ME

NA

DŽ

ME

NT

, MA

RK

ET

ING

I TR

GO

VIN

AProf. dr Dejan ĐorđevićTehnički fakultet „Mihajlo Pupin”

rad primljen: 05.03.2010.UDK: 334.75(497.11)

339.137.2(497.11)

BROJNOST MALIh I SREDNJIh PREDUZEĆA U SRBIJI, NJIhOV RAZVOJ I KONKURENTNOST

NUMBER OF SMALL AND MEDIUM ENTERPRISES IN SERBIA, ThEIR DEVELOPMENT AND COMPETITIVENESS

Sanja StanisavljevTehnički fakultet „Mihajlo Pupin”

Nataša ĐuričićTehnički fakultet „Mihajlo Pupin”

Rezime: Ovde je reč o povezivanju malih i srednjih preduzeća, postizanju konkurentnosti, a jedan od takvih oblika su klasteri. Oni predstavljaju mogući odgovor procesu globalizacije i neujednačenom regionalnom rastu i razvoju. razvoj klastera u Srbiji treba da doprinese konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u regionu.

Ključne reči: mala i srednja preduzeća, klasteri, konkurentnost.

Abstract: This paper deals with connecting small and medium enterprises, achieving competitiveness, and one of such forms are clusters. They represent a possible answer to the process of globalization and uneven regional growth and development. Cluster develop-ment in Serbia contributes to the competitiveness of small and medium enterprises in the region.

Key words: small and medium enterprises, clusters, competitiveness.

152

MEN

AD

ŽM

ENT,

MA

RK

ETIN

G I

TR

GO

VIN

A 1. UVOD

Od izuzetnog značaja je za sve na-cionalne ekonomije u svetu je sektor malih i srednjih preduzeća Zbog brojnih pred-nosti ekonomske i socijalne prirode, poput ekonomske i tehnološke fleksibilnosti, krei-ranja novih radnih mesta, zapošljavanja, posebno mladih radnika i žena, sektor malih i srednjih preduzeća se, s pravom, označava kao generator razvoja nacio-nalne ekonomije. Sve razvijene ekonomije u svetu, u značajnoj meri, efekte svoga rasta i razvoja duguju, upravo, malim i srednjim preduzećima (MSP). Njihov razvoj je posebno bitan za ostvarivanje ciljeva regionalnog razvoja, kako u ok-viru jedne nacionalne ekonomije, tako i na međunarodnom planu.

Povezivanje MSP stvara značajne mogućnosti za nastup na međunarodnom tržištu i formiranje nacionalnih brendova. O značaju grupacija MSP govori i činjenica da je evropska unija usvojila Povelju o MSP. Njen cilj je unapređivanje razvoja MSP na tržištu EU, a posebno je važno što ona postaje vodič za zemlje u tran-ziciji koje treba da pristupe ovom savezu. Smanjivanje prosečne veličine preduzeća uslovljava neophodnost različitih oblika povezivanja i saradnje preduzeća koja nastupaju na međunarodnom tržištu u funkciji ostvarivanja sinergetskog efekta. Jedan od oblika povezivanja MSP su klasteri, čije je organizovanje posebno bitno za preduzeća iz zemalja u tran-ziciji, jer stvaraju uslove za unapređivanje konkurentske sposobnosti u međunarodnim okvirima. U Srbiji trenutno posluje 25 klastera.

2. ULOGA MALIh I SREDNJIh PREDUZEćA U SAVREMENOM

POSLOVANJU

2.1. pojam i karakteristike malih i srednjih preduZeća

Pomak velikog preduzeća na status srednje veličine, a koje predstavlja težište privrede, je radikalan zaokret u odnosu na trend koji je vladao u razvijenim zemljama više od jednog veka [1]. Prema Drakeru, svako preduzeće mora postati svetski konkurentno, čak iako proizvodi, ili proda-je samo na lokalnom odnosno regioanlnom tržištu. Konkurencija nije više lokalna, u st-vari, ona ne poznaje granice [2].

Prema kriterijumu eU, mala i srednja preduzeća definišu se na sledeći način:Pod srednjim preduzećem podra-

zumeva se ono koje ima 250 za-poslenih, i nije deo nijedne veće organizacije ili lanca sa godišnjim obrtom manjim od 50 miliona evra, odnosno bilansom stanja koji je man-ji od 43 miliona evra (uz garanciju samostalnosti koja dozvoljava da koncerni poseduju maksimalno 25% kompanije);

Malo, pak, je ono preduzeće koje ima do 50 radnika, godišnji obrt do 10 miliona evra i bilans stanja od 10 miliona evra;

Mikropreduzeće je ono koje ima do 10 radnika i obrt manji od 2 miliona evra [3].

Za osnovne karakteristike malih i sred-njih preduzeća, prema nekim shvatanjima, navode se: a. mala veličina, koja varira sa određenim

nijansama,

153

MEN

AD

ŽM

ENT, M

AR

KETIN

G I TR

GO

VIN

A

b. centralizacija upravljanja, čiji je početak personalizovan (vlasnik je ujedno i upravljač) i ide do snažne uloge jedne ličnosti (generalnog direktora) u sred-njim preduzećima,

c. slaba specijalizovanost, na nivou up-ravljanja i poslovnih aktivnosti, jer se sve funkcije koncetrišu, a tek procesima ukrupnjavanja i razvijanja delatnosti, po svim faktorima, dolazi do određenih rezultata na tom planu,

d. intuitivna i malo formalizovana strate-gija vođenja poslovaza razliku od velikih preduzeća, ima relativno pre-cizne i utvrđene planove i programe, u MSP vlasnikrukovodilac dovoljno je blizu neposrednih poslova i blizak je zaposlenim službenicima i radnicima da može u hodu prilagođavati strategiju i poslove,

e. jednostavno i fleksibilno interno komu-niciranje i informisanje, zasnovano na skoro svakodnevnom dijalogu, za ra-zliku od onog u velikim preduzećima, zasnovano je na pisanim iformalizo-vanim dokumentima,

f. jednostavan sistem eksternog inform-isanja i komuniciranja, zasnovan na češćem kontaktu sa dobavljačima i kupcima, ustanovljava potrebe, želje i mogućnosti [4].

2.2. uloga malih i srednjih preduZeća u savremenoj ekonomiji

Mala i srednja preduzeća omogućavaju razvoj preduzetničke klime, a to je predus-lov napretka u savremenoj svetskoj privredi. Glavna uloga preduzetništva, u savremenoj privredi, ogleda se u inovativnom delova-nju koje stvara uslove za tehnološki razvoj,

formiranje fleksibilnih organizacija i novo zapošljavanje. Pronalazačka sposobnost, rad i spremnost za inovativno razmišljanje i rad predstavljaju ključni element razvoja, ne samo MSP, već celokupne privrede. Inova-tivni pristup poslovanju predstavlja prednost MSP, a čine je fleksibilnost i sposobnosti za preuzimanje rizika; MSP mogu lako uočiti nastale promene i iskoristiti ih, kreirajući tako poslovni uspeh.

razvoj grupacije MSP predstavlja jed-no od centralnih razvojnih pitanja svake privrede. Neke od razvijenih zemalja u svetu svoj uspeh duguju upravo sektoru MSP-a, o čemu svedoče sledeći podaci:

U evropskoj uniji godišnje se osniva preko 350 hiljada novih firmi (2, 5-3, 0 % rasta), od kojih su oko 70 % mikro firme i zapošljavaju oko 27 %, od svih zaposlenih;

Na evropskom tržištu, u grupaciji MSP, zaposleno je preko 100 miliona ljudi;

U evropskim zemljama i SAD-u formiraju se čitavi regioni, čija se privreda, pretežno zasniva na malim i srednjim preduzećima italija (Venecija, Julijska krajina, emilija romana), SrN (Porurje, Baden Vitenberg, Bavarska), SAD (kalifornija). ovi regioni brže napreduju od proseka nacionalnih ekonomija [5].

2.3. msp u srBiji

Prema podacima iz 2001. godine, u Republici Srbiji bilo je aktivno 65.115 preduzeća. Njihov broj je povećanje u odnosu na 2000.godinu, za 4.563. Od navedenog ukupnog broja najviše je zas-tupljeno malih preduzeća, 61.248, odnos-no 94, 1 %, dok su srednja zastupljena sa 2.737, odnosno 4, 2 % i velika preduzeća sa 1.130, odnosno 1, 7 % [6].

154

MEN

AD

ŽM

ENT,

MA

RK

ETIN

G I

TR

GO

VIN

A Prema izveštaju Republičke agencije za razvoj MSP i preduzetništva za 2006.godinu, iako tempo rasta i razvoja sektora MSP i preduzetništva još uvek zaostaje za potrebama bržeg ekonomskog prosperite-ta i većeg zapošljavanja, nesumnjiv je nje-gov rastući doprinos ukupnim privrednim aktivnostima Srbije.ovaj sektor preuzima primat u gotovo svim aspektima poslo-vanja. [7].

U Republici Srbiji MSP učestvuje u uku-pnom broju preduzeća sa 99, 8 %, a sa 65, 5 % u zaposlenosti, 67, 6 % u prometu, i oko 36 % u bruto domaćem proizvodu. U ukupnom izvozu sektor MSP učestvuje sa 50, 2 %, u uvozu sa 64 % i sa 51, 2 % u investicijama u nefinansijskom sekto-ru. Mikropreduzeća dominiraju u sektoru MSP, sa učešćem od 95 % ukupnog broja, i zapošljavaju skoro 50 % ukupnog broja zaposlenih [8].

Za dalji razvoj razvoj poslovnog am-bijenta neophodno je stvaranje institucija koje mogu unaprediti rad MSP. U tom smis-lu, potrebno je izgraditi: poslovei inkubatore, poslovno-tehnološke parkovie iklastere.Za njihovu realizaciju neophodna je

saradnja javnog i privatnog sektora, te udruživanje vlasnika privatnog kapitala, u cilju stvaranja odgovarajuće sistemske podrške za unapređenje razvoja MSP.

Strateški plan podrške razvoju MSP i preduzetništva pretpostavlja [9]:adekvatni poslovni ambijent i odgo-

varajuću zakonsku regulativu, nefinansijske institucije koje treba

da obezbedite najbolje poslovne usluge prema zahtevima tržišta,

odnosno prilagodjene potrebama postojećih i potencijalnih MSP i pre-duzetnika,

finansijske institucije kojima se pos-pešuje osnivanje novih i rast ak-tivnosti postojećih MSP,

obrazovni sistem za sticanje savre-menih znanja i usvajanje predu-zetničke kulture i

posebne programe kojima se podi-že nivo efikasne upotrebe resursa i omogućava stvaranje novih profitnih celina.

osim delovanja Vlade republike Sr-bije, u cilju stvaranja opštih uslova i porške razvoju MSP, rad organa lokalne uprave je od izuzetne važnosti za rad i razvoj MSP i oni u opštinama i gradovima treba da vrše značajnu ulogu u podsticanju razvoja i zaštiti MSP. Takođe valja da obezbede sve potrebne pretpostavke za osnivanje novih i podsticanje rasta i razvoja postojećih MSP.

Hronični nedostatak finansijskih sred-stava, na domaćem tržištu za sada, predstavlja ozbiljan problem s kojim se suočavaju MSP, posebno danas u uslovima svetske ekonomske krize. Nemogućnost pronalaženja slobodnih finansijskih sred-stava, za ulaganje u razvoj, predstavlja problem za nejveći deo domaće privrede, a pogotovu tangira grupaciju MSP. Adekvatno funkcionisanje finansijskog tržišta svakako bi, u značajnoj meri utica-lo na brže prihvatanje koncepta sistema kvaliteta od strane grupacija MSP. Ne-dostatak finansijskih sredstava delimično se može nadoknaditi određenim kreditnim linijama iz inostranstva, iako su sve ređe. tokom prve polovine 2009. godine, Evrop-ska banka za obnovu i razvoj preusmerila

155

MEN

AD

ŽM

ENT, M

AR

KETIN

G I TR

GO

VIN

A

je oko 250 miliona evra za razvoj MSP u republici Srbiji, a to je nedovoljno.

Ujedinjene nacije, preko svojih agen-cija, takođe pomažu razvoj preduzetništva i sektora MSP. Jedna od njih je orga-nizacija UNiDo (organizacija Ujedin-jenih nacija za industrijski razvoj). Misija UNIDO-a pruža pomoć zemljama za obezbeđivanje održivog razvoja: Indus-trijski rast obezbeđuje ekonomski razvoj i unapređuje razvoj institucionalnih mehani-zama, koji stvaraju uslove za postizanje so-cijalnog razvoja.Postizanje održivog indus-trijskog razvoja nije jednostavan zadatak.Održiv industrijski razvoj podrazumeva uspostavljanje ravnoteže na relaciji [10]: ekonomija – životna sredina – zaposlen-ost. Koncept „3E” - Economy, Enviromment, emloyment, predstavlja osnovnu smernicu u radu ove organizacije na globalnom ni-vou. ekonomska dimenzija je opredeljena pospešivanjem investicija, tehnološkom pro-mocijom, kao i borbom za unapređivanje kvaliteta i produktivnosti. Produktivno zapošljavanje, u odnosu na ovaj koncept pre svega podrazumeva stimulisanja raz-vija malog biznisa.

3. KLASTERI I RAZVOJ KONKURENTNOSTI MSP U SRBIJI

3.1. neophodnost i Značaj poveZivanja preduZeća

U poslednjih 15 godina primetan je proboj sektora MSP na međunarodno tržište, pogotivu onih koja dolaze iz razvijenih zemalja. Prema Drakeru [1], sve je izraženiji trend da se preduzeća integrišu u svetsku privredu kroz poslovne saveze, a tome diprinosi sledeće:

mnoga preduzeća srednje veličine, čak i mala, postaju aktivna u okviru svetske ekonomije,

finansijski gledano, samo Japanci još sebi mogu da priušte multina-cionalne kompanije,

tehnologija i tržišta brzo se menjaju, integrišu, presecaju i preklapaju.

Poslovni savezi organizacija postaju re-alnost globalnog privređivanja i uspešnog nastupa na globalnom tržištu. Savezi i partnerstva su sve potrebniji i zato što globalna tržišta permanentno povećavaju produktivnosti i neprestano generišu ino-vacije.

Smanjivanjem prosečne veličine pre-duzeća dolayi do različitih njihovih povezi-vanja i saradnje na međunarodnom tržištu. Stvaranje saveza ili alijansi neophodno je, ne samo za MSP, već i za velika preduzeća. MSP ovo ostvaruje kroz različite oblike zasnovane na zajedničkom interesu, kao što su – sporazum o zajedničkom ulaganju, udruživanje zbog ostvarivanja inovacija, zajedničko nastupanje na tržištu i unakrsno licenciranje.

Najčešći zajednički ciljevi zbog kojih su klasteri osnovani mogu se podeliti u 6 segmenata [11]:a. Istraživanje i razvoj mreže – stvaranje

mreže unutar klastera i među klasteri-ma (izrada baze podataka preduzeća, redovni obilasci, adresar dobavljača i pružalaca usluga, internet stranica, mesečne informacije o novostima u branši i okruženju, periodični časopis, itd.).

b. obuka i obrazovanje – analize potreba za specifičnim obukama i organizaci-ja redovnih susreta preduzeća radi razmene iskustava, kontakata, itd.

156

MEN

AD

ŽM

ENT,

MA

RK

ETIN

G I

TR

GO

VIN

A c. Poslovna saradnja – iniciranje i podrška projektima kooperacije između preduzeća, obrazovnih i R&I institucija i povezivanje sa fondovima za finan-siranje inovativnih projekata

d. Uticaj na politiku – lobiranje i kreiranje dijaloga industrije, naučne zajednice i vlade

e. inovacije i tehnologije – olakšavanje procesa inovacija, praćenje trendova, rasprostiranje novih znanja i uvođenje standarda kvaliteta, poboljšanje tehnoloških procesa...

f. Rast klastera – jačanje regionalnog indentiteta, građenje nacionalnog i međunarodnog ugleda i promovisanje investicija – domaćih i stranihZahvaljujući medjusobnoj saradnji, pris-

tupu specijalizovanim institucijama i podaci-ma, kao i brzoj razmeni informacija, znan-ja i iskustva zaposlenih i menadžmenta, preduzeća klastera mogu da ostvaruju rezultate i aktivnosti koje pojedinačno nisu mogle. Pružaju im se [12], na primer mogućnosti za znatno veću produktivnost i inovativnost, veće uštede na troškovima putem zajedničkih nabavki, zajedničku obuku kadrova, usavršavanja, razvoj, dizajniranje i brendovanje novih proizvo-da u cilju povećanja tržišne cene i stepena konkurentnosti na svetskom tržištu. Povezi-vanjem, iz istih i sličnih industrijskih sektora lociranih na jednom mestu u istoj oblasti omogućuje preduzećima i klasteru u ce-lini da ostvare efekte ekonomije obima. Pored navedenog, preduzeća, udružena u klaster, mogu ostvariti veći uticaj na nos-ioce ekonomske politike i organe vlasti (centralne, regionalne i lokalne) u pravcu prihvatanja njihovih predloga mera za povećanje efikasnosti poslovanja, pod-sticanja razvoja ili povećanja stepena

konkurentnosti na domaćem i medjunaro-dnom tržištu.Takođe, mogu obezbediti lakšu komunikaciju i saradnju sa velikim preduzećima i dr. Upravo, u praksi in-dustrijski najrazvijenijih zemalja raz-voj najvećih klastera – malih i srednjih preduzeća, ostvaren je uz pomoć velikih transnacionalnih kompanija.

Prema Porteru, produktivnost, a ne iz-voz prirodnih resursa, odredjuje prosper-itet neke države ili nacije [13]. Takodje, prema ovom autoru, koren konkurentnosti preduzeća upravo je u prirodi okruženja u kome ona deluju [14]. Jedan od načina da se podstakne razvoj i kvalitet lokalne sredine, kao i produktivnost preduzeća jesu klasteri.

3.1. pojmovno određenje klastera

Jedan od značajnih oblika povezivanja MSP su klasteri. oni se veoma razlikuju u pogledu konkurentske pozicije i inova-tivne aktivnosti. klaster je oblik strateškog saveza, tj. grupa srodnih poduzeća ili udruženja proizvođača iz jedne grane, uključujući i proizvođače sirovina, kao i vladine i nevladine organizacije i znan-stvene i obrazovne institucije, koje, tako udružene, rešavaju zajedničke probleme i, unapređujući poslovanje, postižu uspehe u određenim segmentima delatnosti, a os-tvaruju i natprosečnu konkurentnost i pro-mociju u zemlji i inostranstvu.

Za ekonomsku mapu se sveta kaže da je karakterišu brojni, Porterovim rečnikom nazvani, klasteri koji podrazumevaju kritičnu masu preduzeća, institucija, univer-ziteta i vladinih ustanova na geografski koncentrisanom prostoru. Ključna prednost klastera leži u višedimenzioniranoj osobini

157

MEN

AD

ŽM

ENT, M

AR

KETIN

G I TR

GO

VIN

A

ovih aktera - ne radi se samo o geograf-skoj, već i o kulturnoj i institucionalnoj vezi, koju čine blizina i usklađenost. Tako klas-teri dobijaju mogućnost da razvijaju svoj specifični miks konkurentskih prednosti, ba-ziran na neposrednom znanju, međusobnim vezama, kulturnom nasleđu i drugim loka-lnim karakteristikama [15].

Prema Porteru, snažne konkurentske prednosti globalne ekonomije leže ug-lavnom u lokalnom znanju, odnosima, motivaciji – razlikama koje konkurenti ne mogu lako kopirati, a koje se najbolje mogu razvijati kroz klastere. I sama defi-nicija klastera u prvi plan stavlja značaj lokalne sredine, povezanosti članica i geografske omedjenosti, i pored rastućih procesa globalizacije i sve bržeg razvoja tzv. virtuelne ekonomije. Jedna od Por-terovih kratkih definicija jeste da su klas-teri kritične mase preduzeća i institucija na jednom mestu, neobičnog, konkurentskog uspeha, u odredjenim poljima [13]. kao vid geografski omedjene koncentracije sličnog ili komplementarnog biznisa i pove-zanih insititucija, klastere odlikuje saradnja i poverenje medju članovima, aktivni ka-nali za poslovne transakcije i komunikacije, stvaranje zajedničnog proizvoda i/ili us-luga ili zajedničkih osmišljavanje potreba ili ciljeva, čime se pospešuje konkurentnost, kako članica klastera, tako i jedne regije ili države. U navođjenju osnovnih odrednica pojma klaster, trebalo bi dodati i njihov uticaj na konkurentnost preduzeća, a time regiona i nacionalnih privreda i to na tri načina: povećanjem produktivnosti kompani-

ja, baziranih u oblasti klasteraupravljanjem i usmeravanjem ino-

vacija, koje podstiču budući porast proizvodnje i

podsticanjem novih aktivnosti, koje proširuju i osnažuju i sam klaster.

Klasteri se mogu definisati i kao savre-meni modeli umrežavanja preduzeća formiranjem lanaca saradnje na osnovu proizvodne kooperacije, prometa (robe i tehnologije) i usluga, u kojima se na flek-sibilan način pokreće razvoj MSP [16]. Oni predstavljaju grupe poveznih preduzeća na užem geografskom području, čime podstiču razvoj i konkurentnost na lokal-nom i regionalnom nivou.

Uspešne klastere većinom čini kombina-cija tri vrste preduzeća, koja se međusob-no dopunjuju[17]:preduzeća značajne tržišne i teh-

nološke snage koja deluju na među-narodnoj osnovi,

mala i srednja preduzeća, doba-vljači i podizvođači,

stručne ustanove, veoma inova-tivne i dinamične, koje se baziraju na novim znanjima (npr.istraživački instituti, ustanove za stručno usa-vršavanje...).

Klasteri su instrument razvoja postojećih regionalnih odnosa preduzetničkih pred-nosti.Oni nisu odgovarajući za kratkoročno rešavanje strukturnih nedostataka.Neke od prepreka za klaster i saradnju su [17]:mala podudarnost struktura i

poslovne kulture partnerskih pre-duzeća,

nedostatak pravnih odnosa finansi-jskih mogućnosti za kooperaciju,

nedostatak preduzetničkog duha, odnosno stručnosti,

nizak nivo poverenja u koopera-cione partnetre i druge uključene institucije (manjak kulture kooper-acije)

158

MEN

AD

ŽM

ENT,

MA

RK

ETIN

G I

TR

GO

VIN

A nedostatak odgovarajućeg znanja partnera,

neuključivanje saradnika partnera u mrežu,

nedostatak neformalne povezanosti, nejasna, odnosno nerealna očekivanja

unutar kooperacije.

3.2. klasteri i raZvoj konkurentnosti msp u srBiji

Kao značajniji faktori za formiranje klastera navode se [18]:jaka naučna i istraživačka baza

(vodeće istraživačke organizacije, kritična masa istraživača, vodeći svetski naučnici),

preduzetnička kultura (širenje svesti o preduzetništvu u srednjim školama, na univerzitetima i istraživačkim insti-tutima, uzori u poslovnom ponašanju i priznavanje uloge preduzetnika, kao i prevladavanje problema produžetka porodičnog biznisa od strane druge i treće generacije pre-duzetnika),

rast baze MSP u pojedinim indus-trijskim granama i grupacijama (postojanje dovoljnog broja ili kritične mase preduzeća početnika, preduzeća u razvoju i zrelih firmi koje predstavljaju uzore),

sposobnost klastera (i inkuba-tora) da privuku ključne radnike i stručnjake (koja zavisi od reputacije, specifičnosti, kao i njihove lokacije kojom se obezbedjuje atraktivno mesto za život menadžera i rad-nika),

raspoloživi poslovni prostor i izgr-adjena infrastuktura,

dostupnost eksternim izvorima fin-ansiranja,

usluge poslovne podrške i velika preduzeća - donatori (specijali-zovani savetnici za biznis, pravna pitanja, patenti, zapošljavanje i vlasništvo, velika preduzeća u srod-nim sektorima),

znanje i veštine (obučena radna snaga, edukativni kursevi - treninzi na svim nivoima),

efektivno povezivanje MSP u mrežu (zajedničke aspiracije preuzeća da se povežu u klaster, korišćenje zajedničke opreme i infrastruk-ture, česta medjusobna saradnja, postojanje regionalnih trgovinskih udruženja i biznis asocijacija),

politika podrške iz okruženja (nacio-nalna i sektorska politika podrške inovacijama, stimulativno fiskalno i pravno okruženje, podrška ekonom-skih agencija za razvoj i dr.).

Strategija razvoja konkurentnosti i ino-vativnosti MSP, za period 2008-2013.godine, pozicionira klastere kao jedan od instrumenata za povećanje konkurentnosti na inostranim tržištima [8].U Republici Sr-biji trenutno posluje 25 klastera.Prema po-dacima za 2008.godine, tada je poslova-lo 22 klastera, od kojih je u toj godini 14 dobilo pomoć od države. Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj obezbedilo je 52 miliona dinara bespovratne pomoći za osnivanje i razvoj klastera, 31 milion su činila budžetska sredstva, a 21 milion je iznosila donacija Norveške. od ukupno 22 klastera, samo su dva nacionalna - klaster auto industrije i drvni klaster, dok su osta-lih 19 regionalni.Klasteri se osnivaju kao udruženja građana [19].

159

MEN

AD

ŽM

ENT, M

AR

KETIN

G I TR

GO

VIN

A

Prema rezultatima javnog oglasa Pro-grama za razvoj klastera u Srbiji [20], za dodelu pomoći, iz sredstava Progra-ma o rasporedu i korišćenju sredstava namenjenih za razvoj klastera u 2009.godini, koji je objavljen 10. juna 2009. godine u dnevnom listu “Blic”, u Ministar-stvo ekonomije i regionalnog razvoja, do navedenih rokova, prispelo je 14 prijava klastera druge i 15 prijava klastera prve faze. Zbog neispunjavanja formalnih uslova javnog konkursa, eleminisano je 5 prijava klastera druge i 10 klastera prve faze. Komisija je pregledala i ocenila 14 prijava, od toga 9 prijava klastera druge faze i 5 prijava klastera prve faze, i u skladu sa kriterijumima definisanim u Javnom oglasu i oglasnoj dokumentaciji donela odluku o sufinansiranju sledećih projekata:Prva faza / novoosnovani klasteri:1. Asocijacija tekstilaca „Asstex”2. klaster embedded – Fond za razvoj

konkurentnosti industrije elektronskih integrisanih sistema

3. Klaster srpske filmske asocijacije4. Feniks klaster srpske vazduhoplovne

industrijeDruga faza /postojeći klasteri:1. Organizacija za unapređenje hotelijer-

stva i gastronomije Srbije – HGC2. Fond turističkog klastera Mikroregije

Subotica – Palić3. Jato-poslovno udruženje prerađivača

plastike i proizvođača ambalaže, Sub-otica

4. Automobilski klaster Srbije5. Klaster proizvođača cveća – Šumadijski

cvet6. Agencija za drvo, klaster drvopre-

rađivača

7. klaster Bipom, male poljoprivredne mašine

8. Srpski softverski klaster9. Turistički klaster- kraljevski odmor.Pored navedenih, klasteri Srbije su i :Galenit klaster za sakupljanje i

reciklažu istrošenih baterija i akumu-latora,

Građevinski klaster Dunđer, Niš, Klaster proizvođača obuće opštine

Knjaževac, Istar 21– udruženje za unapređenje

saradnje i razvoj turizma u Poduna-vlju,

Asocijacija za razvoj poslovnog M.C.i.e (Meetings, incentives, Conventions and exhibitions) i manifestacionog turiz-ma,

klaster medicinskog turuzma, Turistički klaster Srem, Fond eko krug – klaster za preuzi-

manje, pakovanje, preradu i trajno zbrinjavanje elektronskog, industrijskog i opasnog otpada,

Netwood- klaster proizvođača name-štaja,

Klaster Memos – udruženje za una-pređenje konkurentnosti metalskih proizvođača,

Alko klaster južne Srbije – klaster pro-izvođača grožđa, voća, vina i rakije,

Pekos – klaster pekarske proizvo-dnje

klaster hotelijerstva i gastronomije Srbije – HGS

U inicijativu za osnivanje i razvoj kla-stera, pored velikih preduzeća, uključuju se asocijacije malog biznisa, privredne

160

MEN

AD

ŽM

ENT,

MA

RK

ETIN

G I

TR

GO

VIN

A komore, finansijske i pravne institucije, dr-žavne i nevladine institucije i organizacije. Programi razvoja klastera zasnivaju se na već poznatim strategijama, sa neznatnim razlikama, na koje utiču razni vidovi po-drške, koja dolaze iz okruženja (poreska politika, pravna regulativa, informaciona podrška, edukativna aktivnost), kao i iz sa-radnje izmedju preduzeća i njihovih aso-cijacija u okviru same mreže klastera. Na razlike u formulisanju i implementaciji stra-tegije razvoja klastera, pored pomenutog, utiče i, različit stepen razvijenosti regija i nivo uključenosti vlada u ovaj model razvo-ja MSP, kao i razni podsticaji koji se javlja-ju unutar mreže. Posebna pažnja posvećuje se klasterima kao novim oblicima strategije rasta regionalnih ekonomija [21].

Vrste strategije i njene kombinacije, koje se obično preporučuju, su : orginalna klaster strategija, transplantirana strategi-ja stranih preduzeća i hibridna strategija. Sve ove vrste imaju svoje prednosti, ali i nedostatake.originalna strategija promoviše

razvoj klastera informacionom podrškom, porastom interakcije medju lokalnim firmama, prilagod-javanjem infrastrukture i razvojem neophodnog radnog i kadrovskog potencijala.

Presađena (transplantirana) klaster strategija zasniva se na korišćenju iskustava i podrške stranih kompani-ja ili važnijih dobavljača i drugih firmi iz poslovnog okruženja. Ona često koristi udružene efekte stranih investitora i domaćih lokalnih firmi.

Hibridna strategija zasniva se na kombinaciji prethodne dve a to je uspešno korišćenje iskustava i finan-

sijske podrške stranih investitora, te prednosti domaćih lokalnih snaga i firmi. Uspešno okupljanje stranih i domaćih partnera, često, čini osnovu razvoja klastera [16] .

kao dobar preduslov za razvijanje koncepta regionalnih klastera je kompati-bilnost domaće privrede sa privredama okolnih zemalja, kao i nekim zemljama eU (Italija, Grčka) i zemljama jugoistočnog evropskog tržištim (Mađarska, Češka, Slovačka).

Neke od preporuka OECD-a, za dalji razvoj strategije klastera, koje je neophod-no uraditi su:iskoristiti klaster mapu za identi-

fikaciju lokalne i regionalne konku-rentske prednosti,

Podržati klastere koji utiču na una-pređenje konkurentnosti i inovacije samih preduzeća.

U funkciji ohrabrivanja lokalnog razvoja i jačanja MSP, koristiti klastere. [22]. ove preporuke se mogu ostvariti ukoliko se sam kon-cept klastera primenjuje uz lokalni razvoj i podršku MSP stvarajući nova radna mesta i slično.Takođe, važno je da se koncept klastera integriše unutar nacionalne strate-gije za privlačenje direktnih stranih investicija.Dobar primer za to su Švetska i Finska, koje su uspešne u privlačenju investicija zasnovanim na strategiji promovisanja i razvoja klastera u specifičnim industrijskim sektorima.

Na osnovu pozitivnih iskustava razvi-jenih zemalja, klasteri se formiraju u više koraka ili faza [23]. Prvo se meri uticaj

161

MEN

AD

ŽM

ENT, M

AR

KETIN

G I TR

GO

VIN

A

pojedinih industrijskih grana na privred-ni rast i odredjuju se vodeće industrijske grane (star grane) koje imaju najveći uticaj na privredni rast i razvoj. Zatim pozicion-iraju se vodeće privredne grane budućih klastera na domaćem i inostranom tržištu. Sledi snimaje firme u okviru delatnosti i odredjuje star firma, i na kraju vrši se izbor strategije pravljenja mreže.

izbor i formiranje klastera, a potom, stvaranje mreže ostvaruje se u dve faze. U prvoj fazi treba oformiti multidisciplinarni tim stručnjaka, koji treba da uradi plan i programa rada, obavi objekitvni i stručni monitoring, tj. snimi vodeće firme, njihove isporučioce i kupce, snimi dostignuti ste-pen transformacije i resurse (opremu - iskorišćenost kapaciteta, sirovine, broj i strukturu kvalifikovane radne snage), ana-lizira domaće i inostrano tržište, zahteve isporučioca i kupaca, definiše kvalitet proizvoda i konkurentske prednosti i sl.). U drugoj fazi treba formirati multidisci-plinarni tim stručnjaka koji će napraviti projekat razvoja klastera (prvi, drugi lanac isporuke, sve do nivoa koji je bitan za taj klaster) i obezbediti logistiku (obrazovne, naučno-istraživačke i finansijske instituci-je) i podršku države da izradi investicioni elaborat sa detaljnom tehno-ekonomskom i benefit-cost analizom i detaljnom anali-zom uticaja klastera na razvoj regiona i ukupni privredni razvoj, kao i da formira timove menadžera za upravljanje klaster-om. Dalje korake u razvoju klastera mogu preduzimati sami menadžeri klastera, sa-mostalno ili zajedno sa multidisciplinarnim timom stručnjaka.

Ministarstvo ekonomije i regional-nog razvoja, Odeljenje za unapređenje konkurentnosti pripremilo je i sprovodi

višegodišnji program za razvoj klastera, čija je realizacija planirana u periodu od 2006. do 2011. godine, a ostvaruje se po fazama [11]: prva faza (kraj 2005. i 2006.

godina) je obuhvatala pripreme i osnivanja klastera (tzv. faza pilot projekta),

druga (2007. godina) je imala za cilj stabilizaciju i rast klastera,

treća (2008. godina) je imala u žiđi jačanje operativnih kapaciteta i ko-mercijalizaciju postojećih klastera,

četvrta (od 2009. godine) je faza održivosti, a čine je povezivanja sa međunarodnom poslovnom vezom, rad na zajedničkim inovativnim pro-jektima itd.

Program za razvoj klastera u 2008. godini, oslanja se na iskustva i rezultate Pilot projekta za razvoj klastera, kao i Programa za podsticaj razvoja klastera u 2007. godini. on treba da podstakne privredni razvoj, rast zapošljavanja i iz-voza kroz povezivanje preduzeća, istra-živačko-razvojnih institucija i poslovnih udruženja, po principu klastera. Klasteri se mogu osnivati na regionalnom, nacio-nalnom i prekograničnom nivou.

Ministarstvo za ekonomiju ne određuje na kojim područjima treba da se razviju klasteri, ne određuje strategiju, pravi-la, oblik organizacije i proces njihovog vođenja. To prepušta samim učesnicima. Ministarstvo, merama - predviđenim ovim Programom, obezbeđuje ostvarivanje ciljeva razvoja klastera.

raspored sredstava za podršku razvoju klastera bazira se na izboru najboljih pro-jekata kojima privredni subjekti konkurišu

162

MEN

AD

ŽM

ENT,

MA

RK

ETIN

G I

TR

GO

VIN

A na Javni oglas Ministarstva. Sredstva podrške su nepovratna i namenjena su za sufinansiranje 50% troškova, odnosno ak-tivnosti, a to su[11]: početne inicijative za povezivanje koncept klastera (prva faza) rad klastera u početnom periodu organizacija rada (druga faza) rast i komercijalizacija klastera

(treća faza)Jedan od načina da se uspešni klasteri

pojave u privredi Srbije, je da država, a ne deklarativno, potpomogne stvaranje uslova za razvoj klastera. ovde se, pre svega, misli na stvaranje stabilnog mak-roekonomskog okruženja, razvoj sao-braćajne i tržišne infrastructure, razvoj istraživačkorazvojnih institucija, profe-sionalnog konsaltinga, baza znanja, raz-voj sistema i institucija za standardizaciju kvaliteta, osiguranje kredita i sl.Država mora i finansijski da potpomogne osniv-anje novih klastera.

4. ZAKLJUČAK

Ekonomski napredak i razvoj Repu-blika Srbije zahteva razvoj konkurentne ekonomije zasnovane na znanju, novim teh-nologijama i inovativnosti.radi ostvarenja tog cilja, od preduzetništva se očekuje važan doprinos u ekonomskom i društvenom razvoju. Mala i srednja preduzeća, ukoliko žele da opstanu na svetskom tržištu, mora-ju se udruživati na klasterskim osnovama. Domaća preduzeća ukoliko žele da po-prave svoju ne baš zavidnu konkurentsku poziciju u odnosu na konkurente, moraju da se udruživati na tržišnoj osnovi. Preduzet-nici trebaju da unapređuju produktivnost

svog znanja i inplementiraju savremenu tehniku menadžmenta u svoje organizaci-je. Klasteri će im pomoći u tome.Takođe, neophodan je veći podsticaj države, privrednih komora i drugih privrednih aso-cijacija u predočavanju prednosti region-alnog udruživanja. Stvaranje institucija za unapređenje rada MSP, poput poslovnih inkubatora, poslovno-tehnoloških parkova i klastera, bilo bi od naročite važnosti.

literatura

[1] Drucker Peter, Menadžment za budućnost, PS Grmeč- Privredni pregled, Beograd, 1996., str. 231.

[2] Đorđević, D., Bogetić, S.: Unapređenje konkurent-nosti domaćih malih i srednjih preduzeća, Poslovna politika, septembar, 200, str 17.

[3] the New SMes Definiton - User guide and model declaration, official Journal of eU, european Com-mission, May 2003.

[4] Sajfert, Z., Đorđević, D., Beđić, C.:Menadžment trendovi, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2006., str.163.

[5] Đorđević, Dejan: Mala i srednja preduzeća, kAS, Beograd, 2001, str.4.

[6] SMEs News - Sa dvadeset odsto kapitala pedeset procenata dobiti Beograd, 2002, str.4.

[7] Republička agencija za razvoj MSP i preduzetništva, Godišnji izveštaj o radu u 2006.godini, Beograd, februar 2007., str.12.

[8] Službeni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07 i 65/08, , Strategija razvoja konkurent-nosti i inovativnosti MSP 2008-2013, Beograd, 2008.

[9] http://www.ni.rs/uploads/file/studija_raz-voja_lokalne_ekonomije2.pdf, Deo II inicijative za stimulisanje lokalnog ekonomskog razvoja

[10] Unido solution, UNIDO, 2002, www.unido.org[11] Marić, Zorica : Klasteri – udruživanje kao ključ

ekonomskog razvoja, build magazine br.6. jun 2008,

[12] Ilić, Milan: Poslovni inkubatori i klasteri kao model razvoja malih i srednjih preduzeća u industriji, Industrija4/2006

[13] Michael Porter, Clusters and the New Economics of Competition, Harvard Business Review, november-december 1998, str.80-84 i 89.

[14] Michael Porter (1990): The Competitive Advan-tage of Nations, The Macmillan

163

MEN

AD

ŽM

ENT, M

AR

KETIN

G I TR

GO

VIN

A

[15] Draker Peter: Upravljanje u novom društvu, Adižes, Novi Sad, 2005 str. 295.

[16] Dostić, Milenko : Menadžment malih i srednjih preduzeća, ekonomski fakultet univerziteta u Sara-jevu, Sarajevo 2002, str.160.

[17] Klaster menadžment A, priručnik, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije, Beograd 2008.

[18] Hopkinson, Lana :“Inovacioni klasteri, Non-inancial Assistance to SMes in Serbia“, 2003.

[19] Novac: Klasterima u lov na tržišta, ringer, Beograd, 04.10.2008, str.11.

[20] http://www.klasteri.rs/cms/ (klasteri Srbije, rezultati Javnog oglasa Programa za razvoj klastera u Srbiji).

[21] Ilić, Milan: Strategija regionalnog razvoja Srbije, ekonomski fakultet Univerziteta u kragujevcu, Kragujevac 2004.

[22] oeCD, LeDD program, Business clusters promoting enterprise in Central and Eastern Europe, 2000.

[23] Jovetić, Slavica i Ilić, Milan :”Poslovni klasteri kao novi modeli uključivanja malog biznisa i evropske integracije”, Medjunarodni naučni skup - “Procesi integracije u evropi”, ekonomske teme, ekonomski fakultet u Nišu, knjiga II, Niš.2005, str. 223-232.

autOri:

Prof. dr Dejan ĐorđevićTehnički Fakultet „Mihajlo Pupin“Đure Đakovića bbZrenjanin

email:djole@rocketmail.com

Oblast istraživanja:marketing, ekonomija, benčmarking, menadžment, upravljanje kvalitetom.

Sanja Stanisavljev, dipl. ing.Tehnički Fakultet „Mihajlo Pupin“Đure Đakovića bb

email: sanja@tfzr.uns.ac.rs

Oblast istraživanja:marketing, ekonomija, benčmarking, menadžment znanja.

Nataša Đuričić, dipl. ing.Tehnički Fakultet „Mihajlo Pupin“Đure Đakovića bb

email: natasa@tfzr.uns.ac.rs

Oblast istraživanja:menadžment ljudskih resursa, menadžment znanja, organizaciona kultura, menadžment.