиво је да за Довољу каже да „рукописа има много али су сви новијег датума“, у чему га потпунодемантују његове белешке уз сваку књигу коју је однео („нађено у манастиру Довоља“).

293 Сава Косановић, Српске старине у Босни. Неколике биљешке, Гласник Српског ученог друштва, књ.XII, Београд 1871. 163-185.294 Љ. Дурковић-Јакшић, нав.дело, 30.

Сабраних молитви, Првих молитви, Кратких рачуница,Кратких катихизиса, Општих земљописа, Писменихсастава, Земљописа Србије и Турске, Малих српскихграматика и Српских прегледница и по 3 Часловца иПсалтира.295 Пљеваљска црквено-школска општина сепоново обраћа Министарству просвете 1863. годинежалећи се на сиромаштво: „Наша школа неима никаквихшколских уредаба, неима књига, неима мапа, неиматабли за рачун, неима скамија, неима штица, неиматаблица малих ни унутрашњих ни спољних уредабакојих би требало да има“. Министарство просвете јепреко пљеваљских трговаца Стевана Живковића и ВасаШећеровића послало 183 школске књиге. Три годинекасније, 1866, школа је поново молила за помоћ укњигама и новцу да не би престала са радом. Добила је220 уџбеника, послатих преко Милоша Грујичића иЈакова Живковића, а близу 200 је послато почетком1868.296 Године 1867. школски одбор у коме су били протаВукола Госпић, хаџи Јевто Радовић, Перо Богићевић,Јевто Шећеровић, Свето Цвијетић, Анто Живковић,Ђорђе Михаиловић, Јанко Тиранић, Радован Шећеровић,

Стево Живковић и Миле Грујичић донео је одлуку да сепочне градња нове основне школе. Министарствопросвете Србије је помогло градњу са 35 дуката царских.Почетком 1868. у Београду је боравио игуман манастираСв. Тројице Христифор Вукојичић тражећи новчанупомоћ за завршетак основне школе у Пљевљима. КнезМихаило је одобрио суму од 50 царских дуката.297

Залагањем митрополита Михаила, који је у свакојприлици пружао помоћ, добијене су и књиге за основнушколу: Буквара 50, Малих црквених историја 30, IЧитанка 30, II Читанка 20, III читанка 10, Катихи зиса 20,Рачуница 20, Првих знања 20, Малих српских граматика20, Малих земљописа 20, Писмених састава 10,Географски атлас 1, Штице велике 2, Поука о домаћемлечењу болести 2.298 У налогу Министарства просвете секаже: „Нека Управитељство Правитељствене књигопечатњеизда Христифору, игуману манастира Пљевља изХерцеговине“ поменуте књиге. Крајем 1868. годинеМинистарство просвете је преко мокрокорског карантинаупутило на игумана Христифора Вукојичића 775 књигаза нову пљеваљску школу. У школи су 1868. године ра -


295 Радмила Петковић-Поповић - Вукоман Шалипуровић, нав. дело, 36-37.296 Исто, 40.297 Љ. Дурковић-Јакшић, нав.дело, 33.298 Архив Србије, МП, III, бр. 571/1869, Митрополит Михаило Управитељству државне књигопечатње, Београд 27. фебруар/11.март 1868,

Налог Министарства просвете Државној штампарији да изда књиге за школу у Пљевљима.

сл. 24 - Прота Вукола Госпић сл. 25 - Учитељ Тодор Росић

дила два учитеља: Илија Павасовић (60 дуката царскихгодишње), родом из Неродимља и Перо Костић (40дуката), родом из Пљеваља. Године 1873. помиње се„Сава Николић бив. учитељ у Пљевљима“.299 Школа једобила помоћ у књигама из Београда и 1874., прекојаворског ђумрука, а 1876. помиње се сума од 10 дукатапомоћи за пљеваљску школу.

Политичке прилике после Берлинског конгреса идолазак аустроугарских трупа у Пљевља 1879. били сунови изазови и за пљеваљско школство. Учитељи су билиделом са стране, а што је време више одмицало све вишеиз Пљеваља. Од 1879. до 1884. учитељ у Пљевљима био јеГригорије Чемерикић из Призрена, а поред њега сепомиње и Јово Митрановић који је завршио богословијуу Београду. Од 1883. године у Пљевљима се помиње иЖенска основна школа са четири разреда и учитељицом

Маријом Илић из Београда. Школске 1892/3. учитељицаженске основне школе била је Даринка Кубуровић, којаодлази крајем 1893. а на њено место долази РоксандаТомић. Школске 1889/90. у пљеваљској школи је било132 ученика од којих су 32 биле ученице, док су каоучитељи радили Јово Протић и Јово Митрановић.Неколико година касније, школске 1892/93. мушкаосновна школа је имала 109 ученика, а женска 86, причему је само у првом разреду женске школе било уписано53 ученице. Поред Јова Митрановића који је предавао IIIи IV разреду, од 1893. у мушкој школи као учитељ радиТодор Росић, свршени богослов родом из Пљеваља(предаје I и II разреду).300 Женска школа је била пре -кинула рад једно време, наводно због недостатка учила.Како је време одмицало повећавао се и број ђака иучитеља. Школске 1895/96. мушка основна школа уПљевљима имала је 115 ученика, а женске 83. Учитељису били Тодор Росић (I и II разред), Стеван Антонијевић(III и IV разред), а учитељице Риста Бујишић и МилицаТрмчевић. Уочљива је честа промена учитељског кадра.Године 1897. пљеваљска мушка школа има 121, а женска85 ученика. Тодор Росић је и даље предавао I и IIразреду, док се као нов учитељ појављује Јевтан Мрав.Риста Бујишић је предавала I и II разреду женске школе,а Анђа Мрав III и IV разреду. Плате учитељафинансирала је делом Србија, а делом пљеваљскацрквено-школска општина чији су чланови 1898. годинебили: игуман Василије Поповић (председник), ДикоГрујичић, трговац, Ђено Ђенисијевић, трговац, МилеОбрадовић, трговац и деловођа.301 Полагању испитапонекад је присуствовао Сулејман Хаки-паша и другитурски чиновници.

Школске 1899/1900. године у пљеваљској мушкојшколи било је 116, а у женској 64 ученика. Појављују сенови учитељи: Јордан Милетић, Митар Пантић (ранијеучитељ у Новом Пазару), Милица Маринковић иНадежда Петровић. Следеће, 1901. године поред МитраПантића, учитељи су Прокопије Шиљак, МилицаСрбовић и Стака Вукојичић, а 1903. већ је већинаучитеља родом из Пљеваља: Гавро Пејатовић, СтеванСамарџић, Прокопије Шиљак, Стака Вукојичић иМилица Србовић. Школске 1903/4. године поред напредпоменутих учитеља у школи ради и Јосиф Јевђевић.Школа није радила од 20. фебрура до 1. марта 1904. „збогзаразе великих краста“. Школске 1905/6. у школи је каоучитељица радила Марија Самарџић, супруга СтеванаСамарџића, која је умпла 1907. године. Школске 1907/8.поред С. Самарџића, П. Шиљка и Ј. Јевђевића као учитељираде Милица Бојовић, Антоније Тодоровић и ДрагаТодоровић. Током школске 1909/10. године разболео се


299 АСАНУ, ф. Ј. Ристић, с. XXVII/1, инв.27/23. Президијално начелнику Округа ужичког, Београд 25. август /7. септембар 1873.Обавештење да се одбија Николићева молба да му се дају књиге за неку од школа у Старој Србији, јер се књиге дају само на молбу црквено-школске општине.

300 Р. Петковић-Поповић – В. Шалипуровић, нав. дело, 269.301 Исто, 271.

сл. 26 - Учитељи Јован Ћирковић, В. Јоксић иЈевтан Мрав (с лева на десно)

Стеван Самарџић, управитељ пљеваљских основнихшкола, и велики национални радник. Умро је у априлу1910. Био је то велики губитак за Пљевља, српскупросвету али и српску књижевност (о чему сведочињегова збирка приповедака Из наше нахије). Објављиваоје приповетке у Делу, Босанској вили, Новој Искри,Голубу, волео је француски језик и преводио са њега,дописивао се са Николом Кашиковићем, уредникомБосанске виле, Петром Кочићем, Јанком Веселиновићеми другима. Иначе школске 1909/10. у пљеваљскојосновној школи је било 209 ученика и ученица. Свепљеваљске школе су биле затворене од 11. маја 1910. доВаскрса 1911, због одбијања учитеља и наставника дапредају сведочанства на оверу турским властима уместорашко-призренском митрополиту – што је било у складуса црквено-школском аутономијом Цариградске

патријаршије. На место управитеља пљеваљскихосновних школа после Самарџића дошао је ПрокопијеШиљак,а у јесен 1911. Шиљка је заменио МаркоСимоновић. Школске 1911/12. у пљеваљској основнојшколи је уписано 218 ученика и ученица а на испит јеизашло 212.302

Школа у Довољи (Пренћани) је радила „све до1859.“. Калуђери манастира учили су преко зиме децуоколних села „писању и читању“. Школа је, према некимподацима, престала са радом 1859, наводно збогстрадања манастира, иако је манастир већ 1857. годинебио напуштен. Школа је поново отворена 1. септембра1897. залагањем Србије, а за учитеља је постављен ЈаковВојиновић.303 Његов отац Радован погинуо је наВишњици 1875. године. Школа у Пренћанима је, премаизвештају школског ревизора Митра Пантића крајем шк.1897/98, почела са радом 1. септембра шк. 1896/97, у Iразреду је имала 43 ученика и 3 ученице, а у II 7 ученика.Војиновић је постављен за учитеља 15. августа 1897.године. „Школа је зграда црквена“, каже Пантић,„направљена је за новац од прихода манастира Довоље“,лепа је, има 3 собе, учионица је пространа и светла. Кадје ревизор питао децу да отпевају песму коју највишеволе, почеше певати: „У Николе Господара, доста блага,доста пара“.304 Према неким подацима школа је радила уприватној кући Петра Рондовића на Орашцу. За радшколе у Довољи била је заинтересована и Црна Гора. Тоје свакако било познато и Јакову Војиновићу. Да ли да бипредупредио своје уклањање из школе у Довољи, или изнеких других локалних међубратственичких разлога,Јаков Војиновић је 15/28. марта 1898. године упутиоопширно писмо министру иностраних послова ЦрнеГоре војводи Гавру Вуковићу. На почетку, Војиновићдетаљно упознаје министра Вуковића о завршеткуградње нове школе у Довољи (октобар 1897 – фебруар1898), истичући значај Довоље као задужбине „славнихНемањића“. Пише, даље, о „оданости и верности наспрам Дома Петровића по чијој жељи и предузет је и овајрад“. У грађењу школе пише Војиновић, нису учество -вали Кнежевићи, Вуковићи и Рондовићи из Пренћана,по његовом мишљењу, на наговор Митра Кнежевића,командира шаранског. Трговац из Пљеваља ФилипЂурашковић поклонио је материјал за градњу , а локалностановништво је учествовало у градњи школе. У Спискулица који су саградили школу у Довољи Војиновић је напрвом месту издвојио оне који су давали материјал,довлачили грађу, хранили мајсторе и дали новац уготовом: Спасоје Војиновић (21 форинта аустријска),Јосиф Војиновић (19 ф.а.), Митар Војиновић (8 ф.а.),Радивоје Змајевић (10 ф.а.), Раде Џомбић (7,5 ф.а.),


302 Вукоман Шалипуровић, Културно-просветне и политичке организације у Полимљу и Рашкој 1903-1912, Нова Варош 1972, 120-124.303 Р. Петковић-Поповић – В. Шалипуровић, нав. дело, 272. Статистика школа у рашко-призренској епархији, коју је уочи балканских

ратова сачинио администратор Епархије, архимандрит Сава Протић наводи да је школа у Пренћанима отворена 1892. године.304 Документи о Рашкој области 1890-1899, 513-515.

сл. 27 - Учитељица Марија Самарџић, супруга СтеванаСамарџића (сакупљала женске народне песме)

Вукота Перуничић (5 ф.а.), Лазар Војиновић, ЈованБрајковић и Андрија Перуничић. Поред њих градњу супомогли и следећи мештани: Јосиф Голубовић, РистоГолубовић, Мијат Зековић, Голуб Ћосовић, ЈосифПеруничић, Милован Перовић, Мића Војиновић, НиколаВојиновић, Петар Војиновић, Раде Војиновић, СимеунЈечменица, Милован Џомбић, Радосав Перуничић и ВукЛалевић. Учитељ Војиновић је уз поменути извештајприложио и препис молбе која је поднета султану за„оправку манастира Св. Довоље задужбине славнихНемањића“. И у овом и у другим документима као ктиторсе помиње краљ Милутин. Занимљиво је да ЈаковВојиновић обавештава Гавра Вуковића о свом сусрету саМехмед-пашом Бајровићем у Пљевљима: „Не пропушта -јући ни једнога часа а да не потражим нове путове којимаби какво добро у интерес Црне Горе и Господара дошло,пише Војиновић, био сам код великаша турског МахмутаБајровића“. Бајровић је, каже Војиновић, више склон даподржава Црну Гору него Србију.305 Иначе школсказграда је од развалина манастира била удаљена око 20минута и била је подигнута близу турске карауле нацрквеном земљишту. Црногорски изасланик командир(мајор) Ђуза Вукотић пренео је жељу његове владеЈакову Војиновићу да се уклони из Пренћана, а сличанналог стигао је са Цетиња преко Митра КнежевићаЈаковљевим рођацима. Вукотић је у касно пролеће 1898,на Тари, саопштио Војиновићу у присуству његовогстрица Јосифа да не може „овде отворити српску школу“,а ако није спреман да ради у корист Црне Горе – „уда -рићемо ти 50 батина у сред Пренћана“.306 Занимљиво једа је на челу оних који су били против Јакова као учитељау Пренћанима био Спасоје Војиновић, затим РадулеВуковић, Радисав Морачанин, Живко Рондовић (коџобаша),Ђорђије Кнежевић, Митар Војиновић. Међутим, достанарода је било и за учитеља Војиновића.307

Већ у другој половини 1898. године црногорскиминистар просвете одредио је Јакова Војиновића „заучитеља у Подгорици што је овај одбио па му је полицијау Никшићу наредила да се не сме из Никшића никудудаљавати“. Уместо Јакова Војиновића за учитеља уДовољи постављен је извесни Арабашевић (Абазовић ?)из Језера.308 У школи су као учитељи радили ПеришаРајковић, Милутин Дабетић, Зарија Јоксимовић, НиколаМишовић, Радоња Пешић, Зарија Васојевић, МихаилоКуртовић, Душан Ковач и студент Бошко Марковић.309

Школа на Илином Брду према подацима Рашко-призренске епархије отворена је 1860. године. Главни уњеном раду били су свештеници Шиљци. Као почетакредовног рада школе узима се 16/29. децембар 1891.године када је школу отворио учитељ Јован Ћирковић иу њој остао до 1896. године. При отварању у школу јеуписано „38 ђака и 3 у трећи разред“. Ћирковић јеорганизовао и вечерњу школу за описмењавање старијихмладића. Од 1893. године у школи је радила и учитељицаДаринка Ћирковић. Године 1896. учитељ је постаоВасилије Марић, свршени богослов, затим 1897. долазиВук Секулић, а 1898. Милинко Миодраговић. Школске1899. школа је имала три разреда и 19 ученика, од којих 3ученице. Нови учитељ Нићифор Цвијетић, свршени ђакПризренске богословије, дошао је 1900. и задржао се до1908. године, а наследио га је Миладин Симић-Никчевићиз Бање код Прибоја. У јесен 1911. за учитеља је дошаоЈевта Тасић из скопског краја, који је остао до ослобођења1912. Школске 1903/4. године у школу је уписано 38ученика, а школске 1911/12. године 43, од којих 7 ученица.Нова двоспратна зграда школе на Илином Брду завршенаје 1908. године залагањем црквено-школске општине,али и грађана Пљеваља. Прилог од 25 дуката дали субраћа Бајићи - Јосиф, Михаило, Спасо и Алекса.310

Школа у Мељаку отворена је у јесен 1896. године,прво у приватној кући, да би 1897. била подигнута новазграда. Школа је подигнута на пределу између Мељака иПодгоре, на месту званом „Црквиште“ (где је некада билацрква), а на једном блоку школе стајао је натпис: „Српскаправославна школа у Подгори. Подиже поп Јаков Шиљакспомоћу народа српскога 1897. године“. Шиљак је биотамошњи парохијски свештеник. Поред попа Шиљка заподизање школе заслужни су били мештани: ВасиљЛечић, Тришо Радовић, Ристан Зечевић, МиленкоДујовић, Марко Лучић и Живан Марковић.311 Учитељ јепостао Голуб Зечевић из истог села, а имао је само основнушколу завршену у Пљевљима. У први разред уписано је 15ученика. Од школске 1898/9. до 1903. године учитељ јебио Никола Пејатовић. Школске 1898/9. у првом разредује било 7, у другом 11, а у трећем 3 ученика.312 Због тзв.раоничке буне школа није редовно радила, као ни већинадругих школа у пљеваљском крају. После одласка НиколеПејатовића учитељи су се често мењали: школске 1905/6.долази Василије Думић, 1907/8. Драгомир Обрадовић,


305 Државни архив Црне Горе – Цетиње, Фонд Министарство иностарних дјела, бр. 516, Јаков Р. Војиновић министру иностраних дјелавојводи Гаври Вуковићу, 15/28. марта 1898, Довоља. О манастиру Довољи, св. Арсенију и захтеву за обновом видети: Стев. И. Самарџијић,Манастир Довоља, „Нова искра“, година седма, 1905, 181-182,

306 Документа о Рашкој области 1890-1899, 511.307 Исто, 516.308 Жарко Лековић, Пренћани крајем XIX и почетком XX вијека, Гласник Завичајног музеја 5, Пљевља 2006, 72.309 Видоје Деспотовић, Пљеваљско школство до 1998 године, Пљевља 1999, 25.; Љубомир Дурковић-Јакшић, нав. дело, Брезнички записи

3, Пљевља1991, 49.310 В. Шалипуровић, Културно-просветне и политичке организације..., 124-126.311 Љубомир Дурковић-Јакшић, нав.дело, Брезнички записи 3, Пљевља 1991, 47.312 Р. Петковић-Поповић – В. Шалипуровић, нав. дело, 275

1910. Ђорђе Јановчевић, затим кратко Нићифор Лисичићи школске 1911/12. Јован Трајковић из скопског краја.Школске 1903/4. у мељачку школу је уписано 23 ученика(изашло на испит 17, два понављала), школске 1909/10. -22 ученика (први разред 13, други 4, трећи 1, четврти 4), ашк. 1911/12. – 17 ученика (први разред 10, други 5, трећи 2,четвртог разреда није било).313

Школа у Бобову почела је са радом у јесен 1896.године, у приватној кући Гарана Пуповића. Уписано је 15ученика од којих је 1897. на испит изашло 10, док је 5напустило школу. Први учитељ Милош Џамбасовићимао је само основну школу, а плату је примао у натуриод сељака чија су деца ишла у школу. Године 1898.Министарство просвете Србије упутило је за учитељаМилана Илијића, али због сукоба са Црном Гором нијеступио на дужност.314 Школа је касније радила у кућиСоковића у Зборној Главици, а затим је подигнута новашкола у Морајицама. Број ученика се кретао од 15 (1896)

до 41 (1911). Према истраживањима Марка Јеловца накоја се позива Видоје Деспотовић учитељи у бобовскојшколи су били, поред Милоша Џамбасовића (из Тепаца),Томо Јоксимовић, Томо Јовановић, Љубомир Зечевић,Алекса Бојовић, Милутин Дабетић и Блажо Радовић.315

Школа у Ограђеници, почела је са радом у јесен1898. у кући Живка Џувера, издржавана од Црне Горе.Уписано је 14 ученика, а први учитељ је био МилованСтарчевић. Следеће 1899. школа је радила у Слатини укући Марка Тањевића. Број ученика се кретао од 14 напочетку до 70 школске 1911/12. године. После Старчевићакао учитељи су радили Игњат Крњевић, ЂуканЛабудовић, Секула Вешовић, Божо Брајовић.316

Школа у Отиловићима отворена је јануара 1899.,мада према статистици Рашко – призренске епархије речје о 1898. години. Први учитељ био је Милан Ненадић,призренски богослов, који је на том месту остао до 1903;а настава је одржавана „у згради која је служила каокапела на гробљу“. Рашко-призренски митрополитНићифор наредио је да школу склоне са гробља. У првојгодини рада у школу је уписано 42 ученика, на испит јеизашло 12, а понављало је 5 ученика. Епидемија богињаи пољски радови су главни разлози малог изласка наиспит.317 Од школске 1904/5. до пензионисања 1910.учитељ је био искусни Никола Пејатовић, затим га јекратко наследио Михаило Јевђевић из Жирче кодПрибоја, а од фебруара 1911, дошао је Јован Атанацковићиз скопског краја. Због побуна 1903-1907. настава нијебила редовна. Школске 1911/12. уписано је 35 ученика одкојих 1 ученица (у први разред 14, у други 10, у трећи 10и четврти 1 ученик).318

Школа у Косаници почела је са радом уновоподигнутој згради у засеоку Орнице 1901/2. године.У први разред је било уписано 34 ученика и 8 ученица.Први учитељ био је свештеник Драгиша Поповић који јерадио до 1908. године. Његовим одласком школа јепрестала са радом.319 Радила је о трошку Црне Горе.

Школа у Глисници почела је са радом у јесен 1900.по програму из Црне Горе, у приватној згради СимеунаПејовића. Уписано је 16 ученика и 3 ученице. Први учитељбио је Петар Ранитовић. Школа није радила 1902-1907.Током 1907. изграђена је нова школа која је почела сарадом 1908/9. Учитељи су били Ристан Павловић, РадосавЈоксимовић, Драгиша Јоксимовић и Блажо Чуровић.320


313 В. Шалипуровић, Културно-просветне и политичке организације..., 127-128314 Р. Петковић-Поповић – В. Шалипуровић, нав. дело, 275315 В. Деспотовић, нав. дело, 24.316 Исто, 26.317 Р. Петковић-Поповић – В. Шалипуровић , 275-276.318 В. Шалипуровић, Културно-просветне и политичке организације..., 126-127.319 В. Деспотовић, нав. дело, 29-30.320 Исто, 29.

сл. 28 - Учитељ Никола Пејатовић

Школа у Бољанићима почела је са радом 1901/2.године, према црногорском програму и у приватној кући.Уписано је 37 ученика и 3 ученице. Први учитељ је биоМилан Џамбасовић. Школске 1902/3. паша Бајровић јепоклонио парцелу за градњу школе. Учитељи су билиНикола Лаиновић и Ристан Павловић. У једном аустро -угарском војном извештају из јануара 1904. године говорисе о „разарању српске школе у Бољанићима“, по свемусудећи од локалних муслимана, али се Сулејман-пашазаложио да школа опет почне да ради.321 Број ученикакретао се од 40 на почетку до 62 школске 1913/14.322

Школа у Ковачу почела је са радом у јануару 1904. ито на молбу грађана Ковача упућену Министарствуиностраних послова Србије. Они су сами подигли скромнушколску зграду, а Министарство је удовољило њиховомзахтеву да за учитеља буде постављен Игњат Шиљак.Шиљак је убрзо примио свештенички чин па је 1905. заучитеља дошао Ђорђе Васић, а већ следеће 1906/7. замениога је Василије Думић. Због градње нове школске зграде којује село само подизало, школа није радила до јесени 1909.Школске 1909/10. за учитеља је дошао Владислав Пузовићиз Тоца кога је у јесен 1911. заменио Душан Јаковљевић.Јануара 1904. у школу је уписано 29 ученика, од којих 6ученица (на испит је изашло 17 ученика и 2 ученице, аостали су током године напустили школу). Школске1909/10. уписано је 11 ученика од којих 1 ученица (7 у први,2 у други и 2 у трећи разред). У јесен 1911. уписано је 15, а наиспит је крајем школске године изашло 11 ученика.323

Школа у Хоћевини помиње се од 1904. годинекада је учитељ био Јосиф Чепић, који је добио уџбеникеод Црне Горе, али не и плату. Према статистици Рашко-призренске епархије школа у Хоћевини постоји од 1901.године. Школске 1905/6. школу је почела да финансираСрбија а за учитеља је постављен Стојан Студић, свршениђак призренске богословије, родом из Митровице који јеу Хоћевини остао до 1909. године. Од 1909. за учитеља једошао Душан Радичевић са завршеном учитељскомшколом у Скопљу. Радичевић је премештен 1910. ишкола више није радила до краја турске власти.Радичевић се жалио на јако оронулу школску зграду.Школске 1909/10. у хоћевинској школи је било 12 ђака (упрвом разреду 4, у другом 5 и у четвртом 3 – трећегразреда није било). Када су турске власти дозволиле радшкола 1911. године, после забране из 1910., ниједан ђак

није дошао у школу – „јер је већ био крај школске годинеа почели су и пољски радови“.324

Школа у Обардима је почела са радом 21.децембра 1908. године. Мештани су током лета те годинесами подигли зграду и обратили се Рашко-призренскојмитрополији и Министарству иностраних пословаСрбије да им обезбеде учитеља. Пошто учитељ ниједошао одмах управитељ црногорских школа из БеранаЦемовић понудио је учитеља кога би издржавала ЦрнаГора али се томе супротставио директор пљеваљскеГимназије Косовић. Србија је за првог учитеља поставилаМилосава Љујића, који је завршио учитељску школу уСкопљу. Љујић је остао у школи до 1911. али је школарадила само годину дана јер су је турске власти затвориле.За новог учитеља 1911. године постављен је МиливојеКајевић, који је такође завршио учитељску школу уСкопљу. У школској 1911/12. години уписано је 36 ученика(у први разред 21, у други 6, у трећи 8 и у четврти 1).325

Талентовани свршени основци пљеваљскихшкола настављали су даље школовање као питомци,„благодејанци“, српске владе углавном у Београду мањеу Призрену, Алексинцу, Скопљу и другим градовима. Евоједног кратког прегледа питомаца школованих уБеограду 1890-1894: Гимназија – Стеван Тановић (1890),Ристо Пејатовић (1891), Гавро Пејатовић (1891), ТанасијеПејатовић (1891), Стеван Самарџић (1891), ВукашинПоповић (1893), Вук Секулић (1893), Урош Бујишић (1894);Учитељска школа – Јово Вранеш (1896), Јован Ћирковић(1891); Богословија – Димитрије Шиљак (1893).326 Коликоје био јак и ведар дух ових младих Пљевљака сведочичињеница да су тројица од њих – Танасије и РистоПејатовићи, браћа, и њихов брат од тетке, по мајци, СтеванСамарџић, издавали у Београду руком писани илустро -вано-сатирични лист Типар (1893-1895).327

Слику школских прилика у Пљевљима допуњујепостојање „Аустроугарске народне школе“ (Osterreichisch-ungarische Volksschule), на немачком језику, са четириразреда, за децу аустроугарских држављана, с тим што сушколу могла посећивати и деца страних држављана садозволом команде бригаде. Трошкове је сносилабосанско-херцеговачка земаљска влада. Новембра 1907.године у школи је било 47 ученика - деце официра,подофицира и „код логора настањених Албанеза“.328


321 Аустро-Угарска и Србија 1903-1918. Документи из бечких архива, II, ...,55.322 Исто, 29.323 В. Шалипуровић, Културно-просветне и политичке организације..., 128-129.324 Исто, 129-131.325 Исто, 102-103.326 Р. Петковић-Поповић – В. Шалипуровић, нав. дело, 166-167.327 Велики народни Типар, Шаљиво-стоки и илустровани листић за узданицу Србинову 1893-1895, фототипско и транскрибовано издање,

приредили Добрило Аранитовић и Радоман Ристо Манојловић, Пљевља 2007.328 К. Пач, нав. дело, 115.

Српска гимназија у Пљевљима

Оснивање Српске гимназије у Пљевљима 1901.године представља историјски датум просветног икултурног живота не само у Пљевљима и пљеваљскомкрају него и у целом Потарју и Полимљу. Пре оснивањапљеваљске Гимназије радиле су три српске гимназије уОсманском царству – Скопљу, Солуну и Цариграду.Гимназија у Пљевљима почела је са радом 5/18.новембра 1901. године. Њени оснивачи били суКраљевина Србија, Рашко-призренска митрополија иСрпска православна црквено-школска општина уПљевљима. Идеје за оснивање јављају се крајем XIXвека, и потицале су од људи из Пљеваља и појединихпредставника Србије. Главни циљ је био да се оснивањемгимназије у Пљевљима створи јако културно и просветносредиште које би послужило образовању српске инте -лигенције и истовремено био противтежа политичко-пропагандном и културном утицају Аустро-Угарске изБосне и Херцеговине али и из самих Пљеваља изаустроугарског гарнизона на Доловима. Српска право -славна црквено-школска општина у Пљевљима обратиласе 17. јула 1894. београдском митрополиту Михаилумолећи да се омогући отварање V разреда. Иницијативаје 1897. потекла од рашко-призренског митрополитаДионисија (Петровића). На питање министраиностраних послова, августа 1897, преко јаворскогцариника да ли су Пљевљаци спремни да примеодређене обавезе према гимназији (смештај, огрев,послуга и намештај) пљеваљска црквено-школскаопштина је дала потврдан одговор. Следеће 1898. годинеи јаворски цариник Ђорђе Радуловић се залаже заоснивање гимназије.329 Идеју о оснивању гимназије 1898.године изнео је игуман манастира Св. Тројице ВасилијеПоповић: „Ми смо на прагу пропасти, писао је он, ако сеовде у Пљевљу не отвори гимназија и трговачка школа,а тако и учитељи основних школа ако се не будунајљубазније са свима понашали (...) Пљевља су вратааустријске пропаганде, похитајмо да врата подупремо“.330

У почетку је било говора о оснивању средње школе уПљевљима. Често се помињала трговачка школа.Министарство иностраних послова Србије је средином1899. године тражило од конзула у Скопљу и Приштинида поднесу своје и мишљење рашко-призренскогмитрополита Дионисија о идеји да се у Пљевљима оснујетрговачка школа.331 Истовремено и црквено-школскаопштина из Пљеваља обратила се рашко-призренскоммитрополиту са захтевом да се отвори већа школа,односно пети разред основне или први разред полуги -мназије.


329 Р. Петковић-Поповић – В. Шалипуровић, нав. дело, 172-173.330 Цит. према: Р. Петковић-Поповић – В. Шалипуровић, нав. дело, 115.331 Милић Ф. Петровић, Пљевљска гимназија 1901-2001. Монографија 1901-1941, Пљевља 2001, 63-65.

сл. 29 - Танасије Пејатовић, професор, даровитиистраживач, први директор Српске гимназије у Пљевљима

сл. 30 - Печат Гимназије (на српском и османско-турском језику)

Средином 1901. године пљеваљска црквено-школскаопштина обратила се новом рашко-призренском митро -политу Нићифору (Перићу) с молбом да се „отвори већашкола у Пљевљима, која би могла служити и околнимварошицама као Новој Вароши, Пријепољу, БијеломПољу, Прибоју итд; јер је наша варош подесна да сеотвори већа школа“. Митрополит је био за отварање илитрговачке или занатлијске школе али не гимназије. Усвакој прилици се истицало да отварње средње школе уПљевљима треба да спречи одлазак српске деце изПљеваља и целог краја на школовање у Босну. Министарспољних послова Србије Михаило Вујић, средином 1901.подржао је захтев из Пљеваља да се у вароши отворинижа гимназија. У писму српском конзулу у СкопљуКуртовићу од 24. јула 1901. министар Вујић истиче да суПљевља „једно од најважнијих места а на домак границибосанској“ и да аустроугарска пропаганда жели да „децуиз тих крајева одводе у Сарајево, где их, као државнепитомце, васпитавају, по разним школама у којима сеспремају за пропаганду аустријско-политичке аспирације.

Да бисмо појачали тај рад, кад већ нисмо могли успетида тамо имамо свој консулат, потребно нам је да одПлевља начинимо јачи културни центар.“332

Иако је митрополит Нићифор упорно инсистираона трговачкој школи министар иностраних пословаСрбије Михаило Вујић се почетком септембра 1901.године ипак одлучио за грађанску школу, именујући 13.септембра за наставнике школе Танасија Пејатовића,дотадашњег суплента Српске гимназије у Скопљу иСтевана Самарџића учитеља у Новој Вароши. Касније суза рад у Српској гимназији распоређени Гавро Пејатовићсвршени ученик Трговачке академије и Стана Јовановићучитељица женског рада у Девојачкој школи у Скопљу.Наставник турског језика био је Сејфо Шеховић. У првиразред Гимназије уписано је 70 ученика, тако да јеСрпска гимназија у Пљевљима свечано отворена 18.новембра 1901. године (по новом календару). У првомразреду Гимназије били су заступљени следећи предмети:веронаука, српски језик, турски језик (за ученике)француски језик, географија, јестаственица (биологија –


332 Цит. према: М.Ф.Петровић, Пљеваљска гимназија...., 69-70.

сл. 31 - Сејфо Шеховић, наставник турског језика у Српској гимназији

сл. 32 - Насловна страна студије Танасија Пејатовића

зоологија и ботаника), аритметика, геометрија, цртање,лепо писање, женски рад (за ученице).333 Гимназија јевећ школске 1904/5. уписивала ђаке у четврти разред. Одукупно 99 ђака 22 су били уписани у четврти разред.Први директор Гимназије био је Танасије Пејатовић(1875-1903) који је у Београду завршио Другу мушкугимназију а затим историјско-географски одсек Великешколе као питомац српске владе. Од 1899. до 1901.предавао је историју, географију и српски језик у Српскојгимназији у Скопљу. Био је човек ретког талента, једнакодаровит и за науку и за уметност. Његова студија СредњеПолимље и Потарје, писана у врло младим годинама,одаје сасвим зрелу научну мисао, што је у тренуткуњегове преране смрти истакао Јован Цвијић. Сличнопризнање стигло је и од такође великог научникаЉубомира Стојановића. У предговору треће књигеЗаписа и натписа записао је: „Скоро половину овдеобјављених нових записа (око 600) послали су ми којемоји лични пријатељи, које пријатељи овога посла на

позив Српске краљевске академије. На првом месту дапоменем рано преминулог Атанасија Пејатовића изПљеваља који ми је послао преко 300 записа из ман. Св.Тројице и из Новопазарског санџака“.334

Свакако велику заслугу за оснивање Гимназијеимала је пљеваљска црквено-школска општина на челуса председником Василијем Поповићем, игуманом Св.Тројице и члановима Милом Обрадовићем, ЂорђемЈанићијевићем, Лазаром Шећеровићем, Ђеном Ђениси -јевићем, Михаилом Бајићем, Илијом Самарџићем, ПеромЖивковићем, Таном Ћирковићем, Јовом Милинковићеми Михајлом Живковићем али и пљеваљским трговцима– добротворима који су давали прилоге Фонду запомагање сиромашних ђака као што су Васо и МихаилоЖивковић, Војислав, Јован и Алекса Ђенисијевић, ЂокоШећеровић и други. Године 1903. при Гимназији јеотворена и Девојачко-раденичка школа. После преранесмрти Танасија Пејатовића дужност директораГимназије до 1913. године обављали су Илија Лалевић


333 Исто, 77.334 Љубомир Дурковић-Јакшић, Писма Танасија Пејатовића Љубомиру Стојановићу, Археографски прилози 15, Београд 1993, 254.

сл. 33 - Кућа породице Лаза и Ђорђа Р. Шећеровића (1898)

(1903-1906), Петар Косовић (1907-1911) и АлександарМарић (1911-1913). Сви они су били образоване личности.Илија Лалевић (1873-1940) је завршио нижу гимназијуна Цетињу, затим Прву београдску гимназију и класичнејезике на историјско-филолошком одсеку Велике школеу Београду, у Пљевљима је предавао српски језик иисторију. Петар Косовић је Гимназију учио у Ваљеву а наВеликој школи у Београду је завршио историју и гео -графију. Алекдандар Марић је после завршене Учитељскешколе студирао германистику на Универзитету у Јени уНемачкој. У Београду је на Филозофском факултету за -вршио српски језик и књижевност.

У Српској гимназији у Пљевљима радили су каопрофесори и наставници људи широке културе иобразовања, од којих се већи број већ тада бавио научнимрадом а касније су постали угледни ствараоци у својимобластима. Школске 1902/3. напред поменутим наста -вницима прикључили су се Тодор Боровњак и ЂорђеПејановић. Боровњак је предавао српски и француски, аПејановић математику и геометрију. Школске 1904/5. у

Гимназији су почели да раде Мирко Поповић, професориз Ужица и Васа Стајић, суплент из Пакраца. ЂаконСимо Шиљак, свршени ђак богословије у Призренупредавао је веронауку од маја 1903. Почетком 1905/6.године у Гимназији су као професори почели са радомГлиша Елезовић (касније познати оријенталиста) ињегова супруга Косара Бабић – Елезовић, која је посталаи управитељица Девојачко-раденичке школе, академскисликар Миленко Атанацковић из Бијељине (са завршеномсликарском академијом у Бечу) и Василије Марковићкоји је оставио препознатљив траг у српској историо -графији. Марковић је 1909. одбранио докторску дисерта -цију Историја српских манастира, потом је отишао запрофесора Друге београдске гимназије. Школске 1907/8.појављују се као нови професори Никола Милић, ЛазарЈанкуловић и више наставника Девојачко-раденичкешколе. Почетком школске 1908/9. у Гимназију су стиглиЂорђе Константиновић, Коста Костић, Милан МилеВуковић, Стојан Зафировић, Ламбро Тозијевић иАлександар Прљинчевић. Од 1909. до 1911. у Гимназији


сл. 34 - Нова зграда Српске гимназије (1907)

је као наставник цртања и певања радио ДимитријеЈевтовић – Полимац.335 Све податке о наставницима ипрофесорима Гимназије објавио је Милић Ф. Петровићу монографији о пљеваљској Гимназији. У Гимназији јередовно обележаван Савиндан, и по правилу, програм јеимао два дела: преподневни са беседама, и поподневниодносно вечерњи са забавом.Увече су обично прису -ствовали и угледни пљеваљски муслимани као Сулејман-Хаки паша, Мехмед-паша Бајровић, Мехмед и Ахмедефендије Корјенићи и други.

Велику несрећу за Гимназију и Пљевља у целинипредстављао је пожар почетком школске 1904/5. који једо темеља уништио зграду. То је била зграда стареосновне школе, коју је српска црквено-школска општинауступила за гимназију. Сматрало се да је инспирација заово недело дошла од аустроугарске агентуре у Пљевљима.Одмах је формиран Одбор за подизање нове зграде у којису ушли архимандрит Василије Поповић, Илија Лалевић,директор Гимназије, трговац Ђено Ђенисијевић, ЛазарШећеровић, Перо Јанићијевић, Спасоје Бајић, МиланГрујичић и Арсо Живковић, берберин Милан Поповић иВаса Стајић, суплент Гимназије као деловођа.Импресивна је солидарност српског народа и његовихпријатеља са свих страна у прикупљању помоћи заподизање нове зграде. Од укупно 162.110 гроша и 33 паре98.891,10 гроша обезбедила је Краљевина Србија,Пљевља су сакупила добровољни прилог од 14.713 грошаи 10 пара и обезбедила зајам од Српске православно-црквене општине 24.218 гроша, а остатак су прикупилиСрби из других српских крајева.336 Међу већимдобротворима истицали су се манастир Св. Тројица 3.000гроша, Ђоко и Лазо Шећеровићи 3.000 гроша, ДруштвоСв. Саве из Београда као први прилагач 6.000 гроша,Одбор за помагање Старе Србије и Македоније 3.000гроша, Срби из Цариграда на челу са српским посла -ником Ђорђем Симићем 1.212 гроша, Срби из Солуна ињихови пријатељи 932,10 гроша, Срби из Осијека2.645,00 гроша, Омер-бег Бајровић 30 наполеона у злату,Срби из Пећи 2.132,26 гроша, Друштво Цетињскачитаоница 2.125,17 гроша, затим из Карловаца, Сенттомаша,Мостара, Фоче, Прибоја, Мохола (Бачка), Травника,Босанског Брода, Чајнича, Скадра, Беча, Париза,Бијељине, Пријепоља, Битоља, Гњилана, Врања, Бара,Чачка, Бијелог Поља, Приштине, Сталаћа, Призрена,Босанске Градишке, Новосадске Српске гимназије идругих места.337 Нова зграда Гимназије отворена је 1907.године.На отварању је учествовало Српско–православнопевачко друштво „Братство“, а изведен је ипозоришни комад „Љубавно писмо“. Турске власти субиле затвориле Гимназију 12. маја 1910. и она нијерадила до Васкрса 1911. године.338 Директор Гимназије

Александар Марић покренуо је 1911. иницијативу заизградњу интерната Гимназије. Значајан прилог дале суцрквено-школске општине Пријепоља, Прибоја, Пљеваља,Мехмед-паша Бајровић, Омер-бег Бајровић и други.Набављена је и опрема за интернат. Због ратних догађајаи уступања Пљеваља Црној Гори заустављено је отва -рање интерната.

У Пљевљима се последњих деценија XIX векајављају прве установе модерног културног живота.Тешко је утврдити развијеност културних навика уПљевљима у ранијем периоду, средином XIX века. Убосанском вилајету је 1866. године почело излажењеБосанског вјестника, ћирилицом и Вуковим право -писом, под уредништвом Милоша Мандића. Истегодине, у мају, почиње да излази службени вилајетскилист Босна на српском и турском језику, ћирилским иарапским словима (последњи број изашао је јула 1878).Један од уредника био је Мехмед Шакир Куртћехајић,родом из Бијелог Поља. Он је био и уредник Сарајевскогцвјетника, на српском и турском језику који излази1872. године. Шездесетих и седамдесетих година уСрбији излази више листова као што су Српске новине,Видовдан и други, а на Цетињу 1871. године почиње даизлази Црногорац а потом Глас Црногорца. Немапоузданих података колико је и који од ових листовастизао у Пљевља и каква је била читалачка публика. Од1895. године Срби у Османском царству добијају свој листна српском језику, Цариградски гласник, који је излазиодо 1909. године и који је доносио доста занимљивихприлога из живота Пљеваља и пљеваљског краја.


335 М. Ф. Петровић, Пљеваљска гимназија, 93-137.336 Исто, 172-178.337 Исто, 178-189; Љ. Дурковић-Јакшић, нав. дело, 40-45.338 В. Шалипуровић, Културно-просветне...,140, 143-146.

сл. 35 - Сребрни ћемер, крај XIX века (Завичајни музеј Пљевља)

Развитку културног живота у Пљевљима знатно једопринело оснивање Српског-православног певачкогдруштва Братство 1889. године, које је имало и Српскучитаоницу. Касније ће о томе бити више речи. Збогнесређених прилика како у држави тако и у пљеваљскојсредини друштво је имало прекида у раду. Једна одактивнијих личности у пљеваљском животу био је трго -вац Михаило Бајић, скупљач претплате за Цариградскигласник, једно време и председник Братства.339

Пљеваљско друштво је, тако, у временима за која се неможе рећи да су била ни лака ни једноставна, али која субила пуна вере у националну и културну енергију, успелода од Пљеваља створи јак регионални трговачки,просветни и културни центар који је зрачио на широкомпростору Старе Херцеговине и Старе Србије. Културни инационални хоризонти српског пљеваљског грађанствапревазилазили су локалне видике.

Додатни импулс културном животу Пљеваљадавали су ђаци и студенти који су се о распустима вра -

ћали у Пљевља. Године 1904. обележена је стогоди -шњица Првог српског устанка. Ристо Пејатовић је тегодине на државном конкурсу за израду бисте Карађорђадобио прву награду пославши свој рад из Венеције заБеоград. Културна друштва као што јер било Српскоправославно певачко друштво „Братство“ била су главнасредишта културног и уопште националног рада.Култура је требало да има водећу улогу у духовнимприпремама националног уједињења, као што је то,уосталом, био случај и код Немаца и Италијана. Тумисао је почетком XX века изнова подвукао великинаучник Стојан Новаковић чланком Уједињујмо секултуром!, објављеним у дубровачкком Срђу 1908.године: „Дижимо једно српство културом, овим лијепимјезиком и уједињеном просвјетом народном. Прионимосви да нађемо средства којима се то може извршити.Духовноме раду једини је господар наша добра воља. Адуховни је рад орао силнијех крила; њему нема границани брда. Њему су „свуда броди гдје год дође води“ У


339 Цариградски гласник, 4. јануар 1896, 18. јануар 1896.

сл. 36 - Пљеваљске грађанске породице Ђенисијевић, Пејатовић и Радовић

данашњем вијеку слободе њему сметње нема до унашем незнању, у нашем немару, у нашој духовнојлијености, у нашој непоузданости и у нашој невјери“.340

Значајну улогу имала су и спортска друштва која суокупљала омладину као што је било друштво Соко уСкопљу које је водио директор скопске гимназијеАлекса Станишић. Соколско друштво у Пљевљимаосновано 1911. било је у ствари огранак скопскогдруштва. 341 При Гимназији је постојала ђачка дружинаСтража. У Пљевљима је 1910. основано Обласноучитељско удружење које је имало своју стручно-педагошку књижницу и читаоницу.342 И у сеоскимшколама је било нешто мало књига. Обично зими, ушколама се увече окупљао народ, и поред народнезабаве – песама и игара говорило се и о неким општимнационалним питањима. Гусларске вечери су јачалепоуздање у сопствену снагу, а подсећање на народнутрадицију јачало је националну свест. Нарочито су билесвечане и добро посећене светосавске прославе, напрвом месту у Пљевљима. И оне су имале свој сценарио.У једном извештају средином фебруара 1910. се измеђуосталог каже: „Овде у Пљевљима згодно је распоређенапрослава Светог Саве: на главну прославу пре подне непозивају се Турци, те се ту може србовати колико се идокле се хоће; они се позивају само увече на забаву, пасе та забава удеси да им буде по вољи“.343

Од српских листова који су излазили у Турској, уПљевљима су највише читани и растурани Цариградскигласник и Вардар. Цариградски гласник је доносиовелики број дописа из Пљеваља и пљевљског краја изпера учитеља, наставика, свештеника и трговаца и честоје, у недостатку архивске грађе, драгоцен извор запроучавање прилика у пљеваљском крају. КалендарВардар је почео да излази после младотурске револуције.Листови из Србије су до 1908. године углавном уношениилегално, јер су их турске власти забрањивале. Највишесу се читали Политика, Самоуправа, Правда, Трговачкигласник. Из Пљеваља су повремено демантовали писањенеких од ових листова. Стизали су и листови из другихсрпских средина као што су Застава, мостарска Зора,Глас Црногорца, Босанска вила, Бранково коло и други.Врло је радо читан и хумористично-сатирични листТипар, иако није увек и на време стизао.

У Пљевљима је 1909. године почео да излази листЛим, са главним уредником Ћамилом Курбеговићем.Лист је био протурски орјентисан и подржавао је турскузваничну политику. Почетком 1910. у Пљевља је дошаоизасланик централног одбора младотурског покретаЈединство и напредак Митхад-ефендија. Циљ његове

посете био је да привуче Србе младотурској организа -цији. На заједничком састанку православних Срба имуслимана, који је организовао, предложио је да уредакцију Лима уђе пола Срба а пола муслимана и Турака,да излази два пута недељно, и то једном на српском адруги пут на турском језику. Срби су одбили да уђу уредакцију и прихвате Лим као свој лист, због држањаТурака према српским националним организацијама.344

Иоле развијени културни живот Срба у пљевљскојвароши није се могао замислити без књижаре. Септембра1894. године цариник са Јавора Јосиф Студић предложиоје да се у Пљевљима отвори књижара која би школскекњиге (уџбенике) добијала из Скопља, на основу одобрењатурских просветних власти. Књижару би требало отво -рити у Пљевљима и због тога „што је то место познатокао слободније, због аустријске војске“, а Сулејман –паша је „човек потпуно светски изображен“.345 Почеткомаприла 1897. Михаило Живковић је добио званичнудозволу за отварње српске књижаре у Пљевљима.

Пљеваљско друштво је особено и по томе што јекрајем XIX и почетком XX века изнедрило први слојпљеваљске интелигенције, углавном школованих учитељаи трговаца. За разлику од школованих муслимана којису свој траг остављали у далеком Багдаду, Каиру илиЦариграду, православни Срби су се мање или вишевраћали у пљеваљску средину, било да су се школовалиуглавном у Београду, мање у Призрену, Скопљу и Солуну,или у другим европским центрима. Тој групи првихпљеваљских интелектуалаца припадају Марко Поповић,приповедач, песник и драмски писац, Танасије Пејатовић,Ристо Пејатовић, Стеван Самарџић, Петар Росић (каснијепатријарх Варнава), а у млађој генерацији која стасавауочи Првог светског рата налази се лекар Урош Ружичићи његов млађи брат Гојко Ружичић, лингвиста. Било јеПљевљака који су студирали на страни као што су првиакадемски сликар - вајар Ристо Пејатовић, у Прагу (уса -вршавао музику), Саво Самарџић, иконописац, завршиостудије у Москви, или први пљеваљски композитор ВојоЂенисијевић, који је завршио студије у Бечу, члан и једанод водећих људи Братства. Били су то врло таленто -вани људи који су по правилу умирали врло млади. Свеове личности су мање или више допринеле јачањукултурног живота у Пљевљима и непосредно илипосредно утицале на формирање за локалне условеприлично јаког друштвеног и културног круга који јепостао носилац брзог препорода пре свега пљеваљскевароши. Рад Кола српских сестара у Пљевљима, пље -ваљске књижаре и сличних облика културног животатакође заслужује истраживања. У Пљевљима се 1901.


340 Stojan Novaković, Ujedinjujmo se kulturom!, Срђ-Srđ, god. VIII, Dubrovnik br. 1-5, 31. januara 1908, 2.341 В. Шалипуровић, Културно-просветне и политичке организације, 232.342 Исто, 236.343 Цит. према: В. Шалипуровић, Културно-просветне и политичке организације, 238-239.344 Исто, 241-242.345 М.Ф.Петровић, Документа о Рашкој области 1890-1899,Београд 1997, 392.

године оснива прво омладинско Друштво за борбупротив алкохолизма. Наравно, манастир Св. Тројица јеи даље имао своју значајну носећу улогу у духовном, алии у ширем културном животу. Прославе Св. Саве уПљевљима су биле главна духовна и културна свечаносту вароши. Беседе изговорене на тим свечаностима сучесто биле врло зналачке и модерне. На Савиндан 1896.године Тодор Росић је беседио на тему О страху ибојазни.346 Драгоцене описе Пљеваља крајем XIX ипочетком XX века оставили су углавном странци као штосу Теодор Ипен, Симон Јоановић, др Карло Пач, ГастонГравје и други.

Црква

Црква је, свакако, имала изутетно важну улогу удуховном, просветно-културном али и политичком животусрпског народа у целини, па тиме и пљеваљског краја.Таква улога проистицала је не само из вишевековногнеговања старих државних и културних традиција, негои из аутономних права православне цркве у Османскомцарству, која су била утврђена црквено-школском ауто -номијом. У погледу црквене јурисдикције пљевљски крајје и током највећег дела XIX века припадао Херцеговачкој,односно Херцеговачко-захумској митрополији. Тек од1894. године пљеваљски крај је припојен Рашко-призренској епархији. Посебан проблем за српски народу целини представљало је укидање Пећке патријаршије1766. године и стављање њених епархија у надлежностВасељенске или Цариградске патријаршије. Недостатаксамосталне црквене организације Срба у Турској од тогвремена па до ослобођења 1912. године био је у суштининајвећи проблем српског народа у неослобођеним де -ловима Царства.

Од укупно девет херцеговачких митрополитатоком XIX века до 1888. шест су били Грци а три Бугари.Први Србин херцеговачки митрополит 1888. постао јеЛеонтије (Радуловић), али је убрзо уместо њега дошаомитрополит Серафим (Перовић) који је на тој столициостао од 1889. до 1903. године. Крајем 18. и почетком XIXвека херцеговачки митрополит био је Ананије (1772-1802). За његово време, каже се у једном запису „покри семанастир Довоља с царскијем ферманом...покри сеславнијем покровом клисом“.347 Њега је наследиомитрополит Јеремија (1803-1815), цариградски Грк којије на тој столици седео у тешко време српског националногпокрета 1804-1815. године. Тада су страдали многиманастири а нарочито је 1809. пострадао и потом до 1814.

запустео манастир Довоља. Од почетка 18. до срединеXIX века у Довољи су лежале мошти чувеног свеца Св.Арсенија.348 После смрти митрополита Јеремије исахране у манастиру Житомислићу наследио га је митро -полит Јосиф (1817-1836, 1848-1854), такође цариградскиГрк.349 Сматрало се да је митрополит Јосиф био вештдипломата и да је нарочито био лојалан према Али-пашиРизванбеговићу у време његових обрачуна са Хусеин-капетаном Градашчевићем. Митрополита Јосифа јенаследио митрополит Прокопије I (1837-1838), по свемусудећи цариградски Грк по пореклу, мада има мишљењаи да је био Бугарин. У сваком случају показао се каовеома среброљубив, јер је из манастира Св. Тројице кодПљеваља, да би наводно вратио неки дуг, однео многескупоцене ствари које су се у њему нашле (сребрнетањире, виљушке, кашике, серџаде...).350 После кратко -трајног боравка митрополита Прокопија I дошао јемитрополит Аксентије III Петров Чешменџијев, 1838-1848., пореклом Бугарин, рођен у Самокову. Аксентије јетакође био похлепан на новац јер један извор каже „дођевладика Авксентија 1838. и много трошка Херцеговинаподнесе“. Обилазио је често епархију, али је остаозабележен по увођењу многих нових намета и глобљењусвештеника и народа. Међу новим наметима увео је иљубочестије (добродошлица) на сваку кућу. Био је врлосуров према свештеницима, а у свештенички чин јерукополагао и оне који га нису били достојни нити субили елементарно писмени. Јоаникије Памучина је уЖивотопису Серафима Шолаје оставио драгоцене податкео митрополитовом боравку у Пљевљима. Иако му јеседиште било у Мостару, у Пљевљима је провео време1839-1843. године. Чим је 1. априла 1838. стигао у Мостар„он се одма по Ускрсу опреми и отиђе у Таслиџу (Плевље),да одонуда започне народ глобити“. Са собом је повео о.Серафима (Шолају) који је био сведок страшне тиранијеАксентијеве. Тражио је од свештеника велике суменовца, а кад сиромашни пљеваљски и пријепољскисвештеници то нису могли одмах дати „сазва их све једандан у манастиру Св. Тројицу, на броју 12, и посла момкете му набраше бреме штапа и донесоше фалаке, па ихизведе пред цркву, а он сједе на сточић и запали дебелучибучину, па нареди да све један поп другога бије /.../Послије баци на њи анатему и афоризму“, а њиховепарохије даде другима који су му одмах исплатили. Запотврђивање игумана узимао је 6 до 10 хиљада гроша. Заосвештање цркве 100 дуката. Запопио је „просте чобанеи пропале трговце“ и узео им 60-80 дуката, а за истотолику суму продао им је парохије. Отац Серафим јеговорио: „Јест и велики постник и богомољац, што оносрпска пословица вели: никад га богомољнијега, а


346 Цариградски гласник, 1. фебруар 1896.347 Цит. према: Сава, епископ шумадијски, Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Београд-Подгорица-Крагујевац 1996, 14.348 Ст. Станојевић, Архиепископ Арсеније (1233-1263, + 28 октобра 1266), Гласник Историјског друштва у Новом Саду, књ. V, Сремски

Карловци 1932, 331-341; Нићифор Дучић, Свети Арсеније архијеписког српски, у Довољи у Колашину, Братство II, Београд 1888, 155-157.349 Недељко Радосављевић, Херцеговачки митрополити 1766-1878, Историјски часопис LVII (у штампи).350 Књажеска канцеларија. Ужичка нахија (1831-1839), књига друга, приредио Недељко Радосављевић, Београд-Ужице 2006, 308-309.

неумољнијега“.351 Сматра се да је био потпуно у рукамаписара Али-паше Ризванбеговића, Грка Јована Ангелопулоса,са којим је својевремено ступио у кумовске односе.352

После одласка Аксентија, на херцеговачкој митро -политској столици само годину дана остао је митрополитПартеније, Грк, наследио га је митрополит Григорије (1854-1864), такође Грк. Има мишљења да је Григорије биомитрополит херцеговачко-захумски само до 1860. године.353

Григорија је наследио митрополит Прокопије II (1864-1875),пореклом Бугарин, мада је добро знао српски језик на комеје служио, проповедао и обраћао се верницима.

Највећа помоћ са стране, ако изузмемо Србију,српским црквама и манастирима стизала је из Русије.Грофица Антонина Дмитријевна Блудова, дворска дамаи чланица Словенског добротворног комитета у Петроградупослала је априла 1864., преко проте Михаила Ф.Рајевског при руском посланству у Бечу новчану помоћ„за погореле келије у Пљевљима“.354 Грофица Блудова јебила кћерка Дмитрија Николајевича Блудова, председникаРуске академије наука (1855-1861), а од 1861. Државногсавета. Забележено је да је митрополит Прокопије IIепархију обилазио о свом трошку и да је помагаоотварање српских школа. За време његове управеобновљен је манастир Милешева 1868. године. Почетком1874. године свештеник из села Поблаћа „пљеваљскогокруга“обратио се руском конзулу у Сарајеву А. Н.Кудрјавцеву с молбом да се храму Св. АрханђелаМихаила у Поблаћу подаре богослужбене књиге, црквенеутвари и јерејска одежда. Азијски департман Мини -старства иностраних послова Русије упознао је с тимОберпрокурора Светог Синода 27. марта 1874,достављајући у прилогу превод молбе и саму молбу насрпском. Потписници су били јереј Лазар, јереј Сава,Алекса Филиповић, Иван Перовић, Ђоко Мариновић иМирко (презиме нечитко). У писму се поред осталогкаже: „Храм је изграђен 1833. године под називом Св.Арханђела Михаила на мјесту храма Св. Параскеверазрушеног у вријеме косовског страдања. Више од 200породица долазе у њега ради служења Богу“.355 Последњихерце говачко-захумски митрополит из редова Грка биоје Игњатије (1875-1888), рођен на острву Лезбос 1828, абогословску школу завршио је на острву Халки, елитнојшколи Васељенске патријаршије.356 Митрополит Игњатијеје протествовао против намере да се Пљевља иПријепоље одвоје од Херцеговачке митрополије збогчега је био у немилости код аустроугарских власти.

Почетком септембра 1891. архимандрит манастираМилешеве Теодосије и угледни грађани Пријепољатражили су од београдског митрополита Михаила саветда ли да остану и даље у Херцеговачко-захумскојепархији, што они желе, или да се припоје Рашко-призренској епархији. Ако не могу да остану уХерцеговачко-захумској епархији изнели су идеју да сепостави посебан епископ за Пљевља, Пријепоље иПрибој који би био подређен херцеговачком митрополиту.357

Митрополит Михаило је био за то да се ова областприпоји Рашко-призренској епархији, али само уколикоби митрополит постао Сава Косановић. Почетком маја1893. јаворски цариник Ђорђе Радуловић обавештаваМинистарство иностраних послова да му из Пљеваљајављају да Сулејман-паша ради да се „његова област“одузме од Херцеговачко-захумске и припоји Рашко-призренској митрополији. Наиме, пљеваљски мутесарифје био против било каквих посета херцеговачког митро -полита Серафима (Перовића) Пљевљима и Пријепољукоја су још увек, бар формално, припадала његовојмитрополији. Тако су ови крајеви практично остали безвладике. Влада Србије је током 1891-1893. радила на томеда се за Пљевља и Пријепоље из Херцеговачко-захумскемитрополије, и Прибој из Сарајевске митрополије,образује посебна епископија, сасвим самостална, или дасе за ову област постави викар рашко-призренском митро -политу Мелетију.358 Коначно, 21. марта 1894. годинеСвети Синод Васељенске патријаршије у Цариградудонео је одлуку да се поменути делови Херцеговачке иСарајевске митрополије припоје Рашко-призренскојмитрополији.359 Крајем јула 1894. рашко-призренскимитрополит Мелетије, иако већ у дубокој старости,посетио је Пљевља, управо у време када је 27. јула умроХристифор Вукојичић, архимандрит Св. Тројице ипредседник пљеваљске црквено-школске општине.Митроплит је свештеника Тодора Вукојичића поставиоза проту, иако је већина народа била за Јована Госпића.

Убрзо пошто су Пљевља и Пријепоље 1894. годинеприпојени Рашко-призренској епархији којом је од 1854.до 1895. управљао митрополит Мелетије родом из Серезаза новог рашко-призренског митрополита дошао је 1896.Србин Дионисије (Петровић). Био је то важан догађај засрпски народ. Остао је на жалост кратко, само до 1900.године када је умро у Скопљу. Рођен је 1858. у БосанскојГрадишки, у Београду је завршио Богословију а затимбогословску школу на Халки. Хиротонисан је у


351Јоаникије Памучина, Животопис Серафима Шолаје (у Прокопије Чокорило – Јоаникије Памучина – Стака Скендерова, Љетописи, Сарајево 1976, 140-145.352 Н. Радосављевић, Херцеговачки митрополити..., Сава, епископ шумадијски, нав. дело, 10.353 Сава, епископ шумадијски, нав. дело, 142.354 Југословени и Русија. Документи из архива М. Ф. Рајевског 40-80 године XIX века, том II, књ.1, Београд 1989,126355 Архив внешней политики России, Москва, Фонд Славлянский стол, No146, On. 495, д. 3966, л. 5, Азијски департман МИД-а –

Оберпрокурору Светог Синода, 14/27. марта 1874.356 Н. Радосављевић, Херцеговачки митрополити...357 Милић Ф. Петровић, Документа о Рашкој области 1890-1899, 167-168.358 Исто, 279.359 Исто, 310-311.

Цариграду. Митрополит Дионисије је веома заслужан заразвитак српске просвете у пљеваљском крају. Наследиога је митрополит Нићифор (Перић) који је на местурашко-призренског митрополита остао од 1901. до 1911.године. Рођен је 1862. у Баранди, у Банату. Гимназију иБогословију завршио је у Београду а замонашио се уманастиру Враћевшници. Богословску школу на Халкиуписао је 1889. а завршио 1892. године. Хиротонисан је уЦариграду. Пре него што је постао рашко-призренскиепископ, тада архимандрит Нићифор Перић, урадио јеврло користан посао тиме што је на српски превео књигукоја је доносила све правне одредбе проистекле изправославне црквено-школске аутономије у Турској каои све правилнике и црквена правила Цариградскепатријаршије о унутра шњој организацији и радуправославне цркве. Наслов књиге је гласио Општеодредбе о управи црквених и народних послова право -славних хришћана поданика Њ.Ц. Величанства

султана под управом васељенскога престола.360 Такођеје веома много учинио за просветно-културни и духовниживот Пљеваља и пљеваљског краја.

Крајем 1896. године, уочи Митровдана, митрополитДионисије Петровић стигао је у Пљевља у којима је остаодо маја 1897. На Јабуци га је дочекало 50 коњаника.Поред настојања да се избори за обнову неких пору -шених цркава и манастира као што су манастир Довољаи конаци код цркве у Оцркављу у Поблаћу, главнимитрополитов циљ је био да смири жестоке сукобе иузајамна оптуживања у црквено-школској општини уПљевљима. Каснији игуман Св. Тројице Серафим(Џарић) пише да када је са села дошао у Пљевља 1890.„међу православним грађанима бијаше велики раздор,сво грађанство беше подељено у два табора на Бајићевцеи Шећеровце“.361 Велика суревњивост владала је и међусвештеничким фамилијама Шиљака и Вукојичића.Приликом Дионисијеве посете Сулејман-паши, „на средчаршије срете га један Турчин и обали га с коња“.362 Посвему судећи иза овог инцидента стајали су аустријскиагенти. Аустријски посланик у Цариграду барон ХајнрихКаличе радио је „свим силама“ код Порте да се митро -полит Дионисије одмах удаљи из Пљеваља и врати уПризрен. Десетак година касније, 1906. турска полицијаје у Пљевљима ухапсила монаха Милоша (МартиријаБегечког). Јасно је да је то било дело аустроугарске агентуре.Монах је осумњичен за „антиаустријско деловање уБосни по налогу српске владе“. Цивилни комесар прикоманди окупационих трупа је инсистирао да се монахМилош преда аустроугарским властима на Метаљци, ипреко Босне, испоручи угарским властима (пошто је биородом из Војводине).363 Касније током аустроугарскеокупације и Првог светског рата, окупатор је обесиосвештеника Михаила (Перова) Перуничића са Борове ито 14. августа 1917. само зато што је почетком века биоактиван у српском народном покрету.

Према статистици Рашко-призренске епархије уПљевљима и пљеваљском протопрезвитерату године1899. било је: цркава у којима се служило 2, цркава у разва -линама 5, манастира у којима се служило 2, манастира уразвалинама 5, игумана 1, протојереја (почасни) 1, јереја9, јеромонаха 2, монахиња 1, парохија 12, православнихдомова 1.732.364 Ова статистика свакако није потпуна, баркад се тиче о броју цркава и манастира у развалинама,који је на жалост био знатно већи. Према теренскимзаписима Милете Војиновића, а делимично и сопстве -ним теренским истраживањима токо 1998. и 2000.године са групом колега из Историјског института САНУ,(у организацији Завичајног музеја из Пљеваља), крајем


360 Опште одредбе о управи црквених и народних послова православних хришћана поданика Њ.Ц. Величанства султана под управомвасељенскога престола, 1888, године, превео архимандрит Нићифор Перић, Београд 1900.

361 Доживљаји игумана Серафима Џарића, приредио Милић Ф. Петровић, Пљевља 2004, 33.362 М. Ф. Петровић, Документи о Рашкој области 1890-1899, 416.363 Аустро-Угарска и Србија. Документи из бечких архива, IV (1906), 578.364 Стојан Новаковић, Балканска питања, Београд 1906, 518-520. Новаковић је сматрао да се „на домове у Старој Србији треба рачунати

просечно по 8-10 душа“.

сл. 37 - Митрополит рашко-призренски Дионисије (Петровић)

XIX века у рушевинама је било најмање 13 манастира иоко 46 цркава. Развалине манастира: Довоља, Св. АрханђелМихаило на Тари, Маоче (Борчане), Орлић – Козица,Левер Тара (Кућишта-Црквиште), Кобиловац (Калуђерсковрело), Оџак, Ограђеница (Ћелиште), Какмужи, Глисница(Елезовићи), Поблаће (Бара – Ћелије), Готовуша (исподЉесковца на имању Витомира Леовца), Доња Брвеница(Оцркавље); разрушене цркве: Вашково (код школе),Варине, Мијаковићи (у близини садашње школе),Марина Шума, Вруља (Ђурића брдо – Црквиште),Матаруге, Љутићи (Комарице, Дубрава), Обарде, Битине,Заглавак, Рудница, Отиловићи (на Окруму и на „једномбрежуљчићу“ у селу како у Цариградском гласнику од 8.септембра 1899. године пише Милан Ненадић), Црљенице,Бобово (Враца), Мељак, Какмужи (црква Св. Спаса),Хоћевина, Шљиванско, Задубље, Горње село, Крушево(Црквина), Илино брдо (Илина главица), Трновице,Градац (Доњи), Лучића Мељак (Црквина), Нанге, Честин

(Брдо), Сречање (Беркиња), Потковач – Улице, Мељена(Црквине), Оцркавље (на граници Поблаћа), Поблаће,Рађевићи (Трговиште), Јагодњи До, Зорловићи (Башча),Страхов До, Јасике (код Ковача), Подгробница (Рађевићи),Илијина главица (код Јакубовог гроба), Бушње (изнадизвора на малој стени), Поткукањ, Жидовићи (Гука), До(испод Чемерна, Црквиште), Југово (Задубље), Окрум (десноод Готовушке реке), Мале Крће (Смрдан, Црквиште).

У пролеће 1897. године митрополит Дионисијезамонашио је попа Јакшу Ћосовића, пароха косаничког.Јеромонах Сава како је гласило његово монашко имепривремено је опслуживао косаничку парохију манастираДовоље. Јеромонах Василије (Поповић), тада рукополо -жен, постао је игуман Св. Тројице и архијерески намесникза протопрезвитерат пљеваљски. Дотадашњи игуманГедеон премештен је за старешину Ђурђевих ступова кодБерана. Парох бобовски био је Димитрије Шиљак(опслуживао је и парохију Крће), а Тодор Вукојичић јеуместо Св. Тројице добио да опслужује парохијуЦрљенице.365 Од укупно 1 732 православна дома 1899.године у пљеваљском протопрезвитерату број домова попарохијама био је следећи: град Пљевља 308 домова,парохије – црљеничка 226 домова, бобовска 175,илинобрдска 92, врбска 100, бољанићка 88, потпећка 90,крћанска 72, поблаћка 290, отиловићка 129, пренћанска81 и крупичка 101.366

Црквено-школска општина у Пљевљима била јенајбогатија и најмоћнија општина у целој области, пресвега захваљујући пљеваљским трговцима, занатлијама идругим угледним грађанима. Она је нарочито билаактивна крајем XIX и почетком XX века и поредунутрашњих сукоба који су оптерећивали њен рад.Пљевљски Срби су одвајали средства за црквено-школску општину, за издржавање манастира Св. Тројицеи рад школа у пљеваљском крају. Има података да је јошу периоду 1862-1866. при манастиру Св. Тројица постојаоШколски фонд у који су своје прилоге давали пљваљскитрговци, занатлије и други грађани али и већи бројдобротвора са стране. Почетком 1862. кнегиња Васиљчиковаиз Русије пслала је преко руског конзула у МостаруБезобразова 950 гроша.367 Године 1896. основан је Фондсиромашних ђака („Ђачка штедионица“). Српска право -славна црквено-школска општина је за тутора изабралаЂорђа Јанићијевића, који је на тој дужности остао до1902. године. Фонд је служио помагању сиромашнихђака из пљеваљске општине. Поред поменутих фондова,захва љујући улозима пљеваљских трговаца и другихдобро стојећих Срба, црквено-школска општина је 1907.основала Фонд манастира Свете Тројице. Фонд се брзоразвијао, дајући новац под интерес трговцима,занатлијама и сељацима за откуп земље од ага и беговакао и за плаћање разних дажбина. Позајмљивао је новац


365 Цариградски гласник, 15/28. март 1897.366 Иван Иванић, Из црквене историје Срба у Турској у XVIII и XIX веку, Београд-Нови Сад 1902, 140.367 Љ. Дурковић-Јакшић, Просвјетна дјелатност манастира Св. Тројице код Пљеваља 1823-1912, Брезнички записи 3, Пљевља 1991, 55.

сл. 38 - Поп Ристо Ненадић са супругом (на венчању)

(без интереса) учитељима и професорима када би имкасниле плате из Србије. Примера ради, током 1909,1910. и 1911. издато је сељацима за откуп земље од ага ибегова 43.160 гроша, за откуп десетине 23.940 гроша, аза набавку семена и стоке 15.960 гроша. Кључно питањеје било како да сељаци што пре дођу до своје земље.

У Фонду је често долазило до сукоба измеђупредседника Фонда Филипа Ђурашковића и игумана Св.Тројице Василија Поповића, који је био председникуправног одбора. Српска црквено-школска општина уПљевљима пружала је сталну помоћ сеоским општинамаза градњу школа и оправку цркава. Године 1906. у управицрквено-школске општине били су: председник архи -мандрит Василије Поповић, Спасоје Бајић, ЛазарШећеровић, Ђено Ђенисијевић, Миле Поповић, Перо

Ђенисијевић и деловођа Ђорђе Пејановић. Следеће, 1907.године управу чине: председник архимандрит ВасилијеПоповић, Филип Ђурашковић, Јосиф Бајић, МихаилоЖивковић, Јован Милинковић, Јован Бујишић, ЈанићијеЈанићијевић, Јакша Поповић, Хаџи Јакшић, РистанЛеовац, Стеван Јовашевић и деловођа Стеван Самарџић.368

Сукоби у општини су били врло чести. Повремено су ихсмиривали митрополити Дионисије и Нићифор.Детаљан извештај о стању у Пљевљима и пљеваљскомкрају у јесен 1906. године, као и у околним областима,митрополит Нићифор Перић је поднео председникуВладе Србије и министру иностраних послова НиколиПашићу, почетком септембра 1907. године. Почетком XXвека сукобљавали су се свештеници Шиљци са архи -мандритом Василијем Поповићем. Касније се развио


368 В. Шалипуровић, Културно-просветне и политичке организације..., 211-223.

сл. 39 - Пљеваљске грађанске породице Пејатовић, Росић, Ђенисијевић (са њима и рођак Милан Минић из Пријепоља, касније сликар и архитекта, власник хотела „Мажестик“ у Београду)

сукоб Филипа Ђурашковића са Василијем Поповићем идругим трговцима. Током 1909 и 1910. за председникаопштине долази Филип Ђурашковић, док се игуманВасилије Поповић повукао а касније је престао да буде иархијерејски намесник па је на његово место дошаоДимитрије Шиљак. Сукоб се поново појавио измеђуШећеровића и Бајића са Филипом Ђурашковићем.Ђурашковић је остао председник општине до крајатурске владавине. Поред пљеваљске, црквено-школскеопштине су постојале и у Ковачу, Хоћевини, Мељаку,Бобову, Пренћанима, Отиловићима и Илином Брду.Општине које нису имале цркве имале су само школскиодбор, јер су цркву имале само општине на Илином Брдуи Отиловићима. Општина у Пренћанима имала јецрквено-школски одбор јер је бринула о манастиру урушевинама – Довољи. Све ове општине водили сусеоски свештеници.369

После оставке рашко-призренског митрополитаНићифора (Перића) 1911. године, појавио се потпунонепотребан и по обе стране штетан сукоб између Србијеи Црне Горе око избора новог рашко-призренскогмитрополита. Србија је као кандидата предложила

Богдана Раденковића, а Црна Гора Гаврила Дожића.Избор Раденковића није био срећан, прво зато штоуопште није био замонашен, а друго, био је врло активану комитском покрету и као такав осуђиван од турскихвласти. Влада Србије покушала је да га замонаши уманастиру Хиландару али то није могло бити учињенобез дозволе Патријаршије у Цариграду. Ипак, по налогуиз Београда рукоположио га је велешко-дебарскиепископ Варнава (Росић) у једном манастиру кодТетова.370 Добио је монашко име Василије. С друге странеВасељенска патријаршија је рукоположила за рашко-призренског митрополита Гаврила Дожића и одбилакандидатуру Богдана (Василија) Раденковића. Међутим,пошто нови митрополит није могао отићи у епархију безберата великог везира, Турска је намерно одуговлачилацелу ствар и ослобођење 1912. епархија је дочекала безмитрополита. Више од годину дана трајале су непо тре -бне кампање и изјашњавања подршке једном и другомкандидату што је могло ићи на руку само Турцима.

У историји Српске православне цркве, а наравнои у историји Пљеваља и пљевљског краја сасвимизузетно место има каснији српски патријарх Варнава


369 Исто, 226.370 Исто, 330.

сл. 40 - Сабор у манастиру Свете Тројице

(Росић). Рођен је као Петар Росић 29. августа 1880.године у Пљевљима, од оца Ђорђа и мајке Христине –Крсмане из породице Пејатовића. Крштен је у цркви Св.Тројице. Његови родитељи имали су још четири сина:Данила, Тодора, Алексу и Уроша. Петар Росић језавршио основну школу у Пљевљима 1892. године кодучитеља Јована Госпића и Јована Митрановића.Богословију у Призрену завршио је 1899. године.371

Управа Богословије на челу са ректором протом СтевомДимитријевићем решила је да Петар Росић треба данастави студије у Духовној академији. Препоруку забогословске студије на Петроградској императорскојдуховној академији, упућену Светом Синоду Рускеправославне цркве написао је митрополит Дионисије, апомоћ је пружио и руски конзул у Призрену. Пошто је сауспехом положио пријемни испит Петар Росић је примљену академију, „на потпуно слободно издржавање – изсредстава Св. Синода“.372 Много година касније сећао се

свог доласка у руску престоницу. „Први сам пут дошао уРусију 1900. године. Био сам неисказано очаран величан -ством северне престолнице, а срдачни дочек, не само одсвештенства и мојих школских другова него и од сваког,па и најпростијег Руса, освајао ме је“.373 Ректор академијебио је епископ Борис Плотњиков, човек огромних спосо -бности, зналац пет страних језика. Млади студент ПетарРосић радио је „и дању и ноћу“, посећујући истовременодуховне, религиозно-филозофске и друге скупове ипредавања. Управо у то време у Русији је било веомаактивно Религиозно-просветно друштво. Други центаррелигиозне мисли у Петрограду представљали су чувениРелигиозно-филозофски скупови. На седнице се улазилона препоруку два члана управе, а у управи су поредосталих били Д. С. Мерешковски, В. В. Розанов и многидруги. У то време се у души Петра Росића дубоко укоре -нила мисао о монаштву. „На мене је Петроград – сећаосе касније патријарх Варнава – моћна, строга и прекра -


371 Сава, епископ шумадијски, нав. дело, 50. 372 Вл. А. Мајевски, Српски патријарх Варнава и његово доба, књига I, с руског превео протопрезвитер – ставрофор, проф. Александар

Живановић, Осијек 1933, 42-43.373 Исто, 46.

сл. 41 - Новопострижени инок Варнава (Росић), мај 1905. Санкт Петербург

сл. 42 - Велешко-дебарски епископ Варнава (Росић) у орнату (1910)

сна престолница, произвео особит, неизгладив утисак;богата лавра, знаменита академија, образована, даровитаи високо културна јерархија, дивни богати и велелепнихрамови, чудни, овијени старином, манастири с чудотвор -ним иконама и прекрасним живописом, величанственецрквене службе, складни певачки хорови. За сав мојживот је оставила у души мојој дубок траг необичнапобожност народа и необична његова пријазност,покорност Божијој вољи, дирљива предусретљивост,доброта и гостопримство; силни утисак су произвели иоставили на мене за цео мој живот историјски спо -меници руске славе и моћи, проминентни црквени идржавни радници који су ушли у историју, учењаци,писци, скупови који фрапирају, а који су пружали такомного поуке срцу слушалаца...“.374

Занимљиво је да за цело време свога школовања уРусији (1900-1905) Петар Росић ниједном није посетиосвоју породицу ни Пљевља. Путовао је у Москву, намолитву и поклоњење у Тројичко-сергијевску лавру,посетио је Кијев и знамениту Кијевско-печерску лавру,био на Волги. После дугог размишљања и искушеништваПетар Росић приступи 30. априла 1905. монашкомпостригу. Дирљиви свештени обред обавио је ректор ака -демије и његов духовни отац епископ Сергије. ЈерођаконВарнава је 5. јуна 1905. посвећен у чин јеромонаха. Пренего што ће напустити Русију, јеромонах Варнава језаједно са својим духовним оцем по монаштву епископомСергијем посетио знаменити Валански манастир, који супочетком 10. века основали иноци подвижници Сергијеи Герман на пустом острву званом Валан.

Из Петрограда јеромонах Варнава је о рускомтрошку отпутовао у Цариград ради уписа на богословијуна Халки. Од Одесе је путовао морем до Цариграда у којије стигао 5. августа 1905. године. Чим је дошао уЦариград постао је свештеник при српском посланству.Сарађивао је у Цариградском гласнику, окупљао Србе,управљао српском школом и блиском сарађивао саЦариградском патријаршијом. Учио је грчки језик ипроучавао религиозно-црквене прилике у Патријаршији.У пролеће 1906. посетио је Палестину да се поклониГробу Господњем. Посетио је Јерусалим, био у Јафи, азатим у повратку стигао у Хиландар на Свету Гору где јепосетио и друге манастире, међу њима и Пантелејмон.Свети Синод Цариградске патријаршије изабрао јејеромонаха Варнаву 18. марта 1910. за епископа Дебарско-велешке епархије. Хиротонија је извршена 10. априла1910. у суботу Св. Праведног Лазара, у патријаршијскомхраму Св. Великомученика Георгија.

Још једна личност из Пљеваља оставила језначајан траг у црквеној историји српског народа. То јеМихаило (Шиљак), епископ рашко–призренски 1920-1928. Рођен је 1873. у Поблаћу код Пљеваља. Богословијује завршио у Рељеву а Духовну академију у Казану,Русији. Рукоположен је у чин ђакона 26. августа а у чинпрезвитера 29. августа 1905. До избора за рашко–при -зренског епископа 17. новембра 1920. био је професорбогословије и гимназије. Умро је 25. августа 1928. уПризрену и сахрањен у старој призренској цркви Св.Великомученика Георгија.375

Исламска заједница

Не постоји довољно доступних поузданих изворао организацији исламске заједнице, њеним службе -ницима (мујезини, имами, хафизи, вероучитељи) иверским достојанственицима (муфтије), у Пљевљима ипљеваљском крају у XIX и почетком XX века. Кратак алипрегледан приказ пљеваљских џамија, у граду и поселима, укључујући и период о коме се овде говори, даоје Узеир Бећовић у књизи о Хусеин-пашиној џамији.376

Још крајем XIX века, 1894. године, Карло Пач из Земаљскогмузеја у Сарајеву дотакао се неких пљеваљских џамијаали само у контексту римских споменика који су у њихуграђени или су се налазили у њиховим двориштима(Чутковац џамија, Дедага џамија, Хусеин-пашинаџамија, Муслук џамија, Серхат џамија).377 Поуздано сезна да је у Пљевљима у XIX веку било 9 џамија (Хусеин-пашина, Хаџи Ризван Чауша, Хаџи Хасанова, Бубичина,Хаџи Зекерија, Одобаша, Хаџи Алијина Мисри Ахмед-Бег, Јусуф Кадијина и Хамидијина, у народу звана иСелмановића џамија).378 Узеир Бећовић је дао детаљнеподатке о срушеним џамијама, како у граду тако и поселима, било због небриге, или као последица полити -чких и ратних збивања и обрачуна током XX века.

Од пљевљских муфтија из XIX века најпознатијије свако Мехмед Нурудин Вехби Шемсикадић (око 1827-1887). Школовање је започео у Пљевљима, наставио уЂумишића (Дрвенија) медреси у Сарајеву, а затим уЦариграду. По повратку, у Пљевљима је постао професору Руждији, а за муфтију је именован „око 1866.године“.Уживао је углед у народу, како пише Бећовић, „трудио седа успостави ред у анархичном животу Таслиџе.Забранио је неке адете који су били анахрони, а којинијесу имали потпоре ни у кур’ану ни у хадису“.379 О


374 Исто, 76.375 Сава, епископ шумадијски, нав. дело, 331-332. Писац ових редова, у оквиру историјско-геогрфских истраживања Призрена и

призренског краја 1996. посетио је цркву Св. Ђорђа и у малој црквици у порти, поред главног храма, са великим изненађењем угледао поломљенунадгробну плочу епископа Михаила (Шиљка).

376 Uzeir Bećović, Husein-pašina džamija. Prilozi za monografiju, Podgorica 2006.377 Karlo Patsch, Sandžak novopazarski u rimsko doba, Glasnik Zemaljskog muzeja VI (1894), 470-474.378 У. Бећовић, нав. дело, 158.379 Исто, 193.

његовој политичкој делатности у време Велике источнекризе 1875-1878. и касније, говори се у овој књизи надругом месту. Његова политичка активност је била такоинтензивна да би свакако могла бити предмет једнезасебне студије.

Нишки муфтија с почетка XX века, МехмедЗекеријах–Ћинара рођен је у Пљевљима 1878., где језавршио основну школу а затим руждију 1894. Од 1895.до 1908. године боравио је у Цариграду на исламскимтеолошким студијама. Муфтијски испит положио је1909. а исте године постављен је за нишког муфтију, аубрзо и за нишког кадију. Касније је постао Врховнимуфтија (1921).

Пљевљски муфтија (1930) – Абдулах АјнијаБајрактаревић, иако рођен у Горњем Вакуфу (1862)највећи део свог животног века провео је у Пљевљима.Завршио је медресу у Сарајеву и високу верску школу уЦариграду. Био је наставник Руждије и Идадије у

Пљевљима од 1886. до 1912. године. Знао је турски,арапски и персијски језик.

Дугогодишњи имам Хусеин-пашине џамије, али идругих пљеваљских џамија Мехмед еф. Цоковић рођен је1877. у Пљевљима у којима је провео цео дуги животнивек. У Пљевљима је завршио мектеб 1896., руждију 1900.и пљеваљску медресу 1912.380

Политички амбијент економског развитка:добротворна и културна мисијапљеваљских трговаца

Као и људи и градови имају своју судбину, која јеварљива и тешко предвидива нарочито у балканскимприликама у којима се скоро сваких неколико деценијамењају границе и саобраћајно–културни правци.Пљевља су током своје историје знала да искористе свепредности вароши која се налази на важном друму којије вековима ишао са Приморја према источном Егеју иЛеванту, односно Солуну и Цариграду. Она су у свакомпогледу напредовала када су имала око себе широкозалеђе без државних граница и других баријера, а поправилу су венула када су њихове широке и разгранатепословне и културне везе биле ометане близиномдржавне границе. Tако је било и у средњем, а тако и удвадесетом веку. Пишући о Пљевљима одмах послеослобођења од турске власти, Јевто Дедијер можда нијебио у свему у праву када је 1913 године анализираотрговачке прилике у Пљевљима и нарочито будућностпривредног развитка Пљеваља. „У трговачком погледуПљевље данас стоје врло слабо“ – пише Дедијер “Од какоје укинут дубровачки друм и веза с Дубровником, од тадаје и трговина сведена на минимум. Данас се већиномтрговина и саобраћај води са Босном, али у малој мери/../ Саобраћај се врши колима, из Пљевља воде друмовиза Пријепоље, Метаљку – Устипрачу, и недовршен друмПљевље – Северин – Рудо, којим се саобраћај вршикоњима, кириџилуком. По данашњем своме положајуполитичком поделом Санџака, економске прилике овевароши с дана на дан ће опадати, због чега се бојати да исама варош тотално не пропадне.“381 Време је показалода је ова бојазан Јевта Дедијера била оправдана и нијепреувеличана. Он, свакако, није био дубље упућен уисторијски развитак Пљеваља, али је готово инсти -ктивно осетио све мане и предности његовог географскогположаја и утицај политичких граница на путне правцекоје добрим делом намеће и сам географски амбијент.Јер, као што је познато, географија у доброј мери одређујене само привредни развитак или архитектуру једногграда него и менталитет, психичка својства и начинживота једнога места – од одевања до начина исхране .


380 Исто,201-202.381 Јевто Дедијер, Нова Србија, Београд 1913, 301.

сл. 43 - Мехмед Зекеријах - Ћинара, нишки муфтија (1910)касније Врховни муфтија (1921)

Однос економског развитка и степена разно -врсности културног живота је велика тема научнеисторио графије, па самим тим и историје Пљеваља.Период 1878 – 1912. је у новијој историји Пљеваљасвојеврстан пример динамичног привредног развитка иутицаја тога развитка на социјалне и културне прилике унајширем смислу, укључујући и ритам урбанизацијевароши и архитектонску панораму у целини. Политичкеприлике имају увек велики утицај на привредниразвитак једнога града или области.

У периоду 1879-1908, па и даље, у Пљевљима су сесусрели Исток и Запад, прво војнички - трупе двејуимперија једне поред других али и политички и еко -номски и културно. Она су у поменутом периоду доспелау разумљиво интересовање међународне дипломатије,нашла су се на раскрсници неколико важних међуна -родних политичких, економских и саобраћајно-културнихправаца. Привредно–саобраћајна експанзија је по пра -вилу претходила територијално–војној експа нзији, аувек је била ефикаснија и са дуготрајнијим резултатима.

Боравак аустроугарских трупа у Пљевљима уз истовре -мени турски војни гарнизон, њихово рива лство у свакомпогледу, као и повратак војностратегијске и политичкеважности Пљеваља коју су она била изгубила послепремештања седишта Херцеговине 1833 у Мостар, све тоје утицало на уочљив привредни, друштвени и културнинапредак Пљеваља 1880-1908. године. Могло би се рећида су опет постала најзначајнија варош на простору одМостара до Призрена.

Образлажући током припрема за анексију 1908године свој пројекат такозване новопазарске железнице,која је требало да обезбеди спој железничке пруге одбосанске границе до турске железнице у КосовскојМитровици, министар спољних послова Аустро-Угарскебарон Алојз Ерентал је свој империјални продор предста -вио као „приближавању Истока Западу“. Његов амбасадору Цариграду гроф Јован Палавичини био је много дире -ктнији, истичући да „када буду постављене шине одбосанске границе до Митровице, уследиће ускоро, самопо себи, освајање овога земљишта мирним путем. Наша


сл. 44 - Три богата српска трговца (с лева на десно): Лазо Шећеровић - Пљевља, Васо Стевовић - Прибој и Глиша Веселичић - Пријепоље

култура ће се пробити заједно са железницом полако алисигурно до Солуна, који ће постати аустроугарска лука.“382

Оваква намера Аустро-Угарске није остала тајномза најугледније представнике српског грађанства уПљевљима и део муслиманских виших кругова предво -ђених Омер-бегом Бајровићем. Боравак аустроугарскоггарнизона са свим луксузним и унапред срачунатимефектима у пљеваљској средини на различите начинеуздрмао је вишевековни релативно мирни живот пље -ваљске вароши и несумњиво имао и позитивне али и понационалне интересе негативне последице. Средње -европски узори постали су инспирација пљеваљскимтрговцима и грађанству, не само за стицање материјалнедобити него и начина живота у целини. Аустроугарскигарнизон на Доловима, требало је да буде огледнипример наводне цивилизаторске мисије на Балкану.

Политички амбијент који су донеле аустроугарскеокупационе трупе илустровали су идеолошки украси набрдима око вароши ( камени мозаици): у два реда је биосложен натпис „Držte se Hanaci!“, који је у ствари биоратна лозинка 54. пука гроф Alt-Starhemberg, још одбитке код Somma Campagna (1848): свако је слово било

дугачко 48м, сваки потез слова широк 4м, а знак узвик16м квадратних. Царски иницијали Фрање Јосифа наБоровој главици били су дугачки 75 корака. Једномгодишње мозаици се премазују свежим кречом, а уочиЦаревог рођендана 17. августа, царски иницијали сеосветљавају светиљкама начињеним од стотина конзерви.На дан Султановог ступања на престо Аустријанци су наМалом Богишевцу поред царских иницијала F. Ј.украшавали и звезду и полумесец.

Живљи и већи промет који је у Пљевља стигао садоласком аустроугарских трупа ојачао је нарочитопљеваљску трговину, али и занатство и друге делатности,мада, када је реч о занатству, ново време је донелопостепено нестајање неких старих заната а настајањенових. Аустро-Угарска је ради својих војних потребаградила путеве Метаљка–Пљевља–Јабука–Пријепоље, акасније започиње изградњу путева Пријепоље–Прибој иПљевља–Прибој. Караванска трговина и даље једоминирала на старим трговачким путевима. Пљевљацису још од средњег века били познати трговци, и татрадиција се настављала у вековима под турском влашћу.Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века мањи


382 Димитрије Ђорђевић, Царински рат Аустро-Угарске и Србије 1906-1911, Београд 1962, 522-523.

сл. 45 - Панорама Пљеваља с почетка века: поглед према Малом Богишевцу - лево аустроугарски натпис „Držte se Hanaci“


сл. 46 - Перо Јанићијевић са породицом

сл. 47 - Михаило С. Бајић са породицом

број трговаца бавио се трговином на велико док је већинату разноврсну робу даље продавала у својим малимрадњама. Међу трговцима који су се истицали својимпословима, нарочито лиферацијама за османску иаустроугарску војску, истицали су се Бајровићи, у првомреду Мехмед–паша Бајровић, затим Бајићи, Ђенисијевићи,Корјенићи, Шећеровићи и други. Велики број пљеваљ -ских породица бавио се трговином . Наводимо овде самонеке трговачке куће: Абдићевићи, Бајићи, Бајровићи,Бавчићи, Безаревићи, Драгашевићи ( Благоје), Дрнде,Ђенисијевићи (Војо и Ђено), Филип Ђурашковић,Живковићи, Грујичићи, Јанићијевићи, Хаџиатлагићи,(Хајрудин и Ферид), Нико Пејатовић, Нико Рабреновић,Селмановићи (Дервиш и Нурко), Перо Тодовић, Шећеровићии други. Јављају се и прва трговачка друштва и то удру -живањем капитала пљеваљских трговаца са трговцимаиз Полимља као што су друштва Веселичић – Шећеровић– Бајровић, Хаџиатлагић – Бајић, Бајровић – Стевовић,а затим и новчани заводи.

Пљевља су вековима била важно трговачкоизвозничко и увозничко место. После 1878. доста су билаупућена на правац Сарајево -Трст, куда су извозила својепроизводе а узозила колонијалну и индустријску робу.Са Сарајевом су била везана лепим колским путем.Међутим, после изградње железнице Сарајево - Увац,Пљевља су почела да губе улогу увозничког и извозни -чког средишта, јер је трговина почела да заобилазиПљевља и да иде више преко Прибоја.

Из редова богатијег трговачког сталежа правосла -вних Срба формира се крајем деветнаестог века, као штоје већ речено, малобројна српска интелигенција. Трговции други богатији грађани школују своју децу, углавномсинове, највише у Србији, затим по Турској, Аустро-Угарској (укључујући и Чешку), нешто мање уШвајцарској и Француској. Највећи број Пљевљакашколује се у Србији као питомци српске владе. Самошколске 1896/97 годину у Богословско-учитељскојшколи у Призрену налазило се осам ученика изПљеваља. Пљеваљски муслимани нису имали школе ниорганизације на српском језику, јер је школовање утурским државним школама на турском језику. Један деомуслиманске омладине школовао се у Цариграду.

Српски трговци у Пљевљима постају крајемдеветнаестог века запажени добротвори како школа уПљевљима и потом мањег броја сеоских школа, тако идобротвори Српског-православног пјевачког друштваБратство, прве читаонице и свакако различитихкултурних свечаности и догађаја у вароши. Међумноштвом прилагача на светосавској забави у Солуну1896. године, у корист сиромашних ђака српске школе„Дом науке“, међу којима је било доста странихдипломата, банкара, официра – јављају се и пљеваљскитрговци – Стеван Бајић 38 гроша и Јосиф Живковић 28.Исте године у фонд за сиромашне ђаке на светосавскојпрослави у Куманову своје прилоге су дали: Стево Бајић

110 гроша, Јосиф А.Живковић 23гр., Гедеон Марић,игуман манастира Св.Тројице 11,20 гр., ДимитријеШиљак, свештеник 11.20, Јован Госпић свештеник 11,20,Миле Бошковић трговац 11,20 гр. Стеван Антонијевић,учитељ 5,30 гр., Тане Ћирковић 5,30 гр., ЈованМилинковић трговац, 11.20 гр. Можда овакав одзивпотиче отуда што је управитељ српске школе у Кумановубио Пљевљак Јован М. Ћирковић. Прилоге у фонд засиромашне ђаке у Митровици , за светосавску прославу,дали су следећи Пљевљаци: Обрад Обрадовић 11,20 гр.,Миле Ђ.Радовић 11,20 гр., Павле Тошић 5,30 гр., ЂурицаБожовић 5,30 гр. На светосавској забави у Новој Вароши1896 године такође у фонд за сиромашне ђаке прилогесу дали: Стево Бајић 48 гр., браћа Шећеровићи, ДимитријеАнастасијевић, Јосиф Живковић по 24 гр., Васо Марић,Вук Стојкановић, Миле Обрадовић по 22 гр., СтевоМилинковић, Саво Дамјановић и Јаков Недић по 11 гр.,Забележено је такође крајем 1898. године да су ЛазоШећеровић, трговац из Пљеваља и Ристо Радуловић трговациз Сарајева „при своме поласку на пут ради својих трг.послова из Пљеваља у Сарајево (...). даривали сваки попола наполеона у злату, за сиромашну школску децу.“

Ова позитивна културна енергија и размахтрговачких послова утицали су не само на јачањепљеваљског просветног и културног живота нарочитопосле оснивања Гимназије 1901, него и на општи изгледвароши и хигијенске и културне навике. Гастон Гравје језабележио да су Пљевља „својом великом пијацом ичистим улицама доста измакла осталим варошиматадашњег пљеваљског и сјеничког санџака“. ЈевтоДедијер је 1913. године записао: „Варош је сасвим чистаи лепа, што је чини најбољом вароши у Санџаку а почистоти сигурно је од најбољих вароши ослобођенихкрајева. Ипак, поред многих оријенталских особина(дућани с ћепенцима, турске кафане, неколико ханова ),она има изглед средње–европске вароши, у којој се поред


сл. 48 - Једна од кућа Мехмед-паше Бајровића (на Јалији)

горе набројаних грађевина могу видети и модерне радње,боље кафане, ханови – хотели и много лепих приватнихзграда”*

На привредни развитак Пљеваља скренуо јепажњу влади у Београду и начелник пљеваљског округаМилорад Јовановић 1913. године: “Забачен и без путева,нарочито далеко од железничке пруге, Пљевље слабоима изгледа на јаче напредовање. Сиротиње, и то лењесиротиње има у њему врло много. Ако се доцније не будуовде отвориле какве фабрике или бар веће радионице,Пљевље ће увек остати без напретка и стално ћевегетирати.“ Време од 1878-1912. показује како се и укомпликованим политичким приликама, радом,стрпљењем, солидарношћу и мудрошћу може постићидоста за развитак своје вароши. Пљеваљски трговци су,иако људи без посебног академског образовања, биливелики добротвори не само пљеваљске него и српскепросвете и културе у целини. Они су материјалниегоизам надилазили бригом за јавни интерес и општедобро. У томе је тајна напретка свих развијених култу р -них средина.

Српско-православно певачко друштво „Братство“

Српско-православно певачко друштво „Братство“(како је у почетку гласио пун назив), основано 1889.године, било је прво модерно културно друштво пље -ваљских Срба. Годину дана пре у Сарајеву је основаноСрпско-православно црквено пјевачко друштво „Слога“.Јевто Дедијер је записао (1912/1913) да је уз „Братство“

била „увек и српска читаоница, коју је иста судбинапостизавала као и `Братство`“.383 У години оснивања„Братства“ било се навршило 500 година од Косовскебитке.

Политичку, верску и културну стратегију Аустро-Угарске, пратила је добро и дугорочно осмишљена борбаза утицај у јавном мишљењу, „борба за душе“. У Босни иХерцеговини Калај је одмах кренуо са концептом„босанске нације“: цела политичка стратегија добија идубља историјско-филозофска објашњења (сукоб „духаИстока“ и „духа Запада“) припрема се пројекат покатоли -чења босанско-херцеговачких муслимана...384 Сви овидогађаји довели су до дубоког отрежњења, до свеукупногпреиспитивања праваца даљег рада на ослобођењу – укрилу српске политичке и културне елите. Књига, школа,култура – постају главни носиоци борбе, поузданија и порезултатима трајнија средства. Главни правац активностиСрбије, уместо Босне и Херцеговине, усмерава се премаСтарој Србији и Македонији. Политичка и културнаактивност Срба у Старој Србији, тада у Турској, усклађујесе са легалним и од стране турских власти дозвољенимформама реда. Основни облик тога рада у Османскомцарству, као што је већ изнето, биле су црквено-школскеопштине, на основу привилегија Васељенске патријар -шије. Оне су биле једино могући оквир свеукупногдуховног и просветно-култног живота хришћана уОсманском царству. Тако се и српска црквено-школскаопштина у Пљевљима јавља као оквир целокупногкултурног и просветног живота пљеваљских Срба, па и„Братства“ и Српске читаонице, односно књижнице. Посвом основном културном лику Пљевља су, као што језапазио и Пач, имала изглед ори јенталне вароши, али сазнацима новог времена. Један посетилац Пљеваља, спочетка XX века, 1912. године, забележио је да „поприроди Пљевља имају прилично романтичан положај,сличан положају Сарајева, али је тај природни положајнагрђен људском руком, јер су Турци сва брда окоПљеваља оголели и у камен претворили, док је преизвесног времена на тим брдима била густа шума.“385

Имала су лепу и пространу чаршију, са старинскимдућанима дуплих ћепенека. Чаршија је делила варош насрпски православни и муслимански део, с тим што јемуслимански био много већи. Правосла вни део сучинила три кварта, или махале: Моћевац, Гувна и Варош.У време оснивања „Братства“ Пљевља су могла имати око7.000 – 8.000 становника, већином муслимана.

Оснивање Братства је било саставни део напораСрба у Старој Србији на оснивању нових школа,просветних и културних друштава, књижара, читаоница.Преокрет у том правцу значило је отварање Призренске


* Ј. Дедијер, нав.дело, 299383 Др Јевто Дедијер, Нова Србија, Београд 1913, 299-300.384 Васиљ Поповић, Калајева идеја о покатоличењу босанских муслимана, „Правда“, Божић 1940.385 Варош Пљевља – положај, становништво и знаменитости (у): Илустрована ратна кроника, часопис о догађајима балканског рата, бр.

7, Београд, четвртак 8. новембра 1912.

сл. 49 - Печат Српског певачког друштва „Братство“

богословије (1871). Из Београда је помоћ у просветном икултурном послу долазила од „Друштва Светога Саве“,основаног 1886. године. Председник друштва био јепознати професор опште књижевности на Великојшколи Светомир Николајевић. Главни задатак друштвабио је: да шири просвету и негује национално осећање иврлине у српском народу. Друштво је имало свој часопис„Братство“, који излази од почетка рада друштва, саосновним начелом на насловној страни часописа – „Братје мио које вјере био“. У духу тога начела, често је објављи -вало прилоге из народне и епске традиције Срба мухаме -данаца (могуће је да је име „Братство“ настало управо поузору на Братство Друштва Светога Саве.

Нема много података о околностима и садржајурада „Братства“ у првим годинама након оснивања 1889.године (у исто време у Призрену је основано певачкодруштво „Цар Урош“, које се и данас тако зове). Нажалост, вероватно богата архива Братства сагорела језаједно са зградом друштва 1. децембра 1941. године којасе налазила у улици Принца Ђорђа (касније Тршова),наспрам данашње Гимназије.386 Између два рата у зградиБратства су приказиване биоскопске представе.387 Не

изгледа много вероватном тврдња Стева Леовца, коју јеЉубомир Дурковић забележио 1954. године, да јеБратство „укинула Цариградска патријаршија по наго -вору грчког владике“, јер Грци према овим крајевиманису имали претензије. Вероватније је да је сметњадошла од турских власти, на инспирацију из командеаустроугарске бригаде са Долова. Јер, 1889. године уБеограду је одмах након доласка на власт Пашића ирадикала основано и друштво Велика Србија, чији јепредседник постао песник и књижевник Драгутин Илић.Пошто је активност друштва била од почетка усмеренапрема земљама преко Дрине, међу различитим аустро -угарским службама је настала права узбуна.

Српско-православно певачко друштво „Братство“је као средиште организованог културног живота Срба,наилазило на противакцију са аустроугарске стране (убечким извештајима, на пример, игуман манастираСв.Тројице Василије Поповић оптужује се за развијање„великосрпске пропаганде“). Отуда, вероватно, и долазечести прекиди у његовом раду, поред пословичне српскенеорганизованости и недостатка социјалне дисциплине,односно осећаја за заједнички интерес. Друштво је обно -вљено 1891. године 1. децембра, и радило је негде до1894-1895. Обнавља се поново јануара 1897. године.Средином 1897. архимандрит манастира Св. РоманаДанило Недељковић пише о бројном певачком друштвуу Пљевљима. Он каже да митрополит Дионисије,залажући се за отварање гимназије, тражи макар дваспособна наставника „и ако је икако могуће, да један одњих буде музикалан, како би могао бити хоровођа јер јеустано вљено певачко друштво од 40-50 чланова“.388

Септембра 1900. године Пљевљак Ристо Пејатовић (1879-1904), тада учитељ у Новом Пазару, упућен је о трошкувладе Србије на двогодишње додатно усавршавањевокалне и инструменталне музике у приватној музичкојшколи Ф. Пивода у Прагу. У образложењу ове одлукенаглашава се да „гајење српске песме и обучавањепевању нашега народа у неослобођеним крајевима однеоцењиве су важности и нама су за то неопходнопотребни учитељи нотног певања у којима сада трпимовелику оскудицу“.389 Пејатовић је као питомац завршионижу гимназију у Београду, а потом богословију 1898.године. Био је талентован сликар и вајар, а у пљевљскојгимназији био је учитељ певања и цртања.

Друштво поново престаје са радом 1901. године, ипо трећи пут обнавља рад 5. октобра 1906. године, сановим председником Ђорђем Пејановићем и управомкоју су чинили: Сава Радуловић, потпредседник, МилеДебељевић, деловођа, Владета Шећеровић, благајник,одборници: Стеван Леовац, Андрија Пјановић и М.Лаковић, књижничар. У Контролни одбор су ушли Урош


386 Војкан Бојовић, Српско певачко друштво „Братство“ Пљевља 1889-1941, Брезнички записи 7-8, Пљевља 1997, 63.387 Нијаз Коштовић, О пљеваљском професионалном позоришту од 1949. до 1957, Брезнички записи 2 (1990), 112.388 Цит. према Р. Петковић- Поповић – В. Шалипуровић, нав. дело 172.389 Милић Ф. Петровић, Пљеваљска гимназија 1901-2001; Документи 1901-1914, 1, Пљевља 1999, 87-90.

сл. 50 - Михаило С. Бајић, један од председника „Братства“

Милинковић, Гавро Пејатовић, Јован Бавчић и ЈаковИлић.390 У архиви манастира Св.Тројице чувао се највећидео локалне грађе о друштву. У извештајима из Пљеваљаи о Пљевљима који се налазе у Архиву Србије такође имаподатака о раду друштва. Мора бити да се у архивуаустроугарске окупационе управе у Босни и Херцеговини(грађа се чува у Архиву Босне и Херцеговине) и у Бечутакође налази занимљива грађа. Штета је што члановидруштва нису остављали своје белешке или успомене каошто је штета што Пљевља нису имала свој архив, и штопљеваљски Музеј није у ранијим временима повео већубригу о сакупљању материјала који би сведочили одруштву.

Друштво „Братство“ било је организовано напринципу редовних и помажућих чланова; чланови судобијали дипломе, а у средини печата друштва налазиосе лик св. Саве. На меморандумима друштва у почетку јеиза имена и седишта – Пљевља, стајало „Херцеговина“.Приликом обнављања 1891. године „Братство“ је имало28 редовних и помажућих чланова: Јован Митрановић,Тодор Росић, Јован Протић, Саво Недић, Дико Којовић,Спасо Обрадовић, Тодор Живковић,, Стево Дебељевић,Нико Пејатовић, Јаков Бајић, Ристо Николајевић, СретенКубуровић, Ристо Бајчета, Илија Цвијетић, Јосиф Амдић,Саво Дамјановић, Васо Поповић, Јован Кнежевић, ТомоОџаклија, Васо Радуловић, Радован Бијелић, ГавроКујунџић, Михаило Бијелић, Кирило Ћирковић, ДикоДамјановић, Ристо Росић, Јањуш Мораит, Јосиф Стијеповић,а помажући: Спасо Ружичић, Душо Бавчић, Јаков Бајићи Јован Протић.

Нема много података о музичком и стручном делурада. То би лепо могао да истражи један музиколог.Године 1894. помињу се хоровође (привремени) зацрквено (Спасоје Бајић) и за народно певање (учитељицаЖенске школе Роксанда Томић). Три године касније(1897) као хоровођа се помиње Јован Госпић. Друштво јеоптуживано да пева не само црквене него и националнепесме. Оно и јесте деловало као инспиратор ширихдруштвено-културних активности и окупљања. Године1894. тражило је да се огради српско гробље, примераради, прикупљало је прилоге за болесне учествовало усахранама и давало помоћ за сахрану.

Друштво „Братство“ учествовало је са програмомна свим локалним приредбама, забавама и селима.Вежбало је у манастиру, основној школи и Гимназији. Од1906. године бележи се и увођење свирања (односнообуке на музичким инструментима). Друштво је учество -вало у свим црквеним свечаностима и у ношењу крста.

„Братство“ се највише истицало на прославамаСавиндана. Те прославе су нарочито постале свечане од

доласка Србина на рашко-призренску митрополитскустолицу у Призрену, почетком 1896. У делегацијинајугледнијих Срба из Старе Србије који су ишли уЦариград да захвале Васељенском патријарху Антиму заизбор Србина за митрополита нашао се Михаило С.Бајић трговац из Пљеваља (прота Вукола Поповић изПријепоља, прота Василије Церовић из Сјенице, Х. ПетарС. Мирчетовић из Призрена, Х. Живко Г. Шантарић изПећи, Стеван Х. Арсић из Приштине и Ђорђо Којовић изНове Вароши). Бајић је био и председник „Братства“1897-1901. године, а сакупљач претплате за Цариградскигласник. Свечане прославе Савиндана показују колико сустари Пљевљаци брижљиво неговали српску идеју иправославну духовну традицију. На прослави Св. Савепочетком 1896. године, која се после литургије у Св.Тројици одвијала засебно у мушкој и женској основнојшколи, учитељи и учитељице су основали Ђачкуштедионицу за помоћ сиромашним ђацима.391 ПрославиСавиндана 1897. године био је присутан и митрополитДионисије, који је на Савиндан произвео „у монашки чинобудовљеног свештеника Јакшу Ћосовића, пароха дово -љскога“.392 „Српско-православно црквено-пјевачкодруштво“ отпјевало је на прослави Савиндана тропар св.Сави, а увече је држало светосавску забаву у користсиромашних ученика. У Цариградском гласнику од 21.августа 1897. године најављено је да ће Српско-православна црквено-певачка дружина „Братство“,чији је председник Михаило Бајић, одржати забаву саигранком (19. августа) у славу 22-годишњице ступања напресто Њ. Ц. В. „нашег опште љубљеног владаоца исултана Абдула Хамида II“ Приход је намењендруштвеној каси и сиромашним ученицима српскихосновних школа у Пљевљима.393

Цариградски гласник је у броју од 11. септембра1897. објавио опширан извештај о прослави царског данау Пљевљима и о забави Српског православног певачкогдруштва „Братство“. Писац је изгледа Стеван Самарџић(потпис Ст. С.). Уочљив је удварачки тон дописа, што је,изгледа, неминовна појава на балканским просторимакада је власт у питању. У част ступања на трон„Премилостивог Султана Абдул Хамида Хана II“, стоји утексту, „наше младо певачко друштво „Братство“, којестоји под покровитељством Њ. В. Преосв. Љубљеногнашег Архипастира Митрополита Дионисија, приредилоје истога дана (19. авг.) у вече, сјајну забаву у дворнициСрпске основне школе“.394 По „околним брдима горело јебезброј светиљки у разним бојама и натписима“;друштво је „изнад школе направило месец и звезду“, саосветљењем“; у дворани је присуствоао велики бројпредставника војске и локалне администрације, као и


390 Љ. Дурковић-Јакшић, Просвјетна активност манастира Свете Тројице код Пљеваља (1823-1912)¸ Брезнички записи 3, Пљевља 1991, 65.391 Цариградски гласник, 18. јануар 1896.392 Исто, 6. фебруар 1897.393 Исто, 21. август 1897.394 Исто, 11. септембар 1897.

бројно грађанство, православних и муслимана. Предсе -дник „Братства“ Михаило Бајић одржао је том приликомбеседу, изневши заслуге Султана, поред осталог, каозаштитника просветних установа на српском језику, каои за избор Србина за митрополита.

Хор Братство, стоји даље, отпевао је песме такода је „све присутне задивило“; хор је припремао „једаннаш млади земљак – богослов, који је из љубави премаовој младој установи обучавао друштвени хор“. Краћипоетско-драмски програм је изгледао овако: г. В.Шећеровић декламује Змајеву Песму о песми, а г. Јов.Бујишић такође један део из Бербер Трајка; члановидруштва су играли шаљиву игру Шаран од Змаја тако „даје публика мислила да пред њом нису обични почетницивећ доста извежбани глумци“: истицали су се г.г. Настић,Милинковић, Ј. Гојковић, Св. Жугић, као и г-ца Д.Топаловићева. Госпођица Ј. Јакшићева отпевала је уз

гусле народну песму „Свети Сава“. „После томболенаступила је игранка“. Прво коло повео је Ахмет-ефендија Корјенић са председником друштва Бајићем, „аза тим су се низала редом једна за другим народна коладо беле зоре“. У закључку писац Ст. С(амарџић) бележио Братству следеће: „Ова наша млада установа пола -гано али сигурно напредује, налазећи све лепши одзив уграђанству; па држим да ће још боље напредовати каддруштво буде имало свога сталног хоровођу“.

Пада у очи велика приљежност и одзив друштва„Братство“ и пљеваљског грађанства у помоћи сирома -шним ђацима. То показује да су идеали просвећивањастајали високо на скали друштвених вредности. Приходиса сваке светосавске забаве ишли су по правилу у користФонда за помоћ сиромашним ђацима српских школа.Прослава Светога Саве 1901. године чији је домаћин биоРисто Бајић, била је једна од најсвечанијих. Програм јеимао четири целине: I Ускликнимо...; поздравна речучитељице Стаке Вукојичић: О српској школи некад и сади њеном опстанку; Химна Султану: Декламација Св.Сави од А. Шантића; Кога да поштујемо од А. Шантића,Ко је Лала од Змаја; II комад Љубавно писмо од К.Трифковића, „играју чланови српске омладине“; III гусле,Михаило Потпарић; IV Томбола.395

Осим пљеваљских Срба, православних, свето -савској прослави су присуствовали и аге и бегови мусли -мани: синови Мехмед-паше Бајровића, браћа Корјенићи,Бећир-ефендија Трхуљ.. .Приход са вечерње забаве ишаоје као и увек у фонд за сиромашне ђаке српске школе.Ево неких од приложника: Јосиф Живковић 25 гр., ЂеноЂенисијевић 25, Бећир-еф. Трхуљ 71, Ахмет еф. Корјенић26, Стева Бајића синови 25, Василије Поповић, игуманСв. Тројице 26, Мухамед еф. Корјенић 37 гр. 20 п., ЂорђоЈанићијевић 18 гр. 30, Латиф бег Бајровић 16 гр., ЈосифБајић, Перо Бајић, Гавро Живковић, Серафим Џарић,Вуле Драгашевић, Тодо Радичевић.396

Посебно истакнуту улогу у Српско-православномпевачком друштву Братство имао је Војислав – ВојоЂенисијевић (1882-1918) из старог српског пљеваљскогбратства. Образована и даровита личност, широког кругаинтересовања, поред браће Пејатовића, Стевана Самарџића(1877-1910), Марка Поповића (1869-1931), приповедача,песника и драмског писца, био је један од највећихинтеле ктуалаца пљеваљског краја с почетка XX века. Тује, наравно и Саво Самарџић, иконописац, док су браћаРужичићи, лекар и академик Урош (1891-1966) и светскипознати лингвиста Гојко (1894-1977) тек почињали својуакадемску каријеру. Војо Ђенисијевић је у Београдузавршио Прву гимназију а затим Трговачку академију.Године 1904. наставио је и завршио студије у Бечу наЕкспортној академији. У Бечу се веома посветио музици– „својој великој љубави“, усавршава виолину, компонује,


395 Цариградски гласник, 22. март 1901.396 Исто, 1. март 1901.

сл. 51 - Војислав - Војо Ђенисијевић, стожер окупљањаомладине у „Братству“ школован у Београду и Бечу, човекшироке културе и образовања (компоновао „Пљеваљскоколо“)

црта, пише стихове, учи језике.397 У Братству је биостожер окупљања српске омладине, имао је изузетнукултурну, просветну и националну мисију.398 Поредосталог, конпоновао је Пљеваљско коло. После ослобо -ђења 1912. био је и председник пљеваљске општине. Сабраћом Јованом и Ацом интерниран је у аустроугарскеконцентрационе логоре Нежидер и Болдогасон. Наповра тку за Пљевља 1918. је умро и сахрањен јеБосанском Броду.

Српска читаоница је била саставни део култур -них напора пљеваљског друштва „Братство“. Свакако даје књижница са читаоницом у „Братству“ била приручногкарактера, нарочито у почетку, али са развиткомдруштва развијала се и књижница. Почетком XX векаДруштво је у својој читаоници имало у оно време добре ипознате часописе: Дело, Тежак, Босанска вила, Српскисион, Бранково коло и друге. Поред манастирскебиблиотеке, и библиотеке „Братства“, у Пљевљима су до1912. године деловала још и Ђачка и Наставничкакњижница при Гимназији, Књижница ђачке дружине(основана 1911. при основној школи) и Педагошкачитаоница и књижница (коју су основали учитељи 1911.године).399 Најдалековидији у овом послу био је ТанасијеПејатовић, истичући у свом предлогу црквено-школскојопштини 1902. године о установљењу ђачке инаставничке књижнице да се поред других књига наручеи издања Српске књижевне задруге (основана 1892) и дасе Општина упише за члана утемељивача СКЗ: „И мизаузимамо у Српству видно мјесто, те не треба даизостанемо иза других, који су и слабији и сиромашнијиод нас“.400 Пљеваљске библиотеке и читаонице, као ињихови читаоци – тема су колико занимљива, толико изначајна за историју културе и образовања у овоме граду.Са Српским правосланим пјевачким друштвом„Братством“ и његовом читаоницом почиње модерникултурни живот у овој вароши.

Историја Братства показује да су Пљевља већкрајем осамдесетих година XIX века имала довољно јакслој српског грађанства који је могао да прихвати идејекултурног и друштвеног препорода. Тај препород сеогледао не само у просветним и културним установама,већ и у култури у најшире смислу тог појма – у архи -тектури (кућа Шећеровића), трговачком пословању,култури становања, одевања, свакодневном животу, сведо широког круга личних, породичних и друштвених везаса развијеним српским културним срединама као што субили Скопље, Призрен, Солун, Битољ, Београд, Ужице,Сарајево, Цетиње, Мостар, Дубровник, Скадар, Трст. Тачињеница је, истовремено, показатељ широког културноги политичког видокруга Пљевљака на раскршћу два века.

Многи странци, путници или путописци, бележеПљевља као „чисту и лепу варош“. Француски антро -погеограф Гастон Гравје, пишући о новопазарском санџаку,забележио је да „и данас својом великом пијацом ичистим улицама Пљевље је доста измакло од осталихвароши“.401 Пљеваљско село је било сиромашно иекономски и културнo заостало, са традиционалномпривредом и начином живота. У својим националнимзахтевима село је било радикалније и одлучније док севарошки свет за те циљеве више борио просветним,културним и економским средствима. Буне почеткомвека као што је Раоничка носе сељаци. Сељак је углавномбио чивчија, зависни сељак, који није имао своју земљу,већ је обрађивао агинску земљу. Тај аграрни фактор јетакође утицао на борбеност села.

ОСЛОБОЂЕЊЕ ПЉЕВАЉА 1912. ГОДИНЕ

Ослобођење Пљеваља 28. октобра 1912. годинебило је део заједничких напора две српске државе –Србије и Црне Горе на ослобођењу дела неослобођеногсрпског народа, овога пута у Старој Србији и делом уМакедонији. Био је то део општих напора блаканскиххришћанских држава за истискивањем Турака из Европе(Србије, Црне Горе, Грчке и Бугарске). На војничкомплану директни противник је била Турска. Наполитичком, боље рећи на спољнополитичком, главнипротивник је била Аустро-Угарска. Владала је неизве -сност. Није искључивана могућност њене директневојничке интервенције, нарочито у коридору измеђуСрбије и Црне Горе, у Рашкој, где је до 1908. годинедржала своје војничке посаде.

По турском ратном плану, главнину турских снагау овом делу Старе Србије, заправо Рашке, требао је дачини редифа (резерва), претежно Арбанаси који су сеслабо одазивали наређењу за мобилизацију. Пореднизама (редовне војске) и редифе, турске трупе су билисастављене и од башибозучких јединица (нерегуларнихтрупа састављених од локалног становништва). На деснојобали Таре Турци су у периоду 1906-1911. године подиглицео систем доста јаких караула у којима су биле сме -штене посаде састављене од низама. Није била поузданоутврђена укупна јачина турске војске у пљеваљскомкрају. У Пљевљима су била стационирана два батаљона60. низамског пука и један батаљон редифе саартиљеријом и митраљезима. Командант турских снага уПљевљима био је генералштабни потпуковник АлијаМуфтази родом из Анадолије.


397 Војкан Т. Бојовић, Породица Ђенисијевић, „Пљеваљске новине“, 15. фебруар 2003.398 В. Бојовић, Српско певачко друштво „Братство“..., 64.399 Љ. Дурковић-Јакшић, ... III, 62-63.400 Цит. према: Љ. Дурковић-Јакшић, ... III, 63.401 Гастон Гравје, Новопазарски санџак, Српски књижевни гласник XXX (1913), 134.

Прикупљене турске трупе нису биле у стању да пружејачи отпор српским снагама, и поред појединих контра -удара; најборбенији у одбрани Турске и турске државнеидеје су се показале башибозучке јединице састављене одисламизовних Срба. Верски фактор је у свему био испредњихове етничке припадности. Али, извесне старе верско-обичајне традиције су трајале. Пишући о исламизацијистановништва Левер Таре Узер Бећовић је то врло доброуочио: „О томе да Муслимани у свом селу потичу одправославног живља говоре и многобројни истовјетниобичаји, који су се задржали до ових дана . На примјер,заједнички ђурђевдански уранак и вашари (тефериџи) натај дан, затим на Видовдан, Илиндан (Алиђун). То су инерадни дани за све становнике“.402 Већина је примилаислам у 17-18. веку: Ђурђевићи, Кријешторци, Бошковићи,Мицановићи, Каљићи. Они нису следили један кругхерцеговачких образованих муслимана око Османа Ђикићакоји су себе сматрали Србима муслиманске вере. То јеизванредно уочио поменути Нићифор Дучић, архи -мандрит, у студији о Доњем Колашину, позвавши 1888.године на заје дничку борбу против туђина. Ево шта онкаже: „Шта значи јединство вјере у једноме по поријеклу ијезику истоме народу, који није на висини културној, еторјечита примјера и потврде у Колашину, у томе српском‘par excellence’ јуначком племену, које је вјером прошаранои препо ловљено! – Његове по вјероисповести двије половиненијесу имале: ни једнога заједничког циља; ни удруженеборбе за своје ослобођење од туђина, који их је притиснуо.

Што до данас није ослобођен цио Колашин, каошто су око њега са три стране племена, која нијесу вјеромраздвојена, узрок је, очевидно, вјерска поцијепаност! –Камо среће до тога није у српскоме народу. – А кад је злиудес већ давно то створио, жељети је, да се освијесте свисинови једнога народа, ма којега закона били, поштујућиједни другима слободу савјести и вјере, навикавајући сена праву трпљивост вјерску, па да сложно заједничкираде за: слободу својега отачаста; опстанак својенародности, просвјету и бољитак“.403

Овај племенити и мудри апел архимандритаДучића остао је скоро без одзива. И то се показало уочии током Првог балканског рата.

Оба владара су се обратила ратним прокла -мацијама, у којима су истакли политичке циљевепредстојеће борбе. Први се обратио краљ Никола, 9.октобра 1912. Ево неких његових речи:

„Црногорци!Тужни вапај који допире из Старе Србије од тамо -

шње наше потлачене браће, не може се даље подносити. Онамо немилосно кољу не само људе него жене и

нејаку ђецу српску. Гладно, јадно и плијењено српско серобље потуца по горама и око гаришта својијех домовакликујући вас, да га заштитите и избавите.

Дужност и љубав рода налажу вам да похитатебраћи у помоћ. Пратиће нас симпатије свега образованогсвијета, свега нашега српског рода и осталогаСловенства/.../ Тамо ћемо се срести са нашом драгомбраћом из Србије, које предводи њен витешки Краљ, мојљубљени зет, да се с њима жељно загрлимо, заједноносећи потлаченима слободу.

Нека се благословом Божјим и Светог Петраостваре снови из моје младости, кад сам пјесмомнаговјештавао овај знаменити дан и загријевао српскегруди вјером да оружани морамо поћ:

Онамо онамо, за брда она!“404

Краљ Србије Петар I обратио се ратном прокла -мацијом 18. октобра и, порeд осталог казао следеће:

„Најновији догађаји ставили су опет на дневни редрешавање судбине Балканскога полуострва, па с тим исудбину Старе Србије, те славне али тужне мајке нашеКраљевине где је историјско језгро српске државе, старихкраљева и царева, где су славне Немањићске престонице:новопазарски Рас, Приштина, Скопље, Призрен; где


402 Uzeir Bećović, Lever Tara i njeno stanovništvo. Drugo dopunjeno izdanje, Pljevlja 2004, 31.403 Нићифор Дучић, Колашин, приједјел и племе у Херцеговини, Књижевни радови архимандрита Нићифора Дучића, књига 3, у Биограду 1893, 342.404 Балкански рат у слици и речи, уредио Душан Мил. Шијачки, дрго издање, Београд 1922, 237.

сл. 52 - Командир (мајор) Машан Божовић, командант Тарског одреда

живе наша браћа по крви, по језику, по обичајима, понародној свести, жељама и тежњама /.../

Ја сам зато у име Божје наредио мојој јуначкојвојсци да пође у свети бој за слободу наше браће, за бољиживот и напредак Краљевине Србије. Наша браћаЦрногорци већ ките свежим ловорима своје победнезаставе, а с нама данас ступају напред и јуначке саве -зничке војске бугарска и грчка /.../

Моја ће војска у Старој Србији поред хришћаназатећи и Србе муслимане, који су нама тако исто драги, ас њима и Арбанасе, хришћане и муслимане, с којима нашнарод живи заједно већ хиљаду и три стотине година,обично делећи с њима срећу и несрећу. Ми им свимдоносимо слободу, братство, једнакост у свему саСрбима“.405

Озбиљнију сметњу ратној акцији Србије и ЦрнеГоре у западном делу Старе Србије представљла јепоменута неизвесност у погледу држања Аустро-Угарске.Она је овде била са својим трупама 30 година и позна -

вала је, у детаље, сваку стопу земље (што се види изелабората Детаљан опис пљеваљског санџака икосовског вилајета (Беч 1899, на немачком).

Два месеца пре ослобођења Пљеваља свештеникСимо Ј. Шиљак доставио је Јовану С. Пламенцу,министру унутрашњих дела и заступнику министрапросвете и црквених послова Црне Горе један мањиелаборат под насловом Пљевље и околина. Поредобавештења о становништву, просвети, економским иполитичким приликама, Шиљак је нарочиту пажњуобратио на повољне војно стратегијске правце каонајсигурније путеве за кретање из правца Црне Горепрема Пљевљима.406 Никица Кнежевић пише да суприликом мобилизације Тарског одреда на Жабљаку од1. до 8. октобра 1912. били наименовани (помоћни)штабови од угледнијих људи из села са десне обале Таре:Спасоје Војиновић, Вукота Перуничић, Радуле Вуковић,Јосиф Голубовић, Перко Чабаркапа, Лазар и МашанКнежевић, Данило и Зако Ћосовић. Имали су задатак дадижу устанак, а сачињавали су „привремени савјето -давни штаб при штабу Тарског одреда“.407 Ратне опера -ције црногорског Прекотарског одреда (како га називајувојни историчари), који је дејствовао као левокрилнагрупа Источног одреда, трајале су од 9 – 28. октобра 1912.године. Заступник шефа штаба („кога уопште није било“)Одреда, потпоручник Никица (Никола) В. Кнежевић,пише, скоро 60 година касније да „према општем плануза мобилизацију, концентрацију, стратегијски развој иоперације црногорске војске противу Турске 1912.године, Тарски одред није био предвиђен. У временуизвршења мобилизације из извјесних разлога формиранје набрзину под називом: Сјеверна колона Источногодреда, а за вријеме операција назван је Тарскимодредом“.408 Одредом је командовао мајор МашанБожовић, школован официр. Од првобитног задатка даштити границу на Тари од Добриловине до тромеђе ЦрнеГоре, Турске и Аустро-Угарске, одред је прешао у офанзивуна простору од Вашкова до Бобова и Ограђенице.Прекотарски одред су сачињавали језеро-шаранскибатаљон Дурмиторске бригаде, и добровољачки бата љон,назван у почетку пренћанско-крупичко-барички (тричете са простора Вашково, Крупице, Пренћани, Селац;једна чета никшићка, потомака Херцеговаца који су се1878. настанили у Никшићу и две чете из рејона Бобово-Ограђеница). Одред је имао и два спорометна брдскатопа. Добровољачким батаљоном је командовао мајорПетар Ђурашковић.409

Језеро-шарански батаљон је имао око 1.000 људи,а добровољачки батаљон око 1.500. Никица В. Кнежевићтврди да су оба батаљона имала око 1 600 бораца.410


405 Исто,236-237.406 Радослав Распоповић, Прилике у пљеваљском крају уочи ослобођења 1912, Гласник Завичајног музеја 1, Пљевља 1999, 183-191.407 Никица В. Кнежевић, Ослобођење Пљеваља 1912. године, Пљевља 1971, 38-39.408 Исто, 10.409 Први балкански рат 1912-1913 (Операција црногорске војске) аутор Митар Ђуришић, пешадијски потпуковник, Београд 1960, 225-226.410 Н. В. Кнежевић, нав.дело, 13.

сл. 53 - Командир (мајор) Вуле М. Кнежевић, командант Језеро-шаранског батаљона

Јачина турских трупа била је следећа: у Пљевљима двабатаљона 60-ог низамског пука, један батаљон редифе,већи број башибозука и једна батерија топова. Нијеутврђено тачна јачина посаде граничних караула:Изјаловица, Орашац, касарна у Пренћанима, Шејтан-кула, Рахман-кула, Штрбина, Кричак (к. 1359) и по једнау рејону Бобова и Ограђенице. Према једном извештајукоманде одреда процењивало се да се у Пренћаниманалази око 400-500 низама и два топа. Ту су билеконцентрисане најјаче турске снаге.411 Турци су имали ителеграфску везу Пренћани-Пљевља.

Прекотарски одред је прешао у напад 9. октобра,пребацивши се преко Таре, ноћу између 2 – 5 сати. Упрвом удару заузета је већина утврђења на линијиОрашац-Вашково-Пренћани-Ујач. Из Пљеваља супристигле додатне турске трупе, редовне војске ибашибозука и започео је јак противнапад на Боровуглаву, подржаван турском артиљеријом и митраљезима.Борба је вођена по густој магли, турска ватра је билаизразито надмоћнија. Трупе Прекотарског одредаморале су да се помере према рејону Крупица, ближеколашинској групи, затраживши хитну помоћ од двабатаљона и два брзометна топа.

Командант Источног одреда је, по налогу краља Николеупутио наређење команданту Прекотарског одреда „данипошто не предузима напад ка Пљевљима, чак и кад бимогао“, него да се држи на достигнутој линији. 412 КраљНикола је све време зазирао од реакције Аустро-Угарске.

Језеро-шарански батаљон је, после прегрупи -савања својих снага, у реону карауле Штрбина, заједноса ојачаним пренћанско-крупичко-баричким батаљоном,17. октобра заузео Котлајиће, Крупице и Чавањ. Заизвиђање у правцу Гавања, Пандурице и Градине(Карауле) упућени су делови пренћанско-крупичко-баричког батаљона састављеног од људи који су добропознавали терен, под вођством Милоша Перуничића иМашана Кнежевића. У правцу Црног врха, односноКричка-Косанице, истурена је Тепачка чета из Језеро-шаранског батаљона под командом поручника ПетраКаљевића. Тепачка чета стигла је на Црни врх (кота 1440)и ту цела заноћила. Удаљена од главнине без довољнообезбеђења чета је пред зору нападнута од локалногбашибозука и делова низама. Погинуо је комадир четеса 7 војника, а 9 их је рањено. Међутим, једна извиђачкапатрола пренћанско-крупичко-баричког батаљона којује предводио командант батаљона барјактар Илија(Спасојев) Војиновић „који се за овај задатак добровољнопријавио“ (Н. Кнежевић), запалила је караулу Кричак„односно штаб низамског граничног сектора који сеналазио на Косаници“.413

Непријатељске трупе су 18. октобра поново извршиленапад на делове Прекотарског одреда на линији Кричак

- Црни врх – Чавањ - Крупице. Турске снаге су билејачине два батаљона низама, митраљеска чета са 4 оруђаи врло бројне башибозучке јединице. Башибозук је ишаонапред, подржаван митраљеском ватром а иза су секретали низамски батаљони. Црногорске и јаке локалнедобровољачке снаге су потиснуте на линију Доњи Чавањ- Штрбина – Котлајићи - Горње Крупице - КалуђерскеЛуке. Башибозук је попалио Пандурицу и околнезасеоке. Паљења је било и са друге стране, у Левер Тарии другим околним селима где је живело муслиманскостановништво. Рано ујутру 19. октобра турске снаге сукренуле у офанзиву на целом фронту, али је каснијенизамска команда тежиште напада усмерила на селоКотлајиће, односно котлајићко гробље и подигнутешанчеве на узвишењу око гробља. Напад је подржаванјаком митраљеском ватром. Котлајиће су бранилеустаничке снаге из Крупица, Пренћана, Вашкова иоколних засеока. После три узастопна јуриша турскеснаге су око четири сата поподне заузеле Котлајиће. Упоследњем јуришу на Котлајиће погинуо је и командантбашибозука бимбаша (мајор) Мујо Раповић, из Маоча,


411 Први балкански рат 1912-1913 (Операција црногорске војске) аутор Митар Ђуришић, пешадијски потпуковник, Београд 1960, 226.412 Исто, 227-228.413 Н. В. Кнежевић, нав.дело, 16-18.

сл. 54 - Потпуковник Миливоје Анђелковић, командант Јаворске бригаде

док су устаничке снаге током борби имале осам поги -нулих и једанаест рањених. Барјактар Илија Војиновић„је јуначки пао у шанцу на Котлајићима баш у тренуткукада и бимбаша Раповић на другој страни предшанцем“.414 На Котлајићима је убрзо после Војиновићапогинуо и Љубоје Терзић.415 Црногорске снаге су сеповукле на линију Вис-Балкан (изнад Борисављевице) –Црни врх (изнад Загребца) – Катабун, са наслоном левогкрила на Ујач и кањон Таре. Стање је било критично.

У свануће 20. октобра непријатељ је напаоположаје Балкан-Црни врх. Жестоке борбе вођене су окоЦрног врха. Језеро-шарански батаљон је имао 4 мртва и

13 рањених бораца, и то скоро све на Црном врху.Појачања из Бијелог Поља стигла су 19. октобра увече и20. октобра ујутру (прошћенски добровољачки батаљонпод командом Секуле Бошковића). Пре подне, 21.октобра, уместо очекиваног напада уочено је повлачењенепријатеља на целом фронту, што је било последицауласка Србије у рат и наступања Јаворске бригаде премаПљевљима. Прешло се у противнапад и гоњење непри -јатеља.416 Снаге Тарског одреда су 22. октобра заузелеБитине, Глибаће, Ђурђевића Тару и Левер Тару иповезале се са тепачком четом и добровољцима изБобова и Ограђенице. Након борби одред је овладаорејоном Потпећа и по наређењу команданта Источногодреда Јанка Вукотића задржао се на достигнутомположају. Божовић је имао наређење да „даље не изводиоперације, па чак иако би био у могућности да узмеПљевља“. Сматра се да је краљ Никола то учинио збогстраха од реаговања Аустро-Угарске, а делимично и збогопасности од јаког турског противнапада. Нешто каснијекомандант Источног одреда је поново скренуо пажњуБожовићу на поменуту наредбу краља Николе, изричитонагласивши: „Немој ни помишљати да продужиш путПљеваља до нове наредбе“.417

Командант одреда је тих дана упутио пет људиправцем Матаруге - Обарде - Камена гора, са задатком даорганизују нове добровољце. Та група је, пишепотпуковник Митар Ђуришић, „у рејону с. Јабукеступила у везу с деловима српске Јаворске биргаде изаједно с њима ушла у Пљевља. Истог дана, нештокасније, у варош су ушле и јединице Прекотарскогодреда“.418 Краљ Никола је јако водио рачуна о мишљењуБеча. Аустроугарски посланик је известио свогаминистра да му је краљ Никола пре рата „својевољно“обећао да „неће изводити операције у Санџаку уколикосрпска војска не буде оперисала на тој страни“. Плашећисе, како пише историчар Н. Ракочевић, да би га сматрали„прекршитељем дате ријечи“ покушао је преко кћеркеКсеније да оправда улазак црногорске војске у Пљевља:29. октобра 1912. обавестио је, преко кћерке, аустро -угарског посланика „да је командант колоне мајорМашан Божовић на своју руку ушао у Пљевља“.419

Србијанска Врховна команда је рачунала да ћебрзо овладати Рашком, и тиме, поред осталог, ставитиАустро-Угарску пред свршен чин којим би сепредупредила њена реакција. Ослобођење Пљеваљаизвршила је Јаворска бригада под командом потпу -ковника Миливоја Анђелковића. Анђелковић је био


414 Новица Ракочевић, Ослобођење Пљеваља и Камене Горе у балканском рату 1912. године, Сеоски дани Сретена Вукосављевића VII,Пријепоље 1979, 141.

415 Радослав Распоповић, О војним губицима пљеваљског краја у Првом свјетском рату према подацима пуковника ВукашинаБожовића,Гласник Завичајног музеја 2, Пљевља 2001, 222. Милисав Кнежевић је погинуо на Изјаловици 15. октобра, а Ђуро Кнежевић наКоријену 23. октобра.

416 Н. В. Кнежевић, нав.дело, 20-23.417 Н. Ракочевић, нав. дело, 139-140.418 М. Ђуришић, нав. дело, 229.419 Н. Ракочевић, нав. дело, 144-145.

сл. 55 - Мајор Илија Радивојевић, командант батаљонаДринског пука Јаворске бригаде, први ушао и Пљевља, урану зору 28. октобра 1912. године

добар официр, дуго је командовао пуком, уочиБалканског рата био је први ађутант престолонаследникаАлександра. Бригада је формирана почетком октобра1912. године, чинили су је трећи пешадијски преко бројнидрински пук, и четврти пешадијски пук другог позива,састављени претежно од Ваљеваца, Подринаца иУжичана. Бригада је у борбу кренула са Јавора прекоКладнице на Сјеницу, затим из Сјенице преко Милошевогдола на Пријепоље, потом на Јабуку и у правцу Пљеваља.Сјеница је ослобођена 24. октобра, уз губитке и на једноји на другој страни, јер је на сјеничкој висоравни билаглавна тачка турске одбране.

Већ 16. октобра 1912. године штаб бригаде распо -лагао је обавештајним подацима да се у Пљевљиманалази 450 турских аскера, 1800 резервиста, 1 брдскабрзометна батерија, 2 пољска топа и 4 митраљеза. Упоноћ 25/26. октобра Врховна команда је наредилабригади да у Сјеници остави „посаду“ и да наступа каПљевљима („на Пљевље“). После ослобођења Пријепоља27. октобра главнина бригаде заноћила је испод Јабуке уЗвјезду и Чаушевићима са предстражом на линијиБразда-Јабука-Јабланица. У 7 сати увече у командубригаде стигли су изасланици Пљеваља, тражећи „условеза предају вароши“. Донели су вест да су турске снаге одједног низамског и два редифска батаљона са четиримитраљеза одступиле ка Метаљци. У 10 сати увече издатаје заповест за покрет ка Пљевљима. Према заповестиброј 267, бригада је пошла са Јабуке у 7.3о ујутру. „Преполаска бригаде - забележено је у Операцијском дневнику- још у 4 часа пре подне послат је мајор Илија Радивојевићса двема четама да заузме варош и не дозволи да седржавна имовина развуче пре доласка бригаде. И ове сучете ушле у варош у 8.30 час. пре подне. После њих ушлоје и око 150 Црногораца у Пљевља.“420 Мајор Радивојевићје поднео посебан извештај о уласку у Пљевља. Иначемајор Илија Радивојевић је рођен у ваљевском округу, уселу Брезовица, 1871. године, Војну академију је завршиоу Београду, командовао је четом и батаљоном, поли -цијском жандармеријом, а три године је провео навојном усавршавању у Русији. Као награду за улазак уПљевља добио је чин потпуковника, и команду надДеветнаестим шумадијским пуком, али је на жалостпогинуо у јуришу против Бугара 1913. године и то првиод команданата пукова. Сахрањен је у Београду 10. јула1913. године. Један од бораца Јаворске бригаде је овакоописао дочек у Пљевљима: „У вароши су нас дочекалиграђани, частећи нас на све стране, а дечаци и девојчицезасипали су нас цвећем. Петнаести и 16. октобар (28. и29. по новом календару) били су за нас дани славе“.

Бригада је размештена у вароши, са обезбеђењемод једног батаљона и брдске батерије на линијиЧемерно-Хан Клисура-Жидовићи. Коњица је заноћилакод Хана на Ковачу („Хан Ковачи“), и одатле је послалаизвештај у 9 сати увече „да се турски одред налази кодХана Пољане“. Бројно стање Јаворске бригаде на данослобођења Пљеваља, према Операцијском дневникубило је следеће: официра 135, подофицира 1227, редова9459, коња 1617, волова 425 и кола 322. У Операцијскомдневнику је забележен и улазак црногорске војске: „Сабригадом ушло је у Пљевље и северно црногорскоодељење под командом мајора Божовића. Ово одељењеима до 2.500 војника, од којих је само 1.000 - једанбатаљон - црногорских трупа, а остало су добровољци. Сакомандантом црногор. одељења учињен је споразум, даЦрногорци напусте варош, и да се пребаце на леву обалуЋехотинске реке, тако да ова река потпуно одваја њиховетрупе од наших“.421

По уласку трупа одмах су формиране комисије запријем оружја и преглед свих државних зграда имагацина. У 3 сата ујутру, 29. октобра команда бригадедобила је извештај од командира коњичког ескадрона дасе турски одред спрема за прелазак у Босну, „да има око8 војника убијених што нису хтели ићи у Босну, да уодреду влада највећи неред и да је он тражио да се одредпреда“. Команда је наредила да се одмах формира једноодељење које ће као појачање отићи ка Метаљци изаједно са ескадроном натерати одред на предају. Оде -љење је састављено од једног вода митраљеза, једногвода брдске артиљерије, 60 пешака у 12 кола, 18 официраи 24 ордонанса на коњима. Кренуло је из Пљеваља у 4сата ујутро према Метаљци, али је турски одред прешаограницу око 6 сати ујутру, а његови војници су билиразоружани одмах по преласку у Босну. Српске трупе суу Пљевљима нашле 10 турских официра. Они сусаслушани, а затим су написмено дали „часну реч да се засве време рата, неће борити против наше војске“. Поштосу сви желели да остану у Пљевљима, то им је дозвољено,„с тим да се на њих обрати пажња“. Врховна команда изСкопља је наредила 30. октобра да се у Пљевљима оставимали гарнизон јачине једног батаљона, чија ће једна четабити у Пријепољу, а све остале трупе да се врате иприкупе у Сјеници. Међутим, Врховна команда је сутраданиздала нову наредбу - да главнина трупа остане у Пљевљима,с тим да се један пук пешадије упути у Сјеницу.

Већ 30. октобра започела је организација новевласти у Пљевљима, или како је забележено у Опера -цијском дневнику, „уређује се станица у Пљевљу, заначелника је постављен директор у Пљевљу Александар


420 Војни архив Војске Србије, пописник бр. 2, Операцијски дневник Јаворске бригаде од 25. IX до 24. XII 1912. године, стр. 15; Први балканскират 1912-1913 (операције црногорске војске), трећа књига, Војноисторијски институт ЈНА, Београд 1960, 229. Пишући о покретима и борбамаПрекотарског одреда, аутор Митар Ђуришић, пешад. потпуковник, каже следеће: „Командант одреда је тих дана упутио пет људи правцем с. Матаруге- с. Обарде - Камена Гора (к. 1483), са задатком да организује нове добровољце. Та група је 28. октобра у рејону с. Јабуке ступила у везу с деловимасрпске Јаворске бригаде и заједно с њима ушла у Пљевља. Истога дана, нешто касније, у варош су ушле и јединице Прекотарског одреда.“

421 Операцијски дневник Јаворске бригаде ... , 15/28. октобар 1912,15.

Марић, а за помоћника ппоручник Милорад Ристић“. ОдВрховне команде је 31. октобра затражено да се поставеначелници за пљеваљски и сјенички округ, да се поставефинансијски стражари према босанској граници и да сена Метаљци постави комесар. Истовремено издато јенаређење командантима места у Сјеници, Пријепољу иПљевљима о одржавању реда и сигурности као и„експедирању заплењених ствари“. Продужено јепримање оружја и осталог прибора од становништва,„извршен је претрес неколико станова“, Врховна командаје обавештена о тешкоћама за исхрану трупа. Пошто јебригада располагала са врло малом количином брашна исоли предузете су све мере да се убрза „довлачење свихпотреба из позадине, као и да храну превлаче из Боснелиферанти без царине“.422 После скоро 450 година животапод туђинском влашћу, ослобођење Пљеваља 28. октобра1912. било је датум коме нема равна по значају у историјиовог града. Била је то у правом смислу историјскапрекретница. Отварала се епоха новог слободног живота услободној националној држави. Спајање Србије и ЦрнеГоре, успостављање заједничке границе, опасно је узне -мирило непријатеље српског ослобођења и уједињења. УБечу, Берлину и Риму нису могли мирно спавати. Првисветски рат који је почео годину и по дана наконослобођења Пљеваља, био је покушај тих сила да сеонемогући територијално повезивање двеју српскихдржава и њихово могуће уједињење.

ПЉЕВЉА У КРАЉЕВИНИ СРБИЈИ 1912/13: перспектива успешног регионалног развитка

У историјској науци је мало познато да су Пљевљаи знатан део пљеваљског краја били у саставу КраљевинеСрбије нешто више од годину дана, и да су Пљевља биласедиште пљеваљског округа Краљевине. Сачувана грађау Војном архиву Војске Србије пружа могућност да сеосветли тај недовољно познати период у историјиПљеваља, од ослобођења па до разграничења измеђуСрбије и Црне Горе, на основу споразума потписаног уБеограду 12. новембра 1913. године. Година дана животау Краљевини Србији значила је стварање темеља завелике цивилизацијске и друштвене промене. Или, јошпрецизније, почетак - више наговештај, друштва привредногнапретка, административног и друштвеног реда, са изгле -дима за релативно брзу интеграцију после ослобођења саразвијенијим друштвом Краљевине Србије.

У наредби инспектора полиције при Главномгенерал-штабу Милорада Вујичића, 28. октобра 1912.

године у Врању, тражи се формирање осам округа уновоослобођеним областима, али се међу њима ненаводи пљеваљски округ. Набројани су следећи окрузи:новопазарски (Нови Пазар, Сјеница, Митровица), при -штински, кумановски, скопљански, тетовски, дебарски,поморски (седиште Драч, са срезовима драчки, тирански,елбасански, љешки), призренски (Призрен, Ђаковица,Пећ). Међутим, са почетком ратних дејстава и ослобо -ђењем Пријепоља, Пљеваља, а потом Нове Вароши иПрибоја, наређено је формирање пљеваљског округа.Заправо, команда бригаде је 2. новембра 1912. године заначелника пљеваљског округа привремено поставиламајора Илију Радивојевића, предложивши истовременоВрховној команди да се у Пљевљима уреди и судство.Бригада је три дана поред прикупљања оружја иинвентарисања заплењеног материјала радила науређењу вароши. Прикупљена су и послата за Ивањицудва транспорта заплењених турских брзометних пушака,два Крупова топа и девет сандука са муницијом. ОдВрховне команде је 2. новембра тражено „да се одредидаљи циљ бригаде“. Већ 3. новембра команда бригаде јејавила Врховној команди да је готова телеграфска линијаПљевља-Пријепоље, али да се што пре упуте телегра -фисти који недостају. После неколико дана, 6. новембра1912. године Врховна команда из Скопља је наредила дасе у Пљевљима „уреди само општинска власт и да се туостави само један батаљон“ а да се бригада прикупи уСјеници. Већ 8. новембра извршен је покрет главнинебригаде из Пљеваља према Сјеници.

Убрзо после ослобођења пљеваљског краја поста -вило се питање разграничења између Србије и ЦрнеГоре. Командант места у Пљевљима јавио је 15. новембрателефоном команди бригаде у Сјеници да је командирцрногорског одељења у Пљевљима у име црногорскевладе наредио „свима виђенијим грађанима да иду наЦетиње да се поклоне Краљу и да траже да Плевље иоколина подпадне под Црну Гору“. Командир релејнестанице на Јабуци јавио је команди да се у касарни наЈабуци настанила група локалних Срба, подстакнута одстране црногорских трупа. Команда бригаде је истог данапреузела мере да разјасни новонасталу ситуацију. Војнипрота Милан Ђурић, познати ужички радикалски трибунпослат је у Скопље, у Врховну Команду, „да усменообјасни однос између нас и Црногораца, као и државнупотребу да Пљевље остане у нашим рукама и да добијемопрема Босни и суву границу“. Команда бригаде је и 16.новембра тражила од Врховне команде „да се повучеграница између наших и црногорских трупа, те да би сеизбегао сваки сукоб“. На овом питању се радило и повојној линији, од стране штаба Јаворске бригаде, и поцивилној - преко начелника пљеваљског округаМилорада Јовановића. Командант места из Пљеваљаобавестио је штаб бригаде 17. новембра да му је командир


422 Исто, 17. У дневничкој белешци бригаде од 20. октобра / 2. новембра 1912. унет је податак да је командант црногорског северног оделењамајор Божовић усмено саопштио „да је добио наређење, да одмах иде на Пећ и да ће оставити на левој обали Ћехотинске реке малу посаду“.

црногорског одељења чија је команда била смештена уПљевљима, одговорио „да терен између Јабуке и Плевљасматра као црногорски, и да ће сваку повреду оветериторије сматрати као повреду државне територије“.Штаб бригаде је о томе обавестио Врховну команду којаје наредила „да се према Црногорцима мирољубивопоступа, осигуравајући територију која је заузета“. Штабсе поново обратио 20. новембра Врховној команди смолбом „за дејство да се црногорско одељење пребаци налеву обалу Ћехотине, без икакве власти на десној обали“.Слични проблеми јављали су се и на Пештери, јужно одСјенице, где су црногорске власти из Бијелог Пољанаговарале поједине тамошње грађане да иду на Цетињеи траже присаједињење Црној Гори. „Команданти местау Пљевљу и Пријепољу јавили су 28. новембра даЦрногорци не дозвољавају купљење оружја јужно одлиније Пљевље - Јабука“. Начелник пљеваљског округаупутио је 25. новембра 1912. године хитан телеграмВрховној команди у Скопљу следеће садржине: „Молимза обавештење које су границе повереног ми Округа. Овоми је нарочито потребно због образовања општина усрезу Пљевљанском према реци Ћехотини чију је левуобалу посела црногорска војска, а Штаб са посадомсместила у самом Плевљу“. Инспектор полиције приВрховној команди у Скопљу Милорад Вујичић одговориоје 28. новембра: „Наша власт треба да се распростире усрезу Плеваљском од села Козице па на село Подборово,а онда реком Ћехотином, а лева страна те реке остајеЦрногорцима. Исто тако наша власт треба да буде и уоним селима, у којима су Црногорци на десној страни тереке, ако таквих села има“.423

Већ сутрадан, 29. новембра, начелник пљеваљскогокруга Јовановић се хитно обратио Врховној команди(инспектору полиције Вујичићу), обавештавајући га да је„вечерас примио акт од овдашње црногорске посадекојим ме извештава да сматра за своју територију савпредео са леве стране пута идући од Јабуке друмом каПлевљу, па све до Плевља и правцем до реке Ћехотине.На том простору је вели она завела своју админи -страцију“. Врховна команда је 11. децембра телеграфскинаредила окружном начелнику да треба што пре даизврши организацију округа и срезова и да поставиопштинске власти, обавештавајући га такође да упљеваљском округу граница према Црногорцима идеследећом линијом: „Од босанске стране све рекомЋехотином до села Подборови; од Подборова на селоКозицу, тако да оба та села остану у нашој страни. ОдКозице планина Зечија глава, па на село Буковик којеостаје у нашој страни“, од Буковика на Водице и даље.Начелник пљеваљског округа је 27. децембра 1912.обавестио Врховну команду, да начелник пљеваљскогсреза није „увукао у састав дотичне општине и селоПодборова јер је оно на левој страни реке Ћехотине, где

су Црногорци“. Тражио је упутства. Вујичић је већсутрадан 28. децембра одговорио: „Ако Црногорци нисузаузели село Подборово и ако нису у њему поставилисвоју власт, поставите ви одмах нашу власт и у овомселу“. Тако је било у детаљима. Важније од тога било јеуспостављање заједничке границе Србије и Црне Горепосле толико векова живота под туђинском влашћу.Отворио се пут ка српском уједињењу, које ће битиобзнањено шест година касније, 26. новембра 1918.године, одлуком Велике народне скупштине српскогнарода у Црној Гори. Аустро-Угарска је киптела од бесашто се десило оно против чега је она непрестано радилајош од почека XIX века. Њени наследници ће током XXвека чекати прилику за реванш.

Организација цивилне власти била је у доменуминистарства унутрашњих дела. Министар Стојан Протићнаредио је већ 9. новембра да Пљевља, Пријепоље и НоваВарош буду укључени у састав пљеваљског округа, а да


423 Архив Србије, Штаб Врховне команде 1912-1913, Полицијско одељење, Б -2387.

сл. 56 - Милорад Јовановић, нечелник пљеваљског округаКраљевине Србије 1912/13. године

на челу округа буде Милорад Јовановић до тада члануправе Београда.424 По свему судећи новопостављениначелник округа је стигао крајем новембра 1912. године,јер се први његови извештаји јављају већ на самомпочетку децембра. Јовановић је убрзо почео са орга -низацијом власти, пре свега начелства у Пљевљима, азатим и среских и општинских власти. У складу санаређењем Штаба Врховне команде од 29. новембра1912. начелник пљеваљског округа је извршио органи -зацију општина и срезова и поставио прве органе новевласти. Начелник је 31. децембра 1912. поднео детаљанизвештај о организацији округа, границама, органи -зацији власти по општинама и срезовима, броју општина,села и заселака, као и о верској структури становништвапо домовима у свим селима, општинама и срезовима.Јужна граница пљеваљског округа ишла је од селаКозице, на Зечију главу, Буковик, Водице, Кобиљу главу,Кашаљ у срезу сјеничком, па источно од Каћева, наМилешевску реку до Хисарџика, гребеном Косатице,одатле право на Бискупице, пела се до више Селишта(срез сјенички) на Хан у Дервенти, реком Вељушницом,до ушћа у Увац, затим Увцем до ушћа Кладничке реке, паонда реком Кладницом до Кладничке клисуре и одатлеправо на Јавор. Округ је имао три среза: пљеваљски,пријепољски и нововарошки. У њему је укупно било 27општина, 117 села, 390 заселака и укупно 9027 домова одкојих је 4323 било хришћанских, а 4704 муслиманских.Док су општине организоване на сасвим новимпринципима од оних који су владали за време турскевласти, границе срезова су са малим изузецима биле уствари границе турских каза. За време турске властизаправо и није било општинских власти, већ су постојалетзв. „јавте“ (кметије) којима су управљали муктари икоџобаше. Нове општине су организоване на сасвимдругим принципима и са много већим овлашћењима, анарочито у погледу судске власти. Због великераштрканости села и великог броја малих засеока новавласт је имала проблема да рационално групише села уопштинске границе. Због такве разбацаности села, јављаосе и проблем одржавања безбедности. У почетку се јављаои проблем материјалних средстава: „Потребно је што престворити могућност - пише начелник округа МилорадЈовановић - да општине у новоослобођеним крајевимадобију одобрење за привремени разрез на грађане попореским главама, како би се могле издржавати.“425

Пљеваљски срез је имао укупно 10 општина, 43села, 202 засеока, са 2450 домова, од којих су 1242 билихришћански, а 1215 муслимански. Срез су чиниле

следеће општине: варош Пљевља, бољанићка, бучевска,ђаковичка, забрђска, крњачка, ковачка, крћевинска,сочичка и отиловићка. Општинску управу чинили супредседник и кметови (свако село имало је свога кмета).Носиоци нове власти у пљеваљском срезу биле су следећеличности: варош Пљевља - председник Мурат-бегСелмановић и кметови Алекса Бајић и УрошМилинковић (у Пљевљима је било 1096 муслиманских и359 хришћанских домова); Бољанићи - председник ЈевтоНенадић и кметови Милан Дујовић (Бољанићи), РадеЈелић (Рађевићи), Суљкан Чаковић (Страхов До) и ВучкоПивљанин (Крће); Бучје - председник Сава Милићевићи кметови Прокопије Србљановић (Бучје), ПеркоРадовић (Застјење), Ристо Пријовић (Горњи Голеши) иОбрад Бекоња (Калуђеровићи); Готовуша – председникРисто Вранеш и кметови Обрад Тошић (Готовуша),Стјепо Дамјановић (Југово), Саво Гогић (Жидовићи) иСекула Бајчетовић (Брвеница), Игњат Кнежевић(Глисница) и Смајо Жига (Градац); Ђаковићи -председник Милан Милинковић и кметови РадеЛаковић (Ђаковићи), Јусо Ашћерић (Заостро), МилисавБошковић (Бранчићи) и Алил Декарац (Бурићи); Забрђе- председник Стојан Мановић и кметови МилошЈаћимовић (Забрђе), Стеван Милошевић (Стрмац) и ВукБуквић (Батковићи); Крњача - председник ЈаковЈечменица и кметови Грујица Комарица (Крњача),Ђорђе Брашанац (Љељеница), Саво Спајић (Ограде) иЂорђе Станић (Црљенице); Ковач - председник ПетарДрашковић и кметови Вук Газдић (Ковач), НедељкоЖивковић (Рајшићи), Веиз-бег Ашимбеговић (Рашчићи),Осман-бег Тахирбеговић (Сирчићи), Дервиш-бег Томас(Јаовићи); Крћевина - председник Марјан Ковачевић икметови Дервиш Кожо (Крћевина), Илија Даниловић(Ајловина), Рустем-бег Бавчић (Бавчића Ријека) и ЈевтоНикачевић (Плањско); Сочице - председник ОбрадСтанковић и кметови Ђорђе Аранитовић (Сочице),Средоје Дамјановић (Заградина), Тане Станковић(Пенезићи), Мујо Шеовић (Плашче); Отиловићи -председник Стево Ћузовић и кметови Јосиф Ирић(Отиловићи), Михаило Грујичић (Вијенац), МиланНенадић (Матаруге), Абдула Штрока (Козица) и ЈованАјдуковић (Миљевићи).426

Сачувана архивска грађа о раду пљеваљског округапружа могућност за доста добру реконструкцију укупногполитичког, културног, привредног и на крају свако -дневног живота. Десетак дана након ослобођења изШтаба Врховне команде из Скопља је наложеноМинистарству финансија да се што пре поставе царинске


424 Архив Србије, Штаб Врховне команде 1912/13, Министарство унутрашњих дела - Инспектору при Врховној команди Милораду А.Вујичићу, Београд 9. новембра 1912. године.

425 Исто, Извештај начелника округа пљеваљског М. К. Јовановића инспектору полиције при Врховној команди у Скопљу Мил. Вујичићу,Пљевља, децембра 1912.

426 Исто. Избор општинских управа начелник М. Јовановић је овако образложио: „За општинске часнике постављени су најпоштенијиљуди. Начелницима среским, који су избор људи за општинске часнике вршили по подацима прикупљаним од угледнијих мештана, ставио саму дужност, да све без разлике постављене часнике стално контролишу, па чим утврде чију неисправност, да га одмах уклоне и замене другимпотпуно исправним лицем.“ За деловође су узети махом учитељи.

власти на граници са Босном и Херцеговином, „због јакогсаобраћаја на граници Пљеваљског округа са Херцего -вином и Босном“. Нова власт је убрзано решавала многапрактична питања, између осталог и утврђивањевредности новца који је до тада био у употреби у односу надинар. На простору пљеваљског округа коришћен јераније, поред српског и турског, и енглески и аустроугар -ски новац. Један динар вредео је један черек, тј. једнучетвртину сребрне меџидије. На државним касама није сепримао новац турског система изузев ефективног злата:једна турска златна лира вредела је 22 динара и 60 пара.Начелник штаба Врховне команде војвода РадомирПутник наредио је 23. децембра 1912. да се сачувају свекњиге турске администрације - пореске, катастарске,благајничке, формуларе, документацију која се тичераспоређивања и наплате пореза - и да се све „остави накаквом сигурном месту, у нарочитој соби“. Крајем 1912.године, тачније 27. децембра министар правде је сапотписом краља Петра именовао судију и остале чино -внике Окружног суда у Пљевљима. За судију је именованДушан Живановић, секретар друге класе пиротскогпрвостепеног суда, за секретара друге класе МилорадПантелић, писар прве класе ужичког првосте пеног суда иза писара друге класе Михаило Димитријевић, писар истекласе ужичког првостепеног суда. Суд је имао четириодељења: пријавничко, пупилно, кривично и интабу -лационо. Међу чиновницима и службеницима новихоргана власти налазимо и Пљевљаке (и право славне имуслимане), на пример Нићифора Лисичића који је 5.децембра 1912. постављен за практиканта у срезупљеваљском са годишњом платом од 720 динара, илиАлију Арнаутовића и Адема Прандовића. Поред суда уПљевљима је почетком 1913. године организован ипљеваљски жандармеријски одред, са командиром ЂорђемТошићем, капетаном прве класе. Нисмо успели дасазнамо бројност одреда, али у једном писму командираТошића начелству округа крајем маја 1913. стоји да јепримљено још 20 жандарма, и да се шаљу у Скопље, „радисвршавања курса у команди жандармеријској у Скопљу“.

Нова власт у пљеваљском округу је нарочитупажњу посветила јавном реду и безбедности. Начелникокруга је свакодневно телеграфски обавештавао Врховнукоманду у Скопљу о свему што се десило на територијиокруга, од убистава, чедоморстава, самоубистава, насилниходвођења и силовања, разбојништава, крађе стоке,пожара, временских непогода, случајних несрећа и слично.Јављао је одмах телеграфски, а потом у редовниммесечним извештајима о стању безбедности у округу.Истраживач ће на основу ове грађе сазнати доста оприликама у округу. Међу преступима на првом местудолази крађа стоке, нарочито у нововарошком и прије -пољском срезу. Чести су и пожари од паљевине сена до

кућа и воденица. Тако, на пример, сазнајемо да је ноћуизмеђу 22. и 23. фебруара 1913.сагорела воденица Хаџи-бега Бајровића из Пљеваља на потоку у месту „ПодВрацима“ у општини ђаковачкој или на пример да сеизмеђу 8. и 9. јуна око пола два ноћу запалила кухињаРиста Ненадића, пљеваљског свештеника, саграђена одборове грађе; пожар је захватио појату, шталу и кућу алије захваљујући војсци и полицији брзо локализован; кодпопа Риста је на стану био и командант црногорскепосаде. Сазнајемо такође да је 28. априла 1913. око једанпоподне падао град у Пљевљима и околини - „да је земљабила сва покривена ледом“, као и да се 8. јуна увече„провалио Злодо“ и поплавио један део вароши и 20дућана. Штаб Врховне команде из Скопља је скренуопажњу начелнику округа да није задовољан са личном иимовинском безбедношћу у округу, тражећи да сепредузму најенергичније мере да се безбедност гарантујеи кривци оштро казне, „у противном Штаб ће премачиновницима тога округа, а нарочито старешинамапреузети мере за уклањања са тих звања“. Начелникокруга се правдао да одржавању добре безбедности сметавелика раштрканост кућа по селима и засеоцима инарочито недостатак жандарма. Крађу стоке објашњаваоје сиромаштвом становништва округа, чија је бедаповећана ратним приликама. Да би се безбедностповећала наређено је среским начелницима да до доласкажандарма у споразуму са командантима места шаључесте војничке патроле које ће крстарити стално по срезу,а биће састављене од исправних војника. „Патроле имајудужност да се јаве сваком председнику општине и кмету,који има да упише њих у њихову књигу: каква је општабезбедност у том крају и да потврди једновремено дан ичас доласка и одласка патроле“. Да би се спречила крађастоке начелник је издао наредбу да свако лице мора иматиуверење општинске власти ако било где тера стоку; никосе није смео удаљити из места пребивалишта безодобрења општинске власти, а без одобрења среске властинико није смео прећи у други срез. Међу многимдогађајима занимљив је и детаљан извештај о смртиугледног пљеваљског трговца Ђорђа Шећеровића, ипонашању у вези са тим бившег попа, а сада капетанацрногорске пљеваљске капетаније Сима Шиљка, исвештеника Димитрија-Дика Шиљка. На дан манастирскеславе Дико Шиљак је ударио Ђорђа Шећеровића који мује био пришао руци, тражећи благослов, након чега јеШећеровић изгубио свест и умро после 40 сати. Догађај седесио 4/17. јуна 1913. и очигледно је имао политичкупозадину. Радило се о сукобу између присталица ЦрнеГоре и краља Николе, с једне, и присталица Србије, с другестране. Начелник округа Јовановић је о догађају детаљноизвестио инспектора полиције при Врховној команди уСкопљу Милорада Вујичића, 16/29. јуна 1913. године.427


427 Исто, Б-2388, Начелник пљеваљског округа М. Јовановић инспектору полиције при Врховној команди у Скопљу М. Вујичићу, Пљевља16/29. јуна 1913. године. На крају се додаје да је Ђорђева удовица Јулева поднела тужбу против Димитрија Шиљка, али да су односи сапредставницима црногорске власти и поред свега „врло добри и пријатељски“.

Почетком марта 1913. године начелник округа јеподнео детаљан извештај о стању путева у округу идотадашњем раду на просецању нових путева. Јединиколски пут добро урађен био је пут који је водио одКобиље главе и границе сјеничког среза прекоПријепоља и Пљеваља до Метаљке, који су градилиАустријанци. Био је широк пет метара и служио јеуглавном за војне потребе. Још „за време аустроугарскеокупације ових крајева започета је израда пута Пљевље-Северин, који је од Сућеске трасиран преко босанскогземљишта за неких од десет километара“. Начелник јепредлагао да се пут трасира преко територије пљеваљскогокруга, јер је потребан нарочито ако се буде задржалацаринарница на Северину и преко њега веза за Босном.Роба која је стизала до Северина преносила се „савеликим тешкоћама“ до Пљеваља товарним коњима.

Становништво пљеваљског краја обраћало сеновим властима различитим молбама и захтевима, какоправославни Срби тако и муслимани. Стиче се утисак даје нова власт задобила поверење пљеваљског становни -штва и да се старала да уведе ред, законитост, и једнакостсвих грађана пред законом, иако није било ни лако ниједноставно изменити, за кратко време, једно тешкополитичко, социјално и економско наслеђе. Примераради, пљеваљски муфтија Дервиш Шећеркадић молио јеокружног начелника да се издаје плата (4 лире турскемесечно) породици вакуфског благајника Хајрудин-ефендије, „који је оставио шесторо сирочади“. Занимљиваје и једна молба Хамид-аге X. Мујевића од 22. априла / 5.маја 1913. да му се дозволи одлазак на хаџилук у Меку. Умолби се каже: „Ја као мухамеданац да бих се одазваосвојој дужности намеравам у идући - први четвртакотпутовати преко Босне у Меку (Хеџаз) ради хаџилукатако како бих могао прве постове испостити у Меки којаје у великој даљини од Пљеваља; којом приликомпокорно умољавам Господина начелника да ми изволителеграфично добавити дозволу на мој рачун како не бихизостао ове године.“ Начелник је претходно тражиомишљење суда општине града Пљеваља - „хоће лимолилац заиста ићи на хаџилук?“, на шта је председникопштине Мурат-бег Селмановић одговорио потврдно.Начелник је молбу проследио полицијском одељењуВрховне команде у Скопљу с предлогом да му се дозволиодлазак на хаџилук.

Начелник округа Милорад Јовановић старао сенарочито да удари темеље добром привредном, про -светном и културном развитку. Његов извештај о стањуу пљеваљском округу, заправо цела једна сјајна студија,сведочи о образованој личности и о великој озбиљностиса којом је пришао проучавању прилика у округу и

предлозима шта би требало учинити за његов убрзаниразвитак. Током априла 1913. Јовановић је пропутоваоцео округ. Извештај садржи драгоцене податке опутевима, природним условима за пољопривреднупроизводњу, о шумском богаству, о рудном благу иминералним водама, аграрним приликама, о народу уцелини, просвети, црквама, манастирима, организацијивласти, црквено-школским општинама, здравственимприликама. Међу мерама које је предлагао помињемосамо неке. С обзиром да кожарски занат има добрутрадицију у Пљевљима, могла би се основати и фабрикакоже и тако обрађена кожа извозити. У Пљевљима би семогла основати и фабрика за предиво, јер би околинамогла да је снабдева довољном количином одличне вуне.Пљеваљска пивара, основана 1889, приватно предузећеШећеровића компаније производи годишње око 200хектолитара пива и извози га по округу и до Сјенице.428

Међу мерама које је предузимала нова власт за привредниразвитак округа наводимо слање семенског кукуруза изБеограда. Министарство привреде је 26. маја 1913. годинеобавестило Врховну команду у Скопљу да је послаложелезницом за Митровицу „један вагон кукуруза ско -розрелца за Начелство округа Плеваљског, ради беспла -тног раздавања привредницима искључиво за семе.“

На прву годишњицу ослобођења Пљеваља 28.октобра 1913. године руководство града упутило једепешу Народној скупштини Србије. У депеши је стајалоследеће: „На данашњи дан када је прошле године сунцеслободе обасјало нас и нашу варош, сунце које је билооличено у храброј и непобедимој српској војсци чији степредставници ви, господо народни посланици,благодарни и захвални вечито а прослављајући данослобођења свога, грађани вароши Пљевља поздрављајудичне представнике Србије и српског народа, са жељомда послужите на дику, понос и уједињење целога српства.Нека би Бог дао, да се у вашој средини ускоро види ипредставник овога краја, који ће бити тумач наших жеља.У то име кличемо: Живели представници народасрпског! Живео краљ Србије Петар I, живела српскавојска!“ Депешу су потписали председник општинеМурат-бег Селмановић и чланови управе: Алекса С.Бајић, Урош Милинковић и Љуба Тодоровић.429

Године 1913. дошло је до исељавања муслимана уТурску, нарочито са простора пљеваљског краја лево одЋехотине. Разлози су били сложени - и историјски исавремени. Злоупотребе и појаве насиља само суподстицале овај процес.430 Проблем је доста докуме -нтовно осветлио историчар Бранко Бабић. Узроци су,пише Бабић, „најчешће политички – нетрпељивостпрема новом режиму и носталгија за Турском“.


428 АС, МУД, ПФ XV, р. 41/913. Окружни начелник М. К. Јовановић Штабу Врховне команде Полицијском одељењу у Скопљу, Пљевља, 30.априла /13. маја 1913. године. Трговини Пљеваља веома је шкодила и висока црногорска царина, одмах преко моста на Ћотини, на пример „наједан обичан раоник“ - један динар!

429 Стенографске белешке Народне скупштине Србије, VIII редовни састанак, 16/29. октобар 1913, 183.430 Ж. Шћепановић, нав. дело, 246.

Documents

ПЉЕВЉА НА ПУТУ У НОВО ДОБА (1804-1913) · PDF file1 Hazim Šabanović, Bosanski pašaluk. Postanak i upravna podjela, Sarajevo 1982, 47, 95. 2 Galib Šljivo, Bosna