Hydrophytes in the Main Canal Network of DTD Hydrosystem on the territory of Banat (Ph.D. Thesis)-Hidrofite Osnovne kanalske mreže Hidrosistema DTD na području Banata (doktorska

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

mr Branka Ljevnaić-Mašić

Hidrofite Osnovne kanalske mreže Hidrosistema DTD na području Banata

- doktorska disertacija -

Novi Sad, 2010.

„Tamo gde je voda, tamo je i život...”

Predgovor Ova doktorska disertacija urađena je na predmetu Botanika Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu. Ovom prilikom želim najiskrenije da se zahvalim svima koji su mi, na bilo koji način, pomogli u izradi ove teze:

Mom mentoru prof. dr Pal Boži na nesebičnoj pomoći prilikom izrade i konačnog uobličavanja ove disertacije;

Mojoj mentorki doc. dr Dejani Džigurski na ogromnom poverenju koje mi je ukazala, na nesebičnoj i neizmernoj pomoći i korisnim savetima prilikom izrade ove disertacije;

Mojoj prof. dr Slobodanki Stojanović koja je i dala ideju za proučavanje ove problematike, a posebno na razumevanju i ogromnoj podršci koju mi je pružala sve ove godine;

Mom prof. dr Aleksi Kneževiću koji je nesebičnom pomoći i izuzetno korisnim sugestijama doprineo da ova teza dobije oblik kakav ima;

Prof. dr Ružici Igić na veoma korisnim sugestijama i lepoj saradnji; Mojim koleginicama dr Ljiljani Nikolić i Tanji Vasiljevića na velikoj podršci i pomoći pri terenskom radu; Doc. dr Dragani Vukov na sugestijama pri utvrđivanju ekoloških indeksa nekih vrsta. Kolegama iz JVP „Vode Vojvodine“ na organizovanju i pomoći pri terenskim istraživanjima; Veliku zahvalnost dugujem koleginicama iz Republičkog Hidrometeorološkog zavoda Srbije gđi Radojki

Bugarski na urađenoj analizi kvaliteta vode i gđi Zorici Radičević na ustupljenim podacima za klimu Banata; Hvala mojim prijateljima koji su verovali u mene i bili uz mene kad mi je to bilo najpotrebnije;

Veliko „hvala“ dugujem mojim roditeljima, Zoranu, sestri i njenoj porodici na beskrajnom razumevanju, podršci i strpljenju koje su mi pružali sve ove godine... Novi Sad, 29.IV 2010. godine Branka Ljevnaić-Mašić

Sadržaj

1. UVOD ............................................................................................................................................. 1 2. CILJ RADA ................................................................................................................................... 2 3. OPŠTE KARAKTERISTIKE ISTRAŽIVANOG PODRUČJA ............................................... 3 3.1. Geografski položaj Banata .................................................................................................. 3 3.2. Geomorfološke i pedološke karakteristike Banata............................................................ 3 3.3. Klima Banata ....................................................................................................................... 7 3.4. Vode Banata ......................................................................................................................... 12 3.5. Opšte karakteristike Hs DTD na području Banata .......................................................... 15 3.6. Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode ...................................................................... 22

4. MATERIJAL I METODE RADA ............................................................................................... 25 5. REZULTATI I DISKUSIJA ........................................................................................................ 27 5.1. Flora OKM Hs DTD na području Banata ......................................................................... 27 5.1.1. Taksonomska analiza flore .......................................................................................... 78 5.1.2. Ekološka analiza flore .................................................................................................. 92 5.1.3. Biološki spektar flore ................................................................................................... 99 5.1.4. Biljnogeografska analiza flore ..................................................................................... 100 5.1.5.Taksoni značajni sa aspekta očuvanja biodiverziteta akvatičnih ekosistema i zaštite

životne sredine ..............................................................................................................

102 5.1.6. Adventivne vrste .......................................................................................................... 104 5.1.7. Uloga i značaj hidrofita u akvatičnim ekosistemima ................................................... 106 5.2. Vegetacija OKM Hs DTD na području Banata ................................................................ 107 5.2.1. Ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960 ................................. 110 5.2.2. Ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956 ................................................ 115 5.2.3. Ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963 .................................................. 120 5.2.4. Ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960 .......................................... 125 5.2.5. Ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952 ............................................ 129 5.2.6. Ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 …… 134 5.2.7. Ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935................................... 140 5.2.8. Ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964 ................................................ 145 5.2.9. Ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969... 149 5.2.10. Ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997 .......................................................... 153 5.2.11. Ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934 .................................................................... 158 5.2.12. Ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996 .................................. 163 5.2.13. Ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961 .......................................................... 168 5.2.14. Ass. Najadetum marinae Fukarek 1961 .................................................................... 172 5.2.15. Ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006 ................................ 176 5.2.16. Ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973.... 181 5.2.17. Ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 ........................ 187 5.2.18. Ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960 ............................................................ 192 5.2.19. Ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 ................................................................ 197 5.2.20. Ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953 ................................................................... 205 5.2.21. Ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973 ..................................................................... 211 5.2.22. Ass. Sparganietum erecti Roll 1938 .......................................................................... 216 5.2.23. Ass. Glycerietum maximae Hueck 1931 .................................................................... 222 5.2.24. Ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956 ................................................... 228 5.2.25. Ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968 ............................... 235 5.2.26. Ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957 ............................... 240

6. ZAKLJUČAK ................................................................................................................................ 2497. LITERATURA .............................................................................................................................. 252 PRILOG

Uvod __________________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________________ „Hidrofite Osnovne kanalske mreže Hidrosistema DTD na području Banata“

1

1. Uvod

Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav (Hs DTD) je višenamenski objekat koga čini razgranata mreža novoizgrađenih, starih i rekonstruisanih kanala i vodotoka na teritoriji Banata i Bačke, povezanih odgovarajućim objektima u jedinstvenu hidrotehničku celinu, sa ciljem rešavanja brojnih melioracionih problema ovog područja. Preko centralne evropske plovne magistrale Rajna-Majna-Dunav, Hs DTD povezuje domaću unutrašnju plovidbu sa zapadnom i istočnom Evropom, i na taj način čini bočni deo transverzalnog evropskog plovnog puta od Severnog do Crnog mora. Jedan je od najvećih hidrosistema u Evropi i jedan od najznačajnijih hidrosistema svetskih razmera.

Osnovna kanalska mreža Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM Hs DTD) kao deo Hs DTD, veliki je i složen antropogeni ekosistem, uređen tako da jednostavno rešava vodoprivredne probleme Banata i Bačke. U užem smislu, OKM Hs DTD obuhvata magistralne i plovne kanale (Stojanović et al., 2007b). Njegova višestruka uloga ogleda se u: odvodnjavanju, navodnjavanju, vodosnabdevanju industrija i naselja, prihvatanju i odvođenju upotrebljenih otpadnih voda, ribarstvu, rekreaciji, sportu i turizmu. Dužina kanalske mreže, uključujući i prirodne rekonstruisane vodotoke, je 929 km od čega je 508 km u Banatu i 421 km u Bačkoj. Plovno je 664 km kanala. Na kanalskoj mreži su izgrađene 24 regulacione ustave (uključujući i branu na Tisi kod Novog Bečeja), 5 siguronosnih ustava, 16 brodskih prevodnica, 6 crpnih stanica, 86 mostova itd. (Likić, 2002). Ceo Hidrosistem je, visinski posmatrano, izdeljen na 14 „bazena“, odnosno bjefova od čega je 6 u Banatu i 8 u Bačkoj (Rajić, 2002).

Kanalsku mrežu Hs DTD odlikuje bogatstvo biljnih vrsta i zajednica što je rezultat

različite starosti kanala, različite namene pojedinih deonica, prisustva deonica sa regulisanim i neregulisanim koritom, različite širine i dubine kanala, dirigovanog vodnog režima (povremene velike i nagle promene nivoa vode, brzine proticaja i dr.), načina vodosnabdevanja, kvaliteta vode kanala itd.

Florističko-fitocenološkim istraživanjima akvatičnih ekosistema Vojvodine i OKM Hs DTD bavili su se brojni istraživači: Slavnić (1956), Čanak et al. (1968, 1969, 1970), Babić (1971), Janković (1974, 1988), Obradović et al. (1976, 1979a, 1979b), Rauš (1980), Vukoje (1983), Parabućski et al. (1986), Stojanović et al. (1987, 1990, 1993a, 1993b, 1994a, 1994b, 1995a, 1995b, 1995c, 1996, 1997a, 1997b, 1997c, 1997d, 1998a, 1998b, 1998c, 1998d, 1999a, 1999b, 2000a, 2000b, 2002, 2003a, 2003b, 2004a, 2004b, 2005, 2006, 2007a, 2007b, 2009a, 2009b, 2009c), Butorac et al. (1987, 1991, 1992, 1994, 1995), Vučković et al. (1993, 1994a, 1994b, 1995, 1996, 1997), Igić et al. (1997, 1998, 2003a, 2003b, 2004), Nikolić et al. (2001, 2004, 2005, 2008, 2009), Radulović (2000, 2005), Stevanović (2002), Borišev et al. (2002, 2004, 2005), Lazić et al. (2003, 2004a, 2004b, 2005a, 2005b, 2006), Polić et al. (2004, 2005), Panjković (2005), Pejak (2005), Knežević et al. (2008), Vukov et al. (1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2008) Ljevnaić et al. (2008), Džigurski et al. (2009a, 2009b, 2010a, 2010b) i drugi.

Dosadašnja florističko-fitocenološka proučavanja OKM Hs DTD na području Banata obuhvatala su samo pojedine deonice kanalske mreže što ne daje dovoljno preglednu sliku o recentnom stanju flore i vegetacije kompletne OKM Hs DTD u Banatu. Stoga je, u ovom radu, prvi put florističko-fitocenološkim istraživanjima obuhvaćena kompletna OKM Hs DTD Banata.

Cilj rada __________________________________________________________________________________


2

2. Cilj rada

Cilj rada je da, na osnovu florističkih i fitocenoloških istraživanja OKM Hs DTD na području Banata, prouči: • recentno stanje hidrofitne flore, • prisustvo retkih i ugroženih taksona i relikta tercijara značajnih za očuvanje

biodiverziteta akvatičnih ekosistema, i prisustvo adventivnih vrsta značajnih sa aspekta zaštite životne sredine

• ulogu i značaj hidrofita, • recentno stanje vegetacije i njen sintaksonomski položaj,

Opšte karakteristike istraživanog područja __________________________________________________________________________________


3

3. Opšte karakteristike istraživanog područja

3.1. Geografski položaj Banata

Banat je deo Panonske nizije i administrativno je podeljen između Srbije, Rumunije i Mađarske (sl. 1). Srpski deo Banata severoistočni je deo Republike Srbije. Prostire se između 44°39'15.04'' i 46°10'11.32'' severne geografske širine i 20°01'09.81'' i 21°33'27.82'' severne geografske dužine (http://earth.google.com). Ima površinu 9296 km2. Deo je pokrajine Vojvodine i čini 41,8% njene površine (Bukurov, 1978). Omeđen je tokovima reka Tise, sa zapada, i Dunavom, sa jugozapada i juga. Njegovu severnu granicu čini državna granica sa Mađarskom, a severoistočnu i istočnu državna granica sa Rumunijom (sl. 1).

Slika 1. Geografski položaj Banata

3.2. Geomorfološke i pedološke karakteristike Banata

Geomorfološke karakteristike Banata Banat je izgrađen geomorfološkim formacijama različitog porekla (magmatskog, metamorfičkog i sedimentnog) tokom različitih geoloških doba (paleozoika, mezozoika, kenozoika). Kroz dugu geološku istoriju, navedene formacije su se često dešavale i intenzivnim tektonskim pomeranjima. Brojne egzogene i endogene sile formirale su početne tektonske crte reljefa (Davidović i Miljković, 1997; Hadžić et al., 2005). Posredstvom endogenih sila formirani su morfostrukturni oblici reljefa, odnosno osnovne konture današnjeg reljefa. Završni oblici reljefa Vojvodine, rezultat su periodičnog navejavanja lesa, erozionog rada atmosferilija i reka, kao i akumulacije fluvijalnog materijala na rečnim terasama (Hadžić et al., 2005). Banat karakterišu različiti oblici reljefa koji se mogu podeliti na nekoliko geomorfoloških celina: Vršačke planine, Deliblatsku peščaru, lesne zaravni (lesni plato), lesne terase, aluvijalne ravni i depresije (Bukurov, 1978). Terasaste površine nalaze se u njegovom severnom i srednjem delu, dok se u južnom delu nalazi južna lesna zaravan i prostrana Deliblatska peščara. U južnom delu, između lesne zaravni i lesnih terasa, nalaze se izuzetno niske depresije Alibunarskog i Vršačkog rita. Poloji banatskih reka (Zlatice, Tamiša, Begeja, Karaša, Nere, Dunava i Tise) formiraju depresije među kojima se ističu Mali i Veliki vršački



4

rit, Ilindžanski rit, Alibunarski rit, Vlajkovački rit, Kovinski rit i Pančevački rit. Najveću površinu zauzimaju lesne terase ritske depresije, a najmanju planinski prostor Vršačkih planina koje remete njegov ravničarski karakter (Živković et al., 1972). Pedološke karakteristike Banata

U pedološkom pogledu, najzastupljeniji tipovi zemljišta u Vojvodini su černozem sa 43,55% (964 734 ha), livadska crnica sa 17,45% (386 517 ha) i ritska crnica sa 11,46% (253 738 ha) koji zajedno zauzimaju oko 73% ukupne površine (graf. 1, tab. 1). U srpskom delu Banata dominiraju černozem i ritska crnica, a znatno je i prisustvo ritske smonice i solonjeca (sl. 2.). Duž korita velikih reka Tise i Tamiša zastupljeno je aluvijalno zemljište, a na jugoistoku smonica (sl. 2).

Grafik 1. Procentualna zastupljenost pojednih tipova zemljišta u Vojvodini prema Benka i Salvai (2005)

Slika 2. Pedološka karta Vojvodine (Benka i Salvai, 2005)



6

Tabela 1. Površinska i procentualna zastupljenost pojednih tipova zemljišta u Vojvodini prema Benka i Salvai (2005)

Tip

zemljišta Površina

(ha) %

černozem 964 734 43,55 livadska crnica 386 517 17,45 ritska crnica 253 738 11,46 aluvijalno zemljište 186 555 8,42 ritska smonica 107 381 4,85 solonjec 82 991 3,75 gajnjača 53 719 2,43 smonica terestrična 36 785 1,66 inicijalno zemljište 26 494 1,20 solončak 24 702 1,12 humusno-silikatno zemljište 20 705 0,93 pararendzina 16 391 0,74 močvarno glejno zemljište 15 884 0,72 pseudoglej 14 085 0,64 aluvijalno-deluvijalno zemljište 12 980 0,59 solođ 6 558 0,30 deluvijalno zemljište 3 056 0,14 kiselo smeđe zemljište 1 380 0,06 tresetno zemljište 400 0,02 rendzina 17 0,00



7

3.3. Klima Banata

Banat je deo umereno klimatskog pojasa. Međutim, njegov izraženo kontinentalan karakter klime je posledica njegove geografske pripadnosti Panonskoj niziji koja je okružena planinskim masivima Karpata sa istoka, Alpa sa zapada i Dinarida sa jugozapada (sl. 3). Zbog navedenog geografskog položaja, u Banat lakše prodiru vazdušne struje preko nešto nižih Karpata i, tokom Dunava, preko Vlaške nizije. Sa severozapada, preko Alpa, prodiru uticaji srednjeevropske klime, a preko Dinarida, odnosno iz pravca Jadranskog mora, dolaze uticaji mediteranske klime koji ublažavaju ovu kontinentalnost (Knežević, 1990).

Slika 3. Geografski položaj Panonske nizije

Za detaljno sagledavanje klimatskih prilika Banata korišćeni su klimadijagrami po Walter-u - graf. 2, 3, 4, 5 (Milošev i Šeremešić, 2010) i tabele srednje mesečne i srednje godišnje vlažnosti vazduha za meteorološke stanice: Kikinda, Zrenjanin, Vršac i Banatski Karlovac (tab. 2, 3, 4, 5). Za izradu klimadijagrama korišćeni su podaci Republičkog Hidrometeorološkog Zavoda Srbije.

Podaci meteorološke stanice u Kikindi dati su za period od 1949. do 2007. godine (graf. 2). Kikinda se nalazi na 81 metru nadmorske visine. Srednja godišnja temperatura ovog područja iznosi 11,1ºC. Amplituda kolebanja srednjih mesečnih temperatura je 22,5ºC, od -0,8ºC u januaru do 21,7ºC u julu. Najtopliji meseci su juli (21,7ºC), avgust (21,1ºC) i juni (20,0ºC), a najhladniji januar (-0,8ºC), februar (1,1ºC) i decembar (1,2ºC). Srednji mesečni minimum temperature vazduha najhladnijeg meseca iznosi -3,9ºC. Apsolutni temperaturni maksimum izmeren je 24. VII 2007. godine i iznosi 40,0ºC, a apsolutni temperaturni minimum 23. I 1963. godine i iznosi -29,8ºC.

Srednja godišnja količina padavina iznosi 555 mm. Maksimalna srednja mesečna količina padavina je u junu (72 mm), a najmanja u februaru (31 mm), januaru (32 mm) i martu (32 mm). Analizom klimadijagrama uočljivo je prisustvo umereno sušnog perioda u julu, avgustu i septembru.



8

Grafik 2. Klimadijagram po Walter-u za meteorološku stanicu Kikinda

Najveća vrednost srednje mesečne vlažnosti vazduha (87%) zabeležena je u

decembaru, a najniža (66%) u julu (tab. 2).

Tabela 2. Srednja mesečna i srednja godišnja vlažnost vazduha za meteorološku stanicu Kikinda (period 1949-2007. godine)

Mesec I II III IV V VI VII VII IX X XI XII Godišnja (%)

Mesečna (%) 86 81 73 68 67 68 66 68 71 76 83 87 74,5

Podaci meteorološke stanice u Zrenjaninu dati su za period od 1966. do 2007. godine

(graf. 3). Zrenjanin se nalazi na 80 metara nadmorske visine. Srednja godišnja temperatura ovog područja iznosi 11,3ºC. Amplituda kolebanja srednjih mesečnih temperatura je 21,8ºC, od -0,1ºC u januaru do 21,7ºC u julu. Najtopliji meseci su juli (21,7ºC), avgust (21,2ºC) i juni (19,9ºC), a najhladniji januar (-0,1ºC), decembar (1,2ºC) i februar (1,9ºC). Srednji mesečni minimum temperature vazduha najhladnijeg meseca iznosi -3,2ºC. Apsolutni temperaturni maksimum izmeren je 24. VII 2007. godine i iznosi 42,9ºC, a apsolutni temperaturni minimum 31. I 1987. godine i iznosi -27,3ºC.

Srednja godišnja količina padavina iznosi 578 mm. Maksimalna srednja mesečna količina padavina je u junu (81 mm), najmanja u februaru (32 mm), januaru (34 mm) i martu (3 5mm). Analizom klimadijagrama uočljivo je prisustvo umereno sušnog perioda u julu, avgustu i septembru.



9

Grafik 3. Klimadijagram po Walter-u za meteorološku stanicu Zrenjanin

Najveće vrednosti za srednju mesečnu vlažnost vazduha od 84% zabeležene su u

januaru i decembru, a najniže od 66% u aprilu i maju (tab. 3).

Tabela 3. Srednja mesečna i srednja godišnja vlažnost vazduha za meteorološku stanicu Zrenjanin (period 1966-2007. godine)


Mesečna (%) 84 78 69 66 66 69 67 68 72 74 79 84 73,0

Podaci meteorološke stanice u Vršcu dati su za period od 1965. do 2007. godine (graf.

4). Vršac se nalazi na 91,8 metara nadmorske visine. Srednja godišnja temperatura ovog područja iznosi 11,9ºC. Amplituda kolebanja srednjih mesečnih temperatura je 20,9ºC, od 0,7ºC u januaru do 21,6ºC u julu. Najtopliji meseci su juli (21,6ºC), avgust (21,2ºC) i juni (19,9ºC), a najhladniji je januar (0,7ºC). Srednji mesečni minimum temperature vazduha najhladnijeg meseca iznosi -3,1ºC. Apsolutni temperaturni maksimum, od 42,2 ºC, izmeren je 24. VII 2007. god., a apsolutni temperaturni minimum, od -25,0ºC, izmeren je 26. I 2000. god.

Srednja godišnja količina padavina iznosi 679 mm. Maksimalna srednja mesečna količina padavina je u junu (93 mm) i julu (79 mm), a najmanja u martu (37 mm), januaru (41 mm) i februaru (41 mm). Analizom klimadijagrama uočljivo je da nema umereno sušnog perioda.



10

Grafik 4. Klimadijagram po Walter-u za meteorološku stanicu Vršac

Najveća vrednost srednje mesečne vlažnosti vazduha od 81% zabeležena je u

decembru, a najniža od 65% u aprilu (tab. 4). Tabela 4. Srednja mesečna i srednja godišnja vlažnost vazduha za meteorološku stanicu Vršac

(period 1965-2007. godine)


Mesečna (%) 79 75 67 65 66 68 66 66 69 71 75 81 70,7

Podaci meteorološke stanice u Banatskom Karlovcu dati su za period od 1986. do

2007. godine (graf. 5). Banatski Karlovac se nalazi na 100 metara nadmorske visine. Srednja godišnja temperature ovog područja iznosi 11,5ºC. Amplituda kolebanja srednjih mesečnih temperature je 21,4ºC, od 0,7ºC u januaru do 22,1ºC u julu. Najtopliji meseci su juli (22,1ºC), avgust (21,7ºC) i juni (20,3ºC), a najhladniji januar (0,7ºC) i decembar (1,6ºC). Srednji mesečni minimum temperature vazduha najhladnijeg meseca iznosi -2,3ºC. Apsolutni temperaturni maksimum izmeren je 24. VII 2007. godine i iznosi 41,6ºC, a apsolutni temperaturni minimum 31. I 1987. godine i iznosi -23,7ºC.

Srednja godišnja količina padavina iznosi 606 mm. Maksimalna srednja mesečna količina padavina je u junu (82 mm), a najmanja u februaru (29 mm), januaru (33 mm) i martu (34 mm). Analizom klimadijagrama uočava se prisustvo umereno sušnog perioda u julu.



11

Grafik 5. Klimadijagram po Walter-u za meteorološku stanicu Banatski Karlovac

Najveća vrednost srednje mesečne vlažnosti vazduha od 85% zabeležena je u

decembru, a najniža od 66% u maju (tab. 5).

Tabela 5. Srednja mesečna i srednja godišnja vlažnost vazduha za meteorološku stanicu Banatski Karlovac (period 1986-2007. godine)


Mesečna (%) 84 78 70 68 66 69 68 68 72 74 81 85 73,6

Generalno, iz klimadijagrama (graf. 2, 3, 4, 5), uočljivo je da se temperatura vazduha

postepeno i neprekidno povećava od januarskog minimuma dostižući maksimum u julu i avgustu mesecu, posle čega sledi njen blag i neprekidan pad ka jesenjem i zimskom periodu godine.

Na krivi količine padavina uočava se prvi minimum obično u februaru, a drugi u oktobru mesecu. Prvi maksimum padavina u Banatu je u junu. Drugi maksimum padavina je obično u septembru. Veće količine padavina, u severnom Banatu, su i u novembru, a u južnom Banatu u aprilu, početkom vegetacionog perioda, i decembru što ukazuje da je južni Banat vlažniji, humidniji u odnosu na severni Banat.

Klima je jedan od glavnih faktora koji utiče na rasprostranjenje biljaka. Početak vegetacionog perioda biljaka odlikuje porast temperature i povećanje količine padavina (april) što povoljno utiče na razvoj biljaka. U zadnjih šezdesetak godina, vegetacioni period u Srbiji se produžio od 2 do 23 dana, a jedan od najdužih vegetacionih perioda je u južnom Banatu (Radičević et al., 2008).



12

3.4. Vode Banata

Nekada je Vojvodina bila deo velikog Panonskog mora. Nakon njegovog oticanja, krajem pliocena, stvorena je ogromna Panonska nizija. Posle povlačenja vode, ostale su mnogobrojne rečice koje su plavile okolno zemljište i u depresijama formirale brojna jezera, bare i močvare koje su, do pre 300 godina, činile čak 35% ukupne površine Vojvodine. Krajem pleistocena (diluvijum) formirani su tokovi reka koji otprilike zauzimaju današnje položaje. Njihova osnovna karakteristika je slab pad koji je uslovio slabo izražena usecanja korita i bočnu eroziju, ali i prilično slabu drenažu. Posledica toga je vrlo visok nivo podzemnih voda u Vojvodini čiji nivo varira u zavisnosti od proticanja unutrašnjih i atmosferskih voda. Maksimalan nivo podzemnih voda je u proleće, a najmanji je u jesen. Ove vode mogu postepeno da zaslanjuju površinski deo zemljišta što zavisi od kritičnog nivoa podzemne vode. Viši nivo podzemnih voda može da dovede do zamočvarivanja, zabarivanja ili zaslanjivanja donjeg dela korisnog sloja zemljišta (Knežević, 1990).

Površinske vode Banata, pored najvećih reka Dunava i Tise, čine i brojni vodotoci. Od

severa ka jugu to su: Zlatica, Stari Begej, Begej, Tamiš, Nadela, Brzava, Rojga, Moravica, Karaš i Nera. Jedna od karakteristika banatskih vodotoka je da svi imaju izvorišta u Rumuniji, a ušća na teritoriji naše zemlje. Begej i severniji vodotoci pripadaju slivu Tise, a Tamiš i južniji vodotoci slivu Dunava. Svi ovi vodotoci primaju i sprovode vode koje dolaze sa rumunskih Karpata i u svojim gornjim delovima toka su izrazito bujičnog karaktera, dok u Vojvodinu dotiču kao mirnije, ravničarske reke.

Dunav je, posle Volge, druga po dužini evropska reka. Izvire u Nemačkoj, u Švarcvaldu. Teče od zapada ka istoku, prolazeći kroz deset evropskih država (Nemačku, Austriju, Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu). Njegova ukupna dužina je 2 857 km. Dužina toka Dunava kroz Srbiju iznosi 588 km, od čega je 148 km u Banatu. Uliva se u Crno more na području delte Dunava. Dunav svojim mirnim tokom predstavlja u Banatu tipičnu ravničarsku reku. Ima relativno mali rečni pad što dovodi do račvanja matice, stvaranja većih meandara, razgranavanja i cepanja toka u brojne rukavce i plićake, formiranja manjih i većih ada i pomeranja korita. Najviši vodostaj Dunava je u proleće (april-juni) i krajem jeseni (novembar), a najniži u jesen (oktobar) i zimi (januar-februar). Resursi Dunava koriste se za snabdevanje stanovništva pitkom vodom, za potrebe industrije, poljoprivrede, hidroenergetike, za plovidbu, ribarstvo, turizam, rekreaciju i dr. Tisa je najveća pritoka Dunava. Izvire u Karpatima. Protiče kroz četiri države (Ukrajinu, Rumuniju, Mađarsku i Srbiju). Dužina njenog toka je 977 km, od čega je 168 km u Banatu. Prolazeći kroz Srbiju, Tisa čini prirodnu granicu između Banata i Bačke. U ovom delu toka, Tisa je izrazito ravničarska reka sa veoma malim padom što i dovodi do velikog krivudanja reke, razvijanja krivina i njihovog nizvodnog pomeranja. Regulacijom njenog toka u 19. veku i presecanjem meandara, tok Tise je skraćen i ubrzano je proticanje kroz Vojvodinu. Ovi odsečeni tokovi Tise imaju polumesečast oblik i ostali su kao starače, mrtvaje i rečna jezera, ili su zasuti rečnim materijalom i istrulelom barskom vegetacijom. U toku godine, Tisa ima dva maksimuma i dva minimuma vodostaja. Prvi maksimum, koji se javlja u aprilu, posledica je otapanja snega u Karpatima. Drugi maksimum vodostaja Tise je nešto manji i javlja se u novembru, a nastaje usled dugih jesenjih kiša. Prvi minimum je krajem leta i početkom jeseni (avgust, septembar i oktobar), a posledica je letnjih suša i velikih



13

isparavanja. Drugi mininum nastaje krajem decembra i traje često ceo januar, a retko februar (Bukurov, 1978). Zlatica je leva pritoka Tise. Na teritoriju naše zemlje dotiče iz Rumunije kod mesta Vrbica. Dužina toka, kroz našu zemlju, je 34 km. Zlatica je glavni recipijent za odvođenje voda najvećim delom sa teritorije Rumunije, nešto manje sa teritorije Srbije i neznatnim delom Mađarske.

Stari Begej nastaje u Rumuniji spajanjem reka Beregso, Njarad i Jer. U našu zemlju dotiče kod Hetina. Dužina njegovog toka kroz Banat je 37,1 km. Krajem 19. veka, njegov tok je kanalisan od Sakalhaza na dužini od 75 km, sve do ušća u kanal Banatska Palanka-Novi Bečej kod Jankovog mosta.

Begej je najznačajnija leva pritoka Tise. Izvire u Rumuniji, u planinama Poiana Ruscă koje su deo Karpata. U našu zemlju dotiče kod naselja Međa. Ukupna dužina njegovog toka kroz Srbiju je 75 km. Pri prolazu kroz našu zemlju, Begej ima prilično pravolinijsko oticanje što je posledica regulisanja njegovog toka još u 18. veku. U blizini Zrenjanina, spuštajući se polako u aluvijalnu ravan Tise, Begej pravi čitav niz krivina i prekih tokova. Krajem 19. i početkom 20. veka je kanalisan tako što je pomoću dva spojna kanala uzvodno od Temišvara, u Rumuniji, spojen sa Tamišom, pa su im dotoci postali međusobno zavisni. Količina vode u Begeju je veoma promenljiva i zavisi prvenstveno od hidrografskih prilika na teritoriji Tamiša, ali i prilika na teritoriji sliva. Preko spojnih kanala, za vreme niskog vodostaja Begej dobija vodu iz Tamiša. Za vreme visokog vodostaja, voda se iz Begeja putem drugog kanala otpušta u Tamiš. Maksimalan vodostaj Begeja je u martu usled otapanja snega u istočnom Banatu (Bukurov, 1978). Tamiš je podivljao vodotok u južnom Banatu. Ukupna dužina toka je 340 km, od čega je 118 km na teritoriji naše zemlje čime je on drugi po veličini vodotok u Banatu. U našu zemlju dotiče iz Rumunije kod naeslja Jaša Tomić. Celim tokom ima mali pad usled čega pravi brojne okuke i mrtvaje. Njegov tok je znatno skraćen i usmeren melioracionim radovima i izgradnjom nasipa. U donjem delu toka (između sela Čente i Barande) teče starim koritom Dunava sve do Pančeva, gde se u njega i uliva. Višak vode u Tamišu je u prolećnom periodu, kada se tope snegovi sa Banatskih planina. Nizak nivo vode je u oktobru kada voda iz Tamiša otiče u Begej da bi Begej bio plovan (Bukurov, 1978).

Nadela je, dužinom od 36 km, najveća rečna dolina na južnoj banatskoj lesnoj terasi u koju se voda, skupljena iz nekoliko udubljenja istočno od Crepaje, povremeno sliva prema Dunavu (Bukurov, 1978).

Brzava je kanalisan vodotok izrazito bujičnog karaktera. U našu zemlju dotiče iz Rumunije kod naselja Markovićevo. Uliva se u kanal Banatska Palanka-Novi Bečej nizvodno od naselja Banatska Dubica. Dužina toka kroz našu zemlju je 19,9 km.

Rojga je kanalisan vodotok koji dotiče iz Rumunije kod naselja Veliki Gaj. Dužina

toka kroz našu teritoriju je 12,6 km. Kanal Rojge je uskih ivica i plitkog korita. U blizini mesta Margite uliva se u Moravicu.



14

Moravica je kanalisan vodotok koji kod mesta Vatin dotiče iz Rumunije na područje naše zemlje. Dužina toka je 17,4 km. Količina vode u Moravici je vrlo promenljiva. Najveći vodostaj na Moravici je u prolećne što je posledica otapanja snega sa Karpata i obilnih padavina. Leti se nivo vode značajno smanjuje pa na pojedinim delovima i presuši (Ljevnaić et al., 2008). Uliva se u kanal Banatska Palanka-Novi Bečej u blizini naselja Barice.

Karaš izvire ispod planine Semenik u Rumuniji. Ukupna dužina mu je 128 km. Samo

donjim tokom, dužine oko 50 km, protiče kroz srpski deo Banata u koji dotiče kod mesta Kuštilj. U našoj zemlji teče uglavnom jugozapadno sve do uliva u kanal Banatska Palanka-Novi Bečej kod Grebenca. Karaš ima mali, krivudav rečni pada i neregulisan tok, a obrastao je vegatacijom (naročito njegov najnizvodniji deo). Za vreme otapanja snega i većih kiša, Karaš poplavi okolino područje. Nakon poplava, voda sporo otiče zbog vrlo malog rečnog pada što je posebno izraženo u vreme visokog vodostaja Dunava.

Nera je leva pritoka Dunava. Ukupna dužina joj je 137 km, od kojih donjih 22,7 km čine srpsko-rumunsku granicu. U našu zemlju dotiče kod sela Kusić u blizini Bele Crkve. Reka Nera ima dosta velik rečni pad i razvijenu mrežu malih pritoka. Pravi brojne meandare i mrtvaje. Njeno neuređeno korito izaziva intenzivno taloženje šljunka i peska i podizanje dna reke. Ušće joj je kod Banatske Palanke na krajnjem jugoistočnom delu srpskog dela Banata.



15

3.5. Opšte karakteristike Hs DTD na području Banata Ravničarsko područje Banata je do pre dva veka, u uslovima neregulisanih tokova reka, bilo izloženo poplavama i pustošenjima velikih voda Dunava i Tise i njihovih brojnih pritoka. Bilo je to područje bara, močvara, ritova, komaraca i malarije. Samo najviši tereni (Deliblatska peščara i Vršačke planine) bili su pošteđeni razarajućeg dejstva vodene stihije.

Danas, gusta mreža banatskih vodotoka (Zlatica, Stari Begej, Plovni Begej, Tamiš, Brzava, Moravica, Rojga) poplavne talase formira pretežno na brdsko-planinskoj zapadnoj padini Karpata u Rumuniji gde ovi vodotoci izviru. Izrazito bujični karakter gornjeg toka ovih vodotoka postepeno slabi na delu korita kroz ravnicu rumunskog dela Banata, tako da u našu zemlju dotiču kao ravničarski vodotoci sa malim padom i sporim oticanjem vode prema ušćima (Miloradović, 2002b). Poplavni talasi, duž tranzitnih banatskih vodotoka, obično nastaju krajem zime i početkom proleća, kao posledica naglog otapanja snega sa Karpata uz istovremene kiše u slivu. Oni direktno ugrožavaju okolna područja poplavom. Ove poplavljene površine bile su izuzetno pogodne za poljoprivrednu proizvodnju, pa su zaštita od poplava, odnosno veštačko uređenje vodnog režima, postali osnovni preduslov za život i rad na ovom prostoru, kao i uslov za dalji razvoj područja (Likić, 2002).

Prirodni redosled u uređenju voda je zaštita od direktne poplave pri prolasku spoljnih voda, odvođenje suvišnih unutrašnjih voda i dovođenje vode na polja iz tranzitnih vodnih tokova. Ništa manji značaj je i snabdevanje vodom naselja, industrija i ribnjaka, zatim odvođenje upotrebljenih voda, plovidba i korišćenje svih ostalih blagodati koje voda pruža. Da bi izmenilo nepovoljni prirodni režim vodotoka i zaštitilo svoje posede od čestih šteta, malobrojno stanovništvo Banata je, u skladu sa mogućnostima, započelo borbu za obuzdavanje stihijskih voda.

Evakuaciju velikih voda u prošlosti su pratili veliki problemi, a uzroci tome bili su

nedovoljne propusne moći korita, dugotrajni uspori recipijenata, te slabi i nedovoljno visoki odbrambeni nasipi. Pre izgradnje Hs DTD, evakuacija voda u Banatu vršena je preko pet međusobno nezavisnih sistema: Zlatice, begejskog sistema (Stari Begej i Plovni Begej), tamiškog sistema (Tamiš, Brzava, Terezija, Moravica, Rojga, Vršački kanal), Karaša i Nere (Likić, 2002; Miloradović, 2002a).

Prvi veliki hidromelioracioni radovi, na području Vojvodine, započeli su upravo u Banatu, kao najugroženijem području, 1718. godine kopanjem kanala - veštačkog korita Begeja, njegovim osposobljavanjem za plovidbu i uređenjem korita Brzave u cilju bržeg oticanja voda (Milošev, 2002; Miloradović, 2002a).

Kompleksno i višenamensko uređenje voda u Vojvodini postignuto je izgradnjom Hs DTD čiji je idejni tvorac, inicijator, projektant i graditelj plovnog kanala DTD je Jožef Kiš. Izgradnjom Hs DTD, jednog od najvećih poduhvata ove vrste u svetu, stvoreni su uslovi za primenu odvodnjavanja i navodnjavanja na većem delu površina Banata i Bačke. Šezdesetih godina 19. veka počinje intenzivna gradnja odbrambenih nasipa na obalama reka u cilju osvajanja i zaštite ritskih zemljišta od poplava. Duž većine vodotoka (sem Galacke i Karaša) izgrađeni su visoki i relativno kvalitetni nasipi na ukupnoj dužini od 502 km (Miloradović, 2002b). Njihova izgradnja uslovila je potrebu odvođenja spoljašnjih i suvišnih unutrašnjih voda koje, skupljane na najnižim površinama branjenog područja, nisu imale kuda da otiču. Krajem 19. veka, počelo se sa gradnjom odvodnih sistema (kanalske mreže) i crpnih stanica („parnih pumpi“). Prvi odvodni sistem sa „parnom pumpom“ u Banatu izgrađen je u Hajdučici



16

1883. godine (Milošev, 2002). Banatski sistemi za odvodnjavanje bili su orijentisani na recipijente Tisu i Dunav, ali su najveće površine bile pod dominantnim uticajem vodnog režima Zlatice, Galacke, begejskog i tamiškog sistema i njihovih pritoka. Odvodnjavanje područja severnog Banata pretežno se odvijalo preko Zlatice i Galacke, a direktno u Tisu su se odvodnjavale samo površine užeg priobalja.

Navodnjavanje u Vojvodini počinje krajem 19. veka izgradnjom kanala „Mali Stapar-Novi Sad“. Građen je za potrebe snabdevanja vodom, navodnjavanja i plovidbe. Inicijator gradnje kanala bio je Ištvan Tir, a projektant Marton Klas. Danas, površine pogodne za primenu navodnjavanja u Vojvodini, iznose oko milion hektara. Za 50% ovih površina obezbeđena je voda iz Hs DTD (Dragović et al., 2005).

Ukupna dužina kanalske mreže, uključujući i prirodne rekonstruisane vodotoke, u Banatu je 508 km. Od toga je plovno blizu 309 km. Na dužini od 182 km moguća je plovidba za objekte nosivosti od 1000 t, na preko 98 km za objekte od 500 t i na preko 28 km za objekte od 200 t (Likić, 2002).

OKM Hs DTD u Banatu, od sever ka jugu, pripadaju: Zlatica, Kikindski kanal, kanal Banatska Palanka-Novi Bečej, Stari Begej, Plovni Begej, kanal Begej, Tamiš, Brzava, Moravica i Rojga (sl. 4).

Nakon izgradnje Hidrosistema, u velikoj meri je izmenjena hidrografska mreža Banata. Trase novih duboko položenih kanala protežu se duž bivših vodotoka (Galacke, Terzije, Donjeg Karaša), koji su praktično nestali sa geografske karte (Miloradović, 2002b). Novi magistralni kanali presekli su sve značajnije vodotoke, koji su dobili nova ušća sa povoljnijim uslovima oticanja velikih voda. Banatski deo Hs DTD počinje spojem sa rekom Tisom kod Novog Bečeja i Padeja, sa pravcem pružanja severoistok-jugoistok, i završava se na Dunavu kod Banatske Palanke. Usput preseca (Begej, Tamiš) ili prihvata velik broj banatskih vodotoka (Stari Begej, Brzava, Moravica, Vršački kanal, Karaš) sa kojima čini jedinstvenu hidrotehničku celinu. Hs DTD ima, pored napred navedenih, još tri spoja sa Tisom i Dunavom: kod Titela (ušće Begeja), kod Čente (ušće Karašca) i kod Pančeva (ušće Tamiša).

Snabdevanje vodom banatskog dela Hidrosistema je iz Tise, preko brane kod Novog Bečeja. Glavni vodozahvat je neposredno uzvodno od brane, na početku magistralnog kanala Banatska Palanka-Novi Bečej, a drugi, manjeg kapaciteta, je kod Padeja na ušću Zlatice u Tisu. Tu su izgrađene upusno-ispusne ustave. Na ispustima prema Tisi izgrađena je ustava „Stajićevo“, a prema Dunavu ustava „Kajtasovo“. Unutar kanalske mreže izgrađene su regulacione ustave „Tomaševac“, „Botoš“ i „Sajan“. Na Plovnom Begeju uzvodno od ušća u magistralni kanal DTD zadržane su stare ustave „Klek“ i „Itebej“. Kanalska mreža je najvećim delom plovna zbog čega su uz ustave izgrađene brodske prevodnice „Novi Bečej“, „Stajićevo“, „Botoš“ i „Kajtasovo“, kao i uz branu na Tisi kod Novog Bečeja. U okviru zaštite od uticaja uspora od Hidroelektrane „Đerdap“, na Donjem Tamišu izgrađen je sistem ustava „Pančevo“, „Opovo“ i „Čenta“ koji, u vodnorežimskom smislu, čini jedinstvenu celinu sa banatskim delom Hs DTD.

Visinski posmatrano, ceo Hidrosistem je izdeljen na bazene. „Bazen“ je jedan ili veći broj kanala uokviren ustavama, brodskim prevodnicama i crpnim stanicama koje regulišu protok i nivo vode u pripadajućem bazenu. U banatskom delu Hidrosistema DTD postoji 6 bazena i to: - bazen I - ustava „Padej“, ustava „Sajan“ i Granična ustava



17

- bazen II - ustava „Sajan“, ustava „Novi Bečej“, prevodnica „Novi Bečej“, ustava i prevodnica „Stajićevo“, ustava i prevodnica „Klek“, ustava „Tomaševac“ i ustava i prevodnica „Botoš“ - bazen III - ustava i prevodnica „Srpski Itebej“ i državna granica - bazen IV - ustava i prevodnica „Klek“ i ustava i prevodnica „Srpski Itebej“ - bazen V - ustava i prevodnica „Botoš“ i ustava i prevodnica „Kajtasovo“ - bazen VI - brana na Tisi i državna granica (Rajić, 2002).

Zlatica je leva pritoka Tise. To je kanalisani vodotok koji na teritoriju naše zemlje dotiče iz Rumunije kod naselja Vrbica. Dužina korita je 117 km, a donjim tokom, dužine 34 km, nalazi se na teritoriji naše zemlje. Duž donjeg toka, izgrađeni su nasipi na dužini od oko 30 km. Brojni meandri, mrtvaje i zastareli tokovi upućuju na to da je Zlatica, pre regulisanja toka i izgradnje kanala, stalno menjala svoje korito (Bukurov, 1978). Danas je to vrlo plitak kanal sa široko razmaknutim nasipima, visokim obalama, bujno obrastao vegetacijom. Zlatica odvodnjava veliku količinu vode sa teritorije Rumunije i znatno manje površine sa naše teritorije. Najveći vodostaj na Zlatici je između početka marta i početka aprila. Deonica od Sajana do Padeja je plovna i rekonstruisana je u cilju povećanja propusne moći, a uzvodno od Sajana do državne granice zadržala je dotadašnje karakteristike (Miloradović, 2002b). U vreme visokog vodostaja voda se iz Zlatice uliva u Tisu, a u vreme niskog vodostaja Zlatica se snabdeva vodom iz Tise preko ustave u Padeju u količini od 5 do 10 m3/s. Izgradnjom ustave kod Sajana, voda se iz Zlatice, gravitaciono, uliva u Kikindski kanal i na taj način utiče na kvalitet vode u njemu. Preko Kikindskog kanala, Zlatica je povezana sa magistralnim kanalom Banatska Palanka-Novi Bečej.

Kikindski kanal po svojoj nameni i načinu funkcionisanja pripada grupi magistralnih i plovnih kanala OKM Hs DTD. Proteže se od ustave u Sajanu do ušća u kanal Banatska Palanka-Novi Bečej, i na taj način spaja Zlaticu sa ovim magistralnim kanalom. Dugačak je 50,3 km. Građen je u periodu 1966-1973. godine te spada u grupu novijih i „mlađih” kanala. Sačinjavaju ga dve karakteristične deonice. Uzvodna deonica se proteže od ustave „Sajan” do pristaništa kod naselja Kikinda. Ovaj deo nije plovan za veća plovila. Širina vodenog ogledala je oko 25 m, a dubina vode je oko 2,2 m. Nizvodna deonica se proteže od pristaništa do ušća. Širina vodenog ogledala je oko 40 m, a dubina vode je oko 3-3,5 m. Ovakvi uslovi omogućavaju dvosmernu plovidbu za plovila do 500 t i jednosmernu za plovila od 1.000 t nosivosti. Zbog izuzetno niskog područja kojim prolazi, uz njegove obale projektovani su nasipi na ukupnoj dužini od 37 km (Miloradović, 2002b). Vodosnabdevanje se odvija preko ustave u Padeju vodom iz reke Tise, a zatim preko ustave u Sajanu koja prihvata i vode iz Zlatice. Kikindski kanal odvodnjava ogromnu površinu severnog Banata obuhvatajući istovremeno i slivnu površinu Zlatice. Velike količine voda koje dotiču sa okolnog (uglavnom zaslanjenog) staništa, voda iz Zlatice, kao i visoke podzemne vode imaju negativan uticaj na kvalitet vode Kikindskog kanala. Na Kikindskom kanalu je i veći broj koncentrisanih izvora zagađenja koji se nalaze u Kikindi i nizvodno nedaleko od naselja Banatska Topola. Osvežavanje ovog kanala vrši se radom uzvodnih ustava „Padej” i „Sajan”.

Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej je najznačajniji i najduži kanal OKM Hs DTD. Svojim karakteristikama poprima osobine velike vodene transferzale, odnosno glavnog i magistralnog kanala.



18

Kanal počinje vodozahvatom na reci Tisi kod Novog Bečeja, a uliva se u reku Dunav kod Banatske Palanke. Dug je 147 km. Prihvata ili preseca niz banatskih vodotoka koji iz Rumunije dotiču u našu zemlju i, na neki način, ih objedinjuje (Likić, 2002). Duž toka, u njega se ulivaju: Kikindski kanal na 133. km, Stari Begej na 116. km, Plovni Begej na 112. km, Tamiš na 88. km, Brzava na 72. km, Moravica sa Rojgom na 47. km i Karaš na 14. km. Na deonici od 0.0 km do 40. km, u njega se ulivaju i drugi kanali (Šulhov, Vršački, Guzajna i dr.) koji nemaju značajnijeg uticaja na njegove vodno-režimske karakteristike. Izuzetak čini Vršački kanal koji prihvata i evakuiše prečišćene vode naselja i industrije grada Vršca.

Gradnja ovog plovnog kanala počela je 1947. godine i trajala je do 1980. godine. Taloženje velike količine nanosa u koritu smanjivalo je proticajni profil pa je bilo neophodno njegovo čišćenje plovnim bagerom. Prvi značajni radovi (bagerisanje) otpočeli su 1957. godine na Potporanjskoj vododelnici i kod Straže. Poslednji radovi urađeni su na deonici kod Lazareva.

Zemljište kroz koje protiče kanal je uglavnom glinovito, a na pojedinim deonicama (pr. Klek-Botoš) prisutna je tvrda, masna i lepljiva glina. Zbog karakteristika litološkog sloja (masne gline i slojevite slatine) i uticaja površinskih voda, na kanalu se nalazi nekoliko klizišta (pr. kod Potpornja).

Širina vodenog ogledala je različita. Kanal je najširi na deonici uzvodno od ustave „Kajtasovo“ (oko 100 m), a najuži kod Potpornja oko 30 m. Prosečna dubina vode je 3-3,5 m, a na deonici uzvodno od ustave „Kajtasovo“ dostiže i 6 m. Protoci kanala su vrlo različiti i uslovljeni su brojnim faktorima kao što su: hidrološka situacija na Tisi, dotoci vode sa Karpata preko banatskih pograničnih vodotoka, rada ustava „Novi Bečej”, „Botoš”, „Kajtasovo”, „Tomaševac” i „Stajićevo”. Voda se iz Tise, branom kod Novog Bečeja i Padeja, upušta u magistralni kanal DTD. Značajnije količine vode pristižu i iz Kikindskog kanala, Plovnog Begeja i Tamiša. Evakuacija vode vrši se u Dunav kod Banatske Palanke preko ustave u Kajtasovu.

Na kvalitet vode kanala utiče, pre svega, kvalitet vode njegovih pritoka, zatim klimatski faktori, hidrološko stanje Tise i Dunava, rad ustava, domaći izvori zagađenja i dr. Njegove brojne pritoke imaju uglavnom degradiran kvalitet vode, kao što su Kikindski kanal, Stari i Plovni Begej (dva izuzetno zagađena vodotoka), Vršački kanal i povremeno Tamiš. Generalno, duž celog njegovog toka kvalitet vode je pogoršan.

Polazeći od značaja kanala Banatska Palanka-Novi Bečej, potrebno je preduzeti neophodne mere kojima bi se očuvale njegove važne višenamenske karakteristike (navodnjavanje, odvodnjavanje, plovidba i dr.).

Stari Begej nastaje od reka Beregso, Njarad i Jer koje se spojaju kod Sakalhaza u Rumuniji. Na teritoriju naše zemlje dotiče iz Rumunije kod Hetina, a uliva se u kanal Banatska Palanka-Novi Bečej kod Jankovog mosta. Veći deo sliva je na teritoriji Rumunije, a samo donji deo toka (od Hetina do Jankovog mosta) nalazi se u našoj zemlji. Kanalisan je celom dužinom koja iznosi 37,1 km (Miloradović, 2002a). Od državne granice do Jankovog Mosta, korito Starog Begeja prolazi kroz niske terene zaštićene, od velikih voda, relativno visokim nasipima izgrađenim neposredno uz rečno korito na deonici Hetin-Banatski Dvor. Nizvodno su nasipi manje-više udaljeni od glavnog korita sa izraženim „major koritom“. Regulacioni radovi vršeni su u periodu 1886-1897. godine. Svoje korito Stari Begej je ustupio deonici magistralnog kanala DTD velike propusne moći, od okretnice Klek do novog ušća Starog Begeja kod Jankovog mosta (Miloradović, 2002b). Glavni problemi pri prolasku velikih voda javljali su se pri naglom otopljenju kada je poplavni talas pokretao formiran



19

debeli sloj leda u koritu i nagomilavao ga kod mostova na uzanim deonicama korita. U novije vreme je izvršeno njegovo izmuljivanje i produbljivanje. Propusna moć mu je do 70 m3/s. Nekada čist vodotok, pun raznovrsne ribe, početkom 70-tih godina prošlog veka, postao je recipijent otpadnih voda sa teritorije Rumunije.

Slika 4. Osnovna kanalska mreža Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav

Plovni Begej pruža se gotovo pravolinijski i paralelno sa Starim Begejem od koga je

udaljen oko 4 km. U našu zemlju dotiče iz Rumunije, kod naselja Međa, i uliva se u kanal Banatska Palanka-Novi Bečej, neposredno nizvodno od ustave „Klek“. To je veštački plovni kanal sa dirigovanim režimom vodostaja i proticaja (Miloradović, 2002a). Dug je 31,4 km. Duž toka, od Kleka do Topolovca (na rumunskoj teritoriji), ima šest regulacionih ustava od kojih je najvažnija ona kod Topolovca kroz koju se dozira propusna količina vode prema nizvodnom sektoru kanala. U periodu nailaska poplavnog talasa, višak vode se usmerava rasteretnim kanalom u Tamiš. U funkciji su samo 2 ustave kod nas („Klek” i „Itebej”) i 2 u Rumuniji („St. Martin” i „St. Mihalj”). Tip ustava je sistem „Poirè” sa tablama koje se vade i ramovima koji se obaraju na dno kanala (Miloradović, 2002b). Protok mu je regulisan u dijapazonu od 5-83,5 m3/s. Radi lakše evakuacije voda i leda (u zimskom periodu) obaraju se ustave na obe teritorije pa se uspostavlja prirodan tok voda. Tada se pokreće i ogromna količina mulja i zagađenja koji se taloži u toku godine. Ovaj kanal je jedan od najzagađenijih



20

kanala OKM Hs DTD u Banatu. Zagađenja potiču od otpadnih voda industrije i naselja Temišvar, svinjogojskih farmi sa teritorije Rumunije i od domaćih izvora zagađenja.

Kanal Begej je kanalisana reka sa delimično veštački održivim vodnim režimom za

potrebe plovidbe. Prostire se od triangla kod Kleka, preko ustave u Stajićevu, do ušća u reku Tisu. Kanal je građen od 1902. do 1913. godine. Dužina toka je 43,6 km. Kao plovni put činio je celinu sa Plovnim Begejom (Miloradović, 2002a). Nizvodno od Kleka, Begej je regulisan u cilju efikasnijeg propuštanja velikih voda i leda. Izrazito nepovoljna krivina kod Zrenjenina je presečena i napušteno je staro korito u perleskom ritu gde je projektovan odbranbeni nasip dug 11 km od Perleza do Stajićeva. Evakuacija voda se uglavnom odvija preko ustave u Stajićevu (Miloradović, 2002b). Kanal Begej je opterećen zagađenjem od strane industrije naselja Zrenjanin.

Tamiš je vodotok u južnom delu Banata izuzetno bujičnog karaktera koji u Hidrosistem unosi dosta taloga. U našu zemlju dotiče iz Rumunije kod mesta Jaša Tomić. Od ukupne dužine korita, od 340 km, samo svojom donjom trećinom (od Jaše Tomića do ušća u Dunav) protiče kroz teritoriju naše zemlje. Melioracionim radovima i izgradnjom nasipa njegov tok je znatno skraćen i usmeren. Njegov tok je kanalom Banatska Palanka-Novi Bečej presečen na Istočno (Gornje) i Zapadno (Donje) Potamišje. Tok Istočnog (Gornjeg) Potamišja je kanalisan i proteže se od naselja Jaša Tomić do ustave „Tomaševac“. Zapadno (Donje) Potamišje pruža se od ustave „Tomaševac“ do uliva u Dunav. Tok Zapadnog (Donjeg) Potamišja razdvojen je na dva kraka koji se ulivaju u Dunav, jedan kod Čente (preko spojnog kanala-Karašca), a drugi kod Pančeva. Celim tokom Tamiš ima mali pad usled čega pravi brojne okuke i mrtvaje. U donjem delu toka, između Čente i Barande pa sve do Pančeva, Tamiš teče starim koritom Dunava, a u njega se i uliva kod Pančeva. Višak vode u Tamišu je u prolećnom periodu usled otapanja snegova sa srednje visokih Banatskih planina. Minor korito Tamiša je male propusne moći i može da propusti do 200 m3/s zbog čega često plavi okolni teren. Nizak nivo vode je u oktobru kada voda iz Tamiša otiče u Begej da bi Begej bio plovan (Bukurov, 1978). U periodu nižih vodostaja Dunava, spojni kanal Karašac rasterećuje Tamiš, a u periodu visokih vodostaja Dunava opterećuje ga protokom od 800 m3/s (Miloradović, 2002a). Zbog nepovoljnog uticaja velikih voda Dunava (preko Karašca) na režim oticanja voda duž Tamiša u prošlosti su sprovođene česte, dugotrajne i skupe odbrane na celoj dužini tamiških nasipa (dugih oko 127 km) uz mnoge kritične situacije, koje su najčešće bile na deonicama od Jaše Tomića, Boke i Neuzine (Miloradović, 2002b).

Brzava je kanalisan vodotok bujičnog karaktera sa vrlo razgranatim i snažnim

pritokama na području Rumunije koji donosi mnogo nanosa u Hidrosistem. Na teritoriju naše zemlje dotiče iz Rumunije kod naselja Markovićevo i uliva se u kanal Banatska Palanka-Novi Bečej nizvodno od naselja Banatska Dubica. Dužina toka je 19,9 km. Veći deo sliva se nalazi na rumunskoj teritoriji, na kojoj se formiraju poplavni talasi. U prošlosti je veliki problem predstavljalo intenzivno taložnje nanosa u koritu Brzave zbog čega je bilo neophodno njegovo čišćenje plovnim bagerom (Miloradović, 2002b). Regulacionim radovima trajno je isključena iz sliva Tamiša, a njen tok je skrenut na jug, prokopavanjem kanala kroz potporanjsku vododelnicu, i uveden u dolinu Karaša pa se, umesto u Tamiš kod Botoša, uliva u Dunav kod Banatske Palanke. Time je uticaj uspora potpuno eliminisan, a povećana je propusna moć korita (Likić, 2002).



21

Rojga je kanalisan vodotok, uskih ivica kanala i plitkog korita. Dotiče iz Rumunije kod naselja Veliki Gaj, a u blizini Margite se uliva u Moravicu. Dužina toka je 12,6 km. Skoro je potpuno obrastao vegetacijom.

Moravica je kanalisan vodotok koji na područje naše zemlje dotiče iz Rumunije, kod

mesta Vatin, i uliva se u kanal Banatska Palanka-Novi Bečej u blizini naselja Barice. Veći deo sliva nalazi se u Rumuniji. Dužina toka kroz našu zemlju je 17,4 km. Uskog je i plitkog korita. Površina vodenog ogledala je mala. Okolinu čine pašnjaci, a stoka se napaja vodom sa ove reke. Količina vode u Moravici je vrlo promenljiva u zavisnosti od doba godine. Najveća količina vode je u prolećnom periodu što je posledica otapanja snega sa Karpata i obilnih padavina. U letnjem periodu, nivo vode je značajno manji pa se na pojedinim delovima tok prekida (Ljevnaić et al., 2008).



22

3.6. Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode Problemi zagađenja voda izraženi su, praktično, na svim vodotocima i vodenim

ekosistemima Vojvodine, a posebno u kanalima Hs DTD. Pored klimatskih faktora, hidrološkog stanja reka Dunava i Tise, rada ustava, pedološkog sastava okolnog zemljišta i sl., na kvalitet vode Hidrosistema, pre svega, utiču otpadne vode industrije i naselja koje se u njega ulivaju (Kilibarda i Bugarski, 2002). Poseban problem su zagađivači koji se nalaze na stranoj teritoriji čija emisija zagađenja dospeva u naše vode kao transgranično zagađenje. Poznata je činjenica da su banatski vodotoci, priključeni na Hs DTD sa dotokom iz Rumunije, veoma zagađeni, a još se dodatno zagađuju ispuštanjem neprečišćenih otpadnih voda sa naše teritorije. Kanali imaju relativno male protoke i male brzine toka vode, a time i malu snagu samoprečišćavanja (autopurifikacije), zbog čega im preti opasnost od preopterećenja zagađenjem (Kilibarda i Bugarski, 2002). Na području Banata u OKM se upuštaju otpadne vode 54 industrijska preduzeća (www.ekovojvodina.sr.gov.rs/vodosnabdevanje; www.vodevojvodine.com). Najveći broj zagađivača lociran je na kanalu Begej kod Zrenjanina i na Kikindskom kanalu. Opterećenje otpadnim vodama ovih kanala prevazilazi njihovu sposobnost samoprečišćavanja (www.ekovojvodina.sr.gov.rs/vodosnabdevanje). Ulivom banatskih vodotokova u Hidrosistem, vrši se direktan uticaj na kvalitet vode u njemu. Osvežavanje kanala vodom odvija se preko vodozahvata na reci Tisi u Novom Bečeju i Padeju (Kilibarda i Bugarski, 2002).

Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode u kanalskoj mreži Banata praćeni su u

periodu 2006-2008. godine. Analiza vode obavljena je u Republičkom Hidrometeorološkom zavodu Srbije, a rezultati su dati u Prilogu (Prilozi 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9). Ispitivanjem su obuhvaćeni parametri koji su karakteristični za zagađenja organskog biorazgradivog tipa: temperatura vode, pH vrednost vode, elektroprovodljivost, ukupni alkalitet, rastvoreni kiseonik, zasićenje kiseonikom, biološka potrošnja kiseonika (BPK5), hemijska potrošnja kiseonika (HPK) i sadržaj nutrijenata:amonijum jon (NH4

+), nitrat jon (NO3-), nitrit jon(NO2

-), neorganski azot, rastvoreni fosfor i ukupni fosfor. Analiza temperature vode kanala OKM Hs DTD u Banatu ukazuje na povoljan termički režim tokom čitavog vegetacionog perioda. Temperatura vode kanala varirala je od 12,1ºC (april 2007. god., kanal Banatska Palanka - Novi Bečej kod Melenaca) do 34,6ºC (jul 2006. god., Plovni Begej kod Srpskog Itebeja). Vrednosti pH vode varirale su od 7,1 (Plovni Begej kod Srpskog Itebeja u sve tri godine ispitivanja) do 8,7 (2007. god., Moravica kod Vatina). Međutim, tokom sve tri godine ispitivanja, najintenzivnija organska produkcija bila je na Starom Begeju. Vrednosti ukupnog alkaliteta su varirale tokom godina istraživanja. Najniža vrednost ukupnog alkalitet, od 58,5 mgCaCO3, zabeležena je na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej kod Botoša u septembru 2006. godine, dok je najveća vrednost ukupnog alkaliteta, od 549 mgCaCO3, konstatovana na Zlatici kod Vrbice u maju iste godine. Vrednosti za biološku potrošnju kiseonika (BPK5) su u intervalu od 0,9 mg/l, na Tamišu kod Jaše Tomića 2007. godine, do 19,4 mg/l, na kanalu Banatska Palanka-Novi Bečej kod Melenaca 2006. godine. Organskim jedinjenjima najzagađeniji su kanal Banatska Palanka-Novi Bečej (Melenci, Klek, Vlajkovac), Kikindski kanal (Novo Miloševo), Kanal Begej (Stajićevo), Stari Begej (Hetin), Plovni Begej (Srpski Itebej), Zlatica (Vrbica) i Moravica (Vatin). Povećan sadržaj organskog zagađenja, na pojedinim kanalima, uglavnom je



23

posledica male količine vode, male brzine vode i taloženja biomase na dno čime se kanali sekundarno zagađuju. Razgradnja i mineralizacija biomase imaju za posledicu deficit kiseonika i stvaranje anaerobnog mulja.

Vrednosti za hemijsku potrošnju kiseonika (HPK) su od 2,9 mg/l, na Tamišu kod Jaše Tomića (2006. god.), do 29,0 mg/l, na Starom Begeju kod Hetina (2007. god.). Na osnovu hemijske potrošnje kiseonika, zaključuje se da su, industrijskim vodama, najopterećeniji Stari Begaj, Moravica, Kikindski kanal, Kanal Begej i Zlatica.

Analiza sadržaja nutrijenata ukazuje da su u vodi kanala OKM Hs DTD u Banatu zastupljeni svi oblici mineralnog azota i fosfora. Relativno visok nivo azotnih i fosfornih jedinjenja prisutan je u gotovo svim vodotocima. Vrednosti amonijum jona su od 0,0 2mg/l (2007. god., kanal Banatska Palanka - Novi Bečej kod Kajtasova, Brzava kod Markovićeva i Moravica kod Vatina; 2008. god. Stari Begej kod Hetina) do 4,36 mg/l (2007. god., Plovni Begej kod Srpskog Itebeja). Najniža i najviša vrednost nitratnog jona zabeležene su 2006. godine. Sadržaj nitrata je u intervalu od 0,02 mg/l (Plovni Begej kod Srpskog Itebeja) do 1,80 mg/l (Brzava kod Markovićeva). Vrednosti nitrita su u rasponu od 0,002 mg/l (Stari Begej kod Hetina u 2007. god. i 2008. god; Moravica kod Vatina u 2007. god.) do 0,102 mg/l (Kikindski kanal kod Novog Miloševa u 2006. god.). Najniža vrednost sadržaja ukupnog fosfora, od 0,071 mg/l (2007. god.) i 0,081mg/l (2008. god.) konstatovana je kod Jaše Tomića na Tamišu. Visoke koncentracije ukupnog fosfora posledica su antropogenog uticaja. Najveće vrednosti za sadržaja ukupnog fosfora zabeležene su na kanalu Banatska Palanka-Novi Bečej kod Kleka (1,015 mg/l) 2006. godine i na Starom Begeju kod Hetina (1,010 mg/l) 2007. godine. Na ovim vodotocima najviše vrednosti ukupnog fosfora konstatovane su u sve tri godine ispitivanja. S obzirom da su azot i fosfor najvažniji biogeni elementi, njihovo značajnije unošenje otpadnim vodama izaziva prekomeran rast vodenih makrofita i eutrofizaciju akvatičnih ekosistema (Gaćeša i Klašnja, 1994). Passarge (1996) je utvrdio da smanjena koncentracija azota i fosfora u vodi dovodi do povećanja sulfata. Sumpor se iz sulfata redukuje u veoma toksičan vodoniksulfid izrazito neprijatnog mirisa.

Uredbom o klasifikaciji vodotoka (Sl. gl. SRS, br. 5/68) u Republici Srbiji utvrđuje

se opšta podela voda (vodotoka, potesa vodotoka i jezera), izuzev mineralnih i termalnih, prema stepenu zagađenosti i nameni u četiri klase. Prema ovoj Uredbi, vode OKM Hs DTD u Banatu svrstane su u II klasu kvaliteta vode, sem Starog Begeja (za koji nije definisana klasa), te Kikindskog kanala i kanala Banatska Palanka-Novi Bečej koji nisu obuhvaćeni ovom Uredbom jer su izgrađeni nakon kategorizacije Hs DTD. Pored toga, kvalitet vode Plovnog Begeja odgovara III klasi kvaliteta vode (Kilibarda i Bugarski, 2002). Prema Projektu „Strategija vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini“ (2007), najugroženiji vodotoci Banata su Plovni Begej, deonica od rumunske granice do Kleka, i kanal Begej, deonica od Zrenjanina do Stajićeva.

Na osnovu višegodišnjih ispitivanja i praćenja kvaliteta vode Hs DTD uočeno je

variranje sadržaja rastvorenog kiseonika sa pojavom supersaturacije, početkom vegetacionog perioda, i deficitom kiseonika u letnjem periodu. Niže koncentracije nutrijenata, u odnosu na Dunav i Tisu, uslovljene su promenama hidrološkog režima. Sedimentacija suspendovanih materija posledica je male brzine vode u kanalima, a dovodi do redukcije nutrijenata koji se apsorbovanjem, na česticama suspendovanog nanosa, talože na makrofitskoj vegetaciji i mulju. Nivo nutrijenata u vodi i mulju, velika prozirnost i visoke temperature vode su bitni



24

činioci razvoja i bujanja planktonskih organizama i makrofitske vegetacije. Taloženje izumrle biomase, njihova razgradnja i mineralizacija sekundarno opterećuju vodu kanala. Povećan sadržaj mineralnih materija u vodama kanala Hidrosistema posledica je pedološkog sastava tla, kroz koje kanal teče, i uliva meliorativnih i upotrebljenih voda sa visokim sadržajem soli (Kilibarda i Bugarski, 2002).

Osnovni preduslov za očuvanje kvaliteta vode Hs DTD je prečišćavanje otpadnih voda

od strane korisnika pre upuštanja u Hidrosisitem. Osvežavanje vode kanala povećanjem protoka (većim zahvatanjem vode iz Dunava i Tise) i odgovoran odnos prema korišćenju vode mere su zaštite kvaliteta voda (Likić, 2002). Ove mere su u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije, sastavnim delom Zakona o prostornom planu Republike Srbije, kojim se definišu osnovni ciljevi i strateški pravci zaštite životne sredine i prirode, kao i racionalno korišćenje prirodnih resursa („Sl. gl. RS“, br. 13/96).

Materijal i metode rada _______________________________________________________________________________

_______________________________________________________________________________ „Hidrofite Osnovne kanalske mreže Hidrosistema DTD na području Banata“

25

4. Materijal i metode rada

Florističko-fitocenološka istraživanja hidrofita Osnovne kanalske mreže Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM Hs DTD) na području Banata obavljena su tokom vegetacionog perioda 2006., 2007. i 2008. godine na brojnim lokalitetima kanala Banatska Palanka-Novi Bečej, Zlatici, Kikindskom kanalu, Starom Begeju, Plovnom Begeju, kanalu Begeju, Tamišu, Brzavi, Rojgi i Moravici.

Zastupljenost pojedinih tipova zemljišta na istraživanom području su prema Benka i Salvai (2005).

Podaci sa meteoroloških stanica Kikinda, Zrenjanin, Vršac i Banatski Karlovac su iz Republičkog Hidrometeorološkog zavoda Srbije. Grafički prikaz klime je u vidu klimadijagrama po Walter-u (Milošev i Šeremešić, 2010). Podaci su prikazani sa meteoroloških stanica u: Kikindi za period 1949-2007., Zrenjaninu za period 1966-2007., Vršacu za period 1965-2007. i Banatskom Karlovacu za period 1986-2007. godine.

Analiza fizičko-hemijskih pokazatelja kvaliteta vode kanalske mreže Banata obavljena je u Republičkom Hidrometeorološkom zavodu. Rezultati su dati za 2006., 2007. i 2008. godinu, a prikazani su u Prilogu. Ispitani su: temperatura vode (°C), pH vode, elektroprovodljivost (µS/cm), ukupni alkalitet (mgCaCO3), rastvoreni kiseonik (mg/l), zasićenje kiseonikom (%), biološka potrošnja kiseonika-BPK5 (mg/l), hemijska potrošnja kiseonika-HPK (mg/l) i sadržaj nutrijenata (mg/l): amonijum jona, nitrit jona, nitrat jona, neorganskog azota i rastvorenog fosfora.

Biljne vrste su determinisane prema standardnim ključevima za determinaciju (Josifović ed., 1970-1977; Sarić ed., 1986, 1992; Tutin et al. ed., 1964-1980; Felföldy, 1990; Javorka i Csapody, 1975). Flora je navedena abecednim redom.

Pripadnost taksona flore familijama je prema Takhtajan (1997). Ekološka analiza flore urađena je posredstvom ekoloških indeksa: za vlažnost

staništa (F), hemijsku reakciju sredine (R), sadržaj hranljivih materija, posebno azotnih jedinjenja (N), sadržaj organskih materija - humusa (H), aerisanost staništa (D), salinitet (zaslanjenost) staništa (S), osvetljenost staništa (L), temperaturu staništa (T) i kontinentalnost (K) prema Landolt (1977). Ekološki indeksi taksona, za koje Landolt ne navodi vrednosti, su prema Knežević (1990), Janjatović et al. (1990), Lazić (2003, 2006) i sopstvenim saznanjima što je naznačeno u spisku flore. Odlučujući faktor za priključenje biljaka flori hidrofita OKM Hs DTD je ekološki indeks za vlažnost po Landolt-u. Pored taksona okarakterisnih ekološkim indeksom za vlažnost F5, u flori OKM Hs DTD na području Banata su i taksoni sa nižom vrednošću ekološkog indeksa za vlažnost po Landolt-u, okarakterisani vrednostima F4, F4w, F3w, F3 i F2 jer su se oni u pojedinim fitocenološkim snimcima našli u pojasu emerzne vegetacije.

Životne forme su prema Soó (1980), a za taksone za koje Soó ne navodi životnu formu po Horváth et al. (1995) i Lazić (2006) što je navedeno u spisku flore. Florni elementi su prema Gajić (1980). Florni elementi taksona, za koje Gajić ne navodi florni element, su prema Horváth et al. (1995) i Josifović (1972) što je naznačeno u spisku flore.

Za sve taksone navedena su nalazišta na osnovu literaturnih podataka i na osnovu sopstvenih istraživanja. Rezultati spostvenih istraživanja označani su sa „BLjM !“. Mesto nalazišta uslovljeno je blizinom najbližeg naselja, a ukoliko to u literaturi nije navedeno, okarakterisano je formulacijama „tok kanala“ i „uz tok kanala“. Fitocenološka istraživanja akvatične i semiakvatične vegetacije obavljena su metodom švajcarsko-francuske škole (Braun-Blanquet, 1964). Sintaksonomska pripadnost konstatovanih biljnih zajednica je prema Soó (1964-1980).

Materijal i metode rada _______________________________________________________________________________


26

Za analizu bioindikatorskih vrednosti korišćena je Weshoff - Van der Maarel-ova skala koja je u potpunosti numerička (Weshoff i Van der Maarel, 1973). Određen je položaj fitocenoze u odnosu na pojedine ekološke faktore prema formuli 1:

∑∑

=ki

jki

N

xEONX

,

,)(

(formula 1)

∑ kiN , - brojnost i pokrovnost i-te vrste u k-toj sastojini prema Weshoff - Van der Maarel-ovoj skali

jEO - vrednost ekološkog indeksa za datu vrstu po Landolt-u (1997) Ovim postupkom se biljkama, srazmerno njihovoj brojnosti i pokrovnosti, daje adekvatan značaj u oceni ekoloških odnosa u fitocenozi.

U tabelama srednjih vrednosti ekoloških indeksa konstatovanih asocijacija markirane su najniže i najviše vrednosti svakog ekološkog indeksa analiziranih sastojina. Odnos sastojina asocijacija prema salinitetu (zaslanjenosti) staništa (S) nije prikazan u ovim tabelama, ali je u sinekologiji za svaku zajednicu, na osnovu njenog florističkog sastava, data procentualna zastupljenost taksona prilagođenih na povećanu koncentraciju soli okarakterisanih, prema Landolt (1997), ekološkim indeksom „S+“.

Floristička sličnost, izdvojenih biljnih zajednica, sa ranije opisanim zajednicama sličnog karaktera, utvrđena je na osnovu indeksa sličnosti - ISs prema formuli 2 (Sörensen, 1948):

1002 xba

cISs+

= (%) (formula 2)

a - broj vrsta u prvoj zajednici b - broj vrsta u drugoj zajednici c - broj zajedničkih vrsta

Rezultati i diskusija _______________________________________________________________________________


27

5. Rezultati i diskusija

5.1. Flora OKM Hs DTD na području Banata

Floru Osnovne kanalske mreže Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM Hs DTD) na području Banata čine: 1. Acer negundo L. (Negundo aceroides Mönch; Negundo fraxinifolium Nutt.) Fam.: Aceraceae Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D4 S- L3 T5 K2 Životna forma: MM. Florni element: Adventivni (Horváth et al., 1995) Sintaksonomska pripadnost vrste: Salicion, Ulmion, Calystegion Nalazišta: Kanal Begej: Ečka (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 2. Acorus calamus L. (A. odoratus Lam.) Fam.: Acoraceae

Ekološki indeksi: F5wi R3 N3 H4 D5 S- L4 T4 K3 Životna forma: HH. (G) Florni element: Adventivni Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmition (spec. Acoretum)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997), Mihajlovo, Vlajkovac-Kajtasovo, Grebenac, Kajtasovo (BLjM !)

Kikindski kanal: Sajan-Kikinda (BLjM !) Tamiš: Jabuka (Butorac i Crnčević, 1987)

Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita, Margita, Margita-Barice (BLjM !) 3. Agropyrum repens (L.) Beauv. (Triticum repens L.) Fam.: Poaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H2 D3 S+ L4 T3 K3 Životna forma: G. Florni element: Evroazijski

Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Molinio-Arrhenatherea, Chenopodio- Scleranthea, spec. Plantaginetea, Festuco-Bromea, Festuco- Puccinellietalia etc.) Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci, Lazarevo (BLjM !) Zlatica: Crna Bara (BLjM !) Kikindski kanal: Kikinda-Bašaid, Novo Miloševo (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !) 4. Agrostis alba L. (A. verticillata L.; A. silvatica Host) Fam.: Poaceae



28

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H3 D4 S- L4 T5 K2 Životna forma: H. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens [Molinio-Arrhenatherea, Festuco-Puccinellietea, Phragmitetea-praecipue subsp. gigantea- Plantaginetea (partim subsp. stolonizans), Bidentetea, Salicetea, Alnetea etc., spec. Agrostion stoloniferae=albae, Puccinellietalia, Agropyro-Rumicion]

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Lazarevo, Vlajkovac- Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Crna Bara (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !) 5. Alisma gramineum Gmel. (A. Loeselii Gorski; A. arcuatum Michal.; A. plantago-

aquatica subsp. graminifolium Ehrh.; A. graminifolium Ehrh.) Fam.: Alismataceae Ekološki indeksi: F5↑wi R4 N4 H3 D3 S- L4 T5 K3

Životna forma: HH. Florni element: Cirkumpolarni

Sintaksonomska pripadnost vrste: Nanocyperion [-Potamion; var. angustissimum (DC.) Hendriks: Batrachion fluitantis]

Nalazišta: Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !) 6. Alisma plantago-aquatica L. (A. latifolium Gilib.; A. majus (major) S. F. Gray; A.

michaletii Asch.; A. plantago var. latifolium Kunth.) Fam.: Alismataceae

Ekološki indeksi: F5wi R3 N3 H3 D5 S- L4 T4 K3 Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Lemno-Potamea, Salicetea, Alnetea etc.

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997), Vlajkovac (BLjM !) Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan-Kikinda, Kikinda Bašaid (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Tamiš: Jabuka (Butorac i Crnčević, 1987), uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)

Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice (BLjM !) 7. Alnus glutinosa (L.) Gaertn. (Betula alnus β glutinosa L.) Fam.: Betulaceae



29

Ekološki indeksi: F5w R3 N4 H4 D5 S+ L3 T4 K3 Životna forma: MM.-M. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Alnetea et Alno-Padion

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 8. Althaea officinalis L. Fam.: Malvaceae

Ekološki indeksi: F3 R3 N4 H3 D4 S- L4 T5 K4 Životna forma: H. Florni element: Subpontsko-centralnoazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens Phragmitetea, Bidentetea, Salicetea etc.

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci, Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Ritiševo, Straža (BLjM !) Zlatica: Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan-Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid, (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b), Jaša Tomić, Tomaševac (BLjM !) Moravica: Margita (BLjM !) 9. Amorpha fruticosa L. Fam.: Fabaceae Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H3 D3 S- L3 T5 K2 Životna forma: M. Florni element: Adventivni Sintaksonomska pripadnost vrste: Calystegion, Bidentetea Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci, Jankov Most-Klek, Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Botoš, Botoš-Jarkovac, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !) Zlatica: Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Sajan-Kikinda, Kikinda, Iđoš, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !) Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: Mužlja, Ečka, Stajićevo (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b), Sečanj, Botoš-Tomaševac, Tomaševac (BLjM !) Brzava Konak (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice (BLjM !) 10. Aristolochia clematitis L. Fam.: Aristolochiaceae

Ekološki indeksi: F3w R4 N4 H3 D4 S- L3 T5 K3



30

Životna forma: H. (G.) Florni element: Submediteranski Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (spec. Calystegion !, Secalietea, Agropyro-Rumicion, Arction etc., "Geranion sanguinei") Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek, Jarkovac, Ritiševo (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Žitište (BLjM !) Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice (BLjM !) 11. Artemisia vulgaris L. Fam.: Asteraceae Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D4 S- L4 T4 K3 Životna forma: H. (Ch.) Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea (spec. Arction, Calystegion, Bidentetea, Plantagineta) Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci, Botoš, Grebenac, Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Crna Bara, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Novo Miloševo (BLjM !) Plovni Begej: Žitište (BLjM !) Kanal Begej: Mužlja (BLjM !) Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: Margita, Margita-Barice (BLjM !)

12. Aster lanceolatus Willd. (A. salicifolius Lam.) Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F3w R4 N4 H3 D3 S- L3 T5 K2 Životna forma: H. Florni element: Adventivni Sintaksonomska pripadnost vrste: uti praecedentes-Calystegion (spec. Astero-Rubetum), Salicion albae

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 13. Aster tradescantii L. Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F3w R4 N4 H3 D3 S- L3 T5 K2 Životna forma: H. Florni element: Adventivni Sintaksonomska pripadnost vrste: -

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 14. Aster tripolium L. var. pannonicus (Jacq.) Beck (Tripolium vulgare Nees.) Fam.: Asteraceae



31

Ekološki indeksi: F3w R4 N2 H2 D4 S+ L4 T4 K4 (Janjatović et al., 1990) Životna forma: H. Florni element: Panonski Sintaksonomska pripadnost vrste: Festuco-Puccinellietae, Salicornietea Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most 15. Azolla caroliniana Wild. Fam.: Azollaceae

Ekološki indeksi: F5 R3 N3 H4 D4 S- L4 T3 K2 (Knežević, 1990) Životna forma: HH. (Soó, 1980) Florni element: Adventivni (Horváth et al., 1995) Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemnion (Soó, 1980)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997)

Kanal Begej: Perlez (Vukićević, 1992; Todorov, 1998), tok kanala (Vučković et al., 1997) Tamiš: Opovo, Glogonj, Pančevo (Vukićević, 1992)

Karašac: Čenta (Vukićević, 1992) 16. Azolla filiculoides Lam. Fam.: Azollaceae

Ekološki indeksi: F5s R3 N4 H3 D5 S- L4 T4 Kx (Lazić, 2006) Životna forma: HH. (Lazić, 2006) Florni element: Adventivni Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemnion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci, Jankov Most-Klek, Klek (Vukićević, 1992); tok kanala (Knežević et al., 2008), Mihajlovo, Klek, Lazarevo- Botoš, Vlajkovac, Potporanj, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Sajan-Padej (BLjM !)

Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan-Kikinda, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) 17. Bidens cernuus L. Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N5 H4 D4 S- L4 T4 K3 Životna forma: Th. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Bidentetea (-Phragmitetea)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !) 18. Bidens frondosa L. Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N4 H4 D4 S- L4 T5 K2 Životna forma: Th. Florni element: Adventivni



32

Sintaksonomska pripadnost vrste: Bidentetea Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 19. Bidens tripartitus L. Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N5 H4 D4 S- L4 T4 K3 Životna forma: Th. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Bidentetea, Plantaginetea, Secalietea, Phragmitetea, Nanocyperion, Alno-Padion, Salicion albae

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci, Klek, Vlajkovac, Ritiševo, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)

Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita (BLjM !)

20. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. (Scirpus maritimus L.; S. macrostachys Willd.) Fam.: Cyperaceae

Ekološki indeksi: F5wi R4 N3 H3 D5 S+ L4 T4 K3 Životna forma: HH.–G. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Bolboschoenion, Puccinellietalia (Phragmitetea)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997), Melenci, Lazarevo, Botoš-Jarkovac (BLjM !) Zlatica: Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i sar., 1998b)

Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita, Margita, Margita-Barice (BLjM !) 21. Bromus mollis L. (B. hordeaceus Beck.) Fam.: Poaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D4 S- L4 T4 K3 Životna forma: Th. Florni element: Submediteranski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens [Festuco-Bromea, Arrhenatheretea, Chenopodio-Scleranthea, Festuco-Puccinellietea]

Nalazišta:



33

Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 22. Butomus umbellatus L. Fam.: Butomaceae

Ekološki indeksi: F5wi R3 N4 H4 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: HH. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (Lemno-Potamea, Beckmannion)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Jankov Most-Klek, Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Botoš, Botoš-Jarkovac, Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a), Sajan-Kikinda, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Srpski Itebej, Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Kanal Begej: Stajićevo (BLjM !) Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice, Barice (BLjM !) 23. Calamogrostis epigeios (L.) Roth. (Arundo epigeis L.) Fam.: Poaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N3 H2 Dx S- L3 T3 K3 Životna forma: H.-G. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Epilobietea, Querco-Fagea-facies

degradatae-Festucion vaginatae etc.) Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Ritiševo (BLjM !) 24. Caltha palustris L. (C. palustris subsp. genuina Hegi) Fam.: Ranunculaceae

Ekološki indeksi: F5 R3 N3 H4 D5 S- L3 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Magnocaricion, Molinio-Juncetea,

Salicetea, Alnetea, Alno-Padion) Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !) 25. Calystegia sepium (L.) R. Br. (Convolvulus sepium L.) Fam.: Convolvulaceae

Ekološki indeksi: F4w R4 N4 H3 D5 S- L3 T4 K2 Životna forma: H. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Calystegion et Phragmitetea (Molinio-Juncetea, Bidentetea, Plantaginetea, Alnetea, Salicetea, Alno-Podion)

Nalazišta:



34

Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Klek, Jankov Most-Klek, Lazarevo, Vlajkovac, Ritiševo, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Vrbica, Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Sajan-Kikinda, Iđoš, Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Srpski Itebej, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Novi Itebej, Begejci, Begejci-Klek, Žitište, Žitište-Klek, (BLjM !) Kanal Begej: Mužlja (BLjM !)

Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) Brzava: Markovićevo (BLjM !) Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !)

Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita-Barice, Barice (BLjM !) 26. Carex distans L. (C. pseudoflava Schur) Fam.: Cyperaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H3 D5 S+ L4 T4 K2 Životna forma: H. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Juncetea, Festuco-Puccinellietalia (spec. Agrostio-Caricetum distantis)

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 27. Carex flacca Schreb. (C. glauca Scop.; C. glauca Murr.) Fam.: Cyperaceae

Ekološki indeksi: F3w R4 N2 H2 D5 S- L3 T3 K3 Životna forma: G. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Magnocaricetalia, Molinio-Juncetea, p.p. xerophili: Quercetea, Arrhenaterion, Festuco-Brometea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek (BLjM !) 28. Carex gracillis Curt. (C. acuta L.; p.p var. rufa emend. Reichard; C. acuta Good.) Fam.: Cyperaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 Hx Dx S- L3 T3 K3 Životna forma: G.-HH. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Caricion gracilis, resp. Phragmitetea, Molino- Juncetea, Alnetea, Alno-Padion Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek, Jermenovci, Kajtasovo (BLjM !) Plovni Begej: Žitište (BLjM !) 29. Carex hirta L. Fam.: Cyperaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N3 H3 D4 S- L3 T4 K3 Životna forma: H.



35

Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Arrhenatherea, Phragmitetea, Plantaginetea Nalazišta: Kikindski kanal: Kikinda-Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !) Plovni Begej: Žitište (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)

Rojga: Plandište (BLjM !) 30. Carex pseudocyperus L. Fam.: Cyperaceae

Ekološki indeksi: F5wu R4 N3 H4 D5 S- L4 T4 Kx Životna forma: HH. Florni element: Subcirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Magnocaricion (spec. Caricion rostratae), Alnetea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997), Jankov Most-Klek, Lazarevo, Botoš-Jarkovac, Vlajkovac, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998) Rojga: Plandište (BLjM !)

Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita, Margita-Barice (BLjM !) 31. Carex remota L. Fam.: Cyperaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H4 D5 S- L2 T4 K3 Životna forma: H. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Fagetalia, spec. Alno-Padion (Carici remotae- Fraxinetum) Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Botoš (BLjM !) 32. Carex vesicaria L. (C. inflata Huds.) Fam.: Cyperaceae

Ekološki indeksi: F5wi R3 N3 Hx D5 S- L4 T4 K3 Životna forma: HH. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Caricion gracilis (Caricetum vesicariae), Phragmitetea, Alnetea Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i sar., 1998b)

Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: Margita (BLjM !)



36

33. Carex vulpina L. (C. spicata Thuill.; C. glomerata Gilib.) Fam.: Cyperaceae

Ekološki indeksi: F5↑w R4 N2 H4 D4 S- L3 T4 K3 Životna forma: H.–HH. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Caricion gracilis: Caricetum vulpinae, resp. Phragmitetea, Molinio-Arrhenatherea, Puccinellietalia

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Vlajkovac- Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Jazovo, Padej (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i sar., 1998b) 34. Catabrosa aquatica (L.) P.B. (Aira aquatica L.; Glyceria aquatica Presl.; G.

airoides Rchb.) Fam.: Poaceae

Ekološki indeksi: F5↑wi R3 N4 H3 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Glycerio-Sparganion (-Bidentetea)

Nalazišta: Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a) 35. Ceratophyllum demersum L. (C. asperum Lam.; C. cornutum Rich.; C.

tricuspidatum Dum.; Dichotophyllum demersum Moench.) Fam.: Ceratophyllaceae

Ekološki indeksi: F5u R4 N5 H3 D5 S- L3 T4 Kx Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potametea (spec. Ceratophyllion)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997), tok kanala (Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Vrbica, Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a), Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Srpski Itebej, Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !)

Kanal Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Mužlja, Ečka, Stajićevo (BLjM !)

Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i sar., 1998b), Sečanj (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice (BLjM !)



37

36. Ceratophyllum submersum L. (C. asperum Lam.; C. cornutum Rich.; C. tricuspidatum Dum.; Dichotophyllum demersum Moench.)

Fam.: Ceratophyllaceae Ekološki indeksi: F5u R4 N4 H3 D5 S- L3 T5 K3 Životna forma: HH. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potametea (spec. Ceratophyllion)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997) 37. Clematis integrifolia L. Fam.: Ranunculaceae

Ekološki indeksi: F2 R3 N2 H3 D3 S- L3 T5 K4 Životna forma: H. Florni element: Pontsko-centralnoazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Arrhenatherea (→ Quercetalia) Nalazišta: Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice (BLjM !) 38. Conium maculatum L. Fam.: Apiaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D3 S- L4 T4 K4 Životna forma: Th.-TH. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (spec. Arction, Calystegion, Bidentetea, Cynodonto-Festucion)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci (BLjM !) Zlatica: Crna Bara (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan (BLjM !) Plovni Begej: Žitište (BLjM !) 39. Dipsacus laciniatus L. Fam.: Dipsacaceae

Ekološki indeksi: F3w R4 N4 H3 D5 S- L4 T5 K3 Životna forma: TH. Florni element: Ponto-centralnoazijski-submediteranski Sintaksonomska pripadnost vrste: Plantaginetea (- Onopordetalia) Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej (BLjM !) 40. Dipsacus silvester Huds. (D. fullonum L.; D. sylvestris Pančić; D. Botterii J. Maly) Fam.: Dipsacaceae

Ekološki indeksi: F3w R4 N4 H3 D5 S- L4 T4 K3 Životna forma: TH. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Plantaginetea (-Onopordetalia)

Nalazišta:



38

Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 41. Echinocystis lobata (Michx.) Torr. (E. echinata) Fam.: Cucurbitaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N4 H2 D4 S- L3 T5 K2 Životna forma: Th. Florni element: Adventivni (Horváth et al., 1995) Sintaksonomska pripadnost vrste: Calystegion, Arction, Salicetea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo-Botoš, Jermenovci, Vlajkovac- Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !) Kanal Begej: Zrenjanin-Perlez (Obradović i Budak, 1979a) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)

Brzava: Markovićevo (BLjM !) Karašac: Čenta (Obradović i Budak, 1979a)

42. Elodea canadensis Rich (Helodea canadensis Michx.) Fam.: Hydrocharitaceae

Ekološki indeksi: F5u R4 N4 H3 D4 S- L3 T4 K3 Životna forma: HH. (Horváth et al., 1995) Florni element: Adventivni (Horváth et al., 1995)

Sintaksonomska pripadnost vrste: Potamion (Elodeetum) Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Potporanj, Straža, Kajtasovo (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a), Sajan, Sajan-Kikinda, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Jankov Most (BLJM !) Plovni Begej: Begejci-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998)

Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i sar., 1998b), Sečanj (BLjM !)

43. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John Fam.: Hydrocharitaceae

Ekološki indeksi: F5u R4 N4 H3 D5 S+ L3 T4 K3 Životna forma: HH. (Horváth et al., 1995) Florni element: Adventivni (Horváth et al., 1995) Sintaksonomska pripadnost vrste: Potamion (Elodeetum)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Ritiševo, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !) 44. Epilobium adnatum Gris. (Epilobium tetragonum L.) Fam.: Onagraceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H4 D5 S- L3 T4 K2 Životna forma: H.



39

Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Deschampsion caespitosae, Alopecurion pratensis, Bidentetea etc.

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 45. Epilobium hirsutum L. Fam.: Onagraceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N4 H4 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: H.-HH. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Filipendulo-Cirsion, Calystegion, Bidentetea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Grebenac, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara, Sajan-Padej (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005) 46. Epilobium palustre L. Fam.: Onagraceae

Ekološki indeksi: F5 R2 N2 H4 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Caricetea nigrae, Magnocaricion etc.

Nalazišta: Zlatica: Sajan-Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Bašaid (BLjM !) 47. Equisetum arvense L. Fam.: Equisetaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N3 H2 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: G. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Secalietea, Molinio-Arrhenetherea,

Alnetea etc.) Nalazišta: Zlatica: Crna Bara (BLjM !) Kikindski kanal: Bašaid (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 48. Equisetum palustris L. Fam.: Equisetaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N2 H4 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: G. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Molinio-Juncetea (-Salicion, Alno-Padion, Alnetea)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)



40

49. Equisetum telmateia Ehrh. (E. maximus Lamarck) Fam.: Equisetaceae

Ekološki indeksi: F4w R4 N3 H3 D5 S- L3 T3 K2 Životna forma: G. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Alno-Padion, Filipendulo-Petasition

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !) 50. Eupatorium cannabinum L. Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F4w R4 N4 H3 D4 S- L3 T4 K3 Životna forma: H. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinio-Juncetea, Alnethea, Salicion albae, Alno-Padion, Epilobietea)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Grebenac, Kajtasovo (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 51. Euphorbia lucida W. K. Fam.: Euphorbiaceae

Ekološki indeksi: F4 R3 N2 H3 D5 S- L4 T3 K4 (Knežević, 1990) Životna forma: H. Florni element: Subpontsko-subpanonski Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea, spec. Bidentetea, Chenopodion fluviatile etc.

Nalazišta: Moravica: uz tok kanala (BLjM !) 52. Festuca arundinacea Schreb. (F. elatior BL.; Poa Phoenix Scopoli; Bromus littoreus Petz.; Festuca Phonix Vill.; Bromus arundinaceus Roth; Festuca spadicea Moench; F. pratensis savi; Schedonorus elatior P. Beauv.; Festuca littorea Wahlend; Bromus elatior Spreng.; Bucetum elatius Paru.; Festuca elatior L. subsp. arundinacea var. genuina Hackel) Fam.: Poaceae

Ekološki indeksi: F4↑w R4 N4 H3 D5 S+ L4 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinietalia, Puccinellietalia, Agropyro-Rumicion

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 53. Fraxinus americana L. (F. Nova Anglia Mill.; F. alba Marsh.; F. canadensis Gaertn.) Fam.: Oleaceae

Ekološki indeksi: F4w R4 N4 H3 D3 S- L3 T4 K2 (Lazić, 2003) Životna forma: MM. (Lazić, 2003) Florni element: Adventivni (Lazić, 2003)



41

Sintaksonomska pripadnost vrste: - Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo-Botoš (BLjM !) Kanal Begej: Ečka (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b), Jaša Tomić (BLjM !) 54. Fraxinus lanceolata Borkh. (F. viridis Mchx.; F. concolor Mühl.; F. pennsilvanica var. lanceolata sarg.; F. pubescens-longifolia Hort.) Fam.: Oleaceae

Ekološki indeksi: - Životna forma: MM. Florni element: Adventivni Sintaksonomska pripadnost vrste: -

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 55. Galega officinalis L. (Genista patula Stev.) Fam.: Fabaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N4 H3 D4 S- L3 T5 K3 Životna forma: M. Florni element: Submediteranski Sintaksonomska pripadnost vrste: Calystegion, orig. Molinietalia

Nalazišta: Zlatica: Crna Bara (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 56. Galium mollugo L. (G. elatum Thuill.; G. tirolense Willd.; G. insubricum Gaud.) Fam.: Rubiaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D4 S- L3 T4 K2 Životna forma: H. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Arrhenatherea, Festuco-Brometea, Quercetea, Pino-Quercetalia etc.

Nalazišta: Moravica: uz tok kanala (BLjM !) 57. Galium palustre L. Fam.: Rubiaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N2 H5 D5 S- L3 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Cypero-Phragmitea, Molinio-Juncetea, Puccinellietalia, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Jankov Most-Klek, Lazarevo- Botoš (BLjM !) Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita, Margita-Barice (BLjM !)



42

58. Glyceria fluitans (L.) R. Br. (Festuca fluitans L.; Hydrochloa fluitans Host) Fam.: Poaceae

Ekološki indeksi: F5↑wi R4 N3 H4 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (spec. Glycerio-Sparganion)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Jankov Most-Klek, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !)

Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Sajan-Kikinda, Kikinda, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci-Klek (BLjM !) Tamiš: Jabuka (Butorac i Crnčević, 1987), Tomaševac (BLjM !) Moravica: Margita-Barice (BLjM !) 59. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. (Molinia maxima Hartm.; G. aquatica (L.) Wahlb.; G. spectabilis Mert. et Koch; Poa aquatica L.; G. altissima Garcke) Fam.: Poaceae

Ekološki indeksi: F5wi R4 N5 H3 D5 S- L4 T4 Kx Životna forma: HH. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (-Salicetea, Alno-Padion)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Potporanj, Straža, Grebenac, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !) Zlatica: Vrbica, Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a), Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Srpski Itebej, Banatski Dvor, Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !)

Kanal Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Mužlja, Stajićevo (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b), Sečanj, Botoš-Tomaševac, Tomaševac (BLjM !)

Brzava: Konak (BLjM !) Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !)

Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita, Margita, Margita-Barice, Barice (BLjM !) 60. Glycyrrhiza echinata L. (G. Frearitis Orph.) Fam.: Fabaceae

Ekološki indeksi: F3 R3 N2 H3 D3 S- L4 T4 K3 (Knežević, 1990) Životna forma: H. Florni element: Pontsko-istočno-submediteranski



43

Sintaksonomska pripadnost vrste: Calystegion (Glycyrrhizetum!, →Phragmitetea, → Salicetea) Nalazišta: Zlatica: Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Iđoš (BLjM !) Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice (BLjM !) 61. Gratiola officinalis L. Fam.: Scrophulariaceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N3 H4 D5 S+ L3 T4 K4 Životna forma: H. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinietalia (spec. Agrostion), Beckmannion, Phragmitetea

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 62. Heleocharis palustris (L.) R. Br. (Scirpus palustris L.; S. varius Schreb.) Fam.: Cyperaceae

Ekološki indeksi: F5wi R4 N2 H4 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: G. – HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Potametalia, Molinio-Juncetea, Puccinellietalia, Nanocyperion, Agropyro-Rumicion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Kanal Begej: Stajićevo (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i sar., 1998b) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice (BLjM !) 63. Heleochloa alopecuroides (Piller et Mitterp.) Host (Crypsis alopecuroides (Pill. et Mitt.); Phleum alopecuroides Pill. et Mitt.) Fam.: Poaceae Ekološki indeksi: F4↑w R3 N3 H3 D3 S- L4 T5 K3

Životna forma: Th. Florni elementi: Subpontski-subcentralnoazijsko-submediteranski Sintaksonomska pripadnost: Cypero-Spergularion, Puccinellietalia, Nanocyperion, Chenopodion fluviatile Nalazišta: Moravica: Margita (BLjM !) 64. Heleochloa schoenoides (L.) Host. (Crypsis schoenoides (L.) Lam.; Phleum schoenoides L.) Fam.: Poaceae



44

Ekološki indeksi: F4 R4 N3 H3 D4 S+ L4 T5 K3 (Knežević, 1990) Životna forma: Th.

Florni elementi: Pontsko-centralnoazijsko-submediteranski Sintaksonomska pripadnost: Cypero-Spergularion, Nanocyperion etc. Nalazišta: Moravica: Margita (BLjM !) 65. Hippuris vulgaris L. Fam.: Hippuridaceae

Ekološki indeksi: F5i R4 N3 H4 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: HH. Florni element: Subcirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Hippuridetum, Phragmitetea (Potametalia)

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1998b) 66. Humulus lupulus L. Fam.: Cannabaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N4 H3 D4 S- L3 T4 K3 Životna forma: H. Florni element: Subjužnosibirski Sintaksonomska pripadnost vrste: Salicion albae, Alno-Padion, Alnetea, Calystegion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek, Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !) Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995)

Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Butorac, 1995)

67. Hydrocharis morsus-ranae L. Fam.: Hydrocharitaceae

Ekološki indeksi: F5v R3 N4 H3 D5 S- L3 T5 K3 Životna forma: HH. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea, spec. Hydrocharion (→ Phragmitetea)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Knežević i sar., 2008), Novi Bečej, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Vrbica, Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a), Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Stajićevo (BLjM !)



45

Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i sar., 1998b), Sečanj, Tomaševac (BLjM !)

Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita-Barice (BLjM !)

68. Inula britannica L. Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F4w R4 N3 H3 D4 S+ L3 T5 K3 Životna forma: TH.-H. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Festuco-Puccinellietea, Nanocyperion, Molinio-Juncetea, Plantaginetea, Bidentetea, Cynodonto-Festucion etc.

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo, Jarkovac, Kajtasovo (BLjM !)

Kikindski kanal: Sajan, Sajan-Kikinda, Novo Miloševo (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) Moravica: Vatin-Margita, Margita (BLjM !) 69. Iris pseudacorus L. (I. lutea Lam.; I. pallustris Moench) Fam.: Iridaceae

Ekološki indeksi: F5wi R3 N4 H4 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: G. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (Salicetea, Alno-Padion)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Jankov Most-Klek, Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !)

Zlatica: Vrbica, Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a),

Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a;

Stojanović i sar., 1998b), Sečanj, Tomaševac (BLjM !) Rojga: Plandište (BLjM !)

Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita (BLjM !) 70. Juncus compressus Jacq. (J. bulbosus L.; J. squarrosus Auct.) Fam.: Juncaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H3 D5 S+ L4 T3 K3 Životna forma: G. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Agrostion stoloniferae, Festuco-Puccinellietalia, Phragmitetea, Nanocyperion, Plantaginetea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Lazarevo (BLjM !)

Kikindski kanal: Sajan, Novo Miloševo (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)

Moravica: Margita (BLjM !)



46

71. Juncus effusus L. Fam.: Juncaceae

Ekološki indeksi: F4w R2 N3 H3 D5 S- L3 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinio-Juncetea,, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Plantaginetea, Bidentetea etc.)

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 72. Juncus gerardi Lois. (J. bottnicus Wahlbg.; J. bulbosus Guss.) Fam.: Juncaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H3 D4 S+ L5 T3 K4 Životna forma: G. Florni element: Subcirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Festuco-Puccinellietalia (spec. Juncion gerardii), Bolboschoenion, Nanocyperion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo (BLjM !) Rojga: Plandište (BLjM !)

Moravica: Margita (BLjM !) 73. Juncus inflexus L. (J. glaucus Ehrh.) Fam.: Juncaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H3 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Subcirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinio-Juncetea, Plantaginetea etc.)

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 74. Lemna gibba L. (L. trichorrhiza Thuil ex Schleid.) Fam.: Lemnaceae

Ekološki indeksi: F5s R4 N4 H4 D5 S- L4 T5 K1 (Landolt, 1977; emend. Lazić, 2003) Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski

Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemnion (Lemnetum gibbae) Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Jankov Most- Klek, Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Botoš, Botoš-Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Potporanj, Straža, Grebenac, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Vrbica, Crna Bara, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a),

Sajan, Sajan-Kikinda, Iđoš, Kikinda, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Srpski Itebej, Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !)



47

Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997¸ Todorov, 1998), Mužlja, Ečka, Stajićevo, Perlez (BLjM !)


Moravica: Vatin-Margita (BLjM !)

75. Lemna minor L. (L. minuta Humb. Bonpl. ex Kth.; Lenticula minor Scop.) Fam.: Lemnaceae

Ekološki indeksi: F5s R3 N3 H4 D5 S- L4 T3 K2 (Landolt, 1977; emend. Lazić, 2003) Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea, resp. Hydrochari-Lemnetea, spec. Lemnion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008 Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Vrbica, Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a), Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)

Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Srpski Itebej, Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLjM !)

Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Vučković et al., 1997; Todorov, 1998),

Mužlja, Ečka, Stajićevo, Perlez (BLjM !) Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i

sar., 1998b), Sečanj, Tomaševac (BLjM !) Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita-

Barice, Barice (BLjM !)

76. Lemna trisulca L. (L. cruciata Roxb., Lenticula trisulca Scop.) Fam.: Lemnaceae

Ekološki indeksi: F5u R3 N3 H4 D5 S- L3 T4 K3 (Landolt, 1977; emend. Lazić, 2003) Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea, resp. Hydrochari-Lemnetea, spec. Lemnion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Knežević et al., 2008), Novi

Bečej, Klek, Lazarevo-Botoš, Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a),

Kikinda, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995)

Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Mužlja, Stajićevo (BLjM !)



48

Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i sar., 1998b) Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice (BLjM !) 77. Lycopus europaeus L. (L. albo-roseus Gilib.; L. vulgaris Güldenst.; L. niger Güldenst.; L. decrescens Koch.) Fam.: Lamiaceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N3 H5 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: HH. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Salicetea, Alnetea, Molinietalia, Bidentetea, Calystegion etc.

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci, Botoš, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !)

Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan-Kikinda, Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid (BLjM !)

Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov most (BLjM !)

Plovni Begej: Žitište (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a;

Stojanović i sar., 1998b) Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita, Margita-Barice (BLjM !)

78. Lycopus exaltatus L. (L. pinnatifidus Pall.) Fam.: Lamiaceae

Ekološki indeksi: F5↑w R4 N4 H4 D5 S- L3 T5 K4 Životna forma: HH. Florni element: Subjužnosibirski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Salicetea, Bidentetea, Calystegion Nalazišta:

Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci, Klek, Lazarevo, Jarkovac, Ritiševo, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Sajan-Kikinda,

Kikinda-Bašaid, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a;

Stojanović i sar., 1998b) Rojga: Veliki Gaj (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita, Margita-Barice (BLjM !)

79. Lysimachia nummularia L. Fam.: Primulaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N4 H3 D5 S- L2 T4 K2 Životna forma: Ch. Florni element: Subsrednjeevropski



49

Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Molinio-Juncetea, Puccinellietalia, Querco-Fagea, Bidentetea, Plantaginetea etc.

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Ritiševo, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Kikinda-Bašaid (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita, Margita-Barice (BLjM !)

80. Lysimachia vulgaris L. Fam.: Primulaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H4 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: HH. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Molinio-Juncetea, Scheuchzerio-Caricetea, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Bidentetea, Calystegion etc.

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek, Botoš-Jarkovac, Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan-Kikinda, Novo Miloševo (BLjM !) Plovni Begej: Begejci-Klek (BLjM !) Rojga: Veliki Gaj (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita, Margita-

Barice (BLjM !)

81. Lysimachia vulgaris f. oppositifolia Opiz. Fam.: Primulaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H4 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: HH. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinio-Juncetea, Scheuchzerio-Caricetea, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Bidentetea, Calystegion etc.)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Kajtasovo (BLjM !) 82. Lysimachia vulgaris f. ternifolia Peterm. Fam.: Primulaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H4 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: HH. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinio-Juncetea, Scheuchzerio-Caricetea, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Bidentetea, Calystegion etc.)

Nalazišta: Moravica: Margita (BLjM !)

83. Lythrum salicaria L. Fam.: Lythraceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H4 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: H.-HH.



50

Florni element: Pontsko-centralnoazijsko-submediteranski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinio-Juncetea, Puccinellietalia, Bidentetea, Salicetea, Alnetea etc.)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek, Vlajkovac–Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a;

Stojanović i sar., 1998b) Rojga: Plandište (BLjM !)

84. Lythrum salicaria L. var. tomentosus (Mill.) DC. Fam.: Lythraceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H4 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: H.-HH. Florni element: Pontsko-centralnoazijsko-submediteranski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinio-Juncetea, Puccinellietalia, Bidentetea, Salicetea, Alnetea etc.)

Nalazišta: Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005)

85. Lythrum virgatum L. Fam.: Lythraceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N4 H4 D5 S- L3 T4 K4 Životna forma: H.-HH. Florni element: Subjužnosibirski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Alopecurion, Beckmannion, Salicetea, Bidentetea Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Jankov Most-Klek, Vlajkovac, Straža, Grebenac, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan, Kikinda-Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a;

Stojanović i sar., 1998b) Brzava: Markovićevo (BLjM !) Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !)

Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita, Margita, Margita-Barice, Barice (BLjM !) 86. Marsilea quadrifolia L. Fam.: Marsileaceae

Ekološki indeksi: F5w R2 N3 H3 D5 S- L4 T5 K3 Životna forma: HH. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Nanocyperion, Hydrocharition, Nymphaeion

Nalazišta: Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita-

Barice (BLjM !)



51

87. Matricaria inodora L. (Chrysanthemum inodorum L.; Pyrethrum inodorum Baumg.; Tripleurospermum inodorum Schultz-Bip.) Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D4 S- L4 T4 K3 Životna forma: Th.-TH.-H. (Ch.) Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea, Festuco-Puccinellietea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci, Lazarevo, Ritiševo, Straža (BLjM !) Zlatica: Crna Bara (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) Moravica: Margita (BLjM !) 88. Mentha aquatica L. (M. hirsuta L.; M. eriantha Koch.; M. sativa var. aquatica (L.) Schmalh.; M. palustris Mill.) Fam.: Lamiaceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N3 H4 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: H.-HH. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: spec. Phragmitetea, porro Nanocyperion, Molinietalia, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Calystegion etc.

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Vlajkovac- Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara, Sajan-Padej (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !)

Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i sar., 1998b) Rojga: Veliki Gaj (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita, Margita-Barice (BLjM !) 89. Mentha longifolia (L.) Huds. (M. spicata f. longifolia L.; M. sylvestris L.; M. candicans Crantz) Fam.: Lamiaceae

Ekološki indeksi: F4w R4 N4 H3 D5 S- L3 T3 K3 Životna forma: H. (G.) Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Glycerio-Sparganion, Filipendulo-Petasition, Bidentetea, Plantaginetea, spec. Agropyro-Rumicion, Calystegion)

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 90. Mentha pulegium L. (Pulegium vulgare Mill.) Fam.: Lamiaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N4 H4 D5 S+ L3 T5 K2 Životna forma: H.



52

Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Nanocyperion, Bidentetea,

Plantaginetea, spec. Agropyro-Rumicion etc.) Nalazišta: Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) Rojga: Veliki Gaj (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !) 91. Mentha verticillata L. (M. aquatica x arvensis) Fam.: Lamiaceae

Ekološki indeksi: - Životna forma: H.-HH. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinietalia, Phragmitetea ?

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i sar., 1998b) 92. Myriophyllum spicatum L. Fam.: Haloragaceae

Ekološki indeksi: F5u R4 N2 H4 D5 S+ L4 T3 K3 Životna forma: HH. Florni element: Subcirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Myriophyllo spicati-Potametum perfoliati, Lemno-Potametea (spec. Potamion)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Knežević i sar., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Crna Bara, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a), Iđoš, Kikinda, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !)

Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995), Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov most, Jankov Most (BLjM !)

Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLJM !) Kanal Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Vučković et al., 1997; Todorov, 1998) Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a, Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i

sar., 1998b), Sečanj (BLjM !) Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita-

Barice (BLjM !) 93. Myriophyllum verticillatum L. Fam.: Haloragaceae

Ekološki indeksi: F5u R3 N3 H4 D5 S- L4 T4 K2 Životna forma: HH. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potametea (spec. Potamion)




53

94. Najas marina L. (N. major All.; N. monosperma Willd.) Fam.: Najadaceae

Ekološki indeksi: F5u R4 N4 H2 D3 S+ L3 T4 K2 Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea, spec. Potamion et Ruppion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a),

Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Stajićevo (BLjM

!) Tamiš: Sečanj (BLjM !) Moravica: Margita (BLjM !)

95. Najas minor All. (Caulina fragilis Willd.) Fam.: Najadaceae

Ekološki indeksi: F5u R4 N2 H3 D5 S- L3 T4 K2 Životna forma: HH. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea, spec. Ruppion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Knežević i sar., 2008), Mihajlovo, Klek, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Novo Miloševo, Bašaid

(BLjM !) Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998) Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !)

96. Nuphar luteum (L.) Sm. (Nymphaea lutea L.; Nymphozanthus vulgaris L.C. Rich.) Fam.: Nypharaceae

Ekološki indeksi: F5v R3 N3 H3 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: HH. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Nymphaeion (→ Potamion, Hydrocharition)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Knežević i sar., 2008), Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac (BLjM !)

Stari Begej: Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997)



54


97. Nymphaea alba L. (Castalia speciosa Salisb.; Castalia alba (L.) Wood.) Fam.: Nymphaeaceae

Ekološki indeksi: F5v R3 N3 H4 D5 S- L4 T4 K2 Životna forma: HH. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Nymphaeion (→ Potamion)


Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Banatski Dvor (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Todorov, 1998)

Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1998b) 98. Nymphoides flava Hill. (N. peltata (Gmel.) O. Ktze.; Limnathemum nymphoides Hoffmg et Link.; L. peltatum Gmel.; Menyanthes nymphoides L.) Fam.: Menyanthaceae

Ekološki indeksi: F5v R3 N4 H5 D5 S- L4 T5 K2 Životna forma: HH. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Nymphaeion (-Potametalia)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Knežević et al., 2008), Mihajlovo, Klek, Klek-Botoš, Botoš, Jarkovac (BLjM !)

Stari Begej: Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLjM !) Moravica: Margita-Barice (BLjM !)

99. Oenanthe aquatica (L.) Poiret (Phellandrium aquaticum L.; Oe. phellandrium Lam.) Fam.: Apiaceae

Ekološki indeksi: F5wi R4 N3 H3 D5 S- L4 T4 K4 Životna forma: HH. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (→Salicetea, Alnetea)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997), Jankov Most-Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Vlajkovac- Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara, Jazovo (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !) Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i

sar., 1998b), Tomaševac (BLjM !) Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita-

Barice (BLjM !)

100. Panicum crus-galli L. (Echinochloa crus-galli (L.) P. Beauv.) Fam.: Poaceae

Ekološki indeksi: F3 R3 N5 H3 D4 S- L3 T4 K3



55

Životna forma: Th. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea, spec. Oryzion, Nanocyperion etc.

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Straža, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Novo Miloševo (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Srpski Itebej, Banatski Dvor, Banatski

Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: Stajićevo, Perlez (BLjM !) Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !)

101. Petasites albus (L.) Gaertn. (Tussilago alba L.) Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N4 H4 D5 S- L2 T3 K3 Životna forma: G. (H.) Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Fagion, Abieti-Piceion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Crna Bara (BLjM !) 102. Phragmites communis Trin. (Ph. australis (Cav.) Trin. et Steudel) Fam.: Poaceae

Ekološki indeksi: F5wi R3 N3 H3 D4 S+ L3 T3 K3 Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, (→Salicetea, Alnetea), Molinio-Juncetea, Puccinellietalia

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !)


Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Hetin, Srpski Itebej,

Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, jankov most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Mužlja, Ečka,

Stajićevo (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a;

Stojanović i sar., 1998b), Sečanj, Botoš-Tomaševac, Tomaševac (BLjM !) Brzava: Markovićevo, Konak (BLjM !) Rojga: Plandište (BLjM !)



56

Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita, Margita, Margita-Barice, Barice (BLjM !)

103. Plantago major L. (P. officinarum Crantz; P. latifolia Salisb.; P. arctica Schur) Fam.: Plantaginaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D5 S+ L4 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea, spec. Plantaginetea majoris,

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Lazarevo (BLjM !) Plovni Begej: Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: Perlez (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)

Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita (BLjM !) 104. Poa palustris L. (P. fertilis Host; P. serotina Ehrh.; P. angustifolia Wahl.) Fam.: Poaceae

Ekološki indeksi: F5w R4 N3 H4 D5 S- L4 T4 K3 Životna forma: H. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Agrostion stoloniferae, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !) 105. Poa trivialis L. (P. dubia Leers.; P. scabra Ehrh.) Fam.: Poaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D4 S- L3 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Arrhenatherea, Phragmitetea, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 106. Polygonum amphibium L. Fam.: Polygonaceae

Ekološki indeksi: F5ws R3 N4 H3 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: G.-HH. Florni element: Subcirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinietalia,

Salicetea, Alnetea, Secalietea, Bidentetea, Plantaginetea; f. aquaticum Leyss. 1761: Lemno-Potametea) Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Knežević et al., 2008)

Stari Begej: uz tok kanala (Butorac, 1995)



57

Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita, Margita-Barice (BLjM !) 107. Polygonum amphibium L. var. aquatica Leyss. Fam.: Polygonaceae

Ekološki indeksi: F5ws R3 N4 H3 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: G.-HH. Florni element: Subcirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinietalia,

Salicetea, Alnetea, Secalietea, Bidentetea, Plantaginetea; f. aquaticum Leyss. 1761: Lemno-Potametea) Nalazišta:

Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Botoš-Jarkovac (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a;

Stojanović i sar., 1998b) Moravica: Margita, Margita-Barice (BLjM !) 108. Polygonum aviculare L. Fam.: Polygonaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: Th. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea spec. Plantaginetea, Festuco-Puccinellietea, Nanocyperion, Beckmannion etc.

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) Moravica: Margita (BLjM !) 109. Polygonum hydropiper L. Fam.: Polygonaceae

Ekološki indeksi: F4w R2 N4 H3 D4 S- L3 T3 K3 Životna forma: Th. Florni element: Subcirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (Bidentetea, Nanocyperion, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion etc.)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Lazarevo (BLjM !)

Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Banatski Dvor (BLjM !) Plovni Begej: Begejci-Klek (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !)

110. Polygonum lapathifolium L. Fam.: Polygonaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D3 S- L5 T3 K3 Životna forma: Th. Florni element: Subcirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea, spec. Bidentetea, Phragmitetea, Salicetea, Alno-Padion, Nanacyperion, etc.

Nalazišta:



58

Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Novi Itebej, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: Stajićevo, Perlez (BLjM !) Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita-

Barice (BLjM !) 111. Populus alba L. Fam.: Salicaceae

Ekološki indeksi: F3w R4 N4 H3 D3 S- L4 T5 K3 Životna forma: MM.-M. Florni element: Subjužnosibirski Sintaksonomska pripadnost vrste: Alno-Padion, (et Salicion albae) et Aceri-Quercion: Junipero-Populetum etc. Festucion vaginatae

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Jankov Most-Klek, Botoš, Botoš-Jarkovac, Vlajkovac, Potporanj, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !) Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan-Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !) Plovni Begej: Novi Itebej, Begejci-Klek (BLjM !) Kanal Begej: Stajićevo (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b), Jaša Tomić, Sečanj, Botoš-Tomaševac, Tomaševac (BLjM !) Karašac: Čenta (BLJM !) 112. Populus deltoides Marshall Fam.: Salicaceae

Ekološki indeksi: - Životna forma: MM. Florni element: Adventivni (Horváth et al., 1995) Sintaksonomska pripadnost vrste: -

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 113. Portulaca oleracea L. Fam.: Portulacaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D4 S- L4 T4 K3 Životna forma: Th. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej (BLjM !) 114. Potamogeton crispus L. (P. serratum Huds.; P. serulatus Schrad. et Opiz.) Fam.: Potamogetonaceae



59

Ekološki indeksi: F5u R3 N3 H3 D5 S- L3 T3 K3 Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Potametalia

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Jankov Most-Klek, Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Jankov Most-Botoš, Botoš, Botoš-Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Vlajkovac- Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a),

Sajan, Kikinda, Kikinda-Bašaid, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995), Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov

most, Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998) Tamiš: Sečanj (BLjM !) Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !)

115. Potamogeton fluitans Roth. (P. nodosus Poir. ap Lam.; P. amaricanus Cham. et Schlech.) Fam.: Potamogetonaceae

Ekološki indeksi: F5↑v R3 N3 H3 D3 S- L4 T4 K2 Životna forma: HH. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potametea (spec. Batrachion fluitantis)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a),

Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Srpski Itebej, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998) Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i

sar., 1998b), Sečanj, Tomaševac (BLjM !) Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita-

Barice (BLjM !) 116. Potamogeton gramineus L. (P. heterophyllus Schreb.)

Fam.: Potamogetonaceae Ekološki indeksi: F5u R4 N2 H2 D3 S- L4 T3 K3 Životna forma: HH. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea, spec. Potamion

Nalazišta:



60

Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998) Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i

sar., 1998b) 117. Potamogeton lucens L. Fam.: Potamogetonaceae

Ekološki indeksi: F5u R4 N4 H4 D5 S- L3 T3 K3 Životna forma: HH. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Potametalia

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Klek, Lazarevo-Botoš, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a),

Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci, Žitište-Klek (BLjM !) Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita-Barice (BLjM !)

118. Potamogeton pectinatus L. Fam.: Potamogetonaceae

Ekološki indeksi: F5↑u R4 N4 H3 D4 S+ L3 T3 K3 Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski (Horváth et al., 1995) Sintaksonomska pripadnost vrste: Potametea (incl. Ruppion)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Vlajkovac- Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Iđoš, Kikinda, Novo

Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLJM !) Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998) Tamiš: Sečanj (BLjM !) Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita (BLjM !)

119. Potamogeton perfoliatus L. (P. amplexicaule Karel.) Fam.: Potamogetonaceae

Ekološki indeksi: F5u R4 N3 H3 D5 S+ L3 T3 K3 Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Potametalia, spec. Potamion

Nalazišta:



61

Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Jankov Most-Klek, Vlajkovac (BLjM !)

Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a), Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !)

Stari Begej: Jankov Most (BLJM !)

120. Potamogeton pusillus L. Fam.: Potamogetonaceae

Ekološki indeksi: F5u R4 N4 H3 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Potamion

Nalazišta: Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a)

Plovni Begej: Begejci-Klek, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998)

121. Potamogeton trichoides Cham et Schlecht. (P. condylocarpus Tausch; P. monogynus Gay ap. Coss. et Gern.) Fam.: Potamogetonaceae

Ekološki indeksi: F5u R4 N4 H4 D5 S- L4 T4 K3 Životna forma: HH. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Potamion

Nalazišta: Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998)

122. Potentilla anserina L. (Fragaria anserina Cr.; Argentina vulgaris Lam.; A. anserina Rydb.; Dactylophyllum anserina Spenn.) Fam.: Rosaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D5 S+ L4 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Subcirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Plantaginetea: Lolio-Potentilletum, Bidentetea, Nanocyperion, Molinio-Juncetea, Puccinellietalia

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Botoš (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b), Tomaševac (BLjM !) 123. Potentilla reptans L. Fam.: Rosaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Arrhenatherea, Puccinellietalia, Magnocaricion, Salicetea, Alnetea, Bidentetea, Plantaginetea Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)



62

Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: Vatin-Margita, Margita, Margita-Barice (BLjM !) 124. Pulicaria dysenterica (L.) Gaertn. (Inula dysenterica L.) Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H4 D5 S- L4 T4 K3 Životna forma: Th. Florni element: Subatlansko-submediteranski Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Juncetea, Bidentetea, Nanocyperion etc.

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 125. Quercus robur L. (Q. femina Mill.; Q. fructipendula Schrank; Q. pedunculata Ehrh.; Q. germanica Losch.; Q. malocophylla Schur) Fam.: Fagaceae

Ekološki indeksi: F3w Rx N3 H4 D4 S- L3 T4 K3 Životna forma: MM.-M. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: -Quercetea, Pino-Quercetalia, Alno-Padion, Carpinion etc.

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 126. Ranunculus paucistamineus Tsch. (R. trichophyllos Chaix; R. flacidus Pers.; R. radians Rev. Ren. Gironde; R. divaricatus Schrank) Fam.: Ranunculaceae

Ekološki indeksi: F5u R3 N4 H3 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: HH. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea

Nalazišta: Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !) 127. Ranunculus repens L. (R. reptans Vel.) Fam.: Ranunculaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N4 H3 D5 S- L3 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Molinio-

Arrhenatherea, Bidentetea, Plantaginetea, Secalietea, Salicetea, Alnetea etc.) Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Lazarevo, Botoš, Potporanj, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)

Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita, Margita-Barice (BLjM !) 128. Ranunculus sardous Cr. (R. philonotis Ehrh.) Fam.: Ranunculaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H3 D5 S+ L4 T4 K2



63

Životna forma: Th. (H.) Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Molinio-Arrhenatherea, Plantaginetea, Secalietea, Nanocyperion, Puccinellietali)

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 129. Ranunculus sceleratus L. Fam.: Ranunculaceae

Ekološki indeksi: F4w R4 N5 H4 D5 S+ L4 T4 K3 Životna forma: TH. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Bidentetea, Phragmitetea, Nanocyperion)

Nalazišta: Zlatica: Padej (BLjM !) 130. Rorippa amphibia (L.) Bess. (Sisymbrium amphibium L.; Nasturtium amphibium R.Br.) Fam.: Brassicaceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N4 H3 D5 S- L3 T4 K2 Životna forma: HH. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (→Salicion, Alno-Padion,

Alnetea), Plantaginetea Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997)

Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice (BLjM !) 131. Rorippa islandica (Oeder.) Schinz. & Thell. (Sysimbrium islandicum Oed.; R. palustris (Leyss.) Bess.; Nasturtium palustre (Leyss.)) Fam.: Brassicaceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N3 H3 D4 S- L4 T2 K2 Životna forma: Th.-TH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Bidentetea, Calystegion

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 132. Rorippa kerneri Menyh. (R. brachycarpa (C. A. Mey.) Hayek; Nasturtium brachycarpum C. A. Mey.; R. silvestris (L.) Bess. ssp. kerneri Soó) Fam.: Brassicaceae

Ekološki indeksi: F4 R4 N4 H3 D5 S- L4 T4 K3 (Knežević, 1990) Životna forma: H. (G.) Florni element: Subpanonski



64

Sintaksonomska pripadnost vrste: (Chenopodio-Scleranthea, Nanocyperion, Agrostion stoloniferae, Salicetea etc.); subsp. kerneri: Festuco-Puccinellietalia, spec. Beckmannion Nalazišta:

Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Novo Miloševo (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008) 133. Rorippa silvestris (L.) Bess. (Sysimbrium silvestre L.; Brachylobus silvestris Schur.; Nasturtium silvestris R. Br.) Fam.: Brassicaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N4 H3 D5 S- L4 T4 K3 Životna forma: H. (G.) Florni element: Subpanonski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Chenopodio-Scleranthea, Nanocyperion, Agrostion stoloniferae, Salicetea etc.); subsp. kerneri: Festuco-Puccinellietalia, spec. Beckmannion

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) Moravica: Margita (BLjM !) 134. Rubus caesius L. Fam.: Rosaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N4 H3 D4 S- L2 T4 K3 Životna forma: H.-N. Florni element: Subjužnosibirski Sintaksonomska pripadnost vrste: Salicetea, Fagetalia, var. arvalis: Secalietea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek, Ritiševo, Grebenac, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan-Kikinda, Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !) Plovni Begej: Begejci –Klek, Žitište (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: Margita, Margita-Barice (BLjM !)

135. Rumex crispus L. Fam.: Polygonaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H2 D4 S+ L4 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinio-Arrhenatherea, Plantaginetea (spec. Agropyro-Rumicion crispi), Bidentetea, Calystegion, Magnocaricion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Jazovo (BLjM !)

Kikindski kanal: Sajan-Kikinda, Novo Miloševo (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)



65

136. Rumex hydrolapathum Huds. Fam.: Polygonaceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N4 H3 D4 S- L3 T4 K2 Životna forma: H.-HH. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (→Alnetea)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Melenci, Klek, Jankov Most-Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Botoš, Botoš-Jarkovac, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Sajan-Kikinda, Iđoš,

Kikinda, Kikinda-Bašaid, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Srpski Itebej, Banatski Dvor-Jankov Most

(BLjM !) Plovni Begej: Begejci –Klek, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Mužlja, Stajićevo

(BLjM !) Brzava: Konak (BLjM !) Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita, Margita,

Margita-Barice (BLjM !)

137. Sagittaria sagittifolia L. Fam.: Alismataceae

Ekološki indeksi: F5wi R3 N4 H4 D5 S- L3 T4 K2 Životna forma: HH. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmition (→ Lemno-Potamea)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Klek, Jankov Most-Klek, Lazarevo, Botoš, Jermenovci, Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan-Kikinda, Kikinda-Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci–Klek (BLjM !) Tamiš: Sečanj (BLjM !)

138. Salix alba L. Fam.: Salicaceae

Ekološki indeksi: F4w R4 N4 H2 D3 S- L3 T4 K3 Životna forma: MM.-M. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Salicion albae, Alno-Padion, Calystegion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Mihajlovo, Jankov Most-Klek, Klek, Lazarevo, Lazarevo-Botoš, Botoš, Botoš-Jarkovac, Jarkovac, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !)



66

Zlatica: Vrbica, Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Sajan-Kikinda, Iđoš,

Kikinda-Bašaid, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Srpski Itebej, Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Novi Itebej, Begejci, Begejci-Klek, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: Mužlja, Ečka, Stajićevo, Perlez (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b), Jaša Tomić, Sečanj, Botoš-Tomaševac, Tomaševac (BLjM !) Brzava: Markovićevo, Konak (BLjM !)

Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice (BLjM !)

Karašac: Čenta (BLJM !) 139. Salix babylonica L.

Fam.: Salicaceae Ekološki indeksi: - Životna forma: MM. (Soó, 1980) Florni element: Adventivni (Josifović, 1972) Sintaksonomska pripadnost vrste: -

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)

140. Salix cinerea L. Fam.: Salicaceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N2 H4 D5 S- L4 T3 K3 Životna forma: M. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Alnetea (spec. Salicion cinereae) Alno -Padion, Phragmitetea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !)

141. Salix fragilis L. (S. decipiens Hoffm.) Fam.: Salicaceae)

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H4 D4 S- L4 T4 K3 Životna forma: MM.-M. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Salicion albae, Alno-Padion, Calystegion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Jankov Most-Klek, Lazarevo-Botoš, Vlajkovac-Kajtasovo (BLjM !) Kikindski kanal: Kikinda-Bašaid (BLjM !) Plovni Begej: Begejci-Klek (BLjM !)

142. Salix triandra L. (S. amygdalina L.) Fam.: Salicaceae

Ekološki indeksi: F4↑w R4 N3 H2 D4 S- L4 T4 K3 Životna forma: M. Florni element: Evroazijski



67

Sintaksonomska pripadnost vrste: Salicion triandrae, Calystegion Nalazišta:

Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Grebenac (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)

143. Salvinia natans (L.) Allioni Fam.: Salviniaceae

Ekološki indeksi: F5s R2 N3 H4 D5 S- L5 T5 K3 (Landolt, 1977; emend. Lazić, 2003) Životna forma: HH. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemnetea, Nymphaeion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Straža, Vlajkovac- Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a), Sajan,

Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Banatski Dvor, Banatski Dvor-

Jankov Most, Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Mužlja, Stajićevo, Perlez (BLjM !) Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i sar., 1998b), Sečanj (BLjM !)

144. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla (Scirpus Lacuster L.) Fam.: Cyperaceae

Ekološki indeksi: F5i R3 N3 H4 D4 S- L5 T4 K3 Životna forma: HH.-G. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (→Potametalia)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Jankov Most-Klek, Klek, Botoš-Jarkovac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a),

Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov

most, Jankov Most (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998)

Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice, Barice (BLjM !)

145. Scutellaria galericulata L. Fam.: Lamiaceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N3 H5 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: H. Florni element: Cirkumpolarni



68

Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Molinietalia (→Salicetea, Alnetea)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Vlajkovac, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Kikinda, Novo Miloševo

(BLjM !)

146. Scutellaria hastifolia L. Fam.: Lamiaceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N4 H5 D5 S- L3 T5 K3 Životna forma: H. Florni element: Subpontski Sintaksonomska pripadnost vrste: Molinietalia (→Puccinellietalia)

Nalazišta: Rojga: Plandište (BLjM !)

147. Serratula tinctoria L. Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F3w R4 N2 H4 D5 S- L4 T4 K4 Životna forma: H. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Molinio-Arrhenatherea, Pino-Quercetalia, Quercetea etc.)

Nalazišta: Moravica: uz tok kanala (BLjM !)

148. Sium latifolium L. Fam.: Apiaceae

Ekološki indeksi: F5i R3 N4 H4 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: HH. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (→Alnetea)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Jankov Most-Klek, Botoš-Jarkovac, Grebenac (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan-Kikinda (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci–Klek, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: Mužlja, Stajićevo (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i sar., 1998b) Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Margita, Margita-Barice (BLjM !)

149. Solanum dulcamara L. (Dulcamara lignosa Gilib.; D. flexuosa Much.; S. dulcamara var. persicum Dipp.)



69

Fam.: Solanaceae Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: Ch. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Phragmitetea, Alnetea, Salicetea, Alno-Padion, Calystegion, Bidention etc.)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci, Mihajlovo, Jankov Most-Klek, Klek, Vlajkovac, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan, Sajan-Kikinda, Kikinda-Bašaid (BLjM !)

Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Žitište (BLjM !) Kanal Begej: Mužlja (BLjM !) Tamiš: Jaša Tomić (BLjM !)

150. Sonchus arvensis L. Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H4 D4 S+ L3 T4 K3 Životna forma: H. Florni element: Evroazijski

Sintaksonomska pripadnost vrste: subsp. arvensis: Chenopodio-Scleranthea (spec. Secalietea, Plantaginetea); subsp. uliginosus: (Molinio-Juncetea, Calystegion, Bidentetea) Nalazišta:

Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej (BLjM !) Zlatica: Crna Bara (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan-Kikinda, Novo Miloševo (BLjM !) Moravica: Margita (BLjM !)

151. Sonchus asper (L.) Hill. (S. oleraceus var. asper L.; S. oleraceus (L.) Hill. β rigidus Baumg.) Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D4 S- L4 T4 K3 Životna forma: Th. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodio-Scleranthea

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)

152. Sparganium ramosum Huds. (S. erectum L.) Fam.: Sparganiaceae

Ekološki indeksi: F5wi R3 N4 H3 D4 S- L4 T4 K3 Životna forma: HH. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, (→Lemno-Potamea, - Alnetea), subsp. neglectum: Glycerio-Sparganion

Nalazišta:



70

Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Mihajlovo, Klek, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Vlajkovac- Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Iđoš, Kikinda,

Kikinda-Bašaid, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Srpski Itebej, Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Tamiš: Jabuka (Butorac i Crnčević, 1987) Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita, Margita, Margita-Barice (BLjM !)

153. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. (Lemna polyrrhiza L.) Fam.: Lemnaceae

Ekološki indeksi: F5s R3 N3 H4 D5 S- L4 T5 K3 (Landolt, 1977; emend., Lazić, 2003) Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea, resp. Hydrochari-Lemnetea, spec. Lemnion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997; Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Grebenec, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Vrbica, Crna Bara, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a),

Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Srpski Itebej, Banatski Dvor,

Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Vučković et al., 1997; Todorov, 1998),

Mužlja, Ečka, Stajićevo (BLjM !) Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i

sar., 1998b), Sečanj, Tomaševac (BLjM !) Moravica: tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita-


154. Stachys palustris L. (Betonica officinalis L. var. aspera Form.) Fam.: Lamiaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N3 H4 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: H. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Molinietalia, Alnetea, Bidention, Calystegion; var. segetum: Secalietea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Botoš-Jarkovac, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan, Sajan-Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid (BLjM !)



71

Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !) Plovni Begej: Žitište (BLjM !) Tamiš: Sečanj (BLjM !) Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: Margita (BLjM !)

155. Symphytum officinale L. Fam.: Boraginaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H4 D4 S- L3 T4 K3 Životna forma: H. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (Molinio-Juncetea, Phragmitetea, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Calystegion)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Kajtasovo (BLjM !)

Kikindski kanal: Kikinda-Bašaid, Novo Miloševo, (BLjM !) Stari Begej: Srpski Itebej, Banatski Dvor (BLjM !) Kanal Begej: Mužlja (BLjM !) Rojga: Plandište (BLjM !)

Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita- Barice (BLjM !) 156. Symphytum officinale var. ochroleucum DC. Fam.: Boraginaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H4 D4 S- L3 T4 K3 Životna forma: H. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (Molinio-Juncetea,

Phragmitetea, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion, Calystegion) Nalazišta: Zlatica: Crna Bara (BLjM !) 157. Thalictrum lucidum L. (Th. angustifolium Jacq.) Fam.: Ranunculaceae

Ekološki indeksi: F4w R4 N3 H4 D5 S- L3 T4 K4 Životna forma: H. Florni element: Subsrednjeruski Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (Molinietalia, Magnocaricion,

Salicetea, Alnetea, Alno-Padion etc.) Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Jankov Most-Klek (BLjM !) Moravica: Vatin-Margita, Margita (BLjM !) 158. Trapa longicarpa M. Jank. (Trapa L.) Fam.: Trapaceae Ekološki indeksi: F5v R3 N3 H4 D5 S- L4 T5 K3

Životna forma: HH. (Soó, 1980) Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Nymphaeion (Trapetum), Hydrocharition, Potamion (Soó, 1980)



72

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997)

Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998) 159. Trapa natans L. (agg.) Fam.: Trapaceae

Ekološki indeksi: F5v R3 N3 H4 D5 S- L4 T5 K3 Životna forma: HH. Florni element: Evroazijski (Horváth et al., 1995) Sintaksonomska pripadnost vrste: Nymphaeion (Trapetum), Hydrocharition, Potamion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Iđoš, Kikinda, Novo

Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Banatski Dvor, Banatski

Dvor-Jankov Most, Jankov Most (BLjM !) Kanal Begej: Ečka, Stajićevo (BLjM !) Tamiš: tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović i

sar., 1998b), Sečanj, Tomaševac (BLjM !) 160. Trifolium fragiferum L. Fam.: Fabaceae

Ekološki indeksi: F3w R4 N2 H3 D5 S+ L4 T4 K3 Životna forma: H. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (Festucio-Puccinellietea, Alopecurion pratensis, Nanocyperion, Secalietea, Plantaginetea etc.)

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 161. Trifoilum repens L. Fam.: Fabaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D5 S+ L4 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Subevroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indifferens (Molinio-Arrhenatherea, Festuco-Puccinellietea, Phragmitetea, Secalietea, Plantaginetea, Cynodonto-Festucion etc.)

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 162. Typha angustifolia L. Fam.: Typhaceae

Ekološki indeksi: F5wi R4 N3 H3 D5 S+ L4 T4 K3 Životna forma: HH.



73

Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Oryzion, Lemno-Potamea, Nanocyperion, Beckmannion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Potporanj, Straža, Kajtasovo (BLjM !)


Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov

Most, Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998), Stajićevo (BLjM

!) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a;

Stojanović i sar., 1998b), Sečanj, Botoš-Tomaševac (BLjM !) Rojga: Veliki Gaj (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin-Margita, Margita, Margita-


163. Typha latifolia L. Fam.: Typhaceae

Ekološki indeksi: F5wi R3 N4 H3 D5 S- L4 T4 K3 Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Oryzion, Lemno-Potamea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Potporanj, Straža, Grebenac, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara, Jazovo, Sajan-Padej, Padej (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a),

Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Butorac, 1995; Pejak, 2005), Banatski Dvor-Jankov

most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci, Žitište, Žitište-Klek (BLjM !) Kanal Begej: tok kanala (Vučković et al., 1997; Todorov, 1998) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović et al., 1997a; Stojanović i Lazić, 1998a;

Stojanović i sar., 1998b) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !) 164. Typha laxmannii Lepech Fam.: Typhaceae

Ekološki indeksi: F5 R3 N3 H3 D5 S- L4 T4 K3 (Knežević, 1990) Životna forma: HH. Florni element: Adventivni (Horváth et al., 1995) Sintaksonomska pripadnost vrste: Oryzion, Phragmition

Nalazišta:



74

Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej, Melenci (Obradović i Budak, 1979a) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005) 165. Typhoides arundinacea (L.) Much. (Phalaris arundinacea L.; Digraphis arundinacea (L.) Trin.; Baldingera arundinacea Dum.) Fam.: Poaceae

Ekološki indeksi: F5↑wi R3 N4 H3 D4 S- L3 T4 K3 Životna forma: HH.-H. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (sic Caricigracilis-Typhoidetum), Agrostion stoloniferae)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Stojanović et al., 1997b; Vučković et al., 1997), Novi Bečej, Lazarevo, Botoš-Jarkovac, Ritiševo, Potporanj, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !) Zlatica: Crna Bara, Sajan-Padej, Padej (BLjM !)

Kikindski kanal: Kikinda, Novo Miloševo, Kikinda-Bašaid (BLjM !) Stari Begej: uz tok kanala (Pejak, 2005), Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov

most (BLjM !) Tamiš: Sečanj, Botoš-Tomaševac, Tomaševac (BLjM !) Rojga: Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Vatin, Vatin-Margita, Margita,

Margita-Barice (BLjM !) 166. Ulmus glabra Hudson (U. campestris L.; U. scabra Mill.; U. montana With.) Fam.: Ulmaceae

Ekološki indeksi: F4w R3 N4 H4 D5 S- L2 T4 K3 Životna forma: MM.-M. Florni element: Subsrednjeevropski Sintaksonomska pripadnost vrste: Fagetalia (spec. Tilio-Acerion)

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 167. Urtica dioica L. (U. major Kan.) Fam.: Urticaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N5 H4 D4 S- L3 T3 K3 Životna forma: H. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Indiferens (Querco-Fagea, resp. Alliarion, Arction, Alnetea, Salicetea, Alno-Padion,Epilobietea, orig. verisim. silvae nemorosae)

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Lazarevo-Botoš, Ritiševo, Potporanj, Straža, Grebenac, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Padej (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Plovni Begej: Begejci –Klek, Žitište (BLjM !) Kanal Begej: Mužlja, Ečka (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b)



75

Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !) Moravica: Margita, Margita-Barice (BLjM !)

168. Utricularia australis R. Br. (U. neglecta Lehm.) Fam.: Lentibulariaceae

Ekološki indeksi: F5u R3 N3 H4 D5 S- L4 T3 K2 Životna forma: HH. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Hydrochari-Lemnetea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Klek (BLjM !) Kanal Begej: Zrenjanin (Obradović et al., 1979b) 169. Utricularia australis R. Br. f. platyloba Meister Fam.: Lentibulariaceae

Ekološki indeksi: F5u R3 N3 H4 D5 S- L4 T3 K2 Životna forma: HH. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Hydrochari-Lemnetea

Nalazišta: Kanal Begej: Zrenjanin (Obradović et al., 1979b) 170. Utricularia vulgaris L. Fam.: Lentibulariaceae

Ekološki indeksi: F5u R3 N3 H4 D5 S- L4 T4 K2 Životna forma: HH. Florni element: Cirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potametea, spec. Hydrochari-Lemnion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Vršac (Obradović et al., 1979b)

Kikindski kanal: Novo Miloševo (Obradović et al., 1979b) Plovni Begej: Žitište (Obradović et al., 1979b) Kanal Begej: Ečka, Zrenjanin (Obradović et al., 1979b)

Tamiš: Pančevo (Simonkai, 1882; Obradović et al., 1979b) Moravica: Margita (BLJM !)

171. Valeriana officinalis L. Fam.: Valerianaceae

Ekološki indeksi: F4w R4 N4 H3 D5 S- L3 T4 K3 Životna forma: H. Florni element: Evroazijski Sintaksonomska pripadnost vrste: Fere indifferens (Molinietalia, Magnocaricion, Salicetea, Alnetea, Alno-Padion)

Nalazišta: Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 172. Vallisneria spiralis L. Fam.: Hydrocharitaceae

Ekološki indeksi: F5u R2 N2 H3 D5 S- L3 T5 K1 Životna forma: HH.



76

Florni element: Adventivni (Horváth et al., 1995) Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemno-Potamea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Knežević et al., 2008), Novi Bečej, Melenci, Jankov Most-Klek, Klek, Lazarevo-Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Potporanj, Vlajkovac-Kajtasovo, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Crna Bara (BLjM !) Kikindski kanal: tok kanala (Stojanović et al., 2007a), Sajan, Kikinda, Bočar,

Novo Miloševo, Bašaid (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor-Jankov Most (BLJM !)

173. Verbena officinalis L. Fam.: Verbenaceae

Ekološki indeksi: F3w R3 N4 H3 D5 S- L4 T4 K3 Životna forma: Th.-H. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Chenopodietea, Bidentetea, Plantaginetea

Nalazišta: Kikindski kanal: Novo Miloševo (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b) 174. Veronica anagallis-aquatica L. (V. anagallis Pančić) Fam.: Schrophulariaceae

Ekološki indeksi: F5↑w R3 N4 H4 D5 S- L4 T4 K3 Životna forma: H.-HH. Florni element: Subcirkumpolarni Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea (spec. Glycerio-Sparganion), Nanocyperion, Bidentetea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Novi Bečej (BLjM !) Kikindski kanal: Kikinda (BLjM !) Stari Begej: Banatski Dvor (BLjM !)

Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita, Margita-Barice (BLjM !) 175. Veronica anagalloides Guss. (V. anagallis limosa Neilr.; V. salina Schur) Fam.: Schrophulariaceae

Ekološki indeksi: F5w R3 N4 H4 D5 S- L4 T5 K2 Životna forma: H.-HH. Florni element: Subpontsko-submediteranski Sintaksonomska pripadnost vrste: Phragmitetea, Nanocyperion, Bidentetea,

Secalietea Nalazišta: Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita (BLjM !) 176. Wolffia arrhiza (L.) Wimm. (Lemna arrhiza L.) Fam.: Lemnaceae

Ekološki indeksi: F5s R3 N2 H4 D5 S- L4 T5 K1 (Landolt, 1997; emend., Ljevnaić- Mašić)

Životna forma: HH.



77

Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Lemnion (Wolffio-Lemnetum gibbae, Wolffietum)

Nalazišta: Stari Begej: tok kanala (Butorac, 1995)

177. Xanthium italicum Moretti (X. echinatum Auct.; X. macrocarpum Auct.) Fam.: Asteraceae

Ekološki indeksi: F3 R3 N5 H3 D2 S+ L4 T5 K3 Životna forma: Th. Florni element: Adventivni Sintaksonomska pripadnost vrste: Bidentetea

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: Melenci, Lazarevo, Botoš, Straža, Kajtasovo (BLjM !)

Zlatica: Jazovo, Sajan-Padej (BLjM !) Kikindski kanal: Sajan, Sajan-Kikinda, Kikinda (BLjM !) Stari Begej: Srpski Itebej, Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most (BLjM !) Kanal Begej: Perlez (BLjM !) Tamiš: uz tok kanala (Stojanović i Lazić, 1998a; Stojanović et al., 1998b); Jaša

Tomić, Sečanj (BLjM !) Rojga: Veliki Gaj, Plandište (BLjM !) Moravica: uz tok kanala (Ljevnaić et al., 2008), Margita, Margita-Barice (BLjM !)

178. Zannichellia palustris L. (Z. deutata Wild.; Z. repens Boenn.; Z. polycarpa Nolte.) Fam.: Zannichelliaceae

Ekološki indeksi: F5u R4 N5 H4 D5 S+ L3 T4 K3 Životna forma: HH. Florni element: Kosmopolitski Sintaksonomska pripadnost vrste: Potamion

Nalazišta: Kanal Banatska Palanka-Novi Bečej: tok kanala (Vučković et al., 1997) Kikindski kanal: tok kanala (Vučković et al., 1997; Stojanović et al., 2007a)



78

5.1.1. Taksonomska analiza flore

Floru Osnovne kanalske mreže Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM Hs DTD) na području Banata čini 178 taksona, od kojih su 171 vrsta, 4 varijeteta (Aster tripolium var. pannonicus, Lythrum salicaria var. tomentosus, Polygonum amphibium var. aquatica i Symphytum officinale var. ochroleucum) i 3 forme (Lysimachia vulgaris f. ternifolia, Lysimachia vulgaris f. oppositifolia i Utricularia australis f. platyloba).

Konstatovani taksoni obuhvaćeni su odeljcima Equisetophyta-rastavići, Polypodiophyta-paprati i Magnoliophyta-skrivenosemenice (Takhtajan, 1997). Odeljaku Equisetophyta pripadaju tri vrste (tj. 1,69% konstatovanih taksona): Equisetum arvense, Equisetum palustris i Equisetum telmateia. Odeljku Polypodiophyta pripadaju četiri vrste (tj. 2,25% konstatovanih taksona): Marsilea quadrifolia, Salvinia natans, Azolla caroliniana i Azolla filiculoides. Odeljku Magnoliophyta pripadaju ostali konstatovani taksoni (171 takson tj. 96,06% konstatovanih taksona). Zabeleženi taksoni svrstani su u 4 klase, 16 podklasa, 31 nadred, 49 redova, 59 familija, 32 podfamilije i 104 roda (tab. 6).

Najzastupljeniji su taksoni familije Asteraceae sa 16 taksona što čini 9,00% ukupnog broja konstantovanih taksona (tab. 7). Slede taksoni familija Poaceae, sa 15 vrsta (8,43%), i taksoni familija Cyperaceae sa 11 vrsta (6,19%). Nešto manje su prisutni taksoni familija Lamiaceae (9 vrsta - 5,06%) i Potamogetonaceae (8 vrsta - 4,50%). Familije Ranunculaceae, Polygonaceae i Salicaceae zastupljene su svaka sa po 7 taksona (3,93%), dok su familije Fabaceae i Lemnaceae prisutne sa po 5 taksona (2,81%). Sa po četiri taksona (2,25%) zastupljene su familije Hydrocharitaceae, Juncaceae, Primulaceae i Brassicaceae. Iz familija Alismataceae, Apiaceae, Onagraceae, Equisetaceae, Scrophulariaceae, Lythraceae, Rosaceae, Typhaceae i Lentibulariaceae konstatovana su po tri taksona (1,69%), dok su po dva taksona (1,12%) zabeležena iz familija Azollaceae, Ceratophyllaceae, Dipsacaceae, Oleaceae, Rubiaceae, Haloragaceae, Najadaceae, Boraginaceae i Trapaceae. Najveći broj familija (27 familija) zastupljene su samo sa jednim taksonom od čega svaka čini 0,56% ukupne flore OKM Hs DTD u Banatu (tab. 7). Ovakva floristička struktura posledica je hidroloških uslova koji se javljaju u ispitivanom ekosistemu (dirigovanog vodnog režima, povremenog isušivanja delova kanala i dr.).

Tabela 6. Taksonomski pregled flore OKM Hs DTD na području Banata

ODELJAK KLASA PODKLASA NADRED RED FAMILIJA PODFAMILIJA TAKSON

EQUISETOPHYTA

EQUISETOPSIDA

Equisetales

Equisetaceae Equisetum arvense L.

Equisetum palustris L. Equisetum telmateia Ehrh.

POLYPODIOPHYTA

POLYPODIOPSIDA

Marsileidae Marsileales Marsileaceae Marsilea quadrifolia L.

Salviniidae Salviniales Salviniaceae Salvinia natans (L.) Allioni

Hydropteridales Azollaceae Azolla caroliniana Wild.

Azolla filiculoides Lam.

M A G N O L I O P H Y T A

M A G N O L I O P S I D A

Magnoliidae Magnolianae Aristolochiales Aristolochiaceae Aristolochioideae Aristolochia clematitis L.

Nymphaeidae Nymphaeanae Nymphaeales

Nupharaceae Nuphar luteum (L.) Sm. Nymphaeaceae Nymphaeoideae Nymphaea alba L.

Ceratophyllanae Ceratophyllales Ceratophyllaceae Ceratophyllum demersum L.

Ceratophyllum submersum L.

Ranunculidae

Ranunculanae

Ranunculales

Ranunculaceae

Ranunculoideae

Ranunculus paucistamineus Tsch. Ranunculus repens L. Ranunculus sardous Cr. Ranunculus sceleratus L. Clematis integrifolia L.

Trolliodeae Caltha palustris L. Thalictroideae Thalictrum lucidum L.

Caryophyllidae

Caryophyllanae Caryophyllales Portulacaceae Portulaca oleracea L.

Polygonanae

Polygonales

Polygonaceae

Polygonoideae

Polygonum amphybium L. Polygonum amphybium L. var. aquatica Leyss. Polygonum aviculare L. Polygonum hydropiper L. Polygonum lapathifolium L. Rumex crispus L. Rumex hydrolapathum Huds.

Hamamelidididae Faganae Fagales Fagaceae Quercoideae Quercus robur L.

Corylales Betulaceae Alnus glutinosa (L.) Gaertn.

Dilleniidae

Primulanae

Primulales

Primulaceae

Lysimachia nummularia L. Lysimachia vulgaris L. Lysimachia vulgaris L. f. oppositifolia Opiz. Lysimachia vulgaris L. f. ternifolia Peterm.

nastavak tabele …




Dilleniidae

Violanae

Salicales

Salicaceae

Populus alba L. Populus deltoides Marshall Salix alba L. Salix babylonica L. Salix cinerea L. Salix fragilis L. Salix triandra L.

Cucurbitales Cucurbitaceae Cucurbitoideae Echinocystis lobata (Michx.) Torr.

Capparales

Brassicaceae

Rorippa amphibia (L.) Bess. Rorippa islandica (Oeder.) Schinz. u Thell Rorippa kerneri Menyh. Rorippa silvestris (L.) Bess.

Malvanae Malvales Malvaceae Althaea officinalis L.

Urticanae

Urticales Ulmaceae Ulmoideae Ulmus glabra Hudson

Cannabaceae Humulus lupulus L. Urticaceae Urtica dioica L.

Euphorbianae Euphorbiales Euphorbiaceae Euphorbioideae Euphorbia lucida W.K.

Rosidae

Saxifraganae Haloragales Haloragaceae Myriophyllum spicatum L.

Myriophyllum verticillatum L.

Rosanae

Rosales

Rosaceae Potentilloideae Potentilla anserina L. Potentilla reptans L.

Ruboideae Rubus caesius L.

Myrtanae

Myrtales

Lytraceae

Lythrum salicaria L. Lythrum salicaria L. var. tomentosus (Mill.) DC. Lythrum virgatum L.

Onagraceae

Epilobium adnatum Gris. Epilobium hirsutum L. Epilobuim palustre L.

Trapaceae Trapa longicarpa M. Jank.

Trapa natans L. (agg.)

Fabanae

Fabales

Fabaceae

Faboideae

Amorpha fruticosa L. Galega officinalis L. Glycyrrhiza echinata L. Trifolium fragiferum L. Trifolium repens L.

Rutanae Sapindales Aceraceae Acer negundo L. Cornidae Aralianae Araliales Apiaceae Apioideae Conium maculatum L.

nastavak tabele …




Cornidae

Aralianae Araliales Apiaceae Apioideae Oenanthe aqatica (L.) Poiret Sium latifolium L.

Dipsacanae

Dipsacales

Valerianaceae Valeriana officinalis L.

Dipsacaceae Dipsacus laciniatus L.

Dipsacus silvester Huds.

Asteridae

Campanulanae Menyanthales Menyanthaceae Nymphoides flava Hill.

Asteranae

Asterales

Asteraceae

Asteroideae

Artemisia vulgaris L. Aster lanceolatus Willd. Aster tradescantii L. Aster tripolium L. var. pannonicus (Jacq.) Beck Bidens cernuus L. Bidens frondosa L. Bidens tripartitus L. Eupatorium cannabinum L. Inula britannica L. Matricaria inodora L.Petasites albus (L.) Gaertn. Pulicaria dysenterica (L.) Gaertn. Xanthium italicum Moretti

Cichorioideae

Serratula tinctoria L. Sonchus arvensis L. Sonchus asper (L.) Hill.

Lamiidae

Gentiananae Rubales Rubiaceae Rubioideae Galium mollugo L. Galium palustre L.

Solananae

Solanales Solanaceae Solanoideae Solanum dulcamara L. Convolvulales Convolvulaceae Convolvuloideae Calystegia sepium (L.) Br.

Boraginales Boraginaceae Boraginoideae Symphytum officinale L. Symphytum officinale var. ochroleucum DC.

Loasanae Oleales Oleaceae Oleoideae Fraxinus americana L. Fraxinus lanceolata Borkh.

Lamianae

Scrophulariales

Scrophulariaceae Rhinanthoideae

Veronica anagallis-aquatica L. Veronica anagalloides Guss.

Scrophularioideae Gratiola officinalis L. Plantaginaceae Plantago major L.

Lentibulariaceae

Utricularia australis R. Br. Utricularia australis R. Br. f. platyloba Meister Utricularia vulgaris L.

nastavak tabele …




Lamiidae

Lamianae

Lamiales

Lamiaceae

Nepetoideae

Lycopus europaeus L. Lycopus exaltatus L. Mentha aquatica L. Mentha longifolia (L.) Huds. Mentha pulegium L. Mentha verticillata L.

Scutellarioideae Scutellaria galericulata L. Scutellaria hastifolia L.

Lamioideae Stachys palustris L. Verbenaceae Verbena officinalis L.

Hippuridales Hippuridaceae Hippuris vulgaris L.

L I L I O P S I D A

Liliidae Lilianae Iridales Iridaceae Iridoideae Iris pseudacorus L.

Commelinidae

Juncanae

Juncales

Juncaceae

Juncus compressus Jacq. Juncus effusus L. Juncus gerardi Lois. Juncus inflexus L.

Cyperales

Cyperaceae

Cyperoideae

Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. Heleocharis palustris (L.) R. Br. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla

Caricoideae

Carex distans L. Carex flacca Schreb. Carex gracillis Curt. Carex hirta L. Carex pseudocyperus L. Carex remota L. Carex vesicaria L. Carex vulpina L.

Poanae

Poales

Poaceae

Pooideae

Agropyrum repens (L.) Beauv. Agrostis alba L. Bromus mollis L. Calamogrostis epigeios (L.) Roth. Catabrosa aquatica (L.) P. B. Festuca arundinacea Schreb. Glyceria fluitans (L.) R. Br. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. Heleochloa alopecuroides (Piller et Mitterp.) Host. Heleochloa schoenoides (L.) Host. Panicum crus-galli L.

nastavak tabele …



L I L I O P S I D A

Commelinidae

Poanae

Poales

Poaceae

Pooideae Phragmites communis Trin. Poa palustris L. Poa trivialis L. Typhoides arundinacea L.

Alismatidae

Alismatanae

Butomales Butomaceae Butomus umbellatus L.

Hydrocharitales

Hydrocharitaceae

Elodea canadensis Rich Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John Hydrocharis morsus-ranae L. Vallisneria spiralis L.

Najadales Najadaceae Najas marina L.

Najas minor All.

Alismatales

Alismataceae Alisma gramineum Gmel.

Alisma plantago-aqatica L. Sagittaria sagittifolia L.

Potamogetonales

Potamogetonaceae

Potamogeton crispus L. Potamogeton fluitans Roth. Potamogeton gramineus L. Potamogeton lucens L. Potamogeton pectinatus L. Potamogeton perfoliatus L. Potamogeton pusillus L. Potamogeton trichoides Cham et Schlecht.

Cymodoceales Zannichelliaceae Zannichellia palustris L.

Aridae

Aranae

Arales

Lemnaceae

Lemnoideae

Lemna gibba L. Lemna minor L. Lemna trisulca L. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid.

Wolffioideae Wolffia arrhiza (L.) Wimm. Acorales Acoraceae Acorus calamus L.

Typhanae

Typhales

Sparganiaceae Sparganium ramosum Huds.

Typhaceae Typha angustifolia L.

Typha latifolia L. Typha laxmannii Lepech

UKUPNO 3 4 16 31 49 59 32 178



84

Tabela 7. Procentualna zastupljenost familija u flori OKM Hs DTD na području Banata

REDNI BROJ FAMILIJA BROJ

TAKSONA %

1. Asteraceae 16 9,00 2. Poaceae 15 8,43 3. Cyperaceae 11 6,19 4. Lamiaceae 9 5,06 5. Potamogetonaceae 8 4,50 6. Ranunculaceae 7 3,93 7. Polygonaceae 7 3,93 8. Salicaceae 7 3,93 9. Fabaceae 5 2,81 10. Lemnaceae 5 2,81 11. Hydrocharitaceae 4 2,25 12. Juncaceae 4 2,25 13. Primulaceae 4 2,25 14. Brassicaceae 4 2,25 15. Alismataceae 3 1,69 16. Apiaceae 3 1,69 17. Onagraceae 3 1,69 18. Equisetaceae 3 1,69 19. Scrophulariaceae 3 1,69 20. Lythraceae 3 1,69 21. Rosaceae 3 1,69 22. Typhaceae 3 1,69 23. Lentibulariaceae 3 1,69 24. Azollaceae 2 1,12 25. Ceratophyllaceae 2 1,12 26. Dipsacaceae 2 1,12 27. Oleaceae 2 1,12 28. Rubiaceae 2 1,12 29. Haloragaceae 2 1,12 30. Najadaceae 2 1,12 31. Boraginaceae 2 1,12 32. Trapaceae 2 1,12 33. Aceraceae 1 0,56 34. Acoraceae 1 0,56 35. Betulaceae 1 0,56 36. Malvaceae 1 0,56 37. Aristolochiaceae 1 0,56 38. Butomaceae 1 0,56 39. Convolvulaceae 1 0,56 40. Cucurbitaceae 1 0,56 41. Euphorbiaceae 1 0,56 42. Hippuridaceae 1 0,56 43. Cannabaceae 1 0,56



85

nastavak tabele …

REDNI BROJ FAMILIJA BROJ

TAKSONA %

44. Iridaceae 1 0,56 45. Marsileaceae 1 0,56 46. Nupharaceae 1 0,56 47. Nymphaeaceae 1 0,56 48. Menyanthaceae 1 0,56 49. Plantaginaceae 1 0,56 50. Portulacaceae 1 0,56 51. Fagaceae 1 0,56 52. Salviniaceae 1 0,56 53. Solanaceae 1 0,56 54. Sparganiaceae 1 0,56 55. Ulmaceae 1 0,56 56. Urticaceae 1 0,56 57. Valerianaceae 1 0,56 58. Verbeniaceae 1 0,56 59. Zannichelliaceae 1 0,56

UKUPNO 59 178 100 Floristički najbogatiji kanali OKM Hs DTD u Banatu su kanal Banatska Palanka -

Novi Bečej (116 taksona) i Tamiš (103 taksona), a najsiromašnija je Brzava (8 taksona), tab. 8.

Tabela 8. Broj taksona po kanalima

Kanal

Ban. Palanka - Novi Bečej

Tamiš

Moravica

Kikindski

kanal

Zlatica

Stari Begej

Kanal Begej

Plovni Begej

Rojga

Brzava

Br. taksona 116 103 87 76 74 73 52 45 40 8

Od 178 konstatovanih taksona u kanalima OKM Hs DTD u Banatu, hidrofitama

pripadaju 82 taksona (46,07%), od kojih je jedan varijetet (Polygonum amphibium var. aquatica) i jedna forma (Utricularia australis f. platyloba). Flotantne hidrofite zastupljene su sa 16 taksona (19,51% hidrofita). Submerzne hidrofite prisutne su sa 22 (26,83% hidrofita), a emerzne sa 44 taksona (53,66% hidrofita), tab. 9.

Međutim, pored 44 emerzne hidrofite, na spisku flore OKM Hs DTD na području Banata, su i biljke sa promenljivim zahtevima za vlažnost staništa okarakterisane ekološkim indeksima F4w i F3w, kao i biljke sa ekološkim indeksom za vlažnost F4, F3 i F2 jer su i one, na istraživanom području, razvijene u pojasu emerzne vegetacije.

Taksoni okarakterisani ekološkim indeksom za vlažnost staništa F4w: Agrostis alba, Amorpha fruticosa, Calystegia sepium, Carex distans, Carex gracillis, Carex remota, Echinocystis lobata, Epilobium adnatum, Epilobium hirsutum, Equisetum palustris, Equisetum telmateia, Eupatorium cannabinum, Festuca arundinacea, Fraxinus americana, Galega officinalis, Galium palustre, Heleochloa alopecuroides, Humulus lupulus, Inula britannica, Juncus compressus, Juncus effusus, Juncus gerardi, Juncus inflexus,



86

Lysimachia nummularia, Lysimachia vulgaris, Lysimachia vulgaris f. ternifolia, Lysimachia vulgaris f. oppositifolia, Lythrum salicaria, Lythrum salicaria var. tomentosus, Lythrum virgatum, Mentha longifolia, Mentha pulegium, Petasites albus, Polygonum hydropiper, Pulicaria dysenterica, Ranunculus repens, Ranunculus sardous, Ranunculus sceleratus, Rorippa silvestris, Rubus caesius, Salix alba, Salix fragilis, Salix triandra, Stachys palustris, Thalictrum lucidum, Ulmus glabra i Valeriana officinalis.

Taksoni okarakterisani ekološkim indeksom za vlažnost staništa F3w su: Acer negundo, Agropyrum repens, Aristolochia clematitis, Artemisia vulgaris, Aster lanceolatus, Aster tradescantii, Aster tripolium var. pannonicus, Bromus mollis, Calamogrostis epigeios, Carex flacca, Carex hirta, Conium maculatum, Dipsacus laciniatus, Dipsacus silvester, Equisetum arvense, Galium mollugo, Matricaria inodora, Plantago major, Poa trivialis, Polygonum aviculare, Polygonum lapathifolium, Populus alba, Portulaca oleracea, Potentilla anserina, Potentilla reptans, Quercus robur, Rumex crispus, Serratula tinctoria, Solanum dulcamara, Sonchus arvensis, Sonchus asper., Symphytum officinale, Symphytum officinale var. ochroleucum, Trifolium fragiferum, Trifoilum repens, Urtica dioica i Verbena officinalis.

Taksoni okarakterisani ekološkim indeksom za vlažnost staništa F4 su: Euphorbia lucida, Heleochloa schoenoides i Rorippa kerneri.

Vrednošću ekološkog indeksa za vlažnost staništa F3 okarakterisane su četiri vrste: Althaea officinalis, Glycyrrhiza echinata, Panicum crus-galli i Xanthium italicum.

Ekološkim indeksom F2 u konstatovanoj flori okarakterisana je samo vrsta Clematis integrifolia L.

Od flotantnih hidrofita, u kanalima OKM Hs DTD u Banatu, najprisutnije su:

Lemna minor, Hydrocharis morsus-ranae, Lemna gibba, Potamogeton fluitans i Spirodela polyrrhiza. Od submerznih hidrofita najprisutnije su Ceratophyllum demersum i Potamogeton crispus. Emerzne (semiakvatične) hidrofite prisutne u svim kanalima OKM Hs DTD u Banatu su Glyceria maxima i Phragmites communis (tab. 9).

Tabela 9. Prisustvo hidrofita u kanalima OKM Hs DTD na području Banata

HIDROFITE

F

KANALI

Kan

al

Ban

atsk

a Pa

lank

a - N

ovi B

ečej

Zla

tica

Kik

inds

ki k

anal

Star

i Beg

ej

Plov

ni B

egej

Kan

al B

egej

Tam

iš

Brz

ava

Roj

ga

Mor

avic

a

FLOTANTNE HIDROFITE Azolla caroliniana Wild. F5 + + + Azolla filiculoides Lam. F5s + + + + Hydrocharis morsus-ranae L. F5v + + + + + + + + Lemna gibba L. F5s + + + + + + + + Lemna minor L. F5s + + + + + + + + + Nuphar luteum (L.) Sm F5v + + + + Nymphaea alba L. F5v + + + + Nymphoides flava Hill. F5v + + + Polygonum amphibium L. F5ws + + + Polygonum amphibium L. var. aquatica Leyss. F5ws + + + Potamogeton fluitans Roth. F5↑v + + + + + + + + Salvinia natans (L.) Allioni F5s + + + + + + + Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. F5s + + + + + + + + Trapa longicarpa M. Jank. F5v + + + Trapa natans L. (agg.) F5v + + + + + + Wolffia arrhiza (L.) Wimm. F5s +

Ukupan broj flotantnih hidrofita 16 15 8 9 13 6 11 11 - 1 8

nastavak tabele …

HIDROFITE

F

KANALI

Kan

al

Ban

atsk

a Pa

lank

a - N

ovi B

ečej

Zla

tica

Kik

inds

ki k

anal

Star

i Beg

ej

Plov

ni B

egej

Kan

al B

egej

Tam

iš

Brz

ava

Roj

ga

Mor

avic

a

SUBMERZNE HIDROFITE Ceratophyllum demersum L. F5u + + + + + + + + Ceratophyllum submersum L. F5u + Elodea canadensis Rich F5u + + + + + Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John F5u + Lemna trisulca L. F5u + + + + + + + Myriophyllum spicatum L. F5u + + + + + + + Myriophyllum verticillatum L. F5u + Najas marina L. F5u + + + + + + + Najas minor All. F5u + + + + + + Potamogeton crispus L. F5u + + + + + + + + Potamogeton gramineus L. F5u + + + Potamogeton lucens L. F5u + + + + + + Potamogeton pectinatus L. F5↑u + + + + + + + Potamogeton perfoliatus L. F5u + + Potamogeton pusillus L. F5u + + + Potamogeton trichoides Cham et Schlecht. F5u + Ranunculus paucistamineus Tsch. F5u +

nastavak tabele …

HIDROFITE

F

KANALI

Kan

al

Ban

atsk

a Pa

lank

a - N

ovi B

ečej

Zla

tica

Kik

inds

ki k

anal

Star

i Beg

ej

Plov

ni B

egej

Kan

al B

egej

Tam

iš

Brz

ava

Roj

ga

Mor

avic

a

SUBMERZNE HIDROFITE Utricularia australis R. Br F5u + + Utricularia australis R. Br. f. platyloba Meister F5u + Utricularia vulgaris L. F5u + + + + + + Vallisneria spiralis L. F5u + + + Zanichellia palustris L. F5u + +

Ukupan broj submerznih hidrofita 22 17 9 15 6 8 14 9 - - 10 EMERZNE HIDROFITE

Acorus calamus L. F5wi + + + + Alisma gramineum Gmel. F5↑wi + Alisma plantago-aquatica L. F5wi + + + + + + + Alnus glutinosa (L.) Gaertn. F5w + Bidens cernuus L. F5w + Bidens frondosa L. F5w + Bidens tripartitus L. F5w + + + + + + + Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. F5wi + + + + + + + Butomus umbellatus L. F5wi + + + + + + + Caltha palustris L. F5 +

nastavak tabele …

HIDROFITE

F

KANALI

Kan

al

Ban

atsk

a Pa

lank

a - N

ovi B

ečej

Zla

tica

Kik

inds

ki k

anal

Star

i Beg

ej

Plov

ni B

egej

Kan

al B

egej

Tam

iš

Brz

ava

Roj

ga

Mor

avic

a

EMERZNE HIDROFITE Carex pseudocyperus L. F5wi + + + + + + + Carex vesicaria L. F5wi + + + Carex vulpina L. F5↑w + + + Catabrosa aquatica (L.) P.B. F5wi + Epilobium palustre L. F5 + + Glyceria fluitans (L.) R. Br. F5↑wi + + + + + + + Glyceria maxima (Hartm.) Holm. F5wi + + + + + + + + + + Gratiola officinalis L. F5w + Heleocharis palustris (L.) R. Br. F5wi + + + + + + Hippuris vulgaris L. F5i + Iris pseudacorus L. F5wi + + + + + + + + Lycopus europaeus L. F5w + + + + + + + + Lycopus exaltatus L. F5↑w + + + + + + + Marsilea quadrifolia L. F5w + Mentha aquatica L. F5w + + + + + + Oenanthe aquatica (L.) Poiret F5wi + + + + + +

nastavak tabele …

HIDROFITE

F

KANALI

Kan

al

Ban

atsk

a Pa

lank

a - N

ovi B

ečej

Zla

tica

Kik

inds

ki k

anal

Star

i Beg

ej

Plov

ni B

egej

Kan

al B

egej

Tam

iš

Brz

ava

Roj

ga

Mor

avic

a

EMERZNE HIDROFITE Phragmites communis Trin. F5wi + + + + + + + + + + Poa palustris L. F5w + + Rorippa amphibia (L.) Bess. F5w + + + + Rorippa islandica (Oeder.) Schinz. u Thell. F5w + Rumex hydrolapathum Huds. F5w + + + + + + + + + Sagittaria sagittifolia L. F5wi + + + + + + Salix cinerea L. F5w + + Schoenoplectus lacuster (L.) Palla F5i + + + + + + + Scutellaria galericulata L. F5w + + + Scutellaria hastifolia L. F5w + Sium latifolium L. F5i + + + + + + + + + Sparganium ramosum Huds. F5wi + + + + + + + Typha angustifolia L. F5wi + + + + + + + + +Typha latifolia L. F5wi + + + + + + + + Typha laxmannii Lepech F5 + + Typhoides arundinacea (L.) Much. F5↑wi + + + + + + + Veronica anagallis-aquatica L. F5↑w + + + + Veronica anagalloides Guss. F5w +

Ukupan broj emerznih hidrofita 44 32 26 23 26 10 11 26 3 20 29 UKUPNO HIDROFITA 82 64 43 47 45 24 36 46 3 21 47

Rezultati i diskusija __________________________________________________________________________________


92

5.1.2. Ekološka analiza flore

Od 178 konstatovanih taksona, pri ekološkoj analizi hidrofita OKM Hs DTD na području Banata, razmotren je odnos 174 taksona prema intenzitetu ekoloških indeksa. Vrste Fraxinus lanceolata, Mentha verticillata, Populus deltoides i Salix babylonica nisu uzete u obzir jer za njih nisu određeni ekološki indeksi, a na spisak flore su uvršćene na osnovu literaturnih podataka. Pored njih, pri ekološkoj analizi, nisu u obzir uzete ni vrste indiferentne prema određenom ekološkom indeksu. To su vrste: Quercus robur indiferentna prema hemijskoj reakciji sredine (R), Calamogrostis epigeios indiferentna prema aerisanosti staništa (D), Carex gracillis indiferentna prema sadržaju organskih materija (H) i aerisanosti staništa (D), Carex vesicaria indiferentna prema sadržaju organskih materija (H), te vrste Azolla filiculoides, Carex pseudocyperus, Ceratophyllum demersum i Glyceria maxima indiferentne prema ekološkom indeksu za kontinentalnost (K). Odnos prema vlažnosti staništa - F Analiza vrednosti ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F) ukazuje na dominaciju hidrofita, biljaka kojima je voda životna sredina, (F5) zastupljenih sa 47,12% (82 taksona), graf. 6. Slede ih higrofite, biljke indikatori vlažnih staništa, okarakterisane ekološkim indeksom F4 zastupljene sa 28,73% (50 taksona). Ukupno, u ispitivanoj flori hidrofite i higrofite čine 75,85% florističkog sastava što je očekivano s obzirom da je analiziran akvatični ekosistem. Mezofite, biljke umereno vlažnih staništa, okarakterisane ekološkim indeksom F3 zastupljene su sa 23,55% (41 takson). Subkserofite, biljke umereno sušnih staništa, okarakterisane ekološkim indeksom F2, zastupljene su vrstom Clematis integrifolia, tj. sa 0,60%. Kserofite, biljke indikatori izrazito sušnih staništa, okarakterisane ekološkim indeksom F1, nisu konstatovane u flori OKM Hs DTD u Banatu. Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa istraživanog akvatičnog ekosistema je 4,22 što ukazuje da su na istraživanom ekosistemu, pored dominantnih hidrofita i higrofita, u manjem broju razvijene i biljke umereno vlažnih i sušnijih staništa. Njihova pojava je posledica povremenog prosušivanja obalnog regiona kanala usled visokih temperatura u toku letnjeg perioda.

0,60

23,55

28,73

47,12

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

F2 F3 F4 F5

% = 4,22

Grafik 6. Procentualna zastupljenost biljaka prema vlažnosti staništa (F)



93

Odnos prema hemijskoj reakciji sredine (pH) - R U istraživanoj flori uočeno je odsustvo acidofilnih biljaka, indikatora izrazito kisele sredine (R1), i bazofilnih vrsta (R5), indikatora izrazito alkalne sredine (graf. 7). U istraživanom ekosistemu dominiraju neutrofilne biljke, okarakterisane ekološkim indeksom R3, sa 67,05% (116 taksona). Znatno je i prisustvo biljaka indikatora slabo alkalne sredine, okarakterisane ekološkim indeksom R4, sa 29,48% (51 takson). Indikatori kiselog staništa, okarakterisani ekološkim indeksom R2, zastupljeni su sa 3,47% (6 taksona). Srednja vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju staništa je 3,26 što ukazuje na stanište neutralne hemijske reakcije.

3,47

29,48

67,05

0

10

20

30

40

50

60

70

80

R2 R3 R4

% = 3,26

Grafik 7. Procentualna zastupljenost biljaka prema hemijskoj reakciji sredine (R)

Odnos prema sadržaju hranljivih materija posebno jedinjenja azota - N

Analizom vrednosti ekološkog indeksa za sadržaj hranljivih materija, posebno jedinjenja azota, uočeno je odsustvo biljaka indikatora izrazito oligotrofnih ekosistema - N1. U analiziranoj flori, najzastupljeniji su indikatori eutrofnih - N4 (47,13% - 82 taksona) i mezotrofnih ekosistema - N3 (37,35% - 65 taksona), graf. 8. Znatno je manje indikatora oligotrofnih ekosistema - N2 (10,35% - 18 taksona). Najmanje je prisustvo indikatora izrazito eutrofnih ekosistema - N5 (5,17% - 9 taksona) koji za svoj rast i razvoj zahtevaju sredinu bogatu hranljivim materijama. Srednja vrednost ekološkog indeksa za sadržaj hranljivih materija, a posebno azotnih jedinjenja je 3,47 što ukazuje da je ispitivani ekosistem mezo-eutrofan.



94

10,35

5,17

47,13

37,35

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

N2 N3 N4 N5

% = 3,47

Grafik 8. Procentualna zastupljenost biljaka prema sadržaju hranljivih materija posebno

jedinjenja azota (N)

Odnos prema sadržaju organskih materija (humusa) - H U pogledu sadržaja organskih materija (humusa) u staništu, u flori OKM Hs DTD na

području Banata, dominiraju indikatori staništa srednje bogatog organskim materijama (H3) sa 52,33% (90 taksona), graf. 9. Slede ih indikatori staništa sa povećanim sadržajem organskih materija (H4) sa 38,37% (66 taksona). Indikatori staništa siromašnog humusom (H2) zastupljeni su sa 6,40% (11 taksona), dok su indikatori izrazito humusnih staništa (H5) prisutne sa svega 2,90% (5 taksona). U istraživanoj flori nisu konstatovani indikatori bezhumusnih, mineralnih staništa okarakterisani ekološkim indeksom H1. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za sadržaj organskih materija je 3,38% što ukazuje na stanište umereno bogato humusom.

52,33

6,40

38,37

2,90

0

10

20

30

40

50

60

H2 H3 H4 H5

% = 3,38

Grafik 9. Procentualna zastupljenost biljaka prema sadržaju organskih materija (H)



95

Odnos prema aerisanosti staništa - D Na osnovu analize bioindikatorskih vrednosti za aerisanost staništa utvrđena je

dominacija indikatora slabo aerisanog staništa (D5) sa 65,70% (113 taksona), graf. 10. Ovo ne iznenađuje s obzirom da je analiziran akvatični ekosistem, a poznato je da su akvatični ekosistemi slabije aerisana staništa. Slede ih biljke koje za svoj razvoj zahtevaju umereno aerisano stanište (D4) sa 24,42% (42 taksona) i biljke indikatori dobro aerisanog staništa (D3) sa 9,30% (16 taksona). Biljke okarakterisane ekološkim indeksom D2 prisutne su sa 0,58%, s obzirom da su zastupljene jednom vrstom Xanthium italicum. Hazmofitske i litofitske vrste, okarakterisane ekološkim indeksom D1, nisu konstatovane u analiziranoj flori. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost je 4,55 što ispitivani ekosistem karakteriše kao umereno do slabo aerisano stanište.

0,58

24,42

9,30

65,70

0

10

20

30

40

50

60

70

D2 D3 D4 D5

% = 4,55

Grafik 10. Procentualna zastupljenost biljaka prema aerisanosti staništa (D)

Odnos prema salinitetu staništa - S

Analiza vrednosti ekološkog indeksa za salinitet (zaslanjenost) staništa ukazuje da je voda ispitivanog ekosistema nezaslanjena s obzirom da je najveći broj konstatovanih biljaka (83,33% ili 145 taksona) indikator nezaslanjenog staništa (S-), graf. 11. Prisustvo 16,67% biljaka (29 taksona) prilagođenih na uslove manje ili veće zaslanjenosti (S+) ukazuje da je na pojedinim deonicama kanalske mreže voda sa nešto većom koncentracijom soli što je posledica spiranja soli sa okolnog zaslanjenog zemljišta. Na tim deonicama kanala razvijene su sastojine asocijacija koje podnose povećanu koncentraciju soli u vodi (npr. ass. Elodeetum nuttallii, ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati, ass. Najadetum marinae i ass. Bolboschoenetum maritimi continentale) čija je ekologija razmatrana u poglavlju „Vegetacija OKM Hs DTD na području Banata“.



96

83,33

16,67

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

S+ S-

%

Grafik 11. Procentualna zastupljenost biljaka prema salinitetu staništa (S)

Odnos prema osvetljenosti staništa - L

Bioindikatorske vrednosti za osvetljenost staništa su u intervalu od L2 do L5. Procentualno su najzastupljeniji indikatori osvetljenog staništa, odnosno biljke koje najbolje uspevaju pri punoj dnevnoj svetlosti, ali podnose i izvesnu zasenjenost (L4), graf. 12. One su prisutne sa 51,15% (89 taksona). Indikatori polusenke (polusciofite), okarakterisane ekološkim indeksom L3, zastupljene su sa 43,68% (76 taksona). Približno je učešće biljaka, indikatora senke, okarakterisanih ekološkim indeksom L2 (2,87% - 5 taksona) i heliofita, biljaka indikatora izrazito osvetljenih staništa, okarakterisanih ekološkim indeksom L5 (2,30% - 4 taksona). Sciofite, biljke koje uspevaju u uslovima ekstremne zasenjenosti, okarakterisane ekološkim indeksom L1, nisu konstatovane u ispitivanoj flori. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za osvetljenost staništa od 3,53 ukazuje da su u ekosistemu povoljni uslovi svetlosnog režima.

2,87

43,68

51,15

2,30

0

10

20

30

40

50

60

L2 L3 L4 L5

% = 3,53

Grafik 12. Procentualna zastupljenost biljaka prema osvetljenosti staništa (L)



97

Odnos prema temperaturi staništa - T Analizom bioindikatorskih vrednosti za temperaturu staništa uočljiva je dominacija

termofilnih biljaka (T4), sa 51,72% (90 taksona), graf. 13. Slede ih mezotermne biljke (T3), sa 28,74% (50 taksona) i izrazito termofilne biljake (T5), sa 18,97% (33 taksona). Biljke indikatori hladnih staništa (T2) prisutne su sa 0,57%, tačnije samo jednom vrstom Rorippa islandica. U istraživanom ekosistemu nisu konstatovani indikatori izrazito hladnih staništa (T1). Srednja vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa od 3,89 ukazuje da su u ekosistemu povoljni uslovi termičkog režima.

0,57

28,74

51,72

18,97

0

10

20

30

40

50

60

T2 T3 T4 T5

% = 3,89

Grafik 13. Procentualna zastupljenost biljaka prema temperaturi staništa (T)

Odnos prema kontinentalnosti - K

Stepen prilagođenosti biljaka klimatskim uslovima označava se ekološkim indeksom za kontinentalnost (K). U analiziranoj flori dominiraju biljke prilagođene uslovima koji vladaju izvan tipičnih kontinentalnih oblasti (K3 - 72,35% tj.123 taksona), graf. 14. Znatno je manje prisustvo biljaka koje ne podnose velike tempreturne ekstreme i kasne mrazeve, tj. biljaka prilagođenih uslovima koji vladaju van kontinentalnih oblasti (K2 - 18,82% tj. 32 taksona). Uticaji klime kontinentalnijih područja uslovili su pojavu biljaka okarakterisanih ekološkim indeksom K4 koje su sposobne da se odupru ekstremnim temperaturama, niskim zimskim temperaturama i niskoj vlažnosti vazduha (K4 - 7,06% tj. 12 taksona). Najmanje su zastupljene biljke prilagođene uslovima okeanske klime tj. prilagođene visokoj relativnoj vlažnosti vazduha i blagim zimama (K1 - 1,77% tj. 3 taksona). Biljke indikatori izrazito kontinentalne klime (K5) nisu konstantovane u flori istraživanog ekosistema. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost od 2,85 svedoči da su u ispitivanom akvatičnom ekosistemu prisutne i biljke manje kontinentalnog područja što potvrđuje činjenicu da voda, kao životna sredina, ublažava kontinentalnost klime istraživanog područja.



98

1,77

18,82

72,35

7,06

0

10

20

30

40

50

60

70

80

K1 K2 K3 K4

% = 2,85

Grafik 14. Procentualna zastupljenost biljaka prema kontinentalnosti (K)

Na osnovu ekološke analize konstatovane flore, ispitivani ekosistem okarakterisan je

kao ekosistem hidro-higrofilnog karaktera (F - 4,22), neutralne hemijske reakcije (R - 3,26), mezo-eutrofan (N - 3,47) umereno bogat organskim materijama (H - 3,38), umereno do slabo aerisan (D - 4,55), nezaslanjen (S- - 83,33% ), sa povoljnim svetlosnim (L - 3,53) i termičkim režimom (T - 3,89) u kome je voda ublažila uslove kontinentalne klime istraživanog područja (K - 2,85).



99

5.1.3. Biološki spektar flore Na osnovu biološkog spektra, odnosno analize spektra životnih formi konstatovane flore OKM Hs DTD na području Banata utvrđena je dominacija hidrohelofita sa 35,40% (63 taksona), tab. 10. Ukoliko se u obzir uzmu i biljke hidrohelofitskog karaktera, kao što su hemikripto-hidrohelofite (H.-HH.) sa 5,62% (10 taksona) i geofito-hidrohelofita (G.-HH.) sa 2,25% (4 taksona), jasno je da ukupno 43,27% (77 taksona) pripada hidrohelofitama, odnosno biljkama koje nepovoljan period godine preživljavaju zaštićene vodom. Dirigovana promena nivoa vode, suša tokom letnjeg perioda i povremeno isušivanje obalskih delova pojedinih deonica OKM Hs DTD imaju za posledicu i razvoj životnih oblika biljaka koji su karakteristični za sušnija staništa. Među njima su hemikriptofite zastupljene sa 34,27% (61 takson), terofite sa 11,23% (20 taksona), fanerofite sa 8,43% (15 taksona), geofite sa 7,30% (13 taksona), hemiterofite sa 2,25% (4 taksona) i hamefite sa 1,12% (2 taksona).

Tabela 10. Biološki spektar flore OKM Hs DTD na području Banata

Grupa Životna forma Broj taksona %

HIDROHELOFITA (63 taksona – 35,40%)

HH. 59 33,16 HH.-G. 2 1,12 HH.-H. 1 0,56 HH. (G.) 1 0,56

HEMIKRIPTOFITA (61 takson – 34,27%)

H. 44 24,72 H.-HH. 10 5,62 H. (G.) 4 2,25 H. (Ch.) 1 0,56 H.-G. 1 0,56 H.-N. 1 0,56

TEROFITA (20 taksona – 11,23%)

Th. 15 8,43 Th.-TH. 2 1,12 Th.-H. 1 0,56 Th. (H.) 1 0,56 Th.-TH.-H. (Ch.) 1 0,56

FANEROFITA (15 taksona - 8,43%)

MM.-M. 6 3,37 MM. 5 2,81 M. 4 2,25

GEOFITA (13 taksona – 7,30%)

G. 8 4,49 G.-HH. 4 2,25 G.-(H.) 1 0,56

HEMITEROFITA ( 4 takson – 2,25%)

TH. 3 1,69 TH.-H. 1 0,56

HAMEFITA (2 taksona – 1,12%) Ch. 2 1,12



100

5.1.4. Biljnogeografska analiza flore

Biljnogeografska analiza flore OKM Hs DTD na području Banata ukazuje da 74,71% konstatovanih taksona pripada grupi flornih elemenata širokog rasprostranjenja. Među njima, evroazijskoj grupi flornih elemenata pripada 29,21% (52 taksona), cirkumpolarnoj 21,35% (38 taksona), kosmopolitskoj 14,04% (25 taksona) i adventivnoj grupi flornih elemenata pripada 10,11% (18 taksona) konstatovanih taksona (tab. 11).

Tabela 11. Biljnogeografska analiza flore OKM Hs DTD na području Banata

Grupa Florni element

Broj vrsta %

EVROAZIJSKA (52 taksona – 29,21%)

Evroazijski 26 14,60 Subevroazijski 21 11,80 Subjužnosibirski 5 2,81

CIRKUMPOLARNA (38 taksona – 21,35%)

Cirkumpolarni 27 15,17 Subcirkumpolarni 11 6,18

SREDNJEEVROPSKA (27 taksona – 15,17%)

Subsrednjeevropski 26 14,61 Subsrednjeruski 1 0,56

KOSMOPOLITSKA (25 taksona – 14,04%) Kosmopolitski 25 14,04

ADVENTIVNA (18 taksona – 10,11%) Adventivni 18 10,11

PONTSKO-CENTRALNOAZIJSKA (14 taksona – 7,87%)

PONTSKA (11 taksona - 6,18%)

Pontsko-centralnoazijski-submediteranski 4 2,25

Pontsko-istočnosubmediteranski 1 0,56

Pontsko-centralnoazijski 1 0,56Subpontsko-subcentralnoazijski 1 0,56

Subpontsko-subcentralnoazijski-submediteranski

1

0,56

Subpontski 1 0,56Subpontsko- submediteranski 1 0,56

Subpontsko-subpanonski 1 0,56PANONSKA (3 taksona - 1,69%)

Subpanonski 2 1,13 Panonski 1 0,56

SUBMEDITERANSKA (3 taksona – 1,69%)

ISTOČNO-SUBMEDITERANSKA(3 taksona - 1,69%)

Submediteranski

3

1,69

SUBATLANSKA (1 takson - 0,56%)

Subatlansko-submediteranski

1 0,56

Biljke užeg rasprostranjenja prisutne su sa 25,29% (45 taksona.). Među njima su

najzastupljenije biljke srednjeevropske grupe flornih elemenata sa 15,17% (27 taksona). Slede ih biljke pontsko-centralnoazijske grupe flornih elemenata sa 7,87% (14 taksona) i biljke



101

submediteranske grupe flornih elemenata sa 1,69% (3 taksona). Najmanje je prisustvo biljaka iz subatlanske grupe flornih elemenata sa 0,56% (1 takson), sl. 5.

Slika 5. Procentualna zastupljenost flornih elemenata flore OKM Hs DTD na području Banata

Relativno ujednačeni ekološki uslovi, koji vladaju u akvatičnim ekosistemima, uslovili su dominaciju biljaka iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja. S obzirom da ove biljke nemaju veći biljnogeografski značaj, posebna pažnja posvećena je biljkama užeg rasprostranjenja koje karakterišu florističke i biljnogeografske specifičnosti istraživanog ekosistema.

Prisustvo srednjeevropskog (15,17%) i subatlanskog flornog elemanta (0,56%) ukazuje na mezofilnije uticaje sa zapada (sl. 5). Njihovim poređenjem (15,17 : 0,56) uočljiv je izrazito slab uticaja vlažnijih, zapadnijih područja o čemu svedoči prisustvo jedne vrste Pulicaria dysenterica subatlansko-submediteranskog flornog elementa.

Kserofinije područje Banata uslovilo je prisustvo pontsko-centralnoazijskih (7,87%) i submediteranskih flornih elemanata (1,69%). Njihovim poređenjem (7,87% : 1,69%) uočljiv je izraženiji uticaj biljaka istočnog rasprostranjenja u odnosu na kserofilnije biljke južnog rasprostranjenja (sl. 5).

Odnos mezofilnih (srednjeevropskih - 15,17% i subatlanskih - 0,56%) i kserofilnih (pontsko-centralnoazijskih - 7,87% i submediteranskih - 1,69%) biljaka ukazuje na dominaciju mezofilnijih nad kserofilnijim elementima flore (15,73 : 9,56), odnosno na mezofilnost ispitivanog ekosistema sa najvećom procentualnom zastupljenošću srednjeevropskog flornog elementa (sl. 5).

Iako analizirana flora gradi azonalnu akvatičnu vegetaciju unutar klimatogeno uslovljene zonalne vegetacije svetlih stepskih šuma sveze Aceri tatarico-Quercion Zólyomi et Jakucs 1957 i Festucion rupicolae Soó 1940 corr. 1964, prisustvo panonskog flornog elementa sa 1,69% ukazuje da ispitivana flora pripada flornoj provinciji pannonicum. Panonski florni element zastupljen je sa tri taksona, i to: dve subpanonske vrste, Rorippa kerneri i Rorippa silvestris, i panonskim endemom Aster tripolium var. pannonicus (tab. 11).



102

5.1.5. Taksoni značajni sa aspekta očuvanja biodiverziteta akvatičnih

ekosistema i zaštite životne sredine

Biodiverzitet, odnosno biološka raznovrsnost je raznolikost živih organizama koji naseljavaju vodu i kopno, raznolikost unutar različitih vrsta, kao i raznolikost između vrsta i ekosistema. Raznovrsnost je rezultat evolucije živog sveta, odnosno njegovog prilagođavanja raznolikoj i varijabilnoj životnoj sredini. Predstavljena je kao korespodentan broj genotipova koje svaka vrsta i njene populacije imaju i prenose ih na sledeće generacije (Stevanović, 2009). Opšta karakteristika biološke raznovrsnosti je veliki genetički, specijski i ekosistemski diverzitet, ali su biološki resursi relativno ograničenog kapaciteta (http://www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu). Stoga, radi opstanka naše planete i harmoničnog suživota čoveka i prirode, svet treba da se usmeri na dva glavna cilja: očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta. Zadatak očuvanja biodiverziteta je konzervacija i obnavljanje narušenih ekosistema i prirodnih staništa, te očuvanje i oporavak populacija biljnih i životinjskih vrsta. Održivo korišćenje je korišćenje komponenata biološke raznovrsnosti koje ne prouzrokuje narušavanje biodiverziteta, već podrazumeva racionalno korišćenje prirodnih dobara i održavanje onog stepena potencijala biodiverziteta koji odgovara potrebama i težnjama sadašnjih i budućih generacija (www.ekoforum.org/htm/biodiverzitet.htm). To praktično znači da biološke resurse ne treba koristiti stihijski, bez prethodne procene stanja i načina njihovog korišćenja (Radović, 2005).

Urbanizacija, meliorativni radovi, zagađenje životne sredine, pošumljavanje i drugi antropogeni faktori krajnje su ugrozili veliki broj taksona. Najveći uzrok nestanka pojedinih biljnih vrsta je gubitak staništa (Boža et al., 1997a; Boža et al., 1997b; Radović, 2005). Bez adekvatne zaštite staništa nema adekvatne zaštite biodiverziteta na specijskom i genetičkom nivou. Akvatični ekosistemi odlikuju se raznovrsnošću živog sveta, te je stoga neophodno njihovo očuvanje. Od 1990. do 1998. godine isušeno je oko 50% močvarnog područja u svetu, a pred izumiranjem je oko 50% biljnih vrsta (www.ekoforum.org/htm/biodiverzitet.htm). Akvatičani ekosistemi, kao što je i OKM Hs DTD, staništa su vodenih biljaka koje u njima nalaze svoja poslednja utočišta (Nikolić et al., 2008).

Iz tog razloga, postoji potreba da se ukaže na retke i ugrožene biljne vrste,

konstatovane u kanalskoj mreži na području Banata, koje su Uredbom o zaštiti prirodnih retkosti ("Sl. gl. RS", br. 50/93 i 93/93) zakonom zaštićene, kao i na „žive fosile”, odnosno relikte tercijara (Stojanović i Nikolić, 2003a). Od ukupnog broja konstatovanih vrsta, u kanalskoj mreži Banata, zabeleženo je šest zakonom zaštićenih biljnih vrsta (Acorus calamus, Hippuris vulgaris, Marsilea quadrifolia, Nuphar luteum, Nymphaea alba i Trapa longicarpa) i trinaest vrsta relikta tercijara (tab. 12). Vrste Nuphar luteum i Nymphaea alba su zakonom zaštićeni relikti tercijara. Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na očuvanje prirodnog staništa svih ovih vrsta.

Poznavanje biologije i ekologije akvatičnih biljaka neophodan je osnov za preduzimanje potrebnih mera zaštite retkih i ugroženih vrsta, odnosno očuvanje jedinstvenih genskih resursa zbog prisustva brojnih predstavnika reliktne flore tercijara, utvrđivanje mogućnosti iskorištavanja biomase vodenih makrofita, te uspešno planiranje mera kontrole akvatičnih korova i prekomerno razvijene akvatične vegetacije.



103

Tabela 12. Pregled hidrofita OKM Hs DTD na području Banata zaštićenih kao prirodne

retkosti i hidrofita relikta tercijara sa ekološkim indeksom za vlažnost staništa (F) i flornim elementima

HIDROFITE

F FLORNI ELEMENT

ZAKONOM ZAŠTIĆENE

RELIKTI

TERCIJARA

Acorus calamus L. 5wi Adv. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. 5wi Kosm. Butomus umbellatus L. 5wi Evr. Ceratophyllum demersum L. 5u Kosm. Hippuris vulgaris L. 5 Subcirk. Iris pseudacorus L. 5wi Subse. Marsilea quadrifolia L. 5w Cirk. Myriophyllum spicatum L. 5u Subcirk. Najas marina L. 5u Kosm. Nuphar luteum L. 5v Evr. Nymphaea alba L. 5v Subse. Nymphoides flava Hill. 5v Evr. Salvinia natans (l.) Allioni 5s Cirk. Schoenoplectus lacustrer (L.) Palla 5i Kosm. Trapa longicarpa Jank. 5v Evr. Trapa natans L. 5v Evr. Vallisneria spiralis L. 5u Adv. Wolffia arrhiza (L.) Wimm. 5s Kosm. UKUPNO 18 6 13



104

5.1.6. Adventivne vrste

U flori OKM Hs DTD Banata, konstatovano je 18 adventivnih vrsta (tab. 13).

Hidrofitama, odnosno hidrohelofitama (HH.), pripada 7 adventivnih vrsta. To su: Acorus calamus, Azolla caroliniana, Azolla filiculoides, Elodea canadensis, Elodea nuttallii, Typha laxmannii i Vallisneria spiralis (tab. 13). Mnoge od njih su u fazi intenzivnog širenja, u kanalskoj mreži Banata, gde grade guste sastojine akvatične vegetacije (Acoreto-Glycerietum aquaticae, Lemno minoris-Azolletum filiculoides, Elodeetum canadensis, Elodeetum nuttallii i Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis) čime postepeno postaju smetnja normalnom funkcionisanju kanalske mreže.

Tabela 13. Adventivne vrste u flori OKM Hs DTD na području Banata

BILJNA VRSTA F ŽIVOTNA FORMA

Acer negundo L. 3w MM. Acorus calamus L. 5wi HH. Amorpha fruticosa L. 4w M. Aster lanceolatus Willd. 3w H. Aster tradescantii L. 3w H. Azolla caroliniana Wild. 5 HH. Azolla filiculoides Lam. 5s HH. Bidens frondosa L. 5w Th. Echinocystis lobata (Michx.) Torr. 4w Th. Elodea canadensis Rich 5u HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John 5u HH. Fraxinus americana L. 4w MM. Fraxinus lanceolata Borkh 4 MM. Populus deltoides Marshall - MM. Salix babylonica L. - MM. Typha laxmannii Lepech 5wi HH. Vallisneria spiralis L. 5u HH. Xanthium italicum Moretti 3 Th. Ukupno 18

Vrste roda Azolla poreklom su iz Severne Amerike. Poslednjih decenija primećeno je

relativno brzo širenje vrste Azolla filiculoides u vodama Evrope. Veoma lako se širi vodom (Dunavom, Tisom i njihovim pritoka, kanalima Hs DTD) i ornitohorijom (Obradović, 1976; Topić i Šegulja, 1979; Nikolić et al., 2001; Panjković, 2005; Stojanović et al., 2009a). Kao vrsta pratilica, zabeležena u sastojinama mnogih akvatičnih zajednica konstatovanih u kanalskoj mreži Banata te je moguće njeno dalje širenje kanalima Hs DTD.

Elodea canadensis poreklom je iz Severne Amerike. U Evropi je prvi put zabeležena u Irskoj 1836. godine. U drugoj polovini 19. veka i prvoj polovini 20. veka brzo s proširila širom Evrope gde je izazvala brojne probleme. Od 50-tih godina prošlog veka stvara manje problema i sada se smatra manje opasnom vrstom u odnosu na invazivniju Elodea nuttallii. Preporučuje se mehaničko uklanjanje Elodea canadensis. Da bi se sprečilo širenje delova biljaka potrebno je staviti odgovarajuće filtere i sve biljke pažljivo ukloniti (Wittenberg, 2005).



105

Elodea nuttallii je poreklom iz Severne Amerike. U Evropi je prvi put zabeležena u

Belgiji 1939. godine (Simpson, 1984; Wittenberg, 2005). Elodea nuttallii i Elodea canadensis, dosta su raširene u akvatičnim ekosistemima Evrope, gde često formiraju dominantne sastojine (Erhard i Gross, 2006; Thiébaut i Di Nino, 2009). Mišljenje je da postoji kompeticija između vrsta roda Elodea s obzirom da na terenu isključuju jedna drugu, i da ređe rastu zajedno na istom staništu (Barrat-Segretain i Elger, 2004; Wittenberg, 2005; Thiébaut i Di Nino, 2009). Elodea nuttallii prisutna je u različitim fazama eutrofizacije vodenih ekosistema, a može postati i dominantna vrsta u njima, posebno ukoliko su ovi ekosistemi bogati bikarbonatima (Lawrence, 1976; Thiébaut i Di Nino, 2009). Konstatovano je da unešene populacije Elodea nuttallii bolje uspevaju u Evropi, nego u Americi, što je rezultat odsustva biljojeda koji se njome hrane (Thiébaut i Di Nino, 2009). Neki autori smatraju da Elodea nuttallii treba posmatrati kao vrstu sposobnu da postane invazivna pa, kao mera zaštite, preporučuju uvođenje mehaničke, biološke ili hemijske kontrole njenog širenja (Wittenberg, 2005; Thiébaut i Di Nino; 2009; www.capm.org.uk). Vrsta Typha laxmannii poreklom je iz Evroazije. Mnogi autori su zabeležili njenu pojavu u zemljama Centralne Evrope i Male Azije, Mongoliji, Kini i Japanu (Topa, 1966; Fiala i Jankovska, 1968; Geissert, 1972; Adler et al., 1994; Griese, 1998; Topić i Ozimec, 2001; Baryła et al., 2005). Retka je biljna vrsta koja se obično javlja sporadično (Pignatti, 1982). U Vojvodini je prilično rasprostranjena, a moguće je i njeno dalje širenje (Sarić, 1986).

Acorus calamus, iako je adventivna biljka, kod nas je retka i ugrožena, zakonom zaštićena vrsta (tab. 12). Njegovo iščezavanje posledica je nekontrolisanog korišćenja rizoma zbog lekovitih svojstava.

Adventivna vrsta Vallisneria spiralis je predstavnik reliktne flore tercijara. S obzirom da su ove poslednje dve vrste značajne sa aspekta očuvanja biodiverziteta i

zaštite životne sredine trebalo bi obratiti pažnju na očuvanja njihovog staništa, posebno na područjima gde su one alohtone vrste.

Osvajanje akvatičnih ekosistema, od strane adventivnih vrsta, jedna je od karakteristika degradacije ekosistema koja ukazuje na čitav niz negativnih antropogenih uticaja kojima su ovi ekosistemi izloženi (Wilby, 2007; Stojanović et al., 2009b). Značaj poznavanja adventivnih vrsta, kao veoma agresivnih i često invazivnih vrsta, polazna je osnova za preduzimanje odgovarajućih mera kontrole njihovog intenzivnog širenja. Kao mera odbrane akvatičnih ekosistema preporučljivo je njihovo stalno održavanje (Thiébaut i Di Nino, 2009).



106

5.1.7. Uloga i značaj hidrofita u akvatičnim ekosistemima

Poznavanje osobina hidrofita, pored teorijskog, ima i veliki praktični značaj.

Dosadašnja istraživanja ukazuju na mnoge značajne pozitivne uloge hidrofita u akvatičnim ekosistemima (Janković et al., 1988; Stojanović et al., 2007b; Belić i Josimov-Dunđerski, 2007). Pre svega, hidrofite učestvuju u stvaranju i struktuiranju akvatične vegetacije, formiranju ekosistema i opštem funkcionisanju biosfere. Emerzne hidrofite svojim moćno razvijenim korenovim sistemom gusto isprepliću površinske i dublje slojeve zemljišta čineći tako biološku zaštitu od erozije (bioarmatura). Ekološka specifičnost hidrofita ogleda se u činjenici što su one bioindikatori ekoloških uslova određenog staništa. One, direktno ili indirektno, utiču na stanje kvaliteta vode akvatičnih ekosistema. Kao primarni producenti, imaju sposobnost bioakumulacije, odnosno iz vode apsorbuju manje ili veće količine raznih toksičnih materija (teške metale, pesticide, fenole itd.) i u procesima metabolizma transformišu ih u manje štetne materije. Na taj način one deluju kao bioakumulatori i detoksikatori, i doprinose poboljšanju kvaliteta vode akvatičnih ekosistema. Hemijskom analizom hidrofita moguće je ukazati na prisustvo pojedinih elemenata u vodi. Vodene makrofite imaju i ulogu „biofiltera“ u prečišćevanju otpadnih voda zbog svoje sposobnosti zadržavanja raznih suspendovnih čestica (fitofiltracija). Nagomilane organske materije u vodi ubrzavaju proces eutrofizacije. Kiseonik oslobođen u procesu fotosinteze, od strane vodenih makrofita, pospešuje razgradnju ovih (često toksičnih) organskih materija i na taj način vodene makrofite indirektno doprinose prečišćavanju vode sprečavajući brzu eutrofizaciju. S druge strane, materije koje hidrofite izlučuju u vodu, preko svojih organa, dodatno potpomažu procese razgradnje i mineralizacije. Procesom fotosinteze hidrofite oslobađaju kiseonik neophodan za život većine organizama, a njegova količina je ograničavajući faktor za život organizama u vodenoj sredini. Hidrofite imaju sposobnost efikasnog provođenja toplote, preko svojih izdanaka, i na taj način ispoljavaju antitermičko dejstvo, a imaju i baktericidno dejstvo. U sastav hidrofita ulaze brojni proteini, lipidi, ugljeni hidrati, minerali, vitamini zbog čega je moguće njihovo korišćenje u poljoprivredno-prehrambenoj i farmaceutskoj industriji. Pored toga, neke se hidrofite (npr. trska) koriste u građevinarstvu kao veoma dobar izolacioni materijal.

Proučavanje flore i vegetacije OKM Hs DTD obezbeđuje i mogućnost predviđanja i upozoravanja na eventulane negativne efekte hidrofita. Negativna uloga hidrofita ogleda se u narušavanju funkcionalnosti Hidrosistema. Zbog veoma brzog vegetativnog razmnožavanja i produkcije ogromne fitomase, hidrofite usporavaju kretanje vode i protočnu moć kanala, a time narušavaju i njegove osnovne vodoprivredne funkcije (navodnjavanje, odvodnjavanje, plovidbu i dr.). Prisutna biljna masa se nagomilava na dnu kanala i stvara mulj. Mulj se taloži, sekundarno zagađuje vodu i postaje pogodno tlo za razvoj bujne emerzne vegetacije što ubrzava eutrofizaciju ovih akvatičnih ekosistema i postepeno vodi ka zarašćivanju kanala čime oni postaju ekosistemi močvarno-barskog tipa (Lazić, 2006; Stojanović et al., 2007b; Knežević et al., 2008; Ljevnaić et al., 2008; Džigurski et al., 2010a).



107

5.2. Vegetacija OKM Hs DTD na području Banata

Fitocenološkim proučavanjima vegetacije OKM Hs DTD na području Banata konstatovane su sastojine 26 asocijacija koje su objedinjene klasama: Hydrochari-Lemnetea Oberd. 1967, Potametea Tx. et Prsg. 1942 i Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942.

Klasi Hydrochari-Lemnetea Oberd. 1967 pripadaju sastojine asocijacija: Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960, Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956, Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963, Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960, Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952, Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 i Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935.

Klasi Potametea Tx. et Prsg. 1942 pripadaju sastojine asocijacija: Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964, Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969, Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997, Myriophyllo-Potametum Soó 1934, Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996, Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961, Najadetum marinae Fukarek 1961, Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006, Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973, Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 i Trapetum natantis Müller et Görs 1960.

Klasi Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942 pripadaju sastojine asocijacija: Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926, Typhetum angustifoliae Pign. 1953, Typhetum latifoliae G. Lang 1973, Sparganietum erecti Roll 1938, Glycerietum maximae Hueck 1931, Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956, Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968, Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957.



108

Sintaksonomski položaj konstatovanih asocijacija akvatične i semiakvatične vegetacije u OKM Hs DTD na području Banata

LEMNO-POTAMEA Soó 1968 Klasa HYDROCHARI-LEMNETEA Oberd. 1967

Red Hydrocharitetalia Rübel 1933 Sveza Lemnion minoris W. Koch et Tx. ex Oberd 1957 Ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960

Ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956 Ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963 Ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960 Ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952

Sveza Ceratophyllion Den Hartog et Segal 1964

Ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964

Sveza Hydrocharition Rübel 1933 Ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935

Klasa POTAMETEA Tx. et Prsg. 1942 Red Potametalia W. Koch 1926 Sveza Batrachion fluitantis Neuhäusl 1959 Ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964

Sveza Potamion W. Koch 1926 emend. Oberd. 1957

Ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964, Westhoff 1969 Ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997

Ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934 Ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996 Ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961 Ass. Najadetum marinae Fukarek 1961 Ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006

Sveza Nymphaeion Oberd. 1956

Ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973 Ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 Ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960



109

CYPERO-PHRAGMITEA Soó 1968 Klasa PHRAGMITETEA Tx. et Prsg. 1942

Red Phragmitetalia W. Koch 1926 emend. Pign. 1953 Sveza Phragmition communis W. Koch 1926 emend. Soó 1947 Ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmale 1939 Ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953 Ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973 Ass. Sparganietum erecti Roll 1938 Ass. Glycerietum maximae Hueck 1931 Ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956 Ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968

Red Bolboschoenetalia maritimi Hejný 1967 Sveza Bolboschoenion maritime continentale Soó (1945) 1947 Ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957 subass. butometosum Soó (1964) subass. marsiletosum quadrifoliae subass. nova



110

5.2.1. Asocijacija Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960

Asocijacija Lemno-Spirodeletum pripada flotantnom tipu neukorenjene vodene vegetacije i jedna je od dominantnijih vegetacija ovog tipa u kanalima OKM Hs DTD u Banatu. Sastojine ove asocijacije, najčešće formiraju širok pojas, dug nekoliko stotina metara, koji je u kontaktu sa semiakvatičnom vegetacijom (sl. 6). U plićoj vodi uz emerznu vegetaciju, u uvalama gde je voda mirnija, kao i u blizini hidromelioracionih objekata, ove sastojine obrazuju manja ostrva. S obzirom da zajednica pripada neukorenjenom tipu vegetacije, vodene struje delove sastojina otkidaju, te se one ređe nalaze i u nešto dubljoj vodi u vidu manjih ili većih ostrva. Dominantno učešće u sastojinama ove zajednice, na ispitivanom terenu, imaju vrste Lemna minor i Spirodela polyrhhiza (sl. 7). Sastojine ove fitocenoze konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Grebenac, Kajtasovo), Zlatici (Vrbica, Crna Bara, Padej, Sajan-Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Srpski Itebej, Banatski Dvor, Jankov Most), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište - Klek), kanalu Begej (Mužlja, Ečka, Stajićevo), Tamišu (Tomaševac) i Moravici (Barice).

Slika 6. Sastojine ass. Lemno-Spirodeletum na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej kod Melenaca

Slika 7. Edifikatori zajednice Lemna minor i Spirodela polyrhhiza Sinmorfologija ass. Lemno-Spirodeletum

Građa i floristički sastav - Floristički sastav asocijacije Lemno-Spirodeletum čini 19 vrsta (tab. 14). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 80% do 100%. Karakteristične vrste zajednice su Lemna minor (V; 5180) i Spirodela polyrrhiza (V; 1270). Karakteristične vrste sveze su: Ceratophyllum demersum (V; 2955), Lemna gibba (V; 1045), Salvinia natans (III; 70) i Lemna trisulca (I; 10). Karakteristična vrsta reda je Hydrocharis morsus-ranae (II; 20).



111

Među pratilicama je značajno učešće Trapa natans (IV; 40), Potamogeton fluitans (III; 115), Najas marina (III; 75), Elodea canadensis (III; 25) i Myriophyllum spicatum (III; 25). Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Lemna minor i Spirodela polyrrhiza, karakteristične vrste sveze Ceratophyllum demersum i Lemna gibba, i pratilica Trapa natans L. Sastojine asocijacije Lemno-Spirodeletum odlikuje jasna dvoslojnost. Flotantan sloj, pored edifikatora zajednice, grade i Lemna gibba, Trapa natans, Salvinia natans, Potamogeton fluitans, Hydrocharis morsus-ranae i Azolla filiculoides. Submerzan sloj je dobro razvijen, a u njemu dominira Ceratophyllum demersum. Pored njega ovaj sloj grade i: Najas marina, Elodea canadensis, Myriophyllum spicatum, Elodea nuttallii, Vallisneria spiralis, vrste roda Potamogeton (P. pectinatus, P. crispus i P. perfoliatus) i Lemna trisulca. U nešto dubljoj vodi, u jednoj sastojini, je konstatovana i emerzna biljka Sagittaria sagittifolia. Smena aspekata zajednice Lemno-Spirodeletum nije jasno izražena. Sastojine ove asocijacije, obrastajući slobodnu vodenu površinu, formiraju gust zelen pokrivač jednoličanog izgleda. U jesen, kada dominantne biljke gube hlorofil, sastojine postaju beličaste.

Biološki spektar ass. Lemno-Spirodeletum

Analiza biološkog spektra, odnosno analiza životnih formi ass. Lemno-Spirodeletum pokazuje da u njenoj građi učestvuju samo hidrohelofite. Biljnogeografska analiza ass. Lemno-Spirodeletum Biljnogeografska analiza, odnosno analiza spektra arealtipova, ukazuje na apsolutnu dominaciju vrsta iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja što je očekivano s obzirom da je reč o akvatičnom ekosistemu u kome vladaju relativno ujednačeni uslovi životne sredine (tab. 15). Najzastupljenije su vrste iz grupe kosmopolitskog flornog elementa sa 47,37% (9 taksona). Slede ih adventivne vrste sa 21,05% (4 taksona), a vrste cirkumpolarnog i evroazijskog flornog elementa prisutne su sa po 15,79% (po 3 taksona). Tabela 15. Biljnogeografska analiza ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs

1960

Grupa Florni element Broj vrsta % KOSMOPOLITSKA (9 taksona - 47,37%) Kosmopolitski 9 47,37

ADVENTIVNA (4 taksona - 21,05%) Adventivni 4 21,05

CIRKUMPOLARNA (3 taksona - 15,79%)


EVROAZIJSKA (3 taksona - 15,79%) Evroazijski 3 15,79

Tabela 14. Fitocenološka tabela ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960

veličina probne površine (m2) 25 25 25 25 10 5 10 5 25 25 opšta pokrovnost (%) 100 100 100 100 100 80 100 90 90 90 broj biljnih vrsta 4 5 8 10 9 11 12 12 14 14 Florni

element Životna forma Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Stepen

prisutnostiPokrovna vrednost

Karakteristične vrste asocijacije Lemno-SpirodeletumKosm. HH. Lemna minor L. 5.5 4.4 4.4 4.4 4.4 2.2 4.4 3.3 4.4 +.1 V 5180 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 2.2 +.1 +.1 2.2 2.2 1.1 1.1 4.4 V 1270 Karakteristične vrste sveze Lemnion minoris Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 3.3 +.1 5.5 4.4 1.1 3.3 1.1 3.3 2.2 V 2955 Kosm. HH. Lemna gibba L. 3.3 +.1 +.1 +.1 1.1 2.2 1.2 +.1 3.3 V 1045 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 III 70 Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.2 +.1 I 10 Karakteristične vrste reda Hydrocharitetalia Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Vrste pratilice Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 IV 40 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. 1.1 +.1 +.1 +.1 1.1 III 115 Kosm. HH. Najas marina L. +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 III 75 Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 25 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 25 Adv. HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John 3.3 1.1 +.1 II 430 Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 +.1 +.1 II 15 Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. +.1 +.1 +.2 II 15 Kosm. HH. Potamogeton perfoliatus L. +.1 +.1 I 10 Evr. HH. Sagittaria sagittifolia L. +.1 I 5

Lokaliteti: 1 - Plovni Begej (Žitište); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 4 - Stari Begej (Jankov Most); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 9 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 10 - Kikindski kanal (Bašaid)



113

Sinekologija ass. Lemno-Spirodeletum Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F) istraživane fitocenoze je 5,00 što je očekivano s obzirom da se radi o sastojinama flotantne, akvatične vegetacije (tab. 16). Srednja vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju staništa (R) od 3,36, ukazuje da se sastojine ove asocijacije razvijaju u vodi neutralne hemijske reakcije. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za sadržaj hranljivih materija, posebno azotnih jedinjenja (N) od 3,56, i prosečna vrednost ekološkog indeksa za sadržaj organskih materija (H) od 3,54, upućuju da se sastojine razvijaju u mezo-eutrofnim akvatičnim ekosistemima srednje do relativno bogatim organskim matrijama. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D) je 4,80 što stanište ispitivane fitocenoze karakteriše kao slabo aerisano. Analiza ekološkog indeksa za salinitet staništa (S) pokazuje da od 19 vrsta, koje grade analiziranu fitocenozu, 5 vrsta (Najas marina, Myriophyllum spicatum, Elodea nuttallii, Potamogeton pectinatus i Potamogeton perfoliatus), ili 26,32%, podnosi izvesnu zaslanjenost vode. Vrednost ekološkog indeksa za osvetljenost (L) od 3,69, ukazuje da razvoju sastojina ove asocijacije pogoduju dobro osvetljena mesta, ali da podnose i izvesnu zasenčenosti od strane emerzne vegetacije. Srednja vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T) od 3,87, upućuje da razvoju sastojina pogoduje topla voda. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,36 što ukazuje da razvoj sastojina ove zajednice nije klimatski uslovljen.

Tabela 16. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960

Ekološki indeks

Broj fitocenološkog snimka Srednja vrednost1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,31 3,68 3,40 3,50 3,40 3,16 3,26 3,31 3,22 3,33 3,36 N 3,50 3,90 3,48 3,59 3,73 3,45 3,51 3,53 3,49 3,45 3,56 H 3,69 3,55 3,60 3,47 3,47 3,48 3,51 3,53 3,51 3,55 3,54 D 4,88 5,00 4,68 4,76 4,80 4,74 4,77 4,75 4,71 4,86 4,80 L 3,69 3,77 3,68 3,79 3,60 3,74 3,70 3,72 3,59 3,60 3,69 T 3,44 4,03 3,88 3,50 3,53 4,19 4,05 3,94 3,90 4,24 3,87 K 2,31 2,50 2,39 2,40 2,30 2,27 2,25 2,37 2,32 2,46 2,36

Floristička sličnost ass. Lemno-Spirodeletum sa drugim asocijacijama Poređenjem florističke strukture sastojina zajednice Lemno-Spirodeletum, iz OKM Hs DTD na području Banata, sa istom zajednicom opisanom na drugim lokalitetima u Vojvodini i Rumuniji uočava se znatna podudarnost (tab. 17). Konstatovane sastojine pokazuju najveću florističku sličnost (ISs =91,43%) sa sastojinama iste asocijacije u OKM Hs DTD u Bačkoj (Lazić, 2006). Visok indeks sličnosti rezultat je sličnih ekoloških uslova koji vladaju u ova dva ekosistema, s obzirom da je reč o kanalima sa dirigovanim vodnim režimom. Nešto niže vrednosti indeksa sličnosti zabeležene su poređenjem sa sastojinama ove asocijacije u Labudovom oknu (ISs=82,76%; Polić, 2005) i Koviljskom ritu (ISs=64,71%; Radulović, 2000). Poređenjem sa sastojinama nađenim u Rumuniji (ISs=55,00%; Coldea et al., 1997), Carskoj bari (ISs=51,43%; Radulović, 2005), te Apatinskom i Monoštorskom ritu (ISs=42,42%; Panjković, 2005) uočava se relativno nizak indeks sličnosti što je posledica razlika u florističkom sastavu vrsta pratilica. Najniža floristička podudarnost od 28,57%,



114

utvrđena je sa sastojinama iste zajednice iz reke Ipeľ koja čini prirodnu granicu između Slovačke i Mađarske (Hrivnák, 2002a). Tabela 17. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et

Görs 1960

Upoređivane asocijacije Lokalitet,

autor i godina Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960

OKM Hs DTD - Banat 19

Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960

OKM Hs DTD - Bačka, Lazić, 2006.

16 16 91,43%

Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954

Labudovo okno, Polić, 2005.

13 12 82,76%

Lemno minoris-Spirodeletum polyrrhizae W. Koch 1954

Koviljski rit, Radulović, 2000.

15 11 64,71%


vode Rumunije, Coldea et al., 1997.

21 11 55,00%


Carska bara, Radulović, 2005.

16 9 51,43%


Apatinski i Monoštorski rit, Panjković, 2005.

14 7 42,42%


reka Ipeľ (Slovačka) Hrivnák, 2002a.

16 5 28,57%



115

5.2.2. Asocijacija Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956 Zajednica vodene paprati (Salvinia natans) i plivajuće cvetnice sočivice (Spirodela polyrhhiza) pripada flotantnoj, neukorenjenoj akvatičnoj vegetaciji. Sastojine ove fitocenoze češće obrazuju dugački pojas uz sastojine semiakvatične vegetacije, a ređe grade manja ostrva. Njihovom razvoju pogoduju topla i osunčana mesta, zaštićena od vetra, gde je voda plitka i mirnija (uvale, blizina hidromelioracionih objekata i dr.). Strujanje vode lako otkida delove sastojina i, lako i brzo, raznosi ih, pa se mogu naći, u vidu manjih ili većih ostrva, i u dubljoj vodi. Pri povoljnom temperaturnom i svetlosnom režimu, sastojine konstatovane zajednice ponekad prekriju gotovo čitavo vodeno ogledalo (pr. Kikindski kanal u blizini Iđoša u septembru 2006. godine), sl. 8. Sastojine ove zajednice fragmentarno su razvijene u okviru sastojina drugih makrofitskih zajednica kao što su Trapetum natantis i Hydrocharidetum morsus-ranae i dr. Guste rozete Trapa natans usporavaju kretanje vode i stvaraju uslove pogodne za razvoj ove fitocenoze (Stevanović, 2002). U sastojinama ove zajednice dominantnim vrstama Salvinia natans i Spirodela polyrhhiza često je pridružena i jedna od najsitnijih cvetnica Lemna minor. Sastojine ove asocijacije konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Jermenovci, Kajtasovo), Zlatici (Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Banatski Dvor, Jankov Most) i kanalu Begeju (Stajićevo). Slika 8. Sastojine ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae na Kikindskom kanalu

Slika 9. Salvinia natans

Sinmorfologija ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae

Građa i floristički sastav - Floristički sastav zajednice Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae čini 16 vrsta sa opštom pokrovnom vrednošću biljnog pokrivača od 80% do 100% (tab. 18). Edifikatori zajednice su Salvinia natans (V; 6875) i Spirodela polyrhhiza (V; 1419). Karakteristične vrste sveze su Ceratophyllum demersum (V; 781), Lemna minor (IV; 675) i Lemna gibba (IV; 244). Od karakterističnih vrsta reda zabeležena je jedino vrsta Hydrocharis morsus-ranae (II; 13). Od vrsta pratilica konstatovane su: Potamogeton fluitans (III; 81),



116

Trapa natans (III; 81), Vallisneria spiralis (II; 288), Myriophyllum spicatum (II; 19), Azolla filiculoides (II; 19), Potamogeton pectinatus (I; 6), Potamogeton lucens (I; 6), Elodea canadensis (I; 6), Potamogeton crispus (I; 6) i emerzna biljka Butomus umbellatus (I; 6) nađena u jednoj sastojini.

Karakterističan skup čini pet vrsta. To su: karakteristične vrste asocijacije Salvinia natans i Spirodela polyrhhiza, i karakteristične vrste sveze Ceratophyllum demersum, Lemna minor i Lemna gibba.

Sastojine ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae karakteriše dvoslojnost. Flotantan sloj čine Salvinia natans (sl. 9), Spirodela polyrhhiza, Lemna minor, Lemna gibba, Hydrocharis morsus-ranae, Potamogeton fluitans, Trapa natans i Azolla filiculoides. Submerzan sloj uglavnom gradi Ceratophyllum demersum, dok su vrste Vallisneria spiralis, Myriophyllum spicatum, Elodea canadensis, i vrste roda Potamogeton (P. pectinatus, P. lucens i P. crispus) najčešće pojedinačne. U plićim delovima kanala, bliže obali, prisutna je emerzna vrsta Butomus umbellatus. U odnosu na ostale flotantne zajednice, ova zajednica se odlikuje najdužim vegetacionim periodom koji traje od aprila do novembra (Panjković, 2005; Lazić, 2006). Ona maksimum razvoja dostiže u avgustu kada sastojine, u vidu gustog zelenog tepiha, prekrivaju površinu vode. Tokom prolećnog i letnjeg aspekta, zelena boja sastojina potiče od graditelja zajednice, dok u jesen sastojine poprimaju sivkastu boju. Biološki spektar ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae

Biološki spektar pokazuje da u građi sastojina ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae učestvuju samo hidrohelofite.

Biljnogeografska analiza ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Asocijaciju Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae grade samo vrste širokog rasprostranjenja od kojih su zastupljenije kosmopolitske (37,50%) i cirkumpolarne vrste (25,00%), a manje su prisutne evroazijske i adventivne vrste (po 18,75%), tab. 19.

Tabela 19. Biljnogeografska analiza ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956




EVROAZIJSKA (3 taksona - 18,75%) Evroazijski 3 18,75


Tabela 18. Fitocenološka tabela ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956

veličina probne površine (m2) 20 30 30 25 50 15 10 50 opšta pokrovnost (%) 100 100 95 100 100 100 80 95 broj biljnih vrsta 10 6 8 8 10 7 5 5 Florni

element Životna forma Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 Stepen


Karakteristične vrste asocijacije Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni 4.4 3.3 5.5 5.5 5.5 4.4 4.4 4.4 V 6875Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. 4.4 2.2 +.1 1.2 +.1 1.1 1.1 2.1 V 1419 Karakteristične vrste sveze Lemnion minorisKosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 +.1 2.2 1.1 +.1 3.3 +.1 +.1 V 781 Kosm. HH. Lemna minor L. 2.2 2.2 +.1 2.2 +.1 +.1 IV 675 Kosm. HH. Lemna gibba L. 2.2 +.1 +.1 +.1 +.1 IV 244 Karakteristične vrste reda HydrocharitetaliaEvr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 II 13 Vrste pratilice Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 1.1 +.1 III 81 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 1.1 III 81 Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 2.2 1.1 II 288 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 +.1 II 19 Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. +.2 +.1 +.2 II 19 Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 I 6 Cirk. HH. Potamogeton lucens L. +.1 I 6 Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 I 6 Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 I 6 Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 I 6 Lokaliteti: 1 - Kikindski kanal (Bašaid); 2 - Kikindski kanal (Novo Miloševo); 3 - Kikindski kanal (Bašaid); 4 - Stari Begej (Jankov Most); 5 - Kikindski kanal (Sajan); 6 - Zlatica (Padej); 7 - Kikindski kanal (Sajan); 8 - Zlatica (Padej)



118

Sinekologija ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae U analiziranoj fitocenozi prisutne su samo hidrofite na šta ukazuje srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F - 5,00), tab. 20. Poređenjem srednjih vrednosti ekološkog indeksa za hemijsku reakciju sredine (R) svih konstatovanih zajednica akvatične i semiakvatične vegetacije OKM Hs DTD na području Banata, ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae ima najnižu vrednost ovog ekološkog indeksa (R - 2,83) koja svedoči o sredini neutralne hemijske reakcije. Na osnovu prosečne vrednosti ekološkog indeksa za sadržaj hranljivih materija (N - 3,31) i srednje vrednosti ekološkog indeksa za sadržaj organskih materija (H - 3,71) zaključujemo da se sastojine ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae razvijaju u mezotrofnoj vodi relativno bogatoj organskim materijama. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D - 4,89) ukazuje na slabo aerisano stanište. Sastojine ove asocijacije nisu prilagođene na zaslanjenost vode o čemu svedoči njihov floristički sastav u kojem su svega dve biljne vrste (Myriophyllum spicatum i Potamogeton pectinatus) tj. 12,5%, okarakterisane ekološkim indeksom S+ prisutne sa malom brojnosti i pokrovnosti. Srednje vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 4,11) i temperaturu staništa (T - 4,51) indiciraju na zaključak da razvoju sastojina pogoduje osvetljeno ili slabo zasenčeno i toplo stanište. Ova zajednica ima najveće vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost i temperaturu staništa u poređenju sa srednjim vrednostima ovih ekoloških indeksa svih konstatovanih zajednica kanalske mreže u Banatu. Voda, kao životna sredina, ublažila je uslove kontinentalne klime istraživanog područja što potvrđuje srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K - 2,61). Tabela 20. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić

1956

Ekološki indeks

Broj fitocenološkog snimka Srednja vrednost1 2 3 4 5 6 7 8

F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,08 2,69 2,89 2,93 2,89 2,96 2,67 2,55 2,83 N 3,24 3,04 3,33 3,29 3,44 3,69 3,22 3,20 3,31 H 3,79 3,73 3,63 3,75 3,63 3,65 3,72 3,80 3,71 D 4,84 5,00 5,00 5,00 4,78 5,00 4,67 4,80 4,89 L 4,00 4,00 4,04 4,21 4,11 3,88 4,33 4,30 4,11 T 4,32 4,54 4,44 4,18 4,56 4,50 4,72 4,80 4,51 K 2,42 2,21 2,40 2,61 2,65 2,89 2,81 2,89 2,61

Floristička sličnost ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae sa drugim asocijacijama Najveći indeks florističke sličnosti od 75,86% zabeležen je između ispitivanih sastojina ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae sa sastojinama iste zajednice u Labudovom oknu (Polić, 2005), tab. 21. Takođe, visok indeks sličnosti od 66,67% je sa sastojinama konstatovanim u Jegričkoj i u kanalima OKM Hs DTD u Bačkoj (Lazić, 2003; Lazić, 2006). Nešto niži indeks sličnosti (ISs=59,26%) dobijen je poređenjem ispitivanih sastojina sa sastojinama iste zajednice u kanalu „Vrbas-Bezdan“ (Stojanović et al., 1994a). U ovom kanalu zabeleženo je prisustvo flotantnih vrsta Nuphar luteum i Nymphaea alba, koje nisu prisutne u sastojinama ove zajednice iz kanalske mreže Banata. Približno isti indeksi florističke sličnosti dobijeni su poređenjem sa sastojinama opisanim u Koviljskom ritu (ISs=56,25%; Radulović,



119

2000) i Apatinskom i Monoštorskom ritu (ISs=56,00; Panjković, 2005). Floristički su znatno bogatije sastojine konstatovane u Rumuniji (Coldea et al., 1997), pa je i indeks sličnosti niži i iznosi 53,06%. Najmanja floristička podudarnost, sa indeksom florističke sličnosti oko 50,00%, utvrđena je poređenjem sastojina ove zajednice sa sastojinama konstatovanim u Bardači (ISs=51,43%; Kovačević, 2005), na Starom Begeju, Kanalu Begej, Carskoj bari i Perleskoj bari (ISs=50,00%; Butorac, 1995). S obzirom da je reč o ribnjaku, barama i kanalima, usled jakog antopogenog uticaja na ovim lokalitetima stvorili su se specifični ekološki uslovi koji su i uslovili drugačiji floristički sastav, što ima za posledicu i najniži indeks sličnosti. Tabela 21. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956

Upoređivane asocijacije Lokalitet, autor i godina

Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956


Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956


13 11 75,86%


Jegrička, Lazić,2003.

11 9 66,67%



17 11 66,67%


kanal “Vrbas-Bezdan«, Stojanović et al., 1994a.

11 8 59,26%



16 9 56,25%

Spirodelo-Salvinietum natantis Slavnić 1956


9 7 56,00%

Spirodelo-Salvinietum natantis Slavnić 1956


33 13 53,06%

Spirodelo-Salvinietum polyrrhizae Slavnić 1956

Bardača (Republika Srpska) Kovačević, 2005.

19 9 51,43%


Stari Begej, Kanal Begej, Carska bara, Perleska bara Butorac, 1995.

12 7 50,00%



120

5.2.3. Asocijacija Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963

Zajednica Lemnetum (minori)-trisulcae pripada submerznoj, neukorenjenoj vegetaciji. Na istraživanom području, sastojine su razvijene uglavnom sporadično u plićim delovima kanala, bliže obali, na mestima gde je voda topla i umereno do relativno bogata organskim jedinjenjim, a njeno strujanje slabije ili gotovo da izostaje (sl. 10). Dubina vode ne prelazi 1m, a dno je uglavnom muljevito. U opštem izgledu zajednice dominantna je pseudoflotantna trouglasta sočivica Lemna trisulca sl. 11. Fiziognomsko obeležje sastojinama ove fitocenoze daju i submerzna vrsta Ceratophyllum demersum i flotantna Lemna minor.

U OKM Hs DTD u Banatu, sastojine ass. Lemnetum (minori)-trisulcae su retke i zabeležene su na Zlatici (Crna Bara, Jazovo) i Moravici (Margita-Barice).

Slika 10. Sastojine ass. Lemnetum (minori)-trisulcae na Zlatici kod Crne Bare

Slika 11. Lemna trisulca

Sinmorfologija ass. Lemnetum (minori)-trisulcae

Građa i floristički sastav - Sastojine analizirane zajednice Lemnetum (minori)-trisulcae, na istraživanom terenu, siromašne su vrstama (4-9 vrsta), tab. 22. Floristički sastav zajednice čini 14 vrsta. Opšta pokrovna vrednost biljnog pokrivača je od 90% do 100%. Od



121

vrsta graditelja zajednice, velikom brojnošću i pokrovnošću, se izdvaja Lemna trisulca (V; 6000), dok je subedifikatorska vrsta Lemna minor (IV; 750) manje zastupljena. Karakteristične vrste sveze su Ceratophyllum demersum (IV; 1755) i Spirodela polyrhhiza (I; 5), a karakteristična vrsta reda Hydrocharis morsus-ranae (V; 310) konstatovana je u svim ispitivanim sastojinama. Među vrstama pratilicama dominiraju semiakvatične biljke.

Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Lemna trisulca i Lemna minor, karakteristična vrsta sveze Ceratophyllum demersum i karakteristična vrsta reda Hydrocharis morsus-ranae.

Sastojine ass. Lemnetum (minori)-trisulcae odlikuje dvoslojnost. U gusto formiranom submerznom sloju dominiraju Lemna trisulca i Ceratophyllum demersum, a pored njih ovaj sloj gradi i Potamogeton lucens. Flotantni sloj je slabije razvijen, a izgrađuju ga Lemna minor, Hydrocharis morsus-ranae, Spirodela polyrhhiza i Polygonum amphibium.

Dinamika fitocenoze nije jasno izražena. Biološki spektar Lemnetum (minori)-trisulcae

Biološki spektar potvrđuje hidrofitski karakter zajednice. U sastojinama ispitivane ass. Lemnetum (minori)-trisulcae dominiraju hidrohelofite sa 92,86% (13 taksona), a samo u jednoj sastojini je zabeležena i geofita Polygonum amphibium (7,14%), tab. 23.

Tabela 23. Spektar životnih formi ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963

Grupa Životna forma Broj vrsta %

HIDROHELOFITA (13 taksona - 92,86%)

HH. 12 85,72 HH. (G) 1 7,14

GEOFITA (1 takson - 7,14%) G.-HH. 1 7,14

Biljnogeografska analiza ass. Lemnetum (minori)-trisulcae U ispitivanoj fitocenozi dominiraju elementi širokog rasprostranjenja sa 92,86% (kosmopolitski - 42,87%, cirkumpolarni - 28,57%, evroazijski - 14,28% i adventivni - 7,14%), (tab. 24). Florni elementi užeg rasprostranjenja zastupljeni su subsrednjeevropskom vrstom Sparganium ramosum (7,14%).

Tabela 22. Fitocenološka tabela ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963




Karakteristične vrste asocijacije Lemnetum (minori) - trisulcaeKosm. HH. Lemna trisulca L. 4.4 5.5 3.3 3.3 4.4 4.4 5.5 4.4 3.4 4.4 V 6000 Kosm. HH. Lemna minor L. 1.1 +.1 1.1 4.4 +.1 +.1 +.1 +.1 IV 750 Karakteristične vrste sveze Lemnion minorisKosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 2.2 3.3 4.4 2.2 2.2 2.2 +.1 IV 1755 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 I 5 Karakteristične vrste reda HydrocharitetaliaEvr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 2.2 +.1 1.1 V 310 Vrste pratilice Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 70 Cirk. HH. Potamogeton lucens L. 2.2 2.2 +.1 II 355 Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. 1.2 +.1 +.2 +.1 II 65 Cirk. HH. Marsilea quadrifolia L. +.1 2.2 I 180 Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. 1.1 I 50 Kosm. HH. Typha latifolia L. +.1 I 5 Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 I 5 Adv. HH. (G) Acorus calamus L. +.1 I 5 Subcirk. G.-HH. Polygonum amphibium L. +.2 I 5

Lokaliteti: 1 - Zlatica (Crna Bara); 2 - Zlatica (Jazovo); 3 - Zlatica (Crna Bara); 4 - Zlatica (Crna Bara); 5 - Moravica (Margita - Barice); 6 - Moravica (Margita - Barice); 7 - Moravica (Margita - Barice); 8 - Moravica (Margita - Barice); 9 - Moravica (Margita - Barice); 10 - Moravica (Margita - Barice)



123

Tabela 24. Biljnogeografska analiza ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963




EVROAZIJSKA (2 taksona - 14,28%)

Evroazijski 1 7,14 Subevroazijski 1 7,14

SREDNJEEVROPSKA (1 takson - 7,14%) Subsrednjeevropski 1 7,14

ADVENTIVNA (1 takson - 7,14%) Adventivni 1 7,14

Sinekologija ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost ukazuje na hidrofitski karakter sastojina ispitivane zajednice (F - 5,00) (tab. 25). Prosečna vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju staništa (R - 3,29) upućuju na zaključak da su sastojine ove zajednice razvijene u vodi neutralne hemijske reakcije. Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj hranljivih jedinjenja (N - 3,63) i organskih materija (H - 3,55) indiciraju da razviju sastojina pogoduje mezo-eutrofana voda, srednje do relativno bogata organskim jedinjenjima. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost sredine (D - 4,99) ukazuje na slabo aerisanu sredinu. To je ujedno i najveća vrednost ovog ekološkog indeksa u poređenju sa prosečnim vrednostima ovog ekološkog indeksa ostalih konstatovanih zajednica istraživanog ekosistema. Sastojine ove zajednice ne podnose zaslanjenost vode s obzirom da u njima nisu konstatovane vrste prilagođene zaslanjenoj vodi okarakterisane ekološkim indeksom S+. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za osvetljenost (L - 3,27) ukazuju da su sastojine ass. Lemnetum (minori)-trisulcae razvijene u uslovima polusenke što je razumljivo s obzirom da ova zajednice pripada submerznoj vegetaciji. Ova zajednica ima najnižu vrednost ekološkog indeksa za osvetljenost staništa u poređenju sa srednjim vrednostima ovog ekološkog indeksa ostalih konstatovanih zajednica OKM Hs DTD u Banatu. Vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T - 3,99) indicira da razvoju sastojina ove fitocenoze pogoduje topla voda. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,88.



124

Tabela 25. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,14 3,28 3,37 3,39 3,40 3,26 3,38 3,25 3,17 3,27 3,29 N 3,52 3,67 3,84 3,86 3,76 3,67 3,67 3,50 3,48 3,33 3,63 H 3,62 3,61 3,53 3,54 3,40 3,44 3,46 3,75 3,52 3,67 3,55 D 5,00 5,00 5,00 5,00 4,88 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 4,99 L 3,33 3,11 3,16 3,39 3,40 3,44 3,33 3,10 3,30 3,13 3,27 T 4,10 4,00 3,95 3,79 4,00 4,00 4,00 3,90 4,09 4,07 3,99 K 2,43 2,85 2,75 2,53 3,06 3,00 3,00 2,90 3,10 3,13 2,88

Floristička sličnost ass. Lemnetum (minori)-trisulcae sa drugim asocijacijama Ispitivane sastojine ass. Lemnetum (minori)-trisulcae pokazale su najveću florističku sličnost sa sastojinama ass. Lemnetum trisulcae konstatovanim u vodama Rumunije (ISs=54,55%; Coldea et al., 1997) i sa sastojinama iste zajednice iz Starog Begeja (ISs=50,00%; Butorac, 1995), tab. 26. Nešto niža floristička podudarnost zabeležena je sa sastojinama ass. Lemnetum (minori)-trisulcae iz Apatinskog i Monoštorskog rita (ISs=47,62%; Panjković, 2005). Najniža sličnost u florističkom sastavu je sa sastojinama ass. Lemnetum trisulcae konstatovanim u reci Ipeľ (ISs=46,67%; Hrivnák, 2002a). Tabela 26. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963


Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963


Lemnetum trisulcae Knapp et Stoffers 1962


19 9 54,55%

Lemnetum trisulcae Soó 1927, Knapp et Stoffers 1962, Trinajstić 1964

Stari Begej, Butorac, 1995.

6 5 50,00%

Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963


7 5 47,62%

Lemnetum trisulcae Knapp et Stoffers 1962


16 7 46,67%



125

5.2.4. Asocijacija Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960 Zajednica male i grbave sočivice Lemnetum (minori)-gibbae jedna je od zajednica neukorenjene, flotantne akvatične vegetacije (sl. 12). Sastojine ove asocijacije, na istraživanom području, razvijene su fragmentarno, u vidu manjih ostrva, neposredno uz ivicu kanala gde su u kontaktu sa semiakvatičnom vegetacijom. Pogodno mesto za razvoj sastojina su delovi kanala gde je voda mirnijeg toka, topla i dubine do pola metra.

Sastojine ass. Lemnetum (minori)-gibbae su, na istraživanom terenu, retke i konstatovane su u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Klek, Lazarevo, Botoš) i Kikindskom kanalu (Novo Miloševo, Bašaid).

Slika 12. Sastojine ass. Lemnetum (minori)-gibbae na Kikindskom kanalu kod Bašaida

Sinmorfologija ass. Lemnetum (minori)-gibbae

Građa i floristički sastav - Floristički sastav zajednice čini 20 vrsta sa opštom pokrovnom vrednošću od 70% do 100% (tab. 27). Karakteristične vrste zajednice su Lemna gibba (V; 5179) i Lemna minor (V; 1014). Karakteristične vrste sveze su: Ceratophyllum demersum (V; 2429), Salvinia natans (V; 171), Spirodela polyrrhiza (IV; 164) i Lemna trisulca (I; 7). Karakteristična vrsta reda je Hydrocharis morsus-ranae (II; 14). Među vrstama pratilicama dominiraju submerzne hidrofite.

Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Lemna gibba i Lemna minor, karakteristične vrste sveze Ceratophyllum demersum, Salvinia natans, Spirodela polyrrhiza, i pratilica Potamogeton crispus.

Sastojine zajednice Lemnetum (minori)-gibbae karakteriše dvoslojna struktura. Bogat flotantan sloj grade edifikatori zajednice Lemna gibba i Lemna minor, a pored njih i Salvinia natans, Spirodela polyrrhiza, Potamogeton fluitans, Hydrocharis morsus-ranae, Trapa natans i Nuphar luteum. Submerzan sloj je izuzetno bogat vrstama koje odlikuje relativno visok stepen prisutnosti i pokrovne vrednosti. Ovaj sloj izgrađuju: Lemna trisulca, Ceratophyllum demersum, Potamogeton crispus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton pectinatus, Vallisneria spiralis, Elodea canadensis, Najas minor, Elodea nuttallii, Najas marina i



126

Utricularia australis. S obzirom da je ova zajednica u kontaktu sa emerznom vegetacijom, u njenom florističkom sastavu, u okviru dva snimka, prisutna je i emerzna Sagittaria sagittifolia.

Florističko, fiziognomsko i cenobiotičko obeležje zajednici Lemnetum (minori)-gibbae daju flotantne edifikatorske vrste Lemna gibba i Lemna minor. Zajednica je kratkog vegetacionog perioda koji počinje krajem proleća, a optimalan razvoj dostiže početkom leta. Smena aspekata tokom vegetacionog perioda nije jasno izražena.

Biološki spektar Lemnetum (minori)-gibbae

Analizom životnih formi vrsta konstatovanih u sastojinama ass. Lemnetum (minori)-gibbae uočljivo je prisustvo samo hidrohelofita. Biljnogeografska analiza ass. Lemnetum (minori)-gibbae Biljnogeografsko obeležje zajednice Lemnetum (minori)-gibbae je apsolutna dominacija vrsta širokog rasprostranjenja (tab. 28). Među njima, najzastupljenije su biljke kosmopolitskog flornog elementa (40,00%). Slede ih biljke evroazijskog (25,00%) i cirkumpolarnog flornog elementa (20,00%). Adventivne vrste su najmanje zastupljene (15,00%), a predstavljene su vrstama Vallisneria spiralis, Elodea canadensis i Elodea nuttalllii koje su u fazi intenzivnog širenja u OKM Hs DTD (Stojanović et al., 2009a). Tabela 28. Biljnogeografska analiza ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960

Grupa Florni element Broj vrsta %

KOSMOPOLITSKA ( 8 taksona - 40,00%) Kosmopolitski 8 40,00

EVROAZIJSKA (5 taksona - 25,00%)





Sinekologija ass. Lemnetum (minori)-gibbae Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F - 5,00) jasno ukazuje da se radi o vodenoj vegetaciji (tab. 29). Srednje vrednosti ekoloških indeksa za hemijsku reakciju staništa (R - 3,48), za sadržaj mineralnih jedinjenja, posebno jedinjenja azota (N - 3,67) i za sadržaj organskih materija (H - 3,60) upućuju da razvoju sastojina ove zajednice pogoduje voda neutralne do slabo alkalne hemijske reakcije, umereno do relativno bogata mineralnim i organskim jedinjenjima. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost (D - 4,88) karakteriše ispitivan ekosistem kao slabo aerisan. Sastojine ass. Lemnetum (minori)-gibbae razvijene su u nezaslanjenoj vodi, iako je u njima konstatovano prisustvo četiri vrste (Myriophyllum spicatum, Potamogeton pectinatus, Elodea nuttallii i Najas marina) tolerantne na veću koncentraciju soli (S+ - 20,00%). Sastojine ove fitocenoze razvijene su na mestima sa povoljnim svetlosnim (L - 3,70) i temperaturnim režimom (T - 4,21). Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) iznosi 2,02.

Tabela 27. Fitocenološka tabela ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960

veličina probne površine (m2) 25 25 30 15 5 20 50 opšta pokrovnost (%) 100 100 70 80 100 100 100 broj biljnih vrsta 9 12 12 15 7 4 5 Florni

element Životna forma Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 Stepen


Karakteristične vrste asocijacije Lemnetum (minori) - gibbae Kosm. HH. Lemna gibba L. 4.4 4.4 4.4 3.3 3.3 3.3 4.4 V 5179 Kosm. HH. Lemna minor L. 1.1 1.1 +.1 1.1 3.3 2.2 +.1 V 1014 Karakteristične vrste sveze Lemnion minorisKosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 3.3 2.2 3.3 1.1 1.1 4.4 V 2429 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 1.1 V 171 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 1.1 +.1 +.1 1.1 IV 164 Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.2 I 7 Karakteristične vrste reda HydrocharitetaliaEvr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 II 14 Vrste pratilice Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 +.1 +.1 +.1 IV 29 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. 1.1 +.1 +.1 III 86 Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 1.1 III 86 Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 +.1 +.1 III 21 Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 +.1 +.1 III 21 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 +.1 III 21 Subevr. HH. Najas minor All. +.1 +.1 II 14 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 II 14 Evr. HH. Sagittaria sagittifolia L. +.1 +.1 II 14 Adv. HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John 2.2 I 250 Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. 1.1 I 71 Kosm. HH. Najas marina L. +.1 I 7 Cirk. HH. Utricularia australis R. Br. +.1 I 7

Lokaliteti: 1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 2 - Kikindski kanal (Bašaid); 3 - Kikindski kanal (Novo Miloševo); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Melenci)



128

Tabela 29. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960

Ekološki indeks

Broj fitocenološkog snimka Srednja vrednost 1 2 3 4 5 6 7

F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,55 3,53 3,52 3,40 3,33 3,47 3,54 3,48 N 3,72 3,55 3,55 3,57 3,56 3,76 4,00 3,67 H 3,59 3,50 3,42 3,57 3,63 3,82 3,67 3,60 D 4,86 4,89 4,82 4,79 4,78 5,00 5,00 4,88 L 3,59 3,55 3,55 3,57 3,93 3,94 3,79 3,70 T 4,24 4,18 4,24 4,07 4,00 4,24 4,50 4,21 K 2,12 2,19 2,07 2,23 2,04 1,64 1,88 2,02

Floristička sličnost ass. Lemnetum (minori)-gibbae sa drugim asocijacijama Najveća floristička sličnost, od 50,00%, utvrđena je poređenjem ispitivanih sastojina zajednice Lemnetum (minori)-gibbae sa sastojinama zajednice Lemnetum gibbae konstatovanim u vodama Rumunije (Coldea et al., 1997), tab. 30. Sve biljne vrste konstatovane u sastojinama zajednice Lemnetum (minori)-gibbae u Nemačkoj (Passarge, 1996), te u Apatinskom i Monoštorskom ritu (Panjković, 2005) zabeležene su i u sastojinama iste zajednice u OKM Hs DTD u Banatu. Indeks sličnosti sa sastojinama u Nemačkoj iznosi 46,15%, a sa sastojinama u Apatinskom i Monoštorskom ritu 33,33%. Najniža vrednost indeksa sličnosti, od 12,50%, utvrđena je sa sastojinama zajednice Lemnetum gibbae zabeleženim u reci Ipeľ (Hrivnák, 2002a). Tabela 30. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx.

1960



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Lemnetum (minori) - gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960


Lemnetum gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960


16 9 50,00%

Lemnetum (minori) - gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960

vode Nemačke, Passarge, 1996.

6 6 46,15%

Lemnetum (minori) - gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960


4 4 33,33%

Lemnetum gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960


12 2 12,50%



129

5.2.5. Asocijacija Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952 Zajednica male sočivice i vodene paprati Lemno minoris-Azolletum filiculoides pripada neukorenjenom tipu, plivajuće akvatične vegetacije. Sastojine ove fitocenoze, na istraživanom području, razvijene su u vidu ostrva ili formiraju uzak pojas vegetacije uz emerznu vegetaciju (sl. 13). Pogodno mesto za razvoj sastojine ove zajednice nalaze uglavnom na mestima zaštićenim od vetra uz obale kanala i u blizini hidromelioracionih objekata. Razvoju sastojina pogoduje plića, sporotekuća ili mirna, ustajala i topla voda. Osnovno fiziognomsko obeležje sastojinama daje adventivna vrsta Azolla filiculoides (sl. 14). S obzirom da je Azolla filiculoides, kao vrsta pratilica, zabeležena u sastojinama mnogih akvatičnih fitocenoza konstatovanih u kanalskoj mreži Banata (Lemno-Spirodeletum, Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae, Ceratophylletum demersi, Hydrocharidetum morsus-ranae, Elodeetum canadensis, Elodeetum nuttallii, Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Nymphoidetum peltatae i Trapetum natantis) moguće je njeno dalje širenje kanalima Hs DTD.

Sastojine ove fitocenoze su retke u OKM Hs DTD u Banatu, i konstatovane su jedino u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš, Vlajkovac - Kajtasovo, Kajtasovo).

Slika 13. Sastojine ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej kod Kajtasova

Slika 14. Azolla filiculoides



130

Slika 15. Smena aspekata sastojina ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides a) prolećni zeleni aspekt b) letnji ljubičasto-zeleni aspekt

Sinmorfologija ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides

Građa i floristički sastav - Sastojine zajednice Lemno minoris-Azolletum filiculoides, na ispitivanom području, siromašne su vrstama (5-9 vrsta). Floristički sastav zajednice čini 11 vrsta sa opštom pokrovnom vrednošću od 95% do 100% (tab. 31). Ulogu edifikatora ima adventivna vrsta Azolla filiculoides (V; 4850), a subedifikator je vrsta Lemna minor (V; 3350). Karakteristične vrste sveze su: Lemna gibba (IV; 1550), Ceratophyllum demersum (IV; 1250), Spirodela polyrrhiza (III; 710) i Salvinia natans (III; 30).

Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Azolla filiculoides i Lemna minor i karakteristične vrste sveze Lemna gibba i Ceratophyllum demersum.

U plićim delovima kanala, u vertikalnoj strukturi ove zajednice uočljiva je jednoslojnost. Gust flotantan sloj pored graditelja zajednice, Azolla filiculoides i Lemna minor, obrazuju i Lemna gibba, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans, kao i pojedinačni primerci vrste Trapa natans. U nešto dubljoj vodi, pored flotantnog, formiran je submerzni sloj koga izgrađuju vrste Ceratophyllum demersum, Elodea canadensis, Potamogeton crispus, Myriophyllum spicatum i Vallisneria spiralis.

Biljni pokrivač ispitivane fitocenoze razvijen je od kraja maja do kraja oktobra, a maksimum razvoja dostiže od juna do septembra što potvrđuje Panjković (2005). Smena aspekata je veoma izražena. Aspektivnosti uslovljava karakteristična vrsta zajednice Azolla filiculoides koja je u simbiozi sa algom Anabaena azollae od koje potiče boja sastojina. Moguće je razlikovati tri aspekta: prolećni zeleni (sl. 15a), letnji ljubičasto-zeleni (sl. 15b) i jesenji tamno-ljubičasti. Smena aspekata uočljiva je i tokom istog godišnjeg doba između sastojina razvijenih na mestima različitog intenziteta svetlosti. Kod sastojina izloženih dejstvu intenzivne svetlosti dominira ljubičasta boja, dok kod sastojina razvijenih u senci prevladava zelena boja. Biološki spektar ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides

U biološkom spektaru analizirane zajednice zastupljene su samo biljke iz grupe hidrohelofita što je karakteristika jedino vodenih ekosistema.

a) b)

Tabela 31. Fitocenološka tabela ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952

veličina probne površine (m2) 25 15 25 50 15 opšta pokrovnost (%) 100 95 100 100 100 broj biljnih vrsta 5 6 6 5 9 Florni

element Životna forma Biljna vrsta 1 2 3 4 5 Stepen


Karakteristične vrste asocijacije Lemno minoris-Azolletum filiculoides Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. 4.4 4.4 4.4 2.2 3.3 V 4850 Kosm. HH. Lemna minor L. 3.3 3.3 2.2 3.3 3.3 V 3350 Karakteristične vrste sveze Lemnion minorisKosm. HH. Lemna gibba L. 2.2 2.2 1.1 3.3 IV 1550 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 1.1 2.2 3.3 IV 1210 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. 2.2 2.2 +.1 III 710 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 +.1 III 30 Vrste pratilice Adv. HH. Elodea canadensis Rich 3.3 1.1 1.1 III 950 Kosm. HH. Potamogeton crispus L. 3.3 I 750Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 I 10 Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 I 10 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 I 10

Lokaliteti: 1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo)



132

Biljnogeografska analiza ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Biljnogeografska analiza pokazuje da sastojine ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides izgrađuju samo biljke širokog rasprostranjenja (tab. 32). Procentualno najveće učešće imaju biljke kosmopolitske grupe flornih elemenata prisutne sa 45,46% (5 taksona). Slede ih adventivne biljke zastupljene sa 27,27% (3 taksona) među kojima je i edifikator zajednice Azolla filiculoides. Cirkumpoloarni florni element prisutan je sa 18,18% (2 taksona), a najmanje su zastupljene biljke evroazijskog flornog elementa sa 9,09% (1 takson). Tabela 32. Biljnogeografska analiza ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl.

1952





EVROAZIJSKA (1 takson - 9,09%) Evroazijski 1 9,09

Sinekologija ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Srednja vrednosti ekološkog indeksa za vlažnost (F) je 5,00 (tab. 33). Srednja vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju staništa (R - 3,30) ukazuje da su sastojine ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides razvijene u vodi neutralne hemijske reakcije. Analizom prosečnih vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj biogenih mineralnih materija, posebno jedinjenja azota (N - 3,69) i sadržaj humusa (H - 3,51) utvrđeno je da je voda mezo-eutrofnog karaktera, srednje do relativno bogata humusom. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost (D - 4,91) indicira da je ispitivan ekosistem slabo aerisan. Konstatovane sastojine ne podnose veću koncentraciju soli u vodi s obzirom da je u njima zabeležena samo vrsta Myriophyllum spicatum okarakterisana ekološkim indeksom S+ (S+ - 9,09%). Interesantno je da su u sastojinama zajednice Lemno minoris-Azolletum filiculoides razvijene u Labudovom oknu prisutni i taksoni toleranti na zaslanjenost (Polić, 2005). Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,79) i temperaturu staništa (T - 4,01) ukazuju da razvoju sastojinama ove fitocenoze pogoduju uslovi dobre osvetljenosti, ali i manje-više zasenčena mesta, uz emerznu vegetaciju, kao i topla voda. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,16. Edifikator zajednice Azolla filiculoides indiferentna je prema ovom ekološkom indeksu.



133

Tabela 33. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952

Ekološki indeks

Broj fitocenološkog snimka Srednja vrednost 1 2 3 4 5

F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,38 3,33 3,29 3,38 3,13 3,30 N 3,63 3,67 3,83 3,85 3,45 3,69 H 3,53 3,57 3,42 3,62 3,39 3,51 D 4,78 4,90 4,88 5,00 5,00 4,91 L 3,78 3,83 3,83 3,88 3,63 3,79 T 4,09 4,10 4,00 4,08 3,79 4,01 K 2,29 2,15 2,15 1,69 2,54 2,16

Floristička sličnost ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides sa drugim asocijacijama Poređenjem sastojina ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides, iz OKM Hs DTD u Banatu, sa sastojinama iste zajednice iz Labudovog okna (Polić, 2005), konstatovana je najveća floristička podudarnost na šta upućuje indeks sličnosti od 66,67% (tab. 34). Sastojine iz Labudovog okna su nešto bogatije u odnosu na sastojine iz kanalske mreže (11:13), a indeks sličnosti od 51,87% zabeležen je poređenjem sa sastojinama iz Koviljskog rita (Radulović, 2000). Nešto niži indeks sličnosti, od 45,45%, dobijen je poređenjem sa sastojinama ass. Lemno-Azolletum carolinianae subass. azolletum filiculoides konstatovanim u Rumuniji (Coldea et al., 1997), dok je najveća razlika u florističkom sastavu, sa indeksom sličnosti od 43,48%, utvrđena sa sastojinama konstatovanim u Apatinskom i Monoštorskom rit (Panjković, 2005).

Tabela 34. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952


Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952


Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952


13 8 66,67%



16 7 51,87%

Lemno-Azolletum carolinianae Nedelcu 1964 subass. azolletum filiculoides Sanda et al. 1994


11 5 45,45%



12 5 43,48%



134

5.2.6. Asocijacija Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964

Asocijacija Ceratophylletum demersi pripada tipu submerzne, neukorenjene akvatične

vegetacije. Sastojine ove fitocenoze, na istraživanom području, razvijene su u dubljoj vodi kanala gde obrazuju gust, podvodni pojas širine nekoliko metara uz flotantnu vegetaciju (sl. 16a). Ređe, u delovima kanala gde je protok vode nešto brži i flotantna vegetacije slabije razvijena, sastojine formiraju uži pojas neposredno uz emerznu vegetaciju. Pri povoljnim uslovima, u užim delovima kanala (pr. Stari Begej na deonici Banatski Dvor - Jankov Most, Moravica na deonici Margita-Barice), submerzan pojas prekriva gotovo celo vodeno ogledalo formirajući guste „podvodne livade“ (sl. 16b). Krajem vegatacionog perioda, biljke padaju na dno, trunu i stvaraju mulj, što postepeno dovodi do eutrofizacije i zarašćivanja akvatičnog ekosistema. Zajednica Ceratophylletum demersi, u singenetskom pogledu, je trajni stadijum razvoja barske vegetacije (Radulović, 2005).

Slika 16. Sastojine ass. Ceratophylletum demersi na Starom Begeju kod Jankovog Mosta

Slika 17. Edifikator zajednice Ceratophyllum demersum i vrsta pratilica Potamogeton fluitans

a) b)



135

Često se sastojine analizirane zajednice mestimično, duž kanala, smenjuju sa čistim i gustim populacijama Myriophyllum spicatum, a ka sredini kanala se nadovezuju na sastojine ass. Trapetum natantis. Razvoju sastojine najviše pogoduje muljevita podloga, spora ili potpuno mirna, eutrofna voda, duboka i do nekoliko metara što za pomenutu zajednicu potvrđuju i rezultati ranijih istraživanja (Stojanović et al., 1994a; Hrivnák, 2002a; Radulović, 2005).

Fiziognomsko obeležje sastojinama ass. Ceratophylletum demersi daje edifikatorska vrsta Ceratophyllum demersum (sl. 17). Ceratophyllum demersum ima široku ekološku amplitudu u odnosu na svetlost pa se sastojine ove zajednice često fragmentarno nalaze i u okviru sastojina drugih akvatičnih zajednica (Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Elodeetum canadensis, Myriophyllo-Potametum, Trapetum natantis, Nymphoidetum peltatae, Hydrocharidetum morsus-ranae, Potametum nodosi i dr.) ili se na njih nadovezuju. Sastojine ass. Ceratophylletum demersi razvijene u dubljoj vodi floristički su siromašnije, a one razvijene u nešto plićoj vodi, bliže obali, floristički su bogatije upravo zbog kontakta sa sastojinama flotantne i submerzne vegetacije.

Sastojine ove zajednice konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj), Zlatici (Vrbica, Crna Bara, Sajan-Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Bašaid), Starom Begeju (Srpski Itebej, Banatski Dvor, Jankov most), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište - Klek), kanalu Begej (Mužlja, Ečka, Stajićevo) i Moravici (Vatin-Margita, Margita, Margita-Barice).

Sinmorfologija ass. Ceratophylletum demersi

Građa i floristički sastav - Floristički sastav zajednice Ceratophylletum demersi čini 19 vrsta (tab. 35). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 80% do 100%, a uslovljena je velikom brojnošću i pokrovnošću edifikatorske vrste Ceratophyllum demersum (V; 7500). Karakteristične vrste reda su: Lemna minor (V; 938), Spirodela polyrrhiza (V; 50), Salvinia natans (II; 69), Hydrocharis morsus-ranae (I; 6) i Lemna trisulca (I; 6). Od vrsta pratilica stepenom prisutnosti izdvajaju se Potamogeton pectinatus (V; 31), Myriophyllum spicatum (III, 81) i Potamogeton crispus (III; 81).

Karakterističan skup čine karakteristična vrsta asocijacije Ceratophyllum demersum, karakteristične vrste reda Lemna minor i Spirodela polyrrhiza, i vrsta pratilica Potamogeton pectinatus.

Sastojine zajednice Ceratophylletum demersi odlikuje slabije izražena dvoslojnost. U kanalskoj mreži u Banatu, češće su razvijene čiste sastojine ove submerzne zajednice u dubljoj vodi. Smatra se da su čiste sastojine ove zajednice posledica intenzivnog vegetativnog razmnožavanja edifikatorske vrste Ceratophyllum demersum (Oťaheľová, 1990). Submerzan sloj je izuzetno dobro razvijen, a formiraju ga guste populacije Ceratophyllum demersum. Ovde su, mesto za razvoj našli, i pojedinačni primerci drugih submerznih biljaka kao što su: Lemna trisulca, Myriophyllum spicatum, Elodea nuttalllii, Vallisneria spiralis, Elodea canadensis i vrste roda Potamogeton (P. pectinatus, P. crispus, P. pusillus). Flotantan sloj, slabije izražen i diferenciran u nešto plićim biotopima, grade uglavnom pojedinačni primerci vrsta: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans, Hydrocharis morsus-ranae, Trapa natans, Lemna gibba, Potamogeton fluitans, Nuphar luteum, Nymphoides flava i Azolla filiculoides. Lemna minor i Spirodela polyrrhiza prisutne su u svim ispitivanim sastojinama. Opisujući sastojine iste zajednice u Slovačkoj, Hrivnák (2002a) navodi suprotan primer za slojevitost zajednice. On konstatuje da povećana zasenčenost od strane flotantnih biljaka može



136

dovesti do smanjenja brojnosti i pokrovnosti edifikatorske vrste Ceratophyllum demersum zbog nedovoljnog prodiranja sunčeve svetlosti u dubinu.

Optimalan razvoj zajednica dostiže u toku leta. Tokom vegetacionog perioda nije uočljiva značajnija aspektivnost zajednice. Boja sastojina potiče od boje graditelja zajednice Ceratophyllum demersum. Leti prevladava zelena boja, a krajem vegetacionog perioda, u jesen, sastojine polako poprimaju smeđu boju.

Biološki spektar ass. Ceratophylletum demersi

Analiza biološkog spektra u kome su zastupljene samo hidrohelofite potvrđuje da je u pitanju akvatični ekosistem.

Biljnogeografska analiza ass. Ceratophylletum demersi Analiza spektra arealtipova ukazuje na apsolutnu dominaciju biljaka širokog rasprostranjenja, i to: kosmopolitske sa 42,11%, evroazijske i adventivne svake sa po 21,05% i cirkumpolarne sa 15,79% (tab. 36).

Tabela 36. Biljnogeografska analiza ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964


KOSMOPOLITSKA ( 8 taksona – 42,11%) Kosmopolitski 8 42,11

EVROAZIJSKA (4 taksona – 21,05%) Evroazijski 4 21,05




Tabela 35. Fitocenološka tabela ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964




Karakteristična vrsta asocijacije Ceratophylletum demersiKosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 5.5 5.5 4.4 5.5 4.4 4.4 4.4 5.5 V 7500Karakteristične vrste reda HydrocharitetaliaKosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 4.4 +.1 1.1 1.1 +.1 +.1 V 938 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 V 50 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 1.1 II 69 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 I 6 Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.2 I 6 Vrste pratilice Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 IV 31 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 1.1 +.1 +.1 III 81 Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 +.1 +.1 1.1 III 81 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 II 19 Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 +.1 +.1 II 19 Adv. HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John +.1 +.1 II 13 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 II 13 Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. +.1 +.1 II 13 Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 I 6 Evr. HH. Nymphoides flava Hill. +.1 I 6Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 I 6 Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. +.1 I 6 Kosm. HH. Potamogeton pusillus L. +.1 I 6

Lokaliteti: 1- Moravica (Vatin - Margita); 2 - Stari Begej (Banatski Dvor); 3 - Plovni Begej (Žitište - Klek); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Ritiševo); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Potporanj)



138

Sinekologija ass. Ceratophylletum demersi Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F) od 5,00 je očekivana s obzirom da analizirane sastojine pripadaju submerznoj vegetaciji (tab. 37). Srednja vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju sredine (R - 3,57) upućuje na stanište neutralne do slabo alkalne hemijske reakcije. Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj biogenih mineralnih materija, a posebno azotnih jedinjenja (N - 3,92) i sadržaj organskih materija (H - 3,40) indiciraju da su sastojine zajednice razvijene u eutrofnom akvatičnom ekosistemu, umereno do relativno bogatom organskim materijama. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost (D - 4,95) stanište analizirane zajednice karakteriše kao slabo aerisano. Razvoju sastojina ove fitocenoze pogoduje nezaslanjeno stanište na šta ukazuje floristički sastav konstatovanih sastojina. Od ukupno 19 biljnih vrsta, koje grade sastojine ove fitocenoze, samo 3 vrste (Potamogeton pectinatus, Myriophyllum spicatum i Elodea nuttallii) su prilagođene uslovima izvesne zaslanjenosti vode (S+ - 15,79%). Srednja vrednost ekološkog indeksa za osvetljenost staništa (L - 3,47) ukazuje da su sastojine ove fitocenoze razvijene u uslovima polusenke, odnosno na mestima sa umereno redukovanom svetlošću, što je i očekivano s obzirom da se radi o submerznoj vegetaciji. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T - 3,91) upućuje da su sastojine razvijene pri povoljnim uslovima termičkog režima. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,58. Interesantno je da je edifikatorska vrsta Ceratophyllum demersum indiferentna prema ovom ekološkom faktoru.

Tabela 37. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,92 3,52 3,58 3,47 3,54 3,52 3,44 3,53 3,57 N 4,38 3,86 3,92 3,63 3,83 3,87 3,67 4,18 3,92 H 3,31 3,48 3,50 3,43 3,50 3,30 3,30 3,35 3,40 D 5,00 5,00 5,00 4,87 4,92 4,83 5,00 5,00 4,95 L 3,31 3,48 3,58 3,57 3,63 3,39 3,30 3,47 3,47 T 4,00 3,81 3,67 3,83 4,00 3,87 3,96 4,12 3,91 K 2,50 2,67 2,25 2,62 2,56 2,67 2,68 2,67 2,58

Floristička sličnost ass. Ceratophylletum demersi sa drugim asocijacijama Određivanjem indeksa sličnosti sastojina ass. Ceratophylletum demersi, konstatovanim na ispitivanom području, sa sastojinama iste zajednice zabeleženim na drugim lokalitetima, najveća floristička sličnost utvrđena je sa sastojinama iz Labudovog okna (ISs=70,59%; Polić, 2005) i sastojinama konstatovanim u kanalskoj mreži Bačke (ISs=70,27%; Lazić, 2006), tab. 38. Visoke vrednosti indeksa sličnosti rezultat su sličnih ekoloških uslova koji vladaju na ovim lokalitetima. Nešto niža vrednost indeksa sličnosti uočena je poređenjem sa sastojinama iste zajednice zabeleženim u Bardači (ISs=66,67%; Kovačević, 2005). Indeks srodnosti od 62,50% dobijen je poređenjem sa sastojinama iz kanala „Vrbas-Bezdan“ (Stojanović et al., 1994a), a posledica je odsustva vrsta Zanichellia palustris i Nymphaea alba u sastojinama ove zajednice u kanalskoj mreži Banata. Nešto manja floristička podudarnost utvrđena je poređenjem sa sastojinama iste zajednice u Carskoj bari (IS=57,14%; Radulović, 2005) i Jegričkoj



139

(ISs=56,25%; Lazić, 2003). Iako su sve biljne vrste konstatovane u sastojinama ass. Ceratophylletum demersi u jezeru Provala (Nikolić, 2004) zabeležene i u sastojinama ove zajednice u OKM Hs DTD u Banatu, najniži indeks sličnosti, od 48,00%, posledica je razlika u florističkom bogatstvu sastojina (19:6). Tabela 38. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956,

Den Hartog et Segal 1964



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964


Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964


15 12 70,59%



18 13 70,27%



20 13 66,67%

Ceratophylletum demersi Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964

kanal „Vrbas-Bezdan“, Stojanović et al., 1994a.

13 10 62,50%



9 8 57,14%



13 9 56,25%


jezero Provala, Nikolić, 2004.

6 6 48,00%



140

5.2.7. Asocijacija Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935

Zajednica Hydrocharidetum morsus-ranae pripada flotantnom, neukorenjenom tipu vodene vegetacije, ali ponekad u veoma plitkoj vodi dolazi do ukorenjavanja edifikatorske vrste Hydrocharis morsus-ranae. Pogodno mesto za razvoj sastojine ove zajednice nalaze u delovima kanala zaštićenim od vetra, uglavnom uz emerznu vegetaciju, na mestima gde je voda usporenog toka, plika i topla, a dno muljevito. Sastojine su razvijene u vidu malih ostrva prečnika 2-3 m (sl. 18) i obično su između sastojina drugih akvatičnih fitocenoza (Lemno-Spirodeletum, Trapetum natantis, Nymphaeetum albo-lutae subass. nupharetosum, Potametum nodosi, Ceratophylletum demersi i dr.). Dominantno cenobiotičko učešće u ovoj vegetaciji ima Hydrocharis morsus-ranae (sl. 18). Sastojina ass. Hydrocharidetum morsus-ranae, na istraživanom području, konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka-Novi Bečej (Novi Bečej, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac), Zlatici (Crna Bara, Jazovo), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište-Klek), Moravici (Margita-Barice).

Slika 18. Sastojine ass. Hydrocharidetum morsus-ranae na Plovnom Begeju na deonici Žitište-Klek i edifikator zajednice Hydrocharis morsus-ranae

Sinmorfologija ass. Hydrocharidetum morsus-ranae

Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Hydrocharidetum morsus-ranae čini 12 vrsta (tab. 39). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 70 do 100%. Karakteristična vrsta zajednice Hydrocharis morsus-ranae, u svim ispitivanim sastojinama, ima visoke vrednosti brojnosti i pokrovnosti (V; 6000). Karakteristične vrste reda su: Lemna minor (V; 140), Spirodela polyrrhiza (V; 45), Salvinia natans (I; 180) i Lemna trisulca (I; 10). Od vrsta pratilica, znatnim stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću se izdvaja Ceratophyllum demersum (IV; 1035).

Karakterističan skup grade karakteristična vrsta asocijacije Hydrocharis morsus-ranae, karakteristične vrste reda Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, i pratilica Ceratophyllum demersum.



141

U vertikalnoj strukturi sastojina fitocenoze Hydrocharidetum morsus-ranae, na istraživanom području, izdvojena su dva sloja. Flotantni sloj formiraju edifikator Hydrocharis morsus-ranae, Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans, Lemna gibba, Potamogeton fluitans, Azolla filiculoides i Trapa natans. U submerznom sloju dominira Ceratophyllum demersum, a prisutne su i Lemna trisulca, Potamogeton pectinatus i Potamogeton crispus. U izgledu zajednice, tokom vegetacionog perioda, uočljivi su zeleni i beli aspekt. Zeleni ranoprolećni aspekt potiče od tamno-zelenih, sjajnih listova edifikatorske vrste Hydrocharis morsus-ranae. Leti, u vreme cvetanja edifikatorske vrste, zeleni aspekt prošaran je njegovim belim cvetovima.

Biološki spektar ass. Hydrocharidetum morsus-ranae

Analizom životnih formi vrsta konstatovanih u sastojinama ass. Hydrocharidetum morsus-ranae uočljiva je apsolutna dominacija vrsta iz grupe hidrohelofita. Biljnogeografska analiza ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Biljnogeografska analiza ukazuje da u građi analizirane zajednice Hydrocharidetum morsus-ranae učestvuju samo biljke iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja (tab. 40). Najzastupljenija je kosmopolitska grupa flornih elemenata sa 58,33% (7 taksona). Slede ih cirkumpolarna i evroazijska grupa svaka prisutna sa 16,67% (sa 2 taksona). Evroazijskoj grupi flornih elemenata pripada edifikator zajednice Hydrocharis morsus-ranae. Od adventivnih vrsta konstatovana je samo Azolla filiculoides (8,33%).

Tabela 40. Biljnogeografska analiza ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck

1935

Grupa Florni element Broj vrsta % KOSMOPOLITSKA (7 taksona – 58,33%) Kosmopolitski 7 58,33

CIRKUMPOLARNA (2 taksona – 16,67%) Cirkumpolarni 2 16,67


ADVENTIVNA (1 takson – 8,33%) Adventivni 1 8,33

Tabela 39. Fitocenološka tabela ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935




Karakteristične vrste asocijacije Hydrocharidetum morsus-ranaeEvr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. 4.4 4.4 4.4 4.4 4.4 3.3 3.3 4.5 5.5 4.4 V 6000 Karakteristične vrste reda HydrocharitetaliaKosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 V 140 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 V 45 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni 2.2 +.1 I 180 Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.2 +.2 I 10 Vrste pratilice Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 2.2 +.1 3.3 +.1 1.1 1.1 3.3 IV 1035 Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 +.1 +.1 II 15 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. 1.1 +.1 I 55 Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. 1.1 I 50 Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. +.2 I 5 Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 I 5 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 I 5

Lokaliteti: 1 - Plovni Begej (Begejci); 2 - Moravica (Margita - Barice); 3 - Plovni Begej (Žitište); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 5 - Plovni Begej (Žitište); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 7 - Kikindski kanal (Kikinda); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 9 - Moravica (Margita - Barice); 10 - Zlatica (Crna Bara)



143

Sinekologija ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 5,00) potvrđuje hidrofitski karakter ove fitocenoze (tab. 41). Prosečna vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju staništa (R - 3,16) indicira neutralnu sredinu. Srednje vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj hranljivih (N - 3,81) i organskih materija (H - 3,33) ukazuje da razvoju sastojina pogoduje eutrofna voda, umereno bogata organskim materijama. Konstatovane biljne vrste u analiziranoj zajednici indikatori su slabo aerisane (D - 4,93) i nezaslanjene sredine (S+ - 8,33%). Srednje vrednosti za osvetljenost (L - 3,38) i temperaturu (T - 4,49) staništa ukazuju da se sastojine ove fitocenoze razvijaju na umereno osvetljenim mestima i u toploj do izrazito toploj vodi. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,67.

Tabela 41. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,00 3,00 3,14 3,32 3,37 3,32 2,86 3,06 3,17 3,37 3,16 N 3,67 3,53 3,71 3,91 3,89 3,95 3,62 3,82 3,83 4,16 3,81 H 3,33 3,27 3,43 3,32 3,32 3,27 3,48 3,35 3,33 3,21 3,33 D 5,00 4,60 5,00 4,82 4,84 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 4,93 L 3,33 3,47 3,43 3,41 3,32 3,27 3,81 3,47 3,22 3,11 3,38 T 4,67 4,53 4,71 4,41 4,37 4,32 4,52 4,59 4,50 4,32 4,49 K 2,08 2,67 2,57 2,47 2,65 2,87 2,82 2,86 2,87 2,83 2,67

Floristička sličnost ass. Hydrocharidetum morsus-ranae sa drugim asocijacijama Poređenjem ispitivanih sastojina ass. Hydrocharidetum morsus-ranae sa drugim sastojinama, najviši indeks florističke sličnosti utvrđen je sa sastojinama iste fitocenoze konstatovanim u kanalskoj mreži u Bačkoj (ISs=66,67%; Lazić, 2006), tab. 42. Iako postoji značajna razlika u broju konstatovanih vrsta (12:21), visok indeks florističke sličnosti je posledica sličnih ekoloških uslova koji vladaju u ovim akvatičnim ekosistemima (dirigovan vodni režim, povremeno prosušivanje kanala i dr.). Neznatno niži koeficijent srodnosti dobijen je poređenjem sa sastojinama ass. Ceratophyllo-Hydrocharitetum morsus-ranae Pop 1962 zabeleženim u Nemačkoj (ISs=63,16%; Passarge, 1996). Ovo je rezultat visokog stepena florističke podudarnosti. Od ukupno 7 biljnih vrsta prisutnih u sastojinama u Nemačkoj, 6 vrsta je zabeleženo u sastojinam analizirane zajednice u kanalskoj mreži Banata. Manja floristička podudarnost zabeležena je poređenjem sa sastojinama razvijenim u Jegričkoj (ISs=52,17%; Lazić, 2003) i reci Virovi u Hrvatskoj (ISs=50,00%; Trinajstić et al., 2001). Između sastojina ass. Hydrocharidetum morsus-ranae konstatovanih u Banatu i sastojina ass. Ceratophyllo-Hydrocharitetum morsus-ranae iz Apatinskog i Monoštorskog rita utvrđen je najniži koeficijent srodnosti od 47,37% (Panjković, 2005).



144

Tabela 42. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935


Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935


Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935


21 11 66,67%

Ceratophyllo-Hydrocharitetum morsus-ranae Pop 1962


7 6 63,16%



11 6 52,17%


reka Virovi-Hrvatska, Trinajstić et al., 2001.

8 5 50,00%

Ceratophyllo-Hydrocharitetum morsus-ranae Pop 1962


16 9 47,37%



145

5.2.8. Asocijacija Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964 Zajednica Potametum nodosi pripada flotantnoj, ukorenjenoj vodenoj vegetaciji. Često

njene sastojine, na ispitivanom terenu, čine poslednji pojas flotantne vegetacije ka sredini kanala (sl. 19). Sastojine su razvijene u dubljoj vodi gde najčešće, duž kanala, obrazuju manje ili veće oaze između sastojina drugih akvatičnih fitocenoza (ass. Lemno-Spirodeletum, ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Elodeetum canadensis, Ceratophylletum demersi). Na deonici Banatski Dvor - Jankov Most, na Starom Begeju, sastojine ove zajednice smenjuju se sa velikim populacijama Potamogeton pectinatus i Ceratophyllum demersum. Ređe su sastojine ove zajednice, u vidu pojasa, ka obali, u kontaktu sa semiakvatičnom vegetacijom (Scirpo-Phragmitetum, Typhetum angustifoliae, Glycerietum maximae). Osnovno fiziognomsko obeležje zajednici daje edifikatorska vrsta Potamogeton fluitans (sl. 20).

Sastojine ove fitocenoze zabeležene su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš, Vlajkovac, Vlajkovac-Kajtasovo), Zlatici (Sajan-Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most), Tamišu (Sečanj) i Moravici (Vatin-Margita, Margita).

Slika 19. Sastojine ass. Potametum nodosi na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej kod Mihajlova

Slika 20. Potamogeton fluitans

Sinmorfologija ass. Potametum nodosi

Građa i floristički sastav - Floristički sastav zajednice čini 19 vrsta sa opštom pokrovnom vrednosti od 50 do 100% (tab. 43). Karakteristična vrsta asocijacije je Potamogeton fluitans (V; 5750). Karakteristična vrsta sveze je Potamogeton perfoliatus (I; 6), a karakteristične vrste reda su Myriophyllum spicatum (IV; 544), Potamogetom crispus (IV; 133) i Potamogeton pectinatus (III; 28). Od vrsta pratilica, stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću, izdvajaju se: Ceratophyllum demersum (V; 1078), Lemna minor (V; 661), Spirodela polyrrhiza (V; 200) i Lemna gibba (III; 211).



146

Karakterističan skup čine: karakteristična vrsta asocijacije Potamogeton fluitans, karakteristične vrste reda Myriophyllum spicatum i Potamogetom crispus, i vrste pratilice Ceratophyllum demersum, Lemna minor i Spirodela polyrrhiza.

Sastojine ove fitocenoze odlikuje izrazita dvoslojnost. Flotantan sloj formiraju Potamogeton fluitans, Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Lemna gibba, Trapa natans, Hydrocharis morsus-ranae, Salvinia natans i Nuphar luteum. Submerzan sloj je izrazito dobro razvijen. Dominantano je učešće Ceratophyllum demersum, a pored njega ovaj sloj grade i: Myriophyllum spicatum, Elodea canadensis, Lemna trisulca, Najas marina, Vallisneria spiralis i vrste roda Potamogeton (P. perfoliatus, P. crispus, P. pectinatus i P. lucens). U florističkom sastavu ove zajednice zabeleženo je prisustvo i emerzne vrste Sagittaria sagittifolia.

U sezonskoj dinamici sastojina ass. Potametum nodosi jasno su uočljivi prolećni zeleni i letnji tamnozeleni do crvenosmeđi aspekt koji potiče od listova edifikatora zajednice Potamogeton fluitans. Biološki spektar ass. Potametum nodosi

Analiza biološkog spektra ukazuje na hidrofitski karakter ove zajednice jer njen sastav čine samo biljke iz grupe hidrohelofite. Biljnogeografska analiza ass. Potametum nodosi

Analiza arealtipova pokazuje prisustvo samo biljaka iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja (tab. 44). Značajna je dominacija kosmopolitskih biljaka sa 47,36% (9 taksona). Cirkumpolarne i evroazijske biljne vrste su zastupljene svaka sa 21,06% (sa 4 taksona). Najmanje su prisutne adventivne vrste sa 10,52% (2 taksona).

Tabela 44. Biljnogeografska analiza ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964


CIRKUMPOLARNA (4 taksona - 21,06 %)




Sinekologija ass. Potametum nodosi Prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F) je 5,00 (tab. 45). Srednja vrednost ekološkog indeks za pH sredine (R) je 3,31 i ukazuje na vodu neutralne hemijske reakcije. Srednja vrednost ekološkog indeksa za sadržaj mineralnih materija (N), od 3,34, kao i prosečna vrednost ekološkog indeksa za sadržaj organskih materija u staništu (H), od 3,39, ukazuju da su sastojine ove fitocenoze razvijene u vodi mezotrofnog karaktera, odnosno u vodi umereno bogatoj mineralnim i organskim jedinjenjima. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D) od 4,35, indicira da razvoju sastojina pogoduje umereno aerisana sredina.

Tabela 43. Fitocenološka tabela ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964

veličina probne površine (m2) 25 20 10 10 20 10 20 20 25 opšta pokrovnost (%) 100 100 85 80 100 50 100 100 100 broj biljnih vrsta 6 8 6 11 12 13 11 6 8 Florni

element Životna forma Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Stepen


Karakteristične vrste asocijacije Potametum nodosiCirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. 3.3 4.4 4.4 3.3 4.4 2.2 5.5 4.4 5.5 V 5750 Karakteristične vrste sveze Batrachion fluitantisKosm. HH. Potamogeton perfoliatus L. +.1 I 6 Karakteristične vrste reda Potametalia Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. 3.3 +.1 1.2 +.1 +.1 1.1 IV 544 Kosm. HH. Potamogeton crispus L. 1.1 +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 IV 133 Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 28 Vrste pratilice Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 2.3 2.2 +.1 3.3 1.1 2.2 +.1 +.1 V 1078 Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 1.1 1.1 +.1 1.1 +.1 1.1 3.3 +.1 V 661 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. 1.1 +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 1.1 V 200 Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 +.1 2.2 +.1 III 211 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 28 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 28 Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 1.1 II 61 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 +.1 II 17 Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.1 +.1 II 11 Kosm. HH. Najas marina L. +.1 +.1 II 11 Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. +.1 I 6 Cirk. HH. Potamogeton lucens L. +.1 I 6 Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 I 6 Evr. HH. Sagittaria sagittifolia L. +.1 I 6

Lokaliteti: 1 - Moravica (Vatin - Margita); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 2 - Stari Begej (Banatski Dvor - Jankov Most); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 7 - Kikindski kanal (Sajan - Padej); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 9 - Stari Begej (Banatski Dvor - Jankov Most)



148

U brojnim analiziranim sastojinama ove zajednice konstatovane su biljke tolerantne na povećanu koncentraciju soli u vodi, a to su: Potamogeton perfoliatus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton pectinatus i Najas marina (S+ - 21,05%). Na osnovu prosečnih vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,71) i temperaturu sredine (T - 3,94) utvrđeno je da razvoju sastojina zajednice Potametum nodosi pogoduju mesta sa povoljnim svetlosnim i termičkim režimom. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost je 2,41. Tabela 45. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal

1964

Ekološki indeks

Broj fitocenološkog snimka Srednja vrednost1 2 3 4 5 6 7 8 9

F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,39 3,35 3,42 3,29 3,41 3,43 3,21 3,17 3,08 3,31 N 2,87 3,46 3,38 3,29 3,59 3,40 3,48 3,25 3,38 3,34 H 3,61 3,27 3,46 3,43 3,41 3,37 3,27 3,38 3,29 3,39 D 4,39 4,23 4,33 4,50 4,49 4,50 4,27 4,25 4,17 4,35 L 3,83 3,65 3,79 3,68 3,67 3,60 3,61 3,88 3,67 3,71 T 3,74 4,04 3,96 3,89 4,10 3,90 4,03 3,75 4,04 3,94 K 2,57 2,38 2,21 2,50 2,34 2,59 2,50 2,32 2,32 2,41

Floristička sličnost ass. Potametum nodosi Izuzetno velika floristička podudarnost, od 78,95%, utvrđena je između ispitivanih sastojina ass. Potametum nodosi u kanalima OKM HsDTD u Banatu i sastojina iste zajednice u kanalskoj mreži u Bačkoj (Lazić, 2006), tab. 46. Sastojine konstatovane u oba ispitivana ekosistema floristički su jednako bogate vrstama (19:19), a zajedničkih je 15 vrsta. Ovako visok indeks florističke sličnosti rezultat je blizine ovih akvatičnih ekosistema, kao i sličnih ekoloških uslova koji u njima vladaju. Niska vrednost indeksa srodnosti, od 33,33%, dobijena je poređenjem ispitivanih sastojina sa sastojinama iste asocijacije konstatovanim u reci Ipeľ u Slovačkoj (Hrivnák, 2002b).

Tabela 46. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964


Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964


Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964


19 15 78,95%

Potametum nodosi Passarge 1964

reka Ipeľ (Slovačka) Hrivnák, 2002b.

11 5 33,33%



149

5.2.9. Asocijacija Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969

Sastojine submerzne, ukorenjene akvatične zajednice Elodeetum canadensis, na

istraživanom području, razvijene su najčešće u plićim, mirnijim delovima kanala i uvalama, neposredno uz emerznu vegetaciju. U letnjem periodu, u vreme intenzivnog razvoja, sastojine su razvijene i u nešto dubljoj vodi (1-1,5 m dubine) formirajući ostrva prečnika nekoliko metara (sl. 21). Duž kanala, sastojine ove zajednice smenjuju se često sa sastojinama drugih flotantnih i submerznih asocijacija (Ceratophylletum demersi, Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum i Potametum nodosi). Dominantno učešće, u sastojinama ove fitocenoze, ima adventivna vrsta Elodea canadensis koja im, kao edifikator, daje osnovno fiziognomsko obeležje (sl. 22).

Sastojine ove fitocenoze zabeležene su jedino u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Potporanj, Straža, Kajtasovo).

Slika 21. Sastojine ass. Elodeetum canadensis na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej

Slika 22. Elodea canadensis

Sinmorfologija ass. Elodeetum canadensis Građa i floristički sastav - Sastojine ass. Elodeetum canadensis su floristički siromašne vrstama (5-8 vrsta), tab. 47. Floristički sastav zajednice, u kanalskoj mreži na području Banata, čini 14 vrsta. Opšta pokrovna vrednost biljnog pokrivača je od 50% do 100%. Karakteristična vrsta zajednice je adventivna vrsta Elodea canadensis koja je u svim sastojinama prisutna sa relativno velikom brojnošću i pokrovnošću (V; 6250). Od karakterističnih vrsta sveze Potamion konstatovana je vrsta Potamogeton pectinatus (III; 21), a od vrsta karakterističnih za red Potametalia, samo u jednoj sastojini, zabeležene su vrste Myriophyllum spicatum (I, 7) i Potamogeton crispus (I; 7). U sastojinama je od pratilica, dominantno prisustvo vrsta Lemna minor (V; 293), Spirodela polyrrhiza (V; 50) i Ceratophyllum demersum (III; 157). Karakterističan skup čine karakteristična vrsta asocijacije Elodea canadensis, i pratilice Lemna minor i Spirodela polyrrhiza.



150

U kanalima OKM Hs DTD u Banatu najčešće su razvijene čiste sastojine submerzne zajednice Elodeetum canadensis. Moćno razvijen submerzan sloj, pored edifikatora Elodea canadensis izgrađuju i najčešće pojedinačni primerci Potamogeton pectinatus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton crispus, Ceratophyllum demersum i Najas marina. Vrlo oskudno razvijen flotantan sloj čine, uglavnom pojedinačni primerci biljaka kao što su: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Potamogeton fluitans, Lemna gibba, Trapa natans, Salvinia natans i Azolla filiculoides. U jednoj sastojini, zabeleženo je prisustvo emerzne biljke Sagittaria sagittifolia.

Smena aspekata tokom vegetacionog perioda slabije je izražena. Boja sastojina potiče od edifikatorske vrste Elodea canadensis. Razlikuju se prolećni zeleni i letnjo-jesenji zelenosmeđi aspekt. Biološki spektar ass. Elodeetum canadensis

Sastojina ass. Elodeetum canadensis grade samo hidrohelofite.

Biljnogeografska analiza ass. Elodeetum canadensis Biljnogeografska analiza pokazuje samo prisustvo biljaka širokog rasprostranjenja (tab. 48). Kosmopolitske biljne vrste sa 50,00% (7 taksona) su najzastupljeniji florni elemant u sastojinama ass. Elodeetum canadensis. Slede ih cirkumpolarne biljke sa 21,42% (3 taksona). Najmanje su prisutne evroazijske i adventivne biljne vrste svaka sa 14,29% (sa po 2 taksona). Adventivnom flornom elementu, pored edifikatora Elodea canadensis, pripada i Azolla filiculoides.

Tabela 48. Biljnogeografska analiza ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969




Cirkumpolarni 2 14,29 Sucirkumpolarni 1 7,13



Sinekologija ass. Elodeetum canadensis

Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za vlažnost (F) je 5,00 (tab. 49). Srednje vrednosti ekoloških indeksa za hemijsku reakciju staništa (R - 3,59), sadržaj hranljivih jedinjenja (N - 3,70) i organskih materija (H - 3,32) ukazuju da su sastojine submerzne akvatične vegetacije Elodeetum canadensis razvijene u vodi neutralne do slabo alkalne hemijske reakcije, relativno bogatoj hranljivim jedinjenjima i sa srednjim sadržajem organskih materija. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost (D - 4,38) svedoči o umereno aerisanoj sredini. Sastojine slabije podnose zaslanjenu vodu (S+ - 21,43%). Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,42) i temperaturu staništa (T - 4,00) ukazuje da sastojine za razvoj zahtevaju uslove polusenke i toplu vodu. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,70.

Tabela 47. Fitocenološka tabela ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969




Karakteristične vrste asocijacije Elodeetum canadensisAdv. HH. Elodea canadensis Rich 5.5 4.4 4.4 3.3 4.4 4.4 4.4 V 6250 Karakteristične vrste sveze PotamionKosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 +.1 III 21 Karakteristične vrste reda PotametaliaSubcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 I 7 Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 I 7 Vrste pratilice Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 2.2 +.1 +.1 +.1 +.1 V 293 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 V 50 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 1.1 +.1 +.1 III 157 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 +.1 III 21 Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 +.1 II 14 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 II 14 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 II 14 Kosm. HH. Najas marina L. +.1 +.1 II 14 Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. +.2 I 7 Evr. HH. Sagittaria sagittifolia L. +.2 I 7

Lokaliteti: 1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Potporanj); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Straža); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Mihajlovo); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Mihajlovo); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečaj); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Straža)



152

Tabela 49. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,67 3,50 3,46 3,73 3,40 3,67 3,73 3,59 N 3,83 3,63 3,67 3,73 3,60 3,78 3,64 3,70 H 3,33 3,38 3,46 3,27 3,40 3,22 3,18 3,32 D 4,50 4,50 4,50 4,27 4,30 4,22 4,36 4,38 L 3,33 3,50 3,63 3,40 3,50 3,33 3,27 3,42 T 4,11 4,13 4,04 4,13 4,00 3,89 3,73 4,00 K 2,87 2,86 2,48 2,47 2,70 2,75 2,80 2,70

Floristička sličnost ass. Elodeetum canadensis sa drugim asocijacijama

Poređenjem florističke strukture opisane zajednice Elodeetum canadensis, u kanalskoj mreži na području Banata, najveća floristička podudarnost uočena je sa sastojinama iste asocijacije u kanalima u Bačkoj (Lazić, 2006), tab. 50. Veoma visok indeks sličnosti, od 68,97%, rezultat je sličnih ekoloških uslova koji vladaju u ovim akvatičnim ekosistema, s obzirom da je reč o kanalima sa dirigovanim vodnim režimom i jakim antropogenim uticajem. Nešto niža vrednost indeksa sličnosti, od 64,71%, zabeležena je poređenjem sa sastojinama iste zajednice u Rumuniji (Coldea et al., 1997). Najmanja floristička podudarnost, od 52,17%, utvrđena je sa sastojinama iste fitocenoze konstatovanim u reci Ipeľ (Hrivnák, 2002b), a rezultat je relativno malog broja zajedničkih vrsta (6 vrsta) i razlike u broju zabeleženih biljnih vrsta u upoređivanim sastojinama (14:9).

Tabela 50. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964,

Passarge 1964,Westhoff 1969



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969


Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969


15 10 68,97%

Elodeetum canadensis Eggler 1933


20 11 64,71%



9 6 52,17%



153

5.2.10. Asocijacija Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997

Zajednica Elodeetum nuttallii pripada submerznom, ukorenjenom tipu akvatične vegetacije. Sastojine su formirane na muljevitoj podlozi, u plićim delovima kanala i uvalama uz semiakvatičnu vegetaciju na mestima gde je tok vode usporen (sl. 23). Pogodne uslove za razvoj, sastojine ove zajednice nalaze u vodi sa intenzivnijom organskom produkcijom. Po svojoj sinmorfologiji i sinekologiji, ova zajednica je veoma slična prethodno opisanoj zajednici Elodeetum canadensis. Sastojine obe fitocenoze, za razvoj, zahtevaju gotovo identične uslove sredine, s tom razlikom što sastojine zajednice Elodeetum nuttallii podnose zaslanjenost vode, pa je njihovo rasprostranjenje često uslovljeno sastavom okolnog zemljišta. Osnovno fiziognomsko obeležje sastojinama ove fitocenoze daje edifikator Elodea nuttallii.

Sastojine ove fitocenoze zabeležene su u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Klek, Lazarevo, Vlajkovac, Ritiševo, Vlajkovac-Kajtasovo).

Slika 23. Sastojine ass. Elodeetum nuttallii u cvetu

na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej kod Kleka Sinmorfologija ass. Elodeetum nuttallii Građa i floristički sastav - Floristički sastav fitocenoze čini 21 vrsta (tab. 51). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 70% do 100%. Edifikator zajednice je adventivna vrsta Elodea nuttallii (V; 6750). Karakteristična vrsta sveze je Potamogeton pectinatus (III; 400). Karakteristične vrste reda su submerzne vrste: Potamogeton crispus (IV; 40), Myriophyllum spicatum (I; 10) i Potamogeton perfoliatus (I; 5). Pratilice su brojne, a velikim stepenom prisutnosti izdvajaju se: Ceratophyllum demersum (V; 740), Lemna minor (V; 640), Trapa natans (V; 95), Spirodela polyrrhiza (V; 45) i Lemna gibba (III; 75). Karakterističan skup čine karakteristična vrsta asocijacije Elodea nuttallii, karakteristična vrsta reda Potamogeton crispus, i pratilice Ceratophyllum demersum, Lemna minor, Trapa natans i Spirodela polyrrhiza.

Analizirane sastojine odlikuje izuzetno dobro razvijen gust, submerzan sloj koji izgrađuju: Elodea nuttallii, vrste roda Potamogeton ( P. pectinatus, P. crispus i P. perfoliatus), Myriophyllum spicatum, Ceratophyllum demersum, Vallisneria spiralis i Najas marina. U slabije izraženom flotantnom sloju zabeležene su: Lemna minor, Trapa natans, Spirodela polyrrhiza, Lemna gibba, Salvinia natans, Potamogeton fluitans, Hydrocharis morsus-ranae, Azolla filiculoides i Nuphar luteum prisutne najčešće u vidu pojedinačnih primeraka. Od



154

semiakvatičnih biljaka, u florističkom sastavu ove fitocenoze, retko su prisutni pojedinačni primerci Sagittaria sagittifolia, Glyceria maxima i Carex pseudocyperus.

Aspektivnost sastojina tokom vegetacionog perioda nije jasnije izražena. Tokom proleća dominira zelena boja edifikatorske vrste Elodea nuttallii, a leti i u jesen, krajem njenog vegetacionog perioda, sastojine poprimaju zelenosmeđu boju.

Biološki spektar ass. Elodeetum nuttallii

Spektar životnih formi ukazuje na apsolutnu dominaciju hidrohelofita. Biljnogeografska analiza ass. Elodeetum nuttallii

Biljnogeografska analiza ukazuje na apsolutna dominaciju biljaka iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja (tab. 52). Najzastupljenije su kosmopolitske biljke sa 38,10% (8 taksona). Cirkumpolarne i evroazijske biljke prisutne su svaka sa 23,81% (sa po 5 taksona). Adventivne biljne vrste, među kojima je i graditelj zajednice Elodea nuttallii, najmanje su zastupljene (14,28% - 3 taksona).

Tabela 52. Biljnogeografska analiza ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997







Sinekologija ass. Elodeetum nuttallii Pored biološkog spektra, i srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F - 5,00) potvrđuje da ass. Elodeetum nuttallii pripada akvatičnom tipu vegetacije (tab. 53). Srednje vrednosti ekoloških indeksa za pH staništa (R - 3,57), sadržaj mineralnih (N - 3,69) i organskih materija (H - 3,32) ukazuju da su sastojine razvijene u vodi neutralne do slabo bazne hemijske reakcije, umereno do relativno bogatoj mineralnim jedinjenjima i sa srednjim sadržajem organskih materija. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D - 4,88) karakteriše ispitivani ekosistem kao slabo aerisan. Sastojine su razvijene u vodi sa nešto većom koncentracijom soli s obzirom da su edifikatorska vrsta Elodea nuttallii, kao i vrste Potamogeton pectinatus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton perfoliatus i Najas marina, prilagođene na zaslanjenost sredine (S+ - 23,81%). Stoga je moguće očekivati širenje sastojina ove zajednice na delovima kanala gde su u okolini slatine. Sastojine ass. Elodeetum nuttallii razvijene su u polusenci (L - 3,40) i u toploj vodi (T - 4,00). Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,69.

Tabela 51. Fitocenološka tabela ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997

veličina probne površine (m2) 25 20 30 20 25 15 15 10 20 10 opšta pokrovnost (%) 100 100 70 80 100 95 100 90 90 100 broj biljnih vrsta 8 10 9 8 10 12 10 11 7 5

Florni element

Životna forma Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Stepen

prisutnosti Pokrovna vrednost

Karakteristične vrste asocijacije Elodeetum nuttallii Adv. HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John 5.5 5.5 4.4 4.4 4.4 4.4 5.5 4.4 3.3 4.4 V 6750 Karakteristične vrste sveze Potamion Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 3.3 III 400 Karakteristične vrste reda Potametalia Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 IV 40 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 I 10 Kosm. HH. Potamogeton perfoliatus L. +.1 I 5 Vrste pratilice Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 +.1 2.2 1.1 1.1 2.2 +.1 +.1 1.1 2.2 V 740 Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 1.1 3.3 1.1 1.1 1.1 +.1 1.1 +.1 V 640 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 V 95 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 V 45 Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 75 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni 1.1 +.1 +.1 II 60 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 +.1 II 15 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 +.1 II 15 Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 1.1 I 55 Kosm. HH. Najas marina L. +.1 +.1 I 10 Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. +.2 I 5 Subevr. HH. Najas minor All. +.1 I 5 Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. +.1 I 5 Evr. HH. Sagittaria sagittifolia L. +.1 I 5 Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.1 I 5 Subcirk. HH. Carex pseudocyperus L. +.1 I 5

Lokaliteti: 1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo); 9 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 10 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac)



156

Tabela 53. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,58 3,30 3,41 3,63 3,41 3,44 3,63 3,60 3,76 3,89 3,57 N 3,79 3,47 3,63 3,75 3,59 3,71 3,56 3,67 3,80 3,95 3,69 H 3,33 3,43 3,47 3,38 3,31 3,32 3,44 3,20 3,24 3,11 3,32 D 5,00 4,87 5,00 4,92 4,93 4,82 4,93 4,80 4,72 4,79 4,88 L 3,42 3,60 3,59 3,38 3,31 3,50 3,37 3,33 3,24 3,21 3,40 T 4,08 4,23 3,97 3,96 4,14 4,03 3,85 4,00 3,72 4,00 4,00 K 2,68 2,46 2,52 2,67 2,50 2,69 2,83 2,73 2,91 2,86 2,69

Floristička sličnost ass. Elodeetum nuttallii sa drugim asocijacijama

Do sada ass. Elodeetum nuttallii nije opisana u Srbiji. Međutim, u priručniku „Staništa Srbije - Priručnik sa opisima i osnovnim podacima” koji je deo Projekta „Harmonizacija nacionalne nomenklature u klasifikaciji staništa sa standardima međunarodne zajednice“ (2005) Instituta za Botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Botaničke Bašte „Jermenovac“ pominje se zajednica Ceratophyllo-Elodeetum nuttallii Prov. V. Steve 2003. Međutim, zbog nepotpunih podataka o ovoj zajednici (nema objavljenih radova i fitocenoloških tabela) nije bilo mogućnosti da se odredi floristička sličnost sa ovom zajednicom. Ipak, u okviru sveze Potamion opisana je zajednica Elodeetum canadensis koja po svojoj građi pokazuju izvesnu sličnost sa analiziranom zajednicom.

Određivanjem indeksa sličnosti sastojina ass. Elodeetum nuttallii, sa ranije opisanim zajednicama sličnog karaktera, najveća floristička sličnosti uočena je sa sastojinama ass. Elodeetum canadensis Eggler 1933 opisanim u Rumuniji (ISs=58,54%; Coldea et al., 1997), tab. 54. Poredeći floristički sastav analiziranih sastojina sa sastojinama iste zajednice u Rumuniji (Coldea et al., 1997) i sastojinama zajednice Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964, Westhoff 1969 konstatovanim u kanalskoj mreži Bačke (Lazić, 2006), utvrđen je indeks florističke sličnosti od 55,56%. Najmanja floristička podudarnost, sa indeksom sličnosti od 33,33%, utvrđena je poređenjem sa sastojinama zabeleženim u reci Ipeľ (Hrivnák, 2002b). Razlog ovako male florističke sličnosti je, prvenstveno, u florističkom siromaštvu sastojina konstatovanih u reci Ipeľ (21:9).



157

Tabela 54. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997




20 12 58,54%

Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997


15 10 55,56%

Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964, Westhoff 1969


15 10 55,56%



9 5 33,33%



158

5.2.11. Asocijacija Myriophyllo-Potametum Soó 1934

Zajednica Myriophyllo-Potametum pripada submerznom tipu ukorenjene akvatične vegetacije. Sastojine ove fitocenoze razvijene su na muljevitoj podlozi, u dubljim delovima kanala gde je dubina vode od 0,5m do 3m (sl. 24). Za razvoj im pogoduje topla voda, usporenijeg toka, mada podnose i uticaje vodenih struja što potvrđuju Slavnić (1956), Stojanović et al. (1994a) i Stevanović (2002). Sastojine ass. Myriophyllo-Potametum su, u kanalskoj mreži Banata, razvijene fragmentarno u vidu ostrva koja, u dubljoj vodi, smenjuju sastojine ass. Ceratophylletum demersi i ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati. Fiziognomsko obeležje sastojinama daju vrste roda Potamogeton (P. lucens, P. pectinatus, P. crispus, P. perfoliatus i P. fluitans), Myriophyllum spicatum i Ceratophyllum demersum. Edifikatorske vrste Potamogeton lucens i Myriophyllum spicatum zajedno su prisutne u gotovo svim ispitivanim sastojinama (sl. 25). Sastojine ass. Myriophyllo-Potametum konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečaj, Klek, Vlajkovac - Kajtasovo), Kikindskom kanalu (Bašaid), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište - Klek) i Moravici (Margita - Barice).

Slika 24. Sastojine ass. Myriophyllo-Potametum na Plovnom Begeju na deonici Žitište - Klek

Slika 25. Edifikator zajednice Potamogetom lucens na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej na deonici Vlajkovac - Kajtasovo

Sinmorfologija ass. Myriophyllo-Potametum Građa i floristički sastav - Zajednica Myriophyllo-Potametum je osetljiva na promenljive uslove vodnog režima i podložna je promenama florističkog sastava, tako da se retko sreću sastojine sa stabilnim florističkim sastavom i strukturom (Slavnić, 1956; Stojanović et al., 1994a; Stevanović, 2002). Floristički sastav ass. Myriophyllo-Potametum čini 17 vrsta (tab. 55). Opšta pokrovnost kreće se od 50% do 95%. Karakteristične vrste asocijacije su Potamogeton lucens



159

(V; 2607) i Myriophyllum spicatum (V; 421). Karakteristične vrste sveze su Potamogeton pectinatus (IV; 521) i Elodea canadensis (III; 29), a vrste karakteristične za red Potametalia su Potamogeton crispus (III; 914) i Potamogeton perfoliatus (II;257). Znatnim stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću, od vrsta pratilica, ističu se: Ceratophyllum demersum (V; 950), Lemna minor (V; 300), Potamogeton fluitans (IV; 629), Spirodela polyrrhiza (IV; 36), Lemna gibba (III; 550), Vallisneria spiralis (III; 550) i Trapa natans (III; 271).

Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Potamogeton lucens i Myriophyllum spicatum, karakteristična vrsta sveze Potamogeton pectinatus, i pratilice Ceratophyllum demersum, Lemna minor, Potamogeton fluitans i Spirodela polyrrhiza.

U vertikalnoj strukturi ove fitocenoze jasno je diferenciran gust submerzan sloj izgrađen od vrsta roda Potamogeton (P. lucens, P. pectinatus, P. crispus i P. perfoliatus), Myriophyllum spicatum, Elodea canadensis, Ceratophyllum demersum, Vallisneria spiralis, Lemna trisulca i Najas marina. Ukoliko je prisutan, flotantan sloj je oskudno razvijen, a grade ga često pojedinačni primerci vrsta Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans i Hydrocharis morsus-ranae, dok su flotantne vrste Lemna minor, Potamogeton fluitans, Lemna gibba i Trapa natans u pojedinim sastojinama prisutne sa nešto većom brojnošću i pokrovnošću.

Tokom vegetacionog perioda, koji traje od maja do oktobra, izražena je smena aspekta, i to zeleni aspekt pre cvetanja edifikatorskih vrsta i zelenocrveni aspekt u vreme cvetanja Myriophyllum spicatum.

Biološki spektar ass. Myriophyllo-Potametum

Analiza biološkog spektara ukazuje na učešće jedino biljaka iz grupe hidrohelofita. Biljnogeografska analiza ass. Myriophyllo-Potametum Sastojine ass. Myriophyllo-Potametum grade biljke iz grupe širokog rasprostranjenja (tab. 56). Najviše su zastupljeni kosmopoliti sa 52,95% (9 taksona). Slede ih cirkumpolarne biljne vrste prisutne sa 23,53% (4 taksona), dok je najmanje učešće evroazijskih i adventivnih biljaka prisutnih sa po 11,76% (po 2 taksona).

Tabela 56. Biljnogeografska analiza ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934






Tabela 55. Fitocenološka tabela ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934




Karakteristične vrste asocijacije Myriophyllo-PotametumCirk. HH. Potamogeton lucens L. 1.1 2.2 2.2 2.3 4.4 4.4 V 2607 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 +.1 +.1 2.2 1.1 1.1 V 421 Karakteristične vrste sveze PotamionKosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 2.2 2.2 +.1 IV 521 Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 +.1 +.1 +.1 III 29 Karakteristične vrste reda PotametaliaKosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 4.4 +.1 +.1 III 914 Kosm. HH. Potamogeton perfoliatus L. +.1 2.2 II 257 Vrste pratilice Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 2.2 1.1 +.1 3.3 +.1 +.1 1.1 V 950 Kosm. HH. Lemna minor L. 1.1 1.1 +.1 1.1 +.1 1.1 V 300 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 1.1 +.1 +.1 3.3 IV 629 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 IV 36 Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 3.3 +.1 III 550 Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 +.1 3.3 III 550 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 2.2 III 271 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 II 14 Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.1 +.2 II 14 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 I 7 Kosm. HH. Najas marina L. +.1 I 7

Lokaliteti: 1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo); 4 - Kikindski kanal (Bašaid); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej)



161

Sinekologija ass. Myriophyllo-Potametum Prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 5,00) u saglasnosti je sa ekologijom analizirane fitocenoze (tab. 57). Srednja vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju staništa (R - 3,52) indicira neutralnu do slabo baznu sredinu. Srednje vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj hranljivih (N - 3,44) i organskih materija (H - 3,52) upućuju da su sastojine ass. Myriophyllo-Potametum razvijene u mezo-eutrofnoj vodi umereno do relativno bogatoj organskim materijama. Biljne vrste konstatovane u analiziranoj zajednici indikatori su slabo aerisane sredine (D - 4,71). Sastojine ispitivane zajednice mogu da podnesu zaslanjenost vode (S+ - 23,53%) s obzirom da je edifikator zajednice Myriophyllum spicatum tolerantan na nešto veću koncentraciju soli. U pogledu svetlosnog (L - 3,45) i termičkog režima (T - 3,73), sastojine ove fitocenoze definišu ispitivan ekosistem kao vrlo povoljan za razvoj akvatične vegetacije. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,60.

Tabela 57. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,58 3,68 3,46 3,51 3,29 3,59 3,52 3,52 N 3,79 3,65 3,40 3,59 3,06 3,41 3,20 3,44 H 3,46 3,61 3,34 3,46 3,57 3,91 3,32 3,52 D 4,67 4,68 4,69 4,76 4,83 5,00 4,36 4,71 L 3,42 3,55 3,26 3,43 3,40 3,55 3,52 3,45 T 3,96 3,84 3,51 3,78 3,74 3,73 3,56 3,73 K 2,68 2,29 2,73 2,60 2,42 2,90 2,55 2,60

Floristička sličnost ass. Myriophyllo-Potametum sa drugim asocijacijama Testiranjem indeksa sličnosti po Sörensen-u, najveća floristička podudarnost, od 84,21%, utvrđena je sa sastojinama iste zajednice konstatovanim u kanalima OKM Hs DTD u Bačkoj (Lazić, 2006) što je rezultat sličnih ekoloških uslova koji vladaju u kanalima Hidrosistema (tab. 58). Visoke vrednosti indeksa sličnosti zabeležene su i poređenjem sa sastojinama nađenim u Koviljskom ritu (ISs=64,86%; Radulović, 2000), Carskoj bari (ISs=62,25%; Radulović, 2005), Labudovom oknu (ISs=61,54%; Polić, 2005), te u Apatinskom i Monoštorskom ritu (ISs=61,11%; Panjković, 2005). Nešto niža, ali značajna, sličnost u florističkom sastavu konstatovana je poređenjem ispitivanih sastojina sa sastojinama iste asocijacije u kanalu „Vrbas-Bezdan“ (ISs=59,26%; Stojanović et al., 1994a), i sa sastojinama ass. Myriophylleto-Potametum Soó 1934 subass. potametosum acuminate koje je opisao Slavnić 1956. godine (ISs=58,82%; Slavnić, 1956), kao i sastojinama konstatovanim u Bardači (ISs=57,14%; Kovačević, 2005). Najniža floristička sličnost utvrđena je između analiziranih sastojina i sastojina iste fitocenoze u Jegričkoj (ISs=50,00%; Lazić, 2003) i jezeru Provala (ISs =43,48%; Nikolić, 2004) jer, iako postoji velik broj zajedničkih vrsta, upoređivane se sastojine odlikuju florističkim siromaštvom u odnosu na sastojine konstatovane u kanalskoj mreži Banata.



162

Tabela 58. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Myriophyllo-Potametum Soó 1934


Myriophyllo-Potametum Soó 1934


21 16 84,21%



20 12 64,86%



15 10 62,25%



9 8 61,54%



19 11 61,11%


kanal „Vrbas-Bezdan“, Stojanović et al., 1994a.

10 8 59,26%

Myriophylleto-Potametum Soó 1934 subass. potametosum acuminate Slavnić 1956

Veliko jezero na Obedskoj bari, kanal Sombor-Bečej, Dunav, Begej, Slavnić, 1956.

17 10 58,82%



18 10 57,14%


Jegrička, Lazić, 2003.

7 6 50,00%



6 5 43,48%



163

5.2.12. Asocijacija Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996

Zajednica drezge i češljastog mresnjaka Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati pripada submerznom ukorenjenom tipu akvatične vegetacije. Sastojine su formirane u nešto dubljoj vodi, u delovima kanala gde je voda sporijeg toka, ali podnose i uticaj strujanja vode. Voda, u kojoj se razvijaju sastojine ove fitocenoze, uglavnom sadrži veću koncentraciju soli. Na istraživanom terenu, sastojine najčešće obrazuju pojas dužine oko 10 m uz emerznu vegetaciju (sl. 26). Ređe su sastojine razvijene u vidu manjih ostrva sredinom vodenog ogledala (npr. Plovni Begej na deonici kanala od Begejaca do triangla kod Kleka). Sastojine ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati često se, duž kanala, smenjuje sa sastojinama ass. Najadetum minoris i ass. Ceratophylletum demersi, kao i populacijama vrsta Elodea canadensis, Potamogeton crispus i Potamogeton lucens. Osnovno fiziognomsko obeležje sastojinama daje edifikator Potamogeton pectinatus (sl. 27). Sastojine ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati zabeležene su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Klek, Botoš, Vlajkovac - Kajtasovo), Zlatici (Padej), Kikindskom kanalu (Iđoš, Bašaid), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište, Žitište - Klek) i Moravici (Margita). Slika 26. Sastojine ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej kod Melenaca

Slika 27. Potamogeton pectinatus na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej kod Botoša

Sinmorfologija ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Myriophyllo-Potamogetonetum

pectinati čini 21 vrsta sa opštom pokrovnom vrednošću od 50% do 100% (tab. 59). Karakteristične vrste zajednice su Potamogeton pectinatus (V; 4150) i Myriophyllum spicatum (V; 760), a karakteristične vrste sveze Elodea canadensis (III; 565) i Potamogeton lucens (I; 5). Karakteristične vrste reda su Potamogeton crispus (IV; 295) i Potamogeton perfoliatus (I;



164

350). Od vrsta pratilica, stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću, izdvajaju se: Lemna minor (V; 550), Ceratophyllum demersum (IV; 1010), Spirodela polyrrhiza (IV; 130) i Potamogeton fluitans (III; 240).

Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Potamogeton pectinatus i Myriophyllum spicatum, karakteristična vrsta reda Potamogeton crispus, i vrste pratilice Lemna minor, Ceratophyllum demersum i Spirodela polyrrhiza.

Sastojine ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati, na istraživanom terenu, karakteriše uglavnom, prisustvo samo submerznog sloja. Pored edifikatorskih vrsta, Potamogeton pectinatus i Myriophyllum spicatum, izuzetno dobro razvijen submerzan sloj grade i Elodea canadensis, Potamogeton crispus, Potamogeton perfoliatus i Ceratophyllum demersum prisutne sa većom brojnošću i pokrovnošću, dok su vrste Potamogeton lucens, Najas marina, Najas minor i Lemna trisulca, u analiziranim sastojinama, najčešće prisutne kao pojedinačni primerci. Flotantan sloj, ukoliko je diferenciran, uglavnom je slabo razvijen, a grade ga: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Potamogeton fluitans, Lemna gibba, Trapa natans, Salvinia natans i Hydrocharis morsus-ranae. S obzirom da su sastojine najčešće formirane uz semiakvatičnu vegetaciju, u njima su ponekad konstatovane i emerzne vrste Butomus umbellatus, Glyceria maxima, Marsilea quadrifolia i Ranunculus paucistamineus.

Tokom vegetacionog perioda dominira zeleni aspekt.

Biološki spektar ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Analiza biološkog spektra potvrđuje činjenicu da ass. Myriophyllo-Potamogetonetum

pectinati pripada submerznoj vegetaciji. Sastojine ove fitocenoze grade samo hidrohelofite, odnosno biljke kojima je voda životna sredina.

Biljnogeografska analiza ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Biljnogeografska analiza ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati ukazuje na dominantnu prisutnost biljaka širokog rasprostranjenja (95,24%), tab. 60. Procentualno učešće biljaka iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja je sledeće: kosmopolitska grupa flornih elemenata 42,86%, cirkumpolarna 28,57%, evroazijska 19,05% i adventivna 4,76%. Biljke iz grupe flornih elemenata užeg rasprostranjenja prisutne su sa svega 4,76%, odnosno jednom subsrednjeevropskom vrstom Najas minor.

Tabela 59. Fitocenološka tabela ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996


Florni element



Karakteristične vrste asocijacije Myriophyllo- Potamogetonetum pectinati Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. 2.2 3.3 3.3 4.4 4.4 2.2 2.2 4.4 3.3 4.4 V 4150 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 2.2 +.1 2.2 +.1 +.1 3.3 +.1 +.1 +.1 V 760 Karakteristične vrste sveze Potamion Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 +.1 +.1 3.3 2.2 III 565 Cirk. HH. Potamogeton lucens L. +.1 I 5 Karakteristične vrste reda Potametalia Kosm. HH. Potamogeton crispus L. 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 1.1 2.2 IV 295 Kosm. HH. Potamogeton perfoliatus L. 2.2 2.2 I 350 Vrste pratilice Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 1.1 1.1 3.3 V 550 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 3.3 2.2 +.1 1.1 2.2 +.1 2.2 1.1 IV 1010 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 IV 130 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 1.1 2.2 +.1 +.1 III 240 Kosm. HH. Lemna gibba L. 3.3 1.1 +.1 II 430 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 1.1 +.1 II 60 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 +.1 II 15 Kosm. HH. Najas marina L. 1.1 +.1 I 55 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. 1.1 I 50 Subevr. HH. Najas minor All. +.1 +.1 I 10 Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.2 +.2 I 10 Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 +.1 I 10 Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.1 +.1 I 10 Cirk. HH. Marsilea quadrifolia L. +.1 I 5 Subse. HH. Ranunculus paucistamineus Tsch. +.1 I 5 Lokaliteti: 1 - Moravica (Margita); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Melenci); 9 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo); 10 - Plovni Begej (Žitište - Klek)



166

Tabela 60. Biljnogeografska analiza ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996








SREDNJEEVROPSKA(1 takson – 4,76%) Subsrednjeevropski 1 4,76

Sinekologija ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F - 5,00) ukazuje na hidrofitski karakter ispitivanih sastojina (tab. 61). Srednja vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju staništa (R - 3,60) karakteriše ispitivani biotop kao neutralan do slabo alkalan. Srednje vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj azota i azotnih jedinjenja (N - 3,52) i sadržaj organskih materija (H - 3,36) indiciraju da razvoju sastojine ove zajednice pogoduje mezo-eutrofna voda sa srednjim sadržajem organskih jedinjenja. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost (D - 4,57) upućuje na umereno do slabo aerisanu sredinu. Razvoju sastojine ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati pogoduje zaslanjena voda (S+ - 19,05%). Njihovo rasprostranjenje uslovljeno je sastavom okolnog zemljišta, odnosno razvijene su najčešće na deonicama kanala gde se u okolini nalazi zaslanjeno stanište (slatine). Prosečna vrednost ekološkog indeksa za osvetljenost (L - 3,44) indicira da su sastojine formirane u uslovima povoljnog svetlosnog režima. Srednja vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T - 3,61) svedoči da razvoju sastojina pogoduje umereno topla do topla voda. Zajednica Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati ima najnižu vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa u poređenju sa srednjim vrednostima ovog ekološkog indeksa ostalih konstatovanih zajednica istraživanog ekosistema. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) iznosi 2,74.

Tabela 61. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,71 3,65 3,62 3,28 3,71 3,59 3,60 3,65 3,57 3,59 3,60 N 3,71 3,15 3,73 3,28 3,69 3,69 3,29 3,68 3,43 3,52 3,52 H 3,17 3,42 3,15 3,44 3,40 3,52 3,43 3,32 3,25 3,45 3,36 D 4,63 4,50 4,35 4,52 4,54 4,76 4,69 4,56 4,43 4,72 4,57 L 3,33 3,46 3,42 3,60 3,49 3,45 3,54 3,32 3,32 3,45 3,44 T 3,71 3,35 3,46 3,48 3,91 3,79 3,51 3,71 3,54 3,66 3,61 K 2,76 2,81 2,63 2,83 2,38 2,67 2,87 2,90 2,82 2,77 2,74



167

Floristička sličnost ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati sa drugim asocijacijama

Zajednica Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati nije opisana u Srbiji, ali se u Projektu „Harmonizacija nacionalne nomenklature u klasifikaciji staništa sa standardima međunarodne zajednice” (2005), u delu „Staništa Srbije - Priručnik sa opisima i osnovnim podacima” Instituta za Botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Botaničke Bašte „Jermenovac“, navodi zajednica Potamogetonetum pectinati prov. V. Stev. 2003. Zbog nepotpunih podataka o ovoj zajednici nije postojala mogućnosti poređenja florističke sličnosti sa ovom zajednicom.

Zajednicu Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati prvi put je opisao Passarge (1996). Najveća floristička podudarnost uočena je upravo sa sastojinama ove zajednice iz Nemačke (ISs=38,71%; Passarge, 1996), tab. 62. Indeks sličnosti od 31,25%, utvrđen je sa sastojinama zajednice Potametum pectinati Passarge 1996 konstatovanim u reci Ipeľ (Hrivnák, 2002b). Niski indeksi sličnosti posledica su florističkog siromaštva sastojina konstatovanih u Nemačkoj i reci Ipeľ u odnosu na sastojine zabeležene u OKM Hs DTD u Banatu.

Tabela 62. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996


Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996


Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996


10 6 38,71%

Potametum pectinati Carstensen 1955


11 5 31,25%



168

5.2.13. Asocijacija Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961 Zajednica Najadetum minoris pripada submerznoj, ukorenjenoj vegetaciji. Njene sastojine su u kanalskoj mreži Banata fragmentarno razvijene i obrazuju ostrva u nešto dubljoj vodi kanala, na muljevitoj podlozi uz emerznu vegetaciju. Često se, duž kanala, smenjuju sa sastojinama ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati. Ova zajednica je retka u ispitivanom ekosistemu i ograničenog je rasprostranjenja. Često su njene sastojine razvijene u delovima kanalima sa industrijskim zagađenjima. Florističko, fiziognomsko i cenobiotičko obeležje zajednici daje edifikatorska vrsta Najas minor (sl. 28).

Sastojine analizirane zajednice su konstatovane u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek), Kikindskom kanalu (Bašaid) i Plovnom Begeju (Begejci, Žitište, Žitište - Klek).

Slika 28. Sastojine ass. Najadetum minoris i edifikator zajednice Najas minor na Plovnom Begeju kod Žitišta

Sinmorfologija ass. Najadetum minoris Građa i floristički sastav - Sastojine ass. Najadetum minoris siromašne su vrstama, a grade ih od 4 do 11 biljnih vrsta (tab. 63). Floristički sastav zajednice čini 13 vrsta. Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 80% do 100%. Karakteristična vrsta asocijacije Najas minor prisutna je sa velikom brojnošću i pokrovnošću (V; 5250). Karakteristična vrsta sveze je Potamogeton pectinatus (V; 1960), a karakteristične vrste reda Myriophyllum spicatum (I; 10), Potamogeton crispus (I; 10) i Potamogeton pusillus (I; 10) prisutne su kao pojedinačni primerci u malom broju sastojina. Od vrsta pratilica, stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću, ističu se Lemna minor (V; 1290), Spirodela polyrrhiza (V; 140) i Lemna gibba (II; 200). Karakterističan skup čine karakteristična vrsta asocijacije Najas minor, karakteristična vrsta sveze Potamogeton pectinatus, i pratilice Lemna minor i Spirodela polyrrhiza. Kod sastojina ass. Najadetum minoris dvoslojnost je slabo izražena. Gust, submerzan sloj grade: Najas minor, Potamogeton pectinatus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton crispus, Potamogeton pusillus, Najas marina i Ceratophyllum demersum. Flotantan sloj najčešće je slabije razvijen, a čine ga: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Lemna gibba, Salvinia natans, Potamogeton fluitans i Trapa natans. Aspektivnost tokom vegetacionog perioda nije jasno izražena.



169

Biološki spektar ass. Najadetum minoris

Sastojine ass. Najadetum minoris grade hidrohelofite što potvrđuje činjenicu da je reč o vegetaciji akvatičnih ekosistema. Biljnogeografska analiza ass. Najadetum minoris Zajednicu Najadetum minoris izgrađuju biljke širokog rasprostranjenja (tab. 64). Najveća zastupljenost je kosmopolitskih (61,55%), zatim cirkumpolarnih vrsta (23,07%), dok su najmanje prisutne biljke iz evroazijske grupe flornih elemenata (15,38%) među kojima je edifikator zajednice Najas minor.

Tabela 64. Biljnogeografska analiza ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961






Sinekologija ass. Najadetum minoris Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F-5,00) ukazuje da sastojine ass. Najadetum minoris grade samo hidrofite (tab. 65). Prosečna vrednost ekološkog indeksa za pH vrednost staništa (R-3,67) upućuje da je voda neutralne do slabo bazne hemijske reakcije. Srednja vrednost ekološkog indeksa za sadržaj azota i azotnih jedinjenja (N-2,99) ukazuje da razvoju sastojina ove zajednice pogoduje mezotrofna voda. Poređenjem srednjih vrednosti ekološkog indeksa za sadržaj azota i azotnih jedinjenja svih konstatovanih zajednica akvatične i semiakvatične vegetacije OKM Hs DTD na području Banata, ass. Najadetum minoris ima najnižu vrednost ovog ekološkog indeksa. Na osnovu srednje vrednosti ekološkog indeksa za sadržaj organskih jedinjenja (H-3,30) konstatuje se da je voda, pogodna za razvoj sastojina ass. Najadetum minoris, umereno bogata ovim materijama. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D-4,69) ukazuje da je stanište umereno do slabo aerisano. Floristički sastava ass. Najadetum minoris ukazuje da sastojine ove fitocenoze podnose izvesnu zaslanjenost vode. Vrsta Potamogetom pectinatus prisutna je, u sastojinama ove fitocenoze, sa velikom brojnošću i pokrovnošću, dok su sa manjom brojnošću i pokrovnošću zastupljene Myriophyllum spicatum i Najas marina indikatori zaslanjenih staništa (S+ - 23,08%). Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L-3,38) i temperaturu staništa (T-3,80) ukazuju da se sastojine najbolje razvijaju u uslovima polusenke i u toploj vodi. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,37.

Tabela 63. Fitocenološka tabela ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961




Karakteristične vrste asocijacije Najadetum minorisSubevr. HH. Najas minor All. 4.4 4.4 3.3 3.3 4.4 V 5250 Karakteristične vrste sveze PotamionKosm. HH. Potamogeton pectinatus L. 2.2 1.1 3.3 3.3 +.1 V 1960 Karakteristične vrste reda PotametaliaSubcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 I 10 Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 I 10 Kosm. HH. Potamogeton pusillus L. +.1 I 10 Vrste pratilice Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 4.4 +.1 +.1 V 1290 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 V 140 Kosm. HH. Lemna gibba L. 1.1 1.1 II 200 Kosm. HH. Najas marina L. +.1 1.1 II 110 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 II 20 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 +.1 II 20 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 I 10 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 I 10

Lokaliteti: 1 - Kikindski kanal (Bašaid); 2 - Kikindski kanal (Bašaid); 3 - kanal Bantska Palanka - Novi Bečej (Klek); 4 - Plovni Begej (Begejci); 5 - Plovni Begej (Žitište)



171

Tabela 65. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,60 3,61 3,63 3,78 3,71 3,67 N 3,12 3,10 3,17 3,00 2,57 2,99 H 3,24 3,26 3,47 3,22 3,29 3,30 D 4,64 4,58 4,77 4,61 4,86 4,69 L 3,40 3,48 3,53 3,22 3,29 3,38 T 3,96 3,94 3,63 3,61 3,86 3,80 K 2,48 2,28 2,30 2,50 2,29 2,37

Floristička sličnost ass. Najadetum minoris sa drugim asocijacijama Određivanjem indeksa sličnosti ass. Najadetum minoris sa ranije opisanim zajednicama sličnog karaktera najveća floristička podudarnost utvrđena je poređenjem analiziranih sastojina sa sastojinama ass. Najadetum marinae konstatovanim u kanalskoj mreži u Bačkoj (ISs=58,33%; Lazić, 2006) i Jegričkoj (ISs=57,14%; Lazić, 2003) što je rezultat sličnih ekoloških uslova koji vladaju na upoređivanim lokalitetima (tab. 66). Nešto niži indeks sličnosti zabeležen je poređenjem sa sastojinama ass. Najadetum marinae zabeleženim u Rumuniji (ISs=54,05%; Coldea et al., 1997). Indeks srodnosti, od 47,62%, dobijen je poređenjem sa sastojinama ass. Potamogetono-Najadetum marinae iz Apatinskog i Monoštorskog rita (Panjković, 2005). Najniža floristička podudarnost uočena je između ispitivanih sastojina ass. Najadetum minoris i sastojina ass. Ceratophyllo-Najadetum minoris konstatovanih u Nemačkoj (ISs=36,36%; Passarge, 1996).

Tabela 66. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961


Najadetum marinae Fukarek 1961


11 7 58,33%



8 6 57,14%



24 10 54,05%

Potamogetono - Najadetum marinae Horv. et Micev. 1960 in Horv. 1963


8 5 47,62%

Ceratophyllo - Najadetum minoris (Ot'ahel'ová 1980) Pass. 1996


9 4 36,36%



172

5.2.14. Asocijacija Najadetum marinae Fukarek 1961

Sastojine submerzne, ukorenjene zajednice Najadetum marinae su, u kanalima OKM Hs DTD u Banatu, razvijene fragmentarno u vidu ostrva, u dubljoj vodi kanala. Njeno rasprostranjenje uslovljeno je prilagođenošću edifikatorske vrste Najas marina na povećanu koncentraciju soli u vodi. Sastojine ove fitocenoze, u kanalskoj mreži Banata, često se smenjuju sa vrstom Potamogeton pectinatus. U Rumuniji je primećeno da se sastojine ove zajednice, pored vrste Potamogeton pectinatus, smenjuju i sa vrstom Potamnogeton pusillus (Hrivnák, 2002b). Dominantno učešće u sastojinama ima edifikator Najas marina (sl. 29). Sastojine ove fitocenoze konstatovane su jedino u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš, Jarkovac, Vlajkovac).

Slika 29. Najas marina

Sinmorfologija ass. Najadetum marinae

Građa i floristički sastav - Sastojine ass. Najadetum marinae floristički su siromašne vrstama (3-8 vrsta), tab. 67. Floristički sastav ove zajednice čini 10 vrsta sa opštom pokrovnošću od 50% do 70%. Graditelj zajednice je Najas marina (V; 3750). Karakteristična vrsta sveze je Potamogeton pectinatus (II; 20), a vrste karakteristične za red Potametalia su Potamogeton crispus (III; 30) i Myriophyllum spicatum (I; 10).

Od vrsta pratilica, znatno je prisustvo Lemna minor (IV; 130), Ceratophyllum demersum (IV; 130) i Trapa natans (IV; 40), koje zajedno sa edifikatorom Najas marina čine karakterističan skup.

Sastojine ass. Najadetum marinae odlikuje uglavnom jednoslojnost. Dobro razvijen submerzni sloj grade: Najas marina, Potamogeton pectinatus, Potamogeton crispus, Myriophyllum spicatum, Ceratophyllum demersum i Elodea nuttallii. Ukoliko je u nekim sastojinama prisutan flotantan sloj, on je veoma oskudno razvijen, a grade ga uglavnom pojedinačnim primerci vrsta Lemna minor, Trapa natans, Spirodela polyrhhiza i Nymphoides flava.

Tokom vegetacionog perioda nije jasno uočljiva smena aspekata.



173

Biološki spektar ass. Najadetum marinae Analiza životnih formi biljaka potvrđuje da je zajednica hidrofitskog karaktera s

obzirom da njene sastojine grade samo hidrohelofite.

Biljnogeografska analiza ass. Najadetum marinae Biljnogeografska analiza ukazuje na apsolutna dominaciju flornih elemenata širokog rasprostranjenja (tab. 68). Najzastupljeniji je kosmopolitski florni element sa 60,00% (6 taksona). Sledi evroazijski sa 20,00% (2 taksona), dok su najmanje prisutni cirkumpolarni i adventivni florni elementi svaki sa po 10,00%, odnosno svaki zastupljen sa jednim taksonom.

Tabela 68. Biljnogeografska analiza ass. Najadetum marinae Fukarek 1961



CIRKUMPOLARNA (1 takson – 10,00%) Subcirkumpolarni 1 10,00


Sinekologija ass. Najadetum marinae Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 5,00) potvrđuje da je analizirana fitocenoza hidrofitskog karaktera (tab. 69). Srednja vrednost ekološkog indeksa za pH sredine (R - 3,74) upućuje na vodu slabo bazne hemijske reakcije. Ova zajednica ima najveću vrednosti ekološkog indeksa za pH sredine u poređenju sa srednjim vrednostima ovog ekoloških indeksa svih konstatovanih zajednica istraživanog ekosistema. Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj mineralnih (N - 3,73) i za sadržaj organskih materija u staništu (H - 2,91) upućuju da su sastojine ove fitocenoze razvijene u eutrofnoj vodi sa srednjim sadržajem organskih materija. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D - 4,06) ispitivan ekosistem karakteriše kao umereno aerisan. Poređenjem srednjih vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj organskih materija (H) i aerisanost staništa (D) svih konstatovanih zajednica akvatične i semiakvatične vegetacije na ispitivanom području, ass. Najadetum marinae ima najniže vrednosti ovih ekoloških indeksa. Razvoju sastojina ass. Najadetum marinae pogoduje zaslanjena voda s obzirom da je edifikator zajednice vrsta Najas marina prilagođena na nešto veću koncentracijom soli u vodi (S+ - 40,00%). Na osnovu prosečnih vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,32) i temperaturu sredine (T - 3,95) može se zaključiti da razvoju sastojina pogoduju mesta sa povoljnim svetlosnim i termičkim režimom. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) iznosi 2,43.

Tabela 67. Fitocenološka tabela ass. Najadetum marinae Fukarek 1961




Karakteristične vrste asocijacije Najadetum marinaeKosm. HH. Najas marina L. 3.3 3.3 3.3 3.3 3.3 V 3750 Karakteristične vrste sveze PotamionKosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 II 20 Karakteristične vrste reda PotametaliaKosm. HH. Potamogeton crispus L. +.2 +.1 +.1 III 30 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 I 10 Vrste pratilice Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 +.1 1.1 IV 130 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 +.1 1.1 +.1 IV 130 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 +.1 IV 40 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 III 30 Evr. HH. Nymphoides flava Hill. +.1 I 10 Adv. HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John +.1 I 10

Lokaliteti: 1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš - Jarkovac); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš - Jarkovac); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš - Jarkovac); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac)



175

Tabela 69. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Najadetum marinae Fukarek 1961 Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,64 3,60 3,58 3,61 4,27 3,74 N 3,82 3,73 3,47 3,74 3,87 3,73 H 2,91 2,80 3,05 3,00 2,80 2,91 D 3,73 4,07 4,26 4,30 3,93 4,06 L 3,36 3,27 3,42 3,30 3,27 3,32 T 4,00 3,87 3,89 3,87 4,13 3,95 K 2,00 2,31 2,88 2,50 2,46 2,43

Floristička sličnost ass. Najadetum marinae sa drugim asocijacijama Najveća floristička podudarnost utvrđena je poređenjem ispitivanih sastojina ass. Najadetum marinae sa sastojina iste zajednice konstatovanim u Jegričkoj (ISs=77,78%; Lazić, 2003) i kanalskoj mreži u Bačkoj (ISs=76,19%; Lazić, 2006), a rezultat je sličnih ekoloških uslova koji vladaju na ovim lokalitetima (tab. 70). Niži indeks sličnosti, od 53,85%, dobijen je poređenjem sa sastojinama ass. Najadeto-Potametum acutifolii Slavnić 1956 u Obedskoj bari, kanalu Sombor-Bečej, Beljanskoj bari, Petrovaradinskom ritu i rukavcu Begeja (Slavnić, 1956). Poređenjem florističkog sastava analiziranih sastojina sa sastojinama ass. Potamogetono-Najadetum marinae Horv. et Micev. 1960 in Horv. 1963, iz Apatinskg i Monoštorskg rita, dobijen je indeks sličnosti od 44,44% (Panjković, 2005). Sastojina ass. Najadetum marinae nađena u reci Ipeľ je floristički značajno siromašnija od analiziranih sastojina iz kanalske mreže Banata (10:4) te je i zabeležen nizak indeks sličnosti od 42,86% (Hrivnák, 2002b). Sastojine iste zajednice zabeležene u Rumuniji floristički su znatno bogatije (10:24) te je i razumljiv najniži indeks sličnosti od 41,18% (Coldea et al., 1997).

Tabela 70. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Najadetum marinae Fukarek 1961


Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Najadetum marinae Fukarek 1961




8 7 77,78%



11 8 76,19%

Najadeto - Potametum acutifolii Slavnić, 1956

Obedska bara, kanal Sombor-Bečej, Beljanska bara, Petrovaradinski rit, Begej, Slavnić, 1956.

16 7 53,85%

Potamogetono - Najadetum marinae Horv. et Micev. 1960 in Horv. 1963


8 4 44,44%

Najadetum marinae (Oberd. 1957) Fukarek 1961


4 3 42,86%



24 7 41,18%



176

5.2.15. Asocijacija Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006

Zajednica potopljene resine i valisnerije Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis pripada submerznoj vegetaciji. U kanalskoj mreži Banata sastojine su najčešće razvijene nekoliko metara od obale, u dubljoj vodi (0,5 - 1,5 m), gde obrazuju pojas širok i do 5 m (sl. 30). Ređe su formirane neposredno uz emerznu vegetaciju. Njihovom razvoju pogoduju osvetljena mesta sa muljevitom podlogom i nešto bržom, toplijom vodom. Osnovno fiziognomsko obeležje ovoj zajednici daju Vallisneria spiralis i Ceratophyllum demersum. Sastojine ove fitocenoze konstatovane su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek, Jermenovci, Vlajkovac - Kajtasovo) i Kikindskom kanalu (Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid). Najrazvijenije su u Kikindskom kanalu na deonici od Kikinde do Bašaida.

Slika 30. Sastojine ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis

na Kikindskom kanalu

Sinmorfologija ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Građa i floristički sastav - Floristički sastav zajednice čini 18 vrsta. Opšta pokrovnost

je od 30% do 90% (tab. 71). Edifikatori zajednice Vallisneria spiralis (V; 5250) i Ceratophyllum demersum (V; 2300) prisutni su u sastojinama sa velikom brojnošću i pokrovnošću. Karakteristične vrste sveze su Potamogeton pectinatus (II; 110) i Elodea canadensis (II; 110), a karakteristične vrste reda su Potamogeton crispus (III; 210), Myriophyllum spicatum (II; 20) i Potamogeton perfoliatus (I; 10). Od vrsta pratilica, stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću, izdvajaju se Lemna minor (V; 140), Spirodela polyrrhiza (IV; 380) i Lemna gibba (II; 200).

Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Vallisneria spiralis i Ceratophyllum demersum, i pratilice Lemna minor i Spirodela polyrrhiza.

Sastojine fitocenoze Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis karakteriše dvoslojnost. Gusto razvijen submerzan sloj grade: Vallisneria spiralis, Ceratophyllum demersum, Elodea canadensis, Myriophyllum spicatum, Lemna trisulca, Najas marina, Najas minor i vrste roda Potamogeton (P. pectinatus, P. crispus i P. perfoliatus). Flotantan sloj slabije je razvijen, a čine ga: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Lemna gibba, Salvinia natans, Trapa natans, Hydrocharis morsus-ranae, Potamogeton fluitans i Azolla filiculoides.

Smena aspekata tokom vegetacionog perioda nije jasnije izražena. Zelena boja submerznog sloja sastojina potiče od edifikatora Vallisneria spiralis.

Tabela 71. Fitocenološka tabela ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006




Karakteristične vrste asocijacije Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralisAdv. HH. Vallisneria spiralis L. 4.4 4.4 4.4 3.3 3.3 V 5250 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 3.3 3.3 2.2 2.2 1.1 V 2300 Karakteristične vrste sveze PotamionKosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 1.1 II 110 Adv. HH. Elodea canadensis Rich 1.1 +.1 II 110 Karakteristične vrste reda PotametaliaKosm. HH. Potamogeton crispus L. 1.1 1.1 +.1 III 210 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 II 20 Kosm. HH. Potamogeton perfoliatus L. +.1 I 10 Vrste pratilice Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 V 140 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. 2.2 +.1 +.1 +.1 IV 380 Kosm. HH. Lemna gibba L. 1.2 1.1 II 200 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 II 20 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 II 20 Kosm. HH. Lemna trisulca L. 2.2 I 350 Kosm. HH. Najas marina L. 1.1 I 100 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 I 10 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 I 10 Subevr. HH. Najas minor All. +.1 I 10 Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. +.1 I 10

Lokaliteti: 1 - Kikindski kanal (Novo Miloševo); 2 - Kikindski kanal (Bašaid); 3 - Kikindski kanal (Bašaid); 4 - Kikindski kanal (Novo Miloševo); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek)



178

Biološki spektar ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Analiza životnih formi ukazuje na apsolutnu dominaciju hidrofita u sastojinama ass.

Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis.

Biljnogeografska analiza ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Analiza spektara arealtipova sastojina ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis pokazuje apsolutnu dominaciju biljaka iz grupa flornih elemenata širokog rasprostranjenja (tab. 72). Najzastupljenije su biljke iz grupe kosmopolitskog flornog elementa sa 50,00% (9 taksona). Cirkumpolarni, evroazijski i adventivni florni elementi prisutni su svaki sa 16,67% (po 3 taksona). Adventivnom flornom elementu pripada i graditelj zajednice Vallisneria spiralis. Tabela 72. Biljnogeografska analiza ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić

2006







Sinekologija ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 5,00) definiše hidrofitski tip vegetacije (tab. 73). Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za hemijsku reakciju sredine (R - 3,03), sadržaj azota i azotnih jedinjenja (N - 3,24) i sadržaj organskih materija (H - 3,28) ukazuju na dobru prilagođenost fitocenoze na stanište neutralne hemijske reakcije, sa srednjim sadržajem hranljivih i organskih materija. Staništa ove fitocenoze su slabo aerisana na šta upućuje srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D - 4,86). Sastojinama ove fitocenoze nisu prilagođene na zaslanjenost vode (S+ - 22,22%) s obzirom da su vrste tolerantne na veću koncentraciju soli, u sastojinama ove fitocenoze, prisutne najčešće sa malom brojnošću i pokrovnošću. S obzirom da ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis pripada submerznoj vegetaciji, razvoju njenih sastojina pogoduju uslovi polusenke što potvrđuje srednja vrednost ekološkog indeksa za osvetljenost staništa (L - 3,32). Prosečna vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T - 4,24) ukazuje na povoljan termički režim. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 1,94 što je ujedno i najniža vrednost ovog ekološkog indeksa u poređenju sa srednjim vrednostima ovog indeksa ostalih analiziranih zajednica akvatične i semiakvatične vegetacije OKM Hs DTD na području Banata. Subedifikator zajednice Ceratophyllum demersum indiferentan je prema ovom ekološkom indeksu.



179

Tabela 73. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 2,94 2,97 3,03 3,41 2,82 3,03 N 3,35 3,18 3,20 3,32 3,14 3,24 H 3,12 3,45 3,37 3,18 3,27 3,28 D 5,00 5,00 4,94 4,65 4,73 4,86 L 3,12 3,24 3,43 3,26 3,55 3,32 T 4,35 4,27 4,23 3,94 4,41 4,24 K 1,20 2,27 2,20 2,07 1,94 1,94

Floristička sličnost ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis sa drugim asocijacijama Najveća floristička podudarnost utvrđena je poređenjem sastojina ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis sa sastojinama iste zajednice razvijenim u kanalskoj mreži Bačke, gde je ova zajednica i prvi put opisana (ISs=80,00%; Lazić, 2006), tab. 74. Testiranjem indeksa florističke sličnosti, sa ranije opisanim zajednicama sličnog karaktera iz sveze Potamion, utvrđeno je da su sastojine opisane zajednice konstatovane u OKM Hs DTD u Banatu floristički najsličnije sastojinama ass. Myriophyllo-Potametum, kao i sa sastojinama ass. Elodeetum canadensis. Poređenjem ispitivanih sastojina sa sastojinama ass. Myriophyllo-Potametum u OKM Hs DTD u Bačkoj dobijen je indeks sličnosti od 76,92%, dok je nešto niža vrednost indeksa srodnosti, od 72,73%, dobijena poređenjem sa sastojinama ass. Elodeetum canadensis zabeleženim na istom lokalitetu (Lazić, 2006). Poređenjem sa sastojinama ass. Myriophyllo-Potametum iz Koviljskog rita utvrđen je indeks sličnosti od 68,42% (Radulović, 2000). Indeks sličnosti od 66,67% dobijen je poređenjem sa sastojinama ass. Myriophyllo-Potametum iz Labudovog okna (Polić, 2005). Najniža sličnost u florističkom sastavu sastojina dobijena je poređenjem sa sastojinama ass. Elodeetum canadensis iz Rumunije (ISs=63,16%; Coldea et al., 1997) što je očito posledica različitih ekoloških uslova koji su uslovili i različit floristički sastav upoređivanih sastojina.

Tabela 74. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006


Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006


Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006


17 14 80,00%



21 15 76,92%



180

Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969


15 12 72,73%



20 13 68,42%



9 9 66,67%



20 12 63,16%



181

5.2.16. Asocijacija Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973

Beli i žuti lokvanj su među najlepšim i najatraktivnijim vaskularnim makrofitama.

Zajednica Nymphaeetum albo-luteae pripada flotantnoj ukorenjenoj vegetaciji i pouzdan je indikator stabilizacije makrofitskih zajednica u sukcesivnom nizu, te se smatra najrazvijenijim i najstabilnijim oblikom višegodišnje ukorenjene flotantne vegetacije (Stevanović, 2002). Međutim, beli i žuti lokvanj retko obrazuju zajednicu mešovitog sastava i najčešće se javljaju u vidu monodominantnih, čistih sastojina (Stevanović, 2002) što potvrđuju i istraživanja vegetacije kanalske mreže u Banatu. Na istraživanom području ova zajednica je prisutna svojom subasocijacijom Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum. Razvoju sastojina ove subasocijacije pogoduje dublja voda, umereno bogata organskim i mineralnim materijama, a sastojine podnose i manja talasanje vode. Često su, ka obali, sastojine ove subasocijacije poslednji pojas flotantne vegetacije (sl. 31a). Osnovno fiziognomsko, florističko i cenotičko obeležje sastojinama ove subasocijacije daje edifikator Nuphar luteum. Subedifikator zajednice Nymphaea alba, na istraživanom području, zabeležen je jedino u kanalu Stari Begej kod Banatskog Dvora (sl. 32).

Slika 31. Sastojine ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum na kanalu Banatska

Palanka - Novi Bečej kod Botoša

Sastojine ove subasocijacije su, na istraživanom području, razvijene u vidu manjih ili većih ostrva koja su direktno u kontaktu sa emerznom vegetacijom (najčešće sa sastojinama ass. Scirpo-Phragmitetum, Sparganietum erecti i Glycerietum maximae). Duž kanala, sastojine se najčešće smenjuju sa sastojinama drugih flotantnih zajednica (Lemno-Spirodeletum, Trapetum natantis, Potametum nodosi i dr.), sl. 31b.

Sastojine ove fitocenoze zabeležene su u kanalu Banatska Palanka-Novi Bečej (Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš) i Starom Begeju (Banatski Dvor, Jankov Most).

Prisustvo vrsta Nuphar luteum i Nymphaea alba u kanalima OKM Hs DTD je od posebnog značaja za očuvanje genetičkog i specijskog biodiverziteta s obzirom da ove biljke spadaju u kategoriju zakonom zaštićenih prirodnih retkosti na području naše zemlje (sl. 32).

a) b)



182

Slika 32. Žuti i beli lokvanj na Starom Begeju kod Banatskog Dvora Sinmorfologija ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum čini 20 vrsta sa opštom pokrovnom vrednošću biljnog pokrivača od 90% do 100% (tab. 75). Karakteristične vrste zajednice su Nuphar luteum (V; 6000) i Nymphaea alba (I; 375). Karakteristične vrste sveze su Trapa natans (III; 25) i Nymphoides flava (I; 175), dok su od karakterističnih vrsta reda konstatovane Potamogeton crispus (II; 20), Myriophyllum spicatum (II; 20) i Potamogeton pectinatus (II; 15). U sastojinama ove fitocenoze prisutni su najčešće pojedinačni primerci flotantnih i submerznih vrsta pratilica jer zbog gustog sklopa graditelja zajednice nije moguć njihov bujniji razvoj. Stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednosti izdvajaju se: Lemna minor (V; 395), Spirodela polyrrhiza (V; 90), Ceratophyllum demersum (IV; 1210), Lemna gibba (III; 245) i Potamogeton fluitans (III; 30). Karakterističan skup grade karakteristične vrste asocijacije Nuphar luteum i Nymphaea alba, i vrste pratilice Lemna minor, Spirodela polyrrhiza i Ceratophyllum demersum prisutne u gotovo svim ispitivanim sastojinama na istraživanom području.

Zajednica Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum izrazito je dvoslojne građe. Dobro razvijen flotantan sprat, koga čine ga: Nuphar luteum, Nymphaea alba, Trapa natans, Nymphoides flava, Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Lemna gibba, Potamogeton fluitans, Salvinia natans, Azolla filiculoides i Hydrocharis morsus-ranae, u velikoj meri redukuje heliotermičke uslove u dubljim slojevima vode. Upravo takvim uslovima smanjene svetlosti prilagođene su biljke koje grade dobro razvijen submerzan sloj: Ceratophyllum demersum, Myriophyllum spicatum, Elodea canadensis, Najas marina, Najas minor, Lemna trisulca, kao i vrste roda Potamogeton (P. crispus, P. pectinatus i P. lucens).

Vegetacioni period ove fitocenoze počinje u proleće i traje do kasne jeseni. Aspektivnost je jasno izražena. U rano letnjem periodu dominira tamnozelena boja koja potiče od krupnih, flotantnih listova graditelja fitocenoze, dok u vreme njegovog cvetanja tamnozeleni aspekt biva prošaran žutom bojom njegovih cvetova. Biološki spektar ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum

Analiza biološkog spektra pokazuje apsolutnu dominaciju biljaka iz grupe hidrohelofita.

Nuphar luteum Nymphaea alba

Tabela 75. Fitocenološka tabela ass. ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973


Florni element



Karakteristične vrste asocijacije Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. 3.3 5.5 3.3 5.5 4.4 5.5 4.4 4.4 3.3 3.3 V 6000 Subse. HH. Nymphaea alba L. 3.3 I 375 Karakteristične vrste sveze Nymphaeion Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 25 Evr. HH. Nymphoides flava Hill. 2.2 I 175 Karakteristične vrste reda Potametalia Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 +.1 II 15 Vrste pratilice Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 2.2 +.1 +.1 1.1 1.1 1.1 +.1 1.1 V 395 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 1.1 V 90 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 2.2 +.1 2.2 3.3 3.3 1.1 1.1 IV 1210 Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 1.1 2.2 +.1 +.1 +.1 III 245 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 30 Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 +.1 II 15 Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. +.1 +.2 +.2 II 15 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 I 10 Kosm. HH. Najas marina L. +.1 I 5 Subevr. HH. Najas minor All. +.1 I 5 Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.2 I 5 Cirk. HH. Potamogeton lucens L. +.1 I 5

Lokaliteti: 1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 9 - Stari Begej (Banatski Dvor); 10 - Stari Begej (Banatski Dvor)



184

Biljnogeografska analiza ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum Biljnogeografska analiza pokazuje dominaciju biljaka širokog rasprostranjenja (tab. 76). Najzastupljeniji je kosmopolitski florni element (40,00%), zatim evroazijski (25,00%) i cirkumpolarni (20,00), dok je najmanje prisutan adventivni florni elemant (10,00%). Biljke užeg geografskog rasprostranjenja zastupljene su sa svega 5,00%, odnosno samo jednom biljnom vrstom Nymphaea alba.

Tabela 76. Biljnogeografska analiza ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973








SREDNJEEVROPSKA(1 takson – 5,00%) Subsrednjeevropski 1 5,00

Sinekologija ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F - 5,00) potvrđuje hidrofitski karakter fitocenoze (tab. 77). Prosečna vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju staništa (R - 3,25) ukazuje da razvoju sastojina pogoduje voda neutralne hemijske reakcije. Srednje vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj azota i azotnih jedinjenja (N - 3,38) i sadržaj organskih materija (H - 3,39) upućuju na mezotrofan akvatičan ekosistem. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost (D - 4,86) indicira slabo aerisanu sredinu. Sastojine analizirane fitocenoze preferiraju nezaslanjenu vodu (S+ - 15%). Na osnovu prosečnih vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,79) i temperaturu staništa (T - 3,74) može se zaključiti da razvoju sastojina ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum pogoduju topla, osunčana mesta gde vladaju uslovi pune dnevne svetlosti, ali pojedine biljke, u sastavu sastojina, podnose i izvesnu zasenjenost od strane flotantnih biljaka što ima za posledicu dobro razvijen submerzan sloj. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,58.



185

Tabela 77. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,24 3,35 3,32 3,12 3,11 3,16 3,38 3,45 3,22 3,18 3,25 N 3,32 3,48 3,32 3,24 3,21 3,39 3,59 3,54 3,39 3,35 3,38 H 3,32 3,08 3,41 3,35 3,47 3,35 3,38 3,30 3,78 3,41 3,39 D 4,76 4,70 4,73 5,00 5,00 4,87 4,82 4,76 5,00 5,00 4,86 L 3,84 3,68 3,82 3,88 4,00 3,84 3,56 3,61 3,87 3,82 3,79 T 3,88 3,73 3,82 3,59 3,74 3,81 3,68 3,70 3,83 3,59 3,74 K 2,52 2,57 2,36 2,87 2,59 2,79 2,26 2,69 2,60 2,50 2,58

Floristička sličnost ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum sa drugim asocijacijama Poređenjem analiziranih sastojina ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, iz OKM Hs DTD u Banatu, uočljiva je znatna floristička podudarnost sa sastojinama iste ili sličnih zajednica konstatovanih na drugim lokalitetima. Izuzetno visoki indeksi florističke sličnosti (preko 70%) utvrđeni su sa sastojinama iz Apatinskog i Monoštorskog rita (ISs=74,29%; Panjković, 2005), iz kanalske mreže u Bačkoj (ISs=73,68%; Lazić, 2006) i iz kanala „Stapar-Novi Sad“, Obedske bare, kanala „Sombor-Bečej“, Begeja, Dunava, Beljanske bare (ISs=73,68; Slavnić, 1956), tab. 78. Indeks sličnosti od 72,73% utvrđen je između analiziranih sastojina i sastojina ass. Nymphaeetum albo-luteae iz Carske bare, Starog Begeja i Perleske bare (Butorac, 1995). Sve vrste konstatovane na ispitivanom lokalitetu zabeležene su i u kanalima u Banatu, sem Ranunculus circinatus koji nije nađen u sastojinama ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum u Banatu. Visok indeks florističke sličnosti od 65,00% dobijen je i poređenjem sa sastojinama konstatovanim u Bardači (Kovačević, 2005). Osnovna razlika u florističkom sastavu je u tome što u sastojinama ove zajednice u Bardači nije zabeleženo prisustvo vrste Nymphoides flava, dok su u Bardači konstatovane vrste Potamogeton natans, Potamogeton gramineus, Polygonum amphibium, Sagittaria sagittifolia, Butomus umbellatus i Alisma plantago-aquatica koje u sastojinama ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum u Banatu nisu zabeležene. Vrednost indeksa sličnosti od 64,86% utvrđena je poređenjem sa sastojinama iz Koviljskog rita (Radulović, 2000). Sve biljne vrste konstatovane u sastojinama ove subasocijacije u Labudovom oknu zabeležene su i u analiziranim sastojinama, te je stoga i indeks florističke sličnosti relativno visok (ISs=62,07%; Polić, 2005). Manja floristička podudarnost dobijena je poređenjem sa sastojinama ass. Nymphaeetum albo-luteae iz kanala „Vrbas-Bezdan“ (ISs=61,54%; Stojanović et al., 1994a) i sastojinama iz Carske bare (ISs=58,06%; Radulović, 2005).



186

Tabela 78. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973


Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973


Nymphaeo-Nupharetum luteae Nowinski 1928


15 13 74,29%

Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928


18 14 73,68%

Myriophylleto - Nupharetum Koch 1926

kanal „Stapar - Novi Sad“, Obedska bara, kanal „Sombor-Bečej“, Begej, Dunav, Beljanska bara Slavnić, 1956.

18 14 73,68%


Carska bara, Stari Begej, Perleska bara, Butorac, 1995.

13 12 72,73%



20 13 65,00%

Nymphaeo-Nupharetum luteae Nowinski 1928


17 12 64,86%

Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973


9 9 62,07%


kanal „Vrbas - Bezdan“, Stojanović et al., 1994a.

19 12 61,54%



11 9 58,06%



187

5.2.17. Asocijacija Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960

Asocijacija Nymphoidetum peltatae pripada flotantnom tipu ukorenjene akvatične

vegetacije. Njene sastojine su razvijene u toploj, plićoj, sporotekućoj ili stajaćoj vodi sa povećanom organskom produkcijom i muljevitim dnom, gde najčešće obrazuju manja ostrva vegetacije. Na istraživanom području, sastojine ove fitocenoze su poslednji pojas flotantne vegetacije ka sastojinama semiakvatične vegetacije (ass. Scirpo-Phragmitetum, ass. Sparganietum erecti, ass. Glycerietum maximae i ass. Typhetum angustifoliae). Ka sredini vodenog ogledala sastojine se nadovezuju na sastojine ass. Ceratophylletum demersi. Na Starom Begeju (kod Jankovog Mosta) sastojine su bujno razvijene i formiraju širok pojas uz obalu (sl. 33). Osnovni pečat sastojinama daje edifikator zajednice Nymphoides flava (sl. 34). Na desnoj obali Starog Begeja, kod Banatskog Dvora, na delovima kanala sa kojih se voda povukla, konstatovan je i bujno razvijen terestričan oblik Nymphoides flava (sl. 35). Sastojine ass. Nymphoidetum peltatae konstatovane su u kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek, Botoš, Jarkovac) i Starom Begeju (Banatski Dvor, Jankov Most).

Slika 33. Sastojine ass. Nymphoidetum peltatae na Starom Begeju kod Jankovog Mosta

Slika 34. Nymphoides flava Slika 35. Terestrični oblici Nymphoides flava



188

Sinmorfologija ass. Nymphoidetum peltatae Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Nymphoidetum peltatae čini 18 vrsta

(tab. 79). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 50% do 100%. Karakteristična vrsta asocijacije je Nymphoides flava (V; 5313). Karakteristične vrste sveze su Trapa natans (II; 225) i Nuphar luteum (II; 225). Karakteristične vrste reda su: Myriophyllum spicatum (II; 13), Potamogeton pectinatus (II; 13), Potamogeton crispus (I; 6) i Potamogeton perfoliatus (I; 6). Od vrsta pratilica, znatno je prisustvo vrsta Ceratophyllum demersum (V; 1006), Lemna minor (V; 219), Spirodela polyrrhiza (V; 219) i Potamogeton fluitans (III; 81).

Karakterističan skup grade karakteristična vrsta asocijacije Nymphoides flava, i pratilice Ceratophyllum demersum, Lemna minor i Spirodela polyrrhiza.

Sastojine fitocenoze Nymphoidetum peltatae odlikuje dvoslojnost. U flotantnom sloju dominira Nymphoides flava, a pored nje izgrađuju ga i Trapa natans, Nuphar luteum, Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Potamogeton fluitans, Salvinia natans, Hydrocharis morsus-ranae i Azolla filiculoides. U submerznom sloj dominira Ceratophyllum demersum, a pored njega u ovom sloju rastu i: Myriophyllum spicatum, Potamogeton pectinatus, Potamogeton crispus, Elodea canadensis, Vallisneria spiralis i Najas marina. Od emerznih vrsta samo u nekim sastojinama konstatovano je prisustvo Glyceria maxima. U sezonskoj dinamici sastojina ass. Nymphoidetum peltatae jasno je uočljiva smena aspekata. U rano letnjem aspektu, zelena boja sastojina fitocenoze potiče od flotantnih listova edifikatorske vrste Nymphoides flava i ostalih cenobionata, dok u vreme cvetanja edifikatorske vrste, u letnjem periodu, zeleni aspekt prošaran je žutom bojom njegovih cvetova.

Biološki spektar ass. Nymphoidetum peltatae

U analiziranoj akvatičnoj zajednici, sve prisutne vrste su hidrohelofite.

Biljnogeografska analiza ass. Nymphoidetum peltatae Kao što je i karakteristično za vodene zajednice, i u ovoj je apsolutna dominacija biljaka širokog rasprostranjenja (tab. 80). U sastojinama ass. Nymphoidetum peltatae, konstatovanim na ispitivanom području, najzastupljenije su kosmopolitske biljne vrste sa 38,89% (7 taksona). Slede ih cirkumpolarne i evroazijske vrste sa po 22,22% (sa po 4 taksona), a najmanje je prisustvo adventivnih vrsta sa svega 16,67% (3 taksona).

Tabela 80. Biljnogeografska analiza ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et

Müller 1960






Tabela 79. Fitocenološka tabela ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960




Karakteristične vrste asocijacije Nymphoidetum peltataeEvr. HH. Nymphoides flava Hill. 4.4 3.3 3.3 4.4 4.4 3.2 4.4 4.4 V 5313 Karakteristične vrste sveze NymphaeionEvr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 2.2 II 225 Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. +.1 2.2 II 225 Karakteristične vrste reda PotametaliaSubcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 II 13 Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 +.1 II 13 Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 I 6 Kosm. HH. Potamogeton perfoliatus L. +.1 I 6 Vrste pratilice Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 1.1 2.2 3.3 1.1 1.1 +.1 1.1 V 1006 Kosm. HH. Lemna minor L. 1.1 +.1 1.1 +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 V 219 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. 1.1 +.1 1.1 +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 V 219 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 +.1 1.1 III 81 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 +.1 1.1 II 75 Adv. HH. Elodea canadensis Rich 1.1 +.1 +.1 II 75 Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 +.1 II 13 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 II 13 Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. +.1 +.1 II 13 Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.1 +.1 II 13 Kosm. HH. Najas marina L. +.1 I 6

Lokaliteti: 1 - Stari Begej (Banatski Dvor); 2 - Stari Begej (Jankov Most); 3 - Stari Begej (Banatski Dvor); 4 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek);7 - Stari Begej (Jankov Most); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš)



190

Sinekologija ass. Nymphoidetum peltatae Sastojine ass. Nymphoidetum peltatae grade samo hidrofite na šta ukazuje srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F) od 5,00 (tab. 81). Prosečna vrednost ekološkog indeksa za pH staništa (R-3,14) karakteriše ovaj biotop kao neutralnu sredinu. Srednja vrednost ekološkog indeksa za sadržaj hranljivih materija (N-3,67) ispitivani ekosistem karakteriše kao mezo-eutrofan. Srednje vrednosti ekološkog indeksa za sadržaj humusa (H-3,86) svedoči o vodi sa povećanim sadržajem humusa. Zajednica Nymphoidetum peltatae ujedno, ima i najveću vrednost ovog ekološkog indeksa u poređenju sa srednjim vrednostima ovog indeksa svih konstatovanih zajednica akvatične i semikvatične vegetacije istraživanog ekosistema. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D-4,86) ukazuje da su vrste ispitivane zajednice bioindikatori slabo aerisane sredine. Sastojine ne podnose veću koncentraciju soli u vodi na šta upućuje njihov floristički sastav gde su vrste tolerantne na zaslanjenost vode prisutne sa malom brojnošću i pokrovnošću (S+ - 22,22%). Srednje vrednosti ekoloških indeksa za osvetljanost (L-3,68) i temperaturu staništa (T-4,24) upućuju da razvoju sastojina pogoduju mesta sa povoljnim svetlosnim i termičkim režimom. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,20.

Tabela 81. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,18 3,31 3,35 3,31 3,10 3,13 3,21 2,56 3,14 N 3,82 4,06 4,05 3,97 3,55 3,48 3,43 2,96 3,67 H 4,29 4,13 4,00 3,69 3,83 3,68 3,86 3,37 3,86 D 5,00 5,00 5,00 4,72 4,79 4,68 4,71 5,00 4,86 L 3,82 3,81 3,75 3,63 3,69 3,81 3,86 3,07 3,68 T 4,47 4,44 4,35 4,31 4,41 4,26 4,04 3,67 4,24 K 1,82 2,18 2,23 2,48 2,10 2,35 2,50 1,96 2,20

Floristička sličnost ass. Nymphoidetum peltatae sa drugim asocijacijama

Poređenjem florističkog sastava zajednice Nymphoidetum peltatae iz kanalske mreže u Banatu sa ranije opisanim zajednicama, najveća floristička podudarnost uočena je sa sastojinama ass. Hydrochari-Nymphoidetum peltatae konstatovanim u kanalu „Vrbas-Bezdan“ (ISs=68,75%; Stojanović et al., 1994a), Bardači (ISs=66,67%; Kovačević, 2005), u Apatinskom i Monoštorskom ritu (ISs=62,86%; Panjković, 2005) i Koviljskom ritu (ISs=59,46%; Radulović, 2000), tab. 82. Visok indeks sličnosti rezultat je sličnih ekoloških uslova koji vladaju u ovim akvatičnim ekosistemima. Osnovna razlika je u velikom stepenu prisutnosti i pokrovnosti vrste Hydrocharis morsus-ranae u poređenim sastojinama, dok je ista vrsta na ispitivanom području prisutna u dva snimka sa minimalnim vrednostima brojnosti i pokrovnosti. Indeks sličnosti od 55,17% dobijen je poređenjem sa sastojinama ispitivane zajednice konstatovanim u kanalskoj mreži u Bačkoj (Lazić, 2006) i Jegričkoj (Lazić, 2003). Značajna sličnost u florističkom sastavu uočena je i sa sastojinama konstatovanim u Vojkinoj Mlaki (ISs=51,85%; Butorac, 1995), Carskoj bari (ISs=50,00%; Radulović, 2005) i kanalu „Sombor-Bečej“, reci Mostongi, rukavcu Begeja i Dunava i Velikom jezeru (ISs=50,00%; Slavnić, 1956). Najniži indeks florističke sličnosti je sa sastojinama razvijenim u jezeru



191

Provala (ISs=41,67%; Nikolić, 2004) i Obedskoj bari (ISs=35,71%; Janković, 1974) što je posledica relativnog florističkog siromaštva sastojina sa ovih lokaliteta. Tabela 82. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred.

et Müller 1960



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960


Hydrochari-Nymphoidetum peltatae Slavnić 1956


14 11 68,75%



15 11 66,67%



17 11 62,86%



19 11 59,46%

Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960


11 8 55,17%

Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960


11 8 55,17%


Vojkina Mlaka, Butorac, 1995.

9 7 51,85%



14 8 50,00%

Hydrocharideto-Nymphoidetum peltatae Slavnić 1956

kanal „Sombor-Bečej“, reka Mostonga, Begej, Dunav, Veliko jezero Slavnić, 1956.

14 8 50,00%



6 5 41,67%

Hydrocharideto-Nymphoidetum peltatae Slavnić 1956

Obedska bara, Janković, 1974.

10 5 35,71%



192

5.2.18. Asocijacija Trapetum natantis Müller et Görs 1960

Zajednica vodenog oraška Trapetum natantis pripada flotantnom tipu ukorenjene akvatične vegatacije. U kanalima OKM Hs DTD u Banatu, sastojine najčešće obrazuju pojas širok i do desetak metara, dug od nekoliko desetina do nekoliko stotina metara. Ređe su sastojine ove zajednice razvijene u vidu fragmenata. Povoljne uslove za razvoj sastojine nalaze u dubljoj, toploj vodi kanala gde često grade poslednji pojas flotantne vegetacije ka sredini kanala nadovezujući se na sastojine submerznih fitocenoza Ceratophylletum demersi i Potametum nodosi. Duž kanala, sastojine se smenjuju sa sastojinama drugih zajednica (Nymphaeetum albo-luteae, Nymphoidetum peltatae, Lemno-Spirodeletum, Hydrocharidetum morsus-ranae i Najadetum marinae). Ka obali, u nešto plićoj vodi, sastojine ove fitocenoze su u kontaktu sa sastojinama emerzne vegetacije (Glycerietum maximae, Scirpo-Phragmitetum, Typhetum angustifoliae, Typhetum latifoliae i Sparganietum erecti), sl. 36. Edifikatorska vrsta Trapa natans svojim gustim lisnim rozetama, poput gustog tepiha, prekriva vodenu površinu stvarajući tako malo prostora za razvoj drugih flotantnih biljaka (sl. 37). Na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej kod Melenaca, krajem avgusta 2008. godine, kao posledica povlačenja vode, konstatovani su terestrični oblici edifikatorske vrste Trapa natans (sl. 38).

Slika 36. Sastojine ass. Trapetum natantis na Starom Begeju kod Jankovog Mosta

Slika 37. Trapa natans

Slika 38. Terestrični oblici Trapa natans



193

Sastojine ove fitocenoze zabeležene su u: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Vlajkovac - Kajtasovo, Grebenac, Kajtasovo), Zlatici (Sajan - Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bašaid) i Starom Begeju (Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most).

Iako Stojanović et al. (1994a) zaključuju da je vrsta Trapa natans bioindikator čistih, nezagađenih voda, na istraživanom području, sastojine ove zajednice konstatovane su i u zagađenijim vodama. Sastojine ass. Trapetum natantis u velikoj meri oteževaju protok vode i tako, direktno i indirektno, ubrzavaju proces zarastanja akvatičnih ekosistema i njihovo „osvajanja” od strane emerzne vegetacije. Smatra se da su one poslednja karika u prelazu vodene u močvarnu vegetaciju (Butorac et al., 1994; Panjković, 2005; Radulović, 2005). Sinmorfologija ass. Trapetum natantis

Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Trapetum natantis čini 21 vrsta sa opštom pokrovnošću biljnog pokrivača od 80% do 100% (tab. 83). Karakteristična vrsta zajednice Trapa natans prisutna je sa velikim cenobiotičkim učešćem (V; 7000). Sa malom brojnošću i pokrovnošću, u sastojinama ove zajednice, prisutne su karakteristične vrste sveze Nymphoides flava (I, 50) i Nuphar luteum (I; 10) i karakteristične vrste reda: Potamogeton pectinatus (I; 55), Myriophyllum spicatum (I; 10) i Potamogeton crispus (I, 10). U sastojinama ass. Trapetum natantis konstatovan je i veći broj pratilica, najčešće prisutnih u vidu pojedinačnih primeraka s obzirom da guste lisne rozete i korenovi Trapa natans onemogućavaju njihov bujniji razvoj. Stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću među njima izdvajaju se: Lemna minor (V; 505), Spirodela polyrrhiza (V; 230), Ceratophyllum demersum (IV; 300), Salvinia natans (III; 120) i Lemna gibba (II; 190).

Karakterističan skup čine karakteristična vrsta asocijacije Trapa natans, i pratilice Lemna minor, Spirodela polyrrhiza i Ceratophyllum demersum. Sastojine fitocenoze Trapetum natantis karakteriše dvoslojnost. Između bujnih flotantnih listova edifikatora Trapa natans oskudno su razvijene i flotantne vrste: Nymphoides flava, Nuphar luteum, Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans, Lemna gibba, Hydrocharis morsus-ranae, Potamogeton fluitans i Azolla filiculoides. Slabije razvijen submerzni sloj formiraju: Potamogeton pectinatus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton crispus, Ceratophyllum demersum, Elodea nuttallii, Lemna trisulca, Vallisneria spiralis i Elodea canadensis. Kako su sastojine ove fitocenoze često u kontaktu sa emerznom vegetacijom, u njima su prisutne i emerzne biljke Butomus umbellatus, Sagittaria sagittifolia i Glyceria maxima koje zbog male zastupljenosti ne formiraju emerzni sloj. Vegetacioni period sastojina ass. Trapetum natantis traje od maja do oktobra. Uočljiv je letnji i jesenji aspekt. U letnjem aspektu zajednice dominira zelena boja lisnih rozeta Trapa natans. Vrste pratilice su sitne i ne učestvuju u aspektivnosti sastojina. U jesen, sastojine postepeno poprimaju žuto-smeđu boju.

Biološki spektar ass. Trapetum natantis

Analiza životnih formi, odnosno biološki spaktar ukazuje da u građi ispitivanih sastojina ass. Trapetum natantis učestvuju samo hidrohelofita.

Tabela 83. Fitocenološka tabela ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960


Florni element



Karakteristične vrste asocijacije Trapetum natantis Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) 5.5 5.5 4.4 5.5 4.4 5.5 4.4 3.4 3.3 5.5 V 7000 Karakteristične vrste sveze Nymphaeion Evr. HH. Nymphoides flava Hill. 1.1 I 50 Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. +.1 +.1 I 10 Karakteristične vrste reda Potametalia Kosm. HH. Potamogeton pectinatus L. +.1 1.2 I 55 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 +.1 I 10 Kosm. HH. Potamogeton crispus L. +.1 +.1 I 10 Vrste pratilice Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 +.1 1.1 1.1 +.1 +.1 3.3 +.1 V 505 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 1.1 +.1 1.1 1.1 +.1 1.1 +.1 +.1 V 230 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 1.1 +.1 1.1 +.1 +.1 2.2 +.1 IV 300 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 1.1 +.1 +.1 1.1 +.1 III 120 Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 2.2 +.1 +.1 II 190 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 1.1 II 60 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 +.1 +.1 II 15 Adv. HH. Azolla filiculoides Lam. 1.2 I 50 Adv. HH. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John +.1 I 5 Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.2 I 5 Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 I 5 Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.2 I 5 Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 I 5 Evr. HH. Sagittaria sagittifolia L. +.1 I 5 Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.2 I 5

Lokaliteti: 1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Jarkovac); 4 - Zlatica (Padej); 5 - Kikindski kanal (Sajan); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 8 - Kikindski kanal (Bašaid); 9 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 10 - Stari Begej (Jankov Most)



195

Biljnogeografska analiza ass. Trapetum natantis Osnovno biljnogeografsko obeležje zajednice Trapetum natantis jeste učešće samo

flornih elemenata širokog areala rasprostranjenja (tab. 84). Kosmopolitski florni element je najzastupljeniji i prisutan je sa 33,33%, sledi evroazijski sa 28,57%, a najmanje su zastupljeni cirkumpolarni i adventivni florni elementi prisutni svaki sa po 19,05%.

Tabela 84. Biljnogeografska analiza ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960






Sinekologija ass. Trapetum natantis Zajednica Trapetum natantis pripada akvatičnoj vegetaciji što, pored biološkog spektra, potvrđuje i prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost (F - 5,00), tab. 85. Srednje vrednosti ekoloških indeksa za pH sredine (R - 3,12) i sadržaj mineralnih azotnih jedinjenja (N - 3,32) stanište, pogodno za razvoj sastojina ass. Trapetum natantis, karakterišu kao stanište neutralne hemijske reakcije sa srednjim sadržajem mineralnih azotnih jedinjenja. Prosečna vrednost ekološkog indeks za sadržaj organskih materija (H - 3,77) upućuje da je voda sa relativno bogata organskim materijama. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D - 4,93) karakteriše ispitivani ekosistem kao slabo aerisan. Razvoju sastojinama ove fitocenoze pogoduje nezaslanjena voda (S+ - 14,29%). Na osnovu prosečne vrednosti ekološkog indeksa za osvetljenost staništa (L - 3,85) zaključuje se da su sastojine ass. Trapetum natantis najbolje razvijene u uslovima pune dnevne svetlosti, iako podnose i izvesnu zasenjenost. Srednja vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T - 4,49) ukazuje na termofilan karaktera sastojina ove fitocenoze, odnosno da razvoju njenih sastojina pogoduju topla do izrazito topla mestima. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) iznosi 2,63.

Tabela 85. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 5,00 R 3,13 3,12 3,05 3,16 3,10 3,15 3,11 2,95 3,31 3,15 3,12 N 3,13 3,35 3,30 3,36 3,41 3,27 3,22 3,35 3,47 3,35 3,32 H 4,00 3,76 3,65 3,84 3,69 3,81 3,78 3,75 3,56 3,88 3,77 D 5,00 5,00 4,90 4,84 4,79 5,00 5,00 5,00 4,78 5,00 4,93 L 4,00 3,76 3,75 4,04 3,69 4,00 3,78 3,90 3,69 3,92 3,85 T 4,73 4,65 4,75 4,68 4,34 4,42 4,33 4,70 3,91 4,38 4,49 K 2,60 2,87 2,76 2,20 2,81 2,67 2,78 2,60 2,27 2,77 2,63



196

Floristička sličnost ass. Trapetum natantis sa drugim asocijacijama Najveća podudarnost u florističkom sastavu dobijena je poređenjem sa sastojinama iste zajednice konstatovanim u OKM Hs DTD u Bačkoj (ISs=78,05%; Lazić, 2006) i Bardači (ISs=75,00%; Kovačević, 2005), tab. 86. Visok indeks sličnosti, od oko 60%, utvrđen je sa sastojinama iz Labudovog okna (ISs=68,57%; Polić, 2005), iz kanala „Vrbas-Bezdan“ (ISs=58,82%; Stojanović et al., 1994a) i Carske bare (ISs=57,14%; Radulović, 2005). Nešto niži koeficijent srodnosti dobijen je poređenjem florističkog sastava ispitivanih sastojina ass. Trapetum natantis sa sastojinama iste zajednice u Jegričkoj (ISs=54,55%; Lazić, 2003), kao i poređenjem sa sastojinama ass. Ceratophyllo-Trapetum natantis Müller et Görs 1960 ex. Pass. 1992 iz Apatinskog i Monoštorskog rita (ISs=52,94; Panjković, 2005). Niža vrednost indeksa srodnosti zabeležena je sa sastojinama iz Rumunije (ISs=49,12%; Coldea et al., 1997). Najmanja floristička sličnost, od 48,28%, dobijena je poređenjem sa sastojinama iz Carske bare i Starog Begeja (Butorac, 1995) koje karakteriše florističko siromaštvo (21:8). Osnovna razlika je što u sastojinama ass. Trapetum natantis u kanalima Banata nije konstatovana vrsta Najas marina zabeležena u Carskoj bari i Starom Begeju.

Tabela 86. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Trapetum natantis Müller et Görs 1960


Trapetum natantis Müller et Görs 1960


20 16 78,05%



19 15 75,00%



14 12 68,57%



13 10 58,82%



14 10 57,14%



12 9 54,55%

Ceratophyllo-Trapetum natantis Müller et Görs 1960 ex. Pass. 1992


13 9 52,94%

Trapetum natantis V. Kárpáti 1963


36 14 49,12%


Carska Bara, Stari Begej, Butorac, 1995.

8 7 48,28%



197

5.2.19. Asocijacija Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926

U priobalnoj zoni kanala, razvijene su sastojine ass. Scirpo-Phragmitetum, dominantne emerzne vegetacije u kanalskoj mreži Banata. One se u ekološkom nizu, nalaze iza sastojina flotantnih i submerznih zajednica (Lemno-Spirodeletum, Trapetum natantis, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Ceratophylletum demersi, Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis, Elodeetum canadensis i dr.). Ka obali, prelaz su ka suvozemnoj vegetaciji. Tipične sastojine ove fitocenoze razvijene su na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Vlajkovac - Kajtasovo, Kajtasovo, Banatska Palanka), Zlatici (Crna Bara, Sajan - Padej), Kikindskom kanalu (Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Banatski Dvor, Jankov Most), Rojgi (Plandište) i Moravici (Vatin - Margita, Margita, Margita - Barice). Osnovno fiziognomsko obeležeje sastojinama zajednice Scirpo-Phragmitetum daju Phragmites communis i Schoenoplectus lacuster (sl. 39).

Slika 39. Phragmites communis i Schoenoplectus lacuster

Na osnovu florističko-ekoloških karakteristika, u okviru sastojina ass. Scirpo-Phragmitetum, u kanalima OKM Hs DTD, konstatovane su sastojine subasocijacije Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmale 1939. Sastojine navedene subasocijacije razvijene su u plićoj vodi, uz samu ivicu kanala, gde najčešće formiraju moćne pojaseve širine i do desetak metara, a dužine više stotina metara (sl. 40). Ređe sastojine ove subasocijacije formiraju ostrva koja se naizmenično smenjuju sa sastojinama zajednica Typhetum angustifoliae, Typhetum latifoliae i Glycerietum maximae. Glavno obeležje sastojinama subasocijacije Scirpo-Phragmitetum subass. phragmitetosum daje Phragmites communis (sl. 40). Sastojine subasocijacije Scirpo-Phragmitetum subass. phragmitetosum konstatovane su na: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Ritiševo, Potporanj, Straža, Grebenac, Kajtasovo, Banatska Palanka), Zlatici (Vrbica, Crna Bara, Jazovo, Sajan - Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Hetin, Srpski Itebej, Banatski Dvor, Jankov Most), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište, Žitište - Klek), kanalu Begej (Mužlja, Ečka, Stajićevo), Brzavi (Markovićevo), Rojgi (Plandište) i Moravici (Margita, Margita - Barice, Barice).



198

Slika 40. Gust pojas sastojina ass. Scirpo- Phragmitetum subass. phragmitetosum na Plovnom

Begeju Sinmorfologija ass. Scirpo-Phragmitetum

Građa i floristički sastav - Posledica široke ekološke amplitude za vlažnost edifikatorske vrste Phragmites communis je veliko florističko bogatstvo njenih sastojina. Floristički sastav ove zajednice čini 48 vrsta (tab. 87). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 90% do 100%. Edifikatorsku ulogu ima Phragmites communis (V; 7500), dok ulogu subedifikatora ima Schoenoplectus lacuster prisutan, u tipičnim sastojinama ove fitocenoze, sa manjom brojnošću i pokrovnošću (II; 480). Karakteristična vrsta sveze Acorus calamus (I; 5) zabeležen je samo u jednoj sastojini. Od vrsta karakterističnih za klasu Phragmitetea, većim stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću se ističu: Glyceria maxima (III; 330), Lycopus exaltatus (III; 70), Rumex hydrolapathum (III; 25), Lycopus europaeus (II; 20), Butomus umbellatus (II; 20), Typhoides arundinacea (II; 15) i Stachys palustris (II; 15). U sastojinama je konstatovan i velik broj pratilica prisutnih najčešće kao pojedinačni primerci.

Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Phragmites communis i Schoenoplectus lacuster.

Tokom vegetacionog perioda uočljiv je zeleni aspekt sastojina ass. Scirpo-Phragmitetum koji potiče od vegetativnih organa Phragmites communis prošaran njegovim žutosmeđim cvastima. Kasnije, tokom leta ovaj zeleni aspekt je prošarana rozim cvastima Butomus umbellatus, ljubičastim cvastima Stachys palustris i cvetovima drugih vrsta koje ulaze u sastav sastojina ove fitocenoze. U jesen, zelena boja sastojina prošarana je tamnoljubičastim cvastima edifikatorske vrste.

Posebno lep, mozaičan aspekt daju sastojine ove zajednice, moćno razvijene sredinom kanala Moravice, sa sastojinama zajednice Typhetum angustifoliae na deonici Margita - Barice (sl. 41).



199

Slika 41. Sastojina ass. Scirpo-Phragmitetum i Typhetum angustifoliae na Moravici Biološki spektar ass. Scirpo-Phragmitetum

Biološki spektar ass. Scirpo-Phragmitetum ukazuje na najveće učešće hidrohelofita (41,66%), tab. 88. Ukoliko se u obzir uzme i procentualna zastupljenost životnih formi hidrohelofitskog karaktera, i to: hemikripto-hidrohelofita (H.-HH. - 8,34%) i geofito-hidrohelofita (G.-HH. - 2,08%), proizlazi da najveći broj biljnih vrsta (52,08%), koje ulaze u floristički sastav sastojina ove fitocenoze, nepovoljan period preživljavaju zaštićene vodom. S obzirom na uslove koji vladaju na ispitivanom terenu, u sastojinama su konstatovane i biljke prilagođene sušnijim staništima. O tome svedoči zastupljenost hemikriptofita sa 37,50%, terofita sa 8,34%, geofita sa 6,25% i hemiterofita sa 2,08%. Da na ivicama kanala postoje i uslovi za razvoj hamefita svedoči prisustvo dve hamefite Solanum dulcamara i Lysimachia nummularia (ili 4,17%).

Tabela 88. Biološki spektar ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926



HH. 18 37,50 HH.-G. 1 2,08 HH.-H. 1 2,08

HEMIKRIPTOFITA (18 taksona – 37,50%)

H. 11 22,92 H.-HH. 4 8,34 H. (G.) 1 2,08 H. (Ch.) 1 2,08 H.-N. 1 2,08

TEROFITA (4 taksona – 8,34%) Th. 4 8,34


G. 2 4,17 G.-HH. 1 2,08

HAMEFITA (2 taksona – 4,17%) Ch. 2 4,17

HEMITEROFITA (1 takson – 2,08%) TH. 1 2,08

Tabela 87. Fitocenološka tabela ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926


Florni element



Karakteristične vrste asocijacije Scirpo-Phragmitetum subass. phragmitetosum Schmale 1939Kosm. HH. Phragmites communis Trin. 3.3 5.5 5.5 4.4 5.5 5.5 4.4 4.4 5.5 5.5 V 7500 Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla 3.3 1.2 +.1 1.2 II 480 Karakteristične vrste sveze Phragmition communis Adv. HH. Acorus calamus L. +.1 I 5 Karakteristične vrste klase Phragmitetea Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.2 1.1 1.1 2.2 1.1 III 330 Subj.sib. HH. Lycopus exaltatus L. +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 III 70 Subse. H.-HH. Rumex hydrolapathum Huds. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 25 Subevr. HH. Lycopus europaeus L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Cirk. HH.-H. Typhoides arundinacea (L.) Much. +.2 +.2 +.1 II 15 Cirk. H. Stachys palustris L. +.1 +.1 +.1 II 15 Subse. G. Iris pseudacorus L. +.1 1.1 I 55 Cirk. HH. Typha angustifolia L. +.1 +.2 I 10 Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 +.1 I 10 Subse. HH. Sium latifolium L. +.1 +.1 I 10 Cirk. H. Scutellaria galericulata L. +.1 +.1 I 10 Subevr. HH. Rorippa amphibia (L.) Bess. +.1 I 5 Kosm. HH. Typha latifolia L. +.1 I 5 Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. +.1 I 5 Pont.-ca.-subm. H.-HH. Lythrum salicaria L. +.1 I 5 Subevr. H.-HH. Epilobium hirsutum L. +.1 I 5 Cirk. G. Equisetum palustris L. +.1 I 5 Kosm. HH. Glyceria fluitans (L.) R. Br. +.2 I 5 Vrste pratilice

Evr. H. Calystegia sepium (L.) R. Br. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 V 85 Subcirk. Th. Polygonum lapathifolium L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Subpont.-ca. H. Althaea officinalis L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Subse. Th. Bidens tripartitus L. +.1 +.1 +.1 II 15 Evr. H. Urtica dioica L. +.1 +.1 +.1 II 15 Subj. sib. H.-HH. Lythrum virgatum L. +.1 +.1 +.1 II 15 Subevr. Ch. Solanum dulcamara L. +.1 1.1 I 55 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 1.1 I 50 Subevr. H. Galium palustre L. +.1 +.1 I 10 Subse. H. Symphytum officinale L. +.1 +.1 I 10 Subj. sib. H.-N. Rubus caesius L. +.1 +.1 I 10 Cirk. H. (Ch.) Artemisia vulgaris L. +.1 +.1 I 10 Pont.-ca.-subm. TH. Dipsacus laciniatus L. +.1 I 5 Kosm. G.-HH. Heleocharis palustris (L.) R. Br. +.2 I 5 Evr. HH. Lysimachia vulgaris L. +.1 I 5 Subevr. H. Agrostis alba L. +.1 I 5 Cirk. Th. Polygonum hydropiper L. +.1 I 5 Evr. H. Ranunculus repens L. +.1 I 5 Evr. H. Plantago major L. +.1 I 5 Pont.-is.subm. H. Glycyrrhiza echinata L. +.1 I 5 Subm. H. (G.) Aristolochia clematitis L. +.1 I 5 Subse. Ch. Lysimachia nummularia L. +.1 I 5 Adv. Th. Xanthium italicum Moretti +.1 I 5 Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 I 5 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 I 5 Evr. HH. Nuphar luteum (L.) Sm. +.1 I 5

Lokaliteti: 1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 2 - Moravica (Barice); 3 - Zlatica (Sajan - Padej); 4 - Rojga (Plandište); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Grebenac); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Straža); 8 - Kikindski kanal (Novo Miloševo); 9 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Ritiševo); 10 - Stari Begej (Banatski Dvor)



202

Biljnogeografska analiza ass. Scirpo-Phragmitetum Biljnogeografskom analizom utvrđeno je da su, u sastojinama ass. Scirpo-Phragmitetum, procentualno najzastupljenije biljke iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja sa 77,09% od čega su evroazijske prisutne sa 35,42%, cirkumpolarne i kosmopolitske sa po 18,75%, a adventivne biljke sa 4,17% (tab. 89). Znatno prisustvo biljaka užeg rasprostranjenja sa 22,91% ukazuju da je njihova pojava uslovljena klimom, i to vlažnijih zapadnijih, sušnijih istočnijih predela i submediterana o čemu svedoči prisustvo šest srednjeevropskih (12,50%), četiri pontsko-centralnoazijske (8,33%) i jedne submediteranske vrste (2,08%).

Tabela 89. Biljnogeografska analiza ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926



Evroazijski 7 14,58Subevroazijski 7 14,58Subjužnosibirski 3 6,26


Cirkumpolarni 8 16,67Subcirkumpolarni 1 2,08


SREDNJEEVROPSKA (6 taksona – 12,50%) Subsrednjeevropski 6 12,50

PONTSKO-CENTRALNOAZIJSKA

(4 taksona – 8,33%)

Pontsko-centralnoazijski-submediteranski

2 4,17

Subpontsko-centralnoazijski

1 2,08

Pontsko-istočnosubmediteranski

1 2,08


SUBMEDITERANSKA (1 takson – 2,08%) Submediteranski 1 2,08

Sinekologija ass. Scirpo-Phragmitetum Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 4,53) upućuje na hidro-higrofitski karakter sastojina ass. Scirpo-Phragmitetum (tab. 90). Ovo je ujedno i najmanja prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost u odnosu na srednje vrednosti ovog indeksa ostalih konstatovanih asocijacija akvatične i semiakvatične ispitivanog ekosistema. Na osnovu prosečnih vrednosti ekoloških indeksa za: pH vrednost staništa (R - 3,20), sadržaj hranljivih materija (N - 3,57) i organskih jedinjenja (H - 3,38), aerisanost (D - 4,39), osvetljenost (L - 3,33) i temperaturu staništa (T - 3,71) zaključuje se da razvoju sastojina pogoduje stanište neutralne hemijske reakcije, srednje do relativno bogato sadržajem hranljivih materija, sa umerenim sadržajem organskih jedinjenja, umereno aerisano sa povoljnim svetlosnim i termičkim režimom. Iako se na osnovu procentualne zastupljenosti vrsta, u florističkom



203

sastavu ove zajednice, koje su tolerantne na povećanu koncentraciju soli (S+ - 8,33%) ne bi moglo reći da sastojine podnose zaslanjenu podlogu, one su ipak tolerantne na povećanu koncentraciju soli u podlozi s obzirom da u njima, na istraživanom području, dominira edifikator zajednice Phragmites communis prilagođen zaslanjenoj podlozi. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) iznosi 2,96.

Tabela 90. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926

Ekološki indeks


F 4,60 4,82 4,57 4,53 4,38 4,32 4,44 4,31 4,43 4,92 4,53 R 3,07 3,27 3,17 3,12 3,26 3,24 3,22 3,17 3,19 3,27 3,20 N 3,07 3,45 3,48 3,67 3,71 3,88 3,67 3,66 3,67 3,46 3,57 H 3,70 3,32 3,52 3,42 3,29 3,29 3,22 3,45 3,19 3,38 3,38 D 4,33 4,45 4,50 4,28 4,55 4,50 4,22 4,24 4,19 4,65 4,39 L 3,80 3,45 3,45 3,44 3,50 3,09 3,11 3,34 2,81 3,31 3,33 T 3,83 3,59 3,69 3,86 3,69 3,74 3,67 3,83 3,67 3,50 3,71 K 2,87 3,00 2,95 2,95 3,00 2,97 3,00 3,03 3,00 2,83 2,96

Floristička sličnost ass. Scirpo-Phragmitetum sa drugim asocijacijama

Najveći indeks florističke sličnosti dobijen je poređenjem analiziranih sastojina sa sastojinama iste zajednice razvijenim u obalskog regiona OKM Hs DTD u Bačkoj (Lazić, 2006), tab. 91. Izuzetno visok indeks sličnosti, od 81,72%, rezultat je velikog broja zajedničkih vrsta (38 vrsta) i približno istog broja biljnih vrsta u sastojinama na ova dva lokaliteta (48:45). Indeks srodnosti od 56,86% utvrđen je sa sastojinama ass. Phragmitetum communis konstatovanim u Apatinskom i Monoštorskom ritu (Panjković, 2005). Nešto niži indeks sličnosti dobijen je poređenjem sa sastojinama ispitivane zajednice zabeleženim u Labudovom oknu (ISs=53,16%; Polić, 2005) i u barama i močvarama šuma Srema (ISs=52,17%; Rauš et al., 1980). Indeks srodnosti od 47,13% utvrđen je poređenjem sa sastojinama iz Rumunije (Coldea et al., 1997). Iako su sastojine iz Rumunije znatno floristički bogatije (48:109), relativno visok indeks sličnosti rezultat je velikog broja zajedničkih vrsta (37 vrsta). Nešto manja floristička podudarnost po Sörensen-u dobijena je poređenjem sa sastojinama iste fitocenoze konstatovanim u Jegričkoj (ISs=46,91%; Lazić, 2003) i sa sastojinama ass. Scirpeto-Phragmitetum iz Koviljskog rita (ISs=46,34%) koje je konstatovala Babić (1971). Najniža floristička sličnost utvrđena je poređenjem sa sastojinama konstatovanim u ribnjaku Bardača (ISs=43,90%; Kovačević, 2005), a posledica je različitih ekoloških uslova koji vladaju na poređenim lokalitetima.



204

Tabela 91. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926


Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926


45 38 81,72%

Phragmitetum communis Schmale 1939


54 29 56,86%



31 21 53,16%


Srem Rauš et al., 1980.

21 18 52,17%



109 37 47,13%



33 19 46,91%

Scirpeto-Phragmitetum W. Koch 1926

Koviljski rit, Babić, 1971.

34 19 46,34%

Scirpeto-Phragmitetum communis W. Koch 1926


34 18 43,90%



205

5.2.20. Asocijacija Typhetum angustifoliae Pign. 1953

Zajednica uskolisnog rogoza Typhetum angustifoliae pripada emerznoj vegetaciji. Sastojine ove fitocenoze su, na istraživanom terenu, razvijene u obalnom regionu kanala, u plitkoj vodi, gde formiraju, najčešće, manja ili veća ostrva (sl. 42). Ređe, sastojine ass. Typhetum angustifoliae grade uži ili širi pojas iza kog se, ka obali, protežu sastojine ass. Scirpo-Phragmitetum, a ka vodi sastojine ass. Glycerietum maximae. Ka sredini kanala, na sastojine ove fitocenoze nadovezuju se sastojine flotantnih (Lemno-Spirodeletum, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Hydrocharidetum morsus-ranae, Trapetum natantis i dr.) i submerznih zajednica (Ceratophylletum demersi, Elodeetum canadensis i Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis). Sastojine podnose manja variranja nivoa vode. Na istraživanom području, razvijaju se i na kanalima gde ima poplavnih talasa, iako Oťaheľová (1996) i Hrivnák (2004) zaključuju da se u Slovačkoj razvijaju na mestima bez erozivnog uticaja poplavnih talasa. Duž kanala, sastojine ređe obrazuju „mozaik“ emerzne vegetacije smenjujući se sa sastojinama ass. Scirpo-Phragmitetum, ass. Typhetum latifoliae ili Glycerietum maximae (sl. 43). Na Zlatici, kod Crne Bare, guste sastojine ass. Typhetum angustifoliae potpuno obrastaju prosušeno korito (sl. 44). Edifikatorsku ulogu u sastojinama ove fitocenoze ima visoka emerzna biljka Typha angustifolia (sl. 45).

Sastojine ass. Typhetum angustifoliae konstatovane su na: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Straža, Grebenac, Kajtasovo), Zlatici (Vrbica, Crna Bara, Jazovo, Sajan - Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Banatski Dvor, Banatski Dvor-Jankov Most, Jankov Most), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište), kanalu Begeju (Stajićevo) i Moravici (Margita - Barice). Slika 42. Sastojine ass. Typhetum angustifoliae na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej kod Kajtasova

Slika 43. Mozaik sastojina ass. Typhetum angustifoliae, Typhetum latifoliae i Glycerietum maximae na Starom Begeju kod Jankovog Mosta



206

Slika 44. Guste sastojine ass. Typhetum angustifoliae obrastaju korito Zlatice kod Crne Bare

Slika 45. Edifikator zajednice Typha angustifolia na Kikindskom kanalu Sinmorfologija ass. Typhetum angustifoliae

Građa i floristički sastav - Iako pripada semiakvatičnoj vegetaciji, sastojine ove fitocenoze, na istraživanom području, odlikuje relativno florističko siromaštvo (2-7 vrsta), tab. 92). U nekim slučajevima, sastojine su gotovo monodominantne, a cenobionti su prisutni kao pojedinačni primerci. Međutim, različiti ekološki uslovi uslovili su da se u florističkom sastavu nađe 21 vrsta što je relativno floristički bogato. Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 90% do 100%. U moćno razvijenim sastojinama dominira karakteristična vrsta asocijacije Typha angustifolia (V; 7750) čiji gust sklop ne dozvoljava bujniji razvoj ostalih vrsta, te su one prisutne, najčešće, u vidu pojedinačnih primeraka. Karakteristične vrste sveze Acorus calamus (I; 5) i Sagittaria sagittifolia (I; 5) konstatovane su u jednoj sastojini. Vrste karakteristične za klasu Phragmitetea su brojne, ali su prisutne sa relativno malim stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću. To su: Phragmites communis (III; 25), Typhoides arundinacea (II; 230), Butomus umbellatus (II; 185), Glyceria maxima (II; 65), Schoenoplectus lacuster (I; 100), Iris pseudacorus (I; 10), Lycopus exaltatus (I; 5), Typha latifolia (I; 5) i Alisma plantago-aquatica (I; 5). Typhoides arundinacea, Butomus umbellatus, Glyceria maxima i Schoenoplectus lacuster javljaju se u vidu manjih ostrva u analiziranim sastojinama.

Karakterističnom skupu pripada jedino karakteristična vrsta asocijacije Typha angustifolia.

U sezonskoj dinamici sastojina ass. Typhetum angustifoliae upečatljv je zeleni prolećni aspekt čija boja potiče od vegetativnih organa biljaka koje grade sastojine ove fitocenoze. Letnji do jesenji zeleni aspekt biva prošaran smeđim cvastima edifikatorske vrste Typha angustifolia.



207

Biološki spektar ass. Typhetum angustifoliae U biološkom spektru ass. Typhetum angustifoliae dominantno je prisustvo biljaka iz grupa hidrohelofita (85,72% - 18 taksona) što ukazuje na hidrohelofitski karakter zajednice (tab. 93). Pored njih, prisutne su i hemikriptofite sa 9,52% (2 taksona). Iz grupe geofita prisustan je jedan takson - Iris pseudoacorus (4,76%).

Tabela 93. Biološki spektar ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953



HH. 16 76,20 HH.-G. 1 4,76 HH.-H. 1 4,76

HEMIKRIPTOFITA (2 taksona –9,52%) H. 2 9,52

GEOFITA (1 takson – 4,76%) G. 1 4,76

Biljnogeografska analiza ass. Typhetum angustifoliae S obzirom da se radi o semiakvatičnoj fitocenozi, u sastojinama ass. Typhetum angustifoliae, najzastupljenije su biljke širokog rasprostranjenja prisutne sa 90,48%, od čega kosmopolitskom flornom elementu pripada 38,10%, evroazijskom 28,57% i cirkumpolarnom 19,05% (tab. 94). Adventivni florni element prisutan je sa 4,76%, odnosno vrstom Acorus calamus, karakterističnom vrstom sveze Phragmition communis. Biljke iz grupe flornog elementa užeg rasprostranjenja zastupljene su sa 9,52%, odnosno sa dve vrste - subsrednjeevropskom Iris pseudoacorus (4,76%) i pontsko-istočnosubmediteranskom Glycyrrhiza echinata (4,76%).

Tabela 94. Biljnogeografska analiza ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953



Evroazijski 5 23,81Subjužnosibirski 1 4,76


Cirkumpolarni 3 14,29Subcirkumpoloarni 1 4,76


SREDNJEEVROPSKA (1 takson – 4,76%) Subsrednjeevropski 1 4,76


(1 takson – 4,76%)


1 4,76

Tabela 92. Fitocenološka tabela ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953


Florni element



Karakteristične vrste asocijacije Typhetum angustifoliae Cirk. HH. Typha angustifolia L. 5.5 4.4 4.4 5.5 4.4 4.4 5.5 5.5 5.5 5.5 V 7750 Karakteristične vrste sveze Phragmition communis Adv. HH. Acorus calamus L. +.1 I 5 Evr. HH. Sagittaria sagittifolia L. +.1 I 5 Karakteristične vrste klase Phragmitetea Kosm. HH. Phragmites communis Trin. +.1 +.2 +.2 +.2 +.1 III 25 Cirk. HH.-H. Typhoides arundinacea (L.) Much. 2.2 +.2 1.1 II 230 Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.2 +.1 2.2 II 185 Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. 1.1 +.2 +.2 +.2 II 65 Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla 1.2 1.1 I 100 Subse. G. Iris pseudacorus L. +.1 +.1 I 10 Subj.sib. HH. Lycopus exaltatus L. +.1 I 5 Kosm. HH. Typha latifolia L. +.1 I 5 Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 I 5 Vrste pratilice Evr. H. Calystegia sepium (L.) R. Br. +.1 +.1 +.1 II 15 Pont.-is.subm. H. Glycyrrhiza echinata L. 1.1 I 50 Subcirk. HH. Carex pseudocyperus L. +.2 I 5 Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 I 5 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 I 5 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 I 5 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 I 5 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 I 5 Kosm. HH. Lemna gibba L. +.1 I 5

Lokaliteti: 1 - Kikindski kanal (Bašaid); 2 - Stari Begej (Jankov Most); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Jarkovac); 4 - Zlatica (Crna Bara); 5 - Zlatica (Crna Bara); 6 - Zlatica (Crna Bara); 7 - Zlatica (Crna Bara); 8 - Zlatica (Padej); 9 - Plovni Begej (Žitište); 10 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo)



209

Sinekologija ass. Typhetum angustifoliae Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F) je 4,89 (tab. 95). Razvoju sastojina pogoduje neutralna do slabo bazna podloga (R - 3,68), umereno bogata mineralnim materijama (N - 3,34) i humusom (H - 3,19) te slabo aerisana (D - 4,77). Iako se na osnovu procentualne zastupljenosti vrsta tolerantnih na povećanu koncentraciju soli (S+ - 9,52%) ne bi moglo reći da sastojine podnose zaslanjenu podlogu, one ipak podnose izvesnu zaslanjenost podloge s obzirom da, na ispitivanom području, u sastojinama dominira vrsta Typha angustifolia, edifikator zajednice, tolerantna prema većoj koncentraciji soli na staništu. Sastojine su razvijene su na osunčanim (L - 3,77) i toplim (T - 3,98) mestima. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,89.

Tabela 95. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 5,00 4,85 4,23 4,89 4,88 5,00 5,00 5,00 4,89 R 3,82 3,73 3,67 4,00 3,45 3,53 3,81 3,56 3,58 3,62 3,68 N 3,00 3,40 3,27 3,46 3,45 3,42 3,44 3,31 3,32 3,29 3,34 H 3,00 3,00 3,20 3,00 3,18 3,37 3,13 3,31 3,32 3,38 3,19 D 4,82 4,87 4,67 5,00 4,50 4,74 4,81 4,88 5,00 4,43 4,77 L 3,82 3,87 4,07 3,85 3,59 3,74 3,56 3,56 3,89 3,71 3,77 T 3,82 3,87 3,87 4,00 4,00 4,00 4,13 3,88 4,21 4,00 3,98 K 3,00 3,00 2,60 2,82 3,00 2,89 3,00 3,00 2,68 2,88 2,89

Floristička sličnost ass. Typhetum angustifoliae sa drugim asocijacijama Niske vrednosti indeksa florističke sličnosti posledica su različitog broja vrsta u poređenim sastojinama. Upoređivane sastojine su, ili floristički siromašnije od sastojina ass. Typhetum angustifoliae sa istraživanog područja, ili su pak znatno bogatije. Najveća floristička podudarnost je sa sastojinama konstatovanim u Apatinskom i Monoštorskom ritu (ISs=39,02%; Panjković, 2005), dok je nešto niži indeks sličnosti utvrđen poređenjem sa sastojinama iste zajednice iz reke Virovi u Hrvatskoj (ISs=38,71%; Trinajestić et al., 2001) i poređenjem jednog fitocenološkog snimaka iz reke Ipeľ u Rumuniji (ISs=38,46%; Hrivnák et al., 2001), tab. 96. Indeks florističke sličnosti od 35,00% dobijen je poređenjem sa sastojinama iz OKM Hs DTD u Bačkoj (Lazić, 2006) i sa sastojinama iz Jegričke (Lazić, 2003). Indeks sličnosti od 30,38% dobijen je poređenjem sa sastojinama iste asocijacije iz Rumunije (Coldea et al., 1997). Najveće razlike u florističkom sastavu sastojina ass. Typhetum angustifoliae utvrđene su sa sastojina iz jezera Provala (ISs=27,91%; Nikolić, 2004) što je posledica relativno malog broja zajedničkih vrsta (6 vrsta) iako, upoređivane sastojine, brojčano imaju skoro isti broj vrsta u svom florističkom sastavu (21:22).



210

Tabela 96. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Typhetum angustifoliae Pign. 1953


Typhetum angustifoliae Pign. 1953


20 8 39,02%


reka Virovi-Hrvatska, Trinajestić et al., 2001.

10 6 38,71%


reka Ipeľ (Slovačka) Hrivnák et al., 2001.

5 5 38,46%



33 7 35,00%



19 7 35,00%



58 12 30,38%


jezero Provala Nikolić, 2004.

22 6 27,91%



211

5.2.21. Asocijacija Typhetum latifoliae G. Lang 1973

Sastojine semiakvatične zajednice širokolisnog rogoza Typhetum latifoliae razvijene su u priobalju kanala. Na istraživanom terenu najčešće obrazuju ostrva koja su duž obale kanala mozaično raspoređena sa sastojinama emerznih zajednica Scirpo-Phragmitetum, Typhetum angustifoliae i Glycerietum maximae (sl. 46). U delovim kanala gde sastojine ove zajednice formiraju uži i manji pojas, ispred njih, ka vodi, u vidu manjih ostrva, razvijene su sastojine ass. Glycerietum maximae. Ka sredini kanala, na sastojine ass. Typhetum latifoliae nadovezuju se sastojine submerzne (Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis, Ceratophylletum demersi i dr.) i flotantne vegetacije (Lemno-Spirodeletum, Trapetum natantis, Potametum nodosi i dr.). Smatra se da su sastojine ove fitocenoze tolerantne na veća variranja nivoa vode (Hejný i Husák, 1978). Edifikator zajednice je Typha latifolia (sl. 47).

Sastojine zajednice Typhetum latifoliae konstatovane su na: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Botoš, Jarkovac, Vlajkovac, Straža, Grebenac, Kajtasovo), Zlatici (Jazovo, Sajan - Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid) i Starom Begeju (Banatski Dvor, Jankov Most), Plovni Begej (Begejci, Žitište, Žitište - Klek).

Slika 46. Sastojine ass. Typhetum latifoliae i sastojine ass. Glycerietum maximae na Kikindskom kanalu kod Iđoša

Slika 47. Typha latifolia

Sinmorfologija ass. Typhetum latifoliae

Građa i floristički sastav - Sastojine ass. Typhetum latifoliae su vrlo bujne, ali floristički vrlo siromašne (3-9 vrsta), tab. 97. Floristički sastav zajednice čine 23 vrste. Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 90% do 100%. Karakteristična vrsta asocijacije je Typha latifolia (V; 7250). Od vrsta karakterističnih za svezu Phragmition communis zabeležen je samo Acorus calamus (I; 5) konstatovan u svega jednoj sastojini. Karakteristična vrsta klase Glyceria maxima (V; 395), se gotovo konstantno pojavljuju uz Typha latifolia. Od karakterističnih vrsta klase, pored nje, zabeležene su i: Butomus umbellatus (II; 20), Oenanthe



212

aquatica (I; 175), Typha angustifolia (I; 55), Phragmites communis (I; 10), Sparganium ramosum (I; 5) i Stachys palustris (I; 5). Između gustog sklopa emerznih vrsta ove zajednice, mesto za oskudan razvoj našle su i flotantne (Hydrocharis morsus-ranae, Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans i Trapa natans) i submerzne vrste pratilice (Ceratophyllum demersum, Lemna trisulca i Myriophyllum spicatum) prisutne uglavnom kao pojedinačni primerci.

Karakterističan skup grade karakteristična vrsta asocijacije Typha latifolia i karakteristična vrsta klase Glyceria maxima.

Tokom vegetacionog perioda uočljiv je zeleni prolećni aspekt vegetativnih organa Typha latifolia i Glyceria maxima. Tokom letnjeg i jesenjeg aspekta, zelena boja biva prošarana krupnim tamnosmeđim cvastima rogoza i žućkastim cvastima Glyceria maxima.

Biološki spektar ass. Typhetum latifoliae

Biološki spektar pokazuje dominantnu ulogu hidrohelofita sa 78,26% (18 taksona), tab. 98. Ukoliko im se dodaju i hemikripto-hidrohelofite (H.-HH.) sa 4,35%, znači da ukupno 82,61% vrsta nepovoljan period godine preživljavaju pod vodom. U sastojinama se javljaju hemikriptofite sa 17,39% (4 taksona) i geofite sa 4,35% (1 takson). Njihova pojava je rezultat povremenog prosušivanja obalnog regiona kanala i promena nivoa vode.

Tabela 98. Biološki spektar ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973



HH. 17 73,91 HH.-G. 1 4,35


H. 3 13,04 H.-HH. 1 4,35

GEOFITA (1 takson – 4,35%) G. 1 4,35

Biljnogeografska analiza ass. Typhetum latifoliae Analiza flornih elemenata ukazuje na dominantno prisustvo biljaka širokog rasprostranjenja sa 91,30% (cirkumpolarnih i kosmopolitskih sa po 30,43%, evroazijskih sa 26,09% i adventivnih sa 4,35%), tab. 99. Biljke užeg areala rasprostranjenja slabo su zastupljene. Konstatovana je jedna subsrednjeevropska - Sparganium ramosum (4,35%) i jedna subpontsko-centralnoazijska vrsta Althaea officinalis (4,35%).

Tabela 97. Fitocenološka tabela ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973

veličina probne površine (m2) 30 25 20 25 25 15 10 50 5 20 opšta pokrovnost (%) 90 100 90 100 100 95 100 100 100 100 broj biljnih vrsta 7 9 8 4 4 4 3 6 3 5 Florni element Životna

forma Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Stepen prisutnosti

Pokrovna vrednost

Karakteristične vrste asocijacije Typhetum latifoliae

Kosm. HH. Typha latifolia L. 5.5 5.5 4.4 5.5 4.4 4.4 5.5 4.4 4.4 4.4 V 7250 Karakteristične vrste sveze Phragmition communis Adv. HH. Acorus calamus L. +.1 I 5 Karakteristične vrste klase Phragmitetea Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.1 1.1 +.1 1.1 +.2 1.1 2.2 +.1 1.1 V 395 Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret 2.2 I 175 Cirk. HH. Typha angustifolia L. +.1 1.1 I 55 Kosm. HH. Phragmites communis Trin. +.1 +.2 I 10 Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. +.1 I 5 Cirk. H. Stachys palustris L. +.1 I 5 Vrste pratilice Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 1.1 +.1 +.1 II 65 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 +.1 +.1 II 15 Subcirk. HH. Carex pseudocyperus L. +.1 1.1 I 55 Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 I 10 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 +.1 I 10 Evr. H. Rumex crispus L. +.1 I 5 Kosm. HH.-G. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. +.1 I 5 Subevr. H.-HH. Carex vulpina L. +.2 I 5 Subcirk. G. Juncus gerardi Lois. +.2 I 5 Subpont.-ca. H. Althaea officinalis L. +.1 I 5 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni +.1 I 5 Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.1 I 5 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 I 5 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) +.1 I 5

Lokaliteti: 1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 2 - Kikindski kanal (Bašaid); 3 - Zlatica (Jazovo); 4 - Stari Begej (Jankov Most); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Jarkovac); 6 - Kikindski kanal (Kikinda); 7 - Kikindski kanal (Kikinda); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 9 - Kikindski kanal (Bašaid); 10 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo)



214

Tabela 99. Biljnogeografska analiza ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973

Grupa Florni element Broj vrsta % CIRKUMPOLARNA (7 taksona – 30,43%)








(1 takson – 4,35%)


1 4,35

Sinekologija ass. Typhetum latifoliae Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 4,97) potvrđuje činjenicu da je analizirana fitocenoza hidrofitskog karaktera (tab. 100). Srednja vrednost ekološkog indeksa za pH staništa (R - 3,29) indicira da su sastojine razvijene na staništima neutralne hemijske reakcije. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za sadržaj hranljivih jedinjenja, posebno jedinjenja azota (N - 3,94), ukazuje da je stanište relativno bogato ovim jedinjenjima, odnosno da su sastojine razvijene u eutrofnoj vodi. Na osnovu srednje vrednosti ekološkog indeksa za sadržaj organskih materija (H - 3,17) vidi se da razvoju sastojina pogoduje stanište sa umerenim sadržajem humusa. Srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D - 4,93) ukazuje da su sastojine formirane u nešto dubljoj, slabo aerisanoj vodi. Sastojne nisu tolerantne na povećanu koncentraciju soli u staništu jer iako je, u ispitivanim sastojinama, konstatovano 26,09% vrsta (6 vrsta) prilagođenih zaslanjenoj podlozi, one su prisutne sa malom brojnošću i pokrovnošću. Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,85) i temperaturu staništa (T - 3,92) indiciraju veoma povoljne uslove svetlosnog i termičkog režima. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost je 2,96.

Tabela 100. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 4,69, 5,00 4,87 5,00 5,00 4,90 5,00 5,00 4,97 R 3,19 3,19 3,38 3,27 3,20 3,29 3,21 3,43 3,38 3,33 3,29 N 3,71 3,73 4,00 4,27 4,07 4,00 4,07 3,76 3,92 3,89 3,94 H 3,38 3,38 3,00 3,13 3,27 3,14 3,00 3,10 3,00 3,28 3,17 D 5,00 5,00 4,85 5,00 5,00 5,00 4,86 4,71 5,00 4,89 4,93 L 3,81 3,81 3,77 3,73 3,73 3,86 3,86 3,90 4,00 4,00 3,85 T 3,71 3,69 4,08 4,00 4,00 4,00 3,86 3,81 4,00 4,00 3,92 K 2,88 2,90 3,33 3,00 3,00 3,00 2,36 3,13 3,00 3,00 2,96



215

Floristička sličnost ass. Typhetum latifoliae sa drugim asocijacijama Poređenjem ispitivanih sastojina ass. Typhetum latifoliae sa sastojinama iste zajednice na drugim lokalitetima, utvrđeni su relativno niski indeksi sličnosti. Najveća floristička podudarnost konstatovana je sa sastojinama iz Apatinskog i Monoštorskog rita (ISs=34,04; Panjković, 2005), tab. 101. Nešto manji indeksi sličnosti dobijeni su poređenjem sa sastojinama iste zajednice razvijenim u priobalnoj zoni kanalske mreže u Bačkoj (ISs=29,27%; Lazić, 2006) i sa sastojinama zabeleženim pored reke Ipeľ (ISs=29,27%; Hrivnák et al., 2001). Najmanja floristička sličnost (ISs=25,26%) utvrđena sa sastojinama iz Rumunije (Coldea et al., 1997) što je posledica velike florističke raznovrsnosti ovih sastojina (23:72).

Tabela 101. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973

Upoređivane

asocijacije

Lokalitet, autor i godina

Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Typhetum latifoliae G. Lang 1973


Typhetum latifoliae G. Lang 1973


24 8 34,04%



24 7 29,79%



18 6 29,27%



72 12 25,26%



216

5.2.22. Asocijacija Sparganietum erecti Roll 1938

Sastojine emerzne zajednice Sparganietum erecti, na ispitivanom terenu, razvijene su najčešće u vidu ostrva, a ređe formiraju pojas vegetacije, uz ivicu kanala. Na sastojine ass. Sparganietum erecti najčešće se, ka vodi, nadovezuju sastojine ass. Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum i Nymphoidetum peltatae, a ka obali sastojine ass. Scirpo-Phragmitetum i Typhetum angustifoliae. Na pojedinim mestima, duž kanala, sastojine se smenjuju sa sastojinama ass. Glycerietum maximae. Sastojine ove zajednice najrazvijenije su na Starom Begeju i Rojgi (sl. 48). Na Starom Begeju, u blizini Banatskog Dvora, sastojine ove zajednice konstatovane su i u nešto dubljoj vodi, na sredini vodenog ogledala, dok na Rojgi, kod Plandišta, potpuno obrastaju kanal. Sparganium ramosum, kao graditelj fitocenoze, ima dominantno učešće u svim sastojinama čime im daje osnovno fiziognomsko obeležje (sl. 49). Sastojine zajednice Sparganietum erecti zabeležene su na: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Mihajlovo, Klek, Vlajkovac, Vlajkovac - Kajtasovo), Zlatici (Jazovo, Sajan - Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bašaid), Starom Begeju (Srpski Itebej, Banatski Dvor, Jankov Most), Rojgi (Plandište) i Moravici (Margita, Margita - Barice).

Slika 48. Sastojine ass. Sparganietum erecti na Starom Begeju kod Banatskog Dvora

Slika 49. Edifikator zajednice Sparganium ramosum

Sinmorfologija ass. Sparganietum erecti Građa i floristički sastav - Iako floristički sastav zajednice Sparganietum erecti čini

40 vrsta sa opštom pokrovnošću biljnog pokrivača od 90% do 100%, sastojine su floristički relativno siromašne (5-13 vrsta), tab. 102. Karakteristična vrsta zajednice Sparganium ramosum prisutna je, u većini sasojina, sa velikom brojnošću i pokrovnošću (V; 5500). Karakteristična vrsta sveze Acorus calamus prisutan je u samo dve analizirane sastojine sa malom brojnošću i pokrovnošću (I; 55). Vrste karakteristične za klasu Phragmitetea su brojne, a svojom prisutnošću i pokrovnošću izdvajaju se: Phragmites communis (IV; 35), Glyceria maxima (III; 285), Schoenoplectus lacuster (III; 285), Butomus umbellatus (III; 30), Typhoides



217

arundinacea (II; 60), Alisma plantago-aquatica (II; 20) i Iris pseudoacorus (I; 180). U florističkom sastavu ove fitocenoze konstatovan je i veliki broj pratilica.

Karakterističan skup čine karakteristična vrsta asocijacije Sparganium ramosum i karakteristična vrsta klase Phragmites communis.

Smena aspekata tokom vegetacionog perioda nije jasnije izražena. U sastojinama je uvek prisutan zeleni aspekt koji, u vreme cvetanja edifikatorske vrste Sparganium ramosum, biva prošaran njegovim belim cvastima.

Biološki spektar ass. Sparganietum erecti

U sastojinama ispitivane zajednice najzastupljnenije su hidrohelofite sa 45,00% (18 taksona), tab. 103. Promena nivoa vode, tokom vegatacionog perioda i visokih letnjih temperatura, uslovljavaju razvoj biljaka sušnijih staništa. Tako su hemikriptofite prisutne sa 35,00% (14 taksona), terofite sa 10,00% (4 taksona), hamefite i geofite svaka sa 5,00%, odnosno svaka sa dva taksona. Biološki spektar ass. Sparganietum erecti je nespecifičan s obzirom da su pratilice brojnije od karakterističnih vrsta asocijacije, sveze i klase.

Tabela 103. Biološki spektar ass. Sparganietum erecti Roll 1938



HH. 15 37,50 HH.-G. 2 5,00 HH.-H. 1 2,50


H. 11 27,50 H.-HH. 2 5,00 H.-N. 1 2,50


HAMEFITA (2 taksona - 5,00%) Ch. 2 5,00


G. 1 2,50 G.-HH. 1 2,50

Biljnogeografska analiza ass. Sparganietum erecti Analizom spektra arealtipova uočljivo je dominantno prisustvo flornih elemenata širokog rasprostranjanja sa 75% (evroazijskog - 35,00%, kosmopolitskog - 22,50%, cirkumpolarog - 12,50% i adventivnog - 5,00), tab. 104. Biljke užeg rasprostranjanja prisutne su sa 25%, i to: 7 taksona srednjeevropskog flornog elementa (17,50%) i 3 pontsko-centralnoazijska taksona (7,50%). Njihovo procentualno učešće svedoči o značajnijem uticaju klime zapadnijih, vlažnijih predela nad istočnijim, sušnijim predelima.

Tabela 102. Fitocenološka tabela ass. Sparganietum erecti Roll 1938


Florni element



Karakteristične vrste asocijacije Sparganietum erecti Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. 4.4 4.4 4.4 3.3 4.4 4.5 3.3 3.2 3.3 5.5 V 5500 Karakteristične vrste sveze Phragmition communis Adv. HH. Acorus calamus L. 1.1 +.1 I 55 Karakteristične vrste klase Phragmitetea Kosm. HH. Phragmites communis Trin. +.1 +.2 +.1 +.2 +.1 +.2 +.1 IV 35 Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. 1.1 2.2 1.2 +.2 +.1 III 285 Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla 1.1 +.2 +.2 2.3 1.2 III 285 Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.2 III 30 Cirk. HH.-H. Typhoides arundinacea (L.) Much. +.2 +.1 1.2 II 60 Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Subse. G. Iris pseudacorus L. 2.2 +.1 I 180 Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret +.1 +.1 I 10 Subse. H.-HH. Rumex hydrolapathum Huds. +.1 +.1 I 10 Subse. HH. Sium latifolium L. +.1 +.1 I 10 Subevr. HH. Lycopus europaeus L. +.1 I 5 Subj.sib. HH. Lycopus exaltatus L. +.1 I 5 Cirk. H. Stachys palustris L. +.1 I 5 Vrste pratilice Subse. H. Symphytum officinale L. +.1 +.1 +.1 +.1 II 20 Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 +.1 +.1 II 15 Evr. HH. Nymphoides flava Hill. 2.2 I 175 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 1.1 I 55 Subevr. H. Agrostis alba L. 1.2 I 50 Evr. H. Ranunculus repens L. +.1 +.1 I 10

Subcirk. Th. Polygonum lapathifolium L. +.1 +.1 I 10 Kosm. Th. Panicum crus-galli L. +.1 +.1 I 10 Subpont.-ca. H. Althaea officinalis L. +.1 +.1 I 10 Pont.-ca. H. Clematis integrifolia L. +.1 +.1 I 10 Kosm. HH.-G. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. +.1 I 5 Subevr. H.-HH. Carex vulpina L. +.2 I 5 Kosm. G.-HH. Heleocharis palustris (L.) R. Br. +.2 I 5 Subcirk. HH. Carex pseudocyperus L. +.2 I 5 Subse. Th. Bidens tripartitus L. +.1 I 5 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 I 5 Evr. H. Calystegia sepium (L.) R. Br. +.1 I 5 Subj. sib. H.-N. Rubus caesius L. +.1 I 5 Subse. Ch. Lysimachia nummularia L. +.1 I 5 Pont.-is.subm. H. Glycyrrhiza echinata L. +.1 I 5 Evr. H. Potentilla reptans L. +.1 I 5 Subevr. Ch. Solanum dulcamara L. +.1 I 5 Evr. H. Rumex crispus L. +.1 I 5 Evr. H. Urtica dioica L. +.1 I 5 Adv. Th. Xanthium italicum Moretti +.1 I 5

Lokaliteti: 1 - Kikindski kanal (Bašaid); 2 - Zlatica (Sajan - Padej); 3 - Zlatica (Jazovo); 4 - Stari Begej (Jankov Most); 5 - Moravica (Margita); 6 - Rojga (Plandište); 7 - Moravica (Margita - Barice); 8 - Stari Begej (Banatski Dvor); 9 - Moravica (Margita - Barice); 10 - Stari Begej (Banatski Dvor)



220

Tabela 104. Biljnogeografska analiza ass. Sparganietum erecti Roll 1938









(3 taksona - 7,50%)

Pontsko-centralnoazijski

1 2,50


1 2,50


1 2,50


Sinekologija ass. Sparganietum erecti Srednja vrednost ekološkog indeks za vlažnost staništa (F - 4,64) ukazuje na hidro-higrofitski karakter ove fitocenoze (tab. 105). Prosečne vrednosti ekoloških indeksa za: hemijsku reakciju podloge (R - 3,15), sadržaj mineralnih materija, posebno azotnih jedinjenja (N - 3,80), sadržaj organskih materija (H - 3,31) i aerisanost staništa (D - 4,33) upućuju da je podloga, pogodna za razvoj sastojina ove zajednice, neutralne hemijske reakcije, relativno bogata hranljivim materijama, sa srednjim sadržajem humusa i umereno aerisana. Sastojine nisu tolerantne na veću koncentraciju soli u podlozi (S+ - 10,00%). Srednje vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,72) i temperaturu staništa (T - 3,96) ukazuju na povoljan svetlosni i termički režim. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) iznosi 2,96.

Tabela 105. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Sparganietum erecti Roll 1938

Ekološki indeks


F 5,00 4,65 4,87 4,89 4,71 4,69 4,38 4,29 4,31 4,60 4,64 R 3,18 3,41 3,37 3,22 3,10 3,13 3,00 3,00 3,00 3,10 3,15 N 4,00 4,06 3,70 3,96 3,95 3,75 3,35 3,91 3,50 3,80 3,80 H 3,36 3,00 3,43 3,52 3,33 3,44 3,35 3,32 3,27 3,10 3,31 D 4,36 4,53 4,53 4,56 4,38 4,44 4,19 4,00 4,23 4,10 4,33 L 3,55 3,76 3,63 3,74 3,76 3,63 3,62 3,85 3,81 3,85 3,72 T 4,09 4,00 3,93 4,15 3,90 3,88 4,00 3,82 3,85 3,90 3,96 K 3,00 2,86 3,16 2,52 3,00 2,86 3,00 3,00 3,08 3,10 2,96



221

Floristička sličnost ass. Sparganietum erecti sa drugim asocijacijama Najveća floristička sličnost uočava se poređenjem sastojina ass. Sparganietum erecti nađenim u kanalskoj mreži Banata sa sastojinama iste zajednice konstatovanim u Rumuniji (ISs=52,63%; Coldea et al., 1997), kao i sa sastojinama ass. Sparganio-Glycerietum fluitantis zabeleženim u jugozapadnom Banatu (ISs=48,00%; Butorac i Crnčević, 1987), tab. 106. Visok indeks florističke podudarnosti rezultat je velikog broja zajedničkih vrsta. Nešto niži indeksi srodnosti dobijeni su poređenjem sa sastojinama konstatovanim u priobalju reke Morave (ISs=45,33%; Oťaheľová, 1996), reke Ipeľ u Slovačkoj (ISs=43,48%; Hrivnák, 2004), kao i sa sastojinama iz Jegričke u Bačkoj (ISs=40,68%; Lazić, 2003). Najniži indeks florističke sličnosti od 33,85% utvrđen je sa sastojinama konstatovanim u kanalskoj mreži Bačke (Lazić, 2006), a posledica je malog broja zajedničkih vrsta (11 vrsta) i znatnog florističkog siromaštva sastojina iz Bačka.

Tabela 106. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Sparganietum erecti Roll 1938



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Sparganietum erecti Roll 1938


Sparganietum erecti Roll 1938


36 20 52,63%

Sparganio-Glycerietum fluitantis Br.-Bl. 1925

Banat, Butorac i Crnčević, 1987.

35 18 48,00%


reka Morava (Slovačka) Oťaheľová, 1996.

35 17 45,33%


reka Ipeľ (Slovačka) Hrivnák, 2004.

52 20 43,48%



19 12 40,68%



25 11 33,85%



222

5.2.23. Asocijacija Glycerietum maximae Hueck 1931

Zajednica Glycerietum maximae jedna je od čestih zajednica emerzne vegetacije u kanalskoj mreži Banata. Na ispitivanom području, sastojine ove asocijacije su prvi pojas emerzne vegetacije. Sastojine obrazuju manja ili veća ostrva iza kojih se nadovezuju sastojine ass. Scirpo-Phragmitetum, Typhetum latifoliae ili Typhetum angustifoliae (sl. 50). Na pojedinim delovima kanala (deonica od Mihajlova do Kleka; deonica od Banatskog Dvora do Jankovog Mosta), sastojine formiraju mozaičan aspekt smenjujući se sa sastojinama ovih zajednica. Prema sredini kanala, sastojine su u kontaktu sa sastojinama submerzne vegetacije Ceratophylletum demersi i Elodeetum nuttallii, i sa flotantnim sastojinama ass. Lemno-Spirodeletum, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Nymphoidetum peltatae i Trapetum natantis. Dominantno učešće u sastojinama ass. Glycerietum maximae ima edifikatorska vrsta Glyceria maxima koja im određuje fiziognomiju (sl. 50). Sastojine ove fitocenoze konstatovane su na: kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Novi Bečej, Melenci, Mihajlovo, Klek, Lazarevo, Lukićevo, Botoš, Jarkovac, Jermenovci, Vlajkovac, Straža, Kajtasovo), Zlatici (Vrbica, Crna Bara, Sajan - Padej, Padej), Kikindskom kanalu (Sajan, Iđoš, Kikinda, Bočar, Novo Miloševo, Bašaid), Starom Begeju (Srpski Itebej, Banatski Dvor, Jankov Most), Plovnom Begeju (Begejci, Žitište, Žitište - Klek), Tamišu (Tomaševac), Rojgi (Veliki Gaj, Plandište) i Moravici (Margita, Margita-Barice).

Slika 50. Sastojine ass. Glycerietum maximae na kanalu Banatska Palanaka - Novi Bečej kod Kleka i edifikator zajednice Glyceria maxima

Sinmorfologija ass. Glycerietum maximae

Građa i floristički sastav - S obzirom da Glyceria maxima gradi izuzetno guste sastojine u kojima opstaje samo manji broj vrsta, sastojine ove asocijacije su floristički relativno siromašne (3-15 vrsta), tab. 107. Floristički sastav zajednice čini 36 vrsta. Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 85% do 100%. Graditelj zajednice Glyceria maxima prisutna je, u svim sastojinama, sa velikom brojnošću i pokrovnošću (V; 7000). Karakteristična vrsta sveze je Sagittaria sagittifolia (I; 55). U ispitivanoj fitocenozi, konstatovan je veći broj vrsta karakterističnih za klasu Phragmitetea od kojih se prisutnošću i



223

pokrovnom vrednošću izdvajaju: Butomus umbellatus (IV; 250), Rumex hydrolapathum (III; 195) i Phragmites communis (II; 105). Konstatovan je i velik broj vrsta pratilica.

Karakteristaičan skup grade karakteristična vrsta asocijacije Glyceria maxima i karakteristična vrsta klase Butomus umbellatus.

Dinamika fitocenoze je izražena. Uočljiv je zeleni aspekt koji dominira pre cvetanja edifikatorske vrste Glyceria maxima. U vreme cvetanja edifikatora, ovaj zeleni aspekt biva prošaran njegovim ljubičastim i, kasnije, žućkastim cvastima.

Biološki spektar ass. Glycerietum maximae

Analizom životnih formi vrsta ispitivane fitocenoze utvrđeno je dominantno učešće hidrohelofita (52,78%), tab. 108. Hemikriptofite su zastupljene sa 24,99%, terofite sa 11,11%, geofite sa 8,34% i hemiterofite sa 2,78%. Prisustvo brojnih vrsta pratilica koje pripadaju različitim životnim formama svedoči o različitosti ekoloških uslova koji vladaju na istraživanom ekosistemu.

Tabela 108. Biološki spektar ass. Glycerietum maximae Hueck 1931



HH. 16 44,44 HH.-G. 2 5,56 HH.-H. 1 2,78


H. 6 16,66 H.-HH. 3 8,33

TEROFITA (4 takson –11,11%) Th. 4 11,11


G. 2 5,56 G.-HH. 1 2,78

HEMITEROFITA (1 takson – 2,78%) TH.-H. 1 2,78

Biljnogeografska analiza ass. Glycerietum maximae

Osnovno biljnogeografsko obeležje ass. Glycerietum maximae je dominacija flornih elemeneta širokog areala rasprostranjenja (tab. 109). Najzastupljeniji je evroazijski florni element sa 36,12%, slede cirkumpolarni i kosmopolitski svaki sa 19,44%, dok je najmanje prisustvo adventivnog flornog elementa sa 2,78%. Biljke užeg areala rasprostranjenja, predstavljene srednjeevropskim flornim elementom, prisutne su sa 22,22% (8 taksona).

Tabela 107. Fitocenološka tabela ass. Glycerietum maximae Hueck 1931


Florni element



Karakteristične vrste asocijacije Glycerietum maximaeCirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. 4.4 5.5 4.4 4.4 5.5 5.5 5.5 3.3 4.4 4.4 V 7000 Karakteristične vrste sveze Phragmition communis Evr. HH. Sagittaria sagittifolia L. 1.1 +.1 I 55 Karakteristične vrste klase Phragmitetea Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 1.1 +.1 +.1 +.1 2.2 +.1 IV 250 Subse. H.-HH. Rumex hydrolapathum Huds. 2.2 +.1 +.1 +.1 +.1 III 195 Kosm. HH. Phragmites communis Trin. 1.1 +.2 1.2 II 105 Subse. G. Iris pseudacorus L. +.1 +.1 +.1 II 15 Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret +.1 +.1 +.1 II 15 Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla +.2 +.1 I 10 Subevr. HH. Lycopus europaeus L. +.1 +.1 I 10 Cirk. HH. Typha angustifolia L. +.1 +.1 I 10 Cirk. HH.-H. Typhoides arundinacea (L.) Much. +.1 +.2 I 10 Subj.sib. HH. Lycopus exaltatus L. +.1 +.1 I 10 Cirk. H. Stachys palustris L. +.1 I 5 Kosm. HH. Typha latifolia L. +.1 I 5 Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. +.1 I 5 Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 I 5 Subse. HH. Sium latifolium L. +.1 I 5 Vrste pratilice Evr. H.-HH. Mentha aquatica L. +.1 +.1 1.1 II 60 Subcirk. Th. Polygonum lapathifolium L. +.1 +.1 +.1 II 15 Kosm. HH.-G. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. +.1 1.2 I 55 Subse. Th. Bidens tripartitus L. +.1 1.1 I 55

Subse. H. Symphytum officinale L. 1.1 I 50 Evr. H. Urtica dioica L. 1.1 I 50 Kosm. G.-HH. Heleocharis palustris (L.) R. Br. +.1 +.1 I 10 Subj. sib. H.-HH. Lythrum virgatum L. +.1 +.1 I 10 Adv. Th. Xanthium italicum Moretti +.1 +.1 I 10 Kosm. Th. Panicum crus-galli L. +.1 +.1 I 10 Evr. H. Ranunculus repens L. +.1 I 5 Evr. H. Calystegia sepium (L.) R. Br. +.1 I 5 Cirk. HH. Carex vesicaria L. +.2 I 5 Subcirk. HH. Carex pseudocyperus L. +.2 I 5 Subse. TH.-H. Inula britannica L. +.1 I 5 Evr. G. Juncus compressus Jacq. +.2 I 5 Evr. HH. Lysimachia vulgaris L. +.1 I 5 Subse. H. Mentha pulegium L. +.1 I 5 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 I 5

Lokaliteti: 1 - Kikindski kanal (Bašaid); 2 - Zlatica (Sajan - Padej); 3 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Botoš); 4 - Rojga (Plandište); 5 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Klek); 6 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Lazarevo); 7 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Jermenovci); 8 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 9 - Rojga (Veliki Gaj); 10 - Kikindski kanal (Novo Miloševo)



226

Tabela 109. Biljnogeografska analiza ass. Glycerietum maximae Hueck 1931


EVROAZIJSKA (13 taksona –36,12%)

Evroazijski 9 25,00 Subevroazijski 2 5,56 Subjužnosibirski 2 5,56






Sinekologija ass. Glycerietum maximae Prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F) iznosi 4,83 (tab. 110). Srednja vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju sredine (R), od 3,54, indicira neutralne do slabo bazne uslove staništa. Srednje vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj azota i njegovih jedinjenja (N - 4,28) i sadržaj humusa (H - 3,36) ovaj biotop karakterišu kao eutrofan sa srednjim sadržajem organske materije. Ova zajednica ima najveću prosečnu vrednost ekološkog indeksa za sadržaj azota i azotnih jedinjenja u poređenju sa srednjim vrednostima ovog indeksa svih konstatovanih zajednica u kanalskoj mreži Banata. Stanište na kom su razvijene sastojine ass. Glycerietum maximae je slabo aerisano na što ukazuje srednja vrednost ekološkog indeksa za aerisanost (D - 4,75). U analiziranim sastojinama konstatovano je prisustvo 7 vrsta okarakterisanih ekološkim indeksom S+ (S+ - 19,44%). Biljkama koje ulaze u sastav ispitivanih sastojina pogoduju uslovi polusenke, ali uspevaju i pri punoj svetlosti na šta upućuje srednja vrednost ekološkog indeksa za osvetljenost staništa (L - 3,69). Sastojine su razvijene na toplim mestima što pokazuje prosečna vrednost ekološkog indeksa za temperaturu staništa (T - 3,97). Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) iznosi 3,01. Edifikator Glyceria maxima indiferentna je prema ekološkom indeksu za kontinentalnost.

Tabela 110. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Glycerietum maximae Hueck 1931

Ekološki indeks


F 5,00 5,00 4,52 4,63 5,00 4,84 5,00 4,74 4,57 5,00 4,83 R 3,67 3,72 3,40 3,44 3,41 3,70 3,53 3,39 3,32 3,83 3,54 N 4,50 4,17 4,16 4,07 4,32 4,08 4,29 4,35 4,19 4,67 4,28 H 3,33 3,39 3,24 3,36 3,41 3,32 3,35 3,48 3,57 3,17 3,36 D 4,83 5,00 4,40 4,74 4,82 4,76 4,76 4,61 4,73 4,83 4,75 L 4,00 3,72 3,80 3,44 3,59 3,92 3,65 3,65 3,41 3,67 3,69 T 4,00 3,89 3,84 4,00 4,09 4,14 3,88 3,70 4,03 4,17 3,97 K 3,00 3,00 2,94 2,89 2,62 3,23 2,75 3,13 3,00 3,50 3,01



227

Floristička sličnost ass. Glycerietum maximae sa drugim asocijacijama Najveća floristička sličnost ispitivanih sastojina ass. Glycerietum maximae utvrđena je

sa sastojinama ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956 zabeleženim u Koviljskom ritu (ISs=50,00; Babić, 1971), Mostongi, Begeju, Obedskoj bari i Dunavu (ISs=49,28%; Slavnić, 1956), tab. 111. Nešto niža vrednost indeksa sličnosti utvrđena je sa sastojinama ass. Glycerietum maximae iz OKM Hs DTD u Bačkoj (ISs=48,39%; Lazić, 2006) i sa sastojinama iz Rumunije (ISs=47,92%; Coldea et al., 1997). Indeks srodnosti od 43,04% dobijen je poređenjem sa sastojinama iste zajednice u Sremu (Rauš et al., 1980), a posledica je većeg florističkog bogatstva ovih sastojina i relativno manjeg broja zajedničkih vrsta (17 vrsta). Rauš et al. (1980) smatraju da je broj vrsta pratilica zavisi od nivoa vode. Florističkim poređenjem ispitivanih sastojina sa sastojinama ass. Acoro-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956 iz Labudovog okna dobijen je indeks srodnosti od 41,51% (Polić, 2005). Najmanja floristička podudarnost uočena je poređenjem sa sastojinama konstatovanim u reci u Ipeľ (ISs=35,79%; Hrivnák, 2004), Apatinskom i Monoštorskom ritu (ISs=35,71%; Panjković, 2005) i sa sastojinama iz reke Morave u Slovačkoj (ISs=32,88%; Oťaheľová, 1996).

Tabela 111. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Glycerietum maximae Hueck 1931



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Glycerietum maximae Hueck 1931


Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956


36 18 50,00%


Mostonga, Begej, Obedska bara, Dunav, Slavnić, 1956.

33 17 49,28%

Glycerietum maximae Hueck 1931


26 15 48,39%



60 23 47,92%


Srem Rauš et al., 1980.

43 17 43,04%

Acoro-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956


17 11 41,51%

Glycerietum aquaticae Hueck 1931


59 17 35,79%



20 10 35,71%

Glycerietum aquaticae Hueck 1931


37 12 32,88%



228

5.2.24. Asocijacija Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956

Zajednica Acoreto-Glycerietum aquaticae pripada emerznom tipu vegetacije i spada u retku i ugroženu močvarnu vegetaciju (www.zasavica.org.yu). Pogodne uslove za razvoj sastojine, na istraživanom području, nalaze na mestima sa visokim nivoom podzemnih voda, gde je leti ovo močvarno zemljište, u površinskim delovima, uglavnom suvo što konstatuje i Babić (1971) u Koviljskom ritu. Sastojine podnose izvesnu zaslanjenost staništa. Zajednica je u fitocenološko-tipološkom smislu veoma složena s obzirom na dubinu vode i dužinu njenog zadržavanja na površini podloge (Janković, 1974). Na istraživanom terenu, neke sastojine razvijene su na vlažnijim mestima, uz ivice kanala, gde je voda nešto plića, a druge su formirane na suvljim mestima, gde tokom godine povremeno dolazi do isušivanja. Na istraživanom području, sastojine ove zajednice formiraju ostrva (na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej) ili dug pojas vegetacije (na Moravici). Duž kanala, najčešće se smenjuju sa sastojinama ass. Scirpo-Phragmitetum. Ispred njih, u vodi, nadovezuju se sastojine ass. Lemno-Spirodeletum, a iza veće populacije Salix alba i Amorpha fruticosa. Dominantna vrsta i edifikator zajednice je Acorus calamus, a ulogu subedifikatora ima Glyceria maxima (syn. Glyceria aquatica (L.) Wahlb.), sl. 51. Vrsta Acorus calamus podnosi povremeno isušivanje podloge i naseljava više terene, dok Glyceria maxima prilagođene je na konstantno prisustvo vode i naseljava niže terene, pa su retke sastojine u kojima su prisutne obe vrste što potvrđuju Babić (1971) u Koviljskom ritu i Butorac i Crnčević (1987) u Banatu. Najrazvijanije sastojine ove fitocenoze konstatovane su na Moravici, na deonici od Vatina do Margite. Na ovom delu kanala, levom i desnom obalom, moćno su razvijene sastojine ove fitocenoze u kojima dominantnu ulogu ima karakteristična vrsta Acorus calamus koji formira pojas širok desetak metara i dug nekoliko stotina metara (sl. 52).

Slika 51. Edifikator zajednice Acorus calamus i subedifikator Glyceria maxima

Sastojine ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae konstatovane su na kanalu Banatska Palanka - Novi Bečej (Mihajlovo, Grebenac, Kajtasovo) i Moravici (Vatin, Vatin - Margita, Margita, Margita - Barice).

Foto

:pro

f.dr

PalB

oža



229

Slika 52. Sastojine ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae na Moravici na deonici od Vatina do Margite

Sinmorfologija ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae čini 48 vrsta sa opštom pokrovnošću biljnog pokrivača od 100% (tab. 112). Edifikator zajednice Acorus calamus gradi guste sastojine u kojima pogodne uslove za rast i razvoj nalaze vrste koje podnose izvesnu zasenjenost, a prisutne su najčešće u vidu pojedinčanih primeraka. To je uzrok relativnog florističkog siromaštva sastojina (6-18 vrsta). Karakteristične vrste zajednice su Acorus calamus (V; 5972) i Glyceria maxima (III; 261). Karakteristične vrste klase Phragmitetea su brojne, a svojom prisutnošću i pokrovnom vrednošću izdvajaju se: Butomus umbellatus (IV; 83), Alisma plantago-aquatica (III; 622), Typhoides arundinacea (III; 439), Rumex hydrolapathum (III; 22), Sparganium ramosum (II; 200) i Schoenoplectus lacuster (II; 67). Zbog povremenog isušivanja podloge, u pojedinim sastojinama kao pratilice, razvijene su i vrste livadske vegetacije (Clematis integrifolia, Potentilla reptans i Ranunculus repens).

Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Acorus calamus i Glyceria maxima, i karakteristična vrsta klase Butomus umbellatus. Spratovnost nije jasno uočljiva. S obzirom da Acorus calamus i Glyceria maxima grade guste sastojine, među njima opstaje manji broj biljaka koje istovremeno sa njima počinju svoj razvoj. Kasnije tokom leta kada, usled visokih letnjih temperatura, voda u kanalima (primer Moravica) postaje sasvim plitka i postepeno dolazi do isušivanja kanala, na proređenim mestima, najčešće kao pojedinačni primerci, razvijaju se biljke koje podnose senku.

Aspektivnost fitocenoze je slabo izražena. Tokom vegatacionog perioda dominira zelena boja vegetativnih organa graditelja zajednice. Kasnije, tokom leta zeleni aspekt je prošaran cvastima biljaka koje ulaze u sastav fitocenoze kao što su Butomus umbelatus, Alisma plantago-aquatica i dr. Biološki spektar ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae

Procentualno učešće životnih formi daje jasnu sliku o ekološkim uslovima koji vladaju na istraživanom terenu, a pogoduju razvoju sastojina ove zajednice. Analiza biološkog spektra ukazuje na znatno učešće hidrohelofita (47,92%) kojima pripadaju i graditelji zajednice (tab.



230

113). Relativno visok procenat hemikriptofita (35,42%), karakterističnih za livadske fitocenoze, terofita (10,42%), geofita (4,16%) i hamefita (2,08%) posledica je povremenog površinskog isušivanja zemljišta tokom leta što pokazuje prelazni karakter ove močvarne zajednice ka livadskoj vegetaciji.

Tabela 113. Biološki spektar ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956



HH. 20 41,68 HH.-G. 2 4,16 HH.-H. 1 2,08


H. 11 22,92 H.-HH. 5 10,42 H.-N. 1 2,08



G. 1 2,08 G.-HH. 1 2,08

HAMEFITA (1 takson – 2,08%) Ch. 1 2,08

Biljnogeografska analiza ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Ispitivanu zajednicu Acoreto-Glycerietum aquaticae karakteriše dominacija biljaka širokog rasprostranjenja sa 79,17% (evroazijske - 31,25%, cirkumpolarne - 22,92%, kosmopolitske - 16,67% i adventivne - 8,33%) tab. 114. U grupi adventivnih biljaka je i graditelj zajednice Acorus calamus. Biljke užeg rasprostranjenja pristne su sa 20,83% (srednjeevropske - 16,67% i pontsko-centralnoazijske - 4,16%). Njihovo učešće, iako procentualno malo, svedoči o uticajima klime, odnosno o značajnijim uticajima vlažnijih zapadnijih predela nad sušnijim istočnijim predelima.

Tabela 112. Fitocenološka tabela ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956

veličina probne površine (m2) 25 25 50 50 25 25 20 50 25 opšta pokrovnost (%) 100 100 100 100 100 100 100 100 100 broj biljnih vrsta 16 6 18 7 15 6 7 9 11

Florni element

Životna forma Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Stepen


Karakteristične vrste asocijacije Acoreto-Glycerietum aquaticaeAdv. HH. Acorus calamus L. 4.4 5.5 4.4 5.5 4.4 3.3 3.3 4.4 3.3 V 5972 Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.1 1.1 2.2 +.2 III 261 Karakteristične vrste klase Phragmitetea Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 1.1 +.1 +.2 +.1 +.1 IV 83 Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 3.3 2.2 +.1 III 622 Cirk. HH.-H. Typhoides arundinacea (L.) Much. +.1 +.2 +.2 +.2 3.3 III 439 Subse. H.-HH. Rumex hydrolapathum Huds. +.1 +.1 +.1 +.1 III 22 Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. +.1 2.2 II 200 Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla 1.1 +.2 +.2 II 67 Kosm. HH. Phragmites communis Trin. +.2 +.2 II 11 Subevr. HH. Rorippa amphibia (L.) Bess. +.1 +.1 II 11 Subj.sib. HH. Lycopus exaltatus L. +.1 +.1 II 11 Cirk. H. Scutellaria galericulata L. +.1 I 6 Cirk. H. Stachys palustris L. +.1 I 6 Subevr. HH. Lycopus europaeus L. +.1 I 6 Subevr. H.-HH. Epilobium hirsutum L. +.1 I 6 Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret +.1 I 6 Subcirk. H.-HH. Veronica anagallis-aquatica L. +.1 I 6 Subse. HH. Sium latifolium L. +.1 I 6 Subse. G. Iris pseudacorus L. +.1 I 6 Vrste pratilice Adv. Th. Xanthium italicum Moretti +.1 1.1 1.1 +.1 III 122 Pont.-ca. H. Clematis integrifolia L. +.1 +.1 +.1 +.1 III 22 Subcirk. Th. Polygonum lapathifolium L. +.1 +.1 +.1 II 17

Subcirk. HH. Carex pseudocyperus L. +.2 +.2 II 11 Subse. H. Symphytum officinale L. +.1 +.1 II 11 Subse. Th. Bidens tripartitus L. +.1 +.1 II 11 Subj.sib. H.-N. Rubus caesius L. +.1 +.1 II 11 Evr. H. Plantago major L. +.1 +.2 II 11 Subj. sib. H.-HH. Lythrum virgatum L. +.1 +.1 II 11 Cirk. HH. Marsilea quadrifolia L. +.1 +.1 II 11 Cirk. HH. Alisma gramineum Gmel. 1.1 I 56 Evr. H. Calystegia sepium (L.) R. Br. +.1 I 6 Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 I 6 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. +.1 I 6 Evr. H. Urtica dioica L. +.1 I 6 Subse. G.-HH. Carex gracillis Curt. +.1 I 6 Evr. H. Ranunculus repens L. +.1 I 6 Subcirk. Th. Polygonum hydropiper L. +.1 I 6 Adv. HH. Elodea canadensis Rich +.1 I 6 Adv. HH. Vallisneria spiralis L. +.1 I 6 Kosm. HH.-G. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. +.2 I 6 Subse. Ch. Lysimachia nummularia L. +.1 I 6 Subevr. H. Galium palustre L. +.1 I 6 Pont.-is.subm. H. Glycyrrhiza echinata L. +.1 I 6 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. +.1 I 6 Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.1 I 6 Kosm. Th. Panicum crus-galli L. +.2 I 6 Evr. H. Potentilla reptans L. +.1 I 6 Evr. H.-HH. Mentha aquatica L. +.1 I 6

Lokaliteti: 1 - Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (Kajtasovo); 2 - Kanal Banatska Palanka - Novi (Mihajlovo); 3 - Moravica (Margita); 4 - Moravica (Vatin); 5 - Moravica (Margita); 6 - Moravica (Margita); 7 - Moravica (Margita); 8 - Moravica (Margita); 9 - Moravica (Margita-Barice)



233

Tabela 114. Biljnogeografska analiza ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956










(2 taksona – 4,16%)


1 2,08


1 2,08

Sinekologija ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Rezultati ekološke analize pokazuju da je ispitivana zajednica hidro-higrofitskog karaktera što potvrđuje srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 4,62), tab. 115. Prosečne vrednosti ostalih ekoloških indeksa upućuju da razvoju sastojina pogoduje neutralna podloga (R - 3,10), umereno do relativno bogata mineralnim materijama (N - 3,53) i humusom (H - 3,53) i umereno do slabo aerisana (D - 4,53). U florističkom sastavu ove zajednice procentualno učešće vrsta tolerantnih na povećanu koncentraciju soli (S+) je 10,42%. Na osnovu ovog procenta ne bi se moglo reći da sastojine podnose zaslanjenu podlogu, međutim one su ipak razvijene na delovima kanala gde okolno zemljište čine slatine. Na osnovu ovoga može se konstatovati da sastojine ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae podnose izvesnu zaslanjenost staništa što potvrđuju Slavnić (1956) i Butorac i Crnčević (1987). Razvijene su na mestima sa povoljnim svetlosnim (L - 3,59) i temičkim režimom (T - 4,03). Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 3,00. Glyceria maxima indiferentna je prema ekološkom indeksu za kontinentalnost. Tabela 115. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić

1956 Ekološki indeks

Broj fitocenološkog snimka Srednja vrednost1 2 3 4 5 6 7 8 9

F 4,54 5,00 4,43 5,00 4,44 4,73 4,62 4,36 4,47 4,62 R 3,15 3,25 3,20 3,10 3,00 3,00 3,19 3,07 2,93 3,10 N 3,62 3,50 3,54 3,57 3,50 3,14 3,58 3,79 3,50 3,53 H 3,89 3,55 3,54 3,52 3,39 3,50 3,42 3,50 3,43 3,53 D 4,65 4,90 4,52 4,62 4,44 4,50 4,42 4,39 4,30 4,53 L 3,31 3,70 3,50 3,62 3,67 3,50 3,85 3,43 3,73 3,59 T 3,90 4,15 3,96 3,90 3,89 4,09 4,23 4,04 4,13 4,03 K 2,94 2,60 2,95 2,89 3,00 3,09 3,08 3,07 3,07 3,00



234

Floristička sličnost ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae sa drugim asocijacijama Poređenjem florističkog sastava sastojina ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae, iz OKM Hs DTD u Banatu, sa sastojinama iste zajednice konstatovanim u Koviljskom ritu uočava se najveća floristička sličnost (ISs=50,00%; Babić, 1971), tab. 116. Indeks sličnosti po Sörensen-u između ispitivanih sastojina i sastojina koje opisuje Slavnić (1956) iznosi 39,51%. Nešto manja floristička podudarnost zabeležena je sa sastojinama ass. Acoretum calami Schultz 1941 razvijenim uz reku Ipeľ (ISs=30,14%; Hrivnák, 2004) i reku Ipoly (ISs=29,51%; Kovács i Máthé, 1967), kao i sa sastojinama ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae iz jugozapadnog Banata (ISs=30,00%; Butorac i Crnčević, 1987). Najveće razlike u florističkom sastavu sastojina utvrđene su poređenjem sa sastojinama iz Labudovog okna (ISs=27,69%; Polić, 2005) i sa sastojinama iz Obedske bare koje Janković (1974) opisuje kao ass. Acoretum calami Janković (ISs= 27,27%). Tabela 116. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956


Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956




36 21 50,00%


Mostonga, Begej, Obedska bara, Dunav, Slavnić, 1956.

33 16 39,51%

Acoretum calami Schultz 1941


25 11 30,14%


Banat, Butorac i Crnčević, 1987.

32 12 30,00%

Acoretum calami Schultz 1941

reka Ipoly, Kovács i Máthé, 1967

13 9 29,51%

Acoro-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956


17 9 27,69%

Acoretum calami Janković 1974

Obedska bara Janković, 1974.

18 9 27,27%



235

5.2.25. Asocijacija Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968 Sastojine semiakvatične ass. Rorippo-Oenanthetum su, na istraživanom području, razvijene na muljevitoj podlozi srednje bogatoj hranljivim materijama, u stajaćoj ili sporotekućoj vodi, u plićim delovima kanala u kojima se tokom leta zadržava malo vode što potvrđuje i Panjković (2005) u Apatinskom i Monoštorskom ritu. Sastojine podnose variranja nivoa vode tokom vegetacionog perioda što i u Slovačkoj konstatuju Oťaheľová (1996) i Hrivnák et al. (2001). Razvoju sastojina ove zajednice pogoduju staništa koja su pod uticajem poplavnih voda, a koja vremenom mogu i da presuše. Ova zajednica je u Evropi rasprostranjena sporadično, a smatra se da je u opasnost od iščezavanja s obzirom da, usled smanjenja zimskih poplava, dolazi do postepenog nestajanja staništa pogodnih za njen razvoj (Westhoff i Den Held, 1969; Preising et al., 1990; Borhidi i Sánta, 1999).

Na istraživanom području, sastojine su konstatovane samo na Moravici, na delu kanala od Margite do Barica, gde formiraju uži pojas vegetacije u kojima dominira edifikatorska vrsta Oenanthe aquatica (sl. 53).

Slika 53. Sastojine ass. Rorippo-Oenanthetum na Moravici

Sinmorfologija ass. Rorippo-Oenanthetum

Građa i floristički sastav - Sastojine ass. Rorippo-Oenanthetum su relativno siromašne vrstama (5-12 vrsta), tab. 117. Floristički sastav zajednice čine 22 vrste. Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 90% do 100%. Karakteristične vrste zajednice su Oenanthe aquatica (V; 6670) i Rorippa amphibia (III; 21). Karakteristična vrsta sveze je Acorus calamus (V; 350). Karakteristične vrste klase su: Glyceria maxima (V; 1321), Schoenoplectus lacuster (V; 350), Alisma plantago-aquatica (V; 43), Butomus umbellatus (III; 21), Phragmites communis (II; 79), Sparganium ramosum (II; 14), Typha angustifolia (I; 7) i Lycopus europeus (I; 7). Pratilice su relativno brojne i uglavnom su prisutne kao pojedinačni primerci. Ovo se može objasniti velikim fluktuacijama nivoa vode, tokom vegetacionog perioda, što ne dozvoljava pojavu većeg broja konkurentskih vrsta sveze Phragmition (Oťaheľová, 1996). Od konstatovanih vrsta pratilica, velikim stepenom prisutnosti izdvajaju se Carex pseudocyperus (III; 150) i Symphytum officinale (III; 29).



236

Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Oenanthe aquatica i Rorippa amphibia, karakteristična vrsta sveze Acorus calamus, vrste karakteristične za klasu Phragmitetea Glyceria maxima, Schoenoplectus lacuster i Alisma plantago-aquatica.

Tokom vegetacionog perioda, smena aspekata je izražena. U sastojinama dominira zelena boja graditelja zajednice. Kasnije, krajem leta, sastojine postepeno poprimaju žućkastu boju koja potiče od vegetativnih organa Oenanthe aquatica (sl. 53).

Biološki spektar ass. Rorippo-Oenanthetum

Biološki spektar ass. Rorippo-Oenanthetum pokazuje dominaciju biljaka iz grupe hidrohelofita (72,74%), tab. 118. Ukoliko im se dodaju i životne forme hidrohelofitskog karaktera (hemikripto-hidrohelofite - 4,54% i geofito-hidrohelofite - 4,54%) njihova zastupljenost iznosi 81,82%. Usled promene nivoa vode i visokih letnjih temperatura, tokom vegetacionog perioda, povremeno dolazi do prosušivanja staništa, pa su se u sastojinama našle i biljke sušnijih staništa. Tako su hemikriptofite zastupljene sa 22,72%, a geofite sa 4,54%. Oťaheľová (1996) je uočila da tokom leta nedovoljna vlažnost staništa uzrokuje smanjenu klijavost terofita koje u sastojinama ass. Rorippo-Oenanthetum, u kanalskoj mreži Banata, nisu konstatovane.

Tabela 118. Biološki spektar ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968



HH. 14 63,65 HH.-G. 2 9,09


H. 3 13,64 H.-HH. 1 4,54 H.-N. 1 4,54

GEOFITA (1 takson – 4,54%) G.-HH. 1 4,54

Tabela 117. Fitocenološka tabela ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968

veličina probne površine (m2) 25 25 50 25 25 25 25 opšta pokrovnost (%) 100 90 100 100 100 100 100 broj biljnih vrsta 7 5 10 10 12 11 10

Florni element

Životna forma Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 Stepen


Karakteristične vrste asocijacije Rorippo - Oenanthetum Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret 4.4 4.5 5.5 4.4 5.5 3.3 4.4 V 6607 Subevr. HH. Rorippa amphibia (L.) Bess. +.1 +.1 +.1 III 21 Karakteristične vrste sveze Phragmition communis Adv. HH. Acorus calamus L. +.1 +.1 +.1 +.1 1.1 2.2 V 350 Karakteristične vrste klase Phragmitetea Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. 3.3 1.2 1.2 1.2 1.2 2.2 2.2 V 1321 Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla +.2 +.2 +.2 1.2 +.1 2.3 V 350 Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 V 43 Evr. HH. Butomus umbellatus L. +.1 +.1 +.1 III 21 Kosm. HH. Phragmites communis Trin. +.1 1.2 II 79 Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. +.1 +.1 II 14 Cirk. HH. Typha angustifolia L. +.1 I 7 Subevr. HH. Lycopus europaeus L. +.1 I 7 Vrste pratilice Subcirk. HH. Carex pseudocyperus L. +.2 1.2 1.2 III 150 Subse. H. Symphytum officinale L. +.1 +.1 +.1 +.1 III 29 Kosm. HH.-G. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. +.1 +.2 II 14 Subj. sib. H.-HH. Lythrum virgatum L. +.1 +.1 II 14 Subj. sib. H.-N. Rubus caesius L. +.1 +.1 II 14 Pont.-ca. H. Clematis integrifolia L. +.1 +.1 II 14 Evr. HH. Lysimachia vulgaris L. 1.1 I 71 Kosm. G.-HH. Heleocharis palustris (L.) R. Br. 1.2 I 71 Kosm. HH. Lemna minor L. +.1 I 7 Kosm. HH. Lemna trisulca L. +.1 I 7 Subevr. H. Galium palustre L. +.1 I 7

Lokaliteti: 1 - Moravica (Margita - Barice); 2 - Moravica (Margita - Barice); 3 - Moravica (Margita - Barice); 4 - Moravica (Margita - Barice); 5 - Moravica (Margita - Barice); 6 - Moravica (Margita - Barice); 7 - Moravica (Margita - Barice)



238

Biljnogeografska analiza ass. Rorippo-Oenanthetum Spektar arealtipova ass. Rorippo-Oenanthetum pokazuje dominantno učešće vrsta širokog rasprostranjanja sa 86,37%, od čega su 36,38% evroazijske, 31,82% kosmopolitske i 13,63% cirkumpolarne (tab. 119). Adventivne biljke zastupljene su jednom vrstom (4,54%) i to karakterističnom vrstom sveze Phragmition communis - Acorus calamus. Od vrsta užeg rasprostranjenja konstatovne su dve subsrednjeevropske (9,09%) i jedna pontsko-centralnoazijska vrsta (4,54%).

Tabela 119. Biljnogeografska analiza ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop

1968



Subevroazijski 4 18,20 Evroazijski 2 9,09 Subjužnosibirski 2 9,09







(1 takson – 4,54%)


1 4,54

Sinekologija ass. Rorippo-Oenanthetum Srednja vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F) iznosi 4,80 (tab. 120). Prosečna vrednost ekološkog indeksa za hemijsku reakciju podloge (R - 3,53) ukazuje da vrstama, koje izgrađuju ovu zajednicu, pogoduje stanište neutralne do slabo bazne hemijske reakcije. Srednje vrednosti ekoloških indeksa za sadržaj azota i azotnih jedinjenja (N - 3,42) i sadržaj humusa (H - 3,37) indiciraju mezo-eutrofno stanište srednje bogato organskim materijama. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za aerisanost staništa (D - 4,64) ukazuje na umereno do slabo aerisano stanište. Iako se iz florističkog sastava ove fitocenoze može zaključiti da sastojine ne podnose veću koncentraciju soli u podlozi (S+ - 13,64%) one su se ipak na istraživanom terenu našle na delu kanala gde su u okolini slatine. Na osnovu srednjih vrednosti ekoloških indeksa za osvetljenost (L - 3,85) i temperaturu staništa (T - 3,96) može se zaključiti da se sastojine ove fitocenoze razvijaju na mestima sa vrlo povoljnim svetlosnim i termičkim režimom. Prosečna vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) iznosi 3,25. Ovo je ujedno i najveća prosečna vrednost ovog ekološkog indeksa u poređenju sa srednjim vrednostima istog indeksa ostalih analiziranih asocijacija što ukazuje da je ova zajednica najbolje prilagođena klimatskim uslovima istraživanog područja.



239

Tabela 120. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968

Ekološki indeks


F 4,84 5,00 4,93 4,86 4,83 4,58 4,56 4,80 R 3,60 3,65 3,43 3,71 3,47 3,36 3,47 3,53 N 3,80 3,35 3,36 3,18 3,39 3,42 3,41 3,42 H 3,24 3,24 3,36 3,39 3,36 3,64 3,38 3,37 D 4,84 4,88 4,79 4,86 4,72 4,76 3,62 4,64 L 3,84 4,18 3,71 4,00 3,83 3,64 3,76 3,85 T 4,00 4,00 3,86 3,89 3,92 4,00 4,06 3,96 K 3,44 3,57 3,28 3,35 3,00 2,82 3,31 3,25

Floristička sličnost ass. Rorippo-Oenanthetum sa drugim asocijacijama Poređenjem sastojina ispitivane fitocenoze sa sastojinama ass. Oenantho-Roripetum iz Rumunije uočena je najveća floristička sličnost (ISs=42,67%; Coldea et al., 1997), tab. 121. Sastojine iz Rumunije floristički su znatno bogatije, ali je i relativno velik broj zajedničkih vrsta (16 vrsta). Niže vrednosti indeksa sličnosti utvrđene su poređenjem sa sastojinama iz močvare Dálovský (ISs=31,25%; Hrivnák, 1999), sa sastojinama iz Apatinskog i Monoštorskog rita (ISs=30,30%; Panjković, 2005) i reke Morave (ISs=30,14%; Oťaheľová, 1996), a posledica su malog broja zajedničkih vrsta. Najniži indeks florističke sličnosti dobijen je poređenjem sa jednim fitocenološkim snimkom ass. Oenantho aquaticae-Rorippetum amphibiae iz reke Ipeľ (ISs=27,59%; Hrivnák et al., 2001).

Tabela 121. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968


Broj vrsta

Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968


Oenantho-Roripetum Lohmeyer 1950


53 16 42,67%

Oenanthe aquaticae- Rorippetum amphibiae Lohmeyer 1950

močvara Dálovský Hrivnák, 1999.

10 5 31,25%

Oenantho-Roripetum Lohmeyer 1950


11 5 30,30%

Oenantho aquaticae- Rorippetum amphibiae Lohmeyer 1950


22 11 30,14%

Oenantho aquaticae- Rorippetum amphibiae Lohmeyer 1950


7 4 27,59%



240

5.2.26. Asocijacija Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957

Zajednica Bolboschoenetum maritimi continentale je, na ispitivanom području, ograničenog rasprostranjenja. Njene sastojine su razvijene uz samu ivicu kanala, obrazujući manja ili veća ostrva. Njihovo rasprostranjenje uslovljeno je, pre svega, pedološkom strukturom okolnog zemljišta, nivoom i kvalitetom vode. One su najčešće formirane na delovima kanala koji su u jednom delu vegetacionog perioda pod vodom, a kasnije se ova voda postepeno povlači. Nivo podzemne vode je tu najčešće visok što uslovljava zaslanjenu podlogu. Sve ovo, zajedno sa jakim zoogenim uticajem, stvara pogodne uslove za razvoj sastojina ove barske vegetacije što dovodi do postepenog zarastanja delova kanala.

Sastojine ass. Bolboschoenetum maritimi continentale konstatovane su na Zlatici (Padej, Crna Bara) i Moravici (Margita).

Na osnovu florističko-ekoloških karakteristika, u okviru sastojina ass. Bolboschoenetum maritimi continentale, u OKM Hs DTD u Banatu, konstatovane su dve subasocijacije Bolboschoenetum maritimi continentale subass. butometosum i Bolboschoenetum maritimi continentale subass. marsiletosum quadrifoliae subass. nova.

Na istraživanom terenu, sastojine subasocijacije Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957 subass. butometosum Soó 1973 su razvijene fragmentarno na Zlatici kod Padeja, na deonici Padej-Sajan i kod Crne Bare. Na staništima ove subasosijacije podloga se tokom polusušnog perioda (od jula do septembra) postepeno prosušuje i pogoduje razvoju većeg broja vrsta što dovodi do zabarivanja korita i razvoja barske vegetacije. Floristički sastav ove subasocijacije čini 28 vrsta. U većini analiziranih sastojina, karakteristična vrsta subasocijacije Butomus umbellatus prisutna je sa velikom brojnošću i pokrovnošću čime im daje posebno florističko obeležje (sl. 54). Edifikator zajednice Bolboschoenus maritimus prisutan je u svim analiziranim sastojinama, ali sa nešto manjom pokrovnom vrednošću u odnosu na Butomus umbellatus. U ispitivanim sastojinama nije konstatovano prisustvo druge karakteristične vrste asocijacije Schoenoplectus lacuster. Često se u sastojinama ove subasocijacije razvija i vrsta Glyceria maxima karakteristična vrsta klase Phragmitetea.

Slika 54. Sastojine ass. Bolboschoenetum maritimi continentale subass. butometosum i Butomus umbellatus



241

Tokom vegetacionog perioda u sastojinama prevladava zeleni aspekt koji, u vreme cvetenja karakteristične vrste asocijacije Bolboschoenus maritimus, biva prošaran njenim smeđim cvastima i u vreme cvetanja karakteristične vrste subasocijacije Butomus umbellatus njenim rozim cvastima.

Sastojine subasocijacije Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957 subass. marsiletosum quadrifoliae subass. nova konstatovane su na vodotoku Moravici, kod mosta u blizini naselja Margite. Na ovom delu korito je prošireno i plitko (sl. 55). Sastojine su razvijene, uz samu ivicu kanala, u obalskim gredicama nastalim usled bujičnih tokova koji iz Rumunije, na istraživano područje, dospevaju u periodu nakon otapanja snega. Polako spiranje soli sa okolnih slatina i visok nivo podzemnih voda uslovljavaju relativno zaslanjeno i vlažno stanište koje pogoduje razvoju sastojina ove subasocijacije te je njihovo rasprostranjenje uslovljeno tolerantnošću vrsta prema zaslanjenom staništu. Na ovom delu kanala primećen je i jak zoogeni uticaj (stoka se napaja vodom iz Moravice). Sve ovo stvara pogodne uslove za razvoj sastojina ove subasocijacije što postepeno dovodi do stvaranja jednog barskog ekosistema i zarašćivanja kanala.

Slika 55. Sastojine ass. Bolboschoenetum maritimi continentale subass. marsiletosum quadrifoliae subass. nova

Sastojine subass. Bolboschoenetum maritimi continentale subass. marsiletosum

quadrifoliae subass. nova razvoj počinju početkom leta (juna) kada je vodostaj u Moravici relativno nizak, a voda vrlo sporog toka, srednje bogata organskim materijama. Floristički sastav ove subasocijacije čine 22 vrste. Osnovno fiziognomsko obeležje sastojinama ove subasocijacije daje karakteristična vrsta subasocijacije Marsilea quadrifolia (sl. 56). S obzirom da su sastojine razvijene uz samu ivicu kanala, u ispitivanim sastojinama, su konstatovani terestrični i akvatični oblici Marsilea quadrifolia, kao i neke flotantne (Lemna minor, Potamogeton fluitans, Polygonum amphibium, Spirodela polyrrhiza) i submerzne vrste (Ceratophyllum demersum i Myriophyllum spicatum). Tokom leta (jul, avgust), usled postepenog proceđivanja i isparavanja vode sa površine zemljišta, korito Moravice na ovom delu kanala najčešće presuši, a samo se na širem delu korita (kod mosta) voda najduže



242

zadržava formirajući manju baru sa toplom i ustajalom vodom stvarajući pogodne uslove za bujni razvoj sastojina ove subasocijacije.

Slika 56. Marsilea quadrifolia na Moravici kod Margite Karakteristična vrsta subasocijacije Marsilea quadrifolia prisutna je sa velikom

brojnošću i pokrovnošću. Karakteristična vrsta asocijacije Bolboschoenus maritimus prisutna je, sa manjom brojnošću i pokrovnošću, u svim analiziranim sastojinama. Druga karakteristična vrsta asocijacije Schoeneoplectus lacuster zabeležena je u samo dve ispitivane sastojine u vidu pojedinačnih primeraka. Diferencijalne vrste ove subasocijacije su Alisma plantago-aquatica i Acorus calamus prisutne u većini analiziranih sastojinama kao pojedinačni primerci. Pratilice u brojne i najčešće su prisutne kao pojedinačni primerci. Ova subasocijacija nije zabelažena na Zlatici s obzirom da Zlatica ne pravi obalske gredice i višeg je nivoa. Butomus umbellatus, karakteristična vrsta subasocijacije Bolboschoenetum maritimi continentale subass. butometosum konstatovana je samo u retkim primercima.

Sastojine ove subasocijacije odlikuje dvoslojnost. Donji sprat uglavnom gradi niska paprat Marsilea quadrifolia dok gornji sprat grade ostale vrste koje čine floristički sastav ove subasocijacije.

Tokom leta, uočljiv je zeleni aspekt sastojina koji potiče od vegetativnih organa Bolboschoenus maritimus i Marsilea quadrifolia (sl. 57). Bujno razvijena Marsilea quadrifolia formira gust zeleni „tepih“ iz koga štrče listovi Bolboschoenus maritimus, i drugih vrsta koje ulaze u sastav subasocijacije. Kasnije, u vreme cvetanja, zeleni aspekt je prošaran smeđim cvastima Bolboschoenus maritimus, belim cvastima Alisma plantago-aquatica i rozim cvastima Butomus umbellatus.

Pojava ovih subasocijacija uslovljena je ekološkim uslovima koji vladaju na ispitivanom terenu (sastav zemljišta, variranje nivoa i kvaliteta vode u kanalu, nivo podzemne vode, zoogeni uticaj). Sve ovo doprinosi razvoju vrsta iz brojnih klasa (Phragmitetea, Bidentetea, Potametea, Hydrochari-Lemnetea i dr.), u okviru sastojina ovih subasocijacija, i postepeno vodi ka zarastanju delova kanala.



243

Slika 57. Letnji zeleni aspekt sastojina ass. Bolboschoenetum maritimi continentale subass. marsiletosum quadrifoliae subass. nova

Sinmorfologija ass. Bolboschoenetum maritimi continentale

Građa i floristički sastav - Floristički sastav ass. Bolboschoenetum maritimi continentale čini 39 vrsta (tab. 122). Opšta pokrovnost biljnog pokrivača je od 70% do 100%. Karakteristična vrsta zajednice Bolboschoenus maritimus (V; 1354) prisutna u svim sastojinama, dok je druga karakteristična vrsta zajednice Schoeneoplectus lacuster (I; 8) konstatovan u samo dve sastojine. Od vrsta karakterističnih za klasu Phragmitetea, stepenom prisutnosti i pokrovnom vrednošću, se izdvajaju: Alisma plantago-aquatica (III; 21), Acorus calamus (III, 21) i Glyceria maxima (II; 88). Vrste pratilice zastupljene su u velikom broju. Zbog ekoloških uslova koji vladaju na datim lokalitetima, došlo je do pojave i mešanja vrsta pratilica koje pripadaju različitim klasama (Phragmitetea, Bidentetea, Potametea, Hydrochari-Lemnetea i dr.).

Karakterističan skup čine karakteristične vrste asocijacije Bolboschoenus maritimus i Schoeneoplectus lacuster, i Butomus umbellatus karakteristična vrsta subasocijacije butometosum.

Biološki spektar ass. Bolboschoenetum maritimi continentale

Velika vlažnost staništa uslovila je da ovu zajednicu pretežno izgrađuju hidrohelofite prisutne sa 61,53% (24 taksona), tab. 123. Ukoliko im se dodaju i vrste hidrohelofitskog karaktera (hemikripto-hidrohelofite sa 7,70% i geofito-hidrohelofite sa 5,13%) njihova zastupljenost iznosi 74,36%. Ekološki uslovi koji vladaju na staništu doprineli su pojavi vrsta sušnijih staništa. Tako su hemikriptofite prisutne sa 17,96% (7 taksona), terofite sa 10,26% (4 taksona), geofite sa 7,69% (3 taksona), dok su hemiterofite zastupljene samo sa 2,56%, odnosno jednom vrstom Ranunculus sceleratus.

Tabela 122. Fitocenološka tabela ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957

veličina probne površine (m2) 15 25 10 10 15 20 25 5 10 15 5 10 opšta pokrovnost (%) 90 70 80 90 100 100 100 90 80 95 90 90 broj biljnih vrsta 8 3 4 8 10 11 8 14 10 10 11 6

Florni element

Životna forma Biljna vrsta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Stepen


Karakteristične vrste asocijacije Bolboschoenetum maritimi continentale Kosm. HH.-G. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. 1.1 4.4 3.3 1.2 1.1 1.1 2.2 1.2 1.2 1.2 1.2 1.2 V 1354 Kosm. HH.-G. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla +.2 +.2 I 8 Karakteristične vrste subasocijacija subass. butometosum subass. marsiletosum quadrifoliae subass. novaEvr. HH. Butomus umbellatus L. 4.4 3.3 4.4 4.4 1.2 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 V 1975 Cirk. HH. Marsilea quadrifolia L. 4.4 3.3 4.4 4.4 4.4 3.3 III 2708 Karakteristične vrste klase Phragmitetea Kosm. HH. Alisma plantago-aquatica L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 21 Adv. HH. Acorus calamus L. +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 21 Cirk. HH. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. +.2 1.2 1.2 II 88 Subevr. HH. Sparganium ramosum Huds. +.1 +.1 +.1 II 13 Subse. H.-HH. Rumex hydrolapathum Huds. +.1 +.1 +.1 II 13 Kosm. G.-HH. Heleocharis palustris (L.) R.Br. +.2 +.2 +.2 II 13 Cirk. HH.-H. Typhoides arundinacea (L.) Much. 3.3 3.3 I 625 Kosm. HH. Glyceria fluitans ( L.) R.Br. 1.2 I 42 Subse. HH. Oenanthe aquatica (L.) Poiret +.1 +.1 I 8 Subse. G. Iris pseudoacorus L. +.1 I 4 Subevr. HH. Lycopus europaeus L. +.1 I 4 Subse. HH. Sium latifolium L. +.1 I 4 Subevr. HH. Rorippa amphibia (L.) Bess. +.1 I 4 Vrste pratilice Subcirk. Th. Polygonum lapathifolium L. 1.1 +.1 +.1 +.1 +.1 +.1 III 63 Kosm. HH. Ceratophyllum demersum L. 4.4 1.1 +.1 2.2 II 713 Kosm. HH. Lemna minor L. 2.2 4.4 +.1 +.1 II 675 Cirk. HH. Potamogeton fluitans Roth. +.1 1.1 +.1 +.1 II 54 Kosm. Th. Panicum crus-galli L. +.1 +.2 +.1 II 13 Evr. HH. Trapa natans L. (agg.) 4.4 I 521 Kosm. HH. Lemna trisulca L. 3.3 I 313 Subcirk. HH. Myriophyllum spicatum L. 2.2 +.1 I 150 Kosm. HH. Lemna gibba L. 2.2 I 146 Cirk. HH. Salvinia natans (L.) Allioni 1.1 I 42 Subevr. H.-HH. Carex vulpina L. +.2 +.1 I 8

Adv. Th. Xanthium italicum Moretti +.1 +.1 I 8 Subcirk. G.-HH. Polygonum amphibium L. +.1 I 4 Evr. H. Calystegia sepium (L.) R. Br. +.1 I 4 Pont.-is.subm. H. Glycyrrhiza echinata L. +.1 I 4 Evr. HH. Hydrocharis morsus-ranae L. +.1 I 4 Subj. sib. H.-HH. Lythrum virgatum L. +.1 I 4 Subevr. H. Galium palustre L. +.1 I 4 Kosm. HH. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. +.1 I 4 Subse. Th. Bidens tripartitus L. +.1 I 4 Cirk. TH. Ranunculus sceleratus L. +.1 I 4 Evr. H. Urtica dioica L. +.1 I 4

Lokaliteti: 1 - Zlatica (Padej); 2 - Zlatica (Padej); 3 - Zlatica (Padej); 4 - Zlatica (Padej); 5 - Zlatica (Padej); 6 - Zlatica (Crna Bara); 7 - Moravica (Margita); 8 - Moravica (Margita); 9 - Moravica (Margita); 10 - Moravica (Margita); 11 - Moravica (Margita); 12- Moravica (Margita)



246

Tabela 123. Biološki spektar ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957



HH. 21 53,84 HH.-G. 2 5,13 HH.-H. 1 2,56


H. 4 10,26 H.-HH. 3 7,70



G.-HH. 2 5,13 G. 1 2,56

HEMITEROFITA (1 takson – 2,56%) TH. 1 2,56

Biljnogeografska analiza ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Zajednicu Bolboschoenetum maritimi continentale čine vrste koje pripadaju različitim flornim elementima. Izgrađuju je uglavnom vrste širokog rasprostranjenja što je posledica velike vlažnosti podloge. Najzastupljenije su kosmopolitske i evroazijske vrste sa po 28,20% (po 11 taksona), te cirkumpolarne sa 23,09% (9 taksona), tab. 124. Od vrsta širokog rasprostranjenja najmanje je prisustvo adventivnih vrsta sa 5,13% (2 taksona). Vrste koje pripadaju flornim elementima užeg rasprostranjenja su znatno manje prisutne. Zabeleženo je pet taksona (12,82%) subsrednjeevropskog flornog elementa i jedan takson pontsko-istočnosubmediteranskog flornog elementa (2,56%). Tabela 124. Biljnogeografska analiza ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927)

1957









(1 takson – 2,56%)


1 2,56



247

Sinekologija ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Da razvoju sastojina ove asocijacije pogoduje vlažno stanište potvrđuje prosečna vrednost ekološkog indeksa za vlažnost staništa (F - 4,81), tab. 125. Na osnovu srednjih vrednosti ekoloških indeksa za: pH vrednost staništa (R - 3,14), sadržaj hranljivih materija (N - 3,46) i organskih jedinjenja (H - 3,39), aerisanost (D - 4,60), osvetljenost (L - 3,64) i temperaturu staništa (T - 4,02) može se zaključiti da razvoju sastojina ass. Bolboschoenetum maritimi continentale pogoduje stanište neutralne hemijske reakcije, mezo-eutrofno, sa srednjim sadržajem organskih jedinjenja, umereno do slabo aerisano, sa povoljnim svetlosnim i termičkim režimom. Rrazvoju sastojina ove fitocenoze pogoduje zaslanjeno stanište (S+ - 10,26%), a njihova pojava na ispitivanom području, posledica je pedološkog sastav okolnog zemljišta i visokog nivoa podzemne vode. Srednja vrednost ekološkog indeksa za kontinentalnost (K) je 2,91. Tabela 125. Srednja vrednost ekoloških indeksa ass. Bolboschoenetum maritimi continentale

Soó (1927) 1957

Ekološki indeks

Broj fitocenološkog snimka Srednja vrednost1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

F 4,36 5,00 4,79 4,74 4,94 4,86 4,69 4,79 5,00 4,70 4,88 5,00 4,81 R 3,24 3,36 3,47 3,39 3,24 3,38 2,88 3,15 2,96 2,89 2,75 2,91 3,14 N 3,68 3,64 3,42 3,96 3,47 3,74 3,42 3,28 3,30 3,37 2,84 3,39 3,46 H 3,84 3,32 3,53 3,70 3,76 3,48 3,19 3,33 3,22 3,30 2,97 3,09 3,39 D 4,60 4,12 4,68 4,74 4,88 4,86 4,69 4,59 4,78 4,56 4,16 4,52 4,60 L 3,48 2,96 3,58 3,65 3,94 3,38 3,88 3,87 3,85 3,93 3,63 3,52 3,64 T 3,60 4,00 3,89 3,83 4,32 3,86 4,23 4,05 4,22 4,30 3,69 4,22 4,02 K 3,00 3,00 3,00 3,00 2,52 2,61 3,00 3,12 2,92 3,00 2,85 2,91 2,91

Floristička sličnost ass. Bolboschoenetum maritimi continentale sa drugim asocijacijama Najveća floristička sličnost utvrđena je sa sastojinama ass. Bolboschoenetum maritimi Eggler 1933 subass. typicum Pop 1968 konstatovanim u Rumuniji (Coldea et al., 1997), tab. 126. Iako se rumunske sastojine odlikuju velikom florističkom bogatstvom (39:81), indeks sličnosti, od 38,33%, rezultat je velikog broja zajedničkih vrsta (23 vrste). Nešto manja sličnost u florističkom sastavu sastojina uočena je poređenjem sa sastojinama razvijenim u obalnom regionu reke Morave u Slovačkoj (ISs=35,44%; Oťaheľová, 1996). Indeks florističke sličnosti od 32,14% dobijen je poređenjem sa sastojinama ass. Scirpetum maritimi Tüxen 1937 koje je uočio Slavnić (1956) pored bare kod Novog Sada, rukavca Dunava, rukavca Begeja i Velikog kanala. Najmanja floristička podudarnost dobijena je poređenjem sa sastojinama ass. Bolboschoenetum maritimi continentale konstatovanim uz jezero Provala (ISs=23,53%; Nikolić, 2004) i sa sastojinama iste zajednice nađenim na slatini pored Kruščića (ISs=22,54%; Knežević, 1981).



248

Tabela 126. Indeks sličnosti po Sörensen-u ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó

(1927) 1957



Broj zajedničkih

vrsta

Indeks sličnosti

(ISs) Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957


Bolboschoenetum maritimi Eggler 1933 subass. typicum Pop 1968


81 23 38,33%

Bolboschoenetum maritimi Eggler 1933


40 14 35,44%

Scirpetum maritimi Tüxen 1937

bara kod Novog Sada, rukavac Dunava, rukavac Begeja, Veliki kanal kod Konaka Slavnić, 1956.

17 9 32,14%

Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957

jezero Provala Nikolić, 2004.

12 6 23,53%

ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957

slatina u okolini Kruščića Knežević, 1981.

32 8 22,54%

Zaključak __________________________________________________________________________________


249

6. Zaključak

∗ Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav (Hs DTD) je višenamenski objekat koji rešava brojne melioracione probleme na području Banata i Bačke. Njegova višestruka uloga je u: odvodnjavanju, navodnjavanju, vodosnabdevanju industrija i naselja, prihvatanju i odvođenju upotrebljenih otpadnih voda, ribarstvu, rekreaciji, sportu i turizmu. Čini ga mreža novoizgrađenih, starih i rekonstruisanih kanala i vodotoka. Osnovna kanalska mreža Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM Hs DTD) obuhvata magistralne i plovne kanale. Dužina kanalske mreže na području Banata je 508 km. U OKM Hs DTD u Banatu spadaju kanal Banatska Palanka - Novi Bečej, Kikindski kanal, Zlatica, Stari Begej, Plovni Begej, kanal Begej, Tamiš, Brzava, Rojga i Moravica.

∗ Problemi zagađenja voda izraženi su, praktično, na svim vodotocima i vodenim ekosistemima Vojvodine, a posebno u kanalima Hs DTD, a posledica su jakog antropogenog uticaja koji potiče, prvenstveno, od emisije zagađivača iz domaćih i stranih izvora. Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode kanala ukazuju na povoljan termički režim tokom čitavog vegetacionog perioda i povećan sadržaj organskih jedinjenja na većini kanala što je posledica male količine vode, male brzine vode i taloženja biomase na dno čime se kanali sekundarno zagađuju. Analiza sadržaja nutrijenata ukazuje da su u vodi zastupljeni svi oblici mineralnog azota i fosfora u relativno visokom nivou u gotovo svim vodotocima. Prema Uredbi o klasifikaciji vodotoka, vode OKM Hs DTD u Banatu svrstane su u II klasu kvaliteta vode, sem Starog Begeja (za koji nije definisana klasa), te Kikindskog kanala i kanala Banatska Palanka-Novi Bečej koji nisu obuhvaćeni ovom Uredbom. Kvalitet vode Plovnog Begeja odgovara III klasi kvaliteta vode, a posledica je izraženog antropogenog uticaja. Najugroženiji vodotoci Banata su Plovni Begej (deonica od rumunske granice do Kleka) i kanal Begej (deonica od Zrenjanina do Stajićeva).

Osnovni preduslov za očuvanje kvaliteta vode Hs DTD je prečišćavanje otpadnih voda od strane korisnika pre upuštanja u Hidrosistem, osvežavanje vode kanala povećanjem protoka i odgovoran odnos prema korišćenju vode.

∗ Vaskularnu floru OKM Hs DTD Banata čini 178 taksona, od kojih su 171 vrsta, 4 varijeteta (Aster tripolium var. pannonicus, Lythrum salicaria var. tomentosus, Polygonum amphibium var. aquatica i Symphytum officinale var. ochroleucum) i 3 forme (Lysimachia vulgaris f. ternifolia, Lysimachia vulgaris f. oppositifolia i Utricularia australis f. platyloba). Hidrofitama pripadaju 82 taksona (46,07%). Od toga su flotantne hidrofite prisutne sa 16 (19,51%), submerzne sa 22 (26,83%) i emerzne sa 44 taksona (53,66%). Od flotantnih hidrofita najzastupljenije su: Lemna minor, Hydrocharis morsus-ranae, Lemna gibba, Potamogeton fluitans i Spirodela polyrrhiza, od submerznih Ceratophyllum demersum i Potamogeton crispus, a od emerznih Glyceria maxima i Phragmites communis. Floristički su najbogatiji kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (116 taksona) i Tamiš (103 taksona), dok je floristički najsiromašnija Brzava (8 taksona).

Najzastupljeniji su predstavnici familije Asteraceae sa 9,00% ukupnog broja konstantovanih taksona. Slede predstavnici familija Poaceae sa 8,43% i Cyperaceae sa 6,19%. Nešto manje su prisutni predstavnici familija Lamiaceae (5,06%) i Potamogetonaceae (4,50%).

Zaključak __________________________________________________________________________________


250

Ekološka analiza proučavane flore ukazuje da je ispitivani ekosistem hidro-higrofilnog karaktera (F - 4,22), neutralne hemijske reakcije (R - 3,26), mezo-eutrofan (N - 3,47) umereno bogat organskim materijama (H - 3,38), umereno do slabo aerisan (D - 4,55), nezaslanjen (S- - 83,33% ), sa povoljnim svetlosnim (L - 3,53) i termičkim režimom (T - 3,89) u kome je voda ublažila uslove kontinentalne klime istraživanog područja (K - 2,85).

Analiza biološkog spektra ispitivane flore ukazuje na dominaciju hidrohelofita sa 35,40%. Dirigovana promena nivoa vode, suša tokom letnjeg perioda i povremeno isušivanje obalskih delova pojedinih deonica kanala imaju za posledicu pojavu i životnih oblika biljaka koji su karakteristični za sušnija staništa. Tako su hemikriptofite prisutne sa 34,27%, terofite sa 11,23%, fanerofite sa 8,43%, geofite sa 7,30%, hemiterofite sa 2,25% i hamefite sa 1,12%.

Relativno ujednačeni ekološki uslovi, koji vladaju u akvatičnim ekosistemima, imaju za posledicu dominaciju biljaka iz grupe flornih elemenata širokog rasprostranjenja sa 74,71%. Evrozijskoj grupi flornih elemenata pripada 29,21%, cirkumpolarnoj 21,35%, kosmopolitskoj 14,04% i adventivnoj grupi 10,11% konstatovanih taksona. Biljke užeg rasprostranjenja, koje karakterišu florističke i biljnogeografske specifičnosti istraživanog ekosistema, prisutne su sa 25,29%. Među njima su najzastupljenije biljke iz srednjeevropske grupe flornih elemenata sa 15,17%. Slede ih biljke pontsko-centralnoazijske grupe flornih elemenata sa 7,87%. Najmanje su prisutne biljke submediteranske (1,69%) i subatlanske (0,56) grupe flornih elemenata. Odnos mezofilnih (srednjeevropskih i subatlanskih) i kserofilnih biljaka (pontsko-centralnoazijskih i submediteranskih) ukazuje na dominaciju mezofilnijih nad kserofilnijim elementima flore. Pored toga, prisustvo panonskog flornog elementa ukazuje da ispitivana flora pripada flornoj provinciji pannonicum.

U kanalskoj mreži Banata konstatovane su retke i ugrožene, zakonom zaštićene biljne vrste: Acorus calamus, Hippuris vulgaris, Marsilea quadrifolia, Nuphar luteum, Nymphaea alba i Trapa longicarpa, kao i vrste relikti tercijara: Bolboschoenus maritimus, Butomus umbellatus, Ceratophyllum demersum, Myriophyllum spicatum, Najas marina, Nuphar luteum, Nymphaea alba, Nymphoides flava, Salvinia natans, Schoenoplectus lacustrer, Trapa natans, Vallisneria spiralis i Wolffia arrhiza. Zabeleženo je i prisustvo adventivnih vrsta, od čega hidrofitama pripadaju: Azolla caroliniana, Azolla filiculoides, Elodea canadensis, Elodea nuttallii, Vallisneria spiralis, Acorus calamus i Typha laxmannii. Mnoge od njih su u fazi intenzivnog širenja, u kanalskoj mreži Banata, gde grade guste sastojine akvatične vegetacije čime postepeno postaju smetnja normalnom funkcionisanju kanalske mreže.

∗ Vegetaciju kanala OKM Hs DTD na području Banata čine sastojine 26 zajednica

koje pripadaju klasama: Hydrochari-Lemnetea Oberd. 1967, Potametea Tx. et Prsg. 1942 i Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942.

Iz klase Hydrochari-Lemnetea prisutne su sastojine asocijacija: Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960, Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956, Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963, Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960, Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952, Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 i Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935.

Iz klase Potametea prisutne su sastojine asocijacija: Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964, Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969, Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997, Myriophyllo-Potametum Soó 1934, Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996, Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961, Najadetum marinae Fukarek 1961, Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić

Zaključak __________________________________________________________________________________


251

2006, Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973, Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 i Trapetum natantis Müller et Görs 1960.

Iz klase Phragmitetea prisutne su sastojine asocijacija: Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926, Typhetum angustifoliae Pign. 1953, Typhetum latifoliae G. Lang 1973, Sparganietum erecti Roll 1938, Glycerietum maximae Hueck 1931, Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956, Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968 i Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957.

Poznavanje biologije i ekologije akvatičnih biljaka čini osnovu za preduzimanje

potrebnih mera zaštite retkih i ugroženih vrsta, očuvanje jedinstvenih genskih resursa zbog prisustva brojnih predstavnika reliktne flore tercijara, za utvrđivanje mogućnosti iskorištavanja biomase vodenih makrofita, kao i za uspešno planiranje mera kontrole akvatičnih korova i prekomerno razvijene akvatične vegetacije u kanalskoj mreži OKM Hs DTD na području Banata.

Literatura __________________________________________________________________________________


252

7. Literatura

1. Adler, W., Oswald, K., Fischer, R. (1994): Exkursionsflora von Österreich. Verlag Eugen Ulmer, Stuttgart und Wien.

2. Babić Nadežda (1971): Močvarna i livadska vegetacija Koviljskog rita (fitocenološka studija). Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, Novi Sad, br. 41, 19-87.

3. Barrat-Segretain Marie-Hélène i Elger, A. (2004): Experiments on growth interactions between two invasive macrophyte species. J. Veget. Sci., 15 (1), 109-114.

4. Baryła, J., Bróż, E., Czylok, A., Michalewska Agnieszka, Nikel Agnieszka, Nobis, M., Piwowarczyk Renata, Poloczek Agnieszka (2005): Typha laxmannii Lepech. the new, expansive kenophyte in Poland: distribution and taxonomy. Acta Societaties Botanicorum Poloniae, Vol. 74, N01, 25-28.

5. Belić Anđelka i Josimov-Dunđerski Jasmina, Zdravić, M. (2007): Bio-sistemi u prečišćavanju otpadnih voda. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

6. Benka, P. i Salvai, A. (2005): Digitalizacija pedološke karte Vojvodine za potrebe geografskog informacionog sistema. Melioracije u održivoj poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet, Departman za uređenje voda, Novi Sad, 53-59.

7. Borhidi, A. i Sánta, A. (1999): Vörös Könyv Magyarország növénytársulásairól. Természet BÚVÁR Alapitvány Kiadó, 1, Budapest. 1-362.

8. Borišev, M. (2005): Vaskularne vodene biljke vodotoka Jegričke. Magistrska teza, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad, 1-158.

9. Borišev, M., Igić Ružica, Boža, P., Vučković Mirjana, Vukov Dragana, Anačkov, G. (2002): Aquatic Macrophytes of Jegrička river (Temerin – Gospođinci). Lucrarile celui de-al IV-lea Simpozion International „Tinerii si Cercetarea Multidisciplinaria“, 261-266.

10. Borišev, M., Igić Ružica, Vukov Dragana (2004): Aquatic macrophytes of Jegricka River on two connected sections (Zmajevo, Sirig; Sirig-Temerin). Limnological reports, Vol. 35, 35th IAD Conference, Novi Sad, 491-496.

11. Boža, P., Adamović, D., Butorac Branislava, Knežević, A. (1997a): Osiromašenje biljnog genfonda i diverziteta flore Jugoslavije. Savremena poljoprivreda, Novi Sad, Vol. 44 (3/4), 19-26.

12. Boža, P., Butorac Branislava, Knežević, A., Igić Ružica, Budak Vera (1997b): Krajnje ugrožene biljke Vojvodine značajni genetski resursi. Savremena poljoprivreda, Novi Sad, Vol. 46 (3/4), 245-252.

13. Braun-Blanquet J. (1964): Pflanzensociologie. Wien-New York. 14. Bukurov, B. (1978): Bačka, Banat i Srem. Matica srpska, Odelenje za prirodne nauke.

Novi Sad. 15. Butorac Branislava (1995): Review of aquatic vegetation of the regional park „Stari

Begej”. Tiscia 29, Szeged, 27-32. 16. Butorac Branislava i Crnčević, S. (1987): Zajednice Acoreto-Glycerietum Slavnić 1956

i Sparganio-Glycerietum fluitantis Br.-Bl. 1925 na području jugozapadnog Banata. Matica srpska. Zbornik za prirodne nauke, Novi Sad, 72, 169-183.

17. Butorac Branislava, Stojanović Slodobanka, Kilibarda, P., Stanković, Ž., Žderić, M., (1991): Pflanzenwelt des Kanalteils von System Donau-Theiss-Donau. 29 Arbeitstagnug der IAD, II, Kiev 41-45.

Literatura __________________________________________________________________________________


253

18. Butorac Branislava i Stojšić Vida (1992): The results of preliminary investigations of aquatic vegetation in Regional park „Stari Begej”. Tiscia, Szeged, 26, 11-19.

19. Butorac Branislava, Stojanović Slobodanka, Žderić, M. (1994): Vegetacija klase Potametea Tx. et Prsg. 1942 u barama Petrovaradinskog rita. Glasnik Instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, 28, 137-146.

20. Coldea, Gh. (ed.), Sanda, V., Popescu, A., Ştefan, N. (1997): Les associations végétales de Roumanie. Tome 1, Les associations herbacées naturelles. Presses Universitaires de Cluj, 1-261.

21. Čanak, M. i Dokić, M. (1968): Ekološka i sistematska pripadnost korova kanala i ribnjaka. Vodoprivredni glasnik, Novi Sad, sv. 51-54, 111-132.

22. Čanak, M. i Dokić, M. (1969): Naseljavanje Osnovne kanalske mreže Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav vodenim makrofitama. Letopis naučnih radova Poljoprivrednog fakulteta, Novi Sad, sv. 13, 121-132.

23. Čanak, M., Dokić, M., Stanković, A. (1970): Problemi pri oceni zakorovljenosti hidrofitama. Dokumentacija za tehnologiju i tehniku u poljoprivredi, Novi Sad, sv. 8, 1-7.

24. Davidović, R. i Miljković, Lj. (1997): Primary Relief` Totalities Of Yugoslav Part Of Banat, In: Geographie Monographs - Banat, Part „Geographie monographs of European regions”, University of Novi Sad-West, University of Temisoara - Jozsef Attila University, Novi Sad - Timisoara - Szeged, 4-11.

25. Dragović, S., Maksimović Livija, Radojević, V., Cicmil, M., Pantelić Sanja (2005): Istorijski razvoj uređenja vodnog režima zemljišta primenom odvodnjavanja i navodnjavanja u Vojvodini. Vodoprivreda, Vol. 37 (4-6), 287-298.

26. Džigurski Dejana, Knežević, A., Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Ljevnaić Branka (2009a): Asocijacija Ceratophylletum demersi u OKM Hs DTD u Bačkoj. Melioracije 09, Tematski zbornik radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 152-157.

27. Džigurski Dejana, Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Ljevnaić Branka (2009b): Vegetation of the classes Hydrochari-Lemnetea Oberd. 1967 and Potametea Tx. et Prsg. 1942 in canal Bački Petrovac-Karavukovo. Savremena poljoprivreda, Novi Sad, Vol. 58 (1-2), 40-45.

28. Džigurski Dejana, Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Ljevnaić-Mašić Branka (2010a): Stanje i uticaj akvatične vegetacije na korišćenje i održavanje OKM Hs DTD u Bačkoj. Melioracije 10, Tematski zbornik radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 120-129.

29. Džigurski Dejana, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Ljevnaić-Mašić Branka, Zdravić, M. (2010b): Vegetacija kanala Subić. Melioracije 10, 28. januar 2010., Tematski zbornik radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 130-136.

30. Erhard Daniela i Gross, M. Elisabeth (2006): Allelopathic activity of Elodea canadensis and Elodea nuttallii against epiphytes and phytoplankton. Aquatic Botany, Vol. 58, Issue 3, 203-211.

31. Felföldy, L. (1990): Hínár határozó-Vízügyi hidrobiológia 18. Kotet, Környezetvédelmi és Területfejlesztési Minisztérium, Budapest, 1-144.

32. Fiala, K i Jankovska, V. (1968): Typha laxmannii Lepech. - eine neue Art der tschechoslowakischen Flora. Praha, Preslia, 40, 192.

33. Gaćeša S. i Klašnja M. (1994): Tehnologija vode i otpadnih voda. Jugoslovensko udruženje pivara, Beograd.

Literatura __________________________________________________________________________________


254

34. Gajić, M. (1980): Pregled vrsta flore SR Srbije sa biljnogeografskim oznakama. Glasnik Šumarskog fakulteta, serija A „Šumarstvo” 54, 111-141 . Beograd.

35. Geissert, F (1972): Typha laxmannii Lepechin (=T. stenophylla Fischer et Mayer) in der Pfalz. Mitt. bad. Landesver. Naturkunde u. Naturschutz, N.F., Freiburg, 10, 547-548.

36. Griese, J. (1998): Typha. in Sebald et al. (Eds.) Die Farn und Blütenpflanzen Baden-Württembergs, Eugen Ulmer GmbH et Co, Stuttgart (Hohenheim), Bd. 8, 249-258.

37. Hadžić, V., Sekulić, P., Vasin J., Nešić Ljiljana (2005): Geološka osnova zemljišnog pokrivača Vojvodine. Ekonomika poljoprivrede. Vol. 52 (4), 429-438.

38. Hejný, S. i Husák, Š. (1978): Higer Plant Communities. In: Dykyjova, D. and Kvét, J. (eds), ecological Studies, 28, 23-95.

39. Horváth, F., Dobolyi Z. K. Morschhauser, T., Lőkös, L., Karas, L., Szerdahelyi, T. (1995): Florá adatbázis 1.2. Taxonlista és attribútum-állomány. Flóra munkacsoport (FLÓRA workgroup), MTA Ökológiai és Botanikai Kutatóintézete (Institute of Ecology and Botany of the Hungarian Academy of Sciences, Vácrátót) és a MTM Növénytára (Department of Bptany, Hungarian Natural History Museum, Budapest), Vácrátót.

40. Hrivnák, R. (1999): Vegetácia prírodnej rezervácie Dálovský močiar (Lučenská kotlina). Ochrana prírody, Banská Bystrica, 17, 73-88.

41. Hrivnák, R., Oťaheľová Helena, Valachovič, M., Cvachová Alžbeta, Balázs, P. (2001): Aquatic and marsh plant communities of an inundation area of the Ipeľ River (rkm 96-119). Kitaibelia VI. évf. 2. szám, 267-279.

42. Hrivnák, R. (2002a): Aquatic plant communities in the catchment area of the Ipel´ river in Slovakia and Hungary. Part I. Classes Lemnetea and Charetea fragilis. Thaiszia - J. Bot., Košice, 12, 25-50.

43. Hrivnák, R. (2002b): Aquatic plant communities in the catchment area of the Ipeľ river in Slovakia and Hungary. Part II. Class Potametea. Thaiszia - J. Bot., Košice, 12, 137-160.

44. Hrivnák, R. (2004): The plant communities of Phragmitetalia in the catchment area of the Ipeľ river (Slovakia and Hungary) 1. Reed wetlands (Phragmition communis). Biologia, Bratislava, 59/1, 75-99.

45. http://earth.google.com 46. Igić Ružica, Budak Vera, Vučković Mirjana, Vučković, D., Stojanović Slobodanka

(1997): Akvatične vaskularne makrofite vodotoka Plazović. Pregledni rad, Zbornik radova PMF, Univerzitet u Novom Sadu, ser. bio. br. 26, 50-58.

47. Igić Ružica, Boža, P., Vukov Dragana (1998): Quantitative analysis of aquatic macrophytes in river Plazović. Szegedi Ökológiai Napok ’98, Mintázat és háttérmechanizmus a szünbiológiában, Kivonatok, Szeged, Hungary, 25.

48. Igić Ružica i Vukov Dragana (2003a): Akvatične makrofite u akumulacijama ravničarskog tipa. Hidroakumulacije – multidisciplinarni pristup održivom razvoju, Monografija. PMF Novi Sad, Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine, Zavod za zaštitu zdravlja „Timok“ Zaječar, JVP „Srbijavode“, JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad, 204-210.

49. Igić Ružica, Anačkov, G., Vukov Dragana (2003b): Aquatic macrophytes in Bečej fishpond (Vojvodina). 5th Regional Conference on Environment and food quality, Abstracts, Novi Sad, Serbia and Montenegro, 35.

Literatura __________________________________________________________________________________


255

50. Igić Ružica, Polić Dubravka, Borišev, M., Janauer, G. A. (2004): Aquatic macrophytes of „Krstonošića okno“ (Obedska bara swamp). Limnological reports, 35th IAD Conference, Novi Sad, Serbia and Montenegro, Vol. 35, 463-468.

51. Janković, M.M. (1974): Vodena i močvarna vegetacija Obedske bare. Zbornik radova Republičkog zavoda za zaštitu prirode SR Srbije, tom 1, N0 4, 1-80.

52. Janković, M.M., Janković, M.J., Kalafatić, V., Lazarević, M.M. (1988): Ekološki aspekt Savskog jezera kod Beograda (Ada Ciganlija), s obzirom na njegovo čišćenje i sanaciju, a posebno uloga makrofita u eutrofizaciji i zarašćivanju jezera. Ekologija, Vol. 23 (2), 65-116.

53. Janjatović Vera, Knežević, A., Kabić Dragica (1990): Eko-morfološka istraživanja Aster tripolium L. var. pannonicus (Jacq.) Beck, Bilten Društva ekologa Bosne i Hercegovine, serija B, br. 5, 71-75.

54. Jávorka, S. i Csapody, V. (1975): Icanographie der Flora des Südostlichen Mitteleuropa. Akademiai Kiado, Budapest.

55. Josifović, M. (ed.) (1970-1977): Flora SR Srbije, I-IX, Srpska Akademija nauka i umetnosti. Beograd.

56. Kilibarda, P. i Bugarski Radojka (2002): Prijem i odvođenje voda i njihov kvalitet. U: Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav - 25 godina posle, 156-177.

57. Knežević, A. (1981): Zajednica Bolboschoenetum maritimi continentale Soó na slatini u okolini Kruščića, Matica Srpska, Zbornik za prirodne nauke, br. 60, 35-43.

58. Knežević, A. (1990): Ekološka i biljnogeografska analiza flore slatina Banata. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Institut za biologiju, Novi Sad, 1-399.

59. Knežević A., Ljevnaić Branka, Nikolić Ljiljana, Džigurski Dejana, Stojanović Slobodanka (2008): Korovi u kanalu Banatska Palanka-Novi Bečej u period 1997-2007. godine. Acta Biologica Jugoslavica, serija G: Acta herbologica, Vol. 17 (1), 119-128.

60. Kovačević, Z. (2005): Vaskularna flora i vegetacija Bardače. Magistarska teza, Univerzitet u Banjaluci, Poljoprivredni fakultet, Banjaluka, 1-128.

61. Kovács, M. i Máthé, I. (1967): Die Vegetation des inundationsgebietes der Ipoly.Acta Botanica Academiae Scientiarum Hungaricae Tomus 13 (1-2), 133-168.

62. Landolt, E. (1977): Okologische Zeigerwerte zur Schweizer Flora Veroffentlichungen des Geobotanischen Institutes der ETH. Stiftung Rubel, 64 heft:1-207, Zurich.

63. Lazić Dejana (2003): Florističko-fitocenološka proučavanja biljnog sveta vodotoka Jegričke. Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1-135.

64. Lazić Dejana (2005a): Flora i vegetacija vodotoka Jegričke. Monografija, Biblioteka Academia. Zadužbina Andrejević, Beograd, 1-87.

65. Lazić Dejana (2006): Vaskularna flora i vegetacija OKM Hs DTD na području Bačke. Doktorska disertacija, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad, 1-194.

66. Lazić Dejana, Konstantinović, B., Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana (2004a): Dominantna akvatična i semiakvatična vegetacija Jegričke i mogućnosti suzbijanja. Poljoprivreda između suša i poplava, Tematski zbornik radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 39-43.

67. Lazić Dejana, Stojanović Slobodanka, Boža, P., Knežević, A., Nikolić Ljiljana (2004b): Vascular macrophytes of the Jegrička watercourse – spectra of life forms and floristic elements. Acta herbologica, Beograd, Vol. 13 (1), 95-100.

68. Lazić Dejana, Škorić, M., Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana (2005b): Sintaxonomic review of the Vegetation of the Jegrička watercourse.

Literatura __________________________________________________________________________________


256

Savremena poljoprivreda, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 3-4, 269-274.

69. Lawrence, D.K. (1976): Morfological variation of Elodea in western Massachusetts: field and laboratory studies. Rhodora, 78, 739-749.

70. Likić, B. (2002): Opšti prikaz Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. U: Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav - 25 godina kasnije, JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad, 41-58.

71. Ljevnaić Branka, Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Džigurski Dejana, Knežević A. (2008): Melioraciono uslovljena flora stalnog vodotoka Moravice-analiza flornih elemenata i životnih formi. Melioracije 08, Novi Sad, Tematski zbornik radova, 106-112.

72. Miloradović, M (2002a): Vodoprivredna problematika Bačke i Banata pre izgradnje Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. U: Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav - 25 godina kasnije, JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad, 23-39.

73. Miloradović, M (2002b): Uloga Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav u odbrani od poplva. U: Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav - 25 godina kasnije, JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad, 130-155.

74. Milošev, Ž. (2002): Hidrotehnički radovi u Banatu i Bačkoj pre izgradnje hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. U: Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav - 25 godina kasnije, JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad, 1-21.

75. Milošev, D. i Šeremešić, S. (2010): Agroekologija. Praktikum. Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, 1-135.

76. Nikolić Ljiljana (2004): Biljni svet, biomasa i primarna produkcija kao pokazatelji eutrofizacije u jezeru Provala. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, 1-170.

77. Nikolić Ljiljana (2005): Biljni svet i primarna produkcija - indikatori eutrofizacije jezera Provala. Zadužbina Andrejević. Monografija. 1-109.

78. Nikolić Ljiljana, Stojanović Slobodanka, Lazić Dejana (2001): Contribution to the knowledge of distribution of Azolla species in flora of Serbia. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke, Novi Sad, N0101, 95-100.

79. Nikolić Ljiljana, Stojanović Slobodanka, Knežević A., Ljevnaić Branka, Džigurski Dejana (2008): Zaštićene biljne vrste Osnovne kanalske mreže Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Melioracije 08, Novi Sad, Tematski zbornik radova, 106-112.

80. Nikolić Ljiljana, Pajević Slobodanka, Ljevnaić Branka (2009): Primary production dynamics of dominant hydrophytes in Lake Provala (Serbia). Cent. Eur. J. Biol. 4 (2), 250-257.

81. Obradović Melanija (1976): Analiza ekoloških uslova u procesu useljavanja biljaka u Vojvodinu. Zbornik radova Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, 6, 305-316.

82. Obradović Melanija i Budak Vera (1979a): Research into flora of the soutern part of the Tisa basin. Tiscia, Szeged, 14, 123-130.

83. Obradović Melanija, Budak Vera, Vajgand, K. (1979b): Rasprostranjenje roda Utricularia L. u vodenoj i barskoj vegetaciji Vojvodine. Poseban otisak iz Zbornika radova PMF-a, Novi Sad, br. 9, 537-543.

84. Oťaheľová Helena (1990): Macrophytic Communities of Open Surface in the Danubian Plain (Czechoslovakia). Folia Geobot. Phytotax., Praha, 25, 239-243.

85. Oťaheľová Helena (1996): The marshland vegetation (Phragmiti-Magnocaricetea) along the lower reaches of the Morava river, Biologia, Bratislava, 51 (4), 391-403.

Literatura __________________________________________________________________________________


257

86. Panjković Biljana (2005): Akvatična i semiakvatična vegetacija Apatinskog i Monoštorskog rita. Doktorska disertacija. PMF, Univerzitet u Novom Sadu, 1-387.

87. Parabućski Stanija, Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Pekanović Verica (1986): Prodromus vegetacije Vojvodine. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke, Novi Sad, 71, 5-40.

88. Passarge, H. (1996): Pfanzengesellschaften Nordostdeutschlands, I. Hydro- und Therophytosa. J. Cramer in der Gebrüder Borntraeger Verlagsbuchhandlung Berlin, Stuttgart, 1-298.

89. Pejak Tatjana (2005): Floristička analiza akvatičnih makrofita Starog Begeja. Diplomski rad, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju, Univerzitet u Novom Sadu, 1-53.

90. Pignatti, S. (1982): Flora d'Italia 3, Edagricole, Bologna, 634. 91. Polić Dubravka (2005): Flora i vegetacija Labudovog okna. Magistarska teza.

Univerzitet u Novom Sadu, PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad, 1-130. 92. Polić Dubravka, Igić Ružica, Anačkov, G., Janauer, G. A., Vukov Dragana (2004):

Aquatic vegetation in Dubovačka ada oxbow. Limnological Reports, Proceedings of the 35th IAD Conference, Novi Sad, Vol. 35, 457-462.

93. Preising, E., Vahle, H. C., Brandes, D, Hoffmeister, H., Tuxen, J., Weber, H. E. (1990): Die Pflanzengesellschaften Niedersachsens. Bestandsentwicklung, Gefährung und Schutzprobleme Wasser - und Sumpfpflanzengesellschafen des Süwassers. Natursch. Landschaftspfl. Niedersaschsens, Hannover, 20 (7/8), 1-161.

94. Radičević Zorica, Radenković Tanja, Bojović Jelica (2008): Uticaj klimatskih faktora na promenu sastava korovske flore u Srbiji. Acta Biologica Jugoslavica, serija G: Acta herbologica, Vol. 17 (1), 31-36.

95. Radović, I. (2005): Razvoj ideje o značaju i potrebi zaštite biodiverziteta. Naučni skupovi, Knjiga CXI, Odeljenje hemijskih i bioloških nauka, Knjiga 2, SANU, Beograd, 17-52.

96. Radulović Snežana (2000): Vodena vegetacija Koviljskog rita. Magistarska teza, PMF, Univerzitet u Novom Sadu, 1-108.

97. Radulović Snežana (2005): Ekologija i distribucija akvatičnih fitocenoza Carske bare u GIS tematskom modelu. Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, PMF, Departman za biologiju i ekologiju, Novi Sad, 1-137.

98. Rajić, D. (2002): Snabdevanje vodom Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. U: Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav - 25 godina kasnije, JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad, 116-129.

99. Rauš, Đ., Šegulja Nedeljka, Topić Jasenka (1980): Vegetacija bara i močvara u šumama jugozapadnog Srijema. Matica Srpska, Odeljenje za prirodne nauke, Zbornik za prirodne nauke, Novi Sad, 58, 2-51.

100. Sarić, M. (ed.) (1986): Flora Srbije X, SANU, Beograd. 101. Sarić, M. (ed.) (1992): Flora Srbije 1. SANU, Beograd. 102. Simonkai L. (1882): Pancsova vidékének növényzete. Magyar Növénytani Lapok, VI

Budapest. 103. Simpson, D.A. (1984): A short history of the introduction and spread of Elodea in the

British Isles. Watsonia, 15, 1-9. 104. Slavnić, Ž. (1956): Vodena i barska vegetacija Vojvodine. Zbornik Matice Srpske,

Serija prirodnih nauka, sv. 10, Novi Sad, 1-72.

Literatura __________________________________________________________________________________


258

105. Soó, R. (1964-1980): A Magyar Flòra ès Vegetàciò Rendszertani-növènyföldrajzi Kèzikönyve I-VI. Akadèmiai Kiadò, Budapest.

106. Sörensen, T. (1948): A method of establishing groups of equal amplitude in plant sociology based on similarity of species content. Det. Kong. Dansk. Vidensk. Selsk, Biol, Skr, 5 (4) 1-34, Copenhagen.

107. „Staništa Srbije - Priručnik sa opisima i osnovnim podacima” (2005) U: „Harmonizacija nacionalne nomenklature u klasifikaciji staništa sa standardima međunarodne zajednice”, Institut za Botaniku i Botanička Bašta „Jermenovac“, Biološki fakulteta, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1-684.

108. Stevanović, V. (2002): Rasprostranjenje i ekologija makrofitske vegetacije u đerdapskoj akumulaciji in Tripković, D. ed. Izveštaj o zajedničkom ispitivanju reke Dunava na teritoriji SR Jugoslavije u okviru međunarodnog programa JDS-ITR. Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogadstava i životne sredine, Savezni hidrometeorološki zavod, Beograd, 93-104.

109. Stevanović, V. (2009): Biodiverzitet i genetički resursi. Naučni skup „Upravljanje genetičkim resursima biljnih i životinjskih vrsta Srbije”, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odbor za proučavanje flore i vegetacije Srbije, Međuodeljinski odbor „Čovek i životna sredina”, Beograd, Knjiga izvoda, 26-27.

110. Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Vučković Mirjana (1987): Pregled barske i močvarne vegetacije Vojvodine. Glasnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, Beograd, Tom XXI, 41-47.

111. Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Kilibarda, P. (1990): Zajednica Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956 na delu kanala Dunav-Tisa-Dunav. Bilten Društva ekologa Bosne i Hercegovine, Sarajevo, ser. B, br. 5, 163-170.

112. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Stanković, Ž., Žderić, M., Kilibarda, P., Radak Ljiljana, Radulović Snežana (1993a): Floristička struktura akvatične vegetacije na delovima hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Međunarodni simpozijum Zaštita životne sredine i poljoprivreda- EKO '93, Novi Sad.

113. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Stanković, Ž., Žderić, M., Kilibarda, P., Radak Ljiljana (1993b): Akvatične makrofite kao bioindikatori kvaliteta vode u kanalu kod Vrbasa. Konferencija „Zaštita voda '93”, Zbornik radova, Aranđelovac, 223-227.

114. Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Vučković Mirjana, Stanković, Ž., Žderić, M., Kilibarda, P., Radak Ljiljana (1994a): Biljni svet kanala Vrbas-Bezdan. Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Institut za biologiju, Monografija, Novi Sad, 1-110.

115. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Žderić, M., Stanković, Ž. (1994b): Vodena vegetacija vaskularnih makrofita Osnovne kanalske mreže HS Dunav-Tisa-Dunav na području Bačke. Zbornik radova PMF-a Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, ser. biol. supplement 23, 36-46.

116. Stojanović Slobodanka, Pekanović Verica, Žderić, M., Stanković, Ž., Radulović Snežana (1995a): Asocijacija Sparganio-Glycerietum fluitantis Br.-Bl. 1925 u vegetaciji Vojvodine, II Simpozijum o flori Srbije, IV Simpozijum oflori jugoistočne Srbije, Zbornik rezimea, Vranje, 40.

117. Stojanović Slobodanka, Stanković, Ž., Žderić, M. (1995b): Vaskularne makrofite kao bioindikatori kvaliteta vode. Zbornik Savetovanja „Povratak života rekama”, Kladovo, 122-135.

Literatura __________________________________________________________________________________


259

118. Stojanović Slobodanka, Žderić, M., Radak Ljiljana (1995c): Najsitnije cvetnice (Lemnaceae, Liliatae) kao fitoindikatori akvatičnih ekosistema. Konferencija „Zaštita voda ‘95”, Zbornik radova, Tara, 219-222.

119. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Žderić, M., Stanković, Ž. (1996): Dominantne hidrofite u magistralnim kanalima hidrosistema „Dunav-Tisa-Dunav”. Peti kongres o korovima, Zbornik radova, Banja Koviljača, 343-350.

120. Stojanović Slobodanka, Lazić Dejana, Nikolić Ljiljana (1997a): Hydrophytes of the Tamis river. Al II-lea Simpozion international „Cercetarea interdisciplinara zonala“, Romania-Yugoslavia-Ungaria, Timisoara, 245-250.

121. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Stanković, Ž., Lazić Dejana (1997b): Predstavnici familije Hydrocharitaceae Ashers. u recentnoj vaskularnoj flori Vojvodine. V Simpozijum o flori jugoistočne Srbije i susednih područja, Zbornik rezimea, Zaječar, 23.

122. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Žderić, M., Stanković, Ž., Kilibarda, P. (1997c): Die Darstellung der rezentne Flora in magistralkanälen des Hydrosystems Donau-Theiss-Donau. 32 Konferenz der IAD, Wissenschaftliche Referate, Wien-Österreich, 219-226.

123. Stojanović Slobodanka, Vučković Mirjana, Žderić, M., Stanković, Ž., Kilibarda, P., Lazić Dejana (1997d): Recentna flora vaskularnih makrofita kanala „Vrbas-Bezdan” i „Banatska Palanka-Novi Bečej” kao pokazatelj ekoloških karakteristika i kvaliteta vode. Konferencija o aktuelnim problemima zaštite voda „Zaštita voda ‘97”, Sombor, 376-379.

124. Stojanović Slobodanka i Lazić Dejana (1998a): Pregled vaskularne flore Tamiša sa flornim elementima i životnim formama. Naš Tamiš, Naučna monografija, Univerzitet u Novom Sadu, PMF, Institut za geografiju, Novi Sad, 75-87.

125. Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (1998b): The Recent Vascular flora of the Tamis River. 3rd International Symposium Interdisciplinary Regional Research (Hungary, Romania, Yugoslavia), Proceedings, Novi Sad, 955-961.

126. Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (1998c): Hidrofite kao pokazatelji kvaliteta vode Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Letopis naučnih radova, god. 22, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, br. 1-2, 62-68.

127. Stojanović Slobodanka, Stanković, Ž., Kilibarda, P. (1998d): Uloga i značaj akvatične vegetacije u hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. Vodoprivreda 171-172, Jugoslovensko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje, 47-52.

128. Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (1999a): Zastupljenost vaskularnih makrofita u kanalskoj mreži Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Letopis naučnih radova, god. 23, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, br. 1-2, 206-210.

129. Stojanović Slobodanka, Kilibarda, P., Žderić, M., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (1999b): Biljni svet kanala Novi Sad-Savino Selo. Eko-Konferencija `99, Monografija I, Novi Sad, 137-142.

130. Stojanović Slobodanka, Kilibarda, P., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (2000a): Biodiverzitet akvatične i higrofilne flore u Osnovnoj kanalskoj mreži HS DTD na području Bačke. Zaštita voda 2000, Mataruška Banja, 163-168.

131. Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (2000b): Najčešće korovske biljke u kanalskoj mreži Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. VI Kongres o korovima, Zbornik radova, Banja Koviljača, 158 -162.

Literatura __________________________________________________________________________________


260

132. Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (2002): Vaskularne makrofite kao pokazatelji ekoloških karakteristika u kanalima HS DTD. Melioracije i poljoprivreda, Zbornik radova, 32-40.

133. Stojanović Slobodanka i Nikolić Ljiljana (2003a): Akvatični korovi u Vojvodini. U: Šovljanski, R., Konstantinović, B., Klokočar-Šmit, Z. (eds.): Akvatični korovi, suzbijanje i posledice. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, JVP „Vode Vojvodine”, Novi Sad, 15-83.

134. Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana, Ljevnaić Branka (2003b): Vaskularne makrofite-pokazatelji ekoloških karakteristika u vodotocima severne Bačke (Krivaja, Čik i Kereš). 32. godišnja Konferencija o aktuelnim problemima korišćenja i zaštite voda. „Voda 2003“, Zlatibor, Zbornik radova, 273-278.

135. Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (2004a): Nymphoides flava Hill. in the aquatic ecosystems of the Vojvodina Province. Proceedings of the 35th IAD Conference, Novi Sad, Serbia and Montenegro, Limnological reports Vol. 35, 479-483.

136. Stojanović Slobodanka, Škorić, M., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana, Knežević, A. (2004b): Salvinia natans (L.) All. (Pteridophyta) in the main canal network of Hs DTD. Acta herbologica, Beograd, Vol. 13, N01, 89-94.

137. Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Škorić, M., Lazić Dejana, Nikolić Ljiljana, Kilibarda, P. (2005): Ekološko-horološke karakteristike dominantnih makrofita u kanalima OKM Hs DTD na području Bačke. Melioracije u održivoj poljoprivredi, tematski zbornik radova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 68-75.

138. Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana (2006): Značaj i uloga emerznih biljaka u prečišćavanju komunalnih otpadnih voda. Savetovanje „Prečišćavanje otpadnih voda sistemom „Mokra polja“, Tematski zbornik radova, Novi Sad, 34-39.

139. Stojanović Slobodanka, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Lazić Dejana, Ljevnaić Branka (2007a): Analiza promena flore Kikindskog kanala 1996-2006. Melioracije 07-Stanje i perspektive, Novi Sad, Tematski zbornik radova, 104-110.

140. Stojanović Slobodanka, Lazić Dejana, Knežević, A., Nikolić Ljiljana, Škorić M., Kilibarda, P., Mišković Milanka, Bugarski Radojka (2007b): Flora i vegetacija Osnovne kanalske mreže Hs DTD u Bačkoj. Monografija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, JVP „Vodevojvodine“, Novi Sad, 1-204.

141. Stojanović Slobodanka, Knežević A., Džigurski Dejana, Ljevnaić-Mašić Branka, Nikolić Ljiljana (2009a): Presence of adventive taxa in the flora of the main canal network of Danube-Tisza-Danube Hydrosystem. World Canals Conference 2009, Novi Sad, Serbia, 112.

142. Stojanović Slobodanka, Knežević A., Džigurski Dejana, Ljevnaić-Mašić Branka, Nikolić Ljiljana (2009b): The vegetation of canal Novi Sad-Savino Selo. World Canals Conference 2009, Novi Sad, Serbia, 113.

143. Stojanović Slobodanka, Nikolić Ljiljana, Džigurski Dejana, Ljevnaić-Mašić Branka (2009c): Flotantne paprati u flori i vegetaciji Vojvodine. Letopis naučnih radova, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, No1, 36-42.

144. Strategija vodosnabdevanja i zaštite voda u AP Vojvodini (2007). Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, Departman za hemiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.

Literatura __________________________________________________________________________________


261

145. Takhtajan, A. (1997): Diversity and Classification of flowering Plants. Columbia University Press, New York.

146. Thiébaut Gabrielle i Di Nino, F. (2009): Morphological variations of natural populations of an aquatic macrophyte Elodea nuttallii in their native and in their introduced ranges. Aqatic Invasions, Vol. 4, Issue 2, 311-320.

147. Todorov Aleksandra (1998): Vaskularne makrofite kanala Begej. Diplomski rad, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, 1-26.

148. Topa, E. (1966): Typha. In Sávulescu et Nyárády (Eds.). Flora Republicii Socialisti România, Vol. 9, 97. Ed. Academiei Republicii Socialiste România.

149. Topić Jasenka i Šegulja Nedeljka (1979): Azolla filiculoides Lam. u Sremu i Slavoniji. Zbornik za prirodne nauke Matice srpske, Novi Sad, 55, 117-118.

150. Topić Jasenka i Ozimec, S. (2001): Typha laxmannii Lepechin (Typhaceae), a new species in the Croatian flora. Nat. Croat., Zagreb, Vol. 10, No1, 61-65.

151. Trinajstić, I., Franjić, J., Škvorc, Ž. (2001): Water plant and swamp vegetation of Virovi in Posavina (Croatia). Nat. Croat., Zagreb, Vol. 10, No4, 305-313.

152. Tutin, T. G., Heywood, V. H., Burges, N. A., Valentine, D. H., Walters, S. M., Webb, D. A. eds. (1964-1980): Flora Europaea I-V. Cambridge University press, Cambridge.

153. Uredba o klasifikaciji vodotoka. „Službeni glasnik SR Srbije“, br. 5/68. 154. Uredba o zaštiti prirodnih retkosti. „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 50/93 i

93/93. 155. Vučković Mirjana, Stojanović Slobodanka, Stanković, Ž., Žderić, M., Kilibarda, P.,

Radak Ljiljana, Radulović Snežana (1993): Quantitative composition of hydrophytes in main network of the Dunav-Tisa-Dunav hydrosystem. Szegedin okologiai napok, 224. tiszakutato anket, Szeged, 31.

156. Vučković Mirjana, Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Stanković, Ž., Žderić, M., Kilibarda, P., Radak Ljiljana, Radulović Snežana (1994a): Eine vergleichende Ubersicht der Makrophyten Kanalnetz des Hydrosystems Donau-Theiss-Donau (DTD). Limnologischen Berichte Donau 1994, Dubendorf, 255-258.

157. Vučković Mirjana, Stojanović Slobodanka, Stanković, Ž., Žderić, M., Kilibarda, P., Radak Ljiljana, Radulović Snežana (1994b): Quantitative presence of macrophytes in basic channel network of Hydrosystem Danube-Tisza-Danube. Szeged, Tiscia 228, 25-29.

158. Vučković Mirjana, Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Stanković, Ž., Žderić, M., Kilibarda, P. (1995): Uloga i značaj makrofitske vegetacije u vodenim ekosistemima kanalskog tipa. Zbornik radova PMF-a Univerziteta u Novom Sadu, Novi Sad, ser. biol. 24, 67-71.

159. Vučković Mirjana, Stojanović Slobodanka, Stanković, Ž., Žderić, M., Radulović Snežana (1996): Florističko-fitocenološke odlike kanalske mreže hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav u Bačkoj. V Kongres ekologa Jugoslavije, Beograd, Zbornik sažetaka, 22.

160. Vučković Mirjana, Stojanović Slobodanka, Butorac Branislava, Radulović Snežana, Lazić Dejana (1997): Die naturwerte der Flora in anthropogenen Wasserökosystemen des Hydrosystems Donau-Theiss-Donau. 32 Konferenz der IAD, Wissenschaftliche Referate, Wien-Österreich, 215-218.

161. Vukićević, E. (1992): Familija Azollaceae. U: Sarić, M., Ed. Flora Srbije, Tom I, Srpska Akademija nauka i umetnosti, Beograd, 96-98.

162. Vukoje, M. (1983): Makrofitska flora osnovne kanalske mreže u Vojvodini. Zbornik radova sa naučnog skupa „Čovek i biljka”, Matica srpska, Novi Sad.

Literatura __________________________________________________________________________________


262

163. Vukov Dragana (2003): Akvatične makrofite reke Zasavica. Magistarska teza, PMF Novi Sad.

164. Vukov Dragana (2008): Floristička i ekološka analiza vaskularnih makrofita reke Dunav u Srbiji. Doktorska disertacija, Prirodno-matematički fakultet, Novi Sad, 1-243.

165. Vukov Dragana, Igić Ružica, Janauer, G., A. (1999): The macrophyte vegetation of river Plazovic (Yugoslavia). VIII European Ecological Congress, Abstracts, Halkidiki, Greece, 316.

166. Vukov Dragana, Igić Ružica, Boža, P., Anačkov, G., Butorac Branislava (2000): Survey into the aquatic macrophytes of the Zasavica Natural Reservation (Yugoslavia). Ecology of River Valleys. Department of Ecology, University of Szeged, 183-187.

167. Vukov Dragana, Igić Ružica, Anačkov, G., Boža, P. (2001): Akvatične makrofite Prekopca i Jovače. „Zasavica 2001”, Monografija, PMF, Institut za biologiju u Novom Sadu, Goransko-ekološki pokret, Sremska Mitrovica, 49-56.

168. Vukov Dragana, Anačkov, G., Igić Ružica (2002): The Survey of Aquatic Macrophytes in the Danube River near Novi Sad (Yugoslavia, river km 1255-1260). 6th International Symposium, Interdisciplinary Regional Research (Hungary, Romania, Yugoslavia), Proceedings - electronic version. Novi Sad, Yugoslavia.

169. Vukov Dragana, Anačkov, G., Boža, P., Janauer, G. A. (2004): Genus Potamogeton L. 1753 in the Danube River Corridor (river km 1296-1076). Limnological Reports, Proceedings of the 35th IAD Conference, Novi Sad, Vol. 35, 413-419.

170. Westhoff, V. i Den Held, A. (1969): Plantenge-meenschappen in Nederland. W. J. Thieme en Cie, Zutphen.

171. Weshoff, V. i Van der Maarel, E. (1973): The Braun-Blanquet approach. In: R. H. Whittaker (ed.) Handbook of vegetation science V. Ordination and classification of communities. The Hague, Junk 617-726.

172. Wilby, N. (2007): Managing invasive aquatic plants: problems and prospects. Aquatic Conservation: Marine and Freshwater Ecosystems, 17, 659-665.

173. Wittenberg, R. (ed.) (2005): An inventory of alien species and their threat to biodiversity and economy in Switzerland. CABI Bioscience Switzerland Centre report to the Swiss Agency for Environment, Forests and Landscape, Delémont.

174. www.capm.org.uk 175. www.ekoforum.org/htm/biodiverzitet.htm 176. www.ekovojvodina.sr.gov.rs/vodosnabdevanje 177. www.odrzivi-razvoj.sr.gov.yu 178. www.vodevojvodine.com 179. www.zasavica.org.yu 180. Zakona o prostornom planu Republike Srbije. „Službeni glasnik SR Srbije“, br. 13/96. 181. Živković, B., Nejgebauer, V., Tanasijević, D., Miljković, N., Stojković, L., Drezgić,

P., (1972): Zemljišta Vojvodine. Institut za poljoprivredna istraživanja. Novi Sad.

Prilog

Prilog 1. Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode kanala OKM Hs DTD u Banatu u 2006. godini (Melenci, Klek, Vlajkovac, Kajtasovo)

VODOTOK KANAL BANATSKA PALANKA - NOVI BEČEJ

Profil Melenci Klek Vlajkovac Kajtasovo Datum uzorkovanja

23.5.06.

5.6.06.

6.9.06.

23.5.06.

17.7.06.

14.9.06.

24.5.06.

27.7.06.

27.9.06.

18.5.06.

20.7.06.

21.9.06.Pokazatelji Merna jedinica

Temperatura vode ºC 25,8 16,1 21,2 24,5 34,5 19,1 23,8 28 18,4 20,2 29 18,8 pH vrednost 8,5 8,0 7,6 7,6 7,6 7,7 7,8 7,9 7,5 8,3 8,4 7,9 Elektroprovodljivost µS/cm 2340 933 494 1092 477 352 563 320 235 685 397 286 Ukupni alkalitet mgCaCO3 481,6 237,6 159 302 313 135,5 199 136 92,5 258,1 159 115 Rastvoreni kiseonik mg/l 21,1 6,1 7,9 7,8 4,7 7,5 9,1 9,0 7,8 13,4 13,0 8,0 Zasićenje kiseonikom % 262 62 90 95 - 82 109 116 84 149 172 86 BPK5 mg/ l 19,4 - 3,4 9,9 5,8 2,7 3,9 4,1 2,6 3,8 6,8 2,3 HPK (Mn) mg/ l 20,2 5,7 7,3 11,5 7,1 5,1 6,5 4,6 4,3 8,6 7,3 3,7 Amonijum jon mg /l 0,56 0,77 0,05 1,75 0,34 0,72 0,24 0,41 0,50 0,24 0,22 0,14 Nitrit jon mg /l 0,012 0,094 0,025 0,041 0,009 0,05 0,045 0,044 0,032 0,034 0,061 0,02 Nitrat jon mg /l 0,15 0,76 0,85 0,23 0,52 0,69 1,19 0,59 1,10 1,13 0,73 0,05 Neorganski azot mg /l 0,722 1,624 0,925 2,021 0,869 1,460 1,475 1,044 1,632 1,404 1,011 0,21 Rastvoreni fosfor mg / l 0,432 0,336 0,048 0,743 0,196 0,159 0,163 0,164 0,149 0,065 0,139 0,119 Ukupni fosfor mg / l 0,615 0,47 0,151 1,015 0,435 0,388 0,242 0,264 0,252 0,096 0,244 0,199

Prilog 2. Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode kanala OKM Hs DTD u Banatu u 2006. godini (Novo Miloševo, Hetin, Srpski Itebej, Stajićevo)

VODOTOK KIKINDSKI KANAL STARI BEGEJ PLOVNI BEGEJ KANAL BEGEJ

Profil Novo Miloševo Hetin Srpski Itebej Stajićevo Datum uzorkovanja

11.5.06.

11.7.06.

6.9.06.

23.5.06.

22.6.06.

6.9.06.

16.5.06.

17.7.06.

14.9.06.

16.5.06.

6.6.06.

6.9.06. Pokazatelji Merna jedinica

Temperatura vode ºC 18,2 30,0 22,8 25,6 25,6 20,2 17,8 34,6 18,9 22,2 22,4 21,0 pH vrednost 8,0 8,0 7,5 8,3 8,2 8,2 7,5 7,1 7,4 8,3 8,3 7,3 Elektroprovodljivost µS/cm 2240 672 650 1410 1211 889 359 299 249 800 630 375 Ukupni alkalitet mgCaCO3 467 213 220,5 519,8 491 466 138 118 107,5 266 213 142 Rastvoreni kiseonik mg/l 8,3 9,6 4,6 7,7 5,9 6,1 3,3 3,1 3,8 13,3 14,0 3,7 Zasićenje kiseonikom % 89 129 54 95 73 68 35 - 41 154 162 42 BPK5 mg/ l 7,4 7,4 6,3 2,1 2,1 2,9 2,9 5,1 3,2 9,7 7,6 6,5 HPK (Mn) mg/ l 17,1 9,8 7,7 13,6 10,5 8,2 7,4 5,8 4,7 15,8 19,1 7,6 Amonijum jon mg /l 1,15 0,53 1,10 0,43 0,10 0,45 2,85 1,52 1,31 0,42 1,48 2,06 Nitrit jon mg /l 0,102 0,087 0,087 0,072 0,042 0,030 0,042 0,067 0,061 0,003 0,043 0,090 Nitrat jon mg /l 1,43 0,89 0,87 1,29 0,84 0,85 0,12 0,02 0,19 0,07 0,10 0,53 Neorganski azot mg /l 2,682 1,507 2,057 1,792 0,982 1,330 3,012 1,607 1,561 0,493 1,623 2,680 Rastvoreni fosfor mg / l 0,524 0,132 0,194 0,785 0,69 0,328 0,332 0,450 0,410 0,362 0,35 0,171 Ukupni fosfor mg / l 0,608 - 0,400 0,835 0,780 0,520 0,610 0,650 0,604 0,665 0,544 0,392

Prilog 3. Fizičko-hemijski pokazatelji kvaliteta vode kanala OKM Hs DTD u Banatu u 2006. godini (Vrbica, Jaša Tomić, Botoš, Markovićevo, Vatin)

VODOTOK ZLATICA TAMIŠ BRZAVA MORAVICA

Profil Vrbica Jaša Tomić Botoš Markovićevo Vatin Datum uzorkovanja

11.5.06.

2.6.06.

6.9.06.

23.5.06.

17.7.06.

14.9.06.

16.5.06.

5.7.06.

5.9.06.

24.5.06.

17.7.06.

27.9.06.

24.5.06.

27.7.06.


Temperatura vode ºC 17,4 25,6 19,4 20,8 23,0 18,9 18,0 24,2 18,7 21,8 22,2 16,8 25,0 27,7 17,6 pH vrednost 8,0 8,2 7,4 7,8 7,6 7,9 7,9 7,6 7,6 7,7 7,6 7,6 8,3 8,1 7,9 Elektroprovodljivost µS/cm 2680 1211 1026 255 184 192 572 402 147 350 240 221 652 742 708 Ukupni alkalitet mgCaCO3 549 491 379 98 77 73 179 162 58,5 128 91 77,5 320,8 384 303 Rastvoreni kiseonik mg/l 2,3 5,9 0,7 8,0 8,2 8,8 6,5 5,0 8,9 7,8 8,6 9,2 12,5 5,9 8,5 Zasićenje kiseonikom % 24 73 8 90 97 95 69 60 96 90 100 95 153 76 90 BPK5 mg/ l 5,7 2,1 4,5 1,4 1,4 1,0 2,7 2,5 3,7 2,7 1,8 1,9 3,1 6,2 2,5 HPK (Mn) mg/ l 15,5 10,5 9,5 4,5 4,3 2,9 6,1 5,7 5,9 7,6 4,9 5,7 12,6 12,7 8,4 Amonijum jon mg /l 0,44 0,10 0,29 0,21 0,26 0,21 1,04 0,57 0,22 0,23 0,33 0,23 0,40 0,49 0,26 Nitrit jon mg /l 0,006 0,042 0,006 0,016 0,023 0,020 0,056 0,094 0,010 0,036 0,019 0,026 0,000 0,012 0,007 Nitrat jon mg /l 0,12 0,84 0,06 0,49 0,35 0,56 0,65 0,64 0,66 1,70 1,42 1,80 0,12 0,17 0,08 Neorganski azot mg /l 0,566 0,982 0,356 0,716 0,633 0,790 1,746 1,304 0,890 1,966 1,769 2,056 0,520 0,672 0,347 Rastvoreni fosfor mg / l 0,430 0,690 0,480 0,057 0,071 0,046 0,217 0,185 0,043 0,112 0,187 0,179 0,099 0,261 0,038 Ukupni fosfor mg / l 0,464 0,780 0,550 0,158 0,139 0,117 0,354 - 0,143 0,326 0,238 0,306 0,168 0,490 0,120




3.4.07.

14.6.07.

1.8.07.

15.5.07.

7.6.07.

13.9.07.

8.5.07.

4.6.07.

10.9.07.

12.4.07.

21.6.07.


Temperatura vode ºC 12,1 26,0 25,4 20,5 24,2 17,6 20,4 25,0 17,3 13,7 26,2 25,9 pH vrednost 7,7 7,4 8,3 8,3 7,4 7,4 7,8 7,3 7,7 7,9 7,8 7,8 Elektroprovodljivost µS/cm 384 395 400 447 406 452 394 343 404 454 314 420 Ukupni alkalitet mgCaCO3 124 123 179 144 129 130 131 138 123 184 126 126 Rastvoreni kiseonik mg/l 10,6 5,2 9,5 11,2 5,2 6,2 9,5 3,9 5,6 8,5 8,7 8,6 Zasićenje kiseonikom % 99 65 117 126 63 65 106 48 59 82 109 107 BPK5 mg/ l 2,8 4,8 6,7 5,2 3,8 4,3 5,7 3,7 3,6 1,3 4,0 3,4 HPK (Mn) mg/ l 4,9 6,8 8,0 8,0 4,9 7,6 6,2 5,6 4,8 4,8 4,8 4,5 Amonijum jon mg /l 0,07 0,18 0,07 0,32 0,60 0,36 0,10 0,23 0,28 0,05 0,04 0,02 Nitrit jon mg /l 0,033 0,048 0,007 0,032 0,073 0,065 0,026 0,067 0,054 0,031 0,038 0,017 Nitrat jon mg /l 1,19 0,91 0,06 0,23 0,77 0,80 0,66 0,87 0,84 1,36 0,59 0,39 Neorganski azot mg /l 1,293 1,138 0,137 0,582 1,443 1,225 0,786 1,167 1,174 1,441 0,668 0,427 Rastvoreni fosfor mg / l 0,079 0,250 0,020 0,077 0,114 0,098 0,118 0,157 0,067 0,087 0,119 0,034 Ukupni fosfor mg / l 0,145 0,46 0,122 0,388 0,244 0,365 0,188 0,213 0,167 0,148 0,202 0,092




3.4.07.

14.6.07.

1.8.07.

29.5.07.

27.6.07.

22.8.07.

29.5.07.

7.6.07.

13.9.07.

15.5.07.

7.6.07.


Temperatura vode ºC 12,2 26,7 23,8 24,4 24,1 24,7 23,3 22,8 16,3 22,5 24,2 21,1 pH vrednost 7,6 7,5 7,7 8,3 8,3 8,7 7,2 7,1 7,2 8,0 7,4 7,5 Elektroprovodljivost µS/cm 572 471 591 1059 960 1111 265 325 266 454 419 450 Ukupni alkalitet mgCaCO3 186 147 191 497 480 404 114 125 106 153 147 131 Rastvoreni kiseonik mg/l 8,8 5,7 5,2 5,8 4,7 7,3 3,2 2,1 4,3 10,8 4,0 3,5 Zasićenje kiseonikom % 82 72 62 70 56 89 38 25 44 126 49 40 BPK5 mg/ l 3,2 6,8 4,1 2,1 4,2 11,7 9,5 8,6 6,1 8,7 6,4 7,2 HPK (Mn) mg/ l 7,5 10,4 7,2 11,1 11,6 29,0 13,9 10,2 7,4 10,4 7,2 8,1 Amonijum jon mg /l 0,45 0,12 0,54 0,06 0,22 0,11 2,10 4,36 0,83 0,42 0,94 0,89 Nitrit jon mg /l 0,083 0,039 0,270 0,048 0,02, 0,002 0,010 0,075 0,088 0,044 0,126 0,083 Nitrat jon mg /l 1,34 0,63 0,48 0,30 0,23 0,09 0,08 0,20 0,44 0,29 0,38 0,37 Neorganski azot mg /l 1,873 0,789 1,290 0,408 0,470 0,202 2,190 4,635 1,358 0,754 1,446 1,343 Rastvoreni fosfor mg / l 0,128 0,105 0,280 0,915 0,716 0,365 0,384 0,300 0,344 0,105 0,168 0,146 Ukupni fosfor mg / l 0,288 0,242 0,432 1,010 0,944 0,955 0,562 0,450 0,396 0,384 0,396 0,336




7.5.07.

27.6.07.

13.9.07.

29.5.07.

26.6.07.

21.8.07.

4.4.07.

7.6.07.

7.8.07.

29.5.07.

18.6.07.

20.6.07.

29.5.07.

18.6.07.


Temperatura vode ºC 17,7 26,5 15,6 22,6 26,7 25,7 13,6 23,8 25,0 21,7 23,0 23,8 23,6 24,3 28,5 pH vrednost 7,8 8,2 7,3 7,6 7,8 8,5 7,6 7,5 7,6 7,6 7,7 7,6 7,8 7,7 8,7 Elektroprovodljivost µS/cm 1405 892 1048 156 204 290 295 281 384 199 232 233 655 506 656 Ukupni alkalitet mgCaCO3 400 317 252 68 88 114 106 103 106 80 89 87 338 278 280 Rastvoreni kiseonik mg/l 1,9 5,3 1,3 6,8 7,3 9,2 9,9 5,9 5,5 7,5 6,8 7,3 7,8 4,4 13,8 Zasićenje kiseonikom % 20 67 13 79 92 114 96 71 67 86 80 87 93 53 164 BPK5 mg/ l 8,5 9,3 6,5 0,9 1,5 2,2 3,3 2,9 1,5 6,1 2,0 3,2 1,6 1,3 13,7 HPK (Mn) mg/ l 14,4 11,1 9,6 5,1 5,3 3,9 4,3 5,4 4,0 7,6 9,3 6,7 10,0 14,2 25,7 Amonijum jon mg /l 0,14 0,13 0,16 0,03 0,05 0,05 0,20 0,40 0,34 0,02 0,13 0,14 0,02 0,10 0,03 Nitrit jon mg /l 0,028 0,004 0,007 0,012 0,013 0,010 0,030 0,096 0,073 0,017 0,030 0,032 0,002 0,002 0,020 Nitrat jin mg /l 0,12 0,12 0,08 0,64 0,82 0,31 0,94 0,59 0,44 1,45 1,60 1,77 0,10 0,10 0,12 Neorganski azot mg /l 0,288 0,254 0,247 0,682 0,883 0,370 1,170 1,086 0,853 1,487 1,760 1,942 0,122 0,202 0,170 Rastvoreni fosfor mg / l 0,224 0,264 0,106 0,065 0,057 0,039 0,081 0,018 0,100 0,162 0,160 0,171 0,238 0,282 0,170 Ukupni fosfor mg / l 0,324 0,516 0,188 0,154 0,168 0,071 0,181 0,162 0,177 0,270 0,259 0,333 0,258 0,317 0,510




13.5.08.

1.7.08.

5.8.08.

13.5.08.

9.7.08.

7.8.08.

u 2008. g nisu ispitivani

15.5.08.

19.6.08.


Temperatura vode ºC 17,2 28,2 23,6 17,8 23,8 23,8 - - - 19,0 22,8 26,6 pH vrednost 7,7 7,8 7,9 7,5 7,3 7,7 - - - 8,2 7,9 7,7 Elektroprovodljivost µS/cm 396 776 329 374 417 312 - - - 398 398 425 Ukupni alkalitet mgCaCO3 128 202 120 131 124 114 - - - 161 152 143 Rastvoreni kiseonik mg/l 7,7 6,1 5,5 6,9 4,9 5,2 - - - 10,6 10,5 5,6 Zasićenje kiseonikom % 80 79 65 74 59 62 - - - 115 123 71 BPK5 mg/ l 2,2 5,1 2,5 4,3 5,0 3,5 - - - 4,5 6,1 3,9 HPK (Mn) mg/ l 5,4 13,7 6,2 6,3 6,1 7,6 - - - 6,0 6,0 6,2 Amonijum jon mg /l 0,09 0,44 0,08 0,87 0,43 0,18 - - - 0,04 0,07 0,12 Nitrit jon mg /l 0,036 0,096 0,014 0,057 0,064 0,027 - - - 0,025 0,067 0,057 Nitrat jon mg /l 0,95 0,57 0,93 0,71 0,70 0,83 - - - 0,86 0,70 0,33 Neorganski azot mg /l 1,076 1,106 1,024 1,637 1,194 1,037 - - - 0,925 0,837 0,507 Rastvoreni fosfor mg / l 0,085 0,156 0,116 0,174 0.204 0,102 - - - 0,077 0,126 0,023 Ukupni fosfor mg / l 0,181 0,372 0,259 0,791 0,328 0,336 - - - 0,192 0,228 0,134




6.5.08.

1.7.08.

5.8.08.

13.5.08.

16.6.08.

19.8.08.

13.5.08.

9.7.08.

19.8.08.

13.5.08.

9.7.08.


Temperatura vode ºC 16,6 28,2 25,0 19,3 22,6 19,9 17,7 23,5 24,2 18,2 25,0 24,8 pH vrednost 7,5 7,8 7,8 8,4 7,9 8,1 7,2 7,1 7,4 7,3 7,2 7,5 Elektroprovodljivost µS/cm 432 739 362 1041 907 1159 272 259 290 381 469 343 Ukupni alkalitet mgCaCO3 147 188 126 483 414 495 101 105 120 127 142 124 Rastvoreni kiseonik mg/l 5,2 7,2 3,7 7,4 4,8 2,1 3,1 2,3 1,2 4,5 2,8 2,7 Zasićenje kiseonikom % 54 94 46 81 56 23 32 28 14 48 34 33 BPK5 mg/ l 4,3 6,0 2,9 1,5 3,0 3,1 10,0 9,8 8,2 5,4 5,6 6,0 HPK (Mn) mg/ l 9,8 6,8 6,9 10,3 12,9 13,5 6,3 6,1 4,2 5,9 6,6 7,4 Amonijum jon mg /l 0,63 0,59 0,30 0,04 0,02 0,02 1,85 2,60 2,20 0,55 0,48 0,39 Nitrit jon mg /l 0,064 0,122 0,090 0,008 0,005 0,002 0,034 0,048 0,010 0,064 0,081 0,088 Nitrat jon mg /l 0,76 0,90 0,84 0,12 0,08 0,19 0,11 0,06 0,03 0,65 0,61 0,70 Neorganski azot mg /l 1,454 1,612 1,230 0,168 0,105 0,212 1,994 2,708 2,240 1,264 1,171 1,178 Rastvoreni fosfor mg / l 0,075 0,117 0,046 0,346 0,224 0,755 0,434 0,152 0,285 0,148 0,234 0,223 Ukupni fosfor mg / l 0,334 0,310 0,150 0,566 0,780 0,890 0,685 0,204 0,349 0,840 0,418 0,558




6.5.08.

16.6.08.

19.8.08.

26.5.08.

16.6.08.

18.8.08.

u 2008. g nisu ispitivani

26.5.08.

23.6.08.

20.8.08.

26.5.08.

23.6.08.


Temperatura vode ºC 18,2 22,7 22,2 19,7 20,2 23,2 - - - 20,8 24,0 20,6 25,8 23,8

prekid toka;

od VII meseca, na pojedim mestima korito je potpuno suvo

pH vrednost 7,4 7,6 8,2 7,6 7,7 8,1 - - - 7,6 7,6 7,9 8,4 7,7 Elektroprovodljivost µS/cm 777 742 923 195 234 523 - - - 275 261 288 772 816 Ukupni alkalitet mgCaCO3 308 251 221 76 90 138 - - - 99 101 115 419 431 Rastvoreni kiseonik mg/l 4,2 4,8 5,5 7,0 8,1 7,5 - - - 7,6 6,9 8,1 14,8 3,5 Zasićenje kiseonikom % 44 56 64 77 90 89 - - - 85 83 92 184 42 BPK5 mg/ l 3,0 3,8 4,1 3,4 2,3 3,1 - - - 1,4 2,8 2,1 5,3 2,0 HPK (Mn) mg/ l 15,4 11,9 9,1 5,8 4,6 4,2 - - - 6,0 5,5 4,3 13,4 10,4 Amonijum jon mg /l 0,08 0,11 0,05 0,07 0,08 0,04 - - - 0,12 0,16 0,14 0,39 0,04 Nitrit jon mg /l 0,015 0,007 0,002 0,012 0,009 0,003 - - - 0,022 0,032 0,019 0,004 0,003 Nitrat jin mg /l 0,06 0,06 0,06 0,54 0,69 0,04 - - - 1,56 1,65 1,02 0,22 0,19 Neorganski azot mg /l 0,155 0,177 0,112 0,622 0,779 0,083 - - - 1,702 1,842 1,179 0,614 0,233 Rastvoreni fosfor mg / l 0,271 0,197 0,108 0,022 0,066 0,037 - - - 0,124 0,158 0,121 0,105 0,293 Ukupni fosfor mg / l 0,346 0,508 0,355 0,132 0,252 0,081 - - - 0,314 0,344 0,241 0,182 0,323

Biografija

Mr Branka Ljevnaić-Mašić diplomirala je na Prirodno-matemetičkom fakultetu u Novom Sadu, na smeru diplomirani biolog, 2001. godine sa prosečnom ocenom 8,83. Postdiplomske studije upisala je 2001. godine na smeru Genetika i oplemenjivanje biljaka, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i završila ih sa prosečnom ocenom 9,86. Magistrasku tezu pod nazivom „Androgeneza različitih genotipova pšenice (Triticum aestivum L.) i citološke karakteristike regeneranata odbranila je 2007. godine. Kao postdiplomac, bila je stipendista Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije.

U periodu od 2001. do 2007. godine bila je angažovana, u izvođenju vežbi sa studentima prve godine na predmetu Botanika, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. U toku ovog perioda

radila je tri meseca kao laborant na predmetu Botanika. Od jula 2007. godine, zaposlena je kao asistent na predmetu Botanika, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, gde drži vežbe studentima prve godine na smerovima: fitomedicini, voćarsko-vinogradarskom, pejzažnoj arhitekturi, hortikulturi, ratarsko-povrtarskom, agroekologiji i zaštiti životne sredine i, do pre par godina, na opštem i stočarskom smeru.

Autor je i koautor većeg broja naučnih radova, saopštenja i poglavlja u monografijama iz oblasti genetike i botanike. Autor je jedne monografije.

Član je Društva genetičara Srbije. Služi se engleskim jezikom.

Novi Sad, maj 2010. godine _______________________

Branka Ljevnaić-Mašić

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO - MATEMATIČKI FAKULTET

KLJUČNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Redni broj: RBR Identifikacioni broj: IBR Tip dokumentacije: Monografska dokumentacija TD Tip zapisa: Tekstualni štampani materijal TZ Vrsta rada: Doktorska disertacija VR Autor: mr Branka Ljevnaić-Mašić AU Mentor: dr Pal Boža, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu dr Dejana Džigurski, docent Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu MN Naslov rada: Hidrofite Osnovne kanalske mreže Hidrosistema DTD na području Banata NR Jezik publikacije: Srpski (latinica) JP Jezik izvoda: srpski/engleski JI Zemlja publikovanja: Republika Srbija ZP Uže geografsko područja: Vojvodina UGP Godina: 2010. GO

Izdavač: Autorski reprint IZ Mesto i adresa: Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 2 MA Fizički opis rada: 7 poglavlja, 262 strane, 181 lit. citat, 126 tabela, 57 slika, 14 grafika, 9 priloga FO Naučna oblast: Biologija NO Naučna disciplina: Botanika ND Ključne reči: hidrofite, akvatična vegetacija, Osnovna kanalska mreža Hidrosistema Dunav- Tisa-Dunav (OKM Hs DTD) PO UDK: Čuva se: u biblioteci Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovića 2, 21 000 Novi Sad, Republika Srbija ČU Važna napomena: VN Izvod: IZ

Floru Osnovne kanalske mreže Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav (OKM Hs DTD) na području Banata čini 178 taksona, od kojih su 171 vrsta, 4 varijeteta i 3 forme. Od ukupno konstatovanih taksona, hidrofitama pripadaju 82 taksona među kojim je 16 flotantnih, 22 submerzne i 44 emerzne biljke. Floristički najbogatiji kanali OKM Hs DTD u Banatu su kanal Banatska Palanka - Novi Bečej (116 taksona) i Tamiš (103 taksona), a najsiromašnija je Brzava (8 taksona).

U kanalskoj mreži Banata konstatovane su retke i ugrožene, zakonom zaštićene biljne vrste: Acorus calamus, Hippuris vulgaris, Marsilea quadrifolia, Nuphar luteum, Nymphaea alba i Trapa longicarpa, kao i vrste relikti tercijara: Bolboschoenus maritimus, Butomus umbellatus, Ceratophyllum demersum, Myriophyllum spicatum, Najas marina, Nuphar luteum, Nymphaea alba, Nymphoides flava, Salvinia natans, Schoenoplectus lacustrer, Trapa natans, Vallisneria spiralis i Wolffia arrhiza. Zabeleženo je i prisustvo adventivnih vrsta, od čega hidrofitama pripadaju: Azolla caroliniana, Azolla filiculoides, Elodea canadensis, Elodea nuttallii, Vallisneria spiralis, Acorus calamus i Typha laxmannii. Mnoge od njih su u fazi intenzivnog širenja, u kanalskoj mreži Banata, gde grade guste sastojine akvatične vegetacije čime postepeno postaju smetnja normalnom funkcionisanju kanalske mreže.

Vegetaciju OKM Hs DTD na području Banata čine sastojine 26 zajednica koje pripadaju klasama: Hydrochari-Lemnetea Oberd. 1967, Potametea Tx. et Prsg. 1942 i Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942. Iz klase Hydrochari-Lemnetea prisutne su sastojine asocijacija: Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960, Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956, Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963, Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960, Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952, Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 i Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935. Iz klase Potametea prisutne su sastojine asocijacija: Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964, Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969, Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997, Myriophyllo-Potametum Soó 1934, Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996, Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961, Najadetum marinae Fukarek 1961, Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006, Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973, Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 i Trapetum natantis Müller et Görs 1960. Iz klase Phragmitetea prisutne su sastojine asocijacija: Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926, Typhetum angustifoliae Pign. 1953, Typhetum latifoliae G. Lang 1973, Sparganietum erecti Roll 1938, Glycerietum maximae Hueck 1931, Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956, Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968 i Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957.

Poznavanje biologije i ekologije akvatičnih biljaka čini osnovu za: preduzimanje potrebnih mera zaštite i očuvanja retkih i ugroženih vrsta, i predstavnika reliktne flore tercijara, kao i utvrđivanje mogućnosti iskorištavanja biomase hidrofita, te uspešno planiranje mera kontrole akvatičnih korova i prekomerno razvijene akvatične vegetacije u OKM Hs DTD na području Banata. Datum prihvatanja teze od strane NN veća: 14. mart 2008. godine DP Datum odbrane: DO Članovi komisije: Mentor: dr Pal Boža, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Mentor: dr Dejana Džigurski, docent Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Predsednik: dr Ružica Igić, redovni profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Član: dr Slobodanka Stojanović, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Član: dr Aleksa Knežević, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu KO

UNIVERSITY OF NOVI SAD FACULTY OF SCIENCE KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number: ANO Identification number: INO Document type: Monograph type DT Type of record: Printed text TR Contents Code: Ph.D.thesis CC Author: MSc. Branka Ljevnaić-Mašić AU Mentor: Ph.D. Pal Boža, Full Professor, Faculty of Science, University of Novi Sad Ph.D. Dejana Džigurski, Assistant Professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad MN Title: Hydrophytes in the Main Canal Network of DTD Hydrosystem on the territory of Banat TI Language of text: Serbian (Latin) LT Language of abstract: Serbian/English LA Country of publication: Republic of Serbia CP Locality of publication: Vojvodina LP Publication year: 2010. PY

Publisher: Author's reprint PU Publication place: Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 2 PP Physical description: 7 chapters, 262 pages, 181 lit. references, 126 tables, 57 pictures, 14 charts, 9 appendixes PD Scientific field: Biology SF Scientific discipline: Botany SD Key words: hydrophytes, aquatic vegetation, the Main Canal Network of Danube-Tisza-Danube Hydrosystem (MCN of Hs DTD) KW UDC: Holding data: Library of Faculty of Science, University of Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 2, 21 000 Novi Sad, Repablic of Serbia HD Note: Abstract: AB

The Main Canal Network of Danube-Tisza-Danube Hydrosystem (MCN Hs DTD) on the territory of Banat region supports the vascular flora that comprises 178 taxa – 171 species, 4 varieties and 3 forms. Out of the total number of detected taxa, 82 are hydrophytes. Among these, there are 16 floating, 22 submersed and 44 emersed plant species. The canals Banatska Palanka - Novi Bečej and Tamiš are floristically the richest, containing 116 and 103 taxa, respectively. The canal Brzava is floristically the poorest with 8 taxa. In the MCN Hs DTD on the territory of Banat region the plant species diagnosed as rare and endangered, and protected by the law are: Acorus calamus, Hippuris vulgaris, Marsilea quadrifolia, Nuphar luteum, Nymphaea alba and Trapa longicarpa. The following Tertiary relics were also recorded: Bolboschoenus maritimus, Butomus umbellatus, Ceratophyllum demersum, Myriophyllum spicatum, Najas marina, Nuphar luteum, Nymphaea alba, Nymphoides flava, Salvinia natans, Schoenoplectus lacustrer, Trapa natans, Vallisneria spiralis and Wolffia arrhiza. The adventive hydrophytes also present were: Azolla caroliniana, Azolla filiculoides, Elodea canadensis, Elodea nuttallii, Vallisneria spiralis, Acorus calamus and Typha laxmannii. Many of them are under intensive dissemination, in the MCN Hs DTD on the territory of Banat region, where build dense stands of aquatic vegetation, which gradually become an obstacle for normal functioning of drainage network.

The vegetation comprises aquatic associations of the classes Hydrochari-Lemnetea Oberd. 1967, Potametea Tx. et Prsg. 1942 and Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942. The class Hydrochari-Lemnetea includes the folowing phytocoenoses: Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960, Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956, Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963, Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960, Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952, Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal 1964 and Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935. The class Potametea includes the associations: Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964, Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge 1964,Westhoff 1969, Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997, Myriophyllo-Potametum Soó 1934, Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996, Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961, Najadetum marinae Fukarek 1961, Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006, Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973, Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 and Trapetum natantis Müller et Görs 1960. The class Phragmitetea includes the associations: Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926, Typhetum angustifoliae Pign. 1953, Typhetum latifoliae G. Lang 1973, Sparganietum erecti Roll 1938, Glycerietum maximae Hueck 1931, Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956, Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968 and Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957.

Knowledge of the biology and ecology of aquatic plants is the basis for taking the necessary measures to protect and preserve rare and endangered species and representatives of the relict Tertiary flora, for determining the utilization prospects of hydrophytes biomass, and for successful planning of aquatic weed control measures, as well as control measures of excessively developed aquatic vegetation in the MCN Hs DTD on the territory of Banat region. Accepted by the Scientific Board on: March 14th 2008. ASB Defended: DE Thesis defend board: Mentor: Ph.D. Pal Boža, Full Professor, Faculty of Science, University of Novi Sad Mentor: Ph.D. Dejana Džigurski, Assistant Professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad President: Ph.D. Ružica Igić, Full Professor, Faculty of Science, University of Novi Sad Member: Ph.D. Slobodanka Stojanović, Full Professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad Member: Ph.D. Aleksa Knežević, Full Professor, Faculty of Agriculture, University of Novi Sad DB

Documents

Hydrophytes in the Main Canal Network of DTD Hydrosystem on the territory of Banat (Ph.D. Thesis)-Hidrofite Osnovne kanalske mreže Hidrosistema DTD na području Banata (doktorska