Спортска терминологија у Спортском журналу

Филозофски факултет

Универзитет у Нишу

Департман за српски језик

Спортска терминологија у дискурсу

Спортског журнала

Семинарски рад из Суфиксације

Ментор: Студент:

Проф. др Мирјана Илић Милена Спасић 2234

Ниш, 2015.

Спортскатерминологија у дискурсу Спортскогжурнала Милена, 2234Спасић

Contents1.0. Увод.................................................................................................................................................4

2.0. Суфиксација.....................................................................................................................................7

3.0. Ексцерпирање грађе и анализа суфикса.....................................................................................11

3.1. Домаћи именички суфикси......................................................................................................11

3.1.1. Суфикс –А...............................................................................................................................11

3.1.2. Суфикс –(А)К..........................................................................................................................13

3.1.3. Суфикс –АР.............................................................................................................................15

3.1.4. Суфикс –(А)Ц..........................................................................................................................15

3.1.5. Суфикс –АЧ............................................................................................................................17

3.1.6. Суфикс –АШ...........................................................................................................................19

3.1.7. Суфикс –БА.............................................................................................................................20

3.1.8. Суфикс –ИК............................................................................................................................21

3.1.9. Суфикс –ИЊА.........................................................................................................................21

3.1.10. Суфикс –ИЦА..........................................................................................................................22

3.1.11. Суфикс –ЈЕ..............................................................................................................................23

3.1.12. Суфикс –КА............................................................................................................................24

3.1.13. Суфикс –Л(А)Ц.......................................................................................................................25

3.1.14. Суфикс –ЛИЈА........................................................................................................................26

3.1.15. Суфикс –НИК..........................................................................................................................27

3.1.16. Суфикс –ЊА...........................................................................................................................28

3.1.17. Суфикс-ЊЕ.............................................................................................................................28

3.1.18. Суфикс –ОСТ..........................................................................................................................29

3.1.19. Суфикс -⌀ ( )нулти суфикс ..............................................................................................30

3.2. Страни именички суфикси............................................................................................................31

3.2.1. Суфикс –ИЈАДА......................................................................................................................32

3.2.2. Суфикс –АТ.............................................................................................................................33

3.2.3. Суфикс –ЕР.............................................................................................................................34

3.2.4. Суфикс –ИЗАМ.......................................................................................................................35

2


3.2.5. Суфикс –ИЈА...........................................................................................................................36

3.2.6. Суфикс –ИК............................................................................................................................36

3.2.7. Суфикс –ИСТ(А)......................................................................................................................37

3.2.8. Суфикс -ОР............................................................................................................................38

3.2.9. Суфикс –ЦИЈА........................................................................................................................38

4.0. Закључак........................................................................................................................................40

5.0. Литература....................................................................................................................................42

6.0. Напомене:.....................................................................................................................................43

3


1.0. Увод

Под појмом књижевни језик подразумева се нормирани језик који се у одређеној културној и националној заједици употребљава као општи језик, тј. општи вид језичке комуникације у култури: школству, науци, књижевности, религији, техници, привреди, администрацији и сл. Књижевни, односно стандрадни језици по правилу се јављају најпре као медијуми религије, световне књижевности, науке и високе културе, још у старим цивилизацијама, а потом, са доласком модерног доба, све изразитије и као средство савремене комуникације у свим доменима јавног живота. У процесу умножавања и ширења стандардних језика нарочиту улоги играло је конституисање европских нација током 18. и 19. века.

Развој језика, од почека је пратила интеракција са свим језицима света, а понајвише са оним интернационалним (какви су енглески, француски, немачки...) и језицима из суседсва, односно језици под чијем се влашћу налазила територија.

Српски језик, као и сви остали, под великим је утицајем енглеског, француског, латинског, грчког и немачког језика, али како је наша земља годинама била под влашћу Турака, нормална је појава да се баш турцизми у великој мери јављају у српском стандардном језику.

Како се савремни језик модификује великим делом преко медија, технологије и актуалним сферама човековог живота, све је више заступљених англицизама код нас. Слична је ситуација и са спортском терминологијом.

Спортом се називају такмичења која су најчешће у сфери физичких активности, али постоје и спортови који нису везани за физичку активност, као на пример шах. Неки од разлога за бављењем спортом могу бити разонода, развијање тела, побољшање способности, такмичарски дух, као и финансијска добит.

Термин спорт изворно коришћен да означи врло широк појам забаве и игре, док је данашње значење добио у 19. веку, у Енглеској, колевци модерног спорта. Интересантна је чињеница да материјални докази о упражњавању спортских активности и орзанизованом систему физичког васпитања сежу у врло далеку прошлост – у Кину пре 4000 година.

Најпопуларнији „увезени“ спорт врло брзо је постао фудбал, а нешто касније и други спортови са лоптом – кошарка и рукомет, односно поједине атлетске дисциплине. У

4


другој половини 20. века спорт је у свету постао „глобална индустрија“ која није заобишла ни Србију.

Једна од главних подела спортова може бити на групне и самосталне:

У групне (заједничке) спортове спадају сви спортови који се изводе групно, где највеће место заузимају спортске игре као што су рецимо фудбал, кошарка, одбојка, рукомет, ватерполо, хокеј и други.

У самосталне (појединачне) спортове спадају спортови где се појединац сам залаже за своје успехе. У појединачне спортове спадају атлетика, борилачки спортови, гимнастика, пливање, тенис и други.

Неки спортови могу се изводити и појединачно и групно. Ту спадају тенис, уметничко клизање, стони тенис, скокови у воду и много других.

Спорт може бити такмичарског или слободног карактера. Такмичарски карактер је када спортисти наступају на такмичењима у жељи за постизањем врхунских резултата. Обично се ради такмичења организују редовни или повремени турнири где учествује више екипа (тимова) или појединаца. Међу такмичењима која широм света изазивају највећу пажњу и интересовање су свакако Олимпијске игре и Светско првенство у фудбалу, а велику популарност имају и такмичења Формуле 1, као и многа друга.

Услед телевизијске публике која се мери милионима, спорт је данас постао и уносан бизнис. Мултинационалне корпорације дају велике суме новца како би се њихове рекламе појавиле на важним спортским догађајима, а трансфери најбољих спортиста из једног у други клуб се мере десетинама милиона долара.

Слободни (аматерски) карактер је када се спортисти баве спортом из себи познатих разлога, а најчешће то буду рекреативни и здравствени разлози.

Иако је спорт веома распрострањен и има значајну улогу у савременом друштву и култури из више разлога – здравствених, такмичарских, националних, политичких, социјалних, економских, потом за бизнис, такође за индивидуални, тимски и национални идентитет, и слично, мора, нажалост, констатовати да у лингвистичким истраживањима није довољно заступљен.

5


Основни циљ овог рада је дати преглед суфикса у савременом српском језику који учествују у грађењу речи које означавају спортску терминологију. Оне су дате по облику, значењу и употреби.

Овим радом обухваћене су само именице које се односе на спортску терминологију, јер је због великог броја примера било немогуће приказати све врсте речи.

Прво ће се дефинисати сам појам суфиксације као творбеног модела, затим сви термини који су у вези са њом, а тек онда ће бити речи о појединачни суфиксима и примерима везаних за њих.

6


2.0. Суфиксација

Грађење речи у српском језику врши се на следеће начине: слагањем, конверзијом, деривацијом (префиксација и суфиксација) или комбинованом творбом.

Уколико бисмо погледали нешто старију литературу (литература до 21.века) видели бисмо да су лингвисте творбу речи заснивали на извођење помоћу суфикса. Тако ћемо пронаћи и да су речи настале префисацијом, сложенице. Такође се и наводи да у процес извођења спада само суфиксација.

У модерној лингвистици преовладало је мишљење да су префиксација, суфиксација, композиција и конверзија четири засебна, али и равноправна поступка творбе речи у српском језику.

У овом раду пажња се посвећује речима које су настале суфиксацијом или префиксално-суфиксалном творбом.

Сви типови творбе веома су битни за језичка проучавања, јер се лексички фонд српског језика у најновијој фази развоја знатно проширује творбеним процесима.1 Продуктивност одређених творбених типова појачана је и процесима хибридизације.

Суфиксација је начин творбе нових речи у коме учествују мотивна реч и суфикс, наставак за творбу речи. Мотивна реч је у функцији творбене основе која је заједнички, тј.општи део речи од које нова реч настаје и речи која се суфиксом од ње добија. На творбену основу додају се творбени форманти, тј.суфикси. Пошто је нова реч у значењској и обличкој вези са речју од чијег основног дела настаје, она је мотивисана, а реч чији се део налази у творбеној основи нове речи назива се мотивном речју.

Професор Клајн на следећи начин дефинише суфиксацију: Термин суфиксација обично схватамо као синоним за извођење (деривацију), мада у ширем смислу и префиксација представља извођење. Суфиксацијом, тј.додавањем суфикса основи, врста речи се може променити, нпр. Кад од именице рат добијемо продев рат-ни, глагол рат-овати, али може и остати иста, као у млеко, млек-ар, млек-ара (све три су именице).2

Суфикс припада афиксима3. То је несамостална (везана) морфема која долази иза корена или других морфема обележавајући ново значење оне речи на чији се основни део

1 С. Ристић О речима у српском језику, 11.2 И. Клајн Граматика српског језика, 177.3 Афикс (афиксална морфема) је најмања несамостална (везана) језичка јединица која је носилац значења или функције у реченици.

7


додају. Они могу имати лексичко (лептирИЋ, зимСКИ, ученИК и сл.) и граматичко значење (учитељИЦА, пилАД, жабАЦ и сл.)

Српски језик, као и остали словенски, има велики број суфикса који означавају везу са основном мотивном речју, без икаквог ужег значења. Многи од њих могу служити за промену врсте речи, али могу остати и у истој категорији са мотивном.

Неки други суфкиси имају претежно функцију промене врсте речи. Некима од њих је то и једина функција. Многи могу имати функцију специфичног значења: nomina agentis, nomina instrumenti, nomina atributi, nomina resultativa, означавање етника, интензитета, намете и слично.

Дефинишући суфиксе проф. Клајн напомиње: Нема много суфикса са само једним, специфичним значењем. Чешћи су они вишезначни, као рецимо суфикс –ица, који може служити за извођење женског рода од мушког (краљ – краљица), може бити деминутивни (кућа – кућица), може означавати људско биће мушког или женског рода (пијаница), предмет (лојаница – лојана свећа), апстрактан појам (олакшица од глагола олакшати), број (петица) и много шта друго.4

Пре него се почнемо бавити анализом корпуса битно је дефинисати основне појмове који се вежу за творбени процес суфиксацију, као што су универбација, суфикс субјективне оцене, моциони суфикс, скраћена и редукована основа.

Универбација је процес претварања вишечланих синтаксичких конструкција у једну реч творбеним средствима, најчешће могу послужити суфикси. Пример: штитна жлезда → штитњача, саобраћајна несрећа → саобраћајка и сл.

Суфикси субјективне оцене имају посебну физиономију и веома су специфични. Могу се поделити на две групе: деминутиви са хипокористицима и аугментативи са пејоративима. Аугментативе дефинишемо као реч која увећава или појачава првобитно значњењ једне речи и постоји само код именица. Деминутиви, речи са смањеним, тј.умањеним значењем, су пре свега именички, али се могу јавити и код заменица, придева, глагола и прилога.

Моциони суфикси донекле су блиски „граматичким“, утолико што се везују за граматички род као битно обележје именица. Ипак, будући да увек одражавају природни род (монах и монахиња су две лексеме, јер означавају два различита бића у стварном свету), њима се не може порећи статус „правих“ суфикса. Моциони суфикси по правилу изводе женски облик из необележеног мушког, али за називе животиња смер може бити и обрнут, као у жаб-ац, гус-ан и слично. По угледу на Бошковића, Ћорић разликује два типа

4 И. Клајн Граматика српског језика, 177.

8


моције – интегралну, кад цео мушки назив улази у састав женског назива (нпр. роб – робиња) и суплетивну, где се мушки суфикс замењује женским (нпр. стар-ац – старица).5

Скраћене и редуковане основе – Да бисмо додали неки суфикс, често долазимо у ситуацију да га не можемо додати на целу основу, већ се мора „одузети“ неки њен део. У том случају настају скраћене (окрњене) и редуковане основе. Под скраћеном основом сматрамо основу која је скраћена произвољно, ван морфемске границе (меда од медвед), док под редукованом основом сматрамо ону основу скраћену на морфемској граници (чита-ти → читалац).

У процесу суфиксације често долази до проблема разграничавања и идентификације суфикса и основе. Ствар се још више проблематизује чињеницом да се суфикси редовно комбинују међусобно, те су на тај начин подложни гласовним алтернацијама. У том случају, треба објаснити и термин перинтеграција. То је процес размене фонетског материјала између основе и суфикса.

Постојање сложених суфикса свакако да није спорно, али се у неким случајевима може поставити питање да ли је у грађењу неке речи учествовао прост или сложени суфикс. Тако имамо појаву суфикса –Л(А)Ц који је настао од –(А)Ц, или –НИК од –ИК.

На споју између основе и суфикса може доћи ди различитих гласовних алтернација, које мењају облик основе, а каткад и самог суфикса. Јављају се следеће промене:

Једначење по звучности: топ + -ЏИЈА → тобџија Једначење по месту творбе: данас + -ЊИ → данашњи Губљење сугласника: кост + -КА → коска Прелазак Л у О: сел(о) + -ЦЕ → сеоце Палатализација: узрок + -НИ → узрочни Јотовање: прут + -ЈЕ → пруће

Две или више фонетских алтернација могу се комбиновати у истој изведеници. Тако имамо:

лист + -ЈЕ → лисће (јотовање) → лишће (једначење по месту изговора)

друг + -СТВО → дружство (палатализација) → друшство (једначење по звучности) → друштво (губљење сугласника)

5 И. Клајн Творба речи у савременом српском језику, други део Суфиксација и конверзија, 10.

9


Разноликошћу фонетских промена нарочито се истиче придевски суфикс –СКИ, који зависно од завршетка основе може имати облике –ШКИ, -ЧКИ, -КИ.

Поједини именички и придевски суфикси могу имати непостојано А. Такво а је пожељно означити на специфичан начин, стављањем у заграду, јер уколико је а стално, онда се говори о сасвим другом суфиксу. Нпр: не говори се о истом суфиксу –(А)К у учинак и –АК у земљак.

Веома је велики број речи насталих префиксално-суфиксалном творбом. Тако Станојчић и Поповић пишу: Нарочито су бројне међу њима оне које постају од предлога и именица, па се тако, на пример, оно што би се описно означило групом речи (падежном синтагмом), означава именицом која се састоји од предлога (сада у служби префикса), именичког творбеног дела (творбене основе) и суфикса:

„оквир до врата“ = ДО- + врат- + -АК = довратак6

Битно је напоменути, да поред суфикса, постоје и суфиксоиди. То су такође везане морфеме у виду скупова гласова или некада само једног гласа који се налазе иза других морфема, али је њихово порекло претежно грчког, а затим и латинског порекла. Такви су нпр. –ФИЛ, -ФОБ, -БУС, -ТЕКА, -ЛОГ и сл. градећи речи као што су нпр: славенофил, англофоб, аутобус, библиотека, филолог...

6 Станојчић, Поповић Граматика српскога језика, уџбеник за средње школе

10


3.0. Ексцерпирање грађе и анализа суфикса

Овај део рада бави се проучавањем спортских термина насталих процесом суфиксације, али и у процесу префиксално-суфиксалне творбе. Сви примери суфиксације документовани су примерима из Спортског журнала. Коришћени су бројеви 9012, 9011, 9010 и 9009. У примерима су обележени бројевима 1, 2, 3 и 4.

Суфикси су поређани по азбучном реду.

У другом делу овог одељка биће посебна пажња обраћена на термине који су настали под утицајем страних језика, нарочито енглеског.

3.1. Домаћиименички суфикси

Српски језик богат је изведеним речима, тј.речима које су постале додавањем појединих наставака на просте, или већ изведене, или чак и на сложене речи, односно на основне делове ових речи, који су увек носиови заједничког основног значења, како коренске тако и свих од ње изведених речи. Са правом се зато може рећи да је суфиксација један од најуобичајнијих начина за творбу нових речи у српском стандардном језику.

3.1.1. –Суфикс А

Суфикс –А је претежно именички суфикс. Јавља се углавном у девербалима женског рода. Овакве речи често су са префиксом, али се могу јавити и без њега. Када се ради о девербалима, глаголско порекло је недвосмислено. Тако имамо речи: зарада, напомена, успомена и сл. Иако постоји велики број речи са овим суфиксом, може се слободно рећи да је тај тип речи веома стар и да је у савременом српском језику готво непродуктиван.

Суфикс –А има и своју палаталну верзију и то је суфикс –ЈА. Потврде за ову појаву су: удаја, свађа, сеја.

Што се тиче суфикса –А, постоји упечатљива алтернација са нултим суфиксом (-⌀). Тако постоје парови залог – залога, усуд – осуда и сл.

11


На почетку је речено да су ове речи често са префиксом, али ови девербали могу бити и без префикса као што су жвака, буна, вика и сл. Код оваквих речи веома је тешко одредити шта је мотивна, а шта мотивациона реч. Дакле, тешко је одредити шта је од чега настало.

Када је у питању утицај значења речи на творбени смер у деривацији, од изузетне је важности опсег или ширина значења јединица у лексичком пару. Различита ширина значења, као што то показује, на пример, творбена веза именице брана и глагола бранити, говори о мотивационом смеру. Творбено значење именица брана је преграда која брани да вода тече, док бранити не значи само постављати, поставити брану, према томе је брана изведена од глагола бранити.7

Овај суфикс има своју палаталну верзију –ЈА.

Тако у дискурсу Спортског журнала налазимо девербале који су, дакле, изведени од глагола суфиксом -А:

*Игра – Пошто је у претходном делу рада, спорт дефинисан као игра, нормална је појава да се управо ова реч често налази у спортским чланцима. Она може имати више значења, као што су дечја игра, игра клуба, или као у наведеном примеру, игра одређеног дела тима.

Игра везног реда (1, 24)

Творбени модел: игра(ти) + -А; од редуковане глаголске основе (РГО)+ суфикс -А

Услед појаве два иста самогласника, долази до гласовне промене губљења самогласника.

*Одбрана – активност, деловање ради отклањања опасности, ради сузбијања противничких напада8. Ова реч веома је честа у нашој спортској терминологији, јер се готово сваки спорт заснива на нападу и одбрани.

Одбрана ногом (1, 16)

Творбени модел: одбран-ити се + -А → одбрана, РГО

Глагол одбранити се, претходно је настао процесом префиксације: ОД- + бранити се.

7 Г. Штасни Мотивациони смерови у деривационим процесима, 90.8 РМС 4, 23.

12


*Победа – Ово је један од најомиљенијих спортских термина, ако спорт разумемо као игру у којој је циљ победити.

Остварили смо значајну победу (1, 4)

Творбени модел: побед-ити + -А РГО

*Трка - игра у којој се такмичари тркају.

Брдска трка (1, 17)

Творбени модел: као у речи игра.

Битно је напоменути да се суфикс –А јавља и у именичко-глаголским сложеницама као што су љубомора, штеточина и сл. Али овакви спортски термини нису забележени.

Овај суфикс може имати и хипокористичну употребу (суфикс субјективне оцене) уз скраћене именичке основе као што су тета, профа, госпа и сл.

Такође може бити и моциони суфикс: кум-кума, таст-ташта и сл.

3.1.2. –( )Суфикс А К

Суфикс –АК спада у веома продуктивне суфиксе. Он има велики број значења и комбинује се са различитим врстама основа.

Значења:

Са глаголском основом означава радњу, ретко дужег трајања (пристанак, састанак, одлазак...)

Захваљујући свршености означава резултат или последицу – nomen rei actae (трошак, добитак, састојак...)

*Погодак – ударац у циљ, мету9

После поготка (1, 24)

Творбени модел: погод(ити) + -(А)К, РГО

9 РМС 4, 528.

13


*Учинак - произеод, резултат рада10

Имамо учинак 17,9 (1, 14)

Творбени модел: учин(ити) + -АК, РГО

Претходно је глагол учинити настао процесом префиксације: У- + чинити.

Чисто материјално значење (отпадак, изданак, привезак...) Сродство, алатку – nomina instrumenti (ваљак, пловак, левак...) Ретко, живо биће (цврчак, посинак...) Са именичком основом има вредност деминутивног суфикса (ђаволак, дашак,

данак). Многе од насталих речи припадају архаизмина и поетизмима. Моциони суфикс (патак, мачак, тетак...) Од прилошких основа (напредак, потомак, мањак...)

*Средњак – ова реч се односи на позицију у игри. Означава особу која „покрива“ средину терена.

Средњаци су још једном (2, 16)

Творбени модел: средњ(и) + -АК

Од придевских основа (светак, сушак, шиљак...)

Од бројевних основа (десетак, стотина, четвртак...)

*Првак – онај који је први у нечему, nomina agentis.

Првак Балкана (20, 2)

Творбени модел: прв(и)+ -АК

Од овог суфикса граде се сложени суфикси –Т(А)К, -ЕТ(А)К, -ИТ(А)К, -ОТ(А)К, -УТ(А)К, -АД(А)К, -ЕЉ(А)К, -ОЉ(А)К, -УЉ(А)К, -ОЊ(А)К, -АР(А)К, -ЕР(А)К, -УР(А)К, -Ч(А)К, -ЕЧ(А)К, -ИЧ(А)К, -ИЋ(А)К.

Овај суфикс учествује и у префиксално-суфиксалној творби. Тако настају именице надимак, понедељак, подбрадак и сл.

10 РМС 6, 641.

14


3.1.3. –Суфикс АР

Суфикс –АР је један од најпродуктивнијих именичких суфикса. Потиче од грчког –arius које је у наш језик дошло посредством грчог или латинског. За ова суфикс се често веже гласовна промена – палатализација.

Овај суфикс се најчешће додаје на именичке основе, ређе на глаголске, а веома ретко на заменице, бројеве и придеве (сваштар, десетар, слепар). Настале изведенице се углавном односе на људска бића, означавајући углавном занимања.

Значења речи насталих од именичких основа:

Предмет који се производи, инструмент којим се ради (ципелар, кобасичар, посластичар)

Занимања по називу робе, алатке или оруђа (апотекар, оџачар, штампар...) Занимања по месту рада (виноградар, библиотекар, ризничар...) Узгајивачи животиња (говедар, коњушар, овчар...) Етиници (Косовар, Мађар...) Животиње (лешинар, купусар, папкар...)

Суфикс –АР додаје се и на глаголсе основе, али доста ређе него на именичке. И у том случају најчешће означавају занимања (зидар, звонар, сликар...).

У дискурсу се налази реч која је настала управо од глаголске основе и не припада ниједној горе наведеној групи значења:

*Такмичар – овде суфикс –АР означава учесника у некој ради или или вршиоца неке радње – nomina agentis, у овом случају оног ко се такмичи, тј. учествује у такмичењу.

Такмичари Партизана (2, 22)

Творбени модел: такмич(ити се) + -АР

3.1.4. –( )Суфикс А Ц

Суфикс –(А)Ц је такође један од високо продуктивних суфикса. Често се комбинује са именичким и придевским основама, а нешто слабије са глаголским и бројевним.

15


Значење: носилац особине, nomina agetis, nomen actionis, припадност, деминутивност, етник, животиње, моциони суфикс и сл.

Сложени суфикси настали од суфикса –АЦ су: -ИЈАНАЦ, -ЕНАЦ, -ИНАЦ, -УНАЦ, -ИЉАЦ, -ЕЈАЦ, -АРАЦ, -ЕРАЦ, -УШАЦ.

У дискурсу се налазе следеће речи:

*Интернационалац – онај који је интернационалан.

Српски интернационалац (1, 14)

Творбени модел: интернационал(ан) + -АЦ

*Борац – онај који се бори, учесник у борби, ратник11; у спортској терминлогији означава особу која учествује у борилачким спортовима, nomina agentis.ММА борац Александар Радосављевић (1, 17)

Творбени модел: бор(ити се) + -АЦ, РГО

*Стрелац – онај који баца стреле, nomina agentis

Најбољи стрелац (2, 21)

Творбени модел: стрела + -АЦ, ИО

*Хитац - замах, јачина замаха при бацању чега12, реч је настала од енглеске речи hit која значи погодак. У том значењу се користи и у спортској терминологији.

Други и трећи хитац (3, 12)

Творбени модел: хит + -АЦ, ИО

* Четверац – Ова реч има бројна значења, може означавати стих од четири слога, строфу од четири стиха, али и у спортској терминилогији има више значења. Може означавати чамац за такмичење са четири веслача (као што је случај у наведеном примеру), али може значити и казнени ударац у ватерполу који се реализује са четири метра. У корену речи је збирни број четверо.

11 РМС 1, 251.12 РМС 6, 733.

16


Бронзани четверац (3, 12)

Творбени модел: четвер(о) + -АЦ, РБО

*Репрезенатативац – онај који је део репрезентације, nomina agentis.

Репрезентативац Србије (1, 12)

Творбени модел: репрезент(ација) + -АТИВАЦ, РИО + сложени суфикс

*Шеснаестерац – Као и четверац, тако и шеснаестерац има више значења. У спортској терминологији означава омеђен правоугаони простор на фудбалском игралишту на шеснаест метара од гола, nomina loci.

У срцу шестнаестерца (1, 24)

Творбени модел: шеснаест + -ЕРАЦ, БО

3.1.5. –Суфикс АЧ

Суфикс –АЧ је још један веома продуктиван суфикс у грађењу именица. Најчешће се комбинује са глаголским основама. Настале изведенице највећим делом припадају групи nomina agentis. Дакле означавају људска бића. Међутим могу означавати и предмете (мењач, бријач, подметач...).

Карактерише га честа појава јотовања, са основама које се завршавају на -њ, -л, -д.

Сложени суфикс од овог суфикса је: -ИВАЧ.

Пронађене речи у дискурсу:

*Веслач – онај који весла.

За лаке веслаче (2, 22)

*Возач – онај који вози; овај термин се употребљава у такмичењу за Формулу 1.

Водили су домаћи возачи (1, 17)

17


*Дизач – онај који диже. Могућа су два значења, онај који дуже тегове, дакле који се бави Powerlifting-ом и позиција у одбојци (случај посведочен у дискурсу). На овој позицији, играч подиже лопту, спремајући је за играча на позицији нападача.

Нарочито дизачима (1, 16)

*Играч – онај који игра. Играч је готово сваки активни учесник у спорту.

са позиције бившег знаменитог играча црвено-белих (1, 2)

*Навијач - онај који навија; овај термин није најуже повезан са спортом, али је несумњиво представња особу која је део спортске игре. Дакле, представља особу која навија у публици за своју земљу, тим, представника...

Не мислимо да ће бити проблема са навијачима (1, 14)

*Нападач – онај који напада; односи се на играча коју игра на тој позицији.

Доскорашњи нападач Јагодине (1, 4)

*Освајач – онај који осваја. Ово је, дакако, један од омиљених спортских термина. Означава особу, или тим, који је победник неког такмичења, самим тим је освајач неког одличја.

Једном освајач националног Купа (1, 14)

*Примач – онај који прима. Овај термин се користи у одбојкашкој терминологији, за особу која игра на позицији примача. То је особа која прима сервис противничке екипе.

Примач сервиса (1, 16)

*Рвач – онај који се рве.

Рвач Давор Штефанек (1, 17)

*Скакач – онај који скаче. Може означавати фигуру у шаху (другачије названо – коњ). Постоје још и скакачи у даљ, у вис, скакачи у воду (пример из дискурса)...

Домаћин међународног митинга скакача (3, 17)

*Тркач – онај који се трка. У спортској терминологији се односи само на тркаче са аутомобилима, моторима и сл.

Дочекивати заинтересоване тркаче (1, 20)

18


Творбени модел код свих примера је исти: Редукована глаголска основа + суфикс –АЧ. Пр: весл(ати) + -АЧ → веслач.

3.1.6. –Суфикс АШ

Суфикс –АШ се у новије време пробио међу плодне суфиксе. Овај суфикс се најчешће комбинује са именичким основама, затим ређе са глаголским, а ретко са бројевним и прилошким. Највећи број изведеница означава људе (nomina agentis). Нешто мање се јављају оне које означавају животиње и предмете.

Значења:

Припадност (мафијаш, звездаш, отпораш...) Спорт или спортска дисциплина Фамилијарни назив болесника (шећераш) Етници (Кордунаш) Имена (Томаш, Драгаш...)

Примери:

*Кајакаш – онај који вози кајак

Осморо српских младих кајакаша (2, 22)

*Костураш - освајач титуле Костур

Постављена за четвртог костураша (1, 22)

*Кошаркаш - онај који игра кошарку

Као и млади кошаркаши (1, 2)

*Одбојкаш - онај који игра одбојку

Одбојкаш Саша Старовић (4, 16)

*Рукометаш - онај који игра рукомет

Рукометаш Никола Карабатић (4, 19)

19


*Суперлигаш - онај који је учесник Супер лиге

Али и фудбалери суперлигаша (1, 2)

Творбени модел код свих примера је исти: Именичка основа која означава спортску дисциплину + суфикс –АШ.

Од овог суфикса нема насталих сложених.

3.1.7. –Суфикс БА

Суфикс –БА везује се искључиво за глаголске основе. Гради именице које означавају радњу или стање, дакле nomina actionis и nomina acti. Такве су именице деоба, паљба, служба. Могу означавати и именице које су резултат неке радње – nomina resultativa какве су речи изложба, молба, жалба и сл.

Овај суфикс је карактеристичнији за хрватски језик, него за српски, те у њихвом језику има већи број потврда.

Пример из дискуса:

*Борба - бој, битка13

Озбиљно схватио борбу (1, 18)

Творбени модел: бор(ити се) + -БА, РГО

Постоје и сложени суфикси –ИДБА и -ОБА. Примери: женидба, просидба, просидба, злоба, тегоба, ругоба...

13 РМС 1, 251.

20


3.1.8. –Суфикс ИК

Суфикс –ИК не спада у групу плодних суфикса. Комбинује се најчешће са именичим основама, а онда и са глаголским. Највећи број изведеница је са значењем nomina agentis. Мањи број именица означава предмете. Велика група именица изведена је од глаголског прилога трпног.

Карактеристично за овај суфикс је то да се данас овај суфикс најчешће среће као део сложених суфикса.

Сложени суфикси: -АНИК, -БЕНИК, -ОВИК.

У Спортском журналу срећемо реч:

*Изабраник – онај који је изабран. Овај термин се односи на људе који су од стране селектора/тренера изабрани да буду део селекције/тима.

Изабраници Огњена Булића (1, 17)

Творбени модел: изабр(ати) + -АНИК, РГО

Глагол изабрати је претходно настао префиксацијом: префикс ИЗ-, тј.његов аломорфни облик ИЗА- + везана основа брати.

3.1.9. –Суфикс ИЊА

Суфикс –ИЊА комбинује се са именичким и придевским основама. Најчешће се комбинује са основама на –к. Такве су нпр: јунакиња, Словакиња, имењакиња... Ове именице најчешће припадају групи nomina agentis.

Са придевском основом забележене су именице: пустиња, светиња, проклетиња.

Од глагола забележено је једино буктиња.

Овај суфикс има и свој сложени: -КИЊА. Ово је углавном моциони суфикс за изражавање женског рода. Овај суфикс углавном долази на пуни облик мушког рода.

21


Забележен пример из грађе:

*Каракисткиња – она која се бави каратеом.

Каратисткиња Тања Петровић (1, 17)

Творбени модел: каратист(а) + -КИЊА, ИО

3.1.10. –Суфикс ИЦА

Суфикс –ИЦА је вероватно најплоднији суфикс у српском језику. Овај суфикс има две главне функције: деминутивна и моцина.

Као деминутивни суфикс, он се може додавати на скоро све именице женског рода. Што се хипокористика тиче, он се додаје и на именице мушког рода на –а, -о.

Овај суфикс је подложан семантичким променама, тако да може доћи до потпуне терминологизације речи настале овим суфиксом.

Као моциони суфикс, овај суфикс је најчешћи. Обично долази на цео прост или већ суфиксиран део речи. Суплетивно, долази уместо суфикса –АЦ, -ИК, -НИК.

Овај суфикс учествује и у грађењу многих ПСТ14. Такве су на пример: подлактица, узречица, суснежица...

Када се овај суфикс комбинује са придевским основама тада означава nomina agentis или предмете са особином исказаном у основи: грешница, распуштеница, тврдица...

Примери:

*Играчица – она која игра.

Прва група играчица (1, 17)

*Кошаркашица – она која се бави кошарком.

Кошаркашица Милица Дабовић (1, 20)

14 Префиксално-суфиксална твореница

22


*Скакачица15

Скакачица у даљ (2, 22)

Творбени модел: вршилац радње у мушком роду + суфикс –ИЦА: Играч + -ИЦА.

Сложени суфикси од овог суфикса су: -ОВИЦА, -ЕВИЦА, -АВИЦА, -АРИЦА, -АЈИЦА, -АНИЦА, -ЕНИЦА, -ИНИЦА, -УНИЦА, -ОТИЦА, -ОЛИЦА, -УЉИЦА, -УШИЦА, -ЧИЦА.

Све ово наведено, говори у корист чињеници да је ово вероватно најпродуктивнији суфикс у словенским језицима.

3.1.11. –Суфикс ЈЕ

Суфикс –ЈЕ је широко заступљен. Скоро да стално својом појавом изазива јотовање. Комбинује се најчешће са именцама, затим придевима и најређе са глаголима.

Уз именичке основе углавном има збирно значење. Такве су речи:: камење, цвеће, дрвеће...

Уз придвеске основе означава углавном неку особину. Оваквих речи је веома малу у односу на именице. Такве су речи: здравље, весеље, имање...

Од глагослких основа познате су именице: наслеђе, насеље, обележје, славље, одличје, затишје, примирје, учешће.16

Овај суфикс најчешће учествује у грађењу ПСТ. Већи део њих означава место, затим временски интервал и сл.

У грађи налазимо ПСТ:

*Постоље - уметнички израђен темељ на којем стоји какав споменик, постамен; оно што служи као подупирач, носач чега; 17

Победничко постоље (2, 20)

Творбени модел: ПО- + стол + -ЈЕ

15 Објашњење као за скакач.16 И. Клајн Творба речи у савременом српском језику, други део Суфиксација и конверзија, 130.17РМС 4, 768.

23


3.1.12. –Суфикс КА

Суфикс –КА можда не припада групи најпродуктивнијих суфикса, али сквакако спада у групу најважнијих словенских суфикса. Овај суфикс има ширу употребу у источним и западним словенским језицима, јер ту има и деминутивну функцију. У српском језику је изгубио деминутивност.

Постоји велика група речи која је изгубила деминутивност, и сада означава јединку из целине: травка, вашка, јелка, зверка и сл.

Овај суфикс је веома заступљен у спортској терминологији за грађење имена спортских дисциплина.

Примери:

*Одбојка – Именица одбој је у РМС означена као „необ.“; -бој- се иначе користи као аломорф у изведеницама од глагола –бијати-, уп. Пробојац, убојица и сл.18

Одбојка – Србија савладала Сједињене америчке државе (4, 16)

Суфикс –КА може бити и моциони суфикс и спада међу најбитније. Долази најчешће на имение са завршетком на –р или –н. Често се веже и за стране основе. Најчешће се мења суфиксом –АЦ.

Примери:

*Јуниорка – која припада јуниорској категорији.

Наше јуниорке (1, 19)

Творбени модел: јуниор + -КА

*Репрезенативка – она која је део репрезентације.

Репрезентативка Амела Терзић

Творбени модел: репрезентатив(ац) + -КА

18 И. Клајн, нав.дело, 132.

24


Од прилога:

*Пречка – део гола који стоји преко,изнад гол линије.

Шут под пречку (1, 24)

Од бројевних основа налази се пример:

*Четворка – састав од четворо човека.

Судијска четворка (2, 7)

Са сложеним суфиксом налазимо пример:

*Кошарка

Због своје опседнутости кошарком (1, 14)

Творбени модел: кош + -АРКА, ИО

Завршетак –ка налази се и у великом броју немотивисаних речи мотка, пушка, чипка, шкољка и сл.

3.1.13. – ( )Суфикс Л А Ц

Суфикс –ЛАЦ је вероавтно најпродуктивнији агитивни суфиск. Он се по зн ачењу једначи са суфиксом –ТЕЉ, али је далеко плоднији од њега.

Уз овај суфикс неминовно је поменути гласовну промену прелазак Л у О и то обавезно у свим падежима осим у генитиву множине. Ово одступање у генитиву, доводи до тога да се греши у готово свим падежима.

Овај суфикс додаје се на инфинитивну основу. Углавном се додаје на инфинитивну основу несвршених глагола, али се додаје и на свршене.

Због готово своје неограничености у својој плодности, за овај суфикс се може наћи заиста завидан број примера.

25


Овај суфикс гради и овећи број сложеница, које по правилу у првом делу имају именицу, заменицу, прилог или придев.

Из дискурса су се нашли следећи примери:

*Носилац – у спортској терминологији, означава оног ко је кључни играчу тиму за игру; може означавати фаворита на турнирима или неким другим такмичењима.

Ноцилац игре (2, 19)

*Ронилац – онај који се бави роњењем.

Руски рониоци (3, 17)

*Спасилац – онај који спашава. У овом случају се односи на спасиоцима у раду на базенима.

Двадесетак обучених спасилаца (1, 2)

Творбени модел: Како је већ горе наведено, творбени модел је усвим именицама исти – инфинитивна основа носи(ти) + агетивни суфикс-ЛАЦ.

Постоје сложени суфкси: -ИЛАЦ и –ЕЛАЦ. Примери: везилац, жетелац.

3.1.14. –Суфикс ЛИЈА

Потиче од турског –li, које је придевски суфикс: трагови тог порекла, у старијем језику, још су се видели у постојању именица које су чешће у атрибутивној функцији него самостално употребљене, нпр. капа кадифлија, пушка седефлија, узда стамболија. –ЛИЈА може бити мушког рода, са значењем човека, или женског, са неживим значењем.19

Највећи број именица са овим суфиксом је, логично, турског порекла.

Значења:

Занимање Припадност

19 И Клајн, нав.дело, 145.

26


Типично обележје

Суфикс –ЛИЈА гради сложене суфиксе –АЛИЈА и –АЈЛИЈА.

Из грађе:

*Новајлија – онај који је нов у тиму.

Новајлија Огњен Ожеговић (1, 4)

Творбени модел: нов + сложени суфикс –АЈЛИЈА.

3.1.15. –Суфикс НИК

Док се суфикс –ИК најчешће комбинује са придевским и глаголским основама, суфикс –НИК се најчешће комбинује са именичким. Углавном се додаје основама које се завршавају на н-, те долази до сажимања два н у једно.

Значења са именичким основама:

Занимање (порезник, привредник, ратник...) Неживо значење (плочник, јајник, степеник...)

Значења са глаголским основама: Nomina agentis (издајник, заменик, уредник...) Неживо значење (браник, подсетник, узвик)

Од прилогаје забележено једино количник.

Овај суфикс неретко учествује у сложено-суфиксалним твореницама. Такве су: робовласник, земљорадник, истомишљеник...

Сложене варијате су: -АВНИК, -ОВНИК, -ОНИК, -АРНИК. Потврде: послужавник, бунтовник, светионик, кокошарник.

Из грађе:

*Победник – најомиљенија реч у спортском речнику. Означава особу која је победила.

27


Победник тог дуела (1, 22)

*Представник – онај који представља нешто/некога.

Двоје представника (3, 17)

Творбени модел: РГО + -НИК; побед(ити) + -НИК → победник

*Противник – онај који је против.

Добро смо анализирали противника (1, 24)

Творбени модел: предлог против + -НИК.

3.1.16. –Суфикс ЊА

Суфикс –ЊА не припада групи виско продуктивних суфикса. Комбинује се искључиво са глаголима. Додаје се на презентску основу. Све изведенице значе глаголску радњу – nomina actionis.

Из грађе:

*Вожња – глаголска радња, возити. У спортској терминологији се односи на вожњу бицикала, мотоцикала и Формуле.

Поприште спектакуларних вожњи (2, 20)

Творбени модел: воз(ити) + -ЊЕ. Овде је дошло до једначења сугласника по месту творбе.

3.1.17. -Суфикс ЊЕ

За суфикс –ЊЕ би се могло рећи да је бескрајно продуктиван у грађењу глаголских именица. Новонастале именице значе радњу или стање.

Примери:

28


* Бацање

Бацање копља (3, 17)

* Веслање

Веслање (2, 22)

*Пливање

У школама пливања (1, 2)

*Рвање

Рвање - турнир (1, 17)

* Роњење

Роњење (3, 17)

*Трчање

Лакше од оног сувог трчања (1, 13)

Све ове именице настале су по истом творбеном моделу: Инфинитив глагола + суфикс –ЊЕ.

3.1.18. –Суфикс ОСТ

Суфикс –ОСТ има само једну функцију – поименичавање придева. Од свих суфикса с таквом функцијом он је без сумње најплоднији: у Николићевом ОРСЈ речи на –ост заузимају 56 страна.20

Овај суфикс се најчешће комбинује са придевским основама, што је другачије од готово свих других именичких суфикса, затим се додаје на однову радног глаголског придева.

*Непобедивост - особина и стање онога који је непобедив.

Ореол непобедивости (3, 17)

Творбени модел: непобедив + -ОСТ, ПО20 И. Клајн, нав.дело, 178.

29


3.1.19. -Суфикс ⌀ ( )нулти суфикс

О нултом суфиксу се у нашој литератури доста писало, пре свега зато што су поједини научници о овом суфиксу говорили и у речима где га није било смисла тражити. Најновије студије доста детаљно говоре о овом суфиксу и критички постматрају све претходно написано. Тако се, рецимо, у скоријој литератрату говори како - не треба⌀ тражити у именицама на –а, иако се раније другачије сматрало. Такође, нема смисла овај суфикс тражити у страним речима какве су филозоф, филолог и сл.

За овај суфикс је карактеристично да изазива бројне гласавне промене: палатализација, депалатализација, десибиларизација, непостојано а и сл.

Значења:

Глаголска радња (ход, плач, кашаљ...) Nomina loci (улаз, отвор, излаз...) Догађај (лом, квар, говор...) Nomina instrumenti (оков, повез, покров...) Именице са значењем звука (јаук, цвркут, фијук...) Nomina resultativa (одговор, договор, ујед...) Именице које не означавају радњу (назив, улог, оглас...)

Као што се може приметити, -⌀ се најчешће комбинује са глаголсим основама, али то није правило. Може се комбиновати и са другим основама.

Примери из грађе:

*Посед – оно што се поседује.

Имали смо посед лопте (1, 4)

*Потез – резултат глагола потегнути

Потез старијег Ковачевића (1, 16)

*Скок – резултат скакања

Серија скокова (2, 22)

30


*Шут – резултат шутирања

Шут под пречку (1, 24)

Творбени модел: ОГО + -⌀, посед(овати) + -⌀*Рукомет – спорт са лоптом, играчима је дозвољена употреба само руку.

Рукомет (1, 19)

У овом примеру имамо сложеницу са -⌀. У питању је комбинована творба.

Творбени модел: Рук(а) + мет(ати) + -⌀.

3.2. Страни именички суфикси

Страни именички суфикси су неретка појава у терминологији, тако је и са спортском. Ови суфикси најчешће се комбинују са речима страног порекла, али то не мора бити правило.

У Спортском журналу пронађено је 9 суфикса уз помоћ којих се граде спортски термини.

Током 20. и 21. века, дошло је до неочекиваног ширења употребе енглеског језика у разним сферама живота. Могло би се рећи да је за то заслужан позитиван исход Другог светског рата по Велику Британију и Сједињене америчке државе. За данашњу популаризацију енглеског језика заслужни су велики напретци високе технологије, али и развој медија.

Заједно са развојем технологије и медија, у истом периоду дошло је и до повећаног интересовања за спорт као вид одржавања такмичарског духа не само унутар нација, већ и међу њима. Све већи број разноврсних медијиски пропраћених спортских такмичења на глобалном нивоу довео је до популаризације различитих спортова на локалном нивоу, те

31


је настала и потреба за увођењем адекватне спортске терминологије у језике нација које су усвајале нове спортове – укључујући и српски језик.21

У процесу преузимања страних лексема (најчешће енглеских) у оквиру спортске терминологије долази се до семантичких промена. Те промене дешавају се услед утицаја бројних унутрашњих и спољашњих фактора. Ипак, неке лексеме које српски језикм преузима од енглеског задржавају основно значење, а доживљавају само морфолошке и фонолошке промене.

Пошто се овај целокупни рад бави морфолошким процесом – суфиксацијом, и у проучавању стране спортске терминологије пажња је посвећена морфолошким променама.

Адаптација страних речи на морфолошком нивоу огледа се у замени морфема језика даваоца и језика примаоца и интеграције у граматички систем језика примаоца. Тако су многе речи доласком у српски језик добиле род, број и падеж, или конјугацију (уколико је реч о глаголу).

Код многих речи не постоји потреба мењања граматичких морфема у језику примаоцу. Таква појава назива се нулта трансморфемизација. Такве су на пример речи фер, крос и сл.

Друга група речи су оне код којих позајмљеница задржава свој оригинални суфикс, прилагођен на фонолошком, али не и на морфолошком нивоу. Такве су речи са суфиксима –ОР и –ИНГ.

Трећа група речи су оне које доживљавају потпуну трансморфемизацију. Код њих се морфеме из језика даваоца замеђују морфемама из језика примаоца, а тај вид адаптације подразумева неколико процеса: префиксацију, суфиксацију, слагање и префиксално-суфиксалну творбу.

3.2.1. –Суфикс ИЈАДА

Ово је веома продуктиван суфикс страног порекла. У српски језик дошао је из грчког. Комбинује се са основама углавном именичког порекла. Може се комбиновати и са основама страног и домаћег прекла.

Значење:

21 К. Ћирић Улога англицизама у спортској терминологији, 63-64.

32


Разне врсте такмичења (роштиљијада, купусијада, бруцошијада, економијада...) Књижевне творевине (Илијада, донкихотијада, фишеријада...)

Примери:

*Балканијада – спортске игре балканских народа

После освајања злата на Балканијади (1, 17)

Творбени модел: Балкан +- ИЈАДА, ИО

*Олимпијада – Олимпијада је у Старој Грчкој била период од четири године између двају Олимпијских игара. Данас се овај термин користи за Олимпијске игре.

Олимпијада у Рију (4, 15)

Творбени модел: Олимп + -ИЈАДА, ИО

3.2.2. –Суфикс АТ

Суфикс –АТ је још један страни суфикс, а долази из латинског језика. Карактерише га велики број различитих значења.

Држава или територија под владавином особе означене мотивном именицом (емират, санџакат, султанат...)

Установе (леткорат, конзулат, деканат...) Колективно значење (патрицијат...) Хемијска терминологија (сулфат, карбонат, хидрат...) Бројна друга значења

Пример:

*Шампионат – у спортској терминологији има два значења: такмичење за првенство у некој врсти спорта; титула шампиона добивена на каквој утакмици.22

У домаћем шампионату (1, 14)

22 РМС 6, 924.

33


3.2.3. –Суфикс ЕР

Суфикс –ЕР може потицати из немачког, енглеског и францујског језика. У спортској терминологији се увек ради о суфиксу енглеског порекла.

Скоро све настале речи припадају групи nomina agentis. Углавном су настале од глаголских основа и то углавном страног порекла. Могу означавати и nomina professionis.

Примери:

Nomina agentis:

*Блокер – позиција играча у одбојци.

Средњи блокер (1, 17)

*Тренер – онај који тренира екипу или појединца. Подучава га техници.

Тренер голмана (1, 3)

*Шутер – онај који шутира.

Одлични шутер (1, 14)

Творбени модел: РГО + -ЕР; блок(ирати) + -ЕР

Nomina professionalis:

*Голфер – играч голфа.

12.голфер света (1, 18)

*Кик-боксер – онај који се бави кик-боксом.

На базенима су били кик боксери (1, 2)

*Спринтер – врста тркача бициклом.

Најуниверзалнијем спринтеру на Тур д`Франсу (1, 18)

*Тенисер – онај који игра тенис.

34


Наш најбољи тенисер Новак Ђоковић (3, 15)

*Фудбалер – онај који се бави фудбалом.

Али и фудбалери суперлигаша (1, 2)

Творбени модел: ИО + -ЕР; голф + -ЕР.

Овај суфикс има сложене суфиксе –ИЈЕР и –АТЕР.

3.2.4. –Суфикс ИЗАМ

Овај суфикс страног прекла је најпродуктивнији, најупадљивији и најпопуларнији од свих страних суфиска. Основе су по правилу страног порекла. Комбинује се са именичким (расицам, дадаизам, кубизам...) и пирдевксим основама (модернизам, феудализам, симболизам....)


*Аутомобилизам – производња аутомобила; аутомобилски саобраћај; у спортској терминологији: аутомобилски спорт.

Аутомобилизам (1, 17)

*Бициклизам - спортска дисциплина у којој се такмичи у вожњи бициклом.23

Бициклизам (1, 18)

*Мотоциклизам - спортска дисциплина у којој се такмичи у вожњи мотоцикла.

Мотоциклизам (2, 18)

Сложени суфикси су: -АТИЗАМ и –ИОНИЗАМ.

23 РМС 1, 210.

35


3.2.5. –Суфикс ИЈА

Иако је суфикс –ИЈА страног порекла, њега не карактерише комбиновање са страним основама, чешћа је појава комбиновања са домаћим. Комбинује се најчешће са именицама, затим придевима и глаголима.

Пример:

*Судија – спортска игра је незамислива без судије; особа која регулише исправност игре и фер-плеј.

Најбољи српски судија (2, 7)

Творбени модел: суд(ити) + -ИЈА.

3.2.6. –Суфикс ИК

Суфикс –ИК је још један суфикс који нам долази из грчког језика. Углавном служи да означи именице које означавају људе. Чешће се испољава у облику –ИЧАР. Основа са којом се комбинује је угланом именичка и страног порекла.

Примери:

*Атлетичар – онај који се бави атлетиком.

Српски атлетичар са две златне медаље (1, 22)

*Техничар – позиција у игри. Углавном у одбојци.

Техничари (1, 17)

Творбени модел: ИО + -ИЧАР; атлет(ика) + -ИЧАР.

36


3.2.7. – ( )Суфикс ИСТ А

Ово је интернационални суфикс велике продуктивности. У српском језику је уобичајнија верзија са а, дакле –ИСТА.

Значења:

Присталице и припадници (капиталиста, расиста, моралиста...) Онај који има сколоности према нечему (авантуриста, садиста,

мазохиста...) Спортисти (сама реч је изведена овим суфиксом) Учење и правац (социјалиста, екстремиста, позитивиста...)


*Аутомобилиста – онај који се бави аутомобилизмом.

Српски аутомобилиста (2, 20)

*Бициклиста – онај који се бави бициклизмом.

Као један од најуниверзалнијих бициклиста (1, 18)

*Мотоцоклиста – онај који се бави мотоциклизмом.

Двојица мотоциклиста (2, 18)

*Скифиста – онај који се бави скифом.

Скифиста Андрија Шљукић (2, 22)

*Спортиста – онај који се професионално бави спортом.

Омогућују припреме многобројним спортистима (1, 2)

*Финалиста – учесник финала.

Асмир Колашинац, финалиста (1, 22)

*Џудиста – онај који се бави џудоом.

Џудиста Александар Кукољ (1, 17)

37


3.2.8. -Суфикс ОР

Ово је латински суфикс. Изведенице припадају групи nomina agentis. Сложени суфикси су –ТОР, -АТОР, -ИТОР. Комбинује се углавном са основама страног порекла и то именичким.

У примерима из грађе јављају се скоро све варијанте суфикса.

Од именичких основа:

*Јуниор

Јуниор Данило Јовановић (2, 20)

*Коректор – позиција играча у одбојци.

Најбољи коректор (1, 16)

*Сениор

Млађи сениори (2, 22)

Од глагосле основе:

*Селектор – бави се селектовањем екипе или репрезентације.

Селектор кадетске и омладинске репрезентације (1, 3)

Као и што је наведено, све ове именице означавају вршиоца радње, тј. nomina agentis.

3.2.9. –Суфикс ЦИЈА

Суфикс –ЦИЈА је још један страни именички суфикс. Њега прати готово стална промена Т у Ц. Гради сложене суфиксе –АЦИЈА, -ИЈАЦИЈА, -ЕНЦИЈА. Најпродуктивнији од свих је свакако сложени суфикс –АЦИЈА и он углавном означава глаголску радњу.

38


Примери са суфиксом –ЦИЈА:

*Асистенција – у спортском речнику означава додавање.

Просечно бележио 11,4 поена, 3,6 скокова и 3,9 асистенција (1, 14)

*Селекција –категорија.

Против свих селекција (1, 16)

Примери са суфиксом –АЦИЈА.

*Квалификација – процес квалификације.

Без квалификација (1, 13)

*Репрезентација – састав који чине репрезенатитивци.

Млада репрезентација (2, 13)

Постоји и велики број немотивисаних речи.

39


4.0. Закључак

Мој задатак да ексцерпирам грађу из Спортског журнала имао је за циљ да помогне у проучавању суфикса, њихове фреквенције као и полисемантичности која постоји код одређених суфикса у грађењу нових речи. Такође, грађа помаже у закључивању, какви су суфикси чести у спортској терминологији.

Суфикси у овом раду поређани су по критеријуму азбучности, као и примери који се везују за њих. Обрађено је 28 суфикса, и то 19 домаћих и 9 страних.

Што се тиче родуктивности, најпродуктивнији суфикс међу домаћима је суфикс -АЧ за који се у грађи налази посведоћених 11 примера. Након њега, по продуктивности се издвајају суфикси –АЦ са 7 примера, -АШ, -КА, -ЊЕ са по 6 примера, -⌀ са 5 примера. Остали суфикси имају мањи број потврда. Иако највећи број примера има са суфиксом –АЧ, за суфикс –ЊЕ мора се напоменути да је готово бесконачно продуктиван.

Што се тиче суфикса страног порекла, највећи број потврда има суфикс –ЕР са 8 потврда, а одмах иза њега је суфикс –СТА са 7 потврда.

Уколико мало боље погледамо, сви суфикси осим –ЊЕ, који означава глаголску радњу, припадају групи nomina agentis.

Пошто се описује спорт и све он што га прати, очекивао се већи број примера из групе nomina loci и nomina instrumenti. Међутим, пошто је ово искључиво спортски часопис, такви примери се не појављују јер се претпоставља да читаоц зна на којим местима се игра одржава и уз помоћ којих инстрмената. Да је за грађу узета литература која до детаља описује сваки спорт појединачно, таквих примера би засигурно било више.

Други део рада који се бави спортским терминима страног порекла, даје нам доказ велике употребе енеглеског језика у српски језик. У савременој науци о језику, често се поставља питање да ли је употреба англицизама у садашњој мери адекватна. Ипак, ако се сагледа чињеница да је већина спортова настала у земљама које користе енглеско језик, нормална је појава великог броја англицизама. То, заправо, није појава само у српском језику, већ у свим језицима света. Могло би се чак речи да су спортски трмини временом постали интернационализми.

Наравно да постоје примери прекомерне употребе англицизама (или њихових неадекватних облика) и у спорту, као када чујемо да се каже да се догодио „добар пас“,

40


уместо „добро додавање“; или да неко има добар „ранкинг“, уместо да је добро рангиран; или да се игра плејоф, уместо доигравање.24

Ипак, да закључимо, појава англицизама у спорту је нормална и природна ствар, управо због порекла и популаризације спорта.

Пошто је грађа ексцерпирана из публицистичког стила везаног за спорт, нормално је што се јавља велики број суфикса страног порекла. Та ситуација и вероватно била другачија да је за грађу узето дело књижевног стила. Тада бисмо се сусрели са веома малим бројем термина, и вероватно би били везани за више подручја.

24 К. Ћирић Улога англицизама у спортскоиј терминологији, 68-69.

41


5.0. Литература

Клајн Иван Граматика српског језика, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд

Клајн Иван Творба речи у савременом српском језику, други део Суфиксација и конверзија, Прилози граматици српскога језика II, Београд 2003.

Ристић Стана О речима у српском језику – творбени и лексиколошки аспекти, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2012.

Станојчић, Поповић Граматика српскога језика, уџбеник за средње школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995.

Стевановић Михајло Савремени српскохрватски језик 1, Научна књига, Београд, 1991.

Ћирић Кристина Улога англицизама у спортској терминологији, Спорт – Наука и пракса, бр.53, Београд, 2013.

Штасни Горана Мотивациони смерови у деривационим процесима, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 53/2, 2010.

Речник Матице српске (дигитално издање), Нови Сад – Загреб, 1969.

Грађа:

Спортски журналo Бројеви 9012, 9011, 9010 и 9009.

42


6.0. :Напомене

ГО – Глаголска основа

РГО – Редукована глаголска основа

ИО – Именичка основа

РИО – Редукована именичка основа

ПО – Придевна основа

РПО – Редукована придевска основа

БО – Бројевна основа

РБО – Редукована бројевна основа

ОБО – Окрњена бројевна основа

ОПО – Окрењена прилошка основа

ЗО – Заменичка основа

За термине који нису настали процесом суфксације, моја препорука је погледати Велики илустровани речник свих спортова аутора др Миливоја Дошеновића.

43

Documents

Спортска терминологија у Спортском журналу