Linker 2006-2-3.pdf - Ekumenska humanitarna organizacija

cm

yk

linker

2-3

str

ana 0

1 - 4

1

cm

yk

linker

2-3

str

ana 0

3 - 4

2

i iinfo stranau ovom broju

linker br. 2-3www.resursnicentar.ehons.orgjul 2006.jul 2006. 4104 linker br. 2-3 www.resursnicentar.ehons.org

cmyk

linker

2-3

stra

na 0

4 - 4

1

Linkerâsopis Resursnog centra za osobe sa invaliditetomEkumenske humanitarne organizacije

Izdava~:Resursni centar za osobe sa invaliditetomEkumenske humanitarne organizacije

Za izdava~a:Karolj Bere{, direktor Ekumenske humanitarne organi-zacije

Adresa izdava~a:Direkcija: ]irila i Metodija 21, 21000 Novi SadResursni centar: Bate Brki}a 12, 21000 Novi SadTel./faks: 021/400-204, 47-900-72, 47-900-73E-mail: [email protected] prezentacija: www.resursnicentar.ehons.org

Glavni i odgovorni urednik:Miodrag Po~u~

Redakcija:Maja Radoj~evi}Branislav Ran|elovi}Alen [ajfarMiroslav PetrikJovanka Favre

Stru~ni saradnik:Vladimir Po~u~

Saradnici:Tatjana Lazor, Jasmina Stani}, Milica Mima Ruì~i}-Novkovi}, Marinela [}epanovi}, Milica Braci}, mag. drSaskia Dyk, Vesna Bogdanovi}, Igor Risti}, DanijelaTama{, Violeta Strahinjevi}, Vlado Deli}, Nata{aVujnovi}, Milan Se~ujski, Melanija Kolo{njai Nenin,Jelena Rankovi}, Dragana Stankovi}, Jelena Cvejin,Slavica Markovi}, Herceg Elizabeta, Mir~a Beènar

Lektor i redaktor:Milica Braci}

Dizajn, priprema:Sr|an Gulin, Emil Otrup~ak

Dizajn naslovne strane:Sr|an Doro{ki

Fotografija sa naslovne strane:Fe|a Kiseli~ki

[tampa:Maxima Graf, Petrovaradin

Tira`:2000 primeraka

Godina 2, broj 2-3Besplatan primerak!

Napomena:Tekstovi i fotografije u ~asopisu su autorski i u pot-punosti su autenti~ni. Nije dozvoljeno njihovo preuzi-manje bez dozvole izdava~a i autora teksta!

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

172.16

LINKER : ~asopis Resursnog centra za osobe sa inva-liditetom Ekumenske humanitarne organizacije / glavni iodgovorni urednik Miodrag Po~u~. - God.1, br. 1, (2005)- . -Novi Sad : Resursni centar za osobe sa invaliditetomEkumenske humanitarne organizacije, 2005-. - Ilustr. ; 30cm

Dva puta godi{njeDostupno i na: http//www.resursnicentar.ehons.org

ISSN 1452-1598

COBISS.SR-ID 205535751

UkratkoDru{tvo za pomo} osobama sa mentalnom ometeno{}u Srbobran

Biser zajednice 06

Neobi~an servis u dnevnom boravku

Volonteri i integracija 06

Kamerno pozori{te muzike Ogledalo

Jedinstvo razli~itosti 07

Podr{ka porodici putem kratkotrajnog sme{taja

Zajedno efikasnije 08

U ììOsnovan Odbor za brigu o osobama sa invaliditetom

Integrisan sistem usluga 09

Kreiranje adekvatne podr{ke

Korak ka budu}nosti 10

Inicijativa za unapre|enje volonterizma

Rasadnik ideja 12

Formiran Resursni centar Delo

K(a)o drugi 13

Me|u nama re~enoDr Radmila Marinkovi} Nedu~in, rektorka Univerziteta u Novom Sadu

Obrazovanje je pravo 14

TemaUklju~enost u~enika u sistem obrazovanja

Nedostupno u poèljnoj meri 16

[kola za osnovno i srednje obrazovanje Milan Petrovi}

Prate}i reformske procese 18

Obrazovanje osoba sa o{te}enjem sluha

[irok spektar mogu}nosti 20

S a d r

Op{ti usloviPodsticanje novog zapo{ljavanja oso-

ba sa invaliditetom ostvaruje se kroz rea-lizaciju programa novog zapo{ljavanja,kojima se stvaraju uslovi za zapo{ljavanjenezaposlenih osoba sa invaliditetom, kojase nalaze na evidenciji Nacionalne slu`beza zapo{ljavanje.

Subvenciju mogu ostvariti i udruènja,dràvni organi, organizacije i drugi budèt-ski korisnici.

Podsticanje novog zapo{ljavanja licasa invaliditetom ostvaruje se kroz opre-manje radnog mesta u iznosu od90.000,00 dinara i izbor jedne od slede}edve mogu}nosti:

1. u~e{}e u finansiranju zarada u tra-janju od 12 meseci, u visini do 80% odprose~ne mese~ne zarade po zaposlenomostvarene u Republici, odnosno u op{tiniili gradu, ako je to za njih povoljnije, pre-ma poslednjem objavljenom podatku re-publi~kog organa nadle`nog za poslovestatistike za mesec koji prethodi mesecuza koji se vr{i isplata, uve}ane za iznosporeza i doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje, koji se obra~unavaju i pla}ajuna zakonom propisani na~in, ili

2. subvencionisanja doprinosa za oba-vezno socijalno osiguranje na teret poslo-davca u trajanju od 36 meseci.

Subvencija se odobrava poslodavcukoji zasnuje radni odnos na neodre|enovreme sa punim radnim vremenom sanezaposlenom osobom sa invaliditetomslede}ih kategorija:

1. osoba sa invaliditetom sa utvr|e-nom preostalom radnom sposobno{}u,

2. ratne vojne osobe sa invaliditetom,mirnodopske, civilne `rtve rata (“civilniinvalidi rata”),

3. kategorisana omladina i kategorisa-ne osobe sa invaliditetom,

4. ostale nekategorisane osobe saprocenjenom radnom sposobno{}u (naosnovu nalaza i mi{ljenja nadle`ne zdrav-stvene ustanove - medicine rada o vrsti istepenu smanjene radne sposobnosti saprocenjenom radnom sposobno{}u zaradno mesto koje je navedeno u biznisplanu).

Poslodavac ostvaruje subvenciju zasvakog zaposlenog posebno.

Uslovi za dodelu subvencije poslodavcu• da prema poslodavcu nije pokrenut

niti otvoren ste~ajni, odnosno likvidacionipostupak;

• da je nezaposleno lice sa invalidite-tom prijavljeno na evidenciju NSZ.

Dokumentacija koju poslodavac dostavlja prilikom podno{enja zahteva

• popunjen obrazac zahteva za opre-manje radnog mesta lica sa invaliditetom(obrazac ZNZ),

• popunjen obrazac zahteva za sub-vencionisanje doprinosa obaveznog soci-jalnog osiguranja koje pla}a poslodavac,ili za u~e{}e u finansiranju zarade lica sainvaliditetom (obrazac ZRZ);

• spisak nezaposlenih lica sa invalidi-tetom po zahtevu (obrazac SL);

• kopiju re{enja iz Registra privrednihsubjekata;

• popunjen biznis plan (obrazac BP);• izve{taj o solventnosti korisnika

sredstava od strane poslovne banke zaposlednja 3 meseca;

• kopiju overenih OD obrazaca za pos-lednja tri meseca, koji prethode mesecu ukome je zahtev podnet;

Dokumentacija za lica za koja se traìsubvencija

• izvod iz evidencije nezaposlenih zanezaposlena lica sa invaliditetom sa naz-nakom kategorije invalidnosti;

• re{enje o invalidnosti izdato od stra-ne nadle`nog dràvnog organa i dokaz oprocenjenoj radnoj sposobnosti ili

• diploma zavr{ene specijalne {kole;• za lica koja nemaju navedenu doku-

mentaciju i procenjenu radnu sposobnost- nalaz i mi{ljenje nadle`ne zdravstveneustanove - medicine rada o vrsti i stepenusmanjene radne sposobnosti sa proce-njenom radnom sposobno{}u za radnomesto koje je navedeno u biznis planu

Obaveza poslodavca• da zasnuje radni odnos sa neza-

poslenim licem sa invaliditetom na neod-re|eno vreme sa punim radnim vre-menom; zaklju~i ugovor sa NSZ u roku od60 dana od dana dono{enja odluke oodobravanju sredstava i obezbedi da radniodnos traje najmanje 2 godine po~ev oddana zasnivanja radnog odnosa za pro-grame kojima su odobrena sredstva zaopremanje radnog mesta;

• da dostavi dokaz o namenskom ko-ri{}enju sredstava NSZ u roku od 30 danaod dana prenosa sredstava, za programekojima je odobrena subvencija u jed-nokratnom iznosu za opremanje radnogmesta;

• da redovno vr{i isplatu zarade iz svo-jih sredstava, redovno upla}uje doprinoseza obavezno socijalno osiguranje i daistekom kalendarske godine dostavi

dokaz o godi{njoj uplati doprinosa za licaiz ugovora (obrazac M4);

• ukoliko licu koje je obuhva}eno pro-gramom subvencije prestane radni odnosnjegovom voljom ili krivicom, korisniksredstava duàn je da zasnuje radniodnos sa drugim nezaposlenim licem sainvaliditetom za preostalo vreme utvr|enougovorom;

• ako korisnik sredstava licu koje jezasnovalo radni odnos otkaè ugovor oradu bez krivice zaposlenog pre istekaugovorenog roka, duàn je da vrati celoku-pan iznos subvencije uz pripadaju}uzakonsku kamatu, u roku od 30 dana oddana otkaza i

• da obavesti NSZ o svakoj promenikoja je od uticaja na realizaciju ugovornihobaveza.

Ostale informacije Konkurs za podsticanje novog zapo-

{ljavanja osoba sa invaliditetom otvorenje do 31.10.2006. godine, odnosno doispunjenja planirane kvote za podru~je fili-jale, u skladu sa Programom rada za2006. godinu.

Podno{enje zahteva vr{i se u najbliòjorganizacionoj jedinici Nacionalne slu`beza zapo{ljavanje prema sedi{tu poslo-davca, odnosno prema mestu rada osobakoja se zapo{ljavaju.

Obrazac zahteva za opremanje radnogmesta osobe sa invaliditetom, obrazaczahteva za subvencionisanje doprinosaobaveznog socijalnog osiguranja kojepla}a poslodavac, ili za u~e{}e u finansi-ranju zarade lica sa invaliditetom i obra-zac biznis plana moè se dobiti u najbliòjorganizacionoj jedinici Nacionalne slu`beza zapo{ljavanje ili ih preuzeti na na{emsajtu u pdf formatu.

Nepotpuna i nepravovremeno dostav-ljena dokumentacija ne}e se uzimati u raz-matranje.

Odluku o odobravanju subvencija do-nosi nadle`ni organ Nacionalne slu`be zazapo{ljavanje, u skladu sa dinamikompriliva sredstava za ovu vrstu programskeaktivnosti.

Sve dodatne informacije mogu se do-biti u najbliòj organizacionoj jedinici Na-cionalne slu`be za zapo{ljavanje.

Preuzeto sa sajtaNacionalne slu`be za zapo{ljavanje

KONKURS

Novo zapo{ljavanje

i iu ovom brojunove tehnologije / info strana


cmyk

linker

2-3

stra

na 0

5 - 4

0

mandi, koje sistem automatski prepozna-je. Sadràj se u oba slu~aja i{~itava po-mo}u sintetizatora govora. Trenutno sukorisnicima na raspolaganju ~lanci sa vebstrane ku}a „B92“, „Ve~ernjih novosti”,novosadskog lista „Dnevnik“, kao i „Mikrovesti“. Planira se da vremenom budu do-dati i novi sadràji iz oblasti prava osobasa invaliditetom, zabave itd. Veb prezen-tacije su u potpunosti prilago|ene koris-nicima sa o{te}enjem vida, na taj na~in{to su sve informacije zabeleène isklju-~ivo u tekstualnom formatu, to jest, nepostoje propratne slike, a kretanje krozlinkove krajnje je pojednostavljeno. Pri-likom dizajna sajta prvenstveno se vodilabriga o vizuelnoj funkcionalnosti i jednos-tavnosti kori{}enja, u odnosu na sam iz-gled sajta. Internet adresa portala jehttp://www.alfanum.ftn.ns.ac.yu/kontakt.

Ako korisnik ovom portalu pristupaputem telefona, prvo mu se prezentujuTEME, a izgovaranjem èljene TEME ulazise u meni NASLOVA koji su vezani zadatu TEMU. Izgovaranjem komande PRVI,SLEDE]I/DALJE, PRETHODNI i POSLED-NJI, bira se i{~itavanje NASLOVA koji suna raspolaganju korisniku. Sam sadràj uvezi sa naslovom i{~itava se na govornukomandu ÎTAJ izre~enu neposrednonakon {to je taj naslov pro~itan. îtanjese prekida komandom STOP, ili nakon

~itanja celokupnog sadràja. Nakon pre-kida ~itanja, nastavlja se ~itanje naslova,po~ev{i od naslova koji sledi neposrednonakon naslova ~iji je sadràj pro~itan. Utoku ~itanja sadràja, validne komandesu POÊTAK (sadràj se ~ita od po~etka),NAPRED (~itanje sadràja se prekida inastavlja od slede}e re~enice) i NAZAD(~itanje se prekida i nastavlja od prethod-

ne re~enice). Naravno, korisnik u svakomtrenutku moè re}i POMO], a ra~unar }emu objasniti pomo}u kojih govornihkomandi moè do}i do èljenog teksta.Tako organizovan servis nudi potpunusamostalnost pri kori{}enju servisa, {toje i bio jedan od osnovnih ciljeva projek-ta, a u planu je da, zahvaljuju}i razu-mevanju preduze}a „Telekom Srbija“,pozivi za korisnike budu besplatni.Dodavanje novih sadràja u budu}nostiima}e za cilj da od servisa stvori ta~kuoslonca za osobe sa o{te}enjem vida.

Iz prethodno re~enog, moèmo zaklju-~iti da i mi sada imamo priliku da u na{ojsredini, u korak sa razvijenim svetom,pomognemo osobama koje ne vide daobogate svoj znanja i aktivno se uklju~e udru{tvenu zajednicu. Od velike je va`nostii to da su prvi koraci napravljeni u najve}ojobrazovnoj ustanovi za odobe sa o{-te}enjem vida u na{oj zemlji, kao i u nji-hovim savezima, {to predstavlja i osnovnipokazatelj zainteresovanosti za nove vrstepomagala. Naravno, prvi koraci su naprav-ljeni, ali neophodno je jo{ mnogo rada ili~nog zalaganja svih nas da bi ~itav pro-ces u punoj meri zaìveo.

Nata{a Vujnovi}Prof. dr Vlado Deli}Mr Milan Se~ujski

Pomo}u ra~unara i sintetizatora govora,osnovnih pomagala

osoba sa o{te}enjemvida, uspe{no

se uklanjaju prepreke u pristupu

informacijama, kojezajedno sa preprekama

slobodnom kretanju predstavljaju najve}e barijere za osobe sa

o{te}enjem vida

Linker poziva sve zainteresovane pojedince i organizacije dapo{alju svoje tekstove za naredni broj ~asopisa, ~iji }efokus biti na pitanjima pristupa~nosti i li~ne mobilnosti za

osobe sa invaliditetom.Pristupa~nost podrazumeva sve ono {to osobama sa inva-

liditetom omogu}ava da samostalno ìve i u~estvuju u svimaspektima ìvota, na jednakoj osnovi kao i drugi gra|ani. Onaobuhvata pristup fizi~koj sredini (javni sadràji, odnosno, objek-ti javne namene - {kole, bolnice, ustanove kulture, po{te,banke i sli~no), pristup saobra}ajnicama, prevozu i prevoznimsredstvima, pristup informacijama i komunikacijama i informa-cionim i komunikacionim tehnologijama i sistemima.

Li~na mobilnost podrazumeva postojanje individualnihslu`bi podr{ke koje su potrebne osobama sa invaliditetom,kako bi one mogle nesmetano da funkcioni{u, kao {to su adek-vatne slu`be podr{ke, personalna asistencija, proizvodnja,servis i distribucija pomagala, pristup odre|enim uslugama irehabilitacija.

Zna~ajan doprinos novom broju da}e i tekstovi iz oblastizakonodavstva, ljudskih prava i diskriminacije, tekstovi o kon-

ceptu univerzalnog dizajna i dizajna za sve, o pojmovima slo-bodnog kretanja osoba sa invaliditetom, neprekinutoog lancakretanja, o aktuelnim edukacijama stu~njaka u oblasti pristu-pa~nosti, standarda pristupa~nosti, studijama slu~aja i sli~no,sve do izve{taja o lobiranju, zagovaranju i promovisanju akcijakoje imaju za cilj podizanje nivoa svesti gra|ana o ovom pitanju.

Uslovi slanjaTekstovi na srpskom ili engleskom jeziku, u Microsoft

Word formatu, do 20.000 karaktera, mogu se poslati najkas-nije do 29. septembra 2006. godine. Uz tekst, poèljno jeposlati i adekvatne fotografije (u jpeg ili tif formatu, rezolucije300 dpi).

Molimo sve zainteresovane da tekstove i radove {alju naimejl adresu [email protected], ili na CD-u, putem obi~nepo{te na adresu EHO - Resursni centar za osobe sa invalidite-tom, Bate Brki}a br. 12, 21000 Novi Sad.

Izlaènje slede}eg broja Linkera planirano je za novembarmesec 2006. godine.

Hvala na saradnji!

POZIV ÎTAOCIMA

Pristupa~nost i li~namobilnost

IntegracijaNajva`nija kulturna potreba svakog

~oveka jeste obrazovanje, jer onopredstavlja preduslov njegovog psi-

hi~kog i intelektualnog razvoja, omogu-}ava pravilno formiranje i adekvatnu soci-jalizaciju li~nosti. înjenica, da u na{emokruènju osobe sa invaliditetom imajunaj~e{}e niì obrazovni status, {to uti~ena kvalitet njihove socijalizacije, podstaklanas je da ovaj broj Linkera posvetimo temiobrazovanja osoba sa invaliditetom.

Dugo gajena predrasuda u na{em ok-ruènju, da deca sa invaliditetom treba dapoha|aju „specijalne“ {kole i da se bave„specijalnim“ zanimanjima, dovela je dosituacije da danas postoji veoma mali broju~enika sa invaliditetom u „redovnom“ si-stemu obrazovanja. S druge strane, speci-jalno {kolstvo sve vi{e dobija etiketu seg-regativnog sistema, u smislu da dobrimdelom doprinosi isklju~ivanju dece iz po-èljnih dru{tvenih tokova.

Uzrok takvom stanju treba traìti i u or-ganizaciji postoje}eg {kolskog sistema.Specijalno {kolstvo, kako je ono kod nasustrojeno, ne priprema u~enike za nasta-vak obrazovanja u okviru op{teg sistema.Nastava u „redovnim“ {kolama koncipira-na je tako da ne pruà mogu}nost osoba-ma sa invaliditetom da je poha|aju jed-nako kao i svi drugi. Op{ti {kolski sistemnije spreman da primi u~enike sa razli-~itim vrstama invaliditeta, kako u pogledusamog programa, edukovanih kadrova,metoda rada, tako i ostalih uslova, kao{to su obezbe|ivanje adekvatnog fizi~kogpristupa {koli, ili organizovanje usluga po-dr{ke (tuma~ za gestovni govor, prilago-|avanje potrebne literature i sl.). Za{to svine u~imo iz istih ud`benika? Zar kvalitettakvog obrazovanja ne treba da odraàvaiste standarde i ambicije? Ako ve} svi ima-mo ista prava, onda bi trebalo da imamo ijednake uslove za ostvarivanje tih prava!

Pravila Ujedinjenih nacija koja se od-nose na izjedna~avanje mogu}nosti kojese pruàju osobama sa invaliditetom uoblasti obrazovanja, predvi|aju po{tova-nje principa jednakih mogu}nosti integri-sanih u zajedni~ko okruènje. U skladu satim, neophodno je obezbediti da obrazo-vanje osoba sa invaliditetom postane inte-gralni deo obrazovnog sistema, a op{teobrazovne institucije treba da budu odgo-vorne za obrazovanje u zajedni~kom okru-ènju. Jedino na taj na~in moè se posti}icilj, koji se ogleda u punoj jednakosti iu~e{}u osoba sa invaliditetom u dru{tvu.

Neophodne su promene, kao i odgo-vornost svakog pojedinca u tom procesu.

Miodrag Po~u~

VidiciIskustva drugih

Modeli zapo{ljavanja 23

Dogodilo seIzve{taj sa seminara u Be~u

Izazovi dru{tva 25

Iskustva sa simpozijuma u Atini

U~enje i ìvot 27

PovodiFormalno o neformalnom

Hajde da... u~imo 30

Organizaciona jedinica za tretman osoba sa autizmom

@iveti samostalno 33

Integrativan model invalidnosti

Inkluzija za sve 34

Istraìvanja o gestovnom govoru

Nauka u slu`bi komunikacije 36

Nove tehnologijeMogu}nosti primene u~enja na daljinu i e-obrazovanja

Znanje je mo} 37

Zna~aj govornih tehnologija u procesu obrazovanja

U korak sa svetom 38

Info stranaPoziv ~itaocima

Pristupa~nost i li~na mobilnost 40

Konkurs

Novo zapo{ljavanje 41

` a j

i inove tehnologijeukratko


cm

yk

linker

2-3

str

ana 0

6 - 3

9

Dru{tvo za pomo} mentalno nedo-voljno razvijenim osobama gradaNovog Sada nastavi}e da realizuje

projekat „Volonterski servis u Dnevnom

boravku“, u saradnji sa Centrom za volon-tere Ekumenske humanitarne organizaci-je. Sredstva za dalje aktivnosti odobrilo jeMinistarstvo rada, zapo{ljavanja i soci-jalne politike Republike Srbije i Sektor zaza{titu osoba sa invaliditetom, a projekat}e trajati narednih 11 meseci.

Dnevni boravak Dru{tva koriste mladikoji su nakon navr{ene 27 godine ìvotaizgubili pravo da pose}uju Dnevni boravak[kole za osnovno obrazovanje odraslih„Milan Petrovi}“. Zbog svoje izolacije odpo~etka {kolovanja, oni nisu imali prilikeda se druè sa vr{njacima iz redovnih

NEOBIÂN SERVIS U DNEVNOM BORAVKU

Volonteri i integracija

Jedan korisnik boravka je

za volontere rekao da se

oni puno smeju, a to

zna~i ljubav, pa su zato i

oni (korisnici) sre}ni!

DRU[TVO ZA POMO] OSOBAMA SA MENTALNOMOMETENO[]U SRBOBRAN

Biser

zajednice

Dru{tvo za pomo} osobama sa men-talnom ometeno{}u Biser, obnoviloje svoj rad i, uz veliko zalaganje

~lanstva, uspelo je u proteklom perioduda se izbori za svoj status i ugled u sredi-ni u kojoj radi. Uz podr{ku lokalne samo-uprave i institucija u Op{tini, obezbe|en jeprostor i stvoreni su uslovi za rad. Okup-ljen je veliki broj roditelja i dece, koja da-nas imaju svoj kutak za rad, igru i druè-nje, pod stru~nim nadzorom.

Tokom 2005. godine, radioni~arskeaktivnosti Bisera bile su usmerene kauspostavljanju stabilnog sistema i raspo-reda rada radionica, kako bi se deca iroditelji navikli na dolazak u prostorijedru{tva. Formirane su stalne grupe zaradionice i uklju~eni su aktivisti i volonteriu rad sa decom i roditeljima.

U januaru mesecu 2005. godine, odr-àn je interni seminar za pisanje predlogaprojekata, kako bi se {to vi{e ~lanovaosposobilo za rad u Udruènju. Od martado juna meseca sproveden je veliki brojaktivnosti, kao {to je organizacija prosla-va ro|endana i mini-eskurzija za decu naZlatibor i Fru{ku Goru, osmi{ljen je dìnglza radio, ura|ena je pozori{na predstavapovodom Dana voda, pokrenuta je akcijasa stru~nim predava~ima na temu Li~nahigijena itd. Sredinom godine, zapo~eta jerealizacija radionica za decu sa umere-nom i teòm ometeno{}u i interni seminarza volontere i aktiviste u prostorijama Do-ma kulture, odràno je predavanje gine-kologa, u okviru saradnje sa Domomzdravlja i organizovani su fizijatrijski pre-gledi dece. Trenutno je aktuelno 8 radio-nica koje se odràvaju tokom nedelje, a unjihovu organizaciju i realizaciju je uklju-~eno 13 volontera, aktivista i stru~njakaza rad sa decom i roditeljima. Na taj na-~in, deca dobijaju sigurnost, razvijaju svo-je sposobnosti i osamostaljuju se za ìvoti rad u zajednici.

Dru{tvo Biser danas je aktivan i zna-~ajan faktor lokalne zajednice, koji svojimradom i aktivnostima doprinosi njenomrazvoju.

Mir~a Beènar Trenutak kreativnosti

^lanovi dru{tva sa volonterima na jednoj od akcija

verom, a prilago|en je i veb prezentacija-ma od posebne va`nosti. Posebno je in-teresantno da veb strane nude mogu}-nost da se njihov celokupan sadràj pred-stavi samo u tekstualnom formatu bezslika, {to osobama koje ne vide olak{avanavigaciju i pristup takvom sajtu.

Kod nas je situacija ne{to druga~ija,ali se neke promene, ipak, de{avaju. Raz-voj govornih tehnologija za srpski jezik po-~eo je pre desetak godina na Fakultetutehni~kih nauka u Novom Sadu, gde jegrupa stru~njaka uspela da re{i problemepred kojima su ostali timovi sa ovih pros-tora poklekli. Danas, zahvaljuju}i napori-ma stru~njaka sa Fakultetu i iz preduze}a„AlfaNum“ i podr{ci od strane Ministar-stva nauke i za{tite ìvotne sredine Re-publike Srbije, moèmo se pohvaliti gov-ornim tehnologijama razvijenim za srpskijezik. Rezultati saradnje pokrenuli su nizprojekata i otvorili mogu}nost za mnogedruge primene. Svi projekti bili su us-mereni ka pobolj{anju procesa edukacije,odnosno, omogu}avanju pristupa~nostiinformacija.

Prvobitni cilj bio je da se osobe sao{te}enjem vida upoznaju sa funkci-onisanjem sintetizatora glasa anReader,na osnovu teksta na srpskom jeziku.Slaba materijalna situacija korisnikadodatno je oteàla ovaj proces, ali su,kroz veliki broj projekata, obezbe|eni pri-merci anReader-a i ra~unari u mnogimsavezima, tako da danas ~lanovi svako-dnevno mogu da ih koriste. Na taj na~in

se udvostru~io broj korisnika tako prila-go|enih ra~unara u na{oj zemlji, a u poje-dinim regionima i utrostru~io.

Audio biblioteka

Kako je broj korisnika sa o{te}enimvidom koje se sluè ra~unarima, ipak, jo{

uvek znatno manji nego {to bi mogao biti,razmi{ljalo se i o drugim na~inima koji biim omogu}ili lak{i pristup informacijama,pogotovo u obrazovnim ustanovama. U{koli „Veljko Ramadanovi}“ u Zemunu,najve}oj {koli za obrazovanje dece sao{te}enjem vida, krajem pro{le {kolskegodine zavr{en je projekat „Audio bibliote-ka za slepe i slabovide“ (ABSS). Do reali-zacije tog projekta, pisane informacijeneophodne za obrazovanje, u~enicima subile su dostupne pomo}u sintetizatoragovora skromnog kvaliteta, ili na Brajevompismu, ili u vidu zvu~nih zapisa. Za ve}inuu~enika slu{anje neprirodnog sintetizo-vanog govora sa pogre{nom intonacijom iakcentima bilo je isuvi{e zamorno, aknjige na Brajevom pismu i u audio for-matu nisu zadovoljavale potrebe {kole.Upravo iz tih razloga razmi{ljalo se o no-vom, kvalitetnijem re{enju, koje }e una-prediti obrazovni proces u toj ustanovi. Ciljizrade audio biblioteke za u~enike bio jeda se prevazi|u navedeni problemi i u to-me se i uspelo. Stvorena je baza ud`beni-ka, knjiga, ~asopisa i drugih pisanih infor-macija u tekstualnom formatu, koja sejeftino arhivira na disku ra~unara servera,lako pro{iruje novim naslovima, a popotrebi se, pomo}u anReader-a, pretvarau glasan, mnogo prijatniji i razumljiviji sin-tetizovani govor. Istom sadràju moè is-tovremeno da pristupa ve}i broj u~enika,a pristup biblioteci je obezbe|en prekosvih ra~unara u {koli. Za kori{}enje audiobiblioteke nije neophodno da korisnik znada radi na ra~unaru, jer administratori bib-lioteke svakom u~eniku mogu da umnoèèljeni naslov u audio formatu. Korist odizgradnje audio biblioteke trenutno imajusamo u~enici ove {kole, a u planu je ipro{irenje projekta, koje treba da omogu}ii pristup biblioteci preko Interneta, uz po-dr{ku Ministarstva rada, zapo{ljavanja isocijalne politike Republike Srbije, u ciljuda navedene mogu}nosti dopru do {tovi{e osoba sa o{te}enim vidom u na{ojzemlji.

Mesto na internetu

Zna~ajnu ulogu u op{tem obrazovanjuigraju i {tampani mediji. Do skoro su infor-macije iz novina i ~asopisa osobama sao{te}enjem vida bile krajnje nedostupne,a jedini na~in da one do|u do njih, bio jeda im ih prenesu druge osobe iz okru-ènja. Uvi|aju}i taj problem, stru~njaci saFakulteta tehni~kih nauka i preduze}a„AlfaNum“ pokrenuli su i projekat „Kon-takt“, koji upravo ulazi u zavr{nu fazu.„Kontakt“ predstavlja servis na Internetu,kojem se moè pristupiti i preko Internetai putem telefona, {to zna~i da ga mogukoristiti sve osobe o{te}enog vida, bezobzira na to da li poseduju ra~unar ili ne.Servisu se preko Interneta pristupaklasi~no, koriste}i web browser, a prekotelefona izgovaranjem odgovaraju}ih ko-

Pravni okvir predstavlja

dobru osnovu za rad na

ovom polju, ali nije

dovoljan da sam po sebi

prakti~no obezbedi ono

{to je u njemu

predvi|eno. Za njegovu

prakti~nu realizaciju

potrebno je, pored

adekvatnog prostora i

visoko stru~nog osoblja,

obezbediti i odgovaraju}a

pomagala, jer su upravo

ona presudna za

pobolj{anje kvaliteta

ìvota osoba sa

invaliditetom.

i iukratkonove tehnologije


cm

yk

linker

2-3

str

ana 0

7 - 3

8

Obrazovanje i zapo{ljavanje osobasa invaliditetom predstavljaju neza-obilazan element socijalne politike

svake dràve. Poloàj osoba sa invalidite-tom, u tim i u mnogim drugim oblastima,ure|en je brojnim zakonskim i podzakon-skim aktima. Oni nalaù da deca sa inva-liditetom bilo kog stepena treba da budupravno izjedna~ena sa svojim vr{njacima,odnosno da im se pruì mogu}nost da seu skladu sa svojim sposobnostimaobrazuju i {koluju. Takav pravni okvir pred-stavlja dobru osnovu za rad na ovompolju, ali nije dovoljan da sam po sebiprakti~no obezbedi ono {to je u njemupredvi|eno. Za njegovu prakti~nu realizaci-ju potrebno je, pored adekvatnog prostorai visoko stru~nog osoblja, obezbediti i od-govaraju}a pomagala, jer su upravo onapresudna za pobolj{anje kvaliteta ìvotaosoba sa invaliditetom. Ona pomaù dase invaliditet prevazi|e i da se osoba lak-{e uklju~i u svakodnevni ìvot dru{tvenezajednice koja je okruùje.

Tehnolo{ki razvoj u gotovo svim seg-mentima ìvota i dru{tva ne mimolilazi nipomagala, pa su ona danas unapre|ena iu ve}oj meri prilago|ena ergonomiji osobasa invaliditetom. Napredak u toj oblastidoprineo je osamostaljivanju osoba kojeih koriste, a time i zna~ajno uticao na po-dizanje njihovog samopouzdanja i ose}ajadru{tvene korisnosti. I kod nas je ta ob-last ure|ena zakonom, ali trenutno nepostoje mogu}nosti da se prate pozitivnepromene i da se adekvatno odgovori napotrebe korisnika, naj~e{}e iz finansijskihrazloga.

U razvijenim zemljama, primena pot-puno novih pomagala imala je veliki uticajna rezultate koji su postignuti u obrazo-vanju osoba sa invaliditetom i njihovomosposobljavanju za rad. Za mnoge od njihpostala su dostupna i neka nova zanima-nja. Isto tako, pojava govornih tehnologija(prepoznavanje i sinteza govora), u pos-lednjih nekoliko godina, dovela je do praverevolucije u obrazovnom sistemu osobasa o{te}enjem vida. Pomo}u ra~unara isintetizatora govora, njihovih osnovnih po-

magala, uspe{no se uklanjaju prepreke upristupu informacijama, koje zajedno sapreprekama slobodnom kretanju pred-stavljaju najve}e barijere za osobe sa o{-te}enjem vida.

Ra~unar kao govorna ma{ina

Osobe sa o{te}enjem vida veoma lakokoriste ra~unar koji podràva govorne teh-nologije i za njih ~ak ni klasi~na tastaturane predstavlja nikakav problem. Ipak, pos-toji i alternativna, Brajeva tastatura, ume-sto klasi~ne, a umesto govornih softvera,Brajevi redovi. Njih moè da koristi samomanji broj onih, koji poznaju Brajevopismo. To pismo naj~e{}e ne poznaju oneosobe koje su stekle o{te}enje vida ustarijoj uzrasnoj dobi, te ga teè prihvata-ju u novonastaloj situaciji. Upravo iz tihrazloga govorne tehnologije su imale takozna~ajan uticaj na pretvaranje ra~unara ugovornu ma{inu koja je na{la svoju svrhukao pomagalo osoba sa o{te}enjem vida.Zahvaljuju}i ~ita~u ekrana, ra~unar moèneprekidno da obave{tava korisnika osituaciji na ekranu i tako mu olak{a navi-gaciju, a kada je u pitanju obiman tekst namaternjem jeziku korisnika, neophodan jesintetizator govora za njega. U razvijenimzemljama, za ~ije jezike je razvijen sinteti-zator govora, u {kolama za decu sao{te}enjem vida, obavezna je obuka radana ra~unarima sa govornim softverom,biblioteke su opremljene govornim soft-

ZNAÂJ GOVORNIH TEHNOLOGIJA U PROCESU OBRAZOVANJA

U korak sa svetomTehnolo{ki razvoj u gotovo svim segmentima ìvota i dru{tva

ne mimoilazi ni pomagala, pa su ona danas unapre|ena i u

ve}oj meri prilago|ena ergonomiji osoba sa invaliditetom

E-obrazovanje predstavlja obrazovniproces podràn informaciono-komunika-cionom tehnologijom, odnosno, global-nom mreòm ra~unara. To omogu}avadruga~ije, fleksibilnije i interaktivno orga-nizovano nastavno gradivo, otvara novemogu}nosti i dimenzije za komunikacijuizme|u grupa u~esnika i mentora, kao imogu}nost ulaska u virtuelni nastavniprostor („vir tuelnu u~ionicu“) sa svihlokacija koje imaju pristup internetu.Odràva se odvojeno od mesta predava-nja, zahteva specifi~ne tehnike planiranjaobrazovnih gradiva, u~enje i komunikacijuuz pomo} informacionih i telekomunika-cionih tehnologija, kao i posebne pristupekod ure|ivanja svih organizacionih iadministrativnih radnji.

Postoje razni oblici e-obrazovanja, odkojih su neki dostupni i na doma}emtrì{tu. Prvi takav oblik kod nas su multi-medijalni kursevi (obi~no na CD mediju),tematski raznolikih, od u~enja jezika,fizike i istorije, do rada sa tekst proceso-rima i sl. Multimedijalni kursevi postajudostupni i putem interneta, ~ime podacidobijaju na aùrnosti. Sastavni deo takvihkurseva su razne provere znanja, kojemogu biti i vrednovane dobijanjem serti-fikata na razli~itim nivoima. Najpoznatijiprimeri takvih provera su testiranja zarazne Microsoft-ove sertfikate, a njihovzna~aj zavisi od ugleda institucije koja ihizdaje.

Objedinjavanjem velikog broja kursevastvaraju se elektronski univerziteti, kojimogu biti potpuno nezavisni, ili sluìti kaopodr{ka postoje}im univerzitetima.

Polaganjem ispita predvi|enih pro-gramom na elektronskim fakultetima sti~ese zvanje kao i na nekom od „stvarnih”fakulteta. Treba imati na umu da, za ovesvr{ene studente, mogu}nost zapo{lja-vanja i izbora firmi i poslova jednako zavisiod rejtinga fakulteta, kao i u slu~aju diplo-maca na klasi~nim univerzitetima.

Do pre nekoliko godina, uvo|enjeobrazovanja na daljinu u na{e sistemepredstavljalo bi problem, ali danas je svevi{e elektronskih publikacija na srpskomjeziku. Me|u izdava~ima su i dràvna pre-duze}a, poput Zavoda za izdavanjeud`benika. Na elektronske univerzitete}emo morati da pri~ekamo, ali proces sepolako pokre}e. Zna~ajni podsticaj razvojue-obrazovanja trebalo bi da daju velikedoma}e kompanije, koje imaju potrebu zastalnim {kolovanjem svojih zaposlenih.Ve} kursevima za rad sa osnovnim pro-gramima, poput programa za radne tabeleili Internet pretraìva~e, mnoga preduze}amogu imati zna~ajne koristi. U svakomslu~aju, pred elektronskim obrazovanjemje budu}nost, {to opominje da zarad„doma}e” budu}nosti, u njega ve} sadatreba investirati.

Igor Risti}

{kola, te je njihov razvoj i integracija u lo-kalnu zajednicu dodatno oteàna. Iz tograzloga, uz podr{ku volonterskog servisa,radi se na uspostavljanju socijalnog kon-takta osoba sa mentalnim smetnjama urazvoju sa vr{njacima.

Kori{}enje resursa lokalne zajednice,odnosno, angaòvanje volontera, studena-ta humanisti~kih nauka, pokazalo se kaouspe{an na~in integracije osoba sa smet-njama u razvoju u lokalnu zajednicu. Krozdruènje sa vr{njacima, prepoznati su ioni sami, ali i njihovi talenti, poput crta-nja, pisanja, glume i drugih. Volonteri i ko-risnici su sa jednim delom svojih likovnihradova u~estvovali na izlo`bi organizo-vanoj u Klubu knjièvnika 3. marta ovegodine. Izlo`ba je bila veoma pose}ena isve slike su prodate. Osim crtanja, volon-teri sa korisnicima Dnevnog boravka us-pe{no organizuju i pozori{ne predstave.

Osmi{ljavanje i realizovanje kreativnihradionica i rad na promociji aktivnostiVolonterskog servisa bi}e i dalje jedna odglavnih aktivnosti Centra za volontere, a

angaòvani volonteri provodi}e vreme sakorisnicima i van boravka, organizova}eposete i izlete u Novom Sadu i {ire. Dosada su, izme|u ostalih, organizovaniizlet na Fru{ku goru i posete bioskopuArena (film „Ivkova slava“), pozori{tu(predstava „Dàndrljivi mu`“), MuzejuVojvodine i Galeriji slika Per art.

U posete gradu, pored korisnika ivolontera, u~estvuju i roditelji korisnika,koji podràvaju anga`man volontera uBoravku, jer njihova deca ose}aju velikozadovoljstvo u dru{tvu svojih vr{njaka.

Ukoliko èlite da postanete deo grupevolontera-entuzijasta i steknete znanje ikorisna iskustva, moète nazvati Centarza volontere na telefon 021/466-911svakim radnim danom od 17 do 20 ~aso-va, ili se javiti putem [email protected].

Dragana Stankovi}

@ive}i u turbulentnim vremenima, ~ijismo savremenici bili i ostali, bore}ise protiv izopa~enosti svake vrste i

traè}i onaj tra~ak nade, da }e negde,jednog dana, sve imati nekakvog smisla,~ovek shvati koliki je njegov zna~aj, i oja~a- postane spreman za sve, ali, ipak, dos-ledan sebi u toj meri da ni u jednom tre-nutku ne posumnja u primat ideala istin-ske lepote koji vodi ka sre}i.

Umetnost se ne posmatra! U njoj sebiva, na sebi svojstven na~in, koji dovodiu pitanje poimanje obi~nog i neobi~nog,kategorija uvek podlo`nih razli~itim ras-pravama, u kojima ono su{tastveno ~estoostaje negde izvan vidokruga samog sub-jekta.

Umetnost i ìvot - spoj vremena i pros-tora, koji razli~ite po{asti, koje harajuovim, ve} odavno presahlim svetom, po-ku{avaju da rastrgnu i pretvore u kategori-je banalnog i trivijalnog.

Teatar - spoj razli~itih umetnosti, kojesvojom sinergijom deluju u egzistenciji idaju joj esenciju - trenutak katarze, trenu-tak ispunjenja.

Govoriti o teatru, a ne biti deo njega,~ini se nemogu}im. ôvek poku{a, traìneke nove na~ine, iznova zapo~inje ve}odavno zavr{eno, ali uvek stane. Da bigovorio o ne~emu, on mora biti to ne{to ito ne{to mora biti on. U suprotnom, svepostaje bezli~no i isprazno.

Eksperimentalni pristup

Kada smo, u februaru mesecu 2005.godine, do{li u Kamerno pozori{te muzikeOgledalo nismo bili upoznati sa svim po-jedinostima koncepcije rada takvog teatrai bili smo prili~no zbunjeni. Nekome, ko jenavikao na tradicionalni teatar i njegovuestetiku, bilo je sasvim strano u~e{}e une~emu {to je bilo prepuno eksperimena-ta i novih pristupa, kako temi, tako i sa-moj igri.

U prvih nekoliko meseci, sve je delova-lo jo{ uvek zbunjuju}e, u nekim trenucimai zastra{uju}e.

Grupa mladih ljudi, neo~ekivani skloprazli~itosti, sastajali su se iz subote u su-botu i razgovarali, druìli se i igrali, i u~ilitome {ta je umetnost, u kakvom je ona

Volonteri su doprineli

pobolj{anju rada Boravka

uop{te. Dobrobit od

njihovog angaòvanja

imaju prvenstveno sami

korisnici, koji su se sa

njima veoma zbliìli i koji

u volonterima prepoznaju

prave prijatelje, ali isto

tako porodica i

vaspita~i.

KAMERNO POZORI[TE MUZIKE OGLEDALO

Jedinstvo

razli~itosti

Detalj sa predstave „Lice na metar“



cm

yk

linker

2-3

str

ana 0

8 - 3

7

odnosu sa pojedincem i dru{tvom, {ta je,ustvari, gluma i {ta je pokret.

Jedan od osnovnih principa, koji vladau Kamernom pozori{tu muzike Ogledalo,jeste taj, da se umetnost ne deli na onu„za osobe sa invaliditetom“ i na onu „zaosobe bez invaliditeta“. Princip je jasan -do umetnosti ima pravo da do|e svako ida onda odlu~i da li u njoj ostaje i na kojina~in. Svaka odluka je u redu, ako jeosoba u stanju da uvek stane iza nje.

U proteklih nekoliko godina, realizo-vano je mnogo projekata u okviruOgledala. Setimo se samo „Hlebnihpri~a“, „Gatke“, „Jedra“, „Pred ogle-dalom“ i ostalih, u kojima su u~estvovalimladi sa raznim vrstama invaliditeta imladi bez njega – projekata, u kojima suse oni zajedno umetni~ki izraàvali ovla-davaju}i specifi~nim izvo|a~kim ve{tina-ma.

U Kamernom pozori{tu muzike Og-ledalo, trenutno se realizuje projekat „Licena metar“ - umetni~ka edukacija na temulicemerja. Projekat se ostvaruje kroz cik-lus radionica, predavanja i tribina gde,u~estvuju vi{e nau~nih radnika i umetni-ka, koji iz svog ugla i iz ugla svoje profesi-je govore o toj temi. U prvoj fazi projektasu, kao gosti predava~i, u~estvovali psi-holog, advokat, novinar, astrolog, istori-~ar, dramaturg, menadèr, pisac, kompo-zitor, balerina, karikaturista... Oni suzajedno iznedrili pregr{t zanimljivih pri~a,materijal, koji }e grupa mladih uobli~iti upozori{nu predstavu.

U~esnici projekta su mladi osobe,uzrasta od 16 do 30 godina. Tre}inugrupe ~ine mladi sa motornim invalidite-tom. Svi zajedno, iz subote u subotu, svo-jom sinergijom, u potrazi za estetskisna`nim doìvljajem, kreiraju scenskoumetni~ko delo.

Iako sa razli~itim dispozicijama, mladi,ipak, uspevaju da deluju jedinstveno, {toje dokaz one teze da se umetnost ne delina razli~ite populacione grupe, nego jeona jedinstvena, i da, jedino kao takva,daje esenciju celokupnoj egzistenciji.

Ulaz(na) vrata

Projekti Kamernog pozori{ta muzikeOgledalo su i Me|unarodni muzi~ki festi-val Interzone i Akademija slobodnih studi-ja, sa svojim programima, kao {to su kursholandskog jezika, Face painting, pozori{-ne i muzi~ke radionice za mlade razli~itihuzrasta, relaksacioni programi, Feng Shuii drugi.

Va`no je spomenuti i projekat „Ulaz-(na) vrata“, kampanju protiv svih vrsta

nepristupa~nosti institucija kulture osoba-ma sa invaliditetom. U planu su tribine,predavanja, knjièvne ve~eri, izlo`be i per-formansi, koji }e ukazati na postoje}eprepreke institucija kulture u odnosu naosobe sa invaliditetom.

Ako odbacimo predrasude, ako ukloni-mo i sve duhovne barijere, a ne samofizi~ke, ako prestanemo da budemozlopamtila i postanemo svesni svojihsposobnosti i prednosti, a ne samonedostataka, ova turbulentna vremena ukojima ìvimo, izopa~enosti i sve po{asti,pa i presahlost ovoga sveta, u znatnojmeri }e izgubiti uticaj na na{ ìvot. Bi}emosre}ni!

Bojan Krivokapi}

Prihvataju}i ideju transformacije us-tanova i pribliàvanja usluga soci-jalne za{tite korisnicima, uz uklju-

~ivanje nevladinog sektora, pripremljen jeprojekat „Kratkotrajni sme{taj – pomo}porodici“.

Projekat se realizuje uz podr{ku odstrane Fonda za socijalne inovacije Re-publike Srbije, a nosilac projekta je Domza osobe ometene u mentalnom razvoju,iz Stare Moravice, uz partnerstvo i podr{-ku Humanitarnog dru{tva Bethesda, izBa~ke Topole. Predvi|eno je da projekattraje 11 meseci.

Kratkotrajni sme{taj u odeljenju DomaOTTHON predstavlja podr{ku porodici,koja ima ~lana sa invaliditetom i koja, po

potrebi, moè koristiti usluge Doma zasme{taj tog ~lana. Ta mogu}nost moè sekoristiti u slu~aju da je ostalim ~lanovimaporodice potreban odmor (predvi|eni pro-grami, godi{nji odmor i sli~no), ili je upitanju bolest i oporavak od bolesti, u tra-janju od dva do petnaest dana, a uizuzetnom slu~aju i do trideset dana.Sme{taj osobe sa invaliditetom u Domuuslovljen je navedenim razlozima, a ni-kako namerom porodice da “odbaci” ~la-na sa invaliditetom.

Porodica koja ima ~lana sa invalidite-tom, naro~ito sa vi{im stepenom inva-liditeta, moè osetiti optere}enje u fizi~-kom i psihi~kom smislu i u pogledu mate-rijalne situacije, a ~esti su i slu~ajevi da

se porodi~na zajednica raspada zbogdatih okolnosti. S druge strane, dru{tvo,naro~ito u manjim sredinama, ne moèponuditi adekvatne usluge podr{ke poro-dici koje bi joj omogu}ile da prevazi|eprobleme u me|usobnim odnosima i usvakodnevnom funkcionisanju.

Svakodnevnica bez predaha moèostaviti trajne posledice na zdravlje ljudi ina me|usobne odnose ~lanova porodice,naro~ito roditelja i dece. Sigurnost, da }edobiti podr{ku u slu~aju potrebe – krozpomo} u ku}i, ili kao kratkotrajni sme{taj,predstavlja zna~ajnu olak{icu svakodnev-nim pratiocima osobe sa invaliditetom, ato su naj~e{}e roditelji.

Herceg Elizabeta

PODR[KA PORODICI PUTEM KRATKOTRAJNOG SME[TAJA

Zajedno efikasnije

Deo ~lanova grupe KPMO-a

Kada govorimo o u~enju, obi~nopomislimo samo na ono, koje sesti~e u formalnim institucijama,

odnosno, {kolama, a nismo svesni togada, ustvari, u~imo neprestano i na sva-kom mestu, kroz ceo ìvot. êsto se, podpojmom u~enja podrazumeva obrazova-nje. Me|utim, u ovom tekstu, u~enje seposmatra kao {iri proces, a obrazovanjekao njegov deo, koji se javlja u formalnomi neformalnom vidu. Od u~enja se obrazo-vanje najvi{e razlikuje po tome {to je onoobi~no unapred usmereno ka cilju pridobi-janja èljenog znanja, pona{anja ili spret-

nosti. Obrazovanje je mogu}e razumetikao proces u~enja, ali samo onog u~enjakoje je normativno ciljno opredeljeno.

U naj{irem smislu, obrazovanje pred-stavlja dugotrajan i planski proces razvi-janja znanja, sposobnosti i navika pojedi-naca, koji omogu}avaju uklju~enje u dru{-tveni ìvot i rad, kao i oblikovanje nau~nogpogleda na svet. Sastavljeno je od pri-premljenih struktuiranih i organizovanihpoloàja, u kojima pojedinac u~i i primainformacije. Obrazovanje predstavlja celo-viti skup radnji, postupaka, uloga i pred-vidljivih rezultata, koji se izraàvaju zna-njem pojedinaca.

Informati~ko dru{tvo, sa brzim razvo-jem informati~kih tehnologija i sa velikomkoli~inom nakupljenih informacija i saz-nanja, zahteva druga~ije zasnovani obra-zovni proces, jer informati~ka tehnologijaomogu}ava pristup {irokom spektru infor-macija i tako omogu}ava nastajanje novihizvora znanja. Internet, kao najra{irenijialat informacione tehnologije, duboko je

u{ao u podru~je obrazovanja, uglavnomkod obrazovanja na daljinu, koje se ve} uosnovi zasniva na posrednoj komunikacijii postaje jedan od na~ina i alata da se sauspehom smanji udaljenost izme|uu~enika i mentora. Takav na~in obrazovan-ja moè da smanji vreme potrebno zaobrazovanje ~ak i do 60 odsto u odnosuna klasi~an na~in obrazovanja, jer suobi~no obrazovanje na daljinu i e-obrazo-vanje detaljno i unapred pripremljeni inamenjeni odre|enoj ciljnoj grupi.

Na na{em prostoru je obrazovanje nadaljinu relativno nov proces, tako da ova

terminologija jo{ uvek nije ustaljena.Obrazovanje na daljinu pojavilo se sa po-javom informaciono komunikacione tehno-logije, tako da postoje pojmovne razlike irazlike u interpretaciji izme|u „obrazova-nja na daljinu” i „e-obrazovanja“. U mno-gim situacijama, obrazovanje na daljinupoistove}uju sa e-obrazovanjem, ~ime sezanemaruje kompletna dimenzija konce-pta e-obrazovanja, jedne od alternativaobrazovanja na daljinu. Za bolje razu-mevanje potrebno je te pojmove razgra-diti, jer oni predstavljaju dva razli~ita kon-cepta. Obrazovanje na daljinu odnosi sena status u~esnika, a e-obrazovanjeproizilazi iz tehnolo{ke podloge, kojaomogu}ava druga~iju metodologiju obra-zovanja.

Obrazovanje na daljinu predstavljaoblik fleksibilnog obrazovanja kojeomogu}ava najrazli~itijim u~esnicima u~e-nje kad god to èle (periodi~nost, vremen-sku uskla|enost i trajanje obrazovanja) nabilo koji na~in (metode i oblike obrazova-

nja) i kako im odgovara. Pored ovih osobi-na, u~esnik moè tako|e da bira mestogde }e vr{iti obrazovanje (ku}i, na poslu,u biblioteci, obrazovnom centru, {koli...).Jedna od prvih definicija obrazova-nja/u~enja na daljinu jeste da je ono sis-temati~no organizovan oblik samoobrazo-vanja, kod kojeg se student savetuje sasvojim izabranim mentorom, a sva gradivaza u~enje su mu posredno dostupna uzpomo} razli~itih medija.

Obrazovanje na daljinu uop{tenorazumemo kao oblik posrednog obrazo-vanja, za koje je bitno da su profesor i stu-dent tokom samog obrazovnog procesaprostorno, a mogu}e i vremenski odvo-jeni. Takav oblik obrazovanja u~esnicimaomogu}ava da do|u do odre|enih znanjaili kompletnog obrazovanja, ~ak i da nisupre{li prag bilo koje obrazovne institucije(„university without walls“ - univerzitet bezzidova). Mentor, odnosno tutor, imaglavnu ulogu u sprovo|enju proveravanja ipra}enja znanja u~esnika, a nastavnomgradivu se pristupa na daljinu pomo}urazli~itih medija u {tampanom ili elektron-skom obliku. Jedan od osnovnih uslova zauspe{nost i efikasnost tog vida obrazo-vanja jeste da se obezbedi posebno pro-jektovano nastavno gradivo prilago|enoza samostalno obrazovanje.

Obrazovanje na daljinu obi~no zna~inamensko, smi{ljeno, planirano i organi-zovano obrazovanje. Smi{ljeno je, jerunapred odre|uje koliko znanja trebau~esnici da steknu. Planirano je, jer senastavno gradivo bira i razvrstava pologi~nim i vremensko odre|enim celina-ma, kao i zbog toga jer se odràva popredvi|enim metodama i tehnikama iusmereno je ka odre|enom, svesnopostavljenom obrazovnom cilju, odnosno,planu. Organizovano je, jer se obavlja uodre|enoj ustanovi.

Navedene definicije obrazovanja nadaljinu, u odre|enoj meri, opisuju i zna~aje-obrazovanja. Me|utim, kod razdvajanjata dva koncepta, treba obratiti pa`nju naobrazovanje pomo}u klasi~nih oblika isredstava komunikacije (predavanja,video i audio materijal, ud`benici u {tam-panom obliku, radio, televizija i sli~no) iobrazovanja koje podràva internettehnologija („onlajn“ ud`benici, forumi i~etovi, testovi znanja na internetu).

MOGU]NOSTI PRIMENE UÊNJA NA DALJINU I E-OBRAZOVANJA

Znanje je mo}Informati~ko dru{tvo, sa brzim razvojem informati~kih tehnologija i sa velikom koli~inom

nakupljenih informacija i saznanja, zahteva druga~ije zasnovani obrazovni proces, jer

informati~ka tehnologija omogu}ava pristup {irokom spektru informacija i tako omogu}ava

nastajanje novih izvora znanja

Znanje je u~inak u~enja i obrazovanja

i inaslov rubrikepovodi


cmyk

linker

2-3

stra

na 0

9 - 3

6

[kola gestovnog govora, tre}a poredu, odràna od marta do junameseca 2005. godine, u organiza-

ciji Novosadskog udruènja studenata sainvaliditetom (NSUSI) i Kluba studenatapsihologije TraNSfer-a, krunisana je bil-tenom „Ho}u da ti kaèm!“, u izdanjuNSUSI-ja, uz finansijsku podr{ku Gradskeuprave za kulturu Grada Novog Sada.

Bilten je {tampan sa idejom da se najednom mestu prikaù iskustva celo-kupnog rada [kole u protekle tri godine ipredstavlja izbor seminarskih radovapolaznika [kole i tekstova Tima za u~enje,promovisanje i prou~avanje gestovnog go-vora u okviru NSUSI-ja prilago|enih za tajvid izdavanja.

Sistemati~no izu~avanjeZamisao tre}e [kole realizovana je u

saradnji sa Omladinskom organizacijomgluvih Novog Sada. Organizovane suradionice na temu komunikacije, emocija,poloàja i prava osoba sa o{te}enjemsluha. Prate}e aktivnosti u okviru [kolebile su direktno usmerene na istraìva~kirad - sprovedena je anketa o informi-sanosti nastavnika osnovnih i srednjih{kola u Novom Sadu u vezi sa obrazova-njem u~enika sa o{te}enjem sluha i/iligovora i prikupljane su informacije u viduliterature, ~lanaka, veb stranica, popisaorganizacija i institucija u zemlji i u svetukoje se bave prou~avanjem datih tema,{to je rezultiralo formiranjem baze podata-ka. Tako|e, realizovana je i kampanja in-formisanja u~enika osnovnih i srednjih{kola u Novom Sadu o poloàju gestovnogjezika kod nas, a tom prilikom, u okvirumanifestacije Svetini dani u gimnaziji„Svetozar Markovi}”, odràna je radionicagestovnog jezika za radoznale srednjo-{kolce. Svim osnovnim i srednjim {kola-ma u Novom Sadu podeljeno je ukupnohiljadu video priru~nika gestovnog jezika.

Sve aktivnosti u [koli propra}ene su iindividualnim istraìva~kim radom polazni-

ka, koji je rezultirao tekstovima sabranimau biltenu [kole. Namera uredni{tva bilte-na jeste da se, prezentovanjem rezultatatih skromnih istraìva~kih aktivnosti,putem esejisti~kih i nau~nih tekstova, pri-bliè javnosti poloàj osoba sa o{te-}enjem sluha i status gestovnog jezika una{oj zemlji, s ciljem da se na taj na~inpodstaknu sistemati~nija i potpunija izu-~avanja tih tema, koja bi dovela do pozi-tivnih promena. Teme koje bilten obuhva-ta pripadaju razli~itim aspektima izu~ava-nja gestovnog jezika - sociolo{kom, ling-visti~kom, medicinskom, pravnom i dr.Bilten upoznaje ~itaoca sa aktivnostima irezultatima [kole gestovnog govora isamom njenom misijom, analizira poloàjosoba sa invaliditetom u Srbiji i prikazujespecifi~nu adaptaciju osoba sa o{te}e-njem sluha u socijalnoj sredini, te uvodi ubogati svet neverbalne komunikacije. Sjedne strane, on obja{njava medicinskeuzroke gubljenja sposobnosti sluha i go-vora i opisuje razvoj jezika i govora osoba

sa o{te}enjem sluha, a s druge strane, onprikazuje gestovne jezike u svetu u sin-hronoj i dijahronoj perspektivi i analizirakonceptualizaciju gluvo}e i nemosti u srp-skom jeziku.

Gotovo svi tekstovi u biltenu [kolesadrè bibliografiju knjiga i ~lanaka u pa-pirnoj ili elektronskoj formi, koji su dos-tupni u javnim i visoko{kolskim biblioteka-ma ili na internetu na stranici www.hocud-atikazem.uns.ac.yu. Na taj na~in, skrom-no je predstavljena raznovrsna bazapodataka o gestovnim jezicima u svetu ikod nas, {to pokazuje da je nau~nois-traìva~ki pristup toj tematici mogu} ipoèljan.

Put ka standardizacijiNau~ni pristup gestovnom govoru

jeste jedan od na~ina da se {iroj javnostipredstave i pribliè, kako sam gestovnijezik, tako i mnoge druge teme u vezi sapoloàjem osoba sa o{te}enjem sluha una{oj zemlji. To je jedan od puteva kaosve{}ivanju dru{tva u vezi sa posto-je}om situacijom i on vodi ka uklju~ivanjugrupe ljudi sa o{te}enim sluhom u svedru{tvene tokove, kroz zajedni~ku borbuza jednaka prava. Jedna od osnovnih ide-ja, koja se provla~i od samih po~etaka[kole do izdavanja jedne ovakve publikaci-je, jeste ulaganje napora u stvaranje uslo-va za standardizaciju gestovnog jezika, teuvo|enje gestovnog jezika na Univerzitet,a time i stvaranje mogu}nosti za u~enje iprou~avanje gestovnog jezika na akadem-skom nivou.

Milica Braci}

ISTRA@IVANJA O GESTOVNOM GOVORU

Nauka u slu`bi komunikacijeBilten upoznaje ~itaoca sa aktivnostima i rezultatima [kolegestovnog govora i samom njenom misijom, analizira poloàjosoba sa invaliditetom u Srbiji i prikazuje specifi~nu adaptaciju osoba sa o{te}enjem sluha u socijalnoj sredini, teuvodi u bogati svet neverbalne komunikacije

Namera uredni{tva biltena jeste da se,

prezentovanjem rezultata tih skromnih

istraìva~kih aktivnosti, putem

esejisti~kih i nau~nih tekstova, pribliè javnosti poloàj

osoba sa o{te}enjemsluha i status

gestovnog jezika u na{oj zemlji

Naslovna strana biltena

Odbor za brigu o osobama sa inva-liditetom osnovan je novembra me-seca 2005. godine, kao stalno rad-

no telo, na inicijativu gradona~elnika Gra-da Novog Sada. Cilj Odbora jeste organizo-vanje aktivnosti razli~itih subjekata u Gra-du Novom Sadu, koji se bave osobama sainvaliditetom, kako bi se stvorio integrisansistem usluga.

Sedi{te Odbora je Gradska uprava zasocijalnu i de~ju za{titu. Za predsednicuOdbora imenovana je Slavica Markovi}, di-rektorka [kole za osnovno i srednje obrazo-vanje „Milan Petrovi}“, a za zamenicu pred-sednice, Vera Grkavac, na~elnica Gradskeuprave za socijalnu i de~ju za{titu.

Odbor ~ini ~etrnaest timova, formira-nih na osnovu delatnosti koje obavljaju. Tosu timovi za obrazovanje, za socijalnu za{-titu, za zdravstvo, za zapo{ljavanje, za za-konodavstvo i propise, za izradu baze po-dataka, za inovacije, za izgradnju pozitiv-nih stavova i tolerancije, za informacije, zaoblast sportskih aktivnosti, za dru{tveniìvot i slobodno vreme, za unapre|enje irazvoj volonterizma, za opremu i pomaga-la i tim za pristupa~nost.

Zadaci Odbora jesu sagledavanje i pra-}enje stanja i problema u Gradu NovomSadu i odre|ivanje prioriteta u procesu nji-hovog re{avanja, na osnovu realnih mo-

gu}nosti, te predlaganje strate{kog planaza pobolj{anje poloàja osoba sa inva-liditetom, s ciljem da se podstakne njiho-va socijalna integracija, i predlaganje poje-dina~nih akcionih planova, radi unapre-|enja na~ina re{avanja problema, i instru-menata za realizaciju i pra}enje tih plano-va. Tako|e, Odbor treba da inicira i pod-sti~e razvoj partnerstva izme|u lokalnesamouprave, nadle`nih ustanova i institu-cija i nevladinih organizacija, na nivou Gra-da Novog Sada, koje se bave tom prob-lematikom.

Va`ni segmenti rada novoosnovanogOdbora jesu razmatranje i predlaganje pre-ventivnih mera u okviru socijalne za{tite,obrazovanja, zdravstva i zapo{ljavanjaosoba sa invaliditetom, koordinacija rada

stru~nih, humanitarnih i drugih nevladinihorganizacija i udruènja gra|ana, pra}enjeostvarenja zakonske za{tite i pokretanjeinicijativa za izmenu i dopunu propisa radiunapre|enja poloàja osoba sa invalidite-tom.

Pored toga, Odbor }e pratiti savreme-ne metode u sistemu rehabilitacije osobasa invaliditetom, u~estvova}e u izradi pro-grama za formiranje baze podataka, inici-ra}e razvoj programa radnog angaòvanja,zapo{ljavanja i koordinira}e njima, i uka-ziva}e na zna~aj ostvarivanja prava, mo-gu}nosti i tolerancije prema osobama sainvaliditetom, putem informaciono-eduka-tivnih sadràja.

Slavica Markovi}

OSNOVAN ODBOR ZA BRIGU O OSOBAMA SA INVALIDITETOM

Integrisan sistem usluga

Cilj Odbora jeste organizovanje aktivnosti

razli~itih subjekata uGradu Novom Sadu, koji

se bave osobama sa invaliditetom, kako bi sestvorio integrisan sistem

usluga.

Osnovni zadatak ovog tela jeste da sagledava i prati stanje kao i da odre|uje prioritete u procesu njihovog re{avanja, na osnovu realnih mogu}nosti, te da predlaè strate{ki plan zapobolj{anje poloàja osoba sa invaliditetom, s ciljem da se podstakne socijalna integracija

Cilj tima za obrazovanje jeste ostvari-vanje prava na obrazovanje osoba sainvaliditetom, u skladu sa potrebama imogu}nostima. On je podeljen u {estpodtimova (podtimovi za ranu intervenci-ju, za pred{kolsko vaspitanje, za osnov-no{kolsko obrazovanje, za srednje obra-zovanje, za visoko obrazovanje, za nefor-malno obrazovanje i obrazovanje odraslihosoba sa invaliditetom), zbog komple-ksne problematike kojom namerava dase bavi i radi efikasnijeg rada.

Zadaci tima jesu analiziranje i pra-}enje stanja i problema u obrazovanjuosoba sa invaliditetom, predlaganje stra-te{kog plana za pobolj{anje obrazovanja,sa ciljem da se podstakne inkluzivnoobrazovanje osoba sa invaliditetom, inici-ranje i podsticanje razvoja partnerstvaizme|u redovnih {kola, univerziteta,nadle`nih ustanova - institucija i nevla-dinih organizacija, iniciranje i podsticanjeuklju~ivanja dece od najranijeg uzrasta uodgovaraju}i sistem obrazovanja. Zna~a-jan segment rada tima jeste i saradnjasa stru~nim, humanitarnim i drugim ne-

vladinim organizacijama i udruènjimagra|ana, koji se bave pruànjem pomo}iosobama sa invaliditetom i njihovomrehabilitacijom.

Tim predlaè izmene i dopune pro-pisa, radi pobolj{anja obrazovanja osobasa invaliditetom i prati savremene mo-dele u sistemu obrazovanja osoba sainvaliditetom u zemlji i inostranstvu ipredlaè njihovu primenu u Gradu NovomSadu.

U cilju {to kvalitetnijeg rada bi}ekreiran program za formiranje bazepodataka u vezi sa decom sa invalidite-tom koja se obrazuju u redovnim vr-ti}ima, specijalnim i redovnim osnovnim isrednjim {kolama, studentima na No-vosadskom univerzitetu i odraslim oso-bama sa invaliditetom koji se nalaze narazli~itim vrstama prekvalifikacije i dok-valifikacije. Tako|e, tim }e inicirati i koor-dinirati programe inkluzivnog obrazovanjadece sa invaliditetom u Gradu NovomSadu.

Violeta Strahinjevi}

Tim za obrazovanje

i ipovodiu ìì


cm

yk

linker

2-3

str

ana 1

0 - 3

5

Resursni centar za osobe sa inva-liditetom Ekumenske humanitarneorganizacije, od izlaska prethodnog

broja ~asopisa Linker, do danas, realizo-vao je mnogobrojne aktivnosti, po~ev odispitivanja potreba organizacija, rada napove}anju njihovih kapaciteta, edukacijepojedinaca u cilju pove}anja mogu}nostiza zapo{ljavanje, pa do onih, koje su us-merene na direktne programe zapo{lja-vanja i podsticanje ekonomskog osnaì-vanja osoba sa invaliditetom.

Za osobe sa invaliditetom u na{ojzemlji ne postoje adekvatni obrazovni pro-grami, {to predstavlja optere}enje zapojedinca, porodicu i dràvu. Tek se u pos-lednjih nekoliko godina radi na njihovompobolj{anju. Neadekvatno obrazovanje uranijem uzrastu smanjuje ili onemogu}avaprohodnost na visoke {kole, ne omogu}a-va kadar potreban za odre|ene poslove,ne postoje programi profesionalne rehabi-litacije sa svim specifi~nostima prilago|e-nim za razli~ite vrste i stepene invalidnos-ti, a sve to oteàva zapo{ljavanje osobasa invaliditetom.

Pa`nja Resursnog centra je usmerenana ispitivanje potreba organizacija osobasa invaliditetom, gde je uo~ena op{ta po-java nemotivisanosti samih osoba sa inva-liditetom, a, samim tim, i njihovih organi-zacija, kao i nizak stepen samopuzdanja isocijalne kompetencije osoba sa invali-ditetom. S druge strane, evidentan je i ne-dostatak adekvatnih programa podr{ke uzajednici. Navedene okolnosti rezultiralesu pasivno{}u pojedinaca i pasivno{}u nji-hovih organizacija. Zadatak Centra bio jeda se kreiraju adekvatni programi podr{keza organizacije i njihove ~lanove koji }e imomogu}iti nove informacije i podr{ku, usmislu ja~anja njihovih kapaciteta i poten-cijala.

Ispitivanje potreba

U saradnji sa Sekretarijatom za rad,zapo{ljavanje i ravnopravnost polova Auto-nomne Pokrajine Vojvodine, Centar je, to-kom leta 2005. godine, zapo~eo programispitivanja potreba organizacija osoba sainvaliditetom sa teritorije Vojvodine. Rezul-tati istraìvanja bili su veoma dragoceni,jer su dali sliku o tome kakvi su trenutnikapaciteti organizacija osoba sa invalidite-tom u Vojvodini i kakve vrste dodatne po-

dr{ke su potrebne tim organizacijama. Uprocesu ispitivanja u~estvovale su 63organizacije.

U odnosu na segment edukacija, evi-dentna je potreba velikog broja organizaci-ja za dodatnim znanjima. Tako|e, mogu}eje uo~iti trend nejednake distribucije zna-nja, gde su pojedine organizacije pro{lezna~ajan broj edukacija, dok druge nisuimale priliku da u~estvuju ni na jednoj.Stoga je predloèno da, u narednom peri-odu, edukacijama budu obuhva}ene orga-nizacije koje za to do sada nisu imale pri-liku, sa ciljem da se me|u udruènjimaosoba sa invaliditetom napravi neopho-dna ravnoteà na tom polju, {to }e rezulti-rati pove}anjem op{teg nivoa kvalitetaaktivnosti.

U okviru saradnje sa lokalnom zajedni-com, evidentna je potreba za pobolj{a-njem komunikacije izme|u udruènja oso-ba sa invaliditetom i institucija lokalnihvlasti, a, pre svega, saradnja sa Slu`bomza zapo{ljavanje, za koju ~ak 65% organi-zacija procenjuje da uspostavlja lo{e re-lacije.

Procena kapaciteta organizacije, tojest, njenih snaga i slabosti, pokazala jeda jake strane funkcionisanja predstavlja-

ju ljudski resursi i iskustvo, {to ukazuje na~injenicu, da ve}ina organizacija svoje ak-tivnosti sprovodi ~esto na nivou improvi-zacije, u lo{im materijalnim okolnostima,ne raspolaù}i dovoljnim znanjima, nitipodr{kom lokalne zajednice. Tome u pri-log govori i ~injenca da zna~ajan broj orga-nizacija smatra da briga o korisnicima nijena zadovoljavaju}em nivou, kao ni materi-jalne okolnosti za rad, dok je finansiranjeudruènja osoba sa invaliditetom identi-fikovano kao jedan od klju~nih problema.

Prilago|eni programi

Na osnovu zaklju~aka ispitivanja, Re-sursni centar je kreirao program podr{keorganizacijama koji je prilago|en realnimpotrebama tih organizacija osoba sa inva-liditetom i njihovog ~lanstva. Odabrano jeukupno 10 organizacija iz Vojvodine, sakojima je, krajem 2005. godine, zapo~etajednogodi{nja obuka u okviru programapod nazivom „Ja~anje kapaciteta organi-zacija osoba sa invaliditetom u Vojvodini“uz finasijsku podr{ku Irske saradnje zarazvoj (Development Cooperation Ireland).

Osnovni cilj ovog projekta jeste razvojcivilnog dru{tva, u kojem }e ljudska pravaosoba sa invaliditetom biti po{tovana u

KREIRANJE ADEKVATNE PODR[KE

Korak ka budu}nostiUzrok nemotivisanosti osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija, i prili~no nizak stepen

samopouzdanja i socijalne kompetencije, treba traìti u nedostatku adekvatnih obrazovnih

programa

Korisnici centra na kursevima ra~unara

pristupa~an javni prevoz, treninzi za poslo-davce u vezi sa mogu}nostima i potenci-jalima osoba sa invaliditetom u procesurada i zapo{ljavanja, {kola demokratije iljudskih prava, antikorupcija, nasilje i dis-kriminacija nad osobama sa invaliditetomi mnogi drugi.

Unapre|enje zakonodavstva podrazu-meva uvo|enje peer counselling, ili takoz-vane prazne stolice za odbornike sa inva-liditetom, kao i savete za osobe sa inva-liditetom u svakoj op{tini u Srbiji, lobi gru-pa u Narodnoj skup{tini Republike Srbije,formiranje jedinstvene nacionalne strate-gije za osobe sa invaliditetom, podr{kausvajanju zakona za zapo{ljavanje i za-kona protiv diskriminacije nad osobamasa invaliditetom.

Podr{ka zapo{ljavanju osoba sa inva-liditetom ostvariva}e se putem istraìva-nja o motivaciji za zapo{ljavanje osoba sainvaliditetom, pokretanjem projekata kam-panje za podizanje svesti dru{tva u vezisa slobodnim izborom posla, promovisa-njem biznis inkubatora i modela za sman-jenje procenta nezaposlenosti osoba sainvaliditetom i pove}anje procenta zainte-resovanih za zapo{ljavanje i samozapo-{ljavanje, formiranjem sopstvenih predu-ze}a sa osvrtom na osobe sa invalidite-tom i mentalno nedovoljno razvijene oso-be.

Medijsko promovisanje invaliditetakao ljudskog prava podrazumeva pove-}anje svih vidova informisanja o aktuelnimpitanjima u dru{tvu i pokretu osoba sainvaliditetom. U tu svrhu, planira se izda-vanje Newsletter-a, tj. biltena, veb pre-zentacije (www.crid.org.yu), na kojoj }e bitipredstavljene aktivnosti CRID-a i drugihorganizacija osoba sa invaliditetom nasrpskom i engleskom jeziku, zatim, kon-ferencije za novinare u Medija centru po-vodom razli~itih aktivnosti, edukacije zanovinare u vezi sa dru{tvenim modelompristupa marginalizovanim grupama, saakcentom na bontonu i terminologiji in-validnosti.

Informacija je klju~ni element u os-naìvanju pokreta osoba sa invaliditetom,CRID }e se truditi da omogu}i interaktivniinformacioni sistem, koji }e pruàti sveinformacije korisne organizacijama osobasa invaliditetom u njihovim aktivnostima,baze podataka o organizacijama osoba sainvaliditetom u Srbiji i na me|unarodnomnivou. Bi}e oformljena i biblioteka doma-}ih i stranih dokumenata i publikacija kojipromovi{u prava osoba sa invaliditetom.

Budu}e aktivnosti

CRID trenutno realizuje formiranjemreè partnerskih organizacija u Beogra-du, Ni{u, Leskovcu, Zaje~aru, Zrenjaninu,Pirotu i [apcu, koje }e zajedno ~initiKoaliciju za inkluzivno dru{tvo. Na taj na-~in, CRID }e se ujediniti u regionalni po-kret osoba sa invaliditetom, a partner-

stvom izme|u razli~itih organizacija u re-gionu bi}e stvoreni uslovi za dugoro~nedru{tvene promene - promena stavova uzajednici, dru{tvu i kod dràvnih vlasti,kako bi se stvorilo okruènje gde osobesa invaliditetom imaju jednake mogu}-nosti.

Diskriminacija je nasilje

Tokom septembra i oktobra meseca2005. godine, u pisanim medijima Ve~er-nje novosti, Dnevnik i Gra|anski list, podnaslovom „Para}inska zabava“ opisan jeincident nasilja nad mentalno nedovoljnorazvijenim mladi}em. Taj incident bio jepovod mnogobrojnih rasprava o tome, ko-liko ima istine u tekstu novinara, ili ko jeovde kriv, a ko nije?

Povodom pomenutog incidenta nasiljai u cilju podr{ke Zakonu protiv diskrimina-cije nad osobama sa invaliditetom i edu-kacije osoba sa invaliditetom, o tome danasilje nije samo po sebi normalna pojavazbog ne~ijeg invaliditeta, CRID je, martameseca 2006. godine u Para}inu, odràotribinu „Diskriminacija je nasilje - Nasiljenije privatan problem“.

Sigurno je da se osobe sa invalidite-tom svakodnevno suo~avaju sa mnogob-rojnim razli~itim preprekama u svomìvotu i borbi za jednakost. One nailaze nasegregaciju, diskriminaciju i ~esto su`rtve strukturnog ili li~nog nasilja.

Veliki broj gra|ana ima strah od nepoz-natog. Dana{nji ~ovek je optere}en ste-reotipima i predrasudama koji ga sputava-ju u svakodnevnok komunikaciji sa osoba-

ma sa invaliditetom. S druge strane, oso-ba sa invaliditetom ~esto ne dobija podr{-ku usmerenu na sopstvene potrebe, negoje prinu|ena da prihvata nametnutu po-dr{ku od strane onih koji mogu da joj jepruè. Tada ona, uglavnom, prihvata dateokolnosti kao deo svoje invalidnosti, neshvataju}i, vrlo ~esto, da postaje `rtvanasilja, bilo strukturnog i/ili li~nog. âk ikada su svesni da ne{to nije u redu,osobe sa invaliditetom ~esto trpe svojuulogu `rtve nasilja, jer im je te{ko da toprevazi|u i potraè pomo}. Po pravilu, `rt-vama se retko veruje, a posebno u takosofisticiranim oblicima nasilja, kad se nevidi ko nasilje vr{i, a ono sigurno postoji.

Nasilje nije privatan problem

U Srbiji svaka druga osoba sa inva-liditetom doìvi neki oblik psihi~kog nasi-lja, a svaka tre}a trpi i fizi~ko nasilje.Retka istraìvanja, koja su ra|ena na pop-ulaciji èna sa invaliditetom, pokazala suda je ovakva situacija i po nekoliko putagora. Podaci beogradske Grupe „Iz kruga”prikupljeni u periodu od 1997. do 2004.godine, putem rada na SOS telefonu zaène `rtve nasilja, govore da je dikrimi-nacija èna sa invaliditetom oko pet putave}a nego kod mu{karaca sa invalidite-tom. Sem toga, vidovi diskriminacije ènasa invaliditetom su raznovrsniji i agresivni-ji, nasilni~ko pona{anje je ~e{}e, dok upreko 80% slu~ajeva nasilni subjekt po-ti~e iz neposrednog okruènja, pre svegauè porodice (65%).

Iako se, jo{ od 2002. godine, poro-di~no nasilje tretira kao krivi~no delo, a nekao reme}enje javnog reda, u na{emdru{tvu, ono se i dalje smatra privatnimproblemom. Upravo je, zbog toga, putizlaska iz uloge `rtve nasilja dugotrajan itrnovit, a ponekad i nemogu}, naro~ito uslu~aju kada osoba koja je `rtva ne pre-poznaje da se nad njom vr{i nasilje, jernema spoznaju o tome {ta se svepodrazumeva pod nasilnim pona{anjem -da li samo tu~a, ili situacija u kojoj tak-sista odbija da obra~una popust, jer jeprevozio ne samo nas, nego i na{a invalid-ska kolica!

Vesna Bogdanovi}

Iako se jo{ od 2002.

porodi~no nasilje tretira

kao krivi~no delo, a ne

kao reme}enje

javnog reda, u na{em

dru{tvu ono se i dalje

smatra

privatnim problemom

i iu ììpovodi


cm

yk

linker

2-3

str

ana 1

1 - 3

5

Centar za razvoj inkluzivnog dru{tva(CRID) je nevladina organizacija,~ija je misija da se stvore uslovi za

inkluzivno dru{tvo putem primene integra-tivnog modela invalidnosti. Osnovana je ujunu mesecu 2005. godine, iz potrebenekolicine osoba sa razli~itim vrstamainvaliditeta i bez invaliditeta da se bavepitanjima fokusiranim na preduslove zainkluzivno dru{tvo, sa akcentom na mestoosoba sa invaliditetom u njemu. Na osni-va~koj Skup{tini, okupilo se petnaest oso-ba sa invaliditetom, roditelja dece sa inva-liditetom, osoba bez invaliditeta – svi saistovetnom vizijom. Danas je CRID organi-zacija koja okuplja osobe sa svim tipovi-ma invaliditeta, (eng. cross disability), aposebno se zalaè za ostvarivanje prava ipruànje podr{ke ènama sa invalidite-tom.

Samozastupanje

Osnovni pravac razvoja inkluzivnogdru{tva jeste rad na ostvarivanju potpuneintegracije osoba sa invaliditetom krozpo{tovanje osnovnih ljudskih prava i kroznjihovo slobodno, izborno zapo{ljavanjekao najvi{i oblik inkluzivnog dru{tva. S timu vezi, nagla{ene aktivnosti CRID-a jesusamozastupanje osoba sa invaliditetom,jer je to klju~na pretpostavka u procesuzastupanja prava i jednakih mogu}nosti zaosobe sa invaliditetom.

Osniva~i CRID-a su svoja iskustva ste-kli kroz saradnju sa razli~itim nevladinimorganizacijama osoba sa invaliditetom ime|unarodnim organizacijama koje sebave ovim pitanjima. Osnovna ideja orga-nizacije jeste da se putem projekata trebaraditi na stvaranju slike o osobama sainvaliditetom koje ne èle izolovan ìvot,

nego prava na izbor i na preuzimanje od-govornosti za svoje odluke. Prostora zaizgradnju inkluzivnog dru{tva ne moè biti,sve dok osobe sa invaliditetom budu pred-stavljane kao pasivni primaoci pomo}i oddràve samo na osnovu svoje invalidnosti.

Jedno od va`nih polja aktivnosti CRID-a jeste zastupanje filozofije nena-silne akcije u borbi za pobolj{anje uslovaìvota i procesa stvaranja inkluzivnog dru-{tva, tako|e je, jer iskustvo iz aktivisti~-kog angaòvanja pokazuje da je nasiljenaj~e{}e kori{}en odgovor na konflikt. Unajve}em broju slu~ajeva, ono vodi spiralinasilja, od jedne strane ka drugoj i obrnu-to, i kulminaciji svih vrsta nasilja, koje jete{ko zaustaviti i koje donose stra{neposledice. Stoga je, u pokretu osoba sainvaliditetom, neophodno raditi na razu-mevanju i prevenciji nasilja i razvoju alter-nativnih, konstruktivnih i miroljubivih na-~ina za transformaciju i razradu konflika-ta, jer je to jedini put da gra|ansko dru{-tvo podrì proces inkluzije svih svojih ~la-nova.

Strate{ki pravci

Jedan od ciljeva CRID-a jeste taj dauti~e na pobolj{anje ìvotnog standardaosoba sa invaliditetom, na taj na~in {to }eraditi na omogu}avanju pristupa prekvali-fikacijama, doedukacijama, razvoju kon-

cepta celoìvotnog u~enja, neformalnom iformalnom obrazovanju i mogu}nostimaza zaposlenje. Tako|e, vaàn segment ra-da obuhvata i oblast pristupa novim teh-nologijama, informacionim sistemima ifizi~koj sredini, koja bi trebalo da budeplanirana, ili prilago|ena tako, da postanepristupa~na svima i to bi trebalo da budepitanje dugoro~ne politike. Neophodno jedati podr{ku dono{enju zakonskih pro-pisa, kojima }e se eliminisati diskrimina-torna praksa.

U strate{koj orijentaciji, aktivnostiCRID-a su fokusirane na ~etiri segmenta,koja ~ine celinu u stvaranju vizije inkluzijaza sve, a to su edukativni projekti, unapre-|enje zakonodavstva, podr{ka zapo{lja-vanju i medijsko promovisanje invaliditetakao ljudskog prava.

Edukativni projekti i servisi imaju zacilj da razviju ve{tine, znanja, stavove,vrednosti i kreativna dela, koji su neop-hodni za razvoj individualnih i organizacio-nih kapaciteta na putu dru{tvenih prome-na. U tom cilju, organizuju se razli~ite kon-ferencije, okrugli stolovi i treninzi sa orga-nizacijama osoba sa invaliditetom i pred-stavnicima lokalne uprave, kao {to sukonferencija o univerzalnom dizajnu i di-zajnu za sve, servisi o primeni univer-zalnog dizajna u praksi, ples osoba kojeza kretanje koriste invalidska kolica,

Prostora za izgradnju

inkluzivnog dru{tva ne

moè biti, sve dok osobe

sa invaliditetom budu

predstavljane kao pasivni

primaoci pomo}i od

dràve samo na osnovu

svoje invalidnosti

INTEGRATIVAN MODEL INVALIDNOSTI

Inkluzija za sveKako stvoriti dru{tvo koje pruà izjedna~ene mogu}nosti za dostojanstven i aktivan ìvot

osobama sa invaliditetom i svim drugim ~lanovima dru{tvene zajednice?

Sa tribine Centra odrzane u Paracinu

ve}oj meri, kao i ja~anje demokratskesvesti i aktivizma na lokalnom nivou krozodrìvi razvoj organizacija osoba sa inva-liditetom u Vojvodini. Seminare u okvirurealizacije tog projekta vode treneri i tre-nerice Tima Tri Gra|anskih inicijativa, sakojima je ostvarena uspe{na saradnja.

U~esnici programa su do sada pro{liukupno pet dvodnevnih seminara na koji-ma su obra|ivane razli~ite teme, po~ev odop{tih, kao {to su fenomen, jezik i modeliinvalidnosti, predrasude i diskriminacijaprema osobama sa invaliditetom, ljudskaprava, pa sve do onih usko stru~nih kao{to su strate{ko planiranje i postavljanjestrate{kih ciljeva organizacije, upravljanjei menad`ment u nevladinom sektoru, up-ravljanje sastancima, vremenom i drugesli~ne teme od zna~aja za uspe{an radjedne organizacije.

Grupe samopomo}i

Jedan od va`nih i relativno novih seg-menata rada Centra, u okviru pomenutogprojekta, jesu i, takozvane, grupe samo-pomo}i, koje imaju za cilj pove}anje sa-mostalnosti i integraciju osoba sa inva-liditetom u lokalnu zajednicu kroz rad nasocijalnoj kompetenciji putem psihosoci-jalne podr{ke i edukacije.

Pa`nja je usmerena na razradu li~nihproblema svakog pojedinca, odnosno,~lana grupe, koji dobija podr{ku i razume-vanje od grupe, ali je i u situaciji da po-mogne drugim ~lanovima na osnovu sop-stvenog iskustva u prevazilaènju sli~nogproblema i na osnovu ve{tina koje je ste-kao u grupi.

^lanovi se osnaùju za uzimanje ak-tivne uloge u svom ìvotu i u ìvotu dru{t-vene zajednice. Kroz grupu za samopo-

mo}, u~esnici dolaze do saznanja kako daefikasnije re{avaju svoje probleme, pre-poznaju svoja prava i da se zalaù za njih.Imaju priliku da saslu{aju iskustva drugihpojedinaca i da me|usobno razmenjujuiskustva. Kroz grupu samopomo}i, trenirase po{tovanje svojih i tu|ih potreba, saciljem razvijanja ve{tina re{avanja sukobai osamostaljivanja grupe u daljem radu.

Celokupan rad u toj oblasti podeljen jena tri oblasti – rad u grupi za podr{ku sa-mim osobama sa invaliditetom, u grupi zapodr{ku roditeljima dece sa invaliditetomi u grupi za podr{ku osobama sa invali-ditetom koje se nalaze u procesu zapo{-ljavanja.

Kursevi

Krajem marta meseca 2006. godine,u Centru je zavr{en ~etvrti, poslednji nivokursa engleskog jezika za prvu grupu po-laznika, koji je vodila volonterka, studentengleskog jezika i knjièvnosti JelenaGagr~in, sa zadatkom dodatnog obrazo-vanja korisnika, u cilju zapo{ljavanja. Kursje po~eo u januaru 2004. godine i danas,posle vi{e od dve godine strpljivog rada,polaznici prve grupe uspe{no su zavr{iliprva ~etiri nivoa, na osnovu kursa New

Headway English Course, koji je predvi|enprogramom Resursnog centra.

U radu su kori{}eni ud`benici, radnesveske i audio kasete. Ud`benici su izu-zetno pregledni, lako razumljivi, sa intere-santnim tekstovima. Poseban kvalitetnastavi obezbe|uje metod ud`benika kojiinsistira na u~estalom ponavljanju osnov-nih gramati~kih pravila, jasnom saìmanjunovoste~enih znanja i preglednim grama-ti~kim referencama na kraju svakogud`benika. Radne sveske, kompatibilne

ud`benicima, sadrè zadatke, olak{avajuu~enje novih re~i, fonetike i svakodnevnekonverzacije. Na audio kasetama su za-beleèni tekstovi za ~itanje, dijalozi i poz-nate muzi~ke melodije. Na kursu jekori{}eno i elektronskim izdanjem New

Headway English Course-a na Internetu,sa zadacima, gramatikom i re~nikom.

Re~ korisnika

„Zahvaljuju}i znanju, strpljenju preda-

va~ice i njenom poverenju u polaznike

kursa, uspe{no su savladane sve te{ko}e

i nedoumice. Predava~ica Gagr~in nam je

na lak i razumljiv na~in prenosila znanje,

znaju}i {ta moè da predstavlja problem

za polaznike, uz insistiranje na ~estom

ponavljanju osnovnih gramati~kih pravila,

u simuliranim situacijama iz svakodne-

vnog ìvota i me|usobnom razgovoru po-

laznika na engleskom. Imala je strpljenja i

na{la je vremena da saslu{a i razjasni sve

probleme koji su se pojavljivali tokom

kursa. Treba ista}i i smirenu, opu{tenu

atmosferu za vreme ~asova, bez poùri-

vanja, koju je na{a predava~ica diskretno

stvorila, a kojoj je svako od polaznika

mogao da pokaè i proveri svoje znanje, ili

da pita za ono {to mu nije bilo potpuno

jasno na ~asu“, kaè Vladimir [tumpf,korisnik Centra i polaznik kursa.

Olgica Ilin, korisnica Resursnog cen-tra, smatra da je organizovanje ovakvihedukacija veoma korisna: “Kurs engles-

kog jezika, koji smo upravo zavr{ili, pro-

{irio nam je znanje i vidike, a posebno

nam je pruìo potrebno samopouzdanje

toliko potrebno svima, naro~ito osobama

sa invaliditetom. Pored lepog druènja,

stekli smo i zavidno znanje jezika, za {ta

je, svakako, zaslu`na na{a predava~ica

Jelena. Bili smo joj prvi „pravi” |aci, ali se

odli~no sna{la u ulozi u~iteljice. Mislim da

bi edukacije ove vrste trebalo i dalje odr-

àvati. Predloìla bih svima onima, koji

èle da upotpune svoje znanje jo{ jednim

stranim jezikom, ili kompjuterskim zna-

njem, da se jave u Resursni centar”.

„Najpre bih èlela da se zahvalim svi-

ma iz organizacije {to su na ovakav na~in

spojili lepo i korisno i omogu}ili nam pot-

puno besplatno poha|anje ovih kurseva.Edukacija predstavnika organizacija OSI

Svi zainteresovani za kurseve kojeorganizuje Resursni centar za osobe sainvaliditetom (rad na ra~unarima, kurse-vi engleskog jezika ili grupu samopo-mo}i) mogu se prijaviti li~no u prostori-jama Centra na Novom naselju u UliciBate Brki}a br. 12, na neki od telefona021/400-204, 47-900-72, 47-900-73svakog radnog dana od 8 do 15 ~asova,ili putem imejla [email protected].

Informacije

i ipovodiu ìì


cmyk

linker

2-3

stra

na 1

2 - 3

4

Uslovi u Centru i zaposleni u njemu su

fenomenalni, naro~ito na{a „ti~erka“ Je-

lena, koja je bila puna razumevanja za

na{e nesta{luke i neura|ene doma}e

zadatke s vremena na vreme. Ponekad

smo znali, ukoliko je lekcija teà, da je ra-

dimo i po dva ~asa, samo da bismo je {to

bolje shvatili i savladali“, kaè VericaKomadinovi}, polaznica kursa.

Pravno savetovanjeU okviru Resursnog centra za osobe

sa invaliditetom Ekumenske humanitarneorganizacije, radi i pravno savetovali{te,~iji je cilj pruànje jo{ jednog vida podr{keosobama sa invaliditetom i njihovim orga-nizacijama.

Podr{ka se sastoji u pruànju pravnihsaveta iz oblasti socijalne i zdravstveneza{tite, uglavnom putem telefona ili imejla(korisnici imaju mogu}nost postavljanjapitanja na veb strani Centra) od straneangaòvanih i obu~enih volontera.

U dosada{njem radu, uo~eni su raz-li~iti problemi sa kojima se naj~e{}esuo~avaju osobe sa invaliditetom, a naj-~e{}a pitanja odnosila su se na oblastpenzijskog i invalidskog osiguranja, u vezisa ostvarivanjem prava na pomo} i negu(tu|a nega i pomo}), te mogu}nostimazaposlenja (u kojim oblastima, na kojimposlovima) i ostvarivanja prava na invalid-sku penziju.

S obzirom da je oblast kojom se bavipravno savetovali{te veoma osetljiva, pos-toji konstantna potreba za angaòvanim iprofesionalnim pristupom u re{avanjuproblema osoba sa invaliditetom i njihovihorganizacija, naro~ito ako se ima u viduda potreba za pruànjem takvih vrsta uslu-ga objektivno uvek postoji.

Dosada{nji rad potvrdio je potrebu ineophodnost postojanja takvog vida po-dr{ke, ali je za rad u budu}nosti neopho-dna saradnja i stalni kontakt sa stru~nimlicima – pojedincima i lokalnim i pokrajin-skim institucijama, koji se bave istim i/ilisli~nim poslovima. To je naro~ito va`no,ako se ima u vidu da volonteri pravnogsavetovali{ta pri Resursnom centru mogubiti samo posrednik izme|u korisnika iinstitucije u kojoj se problem moèkonkretno re{iti, to jest, ono ima samomogu}nost upu}ivanja na druge pojedinceili institucije.

Miodrag Po~u~

Kada ljudi okupljeni oko zajedni~kogposla poèle da nastave da radezajedno i, pri tom, u svoj krug uk-

lju~e i druge, aktivne, kreativne mlade lju-de – nastaje organizacija kao {to je Udru-ènje gra|ana Ukr{tanje. Neki od, Statu-tom definisanih, ciljeva Udruènja jesuunapre|enje i razvoj civilnog dru{tva, pro-mocija volonterizma, podsticanje i dopri-nos razvoju umetnosti i kulture, promocijai doprinos razvoju neformalno obrazovnihaktivnosti. U skladu sa li~nim afinitetimaosniva~a, Udruènje }e teìti da prerasteu steci{te i rasadnik ideja, inicijativa i gra-|anskog aktivizma.

Zahvaljuju}i, pre svega, naporima iaktivnostima pojedinaca, osnovano pregodinu dana i nedugo potom registrovano,

Udruènje je pokrenulo re{avanje zna~aj-nih pitanja i/ili se uklju~ilo u realizacijumre`nih programa, projekata i inicijativa, uskladu sa ciljevima.

Gra|anski aktivizamPrvi samostalan projekat Ukr{tanja,

„Mobilizacija gra|ana - aktivizam i volon-terizam - iskustva i potencijali“, podrào jeFond za male projekte Ekumenske huma-nitarne organizacije, a realizuje se uz zna-~ajnu pomo} drugih organizacija kao naprimer Inicijative IZVoR, ~ije su ~lanice Po-kret gorana, Volonterski centrar Vojvodine,Novosadski humanitani centar, Ekumen-ska humanitarna organizacija i Udruènjegra|ana Ukr{tanje. Projekat se bavi pro-mocijom ideje volonterizma, a, zahvalju-

INICIJATIVA ZA UNAPRE\ENJE VOLONTERIZMA

Rasadnik idejaKada ljudi okupljeni oko zajedni~kog posla poèle da nastaveda rade zajedno i, pri tom, u svoj krug uklju~e i druge,aktivne, kreativne mlade ljude – nastaje organizacija kakva jeUdruènje gra|ana Ukr{tanje

Rad Tima za unapre|enje i razvojvolonterizma Gradskog odbora za pomo}osobama sa invaliditetom zasnovan je najedinstvenoj, unapred utvr|enoj me-todologiji, a zadatak Tima jeste da u svo-joj oblasti rada utvrdi trenutno stanje,pravne okvire, strate{ki cilj, specifi~neciljeve, plan aktivnosti za postizanje cilje-va, potencijalne nosioce aktivnosti, vre-menski okvir i na~in pra}enja i oceneuspe{nosti nakon realizacije planiranihaktivnosti.

Prate}i tu metodologiju, Tim zaunapre|enje volonterizma je, za potrebeutvr|ivanja stanja, odnosno, procenebroja volontera i na~ina njihovog angaò-vanja u organizacijama za pomo} osoba-ma sa invaliditetom, putem upitnika pri-kupio podatke sa oko 50 adresa. Upitnikje distribuiran elektronskom po{tom, fak-som, ali i li~nim, volonterskim anga-òvanjem ~lanova Tima, koji su inter-vjuisali predstavnike relevantnih organi-zacija.

Na taj na~in, Tim je do{ao do rezulta-ta koji govore o dobrim namerama orga-nizacija za brigu o osobama sa invalidite-tom, ali i o problemima koji prate njihovrad. Naime, skoro sve ispitane organi-zacije nameravaju da u narednom perio-du pokrenu programe zasnovane na vo-lonterskom radu, da u organizacijeuklju~e nove ljude – volontere. Ipak, re-

zultati ispitivanja, pokazuju da gotovo dvetre}ine organizacija ne ume da organizu-je volonterski program/projekat, ne znakako se upravlja volonterskim programi-ma, kako do}i do volontera èljenog pro-fila, i ne poznaje na~ine da volonterezadrì, nagradi i tome sli~no. Rezultatipokazuju potrebu ~lanova organizacija zaobuku u oblasti planiranja i pisanja pred-loga projekta i, u najve}oj meri, obuku zaorganizovan volonterski rad – volonterskimenad`ment. Tako|e, organizacije pred-laù, kao jedan od na~ina za prevazila-ènje navedenih problema, organizovanjecentra koji bi predstavljao resurs volon-tera za sve organizacije – berza volonterai poslova za njih.

Tim za unapre|enje i razvoj volonte-rizma je navedene predloge usvojio kaoplan aktivnosti, a, kao ciljeve, odredio jenajpre promociju, unapre|enje i razvojvolonterizma. To, dalje, zna~i rad napodizanju nivoa svesti ~lanova organi-zacija, institucija i drugih zainteresovanihstrana i svih gra|ana o uticaju organizo-vanog volonterskog rada na re{avanjeproblema u lokalnoj zajednici. Pokretanjei razvoj programa i projekta, koji odgo-varaju kako na potrebe specifi~nih orga-nizacija, kao {to su organizacije osobasa invaliditetom, tako i na potrebe svihstanovnika na teritoriji Grada NovogSada.

U~esnici jednog od seminara

Tim za razvoj volonterizma

ORGANIZACIONA JEDINICA ZA TRETMAN OSOBA SA AUTIZMOM

@iveti samostalnoK

reiranje i primena alternativnih obli-ka trajne podr{ke odraslim osoba-ma sa autizmom omogu}i}e im da

ìve ìvot dostojan ~oveka, kao puno-pravni gra|ani dru{tva. Specifi~nim oblici-ma podr{ke osobama sa autizmom, krozprogram samostalnog ìvota uz podr{ku,uti~emo na smanjenje vulnerabilnosti istepena socijalne isklju~enosti osoba saautizmom.

Stru~ni tim Organizacione jedinice zatretman dece sa autizmom, u okviru[OSO „Milan Petrovi}“, uvi|a potrebu dase programi za tretman dece sa autizmomusmeravaju u pravcu pripreme za samo-stalni ìvot uz podr{ku. Takav na~in radapozitivno uti~e, ne samo na osamostalji-vanje dece i sticanje novih iskustava i zna-nja, nego i postepeno navikavanje decena {to duì boravak van ku}e, bez prisus-tva roditelja, {to je prvi korak u pripremnojfazi za samostalni ìvot uz podr{ku umalim ku}nim zajednicama kojima teìmo.

Krajem {kolske 2003/2004. godine,[OSO „Milan Petrovi}“ dobila je nakori{}enje zgradu stare {kole na êneju.Objekat je renoviran i adaptiran za izvo-|enje raznih povrtlarskih i vo}arskih ak-tivnosti, a postavljanjem velikog plasteni-ka omogu}eni su i uslovi za sa|enje i uz-

gajanje cve}a. Unutra{njost objekta prila-go|ena je za boravak dece, ne samo to-kom dnevnih aktivnosti, nego i tokom vi-kend programa, budu}i da su obezbe|eniuslovi za pripremanje hrane, kupatilo, ku-tak za dnevni odmor i fizi~ki izdvojen pros-tor za spavanje.

Po~etkom {kolske 2004/2005. go-dine, terapeuti iz Centra za tretman decesa autizmom do{li su na ideju da, u takoadaptiranom objektu, realizuju iskustvenunastavu za decu sa autizmom u vidu vi-kend programa. Tim vidom nastave obuh-va}eno je ukupno 12 najstarije dece, uz-rasta od 10 do 18 godina. Ideja terapeutajeste da se vikend programi sprovode jed-nom mese~no tokom ~itave {kolske go-dine.

Vikend programServis za pripremu za samostalni ìvot

uz podr{ku odvija se kroz svakodnevneaktivnosti u objektu koje su usmerene naosamostaljivanje deteta u obavljanju ku}-nih poslova. Vikend programi na ênejupredstavljaju prakti~nu nastavu i primenuve} usvojenih ìvotnih aktivnosti. Deca suangaòvana oko nabavke hrane, pripremehrane, odràvanje higijene objekta i li~nehigijene i ona se podsti~u na osamostalji-

vanje u obavljanju svih ostalih svakod-nevnih aktivnosti bez prisustva roditelja iu ambijentu van ku}nih uslova. Usvajanjesocijalnih ve{tina i korigovanje pona{anjakroz socijalne interakcije podsti~emo krozodlaske u grad, u prodavnicu, na pijacu irazna druga mesta, koja ~ine sastavni deosvakodnevnih ìvotnih situacija. Paralelnosa navedenim aktivnostima realizuje se iedukacija o seksualnosti kojom su obuh-va}eni, kako roditelji, tako i deca, u ciljurazvijanja svesti o sopstvenom polnomidentitetu, razvijanju pozitivne slike o sebii svesti o socijalno prihvatljivim i neprih-vatljivim oblicima pona{anja. Takvom vrs-tom edukacije roditeljima pomaèmo dase suo~e sa pote{ko}ama puberteta nji-hove dece i da ih prevazi|u na {to lak{ina~in.

Iskustvena nastavaPomenute aktivnosti se utvr|uju i

uve`bavaju kroz celodnevne izlete, letnju{kolu tokom letnjeg raspusta i rekreativnoiskustvenu nastavu koja podrazumevavi{ednevni boravak dece sa autizmom saterapeutima, bez pratnje roditelja, na pla-nini, ili u banji.

Veliku podr{ku realizaciji programapruà Dru{tvo za pomo} osobama sa au-tizmom Grada Novog Sada, koje pojedineoblasti programa uvr{tava u svoje pro-gramske aktivnosti, putem kojih Minis-tarstvo rada, zapo{ljavanja i socijalne poli-tike Republike Srbije finansijski podràvaprogram.

Cilj programa jeste usvajanje radnihnavika, kroz upoznavanje raznih vrsta ma-terijala, jednostavnih alata i radnih tehni-ka i uve`bavanje pojedinih radnih operaci-ja iz raznih proizvodnih procesa. Sticanjeiskustava u kolektivnom ìvotu i razvijanjetolerancije u me|uljudskim odnosimaomogu}avaju pripremu dece za dru{tveniìvot i rad i samostalni ìvot uz podr{ku umalim ku}nim zajednicama.

Programom pripreme za samostalniìvot uz podr{ku uti~emo na podsticanjesocijalnih kontakata izme|u korisnika i ok-ruènja {to uti~e na emocionalno blago-stanje korisnika i njihovo samoodre|enje,a ujedno pruàmo podr{ku primarnoj po-rodici i razvijamo pozitivne stavove u lokal-noj zajednici. Svojim aktivnostima dajemodoprinos razvijanju podr{ke samostalnomstanovanju odraslim osobama sa autiz-mom, kao trajnom obliku podr{ke odras-lim osobama sa invaliditetom.

Daniela Tama{Zalivanje cve}a je jedna od svakodnevnih aktivnosti korisnika

Kreiranje i primena alternativnih oblika trajne podr{keodraslim osobama sa autizmom

i iu ììpovodi


cmyk

linker

2-3

stra

na 1

3 - 3

3

ju}i partnerima, ~lanicama Inici-jative IZVoR, jedan je od prate}ihinstrumenata javnog zastupanja izagovaranja Inicijative za zakon-sko re{avanje statusa volontera uSrbiji, i tako predstavlja svojevrs-nu podr{ku realizaciji Inicijative.Cilj projekta, osim promocije vo-lonterizma, jeste da uklju~i pred-stavnike grupa koje su manjeobuhva}ene uobi~ajenim tokovimau tre}em sektoru, kao {to su pred-stavnici politi~kih organizacija, dràvnihinstitucija, jedinica lokalne samouprave,preduzetni{tva, u inicijativu za re{avanjestatusa volontera u Srbiji. Tako|e, krozprezentaciju, u~esnici se upoznaju saiskustvima u organizovanom volonter-skom radu organizatora volonterskih pro-grama u zemlji i inostranstvu, kao i samogu}nostima koje organizovani volonter-ski programi pruàju u procesu razvojalokalne zajednice i naro~ito u re{avanjuproblema u zajednici. Rezultati projekta }eukazati i na nivo potreba za obukom uoblasti organizovanog volonterskog rada,u svim ciljnim grupama koje su projektomobuhva}ene.

Udruènje je uklju~eno u aktivnosti Ti-ma za unapre|enje i razvoj volonterizma,Gradskog odbora za pomo} osobama sa

invaliditetom, Grada Novog Sada uoblasti za{tite osoba sa invalidite-tom.

Osim u oblasti volonterizma,Udruènje je aktivno i u promocijineformalnog obrazovanja. Zahvalju-ju}i iskusnom trenerskom timu, onoje spremno da ponudi i realizuje kva-litetne seminare i radionice iz svihoblasti relevantnih za rad nevladinogsektora, ali i edukacije iz oblastisocijalne inkluzije osoba sa inva-

liditetom, te muzi~ke i likovne radionice.Kroz neformalno-obrazovne aktivnosti,seminare i radionice organizacija, krajem2005. godine, zapo~et je projekat „Centarza promociju neformalnog obrazovanja“.On je planiran kao dugoro~ni, razvojni pro-jekat. Njegova realizacija odvija}e se uvi{e faza, a prvu fazu, fazu definisanjaminimuma kriterijuma kvaliteta u nefor-malno-obrazovnim aktivnostima i ispitivan-ja stepena zastupljenosti neformalno-obrazovnih aktivnosti u organizacijamamladih u Vojvodini, pod radnim naslovom„Korice knjige“, koja se ve} realizuje, po-dràva Pokrajinski sekretarijat za sport iomladinu. Planirano je da se segment kojise odnosi na organizacije mladih, u part-nerstvu i u saradnji sa drugim organizaci-jama, realizuje najpre na podru~ju Vojvo-

dine. Kao partneri u realizaciji druge fazeprojekta, koja se bavi promocijom nefor-malnog obrazovanja, stvaranjem baze po-dataka i mogu}nostima za prepoznavanjei priznanje neformalnog obrazovanja, kao iminimumom kriterijuma kvaliteta takvogobrazovanja u organizacijama mladih, pri-hva}eni su Forum Syd i Omladinski klub izNovog Sada. Kona~ni cilj projekta jesteprepoznavanje i priznanje (verifikacija) ne-formalnog obrazovanja u Srbiji.

Organizacija, za sada minimalnim teh-ni~kim resursima, podràva i projekat„Muzika iz [pajza“. Re~ je o projektu gru-pe mladih muzi~ara, multiinstrumenta-lista. Njihov cilj je unapre|enje muzi~kekulture mladih. Projekat se bavi i promoci-jom angaòvanog kori{}enja i osmi{ljava-nja slobodnog vremena mladih. U okviruprojekta, u partnerskim organizacijama,bi}e organizovane muzi~ke ve~eri, a muzi-ka nastala u procesu realizacije projekta}e biti zabeleèna i sa~uvana.

Gra|anski aktivizam kroz volonterskoangaòvanje, podsticanje li~nog razvoja inapretka kroz neformalno obrazovanje iaktivno u~e{}e mladih, za sada su samoinicijative, ideje i aktivnosti „ukr{tene“ uUkr{tanju. Dobrodo{le su i druge, nove idruga~ije.

Melanija Kolo{njai Nenin

[kola za osnovno i srednje obrazo-vanje sa domom, „Vuk Karadì}“, izSombora, ustanova je sa trideseto-

godi{njim iskustvom u radu sa decom iomladinom sa mentalnim i vi{etrukimsmetnjama u razvoju i jedna od retkih togtipa u Srbiji, koja je izradila Strate{ki planrazvoja i uspe{no ga primenjuje ve} trigodinu. Do uspostavljanja vizije, ustanovaje ostvarivala planirane zadatke i ciljeveprojektnim aktivnostima i inicijativama.

U protekloj godini, uspe{no su relizo-vani projekat uspostavljanja produènogboravka za u~enike osnovne {kole i pro-jekat pod nazivom „K(a)o drugi“. Ovaj dru-gi finansiraju Ministarstvo prosvete i spor-ta Republike Srbije i Svetska banka, kao ilokalna samouprava. Traje ukupno 12 me-seci i trenutno je u toku {esti mesec real-izacije aktivnosti.

Brojne predrasude i stereotipi o oso-bama sa mentalnim i vi{estrukim smetn-jama u razvoju u lokalnoj sredini, zna~ajansu faktor, koji oteàva njihovu integraciju udru{tvenu sredinu. Prepoznaju}i problem,

procenjeno je da je neophodno da se, uokviru projekta, sprovede medijska kam-panja sa zadatkom da se afirmi{u spo-sobnosti osoba sa mentalnim i vi{estru-kim smetnjama u razvoju i da se pro-movi{e kapacitet ustanove u stru~nomdelovanju na ovom polju.

U okviru realizacije projekta, osnovanje i otvoren Resursni centar Delo. Formi-ranje tog centra predstavlja uspostavljanjenovog oblika stru~nog defektolo{kog radai komunikacije sa svim interesnim grupa-ma van ustanove {kole. Tako usmerenaorganizaciona jedinica vaspitno-obrazovneustanove prvi je konkretan korak kadecentralizaciji i otvaranju ustanova za {irikrug korisnika. To je mesto na kojem svizainteresovani gra|ani mogu dobiti infor-macije i usluge iz oblasti stru~nog defek-tolo{kog savetovanja, instruktivnog rada,terenskog rada, informacije o postoje}imoblicima podr{ke, posredovanje sa usta-novama pri ostvarivanju prava i u povezi-vanju udruènja, institucija i pojedinaca.Ponuda Centra podrazumeva i kompletne,

besplatne, dvojezi~ne defektolo{ke i ser-visne usluge iz oblasti ostvarivanja prava iafirmacije osoba sa bilo kojim vidom i ste-penom ometenosti. Kancelarija Centra na-lazi se u prostorijama {kole, gde svakod-nevno volontira po jedan od ukupno 15diplomiranih defektologa iz na{e ustano-ve, u vremenu od 12 do 17 ~asova. Onaje prilago|ena i pristupa~na za sve gra|a-ne.

Od otvaranja, decembra meseca2005. godine, do danas, Centar je bio uprilici da pruì svoje usluge mnogim gra-|anima: roditeljima dece sa smetnjama urazvoju, studentima, volonterima, poslo-davcima, profesionalcima i drugima. Osimtoga, Centar prikuplja informacije i podat-ke i sprovodi istraìvanja, u cilju formiran-ja opse`ne baze podataka od zna~aja zasve osobe sa invaliditetom i profesio-nalce.

Resursni centar Delo, koji predstavljaprimer dobre prakse u {irenju spektrausluga i decentralizaciji rada svih vaspit-no-obrazovnih ustanova, radi}e do juna2006. godine u okviru realizacije projekta„K(a)o drugi“, a, po isteku planiranog radai na osnovu pregleda ostvarenih usluga,stru~ni tim {kole pripremi}e obrazloènje,na osnovu kojeg }e verujemo Centar bitiverifikovan od nadle`nih organa i biti umogu}nosti da nastavi sa redovnim,svakodnevnim radom u okviru obrazovneustanove.

Marinela [}epanovi}

FORMIRAN RESURSNI CENTAR DELO

K(a)o drugiBrojne predrasude i stereotipi o osobama sa mentalnim ivi{estrukim smetnjama u razvoju u lokalnoj sredini, zna~ajansu faktor, koji oteàva njihovu integraciju u dru{tvenu sredinu

long learning) i da je, pored pomenutefleksibilnosti u strukturi, ono fleksibilno iu pogledu fizi~kog konteksta u kome seu~enje moè odvijati, to jest, moè se u~itina prakti~no bilo kom mestu (eng. life-

wide learning).Zbog velike i mnogostrane fleksibil-

nosti, NFO je dostupno svima, svugde iuvek! Taj vid obrazovanja ni na koji na~inne diskrimini{e nijednu ciljnu grupu. To-kom godina, neformalno-obrazovna meto-dologija je sa velikim uspehom primenji-vana u radu Grupe „Hajde da...“ sa oso-bama sa raznim vrstama invaliditeta, iz-beglim i interno raseljenim licima, {ti}e-nicima/-cama doma za decu bez roditelj-skog staranja, kao i decu i omladinu saporeme}ajima pona{anja i, uop{te, sadecom osnovno{kolskog uzrasta, mladi-ma, studentima, aktivistima/-kinjamanevladinih organizacija, predstavnicima/-cama zvani~nih institucija, pripadnicimaetni~kih manjinskih populacija i mnogimdrugim ciljnim grupama. Za sve te grupaci-je, iako se one po mnogo ~emu me|usob-no razlikuju, teme su ~esto bile sli~ne ili~ak identi~ne. Ve{tine nenasilne komu-nikacije, transformacija konflikata, tole-rancija i prihvatanje razli~itosti, promovi-sanje gra|anskog aktivizma i demokrat-skih vrednosti, multikulturalnost, ali i ro-dna ravnopravnost, ljudska prava, liderskeve{tine, upravljanje projektima i organi-zacijama, izgradnja tima i sli~no, samo sumali deo tema iz {irokog spektra, koje semogu obraditi kroz neformalno-obrazovnemetode. Naravno, sa svakom grupom radise na druga~iji na~in. Su{tina NFO i jesteu tome da se na|e najprikladniji modusda se odre|eni fenomen pribliì ciljnojgrupi, imaju}i u vidu sve njene osobeno-sti.

Septembra meseca 2005. godine,Grupa „Hajde da...“ postala je jedna odkontakt ta~aka za „Program OMLADINA“(YOUTH Programme), za Srbiju i Crnu Go-ru. Taj program Evropske unije nudi mla-dim ljudima priliku za pokretljivost i ak-tivno u~e{}e u izgradnji evropskog dru-{tva. Program doprinosi izgradnji „Evropeznanja“ i stvaranju evropskog prostora zasaradnju u razvoju omladinske politike,zasnovane na neformalnom obrazovanju.„Program OMLADINA“ teì da ostvari iodrì ravnoteù izme|u li~nog razvojamladih i podsticanja proaktivnosti, prevas-hodno uzimanjem u~e{}a u kreiranjurazli~itih aktivnosti. Sve one imaju za ciljlak{e uklju~ivanje mladih ljudi u dru{tvo iohrabrivanje za preuzimanje inicijative, sti-canje znanja, ve{tina i sposobnosti, kao iprepoznavanje vrednosti takvog iskustva.Mladi se, kroz „Program OMLADINA“, u~eizraàvanju solidarnosti, borbi protiv rasi-zma i ksenofobije, boljem me|usobnomrazumevanju razli~itosti koje postoje u ok-viru na{e zajedni~ke evropske kulture,zajedni~kom nasle|u i vrednostima, elimi-

naciji diskriminacije i uspostavljanju princi-pa ravnopravnosti.

S obzirom da u~e{}e u nekoj od akci-ja u okviru Programa Omladina, mogu uze-ti svi mladi ljudi uzrasta od 15 do 25 godi-na, moèmo re}i da je ovaj program izvrs-na prilika kako za neformalno obrazova-nje/u~enje, tako i za upoznavanje sa ljudi-ma i zemljama pre svega u Evropi, ali i{ire. O tome se vi{e informacija moèna}i na veb strani www.hajdeda.org.yu-/omladina.

Univerzalne potrebeTermin osobe sa posebnim potrebama

odavno je ozna~en kao neadekvatan,kada se govori o osobama sa invalidite-tom. U tom smislu, ne postoje osobe sa„posebnim potrebama“! Svi imamo istepotrebe, a razlikujemo se samo u na~inuna koji ih svako od nas zadovoljava. Jednaod tih univerzalnih potreba je potreba zau~enjem, razvojem i ostvarivanjem sop-stvenih potencijala. Niti jedan od gorepomenuta tri vida obrazovanja ne moè tupotrebu u potpunosti da zadovolji samo-stalno, tj. bez uklju~ivanja i druga dva vidau~enja. I formalno i neformalno i informal-no obrazovanje imaju i prednosti i mane.Njihovim kombinovanjem umanjujemoefekte lo{ih strana, odnosno, poja~avamou~inak dobrih. S obzirom da je jedna odstvari na koje NFO ra~una i koje podràva,proaktivnost i li~na odgovornost, koristi-mo ovu priliku da pozovemo ~itaoca dabude smeo u stremljenjima, da svoje ci-ljeve postavlja visoko, da eksperimenti{esa razli~itim na~inima u~enja i prona|eonaj koji mu najvi{e prija i na koji najboljeu~i.

Nevidljiva snaga dru{tvaIza Grupe „Hajde da...“ sada je ve} i

devetomese~ni projekat „Neformalno ob-razovanje u Evropi“. Prete~a te inicijativejeste publikacija „Neformalno obrazovanje– nevidljiva snaga dru{tva“, izdata 2003.godine. Iz tog, najnovijeg projekta na ovutemu, proistekao je zbornik ~lanakadoma}ih i evropskih stru~njaka iz oblastiobrazovanja „Neformalno obrazovanje uEvropi – korak ka prepoznavanju u SCG“ i„Set preporuka za prepoznavanje nefor-malnog obrazovanja u SCG“. Sve tri pub-likacije mogu se dobiti u na{oj kancelariji,ili se preuzeti sa veb strane Grupe:www.hajdeda.org.yu. Pogledajte ih! Mo`da}ete, na informalan na~in, saznati ne{tonovo. Mo`da }e vas inspirisati ili pokrenu-ti na neku akciju. A mo`da }e vas samodobro zabaviti.

I, da se vratimo na tri ta~ke, sapo~etka teksta. Sve ono, o ~emu ste dosada ~itali, stalo je u njih. Po~elo je odjednog programa i preraslo u tri program-ske linije. Po~elo je od osmoro studenatapsihologije, a sada grupu ~ine desetoropsihologa, jedna socijalna radnica, jedanmenadèr i jedna ekonomistkinja. Po~eloje... i jo{ traje. Dok niste pro~itali ovajtekst, sigurno niste verovali da su te trita~ke toliko velike i da u njih moè tolikotoga da stane.

A, znate {ta? Na{e tri ta~ke nisukona~ne – one mogu pruìti jo{ prostora,za nove ljude i programe, za rast usvakom smislu, za nove plakate ifotografije!

Hajde da se kladimo!

Jelena Rankovi}

Najlak{e se u~i uz igru

i ipovodime|u nama re~eno


cm

yk

linker

2-3

str

ana 1

4 - 3

1

Ve} poznata ~injenica na{eg op{tegobrazovnog sistema o veoma ma-lom u~e{}u osoba sa invaliditetom

u nastavnom procesu, nije zaobi{la nivisoko obrazovanje. Univerzitet u NovomSadu, me|u prvima je shvatio da problemnije samo u potencijalnim studentima, ve}mnogo vi{e u nepostojanju adekvatnih us-lova, u smislu pristupa~ne literature, nas-tavnih metoda rada, adekvatnih servisapodr{ke, pa sve do fizi~ki neprilago|enihfakultetskih objekata, na ~ijem se obez-be|ivanju danas sve vi{e radi.

Da li se Univerzitet u Novom Sadu uproteklom periodu bavio problemimaosoba sa invaliditetom i na koji na~in?

Univerzitet u Novom Sadu svojom mi-sijom i vizijom razvoja, iako autonomnadru{tvena institucija, nije okrenuta samopotrebama i zahtevima studenata, nastav-nog i nenastavnog osoblja zaposlenih naUniverzitetu, nego svoje aktivnosti usme-rava na na~in da se profili{e i kao institu-cija od {ireg dru{tvenog zna~aja. S drugestrane, upravo ta, zakonom zagarantova-na autonomija, pruà Univerzitetu mogu}-nost da relativno samostalno, a u interak-ciji sa svojom okolinom, radi na ostvari-

vanju ciljeva visokog obrazovanja, me|ukojima je i pruànje mogu}nosti pojedinci-ma da pod jednakim uslovima steknu vi-soko obrazovanje.

Kao visokoobrazovna institucija, trudi-mo se da, uz uvaàvanje demokratskihvrednosti i po{tovanje ljudskih prava i gra-|anskih sloboda, me|u kojima je i za-brana diskriminacije po bilo kojoj osnovi,

iza|emo u susret raznovrsnim potrebamana{ih studenata kojih danas ima oko39.000, a me|u kojima ima i studenatasa invaliditetom.

Na{a briga o potrebama te grupe stu-denata pre svega se ostvaruje kroz sarad-nju sa Novosadskim udruènjem studena-ta sa invaliditetom. Stoga je Univerzitet,2001. godine, podrào osnivanje tog, zaUniverzitet, veoma zna~ajnog udruènja iod tada aktivno podràva njegove aktiv-nosti i razvnovrsne projekte koje ono reali-zuje. Pravni fakultet je ustupio jednu kan-celariju na trajno kori{}enje Novosadskomudruènju studenata sa invaliditetom, naFilozofskom fakultetu je odràn najve}ibroj aktivnosti Udruènja, Fakultet tehni~-kih nauka je bio partner u projektima po-bolj{anja fizi~ke pristupa~nosti fakultetastudentima sa invaliditetom, a sa Medi-cinskim fakultetom je realizovan projekatsaradnje sa Udruènjem, u okviru ve`bi izpredmeta Socijalna medicina. Izme|uostalog, Univerzitet je podrào kampanju„Ho}u i ja na faks!“ 2001. godine, po-~etkom 2002. godine na Univerzitetu je,po prvi put, odràn kurs gestovnog govora,koji je prerastao u [kolu gestovnog govo-ra „Ho}u da ti kaèm!“, koja se odràvaod tada svake godine. Univerzitet je po-drào organizaciju konferencije „Obrazova-nje je pravo“, kampanju „Literatura zasve“, organizaciju seminara o univerzal-nom dizajnu, po~ev od 2003. godine. oba-ranje ivi~njaka u kampusu Univerziteta usaradnji sa Zavodom za izgradnju grada,postavljanje rampe na Fakultetu tehni~kihnauka itd. U Centralnoj biblioteci Univer-ziteta, nalazi se srpsko-engleski re~nik naBrajevom pismu. Zalaganjem Univerzitetaomogu}eno je da dva regruta u okviruPrograma civilnog sluènja vojnog rokabudu raspore|ena u Novosadsko udru-ènje studenata sa invaliditetom.

Koliko mi je poznato to Udruènjesara|uje i sa drugim studentskim organi-zacijama, kao {to su Studentska unija iKlub studenata psihologije TraNSfer.

[ta, zapravo, oteàva studiranje oso-ba sa invaliditetom?

Kada govorimo o oteànoj mogu}nostistudiranja osoba sa invaliditetom, presvega polazimo od toga da su razni siste-

mi u dru{tvu, gde je jedan od njih i sistemvisokog obrazovanja, kreirani da pre svegaodgovaraju potrebama ljudi bez invalidi-teta.

Uop{teno re~eno, ìvot osoba sa inva-liditetom oteàva nekoliko razli~itih grupafaktora. Tu, pre svega, mislim na socijal-ne, politi~ke, ekonomske i fizi~ke prepre-ke. S jedne strane, danas se takve osobe,na àlost, jo{ uvek susre}u sa problemomprihvatanja i nedovoljnim stepenom tole-rancije u lokalnoj zajednici, nejednakimmogu}nostima zapo{ljavanja i u~estvova-nja u dru{tveno-kulturnim de{avanjima,nedovoljno definisanim i slabo realizova-nim politikama pobolj{anja kvaliteta ìvotatakvih osoba, a koje su u ingerenciji re-publi~kih ministarstava itd. Pored toga,ekonomska strana ove problematike od-nosi se izme|u ostalog i na potrebu do-datnih nov~anih izdataka u pogledu izla-ènja u susret potrebama ovih osoba uzavisnosti od vrste i stepena invalidnosti.I naravno, fizi~ke prepreke usled kojih sumnogi dru{tveni sadràji nedostupni ilimanje dostupni osobama sa invalidite-tom.

U pogledu studiranja, na prepreke seuglavnom nailazi u domenu razli~ite fizi~-ke dostupnosti mnogih fakultetskih sadr-àja, gde su neki od njih dostupni, ali imai onih nedostupnih. Pored toga, preprekamogu biti i u~ila koja se koriste u nas-tavnom procesu, a koja su u manjoj meriprilago|ena raznim potrebama, po~ev odknjiga i kompjutera, preko fakultetskihobave{tenja i sli~no. Moraju se uzeti uobzir i celokupni tro{kovi studiranja, koji u

PROF. DR RADMILA MARINKOVI] NEDUÎN, REKTORKA UNIVERZITETA U NOVOM SADU

Obrazovanje je pravo

U pogledu studiranja, na

prepreke se uglavnom

nailazi u domenu razli~ite

fizi~ke dostupnosti

mnogih fakultetskih

sadràja, gde su neki od

njih dostupni, ali ima i

onih nedostupnih

Izuzetno vaàn cilj, koji smo sebi postavili, obavezuje nas da i

dalje kontinuirano radimo na ostvarivanju daljeg pobolj{anja

poloàja studenata sa invaliditetom i da nastavimo da

ulaèmo jo{ ve}e napore kako bi se on ostvario

Univerzitet u Novom Sadu je dobitnik povelje AP Vojvodine

nicima/-cama na raspolaganju su doma}ei strane knjige i ~asopisi iz oblasti mirov-nog obrazovanja, interkulturalnog u~enja,psihosocijalne podr{ke, razvoja omladin-ske politike, ljudskih prava, aktivnog gra-|anstva, menad`menta, psihologije i dru-gih oblasti. Posebno smo ponosni na pub-likacije koje su na{ih ruku delo, bilo dasmo autori ili ekskluzivni prevodioci iprire|iva~i za Srbiju i Crnu Goru. Me|uprvima je, u saradnji sa Savezom izvi|a~aSrbije i Crne Gore, nastao priru~nik iz ob-lasti mirovnog obrazovanja, namenjen izvi-|a~kim vodnicima „Mir – saradnja – nena-silje“ (2002.). Zatim sledi „Uaaa diskrimi-nacija!“ (2003.), knjiìca u kojoj su sa-brane izjave dece u~esnika u radionicamau okviru „Bukvara tolerancije“, u vezi sapojmovima diskriminacije, tolerancije ipredrasuda. Kada su se u radionice uk-lju~ili i nastavnici/-ce, osmislili smo pri-ru~nik na srpskom i ma|arskom jeziku, saidejom da im olak{amo izvo|enje radioni-ca sa decom. Kona~no, preveli smo dva T-kita (Training kit) na temu „Osnovetreninga“ i „Interkulturalno u~enje“.

Celoìvotni fleksibilni proces

êsto se {alimo govore}i da „NFO nijeNLO“, jer se ponekad ~ini da ljudi o nefor-malnom obrazovanju znaju toliko, koliko io neidentifikovanim lete}im objektima.Po~ela sam ljudima da govorim da radimu obrazovanju. Zatim, oprezno spomenemre~ neformalno, pa se strpljivo i hrabroupustim u obja{njavanje {ta je to, ustvari.

O ~emu je, zapravo, re~ i zbog ~egaGrupa „Hajde da...“ neformalnom obrazo-vanju pridaje tako veliki zna~aj?

Nasuprot mi{ljenju, koje je dosta ras-prostranjeno, kako je jedno na{e istraì-vanje pokazalo, neformalno obrazovanje

nije ni{ta neregularno, zabranjeno, „prekoveze“, nema veze sa kupovinom diplome,niti bilo {ta tome sli~no. Kako mu samoime govori, neformalno obrazovanje (u da-ljem tekstu NFO) se odvija van formalnogobrazovnog sistema, tek kao dopuna for-malnom obrazovanju, ali ne i njegova sup-rotnost. Defini{u}i NFO, treba da imamo uvidu da se radi o organizovanim i planira-nim obrazovnim aktivnostima, koje pod-sti~u individualno i dru{tveno u~enje, sti-canje razli~itih znanja i ve{tina u kojima seu~estvuje dobrovoljno, a dizajnirane su iizvedene od strane obu~enih i kompetent-nih edukatora/-ki.

Pored formalnog i neformalnog vida,obrazovanje ima i svoj tre}i vid, koji je oz-na~en pojmom informalnog obrazovanja.[ema i primeri koji slede, pribliì}e i po-jasni}e ~itaocu me|usobni odnos te trivrste obrazovanja. Svi se se}amo sveskesa uskim i {irokim linijama, radosti i po-nosa zbog prve „p~elice“ koju smo dobiliza uredno napisan doma}i zadatak, ali iprozivanja i upisivanja ocena u dnevnik ineopravdanog izostanka koji smo zaslu-ìli, jer smo, umesto da budemo na ~asu,proveli jedan od zavodljivih aprilskih danasa drugarima u {kolskom parku. Se}amose, dakle, formalnog obrazovanja. A,verovatno, ve}ina vas se upisala ili naengleski, balet, kurs za rad na ra~unaru,ili u izvi|a~ku sekciju, ili ste i{li na nekuomladinsku razmenu, na seminar iznenasilne komunikacije, ge{talt psihote-rapije i sl. Mo`da tada niste bili svesni daste uklju~eni u proces neformalnog obra-zovanja! Mo`da toga niste svesni ni dokujutru ~itate novine uz kaficu, ili no}u tra-gate po Internetu, ili re{ite da ve~eprovedete u bioskopu, da odete na odmoru Tunis i ru~ate u restoranu tradicionalnedoma}e kuhinje. Ne}ete verovati, ali i ta-

da u~ite! Informalno. O~igledno je da }eznanja, ve{tine i informacije uvek prona}iput do onoga ko je spreman da u~i! I to –bilo gde na kugli zemaljskoj – tokomcelog ìvota!

Odnosi formalnog, neformalnog i infor-malnog obrazovanja, prikazani su u {emiceloìvotnog obrazovanja.

Na treningu za trenere, koji je Grupa„Hajde da...“ organizovala u julu 2005.godine, utvr|ene su relevantne karakteris-tike neformalnog obrazovanja koje ganajbliè defini{u. NFO se zasniva na dob-rovoljnom u~e{}u, te`nji ka li~nom i profe-sionalnom razvoju, mogu}nosti u~enja sagrupom, od grupe i u grupi, u fleksibilnojstrukturi, s naglaskom na procesu u~enja,gde je odgovornost za rezultate u~enjapodeljena izme|u voditelja i kvalifikovanihi kompetentnih edukatora, zatim, na pro-gramu kreiranom na osnovu potreba dru-{tva i u~esnika, uz po{tovanje demokrat-skih vrednosti, a sve u cilju osnaìvanjau~esnika.

Osim gore navedenih karakteristika,treba naglasiti da se za NFO ~esto kaèda je celoìvotno obrazovanje (eng. life-

Svi se se}amo sveske sa

uskim i {irokim linijama,

radosti i ponosa zbog

prve „p~elice“ koju smo

dobili za uredno napisan

doma}i zadatak, ali i

prozivanja i upisivanja

ocena u dnevnik i

neopravdanog izostanka

koji smo zasluìli, jer

smo, umesto da budemo

na ~asu, proveli jedan od

zavodljivih aprilskih dana

sa drugarima u {kolskom

parku

Timski rad je osnova uspeha

[ema celoìvotnog obrazovanja

i ime|u nama re~enopovodi


cmyk

linker

2-3

stra

na 1

5 - 3

0

Na vratima na{e kancelarije nalazise poduì spisak imena „Haj De-da“, „Hajde de“, „Hajde daj“, „Ka-

ko da“, „Hajde dva“ i drugi, koja su namtokom godina davali na raznim {alterima,u prodavnicama, na benzinskim pumpa-ma, od ljudi koji (za) nas ne znaju. S drugestrane, oni koji (za) nas znaju, znaju ina{e pravo ime - Grupa „Hajde da...“ - pi-{e se velikim po~etnim slovom, odvojeno,pod navodnicima i sa tri ta~kice na kraju.Na smisao te tri ta~ke vrati}emo se kasni-je...

Sli~ni, sme{ni i manje-vi{e besmisleninazivi nizali su se i pre ta~no sedam godi-na, dok smo, sa èljom da ono budenajlep{e na svetu, smi{ljali ime za na{uorganizaciju, koju smo osnovali vo|enipotrebom da menjamo svet oko sebe ili,re~eno jezikom odraslih, {to smo u me|u-vremenu i postali, da budemo proaktivni udru{tvu i vremenu u kome ìvimo.

Na{a boja je narandàsta. Vesela!Takva nam je i kancelarija – {arena, bu~-na, puna ìvota i ideja. Njeni zidovi su punislika, fotografija i plakata. Neki od njih suproizvod na{ih aktivnosti, a neki su plodvi{egodi{nje saradnje i druènja sa dru-gim organizacijama.

Sa leve strane od ulaznih vrata nalazise plakat, uspomena na omladinski kampna Go~u (leto 2001.). Do njega, plakatkampanje za podr{ku aktivizmu mladih ulokalnoj zajednici – „Ne smaraj se, uradine{to!“ (2004.), koja je bila deo projekta„Zato {to je meni va`no“, a koji je, ve} odnaredne godine, zaìveo kao svojevrsnatradicionalni doga|aj, pod novim nazivom„Mladi u akciji“. Zatim, slika koju je, u idi-li~noj brvnarici, negde u slovena~kim Alpi-ma, naslikala jedna u~esnica omladinskerazmene „Kukavi~ja jaja“ (2002.). Tu su ifotografije koje ilustruju aktivnosti naradionicama, edukativne posete, masken-bal i druga de{avanja u okviru projekta„Zato {to je razli~ito“ (2005.). Gledaju}isve njih, vidimo na desetine mladih, izdesetak gradova u Srbiji i Crnoj Gori, izHrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine idrugih evropskih zemalja, sa kojima smose uzajamno podsticali na akciju, s kojimasmo na razne na~ine odrastali, druìli se,

tragali za kreativnim re{enjima problemakoji nas okruùju.

Druga prostorija gleda na Resavskuulicu, gde na{e ideje i akcije trenutno ìve.Na zidu, do prozora, nalazi se plakat, kojismo sa ponosom izlagali „pogledima mili-ona“, na promociji na{eg prvog crtanogserijala za decu i ostale – „Uaaa neprav-da!“, decembra 2004. godine. Crta} seprigodno nadovezao na tematiku „Bukvaratolerancije“, koji vaì za jedan od na{ihza{titnih znakova. Taj program je, kao i„Bukvar ose}anja“, od ciklusa radionicaza decu, narastao do seminara za nas-tavnice i nastavnike osnovnih {kola. Takonam je, zahvaljuju}i saradnji sa vi{e od 15{kola {irom Srbije, preko 200 nastavnicai nastavnika pomoglo svojim direktnimradom, da vrednosti, koje na{i programipromovi{u, dopru do nekoliko hiljadadece. Podr{ku u tome pruàlo nam je iMinistarstvo prosvete i sporta RepublikeSrbije, prepoznav{i kvalitete i vrednosti„Bukvara tolerancije“ i „Bukvara ose}a-

nja“, te su oni na{li svoje mesto u kata-logu akreditovanih programa za stru~nousavr{avanje nastavnika.

Na zidu, levo od vrata, pogled pada naku}icu od plute – Trening centar. Iz „odà-ka“ se „vije dim“ – radi se punom parom.Na ku}ici-tabli oka~en je kalendar, na ko-jem su obeleèni datumi zakazanih tre-ninga. Neki od njih realizova}e se u na{improstorijama, a zbog nekih }emo putovati,gde god da bude potrebno, u zemlji, uregionu i dalje. Podaci o svih 26 trenera itrenerica (11 iz unutra{njeg trenerskogtima i jo{ 15 iz spoljnog) nalaze se nastolu, u ùtom folderu, ~ija debljina ukazu-je na koli~inu iskustva koju smo stekli, nabroj i raznovrsnost oblasti kojima se bavi-mo, na broj realizovanih programa, ali iideja za nove treninge, seminare, radio-nice i na meru entuzijazma i èlje dau~imo – u oba pravca – da u~imo druge iod drugih!

Moèmo se pohvaliti i bogatom bib-liotekom. Na{im trenerima/-cama i sarad-

êsto se {alimo govore}i da „NFO nije NLO“, jer se ponekad ~ini da ljudi o neformalnom obrazovanju znaju toliko, koliko i o neidentifikovanim lete}im objektima. Po~ela sam ljudimada govorim da radim u obrazovanju. Zatim, oprezno spomenem re~ neformalno, pa se strpljivo ihrabro upustim u obja{njavanje {ta je to, ustvari. O ~emu je, zapravo, re~ i zbog ~ega Grupa„Hajde da...“ neformalnom obrazovanju pridaje tako veliki zna~aj?

FORMALNO O NEFORMALNOM

Hajde da… u~imo

U~esnici na jednom od brojnih seminara

svojoj strukturi i veli~ini sigurno nisu istikao u slu~aju osoba bez invaliditeta. Pri-sutan je u jednoj meri i problem dru{tve-nog prihvatanja studenata sa invalidi-tetom.

Kako prevazi}i, ili makar ublaìti, po-

te{ko}e studenata sa invaliditetom to-

kom studiranja?

Kao {to sam ve} navela, Univerzitet jeve} nekoliko godina unazad angaòvan nare{avanju problema prevazilaènja mno-gih prepreka tokom studiranja, i to, presvega, u saradnji sa Novosadskim udruè-njem studenata sa invaliditetom, angaò-vanjem na uklanjanju fizi~kih prepreka,obaranjem ivi~njaka, postavljanjem rampina ulaze u fakultete, podr{kom raznimaktivnostima koje izgra|uju i oplemenjujudru{tvenu svest o postojanju pote{ko}a itako dalje. U pogledu tro{kova studiranja,zvani~nom odlukom Univerziteta uvedenaje mogu}nost osloba|anja od {kolarineukoliko stepen invalidnosti studenta iz-nosi vi{e od 60 odsto. Moram naglasiti dase svakako radi o dugoro~nom procesuiskustvenog u~enja i uvi|anja potreba stu-denata, u kombinaciji sa trenutnim mo-gu}nostima Univerziteta. Kontinuirane ak-tivnosti, na polju podizanja dru{tvene sve-sti, informisanja, edukacije i konkretneakcije koje unose promenu u akademskui {iru dru{tvenu zajednicu, doprinos sure{avanju problema pobolj{anja kvalitetaìvota ovih osoba.

Ima li Ministarstvo prosvete i sporta

Republike Srbije osmi{ljen model za ob-

razovanje osoba sa invaliditetom u viso-

ko{kolskim ustanovama?

U dono{enju nove zakonodavne regu-lative, uz u~e{}e svih univerziteta i Mini-starstva, i zakonski su definisana oprede-ljenja o jednakoj dostupnosti i iskazanespecifi~nosti koje proizilaze iz odre|enihpotreba osoba sa invaliditetom. Time je, i

u Zakonu o visokom obrazovanju, preuze-ta nesumnjiva obaveza svih aktera u vi-sokom obrazovanju, a posebno dràvnihorgana, da se opredeljenja sprovedu ustvarnost.

Kontinuirana praksa Ministarstva, po-~ev od 2001. godine, zasnovana je nauvaàvanju potreba osoba sa invalidite-tom, ali ona sama ne moè zameniti izra-

du celovite strategije i obezbe|ivanje po-trebnih sredstava da se neosporni ciljeviostvare. Zato je potrebno angaòvanje iMinistarstva i Pokrajinskog sekretarijataza obrazovanje i kulturu, ali i saradnja Uni-verziteta i udruènja studenata, kako bise do{lo do optimalnog modela i utvrdiliprioriteti, a zatim i obezbedila sredstva zanjihovu realizaciju.

Da li nov zakonodavni okvir o viso-

kom obrazovanju u Republici Srbiji dopri-

nosi da ve}i broj osoba sa invaliditetom

upisuje studije?

Zakon o visokom obrazovanju, usvojenu septembru mesecu 2005. godine, pruàinstitucionalni okvir, gde je jedan od pro-klamovanih ciljeva visokog obrazovanjaupravo pruànje mogu}nosti pojedincimada, pod jednakim uslovima, steknu visokoobrazovanje i da se obrazuju tokom ~ita-vog ìvota. Neki od principa visokog obra-zovanja, koji su utkani u taj zakon, jesu iuvaàvanje humanisti~kih i demokratskihvrednosti evropske i nacionalne tradicije ipo{tovanje ljudskih prava i gra|anskih slo-boda, uklju~uju}i zabranu svih vidova dis-kriminacije. Utvr|eno je i zakonom zaga-rantovano pravo na visoko obrazovanje zasva lica sa prethodno ste~enim srednjimobrazovanjem „bez obzira na rasu, boju,koè, pol, seksualnu orijentaciju, etni~ko,nacionalno ili socijalno poreko, jezik, vero-ispovest, politi~ko ili drugo mi{ljenje, sta-tus ste~en ro|enjem, postojanje senzor-nog ili motornog hendikepa ili imovinskostanje”.

Kako stimulisati srednjo{kolce sa in-

validitetom da nastave fakultetsko obra-

zovanje u Novom Sadu?

Na prvo mesto stavila bih va`nost po-trebe za dobrom informisano{}u o posto-je}im mogu}nostima i o nastojanju da se

ti uslovi postepeno pobolj{avaju. înjeni-ce, da postoji ne samo opredeljenje na pa-piru, nego i zna~ajni vidljivi pomaci koji suostvareni tokom poslednjih godina, kao ida su prisutne sistemske promene kojiobezbe|uju mogu}nost ostvarivanja njiho-vih prava, va`ni su za odluku mladih ljudida ostvare svoje èlje da studiraju i pred-stavljaju deo na{e poruke njima da sepridruè akademskoj zajednici, jer ne}e bi-ti prepu{teni sami sebi.

Imate li saznanja kako se {koluju

osobe sa invaliditetom na univerzitetima

u Evropskoj uniji?

Na evropskim univerzitetima postojevisoki standardi u obezbe|enju jednakihprava u studiranju osoba sa invaliditetom.Dostupnost objekata, elementi enterijerasa rampama koje obezbe|uju pristup svimprostorima i brojni drugi elementi, odmahsu uo~ljivi na ve}ini tih univerziteta. Visokistandardi u po{tovanju ljudskih prava pri-sutni su i u ovoj oblasti, a razvijeno je i do-natorstvo, koje uz stalnu brigu dràve,omogu}uje realizaciju prava studenata sainvaliditetom i to na visokom nivou. Ta is-kustva su dragocena i svakako ih trebaimati u vidu prilikom izrade sopstvenestrategije i planova.

Kakav }e ubudu}e biti poloàj stude-

nata sa invaliditetom na fakultetima Uni-

verziteta u Novom Sadu?

Sigurno }e biti sve bolji. Iako treba bitirealan u pogledu vremenskog perioda ukojem se ovakvi planovi mogu realizovati,izuzetno vaàn cilj, koji smo sebi postavili,obavezuje nas da i dalje kontinuirano radi-mo na ostvarivanju daljeg pobolj{anjapoloàja studenata sa invaliditetom i danastavimo da ulaèmo jo{ ve}e naporekako bi se on ostvario.

Miodrag Po~u~

Prof. dr Radmila Marinkovi} Nedu~in

i idogodilo setema


cm

yk

linker

2-3

str

ana 1

6 - 2

9

Pravo na obrazovanje Ustavnom po-veljom imenovano je kao osnovno ljudsko pravo, a osnovno obrazova-

nje zakonom je propisano kao obaveznoza sve.

Osnovno obrazovanje

Izdvojeni kapaciteti za osnovno obra-zovanje u~enika u razvoju, u Vojvodini,obuhvataju {kole za obrazovanje u~enikasa mentalnim smetnjama u razvoju iu~enika sa o{te}enjem sluha. Osnovnoobrazovanje u~enici sa mentalnim smetn-jama u razvoju mogu ste}i u jednoj od pos-toje}ih 11 {kola, a u~enici sa o{te}enjemsluha u nekoj od 2 {kole u Vojvodini.[kole za obrazovanje u~enika sa mental-nim smetnjama u razvoju nalaze se uNovom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Ba~kojPalanci, Somboru, Subotici, Kikindi, Be-~eju, Zrenjaninu, Staroj Pazovi, Pan~evu iVr{cu. [kole za obrazovanje u~enika sao{te}enjem sluha nalaze se u NovomSadu i Subotici. Ne postoje izdvojene,specijalne {kole za u~enike sa drugimvrstama invaliditeta, kao {to su o{te}enjavida, motori~ki poreme}aji ili vi{estrukesmetnje u razvoju. Deca iz ove grupe,uklju~ena su, zato, u op{ti osnovno{kol-ski sistem, koji, u Vojvodini, obuhvata 344osnovne, 22 muzi~ke i 3 baletske {kole.

Nema adekvatne evidencije i valjanihpodataka u vezi sa u~enicima sa inva-liditetom koji su uklju~eni u sistem op{tegosnovno{kolskog obrazovanja. Oni ostajuneprepoznati u sistemu i time uskra}eniza neophodnu stru~nu podr{ku tokomosnovno{kolskog obrazovanja.

Najve}i problem predstavlja evidenti-ranje dece sa invaliditetom koja uop{tenisu uklju~ena u obrazovni proces, nji-hovog broja i vrsti invaliditeta koji imaju.Uzrok tome, izme|u ostalog, leì u nesla-ganju oko toga da li dete „sa invalidite-tom”, dete „sa poreme}ajem” i dete „sasmetnjama u u~enju” pripadaju istoj os-novnoj grupi dece kojoj je potrebna„posebna” podr{ka u procesu obrazova-nja?

Poku{aji utvr|ivanja ukupnog brojadece sa invaliditetom se, kod nas, svodena grube procene i aproksimacije, na os-novu kvota koje su op{teprihva}ene odorganizacija i institucija u svetu. Izve{tajEuropean Agency for Development in

Special Needs of Education iz 2002.godine, moè da posluì da se razmotremogu}nosti za pronalaènje modela po-mo}u kojeg bi se mogao utvrditi broj decesa invaliditetom. U Izve{taju se navodi daevropske zemlje izve{tavaju o broju deceu kontekstu obrazovanja u rasponu od 2do 18% ukupnog broja u~enika, zavisnood kriterijuma i osnova po kojem seu~enici u razli~itim zemljama ubrajaju uovu kategoriju.

Anketa

Rezultatima ankete koju je sproveoResursni centar Delo iz Sombora, u perio-du od 15. januara do 15. februara 2006.godine, pokazuje da {kole op{teg sistemaosnovnog obrazovanja nisu spremne daodgovore na u~estale zahteve koje pos-tavlja broj u~enika sa invaliditetom tokomcelokupnog njihovog {kolovanja. Anketa jesprovedena u svim osnovnim {kolamaZapadnoba~kog okruga (ukupno 42 op{teosnovne {kole u sve 4 op{tine okruga -Apatin, Odàci, Kula i Sombor), u ciljuprikupljanja podataka za formiranje bazepodataka zna~ajnih za pobolj{anje vaspit-no-obrazovnog procesa dece i omladinesa smetnjama u razvoju. Anketa je sprove-dena pismenim putem. U obzir su uzetiodgovori iz 33 anketirane {kole, {to ~ini

78,57% od ukupnog broja {kola, te sedobijeni podaci smatraju relevantnima, jersu dobijeni na reprezentativnom uzorku.

Rezultati

Rezultati su pokazali da se, u 79,41%{kola, roditelji dece sa raznim vrstamainvaliditeta obra}aju sa zahtevom da upi-{u svoje dete u {kolu op{te populacije. Usvega 47,06% {kola, postoji znanje nakoga je potrebno uputiti roditelje, ukolikose smatra da data {kola ne moè daispuni uslove za {kolovanje deteta. Uanketi iz 88,24% {kola postoji tvrdnja dau~enici ometeni u razvoju poha|aju nji-hovu ustanovu, dok nijedna op{ta osnov-na {kola nema u timu stru~nog saradnikadefektologa. [kole prepoznaju 4,83% svihsvojih u~enika kao decu sa raznim vrsta-ma invaliditeta (sa o{te}enjem vida,o{te}enjem sluha, sa motornim invalidite-tom, sa mentalnim smetnjama u razvoju,sa poreme}ajima u pona{anju i drugo).Najve}i broj svojih u~enika sa smetnjamau razvoju, {kole ubrajaju u kategorijuu~enika „sa poreme}ajem u pona{anju“,{to ~ini 1,23% ukupnog broja u~enika.Prosenjuje se da su poreme}aji u ve}ojmeri prisutn kod u~enika vi{ih razreda, za6,72% ~e{}e neko kod u~enika niìhrazreda. Zna~ajan procenat u~enika sasmetnjama u razvoju, {kole ubrajaju u ka-tegoriju „drugo“. Ti poreme}aji su za 3%~e{}e prisutni kod u~enika niìh razreda inaj~e{}e se odnose na „poreme}aje u ~i-tanju, pisanju, govoru i motorici“.

Imaju}i u vidu rezultate ankete, naro-~ito onih o broju, uzrastu i kategoriji decesa smetnjama u razvoju u osnovnim {kola-ma, stru~njaci Resursnog centra Delokonstatuju da op{te osnovne {kole pre-poznaju izvestan broj takve dece me|usvojim u~enicima i to na osnovu njihovogispoljavanja, naro~ito ispoljavanja neuspe-ha u pra}enju nastave i savladavanju nas-tavnog gradiva. Evidentiranje dece sasmetnjama u razvoju ne sprovodi se orga-nizovano i sistematski. Ona nemaju adek-vatnu stru~nu podr{ku za prevazilaènjepote{ko}a na koje nailaze u op{tim os-novnim {kolama.

Preporuke

Na osnovu uvida u postoje}e stanje,preporuke se odnose na obra}anje Centruza savete, instrukcije, uputstva i interven-cije, u bilo kom vidu rada sa u~enicima sasmetnjama u razvoju i u u~enju. Neophod-no je konsultovanje sa dostupnim stru~-njacima – defektolozima za svaku pojedi-na~nu pote{ko}u koja se pojavi u procesu

UKLJUÊNOST UÊNIKA U SISTEMU OBRAZOVANJA

Nedostupno u poèljnoj meri

Kod nas se postavljanje

pristupnih rampi i

obezbe|ivanje

pristupa~nog rasporeda

~asova u {kolama jo{

uvek doìvljavaju kao

vest od zna~aja za

objavljivanje u medijima.

Zar to nije pitanje

organizovanja procesa

nastave u cilju

ispunjavanja zakonom

propisanih obaveza

{kola?

Uslovi, obi~aji i trenutna op{ta situacija u na{em obrazovnom

sistemu ne idu na ruku ostvarivanju prava na obrazovanje i

ispunjavanju te obaveze, kada se radi o u~enicima sa

invaliditetom

korisnika i saradnika svih uzrasta, uklju-~uju}i i 8 ~lanova koji su sme{teni u gos-tinskoj ku}i. Centar je gra|en po principi-ma univerzalnog dizajna, po projektu arhi-tekte Vasilisa Zgutasa, biv{eg predsedni-ka Me|unarodne unije arhitekata, s kojimsmo se upoznali i koji mi je, kad sam murekla da mi u Srbiji imamo mnogo, takoz-vanih, neprilagodljivih zgrada, rekao damu ne bi predstavljao problem da nasposeti.

Po{to smo let za Beograd imali 26.februara, osoblje Centra se potrudilo danam u Atini pokaè sve {to smo èleli i{to je za relativno kratko vreme bilomogu}e videti. Vozili smo se metroom,obi{li sve stadione u gradu i luku, popelise liftom na Akropolj. Atina se od 2002.godine u svakom smislu promenila. Imalismo ose}aj da smo prona{li novi dom, ilimakar mesto na koje }emo se vra}ati.

Ukus kerozina

Sve bi bilo, moglo bi se re}i, nestvar-no, da kolega iz Resursnog centra za oso-be sa invaliditetom koji nas je dovezao doAerodroma Beograd nije morao vozilo daparkira na mestu na kome pi{e „samo zahendikepirane”, i da nas na Aerodromunisu odvojili od drugih putnika i poveli uambulantu, gde su nam uzeli podatke ikolima hitne pomo}i odvezli do aviona,zato {to Aerodrom ne poseduje vozilo zaprevoz korisnika invalidskih kolica, dok je

jedan putnik na nosilima ~ekao da do|upo njega ili nju. Burno sam odreagovalana ovu situaciju, zato {to sam 2003.godine, na putu za Ljubljanu doìvela istusituaciju, s tim {to su tom prilikom traìlipodatke o dijagnozi. Pozvala sam se na toda smo mi putnici, a ne pacijenti, da uzpodr{ku Skup{tine Grada predstavljamoorganizaciju, grad i dràvu na me|unarod-nom skupu i da }e izve{taj o na{emboravku, uklju~uju}i i ovu situaciju bitiposlat svim resornim ministarstvima, {to}e i biti u~injeno. U povratku je na|en pris-

tupa~an ulaz (ako se takvom moè sma-trati zgrada sa visokim stepenikom), alinije radio lift u novom delu zgrade, tako dasmo morali da idemo okolo.

Tome treba dodati doga|aj na Aero-dromu u Atini, kada nam je slu`benica naprijemu prtljaga traìla lekarsko uverenjeda moèmo da putujemo. Kolega iz CentraOtvorena vrata koji nas je pratio objasniojoj je da mi stalno putujemo i da to nikonikada nije traìo od nas niti je to potreb-no, ali je u tome pro{lo prili~no vremena iavion je ve} po~eo da se kre}e kad smodo{li do njega.

Na nacionalnom seminaru o invalid-nosti u organizaciji Evropskog foruma zaosobe sa invaliditetom, odrànog 9. i 10.maja u Beogradu, slu~ajno sam saznalaza odluku IATA-e (Me|unarodna asocijaci-ja avio prevoznika) da svi putnici koji imajuneko oboljenje ili invaliditet, moraju daimaju potvrdu lekara da smeju da putuju iuz kakav tretman, s tim {to se od onih, ~ijisu oboljenje i invaliditet golim okom uo~-ljivi, dokumentacija na ve}ini aerodromatraì, a, od onih kod kojih se ove karakte-ristike ne prime}uju, ne, ukoliko ih onisami ne predaju. Sve u svemu, ja jo{ uvekpamtim ukus kerozina i nedostatak ki-seonika tik uz avion koji tutnji, dok aero-dromski radnici u panici unose mog supru-ga.

Milica Mima Ruì~i}-Novkovi}

Sve bi bilo, moglo bi se

re}i, nestvarno, da

kolega iz Resursnog

centra za osobe sa

invaliditetom

koji nas je dovezao do

Aerodroma Beograd nije

morao vozilo

da parkira na mestu na

kome pi{e „samo za

hendikepirane”

i itemadogodilo se


cmyk

linker

2-3

stra

na 1

7 - 2

8

vaspitanja i obrazovanja deteta. Neophod-no je organizovanje radionica i edukacija,sa ciljem upoznavanja sa osnovnim ele-mentima prepoznavanja, procene i radasa decom sa smetnjama u razvoju.Informativni sadràji i programi mogu sedobiti i od samog Centra. S druge strane,potrebno je dosledno po{tovanje prava nakvalitetno obrazovanje i to u skladu sasposobnostima svakog pojedina~nogdeteta, {to, izme|u ostalog, nalaè Zakono osnovama sistema vaspitanja i obrazo-vanja.

Izme|u obaveze i volje op{tih osnov-nih {kola da decu sa smetnjama u razvo-ju obuhvate svojim radom i iznalaènjaadekvatnog re{enja za probleme na kojese nailazi u tom procesu, vlada nesklad.Op{ti i specijalni osnovno{kolski obra-zovni sistem deli o{tra linija, koju bi ub-laìlo ili ~ak izbrisalo reformisanje progra-ma. Reformski koraci trebalo bi da obez-bede povezivanje sistema i pove}anjekvaliteta obrazovnih usluga i podr{keu~enicima, bez obzira na mesto gde seobrazovanje kao usluga pruà. Idu}i u sus-ret tim pomacima, neophodno je ~initinapore na prikupljanju podataka o posto-je}im primerima dobre prakse i formiranjumape resursa potrebnih za unapre|enjeobrazovanja dece sa smetnjama u razvojukod nas.

Srednje obrazovanjeZna~ajno je i uklju~ivanje osoba sa

invaliditetom u sistem srednjeg, naro~itosrednjeg stru~nog obrazovanja, jer ima zacilj da pripremi i osposobi osobu za sa-mostalan ìvot i rad sticanjem znanja ive{tina za izvo|enje, vr{enje ili obavljanjeodre|enih radnji, operacija ili zanimanja.Krajnji cilj toga procesa jeste uklju~ivanjeosobe u svet rada i postizanje ekonomskesamostalnosti.

Zakon o osnovama sistema obrazo-vanja i vaspitanja, u ~lanu 2, o delatnostiobrazovanja i vaspitanja, izme|u ostalog,nalaè slede}e: „Sistemom obrazovanja i

vaspitanja obezbe|uje se: ... 4. obrazo-vanje i vaspitanje koje odgovara stepenurazvoja i uzrastu deteta, odnosno u~enika;5. jednaka mogu}nost za obrazovanjedece i u~enika sa smetnjama u razvoju;...“. Isti Zakon isti~e da svi imaju pravo naobrazovanje. Ipak, glavna karakteristikasrednjeg obrazovanja i vaspitanja jeste ne-obaveznost i uslovljenost ste~enim osnov-nim obrazovanjem. U na{oj sredini su pos-toje}i uslovi i mogu}nosti za srednje/srednje stru~no obrazovanje i radno os-posobljavanje osoba sa invaliditetomograni~eni fizi~kim, komunikacionim i psi-hosocijalnim barijerama. Uklju~ivanje oso-be sa invaliditetom u srednje/ srednjestru~no obrazovanje, u velikoj meri, zavisiod vrste i stepena invaliditeta i volji {ire iuè sredine. Afiniteti, sklonosti i sposob-nosti osoba sa invaliditetom nemaju goto-vo nikakav zna~aj i uticaj na njihovo uk-lju~ivanje u proces srednjeg obrazovanja iradnog osposobljavanja.

Analiza postoje}ih uslova, kapaciteta ibroja postoje}ih srednjih {kola (Tabela)pokazuje da je nivo srednjeg obrazovanjaosobama sa invaliditetom nedostupan udovoljnoj meri i adekvatnim uslovima. Iakoza u~enike sa smetnjama u mentalnomrazvoju postoji 8 srednjih {kola, a za u~e-nike sa o{te}enjem sluha 1 srednja{kola, u~enici nisu u mogu}nosti da izvr{e{iri izbor zanimanja, jer su teritorijalnousmereni ka najbliòj {koli. U~enici sao{te}enjem vida, sa motornim invalidite-tom, ili sa vi{estrukim smetnjama u razvo-ju, nemaju na raspolaganju srednje {koleu izdvojenim uslovima. Pretpostavka je dase oni, iz tog razloga, uklju~uju u op{ti sis-tem srednjeg obrazovanja, to jest, da po-ha|aju neku od ukupno 118 srednjih {ko-la op{teg tipa u Vojvodini.

Naàlost, podaci o broju tih u~enikakoji su uklju~eni u srednje obrazovanjeop{teg sistema nisu dostupni, budu}i dase u {kolama o njima ne vodi evidencija,jer ne postoji ta obaveza. Iz istog razloga,u srednjim {kolama nije obezbe|ena

stru~na podr{ka za te u~enike. Iskustvopokazuje da se uklju~ivanje u~enika sainvaliditetom svodi na pojedina~ne uspe-he upornih roditelja i pojedina~no razu-mevanje direktora {kola. Poseban prob-lem, pri tom, imaju u~enici sa motorniminvaliditetom, za koje se smatra da nisu ustanju da poha|aju nastavu u odre|enojsrednjoj {koli.

Radno osposobljavanjeZakonom je radno osposobljavanje

definisano kao aktivnost koja se sprovodii u posebnim preduze}ima (privrednimdru{tvima) za radno osposobljavanje izapo{ljavanje osoba sa invaliditetom.Podaci dobijeni od preduze}a govore dase taj proces odvija u nedovoljnom obimui bez o~ekivane i adekvatne stru~ne pri-preme, pra}enja i realizacije. Zna~aj rad-nog osposobljavanja daleko prevazilazinjegovu evidentiranu prisutnost. Tim pro-cesom bilo bi mogu}e osposobiti ve}i brojosoba sa invaliditetom za obavljanjeodre|enih operacija i sticanje ve{tina krozprakti~nu obuku, u prilago|enim uslovimai bez zahteva za {irim teorijskim znanjima.

U toku 2004. godine, u 12 preduze}aza radno osposobljavanje i zapo{ljavanjeosoba sa invaliditetom u Vojvodini, saukupno 561 zaposlenom osobom, sprove-deno je 182 pojedina~na radna osposobl-javanja i prakti~ne nastave. Ne postojepodaci o tome da li su se osobe koje supro{le kroz radno osposobljavanje nakontoga i zaposlile, ili su preduze}a sprovodi-la taj proces samo za sopstvene potrebe.

Radnim osposobljavanjem i zapo{lja-vanjem u preduze}ima mogu biti obuh-va}eni deca i omladina koja ne mogu ste}ivaspitanje i obrazovanje po planovima iprogramima za u~enike sa smetnjama urazvoju, deca i omladina koja sti~u vaspi-tanje i obrazovanje po planovima i progra-mima za u~enike sa smetnjama u razvoju,osobe koje su invaliditet stekle na rad-nom mestu, koje ne mogu da se prekvali-fikuju i dokvalifikuju, to jest, da se zaposlepod op{tim uslovima, te osobe sa inva-liditetom koje poseduju radnu sposob-nost, koje, me|utim, ne mogu da seobrazuju ili zaposle pod op{tim uslovima.Zakonski osnov i ovde ide u prilog proce-su osposobljavanja osoba sa invalidite-tom ali, kao i u slu~aju srednjeg obrazo-vanja, nije adekvatno iskori{}en.

U o~ekivanju dono{enja novog zakonao radnom osposobljavanju i zapo{ljavanjuosoba sa invaliditetom i doslednoj primeniodredbi postoje}eg Zakona o osnovamasistema obrazovanja i vaspitanja, osobesa invaliditetom imaju na raspolaganjusamo onoliko kapaciteta za radnoosposobljavanje i srednje obrazovanje zakoliko se samostalno u svojoj srediniizbore.

Marinela [}epanovi}

[kola Broj %

Srednje {kole op{teg sistema 118 92,19%Srednje stru~ne {kole 78 60,94%Srednje stru~ne {kole sa domom 2 1,56%Gimnazije 31 24,22%Gimnazije sa domom 1 0,78%Muzi~ke {kole 5 3,91%Baletske {kole 1 0,78%

Srednje specijalne {kole 10 7,81%[OSO* za u~enike sa lak{im smetnjama u mentalnom razvoju 8 6,25%[OSO* sa domom za u~enike sa lak{im smetnjama u mentalnom razvoju

1 0,78%

[OSO* za u~enike sa o{te}enjem sluha 1 0,78%

Ukupno 128 100%* [kole za osnovno i srednje obrazovanje

Postoje}e srednje {kole

stru~njaka koji svojim radom uti~u nadru{tveni poloàj osoba sa invaliditetom iako ne, da li je ona mogu}a. Ne mogu dakaèm da sam dobila konstruktivanodgovor, osim potvrdnog klimanja glavomnekolicine u~esnika skupa. Neki od njihsu mi kasnije pri{li izraàvaju}i razume-vanje i podr{ku.

Nakon ovog dela skupa, prisutne jepozdravila ministarka obrazovanja i religijeGr~ke, a nakon toga su usledila tri izlaga-nja na istu temu samo iz drugog ugla.Dvoje predava~a iz Australije i Engleske,prof. Simon Haskel i Margaret Pol, stru~-njaci za specijalno obrazovanje, govorili suo „specijalnoj deci” u redovnom obrazo-vanju i o u~iteljima za „posebnu decu” ilio u~iteljima za „decu sa posebnim te{-ko}ama”, evidentiraju}i sve dileme, pris-tup ve}ine prema manjini, upotrebu jezika,ne toliko termina koliko samog jezikakojim se ljudi kategori{u i odvajaju u pr-vom slu~aju i o dilemi koju stru~njak ima,bez obzira na znanje i iskustvo u odnosuna konkretne situacije u praksi u drugomslu~aju. Poslednje predavanje bilo je pos-ve}eno kvalitetu obrazovanja dece sate{ko}ama u razvoju, pri ~emu je datashema procene kvaliteta imaju}i u vidusve indirektne faktore koji na njega uti~u,kao {to je nepostojanje ta~nih podataka obroju i strukturi osoba sa invaliditetom,siroma{tvo i sli~no.

Na poslednjoj sesiji, naslovljenoj „@i-vot i u~enje”, izneta su iskustva podu~a-vanja i u~enja kroz umetnost i kreativnost.G|a Vali Majer, profesor plesa i pokreta izcentra Leban u Londonu, govorila je osvom dugogodi{njem radu sa osobamasa invaliditetom na polju plesa i pokreta iefektima koje je ta vrsta rada imala narazvoj njenih u~enika i njen li~ni, posle~ega je prikazan film „Leteti visoko”, kojije snimljen od segmenata me|unarodnihumetni~kih skupova u organizaciji Asocija-cije za cerebralnu paralizu Gr~ke (nekada-{nje Dru{tvo spasti~ara Atine) od 1999.godine do sada. Imala sam sre}u dau~estvujem, istraùjem, stvaram i u~im nanekima od njih. Deo materijala nastao natim skupovima objavljen je u ~asopisimaStanje stvari (2000.), Trenutak (2003.) iHeretikus (2005.).

Prof. Lori Kostadero sa UniverzitetaKolumbija (SAD) predstavila je svoj rad sadecom pred{kolskog uzrasta u oblastiobrazovanja muzikom kroz slu{anje, pe-vanje i ples. Na kraju, g|a Dafni Ikonomu,pozori{ni reditelj, predsednica Dru{tva zacerebralnu paralizu Gr~ke, do nedavnopredsednica Me|unarodne organizacije zacerebralnu paralizu i jedna od sto kandi-datkinja za Nobelovu nagradu za mir u2005. godini, prenela je u~esnicima li~noiskustvo roditelja deteta sa invaliditetomkroz tekst na temu „U~e}i od deteta”. U

planu je da se taj tekst prevede na srpskijezik u toku leta.

Otvorena vrataNakon simpozijuma, u Centru Otvo-

rena vrata, u kome se nalazi sedi{te Dru-{tva, organizovana je sve~anost povodomzavr{etka simpozijuma. Plesna grupaOmladinskog kluba Dru{tva izvela je ta~ku„Stvaranje”, a dramska grupa, formiranaod strane Dru{tva, koja se ve} godinamasastaje utorkom i otuda joj i naziv Po-zori{te Utorkom (Tuesday Drama Group),izvela je komad „Nedovr{ena pesma” naosnovu pri~e Dore Vurlumi, koja je za-ve{tala prostor za izgradnju Centra, i kojojje bio i posve}en ceo skup.

Suprug i ja, kao predstavnici Centra@iveti uspravno - Novi Sad i Novosadskogudruènja studenata sa invaliditetom, ko-je je 2002. godine u~estvovalo u umet-ni~kom projektu EUROLINE u organizacijiDru{tva spasti~ara Atine i Udruènja zaCerebralnu paralizu u Portu, i jedini pred-stavnici iz Srbije i Crne Gore, bili smo poz-vani na skup i bili smo gosti Centra Otvo-rena vrata u okviru kojeg funkcio{e {kola,rehabilitacioni program, {tamparija i radio-nica za izradu poklona. Centar ima plesnudvoranu i pozornicu, u kojima rade dveumetni~ke grupe, i svoj vozni park za pre-voz ~lanova. U njegovim programima utoku rada u~estvuje 200-250 ~lanova,

Panorama Atine

i idogodilo setema


cm

yk

linker

2-3

str

ana 1

8 - 2

7

carinikom u Subotici, koji nam je rekao da}emo biti deportovani iz Ma|arske, jernam viza za boravak u Austriji vaì samotri dana, a Ma|arska, za boravak duì odtri dana u nekoj drugoj zemlji [engen spo-razuma, zahteva tranzitnu vizu i da }emose sresti u vozu za povratak. Pozvala samodmah Konzulat u Subotici i re~eno mi jeda me ne razumeju i da nam nije potreb-na tranzitna viza ako ve} imamo {engen-sku. Nismo imali problema na ulasku uMa|arsku, niti pri izlasku iz nje. Jediniproblem bio je to {to su prozori voza bilitoliko prljavi, da, bez obzira na to {to jebio dan, ni{ta nismo mogli usput da vidi-mo.

Na stanici u Be~u, do~ekala su nasdvojica radnika sa platformom i pomoglanam da si|emo iz voza, a od tada do ulas-ka u voz za Budimpe{tu u povratku metro,svaki autobus, svaki tre}i tramvaj, sveprodavnice, hoteli, restoran na stanici ijavne zgrade, u kojima smo bili i poredkojih smo pro{li, bili su pristupa~ni. Saz-nali smo da u Be~u ima 800 vozila za pre-voz osoba sa invaliditetom od vrata dovrata i isto tako smo se uverili da je ve-}ina voza~a iz Srbije, Bosne ili Hrvatske, aod njih smo saznali i to da veliki broj njihrade kao personalni asistenti i da postojistrepnja da }e, ukoliko Be~ postane jo{pristupa~niji izgubiti posao, {to nam jeukazalo na nedostatak svesti o tome {tase, zapravo, podrazumeva pod samostal-no{}u i personalnom asistencijom.

Na èlezni~koj stanici u Budimpe{ti,prilikom presedanja, angaòvana su dvoji-ca ljudi da nam pomognu da pre|emo uvoz za Novi Sad. Oni su sa sobom dovezlispravu na ru~ni pogon, kojom su nasspu{tali minut po centimetru i pri tomevikali na na{u asistentkinju {to nismonedelju dana unapred pismeno najavilidolazak. Kondukter koji je u{ao u voz uSubotici najpre nije regovao na moje pita-nje da li moè neko da nam pomogne nastanici u Novom Sadu, po{to je trebalo dastignemo u pet sati ujutru, a onda je naponovljeno pitanje od strane asistentkinjerekao da }e on biti tu. Kad smo stigli nastanicu, bilo mu je te{ko da nas sam pre-nese, pa joj je rekao: „Snajka, pripomozimalo“. Ona je krenula sa stvarima taksi-jem do stana, a mi smo, s obzirom damoja kolica te{ko staju u automobil,krenuli pe{ke. Sunce je tek izlazilo, gradje bio ~ist i miran i lep, a sa prvom svet-losti dana javio se i èstok utisak da nijeu redu {to se, posle osam sati vo`nje ipresedanja, pe{ke sa stanice vra}amoku}i, u doba kada na ulici nikog nema,samo zato {to ne postoji nijedan drugina~in organizovanog prevoza, osim da seprivatno angaùje neko od kolega ili poz-nanika koji su u svakom trenutku spremnida dignu teret od 60 kilograma.


Dru{tvo za cerebralnu paralizu Gr~-ke, u saradnji sa Nacionalnim i Ag-ranomskim univerzitetom i Me|u-

narodnom organizacijom za cerebralnuparalizu organizovalo je, 24. i 25. febuara2006. godine, u Atini, me|unarodni sim-pozijum na temu „Obrazovanje kao od-lu~uju}i faktor u ìvotu svakog ~oveka”.

Cilj skupa bio je da se istraè prome-ne i dostignu}a u svetu, po~injene gre{ke,nau~ene lekcije i perspektive u budu}-nosti. Njemu su, kao u~esnici i predava~i,prisustvovali ljudi koji se bave obrazova-njem, nastavnici, treneri, edukatori, pred-stavnici organizacija osoba sa invalidite-tom Evrope, Azije, SAD i Australije, pred-stavnici vlada Gr~ke i Izraela i novinari.Kroz pet tematskih sesija (U~enje, Obra-zovanje, Kultura, Obrazovanje kao najva`-niji politi~ki problem, Obrazovanje danas isutra, Savremeni trendovi u specijalnomobrazovanju i @ivot i u~enje), dat je kultu-rolo{ki, politi~ki i iskustveni okvir savre-menog obrazovanja. Obra|eni su prirodnimotivi za u~enje i podu~avanje, sa prime-rima prvog i direktnog kontakta izme|udeteta najranijeg uzrasta sa smetnjama urazvoju i u~itelja, bez obzira na to da li jere~ o roditelju ili stru~njaku, uloga sav-remene porodice i njeni efekti na decu,promena tradicionalnog modela porodiceu novi, koji funkcioni{e na potpuno druk-~ijim principima, mogu}nostima i odgovor-nosti svih koji u~estvuju u obrazovanju de-teta. Potom je govoreno o obrazovanjukao najva`nijem politi~kom pitanju, o poli-ti~koj degradaciji obrazovanja, o jeziku ujavnoj upotrebi koji postaje sve oskudniji,sa fondom od par stotina re~i koje se po-navljaju u razli~itim kontekstima, i na kra-ju o ulozi medija u savremenom obrazo-vanju. Igranim filmom „[kola” autorkeMariane Ikonomu, nagra|enim prvom na-gradom na me|unarodnom festivalu doku-mentarnog filma u Solunu 2001. godine,pokazani su rezultati programa istovre-mene nastave na gr~kom i turskom jezikusa u~enicima obeju nacionalnosti u jed-nom mestu nedaleko od Soluna sa sve-do~enjima roditelja, nastavnika i samihu~enika, a potom je na~elnica Odseka zaspecijalno obrazovanje Ministarstva obra-zovanja Izraela govorila o promenama usistemu obrazovanja osoba sa invalidite-tom u Izraelu, inkluzivnom modelu, koji jesve vi{e zastupljen i planiranju zasnova-nom na principima univerzalnog dizajna,

posle ~ega je predstavljen model obrazo-vanja zasnovan na ispitivanjima.

Usa|ene navike

Slede}eg jutra su odràna predavanja„Humanisti~ki i psihosocijalni aspekti uterapeutskom radu” i „Redovno obrazova-nje, specijalno obrazovanje”, dva izrazaistog cilja, od strane dvojice profesoraobrazovanja sa Univerziteta u Atini i So-lunu. Predavanja su pokazala je koliko jeduboko medicinski model ukorenjen usavremeni civilizacijski obrazac i koliko jete{ko, bez obzira na dobru nameru, plan iosve{}enost, odre}i se usa|enih navika,bilo da je re~ o odnosu prema osobamasa invaliditetom, jeziku koji se pri tomupotrebljava, ili samoj temi. Ve}ina preda-va~a bez obzira na stru~nost i iskustvo,do tog trenutka nije u verbalnom ispolja-vanju vlastitih misli i stavova jo{ uvekiza{la iz okvira posebnog ili specijalnogkada je re~ o osobama sa invaliditetom,na {ta sam morala da odreagujem pitanji-ma, zbog ~ega takav odnos i ta termi-nologija, kada su poznati stavovi me|u-narodnog invalidskog pokreta, te da li pos-toji efektna saradnja izme|u pokreta i

Cilj skupa bio je da se

istraè promene i

dostignu}a u svetu,

po~injene gre{ke,

nau~ene lekcije i

perspektive u budu}nosti.

Njemu su, kao u~esnici i

predava~i prisustvovali

ljudi koji se bave

obrazovanjem, nastavnici,

treneri, edukatori

predstavnici organizacija

osoba sa invaliditetom

Evrope, Azije, SAD i

Australije, predstavnici

vlada Gr~ke i Izraela i

novinari.

ISKUSTVA SA SIMPOZIJUMA U ATINI

U~enje i ìvotKako izgleda kulturolo{ki, politi~ki i iskustveni okvir

savremenog obrazovanja?UNovom Sadu postoji duga tradicija

podr{ke deci sa smetnjama u raz-voju. Za „bole{ljivu i slaba{nu

decu“ osnovana je daleke 1920. godinetakozvana [umska {kola. Prva pomo}naodeljenja pri redovnim {kolama formirajuse 1932. godine. Ratni vihor 1941.godine privremeno prekida rad {kole.Godine 1946. obnavlja se rad pomo}nihodeljenja pri osnovnim {kolama „VasaStaji}“, „Ivo Lola Ribar“ i „Ivan Gunduli}“.Na inicijativu Dru{tva defektologa grada,1958. godine, osniva se samostalnapomo}na {kola, koja 1960/1961. godinedobija ime „Dr Milan Petrovi}“. Uvaà-vaju}i i prate}i stru~na dostignu}a, ta {ko-la razvija svoje programe i danas.

[kolu za osnovno i srednje obrazova-nje „Milan Petrovi}“ poha|a 879 korisni-ka. Programi se realizuju na srpskom ima|arskom jeziku, a koristi se i neguju islova~ki i romski jezik. Deca o{te}enogvida imaju mogu}nost da u~e engleski ifrancuski jezik. [kola predstavlja {kolskicentar pod ~ijim okriljem se realizuju mno-gobrojni programi. Radi lak{eg funkcioni-sanja, u zavisnosti od nadle`nosti i na~inafinansiranja, u okviru {kole formirane suorganizacione jedinice, kao {to su pred-{kolski tretman, osnovna {kola, srednja{kola, dnevni boravak, radni centar, ser-

visni centar i zdravstvena stanica. U zavis-nosti od samih korisnika, programi se rea-lizuju u vi{e objekata u gradu kao i u poje-dinim dislociranim odeljenjima van NovogSada.

Pred{kolski i osnovni nivo

Na uzrastu do polaska u osnovnu {ko-lu, deci se pruà podr{ka u vrti}u koji senalazi na Bulevaru vojvode Stepe br. 133.Podr{ka putem servisa u ku}i pruà sedeci do 3 godine ìvota i njihovim roditelji-ma. Deca koja nisu uklju~ena u vrti}[kole, ve} su u nekom od vrti}a u gradu,

ili kod ku}e, imaju mogu}nost pose}ivanjaindividualnih tretmana, gde im stru~njaci[kole pruàju podr{ku i pripremaju ih za{kolu.

Osnovna {kola nudi raznolike progra-

me. Deci sa umerenim mentalnom smet-

njama u razvoju podr{ka je omogu}ena u

objektu {kole u Ulici bra}e Jovandi} br.

13, deci sa autizmom, u objektu u Teme-

rinskoj ulici br. 61, deci sa lakom mental-

nom ometeno{}u, deci sa telesnom inva-

lidno{}u, deci sa o{te}enjem vida i deci

sa vi{estrukim smetnjama u razvoju, u ob-

jektu u Ulici bra}e Ribnikar br. 32.

[kola je otvorila i svoja odeljenja uBeo~inu, Ka}u, Kisa~u, Sremskim Karlov-cima, [angaju, [ajka{u, Mo{orinu i Ba~-kom Jarku. Za one, koji nisu u mogu}nostida dolaze u {kolu na osnovu mi{ljenjalekara specijalista, organizuje se ku}nanastava, a iz servisnog centra {kole pruàse podr{ka i onoj deci kojoj je potrebnadodatna podr{ka u redovnim {kolama.Jedanaestoro dece koja su poha|ala na{u{kolu, uz velike pripreme, stvaraju}i inklu-zivnu kulturu i neguju}i inkluzivnu praksu,uklju~ena su u nastavu u ostalim redov-nim novosadskim {kolama. Svi programiu okviru nastavnih i vannastavnih aktivno-sti imaju za cilj upoznavanje deteta i sti-mulisanje njegovih sposobnosti koje }edoprineti njegovoj socijalnoj integraciji.

Veliku podr{ku deci, stru~njacima iroditeljima, pruàju specijalizovana poma-gala i u~ila kojima {kola raspolaè. Decao{te}enog vida sti~u saznanja o ìvotu, amogu i sama bolje da se izraze uz pomo}aparata-fotokopira koji proizvodi taktilneslike, reljefnih globusa, pribora za geomet-riju, kompjutera sa zvu~nim karticama,brajevih ma{ina, pomagala za orijentacijuu prostoru i doìvljaj vremena i prostora imnogih drugih predmeta i u~ila.

Deci sa motornom invalidno{}u sigur-nost u realizaciji programa pruàju kom-pjuteri sa pomagalima, pomo}u kojih mo-gu da koriste ra~unare. Kvalitetnijoj reali-zaciji nastavnih programa doprinosi i inter-na televizija koja je nastala kao produktrazvojnog plana {kole definisanog projek-tom „[kolski informacioni sistem“.

Bogat vannastavni ìvot {kole odvijase kroz rad mnogobrojnih sekcija, klubovai radionica, de~jih likovnih kolonija i pozo-ri{nih grupa. Organizuju se |a~ki izleti uprirodu, posete manifestacijama u gradu,ekskurzije, letovanja i nastava u prirodi.

Tokom osmogodi{njeg {kolovanja, sateì{tem u zavr{nom razredu, odvija seprofesionalna orijentacija u~enika.

Pored nastavnika, u odeljenju sa de-com rade i nastavnici za individualni tret-man i stru~ni saradnici. Takav rad defini-san je individualnim planom podr{ke zasvako pojedina~no dete. ^lan tima je i ro-ditelj deteta. Po{tuju}i èlje roditelja, mi{-ljenje i nalaz multidisciplinarnog timastru~njaka iz ustanove, i ostalih potrebnihstru~njaka koji rade van ustanove, koji su

propisani zakonom, deca se, nakon za-vr{ene osnovne {kole, upu}uju u srednju{kolu ili u dnevni boravak [kole.

Srednja {kola

Po{tuju}i zakonske okvire, a imaju}i uvidu mogu}nosti u~enika, {kolovanje usrednjoj {koli se odvija na vi{e razli~itihnivoa. Za u~enike sa lak{im mentalnimsmetnjama u razvoju program se realizujeu okviru jednogodi{njeg, dvogodi{njeg ilitrogodi{njeg osposobljavanja za rad, na-kon ~ega u~enici dobijaju zvanje manipu-lanta u oblasti za koju su se opredelili. Usrednju {kolu, pored u~enika iz osnovne{kole „Milan Petrovi}“ dolaze i u~enici iz24 naselja iz Vojvodine. Razlog za to jeste{iroka ponuda programa koju u mati~nimsredinama nemaju. U~enici se {koluju zazanimanja molera, mu{kog i ènskog friz-era, autolimara, bravara, cve}ara, pekara,konfekcijskog {iva~a, {iva~a obu}e, ru~-nog tka~a, pomo}nika knjigovesca, sito-{tampara, grn~ara, priprema~a namirnicai izra|iva~a drvne galanterije. Tokom2006. godine, u ponudi }e biti i obrazovniprofili pakera i autopera~a-podmaziva~a.

Programi se odvijaju u vidu teoretske iprakti~ne nastave. Zakon daje prednostprakti~noj nastavi.

[KOLA ZA OSNOVNO I SREDNJE OBRAZOVANJE „MILAN PETROVI]“

Prate}i reformske proceseAktuelni razvojni programi nisu vi{e usmereni samo na

nastavni proces, nego izlaze iz okvira klasi~ne nastave i ulaze

u ìvot lokalne zajednice

Radovi u~enika izloèni su u {kolskoj

prodavnici

Radno angaòvanje u stolarskoj radionici

i itemadogodilo se


cm

yk

linker

2-3

str

ana 1

9 - 2

6

Teoretska nastava se odvija u {kolskojzgradi u Ulici Bore Stankovi}a br. 25, aprakti~na u vi{e objekata [kole u gradu ikod poslodavaca u otvorenoj privredi.

U {kolskim radionicama dislociranimapo gradu, radi {ire senzibilizacije javnogmnjenja za potrebe i mogu}nosti osoba sainvaliditetom, odvija se, takozvano, ranoosposobljavanje. Neke od radionica nudesvoje usluge i gra|anstvu, jer je [kola reg-istrovana za pruànje usluga tre}em licu.

Obu}arska radionica nalazi se u pros-torijama u Gagarinovoj ulici br. 4, frizerskisalon u Futo{koj ulici br. 30, tka~ka ikroja~ka radionica u @elezni~koj br. 26,grn~arska i stolarska u Ulici bra}e Rib-nikar br. 32, grafi~ka, kulinarska, pekars-ka i bravarska u Ulici Bore Stankovi}a 25.Poljoprivredna radionica sme{tena je uobjektu {kole na êneju, na Me|unarod-nom putu br. 238.

Prakti~na nastava odvija se zahvalju-ju}i saradnji sa preduze}ima u otvorenojprivredi, kao {to su DES, Javno gradskosaobra}ajno preduze}e, Pobeda Zara, ivi{e privatnih zanatskih radnji. Programrealizuju nastavnici teoretske nastave,defektolozi, profesori predmeta, inènjeriuèstru~nih predmeta, nastavnici prak-ti~ne nastave, pomo}ni nastavnici, stru~nisaradnici i nastavnici za individualni tret-man. Nakon zavr{etka srednje {kole u~e-nici se prijavljuju na trì{te rada.

U~enici sa o{te}enjem vida i smanje-nim intelektualnim sposobnostima sred-njo{kolsko obrazovanje nastavljaju u Ze-munu, dok oni sa o~uvanim intelektualnimpotencijalima srednju {kolu nastavljaju uinkluzivnim programima u novosadskimsrednjim {kolama i gimnazijama.

Za u~enike sa motornom invalidno{}une postoji srednjo{kolsko obrazovanje uNovom Sadu, niti u Republici Srbiji, negosamo u Podgorici. S obzirom da se u [kolina osnovno{kolskom nivou nalazi vi{e

u~enika sa motornom invalidno{}u, [kolaje preduzela ozbiljne aktivnosti na izradiprograma i za tu grupu u~enika.

Dnevni boravak

Na osnovu re{enja Centra za socijalnirad, deca sa umerenim mentalnim i vi{e-strukim smetnjama se, nakon zavr{etkaosnovne {kole, uklju~uju u Dnevni boravak[kole, gde ostaju do dvadeset i sedmegodine ìvota.

Program se realizuje u Ulici Doà \er-|a br. 18 i Ulici Branka Baji}a br. 10. Po-red vaspitno-obrazovnih aktivnosti i svako-dnevnog treninga ìvotnih ve{tina, korisni-ci se redovno angaùju u okviru velikogbroja radionica. Omogu}eno je da se rad-no angaùju u plasti~arskoj, metalskoj,poljoprivrednoj, kulinarskoj, kroja~koj,tka~koj, grn~arskoj, voskarskoj radionici,radionici veza i radionici papirne galante-rije.

Radni i servisni centri

U tom cilju, uz podr{ku regije EmilijaRomanja, grada Modene iz Italije i Grad-ske Uprave za socijalnu za{titu i zdravst-vo, formiran je Radni centar pri [koli.Ideja o formiranju Radnog centra nastalaje iz potrebe da se pruì podr{ka mladimljudima sa invaliditetom koji zavr{avaju

[kolu, a nalaze se na trì{tu rada. Centar~ini pet radionica. U radionicu za uslugepranja i peglanja ve{a uklju~eno je petoromladih sa invaliditetom, starosti preko 27godina ìvota, koji su bili korisnici dnevnogboravka. Radionica se nalazi u objektu uUlici bra}e Ribnikar br. 32. Napla}ivanjeusluga obezbe|uje platu korisnicima Rad-nog centra. Radionica za {ivenje i radioni-ca za tkanje nalaze se u objektu u UliciBranka Baji}a br. 10. U radionicama tre-nutno radi desetoro mladih koji su zavr{iliprograme Srednje {kole. Poljoprivrednaradionica nalazi se u objektu na êneju,gde se korisnici radionice bave cve}ar-stvom. U planu je formiranje grn~arska ra-dionica u okviru Radnog centra krajem2006. godine. U Radni centar }e, do kraja2006. godine, biti uklju~eno ukupno 25mladih sa invaliditetom.

Prate}i reformske procese u svetu i una{oj zemlji, zahvaljuju}i kojima ovakve{kole prerastaju u resursne centre, {kola„Milan Petrovi}“ nije vi{e usmerena samona nastavni proces, nego izlazi iz okviraklasi~ne {kole i ulazi u ìvot lokalne zajed-nice. Formirani su servisi za ranu interven-ciju, za pruànje podr{ke deci u inkluzivnoj{koli, za podr{ku roditeljima, za pruànjepodr{ke pri zapo{ljavanju, za treningve{tina za ìvot i za pripremu za samostal-ni ìvot uz podr{ku.

Sa ciljem pruànja kvalitetnije zdrav-stvene za{tite korisnika [kole, osnovanaje i zdravstvena stanica, koja se nalazi u{kolskoj zgradi u Ulici bra}e Ribnikar br.32. Stanica obuhvata pedijatrijsku, sto-matolo{ku i psihijatrijsku ordinaciju.

Male ku}ne zajednice

Ku}ne zajednice predstavljaju alterna-tivni oblik trajne podr{ke samostalnomstanovanju odraslim osobama sa invali-ditetom. Gradska uprava za socijalnu za{-titu i zdravstvo podràla je formiranje dveku}ne zajednice u Novom Sadu. U zavis-nosti od samih korisnika ku}nih zajedni-ca, stru~njaci {kole pruàju podr{ku u vo-|enju doma}instva, u zdravstvenoj za{titi,potrebi za dru{tvenim ìvotom, zapo{ljava-nju ili pruànju podr{ke na radnom mestu.

Senzorna ba{ta

[kolski objekat sa oku}nicom, u kojojje ure|ena senzorna ba{ta, nalazi se uêneju, na Me|unarodnom putu br. 238.On je osposobljen za realizaciju razli~itihaktivnosti, kao {to su prakti~na nastavaza u~enike Srednje {kole, radno anga-òvanje korisnika dnevnog boravka, nasta-va u prirodi, priprema za podr{ku samo-stalnom stanovanju, vikend programi, or-ganizovanje rekreativnig aktivnosti, letnjihi zimskih kampova, inkluzivnih programa,trening ve{tina za ìvot, edukacije nas-tavnika, te realizacije projekata sa razli~i-tom tematikom.

Slavica Markovi}

U~enici su angaòvani i u plasteniku na êneju

ma. Promovisati pristupa~nost za dràvukao {to je Austrija, na konkretnom pri-meru, zna~i obezbediti pristup svim jav-nim objektima, na taj na~in {to }e sesagraditi odgovaraju}e rampe, a na mesti-ma gde rampama nije mogu}e savladativisinu, ugraditi elektri~ne liftove, za nekudrugu dràvu, sa lo{ijim ekonomskim pri-likama, ta preporuka u datoj situaciji zna-~i, u skladu sa raspoloìvim sredstvima,obezbediti maksimum uslova za nesme-tano kretanje. Ministar je pomenuo ve}eobaveze razvijenih zemalja u odnosu nagra|ane, na me|unarodnu zajednicu i nji-hove obaveze prema zemljama u razvoju.

Ova sesija zavr{ena je izlaganjempredsednice Sektora za rano detinjstvo iinkluzivno obrazovanje pri UNESCO-u, @ilVan den Brul. Ona je govorila o UNESCO-ovom konceptu inkluzivnog obrazovanja i ova`nosti Konvencije sa stanovi{taUNESCO-a.

Seminaru su prisustvovali predstavni-ci Rehabilitation International-a i drugihorganizacija iz Australije, Novog Zelanda,Ju`ne Koreje, Kanade, SAD-a, Velike Bri-tanije, [vedske, Holandije, Francuske,Austrije, Estonije, Ukrajine, Poljske,ê{ke, Slova~ke, Ma|arske, Hrvatske iSrbije i Crne Gore. Mnogi od prisutnih, kaopredstavnici me|unarodnih nevladinihorganizacija, kao {to je RehabilitationInternational, Me|unarodna organizacijarada i Evropski forum osoba sa invalidite-tom, rade u nekoj drugoj zemlji u regionu.

Na predlog mr Damjana Tati}a, gene-ralnog sekretara Centra za samostalniìvot invalida Srbije i ~lana dràvne dele-gacije Srbije i Crne Gore pri AD HOC ko-mitetu Ujedinjenih nacija, kome je iz kan-celarije Rehabilitation International-a upu-}en poziv za u~e{}e na seminaru, a kojizbog obaveza sa organizacijom me|unaro-dne konferencije ACCESS 2006, odrànekrajem februara meseca ove godine,seminaru su, iz Srbije i Crne Gore, prisu-stvovali Ivan Novkovi}, moj suprug, i ja,kao predstavnici Centra @iveti uspravno -Novi Sad i Biljana [trbac, saradnicaCentra i Novosadskog udruènja studena-ta sa invaliditetom u ulozi personalneasistentkinje. Budu}i da je jedan od stra-te{kih ciljeva Centra u naredne tri godine,zastupni~ki rad na formiranju odgova-raju}ih servisa podr{ke na lokalnomnivou, smatrali smo da je odlazak na tajskup strate{ki vaàn za organizaciju i zaceo pokret.

Podstaknuta izjavom @il Van den Brulda, zahvaljuju}i UNESCO-ovom i drugimprogramima koji podsti~u inkluzivno obra-zovanje, nastavni kadar sve vi{e prihvatarealnost da je {kolovanje svih pod istimuslovima, uz podr{ku gde je potrebna,pitanje ljudskih prava, pitala sam je kojaje poenta govoriti o ljudskim pravima, ka-da se stru~njaci, u dru{tvima poput na-{eg, pla{e da }e, u slu~aju zatvaranja

specijalnih {kola izgubiti posao i ulogukoju su imali, i kad se, kroz usvajanje od-govaraju}eg re~nika i prihvatljivih principa,zapravo, promovi{e medicinski model ipronalazi modus za ja~anje, ~ak osna-ìvanje specijalizovanih {kola i institucija.Re~eno mi je da su mnoge dràve pro{lekroz to i da treba sprovesti edukaciju svihzainteresovanih za tu oblast. Na mojepitanje ko bi bili edukatori, s obzirom dase na fakultetima, bez obzira na previranjai sve ve}u upu}enost u novi pristup, stvar~vrsto odràva, predloìla mi je da os-tanemo u saradnji, ne bi li se mo`da uzprojekte postaknute zajedni~kom idejom,moglo uticati na promenu stanja i svestljudi, ~ije bi mogu}nosti bile ve}e od onihkoje sada imaju.

Predsednica Hrvatskog saveza udrugatjelesnih invalida, Mirjana Dobranovi}, da-ju}i presek onoga {to je od kraja rata naovamo u Hrvatskoj ura|eno na poljuinvalidnosti, izme|u ostalog, govorila je i otome da je, prilikom poslednjeg popisastanovni{tva, dobijen podatak da u Hrvat-skoj ìvi 400.000 osoba sa invaliditetom,{to predstavlja 10% stanovni{tva. Pitalasam koji su se podaci vezani za invalid-nost prilikom popisa traìli od stanov-ni{tva. Re~eno mi je da je jedan podatakbio vezan za broj, a drugi za vrstu inva-liditeta. G|a Dobranovi} i predstavnicaRehabilitation International-a sa NovogZelanda obe}ale su da }e poslati svudokumentaciju koja se ti~e popisa u nji-hovim dràvama, a Tomas Legerval ponu-dio je Centru mogu}nost da postane ~lan-ica Rehabilitation International-a. Uspos-tavljen je kontakt sa Udruènjem roditelja

dece sa smetnjama u razvoju Pu` (Put uìvot) iz Zagreba i nacionalne federacijeosoba sa invaliditetom iz Ma|arske, sapredstavnicima gradova Talin i Gdinja iRehabilitation International-a iz svih drà-va koje su imale predstavnike.

Zajedni~ku ve~eru proveli smo u raz-govoru sa Peterom Pilsom.

„Doìvljaji“ sa puta

Bez namere da ovaj dokument poprimikarakteristike putopisa, moram da se os-vrnem na iskustva vezana za samo puto-vanje i nekoliko doìvljaja pre i posle semi-nara.

U Be~ smo krenuli vozom. Informi{u}ise o vremenu i ceni karte, pitala sam zamogu}nosti ulaska u voz, s obzirom dasuprug i ja koristimo kolica. Uputili su mena {alter za me|unarodni saobra}aj, gdemi je re~eno da ne znaju ni{ta. Zamolilismo jednog saradnika Centra da nampomogne pri ulasku u voz, ali, imaju}i uvidu ranije iskustvo, zbog udaljenosti vozaod perona i teìnu elektromotornih kolicakoja koristim, na dan polaska pozvalasam ponovo {alter za me|unarodni sao-bra}aj i pitala slu`benicu da li moè nekoda nam pomogne pri ulasku u voz. Dobilasam odgovor: „Mi ne moèmo da vamobezbedimo pratnju“. Re~eno mi je da }ese na peronu ili u vozu sigurno na}i nekoda nam pomogne. U voz je u{lo sveganekoliko ljudi, pored nas. Kondukter je biostariji ~ovek i jedino {to je on objektivnomogao da uradi jeste da nam pokaè ukoji vagon treba da u|emo, tako da nas jekolega sam uneo. Putovanje je proteklo uredu, izuzmemo li susret sa na{im

Grupa u~esnika seminara

i idogodilo setema


cmyk

linker

2-3

stra

na 2

0 - 2

5

Deca sa o{te}enjem sluha u na{ojzemlji danas poha|aju ili specijalneili redovne {kole, {to zavisi prven-

stveno od stepena o{te}enja njihovg slu-ha. Odnos stepena o{te}enja sluha i edu-kativnih mogu}nosti, na osnovu klasifi-kacije koju je izdao Komitet za sluh i rav-noteù Ameri~ke akademije za oftalmo-logiju i otorinolaringologiju, dat je u tabeli.Ta klasifikacija je sveobuhvatna i prak-ti~na, ali je ne treba prihvatiti kao impera-tiv. Pored stepena o{te}enja sluha, mo-gu}nosti edukacije u velikoj meri zavise iod nivoa intelektualnih sposobnosti, oddobi u kojoj je do{lo do o{te}enja sluha,od pravovremenog po~etka rehabilitacije,od porodi~nog miljea i niza drugih faktora.

Specifi~nosti obrazovanja u, takozva-nim, specijalnim {kolama, odnose se, presvega, na prilago|en plan i program obra-zovanja, na adekvatan pristup osobi sao{te}enjem sluha, na mali broj dece uodeljenju i na edukovan nastavni kadar. Una{oj zemlji postoje specijalne {kole zadecu sa o{te}enjem sluha u Subotici,Zemunu, Beogradu, Jagodini, Ni{u, Kragu-jevcu i Uìcu. Te su {kole, uglavnom, inter-natskog tipa i obezbe|uju sme{taj i ishra-nu za u~enike.

Izbegavanje segregacijeU blizini novosadske plaè [trand, na

Limanu, okruèna soliterima, sme{tena jeOsnovna {kola „Jovan Popovi}“. Od osta-lih novosadskih osnovnih {kola, razlikujese po odeljenjima za decu sa o{te}enimsluhom, koja ve} godinama ~ine njen sas-tavni deo.

Ove godine, odeljenja za decu o{te-}enog sluha u Novom Sadu obeleàvaju

mali jubilej i slave 30 godina postojanja.Po~ela su sa radom 16. oktobra 1976.godine, pri Osnovnoj {koli „Vasa Staji}“.Vremenom je broj dece i njihovih nastavni-ka prevazi{ao prostorne kapacitete ove{kole, pa su, 1. septembra 1983. godine,odeljenja pre{la u adaptirani prostor [ko-le „Jovan Popovi}”, u Ulici dr Ilije \uri~i}abr. 2, gde se nalazi i danas. Deca sa o{-te}enjem sluha dele ovaj prostor sa os-talom decom prvog i drugog razreda os-novne {kole.

Trenutno, nastavu u odeljenjima po-ha|a ~etrdeset jedno dete sa o{te}enjemsluha, a od toga broja devetoro je u pred-{kolskim grupama. Nastavu, koju izvodidvanaest defektologa, odvija se u toj {koli

pomalo specifi~an na~in, zbog ~injeniceda deca poha|aju redovnu {kolu, neinter-natskog tipa, zajedno sa decom koja ~uju,za razliku od ostalih {kola koje funkcio-ni{u zasebno, to jest, kao specijalne {ko-le sa internatima. To zna~i da ona ìve iodrastaju unutar svojih porodica, okruè-na vr{njacima koji nemaju o{te}enje slu-ha.

Razvoj deteta sa o{te}enjem sluhaunutar porodice, uz podr{ku i angaòvanjenjenih ~lanova, od velikog je zna~aja zapravilan razvoj li~nosti i uspeh u obrazova-nju. Kako su takva odeljenja sastavni deo{kole, lak{e se ostvaruje inkluzija dece uredovna odeljenja. Tako|e, unutar {kolepruàju se razli~ite mogu}nosti uklju~iva-nja u odre|ene segmente redovne nasta-ve i vannastavnih aktivnosti. Na taj na~in,izbegava se zamka segregacije, koja sedosta ~esto pripisuje specijalnim {kolama.

U nastavi su zastupljena deca sa o{te-}enjem sluha pred{kolskog i osnovno{kol-

skog uzrasta. Rad u pred{kolskom perio-du organizuje se kroz dve uzrasne grupe,to jest na mla|u, gde se deca uklju~ujuve} sa tri godine starosti, i stariju grupu.Kada je u pitanju najmla|a grupa, decaovog uzrasta naj~e{}e dolaze u {kolu bezglasova i pojmova, a, samim tim, i bezmogu}nosti da komuniciraju sa okolinom.Najteì zadatak, ali i najve}i uspeh defek-tologa, jeste izazivanje prvih voljnih glaso-va i re~i i usvajanje prvih pojmova. Ono,{to dete koje ~uje usvaja spontano slu-{anjem ve} u prvoj godini ìvota, kod dete-ta koje ima o{te}enje sluha gradi se kroznaporan rad deteta, defektologa i uz an-gaòvanje roditelja. Prvi svesno izgovoreniglasovi polako se povezuju u re~i, a re~idobijaju svoje zna~enje. Tako se zapo~injegovorno-jezi~ki razvoj i postavlja se osno-va za komunikaciju deteta i njegovo kasni-je obrazovanje.

Osobe sa o{te}enjem sluha u~e govori putem ~ula vida i ~ula dodira. Svaki glaskoji izgovorimo nema samo svoju zvu~nusliku, ve} i vizuelnu sliku koja zavisi odpoloàja usana, poloàja jezika i zuba idrugih govornih organa. Pri izazivanju gla-sova, dete usvaja vizuelnu sliku glasa, aimitiranjem defektologa i ponavljanjemnjegovih pokreta nastoji da taj glas pravil-no izgovori. Na taj na~in, jo{ u pred{kol-skom periodu, razvija se ve{tina ~itanjagovora sa usana. Od sposobnosti osobeda dobro ~ita govor sa usta sagovornika,

OBRAZOVANJE OSOBA SA O[TE]ENJEM SLUHA

[irok spektarmogu}nosti

Razvoj deteta unutar porodice, uzpodr{ku i angaòvanje njenih ~lanova, od velikog je zna~aja zapravilan razvoj li~nosti i uspeh uobrazovanju. Kako su takva odeljenjasastavni deo {kole, lak{e se ostvaruje inkluzija dece u redovnaodeljenja

Prag sluha Edukativne mogu}nosti

manji od 40 dB obrazovanje u redovnoj {koli, uz obezbe|eno mesto u prvoj klupi

41-45 dBobrazovanje u redovnoj {koli uz ~itanje govora sa usana, no{enjeslu{nog aparata, rehabilitaciju slu{anja i korekciju izgovora glasova

56-70 dBobrazovanje u redovnoj {koli, uz kori{}enje slu{nog aparata i rehabil-itaciju slu{anja i govora, ili uklju~ivanje u specijalnu nastavu

71-90 dBobrazovanje u specijalnoj {koli uz rehabilitaciju slu{anja i izgradnjugovora i jezika

ve}i od 90 dB obrazovanje u specijalnoj {koli

Pored stepena o{te}enjasluha, mogu}nosti

edukacije u velikoj merizavise i od nivoa

intelektualnih sposobnosti, od dobi u

kojoj je do{lo doo{te}enja sluha, od

pravovremenog po~etkarehabilitacije, od

porodi~nog miljea i nizadrugih faktora

Edukativne mogu}nosti, u zavisnosti od praga sluha

Me|unarodna mreà osoba sa inva-liditetom, uslu`nog sektora, istra-ìva~a, vladinih agencija i zastup-

nika Rehabilitation Inernational, sa se-di{tem u Njujorku, koja promovi{e prava,inkluziju i rehabilitaciju osoba sa invalidi-tetom i radi na njihovom implementiranju,organizovala je, 9. marta, u Be~u, Semi-nar o promovisanju prava i rehabilitaciji uCentralnoj i Isto~noj Evropi.

Cilj skupa bio je da se u~esnici upoz-naju sa tokom rada na Konvenciji Uje-dinjenih nacija o promovisanju prava i dos-tojanstva osoba sa invaliditetom i njego-vim rezultatima, sa izazovima Vlada i ci-vilnog dru{tva u Centralnoj i Isto~noj Ev-ropi u sprovo|enju Konvencije (na kon-kretnim primerima iz Talina u Estoniji,Nacionalne skup{tine u Ukrajini, Skup-{tine poljskog grada Gdinje, koji je doneolokalni plan razvoja, lokalne uredbe i for-mirao fond za podr{ku razvojnim programi-ma u oblasti invalidnosti na inicijativu civil-

nog sektora i u saradnji s njim i svojim pri-merom uti~e na druge gradove i nacional-no zakonodavstvo), sa ulogom zajedniceosoba sa invaliditetom u Evropi u promo-visanju svojih prava (na primerima rezulta-ta zastupni~kog rada i pritisaka organi-zacija i mreà usmerenih na osobe sarazli~itim vrstama invaliditeta, kakve suEvropski forum osoba sa invaliditetom

(EDF) i Hrvatski savez udruga tjelesnihinvalida (HSUTI)) i sa ulogom profesionala-ca u pogledu Konvencije Ujedinjenih naci-ja. Svoja iskustva i vi|enja i svoje i ulogemreè, predstavili su Franc Gundaker, vi{isavetnik podregionalne kancelarije Me|u-narodne organizacije rada za Centralnu iIsto~nu Evropu, koji je govorio o ulozistru~njaka u profesionalnoj rehabilitaciji izapo{ljavanju i nacionalnim politikama izakonodavstvima, prof. Du{an [im{ik izSlova~ke, predsedavaju}i Evropskog ode-ljenja Me|unarodne komisije za tehnologi-ju i pristupa~nost u okviru RehabilitationInternational, koji je govorio o tehnolo{-kim mogu}nostima, o inovacijama i paten-tima, ali i o realnim ograni~enjima koje us-lovljava ekonomska situacija u regionu,usled ~ega je neophodno kontinuiranoplaniranje, zajedni~ki rad i razmena iskus-tava, i dr Jirì Vitava iz ê{ke republike,v.d. potpredsednika Rehabilitation Inter-national-a za Evropu, koji je izneo li~niosvrt na prednosti i ograni~enja, tj. nedo-statke mreè.

Seminar su otvorili arhitekta MajklFoks iz Sidneja, predsednik Rehabilitation

International-a i dr Peter Pils u ime do-ma}ina, Austrijskog osiguravaju}eg zavo-da od povreda na radu (AllgemaineUnfallversicherungsanstalt – AUVA, Au-stria), predstaviv{i organizacije i cilj sku-pa. Arhitekta Foks facilitirao je prvom sesi-jom, posve}enom na~inu na koji Kon-vencija Ujedinjenih nacija o pravima osobasa invaliditetom moè da se primeni uCentralnoj i Isto~noj Evropi. Generalni se-kretar Rehabilitation International-a, To-mas Legerval, predstavio je istorijat, svr-hu, ciljeve, dosada{nji rad na nacrtu teks-ta Konvencije i ulogu Rehabilitation Inter-national-a u celom procesu. Potom jeRobert Behina, austrijski ministar za soci-jalnu sigurnost, generacije i za{titu potro-{a~a, ~lan austrijske dràvne delegacijepri AD HOC komitetu Ujedinjenih nacija zaizradu Konvencije, u~esnicima preneo is-kustva o radu Komiteta i, s obzirom napolje svog rada, zadrào se na nekolikospornih ta~aka Konvencije, pre svega na~lan 9, koji se odnosi na pristupa~nost,rekav{i da moramo biti pa`ljivi u tuma-~enju i sprovo|enju tog ~lana imaju}i uvidu ekonomske prilike u razli~itim zemlja-

IZVE[TAJ

Izazovi dru{tvaKako izgledaju rezultati Seminara o promovisanju prava osoba sa invaliditetom i rehabilitacijeu Isto~noj i Srednjoj Evropi u organizaciji mreè Rehabilitation International?

Cilj skupa bio je da seu~esnici upoznaju sa

tokom rada na KonvencijiUjedinjenih nacija o promovisanju prava i

dostojanstva osoba sa invaliditetom i njegovimrezultatima, izazovima

Vlada i civilnog dru{tva uCentralnoj i Isto~nojEvropi u sprovo|enju

Konvencije

Predava~i sa seminara

i itemavidici


cm

yk

linker

2-3

str

ana 2

1 - 2

4

razrede u kojima, kako austrijski zakoninalaù, pored u~enika iz „redovne” popu-lacije, moè da bude i najvi{e ~etiri u~e-nika sa invaliditetom, i koje su zaintereso-vane da rade u oblasti keteringa, a za kojeina~e nema mogu}nosti treninga i rada uza{ti}enim uslovima.

Poslovi u „Kulinarium”-u osmi{ljeni sukao dugoro~ni, ali i kao polazna osnova zakasniju poslovnu karijeru. Radi ostvariva-nja tog drugog aspekta, rukovodstvo „Kuli-narium”-a sara|uje sa ustanovama kojese bave planiranjem karijere i, takozvane,asistencije u radu (eng. work assistance).

Integracija i samopo{tovanje

„Kulinarium” dokazuje da rad u direkt-nom kontaktu sa klijentima podsti~e inte-graciju i pove}anje samopo{tovanja radni-ka sa invaliditetom. Radnici u komunikaci-ji sa klijentima dobijaju povratne informa-cije o svom radu i sebi. To je za njih vaàniskorak iz socijalne izolacije, jer na tajna~in oni mogu da iskuse sebe i svoj radu {irem socijalnom i ekonomskom kontek-stu.

Va`no je to da je za klijente u prvomplanu kvalitet usluge, a ne ~injenica da ihpruàju osobe sa invaliditetom, {to trebada vodi i primerenijem na~inu komunikaci-je izme|u klijenata i osoba sa invalidite-tom.

Svim pojedincima sa invaliditetom kojirade u „Kulinarium”-u ponu|eno je odgo-varaju}e radno mesto sa vi{e ili manjekontakta sa klijentima. Na taj na~in, sviradnici mogu da u~e i osvajaju, korak pokorak, nove oblasti u poslu i nove sposob-nosti u za{ti}enoj, internoj sferi, na primerkuhinja ili op{ti poslovi, zatim u segmenti-ma gde imaju malo kontakta sa klijenti-

ma, pa do poslova gde direktno komunici-raju sa klijentima kada dostavljaju hranuili posluùju u bifeima.

Pored mogu}nosti za u~enje i obavlja-nje poslova razli~itog stepena kompleks-nosti, korisnici, korak po korak, razvijaju isvakodnevne ìvotne i psihosocijalne ve{-tine. Zaduèno osoblje sprovodi individual-no prilago|en program obuke i rada, us-kla|en sa potencijalima i interesovanjimaradnika sa invaliditetom. U svakodnevneaktivnosti ubrajaju se rukovanje novcem,ovladavanje jedinicama za merenje, ili ru-kovanje ku}nim aparatima. Pod radnimve{tinama se misli na profesionalno pri-premanje obroka, odràvanje kvaliteta i ni-voa higijene, koji je zakonom propisan, iliprofesionalno posluìvanje.

Na psihosocijalnom polju, osoba moèdobiti podr{ku, kako bi kompetentnije od-govorila na zahteve koje postavlja struktu-ra jednog radnog dana, komunicirala sakolegama, nosila se sa zahtevima posla upogledu koncentracije ili pridràvanja do-govora.

Razvoj ljudskih resursa

Svake ~etiri nedelje odràvaju se sas-tanci tima, kad se sastaje svo stru~noosoblje i radnici. Sastanci sluè da bi sekoordinirale porud`bine, da bi se osvrnulona rutinske poslove, a posebna pa`nja pri-daje se i satisfakciji zaposlenih sa inva-liditetom i raznim situacijama koje se de-{avaju na poslu. Diskutuje se o problemi-ma i konfliktima i radi se na njihovom re-{avanju, a pri tom se vodi ra~una da se, u{to ve}oj meri, zadovolje èlje i potrebezaposlenih.

Koncept „Kulinarium” podrazumeva iperiodi~ne intervjue sa zaposlenima, na

svakih godinu do godinu i po dana, kadase analizira rad zaposlene osobe i pos-tavljaju individualni ciljevi. U redovnim in-tervalima rade se i dopunski treninzi, kao{to su obuka iz prve pomo}i, rukovanjenovcem i sli~no.

Sastanci pedago{kog tima tako|e seodvijaju periodi~no. Tim se trudi da od-govori vi{estrukim zahtevima, kako bi, sjedne strane, bilo mogu}e garantovativisok kvalitet keteringa i odgovaraju}upodr{ku zaposlenoj osobi sa invalidite-tom, sa druge strane. Kada se porud`-bina prihvata, uvek se vodi ra~una o to-me da se odrì balans izme|u orijenti-sanosti na klijenta i izvodljivosti posla odstrane zaposlenih.

Perspektiva za budu}nost

Iskustva „Kulinarium”-a i Radionice ITpokazuju da su oblasti usluga i tehnologi-je idealne oblasti za aktivnost osoba sainvaliditetom. Tako|e, ona pokazuju daradionice tog tipa apsolutno mogu ispuni-ti dvostruki zadatak, odnosno, kombino-vati invaliditet sa trì{tem rada. Radionicepruàju razli~ite mogu}nosti radniku sainvaliditetom, da bira izme|u razli~itih ste-pena otvorenosti posla ka spolja, oddirektnog kontakta sa klijentima, do radau za{ti}enim uslovima. U budu}nosti, za-datak institucija koje pruàju socijalne us-luge bi}e razvijanje, upravo, ovakvih poslo-va za osobe sa invaliditetom.

Klju~na stvar u ovakvom konceptu, injegov glavni kvalitet, jeste insistiranje naprofesionalnosti i kvalitetu rada i uprav-ljanja. Pored toga, vaàn kriterijum uspe-ha tih projekata su i visoko motivisani rad-nici sa invaliditetom kojima se mora obez-bediti stru~na podr{ka i okvir da realizujusvoje poslovne ideje i potencijale.

Mag. dr. Saskia Dyk

prevod Tatjana LazorUmetni~ka radionica

„Kulinarium” nudi usluge keteringakoji uklju~uje pripremu i dostavu hrane,to jest, obroka, uz posu|e i osoblje kojeposluùje. Klijenti su uglavnom pojedin-ci, preduze}a, ali i razne organizacije ikancelarije. Tako se, na primer, tri resto-rana u Lincu redovno snabdevaju {trudla-ma Topfenstrudel, tipi~nm austrijskimkola~em.

Omogu}ena je i takozvana zdrava{kolska uìna u regionu Linca, gde „Ku-linarium” svakodnevno priprema, dosta-vlja i prodaje uìnu za tri {kole, kao i ru-~ak za dve {kole i dva zabavi{ta i za za-poslene u ovim ustanovama.

Ne manje va`ne aktivnosti jesu i pos-lovi odràvanja i op{ti poslovi koji uklju-~uju pranje ve{a i aktivnosti pre dostavehrane i posle nje.

Usluge

zavisi}e kasnije i njena sposobnostkomunikacije sa ~lanovima {ire dru{tvenesredine. Naravno, za uspe{an razvoj govo-ra i komunikacije, va`no je negovati i razvi-jati preostale ostatke sluha, {to sepostiè kroz razli~ite ve`be slu{ne pa`njeu pred{kolskom periodu.

Individualizovani pristup

U izazivanju glasova kod dece o{te}e-nog sluha, zna~ajno mesto dobila je pos-lednjih godina fonetska ritmika. To je pos-tupak izazivanja glasova kroz makropokrete tela. Svaki izgovoreni glas imasvoju napetost, intenzitet, duìnu trajanjai druge karakteristike, koje dete lak{e us-vaja kroz karakteristi~ne pokrete tela.Fonetska ritmika ima svoj zna~aj i u usva-janju pravilnog govornog ritma, koji je~esto iskrivljen. Ovakav postupak u raduprimenjuje se od pred{kolskog perioda, azatim i kroz niè razrede, kao posebannastavni predmet.

Jedan od najva`nijih zadataka defek-tologa u pred{kolskoj nastavi jeste darazvije kod dece {to ve}i pojmovni fond ire~nik. Pritom se po~inje od detetu naj-bliìh pojmova, kao {to su bliske osobe(mama, tata,...) i stvari iz okoline, a pos-tavljena osnova se, dalje, nadogra|uje ioboga}uje tokom {kolovanja. Put od prvihglasova do re~i sa zna~enjem i smislomponekad je veoma dug i svaka nova re~ natom putu uspeh je za sebe. Pri usvajanjupojmova, koriste se konkretni predmeti i

bi}a iz okoline, igra~ke, fotografije i ilus-tracije, i princip o~iglednosti je jedan odosnovnih principa u radu. Da bi dete usvo-jilo neki pojam, ono mora predmet da vidi,opipa i upozna ga u svakom obliku.

Rad u pred{kolskoj grupi sa starijomdecom usmeren je na pripremu dece za{kolu, a deca se tu upoznaju sa brojevimai slovima, uvode se u ~itanje, pisanje ira~unanje.

Pred{kolske grupe, kao i {kolska ode-ljenja, broj~ano su male i obi~no obuhva-

taju do {est u~enika, dok je zakonom pro-pisano najvi{e deset u~enika u odeljenju.Na taj na~in, ostvaruje se individualizovanipristup, pri ~emu svako dete napredujesvojim tempom, u skladu sa sopstvenimmogu}nostima. To je jedna od osnovnihprednosti takvog vida nastave u obrazova-nju dece sa o{te}enim sluhom. Na taj na-~in, kod svakog deteta se lak{e uo~avajui odre|ene sklonosti i talenti, koji se zatimpodsti~u i razvijaju. Rad u malim grupamavaàn je u odeljenjima, jer je tako svakomdetetu obezbe|ena dobra vidljivost go-vornih organa nastavnika i uspe{nost u~itanju govora sa usana.

Pored rada u grupi-odeljenju, izvodi sei individualna nastava, u vidu slu{nih igovornih ve`bi. Slu{nim i govornim ve`ba-ma u odeljenjima obuhva}ena su sva de-ca, od pred{kolskog uzrasta, pa dozavr{etka {kolovanja. Kroz ve`be se utvr-|uje govorno-jezi~ki i slu{ni status u~e-nika, koji se nadalje razvija u skladu sanjegovim individualnim mogu}nostima.Redovnim ve`bama formiraju se i pro~i{-}avaju usvojeni glasovi, razvija se slu{napa`nja i bogati se jezi~ka struktura. â-sovi slu{nih i govornih ve`bi ulaze u nas-tavni plan i program {kole i predstavljajuzna~ajnu dopunu ~asovima srpskog jezi-ka.

U nastavi za decu o{te}enog sluhazastupljeni su isti predmeti kao i u re-dovnoj nastavi. Izuzetak ~ine samo ~asovimuzi~kog vaspitanja i stranog jezika, koji

Gestovni jezik predstavlja

prirodan na~in

komunikacije gluvih

osoba, pri ~emu se

pojmovi-re~i prikazuju

znacima koji se tvore

pokretima ruku. On

predstavlja efikasan put

za usvajanje novih

pojmova, koji se

naknadno verbalno

imenuju i gestovi se

zamenjuju re~ima.

i ividicitema


cm

yk

linker

2-3

str

ana 2

2 - 2

3

su iz nastave za decu o{te}enog sluha

izostavljeni. Nastavni sadràji u predmeti-

ma redukovani su i pojednostavljeni, kako

bi se deci olak{alo njihovo usvajanje.

Svaki nastavnik, me|utim, ima slobodu

da sadràje bogati i pro{iruje, na osnovu

individualnih sposobnosti svakog deteta.

Na taj na~in, mnoga deca iz Osnovne

{kole „Jovan Popovi}“ nesmetano su nas-

tavila svoje {kolovanje u redovnim sred-

njim {kolama.

U radu se koriste redovne nastavne

metode, uz insistiranje na principu o~i-

glednosti. U tom smislu, ilustrativno-de-

monstrativni metod ovde dobija ve}i zna-

~aj nego u, takozvanoj, redovnoj nastavi.

Osnovni cilj metoda jeste da dete shvati

nastavne sadràje, a ne da ih mehani~ki

nau~i i reprodukuje. Iako je jedan od os-

novnih zadataka {kole da kod dece razvije

oralni govor, razvoj jezika i sticanje prak-

ti~nih znanja danas se stavlja ispred gov-

ornog razvoja. U pro{losti, me|utim, nije

bilo tako. U {kolama za decu o{te}enog

sluha u Srbiji, dugo je vladao, takozvani,

oralni metod. Osnovni cilj toga metoda bio

je da se kod dece dobije {to ~istiji izgovor

glasova, uz {to ve}u razumljivost govora.

U tom smislu, zabranjivana je u {kolama

upotreba znakovnog (gestovnog) jezika,

jer se verovalo da bi kori{}enje gestova

ko~ilo razvoj oralnog (glasovnog) govora.

Ovo je, naàlost, vodilo u verbalizam. De-

ca su zavr{avala {kolu sa jasnom artiku-

lacijom, ali sa siroma{nim znanjem.

U poslednje dve decenije, me|utim,

po uzoru na {kole u Americi i Evropi, do{lo

je do promena i kod nas pa se u nastavi

sve vi{e prihvata, takozvani, metod to-

talne komunikacije, koji podrazumeva ko-

ri{}enje svih dostupnih puteva, kako bi se

detetu obezbedilo razumevanje i pojmovni

razvoj. U tom smislu, u nastavi se koristi

oralni govor, pisanje, ilustracija, gest, mi-

mika i daktilologija. Oralni govor ostaje os-

novno sredstvo komunikacije, ali i ges-

tovni jezik dobija svoju vrednost i uvodi se

kao pomo}no sredstvo u komunikaciji sa

decom o{te}enog sluha. Tako|e, osnove

gestovnog jezika uvode se i na Defekto-

lo{ki fakutet u Beogradu kao obavezan

predmet. Gestovni jezik predstavlja priro-

dan na~in komunikacije gluvih osoba, pri

~emu se pojmovi-re~i prikazuju znacima

koji se tvore pokretima ruku. On predstav-

lja efikasan put za usvajanje novih pojmo-

va, koji se naknadno verbalno imenuju i

gestovi se zamenjuju re~ima. Kao pomo}-

no sredstvo u nastavi, koristi se i dak-

tilologija, tj. prstna azbuka, pri ~emu je

svaki glas (slovo) predstavljen razli~itim

poloàjem prstiju jedne ili obeju ruka.

Uloga roditelja

U procesu obrazovanja, roditelji deteta

imaju veoma zna~ajnu ulogu. U odeljenji-

ma {kole, svakodnevni su kontakti rodite-

lja i defektologa-surdoaudiologa, kad rodi-

telji dobijaju i uputstva i smernice za rad

sa detetom kod ku}e. Roditelj je ravnopra-

van partner u rehabilitaciji i obrazovanju

deteta.

U prostorijama {kole sme{teno je i

Udruènje roditelja dece o{te}enog sluha

(URDOS). Svojim uslugama i saradnjom

sa defektolozima Udruènje doprinosi

kvalitetnijem izvo|enju nastave.

Uspe{no vaspitanje i obrazovanje ne

podrazumeva samo sticanje znanja i

razvoj govora, nego ima za cilj i svestran

razvoj i afirmaciju li~nosti. U tom smislu,

teì se da se kod dece razviju razli~ite

ve{tine i skriveni talenti. Zna~ajno mesto

u radu zauzimaju priredbe na kojima deca

imaju priliku da pokaù {ta su nau~ila i

ispolje svoje talente. Na priredbama u~es-

tvuju svi u~enici ravnopravno, a ~esto se

odràvaju i nastupi na{ih u~enika na raz-

nim gradskim manifestacijama. To je od

naro~itog zna~aja za afirmaciju i uklju~i-

vanje dece u {iru dru{tvenu sredinu.

U poslednje vreme, sve ve}u pa`nju

stru~ne javnosti i roditelja, privla~i pitanje

obrazovanja i rehabilitacije dece kojima je

ugra|en kohlearni implantat. Taj problem

}e, kod nas, tek postati aktuelan u bu-

du}nosti, jer se broj dece sa ugra|enim

kohlearnim implantatom u na{oj zemlji

svakim danom pove}ava. Upravo je ORL

klinika u Novom Sadu, pored Beograda,

glavni centar za obavljanje ovih operacija

u Srbiji i Crnoj Gori. Kohlearni implant, koji

se ugra|uje u glavu deteta, zamenjuje

slu{ni aparat i njegova je uloga da poja~a

prijem zvuka. U odre|enim slu~ajevima uz

pomo} kohlearnog implantata podiè se

prag sluha i do 40 dB. Me|utim, za uspeh

na tom planu, od presudnog je zna~aja

uspe{na rehabilitacija i dobra saradnja ro-

ditelja dece sa surdoaudiolozima. U planu

je da se, pri odeljenjima {kole „Jovan

Popovi}“, organizuje centar za rehabilitaci-

ju dece sa ugra|enim kohlearnim implan-

tatom, gde bi deca dobila odgovaraju}u

pripremu i dalje se usmerila u redovna

odeljenja {kole.

Vannastvne aktivnosti

Defektolozi zaposleni u {koli aktivni su

i van {kole u okviru raznih projekata. Tre-

nutno se, u saradnji sa Crvenim krstom

Novog Sada, realizuju dva projekta. Pro-

jekat „Za lep{i svet“, koji okuplja decu sa

o{te}enim sluhom uzrasta od 5 do 10

godina i ~lanove njihovih porodica, realizu-

je se ve} pune tri godine i ima za cilj

stvaranje boljih uslova za razvoj dece sa

o{te}enjem sluha unutar porodice i us-

pe{nije uklju~ivanje u {iru dru{tvenu sred-

inu. Radionice koje se odràvaju u okviru

projekta izvode se u prostorijama Saveza

gluvih i nagluvih Vojvodine i Organizacije

gluvih i nagluvih Novog Sada. Drugi pro-

jekat, pod nazivom Drugi i ja, realizuje se

od marta meseca 2004. godine, u pros-

torijama Crvenog krsta Novog Sada, a

okuplja decu sa o{te}enjem sluha i bez

njega, uzrasta od 10 do 15 godina. Cilj

projekta jeste razvoj tolerancije kroz pre-

vazilaènje konfliktnih situacija sa „~uju-

}om“ sredinom i u me|usobnom kontak-

tu.

U saradnji sa Savezom gluvih i naglu-

vih Vojvodine, defektolozi iz {kole izvode i

dodatne slu{ne i govorne ve`be sa decom

o{te}enog sluha mla|eg uzrasta. Ve`be

se izvode u prostorijama Saveza, a njihov

cilj je da se u klju~nom periodu deci pruì

dodatna podr{ka u govorno-jezi~kom .

Mirela Kljai}

U {kolama za decu

o{te}enog sluha u Srbiji,

dugo je vladao,

takozvani, oralni metod.

Osnovni cilj toga metoda

bio je da se kod dece

dobije {to ~istiji izgovor

glasova, uz {to ve}u

razumljivost govora. U

tom smislu, zabranjivana

je u {kolama upotreba

znakovnog (gestovnog)

jezika, jer se verovalo da

bi kori{}enje gestova

ko~ilo razvoj oralnog

(glasovnog) govora. Ovo

je, naàlost, vodilo u

verbalizam. Deca su

zavr{avala {kolu sa

jasnom artikulacijom, ali

sa siroma{nim znanjem.

Osnovna {kola „Jovan Popovi}“

Dijakonija Austrija je organizacija ko-

ja ve} mnogo godina uspe{no radi

na podru~ju invaliditeta i koja vodi

velike ustanove, poput Dijakonijskog cen-

tra u Gallneukirchenu. Trenutno se realizu-

ju dva koncepta zapo{ljavanja i radnog an-

gaòvanja osoba sa invaliditetom u Gal-

lneukirchenu. Oni obuhvataju 400 radnih

mesta u Gornjoj Austriji i predstavljaju po-

ku{aj da se kreiraju individualno krojena

radna mesta za osobe sa invaliditetom,

sa razli~itim stepenom otvorenosti ka spo-

lja. Jedan od ovih koncepata je nov – Ra-

dionica IT u Hagenbergu, i u toj oblasti su

iskustva jo{ uvek ograni~ena. Drugi kon-

cept, koji se pokazao veoma uspe{nim je,

takozvani, „Kulinarium” i on traje ve} pet

godina.

Inovacije i izazovi

Radionica IT je osnovana januara me-

seca 2005. godine u mestu Hagenberg,

20 km udaljenom od Gallneukirchena.

Ona predstavlja najnoviji projekat Dijako-

nije u oblasti rada i okupacionog tretmana

osoba sa invaliditetom. Iznikla je iz reha-

bilitacionog kompleksa u Gallneukirch-

enu, ali je sme{tena u prostorijama pres-

ti`nog Koledà za tehniku i informacione

tehnologije u Hagenbergu, {to je istovre-

meno i inovacija i izazov.

Radna grupa Radionice funkcioni{e

kao samostalna jedinica u okviru zgrade i

postoji plan da se ostvare veze sa spolj-

nim naru~iocima posla. U ovom trenutku,

Radionica zapo{ljava 12 ljudi sa invalidite-

tom, koji rade prvenstveno na unosu i ob-

radi podataka, obradi teksta i grafi~kom

dizajnu. Planira se, da se dalje nude jed-

nostavne usluge, kancelarijski poslovi,

kao {to su kovertiranje, lepljenje etiketa,

sortiranje dokumenata u fascikle i sl. Za

rad na kompjuteru postoji posebno adap-

tiran hardver.

Radionica u Hagenbergu se jo{ uvek

razvija. Svaki pojedini radnik je individual-

no i pa`ljivo pripremljen i edukovan za rad

i tek nakon perioda prilago|avanja na po-

sao, moè biti utvr|en kapacitet i o~eki-

vani u~inak radionice, kao i profil usluga

koje se nude spoljnjem trì{tu. Za sada se

porud`bine ograni~avaju samo na interni

sektor Dijakonije, naj~e{}e u vezi sa dizaj-

nom pozivnica na razne doga|aje i sli~no.

U celini, ~itav budu}i razvoj Radionice

veliki je i zanimljiv izazov, kako za osoblje

tako i za korisnike. S obzirom na sveop{ti

brz razvoj informacionih tehnologija, ona,

kao koncept, postavlja trendove u radu sa

osobama sa invaliditetom.

Trening za posao

Koncept „Kulinarium” dizajniran je

2000. godine u okviru Dijakonije, sa ci-

ljem da se kreiraju adekvatna radna mes-

ta za osobe sa invaliditetom. On nudi

ketering za bifee, {kolsku uìnu i ru~kove

za klijente u regionu grada Linca. Radnici

sa invaliditetom dolaze, uglavnom, iz rad-

ne grupe koja je pripremljena u radionica-

ma u Gallneukirchenu. Pored rada u za{ti-

}enim uslovima, u jesen 2003. godine,

razvijen je i takozvani jobcoaching pro-

gram, to jest, trening za posao, koji pod-

razumeva intenzivno pra}enje radnika, rad

u otvorenim uslovima, to jest, na regular-

nom trì{tu rada, a dosad su dve osobe

pro{le kroz taj program.

U „Kulinarium”-u je zaposleno 18 oso-

ba sa invaliditetom, a na osnovu Zakona

o osobama sa invaliditetom Gornje Aus-

trije, koji govori o podr{ci kroz okupaciju.

Me|u njima su mlade osobe sa invalidite-

tom, koje nakon intenzivne obuke nisu do-

sad bile zaposlene u otvorenim uslovima i

koje na ovaj na~in imaju priliku da se pri-

preme za lak{i pristup otvorenom trì{tu.

Tako|e, tu su i osobe koje su zavr{ile spe-

cijalne {kole, ili, takozvane, integrativne

ISKUSTVA DRUGIH

Modeli zapo{ljavanja

Radnici u kulinarijumu

U prethodnom broju Linkera objavljen je prevod prvog dela

~lanka o konceptima i iskustvima zapo{ljavanja i radnog

angaòvanja osoba sa invaliditetom u Austriji. Ovaj broj donosi

nastavak originalnog teksta koji je napisala stru~na saradnica

u ogranku organizacije Dijakonija Austrije, sa rehabilitacionim

kompleksom Dijakonije, u mestu Gallneukirchen, Mag. dr.

Saskia Dyk. Originalni tekst na nema~kom jeziku moè se

pro~itati na veb sajtu Resursnog centra

Stolarska radionica

i ividicitema


cm

yk

linker

2-3

str

ana 2

2 - 2

3

su iz nastave za decu o{te}enog sluha

izostavljeni. Nastavni sadràji u predmeti-

ma redukovani su i pojednostavljeni, kako

bi se deci olak{alo njihovo usvajanje.

Svaki nastavnik, me|utim, ima slobodu

da sadràje bogati i pro{iruje, na osnovu

individualnih sposobnosti svakog deteta.

Na taj na~in, mnoga deca iz Osnovne

{kole „Jovan Popovi}“ nesmetano su nas-

tavila svoje {kolovanje u redovnim sred-

njim {kolama.

U radu se koriste redovne nastavne

metode, uz insistiranje na principu o~i-

glednosti. U tom smislu, ilustrativno-de-

monstrativni metod ovde dobija ve}i zna-

~aj nego u, takozvanoj, redovnoj nastavi.

Osnovni cilj metoda jeste da dete shvati

nastavne sadràje, a ne da ih mehani~ki

nau~i i reprodukuje. Iako je jedan od os-

novnih zadataka {kole da kod dece razvije

oralni govor, razvoj jezika i sticanje prak-

ti~nih znanja danas se stavlja ispred gov-

ornog razvoja. U pro{losti, me|utim, nije

bilo tako. U {kolama za decu o{te}enog

sluha u Srbiji, dugo je vladao, takozvani,

oralni metod. Osnovni cilj toga metoda bio

je da se kod dece dobije {to ~istiji izgovor

glasova, uz {to ve}u razumljivost govora.

U tom smislu, zabranjivana je u {kolama

upotreba znakovnog (gestovnog) jezika,

jer se verovalo da bi kori{}enje gestova

ko~ilo razvoj oralnog (glasovnog) govora.

Ovo je, naàlost, vodilo u verbalizam. De-

ca su zavr{avala {kolu sa jasnom artiku-

lacijom, ali sa siroma{nim znanjem.

U poslednje dve decenije, me|utim,

po uzoru na {kole u Americi i Evropi, do{lo

je do promena i kod nas pa se u nastavi

sve vi{e prihvata, takozvani, metod to-

talne komunikacije, koji podrazumeva ko-

ri{}enje svih dostupnih puteva, kako bi se

detetu obezbedilo razumevanje i pojmovni

razvoj. U tom smislu, u nastavi se koristi

oralni govor, pisanje, ilustracija, gest, mi-

mika i daktilologija. Oralni govor ostaje os-

novno sredstvo komunikacije, ali i ges-

tovni jezik dobija svoju vrednost i uvodi se

kao pomo}no sredstvo u komunikaciji sa

decom o{te}enog sluha. Tako|e, osnove

gestovnog jezika uvode se i na Defekto-

lo{ki fakutet u Beogradu kao obavezan

predmet. Gestovni jezik predstavlja priro-

dan na~in komunikacije gluvih osoba, pri

~emu se pojmovi-re~i prikazuju znacima

koji se tvore pokretima ruku. On predstav-

lja efikasan put za usvajanje novih pojmo-

va, koji se naknadno verbalno imenuju i

gestovi se zamenjuju re~ima. Kao pomo}-

no sredstvo u nastavi, koristi se i dak-

tilologija, tj. prstna azbuka, pri ~emu je

svaki glas (slovo) predstavljen razli~itim

poloàjem prstiju jedne ili obeju ruka.

Uloga roditelja

U procesu obrazovanja, roditelji deteta

imaju veoma zna~ajnu ulogu. U odeljenji-

ma {kole, svakodnevni su kontakti rodite-

lja i defektologa-surdoaudiologa, kad rodi-

telji dobijaju i uputstva i smernice za rad

sa detetom kod ku}e. Roditelj je ravnopra-

van partner u rehabilitaciji i obrazovanju

deteta.

U prostorijama {kole sme{teno je i

Udruènje roditelja dece o{te}enog sluha

(URDOS). Svojim uslugama i saradnjom

sa defektolozima Udruènje doprinosi

kvalitetnijem izvo|enju nastave.

Uspe{no vaspitanje i obrazovanje ne

podrazumeva samo sticanje znanja i

razvoj govora, nego ima za cilj i svestran

razvoj i afirmaciju li~nosti. U tom smislu,

teì se da se kod dece razviju razli~ite

ve{tine i skriveni talenti. Zna~ajno mesto

u radu zauzimaju priredbe na kojima deca

imaju priliku da pokaù {ta su nau~ila i

ispolje svoje talente. Na priredbama u~es-

tvuju svi u~enici ravnopravno, a ~esto se

odràvaju i nastupi na{ih u~enika na raz-

nim gradskim manifestacijama. To je od

naro~itog zna~aja za afirmaciju i uklju~i-

vanje dece u {iru dru{tvenu sredinu.

U poslednje vreme, sve ve}u pa`nju

stru~ne javnosti i roditelja, privla~i pitanje

obrazovanja i rehabilitacije dece kojima je

ugra|en kohlearni implantat. Taj problem

}e, kod nas, tek postati aktuelan u bu-

du}nosti, jer se broj dece sa ugra|enim

kohlearnim implantatom u na{oj zemlji

svakim danom pove}ava. Upravo je ORL

klinika u Novom Sadu, pored Beograda,

glavni centar za obavljanje ovih operacija

u Srbiji i Crnoj Gori. Kohlearni implant, koji

se ugra|uje u glavu deteta, zamenjuje

slu{ni aparat i njegova je uloga da poja~a

prijem zvuka. U odre|enim slu~ajevima uz

pomo} kohlearnog implantata podiè se

prag sluha i do 40 dB. Me|utim, za uspeh

na tom planu, od presudnog je zna~aja

uspe{na rehabilitacija i dobra saradnja ro-

ditelja dece sa surdoaudiolozima. U planu

je da se, pri odeljenjima {kole „Jovan

Popovi}“, organizuje centar za rehabilitaci-

ju dece sa ugra|enim kohlearnim implan-

tatom, gde bi deca dobila odgovaraju}u

pripremu i dalje se usmerila u redovna

odeljenja {kole.

Vannastvne aktivnosti

Defektolozi zaposleni u {koli aktivni su

i van {kole u okviru raznih projekata. Tre-

nutno se, u saradnji sa Crvenim krstom

Novog Sada, realizuju dva projekta. Pro-

jekat „Za lep{i svet“, koji okuplja decu sa

o{te}enim sluhom uzrasta od 5 do 10

godina i ~lanove njihovih porodica, realizu-

je se ve} pune tri godine i ima za cilj

stvaranje boljih uslova za razvoj dece sa

o{te}enjem sluha unutar porodice i us-

pe{nije uklju~ivanje u {iru dru{tvenu sred-

inu. Radionice koje se odràvaju u okviru

projekta izvode se u prostorijama Saveza

gluvih i nagluvih Vojvodine i Organizacije

gluvih i nagluvih Novog Sada. Drugi pro-

jekat, pod nazivom Drugi i ja, realizuje se

od marta meseca 2004. godine, u pros-

torijama Crvenog krsta Novog Sada, a

okuplja decu sa o{te}enjem sluha i bez

njega, uzrasta od 10 do 15 godina. Cilj

projekta jeste razvoj tolerancije kroz pre-

vazilaènje konfliktnih situacija sa „~uju-

}om“ sredinom i u me|usobnom kontak-

tu.

U saradnji sa Savezom gluvih i naglu-

vih Vojvodine, defektolozi iz {kole izvode i

dodatne slu{ne i govorne ve`be sa decom

o{te}enog sluha mla|eg uzrasta. Ve`be

se izvode u prostorijama Saveza, a njihov

cilj je da se u klju~nom periodu deci pruì

dodatna podr{ka u govorno-jezi~kom .

Mirela Kljai}

U {kolama za decu

o{te}enog sluha u Srbiji,

dugo je vladao,

takozvani, oralni metod.

Osnovni cilj toga metoda

bio je da se kod dece

dobije {to ~istiji izgovor

glasova, uz {to ve}u

razumljivost govora. U

tom smislu, zabranjivana

je u {kolama upotreba

znakovnog (gestovnog)

jezika, jer se verovalo da

bi kori{}enje gestova

ko~ilo razvoj oralnog

(glasovnog) govora. Ovo

je, naàlost, vodilo u

verbalizam. Deca su

zavr{avala {kolu sa

jasnom artikulacijom, ali

sa siroma{nim znanjem.

Osnovna {kola „Jovan Popovi}“

Dijakonija Austrija je organizacija ko-

ja ve} mnogo godina uspe{no radi

na podru~ju invaliditeta i koja vodi

velike ustanove, poput Dijakonijskog cen-

tra u Gallneukirchenu. Trenutno se realizu-

ju dva koncepta zapo{ljavanja i radnog an-

gaòvanja osoba sa invaliditetom u Gal-

lneukirchenu. Oni obuhvataju 400 radnih

mesta u Gornjoj Austriji i predstavljaju po-

ku{aj da se kreiraju individualno krojena

radna mesta za osobe sa invaliditetom,

sa razli~itim stepenom otvorenosti ka spo-

lja. Jedan od ovih koncepata je nov – Ra-

dionica IT u Hagenbergu, i u toj oblasti su

iskustva jo{ uvek ograni~ena. Drugi kon-

cept, koji se pokazao veoma uspe{nim je,

takozvani, „Kulinarium” i on traje ve} pet

godina.

Inovacije i izazovi

Radionica IT je osnovana januara me-

seca 2005. godine u mestu Hagenberg,

20 km udaljenom od Gallneukirchena.

Ona predstavlja najnoviji projekat Dijako-

nije u oblasti rada i okupacionog tretmana

osoba sa invaliditetom. Iznikla je iz reha-

bilitacionog kompleksa u Gallneukirch-

enu, ali je sme{tena u prostorijama pres-

ti`nog Koledà za tehniku i informacione

tehnologije u Hagenbergu, {to je istovre-

meno i inovacija i izazov.

Radna grupa Radionice funkcioni{e

kao samostalna jedinica u okviru zgrade i

postoji plan da se ostvare veze sa spolj-

nim naru~iocima posla. U ovom trenutku,

Radionica zapo{ljava 12 ljudi sa invalidite-

tom, koji rade prvenstveno na unosu i ob-

radi podataka, obradi teksta i grafi~kom

dizajnu. Planira se, da se dalje nude jed-

nostavne usluge, kancelarijski poslovi,

kao {to su kovertiranje, lepljenje etiketa,

sortiranje dokumenata u fascikle i sl. Za

rad na kompjuteru postoji posebno adap-

tiran hardver.

Radionica u Hagenbergu se jo{ uvek

razvija. Svaki pojedini radnik je individual-

no i pa`ljivo pripremljen i edukovan za rad

i tek nakon perioda prilago|avanja na po-

sao, moè biti utvr|en kapacitet i o~eki-

vani u~inak radionice, kao i profil usluga

koje se nude spoljnjem trì{tu. Za sada se

porud`bine ograni~avaju samo na interni

sektor Dijakonije, naj~e{}e u vezi sa dizaj-

nom pozivnica na razne doga|aje i sli~no.

U celini, ~itav budu}i razvoj Radionice

veliki je i zanimljiv izazov, kako za osoblje

tako i za korisnike. S obzirom na sveop{ti

brz razvoj informacionih tehnologija, ona,

kao koncept, postavlja trendove u radu sa

osobama sa invaliditetom.

Trening za posao

Koncept „Kulinarium” dizajniran je

2000. godine u okviru Dijakonije, sa ci-

ljem da se kreiraju adekvatna radna mes-

ta za osobe sa invaliditetom. On nudi

ketering za bifee, {kolsku uìnu i ru~kove

za klijente u regionu grada Linca. Radnici

sa invaliditetom dolaze, uglavnom, iz rad-

ne grupe koja je pripremljena u radionica-

ma u Gallneukirchenu. Pored rada u za{ti-

}enim uslovima, u jesen 2003. godine,

razvijen je i takozvani jobcoaching pro-

gram, to jest, trening za posao, koji pod-

razumeva intenzivno pra}enje radnika, rad

u otvorenim uslovima, to jest, na regular-

nom trì{tu rada, a dosad su dve osobe

pro{le kroz taj program.

U „Kulinarium”-u je zaposleno 18 oso-

ba sa invaliditetom, a na osnovu Zakona

o osobama sa invaliditetom Gornje Aus-

trije, koji govori o podr{ci kroz okupaciju.

Me|u njima su mlade osobe sa invalidite-

tom, koje nakon intenzivne obuke nisu do-

sad bile zaposlene u otvorenim uslovima i

koje na ovaj na~in imaju priliku da se pri-

preme za lak{i pristup otvorenom trì{tu.

Tako|e, tu su i osobe koje su zavr{ile spe-

cijalne {kole, ili, takozvane, integrativne

ISKUSTVA DRUGIH

Modeli zapo{ljavanja

Radnici u kulinarijumu

U prethodnom broju Linkera objavljen je prevod prvog dela

~lanka o konceptima i iskustvima zapo{ljavanja i radnog

angaòvanja osoba sa invaliditetom u Austriji. Ovaj broj donosi

nastavak originalnog teksta koji je napisala stru~na saradnica

u ogranku organizacije Dijakonija Austrije, sa rehabilitacionim

kompleksom Dijakonije, u mestu Gallneukirchen, Mag. dr.

Saskia Dyk. Originalni tekst na nema~kom jeziku moè se

pro~itati na veb sajtu Resursnog centra

Stolarska radionica

i itemavidici


cm

yk

linker

2-3

str

ana 2

1 - 2

4

razrede u kojima, kako austrijski zakoninalaù, pored u~enika iz „redovne” popu-lacije, moè da bude i najvi{e ~etiri u~e-nika sa invaliditetom, i koje su zaintereso-vane da rade u oblasti keteringa, a za kojeina~e nema mogu}nosti treninga i rada uza{ti}enim uslovima.

Poslovi u „Kulinarium”-u osmi{ljeni sukao dugoro~ni, ali i kao polazna osnova zakasniju poslovnu karijeru. Radi ostvariva-nja tog drugog aspekta, rukovodstvo „Kuli-narium”-a sara|uje sa ustanovama kojese bave planiranjem karijere i, takozvane,asistencije u radu (eng. work assistance).

Integracija i samopo{tovanje

„Kulinarium” dokazuje da rad u direkt-nom kontaktu sa klijentima podsti~e inte-graciju i pove}anje samopo{tovanja radni-ka sa invaliditetom. Radnici u komunikaci-ji sa klijentima dobijaju povratne informa-cije o svom radu i sebi. To je za njih vaàniskorak iz socijalne izolacije, jer na tajna~in oni mogu da iskuse sebe i svoj radu {irem socijalnom i ekonomskom kontek-stu.

Va`no je to da je za klijente u prvomplanu kvalitet usluge, a ne ~injenica da ihpruàju osobe sa invaliditetom, {to trebada vodi i primerenijem na~inu komunikaci-je izme|u klijenata i osoba sa invalidite-tom.

Svim pojedincima sa invaliditetom kojirade u „Kulinarium”-u ponu|eno je odgo-varaju}e radno mesto sa vi{e ili manjekontakta sa klijentima. Na taj na~in, sviradnici mogu da u~e i osvajaju, korak pokorak, nove oblasti u poslu i nove sposob-nosti u za{ti}enoj, internoj sferi, na primerkuhinja ili op{ti poslovi, zatim u segmenti-ma gde imaju malo kontakta sa klijenti-

ma, pa do poslova gde direktno komunici-raju sa klijentima kada dostavljaju hranuili posluùju u bifeima.

Pored mogu}nosti za u~enje i obavlja-nje poslova razli~itog stepena kompleks-nosti, korisnici, korak po korak, razvijaju isvakodnevne ìvotne i psihosocijalne ve{-tine. Zaduèno osoblje sprovodi individual-no prilago|en program obuke i rada, us-kla|en sa potencijalima i interesovanjimaradnika sa invaliditetom. U svakodnevneaktivnosti ubrajaju se rukovanje novcem,ovladavanje jedinicama za merenje, ili ru-kovanje ku}nim aparatima. Pod radnimve{tinama se misli na profesionalno pri-premanje obroka, odràvanje kvaliteta i ni-voa higijene, koji je zakonom propisan, iliprofesionalno posluìvanje.

Na psihosocijalnom polju, osoba moèdobiti podr{ku, kako bi kompetentnije od-govorila na zahteve koje postavlja struktu-ra jednog radnog dana, komunicirala sakolegama, nosila se sa zahtevima posla upogledu koncentracije ili pridràvanja do-govora.

Razvoj ljudskih resursa

Svake ~etiri nedelje odràvaju se sas-tanci tima, kad se sastaje svo stru~noosoblje i radnici. Sastanci sluè da bi sekoordinirale porud`bine, da bi se osvrnulona rutinske poslove, a posebna pa`nja pri-daje se i satisfakciji zaposlenih sa inva-liditetom i raznim situacijama koje se de-{avaju na poslu. Diskutuje se o problemi-ma i konfliktima i radi se na njihovom re-{avanju, a pri tom se vodi ra~una da se, u{to ve}oj meri, zadovolje èlje i potrebezaposlenih.

Koncept „Kulinarium” podrazumeva iperiodi~ne intervjue sa zaposlenima, na

svakih godinu do godinu i po dana, kadase analizira rad zaposlene osobe i pos-tavljaju individualni ciljevi. U redovnim in-tervalima rade se i dopunski treninzi, kao{to su obuka iz prve pomo}i, rukovanjenovcem i sli~no.

Sastanci pedago{kog tima tako|e seodvijaju periodi~no. Tim se trudi da od-govori vi{estrukim zahtevima, kako bi, sjedne strane, bilo mogu}e garantovativisok kvalitet keteringa i odgovaraju}upodr{ku zaposlenoj osobi sa invalidite-tom, sa druge strane. Kada se porud`-bina prihvata, uvek se vodi ra~una o to-me da se odrì balans izme|u orijenti-sanosti na klijenta i izvodljivosti posla odstrane zaposlenih.

Perspektiva za budu}nost

Iskustva „Kulinarium”-a i Radionice ITpokazuju da su oblasti usluga i tehnologi-je idealne oblasti za aktivnost osoba sainvaliditetom. Tako|e, ona pokazuju daradionice tog tipa apsolutno mogu ispuni-ti dvostruki zadatak, odnosno, kombino-vati invaliditet sa trì{tem rada. Radionicepruàju razli~ite mogu}nosti radniku sainvaliditetom, da bira izme|u razli~itih ste-pena otvorenosti posla ka spolja, oddirektnog kontakta sa klijentima, do radau za{ti}enim uslovima. U budu}nosti, za-datak institucija koje pruàju socijalne us-luge bi}e razvijanje, upravo, ovakvih poslo-va za osobe sa invaliditetom.

Klju~na stvar u ovakvom konceptu, injegov glavni kvalitet, jeste insistiranje naprofesionalnosti i kvalitetu rada i uprav-ljanja. Pored toga, vaàn kriterijum uspe-ha tih projekata su i visoko motivisani rad-nici sa invaliditetom kojima se mora obez-bediti stru~na podr{ka i okvir da realizujusvoje poslovne ideje i potencijale.

Mag. dr. Saskia Dyk

prevod Tatjana LazorUmetni~ka radionica

„Kulinarium” nudi usluge keteringakoji uklju~uje pripremu i dostavu hrane,to jest, obroka, uz posu|e i osoblje kojeposluùje. Klijenti su uglavnom pojedin-ci, preduze}a, ali i razne organizacije ikancelarije. Tako se, na primer, tri resto-rana u Lincu redovno snabdevaju {trudla-ma Topfenstrudel, tipi~nm austrijskimkola~em.

Omogu}ena je i takozvana zdrava{kolska uìna u regionu Linca, gde „Ku-linarium” svakodnevno priprema, dosta-vlja i prodaje uìnu za tri {kole, kao i ru-~ak za dve {kole i dva zabavi{ta i za za-poslene u ovim ustanovama.

Ne manje va`ne aktivnosti jesu i pos-lovi odràvanja i op{ti poslovi koji uklju-~uju pranje ve{a i aktivnosti pre dostavehrane i posle nje.

Usluge

zavisi}e kasnije i njena sposobnostkomunikacije sa ~lanovima {ire dru{tvenesredine. Naravno, za uspe{an razvoj govo-ra i komunikacije, va`no je negovati i razvi-jati preostale ostatke sluha, {to sepostiè kroz razli~ite ve`be slu{ne pa`njeu pred{kolskom periodu.

Individualizovani pristup

U izazivanju glasova kod dece o{te}e-nog sluha, zna~ajno mesto dobila je pos-lednjih godina fonetska ritmika. To je pos-tupak izazivanja glasova kroz makropokrete tela. Svaki izgovoreni glas imasvoju napetost, intenzitet, duìnu trajanjai druge karakteristike, koje dete lak{e us-vaja kroz karakteristi~ne pokrete tela.Fonetska ritmika ima svoj zna~aj i u usva-janju pravilnog govornog ritma, koji je~esto iskrivljen. Ovakav postupak u raduprimenjuje se od pred{kolskog perioda, azatim i kroz niè razrede, kao posebannastavni predmet.

Jedan od najva`nijih zadataka defek-tologa u pred{kolskoj nastavi jeste darazvije kod dece {to ve}i pojmovni fond ire~nik. Pritom se po~inje od detetu naj-bliìh pojmova, kao {to su bliske osobe(mama, tata,...) i stvari iz okoline, a pos-tavljena osnova se, dalje, nadogra|uje ioboga}uje tokom {kolovanja. Put od prvihglasova do re~i sa zna~enjem i smislomponekad je veoma dug i svaka nova re~ natom putu uspeh je za sebe. Pri usvajanjupojmova, koriste se konkretni predmeti i

bi}a iz okoline, igra~ke, fotografije i ilus-tracije, i princip o~iglednosti je jedan odosnovnih principa u radu. Da bi dete usvo-jilo neki pojam, ono mora predmet da vidi,opipa i upozna ga u svakom obliku.

Rad u pred{kolskoj grupi sa starijomdecom usmeren je na pripremu dece za{kolu, a deca se tu upoznaju sa brojevimai slovima, uvode se u ~itanje, pisanje ira~unanje.

Pred{kolske grupe, kao i {kolska ode-ljenja, broj~ano su male i obi~no obuhva-

taju do {est u~enika, dok je zakonom pro-pisano najvi{e deset u~enika u odeljenju.Na taj na~in, ostvaruje se individualizovanipristup, pri ~emu svako dete napredujesvojim tempom, u skladu sa sopstvenimmogu}nostima. To je jedna od osnovnihprednosti takvog vida nastave u obrazova-nju dece sa o{te}enim sluhom. Na taj na-~in, kod svakog deteta se lak{e uo~avajui odre|ene sklonosti i talenti, koji se zatimpodsti~u i razvijaju. Rad u malim grupamavaàn je u odeljenjima, jer je tako svakomdetetu obezbe|ena dobra vidljivost go-vornih organa nastavnika i uspe{nost u~itanju govora sa usana.

Pored rada u grupi-odeljenju, izvodi sei individualna nastava, u vidu slu{nih igovornih ve`bi. Slu{nim i govornim ve`ba-ma u odeljenjima obuhva}ena su sva de-ca, od pred{kolskog uzrasta, pa dozavr{etka {kolovanja. Kroz ve`be se utvr-|uje govorno-jezi~ki i slu{ni status u~e-nika, koji se nadalje razvija u skladu sanjegovim individualnim mogu}nostima.Redovnim ve`bama formiraju se i pro~i{-}avaju usvojeni glasovi, razvija se slu{napa`nja i bogati se jezi~ka struktura. â-sovi slu{nih i govornih ve`bi ulaze u nas-tavni plan i program {kole i predstavljajuzna~ajnu dopunu ~asovima srpskog jezi-ka.

U nastavi za decu o{te}enog sluhazastupljeni su isti predmeti kao i u re-dovnoj nastavi. Izuzetak ~ine samo ~asovimuzi~kog vaspitanja i stranog jezika, koji

Gestovni jezik predstavlja

prirodan na~in

komunikacije gluvih

osoba, pri ~emu se

pojmovi-re~i prikazuju

znacima koji se tvore

pokretima ruku. On

predstavlja efikasan put

za usvajanje novih

pojmova, koji se

naknadno verbalno

imenuju i gestovi se

zamenjuju re~ima.

i idogodilo setema


cmyk

linker

2-3

stra

na 2

0 - 2

5

Deca sa o{te}enjem sluha u na{ojzemlji danas poha|aju ili specijalneili redovne {kole, {to zavisi prven-

stveno od stepena o{te}enja njihovg slu-ha. Odnos stepena o{te}enja sluha i edu-kativnih mogu}nosti, na osnovu klasifi-kacije koju je izdao Komitet za sluh i rav-noteù Ameri~ke akademije za oftalmo-logiju i otorinolaringologiju, dat je u tabeli.Ta klasifikacija je sveobuhvatna i prak-ti~na, ali je ne treba prihvatiti kao impera-tiv. Pored stepena o{te}enja sluha, mo-gu}nosti edukacije u velikoj meri zavise iod nivoa intelektualnih sposobnosti, oddobi u kojoj je do{lo do o{te}enja sluha,od pravovremenog po~etka rehabilitacije,od porodi~nog miljea i niza drugih faktora.

Specifi~nosti obrazovanja u, takozva-nim, specijalnim {kolama, odnose se, presvega, na prilago|en plan i program obra-zovanja, na adekvatan pristup osobi sao{te}enjem sluha, na mali broj dece uodeljenju i na edukovan nastavni kadar. Una{oj zemlji postoje specijalne {kole zadecu sa o{te}enjem sluha u Subotici,Zemunu, Beogradu, Jagodini, Ni{u, Kragu-jevcu i Uìcu. Te su {kole, uglavnom, inter-natskog tipa i obezbe|uju sme{taj i ishra-nu za u~enike.

Izbegavanje segregacijeU blizini novosadske plaè [trand, na

Limanu, okruèna soliterima, sme{tena jeOsnovna {kola „Jovan Popovi}“. Od osta-lih novosadskih osnovnih {kola, razlikujese po odeljenjima za decu sa o{te}enimsluhom, koja ve} godinama ~ine njen sas-tavni deo.

Ove godine, odeljenja za decu o{te-}enog sluha u Novom Sadu obeleàvaju

mali jubilej i slave 30 godina postojanja.Po~ela su sa radom 16. oktobra 1976.godine, pri Osnovnoj {koli „Vasa Staji}“.Vremenom je broj dece i njihovih nastavni-ka prevazi{ao prostorne kapacitete ove{kole, pa su, 1. septembra 1983. godine,odeljenja pre{la u adaptirani prostor [ko-le „Jovan Popovi}”, u Ulici dr Ilije \uri~i}abr. 2, gde se nalazi i danas. Deca sa o{-te}enjem sluha dele ovaj prostor sa os-talom decom prvog i drugog razreda os-novne {kole.

Trenutno, nastavu u odeljenjima po-ha|a ~etrdeset jedno dete sa o{te}enjemsluha, a od toga broja devetoro je u pred-{kolskim grupama. Nastavu, koju izvodidvanaest defektologa, odvija se u toj {koli

pomalo specifi~an na~in, zbog ~injeniceda deca poha|aju redovnu {kolu, neinter-natskog tipa, zajedno sa decom koja ~uju,za razliku od ostalih {kola koje funkcio-ni{u zasebno, to jest, kao specijalne {ko-le sa internatima. To zna~i da ona ìve iodrastaju unutar svojih porodica, okruè-na vr{njacima koji nemaju o{te}enje slu-ha.

Razvoj deteta sa o{te}enjem sluhaunutar porodice, uz podr{ku i angaòvanjenjenih ~lanova, od velikog je zna~aja zapravilan razvoj li~nosti i uspeh u obrazova-nju. Kako su takva odeljenja sastavni deo{kole, lak{e se ostvaruje inkluzija dece uredovna odeljenja. Tako|e, unutar {kolepruàju se razli~ite mogu}nosti uklju~iva-nja u odre|ene segmente redovne nasta-ve i vannastavnih aktivnosti. Na taj na~in,izbegava se zamka segregacije, koja sedosta ~esto pripisuje specijalnim {kolama.

U nastavi su zastupljena deca sa o{te-}enjem sluha pred{kolskog i osnovno{kol-

skog uzrasta. Rad u pred{kolskom perio-du organizuje se kroz dve uzrasne grupe,to jest na mla|u, gde se deca uklju~ujuve} sa tri godine starosti, i stariju grupu.Kada je u pitanju najmla|a grupa, decaovog uzrasta naj~e{}e dolaze u {kolu bezglasova i pojmova, a, samim tim, i bezmogu}nosti da komuniciraju sa okolinom.Najteì zadatak, ali i najve}i uspeh defek-tologa, jeste izazivanje prvih voljnih glaso-va i re~i i usvajanje prvih pojmova. Ono,{to dete koje ~uje usvaja spontano slu-{anjem ve} u prvoj godini ìvota, kod dete-ta koje ima o{te}enje sluha gradi se kroznaporan rad deteta, defektologa i uz an-gaòvanje roditelja. Prvi svesno izgovoreniglasovi polako se povezuju u re~i, a re~idobijaju svoje zna~enje. Tako se zapo~injegovorno-jezi~ki razvoj i postavlja se osno-va za komunikaciju deteta i njegovo kasni-je obrazovanje.

Osobe sa o{te}enjem sluha u~e govori putem ~ula vida i ~ula dodira. Svaki glaskoji izgovorimo nema samo svoju zvu~nusliku, ve} i vizuelnu sliku koja zavisi odpoloàja usana, poloàja jezika i zuba idrugih govornih organa. Pri izazivanju gla-sova, dete usvaja vizuelnu sliku glasa, aimitiranjem defektologa i ponavljanjemnjegovih pokreta nastoji da taj glas pravil-no izgovori. Na taj na~in, jo{ u pred{kol-skom periodu, razvija se ve{tina ~itanjagovora sa usana. Od sposobnosti osobeda dobro ~ita govor sa usta sagovornika,

OBRAZOVANJE OSOBA SA O[TE]ENJEM SLUHA

[irok spektarmogu}nosti

Razvoj deteta unutar porodice, uzpodr{ku i angaòvanje njenih ~lanova, od velikog je zna~aja zapravilan razvoj li~nosti i uspeh uobrazovanju. Kako su takva odeljenjasastavni deo {kole, lak{e se ostvaruje inkluzija dece u redovnaodeljenja

Prag sluha Edukativne mogu}nosti

manji od 40 dB obrazovanje u redovnoj {koli, uz obezbe|eno mesto u prvoj klupi

41-45 dBobrazovanje u redovnoj {koli uz ~itanje govora sa usana, no{enjeslu{nog aparata, rehabilitaciju slu{anja i korekciju izgovora glasova

56-70 dBobrazovanje u redovnoj {koli, uz kori{}enje slu{nog aparata i rehabil-itaciju slu{anja i govora, ili uklju~ivanje u specijalnu nastavu

71-90 dBobrazovanje u specijalnoj {koli uz rehabilitaciju slu{anja i izgradnjugovora i jezika

ve}i od 90 dB obrazovanje u specijalnoj {koli

Pored stepena o{te}enjasluha, mogu}nosti

edukacije u velikoj merizavise i od nivoa

intelektualnih sposobnosti, od dobi u

kojoj je do{lo doo{te}enja sluha, od

pravovremenog po~etkarehabilitacije, od

porodi~nog miljea i nizadrugih faktora

Edukativne mogu}nosti, u zavisnosti od praga sluha

Me|unarodna mreà osoba sa inva-liditetom, uslu`nog sektora, istra-ìva~a, vladinih agencija i zastup-

nika Rehabilitation Inernational, sa se-di{tem u Njujorku, koja promovi{e prava,inkluziju i rehabilitaciju osoba sa invalidi-tetom i radi na njihovom implementiranju,organizovala je, 9. marta, u Be~u, Semi-nar o promovisanju prava i rehabilitaciji uCentralnoj i Isto~noj Evropi.

Cilj skupa bio je da se u~esnici upoz-naju sa tokom rada na Konvenciji Uje-dinjenih nacija o promovisanju prava i dos-tojanstva osoba sa invaliditetom i njego-vim rezultatima, sa izazovima Vlada i ci-vilnog dru{tva u Centralnoj i Isto~noj Ev-ropi u sprovo|enju Konvencije (na kon-kretnim primerima iz Talina u Estoniji,Nacionalne skup{tine u Ukrajini, Skup-{tine poljskog grada Gdinje, koji je doneolokalni plan razvoja, lokalne uredbe i for-mirao fond za podr{ku razvojnim programi-ma u oblasti invalidnosti na inicijativu civil-

nog sektora i u saradnji s njim i svojim pri-merom uti~e na druge gradove i nacional-no zakonodavstvo), sa ulogom zajedniceosoba sa invaliditetom u Evropi u promo-visanju svojih prava (na primerima rezulta-ta zastupni~kog rada i pritisaka organi-zacija i mreà usmerenih na osobe sarazli~itim vrstama invaliditeta, kakve suEvropski forum osoba sa invaliditetom

(EDF) i Hrvatski savez udruga tjelesnihinvalida (HSUTI)) i sa ulogom profesionala-ca u pogledu Konvencije Ujedinjenih naci-ja. Svoja iskustva i vi|enja i svoje i ulogemreè, predstavili su Franc Gundaker, vi{isavetnik podregionalne kancelarije Me|u-narodne organizacije rada za Centralnu iIsto~nu Evropu, koji je govorio o ulozistru~njaka u profesionalnoj rehabilitaciji izapo{ljavanju i nacionalnim politikama izakonodavstvima, prof. Du{an [im{ik izSlova~ke, predsedavaju}i Evropskog ode-ljenja Me|unarodne komisije za tehnologi-ju i pristupa~nost u okviru RehabilitationInternational, koji je govorio o tehnolo{-kim mogu}nostima, o inovacijama i paten-tima, ali i o realnim ograni~enjima koje us-lovljava ekonomska situacija u regionu,usled ~ega je neophodno kontinuiranoplaniranje, zajedni~ki rad i razmena iskus-tava, i dr Jirì Vitava iz ê{ke republike,v.d. potpredsednika Rehabilitation Inter-national-a za Evropu, koji je izneo li~niosvrt na prednosti i ograni~enja, tj. nedo-statke mreè.

Seminar su otvorili arhitekta MajklFoks iz Sidneja, predsednik Rehabilitation

International-a i dr Peter Pils u ime do-ma}ina, Austrijskog osiguravaju}eg zavo-da od povreda na radu (AllgemaineUnfallversicherungsanstalt – AUVA, Au-stria), predstaviv{i organizacije i cilj sku-pa. Arhitekta Foks facilitirao je prvom sesi-jom, posve}enom na~inu na koji Kon-vencija Ujedinjenih nacija o pravima osobasa invaliditetom moè da se primeni uCentralnoj i Isto~noj Evropi. Generalni se-kretar Rehabilitation International-a, To-mas Legerval, predstavio je istorijat, svr-hu, ciljeve, dosada{nji rad na nacrtu teks-ta Konvencije i ulogu Rehabilitation Inter-national-a u celom procesu. Potom jeRobert Behina, austrijski ministar za soci-jalnu sigurnost, generacije i za{titu potro-{a~a, ~lan austrijske dràvne delegacijepri AD HOC komitetu Ujedinjenih nacija zaizradu Konvencije, u~esnicima preneo is-kustva o radu Komiteta i, s obzirom napolje svog rada, zadrào se na nekolikospornih ta~aka Konvencije, pre svega na~lan 9, koji se odnosi na pristupa~nost,rekav{i da moramo biti pa`ljivi u tuma-~enju i sprovo|enju tog ~lana imaju}i uvidu ekonomske prilike u razli~itim zemlja-

IZVE[TAJ

Izazovi dru{tvaKako izgledaju rezultati Seminara o promovisanju prava osoba sa invaliditetom i rehabilitacijeu Isto~noj i Srednjoj Evropi u organizaciji mreè Rehabilitation International?

Cilj skupa bio je da seu~esnici upoznaju sa

tokom rada na KonvencijiUjedinjenih nacija o promovisanju prava i

dostojanstva osoba sa invaliditetom i njegovimrezultatima, izazovima

Vlada i civilnog dru{tva uCentralnoj i Isto~nojEvropi u sprovo|enju

Konvencije

Predava~i sa seminara

i itemadogodilo se


cm

yk

linker

2-3

str

ana 1

9 - 2

6

Teoretska nastava se odvija u {kolskojzgradi u Ulici Bore Stankovi}a br. 25, aprakti~na u vi{e objekata [kole u gradu ikod poslodavaca u otvorenoj privredi.

U {kolskim radionicama dislociranimapo gradu, radi {ire senzibilizacije javnogmnjenja za potrebe i mogu}nosti osoba sainvaliditetom, odvija se, takozvano, ranoosposobljavanje. Neke od radionica nudesvoje usluge i gra|anstvu, jer je [kola reg-istrovana za pruànje usluga tre}em licu.

Obu}arska radionica nalazi se u pros-torijama u Gagarinovoj ulici br. 4, frizerskisalon u Futo{koj ulici br. 30, tka~ka ikroja~ka radionica u @elezni~koj br. 26,grn~arska i stolarska u Ulici bra}e Rib-nikar br. 32, grafi~ka, kulinarska, pekars-ka i bravarska u Ulici Bore Stankovi}a 25.Poljoprivredna radionica sme{tena je uobjektu {kole na êneju, na Me|unarod-nom putu br. 238.

Prakti~na nastava odvija se zahvalju-ju}i saradnji sa preduze}ima u otvorenojprivredi, kao {to su DES, Javno gradskosaobra}ajno preduze}e, Pobeda Zara, ivi{e privatnih zanatskih radnji. Programrealizuju nastavnici teoretske nastave,defektolozi, profesori predmeta, inènjeriuèstru~nih predmeta, nastavnici prak-ti~ne nastave, pomo}ni nastavnici, stru~nisaradnici i nastavnici za individualni tret-man. Nakon zavr{etka srednje {kole u~e-nici se prijavljuju na trì{te rada.

U~enici sa o{te}enjem vida i smanje-nim intelektualnim sposobnostima sred-njo{kolsko obrazovanje nastavljaju u Ze-munu, dok oni sa o~uvanim intelektualnimpotencijalima srednju {kolu nastavljaju uinkluzivnim programima u novosadskimsrednjim {kolama i gimnazijama.

Za u~enike sa motornom invalidno{}une postoji srednjo{kolsko obrazovanje uNovom Sadu, niti u Republici Srbiji, negosamo u Podgorici. S obzirom da se u [kolina osnovno{kolskom nivou nalazi vi{e

u~enika sa motornom invalidno{}u, [kolaje preduzela ozbiljne aktivnosti na izradiprograma i za tu grupu u~enika.

Dnevni boravak

Na osnovu re{enja Centra za socijalnirad, deca sa umerenim mentalnim i vi{e-strukim smetnjama se, nakon zavr{etkaosnovne {kole, uklju~uju u Dnevni boravak[kole, gde ostaju do dvadeset i sedmegodine ìvota.

Program se realizuje u Ulici Doà \er-|a br. 18 i Ulici Branka Baji}a br. 10. Po-red vaspitno-obrazovnih aktivnosti i svako-dnevnog treninga ìvotnih ve{tina, korisni-ci se redovno angaùju u okviru velikogbroja radionica. Omogu}eno je da se rad-no angaùju u plasti~arskoj, metalskoj,poljoprivrednoj, kulinarskoj, kroja~koj,tka~koj, grn~arskoj, voskarskoj radionici,radionici veza i radionici papirne galante-rije.

Radni i servisni centri

U tom cilju, uz podr{ku regije EmilijaRomanja, grada Modene iz Italije i Grad-ske Uprave za socijalnu za{titu i zdravst-vo, formiran je Radni centar pri [koli.Ideja o formiranju Radnog centra nastalaje iz potrebe da se pruì podr{ka mladimljudima sa invaliditetom koji zavr{avaju

[kolu, a nalaze se na trì{tu rada. Centar~ini pet radionica. U radionicu za uslugepranja i peglanja ve{a uklju~eno je petoromladih sa invaliditetom, starosti preko 27godina ìvota, koji su bili korisnici dnevnogboravka. Radionica se nalazi u objektu uUlici bra}e Ribnikar br. 32. Napla}ivanjeusluga obezbe|uje platu korisnicima Rad-nog centra. Radionica za {ivenje i radioni-ca za tkanje nalaze se u objektu u UliciBranka Baji}a br. 10. U radionicama tre-nutno radi desetoro mladih koji su zavr{iliprograme Srednje {kole. Poljoprivrednaradionica nalazi se u objektu na êneju,gde se korisnici radionice bave cve}ar-stvom. U planu je formiranje grn~arska ra-dionica u okviru Radnog centra krajem2006. godine. U Radni centar }e, do kraja2006. godine, biti uklju~eno ukupno 25mladih sa invaliditetom.

Prate}i reformske procese u svetu i una{oj zemlji, zahvaljuju}i kojima ovakve{kole prerastaju u resursne centre, {kola„Milan Petrovi}“ nije vi{e usmerena samona nastavni proces, nego izlazi iz okviraklasi~ne {kole i ulazi u ìvot lokalne zajed-nice. Formirani su servisi za ranu interven-ciju, za pruànje podr{ke deci u inkluzivnoj{koli, za podr{ku roditeljima, za pruànjepodr{ke pri zapo{ljavanju, za treningve{tina za ìvot i za pripremu za samostal-ni ìvot uz podr{ku.

Sa ciljem pruànja kvalitetnije zdrav-stvene za{tite korisnika [kole, osnovanaje i zdravstvena stanica, koja se nalazi u{kolskoj zgradi u Ulici bra}e Ribnikar br.32. Stanica obuhvata pedijatrijsku, sto-matolo{ku i psihijatrijsku ordinaciju.

Male ku}ne zajednice

Ku}ne zajednice predstavljaju alterna-tivni oblik trajne podr{ke samostalnomstanovanju odraslim osobama sa invali-ditetom. Gradska uprava za socijalnu za{-titu i zdravstvo podràla je formiranje dveku}ne zajednice u Novom Sadu. U zavis-nosti od samih korisnika ku}nih zajedni-ca, stru~njaci {kole pruàju podr{ku u vo-|enju doma}instva, u zdravstvenoj za{titi,potrebi za dru{tvenim ìvotom, zapo{ljava-nju ili pruànju podr{ke na radnom mestu.

Senzorna ba{ta

[kolski objekat sa oku}nicom, u kojojje ure|ena senzorna ba{ta, nalazi se uêneju, na Me|unarodnom putu br. 238.On je osposobljen za realizaciju razli~itihaktivnosti, kao {to su prakti~na nastavaza u~enike Srednje {kole, radno anga-òvanje korisnika dnevnog boravka, nasta-va u prirodi, priprema za podr{ku samo-stalnom stanovanju, vikend programi, or-ganizovanje rekreativnig aktivnosti, letnjihi zimskih kampova, inkluzivnih programa,trening ve{tina za ìvot, edukacije nas-tavnika, te realizacije projekata sa razli~i-tom tematikom.

Slavica Markovi}

U~enici su angaòvani i u plasteniku na êneju

ma. Promovisati pristupa~nost za dràvukao {to je Austrija, na konkretnom pri-meru, zna~i obezbediti pristup svim jav-nim objektima, na taj na~in {to }e sesagraditi odgovaraju}e rampe, a na mesti-ma gde rampama nije mogu}e savladativisinu, ugraditi elektri~ne liftove, za nekudrugu dràvu, sa lo{ijim ekonomskim pri-likama, ta preporuka u datoj situaciji zna-~i, u skladu sa raspoloìvim sredstvima,obezbediti maksimum uslova za nesme-tano kretanje. Ministar je pomenuo ve}eobaveze razvijenih zemalja u odnosu nagra|ane, na me|unarodnu zajednicu i nji-hove obaveze prema zemljama u razvoju.

Ova sesija zavr{ena je izlaganjempredsednice Sektora za rano detinjstvo iinkluzivno obrazovanje pri UNESCO-u, @ilVan den Brul. Ona je govorila o UNESCO-ovom konceptu inkluzivnog obrazovanja i ova`nosti Konvencije sa stanovi{taUNESCO-a.

Seminaru su prisustvovali predstavni-ci Rehabilitation International-a i drugihorganizacija iz Australije, Novog Zelanda,Ju`ne Koreje, Kanade, SAD-a, Velike Bri-tanije, [vedske, Holandije, Francuske,Austrije, Estonije, Ukrajine, Poljske,ê{ke, Slova~ke, Ma|arske, Hrvatske iSrbije i Crne Gore. Mnogi od prisutnih, kaopredstavnici me|unarodnih nevladinihorganizacija, kao {to je RehabilitationInternational, Me|unarodna organizacijarada i Evropski forum osoba sa invalidite-tom, rade u nekoj drugoj zemlji u regionu.

Na predlog mr Damjana Tati}a, gene-ralnog sekretara Centra za samostalniìvot invalida Srbije i ~lana dràvne dele-gacije Srbije i Crne Gore pri AD HOC ko-mitetu Ujedinjenih nacija, kome je iz kan-celarije Rehabilitation International-a upu-}en poziv za u~e{}e na seminaru, a kojizbog obaveza sa organizacijom me|unaro-dne konferencije ACCESS 2006, odrànekrajem februara meseca ove godine,seminaru su, iz Srbije i Crne Gore, prisu-stvovali Ivan Novkovi}, moj suprug, i ja,kao predstavnici Centra @iveti uspravno -Novi Sad i Biljana [trbac, saradnicaCentra i Novosadskog udruènja studena-ta sa invaliditetom u ulozi personalneasistentkinje. Budu}i da je jedan od stra-te{kih ciljeva Centra u naredne tri godine,zastupni~ki rad na formiranju odgova-raju}ih servisa podr{ke na lokalnomnivou, smatrali smo da je odlazak na tajskup strate{ki vaàn za organizaciju i zaceo pokret.

Podstaknuta izjavom @il Van den Brulda, zahvaljuju}i UNESCO-ovom i drugimprogramima koji podsti~u inkluzivno obra-zovanje, nastavni kadar sve vi{e prihvatarealnost da je {kolovanje svih pod istimuslovima, uz podr{ku gde je potrebna,pitanje ljudskih prava, pitala sam je kojaje poenta govoriti o ljudskim pravima, ka-da se stru~njaci, u dru{tvima poput na-{eg, pla{e da }e, u slu~aju zatvaranja

specijalnih {kola izgubiti posao i ulogukoju su imali, i kad se, kroz usvajanje od-govaraju}eg re~nika i prihvatljivih principa,zapravo, promovi{e medicinski model ipronalazi modus za ja~anje, ~ak osna-ìvanje specijalizovanih {kola i institucija.Re~eno mi je da su mnoge dràve pro{lekroz to i da treba sprovesti edukaciju svihzainteresovanih za tu oblast. Na mojepitanje ko bi bili edukatori, s obzirom dase na fakultetima, bez obzira na previranjai sve ve}u upu}enost u novi pristup, stvar~vrsto odràva, predloìla mi je da os-tanemo u saradnji, ne bi li se mo`da uzprojekte postaknute zajedni~kom idejom,moglo uticati na promenu stanja i svestljudi, ~ije bi mogu}nosti bile ve}e od onihkoje sada imaju.

Predsednica Hrvatskog saveza udrugatjelesnih invalida, Mirjana Dobranovi}, da-ju}i presek onoga {to je od kraja rata naovamo u Hrvatskoj ura|eno na poljuinvalidnosti, izme|u ostalog, govorila je i otome da je, prilikom poslednjeg popisastanovni{tva, dobijen podatak da u Hrvat-skoj ìvi 400.000 osoba sa invaliditetom,{to predstavlja 10% stanovni{tva. Pitalasam koji su se podaci vezani za invalid-nost prilikom popisa traìli od stanov-ni{tva. Re~eno mi je da je jedan podatakbio vezan za broj, a drugi za vrstu inva-liditeta. G|a Dobranovi} i predstavnicaRehabilitation International-a sa NovogZelanda obe}ale su da }e poslati svudokumentaciju koja se ti~e popisa u nji-hovim dràvama, a Tomas Legerval ponu-dio je Centru mogu}nost da postane ~lan-ica Rehabilitation International-a. Uspos-tavljen je kontakt sa Udruènjem roditelja

dece sa smetnjama u razvoju Pu` (Put uìvot) iz Zagreba i nacionalne federacijeosoba sa invaliditetom iz Ma|arske, sapredstavnicima gradova Talin i Gdinja iRehabilitation International-a iz svih drà-va koje su imale predstavnike.

Zajedni~ku ve~eru proveli smo u raz-govoru sa Peterom Pilsom.

„Doìvljaji“ sa puta

Bez namere da ovaj dokument poprimikarakteristike putopisa, moram da se os-vrnem na iskustva vezana za samo puto-vanje i nekoliko doìvljaja pre i posle semi-nara.

U Be~ smo krenuli vozom. Informi{u}ise o vremenu i ceni karte, pitala sam zamogu}nosti ulaska u voz, s obzirom dasuprug i ja koristimo kolica. Uputili su mena {alter za me|unarodni saobra}aj, gdemi je re~eno da ne znaju ni{ta. Zamolilismo jednog saradnika Centra da nampomogne pri ulasku u voz, ali, imaju}i uvidu ranije iskustvo, zbog udaljenosti vozaod perona i teìnu elektromotornih kolicakoja koristim, na dan polaska pozvalasam ponovo {alter za me|unarodni sao-bra}aj i pitala slu`benicu da li moè nekoda nam pomogne pri ulasku u voz. Dobilasam odgovor: „Mi ne moèmo da vamobezbedimo pratnju“. Re~eno mi je da }ese na peronu ili u vozu sigurno na}i nekoda nam pomogne. U voz je u{lo sveganekoliko ljudi, pored nas. Kondukter je biostariji ~ovek i jedino {to je on objektivnomogao da uradi jeste da nam pokaè ukoji vagon treba da u|emo, tako da nas jekolega sam uneo. Putovanje je proteklo uredu, izuzmemo li susret sa na{im

Grupa u~esnika seminara

i idogodilo setema


cm

yk

linker

2-3

str

ana 1

8 - 2

7

carinikom u Subotici, koji nam je rekao da}emo biti deportovani iz Ma|arske, jernam viza za boravak u Austriji vaì samotri dana, a Ma|arska, za boravak duì odtri dana u nekoj drugoj zemlji [engen spo-razuma, zahteva tranzitnu vizu i da }emose sresti u vozu za povratak. Pozvala samodmah Konzulat u Subotici i re~eno mi jeda me ne razumeju i da nam nije potreb-na tranzitna viza ako ve} imamo {engen-sku. Nismo imali problema na ulasku uMa|arsku, niti pri izlasku iz nje. Jediniproblem bio je to {to su prozori voza bilitoliko prljavi, da, bez obzira na to {to jebio dan, ni{ta nismo mogli usput da vidi-mo.

Na stanici u Be~u, do~ekala su nasdvojica radnika sa platformom i pomoglanam da si|emo iz voza, a od tada do ulas-ka u voz za Budimpe{tu u povratku metro,svaki autobus, svaki tre}i tramvaj, sveprodavnice, hoteli, restoran na stanici ijavne zgrade, u kojima smo bili i poredkojih smo pro{li, bili su pristupa~ni. Saz-nali smo da u Be~u ima 800 vozila za pre-voz osoba sa invaliditetom od vrata dovrata i isto tako smo se uverili da je ve-}ina voza~a iz Srbije, Bosne ili Hrvatske, aod njih smo saznali i to da veliki broj njihrade kao personalni asistenti i da postojistrepnja da }e, ukoliko Be~ postane jo{pristupa~niji izgubiti posao, {to nam jeukazalo na nedostatak svesti o tome {tase, zapravo, podrazumeva pod samostal-no{}u i personalnom asistencijom.

Na èlezni~koj stanici u Budimpe{ti,prilikom presedanja, angaòvana su dvoji-ca ljudi da nam pomognu da pre|emo uvoz za Novi Sad. Oni su sa sobom dovezlispravu na ru~ni pogon, kojom su nasspu{tali minut po centimetru i pri tomevikali na na{u asistentkinju {to nismonedelju dana unapred pismeno najavilidolazak. Kondukter koji je u{ao u voz uSubotici najpre nije regovao na moje pita-nje da li moè neko da nam pomogne nastanici u Novom Sadu, po{to je trebalo dastignemo u pet sati ujutru, a onda je naponovljeno pitanje od strane asistentkinjerekao da }e on biti tu. Kad smo stigli nastanicu, bilo mu je te{ko da nas sam pre-nese, pa joj je rekao: „Snajka, pripomozimalo“. Ona je krenula sa stvarima taksi-jem do stana, a mi smo, s obzirom damoja kolica te{ko staju u automobil,krenuli pe{ke. Sunce je tek izlazilo, gradje bio ~ist i miran i lep, a sa prvom svet-losti dana javio se i èstok utisak da nijeu redu {to se, posle osam sati vo`nje ipresedanja, pe{ke sa stanice vra}amoku}i, u doba kada na ulici nikog nema,samo zato {to ne postoji nijedan drugina~in organizovanog prevoza, osim da seprivatno angaùje neko od kolega ili poz-nanika koji su u svakom trenutku spremnida dignu teret od 60 kilograma.


Dru{tvo za cerebralnu paralizu Gr~-ke, u saradnji sa Nacionalnim i Ag-ranomskim univerzitetom i Me|u-

narodnom organizacijom za cerebralnuparalizu organizovalo je, 24. i 25. febuara2006. godine, u Atini, me|unarodni sim-pozijum na temu „Obrazovanje kao od-lu~uju}i faktor u ìvotu svakog ~oveka”.

Cilj skupa bio je da se istraè prome-ne i dostignu}a u svetu, po~injene gre{ke,nau~ene lekcije i perspektive u budu}-nosti. Njemu su, kao u~esnici i predava~i,prisustvovali ljudi koji se bave obrazova-njem, nastavnici, treneri, edukatori, pred-stavnici organizacija osoba sa invalidite-tom Evrope, Azije, SAD i Australije, pred-stavnici vlada Gr~ke i Izraela i novinari.Kroz pet tematskih sesija (U~enje, Obra-zovanje, Kultura, Obrazovanje kao najva`-niji politi~ki problem, Obrazovanje danas isutra, Savremeni trendovi u specijalnomobrazovanju i @ivot i u~enje), dat je kultu-rolo{ki, politi~ki i iskustveni okvir savre-menog obrazovanja. Obra|eni su prirodnimotivi za u~enje i podu~avanje, sa prime-rima prvog i direktnog kontakta izme|udeteta najranijeg uzrasta sa smetnjama urazvoju i u~itelja, bez obzira na to da li jere~ o roditelju ili stru~njaku, uloga sav-remene porodice i njeni efekti na decu,promena tradicionalnog modela porodiceu novi, koji funkcioni{e na potpuno druk-~ijim principima, mogu}nostima i odgovor-nosti svih koji u~estvuju u obrazovanju de-teta. Potom je govoreno o obrazovanjukao najva`nijem politi~kom pitanju, o poli-ti~koj degradaciji obrazovanja, o jeziku ujavnoj upotrebi koji postaje sve oskudniji,sa fondom od par stotina re~i koje se po-navljaju u razli~itim kontekstima, i na kra-ju o ulozi medija u savremenom obrazo-vanju. Igranim filmom „[kola” autorkeMariane Ikonomu, nagra|enim prvom na-gradom na me|unarodnom festivalu doku-mentarnog filma u Solunu 2001. godine,pokazani su rezultati programa istovre-mene nastave na gr~kom i turskom jezikusa u~enicima obeju nacionalnosti u jed-nom mestu nedaleko od Soluna sa sve-do~enjima roditelja, nastavnika i samihu~enika, a potom je na~elnica Odseka zaspecijalno obrazovanje Ministarstva obra-zovanja Izraela govorila o promenama usistemu obrazovanja osoba sa invalidite-tom u Izraelu, inkluzivnom modelu, koji jesve vi{e zastupljen i planiranju zasnova-nom na principima univerzalnog dizajna,

posle ~ega je predstavljen model obrazo-vanja zasnovan na ispitivanjima.

Usa|ene navike

Slede}eg jutra su odràna predavanja„Humanisti~ki i psihosocijalni aspekti uterapeutskom radu” i „Redovno obrazova-nje, specijalno obrazovanje”, dva izrazaistog cilja, od strane dvojice profesoraobrazovanja sa Univerziteta u Atini i So-lunu. Predavanja su pokazala je koliko jeduboko medicinski model ukorenjen usavremeni civilizacijski obrazac i koliko jete{ko, bez obzira na dobru nameru, plan iosve{}enost, odre}i se usa|enih navika,bilo da je re~ o odnosu prema osobamasa invaliditetom, jeziku koji se pri tomupotrebljava, ili samoj temi. Ve}ina preda-va~a bez obzira na stru~nost i iskustvo,do tog trenutka nije u verbalnom ispolja-vanju vlastitih misli i stavova jo{ uvekiza{la iz okvira posebnog ili specijalnogkada je re~ o osobama sa invaliditetom,na {ta sam morala da odreagujem pitanji-ma, zbog ~ega takav odnos i ta termi-nologija, kada su poznati stavovi me|u-narodnog invalidskog pokreta, te da li pos-toji efektna saradnja izme|u pokreta i

Cilj skupa bio je da se

istraè promene i

dostignu}a u svetu,

po~injene gre{ke,

nau~ene lekcije i

perspektive u budu}nosti.

Njemu su, kao u~esnici i

predava~i prisustvovali

ljudi koji se bave

obrazovanjem, nastavnici,

treneri, edukatori

predstavnici organizacija

osoba sa invaliditetom

Evrope, Azije, SAD i

Australije, predstavnici

vlada Gr~ke i Izraela i

novinari.

ISKUSTVA SA SIMPOZIJUMA U ATINI

U~enje i ìvotKako izgleda kulturolo{ki, politi~ki i iskustveni okvir

savremenog obrazovanja?UNovom Sadu postoji duga tradicija

podr{ke deci sa smetnjama u raz-voju. Za „bole{ljivu i slaba{nu

decu“ osnovana je daleke 1920. godinetakozvana [umska {kola. Prva pomo}naodeljenja pri redovnim {kolama formirajuse 1932. godine. Ratni vihor 1941.godine privremeno prekida rad {kole.Godine 1946. obnavlja se rad pomo}nihodeljenja pri osnovnim {kolama „VasaStaji}“, „Ivo Lola Ribar“ i „Ivan Gunduli}“.Na inicijativu Dru{tva defektologa grada,1958. godine, osniva se samostalnapomo}na {kola, koja 1960/1961. godinedobija ime „Dr Milan Petrovi}“. Uvaà-vaju}i i prate}i stru~na dostignu}a, ta {ko-la razvija svoje programe i danas.

[kolu za osnovno i srednje obrazova-nje „Milan Petrovi}“ poha|a 879 korisni-ka. Programi se realizuju na srpskom ima|arskom jeziku, a koristi se i neguju islova~ki i romski jezik. Deca o{te}enogvida imaju mogu}nost da u~e engleski ifrancuski jezik. [kola predstavlja {kolskicentar pod ~ijim okriljem se realizuju mno-gobrojni programi. Radi lak{eg funkcioni-sanja, u zavisnosti od nadle`nosti i na~inafinansiranja, u okviru {kole formirane suorganizacione jedinice, kao {to su pred-{kolski tretman, osnovna {kola, srednja{kola, dnevni boravak, radni centar, ser-

visni centar i zdravstvena stanica. U zavis-nosti od samih korisnika, programi se rea-lizuju u vi{e objekata u gradu kao i u poje-dinim dislociranim odeljenjima van NovogSada.

Pred{kolski i osnovni nivo

Na uzrastu do polaska u osnovnu {ko-lu, deci se pruà podr{ka u vrti}u koji senalazi na Bulevaru vojvode Stepe br. 133.Podr{ka putem servisa u ku}i pruà sedeci do 3 godine ìvota i njihovim roditelji-ma. Deca koja nisu uklju~ena u vrti}[kole, ve} su u nekom od vrti}a u gradu,

ili kod ku}e, imaju mogu}nost pose}ivanjaindividualnih tretmana, gde im stru~njaci[kole pruàju podr{ku i pripremaju ih za{kolu.

Osnovna {kola nudi raznolike progra-

me. Deci sa umerenim mentalnom smet-

njama u razvoju podr{ka je omogu}ena u

objektu {kole u Ulici bra}e Jovandi} br.

13, deci sa autizmom, u objektu u Teme-

rinskoj ulici br. 61, deci sa lakom mental-

nom ometeno{}u, deci sa telesnom inva-

lidno{}u, deci sa o{te}enjem vida i deci

sa vi{estrukim smetnjama u razvoju, u ob-

jektu u Ulici bra}e Ribnikar br. 32.

[kola je otvorila i svoja odeljenja uBeo~inu, Ka}u, Kisa~u, Sremskim Karlov-cima, [angaju, [ajka{u, Mo{orinu i Ba~-kom Jarku. Za one, koji nisu u mogu}nostida dolaze u {kolu na osnovu mi{ljenjalekara specijalista, organizuje se ku}nanastava, a iz servisnog centra {kole pruàse podr{ka i onoj deci kojoj je potrebnadodatna podr{ka u redovnim {kolama.Jedanaestoro dece koja su poha|ala na{u{kolu, uz velike pripreme, stvaraju}i inklu-zivnu kulturu i neguju}i inkluzivnu praksu,uklju~ena su u nastavu u ostalim redov-nim novosadskim {kolama. Svi programiu okviru nastavnih i vannastavnih aktivno-sti imaju za cilj upoznavanje deteta i sti-mulisanje njegovih sposobnosti koje }edoprineti njegovoj socijalnoj integraciji.

Veliku podr{ku deci, stru~njacima iroditeljima, pruàju specijalizovana poma-gala i u~ila kojima {kola raspolaè. Decao{te}enog vida sti~u saznanja o ìvotu, amogu i sama bolje da se izraze uz pomo}aparata-fotokopira koji proizvodi taktilneslike, reljefnih globusa, pribora za geomet-riju, kompjutera sa zvu~nim karticama,brajevih ma{ina, pomagala za orijentacijuu prostoru i doìvljaj vremena i prostora imnogih drugih predmeta i u~ila.

Deci sa motornom invalidno{}u sigur-nost u realizaciji programa pruàju kom-pjuteri sa pomagalima, pomo}u kojih mo-gu da koriste ra~unare. Kvalitetnijoj reali-zaciji nastavnih programa doprinosi i inter-na televizija koja je nastala kao produktrazvojnog plana {kole definisanog projek-tom „[kolski informacioni sistem“.

Bogat vannastavni ìvot {kole odvijase kroz rad mnogobrojnih sekcija, klubovai radionica, de~jih likovnih kolonija i pozo-ri{nih grupa. Organizuju se |a~ki izleti uprirodu, posete manifestacijama u gradu,ekskurzije, letovanja i nastava u prirodi.

Tokom osmogodi{njeg {kolovanja, sateì{tem u zavr{nom razredu, odvija seprofesionalna orijentacija u~enika.

Pored nastavnika, u odeljenju sa de-com rade i nastavnici za individualni tret-man i stru~ni saradnici. Takav rad defini-san je individualnim planom podr{ke zasvako pojedina~no dete. ^lan tima je i ro-ditelj deteta. Po{tuju}i èlje roditelja, mi{-ljenje i nalaz multidisciplinarnog timastru~njaka iz ustanove, i ostalih potrebnihstru~njaka koji rade van ustanove, koji su

propisani zakonom, deca se, nakon za-vr{ene osnovne {kole, upu}uju u srednju{kolu ili u dnevni boravak [kole.

Srednja {kola

Po{tuju}i zakonske okvire, a imaju}i uvidu mogu}nosti u~enika, {kolovanje usrednjoj {koli se odvija na vi{e razli~itihnivoa. Za u~enike sa lak{im mentalnimsmetnjama u razvoju program se realizujeu okviru jednogodi{njeg, dvogodi{njeg ilitrogodi{njeg osposobljavanja za rad, na-kon ~ega u~enici dobijaju zvanje manipu-lanta u oblasti za koju su se opredelili. Usrednju {kolu, pored u~enika iz osnovne{kole „Milan Petrovi}“ dolaze i u~enici iz24 naselja iz Vojvodine. Razlog za to jeste{iroka ponuda programa koju u mati~nimsredinama nemaju. U~enici se {koluju zazanimanja molera, mu{kog i ènskog friz-era, autolimara, bravara, cve}ara, pekara,konfekcijskog {iva~a, {iva~a obu}e, ru~-nog tka~a, pomo}nika knjigovesca, sito-{tampara, grn~ara, priprema~a namirnicai izra|iva~a drvne galanterije. Tokom2006. godine, u ponudi }e biti i obrazovniprofili pakera i autopera~a-podmaziva~a.

Programi se odvijaju u vidu teoretske iprakti~ne nastave. Zakon daje prednostprakti~noj nastavi.

[KOLA ZA OSNOVNO I SREDNJE OBRAZOVANJE „MILAN PETROVI]“

Prate}i reformske proceseAktuelni razvojni programi nisu vi{e usmereni samo na

nastavni proces, nego izlaze iz okvira klasi~ne nastave i ulaze

u ìvot lokalne zajednice

Radovi u~enika izloèni su u {kolskoj

prodavnici

Radno angaòvanje u stolarskoj radionici

i itemadogodilo se


cmyk

linker

2-3

stra

na 1

7 - 2

8

vaspitanja i obrazovanja deteta. Neophod-no je organizovanje radionica i edukacija,sa ciljem upoznavanja sa osnovnim ele-mentima prepoznavanja, procene i radasa decom sa smetnjama u razvoju.Informativni sadràji i programi mogu sedobiti i od samog Centra. S druge strane,potrebno je dosledno po{tovanje prava nakvalitetno obrazovanje i to u skladu sasposobnostima svakog pojedina~nogdeteta, {to, izme|u ostalog, nalaè Zakono osnovama sistema vaspitanja i obrazo-vanja.

Izme|u obaveze i volje op{tih osnov-nih {kola da decu sa smetnjama u razvo-ju obuhvate svojim radom i iznalaènjaadekvatnog re{enja za probleme na kojese nailazi u tom procesu, vlada nesklad.Op{ti i specijalni osnovno{kolski obra-zovni sistem deli o{tra linija, koju bi ub-laìlo ili ~ak izbrisalo reformisanje progra-ma. Reformski koraci trebalo bi da obez-bede povezivanje sistema i pove}anjekvaliteta obrazovnih usluga i podr{keu~enicima, bez obzira na mesto gde seobrazovanje kao usluga pruà. Idu}i u sus-ret tim pomacima, neophodno je ~initinapore na prikupljanju podataka o posto-je}im primerima dobre prakse i formiranjumape resursa potrebnih za unapre|enjeobrazovanja dece sa smetnjama u razvojukod nas.

Srednje obrazovanjeZna~ajno je i uklju~ivanje osoba sa

invaliditetom u sistem srednjeg, naro~itosrednjeg stru~nog obrazovanja, jer ima zacilj da pripremi i osposobi osobu za sa-mostalan ìvot i rad sticanjem znanja ive{tina za izvo|enje, vr{enje ili obavljanjeodre|enih radnji, operacija ili zanimanja.Krajnji cilj toga procesa jeste uklju~ivanjeosobe u svet rada i postizanje ekonomskesamostalnosti.

Zakon o osnovama sistema obrazo-vanja i vaspitanja, u ~lanu 2, o delatnostiobrazovanja i vaspitanja, izme|u ostalog,nalaè slede}e: „Sistemom obrazovanja i

vaspitanja obezbe|uje se: ... 4. obrazo-vanje i vaspitanje koje odgovara stepenurazvoja i uzrastu deteta, odnosno u~enika;5. jednaka mogu}nost za obrazovanjedece i u~enika sa smetnjama u razvoju;...“. Isti Zakon isti~e da svi imaju pravo naobrazovanje. Ipak, glavna karakteristikasrednjeg obrazovanja i vaspitanja jeste ne-obaveznost i uslovljenost ste~enim osnov-nim obrazovanjem. U na{oj sredini su pos-toje}i uslovi i mogu}nosti za srednje/srednje stru~no obrazovanje i radno os-posobljavanje osoba sa invaliditetomograni~eni fizi~kim, komunikacionim i psi-hosocijalnim barijerama. Uklju~ivanje oso-be sa invaliditetom u srednje/ srednjestru~no obrazovanje, u velikoj meri, zavisiod vrste i stepena invaliditeta i volji {ire iuè sredine. Afiniteti, sklonosti i sposob-nosti osoba sa invaliditetom nemaju goto-vo nikakav zna~aj i uticaj na njihovo uk-lju~ivanje u proces srednjeg obrazovanja iradnog osposobljavanja.

Analiza postoje}ih uslova, kapaciteta ibroja postoje}ih srednjih {kola (Tabela)pokazuje da je nivo srednjeg obrazovanjaosobama sa invaliditetom nedostupan udovoljnoj meri i adekvatnim uslovima. Iakoza u~enike sa smetnjama u mentalnomrazvoju postoji 8 srednjih {kola, a za u~e-nike sa o{te}enjem sluha 1 srednja{kola, u~enici nisu u mogu}nosti da izvr{e{iri izbor zanimanja, jer su teritorijalnousmereni ka najbliòj {koli. U~enici sao{te}enjem vida, sa motornim invalidite-tom, ili sa vi{estrukim smetnjama u razvo-ju, nemaju na raspolaganju srednje {koleu izdvojenim uslovima. Pretpostavka je dase oni, iz tog razloga, uklju~uju u op{ti sis-tem srednjeg obrazovanja, to jest, da po-ha|aju neku od ukupno 118 srednjih {ko-la op{teg tipa u Vojvodini.

Naàlost, podaci o broju tih u~enikakoji su uklju~eni u srednje obrazovanjeop{teg sistema nisu dostupni, budu}i dase u {kolama o njima ne vodi evidencija,jer ne postoji ta obaveza. Iz istog razloga,u srednjim {kolama nije obezbe|ena

stru~na podr{ka za te u~enike. Iskustvopokazuje da se uklju~ivanje u~enika sainvaliditetom svodi na pojedina~ne uspe-he upornih roditelja i pojedina~no razu-mevanje direktora {kola. Poseban prob-lem, pri tom, imaju u~enici sa motorniminvaliditetom, za koje se smatra da nisu ustanju da poha|aju nastavu u odre|enojsrednjoj {koli.

Radno osposobljavanjeZakonom je radno osposobljavanje

definisano kao aktivnost koja se sprovodii u posebnim preduze}ima (privrednimdru{tvima) za radno osposobljavanje izapo{ljavanje osoba sa invaliditetom.Podaci dobijeni od preduze}a govore dase taj proces odvija u nedovoljnom obimui bez o~ekivane i adekvatne stru~ne pri-preme, pra}enja i realizacije. Zna~aj rad-nog osposobljavanja daleko prevazilazinjegovu evidentiranu prisutnost. Tim pro-cesom bilo bi mogu}e osposobiti ve}i brojosoba sa invaliditetom za obavljanjeodre|enih operacija i sticanje ve{tina krozprakti~nu obuku, u prilago|enim uslovimai bez zahteva za {irim teorijskim znanjima.

U toku 2004. godine, u 12 preduze}aza radno osposobljavanje i zapo{ljavanjeosoba sa invaliditetom u Vojvodini, saukupno 561 zaposlenom osobom, sprove-deno je 182 pojedina~na radna osposobl-javanja i prakti~ne nastave. Ne postojepodaci o tome da li su se osobe koje supro{le kroz radno osposobljavanje nakontoga i zaposlile, ili su preduze}a sprovodi-la taj proces samo za sopstvene potrebe.

Radnim osposobljavanjem i zapo{lja-vanjem u preduze}ima mogu biti obuh-va}eni deca i omladina koja ne mogu ste}ivaspitanje i obrazovanje po planovima iprogramima za u~enike sa smetnjama urazvoju, deca i omladina koja sti~u vaspi-tanje i obrazovanje po planovima i progra-mima za u~enike sa smetnjama u razvoju,osobe koje su invaliditet stekle na rad-nom mestu, koje ne mogu da se prekvali-fikuju i dokvalifikuju, to jest, da se zaposlepod op{tim uslovima, te osobe sa inva-liditetom koje poseduju radnu sposob-nost, koje, me|utim, ne mogu da seobrazuju ili zaposle pod op{tim uslovima.Zakonski osnov i ovde ide u prilog proce-su osposobljavanja osoba sa invalidite-tom ali, kao i u slu~aju srednjeg obrazo-vanja, nije adekvatno iskori{}en.

U o~ekivanju dono{enja novog zakonao radnom osposobljavanju i zapo{ljavanjuosoba sa invaliditetom i doslednoj primeniodredbi postoje}eg Zakona o osnovamasistema obrazovanja i vaspitanja, osobesa invaliditetom imaju na raspolaganjusamo onoliko kapaciteta za radnoosposobljavanje i srednje obrazovanje zakoliko se samostalno u svojoj srediniizbore.

Marinela [}epanovi}

[kola Broj %

Srednje {kole op{teg sistema 118 92,19%Srednje stru~ne {kole 78 60,94%Srednje stru~ne {kole sa domom 2 1,56%Gimnazije 31 24,22%Gimnazije sa domom 1 0,78%Muzi~ke {kole 5 3,91%Baletske {kole 1 0,78%

Srednje specijalne {kole 10 7,81%[OSO* za u~enike sa lak{im smetnjama u mentalnom razvoju 8 6,25%[OSO* sa domom za u~enike sa lak{im smetnjama u mentalnom razvoju

1 0,78%

[OSO* za u~enike sa o{te}enjem sluha 1 0,78%

Ukupno 128 100%* [kole za osnovno i srednje obrazovanje

Postoje}e srednje {kole

stru~njaka koji svojim radom uti~u nadru{tveni poloàj osoba sa invaliditetom iako ne, da li je ona mogu}a. Ne mogu dakaèm da sam dobila konstruktivanodgovor, osim potvrdnog klimanja glavomnekolicine u~esnika skupa. Neki od njihsu mi kasnije pri{li izraàvaju}i razume-vanje i podr{ku.

Nakon ovog dela skupa, prisutne jepozdravila ministarka obrazovanja i religijeGr~ke, a nakon toga su usledila tri izlaga-nja na istu temu samo iz drugog ugla.Dvoje predava~a iz Australije i Engleske,prof. Simon Haskel i Margaret Pol, stru~-njaci za specijalno obrazovanje, govorili suo „specijalnoj deci” u redovnom obrazo-vanju i o u~iteljima za „posebnu decu” ilio u~iteljima za „decu sa posebnim te{-ko}ama”, evidentiraju}i sve dileme, pris-tup ve}ine prema manjini, upotrebu jezika,ne toliko termina koliko samog jezikakojim se ljudi kategori{u i odvajaju u pr-vom slu~aju i o dilemi koju stru~njak ima,bez obzira na znanje i iskustvo u odnosuna konkretne situacije u praksi u drugomslu~aju. Poslednje predavanje bilo je pos-ve}eno kvalitetu obrazovanja dece sate{ko}ama u razvoju, pri ~emu je datashema procene kvaliteta imaju}i u vidusve indirektne faktore koji na njega uti~u,kao {to je nepostojanje ta~nih podataka obroju i strukturi osoba sa invaliditetom,siroma{tvo i sli~no.

Na poslednjoj sesiji, naslovljenoj „@i-vot i u~enje”, izneta su iskustva podu~a-vanja i u~enja kroz umetnost i kreativnost.G|a Vali Majer, profesor plesa i pokreta izcentra Leban u Londonu, govorila je osvom dugogodi{njem radu sa osobamasa invaliditetom na polju plesa i pokreta iefektima koje je ta vrsta rada imala narazvoj njenih u~enika i njen li~ni, posle~ega je prikazan film „Leteti visoko”, kojije snimljen od segmenata me|unarodnihumetni~kih skupova u organizaciji Asocija-cije za cerebralnu paralizu Gr~ke (nekada-{nje Dru{tvo spasti~ara Atine) od 1999.godine do sada. Imala sam sre}u dau~estvujem, istraùjem, stvaram i u~im nanekima od njih. Deo materijala nastao natim skupovima objavljen je u ~asopisimaStanje stvari (2000.), Trenutak (2003.) iHeretikus (2005.).

Prof. Lori Kostadero sa UniverzitetaKolumbija (SAD) predstavila je svoj rad sadecom pred{kolskog uzrasta u oblastiobrazovanja muzikom kroz slu{anje, pe-vanje i ples. Na kraju, g|a Dafni Ikonomu,pozori{ni reditelj, predsednica Dru{tva zacerebralnu paralizu Gr~ke, do nedavnopredsednica Me|unarodne organizacije zacerebralnu paralizu i jedna od sto kandi-datkinja za Nobelovu nagradu za mir u2005. godini, prenela je u~esnicima li~noiskustvo roditelja deteta sa invaliditetomkroz tekst na temu „U~e}i od deteta”. U

planu je da se taj tekst prevede na srpskijezik u toku leta.

Otvorena vrataNakon simpozijuma, u Centru Otvo-

rena vrata, u kome se nalazi sedi{te Dru-{tva, organizovana je sve~anost povodomzavr{etka simpozijuma. Plesna grupaOmladinskog kluba Dru{tva izvela je ta~ku„Stvaranje”, a dramska grupa, formiranaod strane Dru{tva, koja se ve} godinamasastaje utorkom i otuda joj i naziv Po-zori{te Utorkom (Tuesday Drama Group),izvela je komad „Nedovr{ena pesma” naosnovu pri~e Dore Vurlumi, koja je za-ve{tala prostor za izgradnju Centra, i kojojje bio i posve}en ceo skup.

Suprug i ja, kao predstavnici Centra@iveti uspravno - Novi Sad i Novosadskogudruènja studenata sa invaliditetom, ko-je je 2002. godine u~estvovalo u umet-ni~kom projektu EUROLINE u organizacijiDru{tva spasti~ara Atine i Udruènja zaCerebralnu paralizu u Portu, i jedini pred-stavnici iz Srbije i Crne Gore, bili smo poz-vani na skup i bili smo gosti Centra Otvo-rena vrata u okviru kojeg funkcio{e {kola,rehabilitacioni program, {tamparija i radio-nica za izradu poklona. Centar ima plesnudvoranu i pozornicu, u kojima rade dveumetni~ke grupe, i svoj vozni park za pre-voz ~lanova. U njegovim programima utoku rada u~estvuje 200-250 ~lanova,

Panorama Atine

i idogodilo setema


cm

yk

linker

2-3

str

ana 1

6 - 2

9

Pravo na obrazovanje Ustavnom po-veljom imenovano je kao osnovno ljudsko pravo, a osnovno obrazova-

nje zakonom je propisano kao obaveznoza sve.

Osnovno obrazovanje

Izdvojeni kapaciteti za osnovno obra-zovanje u~enika u razvoju, u Vojvodini,obuhvataju {kole za obrazovanje u~enikasa mentalnim smetnjama u razvoju iu~enika sa o{te}enjem sluha. Osnovnoobrazovanje u~enici sa mentalnim smetn-jama u razvoju mogu ste}i u jednoj od pos-toje}ih 11 {kola, a u~enici sa o{te}enjemsluha u nekoj od 2 {kole u Vojvodini.[kole za obrazovanje u~enika sa mental-nim smetnjama u razvoju nalaze se uNovom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Ba~kojPalanci, Somboru, Subotici, Kikindi, Be-~eju, Zrenjaninu, Staroj Pazovi, Pan~evu iVr{cu. [kole za obrazovanje u~enika sao{te}enjem sluha nalaze se u NovomSadu i Subotici. Ne postoje izdvojene,specijalne {kole za u~enike sa drugimvrstama invaliditeta, kao {to su o{te}enjavida, motori~ki poreme}aji ili vi{estrukesmetnje u razvoju. Deca iz ove grupe,uklju~ena su, zato, u op{ti osnovno{kol-ski sistem, koji, u Vojvodini, obuhvata 344osnovne, 22 muzi~ke i 3 baletske {kole.

Nema adekvatne evidencije i valjanihpodataka u vezi sa u~enicima sa inva-liditetom koji su uklju~eni u sistem op{tegosnovno{kolskog obrazovanja. Oni ostajuneprepoznati u sistemu i time uskra}eniza neophodnu stru~nu podr{ku tokomosnovno{kolskog obrazovanja.

Najve}i problem predstavlja evidenti-ranje dece sa invaliditetom koja uop{tenisu uklju~ena u obrazovni proces, nji-hovog broja i vrsti invaliditeta koji imaju.Uzrok tome, izme|u ostalog, leì u nesla-ganju oko toga da li dete „sa invalidite-tom”, dete „sa poreme}ajem” i dete „sasmetnjama u u~enju” pripadaju istoj os-novnoj grupi dece kojoj je potrebna„posebna” podr{ka u procesu obrazova-nja?

Poku{aji utvr|ivanja ukupnog brojadece sa invaliditetom se, kod nas, svodena grube procene i aproksimacije, na os-novu kvota koje su op{teprihva}ene odorganizacija i institucija u svetu. Izve{tajEuropean Agency for Development in

Special Needs of Education iz 2002.godine, moè da posluì da se razmotremogu}nosti za pronalaènje modela po-mo}u kojeg bi se mogao utvrditi broj decesa invaliditetom. U Izve{taju se navodi daevropske zemlje izve{tavaju o broju deceu kontekstu obrazovanja u rasponu od 2do 18% ukupnog broja u~enika, zavisnood kriterijuma i osnova po kojem seu~enici u razli~itim zemljama ubrajaju uovu kategoriju.

Anketa

Rezultatima ankete koju je sproveoResursni centar Delo iz Sombora, u perio-du od 15. januara do 15. februara 2006.godine, pokazuje da {kole op{teg sistemaosnovnog obrazovanja nisu spremne daodgovore na u~estale zahteve koje pos-tavlja broj u~enika sa invaliditetom tokomcelokupnog njihovog {kolovanja. Anketa jesprovedena u svim osnovnim {kolamaZapadnoba~kog okruga (ukupno 42 op{teosnovne {kole u sve 4 op{tine okruga -Apatin, Odàci, Kula i Sombor), u ciljuprikupljanja podataka za formiranje bazepodataka zna~ajnih za pobolj{anje vaspit-no-obrazovnog procesa dece i omladinesa smetnjama u razvoju. Anketa je sprove-dena pismenim putem. U obzir su uzetiodgovori iz 33 anketirane {kole, {to ~ini

78,57% od ukupnog broja {kola, te sedobijeni podaci smatraju relevantnima, jersu dobijeni na reprezentativnom uzorku.

Rezultati

Rezultati su pokazali da se, u 79,41%{kola, roditelji dece sa raznim vrstamainvaliditeta obra}aju sa zahtevom da upi-{u svoje dete u {kolu op{te populacije. Usvega 47,06% {kola, postoji znanje nakoga je potrebno uputiti roditelje, ukolikose smatra da data {kola ne moè daispuni uslove za {kolovanje deteta. Uanketi iz 88,24% {kola postoji tvrdnja dau~enici ometeni u razvoju poha|aju nji-hovu ustanovu, dok nijedna op{ta osnov-na {kola nema u timu stru~nog saradnikadefektologa. [kole prepoznaju 4,83% svihsvojih u~enika kao decu sa raznim vrsta-ma invaliditeta (sa o{te}enjem vida,o{te}enjem sluha, sa motornim invalidite-tom, sa mentalnim smetnjama u razvoju,sa poreme}ajima u pona{anju i drugo).Najve}i broj svojih u~enika sa smetnjamau razvoju, {kole ubrajaju u kategorijuu~enika „sa poreme}ajem u pona{anju“,{to ~ini 1,23% ukupnog broja u~enika.Prosenjuje se da su poreme}aji u ve}ojmeri prisutn kod u~enika vi{ih razreda, za6,72% ~e{}e neko kod u~enika niìhrazreda. Zna~ajan procenat u~enika sasmetnjama u razvoju, {kole ubrajaju u ka-tegoriju „drugo“. Ti poreme}aji su za 3%~e{}e prisutni kod u~enika niìh razreda inaj~e{}e se odnose na „poreme}aje u ~i-tanju, pisanju, govoru i motorici“.

Imaju}i u vidu rezultate ankete, naro-~ito onih o broju, uzrastu i kategoriji decesa smetnjama u razvoju u osnovnim {kola-ma, stru~njaci Resursnog centra Delokonstatuju da op{te osnovne {kole pre-poznaju izvestan broj takve dece me|usvojim u~enicima i to na osnovu njihovogispoljavanja, naro~ito ispoljavanja neuspe-ha u pra}enju nastave i savladavanju nas-tavnog gradiva. Evidentiranje dece sasmetnjama u razvoju ne sprovodi se orga-nizovano i sistematski. Ona nemaju adek-vatnu stru~nu podr{ku za prevazilaènjepote{ko}a na koje nailaze u op{tim os-novnim {kolama.

Preporuke

Na osnovu uvida u postoje}e stanje,preporuke se odnose na obra}anje Centruza savete, instrukcije, uputstva i interven-cije, u bilo kom vidu rada sa u~enicima sasmetnjama u razvoju i u u~enju. Neophod-no je konsultovanje sa dostupnim stru~-njacima – defektolozima za svaku pojedi-na~nu pote{ko}u koja se pojavi u procesu

UKLJUÊNOST UÊNIKA U SISTEMU OBRAZOVANJA

Nedostupno u poèljnoj meri

Kod nas se postavljanje

pristupnih rampi i

obezbe|ivanje

pristupa~nog rasporeda

~asova u {kolama jo{

uvek doìvljavaju kao

vest od zna~aja za

objavljivanje u medijima.

Zar to nije pitanje

organizovanja procesa

nastave u cilju

ispunjavanja zakonom

propisanih obaveza

{kola?

Uslovi, obi~aji i trenutna op{ta situacija u na{em obrazovnom

sistemu ne idu na ruku ostvarivanju prava na obrazovanje i

ispunjavanju te obaveze, kada se radi o u~enicima sa

invaliditetom

korisnika i saradnika svih uzrasta, uklju-~uju}i i 8 ~lanova koji su sme{teni u gos-tinskoj ku}i. Centar je gra|en po principi-ma univerzalnog dizajna, po projektu arhi-tekte Vasilisa Zgutasa, biv{eg predsedni-ka Me|unarodne unije arhitekata, s kojimsmo se upoznali i koji mi je, kad sam murekla da mi u Srbiji imamo mnogo, takoz-vanih, neprilagodljivih zgrada, rekao damu ne bi predstavljao problem da nasposeti.

Po{to smo let za Beograd imali 26.februara, osoblje Centra se potrudilo danam u Atini pokaè sve {to smo èleli i{to je za relativno kratko vreme bilomogu}e videti. Vozili smo se metroom,obi{li sve stadione u gradu i luku, popelise liftom na Akropolj. Atina se od 2002.godine u svakom smislu promenila. Imalismo ose}aj da smo prona{li novi dom, ilimakar mesto na koje }emo se vra}ati.

Ukus kerozina

Sve bi bilo, moglo bi se re}i, nestvar-no, da kolega iz Resursnog centra za oso-be sa invaliditetom koji nas je dovezao doAerodroma Beograd nije morao vozilo daparkira na mestu na kome pi{e „samo zahendikepirane”, i da nas na Aerodromunisu odvojili od drugih putnika i poveli uambulantu, gde su nam uzeli podatke ikolima hitne pomo}i odvezli do aviona,zato {to Aerodrom ne poseduje vozilo zaprevoz korisnika invalidskih kolica, dok je

jedan putnik na nosilima ~ekao da do|upo njega ili nju. Burno sam odreagovalana ovu situaciju, zato {to sam 2003.godine, na putu za Ljubljanu doìvela istusituaciju, s tim {to su tom prilikom traìlipodatke o dijagnozi. Pozvala sam se na toda smo mi putnici, a ne pacijenti, da uzpodr{ku Skup{tine Grada predstavljamoorganizaciju, grad i dràvu na me|unarod-nom skupu i da }e izve{taj o na{emboravku, uklju~uju}i i ovu situaciju bitiposlat svim resornim ministarstvima, {to}e i biti u~injeno. U povratku je na|en pris-

tupa~an ulaz (ako se takvom moè sma-trati zgrada sa visokim stepenikom), alinije radio lift u novom delu zgrade, tako dasmo morali da idemo okolo.

Tome treba dodati doga|aj na Aero-dromu u Atini, kada nam je slu`benica naprijemu prtljaga traìla lekarsko uverenjeda moèmo da putujemo. Kolega iz CentraOtvorena vrata koji nas je pratio objasniojoj je da mi stalno putujemo i da to nikonikada nije traìo od nas niti je to potreb-no, ali je u tome pro{lo prili~no vremena iavion je ve} po~eo da se kre}e kad smodo{li do njega.

Na nacionalnom seminaru o invalid-nosti u organizaciji Evropskog foruma zaosobe sa invaliditetom, odrànog 9. i 10.maja u Beogradu, slu~ajno sam saznalaza odluku IATA-e (Me|unarodna asocijaci-ja avio prevoznika) da svi putnici koji imajuneko oboljenje ili invaliditet, moraju daimaju potvrdu lekara da smeju da putuju iuz kakav tretman, s tim {to se od onih, ~ijisu oboljenje i invaliditet golim okom uo~-ljivi, dokumentacija na ve}ini aerodromatraì, a, od onih kod kojih se ove karakte-ristike ne prime}uju, ne, ukoliko ih onisami ne predaju. Sve u svemu, ja jo{ uvekpamtim ukus kerozina i nedostatak ki-seonika tik uz avion koji tutnji, dok aero-dromski radnici u panici unose mog supru-ga.


Sve bi bilo, moglo bi se

re}i, nestvarno, da

kolega iz Resursnog

centra za osobe sa

invaliditetom

koji nas je dovezao do

Aerodroma Beograd nije

morao vozilo

da parkira na mestu na

kome pi{e „samo za

hendikepirane”

i ime|u nama re~enopovodi


cmyk

linker

2-3

stra

na 1

5 - 3

0

Na vratima na{e kancelarije nalazise poduì spisak imena „Haj De-da“, „Hajde de“, „Hajde daj“, „Ka-

ko da“, „Hajde dva“ i drugi, koja su namtokom godina davali na raznim {alterima,u prodavnicama, na benzinskim pumpa-ma, od ljudi koji (za) nas ne znaju. S drugestrane, oni koji (za) nas znaju, znaju ina{e pravo ime - Grupa „Hajde da...“ - pi-{e se velikim po~etnim slovom, odvojeno,pod navodnicima i sa tri ta~kice na kraju.Na smisao te tri ta~ke vrati}emo se kasni-je...

Sli~ni, sme{ni i manje-vi{e besmisleninazivi nizali su se i pre ta~no sedam godi-na, dok smo, sa èljom da ono budenajlep{e na svetu, smi{ljali ime za na{uorganizaciju, koju smo osnovali vo|enipotrebom da menjamo svet oko sebe ili,re~eno jezikom odraslih, {to smo u me|u-vremenu i postali, da budemo proaktivni udru{tvu i vremenu u kome ìvimo.

Na{a boja je narandàsta. Vesela!Takva nam je i kancelarija – {arena, bu~-na, puna ìvota i ideja. Njeni zidovi su punislika, fotografija i plakata. Neki od njih suproizvod na{ih aktivnosti, a neki su plodvi{egodi{nje saradnje i druènja sa dru-gim organizacijama.

Sa leve strane od ulaznih vrata nalazise plakat, uspomena na omladinski kampna Go~u (leto 2001.). Do njega, plakatkampanje za podr{ku aktivizmu mladih ulokalnoj zajednici – „Ne smaraj se, uradine{to!“ (2004.), koja je bila deo projekta„Zato {to je meni va`no“, a koji je, ve} odnaredne godine, zaìveo kao svojevrsnatradicionalni doga|aj, pod novim nazivom„Mladi u akciji“. Zatim, slika koju je, u idi-li~noj brvnarici, negde u slovena~kim Alpi-ma, naslikala jedna u~esnica omladinskerazmene „Kukavi~ja jaja“ (2002.). Tu su ifotografije koje ilustruju aktivnosti naradionicama, edukativne posete, masken-bal i druga de{avanja u okviru projekta„Zato {to je razli~ito“ (2005.). Gledaju}isve njih, vidimo na desetine mladih, izdesetak gradova u Srbiji i Crnoj Gori, izHrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine idrugih evropskih zemalja, sa kojima smose uzajamno podsticali na akciju, s kojimasmo na razne na~ine odrastali, druìli se,

tragali za kreativnim re{enjima problemakoji nas okruùju.

Druga prostorija gleda na Resavskuulicu, gde na{e ideje i akcije trenutno ìve.Na zidu, do prozora, nalazi se plakat, kojismo sa ponosom izlagali „pogledima mili-ona“, na promociji na{eg prvog crtanogserijala za decu i ostale – „Uaaa neprav-da!“, decembra 2004. godine. Crta} seprigodno nadovezao na tematiku „Bukvaratolerancije“, koji vaì za jedan od na{ihza{titnih znakova. Taj program je, kao i„Bukvar ose}anja“, od ciklusa radionicaza decu, narastao do seminara za nas-tavnice i nastavnike osnovnih {kola. Takonam je, zahvaljuju}i saradnji sa vi{e od 15{kola {irom Srbije, preko 200 nastavnicai nastavnika pomoglo svojim direktnimradom, da vrednosti, koje na{i programipromovi{u, dopru do nekoliko hiljadadece. Podr{ku u tome pruàlo nam je iMinistarstvo prosvete i sporta RepublikeSrbije, prepoznav{i kvalitete i vrednosti„Bukvara tolerancije“ i „Bukvara ose}a-

nja“, te su oni na{li svoje mesto u kata-logu akreditovanih programa za stru~nousavr{avanje nastavnika.

Na zidu, levo od vrata, pogled pada naku}icu od plute – Trening centar. Iz „odà-ka“ se „vije dim“ – radi se punom parom.Na ku}ici-tabli oka~en je kalendar, na ko-jem su obeleèni datumi zakazanih tre-ninga. Neki od njih realizova}e se u na{improstorijama, a zbog nekih }emo putovati,gde god da bude potrebno, u zemlji, uregionu i dalje. Podaci o svih 26 trenera itrenerica (11 iz unutra{njeg trenerskogtima i jo{ 15 iz spoljnog) nalaze se nastolu, u ùtom folderu, ~ija debljina ukazu-je na koli~inu iskustva koju smo stekli, nabroj i raznovrsnost oblasti kojima se bavi-mo, na broj realizovanih programa, ali iideja za nove treninge, seminare, radio-nice i na meru entuzijazma i èlje dau~imo – u oba pravca – da u~imo druge iod drugih!

Moèmo se pohvaliti i bogatom bib-liotekom. Na{im trenerima/-cama i sarad-

êsto se {alimo govore}i da „NFO nije NLO“, jer se ponekad ~ini da ljudi o neformalnom obrazovanju znaju toliko, koliko i o neidentifikovanim lete}im objektima. Po~ela sam ljudimada govorim da radim u obrazovanju. Zatim, oprezno spomenem re~ neformalno, pa se strpljivo ihrabro upustim u obja{njavanje {ta je to, ustvari. O ~emu je, zapravo, re~ i zbog ~ega Grupa„Hajde da...“ neformalnom obrazovanju pridaje tako veliki zna~aj?

FORMALNO O NEFORMALNOM

Hajde da… u~imo

U~esnici na jednom od brojnih seminara

svojoj strukturi i veli~ini sigurno nisu istikao u slu~aju osoba bez invaliditeta. Pri-sutan je u jednoj meri i problem dru{tve-nog prihvatanja studenata sa invalidi-tetom.

Kako prevazi}i, ili makar ublaìti, po-

te{ko}e studenata sa invaliditetom to-

kom studiranja?

Kao {to sam ve} navela, Univerzitet jeve} nekoliko godina unazad angaòvan nare{avanju problema prevazilaènja mno-gih prepreka tokom studiranja, i to, presvega, u saradnji sa Novosadskim udruè-njem studenata sa invaliditetom, angaò-vanjem na uklanjanju fizi~kih prepreka,obaranjem ivi~njaka, postavljanjem rampina ulaze u fakultete, podr{kom raznimaktivnostima koje izgra|uju i oplemenjujudru{tvenu svest o postojanju pote{ko}a itako dalje. U pogledu tro{kova studiranja,zvani~nom odlukom Univerziteta uvedenaje mogu}nost osloba|anja od {kolarineukoliko stepen invalidnosti studenta iz-nosi vi{e od 60 odsto. Moram naglasiti dase svakako radi o dugoro~nom procesuiskustvenog u~enja i uvi|anja potreba stu-denata, u kombinaciji sa trenutnim mo-gu}nostima Univerziteta. Kontinuirane ak-tivnosti, na polju podizanja dru{tvene sve-sti, informisanja, edukacije i konkretneakcije koje unose promenu u akademskui {iru dru{tvenu zajednicu, doprinos sure{avanju problema pobolj{anja kvalitetaìvota ovih osoba.

Ima li Ministarstvo prosvete i sporta

Republike Srbije osmi{ljen model za ob-

razovanje osoba sa invaliditetom u viso-

ko{kolskim ustanovama?

U dono{enju nove zakonodavne regu-lative, uz u~e{}e svih univerziteta i Mini-starstva, i zakonski su definisana oprede-ljenja o jednakoj dostupnosti i iskazanespecifi~nosti koje proizilaze iz odre|enihpotreba osoba sa invaliditetom. Time je, i

u Zakonu o visokom obrazovanju, preuze-ta nesumnjiva obaveza svih aktera u vi-sokom obrazovanju, a posebno dràvnihorgana, da se opredeljenja sprovedu ustvarnost.

Kontinuirana praksa Ministarstva, po-~ev od 2001. godine, zasnovana je nauvaàvanju potreba osoba sa invalidite-tom, ali ona sama ne moè zameniti izra-

du celovite strategije i obezbe|ivanje po-trebnih sredstava da se neosporni ciljeviostvare. Zato je potrebno angaòvanje iMinistarstva i Pokrajinskog sekretarijataza obrazovanje i kulturu, ali i saradnja Uni-verziteta i udruènja studenata, kako bise do{lo do optimalnog modela i utvrdiliprioriteti, a zatim i obezbedila sredstva zanjihovu realizaciju.

Da li nov zakonodavni okvir o viso-

kom obrazovanju u Republici Srbiji dopri-

nosi da ve}i broj osoba sa invaliditetom

upisuje studije?

Zakon o visokom obrazovanju, usvojenu septembru mesecu 2005. godine, pruàinstitucionalni okvir, gde je jedan od pro-klamovanih ciljeva visokog obrazovanjaupravo pruànje mogu}nosti pojedincimada, pod jednakim uslovima, steknu visokoobrazovanje i da se obrazuju tokom ~ita-vog ìvota. Neki od principa visokog obra-zovanja, koji su utkani u taj zakon, jesu iuvaàvanje humanisti~kih i demokratskihvrednosti evropske i nacionalne tradicije ipo{tovanje ljudskih prava i gra|anskih slo-boda, uklju~uju}i zabranu svih vidova dis-kriminacije. Utvr|eno je i zakonom zaga-rantovano pravo na visoko obrazovanje zasva lica sa prethodno ste~enim srednjimobrazovanjem „bez obzira na rasu, boju,koè, pol, seksualnu orijentaciju, etni~ko,nacionalno ili socijalno poreko, jezik, vero-ispovest, politi~ko ili drugo mi{ljenje, sta-tus ste~en ro|enjem, postojanje senzor-nog ili motornog hendikepa ili imovinskostanje”.

Kako stimulisati srednjo{kolce sa in-

validitetom da nastave fakultetsko obra-

zovanje u Novom Sadu?

Na prvo mesto stavila bih va`nost po-trebe za dobrom informisano{}u o posto-je}im mogu}nostima i o nastojanju da se

ti uslovi postepeno pobolj{avaju. înjeni-ce, da postoji ne samo opredeljenje na pa-piru, nego i zna~ajni vidljivi pomaci koji suostvareni tokom poslednjih godina, kao ida su prisutne sistemske promene kojiobezbe|uju mogu}nost ostvarivanja njiho-vih prava, va`ni su za odluku mladih ljudida ostvare svoje èlje da studiraju i pred-stavljaju deo na{e poruke njima da sepridruè akademskoj zajednici, jer ne}e bi-ti prepu{teni sami sebi.

Imate li saznanja kako se {koluju

osobe sa invaliditetom na univerzitetima

u Evropskoj uniji?

Na evropskim univerzitetima postojevisoki standardi u obezbe|enju jednakihprava u studiranju osoba sa invaliditetom.Dostupnost objekata, elementi enterijerasa rampama koje obezbe|uju pristup svimprostorima i brojni drugi elementi, odmahsu uo~ljivi na ve}ini tih univerziteta. Visokistandardi u po{tovanju ljudskih prava pri-sutni su i u ovoj oblasti, a razvijeno je i do-natorstvo, koje uz stalnu brigu dràve,omogu}uje realizaciju prava studenata sainvaliditetom i to na visokom nivou. Ta is-kustva su dragocena i svakako ih trebaimati u vidu prilikom izrade sopstvenestrategije i planova.

Kakav }e ubudu}e biti poloàj stude-

nata sa invaliditetom na fakultetima Uni-

verziteta u Novom Sadu?

Sigurno }e biti sve bolji. Iako treba bitirealan u pogledu vremenskog perioda ukojem se ovakvi planovi mogu realizovati,izuzetno vaàn cilj, koji smo sebi postavili,obavezuje nas da i dalje kontinuirano radi-mo na ostvarivanju daljeg pobolj{anjapoloàja studenata sa invaliditetom i danastavimo da ulaèmo jo{ ve}e naporekako bi se on ostvario.

Miodrag Po~u~

Prof. dr Radmila Marinkovi} Nedu~in

i ipovodime|u nama re~eno


cm

yk

linker

2-3

str

ana 1

4 - 3

1

Ve} poznata ~injenica na{eg op{tegobrazovnog sistema o veoma ma-lom u~e{}u osoba sa invaliditetom

u nastavnom procesu, nije zaobi{la nivisoko obrazovanje. Univerzitet u NovomSadu, me|u prvima je shvatio da problemnije samo u potencijalnim studentima, ve}mnogo vi{e u nepostojanju adekvatnih us-lova, u smislu pristupa~ne literature, nas-tavnih metoda rada, adekvatnih servisapodr{ke, pa sve do fizi~ki neprilago|enihfakultetskih objekata, na ~ijem se obez-be|ivanju danas sve vi{e radi.

Da li se Univerzitet u Novom Sadu uproteklom periodu bavio problemimaosoba sa invaliditetom i na koji na~in?

Univerzitet u Novom Sadu svojom mi-sijom i vizijom razvoja, iako autonomnadru{tvena institucija, nije okrenuta samopotrebama i zahtevima studenata, nastav-nog i nenastavnog osoblja zaposlenih naUniverzitetu, nego svoje aktivnosti usme-rava na na~in da se profili{e i kao institu-cija od {ireg dru{tvenog zna~aja. S drugestrane, upravo ta, zakonom zagarantova-na autonomija, pruà Univerzitetu mogu}-nost da relativno samostalno, a u interak-ciji sa svojom okolinom, radi na ostvari-

vanju ciljeva visokog obrazovanja, me|ukojima je i pruànje mogu}nosti pojedinci-ma da pod jednakim uslovima steknu vi-soko obrazovanje.

Kao visokoobrazovna institucija, trudi-mo se da, uz uvaàvanje demokratskihvrednosti i po{tovanje ljudskih prava i gra-|anskih sloboda, me|u kojima je i za-brana diskriminacije po bilo kojoj osnovi,

iza|emo u susret raznovrsnim potrebamana{ih studenata kojih danas ima oko39.000, a me|u kojima ima i studenatasa invaliditetom.

Na{a briga o potrebama te grupe stu-denata pre svega se ostvaruje kroz sarad-nju sa Novosadskim udruènjem studena-ta sa invaliditetom. Stoga je Univerzitet,2001. godine, podrào osnivanje tog, zaUniverzitet, veoma zna~ajnog udruènja iod tada aktivno podràva njegove aktiv-nosti i razvnovrsne projekte koje ono reali-zuje. Pravni fakultet je ustupio jednu kan-celariju na trajno kori{}enje Novosadskomudruènju studenata sa invaliditetom, naFilozofskom fakultetu je odràn najve}ibroj aktivnosti Udruènja, Fakultet tehni~-kih nauka je bio partner u projektima po-bolj{anja fizi~ke pristupa~nosti fakultetastudentima sa invaliditetom, a sa Medi-cinskim fakultetom je realizovan projekatsaradnje sa Udruènjem, u okviru ve`bi izpredmeta Socijalna medicina. Izme|uostalog, Univerzitet je podrào kampanju„Ho}u i ja na faks!“ 2001. godine, po-~etkom 2002. godine na Univerzitetu je,po prvi put, odràn kurs gestovnog govora,koji je prerastao u [kolu gestovnog govo-ra „Ho}u da ti kaèm!“, koja se odràvaod tada svake godine. Univerzitet je po-drào organizaciju konferencije „Obrazova-nje je pravo“, kampanju „Literatura zasve“, organizaciju seminara o univerzal-nom dizajnu, po~ev od 2003. godine. oba-ranje ivi~njaka u kampusu Univerziteta usaradnji sa Zavodom za izgradnju grada,postavljanje rampe na Fakultetu tehni~kihnauka itd. U Centralnoj biblioteci Univer-ziteta, nalazi se srpsko-engleski re~nik naBrajevom pismu. Zalaganjem Univerzitetaomogu}eno je da dva regruta u okviruPrograma civilnog sluènja vojnog rokabudu raspore|ena u Novosadsko udru-ènje studenata sa invaliditetom.

Koliko mi je poznato to Udruènjesara|uje i sa drugim studentskim organi-zacijama, kao {to su Studentska unija iKlub studenata psihologije TraNSfer.

[ta, zapravo, oteàva studiranje oso-ba sa invaliditetom?

Kada govorimo o oteànoj mogu}nostistudiranja osoba sa invaliditetom, presvega polazimo od toga da su razni siste-

mi u dru{tvu, gde je jedan od njih i sistemvisokog obrazovanja, kreirani da pre svegaodgovaraju potrebama ljudi bez invalidi-teta.

Uop{teno re~eno, ìvot osoba sa inva-liditetom oteàva nekoliko razli~itih grupafaktora. Tu, pre svega, mislim na socijal-ne, politi~ke, ekonomske i fizi~ke prepre-ke. S jedne strane, danas se takve osobe,na àlost, jo{ uvek susre}u sa problemomprihvatanja i nedovoljnim stepenom tole-rancije u lokalnoj zajednici, nejednakimmogu}nostima zapo{ljavanja i u~estvova-nja u dru{tveno-kulturnim de{avanjima,nedovoljno definisanim i slabo realizova-nim politikama pobolj{anja kvaliteta ìvotatakvih osoba, a koje su u ingerenciji re-publi~kih ministarstava itd. Pored toga,ekonomska strana ove problematike od-nosi se izme|u ostalog i na potrebu do-datnih nov~anih izdataka u pogledu izla-ènja u susret potrebama ovih osoba uzavisnosti od vrste i stepena invalidnosti.I naravno, fizi~ke prepreke usled kojih sumnogi dru{tveni sadràji nedostupni ilimanje dostupni osobama sa invalidite-tom.

U pogledu studiranja, na prepreke seuglavnom nailazi u domenu razli~ite fizi~-ke dostupnosti mnogih fakultetskih sadr-àja, gde su neki od njih dostupni, ali imai onih nedostupnih. Pored toga, preprekamogu biti i u~ila koja se koriste u nas-tavnom procesu, a koja su u manjoj meriprilago|ena raznim potrebama, po~ev odknjiga i kompjutera, preko fakultetskihobave{tenja i sli~no. Moraju se uzeti uobzir i celokupni tro{kovi studiranja, koji u

PROF. DR RADMILA MARINKOVI] NEDUÎN, REKTORKA UNIVERZITETA U NOVOM SADU

Obrazovanje je pravo

U pogledu studiranja, na

prepreke se uglavnom

nailazi u domenu razli~ite

fizi~ke dostupnosti

mnogih fakultetskih

sadràja, gde su neki od

njih dostupni, ali ima i

onih nedostupnih

Izuzetno vaàn cilj, koji smo sebi postavili, obavezuje nas da i

dalje kontinuirano radimo na ostvarivanju daljeg pobolj{anja

poloàja studenata sa invaliditetom i da nastavimo da

ulaèmo jo{ ve}e napore kako bi se on ostvario

Univerzitet u Novom Sadu je dobitnik povelje AP Vojvodine

nicima/-cama na raspolaganju su doma}ei strane knjige i ~asopisi iz oblasti mirov-nog obrazovanja, interkulturalnog u~enja,psihosocijalne podr{ke, razvoja omladin-ske politike, ljudskih prava, aktivnog gra-|anstva, menad`menta, psihologije i dru-gih oblasti. Posebno smo ponosni na pub-likacije koje su na{ih ruku delo, bilo dasmo autori ili ekskluzivni prevodioci iprire|iva~i za Srbiju i Crnu Goru. Me|uprvima je, u saradnji sa Savezom izvi|a~aSrbije i Crne Gore, nastao priru~nik iz ob-lasti mirovnog obrazovanja, namenjen izvi-|a~kim vodnicima „Mir – saradnja – nena-silje“ (2002.). Zatim sledi „Uaaa diskrimi-nacija!“ (2003.), knjiìca u kojoj su sa-brane izjave dece u~esnika u radionicamau okviru „Bukvara tolerancije“, u vezi sapojmovima diskriminacije, tolerancije ipredrasuda. Kada su se u radionice uk-lju~ili i nastavnici/-ce, osmislili smo pri-ru~nik na srpskom i ma|arskom jeziku, saidejom da im olak{amo izvo|enje radioni-ca sa decom. Kona~no, preveli smo dva T-kita (Training kit) na temu „Osnovetreninga“ i „Interkulturalno u~enje“.

Celoìvotni fleksibilni proces

êsto se {alimo govore}i da „NFO nijeNLO“, jer se ponekad ~ini da ljudi o nefor-malnom obrazovanju znaju toliko, koliko io neidentifikovanim lete}im objektima.Po~ela sam ljudima da govorim da radimu obrazovanju. Zatim, oprezno spomenemre~ neformalno, pa se strpljivo i hrabroupustim u obja{njavanje {ta je to, ustvari.

O ~emu je, zapravo, re~ i zbog ~egaGrupa „Hajde da...“ neformalnom obrazo-vanju pridaje tako veliki zna~aj?

Nasuprot mi{ljenju, koje je dosta ras-prostranjeno, kako je jedno na{e istraì-vanje pokazalo, neformalno obrazovanje

nije ni{ta neregularno, zabranjeno, „prekoveze“, nema veze sa kupovinom diplome,niti bilo {ta tome sli~no. Kako mu samoime govori, neformalno obrazovanje (u da-ljem tekstu NFO) se odvija van formalnogobrazovnog sistema, tek kao dopuna for-malnom obrazovanju, ali ne i njegova sup-rotnost. Defini{u}i NFO, treba da imamo uvidu da se radi o organizovanim i planira-nim obrazovnim aktivnostima, koje pod-sti~u individualno i dru{tveno u~enje, sti-canje razli~itih znanja i ve{tina u kojima seu~estvuje dobrovoljno, a dizajnirane su iizvedene od strane obu~enih i kompetent-nih edukatora/-ki.

Pored formalnog i neformalnog vida,obrazovanje ima i svoj tre}i vid, koji je oz-na~en pojmom informalnog obrazovanja.[ema i primeri koji slede, pribliì}e i po-jasni}e ~itaocu me|usobni odnos te trivrste obrazovanja. Svi se se}amo sveskesa uskim i {irokim linijama, radosti i po-nosa zbog prve „p~elice“ koju smo dobiliza uredno napisan doma}i zadatak, ali iprozivanja i upisivanja ocena u dnevnik ineopravdanog izostanka koji smo zaslu-ìli, jer smo, umesto da budemo na ~asu,proveli jedan od zavodljivih aprilskih danasa drugarima u {kolskom parku. Se}amose, dakle, formalnog obrazovanja. A,verovatno, ve}ina vas se upisala ili naengleski, balet, kurs za rad na ra~unaru,ili u izvi|a~ku sekciju, ili ste i{li na nekuomladinsku razmenu, na seminar iznenasilne komunikacije, ge{talt psihote-rapije i sl. Mo`da tada niste bili svesni daste uklju~eni u proces neformalnog obra-zovanja! Mo`da toga niste svesni ni dokujutru ~itate novine uz kaficu, ili no}u tra-gate po Internetu, ili re{ite da ve~eprovedete u bioskopu, da odete na odmoru Tunis i ru~ate u restoranu tradicionalnedoma}e kuhinje. Ne}ete verovati, ali i ta-

da u~ite! Informalno. O~igledno je da }eznanja, ve{tine i informacije uvek prona}iput do onoga ko je spreman da u~i! I to –bilo gde na kugli zemaljskoj – tokomcelog ìvota!

Odnosi formalnog, neformalnog i infor-malnog obrazovanja, prikazani su u {emiceloìvotnog obrazovanja.

Na treningu za trenere, koji je Grupa„Hajde da...“ organizovala u julu 2005.godine, utvr|ene su relevantne karakteris-tike neformalnog obrazovanja koje ganajbliè defini{u. NFO se zasniva na dob-rovoljnom u~e{}u, te`nji ka li~nom i profe-sionalnom razvoju, mogu}nosti u~enja sagrupom, od grupe i u grupi, u fleksibilnojstrukturi, s naglaskom na procesu u~enja,gde je odgovornost za rezultate u~enjapodeljena izme|u voditelja i kvalifikovanihi kompetentnih edukatora, zatim, na pro-gramu kreiranom na osnovu potreba dru-{tva i u~esnika, uz po{tovanje demokrat-skih vrednosti, a sve u cilju osnaìvanjau~esnika.

Osim gore navedenih karakteristika,treba naglasiti da se za NFO ~esto kaèda je celoìvotno obrazovanje (eng. life-

Svi se se}amo sveske sa

uskim i {irokim linijama,

radosti i ponosa zbog

prve „p~elice“ koju smo

dobili za uredno napisan

doma}i zadatak, ali i

prozivanja i upisivanja

ocena u dnevnik i

neopravdanog izostanka

koji smo zasluìli, jer

smo, umesto da budemo

na ~asu, proveli jedan od

zavodljivih aprilskih dana

sa drugarima u {kolskom

parku

Timski rad je osnova uspeha

[ema celoìvotnog obrazovanja

i iu ììpovodi


cmyk

linker

2-3

stra

na 1

3 - 3

3

ju}i partnerima, ~lanicama Inici-jative IZVoR, jedan je od prate}ihinstrumenata javnog zastupanja izagovaranja Inicijative za zakon-sko re{avanje statusa volontera uSrbiji, i tako predstavlja svojevrs-nu podr{ku realizaciji Inicijative.Cilj projekta, osim promocije vo-lonterizma, jeste da uklju~i pred-stavnike grupa koje su manjeobuhva}ene uobi~ajenim tokovimau tre}em sektoru, kao {to su pred-stavnici politi~kih organizacija, dràvnihinstitucija, jedinica lokalne samouprave,preduzetni{tva, u inicijativu za re{avanjestatusa volontera u Srbiji. Tako|e, krozprezentaciju, u~esnici se upoznaju saiskustvima u organizovanom volonter-skom radu organizatora volonterskih pro-grama u zemlji i inostranstvu, kao i samogu}nostima koje organizovani volonter-ski programi pruàju u procesu razvojalokalne zajednice i naro~ito u re{avanjuproblema u zajednici. Rezultati projekta }eukazati i na nivo potreba za obukom uoblasti organizovanog volonterskog rada,u svim ciljnim grupama koje su projektomobuhva}ene.

Udruènje je uklju~eno u aktivnosti Ti-ma za unapre|enje i razvoj volonterizma,Gradskog odbora za pomo} osobama sa

invaliditetom, Grada Novog Sada uoblasti za{tite osoba sa invalidite-tom.

Osim u oblasti volonterizma,Udruènje je aktivno i u promocijineformalnog obrazovanja. Zahvalju-ju}i iskusnom trenerskom timu, onoje spremno da ponudi i realizuje kva-litetne seminare i radionice iz svihoblasti relevantnih za rad nevladinogsektora, ali i edukacije iz oblastisocijalne inkluzije osoba sa inva-

liditetom, te muzi~ke i likovne radionice.Kroz neformalno-obrazovne aktivnosti,seminare i radionice organizacija, krajem2005. godine, zapo~et je projekat „Centarza promociju neformalnog obrazovanja“.On je planiran kao dugoro~ni, razvojni pro-jekat. Njegova realizacija odvija}e se uvi{e faza, a prvu fazu, fazu definisanjaminimuma kriterijuma kvaliteta u nefor-malno-obrazovnim aktivnostima i ispitivan-ja stepena zastupljenosti neformalno-obrazovnih aktivnosti u organizacijamamladih u Vojvodini, pod radnim naslovom„Korice knjige“, koja se ve} realizuje, po-dràva Pokrajinski sekretarijat za sport iomladinu. Planirano je da se segment kojise odnosi na organizacije mladih, u part-nerstvu i u saradnji sa drugim organizaci-jama, realizuje najpre na podru~ju Vojvo-

dine. Kao partneri u realizaciji druge fazeprojekta, koja se bavi promocijom nefor-malnog obrazovanja, stvaranjem baze po-dataka i mogu}nostima za prepoznavanjei priznanje neformalnog obrazovanja, kao iminimumom kriterijuma kvaliteta takvogobrazovanja u organizacijama mladih, pri-hva}eni su Forum Syd i Omladinski klub izNovog Sada. Kona~ni cilj projekta jesteprepoznavanje i priznanje (verifikacija) ne-formalnog obrazovanja u Srbiji.

Organizacija, za sada minimalnim teh-ni~kim resursima, podràva i projekat„Muzika iz [pajza“. Re~ je o projektu gru-pe mladih muzi~ara, multiinstrumenta-lista. Njihov cilj je unapre|enje muzi~kekulture mladih. Projekat se bavi i promoci-jom angaòvanog kori{}enja i osmi{ljava-nja slobodnog vremena mladih. U okviruprojekta, u partnerskim organizacijama,bi}e organizovane muzi~ke ve~eri, a muzi-ka nastala u procesu realizacije projekta}e biti zabeleèna i sa~uvana.

Gra|anski aktivizam kroz volonterskoangaòvanje, podsticanje li~nog razvoja inapretka kroz neformalno obrazovanje iaktivno u~e{}e mladih, za sada su samoinicijative, ideje i aktivnosti „ukr{tene“ uUkr{tanju. Dobrodo{le su i druge, nove idruga~ije.

Melanija Kolo{njai Nenin

[kola za osnovno i srednje obrazo-vanje sa domom, „Vuk Karadì}“, izSombora, ustanova je sa trideseto-

godi{njim iskustvom u radu sa decom iomladinom sa mentalnim i vi{etrukimsmetnjama u razvoju i jedna od retkih togtipa u Srbiji, koja je izradila Strate{ki planrazvoja i uspe{no ga primenjuje ve} trigodinu. Do uspostavljanja vizije, ustanovaje ostvarivala planirane zadatke i ciljeveprojektnim aktivnostima i inicijativama.

U protekloj godini, uspe{no su relizo-vani projekat uspostavljanja produènogboravka za u~enike osnovne {kole i pro-jekat pod nazivom „K(a)o drugi“. Ovaj dru-gi finansiraju Ministarstvo prosvete i spor-ta Republike Srbije i Svetska banka, kao ilokalna samouprava. Traje ukupno 12 me-seci i trenutno je u toku {esti mesec real-izacije aktivnosti.

Brojne predrasude i stereotipi o oso-bama sa mentalnim i vi{estrukim smetn-jama u razvoju u lokalnoj sredini, zna~ajansu faktor, koji oteàva njihovu integraciju udru{tvenu sredinu. Prepoznaju}i problem,

procenjeno je da je neophodno da se, uokviru projekta, sprovede medijska kam-panja sa zadatkom da se afirmi{u spo-sobnosti osoba sa mentalnim i vi{estru-kim smetnjama u razvoju i da se pro-movi{e kapacitet ustanove u stru~nomdelovanju na ovom polju.

U okviru realizacije projekta, osnovanje i otvoren Resursni centar Delo. Formi-ranje tog centra predstavlja uspostavljanjenovog oblika stru~nog defektolo{kog radai komunikacije sa svim interesnim grupa-ma van ustanove {kole. Tako usmerenaorganizaciona jedinica vaspitno-obrazovneustanove prvi je konkretan korak kadecentralizaciji i otvaranju ustanova za {irikrug korisnika. To je mesto na kojem svizainteresovani gra|ani mogu dobiti infor-macije i usluge iz oblasti stru~nog defek-tolo{kog savetovanja, instruktivnog rada,terenskog rada, informacije o postoje}imoblicima podr{ke, posredovanje sa usta-novama pri ostvarivanju prava i u povezi-vanju udruènja, institucija i pojedinaca.Ponuda Centra podrazumeva i kompletne,

besplatne, dvojezi~ne defektolo{ke i ser-visne usluge iz oblasti ostvarivanja prava iafirmacije osoba sa bilo kojim vidom i ste-penom ometenosti. Kancelarija Centra na-lazi se u prostorijama {kole, gde svakod-nevno volontira po jedan od ukupno 15diplomiranih defektologa iz na{e ustano-ve, u vremenu od 12 do 17 ~asova. Onaje prilago|ena i pristupa~na za sve gra|a-ne.

Od otvaranja, decembra meseca2005. godine, do danas, Centar je bio uprilici da pruì svoje usluge mnogim gra-|anima: roditeljima dece sa smetnjama urazvoju, studentima, volonterima, poslo-davcima, profesionalcima i drugima. Osimtoga, Centar prikuplja informacije i podat-ke i sprovodi istraìvanja, u cilju formiran-ja opse`ne baze podataka od zna~aja zasve osobe sa invaliditetom i profesio-nalce.

Resursni centar Delo, koji predstavljaprimer dobre prakse u {irenju spektrausluga i decentralizaciji rada svih vaspit-no-obrazovnih ustanova, radi}e do juna2006. godine u okviru realizacije projekta„K(a)o drugi“, a, po isteku planiranog radai na osnovu pregleda ostvarenih usluga,stru~ni tim {kole pripremi}e obrazloènje,na osnovu kojeg }e verujemo Centar bitiverifikovan od nadle`nih organa i biti umogu}nosti da nastavi sa redovnim,svakodnevnim radom u okviru obrazovneustanove.

Marinela [}epanovi}

FORMIRAN RESURSNI CENTAR DELO

K(a)o drugiBrojne predrasude i stereotipi o osobama sa mentalnim ivi{estrukim smetnjama u razvoju u lokalnoj sredini, zna~ajansu faktor, koji oteàva njihovu integraciju u dru{tvenu sredinu

long learning) i da je, pored pomenutefleksibilnosti u strukturi, ono fleksibilno iu pogledu fizi~kog konteksta u kome seu~enje moè odvijati, to jest, moè se u~itina prakti~no bilo kom mestu (eng. life-

wide learning).Zbog velike i mnogostrane fleksibil-

nosti, NFO je dostupno svima, svugde iuvek! Taj vid obrazovanja ni na koji na~inne diskrimini{e nijednu ciljnu grupu. To-kom godina, neformalno-obrazovna meto-dologija je sa velikim uspehom primenji-vana u radu Grupe „Hajde da...“ sa oso-bama sa raznim vrstama invaliditeta, iz-beglim i interno raseljenim licima, {ti}e-nicima/-cama doma za decu bez roditelj-skog staranja, kao i decu i omladinu saporeme}ajima pona{anja i, uop{te, sadecom osnovno{kolskog uzrasta, mladi-ma, studentima, aktivistima/-kinjamanevladinih organizacija, predstavnicima/-cama zvani~nih institucija, pripadnicimaetni~kih manjinskih populacija i mnogimdrugim ciljnim grupama. Za sve te grupaci-je, iako se one po mnogo ~emu me|usob-no razlikuju, teme su ~esto bile sli~ne ili~ak identi~ne. Ve{tine nenasilne komu-nikacije, transformacija konflikata, tole-rancija i prihvatanje razli~itosti, promovi-sanje gra|anskog aktivizma i demokrat-skih vrednosti, multikulturalnost, ali i ro-dna ravnopravnost, ljudska prava, liderskeve{tine, upravljanje projektima i organi-zacijama, izgradnja tima i sli~no, samo sumali deo tema iz {irokog spektra, koje semogu obraditi kroz neformalno-obrazovnemetode. Naravno, sa svakom grupom radise na druga~iji na~in. Su{tina NFO i jesteu tome da se na|e najprikladniji modusda se odre|eni fenomen pribliì ciljnojgrupi, imaju}i u vidu sve njene osobeno-sti.

Septembra meseca 2005. godine,Grupa „Hajde da...“ postala je jedna odkontakt ta~aka za „Program OMLADINA“(YOUTH Programme), za Srbiju i Crnu Go-ru. Taj program Evropske unije nudi mla-dim ljudima priliku za pokretljivost i ak-tivno u~e{}e u izgradnji evropskog dru-{tva. Program doprinosi izgradnji „Evropeznanja“ i stvaranju evropskog prostora zasaradnju u razvoju omladinske politike,zasnovane na neformalnom obrazovanju.„Program OMLADINA“ teì da ostvari iodrì ravnoteù izme|u li~nog razvojamladih i podsticanja proaktivnosti, prevas-hodno uzimanjem u~e{}a u kreiranjurazli~itih aktivnosti. Sve one imaju za ciljlak{e uklju~ivanje mladih ljudi u dru{tvo iohrabrivanje za preuzimanje inicijative, sti-canje znanja, ve{tina i sposobnosti, kao iprepoznavanje vrednosti takvog iskustva.Mladi se, kroz „Program OMLADINA“, u~eizraàvanju solidarnosti, borbi protiv rasi-zma i ksenofobije, boljem me|usobnomrazumevanju razli~itosti koje postoje u ok-viru na{e zajedni~ke evropske kulture,zajedni~kom nasle|u i vrednostima, elimi-

naciji diskriminacije i uspostavljanju princi-pa ravnopravnosti.

S obzirom da u~e{}e u nekoj od akci-ja u okviru Programa Omladina, mogu uze-ti svi mladi ljudi uzrasta od 15 do 25 godi-na, moèmo re}i da je ovaj program izvrs-na prilika kako za neformalno obrazova-nje/u~enje, tako i za upoznavanje sa ljudi-ma i zemljama pre svega u Evropi, ali i{ire. O tome se vi{e informacija moèna}i na veb strani www.hajdeda.org.yu-/omladina.

Univerzalne potrebeTermin osobe sa posebnim potrebama

odavno je ozna~en kao neadekvatan,kada se govori o osobama sa invalidite-tom. U tom smislu, ne postoje osobe sa„posebnim potrebama“! Svi imamo istepotrebe, a razlikujemo se samo u na~inuna koji ih svako od nas zadovoljava. Jednaod tih univerzalnih potreba je potreba zau~enjem, razvojem i ostvarivanjem sop-stvenih potencijala. Niti jedan od gorepomenuta tri vida obrazovanja ne moè tupotrebu u potpunosti da zadovolji samo-stalno, tj. bez uklju~ivanja i druga dva vidau~enja. I formalno i neformalno i informal-no obrazovanje imaju i prednosti i mane.Njihovim kombinovanjem umanjujemoefekte lo{ih strana, odnosno, poja~avamou~inak dobrih. S obzirom da je jedna odstvari na koje NFO ra~una i koje podràva,proaktivnost i li~na odgovornost, koristi-mo ovu priliku da pozovemo ~itaoca dabude smeo u stremljenjima, da svoje ci-ljeve postavlja visoko, da eksperimenti{esa razli~itim na~inima u~enja i prona|eonaj koji mu najvi{e prija i na koji najboljeu~i.

Nevidljiva snaga dru{tvaIza Grupe „Hajde da...“ sada je ve} i

devetomese~ni projekat „Neformalno ob-razovanje u Evropi“. Prete~a te inicijativejeste publikacija „Neformalno obrazovanje– nevidljiva snaga dru{tva“, izdata 2003.godine. Iz tog, najnovijeg projekta na ovutemu, proistekao je zbornik ~lanakadoma}ih i evropskih stru~njaka iz oblastiobrazovanja „Neformalno obrazovanje uEvropi – korak ka prepoznavanju u SCG“ i„Set preporuka za prepoznavanje nefor-malnog obrazovanja u SCG“. Sve tri pub-likacije mogu se dobiti u na{oj kancelariji,ili se preuzeti sa veb strane Grupe:www.hajdeda.org.yu. Pogledajte ih! Mo`da}ete, na informalan na~in, saznati ne{tonovo. Mo`da }e vas inspirisati ili pokrenu-ti na neku akciju. A mo`da }e vas samodobro zabaviti.

I, da se vratimo na tri ta~ke, sapo~etka teksta. Sve ono, o ~emu ste dosada ~itali, stalo je u njih. Po~elo je odjednog programa i preraslo u tri program-ske linije. Po~elo je od osmoro studenatapsihologije, a sada grupu ~ine desetoropsihologa, jedna socijalna radnica, jedanmenadèr i jedna ekonomistkinja. Po~eloje... i jo{ traje. Dok niste pro~itali ovajtekst, sigurno niste verovali da su te trita~ke toliko velike i da u njih moè tolikotoga da stane.

A, znate {ta? Na{e tri ta~ke nisukona~ne – one mogu pruìti jo{ prostora,za nove ljude i programe, za rast usvakom smislu, za nove plakate ifotografije!

Hajde da se kladimo!

Jelena Rankovi}

Najlak{e se u~i uz igru

i ipovodiu ìì


cmyk

linker

2-3

stra

na 1

2 - 3

4

Uslovi u Centru i zaposleni u njemu su

fenomenalni, naro~ito na{a „ti~erka“ Je-

lena, koja je bila puna razumevanja za

na{e nesta{luke i neura|ene doma}e

zadatke s vremena na vreme. Ponekad

smo znali, ukoliko je lekcija teà, da je ra-

dimo i po dva ~asa, samo da bismo je {to

bolje shvatili i savladali“, kaè VericaKomadinovi}, polaznica kursa.

Pravno savetovanjeU okviru Resursnog centra za osobe

sa invaliditetom Ekumenske humanitarneorganizacije, radi i pravno savetovali{te,~iji je cilj pruànje jo{ jednog vida podr{keosobama sa invaliditetom i njihovim orga-nizacijama.

Podr{ka se sastoji u pruànju pravnihsaveta iz oblasti socijalne i zdravstveneza{tite, uglavnom putem telefona ili imejla(korisnici imaju mogu}nost postavljanjapitanja na veb strani Centra) od straneangaòvanih i obu~enih volontera.

U dosada{njem radu, uo~eni su raz-li~iti problemi sa kojima se naj~e{}esuo~avaju osobe sa invaliditetom, a naj-~e{}a pitanja odnosila su se na oblastpenzijskog i invalidskog osiguranja, u vezisa ostvarivanjem prava na pomo} i negu(tu|a nega i pomo}), te mogu}nostimazaposlenja (u kojim oblastima, na kojimposlovima) i ostvarivanja prava na invalid-sku penziju.

S obzirom da je oblast kojom se bavipravno savetovali{te veoma osetljiva, pos-toji konstantna potreba za angaòvanim iprofesionalnim pristupom u re{avanjuproblema osoba sa invaliditetom i njihovihorganizacija, naro~ito ako se ima u viduda potreba za pruànjem takvih vrsta uslu-ga objektivno uvek postoji.

Dosada{nji rad potvrdio je potrebu ineophodnost postojanja takvog vida po-dr{ke, ali je za rad u budu}nosti neopho-dna saradnja i stalni kontakt sa stru~nimlicima – pojedincima i lokalnim i pokrajin-skim institucijama, koji se bave istim i/ilisli~nim poslovima. To je naro~ito va`no,ako se ima u vidu da volonteri pravnogsavetovali{ta pri Resursnom centru mogubiti samo posrednik izme|u korisnika iinstitucije u kojoj se problem moèkonkretno re{iti, to jest, ono ima samomogu}nost upu}ivanja na druge pojedinceili institucije.

Miodrag Po~u~

Kada ljudi okupljeni oko zajedni~kogposla poèle da nastave da radezajedno i, pri tom, u svoj krug uk-

lju~e i druge, aktivne, kreativne mlade lju-de – nastaje organizacija kao {to je Udru-ènje gra|ana Ukr{tanje. Neki od, Statu-tom definisanih, ciljeva Udruènja jesuunapre|enje i razvoj civilnog dru{tva, pro-mocija volonterizma, podsticanje i dopri-nos razvoju umetnosti i kulture, promocijai doprinos razvoju neformalno obrazovnihaktivnosti. U skladu sa li~nim afinitetimaosniva~a, Udruènje }e teìti da prerasteu steci{te i rasadnik ideja, inicijativa i gra-|anskog aktivizma.

Zahvaljuju}i, pre svega, naporima iaktivnostima pojedinaca, osnovano pregodinu dana i nedugo potom registrovano,

Udruènje je pokrenulo re{avanje zna~aj-nih pitanja i/ili se uklju~ilo u realizacijumre`nih programa, projekata i inicijativa, uskladu sa ciljevima.

Gra|anski aktivizamPrvi samostalan projekat Ukr{tanja,

„Mobilizacija gra|ana - aktivizam i volon-terizam - iskustva i potencijali“, podrào jeFond za male projekte Ekumenske huma-nitarne organizacije, a realizuje se uz zna-~ajnu pomo} drugih organizacija kao naprimer Inicijative IZVoR, ~ije su ~lanice Po-kret gorana, Volonterski centrar Vojvodine,Novosadski humanitani centar, Ekumen-ska humanitarna organizacija i Udruènjegra|ana Ukr{tanje. Projekat se bavi pro-mocijom ideje volonterizma, a, zahvalju-

INICIJATIVA ZA UNAPRE\ENJE VOLONTERIZMA

Rasadnik idejaKada ljudi okupljeni oko zajedni~kog posla poèle da nastaveda rade zajedno i, pri tom, u svoj krug uklju~e i druge,aktivne, kreativne mlade ljude – nastaje organizacija kakva jeUdruènje gra|ana Ukr{tanje

Rad Tima za unapre|enje i razvojvolonterizma Gradskog odbora za pomo}osobama sa invaliditetom zasnovan je najedinstvenoj, unapred utvr|enoj me-todologiji, a zadatak Tima jeste da u svo-joj oblasti rada utvrdi trenutno stanje,pravne okvire, strate{ki cilj, specifi~neciljeve, plan aktivnosti za postizanje cilje-va, potencijalne nosioce aktivnosti, vre-menski okvir i na~in pra}enja i oceneuspe{nosti nakon realizacije planiranihaktivnosti.

Prate}i tu metodologiju, Tim zaunapre|enje volonterizma je, za potrebeutvr|ivanja stanja, odnosno, procenebroja volontera i na~ina njihovog angaò-vanja u organizacijama za pomo} osoba-ma sa invaliditetom, putem upitnika pri-kupio podatke sa oko 50 adresa. Upitnikje distribuiran elektronskom po{tom, fak-som, ali i li~nim, volonterskim anga-òvanjem ~lanova Tima, koji su inter-vjuisali predstavnike relevantnih organi-zacija.

Na taj na~in, Tim je do{ao do rezulta-ta koji govore o dobrim namerama orga-nizacija za brigu o osobama sa invalidite-tom, ali i o problemima koji prate njihovrad. Naime, skoro sve ispitane organi-zacije nameravaju da u narednom perio-du pokrenu programe zasnovane na vo-lonterskom radu, da u organizacijeuklju~e nove ljude – volontere. Ipak, re-

zultati ispitivanja, pokazuju da gotovo dvetre}ine organizacija ne ume da organizu-je volonterski program/projekat, ne znakako se upravlja volonterskim programi-ma, kako do}i do volontera èljenog pro-fila, i ne poznaje na~ine da volonterezadrì, nagradi i tome sli~no. Rezultatipokazuju potrebu ~lanova organizacija zaobuku u oblasti planiranja i pisanja pred-loga projekta i, u najve}oj meri, obuku zaorganizovan volonterski rad – volonterskimenad`ment. Tako|e, organizacije pred-laù, kao jedan od na~ina za prevazila-ènje navedenih problema, organizovanjecentra koji bi predstavljao resurs volon-tera za sve organizacije – berza volonterai poslova za njih.

Tim za unapre|enje i razvoj volonte-rizma je navedene predloge usvojio kaoplan aktivnosti, a, kao ciljeve, odredio jenajpre promociju, unapre|enje i razvojvolonterizma. To, dalje, zna~i rad napodizanju nivoa svesti ~lanova organi-zacija, institucija i drugih zainteresovanihstrana i svih gra|ana o uticaju organizo-vanog volonterskog rada na re{avanjeproblema u lokalnoj zajednici. Pokretanjei razvoj programa i projekta, koji odgo-varaju kako na potrebe specifi~nih orga-nizacija, kao {to su organizacije osobasa invaliditetom, tako i na potrebe svihstanovnika na teritoriji Grada NovogSada.

U~esnici jednog od seminara

Tim za razvoj volonterizma

ORGANIZACIONA JEDINICA ZA TRETMAN OSOBA SA AUTIZMOM

@iveti samostalnoK

reiranje i primena alternativnih obli-ka trajne podr{ke odraslim osoba-ma sa autizmom omogu}i}e im da

ìve ìvot dostojan ~oveka, kao puno-pravni gra|ani dru{tva. Specifi~nim oblici-ma podr{ke osobama sa autizmom, krozprogram samostalnog ìvota uz podr{ku,uti~emo na smanjenje vulnerabilnosti istepena socijalne isklju~enosti osoba saautizmom.

Stru~ni tim Organizacione jedinice zatretman dece sa autizmom, u okviru[OSO „Milan Petrovi}“, uvi|a potrebu dase programi za tretman dece sa autizmomusmeravaju u pravcu pripreme za samo-stalni ìvot uz podr{ku. Takav na~in radapozitivno uti~e, ne samo na osamostalji-vanje dece i sticanje novih iskustava i zna-nja, nego i postepeno navikavanje decena {to duì boravak van ku}e, bez prisus-tva roditelja, {to je prvi korak u pripremnojfazi za samostalni ìvot uz podr{ku umalim ku}nim zajednicama kojima teìmo.

Krajem {kolske 2003/2004. godine,[OSO „Milan Petrovi}“ dobila je nakori{}enje zgradu stare {kole na êneju.Objekat je renoviran i adaptiran za izvo-|enje raznih povrtlarskih i vo}arskih ak-tivnosti, a postavljanjem velikog plasteni-ka omogu}eni su i uslovi za sa|enje i uz-

gajanje cve}a. Unutra{njost objekta prila-go|ena je za boravak dece, ne samo to-kom dnevnih aktivnosti, nego i tokom vi-kend programa, budu}i da su obezbe|eniuslovi za pripremanje hrane, kupatilo, ku-tak za dnevni odmor i fizi~ki izdvojen pros-tor za spavanje.

Po~etkom {kolske 2004/2005. go-dine, terapeuti iz Centra za tretman decesa autizmom do{li su na ideju da, u takoadaptiranom objektu, realizuju iskustvenunastavu za decu sa autizmom u vidu vi-kend programa. Tim vidom nastave obuh-va}eno je ukupno 12 najstarije dece, uz-rasta od 10 do 18 godina. Ideja terapeutajeste da se vikend programi sprovode jed-nom mese~no tokom ~itave {kolske go-dine.

Vikend programServis za pripremu za samostalni ìvot

uz podr{ku odvija se kroz svakodnevneaktivnosti u objektu koje su usmerene naosamostaljivanje deteta u obavljanju ku}-nih poslova. Vikend programi na ênejupredstavljaju prakti~nu nastavu i primenuve} usvojenih ìvotnih aktivnosti. Deca suangaòvana oko nabavke hrane, pripremehrane, odràvanje higijene objekta i li~nehigijene i ona se podsti~u na osamostalji-

vanje u obavljanju svih ostalih svakod-nevnih aktivnosti bez prisustva roditelja iu ambijentu van ku}nih uslova. Usvajanjesocijalnih ve{tina i korigovanje pona{anjakroz socijalne interakcije podsti~emo krozodlaske u grad, u prodavnicu, na pijacu irazna druga mesta, koja ~ine sastavni deosvakodnevnih ìvotnih situacija. Paralelnosa navedenim aktivnostima realizuje se iedukacija o seksualnosti kojom su obuh-va}eni, kako roditelji, tako i deca, u ciljurazvijanja svesti o sopstvenom polnomidentitetu, razvijanju pozitivne slike o sebii svesti o socijalno prihvatljivim i neprih-vatljivim oblicima pona{anja. Takvom vrs-tom edukacije roditeljima pomaèmo dase suo~e sa pote{ko}ama puberteta nji-hove dece i da ih prevazi|u na {to lak{ina~in.

Iskustvena nastavaPomenute aktivnosti se utvr|uju i

uve`bavaju kroz celodnevne izlete, letnju{kolu tokom letnjeg raspusta i rekreativnoiskustvenu nastavu koja podrazumevavi{ednevni boravak dece sa autizmom saterapeutima, bez pratnje roditelja, na pla-nini, ili u banji.

Veliku podr{ku realizaciji programapruà Dru{tvo za pomo} osobama sa au-tizmom Grada Novog Sada, koje pojedineoblasti programa uvr{tava u svoje pro-gramske aktivnosti, putem kojih Minis-tarstvo rada, zapo{ljavanja i socijalne poli-tike Republike Srbije finansijski podràvaprogram.

Cilj programa jeste usvajanje radnihnavika, kroz upoznavanje raznih vrsta ma-terijala, jednostavnih alata i radnih tehni-ka i uve`bavanje pojedinih radnih operaci-ja iz raznih proizvodnih procesa. Sticanjeiskustava u kolektivnom ìvotu i razvijanjetolerancije u me|uljudskim odnosimaomogu}avaju pripremu dece za dru{tveniìvot i rad i samostalni ìvot uz podr{ku umalim ku}nim zajednicama.

Programom pripreme za samostalniìvot uz podr{ku uti~emo na podsticanjesocijalnih kontakata izme|u korisnika i ok-ruènja {to uti~e na emocionalno blago-stanje korisnika i njihovo samoodre|enje,a ujedno pruàmo podr{ku primarnoj po-rodici i razvijamo pozitivne stavove u lokal-noj zajednici. Svojim aktivnostima dajemodoprinos razvijanju podr{ke samostalnomstanovanju odraslim osobama sa autiz-mom, kao trajnom obliku podr{ke odras-lim osobama sa invaliditetom.

Daniela Tama{Zalivanje cve}a je jedna od svakodnevnih aktivnosti korisnika

Kreiranje i primena alternativnih oblika trajne podr{keodraslim osobama sa autizmom

i iu ììpovodi


cm

yk

linker

2-3

str

ana 1

1 - 3

5

Centar za razvoj inkluzivnog dru{tva(CRID) je nevladina organizacija,~ija je misija da se stvore uslovi za

inkluzivno dru{tvo putem primene integra-tivnog modela invalidnosti. Osnovana je ujunu mesecu 2005. godine, iz potrebenekolicine osoba sa razli~itim vrstamainvaliditeta i bez invaliditeta da se bavepitanjima fokusiranim na preduslove zainkluzivno dru{tvo, sa akcentom na mestoosoba sa invaliditetom u njemu. Na osni-va~koj Skup{tini, okupilo se petnaest oso-ba sa invaliditetom, roditelja dece sa inva-liditetom, osoba bez invaliditeta – svi saistovetnom vizijom. Danas je CRID organi-zacija koja okuplja osobe sa svim tipovi-ma invaliditeta, (eng. cross disability), aposebno se zalaè za ostvarivanje prava ipruànje podr{ke ènama sa invalidite-tom.

Samozastupanje

Osnovni pravac razvoja inkluzivnogdru{tva jeste rad na ostvarivanju potpuneintegracije osoba sa invaliditetom krozpo{tovanje osnovnih ljudskih prava i kroznjihovo slobodno, izborno zapo{ljavanjekao najvi{i oblik inkluzivnog dru{tva. S timu vezi, nagla{ene aktivnosti CRID-a jesusamozastupanje osoba sa invaliditetom,jer je to klju~na pretpostavka u procesuzastupanja prava i jednakih mogu}nosti zaosobe sa invaliditetom.

Osniva~i CRID-a su svoja iskustva ste-kli kroz saradnju sa razli~itim nevladinimorganizacijama osoba sa invaliditetom ime|unarodnim organizacijama koje sebave ovim pitanjima. Osnovna ideja orga-nizacije jeste da se putem projekata trebaraditi na stvaranju slike o osobama sainvaliditetom koje ne èle izolovan ìvot,

nego prava na izbor i na preuzimanje od-govornosti za svoje odluke. Prostora zaizgradnju inkluzivnog dru{tva ne moè biti,sve dok osobe sa invaliditetom budu pred-stavljane kao pasivni primaoci pomo}i oddràve samo na osnovu svoje invalidnosti.

Jedno od va`nih polja aktivnosti CRID-a jeste zastupanje filozofije nena-silne akcije u borbi za pobolj{anje uslovaìvota i procesa stvaranja inkluzivnog dru-{tva, tako|e je, jer iskustvo iz aktivisti~-kog angaòvanja pokazuje da je nasiljenaj~e{}e kori{}en odgovor na konflikt. Unajve}em broju slu~ajeva, ono vodi spiralinasilja, od jedne strane ka drugoj i obrnu-to, i kulminaciji svih vrsta nasilja, koje jete{ko zaustaviti i koje donose stra{neposledice. Stoga je, u pokretu osoba sainvaliditetom, neophodno raditi na razu-mevanju i prevenciji nasilja i razvoju alter-nativnih, konstruktivnih i miroljubivih na-~ina za transformaciju i razradu konflika-ta, jer je to jedini put da gra|ansko dru{-tvo podrì proces inkluzije svih svojih ~la-nova.

Strate{ki pravci

Jedan od ciljeva CRID-a jeste taj dauti~e na pobolj{anje ìvotnog standardaosoba sa invaliditetom, na taj na~in {to }eraditi na omogu}avanju pristupa prekvali-fikacijama, doedukacijama, razvoju kon-

cepta celoìvotnog u~enja, neformalnom iformalnom obrazovanju i mogu}nostimaza zaposlenje. Tako|e, vaàn segment ra-da obuhvata i oblast pristupa novim teh-nologijama, informacionim sistemima ifizi~koj sredini, koja bi trebalo da budeplanirana, ili prilago|ena tako, da postanepristupa~na svima i to bi trebalo da budepitanje dugoro~ne politike. Neophodno jedati podr{ku dono{enju zakonskih pro-pisa, kojima }e se eliminisati diskrimina-torna praksa.

U strate{koj orijentaciji, aktivnostiCRID-a su fokusirane na ~etiri segmenta,koja ~ine celinu u stvaranju vizije inkluzijaza sve, a to su edukativni projekti, unapre-|enje zakonodavstva, podr{ka zapo{lja-vanju i medijsko promovisanje invaliditetakao ljudskog prava.

Edukativni projekti i servisi imaju zacilj da razviju ve{tine, znanja, stavove,vrednosti i kreativna dela, koji su neop-hodni za razvoj individualnih i organizacio-nih kapaciteta na putu dru{tvenih prome-na. U tom cilju, organizuju se razli~ite kon-ferencije, okrugli stolovi i treninzi sa orga-nizacijama osoba sa invaliditetom i pred-stavnicima lokalne uprave, kao {to sukonferencija o univerzalnom dizajnu i di-zajnu za sve, servisi o primeni univer-zalnog dizajna u praksi, ples osoba kojeza kretanje koriste invalidska kolica,

Prostora za izgradnju

inkluzivnog dru{tva ne

moè biti, sve dok osobe

sa invaliditetom budu

predstavljane kao pasivni

primaoci pomo}i od

dràve samo na osnovu

svoje invalidnosti

INTEGRATIVAN MODEL INVALIDNOSTI

Inkluzija za sveKako stvoriti dru{tvo koje pruà izjedna~ene mogu}nosti za dostojanstven i aktivan ìvot

osobama sa invaliditetom i svim drugim ~lanovima dru{tvene zajednice?

Sa tribine Centra odrzane u Paracinu

ve}oj meri, kao i ja~anje demokratskesvesti i aktivizma na lokalnom nivou krozodrìvi razvoj organizacija osoba sa inva-liditetom u Vojvodini. Seminare u okvirurealizacije tog projekta vode treneri i tre-nerice Tima Tri Gra|anskih inicijativa, sakojima je ostvarena uspe{na saradnja.

U~esnici programa su do sada pro{liukupno pet dvodnevnih seminara na koji-ma su obra|ivane razli~ite teme, po~ev odop{tih, kao {to su fenomen, jezik i modeliinvalidnosti, predrasude i diskriminacijaprema osobama sa invaliditetom, ljudskaprava, pa sve do onih usko stru~nih kao{to su strate{ko planiranje i postavljanjestrate{kih ciljeva organizacije, upravljanjei menad`ment u nevladinom sektoru, up-ravljanje sastancima, vremenom i drugesli~ne teme od zna~aja za uspe{an radjedne organizacije.

Grupe samopomo}i

Jedan od va`nih i relativno novih seg-menata rada Centra, u okviru pomenutogprojekta, jesu i, takozvane, grupe samo-pomo}i, koje imaju za cilj pove}anje sa-mostalnosti i integraciju osoba sa inva-liditetom u lokalnu zajednicu kroz rad nasocijalnoj kompetenciji putem psihosoci-jalne podr{ke i edukacije.

Pa`nja je usmerena na razradu li~nihproblema svakog pojedinca, odnosno,~lana grupe, koji dobija podr{ku i razume-vanje od grupe, ali je i u situaciji da po-mogne drugim ~lanovima na osnovu sop-stvenog iskustva u prevazilaènju sli~nogproblema i na osnovu ve{tina koje je ste-kao u grupi.

^lanovi se osnaùju za uzimanje ak-tivne uloge u svom ìvotu i u ìvotu dru{t-vene zajednice. Kroz grupu za samopo-

mo}, u~esnici dolaze do saznanja kako daefikasnije re{avaju svoje probleme, pre-poznaju svoja prava i da se zalaù za njih.Imaju priliku da saslu{aju iskustva drugihpojedinaca i da me|usobno razmenjujuiskustva. Kroz grupu samopomo}i, trenirase po{tovanje svojih i tu|ih potreba, saciljem razvijanja ve{tina re{avanja sukobai osamostaljivanja grupe u daljem radu.

Celokupan rad u toj oblasti podeljen jena tri oblasti – rad u grupi za podr{ku sa-mim osobama sa invaliditetom, u grupi zapodr{ku roditeljima dece sa invaliditetomi u grupi za podr{ku osobama sa invali-ditetom koje se nalaze u procesu zapo{-ljavanja.

Kursevi

Krajem marta meseca 2006. godine,u Centru je zavr{en ~etvrti, poslednji nivokursa engleskog jezika za prvu grupu po-laznika, koji je vodila volonterka, studentengleskog jezika i knjièvnosti JelenaGagr~in, sa zadatkom dodatnog obrazo-vanja korisnika, u cilju zapo{ljavanja. Kursje po~eo u januaru 2004. godine i danas,posle vi{e od dve godine strpljivog rada,polaznici prve grupe uspe{no su zavr{iliprva ~etiri nivoa, na osnovu kursa New

Headway English Course, koji je predvi|enprogramom Resursnog centra.

U radu su kori{}eni ud`benici, radnesveske i audio kasete. Ud`benici su izu-zetno pregledni, lako razumljivi, sa intere-santnim tekstovima. Poseban kvalitetnastavi obezbe|uje metod ud`benika kojiinsistira na u~estalom ponavljanju osnov-nih gramati~kih pravila, jasnom saìmanjunovoste~enih znanja i preglednim grama-ti~kim referencama na kraju svakogud`benika. Radne sveske, kompatibilne

ud`benicima, sadrè zadatke, olak{avajuu~enje novih re~i, fonetike i svakodnevnekonverzacije. Na audio kasetama su za-beleèni tekstovi za ~itanje, dijalozi i poz-nate muzi~ke melodije. Na kursu jekori{}eno i elektronskim izdanjem New

Headway English Course-a na Internetu,sa zadacima, gramatikom i re~nikom.

Re~ korisnika

„Zahvaljuju}i znanju, strpljenju preda-

va~ice i njenom poverenju u polaznike

kursa, uspe{no su savladane sve te{ko}e

i nedoumice. Predava~ica Gagr~in nam je

na lak i razumljiv na~in prenosila znanje,

znaju}i {ta moè da predstavlja problem

za polaznike, uz insistiranje na ~estom

ponavljanju osnovnih gramati~kih pravila,

u simuliranim situacijama iz svakodne-

vnog ìvota i me|usobnom razgovoru po-

laznika na engleskom. Imala je strpljenja i

na{la je vremena da saslu{a i razjasni sve

probleme koji su se pojavljivali tokom

kursa. Treba ista}i i smirenu, opu{tenu

atmosferu za vreme ~asova, bez poùri-

vanja, koju je na{a predava~ica diskretno

stvorila, a kojoj je svako od polaznika

mogao da pokaè i proveri svoje znanje, ili

da pita za ono {to mu nije bilo potpuno

jasno na ~asu“, kaè Vladimir [tumpf,korisnik Centra i polaznik kursa.

Olgica Ilin, korisnica Resursnog cen-tra, smatra da je organizovanje ovakvihedukacija veoma korisna: “Kurs engles-

kog jezika, koji smo upravo zavr{ili, pro-

{irio nam je znanje i vidike, a posebno

nam je pruìo potrebno samopouzdanje

toliko potrebno svima, naro~ito osobama

sa invaliditetom. Pored lepog druènja,

stekli smo i zavidno znanje jezika, za {ta

je, svakako, zaslu`na na{a predava~ica

Jelena. Bili smo joj prvi „pravi” |aci, ali se

odli~no sna{la u ulozi u~iteljice. Mislim da

bi edukacije ove vrste trebalo i dalje odr-

àvati. Predloìla bih svima onima, koji

èle da upotpune svoje znanje jo{ jednim

stranim jezikom, ili kompjuterskim zna-

njem, da se jave u Resursni centar”.

„Najpre bih èlela da se zahvalim svi-

ma iz organizacije {to su na ovakav na~in

spojili lepo i korisno i omogu}ili nam pot-

puno besplatno poha|anje ovih kurseva.Edukacija predstavnika organizacija OSI

Svi zainteresovani za kurseve kojeorganizuje Resursni centar za osobe sainvaliditetom (rad na ra~unarima, kurse-vi engleskog jezika ili grupu samopo-mo}i) mogu se prijaviti li~no u prostori-jama Centra na Novom naselju u UliciBate Brki}a br. 12, na neki od telefona021/400-204, 47-900-72, 47-900-73svakog radnog dana od 8 do 15 ~asova,ili putem imejla [email protected].

Informacije

i ipovodiu ìì


cm

yk

linker

2-3

str

ana 1

0 - 3

5

Resursni centar za osobe sa inva-liditetom Ekumenske humanitarneorganizacije, od izlaska prethodnog

broja ~asopisa Linker, do danas, realizo-vao je mnogobrojne aktivnosti, po~ev odispitivanja potreba organizacija, rada napove}anju njihovih kapaciteta, edukacijepojedinaca u cilju pove}anja mogu}nostiza zapo{ljavanje, pa do onih, koje su us-merene na direktne programe zapo{lja-vanja i podsticanje ekonomskog osnaì-vanja osoba sa invaliditetom.

Za osobe sa invaliditetom u na{ojzemlji ne postoje adekvatni obrazovni pro-grami, {to predstavlja optere}enje zapojedinca, porodicu i dràvu. Tek se u pos-lednjih nekoliko godina radi na njihovompobolj{anju. Neadekvatno obrazovanje uranijem uzrastu smanjuje ili onemogu}avaprohodnost na visoke {kole, ne omogu}a-va kadar potreban za odre|ene poslove,ne postoje programi profesionalne rehabi-litacije sa svim specifi~nostima prilago|e-nim za razli~ite vrste i stepene invalidnos-ti, a sve to oteàva zapo{ljavanje osobasa invaliditetom.

Pa`nja Resursnog centra je usmerenana ispitivanje potreba organizacija osobasa invaliditetom, gde je uo~ena op{ta po-java nemotivisanosti samih osoba sa inva-liditetom, a, samim tim, i njihovih organi-zacija, kao i nizak stepen samopuzdanja isocijalne kompetencije osoba sa invali-ditetom. S druge strane, evidentan je i ne-dostatak adekvatnih programa podr{ke uzajednici. Navedene okolnosti rezultiralesu pasivno{}u pojedinaca i pasivno{}u nji-hovih organizacija. Zadatak Centra bio jeda se kreiraju adekvatni programi podr{keza organizacije i njihove ~lanove koji }e imomogu}iti nove informacije i podr{ku, usmislu ja~anja njihovih kapaciteta i poten-cijala.

Ispitivanje potreba

U saradnji sa Sekretarijatom za rad,zapo{ljavanje i ravnopravnost polova Auto-nomne Pokrajine Vojvodine, Centar je, to-kom leta 2005. godine, zapo~eo programispitivanja potreba organizacija osoba sainvaliditetom sa teritorije Vojvodine. Rezul-tati istraìvanja bili su veoma dragoceni,jer su dali sliku o tome kakvi su trenutnikapaciteti organizacija osoba sa invalidite-tom u Vojvodini i kakve vrste dodatne po-

dr{ke su potrebne tim organizacijama. Uprocesu ispitivanja u~estvovale su 63organizacije.

U odnosu na segment edukacija, evi-dentna je potreba velikog broja organizaci-ja za dodatnim znanjima. Tako|e, mogu}eje uo~iti trend nejednake distribucije zna-nja, gde su pojedine organizacije pro{lezna~ajan broj edukacija, dok druge nisuimale priliku da u~estvuju ni na jednoj.Stoga je predloèno da, u narednom peri-odu, edukacijama budu obuhva}ene orga-nizacije koje za to do sada nisu imale pri-liku, sa ciljem da se me|u udruènjimaosoba sa invaliditetom napravi neopho-dna ravnoteà na tom polju, {to }e rezulti-rati pove}anjem op{teg nivoa kvalitetaaktivnosti.

U okviru saradnje sa lokalnom zajedni-com, evidentna je potreba za pobolj{a-njem komunikacije izme|u udruènja oso-ba sa invaliditetom i institucija lokalnihvlasti, a, pre svega, saradnja sa Slu`bomza zapo{ljavanje, za koju ~ak 65% organi-zacija procenjuje da uspostavlja lo{e re-lacije.

Procena kapaciteta organizacije, tojest, njenih snaga i slabosti, pokazala jeda jake strane funkcionisanja predstavlja-

ju ljudski resursi i iskustvo, {to ukazuje na~injenicu, da ve}ina organizacija svoje ak-tivnosti sprovodi ~esto na nivou improvi-zacije, u lo{im materijalnim okolnostima,ne raspolaù}i dovoljnim znanjima, nitipodr{kom lokalne zajednice. Tome u pri-log govori i ~injenca da zna~ajan broj orga-nizacija smatra da briga o korisnicima nijena zadovoljavaju}em nivou, kao ni materi-jalne okolnosti za rad, dok je finansiranjeudruènja osoba sa invaliditetom identi-fikovano kao jedan od klju~nih problema.

Prilago|eni programi

Na osnovu zaklju~aka ispitivanja, Re-sursni centar je kreirao program podr{keorganizacijama koji je prilago|en realnimpotrebama tih organizacija osoba sa inva-liditetom i njihovog ~lanstva. Odabrano jeukupno 10 organizacija iz Vojvodine, sakojima je, krajem 2005. godine, zapo~etajednogodi{nja obuka u okviru programapod nazivom „Ja~anje kapaciteta organi-zacija osoba sa invaliditetom u Vojvodini“uz finasijsku podr{ku Irske saradnje zarazvoj (Development Cooperation Ireland).

Osnovni cilj ovog projekta jeste razvojcivilnog dru{tva, u kojem }e ljudska pravaosoba sa invaliditetom biti po{tovana u

KREIRANJE ADEKVATNE PODR[KE

Korak ka budu}nostiUzrok nemotivisanosti osoba sa invaliditetom i njihovih organizacija, i prili~no nizak stepen

samopouzdanja i socijalne kompetencije, treba traìti u nedostatku adekvatnih obrazovnih

programa

Korisnici centra na kursevima ra~unara

pristupa~an javni prevoz, treninzi za poslo-davce u vezi sa mogu}nostima i potenci-jalima osoba sa invaliditetom u procesurada i zapo{ljavanja, {kola demokratije iljudskih prava, antikorupcija, nasilje i dis-kriminacija nad osobama sa invaliditetomi mnogi drugi.

Unapre|enje zakonodavstva podrazu-meva uvo|enje peer counselling, ili takoz-vane prazne stolice za odbornike sa inva-liditetom, kao i savete za osobe sa inva-liditetom u svakoj op{tini u Srbiji, lobi gru-pa u Narodnoj skup{tini Republike Srbije,formiranje jedinstvene nacionalne strate-gije za osobe sa invaliditetom, podr{kausvajanju zakona za zapo{ljavanje i za-kona protiv diskriminacije nad osobamasa invaliditetom.

Podr{ka zapo{ljavanju osoba sa inva-liditetom ostvariva}e se putem istraìva-nja o motivaciji za zapo{ljavanje osoba sainvaliditetom, pokretanjem projekata kam-panje za podizanje svesti dru{tva u vezisa slobodnim izborom posla, promovisa-njem biznis inkubatora i modela za sman-jenje procenta nezaposlenosti osoba sainvaliditetom i pove}anje procenta zainte-resovanih za zapo{ljavanje i samozapo-{ljavanje, formiranjem sopstvenih predu-ze}a sa osvrtom na osobe sa invalidite-tom i mentalno nedovoljno razvijene oso-be.

Medijsko promovisanje invaliditetakao ljudskog prava podrazumeva pove-}anje svih vidova informisanja o aktuelnimpitanjima u dru{tvu i pokretu osoba sainvaliditetom. U tu svrhu, planira se izda-vanje Newsletter-a, tj. biltena, veb pre-zentacije (www.crid.org.yu), na kojoj }e bitipredstavljene aktivnosti CRID-a i drugihorganizacija osoba sa invaliditetom nasrpskom i engleskom jeziku, zatim, kon-ferencije za novinare u Medija centru po-vodom razli~itih aktivnosti, edukacije zanovinare u vezi sa dru{tvenim modelompristupa marginalizovanim grupama, saakcentom na bontonu i terminologiji in-validnosti.

Informacija je klju~ni element u os-naìvanju pokreta osoba sa invaliditetom,CRID }e se truditi da omogu}i interaktivniinformacioni sistem, koji }e pruàti sveinformacije korisne organizacijama osobasa invaliditetom u njihovim aktivnostima,baze podataka o organizacijama osoba sainvaliditetom u Srbiji i na me|unarodnomnivou. Bi}e oformljena i biblioteka doma-}ih i stranih dokumenata i publikacija kojipromovi{u prava osoba sa invaliditetom.

Budu}e aktivnosti

CRID trenutno realizuje formiranjemreè partnerskih organizacija u Beogra-du, Ni{u, Leskovcu, Zaje~aru, Zrenjaninu,Pirotu i [apcu, koje }e zajedno ~initiKoaliciju za inkluzivno dru{tvo. Na taj na-~in, CRID }e se ujediniti u regionalni po-kret osoba sa invaliditetom, a partner-

stvom izme|u razli~itih organizacija u re-gionu bi}e stvoreni uslovi za dugoro~nedru{tvene promene - promena stavova uzajednici, dru{tvu i kod dràvnih vlasti,kako bi se stvorilo okruènje gde osobesa invaliditetom imaju jednake mogu}-nosti.

Diskriminacija je nasilje

Tokom septembra i oktobra meseca2005. godine, u pisanim medijima Ve~er-nje novosti, Dnevnik i Gra|anski list, podnaslovom „Para}inska zabava“ opisan jeincident nasilja nad mentalno nedovoljnorazvijenim mladi}em. Taj incident bio jepovod mnogobrojnih rasprava o tome, ko-liko ima istine u tekstu novinara, ili ko jeovde kriv, a ko nije?

Povodom pomenutog incidenta nasiljai u cilju podr{ke Zakonu protiv diskrimina-cije nad osobama sa invaliditetom i edu-kacije osoba sa invaliditetom, o tome danasilje nije samo po sebi normalna pojavazbog ne~ijeg invaliditeta, CRID je, martameseca 2006. godine u Para}inu, odràotribinu „Diskriminacija je nasilje - Nasiljenije privatan problem“.

Sigurno je da se osobe sa invalidite-tom svakodnevno suo~avaju sa mnogob-rojnim razli~itim preprekama u svomìvotu i borbi za jednakost. One nailaze nasegregaciju, diskriminaciju i ~esto su`rtve strukturnog ili li~nog nasilja.

Veliki broj gra|ana ima strah od nepoz-natog. Dana{nji ~ovek je optere}en ste-reotipima i predrasudama koji ga sputava-ju u svakodnevnok komunikaciji sa osoba-

ma sa invaliditetom. S druge strane, oso-ba sa invaliditetom ~esto ne dobija podr{-ku usmerenu na sopstvene potrebe, negoje prinu|ena da prihvata nametnutu po-dr{ku od strane onih koji mogu da joj jepruè. Tada ona, uglavnom, prihvata dateokolnosti kao deo svoje invalidnosti, neshvataju}i, vrlo ~esto, da postaje `rtvanasilja, bilo strukturnog i/ili li~nog. âk ikada su svesni da ne{to nije u redu,osobe sa invaliditetom ~esto trpe svojuulogu `rtve nasilja, jer im je te{ko da toprevazi|u i potraè pomo}. Po pravilu, `rt-vama se retko veruje, a posebno u takosofisticiranim oblicima nasilja, kad se nevidi ko nasilje vr{i, a ono sigurno postoji.

Nasilje nije privatan problem

U Srbiji svaka druga osoba sa inva-liditetom doìvi neki oblik psihi~kog nasi-lja, a svaka tre}a trpi i fizi~ko nasilje.Retka istraìvanja, koja su ra|ena na pop-ulaciji èna sa invaliditetom, pokazala suda je ovakva situacija i po nekoliko putagora. Podaci beogradske Grupe „Iz kruga”prikupljeni u periodu od 1997. do 2004.godine, putem rada na SOS telefonu zaène `rtve nasilja, govore da je dikrimi-nacija èna sa invaliditetom oko pet putave}a nego kod mu{karaca sa invalidite-tom. Sem toga, vidovi diskriminacije ènasa invaliditetom su raznovrsniji i agresivni-ji, nasilni~ko pona{anje je ~e{}e, dok upreko 80% slu~ajeva nasilni subjekt po-ti~e iz neposrednog okruènja, pre svegauè porodice (65%).

Iako se, jo{ od 2002. godine, poro-di~no nasilje tretira kao krivi~no delo, a nekao reme}enje javnog reda, u na{emdru{tvu, ono se i dalje smatra privatnimproblemom. Upravo je, zbog toga, putizlaska iz uloge `rtve nasilja dugotrajan itrnovit, a ponekad i nemogu}, naro~ito uslu~aju kada osoba koja je `rtva ne pre-poznaje da se nad njom vr{i nasilje, jernema spoznaju o tome {ta se svepodrazumeva pod nasilnim pona{anjem -da li samo tu~a, ili situacija u kojoj tak-sista odbija da obra~una popust, jer jeprevozio ne samo nas, nego i na{a invalid-ska kolica!

Vesna Bogdanovi}

Iako se jo{ od 2002.

porodi~no nasilje tretira

kao krivi~no delo, a ne

kao reme}enje

javnog reda, u na{em

dru{tvu ono se i dalje

smatra

privatnim problemom

i inaslov rubrikepovodi


cmyk

linker

2-3

stra

na 0

9 - 3

6

[kola gestovnog govora, tre}a poredu, odràna od marta do junameseca 2005. godine, u organiza-

ciji Novosadskog udruènja studenata sainvaliditetom (NSUSI) i Kluba studenatapsihologije TraNSfer-a, krunisana je bil-tenom „Ho}u da ti kaèm!“, u izdanjuNSUSI-ja, uz finansijsku podr{ku Gradskeuprave za kulturu Grada Novog Sada.

Bilten je {tampan sa idejom da se najednom mestu prikaù iskustva celo-kupnog rada [kole u protekle tri godine ipredstavlja izbor seminarskih radovapolaznika [kole i tekstova Tima za u~enje,promovisanje i prou~avanje gestovnog go-vora u okviru NSUSI-ja prilago|enih za tajvid izdavanja.

Sistemati~no izu~avanjeZamisao tre}e [kole realizovana je u

saradnji sa Omladinskom organizacijomgluvih Novog Sada. Organizovane suradionice na temu komunikacije, emocija,poloàja i prava osoba sa o{te}enjemsluha. Prate}e aktivnosti u okviru [kolebile su direktno usmerene na istraìva~kirad - sprovedena je anketa o informi-sanosti nastavnika osnovnih i srednjih{kola u Novom Sadu u vezi sa obrazova-njem u~enika sa o{te}enjem sluha i/iligovora i prikupljane su informacije u viduliterature, ~lanaka, veb stranica, popisaorganizacija i institucija u zemlji i u svetukoje se bave prou~avanjem datih tema,{to je rezultiralo formiranjem baze podata-ka. Tako|e, realizovana je i kampanja in-formisanja u~enika osnovnih i srednjih{kola u Novom Sadu o poloàju gestovnogjezika kod nas, a tom prilikom, u okvirumanifestacije Svetini dani u gimnaziji„Svetozar Markovi}”, odràna je radionicagestovnog jezika za radoznale srednjo-{kolce. Svim osnovnim i srednjim {kola-ma u Novom Sadu podeljeno je ukupnohiljadu video priru~nika gestovnog jezika.

Sve aktivnosti u [koli propra}ene su iindividualnim istraìva~kim radom polazni-

ka, koji je rezultirao tekstovima sabranimau biltenu [kole. Namera uredni{tva bilte-na jeste da se, prezentovanjem rezultatatih skromnih istraìva~kih aktivnosti,putem esejisti~kih i nau~nih tekstova, pri-bliè javnosti poloàj osoba sa o{te-}enjem sluha i status gestovnog jezika una{oj zemlji, s ciljem da se na taj na~inpodstaknu sistemati~nija i potpunija izu-~avanja tih tema, koja bi dovela do pozi-tivnih promena. Teme koje bilten obuhva-ta pripadaju razli~itim aspektima izu~ava-nja gestovnog jezika - sociolo{kom, ling-visti~kom, medicinskom, pravnom i dr.Bilten upoznaje ~itaoca sa aktivnostima irezultatima [kole gestovnog govora isamom njenom misijom, analizira poloàjosoba sa invaliditetom u Srbiji i prikazujespecifi~nu adaptaciju osoba sa o{te}e-njem sluha u socijalnoj sredini, te uvodi ubogati svet neverbalne komunikacije. Sjedne strane, on obja{njava medicinskeuzroke gubljenja sposobnosti sluha i go-vora i opisuje razvoj jezika i govora osoba

sa o{te}enjem sluha, a s druge strane, onprikazuje gestovne jezike u svetu u sin-hronoj i dijahronoj perspektivi i analizirakonceptualizaciju gluvo}e i nemosti u srp-skom jeziku.

Gotovo svi tekstovi u biltenu [kolesadrè bibliografiju knjiga i ~lanaka u pa-pirnoj ili elektronskoj formi, koji su dos-tupni u javnim i visoko{kolskim biblioteka-ma ili na internetu na stranici www.hocud-atikazem.uns.ac.yu. Na taj na~in, skrom-no je predstavljena raznovrsna bazapodataka o gestovnim jezicima u svetu ikod nas, {to pokazuje da je nau~nois-traìva~ki pristup toj tematici mogu} ipoèljan.

Put ka standardizacijiNau~ni pristup gestovnom govoru

jeste jedan od na~ina da se {iroj javnostipredstave i pribliè, kako sam gestovnijezik, tako i mnoge druge teme u vezi sapoloàjem osoba sa o{te}enjem sluha una{oj zemlji. To je jedan od puteva kaosve{}ivanju dru{tva u vezi sa posto-je}om situacijom i on vodi ka uklju~ivanjugrupe ljudi sa o{te}enim sluhom u svedru{tvene tokove, kroz zajedni~ku borbuza jednaka prava. Jedna od osnovnih ide-ja, koja se provla~i od samih po~etaka[kole do izdavanja jedne ovakve publikaci-je, jeste ulaganje napora u stvaranje uslo-va za standardizaciju gestovnog jezika, teuvo|enje gestovnog jezika na Univerzitet,a time i stvaranje mogu}nosti za u~enje iprou~avanje gestovnog jezika na akadem-skom nivou.

Milica Braci}

ISTRA@IVANJA O GESTOVNOM GOVORU

Nauka u slu`bi komunikacijeBilten upoznaje ~itaoca sa aktivnostima i rezultatima [kolegestovnog govora i samom njenom misijom, analizira poloàjosoba sa invaliditetom u Srbiji i prikazuje specifi~nu adaptaciju osoba sa o{te}enjem sluha u socijalnoj sredini, teuvodi u bogati svet neverbalne komunikacije

Namera uredni{tva biltena jeste da se,

prezentovanjem rezultata tih skromnih

istraìva~kih aktivnosti, putem

esejisti~kih i nau~nih tekstova, pribliè javnosti poloàj

osoba sa o{te}enjemsluha i status

gestovnog jezika u na{oj zemlji

Naslovna strana biltena

Odbor za brigu o osobama sa inva-liditetom osnovan je novembra me-seca 2005. godine, kao stalno rad-

no telo, na inicijativu gradona~elnika Gra-da Novog Sada. Cilj Odbora jeste organizo-vanje aktivnosti razli~itih subjekata u Gra-du Novom Sadu, koji se bave osobama sainvaliditetom, kako bi se stvorio integrisansistem usluga.

Sedi{te Odbora je Gradska uprava zasocijalnu i de~ju za{titu. Za predsednicuOdbora imenovana je Slavica Markovi}, di-rektorka [kole za osnovno i srednje obrazo-vanje „Milan Petrovi}“, a za zamenicu pred-sednice, Vera Grkavac, na~elnica Gradskeuprave za socijalnu i de~ju za{titu.

Odbor ~ini ~etrnaest timova, formira-nih na osnovu delatnosti koje obavljaju. Tosu timovi za obrazovanje, za socijalnu za{-titu, za zdravstvo, za zapo{ljavanje, za za-konodavstvo i propise, za izradu baze po-dataka, za inovacije, za izgradnju pozitiv-nih stavova i tolerancije, za informacije, zaoblast sportskih aktivnosti, za dru{tveniìvot i slobodno vreme, za unapre|enje irazvoj volonterizma, za opremu i pomaga-la i tim za pristupa~nost.

Zadaci Odbora jesu sagledavanje i pra-}enje stanja i problema u Gradu NovomSadu i odre|ivanje prioriteta u procesu nji-hovog re{avanja, na osnovu realnih mo-

gu}nosti, te predlaganje strate{kog planaza pobolj{anje poloàja osoba sa inva-liditetom, s ciljem da se podstakne njiho-va socijalna integracija, i predlaganje poje-dina~nih akcionih planova, radi unapre-|enja na~ina re{avanja problema, i instru-menata za realizaciju i pra}enje tih plano-va. Tako|e, Odbor treba da inicira i pod-sti~e razvoj partnerstva izme|u lokalnesamouprave, nadle`nih ustanova i institu-cija i nevladinih organizacija, na nivou Gra-da Novog Sada, koje se bave tom prob-lematikom.

Va`ni segmenti rada novoosnovanogOdbora jesu razmatranje i predlaganje pre-ventivnih mera u okviru socijalne za{tite,obrazovanja, zdravstva i zapo{ljavanjaosoba sa invaliditetom, koordinacija rada

stru~nih, humanitarnih i drugih nevladinihorganizacija i udruènja gra|ana, pra}enjeostvarenja zakonske za{tite i pokretanjeinicijativa za izmenu i dopunu propisa radiunapre|enja poloàja osoba sa invalidite-tom.

Pored toga, Odbor }e pratiti savreme-ne metode u sistemu rehabilitacije osobasa invaliditetom, u~estvova}e u izradi pro-grama za formiranje baze podataka, inici-ra}e razvoj programa radnog angaòvanja,zapo{ljavanja i koordinira}e njima, i uka-ziva}e na zna~aj ostvarivanja prava, mo-gu}nosti i tolerancije prema osobama sainvaliditetom, putem informaciono-eduka-tivnih sadràja.

Slavica Markovi}

OSNOVAN ODBOR ZA BRIGU O OSOBAMA SA INVALIDITETOM

Integrisan sistem usluga

Cilj Odbora jeste organizovanje aktivnosti

razli~itih subjekata uGradu Novom Sadu, koji

se bave osobama sa invaliditetom, kako bi sestvorio integrisan sistem

usluga.

Osnovni zadatak ovog tela jeste da sagledava i prati stanje kao i da odre|uje prioritete u procesu njihovog re{avanja, na osnovu realnih mogu}nosti, te da predlaè strate{ki plan zapobolj{anje poloàja osoba sa invaliditetom, s ciljem da se podstakne socijalna integracija

Cilj tima za obrazovanje jeste ostvari-vanje prava na obrazovanje osoba sainvaliditetom, u skladu sa potrebama imogu}nostima. On je podeljen u {estpodtimova (podtimovi za ranu intervenci-ju, za pred{kolsko vaspitanje, za osnov-no{kolsko obrazovanje, za srednje obra-zovanje, za visoko obrazovanje, za nefor-malno obrazovanje i obrazovanje odraslihosoba sa invaliditetom), zbog komple-ksne problematike kojom namerava dase bavi i radi efikasnijeg rada.

Zadaci tima jesu analiziranje i pra-}enje stanja i problema u obrazovanjuosoba sa invaliditetom, predlaganje stra-te{kog plana za pobolj{anje obrazovanja,sa ciljem da se podstakne inkluzivnoobrazovanje osoba sa invaliditetom, inici-ranje i podsticanje razvoja partnerstvaizme|u redovnih {kola, univerziteta,nadle`nih ustanova - institucija i nevla-dinih organizacija, iniciranje i podsticanjeuklju~ivanja dece od najranijeg uzrasta uodgovaraju}i sistem obrazovanja. Zna~a-jan segment rada tima jeste i saradnjasa stru~nim, humanitarnim i drugim ne-

vladinim organizacijama i udruènjimagra|ana, koji se bave pruànjem pomo}iosobama sa invaliditetom i njihovomrehabilitacijom.

Tim predlaè izmene i dopune pro-pisa, radi pobolj{anja obrazovanja osobasa invaliditetom i prati savremene mo-dele u sistemu obrazovanja osoba sainvaliditetom u zemlji i inostranstvu ipredlaè njihovu primenu u Gradu NovomSadu.

U cilju {to kvalitetnijeg rada bi}ekreiran program za formiranje bazepodataka u vezi sa decom sa invalidite-tom koja se obrazuju u redovnim vr-ti}ima, specijalnim i redovnim osnovnim isrednjim {kolama, studentima na No-vosadskom univerzitetu i odraslim oso-bama sa invaliditetom koji se nalaze narazli~itim vrstama prekvalifikacije i dok-valifikacije. Tako|e, tim }e inicirati i koor-dinirati programe inkluzivnog obrazovanjadece sa invaliditetom u Gradu NovomSadu.

Violeta Strahinjevi}

Tim za obrazovanje



cm

yk

linker

2-3

str

ana 0

8 - 3

7

odnosu sa pojedincem i dru{tvom, {ta je,ustvari, gluma i {ta je pokret.

Jedan od osnovnih principa, koji vladau Kamernom pozori{tu muzike Ogledalo,jeste taj, da se umetnost ne deli na onu„za osobe sa invaliditetom“ i na onu „zaosobe bez invaliditeta“. Princip je jasan -do umetnosti ima pravo da do|e svako ida onda odlu~i da li u njoj ostaje i na kojina~in. Svaka odluka je u redu, ako jeosoba u stanju da uvek stane iza nje.

U proteklih nekoliko godina, realizo-vano je mnogo projekata u okviruOgledala. Setimo se samo „Hlebnihpri~a“, „Gatke“, „Jedra“, „Pred ogle-dalom“ i ostalih, u kojima su u~estvovalimladi sa raznim vrstama invaliditeta imladi bez njega – projekata, u kojima suse oni zajedno umetni~ki izraàvali ovla-davaju}i specifi~nim izvo|a~kim ve{tina-ma.

U Kamernom pozori{tu muzike Og-ledalo, trenutno se realizuje projekat „Licena metar“ - umetni~ka edukacija na temulicemerja. Projekat se ostvaruje kroz cik-lus radionica, predavanja i tribina gde,u~estvuju vi{e nau~nih radnika i umetni-ka, koji iz svog ugla i iz ugla svoje profesi-je govore o toj temi. U prvoj fazi projektasu, kao gosti predava~i, u~estvovali psi-holog, advokat, novinar, astrolog, istori-~ar, dramaturg, menadèr, pisac, kompo-zitor, balerina, karikaturista... Oni suzajedno iznedrili pregr{t zanimljivih pri~a,materijal, koji }e grupa mladih uobli~iti upozori{nu predstavu.

U~esnici projekta su mladi osobe,uzrasta od 16 do 30 godina. Tre}inugrupe ~ine mladi sa motornim invalidite-tom. Svi zajedno, iz subote u subotu, svo-jom sinergijom, u potrazi za estetskisna`nim doìvljajem, kreiraju scenskoumetni~ko delo.

Iako sa razli~itim dispozicijama, mladi,ipak, uspevaju da deluju jedinstveno, {toje dokaz one teze da se umetnost ne delina razli~ite populacione grupe, nego jeona jedinstvena, i da, jedino kao takva,daje esenciju celokupnoj egzistenciji.

Ulaz(na) vrata

Projekti Kamernog pozori{ta muzikeOgledalo su i Me|unarodni muzi~ki festi-val Interzone i Akademija slobodnih studi-ja, sa svojim programima, kao {to su kursholandskog jezika, Face painting, pozori{-ne i muzi~ke radionice za mlade razli~itihuzrasta, relaksacioni programi, Feng Shuii drugi.

Va`no je spomenuti i projekat „Ulaz-(na) vrata“, kampanju protiv svih vrsta

nepristupa~nosti institucija kulture osoba-ma sa invaliditetom. U planu su tribine,predavanja, knjièvne ve~eri, izlo`be i per-formansi, koji }e ukazati na postoje}eprepreke institucija kulture u odnosu naosobe sa invaliditetom.

Ako odbacimo predrasude, ako ukloni-mo i sve duhovne barijere, a ne samofizi~ke, ako prestanemo da budemozlopamtila i postanemo svesni svojihsposobnosti i prednosti, a ne samonedostataka, ova turbulentna vremena ukojima ìvimo, izopa~enosti i sve po{asti,pa i presahlost ovoga sveta, u znatnojmeri }e izgubiti uticaj na na{ ìvot. Bi}emosre}ni!

Bojan Krivokapi}

Prihvataju}i ideju transformacije us-tanova i pribliàvanja usluga soci-jalne za{tite korisnicima, uz uklju-

~ivanje nevladinog sektora, pripremljen jeprojekat „Kratkotrajni sme{taj – pomo}porodici“.

Projekat se realizuje uz podr{ku odstrane Fonda za socijalne inovacije Re-publike Srbije, a nosilac projekta je Domza osobe ometene u mentalnom razvoju,iz Stare Moravice, uz partnerstvo i podr{-ku Humanitarnog dru{tva Bethesda, izBa~ke Topole. Predvi|eno je da projekattraje 11 meseci.

Kratkotrajni sme{taj u odeljenju DomaOTTHON predstavlja podr{ku porodici,koja ima ~lana sa invaliditetom i koja, po

potrebi, moè koristiti usluge Doma zasme{taj tog ~lana. Ta mogu}nost moè sekoristiti u slu~aju da je ostalim ~lanovimaporodice potreban odmor (predvi|eni pro-grami, godi{nji odmor i sli~no), ili je upitanju bolest i oporavak od bolesti, u tra-janju od dva do petnaest dana, a uizuzetnom slu~aju i do trideset dana.Sme{taj osobe sa invaliditetom u Domuuslovljen je navedenim razlozima, a ni-kako namerom porodice da “odbaci” ~la-na sa invaliditetom.

Porodica koja ima ~lana sa invalidite-tom, naro~ito sa vi{im stepenom inva-liditeta, moè osetiti optere}enje u fizi~-kom i psihi~kom smislu i u pogledu mate-rijalne situacije, a ~esti su i slu~ajevi da

se porodi~na zajednica raspada zbogdatih okolnosti. S druge strane, dru{tvo,naro~ito u manjim sredinama, ne moèponuditi adekvatne usluge podr{ke poro-dici koje bi joj omogu}ile da prevazi|eprobleme u me|usobnim odnosima i usvakodnevnom funkcionisanju.

Svakodnevnica bez predaha moèostaviti trajne posledice na zdravlje ljudi ina me|usobne odnose ~lanova porodice,naro~ito roditelja i dece. Sigurnost, da }edobiti podr{ku u slu~aju potrebe – krozpomo} u ku}i, ili kao kratkotrajni sme{taj,predstavlja zna~ajnu olak{icu svakodnev-nim pratiocima osobe sa invaliditetom, ato su naj~e{}e roditelji.

Herceg Elizabeta

PODR[KA PORODICI PUTEM KRATKOTRAJNOG SME[TAJA

Zajedno efikasnije

Deo ~lanova grupe KPMO-a

Kada govorimo o u~enju, obi~nopomislimo samo na ono, koje sesti~e u formalnim institucijama,

odnosno, {kolama, a nismo svesni togada, ustvari, u~imo neprestano i na sva-kom mestu, kroz ceo ìvot. êsto se, podpojmom u~enja podrazumeva obrazova-nje. Me|utim, u ovom tekstu, u~enje seposmatra kao {iri proces, a obrazovanjekao njegov deo, koji se javlja u formalnomi neformalnom vidu. Od u~enja se obrazo-vanje najvi{e razlikuje po tome {to je onoobi~no unapred usmereno ka cilju pridobi-janja èljenog znanja, pona{anja ili spret-

nosti. Obrazovanje je mogu}e razumetikao proces u~enja, ali samo onog u~enjakoje je normativno ciljno opredeljeno.

U naj{irem smislu, obrazovanje pred-stavlja dugotrajan i planski proces razvi-janja znanja, sposobnosti i navika pojedi-naca, koji omogu}avaju uklju~enje u dru{-tveni ìvot i rad, kao i oblikovanje nau~nogpogleda na svet. Sastavljeno je od pri-premljenih struktuiranih i organizovanihpoloàja, u kojima pojedinac u~i i primainformacije. Obrazovanje predstavlja celo-viti skup radnji, postupaka, uloga i pred-vidljivih rezultata, koji se izraàvaju zna-njem pojedinaca.

Informati~ko dru{tvo, sa brzim razvo-jem informati~kih tehnologija i sa velikomkoli~inom nakupljenih informacija i saz-nanja, zahteva druga~ije zasnovani obra-zovni proces, jer informati~ka tehnologijaomogu}ava pristup {irokom spektru infor-macija i tako omogu}ava nastajanje novihizvora znanja. Internet, kao najra{irenijialat informacione tehnologije, duboko je

u{ao u podru~je obrazovanja, uglavnomkod obrazovanja na daljinu, koje se ve} uosnovi zasniva na posrednoj komunikacijii postaje jedan od na~ina i alata da se sauspehom smanji udaljenost izme|uu~enika i mentora. Takav na~in obrazovan-ja moè da smanji vreme potrebno zaobrazovanje ~ak i do 60 odsto u odnosuna klasi~an na~in obrazovanja, jer suobi~no obrazovanje na daljinu i e-obrazo-vanje detaljno i unapred pripremljeni inamenjeni odre|enoj ciljnoj grupi.

Na na{em prostoru je obrazovanje nadaljinu relativno nov proces, tako da ova

terminologija jo{ uvek nije ustaljena.Obrazovanje na daljinu pojavilo se sa po-javom informaciono komunikacione tehno-logije, tako da postoje pojmovne razlike irazlike u interpretaciji izme|u „obrazova-nja na daljinu” i „e-obrazovanja“. U mno-gim situacijama, obrazovanje na daljinupoistove}uju sa e-obrazovanjem, ~ime sezanemaruje kompletna dimenzija konce-pta e-obrazovanja, jedne od alternativaobrazovanja na daljinu. Za bolje razu-mevanje potrebno je te pojmove razgra-diti, jer oni predstavljaju dva razli~ita kon-cepta. Obrazovanje na daljinu odnosi sena status u~esnika, a e-obrazovanjeproizilazi iz tehnolo{ke podloge, kojaomogu}ava druga~iju metodologiju obra-zovanja.

Obrazovanje na daljinu predstavljaoblik fleksibilnog obrazovanja kojeomogu}ava najrazli~itijim u~esnicima u~e-nje kad god to èle (periodi~nost, vremen-sku uskla|enost i trajanje obrazovanja) nabilo koji na~in (metode i oblike obrazova-

nja) i kako im odgovara. Pored ovih osobi-na, u~esnik moè tako|e da bira mestogde }e vr{iti obrazovanje (ku}i, na poslu,u biblioteci, obrazovnom centru, {koli...).Jedna od prvih definicija obrazova-nja/u~enja na daljinu jeste da je ono sis-temati~no organizovan oblik samoobrazo-vanja, kod kojeg se student savetuje sasvojim izabranim mentorom, a sva gradivaza u~enje su mu posredno dostupna uzpomo} razli~itih medija.

Obrazovanje na daljinu uop{tenorazumemo kao oblik posrednog obrazo-vanja, za koje je bitno da su profesor i stu-dent tokom samog obrazovnog procesaprostorno, a mogu}e i vremenski odvo-jeni. Takav oblik obrazovanja u~esnicimaomogu}ava da do|u do odre|enih znanjaili kompletnog obrazovanja, ~ak i da nisupre{li prag bilo koje obrazovne institucije(„university without walls“ - univerzitet bezzidova). Mentor, odnosno tutor, imaglavnu ulogu u sprovo|enju proveravanja ipra}enja znanja u~esnika, a nastavnomgradivu se pristupa na daljinu pomo}urazli~itih medija u {tampanom ili elektron-skom obliku. Jedan od osnovnih uslova zauspe{nost i efikasnost tog vida obrazo-vanja jeste da se obezbedi posebno pro-jektovano nastavno gradivo prilago|enoza samostalno obrazovanje.

Obrazovanje na daljinu obi~no zna~inamensko, smi{ljeno, planirano i organi-zovano obrazovanje. Smi{ljeno je, jerunapred odre|uje koliko znanja trebau~esnici da steknu. Planirano je, jer senastavno gradivo bira i razvrstava pologi~nim i vremensko odre|enim celina-ma, kao i zbog toga jer se odràva popredvi|enim metodama i tehnikama iusmereno je ka odre|enom, svesnopostavljenom obrazovnom cilju, odnosno,planu. Organizovano je, jer se obavlja uodre|enoj ustanovi.

Navedene definicije obrazovanja nadaljinu, u odre|enoj meri, opisuju i zna~aje-obrazovanja. Me|utim, kod razdvajanjata dva koncepta, treba obratiti pa`nju naobrazovanje pomo}u klasi~nih oblika isredstava komunikacije (predavanja,video i audio materijal, ud`benici u {tam-panom obliku, radio, televizija i sli~no) iobrazovanja koje podràva internettehnologija („onlajn“ ud`benici, forumi i~etovi, testovi znanja na internetu).

MOGU]NOSTI PRIMENE UÊNJA NA DALJINU I E-OBRAZOVANJA

Znanje je mo}Informati~ko dru{tvo, sa brzim razvojem informati~kih tehnologija i sa velikom koli~inom

nakupljenih informacija i saznanja, zahteva druga~ije zasnovani obrazovni proces, jer

informati~ka tehnologija omogu}ava pristup {irokom spektru informacija i tako omogu}ava

nastajanje novih izvora znanja

Znanje je u~inak u~enja i obrazovanja

i iukratkonove tehnologije


cm

yk

linker

2-3

str

ana 0

7 - 3

8

Obrazovanje i zapo{ljavanje osobasa invaliditetom predstavljaju neza-obilazan element socijalne politike

svake dràve. Poloàj osoba sa invalidite-tom, u tim i u mnogim drugim oblastima,ure|en je brojnim zakonskim i podzakon-skim aktima. Oni nalaù da deca sa inva-liditetom bilo kog stepena treba da budupravno izjedna~ena sa svojim vr{njacima,odnosno da im se pruì mogu}nost da seu skladu sa svojim sposobnostimaobrazuju i {koluju. Takav pravni okvir pred-stavlja dobru osnovu za rad na ovompolju, ali nije dovoljan da sam po sebiprakti~no obezbedi ono {to je u njemupredvi|eno. Za njegovu prakti~nu realizaci-ju potrebno je, pored adekvatnog prostorai visoko stru~nog osoblja, obezbediti i od-govaraju}a pomagala, jer su upravo onapresudna za pobolj{anje kvaliteta ìvotaosoba sa invaliditetom. Ona pomaù dase invaliditet prevazi|e i da se osoba lak-{e uklju~i u svakodnevni ìvot dru{tvenezajednice koja je okruùje.

Tehnolo{ki razvoj u gotovo svim seg-mentima ìvota i dru{tva ne mimolilazi nipomagala, pa su ona danas unapre|ena iu ve}oj meri prilago|ena ergonomiji osobasa invaliditetom. Napredak u toj oblastidoprineo je osamostaljivanju osoba kojeih koriste, a time i zna~ajno uticao na po-dizanje njihovog samopouzdanja i ose}ajadru{tvene korisnosti. I kod nas je ta ob-last ure|ena zakonom, ali trenutno nepostoje mogu}nosti da se prate pozitivnepromene i da se adekvatno odgovori napotrebe korisnika, naj~e{}e iz finansijskihrazloga.

U razvijenim zemljama, primena pot-puno novih pomagala imala je veliki uticajna rezultate koji su postignuti u obrazo-vanju osoba sa invaliditetom i njihovomosposobljavanju za rad. Za mnoge od njihpostala su dostupna i neka nova zanima-nja. Isto tako, pojava govornih tehnologija(prepoznavanje i sinteza govora), u pos-lednjih nekoliko godina, dovela je do praverevolucije u obrazovnom sistemu osobasa o{te}enjem vida. Pomo}u ra~unara isintetizatora govora, njihovih osnovnih po-

magala, uspe{no se uklanjaju prepreke upristupu informacijama, koje zajedno sapreprekama slobodnom kretanju pred-stavljaju najve}e barijere za osobe sa o{-te}enjem vida.

Ra~unar kao govorna ma{ina

Osobe sa o{te}enjem vida veoma lakokoriste ra~unar koji podràva govorne teh-nologije i za njih ~ak ni klasi~na tastaturane predstavlja nikakav problem. Ipak, pos-toji i alternativna, Brajeva tastatura, ume-sto klasi~ne, a umesto govornih softvera,Brajevi redovi. Njih moè da koristi samomanji broj onih, koji poznaju Brajevopismo. To pismo naj~e{}e ne poznaju oneosobe koje su stekle o{te}enje vida ustarijoj uzrasnoj dobi, te ga teè prihvata-ju u novonastaloj situaciji. Upravo iz tihrazloga govorne tehnologije su imale takozna~ajan uticaj na pretvaranje ra~unara ugovornu ma{inu koja je na{la svoju svrhukao pomagalo osoba sa o{te}enjem vida.Zahvaljuju}i ~ita~u ekrana, ra~unar moèneprekidno da obave{tava korisnika osituaciji na ekranu i tako mu olak{a navi-gaciju, a kada je u pitanju obiman tekst namaternjem jeziku korisnika, neophodan jesintetizator govora za njega. U razvijenimzemljama, za ~ije jezike je razvijen sinteti-zator govora, u {kolama za decu sao{te}enjem vida, obavezna je obuka radana ra~unarima sa govornim softverom,biblioteke su opremljene govornim soft-

ZNAÂJ GOVORNIH TEHNOLOGIJA U PROCESU OBRAZOVANJA

U korak sa svetomTehnolo{ki razvoj u gotovo svim segmentima ìvota i dru{tva

ne mimoilazi ni pomagala, pa su ona danas unapre|ena i u

ve}oj meri prilago|ena ergonomiji osoba sa invaliditetom

E-obrazovanje predstavlja obrazovniproces podràn informaciono-komunika-cionom tehnologijom, odnosno, global-nom mreòm ra~unara. To omogu}avadruga~ije, fleksibilnije i interaktivno orga-nizovano nastavno gradivo, otvara novemogu}nosti i dimenzije za komunikacijuizme|u grupa u~esnika i mentora, kao imogu}nost ulaska u virtuelni nastavniprostor („vir tuelnu u~ionicu“) sa svihlokacija koje imaju pristup internetu.Odràva se odvojeno od mesta predava-nja, zahteva specifi~ne tehnike planiranjaobrazovnih gradiva, u~enje i komunikacijuuz pomo} informacionih i telekomunika-cionih tehnologija, kao i posebne pristupekod ure|ivanja svih organizacionih iadministrativnih radnji.

Postoje razni oblici e-obrazovanja, odkojih su neki dostupni i na doma}emtrì{tu. Prvi takav oblik kod nas su multi-medijalni kursevi (obi~no na CD mediju),tematski raznolikih, od u~enja jezika,fizike i istorije, do rada sa tekst proceso-rima i sl. Multimedijalni kursevi postajudostupni i putem interneta, ~ime podacidobijaju na aùrnosti. Sastavni deo takvihkurseva su razne provere znanja, kojemogu biti i vrednovane dobijanjem serti-fikata na razli~itim nivoima. Najpoznatijiprimeri takvih provera su testiranja zarazne Microsoft-ove sertfikate, a njihovzna~aj zavisi od ugleda institucije koja ihizdaje.

Objedinjavanjem velikog broja kursevastvaraju se elektronski univerziteti, kojimogu biti potpuno nezavisni, ili sluìti kaopodr{ka postoje}im univerzitetima.

Polaganjem ispita predvi|enih pro-gramom na elektronskim fakultetima sti~ese zvanje kao i na nekom od „stvarnih”fakulteta. Treba imati na umu da, za ovesvr{ene studente, mogu}nost zapo{lja-vanja i izbora firmi i poslova jednako zavisiod rejtinga fakulteta, kao i u slu~aju diplo-maca na klasi~nim univerzitetima.

Do pre nekoliko godina, uvo|enjeobrazovanja na daljinu u na{e sistemepredstavljalo bi problem, ali danas je svevi{e elektronskih publikacija na srpskomjeziku. Me|u izdava~ima su i dràvna pre-duze}a, poput Zavoda za izdavanjeud`benika. Na elektronske univerzitete}emo morati da pri~ekamo, ali proces sepolako pokre}e. Zna~ajni podsticaj razvojue-obrazovanja trebalo bi da daju velikedoma}e kompanije, koje imaju potrebu zastalnim {kolovanjem svojih zaposlenih.Ve} kursevima za rad sa osnovnim pro-gramima, poput programa za radne tabeleili Internet pretraìva~e, mnoga preduze}amogu imati zna~ajne koristi. U svakomslu~aju, pred elektronskim obrazovanjemje budu}nost, {to opominje da zarad„doma}e” budu}nosti, u njega ve} sadatreba investirati.

Igor Risti}

{kola, te je njihov razvoj i integracija u lo-kalnu zajednicu dodatno oteàna. Iz tograzloga, uz podr{ku volonterskog servisa,radi se na uspostavljanju socijalnog kon-takta osoba sa mentalnim smetnjama urazvoju sa vr{njacima.

Kori{}enje resursa lokalne zajednice,odnosno, angaòvanje volontera, studena-ta humanisti~kih nauka, pokazalo se kaouspe{an na~in integracije osoba sa smet-njama u razvoju u lokalnu zajednicu. Krozdruènje sa vr{njacima, prepoznati su ioni sami, ali i njihovi talenti, poput crta-nja, pisanja, glume i drugih. Volonteri i ko-risnici su sa jednim delom svojih likovnihradova u~estvovali na izlo`bi organizo-vanoj u Klubu knjièvnika 3. marta ovegodine. Izlo`ba je bila veoma pose}ena isve slike su prodate. Osim crtanja, volon-teri sa korisnicima Dnevnog boravka us-pe{no organizuju i pozori{ne predstave.

Osmi{ljavanje i realizovanje kreativnihradionica i rad na promociji aktivnostiVolonterskog servisa bi}e i dalje jedna odglavnih aktivnosti Centra za volontere, a

angaòvani volonteri provodi}e vreme sakorisnicima i van boravka, organizova}eposete i izlete u Novom Sadu i {ire. Dosada su, izme|u ostalih, organizovaniizlet na Fru{ku goru i posete bioskopuArena (film „Ivkova slava“), pozori{tu(predstava „Dàndrljivi mu`“), MuzejuVojvodine i Galeriji slika Per art.

U posete gradu, pored korisnika ivolontera, u~estvuju i roditelji korisnika,koji podràvaju anga`man volontera uBoravku, jer njihova deca ose}aju velikozadovoljstvo u dru{tvu svojih vr{njaka.

Ukoliko èlite da postanete deo grupevolontera-entuzijasta i steknete znanje ikorisna iskustva, moète nazvati Centarza volontere na telefon 021/466-911svakim radnim danom od 17 do 20 ~aso-va, ili se javiti putem [email protected].

Dragana Stankovi}

@ive}i u turbulentnim vremenima, ~ijismo savremenici bili i ostali, bore}ise protiv izopa~enosti svake vrste i

traè}i onaj tra~ak nade, da }e negde,jednog dana, sve imati nekakvog smisla,~ovek shvati koliki je njegov zna~aj, i oja~a- postane spreman za sve, ali, ipak, dos-ledan sebi u toj meri da ni u jednom tre-nutku ne posumnja u primat ideala istin-ske lepote koji vodi ka sre}i.

Umetnost se ne posmatra! U njoj sebiva, na sebi svojstven na~in, koji dovodiu pitanje poimanje obi~nog i neobi~nog,kategorija uvek podlo`nih razli~itim ras-pravama, u kojima ono su{tastveno ~estoostaje negde izvan vidokruga samog sub-jekta.

Umetnost i ìvot - spoj vremena i pros-tora, koji razli~ite po{asti, koje harajuovim, ve} odavno presahlim svetom, po-ku{avaju da rastrgnu i pretvore u kategori-je banalnog i trivijalnog.

Teatar - spoj razli~itih umetnosti, kojesvojom sinergijom deluju u egzistenciji idaju joj esenciju - trenutak katarze, trenu-tak ispunjenja.

Govoriti o teatru, a ne biti deo njega,~ini se nemogu}im. ôvek poku{a, traìneke nove na~ine, iznova zapo~inje ve}odavno zavr{eno, ali uvek stane. Da bigovorio o ne~emu, on mora biti to ne{to ito ne{to mora biti on. U suprotnom, svepostaje bezli~no i isprazno.

Eksperimentalni pristup

Kada smo, u februaru mesecu 2005.godine, do{li u Kamerno pozori{te muzikeOgledalo nismo bili upoznati sa svim po-jedinostima koncepcije rada takvog teatrai bili smo prili~no zbunjeni. Nekome, ko jenavikao na tradicionalni teatar i njegovuestetiku, bilo je sasvim strano u~e{}e une~emu {to je bilo prepuno eksperimena-ta i novih pristupa, kako temi, tako i sa-moj igri.

U prvih nekoliko meseci, sve je delova-lo jo{ uvek zbunjuju}e, u nekim trenucimai zastra{uju}e.

Grupa mladih ljudi, neo~ekivani skloprazli~itosti, sastajali su se iz subote u su-botu i razgovarali, druìli se i igrali, i u~ilitome {ta je umetnost, u kakvom je ona

Volonteri su doprineli

pobolj{anju rada Boravka

uop{te. Dobrobit od

njihovog angaòvanja

imaju prvenstveno sami

korisnici, koji su se sa

njima veoma zbliìli i koji

u volonterima prepoznaju

prave prijatelje, ali isto

tako porodica i

vaspita~i.

KAMERNO POZORI[TE MUZIKE OGLEDALO

Jedinstvo

razli~itosti

Detalj sa predstave „Lice na metar“



cm

yk

linker

2-3

str

ana 0

6 - 3

9

Dru{tvo za pomo} mentalno nedo-voljno razvijenim osobama gradaNovog Sada nastavi}e da realizuje

projekat „Volonterski servis u Dnevnom

boravku“, u saradnji sa Centrom za volon-tere Ekumenske humanitarne organizaci-je. Sredstva za dalje aktivnosti odobrilo jeMinistarstvo rada, zapo{ljavanja i soci-jalne politike Republike Srbije i Sektor zaza{titu osoba sa invaliditetom, a projekat}e trajati narednih 11 meseci.

Dnevni boravak Dru{tva koriste mladikoji su nakon navr{ene 27 godine ìvotaizgubili pravo da pose}uju Dnevni boravak[kole za osnovno obrazovanje odraslih„Milan Petrovi}“. Zbog svoje izolacije odpo~etka {kolovanja, oni nisu imali prilikeda se druè sa vr{njacima iz redovnih

NEOBIÂN SERVIS U DNEVNOM BORAVKU

Volonteri i integracija

Jedan korisnik boravka je

za volontere rekao da se

oni puno smeju, a to

zna~i ljubav, pa su zato i

oni (korisnici) sre}ni!

DRU[TVO ZA POMO] OSOBAMA SA MENTALNOMOMETENO[]U SRBOBRAN

Biser

zajednice

Dru{tvo za pomo} osobama sa men-talnom ometeno{}u Biser, obnoviloje svoj rad i, uz veliko zalaganje

~lanstva, uspelo je u proteklom perioduda se izbori za svoj status i ugled u sredi-ni u kojoj radi. Uz podr{ku lokalne samo-uprave i institucija u Op{tini, obezbe|en jeprostor i stvoreni su uslovi za rad. Okup-ljen je veliki broj roditelja i dece, koja da-nas imaju svoj kutak za rad, igru i druè-nje, pod stru~nim nadzorom.

Tokom 2005. godine, radioni~arskeaktivnosti Bisera bile su usmerene kauspostavljanju stabilnog sistema i raspo-reda rada radionica, kako bi se deca iroditelji navikli na dolazak u prostorijedru{tva. Formirane su stalne grupe zaradionice i uklju~eni su aktivisti i volonteriu rad sa decom i roditeljima.

U januaru mesecu 2005. godine, odr-àn je interni seminar za pisanje predlogaprojekata, kako bi se {to vi{e ~lanovaosposobilo za rad u Udruènju. Od martado juna meseca sproveden je veliki brojaktivnosti, kao {to je organizacija prosla-va ro|endana i mini-eskurzija za decu naZlatibor i Fru{ku Goru, osmi{ljen je dìnglza radio, ura|ena je pozori{na predstavapovodom Dana voda, pokrenuta je akcijasa stru~nim predava~ima na temu Li~nahigijena itd. Sredinom godine, zapo~eta jerealizacija radionica za decu sa umere-nom i teòm ometeno{}u i interni seminarza volontere i aktiviste u prostorijama Do-ma kulture, odràno je predavanje gine-kologa, u okviru saradnje sa Domomzdravlja i organizovani su fizijatrijski pre-gledi dece. Trenutno je aktuelno 8 radio-nica koje se odràvaju tokom nedelje, a unjihovu organizaciju i realizaciju je uklju-~eno 13 volontera, aktivista i stru~njakaza rad sa decom i roditeljima. Na taj na-~in, deca dobijaju sigurnost, razvijaju svo-je sposobnosti i osamostaljuju se za ìvoti rad u zajednici.

Dru{tvo Biser danas je aktivan i zna-~ajan faktor lokalne zajednice, koji svojimradom i aktivnostima doprinosi njenomrazvoju.

Mir~a Beènar Trenutak kreativnosti

^lanovi dru{tva sa volonterima na jednoj od akcija

verom, a prilago|en je i veb prezentacija-ma od posebne va`nosti. Posebno je in-teresantno da veb strane nude mogu}-nost da se njihov celokupan sadràj pred-stavi samo u tekstualnom formatu bezslika, {to osobama koje ne vide olak{avanavigaciju i pristup takvom sajtu.

Kod nas je situacija ne{to druga~ija,ali se neke promene, ipak, de{avaju. Raz-voj govornih tehnologija za srpski jezik po-~eo je pre desetak godina na Fakultetutehni~kih nauka u Novom Sadu, gde jegrupa stru~njaka uspela da re{i problemepred kojima su ostali timovi sa ovih pros-tora poklekli. Danas, zahvaljuju}i napori-ma stru~njaka sa Fakultetu i iz preduze}a„AlfaNum“ i podr{ci od strane Ministar-stva nauke i za{tite ìvotne sredine Re-publike Srbije, moèmo se pohvaliti gov-ornim tehnologijama razvijenim za srpskijezik. Rezultati saradnje pokrenuli su nizprojekata i otvorili mogu}nost za mnogedruge primene. Svi projekti bili su us-mereni ka pobolj{anju procesa edukacije,odnosno, omogu}avanju pristupa~nostiinformacija.

Prvobitni cilj bio je da se osobe sao{te}enjem vida upoznaju sa funkci-onisanjem sintetizatora glasa anReader,na osnovu teksta na srpskom jeziku.Slaba materijalna situacija korisnikadodatno je oteàla ovaj proces, ali su,kroz veliki broj projekata, obezbe|eni pri-merci anReader-a i ra~unari u mnogimsavezima, tako da danas ~lanovi svako-dnevno mogu da ih koriste. Na taj na~in

se udvostru~io broj korisnika tako prila-go|enih ra~unara u na{oj zemlji, a u poje-dinim regionima i utrostru~io.

Audio biblioteka

Kako je broj korisnika sa o{te}enimvidom koje se sluè ra~unarima, ipak, jo{

uvek znatno manji nego {to bi mogao biti,razmi{ljalo se i o drugim na~inima koji biim omogu}ili lak{i pristup informacijama,pogotovo u obrazovnim ustanovama. U{koli „Veljko Ramadanovi}“ u Zemunu,najve}oj {koli za obrazovanje dece sao{te}enjem vida, krajem pro{le {kolskegodine zavr{en je projekat „Audio bibliote-ka za slepe i slabovide“ (ABSS). Do reali-zacije tog projekta, pisane informacijeneophodne za obrazovanje, u~enicima subile su dostupne pomo}u sintetizatoragovora skromnog kvaliteta, ili na Brajevompismu, ili u vidu zvu~nih zapisa. Za ve}inuu~enika slu{anje neprirodnog sintetizo-vanog govora sa pogre{nom intonacijom iakcentima bilo je isuvi{e zamorno, aknjige na Brajevom pismu i u audio for-matu nisu zadovoljavale potrebe {kole.Upravo iz tih razloga razmi{ljalo se o no-vom, kvalitetnijem re{enju, koje }e una-prediti obrazovni proces u toj ustanovi. Ciljizrade audio biblioteke za u~enike bio jeda se prevazi|u navedeni problemi i u to-me se i uspelo. Stvorena je baza ud`beni-ka, knjiga, ~asopisa i drugih pisanih infor-macija u tekstualnom formatu, koja sejeftino arhivira na disku ra~unara servera,lako pro{iruje novim naslovima, a popotrebi se, pomo}u anReader-a, pretvarau glasan, mnogo prijatniji i razumljiviji sin-tetizovani govor. Istom sadràju moè is-tovremeno da pristupa ve}i broj u~enika,a pristup biblioteci je obezbe|en prekosvih ra~unara u {koli. Za kori{}enje audiobiblioteke nije neophodno da korisnik znada radi na ra~unaru, jer administratori bib-lioteke svakom u~eniku mogu da umnoèèljeni naslov u audio formatu. Korist odizgradnje audio biblioteke trenutno imajusamo u~enici ove {kole, a u planu je ipro{irenje projekta, koje treba da omogu}ii pristup biblioteci preko Interneta, uz po-dr{ku Ministarstva rada, zapo{ljavanja isocijalne politike Republike Srbije, u ciljuda navedene mogu}nosti dopru do {tovi{e osoba sa o{te}enim vidom u na{ojzemlji.

Mesto na internetu

Zna~ajnu ulogu u op{tem obrazovanjuigraju i {tampani mediji. Do skoro su infor-macije iz novina i ~asopisa osobama sao{te}enjem vida bile krajnje nedostupne,a jedini na~in da one do|u do njih, bio jeda im ih prenesu druge osobe iz okru-ènja. Uvi|aju}i taj problem, stru~njaci saFakulteta tehni~kih nauka i preduze}a„AlfaNum“ pokrenuli su i projekat „Kon-takt“, koji upravo ulazi u zavr{nu fazu.„Kontakt“ predstavlja servis na Internetu,kojem se moè pristupiti i preko Internetai putem telefona, {to zna~i da ga mogukoristiti sve osobe o{te}enog vida, bezobzira na to da li poseduju ra~unar ili ne.Servisu se preko Interneta pristupaklasi~no, koriste}i web browser, a prekotelefona izgovaranjem odgovaraju}ih ko-

Pravni okvir predstavlja

dobru osnovu za rad na

ovom polju, ali nije

dovoljan da sam po sebi

prakti~no obezbedi ono

{to je u njemu

predvi|eno. Za njegovu

prakti~nu realizaciju

potrebno je, pored

adekvatnog prostora i

visoko stru~nog osoblja,

obezbediti i odgovaraju}a

pomagala, jer su upravo

ona presudna za

pobolj{anje kvaliteta

ìvota osoba sa

invaliditetom.

i iu ovom brojunove tehnologije / info strana


cmyk

linker

2-3

stra

na 0

5 - 4

0

mandi, koje sistem automatski prepozna-je. Sadràj se u oba slu~aja i{~itava po-mo}u sintetizatora govora. Trenutno sukorisnicima na raspolaganju ~lanci sa vebstrane ku}a „B92“, „Ve~ernjih novosti”,novosadskog lista „Dnevnik“, kao i „Mikrovesti“. Planira se da vremenom budu do-dati i novi sadràji iz oblasti prava osobasa invaliditetom, zabave itd. Veb prezen-tacije su u potpunosti prilago|ene koris-nicima sa o{te}enjem vida, na taj na~in{to su sve informacije zabeleène isklju-~ivo u tekstualnom formatu, to jest, nepostoje propratne slike, a kretanje krozlinkove krajnje je pojednostavljeno. Pri-likom dizajna sajta prvenstveno se vodilabriga o vizuelnoj funkcionalnosti i jednos-tavnosti kori{}enja, u odnosu na sam iz-gled sajta. Internet adresa portala jehttp://www.alfanum.ftn.ns.ac.yu/kontakt.

Ako korisnik ovom portalu pristupaputem telefona, prvo mu se prezentujuTEME, a izgovaranjem èljene TEME ulazise u meni NASLOVA koji su vezani zadatu TEMU. Izgovaranjem komande PRVI,SLEDE]I/DALJE, PRETHODNI i POSLED-NJI, bira se i{~itavanje NASLOVA koji suna raspolaganju korisniku. Sam sadràj uvezi sa naslovom i{~itava se na govornukomandu ÎTAJ izre~enu neposrednonakon {to je taj naslov pro~itan. îtanjese prekida komandom STOP, ili nakon

~itanja celokupnog sadràja. Nakon pre-kida ~itanja, nastavlja se ~itanje naslova,po~ev{i od naslova koji sledi neposrednonakon naslova ~iji je sadràj pro~itan. Utoku ~itanja sadràja, validne komandesu POÊTAK (sadràj se ~ita od po~etka),NAPRED (~itanje sadràja se prekida inastavlja od slede}e re~enice) i NAZAD(~itanje se prekida i nastavlja od prethod-

ne re~enice). Naravno, korisnik u svakomtrenutku moè re}i POMO], a ra~unar }emu objasniti pomo}u kojih govornihkomandi moè do}i do èljenog teksta.Tako organizovan servis nudi potpunusamostalnost pri kori{}enju servisa, {toje i bio jedan od osnovnih ciljeva projek-ta, a u planu je da, zahvaljuju}i razu-mevanju preduze}a „Telekom Srbija“,pozivi za korisnike budu besplatni.Dodavanje novih sadràja u budu}nostiima}e za cilj da od servisa stvori ta~kuoslonca za osobe sa o{te}enjem vida.

Iz prethodno re~enog, moèmo zaklju-~iti da i mi sada imamo priliku da u na{ojsredini, u korak sa razvijenim svetom,pomognemo osobama koje ne vide daobogate svoj znanja i aktivno se uklju~e udru{tvenu zajednicu. Od velike je va`nostii to da su prvi koraci napravljeni u najve}ojobrazovnoj ustanovi za odobe sa o{-te}enjem vida u na{oj zemlji, kao i u nji-hovim savezima, {to predstavlja i osnovnipokazatelj zainteresovanosti za nove vrstepomagala. Naravno, prvi koraci su naprav-ljeni, ali neophodno je jo{ mnogo rada ili~nog zalaganja svih nas da bi ~itav pro-ces u punoj meri zaìveo.

Nata{a Vujnovi}Prof. dr Vlado Deli}Mr Milan Se~ujski

Pomo}u ra~unara i sintetizatora govora,osnovnih pomagala

osoba sa o{te}enjemvida, uspe{no

se uklanjaju prepreke u pristupu

informacijama, kojezajedno sa preprekama

slobodnom kretanju predstavljaju najve}e barijere za osobe sa

o{te}enjem vida

Linker poziva sve zainteresovane pojedince i organizacije dapo{alju svoje tekstove za naredni broj ~asopisa, ~iji }efokus biti na pitanjima pristupa~nosti i li~ne mobilnosti za

osobe sa invaliditetom.Pristupa~nost podrazumeva sve ono {to osobama sa inva-

liditetom omogu}ava da samostalno ìve i u~estvuju u svimaspektima ìvota, na jednakoj osnovi kao i drugi gra|ani. Onaobuhvata pristup fizi~koj sredini (javni sadràji, odnosno, objek-ti javne namene - {kole, bolnice, ustanove kulture, po{te,banke i sli~no), pristup saobra}ajnicama, prevozu i prevoznimsredstvima, pristup informacijama i komunikacijama i informa-cionim i komunikacionim tehnologijama i sistemima.

Li~na mobilnost podrazumeva postojanje individualnihslu`bi podr{ke koje su potrebne osobama sa invaliditetom,kako bi one mogle nesmetano da funkcioni{u, kao {to su adek-vatne slu`be podr{ke, personalna asistencija, proizvodnja,servis i distribucija pomagala, pristup odre|enim uslugama irehabilitacija.

Zna~ajan doprinos novom broju da}e i tekstovi iz oblastizakonodavstva, ljudskih prava i diskriminacije, tekstovi o kon-

ceptu univerzalnog dizajna i dizajna za sve, o pojmovima slo-bodnog kretanja osoba sa invaliditetom, neprekinutoog lancakretanja, o aktuelnim edukacijama stu~njaka u oblasti pristu-pa~nosti, standarda pristupa~nosti, studijama slu~aja i sli~no,sve do izve{taja o lobiranju, zagovaranju i promovisanju akcijakoje imaju za cilj podizanje nivoa svesti gra|ana o ovom pitanju.

Uslovi slanjaTekstovi na srpskom ili engleskom jeziku, u Microsoft

Word formatu, do 20.000 karaktera, mogu se poslati najkas-nije do 29. septembra 2006. godine. Uz tekst, poèljno jeposlati i adekvatne fotografije (u jpeg ili tif formatu, rezolucije300 dpi).

Molimo sve zainteresovane da tekstove i radove {alju naimejl adresu [email protected], ili na CD-u, putem obi~nepo{te na adresu EHO - Resursni centar za osobe sa invalidite-tom, Bate Brki}a br. 12, 21000 Novi Sad.

Izlaènje slede}eg broja Linkera planirano je za novembarmesec 2006. godine.

Hvala na saradnji!

POZIV ÎTAOCIMA

Pristupa~nost i li~namobilnost

IntegracijaNajva`nija kulturna potreba svakog

~oveka jeste obrazovanje, jer onopredstavlja preduslov njegovog psi-

hi~kog i intelektualnog razvoja, omogu-}ava pravilno formiranje i adekvatnu soci-jalizaciju li~nosti. înjenica, da u na{emokruènju osobe sa invaliditetom imajunaj~e{}e niì obrazovni status, {to uti~ena kvalitet njihove socijalizacije, podstaklanas je da ovaj broj Linkera posvetimo temiobrazovanja osoba sa invaliditetom.

Dugo gajena predrasuda u na{em ok-ruènju, da deca sa invaliditetom treba dapoha|aju „specijalne“ {kole i da se bave„specijalnim“ zanimanjima, dovela je dosituacije da danas postoji veoma mali broju~enika sa invaliditetom u „redovnom“ si-stemu obrazovanja. S druge strane, speci-jalno {kolstvo sve vi{e dobija etiketu seg-regativnog sistema, u smislu da dobrimdelom doprinosi isklju~ivanju dece iz po-èljnih dru{tvenih tokova.

Uzrok takvom stanju treba traìti i u or-ganizaciji postoje}eg {kolskog sistema.Specijalno {kolstvo, kako je ono kod nasustrojeno, ne priprema u~enike za nasta-vak obrazovanja u okviru op{teg sistema.Nastava u „redovnim“ {kolama koncipira-na je tako da ne pruà mogu}nost osoba-ma sa invaliditetom da je poha|aju jed-nako kao i svi drugi. Op{ti {kolski sistemnije spreman da primi u~enike sa razli-~itim vrstama invaliditeta, kako u pogledusamog programa, edukovanih kadrova,metoda rada, tako i ostalih uslova, kao{to su obezbe|ivanje adekvatnog fizi~kogpristupa {koli, ili organizovanje usluga po-dr{ke (tuma~ za gestovni govor, prilago-|avanje potrebne literature i sl.). Za{to svine u~imo iz istih ud`benika? Zar kvalitettakvog obrazovanja ne treba da odraàvaiste standarde i ambicije? Ako ve} svi ima-mo ista prava, onda bi trebalo da imamo ijednake uslove za ostvarivanje tih prava!

Pravila Ujedinjenih nacija koja se od-nose na izjedna~avanje mogu}nosti kojese pruàju osobama sa invaliditetom uoblasti obrazovanja, predvi|aju po{tova-nje principa jednakih mogu}nosti integri-sanih u zajedni~ko okruènje. U skladu satim, neophodno je obezbediti da obrazo-vanje osoba sa invaliditetom postane inte-gralni deo obrazovnog sistema, a op{teobrazovne institucije treba da budu odgo-vorne za obrazovanje u zajedni~kom okru-ènju. Jedino na taj na~in moè se posti}icilj, koji se ogleda u punoj jednakosti iu~e{}u osoba sa invaliditetom u dru{tvu.

Neophodne su promene, kao i odgo-vornost svakog pojedinca u tom procesu.

Miodrag Po~u~

VidiciIskustva drugih

Modeli zapo{ljavanja 23

Dogodilo seIzve{taj sa seminara u Be~u

Izazovi dru{tva 25

Iskustva sa simpozijuma u Atini

U~enje i ìvot 27

PovodiFormalno o neformalnom

Hajde da... u~imo 30

Organizaciona jedinica za tretman osoba sa autizmom

@iveti samostalno 33

Integrativan model invalidnosti

Inkluzija za sve 34

Istraìvanja o gestovnom govoru

Nauka u slu`bi komunikacije 36

Nove tehnologijeMogu}nosti primene u~enja na daljinu i e-obrazovanja

Znanje je mo} 37

Zna~aj govornih tehnologija u procesu obrazovanja

U korak sa svetom 38

Info stranaPoziv ~itaocima

Pristupa~nost i li~na mobilnost 40

Konkurs

Novo zapo{ljavanje 41

` a j

i iinfo stranau ovom broju


cmyk

linker

2-3

stra

na 0

4 - 4

1

Linkerâsopis Resursnog centra za osobe sa invaliditetomEkumenske humanitarne organizacije

Izdava~:Resursni centar za osobe sa invaliditetomEkumenske humanitarne organizacije

Za izdava~a:Karolj Bere{, direktor Ekumenske humanitarne organi-zacije

Adresa izdava~a:Direkcija: ]irila i Metodija 21, 21000 Novi SadResursni centar: Bate Brki}a 12, 21000 Novi SadTel./faks: 021/400-204, 47-900-72, 47-900-73E-mail: [email protected] prezentacija: www.resursnicentar.ehons.org

Glavni i odgovorni urednik:Miodrag Po~u~

Redakcija:Maja Radoj~evi}Branislav Ran|elovi}Alen [ajfarMiroslav PetrikJovanka Favre

Stru~ni saradnik:Vladimir Po~u~

Saradnici:Tatjana Lazor, Jasmina Stani}, Milica Mima Ruì~i}-Novkovi}, Marinela [}epanovi}, Milica Braci}, mag. drSaskia Dyk, Vesna Bogdanovi}, Igor Risti}, DanijelaTama{, Violeta Strahinjevi}, Vlado Deli}, Nata{aVujnovi}, Milan Se~ujski, Melanija Kolo{njai Nenin,Jelena Rankovi}, Dragana Stankovi}, Jelena Cvejin,Slavica Markovi}, Herceg Elizabeta, Mir~a Beènar

Lektor i redaktor:Milica Braci}

Dizajn, priprema:Sr|an Gulin, Emil Otrup~ak

Dizajn naslovne strane:Sr|an Doro{ki

Fotografija sa naslovne strane:Fe|a Kiseli~ki

[tampa:NS PRESS, Novi Sad

Tira`:2000 primeraka

Godina 2, broj 2-3Besplatan primerak!

Napomena:Tekstovi i fotografije u ~asopisu su autorski i u pot-punosti su autenti~ni. Nije dozvoljeno njihovo preuzi-manje bez dozvole izdava~a i autora teksta!

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

172.16

LINKER : ~asopis Resursnog centra za osobe sa inva-liditetom Ekumenske humanitarne organizacije / glavni iodgovorni urednik Miodrag Po~u~. - God.1, br. 1, (2005)- . -Novi Sad : Resursni centar za osobe sa invaliditetomEkumenske humanitarne organizacije, 2005-. - Ilustr. ; 30cm

Dva puta godi{njeDostupno i na: http//www.resursnicentar.ehons.org

ISSN 1452-1598

COBISS.SR-ID 205535751

UkratkoDru{tvo za pomo} osobama sa mentalnom ometeno{}u Srbobran

Biser zajednice 06

Neobi~an servis u dnevnom boravku

Volonteri i integracija 06

Kamerno pozori{te muzike Ogledalo

Jedinstvo razli~itosti 07

Podr{ka porodici putem kratkotrajnog sme{taja

Zajedno efikasnije 08

U ììOsnovan Odbor za brigu o osobama sa invaliditetom

Integrisan sistem usluga 09

Kreiranje adekvatne podr{ke

Korak ka budu}nosti 10

Inicijativa za unapre|enje volonterizma

Rasadnik ideja 12

Formiran Resursni centar Delo

K(a)o drugi 13

Me|u nama re~enoDr Radmila Marinkovi} Nedu~in, rektorka Univerziteta u Novom Sadu

Obrazovanje je pravo 14

TemaUklju~enost u~enika u sistem obrazovanja

Nedostupno u poèljnoj meri 16

[kola za osnovno i srednje obrazovanje Milan Petrovi}

Prate}i reformske procese 18

Obrazovanje osoba sa o{te}enjem sluha

[irok spektar mogu}nosti 20

S a d r

Op{ti usloviPodsticanje novog zapo{ljavanja oso-

ba sa invaliditetom ostvaruje se kroz rea-lizaciju programa novog zapo{ljavanja,kojima se stvaraju uslovi za zapo{ljavanjenezaposlenih osoba sa invaliditetom, kojase nalaze na evidenciji Nacionalne slu`beza zapo{ljavanje.

Subvenciju mogu ostvariti i udruènja,dràvni organi, organizacije i drugi budèt-ski korisnici.

Podsticanje novog zapo{ljavanja licasa invaliditetom ostvaruje se kroz opre-manje radnog mesta u iznosu od90.000,00 dinara i izbor jedne od slede}edve mogu}nosti:

1. u~e{}e u finansiranju zarada u tra-janju od 12 meseci, u visini do 80% odprose~ne mese~ne zarade po zaposlenomostvarene u Republici, odnosno u op{tiniili gradu, ako je to za njih povoljnije, pre-ma poslednjem objavljenom podatku re-publi~kog organa nadle`nog za poslovestatistike za mesec koji prethodi mesecuza koji se vr{i isplata, uve}ane za iznosporeza i doprinosa za obavezno socijalnoosiguranje, koji se obra~unavaju i pla}ajuna zakonom propisani na~in, ili

2. subvencionisanja doprinosa za oba-vezno socijalno osiguranje na teret poslo-davca u trajanju od 36 meseci.

Subvencija se odobrava poslodavcukoji zasnuje radni odnos na neodre|enovreme sa punim radnim vremenom sanezaposlenom osobom sa invaliditetomslede}ih kategorija:

1. osoba sa invaliditetom sa utvr|e-nom preostalom radnom sposobno{}u,

2. ratne vojne osobe sa invaliditetom,mirnodopske, civilne `rtve rata (“civilniinvalidi rata”),

3. kategorisana omladina i kategorisa-ne osobe sa invaliditetom,

4. ostale nekategorisane osobe saprocenjenom radnom sposobno{}u (naosnovu nalaza i mi{ljenja nadle`ne zdrav-stvene ustanove - medicine rada o vrsti istepenu smanjene radne sposobnosti saprocenjenom radnom sposobno{}u zaradno mesto koje je navedeno u biznisplanu).

Poslodavac ostvaruje subvenciju zasvakog zaposlenog posebno.

Uslovi za dodelu subvencije poslodavcu• da prema poslodavcu nije pokrenut

niti otvoren ste~ajni, odnosno likvidacionipostupak;

• da je nezaposleno lice sa invalidite-tom prijavljeno na evidenciju NSZ.

Dokumentacija koju poslodavac dostavlja prilikom podno{enja zahteva

• popunjen obrazac zahteva za opre-manje radnog mesta lica sa invaliditetom(obrazac ZNZ),

• popunjen obrazac zahteva za sub-vencionisanje doprinosa obaveznog soci-jalnog osiguranja koje pla}a poslodavac,ili za u~e{}e u finansiranju zarade lica sainvaliditetom (obrazac ZRZ);

• spisak nezaposlenih lica sa invalidi-tetom po zahtevu (obrazac SL);

• kopiju re{enja iz Registra privrednihsubjekata;

• popunjen biznis plan (obrazac BP);• izve{taj o solventnosti korisnika

sredstava od strane poslovne banke zaposlednja 3 meseca;

• kopiju overenih OD obrazaca za pos-lednja tri meseca, koji prethode mesecu ukome je zahtev podnet;

Dokumentacija za lica za koja se traìsubvencija

• izvod iz evidencije nezaposlenih zanezaposlena lica sa invaliditetom sa naz-nakom kategorije invalidnosti;

• re{enje o invalidnosti izdato od stra-ne nadle`nog dràvnog organa i dokaz oprocenjenoj radnoj sposobnosti ili

• diploma zavr{ene specijalne {kole;• za lica koja nemaju navedenu doku-

mentaciju i procenjenu radnu sposobnost- nalaz i mi{ljenje nadle`ne zdravstveneustanove - medicine rada o vrsti i stepenusmanjene radne sposobnosti sa proce-njenom radnom sposobno{}u za radnomesto koje je navedeno u biznis planu

Obaveza poslodavca• da zasnuje radni odnos sa neza-

poslenim licem sa invaliditetom na neod-re|eno vreme sa punim radnim vre-menom; zaklju~i ugovor sa NSZ u roku od60 dana od dana dono{enja odluke oodobravanju sredstava i obezbedi da radniodnos traje najmanje 2 godine po~ev oddana zasnivanja radnog odnosa za pro-grame kojima su odobrena sredstva zaopremanje radnog mesta;

• da dostavi dokaz o namenskom ko-ri{}enju sredstava NSZ u roku od 30 danaod dana prenosa sredstava, za programekojima je odobrena subvencija u jed-nokratnom iznosu za opremanje radnogmesta;

• da redovno vr{i isplatu zarade iz svo-jih sredstava, redovno upla}uje doprinoseza obavezno socijalno osiguranje i daistekom kalendarske godine dostavi

dokaz o godi{njoj uplati doprinosa za licaiz ugovora (obrazac M4);

• ukoliko licu koje je obuhva}eno pro-gramom subvencije prestane radni odnosnjegovom voljom ili krivicom, korisniksredstava duàn je da zasnuje radniodnos sa drugim nezaposlenim licem sainvaliditetom za preostalo vreme utvr|enougovorom;

• ako korisnik sredstava licu koje jezasnovalo radni odnos otkaè ugovor oradu bez krivice zaposlenog pre istekaugovorenog roka, duàn je da vrati celoku-pan iznos subvencije uz pripadaju}uzakonsku kamatu, u roku od 30 dana oddana otkaza i

• da obavesti NSZ o svakoj promenikoja je od uticaja na realizaciju ugovornihobaveza.

Ostale informacije Konkurs za podsticanje novog zapo-

{ljavanja osoba sa invaliditetom otvorenje do 31.10.2006. godine, odnosno doispunjenja planirane kvote za podru~je fili-jale, u skladu sa Programom rada za2006. godinu.

Podno{enje zahteva vr{i se u najbliòjorganizacionoj jedinici Nacionalne slu`beza zapo{ljavanje prema sedi{tu poslo-davca, odnosno prema mestu rada osobakoja se zapo{ljavaju.

Obrazac zahteva za opremanje radnogmesta osobe sa invaliditetom, obrazaczahteva za subvencionisanje doprinosaobaveznog socijalnog osiguranja kojepla}a poslodavac, ili za u~e{}e u finansi-ranju zarade lica sa invaliditetom i obra-zac biznis plana moè se dobiti u najbliòjorganizacionoj jedinici Nacionalne slu`beza zapo{ljavanje ili ih preuzeti na na{emsajtu u pdf formatu.

Nepotpuna i nepravovremeno dostav-ljena dokumentacija ne}e se uzimati u raz-matranje.

Odluku o odobravanju subvencija do-nosi nadle`ni organ Nacionalne slu`be zazapo{ljavanje, u skladu sa dinamikompriliva sredstava za ovu vrstu programskeaktivnosti.

Sve dodatne informacije mogu se do-biti u najbliòj organizacionoj jedinici Na-cionalne slu`be za zapo{ljavanje.

Preuzeto sa sajtaNacionalne slu`be za zapo{ljavanje

KONKURS

Novo zapo{ljavanje

cm

yk

linker

2-3

str

ana 0

3 - 4

2

cm

yk

linker

2-3

str

ana 0

1 - 4

1

Documents

Linker 2006-2-3.pdf - Ekumenska humanitarna organizacija