Conference paper: Bojic Zoja, Emigre art, folk traditions, art traditions: contemporary art and diaspora

Институт за међународну политику и привреду

Четврта међународнанаучна конференција

Очување и заштита културно-историјског наслеђа

Србије у иностранству (IV)

зборник радова

Београд, 18–19. октобар 2012.

Четврта међународна научна конференцијаOЧУВАЊЕ И ЗАШТИТА КУЛТУРНО ИСТОРИЈСКОГ

НАСЛЕЂА СРБИЈЕ У ИНОСТРАНСТВУ

ИздавачИнститут за међународну политику и привреду

За издавачаДр Душко Димитријевић

УреднициДр Видоје ГолубовићМА Петар Петковић

Рецензенти

доц. др Зоран Чворовић

Лектор-коректорЉубица Иван-Јовичић

ПреломСнежана Војковић

Електронско издањеТираж: 300

ISBN 978-86-7067-192-8

Радове објављене у овом часопису није дозвољено прештампавати, било уцелости, било у деловима, без изричите сагласности Издавача. Оценеизречене у чланцима лични су ставови њихових аутора и не изражавајунужно мишљење уредника и издавача публикације.Зборник радова објављен је уз подршку Министарства просвете, науке итехнолошког развоја

Проф. др Слободан Бранковић

САДРЖАЈ

РАДОВИ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

РЕФЕРАТИ ПО ПОЗИВУ

Љиљана НикшићКултурна дипломатија – „мека моћ” у међународној политици ........ 13

Миљојко Базић, Александар Базић Идентификација и културно наслеђе (интердисциплинарни приступ) .............................................................. 44

Zoja BojicÉmigré art, folk traditions, art traditions: contemporary art practices and Serbian cultural heritage in Australia ................................... 57

Filip ŠkiljanПравославна гробља хрватског дијела Загребачко-љубљанскемитрополије ............................................................................................... 108

Мила Поповић Живанчевић, Сузана Полић РадовановићСрпски ствараоци и преносиоци културних вредности као национално благо других земаља .................................................... 144

Весна Бижић-ОмчикусСрпско етнографско наслеђе у NËPRAJZIMÜZEUM-у, у Будимпешти ............................................................................................ 155

Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству 3

Љиљана Рогач МијатовићНационално памћење као нематеријално културно наслеђе ............. 168

Видоје Голубовић, Раде МилићУпотреба нових технологија у промоцији културне баштине .......... 177

МАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

НЕПОКРЕТНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Ранко БаришићИстраживања Хиландара током XIX и првој половини XX века ..... 193

Бранислав Пантовић, Милеса Стефановић-БановићСрпска православна црква у Аргентини и њена улога у културном и друштвеном животу наше дијаспоре ............................. 205

Кpинка Видаковић–ПетpовУлога сpпске пpавославне цpкве у очувању култуpног наслеђа исељеника у САД ................................................... 213

Млађан Цуњак Црква брвнара у Марићкој ..................................................................... 232

Млађан ЦуњакЦрква брвнара у Ракелићима код Приједора ....................................... 253

Милоје Ж. НиколићСрпски споменици и наша бивша колонија у Цариграду .................. 276

Видоје Голубовић, Славољуб Стојадиновић-РегрутАрад – арадска тврђава – аустроугарски логор 1914–1918. ............... 296

Видоје Голубовић, Славољуб Стојадиновић-РегрутЈиндриховице (Хајнрисгрин) аустроугарски логор 1915–1918. ........ 309

4 Очување и заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству

Снежана Антонијевић, Зоран ЧворовићЗаштита и очување српске националне баштине на простору Метохије .............................................................................. 318

ПОКРЕТНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Игор Борозан Две круне и портрет краља Петра I Карађорђевића ............................ 336

ЈасминаЖивковићАрхивска грађа о колу српских сестара уАмерици и Канади ............ 354

Весна ПеноАнтологија бр. 928 из Националне библиотеке Грчке – редак споменик српске музичке прошлости ...................................... 373

Биљана МарковићРукописи Душановог законика који се чувају у иностранству – Збирка П.Ј. Шафарика у Прагу – ......................................................... 382

ПОГЛЕД О КУЛТУРНОМ НАСЛЕЂУ У ИНОСТРАНСТВУ

Александра КолаковићКултурно-историјско наслеђе Србије у Француској ............................ 391

Сузана Полић РадовановићХерменеутички поглед на музеј идентитета као херитолошко средство за заштиту српског културног наслеђа у иностранству ...... 409

Љиљана НикшићКултурна дипломатија у функцији очувања културног наслеђа ........ 418


НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Tomasz KwokaСрпски језик и србистика у Кракову – јуче и данас ........................... 432

Tomasz KwokaНектарије Сербину Супраслу – историја једног живописа .............. 446

Марина МитрићУлога и значај културно-уметничких друштава и других сроднихудружења у очувању етничког идентитета Срба у иностранству .... 458

Драгољуб ЗбиљићДвоструко распарчавање Срба и српскога језика: преименовање и латиничење (опис стања и предлог решења) ................................... 475

ПРАВНИ АСПЕКТИ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

Драгољуб ТодићКултурна баштина и право животне средине Републике Србије ..... 501

Зоран Јовановић, Јелена ЈовичићПравна регулатива и њен значај за заштиту културног, историјског и духовног наслеђа Срба у иностранству ....................... 518

КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ И МЕДИЈИ

Наташа Симеуновић Бајић, Љиљана МанићНови начини очувања културно-историјског наслеђа: тв програм земље која више не постоји ............................................... 530

Ана ТодоровДопринос јавног радиодифузног сервиса у очувању и заштитикултурно-историјског наслеђа Србије у иностранству ...................... 540


Миљојко Базић, Зоран Јевтовић, Александар БазићУлога медија у очувању културног наслеђа (Друштвени значај истраживања) ......................................................... 551

КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ, СОЦИЈЕТАЛНА БЕЗБЕДНОСТ,ИДЕНТИТЕТ, КУЛТУРА БЕЗБЕДНОСТИ

Саша Мијалковић, Марија Поповић„Социјетална“ безбедност – теоријски и практични аспекти очувања и заштите националног идентита ......................................... 564

Љубо Пејановић, Миле РакићКултура безбедности значајан фактор изградње капацитетабезбедности Републике Србије ............................................................. 580

Закључци са конференције ................................................................... 597

Прилог: Програм конференције ........................................................... 601


УВОДНА РЕЧ

У Институту за међународну политику и привреду у Београду, одржанаје 18. и 19. октобра 2012. међународна научна конференција на којој јепредстављено преко педесет реферата учесника из земље и света из областизаштите српске културно-историјске баштине у иностранству.

Скуп су отворили представници државних органа, гос. Мирослав Тасић,државни секретар Министарства културе и информисања и др ЉиљанаНикшић, министар саветник у Министарству спољних послова РепубликеСрбије. Учеснике конференције поздравио је у име домаћина, директоринститута др Душко Димитријевић.

Након широке и плодне дебате, учесници скупа указали су на одређенапитања која су важна за ову област а која се немогу остварити без помоћидржаве. Одређени предлози и ставови могу бити од ширег друштвеногинтереса, као да:

Министарство спољних послова организује посебну службу-одељењекоје ће се бавити заштитом културно-историјске баштине у иностранству,и уопше културном дипломатијом која представља тренд у савременимдипломатским односима између држава а којом би се значајније подстакларазмена идеја, информација, вредносних система, традиција и осталихаспеката културног идентитета који треба да служе промовисањунационалних интереса, успостављању међународне сарадње и подстицањумеђусобног разумевања.

Министарство спољних послова, Министарство за културу иинформисање и Министарство просвете, науке и технолошког развоја узподршку надлежних државних установа израде дугорочну стратегијуочувања и заштите културно-историјске баштине која би се спроводила крозактивности културне дипломатије Србије.


Министарство спољних послова и Министарство за културу иинформисање ускладе међусобне делатности на плану спровођењадугорочне стратегије очувања и заштите културно-историјске баштинеСрбије у иностранству

Минстарство спољних послова укључи мрежу наших дипломатско-конзуларних представништава у испуњавање циљева стратегије очувања изаштите културно-историјског наслеђа Србије у свету са јасно дефинисанимобавезама на плану спровођења стратегијских циљева.

Сви надлежни државни органи и институције учине јавно доступнимподатке о заштити културних материјалних и нематеријалних добараСрбије у земљи и иностранству.

Министарство за културу и информисање организује израдуспецијалног веб-сајта посвећеног заштити културне баштине Србије у светукоји би садржао информације попут: пописа манастира и цркава (кратакисторијат са сликама), споменика и гробаља; архитектонска дела српскихили пореклом српских архитеката; ретке књиге и уметничка дела;фотографије из Првог светског рата који се налазе у Француској(фотографска документација француских и других војних репортера);преглед експоната са српских простора који се налазе у светским музејима;преглед тзв. емигре уметника у свету, научника, истраживача, професора иосталих уметника са српских поднебља (као и оних који воде порекло санаших простора уз приказе биографија и слика); приказ региона у светугде живе Срби. Будући да се ради о комлексном и обимном послу потребноје организовати тим стручњака који би се бавили искључиво овом темом.

Сви надлежни државни органи и институције координирају ативностина обједињавању података о материјалним културним и историјскимдобарима у свету која се односе на српско културно-историјско наслеђе(као пример наводимо многобројне историјске споменике у суседнимземљама, зграде наших дипломатских представнишава у иностранству,српска војничка гробља као што је нпр. маузолеј у Оломонцу у Чешкој којеје данас у недопустиво лошем стању и прети да се трајно изгуби збогнебриге и немара. Зграде у Анкари, Битољу и др.).

Сви надлежни државни органи и институције помогну формирање базеподатака научника који се баве темама у областу културно-историјскогнаслеђа.

Сви надлежни државни органи предузму мере на јавном обележавањудатума историјски важних догађаја које би требало обележавати и у


иностранству будући да су исти везани и за дијаспору (нпр. од датумарађања српске нације до датума рођења значајних Срба попут НиколеТесле, Михаила Пупина, Катарине Ивановић, Саве Текелије, МилутинаМиланковића, и др.)

Сви надлежни државни органи и специјализоване институцијеорганизују посебне тимове који ће се бавити конкретном и дугорочномзаштитом културно-историјског наслеђа у земљи и иностранству.

Сви резлутати научних истраживања на плану очувања и заштитекултурне и историјске баштине Србије треба да постану трајно доступниширој јавности. У том смисллу позивају се сви надлежни државни органии специјализоване институције да учине шире доступним све објављене,али и до данас необјављене научне радове и податке о очувању и заштитикултурног и историјског наслеђа.

Министарставо културе и информисања, као и други надлежни органии установе, кроз Јавни медијски сервис Србији потакну израду иконтинуирано приказивање телевизијских емисија које би се односиле накултурно и историјско наслеђе.

Министарставо културе, кроз пројектно финансирање емисија илицелих пројеката, а који се односе на културно наслеђе, охрабри јавнемедијске сервисе у Србији да се континуирано баве овом значајномдруштвеном темом.

Овом приликом Институт се захваљује свима који су дали свој доприносраду конференције.

Уредници зборника



dr Ljiljana NIKŠIĆ1

KULTURNA DIPLOMATIJA – „MEKA MOĆ“ U MEĐUNARODNOJ POLITICI

Sažetak: Unapređenje ugleda i položaja države u međunarodnim odnosima seposebno može ostvariti promocijom njene kulturne baštine, kulturnih vrednostikao i razmenom kulturnih dobara. Kriza identiteta u uslovima supremacije umeđunarodnim odnosima sa kojom se svet, sve izraženije, suočava uslovljavapotrebu za definisanjem kako nacionalnog kulturnog identiteta i strategije tako izajedničkih „vrednosnih potencijala“ kao temelja izgradnje nove strukturemeđunarodnih odnosa.

Sve je uočljivija tendencija da se od ciljeva kulturne diplomatije formulisanih kao“postizanje uzajamnog razumevanja” krenulo ka cilju ostvarivanja “meke moći”kao supstitucije “tvrdoj moći”. Dogodio se kraj klasičnih pogleda na kulturnudiplomatiju, zatim došlo je do priznanja veće efikasnosti diplomatskog delovanjau međunarodnim odnosima preko kulture u odnosu na “tvrdu moć” i plasiranje„tvrdih političkih stavova“ i demonstraciju ekonomske, vojne i političke sile.

U spoljnoj politici najrazvijenijih država sveta, kulturnoj diplomatiji pripadaposebno mesto i pridaje joj se veliki značaj i plasira se putem izuzetno delotvornemreže kulturnih institucija i centara koji su sastavni deo vodećih svetskihdiplomatija. Srbija treba da uči iz iskustava vodećih svetskih diplomatija, tim prešto je po uspesima i vrhunskim rezultatima u nauci, sportu i umetnosti u samomsvetskom vrhu i ima šta da promoviše u oblasti kulturne diplomatije i pomognenovo brendiranje Srbije.

Ključne reči: preventivna i kulturna diplomatija, meka moć, kultura mira, atomskaera, kulturno istorijsko sećanje na žrtve ratova, kulturni identitet,multikulturalizam, prijateljstvo, razumevanje, očuvanje kulturne baštine iz Prvogsvetskog rata, novo brendiranje Srbije

Kulturna diplomatija kao instrument preventivne diplomatije i „kulture mira“

U uslovima ekspanzije informacionih i drugih tehnologija i kapitala, došloje do gubitka autonomije kulture kao discipline, te njene infiltracije u sve druge

1 dr Ljiljana Nikšić, doktor političkih nauka, ministar savetnik u Ministarstvu spoljnih poslovaRepublike Srbije.


oblasti delovanja i života. Otuda se stvorila i šansa da se kulturnom diplomatijomočuvaju kulturne vrednosti naše civilizacije i goli opstanak na našoj Planetiistrajavanjem na negovanju „kulture mira“ u atomskoj eri čovečanstva u kojojdanas živimo.

Kako razumeti mehanizme duha vremena u kojem kultura više nije i ne trebada bude ukras i protokolarni deo diplomatskog života, već složena pojava kojapokreće značajne promene u odnosima međunarodne zajednice prema narodimai državama i treba da ima za cilj da širi „kulturu mira“ i razumevanje radi opstankačovečanstva. Za razumevanje novih konstelacija i tendencija neophodno je imatimultidisciplinarne timove savremeno obrazovanih ljudi koji razumejumogućnosti korišćenja tehnologija, odnos ovih tehnologija prema kulturi idiplomatiji, kao i politički, istorijski i diplomatski kontekst u kojem treba pametnokoristiti tehnologije radi afirmisanja komparativnih prednosti baziranih nakulturnom nasleđu i sećanju na neprijatna iskustva u istoriji naše civilizacije i utom kontekstu razvoja „kulture mira“ kao vrhunske tekovine civilizacije inematerijalne baštine čovečanstva u atomskoj eri čovečanstva.

Kulturna diplomatija je veština uveravanja javnih aktera u zemlji prijema ukulturni nivo i kulturni kapital zemlje koja se predstavlja u inostranstvu,obezbeđujući joj na taj način poštovanje međunarodnih aktera i pozicioniranjemeđu njima, kao zemlje i naroda sa drevnom kulturnom tradicijom idostignućima u toj oblasti. Putem kulturne diplomatije afirmiše se i profilišeimidž svoje zemlje kroz plasiranje ideja, projekata iz oblasti umetnosti, krozkulturne manifestacije i vrednosne sisteme. Kultura naroda se kroz diplomatskumrežu predstavlja u inostranstvu i promoviše i približava putem multimedijalnogprezentiranja i širim narodnim masama u zemlji prijema. U suštini diplomatskogpredstavljanja u inostranstvu, osim političkog, vojnog i ekonomskog, jedan odključnih jeste, svakako, i kulturno predstavljanje civilizacijskih dometa i kulturnetradicije zemlje iz koje se dolazi. Kulturna diplomatija ima za cilj da sopstvenikulturni identitet promoviše i utemelji kao segment vredan poštovanjacivilizacijskog dostignuća nacije iz koje potiču i nastoje da kulturno dostignućenaroda bude činilac međunarodnih (kulturnih) odnosa i saradnje, što vodećediplomatije i upražnjavaju više decenija u kontinuitetu sa velikim uspehom.

„Kultura mira“ kao vrhunska nematerijalna baština čovečanstva

Mir i slobodu dostojnu čoveka doživljavamo kao nešto prirodno i normalno,jer su mnoge generacije rođene u njihovim blagodetima. Međutim, ni mir nislobodu ne treba uzeti „zdravo za gotovo“, jer su regulatori svetskog

mira(međunarodne organizacije za mir) nepostojane i u nekim situacijamaposustaju i ustupaju pred supremacijom i silom. Šta je sa po di za njem čo ve ko vesve sti o to me da je po treb no, ne sa mo de kla ra tiv no kao u Po ve lji OUN, stva ra tipra ved ni ji i bo lji svet od ono ga ko ji su nam osta vile pret hod ne ge ne ra ci je i nakoji način se to može ostvariti i kako se može odnegovati kultura mira kaocivilizacijska tekovina za koju su se borili naši slavom ovenčani preci. Najpre,treba raditi na širokom obrazovanju ljudi posebno mladih. Zatim se treba truditida se una pre d diplomatske metode i tehnike javne, posebno kulturne diplomatijeučeći nove genreacije kroz prezentovanje kulturno istorijske materijalne inematerijalne baštine da na iskustvima patnje i stradanja čovečanstva bezuslovnoi predano treba graditi i istrajavati na „kulturi mira“, jer je to jedini preduslovopstanka čovečanstva. Po na vlja nje gre ša ka je fatalno, a ratovi su svakakoistorijske greške i odraz međusobnog nerazumevanja i stvaranja neprijateljstava,ali i do kaz da još uvek ne postoji na čin ka ko da se sa vla da su pre ma ci ja, posebnopretnja atomskim ratom koja bi dovela do samouništenja gde ne bi bilo pobednikaniti pobeđenih, već bi nastalo poništavanje svega što smo bili i što jesmo . U teh -nič ko-teh no lo škom smi slu smo uz na pre do va li do va si on skih pro stran sta -va,osvojili kosmos, a da pri tom ni smo po be di li i usa vr ši li se be od no sno raz vi lisa mo svest o sve op štem do bru za čovečanstvo. Razvojem preventivne, javne,posebno kulturne diplomatije i „kulture mira“ dostojanstvenim sećanjem na žrtveratnih razaranja, negovanje kulturne baštine i spomeničkog nasleđa i istorijskihmuzeja, čovečanstvo ima šansu da odneguje nove genracije u duhu razumevanja,prijateljstva i tolerancije.

Kulturni identitet Srbije i njen vrednosni potencijal – komparativne prednosti srpske kulturne diplomatije

Unapređenje ugleda i položaja države u međunarodnim odnosima se posebnomože ostvariti promocijom njene kulturne baštine, kulturnih vrednosti kao irazmenom kulturnih dobara. Kriza identiteta u uslovima supremacije umeđunarodnim odnosima sa kojom se svet, sve izraženije, suočava uslovljavapotrebu za definisanjem kako nacionalnog kulturnog identiteta tako i zajedničkih„vrednosnih potencijala“ kao temelja izgradnje nove strukture međunarodnih odnosa.

U svetu je sve uočljivija tendencija da se od ciljeva kulturne diplomatijeformulisanih kao “postizanje uzajamnog razumevanja” krenulo ka cilju ostvarivanja“meke moći” kao supstitucije “tvrdoj moći”. Dogodio se kraj klasičnih pogleda nakulturnu diplomatiju, zatim došlo je do priznanja veće efikasnosti diplomatskogdelovanja u međunarodnim odnosima preko kulture u odnosu na “tvrdu moć” i


plasiranje „tvrdih političkih stavova“ i demonstraciju ekonomske, vojne i političkesile. Ukazano je, pri tom, na to da su propaganda i marketing potpuno beskorisne izastarele diplomateske strategije, te se ušlo u intenzivne promene u korišćenjukulturnih sadržaja u postizanju diplomatskih ciljeva.

Stvaranje ambijenta za delovanje i prodiranje stavova putem kulturnediplomatije je značajnije i delotvornije od bilo kakvog iskazivanja ekonomskemoći ili prikazivanja vojne sile, jer je „javno mnenje jedno od najmoćnijih oružja,koje poput religije prodire u najskrivenije ćoškove gde administrativne mere ivojna sila gube svoj uticaj; oglušiti se o javno mnenje isto je što i oglušiti se omoralne principe.2

Kulturna diplomatija je promocija sopstvenih kulturnih vrednosti i zapravopredstavlja najznačajniji instrument strategije globalnog širenja uticaja pojedinihmoćnih država putem promocije i filigranskog nametanja njihovih vrednosti kao„univerzalnih vrednosti“, naročito u oblasti kulture.3 Globalni svetski jezik jeengleski. Globalne filmske i muzičke mega zvezde su proizvod američke ibritanske filmske i muzičke industrije i izvanrednog plasmana putem kulturnihcentara širom sveta. Vlade i diplomatije vodećih država usmerene su ka afirmacijisvojih kulturnih vrednosti i ugledaju se na monumentalni anglosaksonski modelizuzetno delotvorne kulturne diplomatije.

U spoljnoj politici pojedinih vodećih država, kulturnoj diplomatiji pripadaposebno mesto i pridaje joj se veliki značaj i plasira se putem izuzetno delotvornemreže kulturnih institucija i centara koji su sastavni deo vodećih svetskihdiplomatija. I to onih koje su prve uvidele komparativnu prednost promocijesvojih kulturnih vrednosti: rodonačelnika najdelotvornijih kulturnih diplomatija,i to: Velike Britanije – (British Council); Nemačke – Geteov Institut (GoetheStiftung), zatim SAD-a – Centar za kulturno nasleđe (Cultural Heritage Center),Fond Ambasadora (Ambassadors Fund), Američki kulturni centar (AmericanCultural Center); Rusije – Ruski Dom; Francuske – Francuski kulturni centar(Le Centre culturel francais), itd.)

Srbija treba da uči iz njihovih iskustava, tim pre što je po uspesima ivrhunskim rezultatima u nauci, sportu i umetnosti u samom svetskom vrhu i imašta da promoviše u oblasti kulturne diplomatije. U prošlosti, kao i danas, bio jeveliki broj naučnika, inovatora koji su proslavili Srbiju i davali i daju doprinosprogresu čovečanstva (Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković, Mileva


2 Metternich, The Diplomatic Dictionary, Chas.W.Freeman, Jr. 1808.

3 Cynthia P. Schneider, Diplomacy That Works: ‘Best Praktices’ in Cultural Diplomacy, Centerfor Arts and Culture, Washington, 2003, p. 1.

Marić Ajnštajn i drugi). Afirmaciji RS u svetu doprinosi i veliki broj “ambasadorasporta i kulture” koji žive i rade širom sveta i koji su veoma cenjeni u zemljamaprijema4 i predstavljaju „asove srpske kulturne diplomatije“ naši istaknuti mladinaučnici koji studiraju na Oksfordu, Sorboni, Hajdelbergu, Jejlu, Lomonosovuili rade u prestižnim svetski poznatim kompanijama, kao i asovi sportskihdostignuća kao što su to srpski teniski šampion sveta Novak Djoković, košarkašiVlade Divac, Aleksandar Djordjević, šampion sveta u tekvondu Milica Mandić,Dragan Stojković Piksi i Milinko Pantić, srpski fudbalski asovi koji žive u Japanui Madridu i mnogi drugi. U oblasti filmske umetnosti tu su holivudske glumiceKatarina Oksenberg, ćerka princeze Jelisavete Karadjordjević, Lolita Davidović,Mila Jovović i drugi.

Takođe, treba podsetiti na činjenicu da Srbija ima 823 godine diplomatskihodnosa sa Nemačkom,5 762 sa Francuskom,6 830 sa Rusijom,7 130 sa SAD,8 175godina srpsko-britanskih diplomatskih odnosa,9 50 godina sa Kinom itd. Dakle,ima sve predispozicije za plasiranje vrhunske kulturne diplomatije kroz elitnikarijerni ešalon široko obrazovanih diplomata koja bi svojim delovanjem krozdiplomatsku mrežu delotvorno mogla da plasira srpsku kulturnu diplomatiju injome otvara vrata u uticajnim krugovima širom sveta. Zato, stubovi srpske


4 U oblasti sporta naši teniserski šampioni (Novak Đoković, teniski šampion sveta, JelenaJanković, Ana Ivanović), košarkaški asovi (Vlade Divac, proslavljeni „shooter“ američkeMBA Lige i drugi) plene simpatije i uživaju podršku poklonika sporta miliona ljudi širomsveta. Na primer fudbalski as Dragan Stojković-Piksi u Japanu za njegov doprinos razvojujapanskog fudbala japanske vlasti su u trećem po veličini gradu Nagoji, u samom centru,dodelile za života našem fudbaleru naziv ulice, podigle spomenik i dale njegovo ime jednomod ulaza na najveći fudbalski stadion TOYOTA u Nagoji.

Takođe, jedan od izuzetno cenjenih fudbalskih asova je Milinko Pantić, proslavljeni trenermlađih kategorija F.K. ATLETIKO MADRID i kandidat za trenera prvog tima, jedan odretkih kome je za vreme aktivne fudbalske karijere izrađena bista zbog igračkih zasluga (zbogglavne uloge u osvajanju duple krune pod vođstvom trenera Radomira Antića), koja se nalaziu Muzeju kluba ATLETIKO u Madridu.

5 Friedrih I Barbarossa i Stefan Nemanja imali diplomatske razgovore u Naissusu 1189 godine

6 Jelena Anžujska, udajom za Uroša I od 1250 učvrstila veze sa plemstvom zemlje iz koje jepotekla

7 Sveti Sava sa ruskim klerom 1185-2015.

8 Prvi diplomatski predstavnici 1811-2011.

9 Prvi pisani tragovi o boravku Srba u Britaniji datiraju još od 1860, a još 1837 godine govorise o prvom britanskom izaslaniku koji je poslat u Srbiju i prvom izaslaniku Srbije koji jeimenovan za Britaniju tek 1878, nakon Berlinskog kongresa. Ove informacije su svakakokorisne radi ustanovljavanja 175 godina srpsko-britanskih diplomatskih odnosa.

kulturne diplomatije, svakako, treba da budu vrhunski uspesi naših stručnjaka unauci, stvaralaštvu, sportu i kulturno-istorijska baština i tradicija koji su proslaviliSrbiju širom sveta.

U tom smislu, oslanjajući se na svoje korene i opredeljenost za pacifizam iočuvanje svojih kulturnih vrednosti Srbija se danas suočava sa izraženompotrebom ponovnog osmišljavanja i strateškog operacionalizovanja svojekulturne diplomatije, zasigurno i pre svega na temelju svojih spomenika kultureu matici i inostranstvu koje UNESKO prepoznaje kao kulturno nasleđečovečanstva ili univerzalne kulturne vrednosti. To se posebno odnosi na manastireStari Ras sa Sopoćanima, Studenicu, Visoke Dečane, Pećku Patrijaršiju,Bogorodicu Ljevišku i Gračanicu, kao i Arheološko nalazište Gamzigrad–Romulianu.10 Deo pomenutih spomenika u srpskoj Pokrajini Kosovu i Metohijidanas opstaje u uslovima veoma visokog stepena ugroženosti, iako im na osnovuRezolucije 1244 Saveta Bezbednosti UN zaštitu obezbeđuju misije UNMIK-a iEULEKS–a u Prištini.

Opšte stanje srpske kulturne baštine u inostranstvu, posebno 572 srpska vojnamemorijala u oko 40 zemalja sveta. u inostranstvu, danas, odlikuje, uz mali brojizuzetaka, nasleđena zapuštenost zbog manjka finansijskih sredstava i nedostatkaorganizovanijeg nastupa državnih organa i dijaspore u njihovom lociranju,obnovi, zaštiti i razvoju.11 U tom smislu bi u Ministarstvu spoljnih poslovaRepublike Srbije trebalo nastaviti sa jačanjem primene kulturne diplomatije injene koordinirajuće uloge u objedinjavanju i sinhronizaciji rada svih relevantnihinstitucija kulture u zemlji i inostranstvu. Na taj način srpska mreža afirmisane idelotvorne kulturne diplomatije bi značajno mogla da doprinese očuvanju srpskihkulturno-istorijskih spomenika u inostranstvu. Primer koordiniranog idelotvornog delovanja u oblasti kulturne diplomatije su svakako Velika Britanija,SAD, Nemačka, Francuska i Rusija.

Nacionalna strategija kulturne diplomatije u cilju promocijesrpskih vrednosti i očuvanja kulturno-istorijske baštine u

inostranstvu

U vreme post-konfliktnog perioda u regionu Balkana, nakon tragičnih dešavanja90-ih godina na prostorima bivše Jugoslavije, Srbija se suočava sa hitnom potrebom


10 UNESKO, Internet, http://www.kultura.sr.gov.yu/

11 Vladimir Grečić, „Mesto srpske dijaspore u spoljnoj politici Srbije“, u: Elementi strategijespoljne politike Srbije, Edita Stojić Karanović, Slobodan Janković (prir.), Institut zameđunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2008, str. 364.

definisanja kulturne diplomatije, kao važnog i uticajnog aspekta njene spoljnepolitike. Kulturna diplomatija Republike Srbije, združena sa ekonomskom ima velikikapacitet i potencijal, ukoliko bude u skorije vreme definisana Nacionalna strategijaza afirmisanje kulturnog identiteta Srbije, a potom i razrađeni ciljevi i zadaci zarazvoj kulturne diplomatije, kao preventivne diplomatije, a radi negovanja „kulturemira“ u regionu Balkana i šire u svetu. Na žalost, prevashodno zbog ograničenihfinansijskih sredstava, srpska diplomatija ima samo jedan kulturni centar uinostranstvu koji je smešten u Parizu.

Ofanzivna diplomatska akcija i koordinacija, kao i objedinjen nastup svihinstitucija vladinog i nevladinog sektora je jedino moguća preko diplomatskemreže Ministarstva spoljnih poslova. Ni jedno ministarstvo Rapublike Srbije,fondacija, institucija niti organizacija nema svoju mrežu predstavništava uinostranstvu osim Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Srpskadiplomatija pokriva 178 zemalja sveta (rezidencijalno i nerezidencijalno). Srpskihklubova i udruženja ima 1137 u svetu12, a 5 100 000 Srba je u oko 100 država nasvim kontinentima, 5 milijardi deviznih doznaka dijaspore pristiže svake godineu našu zemlju, pa treba naći celishodan način da se sve to stavi u funkciju razvojaSrbije i boljeg pozicioniranja i novog brendiranja Srbije u svetu.

Srbija može da postigne velike rezultate, pametno i mudro koristeći svojekomparativne prednosti i plasirajući ih u javnost putem „kulturne diplomatije“,olakšavajući rad Vlade Republike Srbije i svih nadležnih ministarstava ipomažući novo brendiranje i pozicioniranje države Srbije u međunarodnojzajednici.

Moć „meke diplomatije“

Međunarodno liderstvo se više ne meri količinom vojne i ekonomske moćiodnosno tzv.pozicijom „tvrde moći“( hard power position), koja uglavnom ukrajnjoj instanci proizvodi kontra efekat u javnosti, već je sve više u prednostitzv. smart power (mudra moć) ili soft power diplomacy (diplomatija „mekemoći“) putem plasiranja kulturne diplomatije. Globalizacija i informatičkarevolucija doveli su do stvaranja moćnih društvenih mreža koje predstavljajuizazov za centralizovane državne sisteme širom sveta.

Moć ne dolazi više od količine vojnih kontigenata i njihovog rasporeda, većod moći da se putem „smart power“ diplomatije i plasiranjem posebno kulturne


12 Detaljnije videti na web site prezentaciji Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije naadresi http:// www.mfa.rs.

diplomatije koja uključuje širok dijapazon diplomatskih instrumenata, približiširokim narodnim masama stvarajući ambijent većeg razumevanja kroz kulturnurazmenu.

Ni jedna marketinška agencija ne može da uradi brendiranje i pozicioniranjezemlje u svetu na duži rok, kao što to može elitni ešalon široko obrazovanihdiplomata i dobro upotrebljen diplomatski aparat kroz svoju mrežu i kroz mrežukulturnih centara u zemljama prijema, jer za to ima trajni interes i radi za svojuzemlju i svoj narod, a vrhunska strana marketinška agencija ima za to interessamo dok je plaćena da to radi.

Velike promene događaju se i u sferi odnosa diplomatije prema zaštitikulturnog nasleđa, kojem se više ne pristupa kao finansijski opterećujućem skupuspomenika u čiju zaštitu treba uložiti značajna sredstva, koja se tek delimičnomogu vratiti kroz turističku ponudu. Mnoge ekonomije značajno zarađuju nakulturnoj baštini, zahvaljujući afirmaciji baštine kao svedočanstva ljudskogiskustva i stradanja.

U tom smislu, iniciranje podizanja memorijala (spomenika, spomen ploča) izaštita postojećih srpskih memorijala, njihovo očuvanje, savremena valorizacija iprezentacija stručnoj i široj javnosti predstavlja jedan od značajnih i primarnihzadataka savremene države, jer se na taj način neguje dostojanstveno sećanje naličnosti koje su zadužile čovečanstvo u nauci i stvaralaštvu, ali i na pale žrtve, duhtolerancije i poštovanja civilizacijskih vrednosti kao što su sloboda i svetski mir.

Tako na primer, u susret 100-godišnjici od Prvog svetskog rata, ukolektivnom sećanju čovečanstva putem negovanja spomeničkog nasleđa trebada ostane zabeleženo za nove generacije da pamte da je u Prvom svetskom ratuukupan broj žrtava bio 16 miliona mrtvih i vojnih i civilnih, a ukupno saranjenima 37 miliona žrtava, i to : 16 miliona mrtvih i 21 milion ranjenih. Takođe,treba ukazati i na činjenicu da je u odnosu na broj stanovnika, tada najvišepoginulo Srba 1 250 000 (28% stanovništva). Skoro svaki deseti poginuli uPrvom svetskom ratu bio je Srbin.

Kroz kulturno istorijske spomenike i dostojanstveno sećanje na žrtve ostaćezabeleženo da je u Drugom svetskom ratu bio najveći broj žrtava u istorijičovečanstva, više od 60 000 000 poginulih.

O žrtvama u Prvom i Drugom svetskom ratu postoje i brojni muzeji u svetu.Kulturna diplomatija ima, dakle, za svrhu, osim afirmisanja autentičnog kulturnogstvaralaštva svoje zemlje i dostojanstvenog sećanja na žrtve u svetskim ratovima icilj da aktivno deluje putem organizovanja stručnih usavršavanja, organizovanjemekskurzija u domenu „memorijalnog turizma“, dodele stipendija za osnovne,


magistarske i doktorske studije u univerzitetskim centrima najrazvijenijih zemalja,zatim edukacije kroz diplomatsku mrežu kulturnih centara širom sveta, razmeneideja, informacija, vrednosnih sistema, tradicije, verovanja, kao i drugih aspekatakulture, radi podsticanja uzajamnog razumevanja.

Heritologija i kulturna diplomatija

Princip i formula „jedinstvo u različitosti“- unity in diversity predstavljajuvrednosnu i metodološku matricu, čijoj se primeni teži u cilju promovisanja globalne“kulture mira“. Mnogi teoretičari politike, čak smatraju da bi se afirmacijom uticajai prožimanjem različitih civilizacija i kultura, dakle interkulturnim dijalogom iintenziviranjem kulturne diplomatije mogla stvoriti kvalitativna osnova preventivnediplomatije i prevencije budućih sukoba koji su se do sada, u velikom broju slučajeva,zasnivali na kulturnoj različitosti, nerazumevanju, pa konsekventno tome završavalineprijateljstvom. Osmišljavanje razvoja našeg modernog društva i međunarodnihodnosa u uslovima negovanja „kulture mira“, razumevanja i stvaranja prijateljskihodnosa kao vrhunske nematerijalne kulturne baštine sveta i najdragocenijecivilizacijske tekovine čovečanstva, predstavlja najvažniji zadatak svih diplomatijasveta u atomskoj eri punoj svakodnevnih bezbednosnih izazova. U tom smislu,pojedini teoretičari kulturnu diplomatiju doživljavaju kao „vrhunac diplomatijeuopšte“.13

U fokusu istraživača pitanje kulturne baštine i “kulture mira” u stvari je pitanjebudućnosti tog kolektivnog iskustva čovečanstva,14 koje time prestaje da bude mrtvosvedočanstvo prošlih vremena i postaje živi kapital i lična karta diplomatije, merilosamosvojnosti i svesti o opštem dobru čovečanstva i kredibiliteta naroda, ali ivrhunskog dostignuća moderne civilizacije očuvanja „kulture mira“ u uslovimaglobalnih pomeranja značenja suvereniteta, sa geografskih granica, na granicenacionalnih identiteta i jedinstva u različitostima. Tome je posvećena i nova naučnadisciplina – heritologija.

Unapređenje ugleda i položaja države u međunarodnim odnosima se posebnomože ostvariti promocijom njene kulturne baštine, kulturnih vrednosti kao irazmenom kulturnih dobara. Kriza identiteta u uslovima supremacije u


13 Dr Nenad A. Vasić, „Kulturna diplomatija-prilog zasnivanju srpske kulturne diplomatije“,zbornik radova sa Međunarodne konferencije Očuvanje i zaštita srpskog kulturnog iistorijskog nasleđa u inostranstvu, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd,jun 2009. godine.

14 Šola, T., 2004.

međunarodnim odnosima sa kojom se svet, sve izraženije, suočava uslovljavapotrebu za definisanjem zajedničkih „vrednosnih potencijala“ kao temeljaizgradnje nove strukture međunarodnih odnosa.

Zato kulturno nasleđe predstavlja osnovu od koje polazi svaka savremenadiplomatija u stvaranju uticaja u domenu “meke moći”, jer diplomatija usmerenaka interkulturnom dijalogu i razvoju prijateljstva i razumevanja, rasterećenaanimoziteta i nasleđenih neprijateljstava iz prošlih ratova i stradanja čovečanstva,može se definisati i kao preventivna diplomatija koja koristi kulturno nasleđe imoderne tehnologije za ostvarivanje svojih ciljeva opredeljujući se za stvaranjeambijenta razumevanja, dostojanstvenog sećanja na pale žrtve i stvaranjeprijateljstva kroz kulturnu diplomatiju i negovanje „kulture mira“ kao osnova umeđunarodnim odnosima.

Polazeći od činjenice da je, pored jezika, pisma, istorije, običaja i verovanja,materijalna i nematerijalna kulturna baština jedan od identifikacionih kodovasvake nacije, pa i čovečanstva, sve države članice svetske mirovne organizacije- Ujedinjenih nacija imaju i obavezu i dužnost prema odredbama mirovne Poveljeda istrajavaju na očuvanju kulturološkog identiteta kroz poštovanje kulturno-istorijske baštine i zaostavštine naših slavnih predaka, prevashodno, očuvanja„kulture mira“ kao vrhunske tekovine naše civilizacije za koju su nesebično ginuliradi osvajanja slobode dostojne čoveka i radi uspostavljanja trajnog i održivogmira čovečanstva.

Naime, poštovanje i negovanje sećanja na vojne i civilne žrtve stradale uPrvom i Drugom svetskom ratu dužnost je i obaveza celokupne svetske društvenezajednice što je uređeno i brojnim rezolucijama Ujedinjenih nacija, pa se Danpobede u Drugom svetskom ratu (09. 05. 1945) i Dan primirja u Prvom svetskomratu (11.11. 1918.) obeležava sa pijetetom i dužnim poštovanjem širom sveta.

Uzi ma ju ći u ob zir da je Po ve lja Uje di nje nih na ci ja na sta la pre više od 60 go -di na, da le ke 1945. go di ne i da je ta da pot pi sa na od stra ne 51 ze mlje, kao i či nje -ni cu da se od ta da do da nas do sta to ga de si lo i pro me ni lo u sve tu. Osvr ni mo se,ipak, na en tu zi ja zam i ide a li zam is ka zan u Uvod nom de lu Po ve lje, u ko me seze mlje pot pi sni ce, zgro že ne de struk tiv no šću Dru gog svet skog ra ta, a pri se ća ju -ći se i žr ta va Pr vog svet skog ra ta, bez re zer vno i zdu šno, oba ve zu ju na sle de će:

« Mi, na ro di Uje di nje nih na ci ja re še niDa spa se mo bu du ća po ko le nja uža sa ra ta, ko ji je dva put u to ku na šeg ži vo tana neo čo ve čan stvu neo pi si ve pat nje, i da po no vo us po sta vi mo ve ru u osnov -


na pra va čo ve ka, u do sto jan stvo i vred nost ljud ske lič no sti, u rav no prav nostlju di i že na i na ci ja ve li kih i ma lih i,Da obez be di mo uslo ve pod ko ji ma će mo ći da se oču va ju prav da i po što va -nje oba ve za ko je pro is ti ču iz ugo vo ra i dru gih iz vo ra me đu na rod nog pra va,kao i da ra di mo na dru štve nom na pret ku i po bolj ša nju ži vot nih uslo va uve ćoj slo bo di,I ima ju ći u vi du te ci lje veDa bu de mo tr pe lji vi i da za jed no ži vi mo u mi ru jed ni s dru gi ma kao do brisu se di, Da sje di ni mo na še sna ge ra di odr ža nja me đu na rod nog mi ra i bez bed no sti, i Da za jem či mo, pri hva ta njem na če la i usta no vlje njem me to da, da će se oru -ža na si la upo tre blja va ti je di no u op štem in te re su, iDa se ko ri sti mo me đu na rod nim me ha ni zmom u svr hu po ma ga nja pri vred -nog i dru štve nog na pret ka svih na ro da,Od lu či li smo da udru ži mo na še na po re ra di ostva re nja tih ci lje vaSa gla sno to me, na še vla de, pre ko svo jih pred stav ni ka oku plje nih u gra du SanFran ci sku, ko ji su pod ne li svo ja pu no moć ja u is prav nom i pro pi snom ob li -ku, do no se ovu Po ve lju Uje di nje nih na ci ja i ti me osni va ju me đu na rod nu or -ga ni za ci ju ko ja će se zva ti Uje di nje ne na ci je.»

Kraj Dru gog svet skog ra ta (1945) ozna čen je upo tre bom no vog oruž ja –atom ske bom be (ba če ne na Hi ro ši mu i Na ga sa ki u Ja pa nu). Od tog da na svet vi -še ni je isti. Čo ve čan stvo je ušlo u atom sku eru. Od ta da je ra zum nom čo ve ku po -sta lo ja sno da rat, uz upo tre bu atom skih sred sta va, kao pro du že no sred stvopo li ti ke, zna či sred stvo po li ti ke bez ci lja od no sno - sa mo u ni šte nje. Da kle, stra -da lo bi čo ve čan stvo. I po red svih tih sa zna nja i da lje, re al na atom ska opa snostpro ži ma stvar nost ko ju da na šnji čo vek ži vi.

I ta ko, čo vek se pr vi put sreo sa či nje ni com da pro iz vo dom svo ga uma ugro -ža va sop stve ni op sta nak, na je di noj mu do stup noj pla ne ti.

Po ra ža va ju ći po da tak je, da smo u na sle đe iz vre me na hlad nog ra ta (blo kov -ske tr ke u na o ru ža nju) do bi li na go mi la na sred stva ra za ra nja (pre ko če ti ri to neeks plo zi va po sta nov ni ku), ko ja čo ve čan stvo mo gu de set pu ta da uni šte, a atom -skim sred stvi ma (u sve tu po sto ji 45 hi lja da «ko ma da» nu kle ar nog oruž ja) čaksto pu ta.15


15 Mir ko Vra neš, “Ko šmar ni svet”, Bi bli o te ka “Svet”, RK Print, Be o grad, 1998, str. 187-191.

Upo tre ba atom ske bom be pred sta vlja pre kret ni cu u od no si ma sna ga u sve tu.Ta ko su, SAD i SSSR, na kon osva ja nja ovog ubi tač nog oruž ja za ma sov no uni -šte nje for mi ra le tzv. «atom ske ki šo bra ne» oku plja ju ći u voj ne ali jan se NA TOpakt i Var šav ski ugo vor ze mlje svo je ide o lo ške sled be ni ke.

Blo kov ske po de le vi še ne ma. Da nas u sve tu ne ma bi po lar nog si ste ma aliatom sko na o ru ža nje i da nas, kao i on da pred sta vlja osnov ni fak tor od vra ća njaod agre si je ve li kih si la, po si ste mu us po sta vlja nja tzv. «rav no te že stra ha». Kakonegovati „kulturu mira“ u uslovima straha?

Ži vi mo u vre me svo je vr snog pa ra dok sa, ka da teh nič ko-teh no lo ška re al nostze mlji nu ku glu za čo ve ka či ni bli ski jom, ko smos do stup ni jim, a op sta nak ži vo -ta na ze mlji sve ugro že ni jim.

Čo vek se uz di gao na vi sok stu panj gor do sti pre ma si la ma pri ro de, s ko ga gasop stve na ostva re nja i ne pr o mi šlje ni po stup ci mo gu da str mo gla ve do te me reda po sta ne nji ho vo po ni zno ni šta vi lo.

Dakle, po sle Dru gog svet skog ra ta bi la su dva po ku ša ja us po sta vlja nja uni ver -zal nog i prin ci pi jel nog me đu na rod nog ure đe nja ko je bi eli mi ni sa lo me đu na rod nepo de le i kon cept kon fron ta ci je, fa vo ri zu ju ći kon cept ko eg zi sten ci je na ro da i oču va -nje svet skog mi ra: Or ga ni za ci ja uje di nje nih na ci ja i Po kret ne svr sta nih.Ka da se ka -že UN, mi sli se na „zaštićeni mir“, na garanta mira, i na Organizaciju koja imakapacitet da odgovori iza zo vima svet skog mi ra i da od go vo re na pret nje glo bal nojbez bed no sti. Međutim, ni po sle 60 go di na od ka da je ova Or ga ni za ci ja osno va na nepo sto je una pred po zna te i jed no stav ne solucije u raz re ša va nju svet skih kri za.

O us pe si ma i ne u spe si ma si ste ma UN go vo re broj ni pri me ri.

Dag Ha mer šeld bio je dru gi Ge ne ral ni se kre tar UN u eri ko ju su ka rak te ri -sa li hlad no ra tov ska po de la, ras pad ko lo ni jal nih im pe ri ja, ali i ubr za ni eko nom -ski i teh no lo ški raz voj. U ta ko slo že nim me đu na rod nim od no si ma, DagHa mer šeld us peo je da fo ku si ra ak tiv no sti UN na pi ta nje de ko lo ni za ci je i mir -nog re ša va nja spo ro va pu tem pre ven tiv ne di plo ma ti je16 i pri me ne kon cep ta mi -rov nih ope ra ci ja, či ji je on prak tič no i ro do na čel nik.

Kako se u uslovima konfrontacija i straha u atomskoj eri možemo boriti zanegovanje „kulture mira“ radi očuvanja opstanka čovečanstva. Očigledno je dapostoji svest o opasnosti od atomskog rata i direktnog sukoba super sila i darazvoj kulturne diplomatije kao instrumenta preventivne diplomatije svakakomože da doprinese smanjenju napetosti.


16 Pre ven tiv na di plo ma ti ja – Di plo mat ske ak tiv no sti ko je se pred u zi ma ju pre ne go što na stu -pi kri za ko ja se mo že pred vi de ti, ka ko bi se pred u pre di lo ili ogra ni či lo na si lje.

Međunarodno pravni status kulturne diplomatije

Međunarodno-pravni status kulturne diplomatije regulisan je Bečkomkonvencijom o diplomatskim (1961) i konzularnim (1963) odnosima,17 takođe,univerzalnim i evropskim strateškim pravno–političkim okvirima, poputKonvencije UNESKO-a o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza,18

Rezolucijom Evropskog parlamenta iz 1974. i 2007. godine,19 kao i Ugovorimao EU iz Mastrihta 1992,20 te Zajedničkom kulturnom politikom EU. Dakle,kulturna diplomatija, danas, predstavljaju jedan od stubova razvojameđunarodnih odnosa u pravcu „kulture mira“ i davanja prednosti javnoj ikulturnoj diplomatiji, nad svim drugim oblicima diplomatije i diplomatskihsredstava u opštenju modernih država. Ova „grana“ javne diplomatije doživljavarenesansu svoga uticaja sredinom šezdesetih godina prošlog veka, kao jedan odznačajnijih instrumenata ostvarenja nacionalnih interesa i spoljnopolitičkih ciljevavodećih zemalja, kao instrument ili cilj međunarodnih (kulturnih) odnosa21.

Javna i kulturna diplomatija kao instrument međunarodne politike

Javna diplomatija ima „pojavni“ karakter i podrazumeva interdisciplinarnu(prevashodno kulturnu, informacionu, obrazovnu, ekonomsku, itd.) aktivnost državekoja za cilj ima oblikovanje javnog mnenja u državi prijema, ali i globalno nametanjekulturnih vrednosti preko mreže kulturnih centara koje su sastavni deo diplomatskihmreža širom sveta, kako bi se stvorile pretpostavke za donošenje političkih odlukakoje bi bile u interesu države koja preduzima „javnu“ diplomatsku aktivnost.22

Najznačajnije vrste savremene javne diplomatije jesu kulturna, ekonomska,informativna i prosvetna diplomatija, dok se njeni modeli odnose na njihove posebnekarakteristike u operativnoj praksi pojedinih zemalja. Pojam „kulturna diplomatija“


17 Bečka konvencija o diplomatskim odnosima (Vienna Convention on Diplomatic Relations),http://bgcentar.org.yu/documents/Beckakonvencijaodiplomatskimodnosima.htm; i Bečkakonvencija o konzularnim odnosima iz 1963. godine, u: Priredio Đorđe N. Lopičić, Studijei ogledi o konzularnim odnosima, Đorđe N. Lopičić, Beograd, 2006, str. 385-416.

18 UNESCO Convention on the Protection and Promotion of the Diversity of CulturalExpressions, UN, Paris, 20. 10. 2005.

19 Zahtevaju saradnju članica Zajednice u kulturnoj sferi i zaštiti evropskog kulturnog nasleđa.

20 Prepoznao suštinski kvalitativni potencijal kulture u procesu evropskih integracija.

21 Anthony Haigh, Cultural Diplomacy in Europe, Council of Europe, Strasbourg, 1974.

22 Michael McClellan, „Public diplomacy in the context of traditional diplomacy“,presentation on Vienna Diplomatic Academy, 14. October 2006.

(Cultural Diplomacy) nastao je na anglosaksonskom govornom području u XXveku.23 Odeljenja za kulturu Ministarstva spoljnih poslova Nemačke i Britansko veće(British Council), osnovani 1921. i 1935. godine, imali su za cilj unapređenje ugledadve države u inostranstvu preko promocije i afirmacije njihovog kulturnog identiteta.

Dakle, kulturna diplomatija je karakteristična prevashodno za vodećeglobalne trend setter-e u oblasti moderne kulture XXI veka i to:

• Veliku Britaniju koja ima u 100 zemalja svoje kulturne centre i oko 75godina negovanja kulturne diplomatije kroz mrežu kulturnih centara podnazivom British Council ,

• SAD koji imaju preko 450 kancelarija i američkih kulturnih centara širomsveta i preko kojih uspevaju da kroz projekte animiraju oko 34 miliona ljudigodišnje,

• Rusku Federaciju sa svojom mrežom kulturnih centara pod nazivom Ruskidom – koji se bave popularisanjem ruske kulture, putem organizovanjaknjiževnih i muzičkih večeri i izložbi

• Nemačku za koju je krakteristična mreža Geteovih instituta širom sveta • Francusku, Italiju i Španiju i njihovu mrežu kulturnih centara • Odmah za njima idu i neke druge svetske diplomatije koje veoma pridaju

značaj razvoju kulturne diplomatije. Na primer, vlade Japana i Južne Korejese pre svega interesuju za kulturnu razmenu i daju velike donacije u ovojoblasti.

• I diplomatije Kine, Austrije, Švedske i Holandije, takođe su prepoznalekulturnu diplomatiju kao instrument međunarodne (kulturne) politike.

• Za Australiju, Kanadu, pa i Singapur međunarodni kulturni odnosi (politika)takođe, predstavljaju instrument kulturne diplomatije.24

U tom smislu, kulturna diplomatija je posebno značajan, „dubok“ i složenaspekt javne diplomatije, koji obazrivo, dugoročno, strateški i interdisciplinarnotreba osmišljavati, usmeravati i operacionalizovati u smislu očuvanja „kulturemira“ i blagostanja. Treba poći od pretpostavke, cilja i interesa da se sopstveni


23 Cultural Diplomacy, Internet, http:/www.britannica.com/eb/topic-932308/cultural-diplomacy.Izvorno se dovodi u vezu sa aktivnostima Britanca Vilijama Vilberforsa protiv ropstva u zapadnojEvropi i Americi u 18., kao i tekovinama i uticajem francuske kulture u XIX veku.

24 Dr Nenad A. Vasić, „Kulturna diplomatija-prilog zasnivanju srpske kulturne diplomatije“,zbornik radova sa Međunarodne konferencije Očuvanje i zaštita srpskog kulturnog iistorijskog nasleđa u inostranstvu, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd,jun 2009. godine.

kulturni identitet promoviše i utemelji kao „organski“ činilac međunarodnih(kulturnih) odnosa i saradnje, što vodeće diplomatije i čine.

Britanska kulturna diplomatija – kulturni centri „British Council“

Jedna od vodećih kulturnih diplomatija sveta je, svakako, britanska. Englezisu prvi počeli sa upotrebom kulturne diplomatije. Rezultat delovanja njihovekulturne diplomatije je činjenica da je globalni službeni jezik engleski, da su seu našim maternjim jezicima odomaćili idiomi i tuđice engleskog porekla, posebnou oblasti informatike i u urbanim sredinama gde mladi provode dosta vremenana internetu i tako što su za generacije mladih ljudi širom sveta najvažnije bilepop i rock ikone sa britanske top liste hitova. Inače, uvođenje pojma „kulturnadiplomatija“ izvorno se dovodi u vezu sa aktivnostima Britanca VilijamaVilberforsa protiv ropstva u zapadnoj Evropi i Americi u 18., kao i tekovinama iuticajem francuske kulture u XIX veku. Britanska kulturna diplomatija ima svojumrežu kulturnih centara na svim kontinentima i obuhvata čak 100 zemalja svetai postoji 75 godina. Za sebe kažu da stvaraju međunarodnu mogućnost za ljudeda stvaraju i neguju odnose poverenja i kulturne odnose. U kulturnim centrimaBritish Council-a organizovani su i seminari i stručna usavršavanja iz engleskogjezika, umetnosti, razne vrste edukacija i priprema najboljih studenata koji suzainteresovani da idu na studije u Veliku Britaniju u vrhunske univerzitetskecentre na primer Oksford i Kembridž i sl. Pohađanje studija na britanskimuniverzitetima je pitanje prestiža i etikecije. Znanje engleskog jezika postalo je„pitanje moderne pismenosti “, u eri globalizacije komunikacionih sistema uoblasti nauke, ekonomije, umetnosti i svih drugih oblasti rada i stvaralaštva zasve ljude koji nisu rođeni u državama anglosaksonskog govornog područja.

Američka kulturna diplomatija - American Cultural Centres „ it’s our identity, it’s our pride“

Za SAD u periodu posle Drugog svetskog rata karakteristično je visokopozicioniranje, afirmacija i brendiranje Amerike kao „obećane zemlje“(the landof opportunities), a fenomen ispunjenja „američkog sna“( American Dream – ouspehu i stvaranju bogatstva „preko noći“) i blagostanja kao lako ostvarivogpod sloganom „moguće je jedino u Americi“ – „Only in America“. Takvoprofilisanje Amerike u svetu dovelo je do velikog interesovanja migranata izsiromašnih zemalja sveta i privlačenja visoko kvalifikovane radne snage.

Kulturna diplomatija i promocija američkih vrednosti zapravo predstavljanajznačajniji instrument strategije globalnog širenja uticaja SAD putem promocije


i korišćenja njenih „univerzalnih meltingpot vrednosti“, naročito u oblasti kulture.25

Vlada i diplomatija SAD su usmerene ka afirmaciji američkih kulturnih vrednostiširom sveta. U spoljnoj politci Sjedinjenih američkih država (SAD) kulturnojdiplomatiji pripada posebno mesto. Američki stratezi ističu da naročito aktivno„kreativno izražavanje i razmena ideja“ njihove zemlje za rezultat može imatiupoznavanje i uspostavljanje razumevanja i saradnje među narodima i državama.26

Amerika je, podupirući mit o „Obećanoj zemlji“ razvila izuzetno razgranatu„industriju zabave i promocije svojih kulturnih vrednosti“. Holivudska filmskaindustrija i muzička mašinerija stvaranja transnacionalnih-univerzalnih „megazvezda“ i nedostižni honorari super-starova i stvaranje fanova čuvenih glumaca(celebrities cult) -„kultova ličnost poznatih glumaca i pevača“ stvorilo je nove„heroje“ i „uzore“ mladim generacijama širom sveta, stavljajući u senku lokalnemuzičare i glumce čije karijere i život nemaju „glamour“ Holivuda i svetskeplanetarne slave. Neki glumci, kao na primer Ričard Gir, Andželina Džoli, BredPit i drugi išli su obilazak američkih vojnih trupa širom sveta i snimajući ratnefilmove u kojima se objašnjava američka politika. Kultura, dakle, umetnost –filmska, muzička, književna dela (u oblasti naučne fantastike i politike, podjednako)postala je izvanredno unosan biznis i izvor ogromnih prihoda, a pri tom izuzetnodelotvorno sredstvo „meke diplomatije“ i dragocena pomoć „rigidnim stavovimaplitike“. Tri ključne oblasti i pravca delovanja kulturne diplomatije SAD, posebnou razdoblju hladnog rata, bili su film (multimedijalna rasprostranjenost na svimkontinentima koja delotvorno razara stereotipe i promoviše „glamurozni stilživota“), muzika (univerzalni jezik, koji diktira muzičke trendove u planetarnimrazmerama i top listama svih zemalja sveta, potiskujući aktere lokalne muzičkescene - uspešna dominacija pop i rock kulta, zvuka buntovničkog heavy metal-a,globalni“ trend setter“ u širenju“tehno-manije“, muzickih pravaca rep i hip hop idrugih, kao i angažovanih tekstova o borbi za pravdu i bolji svet) i literatura, a unovije vreme ključnu ulogu u širenju uticaja ima upotreba „digitalnih tehnologija“i informatičke komunikacije koja omogućava veliku brzinu protoka informacija sakraja na kraj sveta i stvaranje društvenih mreža (Facebook, Twitter isl) .27Ovdesvakako ne treba zaboraviti uticaj i delotvornost satelitskih globalnih TV programa


25 Cynthia P. Schneider, Diplomacy That Works: ‘Best Praktices’ in Cultural Diplomacy,Center for Arts and Culture, Washington, 2003, p. 1.

26 Cynthia P. Schneider, Cultural Diplomacy: Hard to define, but you’d know it if you saw it,The Brown Journal of Foreign Affairs, fall/winter 2006, Vol. XIII, Issue 1, p. 192.

27 Примера ради, амерички аутори Синтија Шнајдер (Cynthia P. Schneider) и МаргаретВизомирски (Margaret J. Wyszomirski) указују на потенцијал културне дипломатиједа се „обраћа емоцијама“.

i Reality Show programa na formiranje javnog mnenja, a koji se redovno emitujupreko televijziskih mreža CNN i CBS u kreiranju planetarnih trendova u svimoblastima života i plasirajući „nove standarde i poglede na vrednosti u životu“utičući na formiranje ukusa i mišljenje posebno kod mladih. Upotreba džeza i rockand roll-a u muzici šezdesetih godina (muzičkih ikona kao što su to bili ElvisPrestley, Louis Armstrong etc), kao i ekspresionizma u umetnosti i literaturi, bili sunjeni pioniri i najznačajniji instrumenti. Svakako, treba pomenuti i kulturnudiplomatiju u oblasti obrazovanja. Naime, globalno promovisani prestiž uobrazovanju onih koji su studirali u SAD vladajući je trend koji lokalne obrazovnesisteme baca u senku. U današnje vreme, više nego ikada ranije, „pomodarstvo“ jeda sinovi i kćeri velikog broja predsednika država i vodećih političara širom svetašalju svoju decu u univerzitetske centre u SAD kao što su najcenjeniji Harvard,Jejl, pa i na vodeću vojnu akademiju Vest Point da bi stekli „prestiž“ u obrazovanjuu, trenutno, planetarno najdominantnijoj zemlji. Kroz godine provedene u SADmladi stiču simpatije za „američke vrednosti“ i postaju značajni mladi lideri,jednom, kada se vrate u svoje zemlje, postajući svojevrsni ambasadori zemlje ukojoj su se školovali, jačajući naučne i ekonomske veze sa SAD. Pomenutaamerička strategija se u periodu šezdesetih paralelno primenjivala u oko devedesetzemalja sveta, a danas se još intenzivnije i uspešnije nastavlja. Najnovije uporišteameričke kulturne diplomatije predstavlja promocija Platforme za podrškuumetnosti, koju je u poslednjoj predizbornoj kampanji javno obznanio, čak ipredsednik SAD Barak Obama. Njen značajan deo posvećen je potrebi daljegrazvoja kulturne diplomatije zemlje.28 Mreža nevladinih organizacija kao što suUSAID,29 IRI,30 NDI31, Projekat o etničkim odnosima,32 Karnegi Fondacija33,Centar za kulturnu baštinu (Cultural Heritage Center) pri Stejt Departmentu SAD,34

Fond ambasadora za očuvanje kulturne baštine (The U.S. Ambassadors Fund for


28 A Platform in Support of the Arts, Internet, http://www.BarrackObama.com.

29 УСАИД – Agencija SAD-a za međunarodni razvoj, United States Agency for InternationalDevelopment (USAID)

30 ИРИ – Međunarodni republikanski institut , International Republican Institute (IRI)31 НДИ – Nacionalni demokratski institut, National Democratic Institute (NDI)32 ПЕР- Projekat o etničkim odnosima, Project on Ethnic Relations (PER)33 Karnegi Fondacija, Carnegie Foundation34 Centar za kulturnu baštinu, The Cultural Heritage Center supports the foreign affairs

functions of the U.S. Department of State related to the protection and preservation ofcultural heritage. It serves as a center of expertise on global cultural heritage protectionissues.

Cultural Preservation)35 i slične, svakako doprinose širenju uticaja SAD. U oblastiekonomske diplomatije, kao veoma važne grane javne diplomatije, delovanjeUSAID-a igra značajnu ulogu za širenje uticaja SAD-a u svetu.

Može se zaključiti da je u planetarnim razmerama američka „kulturnadiplomatija“ najzastupljenija, najdelotvornija i ostvaruje vrhunske rezultate u širenjuuticaja i širenja američkih kulturnih i političkih vrednosti u eri globalizacije.

Ruska kulturna diplomatija – kulturni centri „Ruski Dom“

U oblasti ekonomske diplomatije energetska bezbednost i izgradnjanaftovoda „Južni tok“ svakako, doprinosi jačanju ruskog uticaja u Evropi i širomu sveta.

Sovjetski savez nakon Drugog svetskog rata i u periodu hladnog rata bio jeokrenut svojim snagama u izgradnji zemlje i samopregoru. Industrija zabave,potrošačko društvo, koje je bilo karakteristično za Zapadne zemlje bilo je svedenona najmanju moguću meru u bivšem SSSR-u. Tehnološki napredak zemlje bioje ogroman, ali standard stanovništva nije bio na nivou onog koji je bio evidentanza Zapad, a posebno za SAD. Ove godine Rusija obeležava 1150 godina svogpostojanja brojnim kulturnim manifestacijama, izložbama, programima isl.Danas, i u spoljnoj politici moderne Rusije kulturnoj diplomatiji takođe pripadaznačajno mesto. Ruska Federacija nastoji da „popuni“ informativni i kulturniprostor kvalitativno drugačijim sadržajima od onih koje promoviše Zapad. Polazise od toga da egocentrizam, samodovoljnost i potrošačko društvo koje je samosebi cilj treba strateški preoblikovati u dugoročnoj perspektivi i da treba osmislitii postupno primeniti novi oblik savremenog društva u zemlji, koji bi počivao nakritici preovlađujuće teorije individualizma koja dolazi sa Zapada i protivno tometežiti promociji „kolektivnog (opšteg) dobra“, uz nadilaženje pukog„racionalizma“ i „potrošačkog društva“(consumer society).36 Koncepcija kojadolazi sa Istoka ima pravoslavno–hrišćansko izvorište i utemeljenje, i polazi odpotrebe i značaja reafirmacije uticaja porodice, Crkve i ostalih hrišćanskihvrednosti u društvu, kao antipoda globalnoj „zasićenosti“ i nus proizvodima


35 Fond američkih ambasadora za očuvanje kulture, The U.S. Ambassadors Fund for CulturalPreservation provides direct grant support for the preservation of cultural sites, culturalobjects, and collections, as well as forms of traditional cultural expression, in eligiblecountries around the world. Each year, U.S. ambassadors in more than 130 countries areinvited to submit project proposals that address important cultural preservation needs.

36 Пројекат Русија–Поуке из прошлости, поруке за будућност, књига II, Академија задипломатију и безбедност, Београд, 2009, стр. 433.

„potrošačkog društva“ sa kojom se svet suočava. Smatra se da izvorne vrednostiimaju i univerzalan značaj za čovečanstvo, i da ih zbog toga i na tom polju trebaaktivno promovisati.

Francuska kulturna diplomatija – francuski kulturni centri - Le Centre Culturel Francais

Francuska diplomatija je u jednom periodu bila vodeća svetska diplomatija,a poznavanje francuskog jezika u diplomatiji i visokim državnim krugovimaconditio sine qua non i pitanje prestiža. Kulturni nivo pojedinca merio sepoznavanjem francuske kulture. Francuska troši ogromne količine novca kakobi zadržala postojeću i širila svoju Frankofonsku mrežu, a putem brižljivoodabranih informacija održala svoje prisustvo u svojim bivšim kolonijama.Retkost je da neko u Alžiru ili Maroku, ne govori francuski. Ulaganja u francuskukulturu, Udruženje Frankofonije, jezik, restorane, film i ekonomsku diplomatijuodnosno širenje mreže francuskih preduzeća kroz programe javne diplomatijeobezbeđuju kontinuirano prisustvo i značaj Francuske u ovim zemljama, kojidoprinose povećanju njene „meke moći“ u odnosu na zemlju prijema. Ovajprogram javne diplomatije je usmeren na povećanje francuske društvene moći,što samim tim povećava ekonomsku moć u trgovini francuskih preduzeća naprimer u Alžiru i Maroku. U ovom slučaju kulturna diplomatija i kulturnapovezanost neposredno utiče na uspešnost ekonomske diplomatije i utiče naekonomiju i rast zemlje putem javne, kulturne i ekonomske diplomatije.

Nemačka kulturna diplomatija – Geteov Institut, Goethe Stiftung

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke ima čitav Sektor za kulturu iobrazovanje koje se sastoji iz deset odelenja, što samo po sebi govori o značajukoji Nemačka pridaje kulturnoj diplomatiji. Osim toga, u elitnom korpusunemačke diplomatije koji je učestvovao na Ambasadorskoj konferenciji uNemačkoj 2002. godine od 254 prisutnih ambasadora, generalnih konzula,pomoćnika ministra, načelnika odelenja čak 117 je bilo doktora nauka. Elitizami široko obrazovanje uz obavezno tečno znanje nekoliko svetskih jezika je visokopostavljeni cilj u sistemu nemačke diplomatije. Obuka nemačkih diplomata jeveoma temeljna i na Diplomatskoj akademiji pored uobičajenih predmeta izmeđunarodnih odnosa imaju i časove TV komunikologije, simulacije velikihmeđunarodnih organizacija, tehnike pregovaranja i druge veštine, kao što su ples,protokolarno organizovanje izložbi i kulturnih manifestacija i polažu praktičnetestove. Nemačka mnogo polaže na kulturnu diplomatiju i ima dobre rezultate.


Izuzetno razvijen program Ministarstva spoljnih poslova Nemačke naunapređenju interkulturnog dijaloga odvija se dva puta godišnje i okupljadiplomate sa svih kontinenata koji pohađaju Diplomatsku akademiju Nemačkei uče o kulturi, istoriji, politici i diplomatiji Nemačke. Nemačka ima veomarazgranatu mrežu svojih kulturnih centara pod nazivom „Geteov Institut“ gde seizučava nemački jezik, književnost i prave programi razmene za studente koji suvoljni da studiraju na nemačkom jeziku u vrhunskim univerzitetskim centrima.Pored njega ima niz kulturnih fondacija koje se bave finansiranjem projekata uoblasti promocije germanske kulture kao što su Hans Zajdel Štiftung, KonradAdenauer Štiftung i mnoge druge.

Ne mač ka je pre šla dug put od raz ru še ne, na ci o nal no po ni že ne i po ra že ne ze -mlje do jed nog od glav nih po bor ni ka us po sta vlja nja Evrop ske Uni je i što sa mo -stal ni je po li ti ke «Sje di nje nih Evrop skih Dr ža va». Po sto je sna ge ko je bi da jojospo re ovaj sta tus, zbog neo spor nog ja ča nja nje ne eko nom ske i de mo graf skemo ći u EU i sve tu, tvr de ći da se po no vo ra đa “Ve li ka Ne mač ka”. In te re sant na jena pri mer či nje ni ca da Ve li ka Bri ta ni ja i da nas u svom na zi vu no si atri but ve li -ka. I ni ko ne ka že za Ve li ku Bri ta ni ju da, iako je 125 go di na (naj vi še od svih ze -ma lja u sve tu-sve do Drugog svet skog ra ta), bi la naj ve ća eko nom ska, voj na iko lo ni jal na si la na sve tu, pred sta vlja pret nju evrop skom i svet skom si ste mu bez -bed no sti i da ho će da vla da sve tom. Upr kos sve mu, mno gi se “po no vo pla še” daume sto “Evrop ske Ne mač ke” ne oja ča po no vo kon cept “Ne mač ke Evro pe”. Evi -dent no je da eko nom ski, za tim po li tič ki i na kra ju voj ni uti caj Ne mač ke iz da nau dan ra ste, ali da niko ne može da joj ospori da je upravo ona spiritus movens ikičmaUjedinjene Evrope.

Ta ko se Ne mač ka da nas, kao če tvr ta pri vred na si la u sve tu sa sve ve ćim po -li tič kim uti ca jem, bo ri za me sto stal nog čla na SB, re for mu UN, mul ti po lar ni si -stem, a unu tar NA TO za po de lu ko mand ne od go vor no sti i CESDP (Za jed nič kuevrop sku bez bed no snu i od bram be nu po li ti ku), na šta su SAD ve o ma ose tlji ve,jer že le da oču va ju pri mat u sve tu pre ma sop stve nom uni po lar nom kon cep tu.Evrop ske ze mlje bi, na če lu sa Ne mač kom, že le le da se NA TO dok tri na pri la go -di no vo na sta lim pro me na ma u sve tu (prestanak blokovske podele sveta) i da«Sje di nje ne Evrop ske Dr ža ve» ak tiv ni je uzmu uče šća u pro ce su ana li ze i od lu -či va nja u ve zi sa in ter ven ci jama, kri znim pre ven ci jama i kri znim me nadž men -tom ko je NA TO, pred vo đen Sje di nje nim Ame rič kim Dr ža va ma pred u zi ma usve tu, a po seb no u re gi o nu jugoistočne Evrope (BIH i u Ju žnoj Srp skoj Po kra ji -ni Ko so va i Me to hi je) kao i Bli skog Is to ka (pri mer Ira ka).

Dakle, Ne mač ka je, tek od ne dav no, na kon pet du gih de ce ni ja, ko nač no, svo -jim po nov nim uje di nje njem i doslednom diplomatskom promišljenošću rešila


svoje nacionalno pitanje, po vra ti la ukup nost po sto ja nja, na ci o nal no do sto jan stvo,kao i eko nom sku, po li tič ku i voj nu moć.

Na su prot njoj, Ju go sla vi ja je sve to iz gu bi la na kra ju XX ve ka, a Srbija imatežak zadatak na pragu XXI veka da napravi ofanzivnu diplomatsku strategijuza afirmaciju svoje spoljno političke orijentacije i suočava sa potrebomosmišljavanja efikasne javne, posebno kulturne i ekonomske diplomatije koja bijoj pomogla da se bolje pozicionira u međunarodnoj zajednici.

Srpska kulturna diplomatija i novo brendiranje Srbije u svetu

Srbija teži da svoj delikatni geostrateški položaj okrene u svoju korist iprednost, kao što je to nekada činila i Jugoslavija i da se pozicionira kao lider uregionu. Da bi to postigla, Srbiji je neophodno da u međunarodnoj javnostipromeni dugogodišnji negativni imidž. Potrebno je izvršiti novo brendiranjeSrbije u međunarodnoj zajednici i promeniti plasiranu sliku „Srbija – ratna zona“u „Srbija - zona novih mogućnosti“. To novo brendiranje je zadatak visokogprioriteta srpskog ešalona diplomatije i čitave srpske zajednice kako u zemlji,tako i u dijaspori. Za novo brendiranje i promenu imidža u svetu biće nampotrebno vreme, strpljenje, naporan rad i nacionalna strategija „kulturnediplomatije“ i posvećen i dobro obučen, široko obrazovan korpus karijernediplomatije i svest o potrebi očuvanja svoje kulture i tradicije. Odnos narodaprema kulturi je odnos prema samom sebi. Zato treba Srbiji dati šansu darevalorizuje svoje vrednosti i rehabilituje se u međunarodnoj zajednici. Glavnismer spoljne politike Srbije je izbalansiran pristup prema svim ključnim akterimana međunarodnoj političkoj sceni.Na putu ka evropskim integracjama Srbija jeopredeljena da reši sva moguća otvorena pitanja u našem regionu na miran načini kroz pregovore. U slučaju Kosova i Methohije zalaže se da i srpskom ialbanskom stanovništvu budu garantovana osnovna ljudska prava, a da to nebude po cenu cuvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Veliki ćebiti izazovi u oblasti „ tvrde diplomatije“ zato je neophodno razvijati alternativnepristupe centrima moći kroz plasiranje kulturnih dostignuća putem „mekediplomatije“ i sofisticirane, ali delotvorne i ciljane kulturne diplomatije.

Klasični vidovi ratovanja konvencionalnim oružjem su prevaziđena priča ividljivi su samo u poslednjoj fazi kada nastupi vojna sila. Najžešća bitka udanašnjem svetu u pozicioniranju naroda i države je bitka za „nacionalnodostojanstvo i kulturni identitet“.

Lord Karington, britanski pregovarač u jugoslovenskoj krizi, rekao jesvojevremeno da postoje tri grupe zemalja na planeti: 1.) oni koji menjaju svet


2.) oni koji prate šta se dešava pa se prilagode 3.) oni koji se čude šta se desilo išta se oko njih dešava.

U vreme bivše Jugoslavije koja je bila jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih,kažu da su se „glave okretale“u Skupštini UN da bi se videlo kako ćejugoslovenska diplomatija glasati po važnim svetskim pitanjima, kao „faktor“od uticaja u međunarodnim odnosima. U tom periodu naše istorije bili smo onikoji su menjali svet. Predsednik Tito je osim sofisticirane veštine praćenjasvetskih zbivanja i političkih analiza i usmeravanja pravca unutrašnje- i spoljno-političkih zbivanja, veoma dobro razumeo i koristio „meku moć“ kulturnediplomatije, posebno filmske industrije koju je podsticao. Lično je podržao iodabrao Ričarda Bartona, vodećeg svetskog super-stara holivudske industrije isupruga američke glumačke kultne mega zvezde Elizabet Tejlor da glumi njegovlik u najvećem jugoslovenskom ratnom spektaklu svih vremena. Tom prilikom,ali i kasnije bila je angažovana plejada najpopularnijih glumačkih zvezda kao štosu bili Jul Briner, Silvia Koščina, Franko Nero i mnogi drugi koji su u projektimakoprodukcije sa jugoslovenskom kinematografijom rado sarađivali. Izmeđuostalih, Sofija Loren je bila čest gost Beograda i letovala na Svetom Stefanu. Titoje pravio spektakularne proslave „Dana mladosti“ svakog 25 maja kada je nacijaslavila i njegov rođendan i kada mu je bila uručivana „štafeta mladosti“37.Priređivao je izvanredne dočeke državnicima uz prigodan kulturno umetničkiprogram i bio blizak prijatelj sa nekima od umetnika, kao što je bio Velimir BataŽivojinović, jedan od vodećih i najpopularnijih glumaca tog vremena. U dobaTita započeti su mnogi kulturni projekti u Beogradu i Jugoslaviji u„demarkacionoj- tampon zoni“ između dva bloka- Istoka i Zapada. U to vremesu i sa Zapada i sa Istoka dolazili u Beograd na kulturne manifestacije, jerBeograd je bio „zona mira i nesvrstanosti“ gde je sofisticiranim aktivnostima„kulturne diplomatije“ i ta blokovska „gvozdena zavesa“ padala. Tako su nastalina primer filmski festival FEST, dečji festival „Radost Evrope“ i mnogi drugi.

Jugoslovenski ratni film bio je poznat i plasiran širom sveta, ali najveći uspehje nesumnjivo postigao u Kini. U tom periodu, u Kini kultni film „Valter braniSarajevo“ u kome je Velimir Bata Živojinović glumio Valtera postao je film- mito nepobedivosti i neustrašivosti u borbi protiv okupatora. Naš glumac postao jesuper-heroj u Kini. Uz lik Valtera odrastale su generacije mladih Kineza, koje suga tokom višedecenijskog prikazivanja i repriziranja, gledali i više desetina puta.Prema kineskim procenama u Kini je 13 milijardi Kineza odgledalo Valtera kojije postao super-heroj i uzor mladima. Kineski političari i danas ne propuste ni


37 Detaljnije videti stalnu postavku u Muzeju 25 maj.

jednu priliku da se sete svog detinjstva i svog super-heroja i da pitaju kako jeValter, čija popularnost ne jenjava uprkos poznim godinama u kojima je danas,sećanje i legenda živi. I danas kada se pomene Valter, svi znaju za njega u Kini.Valter je bio fenomen. On je, svakako, bio najdelotvorniji i najuticajniji„jugoslovenski brend“ svih vremena sa našeg podneblja. Uspeh BateŽivojinovića i njegove nesumnjive ogromne popularnosti u ulozi Valtera u Kinimože se meriti i upoređivati u novije vreme sa slavom modernih holivudskihjunaka „bez mane i straha“ jednog Silvester Stalonea, Švarcenegera, Brusa Vilisau filmu „Umri muški“ (Die Hard). Na žalost, do danas, ni jedan glumac, sa ovihprostora nije ponovio ništa slično, delom i zbog toga što je vremenom kulturnadiplomatija slabila na isti način kao što se gasila i slabila Jugoslavija kao država.Ipak, nesumnjivo je da je jugoslovenska diplomatija onog vremena umela veštoda koristi sve svoje raspoložive kapacitete i geostrateški položaj i visokopozicionira Jugoslaviju i u političkom i u kulturnom smislu.

Po uspesima i vrhunskim rezultatima u nauci, sportu i umetnosti Srbija je usvetskom vrhu. Dakle, Srbija ima sve predispozicije za srpsko brendiranje ukulturnoj diplomatiji i stvori neke svoje nove heroje. Osim Novaka Djokovića,koji je planetarno proslavio Srbiju osvajajući šampionsku titulu u tenisu imamnogo mogućnosti da kulturna diplomatija bude korisna i u funkciji postizanjaspoljno-političkih ciljeva Srbije. Neophodna je dobro osmišljena strategija iprofilisanje srpskog kulturnog identiteta „srpskog brenda u svim sferama našekulture“ i sistematsko i kontinuirano plasiranje istih u svetu. Osvedočili smo seda „srpski duh“ i umetnost, itekako, imaju simpatije u svetu. Strategija u oblastinegovanja kulturno-istorijske baštine i svih vidova umetnosti i jačanja filmskeindustrije i muzičke srpske etno-pop muzike sa specifičnim zvukom sa našegpodneblja moglo bi da pomogne u boljem pozicioniranju Srbije u oblasti kulturnediplomatije i olakša ostvarivanje spoljno-političkih ciljeva. Bez neke unapredpromišljane i ozbiljne strategije države, u oblasti kulturne diplomatije i plasiranjasrpske kulture i njenog brendiranja u odnosu na druge, neće biti većih efekata.Pa, ipak, postoje sporadični slučajevi probijanja naših umetnika u svetu, koji suprepoznati kao „srpski brend“. Tu spadaju na primer muzičke etno-pop izvedbesa dragačevskim trubačima jednog Gorana Bregovića, muzičke numere srpskogetno zvuka grupe Balkanika, Celine Dion Balkana-Jelene Tomašević izvođačatradicionalne srpske muzike, ili jednog Bore Dugića, virtuoza na unikatnojsrpskoj fruli u svetu, koja je neponovljiva, jer je sam izrađuje, za nju komponujei izvodi autentičnu srpsku etno muziku.

Univerzitet u Beogradu, posebno studije tehnike, mašinstva i medicine bile suveoma visoko cenjene širom sveta. Kroz našu zemlju prošlo je preko 10 000 stranih


studenata38, samo iz zemalja Pokreta nesvrstanih. Postojao je projekat razmene istipedniranja stranih studenata kojim je koordiniralo Ministarstvo spoljnih poslovaza studente iz nesvrstanih zemalja, ali kojima su se kasnije priključili i studenti izGrčke i drugih zemalja, jer su uslovi studiranja bili povoljniji nego bilo gde u svetu.Danas postoje dva projekta u oblasti stipendiranja stranih studenata koje je iniciraloMinistarstvo prosvete i nauke RS i to „Svet u Srbiji“ za studente iz čitavog sveta i„Srbija za Srbe u regionu“.

Uspostavljanje elitne karijerne kulturne diplomatije koja bi svojim delanjem krozdiplomatsku mrežu delotvorno mogla da plasira srpsku kulturnu diplomatiju i njomeotvara vrata u uticajnim krugovima širom sveta, postala je neophodnost u spoljnopolitičkom delovanju Srbije. Zato, stubovi srpske kulturne diplomatije, svakako, trebada budu vrhunski uspesi naših stručnjaka u nauci, vrhunski sportski rezultati ikulturno-istorijska baština i tradicija koji su proslavili Srbiju širom sveta. U tomsmislu, Srbija se suočava sa hitnom potrebom definisanja kulturne diplomatije, kaovažnog i uticajnog aspekta njene spoljne politike. Na žalost, prevashodno zbogograničenih finansijskih sredstava, srpska diplomatija ima samo jedan kulturni centaru inostranstvu koji je smešten u Parizu. Svetosavsko pomiriteljstvo i opredeljenostza mir u regionu trebalo bi da predstavlja polazište i uporište srpske kulturnediplomatije u ponovnom nastajanju.39 Polazeći od te odrednice, među prve srpske„kulturne“ diplomate moglo bi se slobodno reći među „srpske ambasadore kulture“,osim vladara40 i predstavnika visokog plemstva srednjevekovne Srbije41 StefanaNemanje ili na primer Kneginje Milice, treba istaći Mateju Nenadovića,42 JovanaRistića,43 Stojana Novakovića,44 Vuka Karadžića,45 Dositeja Obradovića i vladiku


38 U Arhivu Jugoslavije se čuva preko milion pratećim dokumenata o stranim studentima iztog perioda

39 Teodosije Hilandarac, Žitije svetog Save, Srpska književna zadruga, Beograd, 1990., str. 147.

40 susret Stefana Nemanje, osnivača najmoćnije srpske dinastije i Fridriha I Barbarose uNaissusu (današnji Niš) 1189 godine govori o uspostavljanju prvih diplomatskih veza Srbai Nemaca pre više od 800 godina

41 to je bila, na primer, knjeginja Milica, koja je 1398 godine išla na razgovore sa BajazitomPrvim i između ostalog, bila zaslužna za to što su u Srbiju prenete mošti svete Petke

42 Bogdan Lj. Popović, Istorija Ministarstva inostranih dela Srbije, Službeni glasnik/Diplomatskaakademija, Beograd, 2005., str. 9.

43 Učestvovao u međunarodnim pregovorima na Berlinskom kongresu 1878. godine kada jeSrbija stekla pravo na državnost.

44 Mihailo Vojvodić, Izazovi srpske spoljne politike (1791–1918)–ogledi i rasprave, Istorijskiinstitut, Beograd, 2007, str. 212.

45 Uticao na otvaranje Srpske kuće u Beču.

Petra Petrovića Njegoša. Isto se odnosi i na vrhunske književnike i pesnike koji subili deo diplomatskog korpusa srpske diplomtije krajem XIX i u prvoj polovini XXveka, kao što su to bili Nušić, Dučić, Rakić i jedini Nobelovac sa ovih prostora IvoAndrić.46 Srpska diplomatija se danas suočava sa izraženom potrebom ponovnogosmišljavanja i strateškog operacionalizovanja svoje kulturne diplomatije, zasigurnoi pre svega na temelju svojih spomenika kulture u matici i inostranstvu koje iUNESKO prepoznaje kao kulturno nasleđe čovečanstva ili univerzalne kulturnevrednosti. To se posebno odnosi na manastire.47 Kulturno istorijski spomenici usrpskoj Pokrajini Kosovu i Metohiji poslednjih godina opstaju u uslovima veomavisokog stepena ugroženosti, iako im na osnovu Rezolucije 1244 Saveta BezbednostiUN zaštitu obezbeđuju misije UNMIK-a i EULEKS–a u Prištini.

Opšte stanje srpske kulturne baštine, (posebno 572 srpska vojna memorijala uoko 40 zemalja sveta48) danas, odlikuje, uz mali broj izuzetaka, nasleđena zapuštenostzbog manjka finansijskih sredstava i nedostatka organizovanijeg nastupa državnihorgana i dijaspore u njihovom lociranju, obnovi, zaštiti i razvoju.49 Ovo je posebnovažno u susret obeležavanja 100 godina od Prvog svetskog rata, kada su Srbi dalinajveći doprinos za civilizacijske vrednosti slobode i mira čovečanstva, čak 30%svog stanovništva.

Potrebe Srbije za aktivnom kulturnom diplomatijom u inostranstvu su značajne,posebno zbog činjenice što ima 5100 00050 Srba u rasejanju u oko 100 zemalja sveta.U tom smislu, oslanjajući se na svoje korene i opredeljenost za mir i očuvanje svojihkulturnih vrednosti i kulturnog identiteta Srba u dijaspori, Srbija treba da razvijaširoko obrazovani karijerni diplomatski korpus dobro „potkovan“ u oblasti kulturnediplomatije. Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo dijaspore u saradnji saostalim resornim ministarstvima su, donošenjem novog Zakona o dijaspori (Zakono dijaspori i Srbima u regionu, Službeni glasnik br.88 od 28. oktobra 2009.) napraviliinstitucionalni okvir za saradnju dijaspore sa maticom.


46 Miodrag Mitić, Poete u fraku, Filip Višnjić, Beograd, 2002. Njihovi predstavnici bili su IvoAndrić, Jovan Dučić, Milan Rakić, Rastko Petrović, Miloš Crnjanski, Branislav Nušić,Laza Kostić, Vojislav Ilić, Vojislav M. Jovanović–Marabo, itd.

47 UNESKO, Internet, http://www.kultura.sr.gov.yu/ gde su pobrojani sledeći manastiri: StariRas sa Sopoćanima, Studenicu, Visoke Dečane, Pećku Patrijaršiju, Bogorodicu Ljevišku iGračanicu, kao i Arheološko nalazište Gamzigrad–Romulianu

48 Detaljnije videti na web site prezentaciji Vlade RS, Ministarstva rada i socijalne politike,Katalog srpskih memorijala u inostranstvu


50 u ukupan broj Srba u rasejanju, uračunato je i 2 120 982 Srba u regionu.

Novi Zakon o dijaspori i Srbima u regionu sveobuhvatan je pravni akt kojiotvara široke mogućnosti saradnje dijaspore i matice:

• Institucionalizacija te saradnje kroz formiranje Skupštine dijaspore i Srbau regionu i pripadajućih radnih tela, i kroz osnivanje Saveta za odnose saSrbima u regionu i Saveta za dijasporu, izraz su spremnosti RS da sadijasporom i Srbima u regionu značajno upapredi saradnju i poveća pomoći uticaj u obostranom interesu, pokretanjem projekata npr. Ministarstvaprosvete i nauke „Srbi za Srbe u regionu“ i „Svet u Srbiji“ dodelomstipendija zainteresovanima iz regiona i sveta da studiraju u Srbiji.

• Otvara znatno veće mogućnosti za zaštitu interesa Republike Srbije, njenihdržavljana i pravnih lica u inostranstvu u saradnji sa ministarstvima iinstitucijama nadležnim za odnose sa dijasporom

• Pruža priliku za preduzimanje mera radi unapređenja odnosa sa iseljenicimau inostranstvu.

Srpska dijaspora, dobro je integrisana u društva zemalja prijema, a njenakvalifikaciona struktura obuhvata najrazličitije profesije od fizičke radne snage,do intelektualne avangarde, naučnika, inovatora, umetnika, sportista. Zajedničkiimenitelj za srpske zajednice širom sveta je da su dobro etablirane, da nisuproblematične i da poštuju zakone zemlje domaćina. Srbija je, istorijski itradicionalno, jedno od najpoznatijih emigracionih područja u svetu, sa jednomod najvećih dijaspora.

Bilo je u prošlosti, kao što je i danas, veliki broj naučnika, inovatora koji suproslavili Srbiju i davali i daju doprinos progresu čovečanstva (Tesla, Pupin,Mileva Marić Ajnštajn i drugi). Afirmaciji RS u svetu doprinosi i veliki broj“ambasadora sporta i kulture” koji žive i rade širom sveta i koji su veoma cenjeniu zemljama prijema51 i predstavljaju „asove srpske kulturne diplomatije“ ikulturnog dostignuća.


51 U oblasti sporta naši teniserski šampioni (Novak Đoković, teniski šampion sveta, JelenaJanković, Ana Ivanović), košarkaški asovi (Vlade Divac, proslavljeni „shooter“ američke MBALige i drugi) plene simpatije i uživaju podršku poklonika sporta miliona ljudi širom sveta. Naprimer fudbalski as Dragan Stojković-Piksi u Japanu za njegov doprinos razvoju japanskogfudbala japanske vlasti su u trećem po veličini gradu Nagoji, u samom centru, dodelile za životanašem fudbaleru naziv ulice, podigle spomenik i dale njegovo ime jednom od ulaza na najvećifudbalski stadion TOYOTA u Nagoji. Takođe, jedan od izuzetno cenjenih fudbalskih asova jeMilinko Pantić, proslavljeni trener mlađih kategorija F.K. ATLETIKO MADRID i kandidat zatrenera prvog tima, jedan od retkih kome je za vreme aktivne fudbalske karijere izrađena bistazbog igračkih zasluga (zbog glavne uloge u osvajanju duple krune pod vođstvom treneraRadomira Antića), koja se nalazi u Muzeju kluba ATLETIKO u Madridu.

Kada govorimo o filantropiji naših građana u inostranstvu treba pomenuti dasu brojni članovi srpske dijaspore (sportisti, poslovni ljudi, umetnici, naučnici injihove porodice) poznati po svojim fondacijama i zadužbinama i u Srbiji i dasu emotivno veoma vezani za maticu i da joj pomažu. Oni su ponosni i vole svojuotadžbinu, a veoma cenjeni u zemljama prijema i žele da daju svoj doprinos daMatica bude razvijena i da liči na evropske i svetske metropole, ali i da u zemljiprijema, njihova zemlja rođenja bude bolje cenjena. Zadužbinarstvo, ktitorstvo,i humanitarne akcije su veoma čest primer. Taj vid ulaganja u Maticu, kao iosnivanje dobrotvornih nevladinih organizacija i njihovu spremnost da ulažu uizgradnju nekih kapitalnih objekata u Srbiji kao što je to bio slučaj sa izgradnjomHrama Svetog Save na Vračaru, bolnica, škola, opera, objekata (infrastrukturemostova, puteva), parkova, sportskih dvorana kroz program podrške internoraseljenim licima sa Kosova i kupovini ili naseljavanju napuštenih kuća igazdinstava starijih ljudi u krajevima sa veoma niskim natalitetom na Jugu Srbije.

U tom smislu kulturna diplomatija Republike Srbije, združena saekonomskom ima veliki kapacitet i potencijal, ukoliko bude u skorije vremedefinisana Nacionalna strategija za afirmisanje kulturnog identiteta Srbije, apotom i razrađeni ciljevi i zadaci za razvoj kulturne diplomatije radi negovanja„kulture mira“ u regionu Balkana i šire u svetu.

UKLJUČIVANJE U PROJEKTE OBELEŽAVANJA PRVOG SVETSKOGRATA U SVETU

Srbija treba da stavi u funkciju sve svoje raspoložive potencijale i kapaciteteu obeležavanju 100 godišnjice Prvog svetskog rata. Sa projektomdostojanstvenog obeležavanja ovog značajnog jubileja istorije našeg naroda trebaotpočeti odmah i uključiti se u svetske projekte obeležavanja i organizovanjecentralne manifestacije 14. jula 2014. Pretpostavlja se da će jubilej biti obeležendefileom i prigodnim programom ispred Trijumfalne kapije u Parizu. Umeđuvremenu, institucionalno i vaninstitucionalno treba pomoći udruženjima iinstitutima istorije da se organizuju. Treba se podsetiti specijalnih veza Srba iFrancuza iz tog perioda, kao i srpsko-ruskih i srpsko britanskih veza. I ličnostikoje su ostale upamćene u istoriji srpskog naroda, kao što su to bili groficaTrubeckaja, Arčibald Rajs, Elizabet Inglis, škotske sestre, Flora Sands, našaMilunka Savić, naše vojskovođe Radomir Putnik, Živojin Mišić, StepaStepanović, Pavle Jurišić, Vojvoda Vuk i mnogi drugi srpski i saveznički neznanijunaci, koji su stradali, rame uz rame, na bojnim poljima i van njih.

Treba imati pro aktivan odnos u sledećih četiri godine (2014-2018).


Projekat obeležavanja nije samo centralna ceremonija i defile poredTrijumfalne kapije u Parizu, to je čitav niz akcija, kao što su izložbe, seminari,okrugli stolovi, posete univerzitetima, razmene istoričara i profesora univerziteta,organizovanje poseta memorijalima ratnika i školskih ekskurzija pod nazivom„Putevima srpskih dobrovoljaca i ratnika u Prvom svetskom ratu“ ilimeđunarodne razmene studentske omladine „Stazama slobode naših predaka“.Trebalo bi predložiti Ministarstvu prosvete i nauke da u naredne četiri godine uprograme iz istorije i srpskog jezika uvedu tematske časove sa temom o stradanjui borbi srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

Sa eminentnih naučnih skupova i konferencija treba sačinjavati ne samoZbornik radova, već i Završni dokument sa predlozima istoričara i kulturnihposlenika sa idejama i sugestijama povodom obeležavanja ovog jubileja,pokrenuti u naučnim krugovima blagovremeno izdavanje dvojezičnemonografije, recimo Srpske akademije nauka i umetnosti, prigodnih dvojezičnihnaučnih knjiga istorijskih instituta u Srbiji i u saradnji sa institutima i istoričarimaiz savezničkih zemalja.

Udruženja koja baštine tradiciju oslobodilačkih ratova treba podstaći danaprave kontakte sa srodnim nevladinim udruženjima u savezničkim zemljamai šire u svim zemljama koje imaju interes da adekvatno obeleže ovaj značajanjubilej.

Bilo bi oportuno sačiniti stalnu postavku izložbe o uzroku i povodu, toku ibitkama u Prvom svetskom ratu, za početak, izložiti u Vojnom muzeju naKalemegdanu i u drugim muzejima u zemlji i inostranstvu. Dobrodošla biinicijativa da se od eminentnih stručnjaka, učesnika ovakvih Konferencija,napravi „kreativna radionica“ u saradnji sa kolegama iz inostranstva, čija biizložba, ili naučna dela, izložbe fotografija, ili muzički koncerti sa najpoznatijimpesmama (srpske kultne koračnice Marš na Drinu, Tamo daleko, britanskaTipparery i druge bile izvođene) bili predstavljeni javnosti i nadležnimministarstvima, kako bi putem diplomatske mreže bili plasirani u inostranstvokroz aktivnosti kulturne diplomatije u zemljama bivših saveznika i šire u svetu.

Možda treba razmisliti u oblasti kulturne diplomatije šta bi kreativnaradionica naših umova mogla još da predloži i pripremi kao srpski kulturnikapital u susret obeležavanju Prvog svetskog rata, kao na primer: izložbu ordenjasrpskim junacima, sablji, uniformi, razglednica sa ratišta, dokumenata ifotografija ili možda film o Golgoti srpskog naroda u saradnji sa inostranimkolegama, književne večeri srpsko-francuskog, srpsko-ruskog, srpsko-britanskogprijateljstva, muzičkih večeri isl.


Završni dokument jedne nove Konferencije koja bi se skoncentrisala samona predloge prigodnog obeležavanja 100 godišnjice Prvog svetskog rata u Srbijii plasiranja izložbi i multimedijalnih priloga inostranstvu putem srpskediplomatske mreže bila bi konkretna tekovina uloženog truda i brige modernogsrpskog društva za negovanje tradicije i zaostavštine svojih predaka.

Akciju obeležavanja 100 godina Prvog svetskog rata, iz svih gore navedenihrazloga treba voditi u tri pravca:

1. SRBIJA PAMTI, humaniste bez granica koji su pomagali srpskom narodu(Arčibalda Rajsa, Floru Sands, dr Elsi Inglis i druge)

2. BUDIMO DOSTOJNI PREDAKA, obnovimo 572 memorijala u 40zemalja sveta

3. ZAOSTAVŠTINA ZA BUDUĆNOST, ostavimo trag u kolektivnojmemoriji čovečanstva na doprinos srpskog naroda civilizacijskimvrednostima slobode i mira čovečanstva. Trebalo bi razmišljati omonumentalnim projektima, na primer: podizanju Muzeja mira za našudecu, trebalo bi se, takođe, zauzeti za rekonstrukciju rečnog monitora„Bodrog“ sa koga je ispaljena prva granata na Beograd. Ostaviti trag umuzejima sveta poklon postavkama u znak sećanja na zajedničke žrtve sasaveznicima u Prvom svetskom ratu, na primer: u Muzeju holokausta uznak sećanja na Mihajla Pupina i Vudrou Vilsona i veze srpskog iameričkog naroda, u Imperial War Museum u Londonu (stalna postavkaizložbe: ŽENE U RATU – Flora Sands i Milunka Savić, žene vojnici, zatimžene humanisti dr Elsi Inglis, Elizabet Ros, Evelin Haverfild i dr,), zatimu Musee de La Grande Guerre – muzeju Mo kod Pariza, najvećem muzejuPrvog svetskog rata, gde imamo samo jednu vitrinu, u Muzeju u Ipru i umnogim drugim muzejima, na primer vojnim muzejima West Pointakademije, Saint Cyr akademije u Francuskoj i drugde gde se proučavataktika srpskih vojskovođa iz Prvog svetskog rata.


REZIME

Očuvanje kulture mira u svetu zahteva široko obrazovan elitni ešalon karijernihdiplomata koji bi bili na zadatku afirmisanja kulturne diplomatije koja sama po sebipredstavlja vrh diplomatskog dostignuća i svojevrstan intelektualni kapital, zbogjavnog, nacionalnog i međunarodnog interesa da se naše civilizacijske kulturnevrednosti, pre svega „kultura mira“ zaštite. U tom smislu, u ovom radu ukazano jena to da jačanje kulturne diplomatije u međunarodnim odnosima, predstavljasvetionik i instruktivni putokaz razvoja i napretka čovečanstva širenjem kolektivnesvesti o sveopštem dobru i potrebi izgradnje međunarodnih odnosa na osnovamacivilizacijskog približavanja kultura, pa samim tim i stvaranju međusobnograzumevanja i prijateljstava koji nužno vode prevazilaženju sukoba koji su zasnovanina neprihvatanju različitosti i stvaranju ambijenta za jedinstvo u različitostima (unityin diversity).

U teh nič ko-teh no lo škom smi slu smo uz na pre do va li do va si on skih pro stran -sta va, osvojili kosmos, a da pri tom ni smo po be di li i usa vr ši li se be od no sno raz -vi li sa mo svest o sve op štem do bru za čovečanstvo. Razvojem preventivne, javne,posebno kulturne diplomatije i „kulture mira“ dostojanstvenim sećanjem na žrtveratnih razaranja, širenjem svesti o nuklearnoj pretnj i potrebi razoružanjai,podizanje ekološke kulture, negovanje kulturne baštine i spomeničkog nasleđa iistorijskih muzeja, čovečanstvo ima šansu da odneguje nove genracije u duhurazumevanja, prijateljstva i tolerancije.

Princip i formula „jedinstvo u različitosti“- unity in diversity predstavljajuvrednosnu i metodološku matricu, čijoj se primeni teži u cilju promovisanjaglobalne “kulture mira“. Mnogi teoretičari politike, čak smatraju da bi seafirmacijom uticaja i prožimanjem različitih civilizacija i kultura, dakleinterkulturnim dijalogom i intenziviranjem kulturne diplomatije mogla stvoritikvalitativna osnova preventivne diplomatije i prevencije budućih sukoba koji suse do sada, u velikom broju slučajeva, zasnivali na kulturnoj različitosti,nerazumevanju, pa konsekventno tome završavali neprijateljstvom. Osmišljavanjerazvoja našeg modernog društva i međunarodnih odnosa u uslovima negovanja„kulture mira“, razumevanja i stvaranja prijateljskih odnosa kao vrhunskenematerijalne kulturne baštine sveta i najdragocenije civilizacijske tekovinečovečanstva, predstavlja najvažniji zadatak svih diplomatija sveta u atomskoj eripunoj svakodnevnih bezbednosnih izazova. U tom smislu, pojedini teoretičarikulturnu diplomatiju doživljavaju kao „vrhunac diplomatije uopšte“.

U fokusu istraživača pitanje kulturne baštine i “kulture mira” u stvari jepitanje budućnosti tog kolektivnog iskustva čovečanstva, koje time prestaje da


bude mrtvo svedočanstvo prošlih vremena i postaje živi kapital i lična kartadiplomatije, merilo samosvojnosti i svesti o opštem dobru čovečanstva ikredibiliteta naroda, ali i vrhunskog dostignuća moderne civilizacije očuvanja„kulture mira“ u uslovima globalnih pomeranja značenja suvereniteta, sageografskih granica, na granice nacionalnih identiteta i jedinstva u različitostima.Tome je posvećena i nova naučna disciplina – heritologija.

Unapređenje ugleda i položaja države u međunarodnim odnosima se posebnomože ostvariti promocijom njene kulturne baštine, kulturnih vrednosti kao irazmenom kulturnih dobara. Kriza identiteta u uslovima supremacije umeđunarodnim odnosima sa kojom se svet, sve izraženije, suočava uslovljavapotrebu za definisanjem zajedničkih „vrednosnih potencijala“ kao temeljaizgradnje nove strukture međunarodnih odnosa.

LITERATURA

1. BERNARD, Jessie: »L’etude sociologique des conflits«. — In: De la naturedes conflits. — Paris: UNESCO, 1957

2. BOUND, Kirsten, BRIGGS, Rachel, HOLDEN John, JONES Samuel,Cultural Diplomacy, Demos, London, 2007.

3. HARTLI Džon, Kreativne industrije, Klio, Beograd, 2007.4. MELISSEN,Jan The New Public Diplomacy: Soft Power in International

Relations, Palgrave Macmillan, New York, 2005. 5. NYE, Jo seph Pe a ce in Parts: In te gra tion and Con flict in Re gi o nal Or ga ni za -

tion, Lit tle Brown, Bo ston, 19716. POLIĆ-Radovanović,Suzana, Multidisciplinarna konvergencija informatičkih

i heritoloških nauka. INFOTEH, 2011. 7. POPOVIĆ-Živančević, Mila, Muzeji i nematerijalna baština. Nematerijalno

nasleđe u Srbiji. br.1. Ministastvo kulture Republike Srbije, 2011.8. PURSER, R. E. Contested Presents: Critical Perspectives on “Real-Time”

Management. U: Whipp/Adam/Sabelis (ed). S. 155-167, 2002.9. Seoul Declaration, Museums and Intangible Heritage, 20th ICOM General

Conference, Seoul, Rep.of Korea, October 2004.


Проф. др Миљојко БАЗИЋ1

МА Александар БАЗИЋ2

ИДЕНТИФИКАЦИЈА И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ(интердисциплинарни приступ)

РЕЗИМЕ: Кључ ни про цес по мо ћу ко га се кон сти ту и ше иден ти тет је иден -ти фи ка ци ја. По мо ћу ње, дру штве на гру па пре но си по је дин ци ма мо де ле икри те ри ју ме из бо ра, на осно ву ко јих се они сме шта ју у со ци јал ни ми ље ираз ви ја ју осе ћа ње при пад но сти од ре ђе ној гру пи, ко лек ти ву, кла си или на -ци ји. У за ви сно сти од сте пе на при пад но сти, има мо раз ли чи те ни вое иден -ти фи ка ци је: иден ти фи ка ци ја у нај у жем, ши рем и нај ши рем сми слу.

Иден ти фи ка ци ја у нај у жем сми слу озна ча ва ме ха ни зам пу тем ко јег по је ди -нац оства ру је слич ност или исто вет ност са не ком дру гом осо бом, при хва -та ју ћи ње не ста во ве, вред но сти, на чин по на ша ња и уку пан по ло жај.

Иден ти фи ка ци ја у ши рем сми слу под ра зу ме ва: по и сто ве ћи ва ње по је дин цаса по је ди ним дру штве ним гру па ма ко ји ма при па да или ко ји ма те жи да при -пад не, као и при хва та ње вред но сти, по гле да на свет и обра за ца по на ша њасвој стве них тим гру па ма.

Иден ти фи ка ци ја у нај ши рем зна че њу, об у хва та про цес по и сто ве ћи ва ња по -је ди на ца са нај ши рим сло је ви ма дру штва по пут кла се или на ци је. Про цесиден ти фи ка ци је ни је увек исти. Ње га од ре ђу је вр ста иден ти те та. По сто једве вр сте иден ти те та и то пер со нал ни и ко лек тив ни. Пер со нал ни иден ти -тет под ра зу ме ва по сто ја ње све сти о са мо ме се би као раз ли чи том од свихдру гих по пре ди спо зи ци ја ма, по на ша њу, из гле ду, итд

Ве о ма је сло жен скуп фак то ра ко ји ути чу на фор ми ра ње ко лек тив ног иден -ти те та, од ко јих су нај бит ни ји за јед нич ка кул ту ра, ве ра, кла са или на ци ја.За то се као нај ва жни је вр сте ко лек тив ног иден ти те та мо гу из дво ји ти груп -ни, кул тур ни, вер ски, кла сни и на ци о нал ни иден ти тет.

У фор ми ра њу иден ти те та ин ди ви дуа основ не вред но сти свог жи во та нај -че шће из вла чи из сво је кул ту ре, која је материјализована у културном


1 Проф. др Миљојко Базић, Мегатренд универзитет, Београд.

2 МА Александар Базић, докторске студије на Факутету за пословне студије, Београд.

наслеђу. Кул тур ним на сле ђем се обез бе ђу је пре но ше ње те ко ви на из ме ђураз ли чи тих ге не ра ци ја, чи ме прет ход не ге не ра ци је са оп шта ва ју но вим сво -ја до стиг ну ћа, са зна ња и иде је. Оно пред ста вља од ре ђе ну дру штве ну сре -ди ну ко ју сва ка ин ди ви дуа за ти че при ли ком ро ђе ња као свет ко ји имаод ре ђе но зна че ње и од ре ђе на пра ви ла, ко ји ма се и она мо ра при ла го ди ти.Оно од сли ка ва у це ло сти чо ве ков раз вој, ње го ве кул тур не на ви ке, ко је јесхва тао, при хва тао и са њи ма жи вео у од ре ђе ном исто риј ском пе ри о ду.

Кул тур но на сле ђе, за то, не ма са мо за да так да спо ља де лу је на људ ску лич -ност, већ и да је по кре ће из ну тра. Ка кву ће уло гу има ти кул тур но на сле ђе упроцесу идентификације за ви си од ви ше фак то ра. Нај че шће су усло вље нивре ме ном на стан ка, вр стом, на уч ном спо зна јом и при ме ном кул тур ног на -сле ђа у сва ко днев ном жи во ту.

Кључне речи: идентитет, идентификација, култура, културно наслеђе,културна политика

УВОД

У ра зним иза зо ви ма, лич ност че сто по ста вља пи та ња: Ко сам ја? Ко смоми? Ко је дру ги? схва та ју ћи на тај на чин по јам иден ти те та као свој ство сво -је и дру штве не ег зи стен ци је. Од го вор на ова пи та ња не мо же се да ти, доксе не од го во ри на до дат но пи та ње: где ја при па дам? До дат но пи та ње, је пи -та ње од но са пре ма дру ги ма, бу ду ћи да се у од но су пре ма дру гом или дру -ги ма, утвр ђу је вла сти та при пад ност.

Без осе ћа ња иден ти те та чо век је без име на је дин ка и ње гов је ди ни знакрас по зна ва ња је лич но име, ко је нам ни шта не го во ри о ње го вим ка рак тер -ним цр та ма, спо соб но сти ма и скло но сти ма, ни ти го во ри о то ме где тај по -је ди нац при па да у со ци јал ном и ду хов ном сми слу.

Зна чи, иден ти тет тре ба по сма тра ти као је згро лич но сти, за то што онса др жи ин те гра тив ни до жи вљај ко ји омо гу ћа ва да са ми се бе пре по зна мо ура зним си ту а ци ја ма и вре ме ни ма, као и да раз ли ку је мо се бе од дру гих. Онје га ран ци ја кон ти ну и те та лич но сти, јер пред ста вља спо ну из ме ђу про шло -сти, са да шњо сти и бу дућ но сти. Он не на ста је од јед ном, не го је ре зул татукуп не со ци ја ли за ци је лич но сти, од ње ног нај ра ни јег до нај ка сни јег до ба.

Иден ти тет је исто вре ме но и ин ди ви ду ал ни и ко лек тив ни фе но мен ко јиукљу чу је пре у зи ма ње но вих еле ме на та, као и очу ва ње ста рих, та ко да јепси хо со ци јал на и кул ту ро ло шка ди фе рен ци ја ци ја увек мо гу ћа; иден ти тетје од ре ђен ка ко при па да њем, та ко и ауто но ми јом, при че му не ки еле мен тимо гу би ти зна чај ни ји од дру гих (то зна чи да њи хо ва ме ђу соб на хи је рар хи -ја ни је ис кљу че на).


Кључ ни про цес по мо ћу ко га се кон сти ту и ше иден ти тет је иден ти фи ка -ци ја. По мо ћу ње, дру штве на гру па пре но си по је дин ци ма мо де ле и кри те -ри ју ме из бо ра, на осно ву ко јих се они сме шта ју у со ци јал ни ми ље ираз ви ја ју осе ћа ње при пад но сти од ре ђе ној гру пи, ко лек ти ву, кла си или на -ци ји. У за ви сно сти од сте пе на при пад но сти, има мо раз ли чи те ни вое иден -ти фи ка ци је: иден ти фи ка ци ја у нај у жем, ши рем и нај ши рем сми слу.

Фор ми ра ње иден ти те та је се лек ти ван про цес, ко ји је стал но под ути ца -јем раз ли чи тих фак то ра из про шло сти, као и под де ло ва њем ра зних фак то -ра из са да шњо сти ко је лич ност би ра сво јим опа жа ји ма.

Ко ли ко су ти ко ре ни при сут ни да нас у све сти јед не на ци је за ви си, пре све -га, од на уч не спо зна је вред но сти кул тур ног на сле ђа и њи хо ве прак тич не при -ме не у сва ко днев ном вас пит но-обра зов ном и кул тур но-за бав ном жи во ту. Аконе ма аде кват не на уч не спо зна је или прак тич не при ме не, он да њи хо ва вред -ност гу би на зна ча ју и су прот но. У том од но су пре ма кул тур ном на сле ђу ви -ди се не са мо од нос на ци је пре ма сво јој про шло сти, већ и од нос пре маса да шњо сти а на зи ре се и од нос пре ма бу дућ но сти. У том од но су мо же се ви -де ти да ли на ци ја има кон ти ну и тет или дис кон ти ну и тет у свом раз во ју.

КАКО СЕ ОД РЕ ЂУЈЕ ИДЕН ТИ ТЕ Т

У мно гим на у ка ма, по пут со ци о ло ги је, пси хо ло ги је, фи ло зо фи је, ме ди -ци не, реч иден ти тет све се ви ше упо тре бља ва. „Осим у на у ци он се све ви -ше ко ри сти као по шта па ли ца у сва ко днев ној ко му ни ка ци ји, што до во ди дото га да све ви ше по ста је оп шта реч, не са мо по ши ро ком ко ри шће њу, не гои по зна че њи ма ко ја му се да ју“3.

Иден ти тет је до био ши ро ки сми сао ка ко у при ли ка ма ка да се го во ри о по -твр ди, очу ва њу, от кри ћу, раз вит ку или пре по зна ва њу иден ти те та, та ко и ка дасе го во ри о лич ном, груп ном, кул тур ном, на ци о нал ном, вер ском, пол ном, со -ци јал ном, кла сном, исто риј ском или не ком дру гом иден ти те ту. “Иден ти тет-пер со нал ни, со ци јал ни, по ли тич ки, кул тур ни је сте ти пич на реч у мо ди, чи јасе упо тре ба про гре сив но ши ри, по ста ју ћи та ко све нео д ре ђе ни јом.”4

По ре кло ре чи иден ти тет мо же се на зре ти у ла тин ским ре чи ма “idem”(исто), “iden ti den” (по но вље но), док име ни ца “iden ti tas” (иден ти тет) зна чи


3 Др Миљојко Базић, Идентитет и културно наслеђе Срба, Научна КМД, Београд,2007. стр. 17.

4 Бра ни мир Стој ко вић, Европ ски кул тур ни иден ти тет, Про све та, Ниш и За вод за про -у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Бе о град, 1993, стр. 13.

“исто вет ност, сва ки по јам, сва ки пред мет је сте оно што је сте, зна чи оношто зна чи (А=А).”5 Иден ти те том се од ре ђу је “од нос из ме ђу два ми са о наили опа жај на објек та ко ји су под ло жни истим пра ви ли ма и има ју исту фор -му, та ко да је, што је исти ни то за је дан у фор мал ном сми слу, исти ни то је иза дру ги, упр кос раз ли ка ма у са др жа ју или ма те ри ји.”6 Ме ђу тим те раз ли -ке не сме ју да угро зе су бјек тив но осе ћа ње о исто вет но сти и кон ти ну и те ту.

Има ју ћи у ви ду да осе ћа ња ва ри ра ју по сте пе ну сво је ја чи не (не ка осе -ћа ња су ја ча, не ка сла би ја), је дан број те о ре ти ча ра из вла чи за кљу чак даиден ти тет “ни је од ре дљив у јед ном ап со лут ном сми слу”,7 већ је то стварсте пе но ва ња. Иден ти тет не ке осо бе не мо же се об ја сни ти по зи ва њем на по -сто ја ње јед не за себ не ка рак те ри сти ке, већ га тре ба схва ти ти у сми слу пси -хо ло шког кон ти ну и те та и по ве за но сти.

Лич ни иден ти тет, на при мер, зна чи свест о се би и по и сто ве ћи ва ње сасо бом, по твр ђи ва ње се бе и свој ства свог ја. Груп ни иден ти тет озна ча ва по -и сто ве ћи ва ње са ра сом, на ци јом, ет нич ком или со ци јал ном гру пом, ло кал -ним ста нов ни штвом или ста нов ни штвом кра ја. На гла ша ва њем овихсвојстава, иден ти те том се утвр ђу је слич ност или раз ли чи тост. “ Уоби ча је -но зна че ње ко је се иден ти те ту да је слу жи и јед ној и дру гој свр си, тј. и на -гла ша ва њу истих и на гла ша ва њу по себ них осо би на.”8

На пи та ње да ли је осе ћа ње иден ти те та све стан до жи вљај, Ерик сон од -го ва ра“да је по не ка да и су ви ше све стан. Та ко смо ми нај све сни ји на шегиден ти те та, баш он да ка да га тек до би ја мо и ка да се ма ло из не на ђе но сањим упо зна мо; или, опет, ка да смо на пра гу кри зе и ка да осе ћа мо да наспри ти ска кон фу зи ја иден ти те та.”9

Зна чи, иден ти тет је га ран ци ја кон ти ну и те та лич но сти, јер пред ста вљаспо ну из ме ђу про шло сти, са да шњо сти и бу дућ но сти. Он не на ста је од јед -ном, не го је ре зул тат укуп не со ци ја ли за ци је лич но сти, од ње ног нај ра ни јегдо нај ка сни јег до ба.


5 Ми лан Ву ја кли ја, Реч ник стра них ре чи и из ра за, Про све та, Бе о град, 1980, стр. 320.

6 Др Бо ри слав Сте фа но вић, Об у хват ни реч ник пси хо ло шких и пси хо а на ли тич ких пој -мо ва, Са вре ме на ад ми ни стра ци ја, Бе о град, 1972, стр. 140.

7 Kat he ri ne, Hof fman, Con cepts of Iden tity, Har per Col li nes, New York, 1996. p. 63.

8 Сте ван Мај сто ро вић, У тра га њу за иден ти те том, Сло во љуб ве - Про све та, Бе о град,1979. год, стр. 212.

9 Е. Ерик сон, Омла ди на, кри за, иден ти фи ка ци ја, НИП “По бје да”, Ти то град, 1976, стр. 139.

Ди ја лек тич ка при ро да иден ти те та се огле да у чи ње ни ци да он иден ти -фи ку је и раз ли ку је. Иден ти тет је про мен љив, јер су и би о ло шке и со ци о -ло шке чи ње ни це ко је га од ре ђу ју про мен љи ве.

Уз по јам иден ти тет, ве зан је, као су штин ски атри бут, по јам ауто но ми је, ко -ји зна чи мо гућ ност упра вља ња од ре ђе ном це ли ном на соп стве ни на чи ни, штопрет по ста вља по тре бу са мо кон тро ле пре ма вла сти тим кри те ри ју ми ма.

Иден ти тет је исто вре ме но и ин ди ви ду ал ни и ко лек тив ни фе но мен ко јиукљу чу је пре у зи ма ње но вих еле ме на та, као и очу ва ње ста рих, та ко да јепси хо со ци јал на и кул ту ро ло шка ди фе рен ци ја ци ја увек мо гу ћа; иден ти тетје од ре ђен ка ко при па да њем, та ко и ауто но ми јом, при че му не ки еле мен тимо гу би ти зна чај ни ји од дру гих (то зна чи да њи хо ва ме ђу соб на хи је рар хи -ја ни је ис кљу че на). То да ље зна чи да иден ти тет не са мо да ме ња сво је са -став не де ло ве, већ и да оп ста је са мо за хва љу ју ћи тој спо соб но сти.”10

Да кле, иден ти тет је про ти ву ре чан по јам ко ји се мо же од ре ди ти као са -мо свест или су бјек тив ни до жи вљај од ре ђе не лич но сти о са мој се би, каоби ћу раз ли чи том од свих дру гих по по на ша њу, по тре ба ма, мо ти ва ци ји, ин -те ре си ма, ста во ви ма, нор ма ма, иако са њи ма жи ви у истом вре ме ну и про -сто ру и при па да ис тој кул ту ри. „Фор ми ра ње иден ти те та је вр ло сло жен иду го тра јан про цес ко ји на ста је пу тем иден ти фи ка ци је“11. Пу тем ње по је -ди нац или од ре ђе на гру па до би ја об лик пер со нал ног или груп ног иден ти -те та.

ФОР МИ РА ЊЕ ИДЕН ТИ ТЕ ТА

Кључ ни про цес по мо ћу ко га се кон сти ту и ше иден ти тет је иден ти фи ка -ци ја. У за ви сно сти од сте пе на при пад но сти, има мо раз ли чи те ни вое иден -ти фи ка ци је: иден ти фи ка ци ја у нај у жем, ши рем и нај ши рем сми слу.

Иден ти фи ка ци ја у нај у жем сми слу озна ча ва ме ха ни зам пу тем ко јег по -је ди нац оства ру је слич ност или исто вет ност са не ком дру гом осо бом, при -хва та ју ћи ње не ста во ве, вред но сти, на чин по на ша ња и уку пан по ло жај. Овоје нај ра ни ји све сни по сту пак лич но сти ко јим она ства ра чврст свет на осно -ву ко је га из два ја се бе као јед ног од су бје ка та, а по том са дру ги ма ус по ста -вља ме ђу соб не од но се.


10 Др Бра ни мир Стој ко вић, Иден ти тет као де тер ми нан та кул тур них пра ва, Збор ник,Кул тур на пра ва, Бе о град ски цен тар за људ ска пра ва, Бе о град, 1999, стр. 20-21.


Иден ти фи ка ци ја у ши рем сми слу под ра зу ме ва: по и сто ве ћи ва ње по је -дин ца са по је ди ним дру штве ним гру па ма ко ји ма при па да или ко ји ма те жида при пад не, као и при хва та ње вред но сти, по гле да на свет и обра за ца по -на ша ња свој стве них тим гру па ма.”12 У овој фа зи, лич ност се нај пре иден -ти фи ку је са ауто ри те том сво јих нај бли жих, а по том са дру гим гру па ма. Насвет се гле да као на до бро-зло, пра во-кри во, да-не.

Иден ти фи ка ци ја у нај ши рем зна че њу, об у хва та про цес по и сто ве ћи ва -ња по је ди на ца са нај ши рим сло је ви ма дру штва по пут кла се или на ци је. Утом про це су иден ти фи ка ци ја “об у хва та раз ви ја ње соп стве ног по гле да насвет, на ла же ње од го во ра о ка рак те ру при ро де и дру штва, као и се бе са -мог.”13 За вр шни про цес овог ни воа иден ти фи ка ци је огле да се у кон тро лисво јих им пул са у од но си ма са сво јом не по сред ном или ши ром око ли ном.

Про цес опа жа ња се бе са мо га и се бе у око ли ни, би ло да је она ужа илиши ра, да је кључ за раз у ме ва ње иден ти фи ка ци је. Иден ти фи ка ци ја је про -цес ко ји ре зул ти ра ти ме да су бјект (пер со нал ни или ко лек тив ни) на у чи дараз ли ку је се бе од дру гих. Тај про цес по чи ње он да “ка да не ки су бјект аси -ми ли ра или при сва ја не ки вид, свој ство или осо би ну дру гог, те се пре о бра -жа ва пот пу но или де ли мич но по узо ру на ње га.”14 Фор ми ра ње иден ти те таза ви си од то га у ко јој ме ри су уса гла ше ни про це си ди ферен ци ја ци је се беод дру гих и по и сто ве ћи ва ња са дру ги ма.

По сто ји мно го фак то ра ко ји ути чу на иден ти фи ка ци ју и они “мо гу би -ти ја чи или сла би ји, пре суд ни ји или ма ње ва жни, сло же ни ји или јед но став -ни ји, ду го роч ни ји или тре ну тач ни ји.”15 Фор ми ра ње иден ти те та јесе лек ти ван про цес, ко ји је стал но под ути ца јем раз ли чи тих фак то ра из про -шло сти, као и под де ло ва њем ра зних фак то ра из са да шњо сти ко је лич ностби ра сво јим опа жа ји ма.

Не за о би ла зан фак тор иден ти фи ка ци је је би о ло шко са зре ва ње и со ци -ја ли за ци ја. Про цес би о ло шког са зре ва ња на ла зи се из ван људ ске кон тро -ле, те се од ви ја по сво јим вла сти тим за ко ни ма. “Со ци ја ли за ци ју раз у ме мокао про цес у то ку ко јег ин ди ви дуа ин тер ак ци јом са сво јом со ци јал ном сре -


12 За гор ка Го лу бо вић, у ча со пи су, Фи ло зо фи ја и дру штво 9/10, Ин сти тут за фи ло зо фи -ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град, 1996, стр. 160.

13 Со ци о ло шки реч ник, Са вре ме на ад ми ни стра ци ја, Бе о град, 1982, стр. 220.

14 Ан то ан По ро, Ен ци кло пе ди ја пси хи ја три је, Но лит, Бе о град, 1990, стр. 231.

15 Др Бран ко Ра кић, Ко сам ја – су срет са со бом, Де чи је но ви не, Гор њи Ми ла но вац,1983, стр. 59.

ди ном усва ја зна ња, ве шти не, на ви ке, ста во ве, вред но сти и дру ге спо зна јеко је су јој по треб не за успе шно функ ци о ни са ње у сре ди ни у ко јој жи ви.”16

Иден ти фи ка ци ја је од нос „ко ји ин ди ви дуа ус по ста вља са сво јом око ли -ном, а не не што што јој се про сто на ме ће спо ља, бу ду ћи да чо век у про це -су иден ти фи ка ци је ин те гри ше кул ту ру да тог дру штва у струк ту ру сво јелич но сти.”17 Иден ти фи ка ци ја има спо ља шњу и уну тра шњу стра ну. Она чи -ни, с јед не стра не, про цес при ла го ђа ва ња и иден ти фи ко ва ња са со цио-кул -тур ном сре ди ном, а са дру ге стра не, про цес ин ди ви ду а ли за ци је илираз ви ја ња уну тра шњих по тен ци ја ла ин ди ви дуе у ма њем или ве ћем скла дуса зах те ви ма и нор ма ма сре ди не.

Оба аспек та са др жа на су у про це су фор ми ра ња пер со нал ног и ко лек -тив ног иден ти те та. У пр вом слу ча ју, на гла сак је на укла па њу иди ви дуе уда ти со ци јал ни ми ље, а у дру гом на ин ди ви ду ал ним ком по нен та ма. “У про -це су иден ти фи ка ци је, нај зна чај ни ју уло гу игра ју за јед нич ке вред но сти ипо тре ба да се оне при хва те као основ ни ре гу ла то ри за јед нич ког жи во та.”18

Иден ти фи ка ци ја је, да кле, ка нал кроз ко ји се при пре ма под ло га за фор ми -ра ње пер со нал ног и ко лек тив ног иден ти те та. Пу тем ње се фор ми ра ма три цана ко јој се мо гу да ље раз ви ја ти сво је вр сни ква ли те ти, би ло ин ди ви ду ал ни би -ло ко лек тив ни и ти ме ус по ста ви ти гра ни ца из ме ђу се бе и дру гих.

Због то га је фор ми ра ње иден ти те та ве о ма сло жен про цес у ко јем по је ди -нац мо ра, истовре ме но, да са вла да ва про ти ву реч но сти у со ци јал ном окру же -њу и у са мом се би. Про цес иден ти фи ка ци је ни је увек исти. Ње га од ре ђу је вр стаиден ти те та. По сто је две вр сте иден ти те та и то пер со нал ни и ко лек тив ни.

УТИЦАЈ КУЛ ТУР НОГ НА СЛЕ ЂА НА ИДЕНТИФИКАЦИЈУ

Ка кву ће уло гу има ти кул тур но на сле ђе на идентификацију а ви си од ви -ше фак то ра. Нај че шће су усло вље ни вре ме ном на стан ка, вр стом, на уч ном спо -зна јом и при ме ном кул тур ног на сле ђа у сва ко днев ном жи во ту. Вре ме на стан какул тур ног на сле ђа је вр ло бит но за идентификацију. У ње му се мо гу ви де тико ре ни на ци о нал не припад но сти. Што су ти ко ре ни ду бљи, од но сно што јевре ме кул тур ног на сле ђа уда ље ни је од са да шњо сти, ти ме се по твр ђу је да је


16 Мла ден Зво на ре вић, Со ци јал на пси хо ло ги ја, Школ ска књи га, За греб, 1985, стр. 79.

17 Б. Пе шић, Со ци о ге не за и он то ге не за као је дин стве ни про це си људ ског раз во ја, Со -ци о ло ги ја бр 1, 1988, стр. 147.

18 За гор ка Го лу бо вић, Ја и дру ги, Ре пу бли ка, Бе о град, 1999, стр. 40.

на ци ја има ла бо га ту исто риј ску про шлост и да је као та ква би ла од ве ли когзна ча ја за раз вој од ре ђе ног ре ги о на или чо ве чан ства у це ли ни.

„Ко ли ко су ти ко ре ни при сут ни да нас у све сти јед не на ци је за ви си, пре све -га, од на уч не спо зна је вред но сти кул тур ног на сле ђа и њи хо ве прак тич не при -ме не у сва ко днев ном вас пит но-обра зов ном и кул тур но-за бав ном жи во ту. Аконе ма аде кват не на уч не спо зна је или прак тич не при ме не, он да њи хо ва вред -ност гу би на зна ча ју и су прот но. У том од но су пре ма кул тур ном на сле ђу ви -ди се не са мо од нос на ци је пре ма сво јој про шло сти, већ и од нос пре маса да шњо сти а на зи ре се и од нос пре ма бу дућ но сти. У том од но су мо же се ви -де ти да ли на ци ја има кон ти ну и тет или дис кон ти ну и тет у свом раз во ју“.19

На ци је ко је су свој од нос пре ма про шло сти га ји ле као од нос пре ма нај -ви шим вред но стима, успе ва ле су да са чу ва ју сво је кул тур но на сле ђе и из -гра де ста би лан иден ти тет. За то је ста ње кул тур ног на сле ђа нај бо љи све доккон ти ну и те та или дис кон ти ну и те та личног или колективног иден ти те та.

На уч на спо зна ја кул тур ног на сле ђа пред ста вља би тан фак тор заидентификацију . Мо же јед на на ци ја да има да ле ке и ду бо ке ко ре не на стан -ка свог кул тур ног на сле ђа и да је оно бо га то и ра зно вр сно, али ако оно ни -је истин ски на уч но спо зна то, он да је ње го ва кул тур на вред ностза не мар љи ва, а прак тич на при ме на нео д го ва ра ју ћа.

Ме сто кул тур ног на сле ђа у идентификацији у сва ко днев ној жи вот ној прак -си је у ства ри од нос ствар ног и мо гу ћег. Где је тај од нос уса гла шен, ту су напра ви на чин ва ло ри зо ва не вред но сти кул тур ног на сле ђа и идентификације ису прот но. По што је идентификација раз вој на ка те го ри ја, у ње го вом кон сти ту -и са њу уче ству је ви ше раз ли чи тих ком по нен ти кул тур ног на сле ђа. Ме ђу тим,све ком по нен те не ути чу под јед на ко. Не ке то чи не ма ње, не ке ви ше - за ви сноод усло ва у по је ди ним раз вој ним фа за ма на ци је.

Са да шњост и про шлост су гло бал не од ред ни це за се лек ци ју кул тур ногна сле ђа. Ствар на ме ра вред но сти кул тур них те ко ви на из про шло сти и пра -ва ме ра при ме не у са да шњо сти, на го ве шта ва пра ву сли ку на ци је, где се ви -ди: шта је она би ла, шта је сте и шта тре ба да бу де. Ако се не схва та про блемидентификације да нас и ако се не зна ка ква се бу дућ ност же ли, кул тур нона сле ђе гу би сми сао, јер не ће да ти ре зул та те ко је мо же.

Тра ди ци о нал на кул ту ра је пу на емо ци ја, јер нас под се ћа на зна ме ни таде ла на ших пре да ка и опо ми ње да не те ба да их за бо ра ви мо. Осим то га,



она уса ђу је у на ма осе ћа ње зре ло сти исто ри је. За то кул тур но на сле ђе ула -зи у вид но по ље чо ве ка тек ка да је по ста ло за ње га вред ност по мо ћу ко јемо же да ме ња по сто је ће ста ње и на тај на чин ху ма ни зу је и бо га ти свој свет.

У кул тур ном на сле ђу не тре ба гле да ти са мо збир ста тич них кул тур нихвред но сти, већ тре ба гле да ти збир на ци о нал ног ства ра ла штва у ко јем јеуоп ште на сли ка о по на ша њу, нор ма ма, вред но сти ма, ве ро ва њи ма, оби ча -ји ма у од ре ђе ном исто риј ском раз во ју на ци је. Упра во кроз ту ства ра лач куком по нен ту, кул тур но на сле ђе до би ја по кре тач ку уло гу у идентификацији.Та ства ра лач ка уло га кул тур ног на сле ђа се не мо же из дво ји ти и по сма тра -ти из ван исто ри је на ци је, као што се не мо же кул ту ра из дво ји ти из исто ри -је људ ског раз во ја, јер је она ин кор по ри ра на у људ ски жи вот и пред ста вљањегов не раз двој ни део. Сва ко дру штво и сва ка на ци ја вр ши хи је рар хиј скукла си фи ка ци ју кул тур них те ко ви на.

Да би се раз у ме ла уло га кул тур ног на сле ђа у идентификацији, мо ра мокул тур но на сле ђе по сма тра ти као чи ни о ца ко ји ути че на из град њу лич но -сти. Лич ност се укљу чу је у на ци о нал не то ко ве и њен исто риј ски кон ти ну -и тет, та ко што пре у зи ма аку му ли ра не те ко ви не кул ту ре пред ста вље не укул тур ном на сле ђу и по мо ћу њих раз ви ја по жељ не од но се и де лат но сти.При то ме ин ди ви дуа се су о ча ва са пи та њем: ко је су то нај по зна ти је вред -но сти кул тур ног на сле ђа ко јем при па да? Да би од го во ри ла она мо ра да имаиз ве стан оквир ори јен та ци је у ко ји спа да ју од ре ђе на зна ња, ве ро ва ња, вред -но сти, пра ви ла, за бра не и нор ме кул тур ног на сле ђа. Али, по што лич ностни је са мо чи сти кон зу мент кул тур них вред но сти, већ и ства ра лац, она уно -си од ре ђе не про ме не у сво ју сре ди ну, ко је не мо ра ју да бу ду ства ра ла штвоу пра вом сми слу али мо гу до при не ти раз ви ја њу ства ра лач ких де лат но стии под сти ца ти ак тив ни ји од нос пре ма око ли ни.

Очу ва ње иден ти те та не би би ло мо гу ће ако би се са мо не го ва ло кул тур нона сле ђе, а угу шио сва ки ства ра лач ки чин. Јер жи ве ти са мо од кул ту ре пре не -се не из про шло сти зна чи од ре ћи се ства ра лач ког чи на и кре а тив ног жи во та.Због то га идентификација и на ци о нал ни раз вој не мо гу за сва вре ме на да сете ме ље на про шло сти, већ тре ба да по сто ји кре а тив на са да шњост ко ја ће даобо га ти и про ши ри ту про шлост. Оста ти са мо на про шло сти - без кре а тив неса да шњо сти мо же да иза зо ве, код лич но сти, од бој ност и не за до вољ ство по -сто је ћим. Та кву си ту а ци ју об ја шња ва про фе сор Бо жо вић: “По ста ју ћи стра нацу соп стве ној лич но сти, лич ност на пу шта здра ви људ ски из раз и гу би кон струк -тив ну енер ги ју.”20 То не за до вољ ство са по сто је ћим мо же не га тив но да ути чена очу ва ње на ционал ног иден ти те та.


20 Рат ко Бо жо вић, Ис ку ше ње сло бод ног вре ме на, ПКССОЈ, Бе о град, 1975, стр. 207.

За то, кул тур но на сле ђе тре ба да под сти че код лич но сти спо соб но сти и по -тре бе за но вим ства ра ла штвом, без ко јег не ма на прет ка на ци је и очу ва ња иден -ти те та у но вим окол но сти ма. Кул тур но на сле ђе тре ба да до при не се раз во јукри тич ког ду ха и ства ра лач ке спо соб но сти по је дин ца, јер се са мо та ко кул тур -но на сле ђе бо га ти, а на ци ја од бо гат ства кул ту ре жи ви. Функ ци о нал ност кул -тур ног на сле ђа у од но су на идентификацију“јед на ка је покла па њумо ти ва ци о ног век то ра са век то ром спо ља шњег при ти ска у сва кој по је ди нач -ној си ту а ци ји или у знат ном бро ју та квих си ту а ци ја.”21

То зна чи да при ме на кул тур ног на сле ђа у сва ко днев ној жи вот ној прак -си мо ра да бу де стал на и осми шље на. Од нос кул тур но на сле ђе -идентификација ни је јед но сме ран. С то га се кул тур но на сле ђе мо ра по сма -тра ти и као објект и као су бјект идентификације. Као објект, кул тур но на -сле ђе пред ста вља сре ди ну ко ју лич ност за ти че при ли ком ро ђе ња и ко ја гаоб ли ку је. Као су бјект, кул тур но на сле ђе пред ста вља ин спи ра ци ју за кре а -тив не де лат но сти на осно ву ко јих се ства ра ју но ве кул тур не вред но сти, ко -је ства ра ју но ви про стор на ци ји за од ре ђе ну ак ци ју.

Кул тур но на сле ђе мо же мо за ми сли ти као ку ћу ко ју су ге не ра ци је ве ко -ви ма гра ди ле и ко ју за ти че мо при ли ком ро ђе ња. На кон из ве сног вре ме на,та ку ћа по ста је ма ла и би ло би по жељ но да се до гра ди, да се обо га ти но -вим еле мен ти ма и са др жа ји ма, ка ко би се ство ри ли усло ви за што бо љи жи -вот. Бу ду ће ге не ра ци је за ти чу до гра ђе ну ку ћу. По сле из ве сног вре ме на, онаће им би ти ма ла и не функ ци о нал на и мо ра ће да је до гра ђу ју и обо га те но -вим са др жа ји ма, и та ко ре дом, од ге не ра ци је до ге не ра ци је.

„За то се у идентификацији, не пре кид но и па ра лел но, јавља ју два ва жнапро це са: пре но ше ње кул тур ног на сле ђа са јед не ге не ра ци је на дру гу и ства -рање но вих кул тур них вред но сти. Усва ја ње вред но сти кул тур ног на сле ђаје иден ти фи ка циј ски про цес од ве ли ке ва жно сти за по у зда но об ли ко ва њеиден ти те та“.22

Ра зно вр сно и спо зна то кул тур но на сле ђе ну ди при пад ни ку на ци је мно -штво на чи на за кре а тив но ис по ља ва ње ду хов них спо соб но сти и за пра вил -ну из град њу и очу ва ње иден ти те та. Уко ли ко је кул тур но на сле ђера зно вр сни је, уто ли ко је ви ше сва ко днев не ства ра лач ке ини ци ја ти ве. Сва -ко днев ни жи вот пред ста вља це ли ну људ ске ег зи стен ци је. “Ка ква нам је сва -ко днев ни ца, та ко у исти ну жи ви мо.”23


21 Зиг мунт Ба у ман, Кул ту ра и дру штво, Про све та, Бе о град, 1984, стр. 70.


23 Дра ган Ко ко вић, За бо ра вље на кул ту ра, Све то ви, Но ви Сад, 1993, стр. 256.

Од ве ли ког бро ја обје ка та кул тур ног на сле ђа, сво јом кре а тив ном ма те -ри јал но шћу и духов но шћу, по себ но се из два ја ју спо ме ни ци кул ту ре. Про -на ла же ње ме ста спо ме ни ка кул ту ре у скло пу кул тур ног на сле ђа за радидентификације, под ра зу ме ва от кри ва ње це ло куп не спо ме нич ке ба шти не,као и ње но све стра но про у ча ва ње, упо зна ва ње и за шти ту.

ЗАКЉУЧАК

Кључ ни про цес по мо ћу ко га се кон сти ту и ше иден ти тет је иден ти фи ка -ци ја. По мо ћу ње дру штве на гру па од ре ђу је по је дин ци ма мо де ле и кри те -ри ју ме из бо ра, на осно ву ко јих се они сме шта ју у со ци јал ни ми ље и на тајна чин раз ви ја ју осе ћа ње при пад но сти пре ма тој гру пи. Пу тем иден ти фи -ка ци ја ин ди ви дуа или гру па, на у чи да раз ли ку је се бе од дру гих. За то иден -ти фи ка ци ја чи ни с јед не стра не про цес при ла го ђа ва ња и иден ти фи ко ва њаса со цио-кул тур ном сре ди ном, а са дру ге стра не, про цес ин ди ви ду а ли за -ци је или раз ви ја ње уну тра шњих по тен ци ја ла ин ди ви дуе ко је су у ма њемили ве ћем оби му у скла ду са зах те ви ма и нор ма ма сре ди не. Про цес иден -ти фи ка ци је ни је увек исти. Ње га од ре ђу је вр ста иден тите та. По сто је двевр сте иден ти те та и то: пер со нал ни и ко лек тив ни.

Глав ни про блем са ко јим се су о ча ва сва ка ин ди ви дуа у про це су из гра дњепер со нал ног иден ти те та огле да се у то ме: ка ко не из гу би ти сво је “ја” при ла го -ђа ва ју ћи се жи во ту у ко лек ти ву. Од го вор на ову ди ле му ле жи у од ре ђи ва њу“ме ре” сa ко јом ће се по је ди нац с јед не стра не адап ти ра ти зах те ви ма сре ди неу ко јој жи ви и са дру ге стра не у спо соб но сти дис тан ци ра ња од ње фор ми ра ју -ћи је згро вла сти то сти, ко је чи ни око сни цу пер со нал ног иден ти те та.

Кул ту ра је је дан од нај бит ни јих чи ни ла ца идентификације. Кул тур нона сле ђе пред ста вља део кул ту ре, ко је ин ди ви дуа за ти че при ли ком ро ђе ња,као окру же ње ко је има од ре ђе но зна че ње и сим бо ли зу је од ре ђе на пра ви лако ји ма се ин ди ви дуа при ла го ђа ва. С дру ге стра не кул тур но на сле ђе сво јимна ци о нал ним и умет нич ким вред но сти ма ин спи рише на ства ра ње но вихкул тур них вред но сти. Као та кво оно пред ста вља не рас ки ди ви део исто риј -ског раз во ја на ци је, ко је сво јом ма те ри јал ном и ду хов ном сфе ром све до чио свим ње них зна чај ним те ко ви на ма.

ЛИТЕРАТУРА

1. Др Миљојко Базић, Идентитет и културно наслеђе Срба, Научна КМД,Београд, 2007.


2. Др Бра ни мир Стој ко вић, Европ ски кул тур ни иден ти тет, Про све та,Ниш и За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Бе о град, 1993.

3. Др Бра ни мир Стој ко вић, Иден ти тет као де тер ми нан та кул тур нихпра ва, Збор ник, Кул тур на пра ва, Бе о град ски цен тар за људ ска пра ва,Бе о град, 1999.

4. Ми лан Ву ја кли ја, Реч ник стра них ре чи и из ра за, Про све та, Бе о град,1980.

5. Др Бо ри слав Сте фа но вић, Об у хват ни реч ник пси хо ло шких и пси хо а на -ли тич ких пој мо ва, Са вре ме на ад ми ни стра ци ја, Бе о град, 1972.

6. Kat he ri ne, Hof fman, Con cepts of Iden tity, Har per Col li nes, New York, 1996. 7. Сте ван Мај сто ро вић, У тра га њу за иден ти те том, Сло во љуб ве - Про -

све та, Бе о град, 1979. 8. Е. Ерик сон, Омла ди на, кри за, иден ти фи ка ци ја, НИП “По бје да”, Ти то -

град, 1976.9. За гор ка Го лу бо вић, у ча со пи су, Фи ло зо фи ја и дру штво 9/10, Ин сти тут

за фи ло зо фи ју и дру штве ну те о ри ју, Бе о град, 1996.10. За гор ка Го лу бо вић, Ја и дру ги, Ре пу бли ка, Бе о град, 1999.11. Со ци о ло шки реч ник, Са вре ме на ад ми ни стра ци ја, Бе о град, 1982.12. Ан то ан По ро, Ен ци кло пе ди ја пси хи ја три је, Но лит, Бе о град, 1990.13. Др Бран ко Ра кић, Ко сам ја - су срет са со бом, Де чи је но ви не, Гор њи

Ми ла но вац, 1983.14. Мла ден Зво на ре вић, Со ци јал на пси хо ло ги ја, Школ ска књи га, За греб,

1985.15. М. Пе шић, Со ци о ге не за и он то ге не за као је дин стве ни про це си људ -

ског раз во ја, Со ци о ло ги ја бр 1, 1988.16. Рат ко Бо жо вић, Ис ку ше ње сло бод ног вре ме на, ПКССОЈ, Бе о град, 1975.17. Зиг мунт Ба у ман, Кул ту ра и дру штво, Про све та, Бе о град, 1984.


Милојко БазићАлександар Базић

IDENTIFICATION AND CULTURAL HERITAGEAbstract: The key process by which identity is constituted is identification. Withit, social group transfer to individuals models and criteria of choice, based onwhich they are placed in a social milieu and develop a sense of belonging to agroup, the collective, class or nation. Depending of level of belonging, there isdifferent stages of identification: identification of the narrowest, wider and thewidest sense.

Identification of the narrowest mean is mechanism by which one individualachieve similarity or sameness with some other person, accepting its views,values, way of behavior and overall position. Identification in wider sense mean:identification of individuals with certain social groups which he belong or whichhe seeks to belong, same as accepting values, view of the world and pattern ofbehavior characteristic for group.

Identification in the widest sense, includes process of identification individualwith the widest layer of society lake class or nation. Process of identification isn’talways the same. It is determined by type of identity. There is two type of identity:personal and collective. Personal identity means that there is awareness of himselfas different from all others by the predispositions, behavior, look and so on.

It is very complex aggregate of factors which influence on forming collectiveidentity, of which most important are common culture, religion, class or nation.That is why as most important kind of collective identity can be separate group,cultural, religion, class and national identity.

In forming identity, individual basic values of life usually pulls from culture,which is materialised in cultural heritage. By cultural heritage it is providedtransfer of heritage between different generations, which previous generation tellsto new one theirs achievements, knowledge and ideas. This represents certainsocial environment that each individual finds himself at the birth as world thathas certain meaning and rules, which he must adapt. It reflect the full humandevelopment, his cultural habits, that he understood, accepted and lived with themin specific historical time.

Cultural heritage, don’t has task to act from outside of the human personality, butto move from inside. What roll cultural heritage will have in process ofidentification depends of many factors. Most common it is determined by the timeof creation, kind, scientific knowledge and applying cultural heritage in everydaylife.

Key word: identity, identification, culture, cultural heritage, cultural polictic.


Dr Zoja BOJIC1

ÉMIGRÉ ART, FOLK TRADITIONS, ARTTRADITIONS: CONTEMPORARY ART

PRACTICES AND SERBIAN CULTURALHERITAGE IN AUSTRALIA

Émigré cultural practices are characterised by both folk art and fine artpractices. The construct of folk artwork, in contrast to the construct of fine artwork, is often defined as characterised by the anonymity of the author andtherefore acquires a different name, an artefact. Some (contemporary) artists whowork within the broader category of the fine arts use some such artefacts as partof the visual material transposed and integrated into their work.

This paper examines these two traditionally different traditions as they appearin the art practices of contemporary Australian artists of Serbian cultural heritage,in particular in the work of the printmaker Milan Milojević.

*****

The art of émigré artists of Serbian cultural heritage has had a significantimpact on the course of art in Australia. This paper demonstrates that these artists’work should be seen from several different perspectives. One perspective is theexamination of the individual oeuvre of each artist and their important andinextricable contribution made to overall Australian art practice. Anotherperspective is the exploration of these artists’ cultural heritage as manifested intheir respective work, frequently previously unknown in Australian culture. Thethird perspective is the impact of the work and ideas which émigré artists ofSerbian cultural heritage brought to Australian art, and the inspiration which theyprovided.


1 University of New South Wales.

The construct of Serbian cultural heritage encompasses several sets of ideassuch as Serbian folklore, mythology, and history (including cultural history andthe history and practice of visual and performing arts, literature and music). Thispaper does not examine the reflection of any one of these constructs alone in thework of individual émigré artists of Serbian cultural heritage practicing inAustralia. Instead, it examines these artists’ practice and the manner in whichtheir work reflects the complexity of these interconnected sets of the ideas.

It is argued that the Serbian cultural heritage is evident in the work of émigréartists of Serbian heritage practicing in Australia through a display of the workof a specific artist, Milan Milojeviћ. The artist whose work is examined is partof the contemporary art scene and the modernist tradition in Australian art. Thetopic is not intended as a survey. The approach adopted in this paper is essentiallyan art historical one, thus providing an alternative and a critique to the model ofcontemporary discourse on the issue of multiculturalism (cultural difference) andthe arts. What is provided is the model for the analysis of the manner in whichthe elements of Serbian cultural heritage have been translated into the visualelements within the imagery of Milan Milojević. However, in establishing thefield of cultural practice, research has been conducted into fields usuallyconsidered outside the purely art historical discourse and sometimes seen as partof cultural studies. This allows for the deeper understanding of his work and thepossibility of cross-cultural readings of previously unexplored elements.

Émigré artists and the Australia Council2

The place of émigré artists and émigré art within Australian arts institutionsis a topic that has been neglected. Most of the literature which examines this issuedoes so from the socio-political point of view,3 focusing on an émigré community


2 ‘Good heavens, we are dealing with mature people, even if they are artists,’ House ofRepresentatives debate on the Australia Council Bill, March 1975, the Australia Council 1974-75 Annual Report motto Annual Report 1974-75, Australia Council, Sydney, 1975, p. 3.

3 The literature dealing specifically with the issues of multiculturalism and the arts in Australiaincludes the following publications: M.J. Bowen, (ed.), Australia 2000, the Ethnic Impact,proceedings of the 1st National Conference on Cultural Pluralism and Ethic Groups in Australia,August 21-25, 1976, University of England Publishing Unit, Armidale, 1977; Peter Quartermaine,(ed.), Diversity itself, essays in Australian arts and culture, University of Exeter, 1986; PeterQuartermaine (ed.), Art, culture and context, examining the evolution of Australian culturalframework and its relationship to the arts, Conference papers 1991, Community Arts Networkof South Australia, Adelaide, 1992; Helen Andreoni (with Janois Wilton and Joseph Eisenberg)and NAVA Outside the gum tree, the visual arts in multicultural Australia, NAVA, Sydney, 1992;

group within the Australian political and social structure. This is also the approachadopted by major national institutions dealing with art and artists. This paper hasadopted a different approach, as it is proposing a perspective which is concernedwith the construct of émigré artists within the system of arts institutions inAustralia, in contrast to the construct of (émigré) social group within theAustralian socio-political life.

This section of this paper examines the construct of émigré artists and itsinterpretation by the most relevant national art institution, the Australia Council.Australian art institutions and émigré artists have had vastly different relationshipsin different periods of Australian political history. These relationships have beenrelated to the establishment and functioning of the federal government’s artsfunding and advisory body, the Australia Council. They are also reflected in thefunctioning of the Council’s machinery over the period of thirty years. TheCouncil has included the issue of émigré artists and émigré art on its agenda sinceits inception as a statutory body in the early 1970s. Definitions, terminology,policies and funding practices have changed with the times, but it will be arguedthat due to the Council’s major inconsistency in the definitions of émigré art,individual émigré artists have not found an appropriate niche within the AustraliaCouncil’s system.

The story of the Australia Council’s definition of émigré art and émigré artistsis a long and ever-changing one, reflecting the changes in the institution itself.However, this paper is not concerned with the issue of the birth of themulticultural ideal per se, its interpretation as a social/political phenomenon


Sneja Gunew and Fazal Rizvi (ed.), Culture, Difference and the Arts, Allen and Unwin, Sydney,1994; Nikos Papastergiadis (ed.), Complex Entanglements, Art, Globalisation and CulturalDifference, Rivers Oram Publishers Ltd, London 2003.

Also see:

Gill Botomley and Marie De Lepervanche, (ed.), Ethnicity, class and gender in Australia, GeorgeAllen and Unwin, Sydney, 1984; Janis Wilton and Richard Bosworth, Old worlds and newAustralia, the post-war migrant experience, Penguin books Australia, Melbourne, 1984; JamesJupp, (ed.), Ethnic Politics in Australia, George Allen and Unwin, Sydney 1984; Bill Cope,Stephen Kastles, Mary Kalantzis, Michael Morrisey Mistaken identity, Multiculturalism and thedemise of nationalism in Australia, Pluto Press, Sydney, 1995 (1st ed 1988),; Human rights andequal opportunity commission, State of the nation, a report on people of NESB, Commonwealthof Australia, 1993; Mary Zournazi, (ed.), Foreign dialogues, memories, translations,conversations, Pluto Press, Sydney, 1998; Ghassan Hage, White Nation, Fantasies of Whitesupremacy in a multicultural society, Pluto Press, Sydney, 1998; Dominique Nacci, AustralianAnti-colonialism, Playground, Canberra, 2002; Ghassan Hage, Against Paranoid Nationalism,Searching for hope in a shrinking society, Pluto Press, Sydney, 2003.

affecting art institutions, or with the cultural theories generated in relation to thegreater awareness of the multicultural nature of Australian society. It is hereexamined in relation to the place of émigré artists within the Australia Councilsystem: do these artists have a place, can they find a place in it, how are theycategorised? In examining this issue this paper is also addressing the history ofthe institution, its relationship with the federal government, its funding, itsstructure, and the terminology it uses to define émigré art.

On the occasion of the Australia Council marking twenty years ‘of service to theAustralian arts’ in February 1993,4 the institution’s Annual Report proudly proclaimedthat the Council made it possible for artists ‘across Australia to develop careers intheir own country.’5 Before its establishment as the Federal Government’s arts-funding agency, the Report says, ‘many of our most talented artists had to go overseasfor careers or resign themselves to the partial development of their art as amateurs.’6

The first Chairman’s Report in 1973 noted that in the past ‘some art forms hadenjoyed no support whatsoever’7 and listed four objectives set out in policies for thearts speech in November 1972 by then Leader of the Opposition, Mr Whitlam:‘encourage excellence in the arts, foster a wider spread of interest and participation,help develop a national identity through artistic expression and project Australia’simage in other countries by means of the arts.8’


4 The first commonwealth arts funding body was the Commonwealth Literary Fund, foundedin 1908 with the aim of providing subsidies for needy writers, but the mechanism wasestablished only in 1968 with the founding of the Australian Council for the Arts, the bodybased on the Arts Council of Great Britain whose function was advisory. It was one of thebodies supported by the federal government such as the Commonwealth Art Advisory Board,the Advisory Committee for Commonwealth Assistance to Australian Composers, theCommonwealth Literary Fund and the interim Council for the National Film and TelevisionSchool, Annual Report, 1973, Australia Council, Sydney, 1973, p. 11.

5 In 1973, the Australian Council for the Arts was replaced by an interim the Australia Councilfor the Arts. In 1975 the Australia Council Act was proclaimed, granting its independencefrom government in policy-making and funding roles. The establishment of a single centralfunding body concerned with practice encompassing all art forms was received with greatenthusiasm by the public during the debate immediately prior to its declaration as a statutorybody. In the first Annual Report of the Australian Council for the Arts, published in 1973,the Chair of the Council, H. C. Coombs, documents the art world’s, and his own,overwhelming support for the establishment of the organisation, Annual Report, 1993-1994,Australia Council, Sydney, 1994, p. 19.

6 Annual Report, 1993-94, Australia Council, Sydney,1993, p. 9.

7 Annual Report, 1973, Australia Council, Sydney, 1973, p. 9.


These objectives, despite changes to the wording, have formed the core of theCouncil’s raison d’étre over the past fourty years. In 1973, the Council consisted ofseven Boards: Aboriginal arts, crafts, film and television, literature, music, theatreand visual arts, but its responsibility for funding the practice within different art formsvaried from that time onwards. The Council itself accepted the responsibility forpolicy development, coordination of multi-art form activities such as festivals andother community events, budget, and the relationship with government departmentsand authorities. In its first year, the Australian Council stayed within the Departmentof the Prime Minister and Cabinet, and had been shifted to various ministries. TheCouncil’s initial concerns regarding its close relationship with the Government havecontinued to echo throughout its history, successive reports continually reiteratingthe need for keeping at ‘arm’s length’ from its funding source, and at the same timeretaining its advisory role.9 Indeed, the responsibility for the Council kept beingshifted from various Government departments.10 Enthusiasm for its own work and


9 ‘Government agency in the arts should be primarily concerned with the broad brush strokes;with the development of resources, stimulation of social values, the broad initiatives requiredto bring an art form in a state of health. It should therefore involve other institutions andother groups of people in decision both of policy and detail. It should not seek to control ordirect. Its attitude should be one of deep concern - but objective, disinterested and impartial.Its purpose should be to enable things to happen, but acknowledging that what preciselyhappens is not for it to determine or even to influence significantly,’ the first Chairman’sReport, Annual Report, 1973, Australia Council, Sydney, 1973, p. 15.

10 In the 1976-77, 1977-78 and the 1979-80 Annual Reports Chairman Geoffrey Blainey wasaddressing the Hon R.J.Ellicott, MP, Minister for Home Affairs; in 1980-81 Chairman TimothyPascoe was addressing the Hon. Ian Wilson, MP, Minister for Home Affairs, in 1981-82 theHon. D.T. McVeigh, MP, Minister for Home Affairs and Environment and in 1982/83, the HonBarry Cohen, MP, Minister for Home Affairs and Environment (in 1983-84 and 1985-86,Minister for Arts, Heritage and Environment) welcoming in 1983 ‘the new Government’scommitment to restore funding to 1975/76 levels (in real terms) over its three-year period ofgovernment,’ Annual Report, 1982-83, Australia Council, Sydney, 1983, p. 15. ’ Donald Horne,the Chairman appointed to the Council in 1985-86, in 1986-87 addressed a new Minister forthe Environment and the Arts, Senator the Honourable Graham Richardson, in 1987/88 and1988-89 the Honourable Clyde Holding, MP, Minister for Arts and Territories, and in 1989/90,at the time of Prime Minister Hawke’s ‘clever country’ ideal, the Hon David Simmons, MP,Minister for Arts, Tourism and Territories. In 1990-91 Chairperson Rodney Hall addressed hislong letter to the Hon David Simmons, MP, Minister for Arts, Tourism and Territories, in 1991/92to Hon Wendy Fatin, MP, Minister for the Arts and Territories, and in 1992/93 to the Senator theHon Bob McMullan, Minister for the Arts and Administrative Services.

In 1993-94 Chair of the Council Hilary McPhee addressed the Hon Michael Lee MP, Ministerfor Communication and the Arts and the Australia Council remained within the differentGovernment’s same portfolio, for Communication and the Arts, until the early 2000s.

the seemingly endless optimism of its various chairs (since its inception and despitevarious concerns and mostly budgetary restrictions) are evident throughout its history.Chairmen’s enthusiasm might not have always been contagious outside the Council,but often reflected the optimism, and bravado, of the institution.11

The place of émigré visual artists within the Australia Council’s system iscovered by not one, but several of its Boards. The Council’s changing structure12


11 For example, Chairman Donald Horne in concluding his last letter upon ending his term, writes:‘I wonder how many other Commonwealth institutions there are in which none of the peopleentitled to first class travel have used it,’ referring to the significant amount thus generated to beused for other, more urgent needs, Annual Report, 1989-90, Australia Council, Sydney,1990 pp. 2-3.

12 The story of The Australia Council also reads as a story of a young, enthusiastic artsorganization becoming corporation-like entity. Its image in the early days is perhaps bestillustrated by the cover of its ‘Review 1977-78,’ part of its Annual Report, representing atext-book look-alike image of an Aboriginal person standing under a gum tree and lookingout to the horizon where the bright skies meet the sea. That same year the Visual Art Boardfor the first time listed professionalism in arts practice as a prerequisite for funding. Overtwenty years later the Council’s Annual Report for 1988-89 acquired a corporate look andthe prominently displayed corporate logo, with the successive annual reports containingmore and more complex Organisational Charts. Pre-Creative Nation years, the early 1990s,molded the Council’s reports design into several variations of abstract and surrealistcorporate image messages. The most corporate looking cover of all certainly belongs to the1994-95 Report, the one announcing the effects of Creative Nation on the Council’s work.That was indeed a ‘vital year’ of the Council’s corporate planning process when theorganisation’s ‘vision, objectives and strategies for arts support were clarified,’ AnnualReport, 1993 -94, Australia Council, Sydney, 1994, pp 5-6.

While the Council itself accepted responsibility for policy development, coordination of multi-art form activities such as festivals and other community events, the Council’s structure startedoff with seven Boards (Aboriginal arts, crafts, film and television, literature, music, theatre andvisual arts). Over the time this structure and the Council’s operations have changed significantly.In 1977-78, the boards number changed with the addition of the Community Arts Board whichreplaced the Community Arts Program and with the film and television board abolished, AnnualReport, 1977 -78, Australia Council, Sydney, 1978, p 8. In 1982 - 83 a new structure came in toplace with the aims of strengthening the Council’s corporate identity and function, and its relationswith government, the media and the community. The role of the Board Directors changed‘somewhat’ in 1981- 82, with their function becoming ‘outward-looking,’ as they became moreconcerned with the overall development of the art form rather than with the detail of individualapplications. The new role of the Director of its Coordination meant that this position was to actlike a link between the Boards and relate to Council, contributing to corporate planning and policydevelopment, Annual Report, 1974, Australia Council, Sydney, 1974, p 15.

In 1984 however, upon the Minister’s request that Council review its structure andoperations ‘in light of perception that the cost of delivering arts support was too high’ and

also affected émigré artists, and specific responsibilities allocated to particularCommittees and Boards have had the most significant impact on the place ofémigré artists within the Council’s system. The changing responsibilities of the


suggest a proposal to the changes to the Act, the Council declared ‘a change of emphasis inpriorities to give maximum attention to the fostering of new art,’ while it was still to maintainits role in supporting community’s participation and ‘heritage art, Annual Report, 1986–87, Australia Council, Sydney, 1987, p 11. ’The Council declaring its continuous support for ‘heritage art’ is of significance in view of thefact that the board which funded the ‘heritage art’ category, Community Arts Board, upon 1986-87 review became Community Cultural Development Committee with the corresponding Unit,Annual Report, 1986–87, Australia Council, Sydney, 1987, p 11–12. As early as 1978–79, theCouncil carried out a study of a proposal to create Architecture and Design Board, at the requestof the Minister, the Hon R.J. Ellicot, which was enthusiastically supported by a panel especiallyformed for that purpose. ‘Council concluded that in time of restricted funds and staff, a newBoard, no matter how worthy its field of activity, could easily place heavy strain on theorganisation and make progress only at the financial expense of some of the other arts. The finaldecision rests with the Minister: and all relevant reports and documents have now been forwardedto him,’ Annual Report, 1978–79, Australia Council, Sydney, 1979, p 8. ’The future of the DesignBoard was secured by the 1983-84 Report: ‘In formally establishing the Design Arts Board inApril 1984, the Minister [Minister for Home Affairs and Environment, the Honourable BarryCohen, MP] affirmed the Commonwealth Government’s support for design in Australia.’ Thusthe Council obtained the eighth Board and the first new Board to be formed since 1978, AnnualReport, 1983 -84, Australia Council, Sydney, 1984, p 18. In 1987-88, a Council-appointed DesignCommittee replaced the eponymous Board, Annual Report, 1987–88, Australia Council,Sydney, 1988, p 4; and in 1988-89 the Design Committee was abolished and the field it wascovering was absorbed within the responsibilities of the Visual Arts/Craft Board, Annual Report,1988–89, Australia Council, Sydney, 1989, p 11. In 1986-87 the Council announced the reductionof the number of Boards from eight to five: Lirerary, Design, Performing Arts (integrating theTheatre and Music Boards), Visual Arts/Craft (upon the merger of the Crafts Board and theVisual Arts Board) and Aboriginal Arts Board, with the Community Cultural Board becomingthe Community Cultural Development Committee, accompanied by the equivalent Unit tosupport it, Annual Report, 1986 -87, Australia Council, Sydney, 1987, p 12. Thus since theDesign Committee became incorporated into Visual Arts/Craft Board, only one Committee, theCommunity Cultural Development Committee remained, however with the status of the fullBoard: ‘Five Boards operate the Council’s major arts support programs – Aboriginal Arts,Literature, Performing Arts, Visual Arts/Craft (including Design) and the Community CulturalDevelopment Committee (CCDC) which maintains both support for community arts programsand a broader role in promoting active and wider community involvement in arts development,’Annual Report, 1988 -89, Australia Council, Sydney, 1989, p 11. Although the members of theCouncil and its Boards were, at the time, appointed by the Federal Minister for the Arts, theCommunity Cultural Development Committee members were appointed by the Council(pending the amendments to the Australia Council Act). This structure remained in place until1991-92, when the Community Cultural Development Committee became the CommunityCultural Development Board, Annual Report, 19891–92, Australia

Visual Arts Board, which enlarged its field to include the Crafts Board and lateron the Design Board (Committee), affected all including émigré, visualartists/craftspeople. The changes in allocation of responsibilities regarding severalissues at the core of the Council’s definition of émigré artists to the CommunityArts Board (later called Community Cultural Development Committee/Board)have had a major impact on the position of émigré artists not only within theAustralia Council’s own system but within other major national institutions.

The national identity

Since its inception, the Australia Council has been upholding the objectiveof the arts contributing towards the development of the national identity of thepeople of Australia. The way this construct of the national identity was addressedhas varied through time. As early as 1980-81, the Council’s Statement of Purposein its Report13 lists among its objectives: ‘To recognise and support the vitalcontribution made by artists to our national awareness’ and states that ‘artisticlife in Australia reflects a diversity of cultural backgrounds.’14 Since the mid-1980s during the Labor Government years when this construct was revisited, theCouncil acquired an entirely new terminology which in the 1984-85 includes arange of important topics discussed at the Council’s conference such as the issueof the national identity and the arts, the relationship between individual artistsand society and the arts and cultural equity.15 In the late 1980s, the Council beganto deal with several new issues related to its objective of ‘helping to develop thenational identity.’16 In the Chairman’s introduction to the 1986-87 Report,17 in asomewhat revolutionary fashion, Donald Horne states: ‘In the process ofdestroying forever leftovers from colonial derivativeness and dependence,Australian artists have been in the vanguard [...] It is our artists (and intellectuals


Council, Sydney, 1992, p 35. ‘Internal restructuring within the Australia Council over the lastsix years has produced greater coherence and flexibility in policy-making and more expertprocedures in decision-making,’ Annual Report, 1989 -90, Australia Council, Sydney, 1990, p2. In 1994, the Council established a new, wider and more complex structure. ‘Creative Nation’sestablishment of Major Organisations Board was most timely,’ Hilary McPhee in Letter fromthe Chair of Council, Annual Report, 1994–895, Australia Council, Sydney, 1995, p 3.

13 Annual Report, 1980 -81, Australia Council, Sydney, 1981, p. 3.





in general) who are providing us with new theories of identity, whether nationalor social or individual [...] It is they who are helping invigorate Australia as apluralist liberal-democratic society, alive with diversity.’ The same idea ofbreaking away from ‘the old colonial mentality of dependence and defiantsecond-ratedness’18 related to the ‘national awakening of the arts’ over the periodof twenty years, and arts practice demonstrating ‘national maturity,’19 isacknowledged in the 1987-88 Report. Shortly afterwards, the Council declaredthat the arts ‘reinforce our national identity.’20

How does the Council define the national identity? The Council declared that it‘also encourages involvement in the arts by all Australians and nurtures a culturallydiverse national identity,’21 with one of its Boards, the Community CulturalDevelopment Board, having as its aim ‘to help in the pursuit of Australian culturalidentity.’22 The early 1990s introduced the all-inclusive terminology of the ‘nationalcultural vision,’ an issue further clarified in the Chairperson’s words: ‘Art arises fromthe community - to be given back to the community by the most creative individuals[...] all Australians are part of the mix,’23 and the 1993-94 Report24 contains a mottoon its first page: ‘Arts for Australians by Australians.’ This wavering in the definitionof one of its objectives is at the core of the Council’s relationship with émigré art andémigré artists and is not dissimilar to the federal government’s varying definitions ofAustralian identity and the place of migrants and migrant communities within theAustralian social and political structures. However, general government policies inthe fields of welfare and services, even though they might be indeed reflected in theCouncil’s own attitudes and policies, are not the appropriate parameter in examiningthe relationship between the Council and émigré art as the Council’s policies relatingto the practice of funding art in general terms do not fully depend on social andpolitical circumstances but, significantly, do depend on the Council’s understandingof its own role and, presumably most importantly, of art practice.

In examining the question of ‘national’ identity/arts/awareness/ culturalvision/maturity which is at times acknowledged as ‘culturally diverse,’ it is imperative







23 In the letter to Senator the Hon Bob McMullan, Minister for the Arts and AdministrativeServices, Annual Report, 1992 -93, Australia Council, Sydney, 1993, p. 4.


to examine several related categories which the Australia Council itself has includedwithin its terminology. These are the constructs of ‘migrant,’ ‘ethnic’ and ‘culturaldiversity’ in relation to the arts, ‘multicultural arts,’ ‘arts for a multicultural Australia’and ‘non-English speaking background (NESB) artists.’25

The émigré artists and the system

Australia Council addressed the question of émigré artists as early as in itsfirst year of operation.26 Even before the grants were allocated, the AustralianCouncil for the Arts, as it was called in 1973, was well aware of the correlationbetween the arts and migration: ‘the arts are increasingly seen as relevant tosocial welfare, urban planning, regional development, recreation, immigration,tourism, education, international relations, local government, managementpolicies and welfare programs in industry and in trade unions.’27 The notion of‘migrant projects’28 introduced at the early stages of the Council’s operations is,possibly by accident, the key construct that later defined the place of an émigréartist within the Australia Council system. Firstly, because as ‘migrant,’ this artis defined in opposition to the other, local, Australian art (thus becoming ‘non-Australian’); secondly, and equally importantly, because the term ‘projects’ givesspace for the development of the construct of communal (non-Australian) non-professional art practice, indeed often referred to, in the Australia Council’s


25 ‘The many continental European migrants, who mostly arrived after the 1939-1945 war,have had relatively little impact on creative culture, except in painting. Scores of artistshave come, from most European countries, but predominantly from eastern and centralEurope. As teachers as well as practicing painters, they have helped to educate a generationto accept modern art and have reinforced the trends to expressionism and abstraction.Naturally, in view of their background, they have tended to be hostile to social realism andnational tendencies, and have helped to tip the balance of Australian painting against concernwith local life and tradition,’ Geoffrey Searle, From Deserts the Prophets Come – theCreative Spirit in Australia, 1788 – 1972, Heinemann, Melbourne, 1973, p. 225, publishedthe same year the Australia Council was established.

26 ‘In the grants given in 1974 there seemed to be a lack of support provided to migrantprojects. It was felt that this question warranted special attention and a small committeewas established toward the end of the year to see what steps were needed - particularly toensure that migrants were aware of the available assistance and knew how to apply for it.’Among the successful applicants that year was Vlase Nikoleski from Yugoslavia who wasawarded $1,000 towards workshop materials within the category of Sculpture Grants,Individuals, Annual Report, 1974, Australian Council, Sydney, 1974, p. 15.

27 Annual Report, 1973, Australian Council, Sydney, 1973, p. 13.

28 Annual Report, 1974, Australian Council, Sydney, 1974, p. 15.

official terminology for the next decade as ‘folk,’ ‘traditional,’ ‘heritage’ and‘culturally diverse/non-English speaking background community’ art. Since 1978and largely until 1983, but beyond that year as well, ‘migrant projects’ have beenreferred to as ‘ethnic’ art, with the additional construct of ‘ethnic artist.’ In the1980s, the Australia Council preferred the term ‘multicultural(ism)’ which, aswill be demonstrated later on, occasionally accommodated Aboriginal as well asnon-ethnic art practice, replaced, since 1988, with the ‘Arts for a MulticulturalAustralia, AMA’ (which included several corresponding acronyms: MATIA,Multicultural Arts in Australia Today, introduced in 1986, (AC)MAC, [TheAustralia Council] Multicultural Arts Committee, since 1985, and NESB, non-English speaking background, since 1991). The construct of defining émigré artin opposition to Australian art relegated émigré artists’ practice into the categoryof ‘ethnic,’ where it morphed into the category ‘folk/traditional/heritage’ andeventually ‘community’ art, then ‘cultural development’ practice. The Council’sendless optimism and enthusiasm for its own work might have also contributedto the initial replacing of ‘migrant’ artists with the ‘ethnic’ artists, as if migrationwas once and forever well and truly over, the ‘ethnic communities’ were well inplace and subsequent émigré artists would therefore become simply a part oftheir ethnic community, with the sole duty of serving that community’s culturalneeds. Thus, in examining the relationship between the Australia Council andémigré artists, the necessary field of research is the area of particular concern tothe Council’s Community Cultural Development Board and the Board’s variousincarnations throughout the Council’s history. The history of the Community ArtsBoard, as it was known in its early days, begins with the Council establishingcommittees which were overseeing the programs across the Boards.29 During theearly 1970s, the community arts program continued to encourage and support awide variety of arts activities, including small and large festivals, school holidayprograms, creative art workshops and ‘ethnic dance, music and drama.’ This wasbecause ‘a vital part of the Council’s charter from the government is the spread


29 However, it was the Council itself that undertook the responsibility for policy development ‘inmatters of common concern to all boards,’ and ‘for the coordination of activities involving morethan one art form,’ as well as for budgetary planning and control, the relationship withgovernment departments and authorities ‘and other matters of general concern.’ The same, initial,Australian Council report of 1973, lists festivals, community programs, international culturalexchanges and support for major organisations ‘with a variety of different functions’ among theareas of ‘activity and development’ where the interests of several boards were involved. TheCouncil established committees which included representatives from the different boards todevelop programs and administer funds allocated to such activities, Annual Report, 1973,Australian Council, Sydney, 1973, pp. 10-11.

of interest and participation in the arts throughout the community’30 with thebasic criterion for receiving financial support ‘the value of the activity to thecommunity concerned, and spreading of interest in the arts.’31 At the time of itsinception the Community Arts Program admitted it was supporting some projectswithin the realm of amateur arts activities: ‘Where amateur arts activities weresupported it was on the basis of raising standards, extending communityinvolvement, or undertaking special projects, not merely for the continuance ofestablished activities [... ] It was not always easy to explain these objectives,either to those eager to claim a share of public largesse or to uninformed criticswho saw support in this area as a benevolent handout.’32 Similarly, the Councilequated ‘ethnic arts activities,’ which have received a proportion of the funding,with traditional folk arts, which were practiced by the migrant minorities, andemphasised the construct of community as the sole representative of an émigréculture.33 The Community Arts Program ‘has uncovered the wealth ofcommunity interest in the arts’ and thus the program expanded.34 A new category,‘Ethnic Arts,’ within the Community Arts Program grants, appeared in the 1976-77 Report, with grants awarded to groups35 and to individuals.36 In 1977–78 theCommittee was granted the status of a Board, which paralleled a shift in theCouncil’s view on community arts and a major change in its understanding of


30 Among the recipients of the Council’s grants were community arts officers in many areas,projects for children and workers’ trade union, projects in regional Australia, festivals, aswell as organisations such as Polish Folk theatre, Mazowsze, in Western Australia, and theAssociation of Ukrainians in Victoria, Annual Report, 1974 -75, Australia Council, Sydney,1975, pp. 21-22, 24.

31 Annual Report, 1974 -75, Australia Council, Sydney, 1975, pp. 21-22, 24.


33 ‘With recognition of the contribution migrant minorities have made to Australia’s culturallife, has come the growing realisation that traditional folk arts should be encouraged toflourish and enrich the lives of Australians as well as migrant communities,’ Annual Report,1975 -76, Australia Council, Sydney, 1976, p. 17.


35 ‘Ethnic Arts’ grants were not separated by art form, but awarded towards projects whichoften combined community performances and exhibitions held together. Some suchproductions funded by the program escape art form categorization: in 1977, a grant wasawarded to ‘Slovenian-Australian Planica (NSW), $500, towards the presentation of atraditional Slovenian wedding celebration,’ Annual Report, 1976 -77, Australia Council,Sydney, 1977, p. 67.

36 Annual Report, 1976 -77, Australia Council, Sydney, 1977, pp. 66-67.

the ‘Community Arts Program.’ Among the reasons for establishing the Board37

was the argument that there should be increased interest in the arts and recognitionof ‘their place alongside sporting and other needs of the community.’38 TheBoard’s ‘primary purpose is to strengthen the ties between the arts and to focusattention of the other Boards and Federal, State and local government on thecommunity’s needs and interests.’39 This wording is perhaps the firstacknowledgement of the Board’s ambition to expand its role towards advocacyacross the other Boards of the Council and further afield, while its self-proclaimedrole as a protector of communities’ cultural heritage is described as ‘a specificresponsibility to encourage and preserve the arts of the 95 different nationalgroups who have come to Australia since the war.’40 On a more general level,‘the need now is not merely to spread awareness of the arts and the rewards theyprovide, but to foster skills in community centres.’41 Indeed the community artscentres received additional funding.42 As for the ‘ethnic, folk and traditional arts,’in the period 1975 - 1978 the Council had trebled its overall assistance to ‘ethnicgroups.’43 The ‘Ethnic Arts’ categories within the Community Arts Board fundingfor individual and group applicants remained and in 1977-78 comprised five percent of the Board’s budget44 with grants awarded almost twice as many as theprevious year.45 Émigré artists could, of course, apply for grants outside the‘Ethnic Arts’ category, but as will be demonstrated later on, many such


37 Mentioning that Britain, Canada and the United States ‘are still sharply divided over theofficial recognition and funding for community arts,’ the Australia Council proclaimed‘conviction that, in the long term, widening participation in the arts was necessary if theywere to flourish overall,’ Annual Report, 1977 -78, Australia Council, Sydney, 1978, p. 8.





42 The Community Arts Board’s Allocation of Funds to Major Activities published in theAustralia Council’s 1977-78 Report shows that Arts Council of Australia fundingrepresented 33%, Festivals, as well as Community Arts Centres and Workshops 14% each,Community Arts Organisations 11%, Community Arts Officers and Field Officers (one ofwhich was a ‘multi-lingual ethnic arts officer’), and Art Extensions Program and PilotProjects 6% each, Annual Report, 1977 -78, Australia Council, Sydney, 1978, p. 23.




applications were hindered not only by the competition but specifically by theCouncil’s definitions of its own notion of ‘excellence.’

In the late 1970s some new important constructs were introduced into theCouncil’s terminology: toleration and discrimination in broad terms andspecifically related to Aboriginal arts.46 In terms of relating these constructs toAboriginal arts the Council states: ‘There is perhaps one exception to this toleration.Several Boards do not award grants to artists who propose, in the work to besubsidised, to reveal secrets of Aboriginal religion. [...] the Australia Council atpresent is, probably more than any other government organisation in Australia, thecustodian of Aboriginal arts and culture.’47 The other notion, discrimination, isused exclusively in relation to the Aboriginal art. 48 The Council’s awareness of arange of issues of importance to the practice of Aboriginal arts is evident since theCouncil’s inception.49 By the late 1980s Aboriginal art obtained an internationalreputation and recognition within Australia,50 and the Council’s funding practice,and particularly its international promotional activities, throughout the 1990ssignificantly supported this art practice.51 The Council’s awareness of the issues



48 ‘The Council, in allocating funds to its Boards, shows positive discrimination in favour ofAboriginals... [who are] in proportion to population allotted funds many times larger thanthose given to the arts activities of the white population of Australia’, Annual Report, 1978-79, Australia Council, Sydney, 1979, p. 3.

49 The Council’s structure has always included the Aboriginal Arts Board, one of the sevenBoards listed in Australian Council’s first Annual Report in 1973 with the Chairman’s reportproudly emphasizing the importance of the fact that all members of the Aboriginal ArtsBoard were Aboriginal Australians, Annual Report, 1973, Australian Council, Sydney, 1974,p. 9.

50 The 1989-90 Annual Report’s cover image displayed a sophisticated minimalistic designwhich is deliberately and in every element reminiscent of Aboriginal art practice. Theprevious year’s ‘Chairman’s Letter,’ from the Chairman Donald Horne to the HonourableClyde Holding, MP, Minister for the Arts, Tourism and Territories, reads: ‘Many of theprograms related to Aboriginal arts had reached such a stage of development and complexitythat we believed a full-scale review of the methods and policies of Aboriginal arts supportwas warranted. We are pleased you agreed to this process,’ Annual Report, 1988 -89,Australia Council, Sydney, 1989.

51 ‘Aboriginal and Torres Strait Islander programs ... [have had] a spectacular growth ofoverseas success... [and the exhibition ‘Artjara: Australian Aboriginal and Torres StraitIslander Art’] gave Aboriginal art a high international profile with its acclaimed openingsin Dusseldorf and London,’ Rodney Hall, Chairperson’s Letter, Annual Report,’ AnnualReport, 1992-93, Australia Council, Sydney, 1993, p. 7.

of relevance to Aboriginal art did not, however, apply to émigré art practice. Atthe time of the introduction of the ‘positive discrimination’ construct, the Councildemonstrated an awareness of several other issues affecting Aboriginal art,52

including the importance of ‘cultural memory’ as an integral part of Aboriginalarts practice.53 These constructs have never been considered in relation to émigréart practice despite their obvious interrelation. In the same period, the Councilabandoned the term ‘traditional’ in relation to its category of ‘Ethnic Arts’interchanging it with the absurd term ‘national arts,’ paradoxically at odds with itsown wavering definitions of national identity. The Council’s Community ArtsBoard’s funds were ‘available equally to Australians of all national origins [...] Butbecause the practice of ethnic, folk and national arts has special needs, funds areearmarked for them and special efforts are made by the Board to encourage andassist applicants.’54 The application of the construct ‘national arts’ in the contextof ‘ethnic’ and ‘folk’ indicates the Board’s, and the Council’s, attitude that émigréart remains within the cultural tradition and heritage of the artist’s place of origin.If such art work belongs to the national culture from outside Australia then it cannotbe understood as part of Australian art, yet it nevertheless deserves the Council’ssupport. Although stopping short of extending ‘positive discrimination’ practiceto any category other than Aboriginal arts, the Council has ‘earmarked’ a proportionof its funding towards supporting arts practice with ‘special needs.’ Such allocationsof proportions of funding were transformed into the Council’s Incentives programsin the early 1980s. In the late 1970s the Council also applied the category of‘traditional arts,’55 the construct that escapes the Council’s definition and thereforeremains ambiguous in practice as well,56 becoming merely a category within thebureaucratic machinery with little meaning outside it. Within the ‘ethnic art’category, the Council mentions some 400 ‘ethnic performing groups’ of whichmany have received the Council’s support.57 ‘When people living in isolation take


52 For example, in 1977, Aboriginal arts were recognized as being ‘as varied as the regions ofAustralia,’Annual Report, 1977–78, Australia Council, Sydney, 1978, p. 8.

53 Annual Report, 1977–78, Australia Council, Sydney, 1978, p. 8.


55 In the late 1970s, the Council itself regarded the years 1975-1979 as the time when‘significant development’ took place within ‘ethnic, folk and traditional arts,’ Annual Report,1978–79, Australia Council, Sydney, 1979, p. 25.

56 For example, a blurb on a Community Arts Board’s 1979 grant reads: ‘Polish Art Foundation(Vic) $ 1000. Towards costs of mounting exhibition of Polish traditional art in schools andclubs, 1979,’ Annual Report, 1978 -79, Australia Council, Sydney, 1979, p. 31.


up spinning, leatherwork or other crafts, it is often under the direct stimulus of theAustralia Council which finances workshops, equipment or craft books’58[...]‘Many other pockets of isolation in Australia are occupied by ethnic groups: theirisolation is cultural and linguistic rather than physical.’59 So what was the Councildoing for these people other than allocating five per cent of the Community ArtsBoard’s budget towards ‘ethnic,’ ‘folk,’ ‘national,’ ‘traditional’ arts practice of thepeople who occupy pockets of cultural and linguistic isolation’? The CommunityArts Board announced in the 1979-80 Council report that it was to establish anEthnic Artists Service60 (not mentioned in the Council Reports again), as well asan Ethnic Artists Fellowship Pilot Project in conjunction with other Boards, which,in its original form and under its original name lasted for several years. In addition,the Community Arts Board’s initiative was instrumental in the Australia Councilpublishing the first National Ethnic Arts Directory covering all art forms in 1978-79, (and its second, revised, version in 1981, with the third edition in 1984)accompanied by the Artforce’s supplement on ‘ethnic arts’ later in 1978-79.61 TheCommunity Arts Board declared it had increased its support for ethnic arts andproduced the Ethnic Arts Directory62 ‘which was enthusiastically received,’ wasdistributed ‘widely’ and was accompanied with ‘a number of small seminars forethnic arts groups to improve communication with the Council.’63 The Directorieswere edited by Antigone Kefala.64 The material was gathered by means of thequestionnaire: ‘Only those who have completed the questionnaire have beenincluded.’65 The Directories included listings of artists and arts organisations acrossart forms,66 but also the listings in various other categories, such as general fundingand servicing organisations and festivals, as well as ‘ethnic’67 media outlets






62 The Directory’s second edition acknowledged the Australia Council Community Arts Boardand the third did not.


64 Community Arts Board Editor in the 1981 edition, and simply ‘Editor’ in the 1984 edition.

65 Antigone Kefala ed, Ethnic Directory, 2nd edition, Australia Council, Sydney, 1981, p. 5.

66 State authorities listed in the Ethnic Arts Directories included a variety of organisationssuch as Ethnic Community Councils and Carnivale, the first one with the brief to deal withcommunity matters, the second a festival showing a variety of ethnic traditions.

67 Among the Slav languages radio programs were Russian, Serbian, Croatian, Macedonian,Slovenian, Ukrainian, Belorussian, Polish, Czech and Slovak.

lists,68 according to language69 and state where they are based.70 The individualartists and arts organisations are listed according to the art form category as wellas their ‘nationality,’ this term being used to describe their cultural background onthe principle of self-determination. Thus some listings read ‘Russian-Chinese’ or‘Russian/Jewish’ whilst some others read ‘Australian.’71 Visual artists72 of Slavorigin are of course not listed within a ‘Slav’ category, as this construct wasunknown to the Australia Council, but according to their country of origin.73 Thevisual arts listings of individual artists include some émigré artists who have, atthe time, already established their reputation, such as for example the LithuanianEva Kubos, as well as, at the time, recently arrived and emerging émigré artists


69 Within the media outlets listing in the Ethnic Arts Directory 1984 edition is the AustralianBroadcasting Corporation (ABC), which did not have its service in a language other thanEnglish. The Ethnic Arts Directory’s third edition, in 1984, says that the SBS servicebroadcasts in 52 languages from Sydney and 49 languages from Melbourne indicating asignificant growth in the operation of the service in a short time span, Antigone Kefala(ed.), Ethnic Directory, 3rd edition, Australia Council, Sydney, 1984, p. 31

70 Also featuring some publications still active today and giving an indication of theconcentration of a particular language speakers across Australia.

71 Self-determination as a criterion for a ‘nationality’ category has created some confusionparticularly when compared to the same category used for determining the media outlets’cultural background. Thus there are ‘Arabic’ artists and ‘Arabic’ media outlets which ofcourse do not indicate a nationality as per state of origin, but are based on the use oflanguage. Similarly, there are artists and media outlets listed as ‘Yugoslavian,’ a categoryat the time based exclusively on a geo-political construct. Among the ‘nationality’ listings,there is a now defunct Victoria-based ‘Bulgarian’ media outlet, as well as a ‘Macedonian’cultural group concerned with the Greek culture within a region on the Balkans, AntigoneKefala (ed.), Ethnic Directory, 2nd edition, Australia Council, Sydney, 1981, p. 21.

72 In the first two editions craftspeople, either individuals or groups, are listed under the craftscategory. The 1984 list is more extensive, mostly because it includes in the visual artscategory some artists previously listed under the Crafts.

73 Among the artists of Slav origins the 1981 edition contains listings of one Yugoslav filmmakerand photographer (also a writer) Sreten Bozic, and visual artists Mimi Jaksic-Berger in NSW,and Mile Perac in Victoria; Ukrainian artists societies in three states and individual artists StephenMisko in the ACT, Alexander Chubaty, Leonid Denysenko, Peter Kravchenko in NSW, HannaCybulska in Victoria; Czech artists Paul Bucek and Susan M Valis in NSW; Polish artists EugeneGodulski, Jadwiga Hadry-Nej, Nina Jarecki, Joseph Conrad Klimek, Andrzej Racieski, MarikaSochacki, Maris Tomaszewski and Zofia Canaris in NSW, Wiktor Babczyszyn, L D Groblickaand J S Ostoja-Kotkowski in South Australia, Boleslaw Gorski, Halina Kulcsar Kuligowska,Stella Lanner, Marek Momont, Wes Placek, Stanislaw Rudnicki, Krystyna Sikora in Victoria;and Russian artist Jack Urbinder in Victoria.

such as the Romanian Aida Tomescu.74 There are no artists listed as ‘Aboriginal.’75

This created the perspective which had far reaching consequences of a separateplace for Aboriginal art within overall multicultural Australian art practice, whichis divorced from the idea of a separate place for the ‘ethnic art’ practice. One ofthe consequences of this is the Australia Council’s equalling all ‘ethnic arts’ practicewith all-encompassing and amorphous non-English speaking background (NESB)communities’ cultural practice, which thus fell under the jurisdiction of CommunityArts Board. As will be demonstrated later on, this categorisation legitimised twoopposite approaches towards the issue of ‘cultural memory,’ the constructrecognized in the Council’s treatment of Aboriginal arts76 and denied in theorganisation’s treatment of ‘ethnic arts.’ Whilst the Council itself, through itsCommunity Arts Board, along with ‘ethnic’ includes ‘folk’ and ‘traditional’ fundingcategories, and the over-arching ‘community arts’ category, the Ethnic ArtsDirectories do not include these constructs.77 The Directory itself offers an answer:‘While it appears that some development has taken place in migrant, then ethnicand now multicultural arts, the progress has been mainly in the more developedrhetoric, the needs have remained the same.’78 Why was the Australia Councilpublishing these directories?79 ‘We hope, as before, that the Directory will not only


74 Indeed, Tomescu, today is considered an Australian artist of high standing, had at the earlystages of her career in Australia received the Australia Council grant under the ‘EthnicArtist’ category within the Community Arts Board’s funding system.

75 The Directories’ editor Antigone Kefala in her short introductory note in the Ethnic ArtsDirectory’s second edition in 1981 mentions the relationship between the ‘ethnic’ art andAboriginal art ‘The lack of entries under Aboriginal and Torres Strait Islander arts reflectsthe nature of these traditional arts. Owned by tribal groups in Central and Northern Australia,these arts are very much alive today in dance, music, painting, carving and oral literature.The best general sources of information for these groups are as follows: Aboriginal ArtistsAgency […] Aboriginal Cultural Foundation […],’ Antigone Kefala (ed.), Ethnic Directory,2nd edition, Australia Council, Sydney, 1981, p. 15. The 3rd Edition in 1984 does notmention the reasons for exclusion of Aboriginal artists.


77 For example, an ‘ethnic’ organisation focused on organising folk dancing productions, islisted simply as a performing arts ‘ethnic’ organisation.

78 Antigone Kefala, (ed.), Ethnic Directory, 3rd edition, Australia Council, Sydney, 1984, p. 5.

79 The last Ethnic Arts Directory published by the Australia Council was its third, 1984, edition.However, other directories, compiled on similar principles, and supported by the AustraliaCouncil, have been published since. One such example is Sneja Gunew, Lolo Houbein,Alexandra Karakostas-Seda and Jan Mahyuddin, (ed.) A Bibliography of AustralianMulticultural Writers, Centre for Studies in Literary Education, Humanities, DeakinUniversity, Melbourne, 1992.

show the wealth of artistic skills brought into Australia from other lands, but willprove useful to those who are trying to establish contact with the artists and the artgroups. But beyond this, what we hope can be achieved is the legitimacy of othercultural perspectives and a climate in which they can become an integral part ofthe arts scene in Australia.’80 It will be demonstrated later on that the structuralchanges within the Australia Council that began in the early 1980s have had amajor impact not only on the jurisdiction over the émigré art issue within its system,but also on the definition of the construct of ‘ethnic art’ and its replacement withthe construct of ‘multicultural art.’ This lead to the meaningless and absurdconstruct of ‘multicultural artist’ and eventually rendered future ‘ethnic’ or‘multicultural’ arts directories outdated, obsolete and unsustainable. The EthnicArts Directories, particularly its first two editions, are a product of a Pilot ProjectScheme81 which the Australia Council’s Community Arts Board operated between1977 and 1981.82 In 1981, the Council decided for wider application of the ‘artist-in-community’ program, declaring it a long-term objective with ‘far-reachingeffects,’83 abolishing its role as providing support to individual ‘ethnic artists’projects and focusing exclusively on the benefits for the community. The émigréartists thus, deprived of their own, even if highly unsuitable, ‘ethnic artist’ category,were given an opportunity to participate in the ‘artist-in-community’ program withthe Australia Council supporting the (ethnic) community development takingprecedence over the individual émigré artists’ practice. As demonstrated, while theAboriginal arts practice in the Australia Council’s terminology from the eraincludes the construct of ‘cultural memory,’84 such intangible constructs were notapplied when dealing with the émigré arts practice and those individual artists whoclaimed a common ‘cultural memory’ were labelled ‘ethnic community artists.’This term was often used to denote non-professional arts practice, with ‘traditional’and ‘folk’ best left to be presented by welfare organisations and colourful festivals.


80 Antigone Kefala, (ed.), Ethnic Directory, 3rd edition, Australia Council, Sydney, 1984, p. 5.

81 The Council itself thought of it as an innovative approach for the artists and the communitiesinvolved. Although it was meant as a general scheme for the placing of ‘professional artistsin local communities, where they can act as a stimulus for people to become involved inarts,’Annual Report, 1981 -82, Australia Council, Sydney, 1982, p. 17.

82 The artists awarded grants under that scheme in 1980-81 included relatively recent migrants,emerging artists. One such grant was awarded to Aida Cuculici-Tomescu (NSW), ‘EthnicArtist Fellowship, $1,000 - Living expenses and costs associated with a one-womanexhibition 1981.’Annual Report, 1981 -82, Australia Council, Sydney, 1982, nn.



The scheme was experimental also in that it involved ‘consultation and co-fundingwith other Boards of the Council, State Government departments, [and] otheragencies such as tertiary institutions and private sponsors.’85 The Community ArtsBoard’s role in establishing this program cannot be underestimated as the Boardhas been not only concerned with its own field of the community arts developmentor specific community projects, but also acted as a driving force and often a catalystfor various initiatives that might have or could have affected émigré artists. TheBoard’s role within the Council has often been understood in such a manner.86 TheBoard’s perception of its role ‘as a link between the Council and federal, state andlocal governments’ became the one of substantial importance,87 as it had increasedcontacts with these bodies, previously ‘limited to joint funding for majororganisations,’ to include ‘policy-making and programming to stimulateparticipation.’88 This, of course, clearly indicates the socio-political agenda insupporting cultural practice in the field allocated for the émigré artists previouslycategorised as ‘ethnic.’

The first fully fledged Australia Council’s commitment to the ‘diversity ofcultural backgrounds’89 can be found in its Statement of Purpose in its 1980-81report: ‘artistic life in Australia reflects a diversity of cultural backgrounds.’90

That same year the Community Arts Board declared that it ‘recognises themulticultural91 nature of the Australian community and provides wide supportfor the practice and presentation of ethnic, folk and traditional arts activities.’92

Multiculturalism is specifically addressed in the Council’s 1981-82 Report.Claiming that the Council’s activities have ‘in recent years’ reflected ‘the growingrecognition of the multicultural nature of Australian society,’ with a range of



86 the Community Arts Board declared its advocacy ambitions on behalf of communitymembers in the text explaining its purpose in the 1979-80 Annual Report: ‘[The CommunityArts Board] helps to bring people’s needs and interests to the attention of Federal, State andlocal authorities,’ Annual Report, 1979 -80, Australia Council, Sydney, 1980, p. 27.





91 The term ‘multicultural,’ however, is not interchangeable with, nor does it replace, the term‘ethnic.’ Indeed the constructs of ‘ethnic,’ ‘folk’ and ‘traditional arts’ merge into a singlegrants category within the Community Arts Board’s funding system in 1981 but remain inuse, including in the Ethnic Arts Directory 1984 edition.


‘ethnic groups and individuals’ receiving support for ‘activities designed tomaintain traditional cultures,’ the Council felt, and indeed was, compelled to statesome of the results of the Institute of Multicultural Affairs’ independent evaluationof the recommendations of the Galbally Report on Migrant Services andPrograms. The evaluation ‘criticised the Council for not having taken a morepositive approach to this issue,’ although it acknowledged the Community ArtsBoard’s efforts. To address this shortcoming, the Council’s own staff prepared areport and recommendations which were endorsed in mid-1982.93 Among theimmediate remedies were the Council’s new Incentive Funds allocation,94 andthe employment of the ethnic arts officer who was, together with the Policy andPlanning staff, to ‘monitor the Council’s multicultural activities’ and ‘develop aco-ordinated ethnic arts policy.’95 The Incentive Funds scheme, which started in1982-1983 as ‘Initiatives’ was not exclusive to the ‘ethnic arts policy’96 andcovered three areas declared to be of ‘particular priority’ (art and working life,multicultural arts and youth arts). The Council-wide Incentives scheme wasmeant to encourage Boards’ expenditures into these areas, with the quota set foreach Board, and was co-ordinated by the Special Services Unit. During the firstyear of operation of the scheme, some Boards were, possibly due to the‘inadequate lead-time and lack of staff resources,’ unable to meet their quota.’97

The incentive fund allocated for ‘multicultural arts activities’ was $250,000 butthe expenditure, across all the Boards, $709,168, with the major expendituremade by the Community Arts Board ‘which has historically been responsible formulticultural arts.’98 Several other Boards99 have also ‘significantly’ increased



94 In the Council’s own estimation the central fund ‘lent authority and legitimacy to thearea,’Annual Report, 1982 -83, Australia Council, Sydney, 1983, p. 24.


96 It was introduced to address several different issues that the Council declared of needingits additional support at different times and was meant to be encompassing all art formsacross the Council’s Boards. Back in 1977-78, Australian Council of Trade Unions, ACTU,officially established a policy of workplace arts support policy, ‘including lunch-timeactivities,’Annual Report, 1977 -78, Australia Council, Sydney, 1978, p. 9.



99 Under the Multicultural Initiative scheme the Crafts Board made a $30,000 grant to theCrafts Council of Victoria to employ an Ethnic Crafts Adviser. The Literature Board co-ordinated ‘the first meeting of migrant/ethnic writers,’Annual Report, 1982 -83, AustraliaCouncil, Sydney, 1983, p. 23.

their funding, far exceeding the amount ‘available to the Boards on a matchingbasis.’100 In 1983-84, the three Special Initiative Incentive Funds morphed into$1million central Incentive Funds, providing dollar-for-dollar support to matchBoard funds within four priority areas: Art and Working Life (in collaborationwith trade union), Artists-in-the-Community, Multicultural Arts, and Youth Arts.Again, the expenditure far exceeded the allocated funds.101 Although theIncentives encompassed all art forms, the only Board that mentions the Incentivesin its report for that year is the Community Arts Board, welcoming both the 14%increase in its own budget for 1983-84 and the increased value of the Council’sIncentive schemes102 which would ‘enable other Boards of Council to have morepolicy and funding input into community-based activities,’103 thus equating theconstruct of ‘multicultural arts’ from the Incentive Fund’s title with the‘community-based activities.’ As for the Community Arts Board’s own fundingpolicy, the same report states that it has shifted towards redirecting ‘its supportfor general programs to support for particular [community] projects.’104 TheCouncil, however, advocated a two-fold effect of the operation of Incentiveprograms: one was that the Incentive programs were to provide support mostlyto the individual artist; and the other that they represented ‘a substantial emphasisby the Council on increasing access to and participation in the arts in Australia.’105

Indeed, the Artist-in-Community incentive scheme, with the aim that aprofessional artist placed in a community would ‘assist it to develop its ownartistic voice and cultural identity’106 was dismantled in 1985, as it was



101 Whereas Council anticipated it to be around $2 million, the Boards ‘directed $3.6 milliontowards these four areas, Annual Report, 1983 -84, Australia Council, Sydney, 1984, p.19. The four incentive programs were further supported in 1984-5 by the increasedspecified amounts within Boards’ budgets.

102 The Australia Council’s central Incentive Fund allocation for multicultural arts in 1984-85 was$160,000 more than the previous year, totaling over $1 million, with seven out of the eightBoards taking part in the program. The Community Arts Board alone had spent $373,000spread over 98 arts projects. Among the achievements in the field of ‘Multicultural Arts’ thatyear, the Council listed the formation of the Multicultural Arts Committee, as well as twopublications: the Ethnic Arts Directory (3rd edition) and Writing in MulticulturalAustraliaAnnual Report, 1984 -85, Australia Council, Sydney, 1985, p. 34.





‘sufficiently built into Board strategies’ but remained ‘a priority area’ for theCouncil.107 After the Council’s own review of the remaining three incentive fundsin 1985, the Council decided to manage Youth Arts ‘along the same line’ as theArtist-in-Community program,108 thus reducing the Incentive Funds scheme tothe two areas: Arts and Working Life and Multicultural Arts. The funding109 ofthe two incentives was continued110 on the grounds that ‘these sections of thecommunity still require special encouragement.’111 With the terminologyintroduced in 1986-87 of Multicultural Arts program supporting ‘the practice anddevelopment of diverse arts traditions,’112 and despite the Multicultural Art inAustralia Today (MATIA) producing publications to that effect,113 the Visual ArtsBoard and the Crafts Board paid a lesser amount in grants than they wereallocated within Multicultural Arts Incentive Fund. This was repeated by all theother Boards with the only exception of the Community Arts Board.114 The twoIncentive Funds, under the new name of ‘Council Priorities’ survived only intothe next year. In 1988, they became ‘redesignated’ as Special Council Programs.

The Council endorsed recommendations to integrate these programs ‘morefully into the operations of the Boards,’ and both programs were recommendedto be seen as ‘integral to the enrichment of an Australian culture and thedevelopment of a distinctively Australian excellence.’115 In September 1989, theAustralia Council adopted its Arts for a Multicultural Australia policy,dismantling its Multicultural Arts central fund, and transforming the Incentivescriteria into a set of ‘multicultural designation criteria.’116 How does a




109 The central budget allocated towards the Incentive Funds for Multicultural Arts in 1985-86 was not fully spent. Design Arts, Literature, Music, theatre and Aboriginal Arts Boardshad spent less than their allocated budget, but Community Arts, Craft and Visual ArtsBoards had spent significantly more than their quotas of the Multicultural Arts Incentivesbudget, Annual Report, 1985 -86, Australia Council, Sydney, 1986, p. 11.

110 Within the Multicultural Arts scheme, theatre Board that year offered ‘ethnic artistsdevelopment grants’ and the Music Board its ‘special category of Ethnic and Multiculturalmusic projects,’ Annual Report, 1986 -87, Australia Council, Sydney, 1987, p. 17.







bureaucratically understood construct of multiculturalism relate to émigré artists?It does in that the Australia Council’s system acknowledges the existence ofémigré artists’ ‘cultural memory’ – to borrow the Australia Council’s own termused in relation to Aboriginal arts117 – only as émigré artists’ ‘culture’ preferringthis to its previous terms ‘ethnic, folk, traditional’ or ‘national.’ In doing so,however, the Council, not unlike the policies of the government of the day,relegates the émigré arts to the cultural (development) realm. Becausemulticulturalism itself is based on a presumption of the existence of themultiplicity of cultures, and because a construct of culture necessarily and by itsvery nature includes a construct of a community to qualify it, the term‘multicultural’ means that there is a presumption of a multiplicity of communities.Within this notion, the construct of all émigré arts practice therefore becomesequated with the community arts, with émigré artists understood merely asmembers of the relevant community and its mouthpiece, deprived of individualityand indeed of the status of an artist. Because of the perception that thecommunity’s cultural values take precedence over individual artistic expression,émigré artists’ work, in the eyes of the system, becomes anonymous. However,as the corresponding community itself might not be willing to accept it as therepresentative of its values, émigré artists’ work still does not necessarily enterthe category of ‘folk’. Émigré artists thus acquire only one role, as a link betweenthe community and the system, the role of community workers.

Among the measures taken to improve the Australia Council’s overall activitiesin the field upon the recommendations of the Galbally Report on Migrant Servicesand Programs, the Council undertook to ‘develop a co-ordinated ethnic arts policy.’118

Following the Institute of Multicultural Affairs’ independent evaluation of therecommendations of the Galbally Report119 which commended the Community ArtsBoard, the Council declared the Board as its body ‘which has historically beenresponsible for multicultural arts.’120 In 1981-82 the Council claimed that ‘in recentyears’ it provided support to ‘ethnic groups and individuals’ for ‘activities designedto maintain traditional cultures.’121 Its role was now somewhat changed to include




119 The Galbally Report did acknowledge the efforts of Community Arts Board whilst theAustralia Council itself was strongly criticised for not having sufficiently recognised theissue of ‘the multicultural nature of Australian society,’ Annual Report, 1981 -82, AustraliaCouncil, Sydney, 1982, p. 17.



assisting the development of ‘an independent culture which is relevant to the livesof Australian people’ and ‘a culture that displays the diverse composition ofAustralia’s population.’122 As for the individual (émigré) artists, the Community ArtsBoard introduced the ‘Ethnic Artists Fellowship’ grant and retained the ‘Ethnic, Folkand Traditional Arts’ category to fund organisations123 for the culturally specific andthe cross-cultural community projects.124 The Board’s funding of the culturally-specific projects in its own eyes served a larger purpose: ‘The Board is committedto the achievement of community self-determination and control of its practice.’125

Five years after the Galbally Report and after the experience of the Incentive Fundsand the Multicultural Arts special initiatives and priorities, little had changed toimprove émigré artists’ position within the system. In its 1986-87 Report, theCouncil’s priorities had changed to ‘give maximum attention to fostering of new art,while maintaining [...] support for heritage art.’126 Indeed, that year saw some majorchanges in the Australia Council’s structure with consequences for both the ‘heritageart’ and the position of émigré artists. Upon the Minister’s request in 1984 ‘in lightof a perception that the cost of delivering arts support was too high’ the AustraliaCouncil had reviewed its structure and operations and suggested a proposal to thechanges to the Act.127 The Community Arts Board, although it retained its status as



123 Such community arts projects became difficult to categorize and the Board, to differentiatebetween the art forms, introduced generic categories of ‘Long-term Performance Projects’and ‘Long-term Non-Performance Projects’ grants in 1981-82, Annual Report, 1983 -84,Australia Council, Sydney, 1984, p. 109.

124 Such as ‘Russian theatrical Society (Vic) $1,000 towards tutors fees for folk dance group,’as an example of one of its newly proclaimed roles of funding the culturally specificcommunity projects, and ‘Migrant Women’s Handicrafts Exhibition (Vic) $2,250 towardscosts of exhibition Handicraft of Migrant Women Melbourne 1982 as an example of theBoard’s role of funding the cross-cultural community projects, Annual Report, 1982 -83,Australia Council, Sydney, 1983, p. 109.



127 The changes of structure resulted in the number of Boards having been reduced from eightto five. They now included the Aboriginal Arts Board, Literature Board, Performing ArtsBoard, Visual Arts/Crafts Board and the Community Arts Board. Music, theatre and DanceBoards merged into the Performing Arts, as did the Crafts Board and the Visual Arts Board,with the Design Board having already been downsized to the Design Committee, and thenassimilated by the Visual Arts Board the next year, Annual Report, 1986 -87, AustraliaCouncil, Sydney, 1987, p. 11.

a Board,128 was to be renamed129 and, pending the amendments to the Act which theAustralia Council had proposed, to be called an interim Committee130 with itscorresponding Unit.131 The name change from Community Arts to CommunityCultural Development is very significant, with any pretence of the Australia Councilconsidering community arts practice as art (and not cultural practice), abandoned.The Community Cultural Development Committee and its corresponding Unit 1987-88 Report provided an explanation other than cost-cutting measures for the previousBoard’s demise, as it was established ‘following the Commonwealth Government’sdecision to elevate the status of community arts within the Council and provide amore effective integration with the art form Boards.’ This elevation of its status didinclude its advocacy role in relation to ‘multicultural arts’ (equated with thecommunity cultural development from the Committee’s name) both within andoutside the Council. The objective of the new Committee/Unit was to ‘support andencourage active participation of communities in the development of their ownculture,’ with ‘multicultural arts’ as one of its priorities.132 Émigré artists, as their onlypractically available point of entry into the Australia Council system was indeedthrough various ‘ethnic’ and ‘heritage’ categories of the Community Arts Board,became obsolete within the Council’s system. The Council’s declaration about its‘change of emphasis in priorities to give maximum attention to the fostering of newart’ still maintaining the Cultural Development Committee/Unit’s role in supportingcommunity’s participation and ‘heritage art,’133 is indicative of the special place the


129 The Community Arts Board became the Community Cultural Development Committeewith the corresponding Unit just two months short of its tenth anniversary. The finalCommunity Arts Board’s report, stating that ‘during that decade community artsblossomed,’ lamented its own demise in the previous form and the departure of its Director,saying that the Board ‘looks forward to the day when all communities have sufficientresources to contribute fully to the Australian cultural scene,’ Annual Report, 1986 -87,Australia Council, Sydney, 1987, p. 29.

130 The members of the Council and its Boards were, at the time, appointed by the FederalMinister for the Arts. However, the members of the interim Community CulturalDevelopment Committee, pending amendments to the Australia Council Act, wereappointed by the Council, selected according to criteria similar to those the FederalMinister for the Arts would use to select the members of the Council itself. ‘Councilmembership is selected to balance regional representation, gender and appropriateexpertise including individuals of non-English speaking background and Aboriginalpeople,’ Annual Report, 1988-89, Australia Council, Sydney, 1989, p. 11.


132 Annual Report, 1987-88, Australia Council, Sydney, 1988, p. 37.


Committee acquired within the system. Community Cultural DevelopmentCommittee was to support the ‘multicultural arts’ as (developing) cultural practice,in opposition to the other Boards which were to support the ‘new art.’

The Community Cultural Development Committee declared that it wouldcontinue to offer a grants program and would undertake a range of other activities,including partnerships.134 In practice, such projects were undertaken in collaborationwith social and political organisations, rather than arts organisations, with the socialjustice issues high on the agenda.135 By 1988-89, the Australia Council’s Chairman,Donald Horne, in his letter to the Honourable Clyde Holding, MP, Minister for theArts, Tourism and Territories could state: ‘We have begun to re-orient programs toreflect the multicultural nature of the Australian society.’136 In September 1989, theCouncil adopted its Arts for a Multicultural Australia Policy, declaring itself as being‘something of a leader in broad issues of cultural policy.’137 It was particularly proudof its self-perception that ‘in its concern for community cultural development it hasgone beyond the narrow concept of ‘community arts’ to broader concepts.’138 Byacknowledging that the ‘community arts’ construct has generated not only ‘broaderconcepts’ but also a ‘cultural policy,’ the Council has clearly fully equated ‘Arts fora Multicultural Australia’ with the cultural development which, of course, requiresonly a community, not the artists. The construct of émigré artists ceased to exist notonly in terms of a category supporting the existing individual art practice, but also interms of any current, or for that matter future, input, outside the realm of the existingcommunities’ developments. Mass migration may not have been a feature of thepolitical life in the early 1990s, and therefore the issue of émigré artists would haveto be accommodated within the system in place, the system based on the principlesof social justice. In line with ‘the shift from ‘multicultural arts’ to ‘Arts in aMulticultural Australia,’ the Boards and Committees had adopted a set of‘multicultural designation criteria’ applied to a wide range of projects, including those‘of mainstream/or Anglo-Australian companies whose work reflects multiculturalAustralia.’139 A range of notions used by the Australia Council’s Boards, such as


135 For example, in March 1988, the Community Cultural Development Unit, MulticulturalArtworkers Committee of South Australia, the Office of Multicultural Affairs and severalState funding authorities jointly organised a national conference ‘Arts Policy inMulticultural Australia’ in Adelaide, Annual Report, 1987-88, Australia Council, Sydney,1988, p. 20.


137 Annual Report, 1990-91 Australia Council, Sydney, 1991, p. 12.



‘excellence,’ ‘professionalism’ and ‘contemporarenousness,’ at the core of theCouncil’s objectives and various Boards’ funding practices, including the Visual ArtsBoard, were re-examined.140 The result, in the Council’s words, was that ‘theexpanded criteria have led to enhanced expenditures by each of the artform areas.’141

As one of the Council’s priorities in the early 1990s had shifted towards fosteringnew art, the Community Cultural Development Board, naturally, declared in theAustralia Council’s 1993-94 Annual Report that it was to support new communities.The overall terminology the Board had used is nothing short of a revolutionary: ‘TheCommunity Cultural Development Board assists communities to claim theirculture,’142 creating an obvious presumption that this claim had previously beendenied. The Board’s particular objectives were focused on ‘supporting artists andcommunities from non-English speaking backgrounds, Aboriginal and Torres StraitIslander descent, and in rural and remote locations,143 as these three groups, supportedwithin the Board’s Special Priorities program as targeted for ‘affirmative action,’ are‘facing particular obstacles.’144 The Board had given priority to supporting ‘emergingcommunities of non-English speaking background,’ with Special Priority fundingprograms ‘implemented exclusively’ for the three target areas.145 The construct of‘emerging communities,’ such as a Nepalese Gurkha organisation’s projectconsidered for funding by Carnivale in 1999, almost equates to the construct of newcommunities, and therefore ‘new’ cultures. In many ways this can mean going backto where it all started, the construct of émigré art. However, the difference is that theconstruct of ‘emerging communities’ is immediately, without any necessity ofexperimenting with mediating solutions such as ‘Ethnic Artist Fellowship’ category,defined as an émigré culture and processed within an established system.Simultaneously, the year the Arts for a Multicultural Australia policy was beingestablished, the Community Cultural Development Unit described its purpose asproviding support and encouragement to the ‘active participation of communities inthe development of their own culture.’146 This new terminology, ‘the developmentof their own culture,’ acknowledged that the ‘cultural development’ means thedevelopment of a single specific cultural ‘heritage.’ It also acknowledged that an


140 Annual Report, 1990-91, Australia Council, Sydney, 1991, p. 12,







émigré culture itself is in a state of flux, rather than a fossilised community concernedwith its ‘heritage’ and only capable of producing ‘ethnic,’ ‘folk’ or ‘traditional art.’The Council introduced new positions of multicultural arts officers, among the ‘artsactivities’ that the Community Cultural Development Board initiated in the contextof AMA in 1991-92,147 to administer this policy initiative148 as part of a newprofessional development grants category to provide ‘assistance for artists andorganisations working with communities of non-English speaking background’149

and to help ‘artists of non-English speaking background with effective advocacy andinformation networks.150 In 1992-93 the Community Cultural Development Boardincreased its AMA expenditure from 14% to 21.4%, again expanding its multiculturalarts officer program.151 The individual émigré artists were forsaken not only for thegreater good of community cultural development, but also for the sake of establishingthe Multicultural Artworkers system. However, the Board had, over these years,particularly focused on funding the ‘training for non-English speaking backgroundartists’152 and the ‘expansion of professional development for artists of non Englishspeaking background.’153 This Council’s activity154 is not applicable, and indeed isoffensive, to the art practice of professional artists (locally born, émigrés, of Slavcultural heritage or any other) as the provided ‘training’ would imply that either these



148 The Community Cultural Development Committee, and before that, the Community ArtsBoard, had established a network of community arts workers, including ‘ethnic’ artsworkers, such as the one employed to manage ‘ethnic craft’ in Victoria. In the early 1990s,this network had dramatically expanded to include multicultural arts workers, acrossAustralia. In 1990-91, the year the Community Cultural Development Committee‘reviewed and developed all its program areas in relation to Council’s Arts for aMulticultural Australia program’ its overall budget’s AMA expenditure of 14% includedestablishing the National Multicultural Artworkers Network, Annual Report, 1990-91,Australia Council, Sydney, 1991, p. 26.






154 ‘The Footscray Community Arts Centre was supported in a professional development projectfor first generation visual artists of non-English speaking background. Recently arrived artistswere helped to ‘build bridges’ into the local arts community, and important links wereestablished with major cultural organisations. The project culminated in the ‘Hydra’ exhibitionat the National Gallery of Victoria which highlighted the cultural diversity of the group of tenartists.’Annual Report, 1993-94, Australia Council, Sydney, 1994, pp. 31-32.

artists would not be understood as professional and therefore needing the training,or that they lack skills necessary for art practice in Australia as opposed to art practiceelsewhere. Similarly, the ‘non-English speaking background’ artists is an inadequateterm to describe the art practice of the artists from the rest of the world and it furtherdefines them as one entity which is defined in opposition to the English-speakingbackground artists. This term is further discussed later on. The community non-English speaking background artists in Australia, as defined by Australia Council,have nevertheless participated in Australia’s international cultural exchange projects.In October 1991 the Council announced a shift in its international policy and allocated250% increase in funding for Asia-Pacific-focused projects with the intention toannually155 ‘expend 50% of total international funds in this region.’156 TheChairperson’s letter in the Council’s 1992-93 Annual Report proudly states that theCouncil had ‘now added significant presence in the Asia-Pacific region’ to a numberof ‘European and North American initiatives.’ Announcing the establishment of anew arts advocacy and planning unit within the Council’s structure, the letterparticularly mentions the Australia Council, Asialink and Department of ForeignAffairs and Trade partnership project Australian Art to Asia.157 In 1993-94 theCommunity Cultural Development Board, in order to develop its international policy,commissioned a report on community cultural development among Asia-Pacificcommunities living in Australia.158 The linking of a local community culture and itsart with the corresponding culture abroad was an innovative and significant projectwhich can be seen reflected in similar future projects by other arts institutions. Thishowever indicates an introduction of the demise of the construct of understandingthe émigré artists’ work as part of Australia’s overall art practice, as it thus becomespart of art practice of their land of origin and a product of the cultural developmentof their diasporic community. This further legitimises the construct of the diasporiccommunity as a collective art maker.

Giving a particular emphasis to ‘documentation and dissemination of theoriesand practice of community cultural development,’159 the Community CulturalDevelopment Unit among its priorities lists ‘multicultural arts.’160 As the Unit


155 The Council’s 1993-94 Annual Report declares the same amount allocated for the samepurposes for that financial year, Annual Report, 1993-94, Australia Council, Sydney, 1994, p. 23.

156 Annual Report, 1992-93, Australia Council, Sydney, 1993, p. 23.157 Annual Report, 1992-93, Australia Council, Sydney, 1993, p. 6.158 Annual Report, 1993-94, Australia Council, Sydney, 1994, p. 35.159 This is particularly evident in the operations of ACMAC which will be discussed later on.160 Annual Report, 1989-90, Australia Council, Sydney, 1990, p. 61.

previously stated as its priority ‘developing and extending its contact with non-English speaking communities [and encouraging arts organisations to do thesame],’161 there is the evident change in terminology. In February 1991, the Council‘reaffirmed its support for the need’ of non-English speaking background (NESB)representation on the Council itself and on ‘every Board and Committee ofCouncil,’162 as the direct consequence of the adoption of the Arts for a MulticulturalAustralia policy. An independent review of the Council’s Arts for a MulticulturalAustralia policy in 1992 (for which the Community Cultural Development Board‘was instrumental’)163 included this issue in its recommendations164 raising apresumption that this representation might not have been satisfactory. In the Council’sown estimation, the major outcomes of the review were: recommendations toMinisters to appoint non-English speaking background artists to the Council’s Boardsand Committees; integrating multiculturalism into all aspects of the Council’sprograms; [and] encouraging the arts world to interact with NESB artists andcommunities to help Australian culture evolve and grow.’165 In practical terms, theCouncil’s Arts for a Multicultural Australia policy has had some shortcomingsregarding the Council’s focus on specific AMA priorities.166 In the Council’s 1991-92 Report, accompanying the declaration of the Council’s commitment to Arts inMulticultural Australia and its aims for the future (such as ‘integratingmulticulturalism into all aspects of the Council’s programs’),167 is a photograph. Itrepresents a scarf-clad woman working at the kitchen table. Its caption reads:‘Traditional bread-making skills were used by Latin-American women’s group inceramic workshops at the Footscray Community Arts Centre.’168 This rendered thearts, not bread-making, as funded under the Arts for a Multicultural Australia policy




163 The period under review was 1989 – 1992, encompassing the three years of operation ofthe Arts for a Multicultural Australia policy, Annual Report, 1991-92, Australia Council,Sydney, 1992, p. 36.



166 For example, within the 6.6% expenditure of Council’s total budget on ‘Arts for aMulticultural Australia’ in 1990-91, is the cost for the Council’s ‘information strategy forartists and communities of non-English speaking background (NESB)’which included thedistribution of 20,000 brochures in 10 languages, Annual Report, 1990-91, AustraliaCouncil, Sydney, 1991, p. 12.



somewhat questionable. This greater awareness of the contribution of migration toAustralian life - but not necessarily in terms of contribution in the field of arts - isevident in the Council’s rhetoric in the early 1990s.169 Following the Council’sembracing of the Arts for a Multicultural Australia policy,170 in 1992-93 ‘artists andcommunities of non-English speaking background have received increasedfunding,’171 with the social justice principles evident in the funding practices of someof the Council’s Boards at the time. The 1992-93 Report contained a reference to thearts funding representation in the electorate: ‘Community Cultural DevelopmentBoard grants reach 70 of the 150 electorates in Australia (47%).’172 The Council’sown statements concerning its Arts for a Multicultural Australia ‘current policypriority’173 (together with ‘Art and Working Life’), is sometimes difficult to decipher:‘The Australia Council’s commitment to social justice principles pervades all itsprograms and activities.’174 The three-year review of the Council’s Arts for aMulticultural Australia policy conducted in 1992 resulted also in establishing theCouncil’s undertaking the self-perceived leading advocacy role for the AMA policyoutside the Council itself which, as will be demonstrated, was not very useful. In1992, the Council published a document A Framework for Arts for a MulticulturalAustralia Policies - A Big Picture, a set of guidelines designed to ‘help [...] majorcultural organisations develop their own AMA policies and programs,’175 with itsresults not evident in practice. The Council’s Arts for a Multicultural Australiaadvocacy role also included a seemingly important, but not very productive initiative:


169 For example, the Chairperson’s letter in the Australia Council’s 1992-93 Annual Reportreads: ‘During the coming decade we look forward to continuing our contribution [..] inthree main areas,’ among which he lists: ‘the development of national cultural resourcesbased on celebration of the nation’s diversity, from embracing the living cultures ofAboriginal and Torres Strait Islander people, to embracing the cultural wealth we haveaccumulated with people of all ethnic backgrounds from every part of the world -including, of course, the value of our British-European heritage,’Annual Report, 1992-93,Australia Council, Sydney, 1993, p. 5.

170 Among the offshoots of the AMA policy was for example a ‘ground-breaking policy’developed by the Literature Board which recognized literary translators as creative writers,Annual Report, 1993-94, Australia Council, Sydney, 1994, p. 25.

171 with Literature, Performing Arts Boards and the Music Committee particularly mentionedas having been particularly supportive, Annual Report, 1992-93, Australia Council,Sydney, 1993, p. 26.





the joint collaborative National Arts for a Multicultural Australia Working Party(NAMA) co-sponsored with the Office of Multicultural Affairs and including Statearts funding authorities’ and State Ethnic Affairs Commissions’ representatives,176

with the aim to develop ‘minimum AMA guidelines across Australia at the State andfederal levels.’177 In practical terms, the initiative did not amount to much, particularlyin relation to individual émigré artists’ practice. The Council’s participation in theproject was conducted through the Community Cultural Development Committeeand the Australia Council’s Multicultural Advisory Committee (ACMAC) whichcontinued to exist into the 21st century.178 Established in 1984-85, ACMAC includedrepresentatives from all the Council’s Boards with the addition of ‘six practitionersfrom the field.’179 The Committee’s role180 was to ‘provide specialist expertise anda forum for debate in this area, monitor progress towards more equitable and efficientCouncil support for multicultural arts, and develop a higher profile for them bothinside and outside the Council.’181 Together with the Community ArtsBoard/Community Cultural Development Committee and its Unit, ACMAC hasbeen instrumental in ‘integrating multiculturalism into all aspects of the Council’sprograms,’182 and continued to provide ‘advice on the direction of the Arts in aMulticultural Australia Policy.’183 Its members were appointed by the Minister for





179 Annual Report, 1984-85, Australia Council, Sydney, 1985, pp. 33-34.

180 In the process of the Council’s review of several of its Committees in 1985-86, someCommittees were abolished or replaced but the Council ‘agreed to the continuation’ ofthe Multicultural Arts Committee. The Council, however, demanded a better clarificationof its role in relation to the role of the Boards, and asked it to develop ‘a clear strategy toimplement Council’s multicultural policy,’Annual Report, 1985-86, Australia Council,Sydney, 1986, p. 9.

181 Annual Report, 1984-85, Australia Council, Sydney, 1985, pp. 33-34.


183 It is important to name some of its members and some appointees to the Council’s variousBoards and Committees in the early 1990s, loud advocates and activists in the fields ofmulticulturalism and social justice issues. Among those were Sneja Gunew, who was aCouncil member of the Australia Council and the Chair of the Australia CouncilMulticultural Advisory Committee between 1989 and 1991. Her contribution to the fieldof multiculturalism and how is it reflected in contemporary Australian literature isconsiderable. In 1994, together with Fazal Rizvi, a Council member of the AustraliaCouncil and Chair of the ACMAC between 1992 and 1995 and writer on issues ofmulticultural society and education, she co-edited the Australia Council sponsored

the Arts from each of the Council’s Boards ‘with its Chair being a member of theCouncil itself.’184 Such a close relationship between the Australia Council and someof its own multicultural arts issues advocates did result in increased funding for theestablishment and conduct of the debate on these issues. However, the debate thusgenerated was somewhat compromised on two grounds. One is that the AustraliaCouncil funded debate cannot by its very nature be independent. The other one isthat the majority of the participants in the debate rendered it a socio-political, ratherthan art, issue. This was mostly due to the perception that the émigré arts issue as‘multicultural arts’ falls under the Community Cultural Development Board’sjurisdiction, but also due to the Committee members’ professional backgrounds. Ashas been demonstrated, the debate, led by the same exponents, evolved over a periodof three decades, and had become increasingly divorced from the issues relating toémigré artists’ practice.

However, the early 1990s Australia Council rhetoric allows for the presumptionthat the Council had fully embraced the issue of the ‘artistic excellence’ equality ofthe artists of diverse cultural backgrounds. Even though this might have been onlyon the surface and concentrating on the construct of culture/community rather thanthe ‘cultural memory’ and individual émigré artists’ practice, the early 1990s stillseem to be the years when the greater awareness of the benefits of migration toAustralia might have also generated a greater awareness of the émigré artists’individual contribution to art. In its 1994-95 Report, the Council proudlyacknowledges that ‘Australia derives enormous advantages from its culturaldiversity,’ and lists a range of benefits that ‘difference’ makes to ‘art-making in all itsguises’ such as ‘developing new forms, expanding audiences and increasinginternational cultural exchange.’185 The Council will again address the question of


publication, Sneja Gunew and Fazal Rizvi, (ed.), Culture, Difference and the Arts, Allen andUnwin, 1994, pp. 216. Among the writers on issues of multiculturalism and its history inAustralia, and importantly, on the issues of ethnicity, class and gender, who were at varioustimes members of the Australia Council are Andrew Jakubowicz, Member/Deputy Chair ofthe Council’s Community Cultural Development Board 1993-1996 and Mary Kalantzis,member of the Community Cultural Development Committee/Board 1989 – 1992. All haveextensively published on topics related to history of multiculturalism, culture and communityin Australia. Another member of the Community Cultural Development Board, its Chair andthe Australia Council Deputy Chair 1995 – 1998 was Lex Marinos, who was in the period1996 – 1999 director of Carnivale, multicultural arts festival, an organisation which was atthe time similarly concerned with funding cultural development projects of ethniccommunities in NSW.

184 Arts for a Multicultural Australia brochure, Australia Council, Sydney, 2001.


‘expanding audiences’ in the late 1990s, embarking on it firstly in 1994186 with the‘Creative Nation’187 shift in its focus on the new priorities,188 among which was theissue of the audience development.189 The Council immediately announced it woulddevote increased resources to the issue190 and started ‘reshaping itself for thefuture.’191 With the ‘Creative Nation’ causing a shift in ‘emphasis for the AustraliaCouncil,’ ‘the implementation of AMA policy has entered a new phase,’ as the artistsof non-English speaking background ‘have an important role to play’ in each of thenew priority areas.192 This raising awareness of émigré audiences as an importantissue is also documented in the National Association of Visual Arts’ survey and reportpublished in 1992193 with the introduction of the survey question of the intention ofémigré artists to communicate with general and/or ethno-specific audiences. As ithas been argued, when examining the creation of the Community CulturalDevelopment Board, the question of ethno-specific audience is central to the AustraliaCouncil’s, and other institutions’, dealing with the issue of émigré art. The history ofthe audience development question within the Council’s system dates back to thelate 1970s with a national survey ‘of public attitudes to and involvement in the arts.’194

Widening access to the arts both in terms of increasing the audience and ‘encouragingactive participation in the arts and contact between arts practitioners and thecommunity generally’195 became one of the Council’s priorities immediately afterthe survey. The idea that ‘a crucial element in a nation’s cultural development is the


186 The 1994-95 Report demonstrates a major shift in the Council’s priorities as it ‘welcomed’ thecultural policy announced by the Government in October 1994 and presented in the document‘Creative Nation,’Annual Report, 1994-95, Australia Council, Sydney, 1995, p. 14.

187 A successor to the Labor Party’s pre-election cultural policy ‘Distinctly Australian,’ AnnualReport, 1992-93, Australia Council, Sydney, 1993, p. 22.

188 The new priorities, in addition to audience development, included marketing, new technologies,stimulating sponsorship from private and corporate sectors and developing ‘export markets’for Australian art, Annual Report, 1994-95, Australia Council, Sydney, 1995, p. 2.

189 The Council’s own ‘submissions in the months leading up to the announcement’ of the‘Creative Nation’ included the issue of audience development, Annual Report, 1994-95,Australia Council, Sydney, 1995, p. 15.




193 Helen Andreoni (with Janis Wilton and Joseph Eisenberg) and NAVA Outside the gumtree, the visual arts in multicultural Australia, NAVA, Sydney, 1992.



way in which its population perceives the arts’196 resurged as one of the burningissues in the early 1980s197 and again, with the ‘Creative Nation’ in the early 1990s.Previously, however, the Council did not take into account the émigré audiences asthe segment of population needing to be particularly addressed. The initiatives,incentives and policies relating to variously named émigré art/cultural issues focusedon arts/cultural practice, not their marketing and consumption. Community access,however, understood in the broadest sense, remained ‘a vital priority.’198 The questionof the construct of émigré audiences was raised at the height of the Council’scommitment to the Arts for a Multicultural Australia policy. The Community andResearch Unit,199 in collaboration with the Powerhouse Museum in Sydney,conducted a research project200 which examined the cultural diversity of theMuseum’s visitors.201 Since then, some other studies in the field were conducted,corresponding to the Council’s overall shift in focus, since the ‘Creative Nation,’towards the question of the audience development202 which remains of interest tothe Council in the early 2000s.

Excellence

The question of the Australia Council’s definition of ‘excellence’ has been at thecore of the Council’s objectives since its inception.203 It has expanded over time to


196 Annual Report, 1979-80, Australia Council, Sydney, 1980, p. 15.197 In 1983, the Council declared that it recognised the common priorities to the Australian

Labor Party’s platform and Council’s own attempts to ‘take some action.’ This includedefforts towards increasing access for rural and outer metropolitan areas audiences and‘broadening participation to all sections of the population,’ Annual Report, 1982-83,Australia Council, Sydney, 1983, p. 15.

198 As Rodney Hall wrote in the Chairperson’s letter to the Hon David Simmons, MP, Ministerfor the Arts, Tourism and Territories in the Council’s 1990-91 Annual Report, AnnualReport, 1990-91, Australia Council, Sydney, 1991, p. 3.

199 Formerly Strategic Development Unit.200 Open up! Guidelines for cultural diversity visitor studies, Australia Council and

Powerhouse Museum, Sydney 1996. 201 Annual Report, 1993-94, Australia Council, Sydney, 1994, p. 50.202 The Australia Council publications that particularly addressed the non-English speaking

background audience development are: the World is Your Audience: case studies inaudience development and cultural diversity, Australia council, 1998 and previouslymentioned Open up! Guidelines for cultural diversity visitor studies, Australia Counciland Powerhouse Museum, Sydney 1996.

203 The initial Australia Council’s Chairman’s Report lists four objectives, the first being ‘toencourage excellence in the arts,’Annual Report, 1973, Australian Council, Sydney, 1974, p. 9.

include not only a variation in the wording, but also to accommodate the Council’sview of arts projects it would support, and which may not have (yet) achieved thatstatus of excellence.204 Similarly, as the Council had increasingly been supporting‘cultural development,’ rather than exclusively art practice, the concept of ‘excellence’acquires additional meanings. As previously demonstrated, it can be, for example,Australian, or even ‘distinctively Australian,’ and it remains a quality that can be‘developed.205 This perhaps unfortunate wording had nevertheless been used inrelation to the ‘Multicultural Arts’ as the Australia Council’s priority in the late1980s.206 The definition of excellence had over time expanded to include a singleconstruct of ‘excellence and diversity’ as an aim that the Council encourages.207 Therewas another construct used as part of a new double-worded construct of excellence,pointing to the possibility of interchanging the two notions that are paired with‘excellence.’ In the Chairperson’s Letter in its 1992 - 93 Report, the Councilrecognises ‘Excellence and Access as aspects of the same process.’208 ‘Diversity’and ‘access,’ otherwise non-interchangeable constructs, here allude to the soon to beintroduced major changes within the Arts for a Multicultural Australia policy prioritieswhich would include a shift in the Council’s understanding of émigré art: not onlyas an arts/cultural practice, but as ethno-specific audiences. The Council’s definitionof excellence within diversity, more specifically within a culturally diverse/émigréart practice had remained elusive. However, the 1993-94 Report, as if such adefinition had indeed been pin-pointed, states: ‘Artistic excellence from culturallydiverse practitioners, achieved entirely within the framework of peer assessment andconsistent with artists and artworks being supported on the basis of merit, has resultedin greater recognition for these individuals.’209 The rhetoric of this statement goeswell beyond the (lack of) definition as there is nothing in the history of the Australia


204 The Council’s Statement of Purpose in the 1980/81 Annual Report reads: ‘the objectivesof the Australia Council are: 1. to promote and sustain excellence in the arts; 2. to supportthe pursuit of excellence in the arts,’Annual Report, 1980-81, Australia Council, Sydney,1981, p. 4. The Council’s Objectives have lost their ‘pursuit of excellence’ in the 1988-89Report which lists the Council’s present functions as: ‘1. to promote excellence in art; 2.to provide and encourage provision of opportunities and for persons to practice the arts.’


206 Labelling multicultural arts as ‘integral to the enrichment of an Australian culture,’AnnualReport, 1987-88, Australia Council, Sydney, 1988, p. 12.




Council or within activities in the art world that year, to indicate that indeed therehad been any recognition ‘for these individuals.’

It is important to look also at some of the Community Cultural DevelopmentBoard’s statements in relation to the broader Council’s concerns and the definitionof the objective of ‘excellence’ in arts practice. The Board’s focus on communityinstead introduces the construct of ‘cultural values,’210 a term perhaps useful inevaluating grant applications for the folk community projects, but hardlyapplicable to émigré artists’ practice. However, as it will be demonstrated, theémigré artists’ personalised mythologies from their cultural heritage which arean important aspect of the oeuvre of some émigré artists of Slav origins, indeeddefy bureaucratically understood categorisation. In some instances, someartworks were generated without a concern for the audience’s understanding, letalone ‘excellence’ or any other, for example commercial, criteria. As will bedemonstrated here, the visual artists of Slav origins who received the Council’sgrants over a period of some twenty years are few - whilst the communityorganisations concerned with maintaining their folk traditions are many. It ispossible to presume that the Council was unable to implement its ‘excellence’criteria to artwork with which it was simply not familiar. The reasons for thismay be many and among them may be the fact that such artwork reflected, to adegree, the visual art traditions of the artists’ respective art history traditions,rather than more specifically folk traditions.

Émigré artists and the Visual Arts Board

The Visual Arts Board has, from its inception, been consistent and clear inits general criteria for distributing grants.211 The Board’s strategic objectivespublished in the Council’s 1993-94 Annual Report include: To ensure excellentart and craft are produced; to facilitate quality, nationally accessible and broad-ranging publications, events and exhibitions of contemporary art and craft; tomaintain and strengthen the network of organisations throughout Australiaspecialising in support for artists, craftspeople and their work; to ensurecontemporary Australian art and craft are held in high regards internationally; toreflect Australian cultural diversity.


210 Declaring as its aim to ‘encourage communities from different cultures and backgroundsto help shape Australia’s cultural identity,’ the Board lists among its objectives ‘promotingcultural equity - ensuring that different cultural values are acknowledged and respected asequal,’ Annual Report, 1991-92, Australia Council, Sydney, 1992, p. 35.


The Visual Arts Board’s terminology however did change and the initiatives,incentives and policies which were accepted by the Council and applied acrossall the Boards have affected those criteria, sometimes significantly. In comparisonto the Community Arts Board, and later the Community Cultural DevelopmentCommittee/Board, the Visual Arts Board has not been as forthcoming in termsof articulating its relationship with the émigré artists.

Was the construct of émigré art of concern to the Visual Arts Board? The VisualArts Board’s funding criteria have consistently included the prerequisite that artists‘have achieved a high degree of professional competence in their field’ and that they‘must produce evidence of recent high-quality work.’212 In other words, émigré artistsare not excluded: ‘recipients must be of Australian nationality or have lived inAustralia for a minimum of two years prior to their application,’213 which is a criterioncommon to all the Council’s Boards.214 Similarly, the Visual Arts Board attemptedto adopt the programs and priorities endorsed by the Council within its ownestablished system. For example, the Australia Council’s 1980-81 Report, whichcontains many proclamations about the community arts and their importance,includes the Visual Arts Board’s declaration of its participation in the Council-wideawareness of the issue. One of the Board’s ‘most important functions’ was ‘to bringthe community into contact with significant works of contemporary Australian art,’which meant placing the works of art in an urban environment.215 This was a ratherfree interpretation of what the Community Arts Board had been attempting to put inplace across the Boards when advocating the issue of ‘community participation,’ aspreviously demonstrated. Together with the other boards, both the Visual Arts Board




214 Among the Visual Arts and Visual Arts/Crafts Board’s grants recipients were the followingSlav artists:

In 1975: Sculpture grant, Individuals, Vlase Nikoleski, Vic, workshop materials, $1,000,Annual Report, 1974-75, Australian Council, Sydney, 1975, p. 188.

In 1980: Dusan Marek, Study tour of Europe and North America, $3,000, Annual Report,1979-80, Australia Council, Sydney, 1980, p. 157.

In 1984: Stanislaus Rapotec (NSW), Residency at Greene Street Studio, New York, $1000(Category: Overseas studios/scholarships etc), Annual Report, 1983-84, Australia Council,Sydney, 1984, p. 184.

In 1994: Mark Strizic, Photographer Visual Arts Emeritus Award [also awarded the sameyear were Olive Cotton, Nora Heysen and Peter Rushforth], Annual Report, 1993-94,Australia Council, Sydney, 1994, p. 20.


and the Crafts Board216 endorsed the Incentive Funds scheme in the early 1980s217

which had a larger or lesser impact on their funding practices.218 The Crafts Boardin the Australia Council’s 1983-84 Annual Report declared: ‘The crafts have a readyapplication to the Australia Council’s Multicultural Arts Program and the Board hassupported several applications’ which that year included a research project into ‘thebackground of ethnic craftspeople,’ Ethnic Craft Advisory Service in Victoria andLao Women’s Traditional Weaving Co-operative in Sydney’s western suburbs.219 Inthe early 1980s, the Visual Arts Board did mention its Art and Working Lifecommitment, such as a review and the development of the policy recommendationsfor programs covering Art and Working Life and Publications.220 However, it hadnot mentioned its further commitment to the incentives and policies relating tomulticulturalism and arts.221 This leads to the presumption that it had been selectivein its support for these incentives. The Arts for a Multicultural Australia policy,adopted across the Boards in the early 1990s, included the Visual Arts Board’sparticipation and support of the policy as the Board ‘plays an active role byestablishing, reviewing and updating policies and priorities, in order to support a vitalartistic community in the 1990s and beyond.’222 However, the only project mentionedby the Visual Arts Board in 1992-93 as supporting the ‘multicultural experience’223


216 Which operated separately until 1986-87.217 In the 1983-84 report its total budget allocation was $1, 803 000 and it included $105,000

from the Council’s incentive funds, Annual Report, 1983-84, Australia Council, Sydney,1984, p. 86.

218 Annual Report, 1983-84, Australia Council, Sydney, 1984, p. 54.219 Annual Report, 1983-84, Australia Council, Sydney, 1984, p. 54.220 Annual Report, 1986-87, Australia Council, Sydney, 1987, p. 55.221 Visual Arts Board had also reviewed its previous commitment to the ‘Artist-in-Community’

program, discontinued across the Boards in the late 1980s as it was considered sufficientlyintegrated within the Council’s system. The Australia Council’s 1986-87 Annual Reportcontains this statement from the Visual Arts Board: ‘After another review the AustralianContemporary Art Special Purchase program was discontinued, and the Artist-in-Residenceand Artist-in-Community programs were integrated into a new program, SpecialProjects,’Annual Report, 1986-87, Australia Council, Sydney, 1987, p. 54.

222 In 1992-93, the Visual Arts/Craft Board ‘achieved an AMA expenditure of 17.5%.’ theBoard declared that it supported ‘innovative’ (rather than ‘traditional’?) work of artistsfrom non-English speaking backgrounds, Annual Report, 1992-93, Australia Council,Sydney, 1993, p. 26.

223 In comparison, the year later a visual arts project Hydra, aimed at helping visual artists ofnon-English speaking background ‘establish their profession in Australia,’ funded by theCommunity Cultural Development Board, was exhibited at the National Gallery ofVictoriaAnnual Report, 1992-93, Australia Council, Sydney, 1993, p. 25.

was one touring exhibition, out of 21 touring exhibitions funded, described as: ‘Inone of these the multicultural experience was explored using visual images relatedto language. Titled Images of First Language, the exhibition involved immigrant andAboriginal Australians224 and was [first] shown in the Prospect Gallery, Adelaide.’225

However, the question who has jurisdiction for the émigré artists within theAustralia Council’s system is less relevant than the question of the Council’s ownattitude towards the definition of émigré art and émigré artists at the core of suchallocation of jurisdiction. As demonstrated, the Council as the federalgovernment’s arts funding and advisory body undertook, from its inception, hadthe responsibility for the issues affecting arts practice in Australia, including theissue of émigré artists. It is therefore the Council’s responsibility alone to includethis construct within its system, its policies and in its funding practice. TheCouncil’s awareness of such a responsibility, as the content of this paperdemonstrates, is evident throughout its history. The Council’s rhetoric, onoccasions eloquently supporting the position of émigré artists, often leads towardsthe false presumption that the policies are indeed reflected in its funding practice.As is evident in the content of this paper, the Council’s policies can indeed beseen as reflected in the Council’s grants system with the proviso, however, of itbeing focused on community and cultural practice instead of the art practice ofthe individual émigré artists. It is rather tempting to look at the Council’s fundingpractices in relation to émigré art and émigré artists from the socio-politicalperspective, linking them to political and social changes in Australia. However,such changes would not at all be concerned with the construct of émigré artistsand émigré arts practice per se. By adopting this perspective to examine theCouncil’s practices in relation to émigré art and émigré artists would thereforebe artificial.

Why did this shift in the Australia Council’s concern from the issue of émigréartists/ émigré art towards community cultural practice/community development,happen? Was it the general social and political climate that triggered it? Was thereperhaps a presumption that indeed the Community Arts/Cultural DevelopmentBoard/Committee would generate the same level of activity within the field ofémigré art as the Aboriginal Board did within the field of indigenous art? Didthe ‘multicultural arts’ achieve success?




Indigenous arts’ international success gained momentum in the early 1990sand was embraced by the Council.226 The single ‘international’ success projectsponsored by the Community Cultural Development Board was ‘culturalprogram for the Global Cultural Diversity Conference held in Sydney in April1995’227 for which the Board itself had ‘the key role in the development andproduction.’228 One of the differences in Council’s definitions of Aboriginal artand émigré cultural practice, as mentioned previously, is the construct of ‘culturalmemory’ which the Council used to describe Aboriginal arts practice. This is incontrast to the Council’s terminology linking the ‘ethnic arts’ practice with theterm ‘traditional’ when attempting to explain its cultural values. Similarly, whendealing with Aboriginal art practice, the Council does not feel the need to placea professional Aboriginal artist within a community. Nor does it measure thequantity or the quality of the artist’s culture as reflected in their work. In contrast,by focusing on the community element within émigré arts practice, the Councilrenounces and/or denies the possibility that the ‘ethnic’ art might indeed be art,as if the cultural and visual arts heritage in the artists’ practice is somehowobsolete within the modernist tradition. The counter-argument is: if an (émigré)artist is indeed working within the modernist tradition they are, and should be,judged against the same criteria as their Australian-born colleagues. But why did,for example, Aida Tomescu apply for a grant, or agree to, the category of an‘ethnic artist’? Why was she offered grants under that category, and not someother, neutral, category? Was she not, as a recently arrived emerging artist inAustralia, accomplished enough an artist to apply, and be awarded, grants undergeneric categories?

As demonstrated, the discrepancies in definition of the construct of émigréart and émigré artists include the construct of ‘national,’ as in ‘Australian,’ arts.If the construct of ‘national art’ is defined in opposition to ‘migrant art’ what isthe relationship between the individual émigré artists and the ‘migrant art’ in theCouncil’s definition of ‘ethnic, folk, traditional’ and consequently ‘community’art? In the Australia Council’s funding practice, it transpires that ‘Australian’ art’splace is in art institutions and museums, while the (‘ethnic,’ ‘traditional,’


226 ‘Aboriginal and Torres Strait Islander programs ... [have had] a spectacular growth ofoverseas success’ and Artjara: Australian Aboriginal and Torres Strait Islander Art, anexhibition by those artists, ‘gave Aboriginal art a high international profile with itsacclaimed openings in Dusseldorf and London,’ Chairperson Rodney Hall, Chairperson’sLetter, Annual Report, 1992-93, Australian Council, Sydney, 1993, p. 7.

227 Annual Report, 1994-95, Australian Council, Sydney, 1995, p. 27.

228 Annual Report, 1994-95, Australian Council, Sydney, 1995, p. 27.

‘multicultural,’ ‘NESB’) ‘community’ art’s place is at the festivals. The majorityof work by ‘traditional’ art of the émigré ‘ethnic’/‘community’/‘folk’ artists asfunded by the Australia Council, would indeed hardly be finding its place in artinstitutions anywhere. The reiteration of the lowest common denominatorimposed on defining the art practice of a culture understood as an ethniccommunity, does result in that cultural practice rightfully and correctly beingseen as ‘ethnic community cultural practice,’ as the construct describing thatwhich is common to all members of the community, and not relating to the artiststhemselves. Émigré artists who do want to distance themselves from such acategory – and if this category is the one and only which could accommodatetheir practice – have no choice but to ‘self-marginalise.’ In the relationshipbetween an émigré artist and the corresponding émigré community, they too seemto define each other as opposites. Thus the gap between the community itself,with its imperative of its cultural self-preservation, and the individual émigréartists’ practice broadens.

The Australian artist Milan Milojević

As discussed earlier, émigré cultural practices are characterised by both folk artand fine art practices. Some contemporary Australian artists work within the broadercategory of the fine arts category yet use some such artefacts as part of the visualmaterial transposed and integrated into their work. Amongst such artists are those ofSerbian cultural heritage including the printmaker Milan Milojević who blends theimagery from his rich visual heritage with the imagery of Australian reality.229

Milojević’s knowledge of this heritage is indirect, however its visual traditions andits other elements evidently continue to permeate Milojević’s work and areinextricable from his contemporary Australian art practice.

Milojević teaches at the University of Tasmania, Australia. His work has beenexhibited at many art institutions and galleries in Australia, Asia, Europe and theUSA and is part of several major art collections.230 He is also a recipient of severalawards including the Australia Council and the Australian Research Councilgrants. Born in Australia in a Serbian-German family, and thus, as per AustraliaCouncil’s old categories, a NESB2 artist, Milojević had has always been


229 Sasha Grishin, Australian Printmaking in the 1990s, artists printmakers 1990-1995,Craftsman House, Sydney, 1997, p. 206.

230 Art Bank, Art Gallery of South Australia, National Gallery of Australia, Art Gallery ofNSW, Queensland Art Gallery, Parliament House, Canberra, Tasmanian Museum and ArtGallery, Montrose Academy, Scotland, the Bureau of Artistic Exhibitions, Poland.

concerned with the émigré experience, with political issues of assimilation andabsorption, and with the inter-cultural existence which is part of his ownexperience. These issues are evident in his oeuvre.

In situating his cross-cultural experience, Milojević speaks in a very clearvoice and using clear symbols. Thus the imagery reproduced below and indeedtitled Map Book is a testimony to his orienteering and negotiating differentgeographies and cultures. The two-headed creatures thus symbolise this culturalduality the artist himself experiences.


Milan Milojević, Map Book 15, 2007, etching, digital print, 29 x 37 cmMilan Milojević, Map Book 16, 2007, etching, digital print, 29 x 37 cm

A similar set of images which include the hybrid creatures and to much ofthe same effect are Milojević’s works Terra Incognita from the ongoing seriesentitled Between Two Worlds.

Milan Milojević, TerraIncognita (ongoing seriesBetween Two Worlds),2008, Digital/Etching, 42 x 59.5 cm

The hybrid creatures have been appearing in Milojević’s work for more thana decade and include his visual commentary on the bestiary of the twentiethcentury writer Jorge Luiz Borges, the Book of Imaginary Beings. Some of theseworks are reproduced below.


Milan Milojević, Borges Bestiary, 2000, artist’s book, etching, digital print, 244x 28.5cmMilan Milojević, Homage to Borges, 1998, digital/woodcut print, 29 x 37 cmMilan Milojević, Imaginary Worlds, 2005, digital/woodcut print, 29 x 37 cm

However, prior to Milojević’s series of hybrid creatures as symbols of theartist’s own cultural displacement, the construct of a creature, hybrid or actual,entered Milojević’s oeuvre in some works which are directly inspired by politicalevents and the changing ideology in his father’s – not quite his own – country oforigin. The artist therefore associates these events with his own cultural memory.One such example is the image reproduced below.

Milan Milojević, An affair in the Balkans, 1992, screenprint, printed in colour, 2 65.4 x 85.4 cm

Milojević’s cultural memory indeed included his parents’ experiences,including their emigre experience, as evident in his earlier imagery entitled Dragimoj Doko (My Dear Doko) in which utilised images from the family archive.These images executed in traditional photographic printmaking media arereproduced below.


Milan Milojević, Dragi moj Doko, Act I - VI, 1991, planographic lithograph, printedin colour, from three stones [or plates], 47.2x 69,5cm each. NGA

The emigre experience commented on in his Dragi moj Doko series laterexpanded to provide the artist’s comments on the politics and the ideology ofAustralia towards its new citizens. Milojević’ series Absorption/Assimilationindeed utilisises symbols and overall imagery from both the governmentpropaganda in Australia as well as from the treasure of the Serbian folk art. Thetwo images in the series reproduced below directly follow the patterns ofpropaganda imagery, with the two other images reproduced below thosejuxtapose folk art traditions and emigre memories with iamgery of Australianeveryday life.


Milan Milojević, Absorption/Assimilation series no.1 and no.2, 1986/87, lithograph,printed in black ink, from one stone plates, 37.8x 26.8cm each


Milan Milojević, Absorption/Assimilation series no.5 and no.6, 1986/87, lithograph,printed in black ink, from one stone plates, 37.8x 26.8cm each

It is useful to make a brief comparison here between the work of Milojevićand that of two other established Australian artists of different cultural heritagewho also comment on their own experiences and also using some of the visuallanguages which form part of their own cultural memory and its tradition. Onesuch artist is the Australian artist Guang Wei, who uses some of the traditionalvisual languages of Chinese art to convey hiscontmporary concerns. Whilst thetitle of Milojević’s work reproduced below is Terra Incognita, the title of a workby Guang Wei is a direct translation of that Latin term, The Unfamiliar Land.

Milan Milojević, Terra Incognita (ongoing series Between Two Worlds), 2008,Digital/Etching, 42 x 59.5 cm

Guang Wei, The Unfamiliar Land, 2006

Another Australian artist, Hossein Valamanesh, has been using the imageryor the visual language of his own, Persian, cultural memory as a dominantcharacteristic of a significant aspect of his oeuvre. It is particularly poignant tocompare some of the imagery by all of these three artists, Milan Milojević, GuangWei and Hossein Valamanesh. Although many other aspects of their respectivebodies of work indicate their individual concerns with the question of identityand inter-culturality, perhaps a most obvious comparison includes their respectiveworks where they commented on geographical, physical displacement, as isevident in the three works reproduced below.


Milan Milojević, Map Book 16, 2007, etching, digital print, 29 x 37 cmGuang Wei, Where is Ned Kelly?, 2004

Hossein Valamanesh, Untitled No. 1, 2002

The changes in multicultural Australia are, as we have seen, reflectedin the works of Australian artists who use their cultural memory aspart of their own and highly individual visual language and imagery.The very imagery that resonates with contemporary audiences bothin Australia and across the globe. Key words: Milan Milojević, Serbian cultural heritage, Australia,émigré cultural practices, the arts, folk art, fine arts

Bibliography

1. Andreoni , H Wilton, J, Eisenberg, J, Outside the gum tree, the visual arts inmulticultural Australia, NAVA, Sydney, 1992.

2. Andreoni , H, Wilton, J, Eisenberg, J , Outside the gum tree, the visual arts inmulticultural Australia, NAVA, Sydney, 1992.

3. Australia Council, Annual Report, 1974-75, Australia Council, Sydney, 1975.4. Australia Council, Annual Report, 1973, Australian Council, Sydney, 1973.

5. Australia Council, Annual Report, 1973, Australian Council, Sydney, 1974. 6. Australia Council, Annual Report, 1975 -76, Australia Council, Sydney, 1976. 7. Australia Council, Annual Report, 1976 -77, Australia Council, Sydney, 1977. 8. Australia Council, Annual Report, 1977 -78, Australia Council, Sydney, 1978. 9. Australia Council, Annual Report, 1978 - 79, Australia Council, Sydney, 1979.

10. Australia Council, Annual Report, 1978 -79, Australia Council, Sydney, 1979.11. Australia Council, Annual Report, 1979 -80, Australia Council, Sydney, 1980.12. Australia Council, Annual Report, 1979 -80, Australia Council, Sydney, 1980.13. Australia Council, Annual Report, 1980 -81, Australia Council, Sydney, 1981.14. Australia Council, Annual Report, 1981 -82, Australia Council, Sydney, 1982.15. Australia Council, Annual Report, 1982 -83, Australia Council, Sydney, 1983. 16. Australia Council, Annual Report, 1983 -84, Australia Council, Sydney, 1984.17. Australia Council, Annual Report, 1983 -84, Australia Council, Sydney, 1984.18. Australia Council, Annual Report, 1984 -85, Australia Council, Sydney, 1985.19. Australia Council, Annual Report, 1985 -86, Australia Council, Sydney, 1986.20. Australia Council, Annual Report, 1986 -87, Australia Council, Sydney, 1987. 21. Australia Council, Annual Report, 1987 -88, Australia Council, Sydney, 1988.22. Australia Council, Annual Report, 1987 -88, Australia Council, Sydney, 1988.23. Australia Council, Annual Report, 1987 -88, Australia Council, Sydney, 1988.24. Australia Council, Annual Report, 1988 -89, Australia Council, Sydney, 1989.25. Australia Council, Annual Report, 1989 -90, Australia Council, Sydney, 1990.26. Australia Council, Annual Report, 1990-91, Australia Council, Sydney, 1991.27. Australia Council, Annual Report, 1991 -92, Australia Council, Sydney, 1992.28. Australia Council, Annual Report, 1992 -93, Australia Council, Sydney, 1993.29. Australia Council, Annual Report, 1993 -94, Australia Council, Sydney, 1994.30. Australia Council, Annual Report, 1994 -95, Australia Council, Sydney, 1995.31. Australia Council, Arts for a Multicultural Australia brochure, Australia

Council, Sydney, 2001.32. Botomley, G, De Lepervanche, M (ed.), Ethnicity, class and gender in

Australia, George Allen and Unwin, Sydney, 1984.33. Bowen, M, J (ed.), Australia 2000, the Ethnic Impact, proceedings of the 1st

National Conference on Cultural Pluralism and Ethic Groups in Australia,August 21-25, 1976, University of England Publishing Unit, Armidale, 1977.


34. Cope, B, Kastles, S, Kalantzis, M, Morrisey M, Mistaken identity, Multicultura-lism and the demise of nationalism in Australia, Pluto Press, Sydney, 1995 (1sted 1988).

35. Dominique Nacci, Australian Anti-colonialism, Playground, Canberra, 2002. 36. Grishin, S, Australian Printmaking in the 1990s, artists printmakers 1990-

1995, Craftsman House, Sydney, 1997.37. Gunew, S, Rizvi, F (ed.), Culture, Difference and the Arts, Allen and Unwin,

Sydney, 1994.38. Gunew, S, Houbein, L, Karakostas-Seda, A, Mahyuddin, J (eds.) A

Bibliography of Australian Multicultural Writers, Centre for Studies inLiterary Education, Humanities, Deakin University, Melbourne, 1992.

39. Hage, G, White Nation, Fantasies of White supremacy in a multiculturalsociety, Pluto Press, Sydney, 1998;

40. Hage, G, Against Paranoid Nationalism, Searching for hope in a shrinkingsociety, Pluto Press, Sydney, 2003.

41. Human rights and equal opportunity commission, State of the nation, a reporton people of NESB, Commonwealth of Australia, 1993.

42. Jupp, J, (ed.), Ethnic Politics in Australia, George Allen and Unwin, Sydney1984.

43. Kefala, A, (ed.), Ethnic Directory, 2nd edition, Australia Council, Sydney,1981.

44. Kefala, A, (ed.), Ethnic Directory, 3rd edition, Australia Council, Sydney,1984.

45. Papastergiadis, N (ed.), Complex Entanglements, Art, Globalisation andCultural Difference, Rivers Oram Publishers Ltd, London 2003.

46. Powerhouse Museum, Open up! Guidelines for cultural diversity visitorstudies, Australia Council and Powerhouse Museum, Sydney 1996.

47. Quartermaine, P, (ed.), Art, culture and context, examining the evolution ofAustralian cultural framework and its relationship to the arts, Conferencepapers 1991, Community Arts Network of South Australia, Adelaide, 1992.

48. Quartermaine, P, (ed.), Diversity itself, essays in Australian arts and culture,University of Exeter, 1986.

49. Searle, G, From Deserts the Prophets Come – the Creative Spirit in Australia,1788 – 1972, Heinemann, Melbourne, 1973.

50. Wilton, J Bosworth, R, Old worlds and new Australia, the post-war migrantexperience, Penguin books Australia, Melbourne, 1984.

51. Zournazi, M, (ed.), Foreign dialogues, memories, translations, conversations,Pluto Press, Sydney, 1998.


Dr. sc. Filip ŠKILJAN1

PRAVOSLAVNA GROBLJA HRVATSKOG DIJELAZAGREBAČKO-LJUBLJANSKE MITROPOLIJEIako groblja kod čitatelja i sugovornika najčešće izazivaju nelagodu i

nevjericu, groblja i grobove ne treba uvijek promatrati iz pozicije vlastite tuge,već iz perspektive neinvolviranog posjetitelja. Urbanisti, krajobrazni arhitekti,lokalni povjesničari, lingvisti, sociolozi, povjesničari umjetnosti, obiteljskikroničari, teolozi, arheolozi, pa i znatiželjnici pristupaju grobljima iz posve drugepozicije. Interes za groblja ne potječe od jučer, jer još 1821. godine izlazi prvaknjiga o grobljima u Parizu, 1831. godine prva takve vrste u Velikoj Britaniji, a1865. godine u Italiji.

Duga je povijest grobalja u svijetu. Mnogima je bilo važno kakav će tragostaviti za sobom, pa su podizali grobnice još za života. Osim mnogobrojnihrazlika, europska groblja imaju i mnoge dodirne točke, pogotovo nakonzakonskog određenja načina uređenja i podizanja grobalja. Običaj da se mrtvipokapaju izvan naseljenih mjesta u raznim kulturama ima svoje razloge.Kršćanstvo isprva ne dopušta sahranjivanje u crkvi, a poslije se upravo u njima,uključujući dvorišta i atrije, klaustre i posvećene terene najviše sahranjuje. Bogatii utjecajni stanovnici nekog sela ili grada pokapaju se ispod poda crkve, dok sesiromašni ukapaju u masovne grobnice u dvorištu ili klaustru crkve.

Kako i u Europi, tako i u Hrvatskoj izgradnju i uređenje grobalja uvjetovalesu kulturne, religiozne, klimatske, socijalne i druge društvene odrednice. Grobljakakva nalazimo na području Zagrebačko-ljubljanske mitropolije, odnosno kakvanalazimo u Moslavini, na Bilogori, u Podravini i u Križevačkom prigorjuuobičajena su za čitavo panonsko podneblje i uglavnom ih možemo podvesti podkategoriju seoskih grobalja. Najčešće su za ova groblja predviđene manje parcele


1 Institut za migracije i narodnosti, [email protected].

s obzirom na manji broj stanovnika u 19. stoljeću kada su ona nastajala. Međutim,gotovo je uvijek birano neko lijepo i značajno mjesto, unatoč zakonskimobavezama da groblja moraju biti podignuta na dovoljno propusnom zemljištuiz higijenskih razloga.

Do 1918. u Austro-Ugarskoj Monarhiji o groblju je brinula Crkva. Groblje jeprema zakonima valjalo biti ograđeno, a u sredini je imalo veliki krst, u uglu mjestoza pokop nekrštene male djece, a sa strane za one koji nisu pravoslavni. Grobovi suse kopali do dubine od 1,8 metara, a širine do 1,2 metra, a toliko su morali biti iudaljeni jedan od drugoga te se nisu smjeli otvarati trideset godina. U početku se nijepreporučivalo saditi drveće unutar groblja, no kasnije se to ipak činilo.

Pitanje koje se postavlja kod seoskih grobalja jest da li su najstarija grobljaupravo ona groblja koja se nalaze uz crkve. U srednjem vijeku, prema zakonuugarskog kralja Stjepana, deset sela imalo je dužnost podignuti jednu crkvu.Dakako, te crkve su obično bile izvan sela. Neke od njih, koje nisu uništiliOsmanlije, postojale su još u 18. stoljeću. Uz te crkve nalazila su se i groblja.Međutim, danas je situacija umnogome drugačija. Naime, danas gotovo svakoselo, bilo ono pravoslavno ili rimokatoličko, ima svoje groblje. Isto tako, svakose selo trudi, čak iako financijski za to nema mogućnosti, da ima kapelu u svojempodručju. Groblja su obično smještena izvan sela, a malo je koje grobljesmješteno u samom selu. Ponekad su, rastom nekih sela, groblja postala dio sela,iako to prvobitno nisu bila.

Pravoslavno stanovništvo na područje Moslavine, zapadne Slavonije,Podravine i Kalničko-bilogorskog prigorja dolazi u 16. ili početkom 17. stoljeća.U nekim se krajevima spomenute regije pravoslavno stanovništvo naseljava inakon mira u Srijemskim Karlovcima, odnosno nakon 1699. godine. Pravoslavcise naseljavaju na mjesta u kojima su do osmanskih ratova živjeli rimokatoliici.Stoga se ponekad, doduše vrlo rijetko, na području sjeverozapadnog dijelaHrvatske događa da pravoslavni preuzimaju rimokatoličke crkve. Takav jeprimjer srednjovjekovna gotička crkve Svete Ane u Velikim Bastajima izmeđuGrubišnog Polja i Daruvara i kapela Svetog Pantelejmona u selu Toranj krajPakraca. U etnički miješanim sredinama događa se da pravoslavni i rimokatoliciimaju i zajednička groblja. Dobar je primjer za takvu situaciju groblje u Trojeglavina daruvarskom području, gdje uz pravoslavnu crkvu postoji rimokatolički ipravoslavni dio groblja. Groblja su vrlo često označena jarkom, ogradama iliživicom. Ima grobalja na kojima je zasađeno drveće. Na grobljima se vrlo čestonalazi i veliki kameni, limeni ili drveni krst koji simbolizira vječni mir i spomenna sve one koji su umrli u tuđini ili na nepoznatom mjestu. Poseban problempredstavljaju brojna napuštena pravoslavna groblja. U nekim selima takva su


groblja posljednji tragovi da su ondje živjeli Srbi. Ona su vrlo često potpunozanemarena, zapuštena, obrasla gustim grmljem. Ulazi na takva groblja potpunosu zarasli, pa je ponekad vrlo teško ustanoviti gdje su se točno nalazili. Nakonulaska na takvo zapušteno groblje svagdje je slična slika: drveni krstovi koji supropali zbog nemara i veliki kameni izvaljeni spomenici na kojima je teškoutvrditi tko je ispod njih pokopan. Takvih je grobalja na području Zagrebačko-ljubljanske mitropolije najviše na grubišnopoljskom području, gdje su pojedinasela nakon posljednjeg rata ostala u potpunosti bez stanovnika.

Groblja su pripadala pod seosku upravu ili pod upravu crkvenogpoglavarstva. Selo se i danas brine o tome da groblja budu čista, da trava budepokošena, grmlje posječeno, a jarak ili ograda očišćeni. Kod pravoslavnih briguo grobljima najčešće je vodio paroh s Crkvenim vijećem. U 19. stoljeću svaka jeosoba imala pravo da dobije besplatno mjesto na groblju. U isti se grobsahranjivala rodbina. Na mjesta starih grobova moglo se zakopati samo ukolikosu se oni nalazili na starom i napuštenom dijelu groblja. Mjesta za grobljaodređivao je do 1848. zemljoposjednik koji je posjedovao zemljište dotičnogsela, a od te godine mjesto određuje selo. Groblja su ponajčešće bila smještenana istaknutom mjestu, uz put koji vodi prema selu i obično na brežuljku (ukolikoselo nije u ravnici). Otvaranjem novog groblja staro groblje najčešće počinjepropadati jer selo više ne vodi računa o njemu. Ipak, staro groblje funkcioniradok ga posjećuju oni koji pamte pokojnike. Nazivi njiva čuvaju uspomenu nanekadašnja groblja: npr. Staro groblje, Kod groblja i slično.

Groblje ili podzemno naselje pokazuje velike razlike između društvenihslojeva i generacija. Na novijim grobljima sahranjivalo se po redu (kada se popunijedan red, slijedi drugi red grobova), a na starim grobljima pokapalo se poobiteljima. Nadgrobni spomenici od drva, kamena, mramora ili metala pokazujuimućnost pokojnika i njegove rodbine. Grobnice se na grobljima pojavlju teknakon Drugog svjetskog rata. One su posebno često prisutne na gradskimgrobljima. U razdoblju od kasnih šezdesetih godina sve je češća pojava da se nagrobove stavlja velika betonska ploča. Razlog tome je činjenica da se grobnihumak ne bi morao čistiti čitave godine. Na drvenim krstovima, kojih danasgotovo da i nema, urezivale su se oznake koje su označavale želje koje je rodbinapoželjela pokojniku. Krstovi su se i bojali bojama. Takvi krstovi sačuvani su namu Pakračkoj (Slavonskoj) eparhiji na groblju u Gaćištu pokraj Slatine. Na sredinikrsta nalazimo slovo X, odnosno H, što znači Hristos, a slovo se ponavlja izmeđučetiri i osam puta na čitavom spomeniku. Između se nalaze urezane linije.Pravoslavni su vrlo često birali za groblja takvu zemlju gdje su pokojnici biliokrenuti prema izlazećem suncu.


Najstariji pravoslavni spomenici na grobljima Moslavine, zapadne Slavonije,Podravine i Kalničko-bilogorske regije uglavnom potječu iz 19. stoljeća. Naime,budući da je većina drvenih spomenika vrlo kratkog vijeka trajanja (40-60godina), a kameni su spomenici seoskom stanovništvu uglavnom bili preskupi,kameni nadgrobni spomenici iz prve polovine 19. stoljeća izuzetno su rijetki. NaBaniji, Kordunu i u Lici češći su ovi stariji spomenici, budući da su ta područjabila bogatija kamenom od sjeverozapadne Hrvatske. Većina ovakvih spomenikapripadala je uglavnom pravoslavnim trgovcima, obrtnicima, odnosnosvećenicima. Radilo se redovito o bogatijoj klasi koja je živjela kvalitetnijimživotom od tada još uglavnom nepismenih seljaka kojima kameni nadgrobnispomenik nije bio ni financijski dostupan, a najvjerojatnije ni odviše bitan. Nakrstovima ovakvog tipa nalazi se kratka poruka živima na crkvenoslavenskomjeziku ili grčkom jeziku.

Groblja Zagrebačko‐ljubljanske mitropolije

Na području hrvatskog dijela Zagrebačko-ljubljanske mitropolije nalazi seviše od stotinu dvadeset i pet pravoslavnih grobalja i dvadeset i pet miješanihgrobalja. Pravoslavna groblja ove mitropolije mogu se podijeliti na dvije vrstegrobalja: gradska ili urbana i seoska ili ruralna groblja. Seoskih grobalja znatnoje više od onih urbanih grobalja. Za urbana groblja je karakteristično da seuglavnom radi o mješovitim grobljima, odnosno da su ova groblja uklopljena ugradska groblja pojedinih naselja. Takva su groblja u Ivanić-Gradu, GrubišnomPolju (koje je podijeljeno na pravoslavni i rimokatolički dio), Bjelovaru, Sisku,Križevcima, Zagrebu i Varaždinu. Jedino je groblje u Koprivnici od urbanihgrobalja isključivo pravoslavno. Za velika urbana središta karakteristično je dapravoslavni nisu bili samo Srbi, već i Cincari, Vlasi ili Grci. Takva je situacijaposebno karakteristična za mjesto Ivanić Grad, gdje su u početku u većini bilinastanjeni Cincari i Grci, o čemu svjedoče i grobljanski natpisi. Tako je u IvanićGradu stajao krajem 19.stoljeća natpis na grobu jednog Cincara: »Zdje počivajetrab Božij Damjan Pandović žitelj i burger Festung Ivanića i čestni kupec roždenv Makedonije u varoši zovoma Šipuska, od blagočestivih roditeljej, požive 93ljeta. Prestavi se i pogreben bist mjeseca aprila 23. dne ljeta Gospodnja 1809. –Prosti Gospodi rabu Tvojemu vsja sogrešenija i podaj jemu vječnuju pamjat.«2

Iz vremena Cincara na ivanićgradskom groblju sačuvana su dva vrijedna krsta.U Bjelovar pravoslavci su doseljavali iz okolnih naselja nakon osnutka grada


2 I. Kukuljević, Nadpisi sredovječni i novovjeki, Zagreb 1891, 70, natpis 222.

1756. godine. Kasnije su u grad doseljavali službenici i trgovci, a njihovaprezimena nalazimo i na pravoslavnom dijelu bjelovarskog groblja. Osimpravoslavnih Srba, kao i u Ivanić Gradu, u Bjelovaru su bili nastanjeni brojniCincari. U Zagrebu se prvi pravoslavci javljaju 1785. godine. Isprva su, kao i udrugim većim gradovima sjeverne Hrvatske, činili mješavinu Srba, Grka iCincara. Tako je u Zagrebu 1821. godineu pravoslavnom žiteljstvu bilo 60%Srba, 25% Grka i 15% Cincara. Do kraja 19. stoljeća ta je zajednica postalaznatno homogenija, te su se njezini pripadnici identificirali kao Srbi. U Zagrebusu pravoslavci pokapani na južnom dijelu Mirogoja. Što se tiče grada Varaždina,pravoslavci su ondje činili između 1785. i 1787. tek 0,42% stanovništva. Budućida pravoslavci u Varaždinu nisu imali stalnog svećenika, jedan dio njih prelazioje na rimokatoličku vjeru. Tek u drugoj polovici 19. stoljeća dolaskom OgnjeslavaUtješinovića Ostrožinskog za župana varaždinskog pravoslavni su svećenicidobili dvije sobe na drugom katu gradskog kazališta i te su sobe adaptirali ugradsku kapelu. Kasnije je sagrađena i prava pravoslavna kapela, a malobrojnipravoslavci sahranjivani su na varaždinskom groblju. U Križevcima je bilo malopravoslavaca, odnosno ponajviše onih koji su doselili iz okolnih sela u grad. Onisu sahranjivani na sjeveroistočnom dijelu križevačkog gradskog groblja. Što setiče Koprivnice, u grad su doseljeni Cincari i tek poneki Grk početkom 18.stoljeća. Pravoslavci su tek krajem 18. stoljeća sagradili pravoslavnu crkvu uKoprivnici, a pravoslavno groblje u Koprivnici, koje stoji uz cestu koja vodi izKoprivnice prema Varaždinu, spominje se 1788. godine, dok su pravoslavci prijetoga vremena bili sahranjivani na groblju u Velikoj Mučnoj. Dakle, iz ovih jepodataka moguće zaključiti da su urbana groblja uglavnom sačuvanija odruralnih, da su najčešće u sklopu gradskih grobalja i da su uglavnom, barem upočetku bila nacionalno mješovita, odnosno da su na njima sahranjivanipravoslavci Cincari, Grci, slavenski Makedonci i Srbi, a ponekad i Rusi. Nažalost,većina tih starih spomenika, iz vremena početka 19. stoljeća, uglavnom su propalite nam nisu ostali sačuvani.

Groblja ruralnog karaktera moguće je podijeliti u nekoliko skupina. Jedna jepodjela prema geografskom smještaju. Na taj sam način groblja podijelio premanekadašnjoj administrativnoj podjeli: groblja varaždinskog kraja, groblja ludbreškogkraja, groblja zelinskog kraja, groblja vrbovečkog kraja, groblja križevačkog kraja,groblja grada Zagreba, groblja bjelovarskog kraja, groblja garešničkog kraja, grobljaivanić-gradskog kraja, groblja grubišnopoljskog kraja, groblja virovitičkog kraja,groblja kutinskog kraja, groblja čazmanskog kraja, groblja koprivničkog kraja,groblja đurđevačkog kraja i groblja sisačkog kraja (sjeverno od Kupe i Save). Drugaje podjela prema veličini groblja: prema toj podjeli groblja sam podijelio na mala


(67), srednja (59) i velika (22). Treća je podjela prema smještaju groblja: grobljasmještena u naselju i groblja izvan naselja, odnosno groblja na rubu naselja. Četvrtapodjela je podjela prema usčuvanosti groblja: groblja koja su održavana ili zapuštena,odnosno napuštena groblja. Kod pojedinih grobalja istaknuti su i posebno vrijednispomenici. Takvih nema mnogo. Najstariji spomenici na koje sam naišao bili su uVojakovcu kod Križevaca, Čukovcu kod Ludbrega, na ivanićgradskom groblju i umanastiru Lepavina kod Koprivnice. Uz neka od grobalja, primjerice zagrebačko,nužno je bilo istaknuti i neke ondje ukopane zaslužne pojedince srpskogpravoslavnog podrijetla.

a) Groblja ludbreškog kraja (3 groblja)

Ovdje se radi o svega tri pravoslavna groblja smještena u selima Bolfan,Čukovec i Segovina. Groblje u Bolfanu nalazi se uz pravoslavnu crkvu koja jesagrađena u prvoj polovici 20. stoljeća, u bizantskom stilu, na istočnom ulazu uselo. Groblje u Čukovcu smješteno je na povišenom brežuljku iznad sela uzpravoslavnu crkvu. Radi se o malenom seoskom groblju, a posebno je vrijedanjedan krst koji stoji prislonjen uz brod hrama. Na krstu je natpis na grčkom jeziku.Groblje u Segovini predstavlja tipično seosko groblje, smješteno sjeverno od selaokruženo zelenilom. Na groblju nema starijih ili vrednijih spomenika. Sva trigroblja su održavana, a broj pravoslavnih je neznatan i uglavnom se sastoji odstarijeg stanovništva.

b) Groblja vrbovečkog kraja (8 grobalja)

Na vrbovečkom području groblja možemo podijeliti u tri skupine. Prvuskupinu čini izolirano groblje u selu Lipnica, na sjeverozapadnom dijelunekadašnje vrbovečke komune, koje je geografski vezano za groblja u Salniku iRadoišću na zelinskom području. Ostala groblja čine groblja smještena su uistočnom dijelu nekadašnje vrbovečke komune, u blizini nekadašnje SrpskeKapele, današnje Nove Kapele. U drugu skupinu pripadaju groblja u NovojKapeli, Bolču, Markovcu, Donjem Marinkovcu, Ivančanima i Kablu. Odspomenutih grobalja jedino je groblje u Novoj Kapeli mješovito groblje, dok suostala groblja isključivo pravoslavna. Groblja u Bolču i Markovcu nalaze se narubu naselja, dok su groblja u Lipnici, Kablu i Ivančanima smještena izvannaselja. Posebno je zanimljivo groblje u Ivančanima koje je od naselja udaljenooko jedan kilometar i koje se nalazi na rubu šume. Na većini spomenutih grobaljanalazi se veliki krst, a valja spomenuti i činjenicu da se na svim grobljima nalaze


spomenici s početka dvadesetog stoljeća. Sva su groblja održavana, ali je vidljivoda se na grobljima u Kablu i Ivančanima rijetko tko sahranjuje. Treću skupinučini izolirano pravoslavno groblje u selu Koritna između Dubrave i Vrbovca,smješteno visoko u vinogradima iznad sela. Uz nabrojena naselja, pravoslavnihSrba bilo je i u selima Majur, Zvonik, Žabnica, Farkaševac, Stari Glog, Vukšinac,Remetinac, Habijanovac, Haganj i Hrsovo

c) Groblja zelinskog kraja (2 groblja)

Mala parohija Salnik smještena je na istočnom dijelu nekadašnje komuneSveti Ivan Zelina, nedaleko Rakovca, a obuhvaća sela Lipnicu, Salnik i Radoišće.U Salniku stoji hram Svete Petke iz dvadesetog stoljeća, a pored hrama i omanjezapušteno groblje. Još je manje groblje smješteno u četiri kilometra udaljenomRadoišću, sjeverno od sela na brežuljku. Radi se o grobljima sela u kojima živemalobrojni pravoslavci, budući da u Salniku i u Radoišću još ima svega po jednapravoslavna obitelj, koja se i ne izjašnjava kao srpska. Donedavno groblje uSalniku je bilo u potpunosti zapušteno da bi se gradske vlasti iz Svetog IvanaZeline nedavno pobrinule da trava koja ga je prekrila bude pokošena. Veći brojzapuštenih grobova ukazuje na činjenicu da u Salniku više nema Srba.

d) Groblja križevačkog kraja (7 grobalja)

U okolici Križevaca postoji nekoliko grobalja. Moguće ih je podijelitigeografski u četiri skupine. To su groblja u okolici Velikih Sesveta (Velike Sesvetei Povelić), groblja u okolici Vojakovca (Osijek Vojakovački, Pobrđani iVojakovac) i groblje u Svetom Ivanu Žabnom. Četvrtu skupinu predstavljagroblje u Križevcima, kao gradsko groblje čiji pravoslavni dio zauzimasjeveroistočni ugao. U naseljima u kojima postoji pravoslavni hram groblja susmještena uz hramove (Osijek Vojakovački, Vojakovac, Pobrđani, Povelić), doksu groblja u Svetom Ivanu Žabnom i Velikim Sesvetama dislocirana od hrama.Groblje u Svetom Ivanu Žabnom udaljeno je stotinjak metara od hrama, a grobljeu Velikim Sesvetama nalazi se između sela Male i Velike Sesvete. Groblja uVelikim Sesvetama, Pobrđanima i Vojakovcu služe i pravoslavnima okolnihmjesta za ukapanje (Velike Sesvete –Velike i Male Sesvete, Pobrđani - Pobrđani,Kostadinovac, Mičijevac, Vojakovac – Čabraji, Vojakovac). Groblje u VelikimSesvetama posebno je vrijedno zbog velikog broja starijih spomenika, a nagroblju u Vojakovcu uz hram se nalazi vrlo star spomenik s natpisom na grčkomjeziku. Groblje u Poveliću je poput crkve prilično zapušteno budući da


pravoslavnih u tome mjestu više gotovo nema. Groblje u Vojakovcu je mješovitogroblje budući da se na njemu pokapaju i pravoslavni i rimokatolici.

e) Groblja đurđevačkog kraja (2 groblja)

Na području Đurđevca postoje svega dva pravoslavna groblja i to na područjuVelike i Male Črešnjevice. U Maloj Črešnjevici groblje je smješteno nedalekopravoslavnog hrama koji je u Domovinskom ratu početkom 1992. miniran.Drugo se groblje nalazi uz prometnicu Velika Črešnjevica – Sedlarica. Ono jezapušteno budući da u oba sela nema mnogo pravoslavnih žitelja. Groblje uVelikog Črešnjevici pripada skupini mješovitih grobalja. Specifičnost ovogagroblja je u tome da je njegov rimokatolički dio odijeljen od pravoslavnogprometnicom koja povezuje Veliku Črešnjevicu i Sedlaricu.

f) Groblja koprivničkog kraja (30 grobalja)

U okolici Koprivnice i samoj Koprivnici groblja treba podijeliti u tri skupine.Prvu predstavlja pravoslavno groblje u Koprivnici, drugu predstavljaju grobljasmještena na Bilogori i Kalniku uglavnom zapadno od Koprivnice, odnosno uokolici Sokolovca, a treću groblja u okolici Novigrada Podravskog (Plavšinac,Jeduševac, Glogovac, Delovi, Javorovac). Najbrojniju skupinu čine groblja uokolici Sokolovca, gdje je i danas većina mjesta pravoslavna. Ovamo ubrajamogroblja smještena uz glavnu prometnicu Križevci – Koprivnica, zatim grobljasmještena sjeverno od ove prometnice u Kalničkom prigorju između RijekeKoprivničke na jugu, Duge Rijeke na zapadu i Belanovog Sela na sjeveroistoku(gdje se vežu na pravoslavnu enklavu u nizinskoj ludbreškoj Podravini) i,napokon, groblja južno od ove prometnice, uz manastir Lepavinu (VelikaBranjska, Paunovac, Srijem, Milići, Široko Selo i Lepavina). Groblja koja senalaze sjeverno od prometnice uglavnom su srednjeg i većeg opsega, groblja uzglavnu prometnicu su mješovitog karaktera (pravoslavna i rimokatolička su nazajedničkom prostoru u Sokolovcu i Velikoj Mučnoj), a groblja južno odprometnice Koprivnica – Križevci manjeg su opsega. Pravoslavna groblja uokolici Novigrada Podravskog uglavnom su vrlo mala (posebno u selima Delovii Jeduševac gdje više gotovo da i nema pravoslavnog stanovništva). Groblje uKoprivnici nalazi se uz prometnicu Varaždin – Koprivnica i predstavlja jedno odnajvrednijih urbanih pravoslavnih grobalja. Posebnu vrijednost groblju dajemauzolej obitelji Kovačević i nekoliko starih krstova.


g) Groblja garešničkog kraja (10 grobalja)

Na području Garešnice postoji više pravoslavnih grobalja. Ova su grobljauglavnom usko međusobno povezana, pa ih je teško podijelti u geografskeskupine. Ipak, u jednom dijelu slučajeva radi se o mješovitim grobljima, osobitokada je riječ o grobljima koja su smještena uz glavnu prometnicu Garešnica –Kutina. Na području nekadašnje garešničke komune pravoslavna groblja postojeu Bereku, Podgariću, Oštrom Zidu, Maloj Bršljanici, Begovači i VelikomProkopu, dok su groblja u Velikoj Bršljanici, Trnovitičkom Popovcu, Dišniku iRogoži mješovita. Opsegom su pravoslavna groblja uglavnom male ili srednjeveličine, dok su mješovita groblja uglavnom većeg opsega. U Rogoži je grobljeizmiješano tako da ne postoji podjela na rimokatolički i pravoslavni dio, dok uostalim slučajevima postoji vidljiva podjela na konfesije, pa je unutar grobljaostavljen prazan prostor između pravoslavnog i rimokatoličkog dijela.

h) Groblja kutinskog kraja (7 grobalja)

Groblja u okolici Kutine usko su vezana za groblja garešničkog kraja. Naime,sva groblja na kutinskom području smještena su sjeveroistočno od Kutine (pa sena taj način nalaze u bliskom susjedstvu s garešničkim pravoslavnim selima).Radi se o vrlo dobro održavanim grobljima koja su uglavnom smještena naperiferiji naselja. Groblje u Mikleuškoj smješteno je tako relativno visoko iznadnaselja, podalje i od pravoslavnog hrama Svetog Ilije, a groblje u Selištu jesmješteno daleko izvan naselja u šumi iznad sela. I groblje u Krajiškoj Kutinicinalazi se također visoko u šumi iznad naselja, dok su groblja u Kutinici i Čairamadislocirana na rubu naselja. Na groblju u Krajiškoj Kutinici sagrađena je omanjakapela kao vrsta zadužbine. U Stupovači i Brinjanima, na granici s garešničkomkomunom, nalaze se mješovita groblja većeg tipa. Posebno je zanimljivo grobljeu Stupovači s velikim brojem starijih spomenika.

i) Groblja čazmanskog kraja (6 grobalja)

Na čazmanskom području moguće je pravoslavne enklave podijeliti u dvadijela. Prvu enklavu predstavlja parohija u Lipovčanima koja je usko vezana zapravoslavna groblja i hramove na ivanićgradskom i vrbovečkom području,odnosno za manastir Staru Marču. U ovoj enklavi nalaze se groblja u Grabovnici(nedaleko Čazme), Bosiljevu i Lipovčanima. Posebno je vrijedno lipovčanskogroblje s brojnim natpisima u stihovima na grobovima. Drugu pravoslavnuenklavu čine sela na istočnom obodu bivše čazmanske komune. Radi se o selima


u okolici Srijedske, odnosno u blizini Narte. Ondje postoje groblja u KolarevuSelu, Srijedskoj i Narti. Ova su groblja vezana za groblja u bjelovarskom kraju(Novi Pavljani), odnosno u garešničkom kraju (Berek). Posebno je vrijednogroblje u Narti, gdje je sačuvano više starijih spomenika s kraja 19. stoljeća.

j) Groblja bjelovarskog kraja (41 groblje)

Pravoslavna groblja bjelovarskog kraja moguće je podijeliti u nekoliko skupina:prvu skupinu čine groblja vezana za kraj zapadno od Bjelovara, odnosno za Rovišće,drugu skupinu groblja smještena južno i jugoistočno od Bjelovara (Brezovac i NoviPavljani), a treću groblja smještena na obroncima Bilogore sjeverno i jugoistočnood Bjelovara (Novoseljani, Severin, Kupinovac..). Za skupinu grobalja oko Rovišća(u koju pripadaju groblja u Rajiću, Tuku, Prgomeljama, Rovišću, Gudovcu, Brezi,Stančićima, Velikim Sredicama, Novim (Starim) Plavnicama, Velikom Korenovu,Klokočevcu, Kobasičarima, Podgorcima, Lipovčanima, Domankušu, Kovačevcu,Kraljevcu, Rovišću, Marićima, Draganiću, Kakincu, Žabjaku, Hrgovljanima i NovimSkucanima) karakteristično je da su u najvećem broju slučajeva pravoslavna (nemješovita, osim grobalja u Klokočevcu, Kakincu, Rovišću i Novim (Starim)Plavnicama). Jedna od karakteristika ovih grobalja je mnoštvo starih zapuštenihspomenika, a groblje u Stančiću je u potpunosti napušteno i prepušteno propadanju,što svjedoči o demografskoj propasti Srba u tome selu. Slična je situacija i s grobljemu selu Domankuš koje je također zapušteno. Iznimno je vrijedno groblje u Rovišćugdje su sačuvana četiri velika željezna krsta iz prve polovice 19. stoljeća. Posebnosu interesantni krstovi Mihajla i Jelisavete Kobasica. Gradsko groblje u Bjelovaruobiluje vrijednim nadgrobnim spomenicima. Vidljivo je, međutim, kako su nekigrobovi, koji su napušteni od židovskih obitelji, prodavani pravoslavcima, a potomrimokatolicima, o čemu govore prezimena pokojnika. Valja spomenuti i nekolikokrstova umjetničke vrijednosti (poput grobnice obitelji Orlušić) i veliku, bogatugrobnicu obitelji Omčikus, poznatih bjelovarskih trgovaca. Groblja iz treće skupinevrlo su interesantna budući da na njima ima mnogo sačuvanih starijih spomenika. USeverinu tako postoje dva groblja (jedno u polju, a drugo uz glavnu prometnicu), uPupelici je groblje smješteno na krajnjem izdanku sela, u Ribnjačkoj je grobljenasuprot pravoslavne kapele, u Lasovcu je groblje uz temelje pravoslavne crkvezajedničko za Ravneš i Lasovac, a u Bedeničkoj visoko iznad sela u šumi. Posebanslučaj predstavljaju groblja u Bedeničkoj, Čađavcu i Bačkovici. Odande je većinaSrba iselila 1991. godine tako da su groblja uglavnom zapuštena. Naporima lokalnezajednice groblje u Bedeničkoj je očišćeno. Izuzetno je vrijedno, iz ove skupine,groblje u Velikoj Pisanici, gdje postoji veći broj starijih spomenika.


k) Groblja ivanićgradskog kraja (3 groblja)

Na ivanićgradskom području postoje pravoslavna groblja u GraberjuIvanićkom i Križu dok je groblje u Ivanić Gradu mješovito. Grabersko grobljesmješteno je u selu, a uređeno je poput perivoja (što je rijetkost za seoska groblja).Na ivanićkom groblju nalaze se dva izuzetno vrijedna krsta s natpisima nagrčkom jeziku (očito nadgrobni spomenici Cincara iz Ivanića) dok je groblje uKrižu poput spomen- groblja, budući da su svi spomenici starijeg datuma, a očitoje da na kriškom području Srba više nema. Prema pričama lokalnog stanovništvau Graberju se nekada groblje nalazilo na Graberskom brdu, a ondje su pronalaženii brojni stari nadgrobni spomenici.

l) Groblje grada Zagreba (1 groblje)

Prvo groblje pravoslavnih u Zagrebu nalazilo se u blizini današnjeg Britanskogtrga (tzv. Iličko groblje). U njemu se sahranjivalo sve do 1887. godine, a od tada sesahranjuje na Mirogoju. Mirogoj je podijeljen na četiri dijela: pravoslavni,rimokatolički, židovski i protestantski. Prva sahrana pravoslavaca na Mirogojuobavljena je 1877. godine. Mnogi su pokojnici s Iličkog groblja prenijeti na Mirogoj.U Srbobranu iz 1914. godine izišao je članak Pokojnici pravoslavne vere naMirogoju kod Zagreba. Autor je pokojnike razvrstao po zanimanjima za života. Onotkriva točan presjek svih društvenih slojeva kojima su Srbi u Zagrebu pripadali. I ukasnijim godinama izlaze takvi spiskovi pokojnika. Među poznatijima na Mirogoju,na primjer, počivaju visoko pozicionirani činovnici Jovan Živković, dr. LivijeRadivojević i Mojsije Baltić, veliki župan Ognjeslav Utješinović Ostrožinski, pjesnikPetar Preradović, književnik Petar Petrović Pecija, endokrinolog Vuk Vrhovac, slikarNikola Mašić, glumac Ivo Rajić-Lonjski i glumica Mila Dimitrijević.

m) Groblje grada Varaždina (1 groblje)

U gradu Varaždinu nalazi se veliko gradsko groblje. Ondje su pravoslavniizmješani sa svim ostalim vjeroispovijestima. Stoga je teško ustanoviti koji sugrobovi pravoslavni budući da su natpisi uglavnom na latinici. Tek pokoji natpisotkriva pravoslavnog vjernika. Radi se uglavnom o Bugarima i Rusima.

n) Groblja grubišnopoljskog kraja (27 grobalja)

Groblja grubišnopoljskog kraja moguće je podijeliti u dvije skupine – grobljasmještena na Bilogori i groblja smještena u nizinskom dijelu nekadašnje


grubišnopoljske općine. Groblja u bilogorskim selima zapuštena su i uglavnomneodržavana budući da su ova sela uglavnom u potpunosti iseljena nakonprosinca 1991. godine (u ovu skupinu pripadaju groblja u selima Zrinska, MaliGrđevac, Sibenik, Cremušina, Rastovac, Treglava, Rašenica, Turčević Polje,Munije, Dijakovac, Brđani Dapčevački, Mala Peratovica, Velika Peratovica, MalaJasenovača, Topolovica). Do nekih od ovih grobalja više ne vode ni putevi(Cremušina, Treglava, Turčević Polje). Posebnu skupinu predstavljaju groblja uselima Gakovo i Brzaja koja su zbog stvaranja vojne baze iseljena šezdesetihgodina dvadesetog stoljeća. Ona nisu bila dostupna za istraživanje. Groblja unizinskom dijelu bivše komune Grubišno Polje u nešto su boljem stanju. Takogroblja u Pavlovcu i Velikom Grđevcu, koja se nalaze uz pravoslavne hramove,stoje dobro uređena. U dobrom su stanju i groblja u Gornjoj Kovačici, Grbavcu,Grubišnom Polju, Velikim Zdencima, Malim Zdencima, Maloj Pisanici i DonjojKovačici, ali je vrlo zapušteno groblje u Velikoj Jasenovači.

o) Groblje sisačkog kraja (1 groblje)

Na groblju Viktorovac u Sisku pokapaju se i pravoslavni žitelji Siska. Uzkapelicu Svete Marije nalazi se više starijih pravoslavnih spomenika, a novijispomenici razasuti su po čitavom groblju.

p) Groblje virovitičkog kraja (1 groblje)

Groblje u Jasenašu nekada je potpadalo pod kotar Grubišno Polje. Poslijeratnimpreustrojem kotareva, odnosno općina, Jasenaš je potpao pod kotar (kasnije općinu)Virovitica. Međutim, bez obzira na to, naselje je u crkvenim administrativnimgranicama Mitropolije Zagrebačko-ljubljanske. Ovo se groblje nalazi južno odpravoslavnog hrama u Jasenašu te je, budući da je selo uglavnom gotovo napušteno,kao i groblja bilogorskih sela grubišnopoljskog kraja zapušteno.

Vrste nadgrobnih spomenika

Spomenici na grobljima mogu se podijeliti u tri osnovne skupine prema vrstimaterijala od koje je spomenik podignut: kamen (bilo koja vrsta kamena), drvoi metal.

Na području Zagrebačko-ljubljanske mitropolije najčešći materijal zapodizanje nadgrobnih spomenika u svakom je slučaju kamen. Kameni spomenicimogu se stilski podijeliti u nekoliko oblika:


a) Obični kameni spomenici bez ukrasa, četvrtastog oblikab) Stari kameni krstovic) Kameni spomenici s ukrasom (krst, akantusova grančica, spomenik u

obliku srca)d) Kameni spomenik u obliku malog umjetničkog djela (obično spomenik s

nekom omanjom skulpturom)e) MauzolejiDrveni spomenici uglavnom predstavljaju najrazličitije oblike krstova (koji

se uglavnom svode na deblje i tanje oblike, odnosno ukrašene i neukrašene oblikekrstova), dok metalne spomenike je moguće podijeliti na starije metalnespomenike i nove metalne spomenike.

Stihovi na nadgrobnim spomenicima

Stihove na nadgrobnim spomenicima možemo podijeliti u tri dobne skupine.Prvu skupinu spomenika čine stihovi posvećeni maloj djeci, drugu skupinu činestihovi koje roditelji posvećuju odrasloj djeci koja su preminula u ratu, nesretnimslučajem ili od bolesti, a u treću skupinu ulaze stihovi koje obično djecaposvećuju svojim roditeljima i bakama i djedovima.

Svakako su najdirljiviji oni stihovi koji su posvećeni malenoj djeci.

Svitanje je najteže oče i majko jer jutrom sve zablista.Cvijet mirisom zanesei sve oživi. A ja u mramoru hladnom vječito sam. Donesite pet ruža nekagovore o pet mojih slomljenih ljeta. Dejan Gajić (1971. – 1976.), (Groblje uBjelovaru)Stevo Stanić (25.9. 1923. – 17.10. 1923.)Tugujući roditelji Snivaj slatko dietemilo Rano si nas ostavilo Dušica ti mili rode K anđelima u raj ode. (Grobljeu Podgorcima, Bjelovar)Ovđe počiva u miru Božjem Marija Grubačević 2.2. 1927. – 30. 1. 1932.Vječna joj pamjat Dobra Marija dijete milo rano si nas ostavilo U mir Božjiti je poći i mi ćemo k tebi doći. Spomenik ti postavio otac i majka m.i.e.g.(Groblje Kolarevo Selo, Čazma)Ovđe počiva Dušan Barišić rođen 25/VII 1887. Umro 31./I. 1895. Dušan duša radost naša


I veselje našeg žića Dušan zva se naše sunceI anđeo našeg bića I na grobnom spomen kamu To se ime čitat može Roditelji stenu grle Uzdišući Bože, Bože. Vječan mu spomen i lahka crna zemlja bila! (Groblje Narta, Čazma)

Kad bi mogle naše suze otvoriti ovaj gajDa nam padneš Bajo u naš zagrljajVučinić Branimir Bajo (1995. – 2003.) (Groblje u Bedeniku, Bjelovar)

Osman Željka 1980. -1983. Ne mislite da se ljutim što pred vama tako ćutim.Prve bi mi želje bile da zagrlim roditelje. Ovaj tužni humak pupoljak mladostikrije tu voljena kćerkica i unučica vječni sanak snije S.P. Jovanka D. Brankoi Nada (Groblje Duga Rijeka, Koprivnica)

Potresni su i stihovi ili riječi upućene pokojnicima na grobovima koje roditeljipodižu svojoj prerano preminuloj djeci koja su doživjela mladost i koja su sespremala da stupe u zrelu dob.

Jovo Milisavčić (1875. – 1905) Spomenik ovaj mu podigoše njegovi roditelji.Živjet mu se tek protjelo, ali smrt ga iznenadi Po naredbi višnjeg Boga pokosimu život mladi. (Groblje Križ, Ivanić Grad)Obitelj Vujčetić Milenko 1959. – 1982. – rastao si kao rajski cvijet bio si midraži nego cio svijet zla sudbina to je htjela iz naručja te uzela zla sudbinatebe uze da lijemo vječno suze ne može se to sad shvatit da se nikad nećešvratit za nas više nema sreće odnio si je ti sa sobom mi te čuvamo i u srcimanosimo i vječno čekamo kada ćemo za tobom (Groblje Prgomelje, Bjelovar)Đuro Davidović (1899. – 1918.) Lahka mu zemlja. Bože mili Bože dragi ŠtoTvoja volja uradi, Oduze nam djecu milu koja su nam radost bila. S njimasmo znali što je radost, a sada znamo što je žalost. I do sudnjeg nećemo dankaprežalit toga rastanka. Ovaj spomenik podiže tugujući djedo. (GrobljeLipovčani, Čazma)Ovđe počiva u miru Božjem Samojlo Jelača (1903. – 1928.) i stara majkaMilica Damjanović (1926.) Nažalost svoj majci, Sinak moj jedini Borak mladi


i zeleni Trune u grobu tvoje mlado lice a na grobu oplakuje moje tužno srceOko groba i spomena oblijeće majka tvoja i tvoja djeca Nažalost bez tvogaveseloga srca. (Groblje Lipovčani, Čazma) Ovđe počiva u miru Božjem Dušan Selak 29.IX.1908. – 28. X. 1929. Ote namga rano neumitna sudba Otrova nam srca i razdera grudi Zbog prerane smrtii daleka groba Što nam tišti srca tugu veću budi Od njega nam osta preranamu raka Sad molimo Boga da muj zemlja laka. Ojađeni i neutješni Djed iroditelji (Groblje Narta, Čazma)Počivaju u miru Božjem Brankovići Đuro 1873.- 1958. I supruga Kata umrlau Srbiji 1944. Branko 1950. – 1954. Pupoljak si se rodio u cvijet se nisi razviotužne roditelje ostavio. Đuro 1929. – 1986. Đurica 1954. – 1973. 19 ti je bilgodina 19 rascvjetalih proljeća Kad si rastao kao bor cvao si nam kao cvijetAli si tako mladi ostavio svijet pao si kao rosa zauvijek Tužni roditelji i bratosta. Lahka Vam zemlja. (Groblje Belanovo Selo, Koprivnica) Počivaju u miru Božjem Stojančević Pero i majka Slavica Gorka sudba samesuze Dragom sinu život uze. Sudbina je takva bila i nas dvojerastavla.Spomen diže majka mila spojit će nas Božja sila. Crna zemlja netišti nam grudi dragi Bože, milostiv nam budi. (Groblje Križevci)

Na spomenicima živi često zahvaljuju mrtvima na njihovoj brizi i svemudoborome što su dobili od njih. Na pojedinim spomenicima živi žale sebe zbogprerane smrti svojih bližnjih. Poneki spomenik ima i pouku kao poruku živima,a neki od spomenika su vidljivo dignuti zato da pokažu selu da se dotična obiteljbrine o svojim pokojnicima.

S tobom su mi nade cvale ko proletno cveće, al su rano u grob pale te se viševratit neće (Milan i Suzana Lovrenčić 1899. – 1959., 1908. - ) (GrobljeJeduševac, Koprivnica)Smrt pregrada jeste ovog sveta. Most na reci tekučijeh ljeta. Teško onim štona ovom kraju za milim si plačuć izostaju. (Đuro Predragović (1829. – 1895)i kćeri Sidonija (1869 – 1884) i Melanija (1867. – 1887.)(Groblje Plavšinac,Koprivnica)Ovdje počiva u miru Božjem Katarina Poljanac 1846. -1902. Snivaj majkovječni san koji ti je od Boga dan! Zahvalni ti sin. Vječnaja pamjat. (GrobljeNova Kapela, Vrbovec)


Ljuba Rajšić (1878. – 1943.) Prohujat će vijekovi Rodit će se novi život aliništa neće vratit tvoj lik Kad si mrtva stara majko. Moj očajni ne čuješ krik.Spomen od zahvalne unuke Zlate (Groblje Lipovčani, Čazma)Ovđe počiva u miru Božjem Stevo Daničić rođ. 1842. umr.6.IV. 1913. Lahkamu zemlja. Stan čovječe stan putniče da mi duši daš jedan očenaš. Spomenmu ovaj diže ožalošćena supruga kči Bosiljka unuk Stevo i zet Tihon. (GrobljeNarta, Čazma)Obitelj Ivanišević- obitelj Orlović Ovde počivaju u miru Božjem (nabrojenaimena i godine rođenja i smrti) Sunce jarko sa istoka grije Ocem majkomzemljica me krije Spomen dižem ja ovako tužan Rodu svome da ne budemdužan. Spomenik podigli Đoko i Ivanka Ivanišević 1963.(Groblje TrnovitičkiPopovac, Garešnica)Ovđe počiva u miru Božjem Jeka Šušnjar 1911 stara 65 god. U brižnom radui trudnom znoju živila si samo za djecu svoju A iza groba u duši mojojVječnaje spomen ljubavi tvojoj. Podiže zahvalni sin Radivoj (Groblje Stupovača,Kutina)Ovdje počiva u miru Božjem Lovrenčić Đuro 1955. - CarevićMilka 1897. –1979. Tužni Đuro nigdje nikog nema za života spomen si sprema (GrobljeStupovača, Kutina)Obitelj Marin Stevo 1951. – 1982. Ankica 1957. – Imao si Imao si mnogoželja i one su dobre bile Sudbina je bila jača pa se nisu ostvarile Zahvalnasupruga i kćerka (Groblje Rijeka Koprivnička, Koprivnica)Ovdje počiva Radmilović M. Smilja 1922. – 1996. Zemlja ova tebi lahka bilaSmiljo moja draga i premila Ti si meni uvijek vjerna bila. ostade mi uspomenamila Velika ti slava i hvala za sve što si Smiljo ti od sebe dala. Tvoj Milutin(Groblje Mali Botinovac, Koprivnica)Lukić Nevenka, rođena Grubačević 1949. – 1979.Pretočih se iz života u travu u kamen-hladni, sivi, u uspomenu u čedo svoješto umjesto mene živi.(Groblje Grubišno Polje)

Rekić Filip (1906. – 1971.)Radio je mnogo, imao je svegaS djecom i ženom se svojom ponosioVolio ih mnogo, a i oni njega


Srčani ga udar rano pokosio. Smrt ga u štali na radu zatečeRukom je desnom pod vrat pokazaoAl’ me nešto zaboli ovdje jako, reče.Sjede, sruši se i nije se digaoTvoje dično tijelo sad ovaj grob krijeKo svetinja za nas vječno će nam bitiSad nam bolna srca, jad i tuga bijeNikada te oče nećemo zaboravitiSpomen podižu ožalošćeni supruga Kata, sin Pero, kćeri Koviljka, Nevenkai Nada sa zetovima. (Groblje Mala Dapčevica, Grubišno Polje)

Zaključak

Od ukupno 150 grobalja na području Zagrebačko-ljubljanske mitropolijenajveći broj njih nalazi se u oblasti nekadašnje bjelovarske komune (41 groblje),potom na prostoru Koprivnice (30 grobalja), a zatim u okolici Grubišnog Polja(27 grobalja). U ostalim bivšim općinama broj grobalja se ne penje iznad deset(Garešnica). Na području Vrbovca ih je 8, Križevaca i Kutine po 7, Čazme šest,Ivanić Grada i Ludbrega po 3, Zeline i Đurđevca po dva, a Zagreba, Siska,Virovitice i Varaždina po jedno groblje. Stanje grobalja je uglavnom relativnodobro (od ukupno 150 grobalja 111 ih je održavano, 17 napušteno/zapušteno, 20slabo održavano i za dva nije bilo moguće ustanoviti stanje), iako su zbogdemografskog pada pravoslavnog stanovništva na području Zagrebačko-ljubljanske mitropolije i groblja slabije održavana od rimokatoličkih. Posebno jeloše stanje na području sela iz kojih su Srbi iselili u posljednjem ratu 1991.(iliprije), a takvih je više na području bivše općine Grubišno Polje, osobito ubilogorskom dijelu općine (Munije, Turčević Polje, Sibenik, Velika Peratovica,Cremušina, Gakovo, Brzaja, Dijakovac....). Groblja su u tim zonama uglavnomneodržavana i zapuštena. Druga vrsta zapuštenosti je vidljiva u onim selima gdjeSrba zbog prirodnog demografskog pada više nema. Takvih slučajeva ima uvećini ovih krajeva a osobito na području Svetog Ivana Zeline, Vrbovca,Đurđevca, Ivanić Grada te nekih sela križevačkog, bjelovarskog i koprivničkogkraja. To se posebno odnosi na groblja u Poveliću (koje je zaraslo, a gdje je jedan


dio spomenika prevaljen), Rijeci Koprivničkoj (zaraslo u šumi iznad sela, dopojedinih grobova se ne može ni doći), Kablu (nepokošeno), Gudovcu (gdje secrkva srušila preko grobnih spomenika uslijed dotrajalosti), Stančićima (gdje nilokalno stanovništvo ne zna gdje je groblje, a svi spomenici leže srušeni u visokojtravi), Križu (gdje se nalazi svega nekoliko spomenika koje nitko ne održava naledini u naselju), u Domankušu (gdje je groblje pretvoreno u odlagalište otpadasa grobova, a stoka pase oko grobova) te na groblja u Bereku, Delovima,Jeduševcu, Ivančanima, Kovačevcu, Kupinovcu, Osijeku Vojakovačkom,Podgorcima, Prespi, Ribnjačkoj, Tuku i Velikoj Trešnjevici (na svim ovimgrobljima ima mnogo prevaljenih spomenika, a jedan dio grobalja stojinepokošen i neodržavan). Tko je kriv za ovakvo stanje, nije lako odgovoriti. Uslučaju gdje je demografski pad Srba izazvan direktnim ratnim sukobima odgovorje lakši, ali u slučajevima gdje groblja (kao i crkve) propadaju zbog prirodnogdemografskog pada Srba, odnosno asimilacije s većinskim stanovništvom,odgovornost leži isključivo na lokalnoj srpskoj zajednici. Dobar primjer nestalepopulacije su Židovi čiji spomenici na brojnim grobljima još uvijek stoje, ali ihnema tko posjećivati. Na nekim grobljima je vidljivo da su židovske spomenikesekundarno (budući da se pod njima nije više nitko mogao ukopati) upotrebljavalipravoslavci ili rimokatolici (kao na primjer na groblju u Bjelovaru). Židovskagroblja u pojedinim naseljima (poput groblja u selu Duhovi između Garešnice iDaruvara) zarasla su u guste šume, a spomenike su prevalila korijenja drveća. Onjima tek znaju pojedinci iz sela, lovci i šumari. Sasvim je sigurno da takvasudbina čeka i jedan dio pravoslavnih grobalja na području Zagrebačko-ljubljanske mitropolije, a neka su groblja već doživjela takav kraj.

U sljedećoj tablici vidljivo je koliko je pravoslavnih grobalja u Zagrebačko-ljubljanskoj mitropoliji, u kojim se mjestima ona nalaze, kolika je njihovaudaljenost od naselja, u kakvom su stanju, koje su veličine, a spominju se i nekeposebne vrijednosti svakog pojedinog groblja.



Naselje Tip groblja Udaljenost odnaselja Stanje groblje Veličina

grobljaVrijednostgroblja

Bačkovica(Bjelovar) Pravoslavno Iznad naselja Slabo

održavano Malo groblje

Nekolikogrobova spočetka XXstoleća

Bedenička(Bjelovar) Pravoslavno Visoko iznad

sela u šumi

Nedavnoočišćeno, do tadaneodržavano

Malo groblje


Bedenik(Bjelovar) Pravoslavno

Uzpravoslavnucrkvu na krajusela

Održavano Srednje groblje


Belanovo Selo(Koprivnica Pravoslavno Istočno od

naselja Održavano Srednje groblje


Begovača(Garešnica) Mješovito

Na rubu šumeistočno odnaselja



Berek(Garešnica) Pravoslavno

Izvan naselja,istočno odrimokatoličkecrkve

Slaboodržavano Malo groblje Nema starijih

grobova

Bjelovar(Bjelovar)

Mješovito (nagroblju suisprvasahranjivaniŽidovi ipravoslavni, adanas sesahranjuju irimokatolici -tzv. grobljeSvetogAndreje)

U naselju OdržavanoVisokogradskogroblje

Veći brojumjetničkivrijednihgrobnihspomenika

Bolš(Vrbovec) Pravoslavno

Uz rub naselja,uz prometnicuDonjiMarkovac-Bolč

Održavano

Srednje, usklopu grobljanalazi se iomanjagrobljanskakapelica

Nekolikospomenikaskraja 19 ipočetka 20stoleća



grobljaVrijednostgroblja

Bolfan(Ludbreg) Pravoslavno

Poredpravoslavnecrkve, naizlazu iznaselja


Nekolikospomenika spočetka XXstoleća

Bosiljevo(Čazma) Pravoslavno Iznad naselja

na rubu šume Održavano Malo groblje

Mali brojspomenika spočetka XXstoleća

Breza(Bjelovar) Pravoslavno

Na rubunaselja, uzgrobljenedavnopodignutapravoslavnakapelica

Održavano Malo

Mali brojspomenika spočetka XXstoleća

Brezovac(Bjelovar) Mješovito

Uzpravoslavnucrkvu nalaze sei rimokatoličkoi pravoslavnogroblje.Odvojeni sucrkvom.

Održavano Srednje

Višespomenika spočetka XXstoleća

Brzaja(Grubišinopolje)

PravoslavnoSjeverno odnekadašnjegnaselja

Nije bilomogućeustanoviti,budući da senalazi unutarvojnogpoligona

Cremušina (Grubišinopolje)

PravoslavnoNa krajunaselja s desnestrane ceste

U potpunostizapušteno.Moguć jeprilaznekolicinigrobova -naseljeCremušina jenapušteno

Malo grobljeDostupnigrobovi sunovijeg datuma

Čađavac(Bjelovar) Pravoslavno

Uz srušenupravoslavnucrkvu

Slaboodržavano Srednje groblje

nekolikogrobova spočetkadvadesetogstoljeća



groblja Vrijednost groblja

Čaire (Kutina) Pravoslavno Na rubu

naselja Održavano Malogroblje

Nekoliko grobovas početka 20.stoljeća

Čukovec(Ludbreg) Pravoslavno

Poredpravoslavnecrkve, unaselju

Održavano Malo

Uz hram se nalazikrst s grčkimnatpisom iz kraja18. ili početka 19.stoljeća

DapčevačkiBrđani(GrubišnoPolje)

PravoslavnoNa kraju sela(na sjevernomdijelu)

U potpunostizapušteno Malo

Nekoliko grobovas početkadvadesetogstoljeća

Delovi(Koprivnica) Pravoslavno Izvan naselja

na poljimaSlaboodržavano Malo

Uz nekolikostarijih spomenikanalazi se i spomenobilježje 56domobranaubijenih uvremenu Drugogsvjetskog rata

Dišnik(Garešnica) Pravoslavno

Na rubunaselja uzpravoslavnucrkvu

OdržavanoVelikoseoskogroblje

Nekoliko grobovas početka 20.Stoljeća

Domankuš(Bjelovar) Pravoslavno Na istočnom

rubu naseljaNeodržavano,zapušteno

Malogroblje

Manji broj starijihspomenika

DonjaKovačica(GrubišnoPolje)

PravoslavnoJužno odpravoslavnecrkve u polju

Održavano Malogroblje


DonjaRašenica(GrubišnoPolje)

Pravoslavno

Na mjestunekadašnjeghrama VelikeGospojine

Zapušteno upotpunosti

Srednjegroblje


DonjiMarinkovac(Vrbovec)

Pravoslavno

Na rubu sela,zapadno odprometniceKloštar Ivanić– Dubrava

Održavano Malo Nema starijihgrobova




Draganić(Bjelovar) Pravoslavno

Na rubunaselja, uzprometnicuprema Rovišću

Održavano Malo

Nekolikospomenika spočetka 20.stoljeća

Duga Rijeka(Koprivnica) Pravoslavno

Na križanjuputeva DugaRijeka -Rasinja

Održavano MaloNekoliko grobovas početka 20.stoljeća

Duga Rijeka(Koprivnica)

Mješovito(jedan manji diogroblja pripadarimokatolicima)

Sjeverno odnaselja Održavano Srednje


Gakovo(GrubišnoPolje)

Pravoslavno

Nije bilomogućeustanovitistanje grobljazbognepristupač-nosti

Selo je iseljeno1963. godine

Galovac(Bjelovar) Pravoslavno Sjeverno uz

rub naselja Održavano SrednjeNekoliko grobovas početka 20.stoljeća

Glogovac(Koprivnica) Pravoslavno

Uzpravoslavnucrkvu u naselju


GornjaKovačica(GrubišnoPolje)

Pravoslavno Sjeverno odnaselja napolju

Održavano Srednjegroblje


Gornje Sredice(Bjelovar) Pravoslavno

Uzpravoslavnucrkvu u selu



GraberjeIvanićko(Ivanić Grad)

PravoslavnoUnutar naselja(u oblikuperivoja)

Održavano SrednjeNekoliko grobovas početka 20.stoljeća

Grabovnica(Čazma) Pravoslavno

Istočno odnaselja uzprometnicuGrabovnica –Bojana

Održavano Malo





Grbavac(GrubišnoPolje)

Pravoslavno Na sjevernomulazu u naselje Održavano Malo


Grdak(Koprivnica) Pravoslavno

Na ulazu unaselje izsmjeraSokolovca


Grubišno Polje(GrubišnoPolje)

Mješovito (južni dio(pravoslavni)odijeljen je odsjevernog(katoličkog)

U naseljuPoljani,sjeverno odprometniceGrubišnoPolje-IvanovoSelo

Održavano Velikogroblje


Gudovac(Bjelovar) Pravoslavno

Na rubunaselja, uzsrušenupravoslavnucrkvu

Slaboodržavano,zaraslo

Srednje


Hrgovljani(Bjelovar) Pravoslavno Na rubu

naselju Održavano Malogroblje


Ivančani(Vrbovec) Pravoslavno

Izvan naselja(zapadno), uzrub šume

Slaboodržavano Srednje


Ivančec(Koprivnica) Pravoslavno

Istočno odnaselja, naosamljenombrijeguokruženoborovima

Održavano MaloNekoliko grobovaiz početka 20.stoljeća

Ivanić Grad(Ivanić – Grad) Mješovito

Između IvanićGrada i IvanićKloštrazapadno odprometnice

OdržavanoVelikogradskogroblje

Nekoliko starijihspomenika. Dvaizuzetno starakrsta (početak 19.stoljeća)

Jasenaš(Virovitica) Pravoslavno

Južno odsrušenogpravoslavnoghrama uJasenašu

Slaboodržavano

Srednjegroblje

Nekoliko starijihspomenika izpočetka 20 stoljeća




Javorovac(Koprivnica) Pravoslavno Uz pravoslavnu

crkvu OdržavanoSrednjeseoskogroblje


Jeduševac(Koprivnica) Pravoslavno

Istočno odnaselja upoljima

Slaboodržavano Malo

Nekolikospomenika spočetka 20 stoljeća

Kabal(Vrbovec) Pravoslavno

Izvan naselja,uz prometnicuFarkaševac-Kabal, sjevernood sela Kabal

Slaboodržavano,zaraslo

Malo


Kakinac(Bjelovar)

Mješovito(jedan diorimokatolički,drugi diopravoslavni)

Na sjevernomrubu naselja sazapadne straneprometnice

Održavano Srednje

Nekoliko starijihspomenika spočetkadvadesetogstoljeća

Klokočevac(Bjelovar)

Mješovito(odijeljeno odrimokatoličkogdijela grobljapraznimprostorom)

Izvan naselja,na sjeevrnomdijelu

Održavano Srednje


Kobasičari(Bjelovar) Pravoslavno

Na rubu naselja,na zapadnomdijelu premaselu Podgorci

Održavano Srednje Nekoliko starijihspomenika

Kolarevo Selo(Čazma) Pravoslavno Na zapadnom

rubu naselja Održavano Malo

Nekoliko starijihspomenika izpočetka 20.stoljeća, dostaspomenikarazbijenih uslijeddotrajalosti

Koprivnica(Koprivnica) Pravoslavno

Uz prometnicuKoprivnica -Varaždin ,nedalekoraskršća zaKriževce iZagreb

Održavano Srednje

Veći broj vrijednihspomenika,posebno vrijedanmauzolej

Koritna(Vrbovec) Pravoslavno Izvan sela u

vinogradima Održavano MaloManji brojspomenika starijegdatuma




Kovačevac(Bjelovar) Pravoslavno Sjeverno od

selaSlaboodržavano Malo

Više starijihspomenika spočetka 20.stoljeća

KrajiškaKutinica(Kutina)

Pravoslavno Visoko iznadnaselja u šumi Održavano Malo

groblje

Manji broj starijihspomenika spočetka 20.Stoljeća

Kraljevac(Bjelovar) Pravoslavno

Na rubu sela uzprometnicuKraljevac -Rovišće


Nekoliko starijihspomenika spočetkadvadesetogstoljeća

Križ (IvanićGrad) Pravoslavno U naselju Križ Neodržavano Malo

groblje

Nekoliko starijihspomenika spočetka 20.Stoljeća

Križevci(Križevci)

Mješovito –veliko gradskogroblje u kojemsjeverni diopripadapravoslavnima

Na križanjuprometnica kojevode premaSvetoj Heleni,odnosnoGlogovnici



Kupinovac(Bjelovar) Pravoslavno

Ispodpravoslavnecrkve na rubunaselja

Slaboodržavano

Malogroblje

Nekoliko straijihspomenika

Kutinica(Kutina) Pravoslavno Izvan naselja Održavano Srednje

groblje


Lasovac(Bjelovar) Pravoslavno

Zapadno od selaLasovac,zajedničko zaLasovac iRavneš


Nekoliko grobovas početkadvadesetogstoljeća. Posebnovrijedan spomenikiz početka 19.stoljeća

Lepavina(Koprivnica) Pravoslavno

Uz manastirLepavinunekolikoizuzetno starih ivrijednihgrobova

Održavano Malo

Stari grobovi iz19. stoljeća, jedankrst na grčkomjeziku




Lipnica(Vrbovec) Pravoslavno

Izvan naselja,sjeverno odpravoslavnecrkve

Održavano Srednje

Nekolikospomenika izpočetka 20.stoljeća

Lipovčani(Bjelovar) Pravoslavno Izvan naselja u

šumi Održavano Malo Mali broj starijihspomenika

Lipovčani(Čazma) Pravoslavno

Izvan naselja,na južnomdijelu,uzprometnicuLipovčani –Stara Marča

Održavano Srednje

Više spomenika spočetka 20.stoljeća, na višenjih stihovi

LudbreškiIvanec(Koprivnica)

Pravoslavno Južnije odnaselja Održavano Malo


MalaBršljanica(Garešnica)

Pravoslavno Na sjevernomdijelu naselja Održavano Malo

groblje

Nekoliko grobovas početka 20.stoljeća i jedanizuzetno stari krst

MalaDapčevica(GrubišnoPolje)

Pravoslavnogroblje zaVelikuDapčevicu,Lončaricu iMaluDapčevicu

Na sjevernomdijelu naselja,uz temeljepravoslavnecrkve

Neodržavano -zapušteno

Srednjegroblje


MalaPeratovica(GrubišnoPolje)

Pravoslavno Na istočnomrubu naselja

Slaboodržavano -zaraslo

Malogroblje


Mala Pisanica(GrubišnoPolje)

Pravoslavno

Istočno odnaselja MalaPisanica uzcestu premaVelikomGrđevcu


Manji brojgrobova starijegdatuma

MalaTrešnjevica(Đurđevac)

PravoslavnoJužno odpravoslavnecrkve






MaliBotinovac(Koprivnica)

Pravoslavno

Uz pravoslavnucrkvu, grobljejenamijenjenoza stanovnikeMalogPoganca,MalogBotinovca iVelikogBotinovca

Održavano VelikoNekoliko grobovas početka 20.stoljeća

Mali Grđevac(GrubišnoPolje)

Pravoslavno Uz pravoslavnucrkvu

Neodržavano,zapušteno –višespomenika upotpunostiuništeno kao ihram

Srednjegroblje


MalaJasenovača(GrubišnoPolje)

Pravoslavno

U brdimasjeverno od selaMalaJasenovača

Neodržavano Malogroblje


Mali Zdenci(GrubišnoPolje)

Mješovito(Zapadni diogroblja jepravoslavan, aistočnirimokatolički)

Južno odpravoslavnecrkve

Održavano Srednje


Marići(Bjelovar) Pravoslavno

Izvan naselja nasjever odprometnice, narubu šume

Održavano Malo

Nekoliko starijihgrobova s početkadvadesetogstoljeća

Mikleuška(Kutina) Pravoslavno

Izvan naselja,nedaleko odpravoslavnecrkve


Ima više starijihgrobova izpočetka 20.Stoljeća

Miličani(Koprivnica) Pravoslavno

Sjeverno odnaselja uzvinograde

Održavano Malo Uglavnom novijigrobovi

Munije(GrubišnoPolje)

PravoslavnoJužno odnaselja na rubušume

Zapušteno Malo





Narta (Čazma) Pravoslavno

U naselju, uzpravoslavnucrkvu


Više starihspomenika iz kraja19. i početka 20.stoljeća, posebnozanimljivnadgrobnispomenikpodignut parohu

Nova Kapela(Vrbovec)

Mješovito(pravoslavnogrobljeodijeljeno je odrimokatoličkogzelenilom)

Unutar naselja,južno odpravoslavnecrkve


Više spomenika spočetka 20.stoljeća, veći brojspomenika srušenuslijed dotrajalosti

Novi Pavljani(Bjelovar) Pravoslavno Uz pravoslavnu

crkvu Održavano Malogroblje

Uz crkvu se nalazinekolikospomenika koji suznčajnijegkaraktera(parohov grob)

Novoseljani(Bjelovar) Pravoslavno Uz pravoslavnu

crkvu u naselju Održavano Srednjegroblje

Veći broj starijihspomenika spočetkadvadesetogstoljeća i staridrveni krstovi

OsijekVojakovački(Križevci)

PravoslavnoUz pravoslavnihram u OsijekuVojakovačkom

Slaboodržavano Srednje

Više vrijednihspomenika iz kraja19. I početka 20.Stoljeća

Oštri Zid(Garešnica) Pravoslavno

Na rubu naselja,na južnomdijelu


Nekoliko grobovaiz početka 20.stoljeća

Paunovac(Koprivnica)

Mješovito(jedan diogroblja jepravoslavan,drugi diorimokatolički)

Sjeverno odnaseljaPaunovac

Održavano Malo

Nekoliko starihgrobova izpočetka 20.stoljeća

Pavlovac(GrubišnoPolje)

PravoslavnoUz pravoslavnucrkvu u centrusela

Održavano Srednje





Plavšinac(Koprivnica) Pravoslavno

Visoko ubrdima iznadnaselja, za selaSrdinac iPlavšinac

Održavano Srednje

Više starijihgrobova s početkadvadesetogstoljeća

Pobrđani(Križevci) Pravoslavno

Uz pravoslavnihram uPobrđanima,namijenjeno zapokapanjestanovnikaPobrđana,Kostadinovca iMičijevca


Podgarić(Garešnica) Pravoslavno

Izvan naselja,visoko na brduna sjever odsela, uz grobljekosturnicapalim borcima

Održavano SrednjeNekoliko grobovaiz početka 20.stoljeća

Podgorci(Bjelovar) Pravoslavno

Sjeverno odpravoslavnecrkve na rubunaselja

Slaboodržavano Malo

Nekoliko grobovas početka 20.Stoljeća

Povelić(Križevci) Pravoslavno Uz pravoslavni

hram u naselju

Zapušteno kaoi crkva, večinagrobovaprepuštenapropadanju

MaloNekoliko grobovas početka 20.stoljeća

Prespa(Bjelovar) Pravoslavno Uz prometnicu

prema KokincuSlaboodržavano

Malogroblje

Nekoliko grobovas početka 20stoljeća

Prgomelje(Bjelovar) Pravoslavno

Izvan naselja,na sjever odPrgomelja, uzprometnicuPrgomelje-Stančići

Održavano Srednje


PrnjavorLepavinski(Koprivnica)

Pravoslavno

Na ulazu unaselje s južnestraneprometnice





Pupelica(Bjelovar) Pravoslavno Istočno od sela

na kraju naselja Održavano Srednjegroblje


Radeljevo Selo(Koprivnica) Pravoslavno Izvan sela, na

rubu šume Održavano SrednjeNekoliko grobovas početka 20.stoljeća

Radoišće(Sveti IvanZelina)

Pravoslavno

Izvan naselja,na osamljenompoložaju lijevood prometniceSveti IvanZelina-Križevci

Održavano;jednapravoslavnaobitelj u selu

Izuzetnomalo

Nema vrednijihspomenika

Rajić(Bjelovar) Pravoslavno

Izvan naselja,na sjever,uzprometnicuRajić-Predavac

Održavano Malo


Ribnjačka(Bjelovar) Pravoslavno

Na kraju sela uzprometnicuprema VelikojČrešnjevici uzpravoslavnucrkvu

Slaboodržavano

Srednjegroblje


Ribnjak(Koprivnica) Pravoslavno

Izvan naselja,na sjevernomdijelu

Održavano Srednje


RijekaKoprivnička(Koprivnica) Pravoslavno

Istočno odzaseokaVitanovića ubrdu


RijekaKoprivnička(Koprivnica)

Pravoslavno

Sjeverno odzaseoka Dukićadubokozarašteno ušumi

Zapušteno MaloNekoliko grobovas početka 20.stoljeća




RijekaKoprivnička(Koprivnica)

PravoslavnoJužno odzaseoka Dukića,u šumi


Rogoža(Garešnica)

Mješovito(pravoslavni irimokatoličkidio nisuodvojeni već suizmiješani)

Uz južni dionaselja (južnood prometniceGarešnica-Kutina


Nema starijihgrobova

Rovišće(Bjelovar)

Mješovito(pravoslavni diogroblja istočni,a rimokatoličkizapadni)

Zapadno odnaselja Rovišće,uz cestu premaselu Kovačevac


Ima nekolikostarih metalnihkrstova

Salnik (SvetiIvan Zelina) Pravoslavno

Unutar naseljauz parohijanihram

Održava se, uselu nemamnogopravoslavacate je manji brojnovih ukopa

Malo


Segovina(Ludbreg) Pravoslavno

Sjeverno odnaselja,okruženodrvećem iograđeno

Održavano Srednje Uglavnom novijigrobovi

Selište(Kutina) Pravoslavno Izvan naselja u

šumi Održavano Srednjegroblje


Severin(Bjelovar) Pravoslavno

Južno odprometniceBjelovar -Daruvar



Sibenik(GrubišnoPolje)

Pravoslavno

Zapadno odpravoslavnoghrama uSibeniku

Slaboodržavano

Malogroblje


Sisak (Sisak) Mješovito U naseljuViktorovac Održavano

Velikogradskogroblje

Nekoliko starijihgrobova uz kapeluSvete Marije




Sokolovac(Koprivnica)

Mješovito(zapadni diogroblja pripadapravoslavnima,a istočnirimokatolicima)

Na izlazu iznaseljaSokolovacpremaKoprivnici

Održavano VelikoNekoliko grobovas početka 20.stoljeća

Srijedska(Čazma) Pravoslavno

Izvan naselja,uz oranice ikukuruze

Održavano Malo Nema starijihspomenika

Srijem(Koprivnica) Pravoslavno

Uzrimokatoličkucrkvu, odvojenoodrimokatoličkoggroblja

Održavano Malo Uglavnom novijigrobovi

Stančići(Bjelovar) Pravoslavno

Izvan naselja(sjeverno odnaselja)

Napušteno(groblje jenapušteno iprepuštenopropadanju,ostalo je teknekolikospomenika)

Malo

Nekolikospomenika spočetka 20.stoljeća, većinasrušeni uslijeddotrajalosti

Stare Plavnice(Bjelovar) Mješovito U naselju Održavano

Velikoseoskogroblje


Stari Pavljani(Bjelovar) Mješovito U selu Održavano Srednje

groblje


Stari Skucani(Bjelovar) Pravoslavno

Na ulasku uselo s južnestrane



Stupovača(Kutina)

Mješovito(jedno grobljeod drugoga nisustrogoodijeljeni)

Uz pravoslavnucrkvu, na rubunaselja


Ima više starijihgrobova izpočetka 20.stoljeća




Sveti IvanŽabno(Križevci)

PravoslavnoIstočno odpravoslavnecrkve


Široko Selo(Koprivnica) Pravoslavno

Uz pravoslavnihram istočno odsela uzprometnicuprema GornjemKrižu


Topolovica(GrubišnoPolje)

Pravoslavno Na ulazu u selo Zapušteno Malogroblje


Treglava(GrubišnoPolje)

Pravoslavno Sjeverno odnaselja

Zapušteno ušumi

Malogroblje


TrnovitičkiPopovac(Garešnica)

Mješovito

Na rubu naselja,nedalekopravoslavnecrkve


Nekoliko grobovaiz početka 20.stoljeća

Tuk (Bjelovar) Pravoslavno

Na južnom rubunaselja uzprometnicuprema Bolču

Slaboodržavano

Malogroblje

Više grobova izpočetkadvadesetogstoljeća

Turčević Polje(GrubišnoPolje)

Pravoslavno

Južno odprometniceRastovac -Dijakovac

Zapušteno izarašteno

Srednjegroblje


Varaždin(Varaždin) Mješovito

Na zapadnomdijelu centraVaraždina


Vrlo mai brojpravoslavnihgrobova (imaibugarskih i ruskihgrobova)

Velika Barna(GrubišnoPolje)

Pravoslavno

Sjeverno odnaselja nabrijegu, ublizini pravos-lavnog hrama



VelikaBranjska(Koprivnica)

Pravoslavno

Istočno odprometniceLepavina-LadislavSokolovački





VelikaBršljanica(Garešnica)

Pravoslavno

Uz naselje,južno odprometnice kojaprolazi krozselo



VelikaJasenovača(GrubišnoPolje)

Pravoslavno

Na granicinaselja Grbavaci VelikaJasenovača, uzrub poljopriv-redne farme

Zapušteno Malogroblje


Velika Mučna(Koprivnica)

Mješovito(zapadni diogroblja jepravoslavan, aistočni diorimokatolički)

Između naseljaVelika Mučna iKoprivničkaReka – služistanovnicimaobaju naselja zapokapanje)

Održavano VelikoNekoliko grobovas početka 20.Stoljeća

VelikaPeratovica(GrubišnoPolje)

PravoslavnoSjeverno odpravoslavnoghrama

Zapušteno Srednjegroblje


Velika Pisanica(Bjelovar)

Pravoslavno

Južno odpravoslavnecrkve, izvannaselja


Više zanimljivihnadgrobnihspomenika iz 19.stoljeća

VelikaTrešnjevica(Đurđevac)

Mješovito(pravoslavnogrobljeodvojeno odrimokatoličkogdijela grobljaprometnicomVelika Trešnje-vica –Turnašica)

Između naseljaVelikaTrešnjevica iTurnašica

Slaboodržavano Malo Uglavnom noviji

grobovi

Velike Sesvete(Križevci) Pravoslavno

Između Malih iVelikih Sesveta,izvan naselja

Održavano SrednjeNekoliko grobovas početka 20.Stoljeća

Velike Sredice(Bjelovar) Pravoslavno

Na rubu naselja,uz peradarskufarmu

Održavano Srednje

Nekolikospomenika spočetka20.stoljeća




VelikiGrabičani(Koprivnica)

Pravoslavno Izvan naselja Održavano SrednjeNekoiko grobovaiz početka 20.stoljeća

VelikiGrabičani(Koprivnica)

Pravoslavno Izvan naselja Održavano SrednjeNekoiko grobovaiz početka 20.stoljeća

Veliki Grđevac(GrubišnoPolje)

PravoslavnoUz pravoslavnihram u centrunaselja



Veliki Poganac(Koprivnica) Pravoslavno

Sjeverno odpravoslavnecrkve


Veliki Prokop(Garešnica) Pravoslavno

Izvan naselja,južno od selavisoko na brdu

Održavano SrednjeNekoliko grobovaiz početka 20.stoljeća

Veliki Zdenci(GrubišnoPolje)

PravoslavnoUz prometnicuVeliki Zdenci -Pavlovac


Uglavnom novijigrobovi

VelikoKorenovo(Bjelovar)

PravoslavnoNa rubu naselja,na povišenompoložaju

Održavano Srednje

Nekolikospomenika s kraja19. i početka 20.stoljeća

Vojakovac(Križevci)

Mješovito –sjeverni diogroblja jepravoslavan,južni diorimokatolički

Uz pravoslavnihram uVojakovcu

Održavano Veliko

Vrlo vrijedan krstiz 1825.godine uzsamu pravoslavnucrkvu te viševrijednih spome-nika iz kraja 19. Ipočetka 20.stoljeća.

VrhovacSokolovački(Koprivnica)

Pravoslavno Južno odnaselja Vrhovac Održavano Srednje


Zagreb(Zagreb)

Mješovito (diogroblja naMirogoju)

Sjeverni diograda Zagreba Održavano

Velikogradskogroblje

Više starijihgrobova iz 19.stoljeća

Zrinska(GrubišnoPolje)

Pravoslavno

Istočno odprometniceZrinska –GornjaKovačica

Slaboodržavano -zapušteno

Srednje


Žabljak(Bjelovar) Pravoslavno

Južno odprometniceRovišće -Bjelovar



Tablica statističkih podataka iz 2008. o broju parohljana na području Zagrebačko-ljubljanske mitropolije, broju krštenih i broju opela govori o činjenici da je brojpravoslavnih u naglom opadanju u odnosu na statističke podatke iz 1991. godine.


Naziv mjesta Broj domova Broj duša Broj krštenih Broj opelaBedenik 52 146 1 9Bjelovar 155 410 13 26Bolč 33 110 1 6Bolfan 65 220 0 5Gornje Sredice 65 65 0 0Grubišno Polje 68 138 0 4Koprivnica 23 37 0 0Križevci 28 57 0 0Lipovčani 46 104 0 4Mali Grđevac 17 27 0 0Mikleuška 130 324 3 9Narta 100 334 6 7Nova Kapela 60 200 0 10Novi Pavljani 106 4 6Novoseljani 70 203 0 7Plavšinac 65 209 1 5Rovišće 74 215 0 4Salnik 14 26 0 0Severin 71 148 0 0Sisak 98 272 16 27Srijedska 42 128 0 4Stupovača 139 367 11 12Turčević Polje 24 30 0 3Varaždin 17 33 0 2Velika Barna 40 60 5 2Velika Bršljanica 155 367 7 16Velika Mučna 95 240 1 4Velika Pisanica 72 163 1 10Velika Trešnjevica 17 50 0 2Veliki Grđevac 71 110 0 6Veliki Pašijan 87 230 1 1Veliki Poganac 181 587 3 30Veliki Zdenci 34 54 0 1Veliko Vukovje 114 305 1 16Vojakovac 90 208 2 2Zagreb 4000 19000 59 134Ukupno 6518 25177 136 374

prof. dr Mila POPOVIĆ ŽIVANČEVIĆ, prof. dr Suzana POLIĆ RADOVANOVIĆ1

SRPSKI STVARAOCI I PRENOSIOCIKULTURNIH VREDNOSTI KAO NACIONALNO

BLAGO DRUGIH ZEMALJAApstrakt: Srpski stvaraoci i prenosioci kulturnih vrednosti (definisanimeđunarodnom terminologijom kao Living human treasures), predstavljaju jednuod tema koje su poslednjih godina aktuelizovane otvaranjem pitanja kulturnognasleđa zemalja koje su činile jedinstven kulturni prostor Jugoslavije, kao ipitanjem stvaralaca srpske emigracije na svim kontnentima.

Nikola Tesla i Ivo Andrić već su u različitim zemljama proglašeni kao njihovinacionalni stvaraoci, a nedavno je i kompozitorka Ana Sokolović, proglašena zanacionalno blago Kvebeka. Umetnica performansa Marina Abramović, priznatakao jedna od najznačajnijih ličnosti savremene moderne umetnosti, VladimirVeličković, kao akademik Francuske akademije i brojne druge ličnosti dobijaju urazličitim domenima status nacionalnih vrednosti u drugim zemljama. U ovomradu problematizuje se pitanje naše strategije u heritološkoj zaštiti stvaralaca iprenosilaca kulturnih vrednosti koji bivaju proglašeni nacionalnim blagom drugihzemalja.

Ključne reči: stvaraoci, Living human treasures, heritologija

Uvod

Heritolgija prepoznaje žive stvaraoce kao kulturno blago, međunarodnodefinisano terminom living human treasures - žive ljudske riznice, što obuhvatačuvare, prenosioce i kreatore kulturnih vrednosti i znanja. Žive ljudske riznicepripadaju nematerijalnom nasleđu.

Do kraja 20. veka, u kategoriju nematerijalnog nasleđa, po pravilu sesvrstavalo etnološko nasleđe. Konvencija o očuvanju nematerijalnog nasleđa


1 Centralni institut za konzervaciju, Beograd.

UNESCO2, definiše ovo nasleđe kao “skup veština, izvođenja, izražaja, znanja iumeća, kao i instrumenata, predmeta, rukotvorina i prostora koji stoje u vezi sanjima, a koje zajednice, skupine ili u nekim slučajevima, pojedinci. prepoznajukao deo svog kulturnog nasleđa”. Konvencija određuje oblasti u kojima senematerijalno nasleđe ispoljava: usmena predanja i izražavanja, uključujući jezikkao sredstvo nematerijalnog nasleđa, društvenu praksu, običaje, obrede isvetkovine, znanja i veštine vezane za prirodu i svemir/univerzum, tradicionalnezanate i slično.

Maja 2010. godine, Srbija je ratifikovala UNESCO Konvenciju o očuvanjunematerijalnog kulturnog nasleđa, a Ministarstvo kulture je 2010/2011.godine,u skladu sa pravilima i upustvima Konvencije, organizovalo mrežu za očuvanjei zaštitu nematerijalnog nasleđa.Osnovni zadatak mreže je da dokumentuje,istražuje, štiti, čuva i prenosi nematerijalne sadržaje kulturnog nasleđa.

Dvadeset prvi vek, međutim, svetu donosi nove poglede na stvaraoce kao živeljudske riznice, jer se za nacionalno blago proglašavaju umetnici i intelektualci kojisu još uvek aktivni, te se njihov opus u celini ne može valorizovati sa istorijsko-umetničke distance, kako se to smatralo obaveznim u 20. veku. Otuda, stvaraocekoji se mogu uvrstiti u kategoriju ljudskih riznica, nije sasvim jednostavnomultidisciplinarno naučno valorizovati, a da to istovremeno bude i društvenoprihvatljivo, jer važnu ulogu u percepciji značaja jednog stvaraoca, danas u društvu,pre svega imaju mediji, što se bitno razlikuje od društvene percepcije stvaralaca presamo nekoliko decenija. Na primer, sedamdesetih godina prošlog veka, društvenoodređenje stvaralaca, kao i njihova javna percipcija, odnosili su se na potvrđivanjepripadnosti takozvanim gornjim slojevima inteligencije.3 Devedesetih godina,međutim, pojavio se problem definisanja javnosti koja treba da prosudi stvaraoca, au skladu sa uočenim tendencijama stvaranja javnosti veštačkim kreiranjem,4 umestokritičkim prosuđivanjem.

U drugoj deceniji 21. veka, problem javne recepcije ideja i vrednosti se višei ne postavlja,5 već usvaja kao Burdijeovsko opšte mesto, na koje nas upućujumediji kao učesnici u totalnom spektaklu, koji su istovremeno i na žalost,dominantne institucije javne sfere koje omogućavaju povezivanje intelektualacai njihovih publika.6 Pokazalo se da u medijski definisanoj realnosti, naučno znanje


2 UNESCO, 2003.

3 Botomor, 1967.

4 Tadić, 1987.

5 Burdije, 2000.

6 Dahlgren, 2012.

i kompetentnost mnogo manje znače od sposobnosti rezonovanja, analiziranja ipolemisanja u televizijskom studiju,7 kao i od potencijala televizičnosti itakozvanog X faktora intelektualca koji se javno pojavljuje.8 Neophodnom sesmatra i sposobnost delovanja na Internet društvenim mrežama, gde je reč onovom fenomenu delovanja intelektualaca i stvaralaca na tržištu pažnje.9

Na kraju, i dva suprotstavljena pogleda, modernistički i postmodernistički,odražavaju i odnos prema znanju: dok su modernisti smatrali mogućim objektivnoznanje, kao i progresivističku viziju istorije, koja počiva na racionalnoj, realističkoji materijalističkoj tradiciji naučne revolucije, postmodernisti znanje vide kao oblikdruštvene konvencije, kao fenomen koji je moguće svesti na niz subjektivnih ipartikularnih interpretacija, pri čemu se zalažu za načela iracionalizma, vitalizma inihilizma, koji su utkani u savremenu neoliberalnu ideologiju.10

Valorizacija živih ljudskih riznica

Umetnik kao prenosilac takozvanog doživljajnog znanja11, kao i naučnik kaoprenosilac sistematizovanog znanja, koje prezentuje u kontekstu koji mu otvaramogućnost za kreiranje novog znanja, bitno se, u funkciji prenošenja, razlikujuod prenosioca etnološkog nasleđa, čiji je osnovni cilj da znanje i kulturnevrednosti očuva u, što je moguće više, neizmenjenom obliku.

U skladu sa tim, zadatak heritlologije je da za stvaraoca i prenosioca znanja,u kategoriji living human treasures, razvije naučne metode da zaštiti znanje kaovrednost koja je materijalna, nematerijalna i potencijalna, dakle u momentu zaštitenedovršena ili još uvek neprodukovana u svom materijalnom ili nematerijalnomvidu, zbog čega je i predmet savremene heritologije, zaštita žive vrednostistvaraoca znanja. U tom smislu, heritologiji je blisko naučno shvatanje kojekulturu posmatra holistički, kao objedinjeni skup svih praksi i diskursa, imajućiu vidu realnost, da se savremeno društvo nalazi u fazi u kojoj ne postoji poriv zafilozofskim utemeljenjem i metafizičkim opravdanjem stvarnosti.12 Posledicaovakvog stanja je upravo potreba za širenjem ekspozicije i uključivanjem najširegljudskog iskustva u nasleđe, kojem treba omogućiti status instituta kolektivnog


7 Ibid.

8 Ćirjaković, 2012.

9 Freese, 2009.

10 Resch, 1992.

11 Avramović. 2008.

12 Rorty, 2007.

pamćenja. Zbog toga je i nužno da se u razumevanju savremenih konstelacija,osim u umetnosti i etno-antropologiji, čuvari, prenosioci i kreatori naučnih znanjauključe kao nacionalne vrednosti, odražavajući duh nejednoznačnosti našegvremena i potrebe ispunjenja istorijske odgovornosti.

Treba imati u vidu, da je u svakoj valorizaciji kvaliteta pojedinca koji se možeproglasiti ljudskom riznicom, prisutan problem konceptualnih tumačenja irazumevanja integriteta savremenosti13, s obzirom da je pojam savremenostinedovoljno definisan u filozofiji istorije. Drugi važan aspekt odnosi se nainstitucije, koje, iako ne generišu moć u društvenom vrednovanju pojedinca, tumoć ipak odražavaju kroz primenu društvenog sistema vrednosti koji jevaninstitucionalno kreiran, a koji treba da omogući valorizaciju i označiodređenog stvaraoca kao ljudsku riznicu.

Teorija i praksa određuju moć kao splet dinamičkih odnosa14 u društvu, kaofaktor koji određuje položaj kreativnog pojedinca, neuzimajući uvek u pravomsvetlu intraindividualne varijacije15 u kulturnim ponašanjima u kontekstudruštvenih razlika i nejednakosti pristupa kulturi, a u skladu sa karakteromdruštvenih kolektiviteta i njihovih kultura. Takođe, treba uzeti u obzir i faktormistike vrednosnog suda,16 kao predlogičke kategorije, koja postoji u svimslojevima društva, a koje nisu lišeni ni veoma obrazovani ljudi, čijim sudovimaupravljaju negativne intuicije i aproksimacije, koje se heritološki vrednuju uskladu sa paradigmom koju je razvio Edmon Goblo. I na kraju, uprkos svimnavedenim ograničenjima društva, institucija, društvenih grupa i pojedinaca, trebaimati u vidu i da savremena sociologija kulture ne zaboravlja, sada već klasičniDirkemovski recept: „... neophodno je da elita postavi cilj isuviše visoko da gagomila ne bi postavila isuviše nisko. Potrebno je da pojedinci preteruju, kako biprosek ostao na nivou koji priliči....“.17

O tome šta je to što priliči jednoj državi, u smislu izbora i opredeljenja zavrednost živog nacionalnog blaga, moguće je govoriti sa mnogih aspekata, aheritologija podrazumeva multidisciplinarni i integralni pristup. Svakako,neophodno je imati metodično i obimno realizovano komparativno istraživanjesvetske prakse, koje uzima u obzir kulturološke razlike i pitanje odnosa prema


13 Grjakalov, 2010.

14 Bart, 1989.

15 Lahire, 2006.

16 Goblot, 1925.

17 Durkheim, 1985.

nacionalnom identitetu, da bi se mogla formulisati sinteza o delikatnom problemuidentifikacije, valorizacije i proglašavanja živih ljudskih riznica.

Imajući u vidu, da je reč o veoma složenoj problematici koja zahteva i velikiprostor za eksplikaciju, što svakako prevazilazi mogućnosti ovog rada, na ovommestu kao ilustraciju koja je paradigmatična, uzimamo odluku kanadskogParlamenta iz 2012. godine, o proglašenju kompozitorke srpskog porekla AneSokolović za nacionalno blago Kvebeka, što je političkoj i kulturnoj javnostiKanade, obrazložila ministarka kulture Kristin Sent Pjer.18

Ova odluka, između ostalog pokazuje i kako se na savremen način štite živeljudske vrednosti, jer njenim stupanjem na snagu, razvija se čitav mehanizamzaštite stvaraoca, od definisanja njenog mesta na univerzitetu, do obaveze da seu školama uči o delu Ane Sokolović, da se na radiju i televiziji redovno emitujenjena muzika i da se njena dela izvode na koncertnim podijumima Kanade, prekodve stotine puta godišnje. Takođe, biografija Ane Sokolović štampa seprilagođeno različitim ciljnim grupama, od slikovnica za decu, do temeljnihnaučnih analiza za stručnu javnost.

Nema sumnje da je reč o događaju koji predstavlja prekretnicu u oblasti srpskogkulturnog nasleđa, o svojevrsnom presedanu na teritoriji druge države, imajući uvidu da je umetnica, rođena i školovana u Srbiji, da piše muziku baziranu na srpskojtradiciji, a da se njene opere izvode na srpskom jeziku. Kada je reč o našimstvaraocima, u istoriji i savremenoj praksi to nije usamljen slučaj u pogleduvrednovanja, ali je svakako prvi u parlamentarnoj međunarodnoj praksi.

Naša nespremnost da u obzir uzmemo jedan od savremenih oblika kulturnevrednosti i prakse njene zaštite, pokazuje se vrlo konkretno: Ana Sokolović u Srbijinema status vrednosti koju joj priznaje Kanada. Ovaj događaj zatekao nas jenespremne u smislu institucija, legislative, ali i teorijskog određenja i odgovora namnoga pitanja koje pokreće činjenica da vrednosti koje neosporno u svim domenimaimaju ishodište u srpskoj kulturi, postaju nacionalno blago druge zemlje.

Postavljaju se brojna pitanja na koje treba dati heritološke i društvene odgovore.Šta je to u ličnosti i delu srpske kompozitorke što je prepoznato kao kanadskanacionalna vrednost, osim činjenice da je svoje delo ova umetnica stvarala na tluKanade? Može li se rezidencijalnost smatrati i kulturnom pripadnošću i šta je tošto jednog umetnika čini više pripadnikom jedne ili druge kulture? Isto pitanjemože se postaviti i za nobelovca Ivu Andrića, književnika Mešu Selimovića,naučnike Nikolu Teslu i Mihajla Pupina, ili umetnike Marinu Abramović i VladuVeličkovića i mnoge druge.


18 Christine St-Pierre, http://www.assnat.qc.ca/en/deputes/st-pierre-christine-1235/index.html.

Ako do sada i nismo bili primorani da na ovakva pitanja ponudimo konkretneodgovore, procesi inicirani u drugim zemljama, primoravaju srpsku kulturu inauku da se okrenu problematici valorizacije živih ljudskih riznica, kako se ne bidogodilo da, neprepoznajući duh vremena u kojem živimo, propustimo da svojeumetnike i naučnike inkorporiramo u sopstveno kulturno nasleđe.

Otuda i pitanja, kako definisati i zaštititi ono što su svojim kulturnimporeklom stvaraoci poneli iz svoje zemlje i ugradili u sopstveni razvoj, a kasnijei u vrednosti drugih sredina; zatim kako odrediti one kulturne vrednosti koje supreneli iz naše sredine, te u kojoj meri su one odredile i uticale na nauku i kulturudrugih zemalja i sredina u kojima su kasnije delovali?

Imajući u vidu da Srbija ne raspolaže preciznim podacimo o značajnimumetnicima i naučnicima srpskog porekla u svetu, na ovom mestu možemo samonačelno predstaviti raspodelu na osnovu koje je moguće valorizovati ljudskeriznice prema njihovom statusu u međunarodnoj kulturnoj i naučnoj javnosti:

1. Stvaraoci koji su valorizovani kao deo svetskog kulturnog nasleđa (NikolaTesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković)

2. Stvaraoci koji pripadaju kulturama drugih zemalja (na primer australijskiumetnik Vongar (Sreten Božić) i drugi)

3. Stvaraoci koji su u drugim zemljama valorizovani kao nacionalne vrednostiu skladu sa rezidencijalnošću (Ana Sokolović, Vladimir Veličković, MarinaAbramović i drugi)

4. Stvaraoci koje više zemalja smatra isključivo svojim nacionalnimvrednostima (Petar Petrović Njegoš, Ivo Andrić, Meša Selimović, EmirKusturica i drugi)

5. Stvaraoci koji su potisnuti i čije delo tek treba valorizovati (Mileva MarićAjnštajn, Milojko Vucelić i mnogi drugi)

6. Stvaraoci srednje i mlađe generacije koji su potvrđeni ili su u usponu anisu valorizovani (na primer Gordana Vunjak Novaković, Roksanda Ilinčići drugi).

Žive ljudske riznice, heritološki pripadaju nematerijalnom nasleđu, ametodološki elementi očuvanja baštinskih nematerijalnih sadržaja se stalnomenjaju. Svakako neophodne korake u zaštiti ovog fenomena predstavljajumetode identifikacije, dokumentacije, teorijskih i empirijskih istraživanja,različitih mera zaštite, čuvanja, promocije i prezentacije, kao i razvoja pravnihinstrumenata i procedura.


Identifikacija se odnosi na prepoznavanje i sakupljanje baštinskih vrednostisrpskih stvaralaca u inostranstvu, prepoznavanje onih vrednosti srpskih stvaralacau međunarodnoj praksi koje su i vrednosti lokalne i nacionalne sredine našegpodručja i kulture, kao nematerijalnog nasleđa. Reč je o zajedničkom poslu nakojem treba da se nađu lokalne i nacionalne sredine, međunarodna zajednica iprofesionalci.

Dokumentacija podrazumeva beleženje, pisanu transkripciju, fotografiju,video trake, digitalne i audiovizuelne zapise, koji se čuvaju kao stalni dokumentii materijalni dokazi njihovih baštinskih vrednosti. Metodološki je važno daregistracije ne budu fiksnog karaktera, kako se ne bi negirao vitalni karakterljudskih riznica kao nematerijalnog nasleđa. Ovlašćene institucije i tela treba danaprave kataloge sadržaja i pripremaju predloge za nacionalni Registar i zaUNESCO liste reprezentativnih i ugroženih baštinskih sadržaja. Akademskistručnjaci iz oblasti arheologije, umetnosti, istorije, antropologije, folklora,etnomuzikologije, tehnike, tehnologije, prirodnih i drugih nauka, moraju seuključiti i raditi na intelektualno zadovoljavajući način na razradi i razvojudokumentacije.

Da bi nematerijalno dobro dobilo konkretan oblik i svoj apstraktni izraz,moraju se proučiti i razumeti supstancijalne karakteristike i suština fenomena.Institucije zaštite moraju da prevaziđu predrasude koje se odnose na razlike iukuse, da prepoznaju i u većem broju slučajeva suoče u svojim istraživanjima saetničkim, jezičkim i religioznim razlikama, koje mogu da ih spreče da dejstvujui da cene kulturne forme drugih naroda. Institucije zaštite moraju da prepoznajuraznovrsnost legitimnih estetika i vrednosti i da u svojim istraživanjima koristeusluge različitih partnera, posebno u lokalnoj i nacionalnoj sredini.

Potrebe delovanja profesionalaca u očuvanju baštinskih vrednostisrpskih stvaralaca u inostranstvu

Multidiscipšlinarnost fenomena živih ljudskih riznica, zahteva i različitiespecijalnosti, ne samo u oblasti zaštite nasleđa, već i u diplomatiji, politici, ekonomiji,nacionalnoj i međunarodnoj istoriji, bezbednosti i drugim društvenim aspektima.Takođe, neophodan je sistematičan rad na identifikovanju, ohrabrivanju ioznačavanju srpskih stvaralaca u inostranstvu kao osoba koje poseduju izuzetnaznanja i veštine, upražnjavaju posebnu umetnost ili tehnike, ili kreiraju, prenose ičuvaju naučno znanje. Neophodan je i menadžment plan za organizovanje mrežeeksperata čiji je zadatak da prepoznaju, definišu, dokumentuju, prikažu i prenosu nadruge, znanje o srpskim stvaraocima koji predstavljaju žive ljudske riznice.


Institucije zeštite moraju da razviju specifične načine čuvanja i da razviju naučnemetode za adekvatnu transmisiju poruka o srpskoj kulturi na svim meridijanima,primereno procesima globalizacije koji dekonsruišu pamćenje i kolektivnu svest.Institucije zaštite koje su angažovane na prikupljnjanju, očuvanju i promocijinematerijalnog nasleđa, posebnu pažnju moraju da usmere na zaštitu svih zapisa kojinisu trajni, poput elektronskih i audiovizuelnih dokumenata.

U domenima promocije i prezentacije, uz pomoć novih tehnologija, medija isredstava komunikacije, treba prikazati suštinske vrednosti (imaginacije, emocija,duhovnih poruka, i njihovog civilizacijskog značaja), animirati i angažovati lokalnui nacionalnu srednu na njihovoj promociji putem javnih manifestacija, festivala,smotri, izložbi na otvorenom i drugih modela prezentacije.

Neophodno je publikovati radove koji ukazuju na značaj identifikovanja,očuvanja i prenošenja znanja o živim ljudskim riznicama na naredne generacije,a posebna pažnja mora se usmeriti na neadekvatno korišćenje imena i delaznačajnih stvaralaca, posebno njihove komercijalizacije.

Zakon o zaštiti kulturnog nasleđa Srbije predstavlja pravni okvir za programzaštite baštinskih vrednosti srpskih stvaralaca u inostranstvu kao nematerijalnekulture. Ovlašćene institucije i organi zaštite su dužne da organizuju i pokrenuprogram zakonske zaštite i ta procedura predviđa sledeće:

1. Definisanje institucionalne mreže odgovornih institucija i tela zakoordinaciju aktivnosti i podelu pravne i profesionalne odgovornosti;

2. Prepoznavanje i indetifikaciju – lokalna i nacionalna zajednica u zemlji iinostranstvu i ovlašćene institucije i organi zaštite, pripremaju Izveštaj zaMinistarstvo kulture i Ministarstvo spoljnih poslova;

3. Utvrđivanje - Komitet za kulturno nasleđe Ministarstva kulture razmatra iutvrđuje baštinske vrednosti srpskih stvaralaca u inostranstvu kaonematerijalnog kulturnog dobra. Komitet procenjuje da li predloženabaštinska vrednost ima značajnu istorijsku, akademsku, naučnu, kulturnu,umetničku vrednost, da li izražavaju i poseduju lokalne i nacionalneosobenosti i svojstva;

4. Označavanje - Komitet označava takvu vrednost srpskog stvaraoca uinostranstvu kao baštinsko dobro, kao značajan vid nasleđa i pripremapredlog za proglašenje za Vladu;

5. Proglašavanje - Vlada proglašava i objavljuje baštinsku vrednost srpskogstvaraoca u inostranstvu za značajno baštinsko dobro;


6. Označavanje i definisanje čuvara i prenosioca znanja kao nosiocabaštinskih vrednosti srpskih stvaralaca u inostranstvu - da bi se obezbediloprenošenje u nasledstvo njihovih naučnih, umetničkih, tehničko-tehnoloških, društvenih i drugih vrednosti i stvaralaštva;

7. Prenošenje u nasledstvo – neophodno je organizovati podrška za redovnamesečna ili specijalizovana finansijska primanja, posebne fondove,društvene pogodnosti i slično, za sve koji učestvuju u njihovom čuvanju iprenošenju u nasledstvo kao baštinskih nematerijalnih dobara;

8. Uspostavljanje edukativnih centara za nematerijalno kulturno nasleđe, dabi se budući profesionalci i javnost lakše upoznali sa nematerijalnimkulturnim dobrima srpskih stvaralaca u inostranstvu kao živih ljudskihriznica.

Takođe, neophodno je formulisati:

1. Listu za hitnu zaštitu srpskih stvaralaca u inostranstvu kao listunematerijalnog kulturnog nasleđa koje zahteva hitnu zaštitu; preduzimanjeodgovarajućih mera kako bi se zaštitili elementi kojima preti opasnost danestanu;

2. Reprezentativne liste, koje treba da obezbede efikasniju promocijubaštinskih vrednosti srpskih stvaralaca u inostranstvu kao nematerijalnogkulturnog nasleđa i jačanje svesti o njegovom značaju;

3. Registar dobre prakse zaštite, koji treba da služi kao platforma za razmenudobre prakse u utvrđivanju održivih mera zaštite baštinskih vrednostisrpskih stvaralaca u inostranstvu i to širom sveta.

Zaključak

Intelektualci, umetnici i drugi stvaraoci srpskog porekla, koji predstavljaju rizniceiz kojih su svetskoj baštitni i nasleđu mnogih zemalja podarene univerzalne vrednostikoje su menjale i menjaju, ili utiču na značajne promene čovečanstva i njegovihkultura, treba da u Srbiji budu heritološki valorizovani kao ljudske riznice. U tomsmislu, neophodno je zakonski definisati položaj nove kategorije vrednosti živihljudskih riznica, teorijski razviti nove heritološke modele u identifikovanju,valorizaciji i očuvanju nematerijalnih vrednosti u skladu sa međunarodnom naučnompraksom, te razviti protokole očuvanja baštinskih vrednosti značajnih srpskihstvaralaca kao dela nematerijalnog nasleđa Srbije.


Zahvalnost

Ovo istraživanje obavljeno je zahvaljuući podršci Ministarstva kulture iinformisanja, kao i Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije u okviruprojekta TR-34028.

Literatura

1. Барт Р., Лекция, Семиотика. Поэтика, Москва, 1989.2. Botomor T. B., Elite i društvo, Sedma sila, Beograd, 1967.3. Burdije P., Narcisovo ogledalo, Clio, Beograd, 2000, p. 464. Convention for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage,

http://www.unesco.org/culture/ich/index.php?lg=en&pg=000065. Ćirjaković Z., Drugi život javnih intelektualaca: televizijski intelektualci u

eri društvenih medija, Treći program, br. 155-156, Beograd, 2012.6. Dahlgren P., Public Intellectuals, Online Media, and Public Spheres: Current

Realignments, International Journal of Politics, Culture, and Society, 25(4),2012, pp95–110.

7. Durkheim E, Les Formes élémentaires de la vie religieuse, PUF/Quadrige,Paris, 1985.

8. Freese J., Blogs and the attention Market for Public Intellectuals, Society,46(1), 2009., pp. 45-48

9. Goblot E., La Barrière et le Niveau. Étude sociologique sur la bourgeoisiefrançaise moderne, Félix Alkan, Paris, 1925.

10. Grjakalov A, Kontekst globalizacije i filozofija događaja, Treći program, br.147, 2010.

11. Lahire B., La culture des individus. Dissonances culturelles et distinction desoi, Les distinctions individuelles, La Découverte, Paris, 2006 . pp. 669–694.

12. Resch R. P., Althusser and the Renewal of Marxist Social Theory, Universityof California Press, Berkeley-Los Angeles-Oxford, 1992, p. 6.

13. Rorty R., Philosophy as Cultural Politics, Cambridge University Press, NewYork, 2007.

14. Tadić Lj., Ogled o javnosti, Univerzitetska riječ, Nikšić, 1987.


Prof. Mila Popović Živančevićprof. Suzana Polić Radovanović

SERBIAN CREATORS AND LIVING HUMAN TREASURESIS A NATIONAL TREASURE OF OTHER COUNTRIES

Abstract: Serbian creators and transmitters of cultural values (as defined of theinternational terminology like a Living human treasures), represent one of thetopics that are actualized in recent years.

Opening the question of the cultural heritage of the countries which formed aunique cultural space of Yugoslavia, as well as the creators of Serbian emigrationat all continents refers to Nikola Tesla, Ivo Andrić and Ana Sokolović (declareda national treasure of Quebec), Marina Abramovic, Vladimir Velickovic andnumerous other figures, given in the various domains of the status of nationalvalues in other countries. This paper problematizes the question of serbian strategyin heritology protect creators and Living human treasures of cultural values, thatare designated as national treasures of other countries.

Keywords: Artists, Living human treasures, Heritology


Весна БИЖИЋ-ОМЧИКУС1

СРПСКО ЕТНОГРАФСКО НАСЛЕЂЕ У NËPRAJZI MÜZEUM-у, У БУДИМПЕШТИАбстракт: Саопштење Српско етнографско наслеђе у Nëprajzi Müzeum-у, уБудимпешти део је пројекта У потрази за расутим српским етнографскимблагом, који има за циљ да открије, документује и да прикаже јавности у Србијисрпско етнографско наслеђе које се налази у музејима ван Србије. Од 2003.истраживан је, пописиван и фотографисан српски етнографски материјал изРуског етнографског музеја у Санкт Петербургу, из Словенског етнографскогмузеја у Љубљани и из Аустријског етнографског музеја у Бечу, а крајем 2009.и у Nëprajzi Müzeum-у, то јест Етнографском музеју у Будимпешти.

Кључне речи: Етнографски музеј, Будимпешта, Сима Тројановић, предмети,фотографије.


1 Весна Бижић-Омчикус, музејски саветник, Етнографски музеј у Београду.

У градовима Хабсбуршке монархије, Бечу и Будимпешти, крајем XIXвека започело је оснивање етнографских музеја, али не са жељом да би сезаштитила рурална култура од пропадања, већ из националних иполитичких побуда да би се показала снага Империје.2 Међутим,захваљујући тој жељи и сакупљачком раду истраживача и научника,сачувано је и благо народа из земаља у тадашњем саставу и окружењуАустро-Угарске монархије.

Међу најстаријим музејима је данашњи Nëprajzi Müzeum у Будимпештикоји је успостављен 1872. године као Етнографско одељење Мађарскогнародног музеја (Nemzeti Museum)3.

У исто време, у другој половини XIX и почетком XX века и Србија сеубрзано развијала захваљујући пре свега својим природним изворима ипостављеном систему друштвених вредности у којем су наука и знањедоминирали као најјача средства моралног и демократског преображаја.

После изложбе у Москви, 1867.4 прошле су три године до првогпредлога за оснивање етнографског музеја у Србији који је СтојанНоваковић саопштио на састанку Српског ученог друштва 1871. имајући увиду културне токове у Европи и промене у животу и култури народа докојих је неминовно долазило, пре свега под утицајем средње Европе: ”Акосе феудално-духовничка средњевековна култура задржала у круговимасвојим оставивши народ недотакнут – садашња јевропска култура не чинитако. Њезин је главни карактер демократски. Њезина је моћ парна махина;њезин уплив неодољив: њојзи служи усавршена комуникација; она плавикуд долази, прелива или односи собом оно што затече. Посао је другихљуди, да одређују задатке наше према овоме културном сусрету, да проценешта је већ учињено, или шта ће требати учинити. Ја просто потврђујем ово,и питам, хоћемо ли ми којима су несрећне историјске прилике одузеле скоросвеколике споменике средњевековне феудално-духовничке културе,допустити, да нам сад ова силна култура, која ће без сумње до велике мереуниформисати сав свет, однесе и ово што нам се нашом традицијоналном


2 Tomislav Šola, Eseji o muzejima i njihovoj teoriji, Prema kibernetičkom muzeju, Hrvatskinacionalni komitet ICOM, Zagreb 2003, 90-91.

3 Етнографска збирка је прерасла у Музеј, који се званично одвојио од Народног музеја1947.

4 Весна Бижић-Омчикус, У потрази за расутим српским етнографским благом, Очувањеи заштита културног наслеђа Србије у иностранству, прва конференција, Београд 2009.

културом од старина до јуче сачувало? А то ће извесно бити. Јер сеуниформисање и с њиме свезана промена збива непрекидно на наше очи.”5

Међутим, наредних деценија одвијали су се значајни догађаји у Србији.После убиства Кнеза Михаила, настављена је борба за ослобођење градова,што је резултирало признавањем независности Србије на Берлинскомконгресу 1878. Држава се градила и протекло је тридесет година до 28.фебруара 1901. кад је Етнографски одељак Народног музеја издвојен узасебну зграду и др Сима Тројановић именован за његовог старатеља “какоби као стручњак, предузео заснивање и уређење Етнографског Музеја иучинио све што треба да овај музеј постане убрзо многострано и потпуноскупилиште етнографског градива из свих српских крајева”6

Захваљујући Сими Тројановићу и његовом помоћнику Николи Зеги, 1904.године, поводом стогодишњице Првог српског устанка и крунисања краљаПетра Првог, отворена је прва етнографска изложба у Србији. Отварање овеизложбе имало је вишеструки значај. Избором музеја са националнимсадржајем истицала се потреба неговања и чувања етничке, традиционално-културне и природне баштине, али истовремено, Краљевина Србија је желелада покаже своју снагу, жељу и спремност да се укључи у токове европскекултуре и науке. На отварање Музеја српске земље дошле су и званице изиностранства међу којима су били Др Вилибалд Семајер, управникетнографског одељења Немзети музеја (Мађарски национални музеј) уБудимпешти и његов колега Жигмонд Батки.7

О свом боравку у Београду Др Семајер је написао врло исцрпан извештај,истичући похвале Стевчи Михајловићу, српском добротвору, захваљујући комесу етнографски предмети смештени и приказани у засебној кући, и Србији којаје помогла стварању Етнографског музеја, за разлику од Мађарске која својетнографски музеј, у то време, још увек није имала.8

Познанство Др Вилибалда Семајера и Др Симе Тројановића, чувараЕтнографског одељка Народног музеја, резултирало је пословном сарадњомкоја је уследила каснијих година. Наиме, ради попуњавања етнографскезбирке, да би се осамосталила од Немзети музеја чији је саставни део била,


5 Стојан Новаковић, Српски историјско-етнографски музеј, Предлог и нацрт, ГласникСрпског ученог друштва XXXIV, Београд 1872.

6 АС МПС ф III р. 165/901.

7 Neprajzi Muzeum, No. 106/1904.

8 Dr Semayer Vilibáld, Neprajzi Osztályának Értesítöje, Budapest, 1904, 323-336.

Др Семајер је ангажовао Симу Тројановића, већ признатог сакупљачаношње и народних рукотворина, за набавку предмета из Херцеговине,Далмације и Црне Горе. Др Семајер је сматрао да је за куповину предметаиз ових крајева потребно 4000 круна, и од директора Немзети музејазатражио 1000 круна као предујам.9

За добијених 1000 круна (потрошено 1002кр. 75фил. 10) СимаТројановић је путовао у Херцеговину, Црну Гору, Дубровник и Призрен очему је писмено извештавао свог колегу.11

За Немзети Музеј у Будимпешти набавио је:


9 Neprajzi Muzeum, No 79/1910. SZ.

10 Neprajzi Мuzeum, 146/1916.

11 Neprajzi Muzeum, ab No. 76/1910.

КОМПЛЕТ МУШКЕ ПРАЗНИЧНЕНОШЊЕ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ:1. докољенице бјеле, златне повезе2. чарапе са назуцама3. опанци везени4. гаће од свиле, везене5. џамадан и рукави фини златни6. фина везена долама7. пас од свиле фини8. силај за држање пушке9. ките златне за преко живота

10. пушка сребрна11. ханџар велики од сребра12. сабља црногорска сребрна13. капа Николе I14. струка црногорска15. чибук

КОМПЛЕТ ЖЕНСКЕПРАЗНИЧНЕ НОШЊЕ ИЗ ЦРНЕГОРЕ:1. чарапе вунене са назуцама

2. опанци3. кошуља4. фанела вунена5. двије прегљаче6. кошуља7. канизна или пас8. чурдија бијела9. џепни нож

10. џепни нож 11. марама црна за на главу12. торба велика13. торба мала14. струка15. пас с пафтом

КОМПЛЕТ МУШКЕ НОШЊЕ ИЗ КОНАВАЛА:1. папуче2. бјечве вунене3. подвезе свилене4. старинске токе5. гаће


6. примитача са осам пуцасребрнијех

7. корет везени са златом и свилом8. фермен9. пас од свиле

10. свилај везени11. нож велики сребрни конавоски12. пушка сребрна мала13. нож сребрни конавоски14. џефердар сребром везени15. фес конавоски с китом16. ћеса старинска за духан17. чибук

ЖЕНСКА НОШЊА ИЗХЕРЦЕГОВИНЕ:1. бјечве и назуци2. опанци3. кошуља4. прегљача5. кненице (тканице) или пас6. примитача7. корет8. ћурдија9. котула

10. капа са марамом и сребрне игле11. торба велика12. оречина сребрнијех13. прстен од сребра14. прстен од сребра15. криж један за испод грла од

сребра, позлаћени

МУШКА НОШЊА ИЗ ЦРНЕГОРЕ:1. чарапе2. докољенице3. узице за везати докољенице4. гаће од сукна5. бјељача од сукна6. кненице или пас7. џемадан8. капа Николе I9. опанци

10. штап сељачки

МУШКА НОШЊА ИЗКОНАВАЛА:1. бјечве2. папуче3. кошуља са везом и са двије

пуце сребрне4. модрина везена5. прегљача6. пас7. кордун свилени преко паса8. јечерма9. барета (капа) златна

10. убрушчић повише капе11. торба конавоска12. круљеж од задефа, на њему

криж сребрни, велика сребрнастаринска медаља, двије малемедаље сребрне

13. бритва сребрна са сингниом14. оречини стари сребрни15. прстена 5 старинских од сребра16. прстен топаз златни17. оречини златни


СТАРИНСКА ЖЕНСКА НОШЊАИЗ ХЕРЦЕГОВИНЕ:1. кошуља старинска везена и на

њој парта сребрна2. чарапе и назуци стари шарени3. стара лиздека4. ђердан за на прси5. пар менђуша6. пар имбресе7. ђердан на глави8. плоча по сриједи9. три златом везене капице

10. црвена капа11. марама – три комада12. пар брнице сребрне13. оречина14. оречина15. хамајлија16. три прстена сребрна17. пас фини сребрни (украшен

камењем?)18. пас мањи прости19. мараме старинске Ерцеговачке

(4 ком.)20. марама старинска Дубровачка21. два комада везена Македонска22. четири веза конавоска23. рукави24. четири мараме старе

Дубровачке

ХЕРЦЕГОВАЧКА МУШКАНОШЊА:1. ханџар2. пиштољ

3. пушка дуга каранфила4. ћесе са китом5. капа херцеговачка6. гаће7. џемадан8. бјелача9. пас

10. свилај11. фермен12. докољенице13. подвезе златне14. чарапе и назуци15. опанци са опутом16. струка17. цигарета изрезан свети Ђорђе

ЦРНОГОРСКА ЖЕНСКАНОШЊА:1. корет, грађански2. јакета, грађанска3. свилена везена?4. џубе, Призрен5. шалваре, Призрен6. минтан, Призрен7. минтан, Призрен8. пас, Призрен

НАБАВЉЕНИ СУ ТАКОЂЕ ИДРВЕНИ ПРЕДМЕТИ:1. чутура за ракију2. чутура за воду3. Кошић...?4. гребена5. кудеља са пређом6. кудеља са пређом


7. кудеља са пређом8. кудеља са пређом9. вретено

10. вретено11.гусле Црногорске12. гусле Црногорске13. гусле Црногорске14. дипле15. грабље за земљу16. виле за слизат драчу17. остан за гонит вола18. лопата да се растре жито19. коса20. виле са три ноге за сено21. косијер велики22. сјекира велика23. срп24. косјерић мали за чишћење

траве25. велико турило26. красмо или објетелица27. мотика28. мала мотика поткопачица29. ножице за стрижање оваца30. рало и остан31. улиште за челе (пчеле?)32. звоно за овна33. бакрена тенџера34. трепиља за тенџеру или саџак35. машице или кљешта36. гоздица37. ражањ38. комостра што стоји више огњаза кухати39. качулић за кухат на комостри

40. кравјача или кабил за мљеко41. плоска за вино42. соларница и мацула за тући сол43. чанак за држање сира44. кошић ожичњак са ожицама45. више различитих ожица46. мечарица за пуру47. кошић црногорски за воће48. чанак за јуху или чорбу49. чанак за јуху или чорбу50. чанак за јуху или чорбу51. ожег потикати огањ52. наћве за мјесити крух53. лопар за ставити крух у пећи54. поскурњак или дрвени криж за

колаче55. тепсија за пећи крух56. погача57. два колача са крстом – обичај

црногорски58. стап за чинити масло59. бурило за воду и уже за носит

бурило60. лукјерница стара61. кантар за мјерит62. крштеница сребрна за скропит

водицу63. два копита за опанке64. астал – трпеза65. стол велики или сједало66. мали столац67. кољевка или бешика68. скриња стара везена69. стол велики или сједало70. предмет непознатог назива


РАЗГЛЕДНИЦЕ1. Цетиње – тврђава2. Цетиње – тврђава3. Црногорци доручкују4. Слепи гуслар5. Слепи гуслар6. Престолонаследник Данило7. Војници и попови8. Црногорски официри9. Годишњица битке на Грахову

10. Црногорац11. Црногорац и Црногорка12. Црногорац13. Црногорски сељаци14. Црногорски сељаци15. Црногорац16. Јунаци Граховачке битке из

1858 године17. Два мушкарца из Которског

залива18. Девојка из Дубровника19. Жена из Дубровника20. Брачни пар из Дубровника

21. Дубровачке зидине22. Мушкарац из Гружа23. Мушкарац из Дубровника24. Призор из Дубровника25. Херцеговка26. Херцеговац27. Типови људи из Дубровника28. Типови људи из Дубровника29. Мушкарци из Котора30. Дубровчани31. Жена из Дубровника32. Жена из Морлака33. Албанац34. Група испред куће35. Група испред куће36. Црногорац37. Црногорац и Црногорка38. Две жене12

12 Neprajzi Мuzeum, No 7b/1910.

13 Neprajzi Мuzeum, 146/1916.

Због Првог светског рата коначни трошак за набавку предметаобрачунат је тек 1916. године.13

Сви предмети које је откупио Сима Тројановић и транспортовао заБудимпешту још увек се налазе у Nëprajzi Müzeum-у. Смештени су уБалканску подзбирку Европске збирке и чувају се по стандардимапревентивне заштите. Задржали су исте инвентарне бројеве које су добилиуласком у Немзети музеј (89244 – 89765), али нису инвентарисани нитифотографисани. Осим ових, у Инвентару Nëprajzi Müzeum-а уписано је још

316 предмета из Призрена, Пирота, Крупња, Мачве, Шумадије, Посавине,Херцеговине...14 и ускоро ће се наћи на Интернету као део on line збиркиNëprajzi Müzeum а у Будимпешти.

Етнографски предмети српског порекла који се налазе у NëprajziMüzeum-у у Будимпешти разврстани су у неколико збирки: Европсказбирка – Србија и Балкан, док су на пример ћилими сакупљани у Војводиниу посебној збирци ћилима и о њима нема податка у електронском пописупредмета.15

Ови етнографски предмети постали су власништво Nëprajzi Müzeum-ауглавном посредством колекционара који су их продавали, а у мањем бројупоклањали Музеју. Највећи број предмета, углавном ћилима, у Музеј jeстиглo 1911. године преко Вилмоша Гринбаума (Vilmos Grünbaum),колекционара из тадашњег Nagybeckerek-а, данашњег Зрењанина.

Шездесетих година ХХ века, након реконструкције музејског простора,пронађени су до тад нераспоређени предмети. Пописани су иинвентарисани, али са непознатим подацима, нарочито године кад судонети у Музеј, као и особе која их је донела.

Nëprajzi Müzeum је и сам набављао предмете (купљено је достакерамике из Србије) на Ecseri пијаци, која је била чувена у време комунизмајер су на њој осиромашени грађани и колекционари продавали своје ствари.Кустоси су откупљивали предмете и у антикварницама, а многи предметису и добијени на поклон од бројних дародаваца. Међутим велики број такоприспелих предмета никад није систематизован у збирке, па ни обрађен.

Осим предмета у Nëprajzi Müzeum-у налази се велики број фотографијакоје су набавили колекционари Ференц Швирмер (из 1907.) и МиклошНађ, који је нарочито скупљао атељејске фотографије. Током Првог светскограта, на подручју Србије били су веома активни ратни фотографисакупљачи, па тако има доста предмета (накит, вез и ускршња јаја) као ифотографија пристиглих 1916. и 1917. године из Крупња, Санџака, Гроцке...У периоду између два светска рата мађарски истраживачи су поновоборавили у Србији, и из тог времена има доста фотографија из Шумадије,Пирота, Ниша, Сићева, Жиче, Студенице, Рипња и Призрена. Из периодапосле Другог светског рата у Nëprajzi Müzeum-у се налази велики број


14 Попис предмета у Централном регистру Nëprajzi Müzeum-а налази се у Одељењуза документацију Етнографског музеја у Београду.

15 Мирјана Малуцков, Ћилимарство Срба у Војводини, Нови Сад 2003.

фотографија из Јагодине, Каоне, Крагујевца, Мионице, Пријепоља, Ужицаи Ваљева, а мађарски етнографи су шездесетих година ХХ века, снимиливелики број фотографија на својим путовањима у Краљеву, Крушевцу иЛесковцу.


Збирка у којој се налазе и предмети из Србије

Весна Бижић-Омчикус у збирци предмета и из Србије

ЗАКЉУЧАК

Да би етнографско наслеђе Србије у иностраним музејима посталодоступно истраживачима у Србији, неопходно је, пре свега, да се утврдигде се шта налази, а затим и да се каталогизира и објави у јавности. На овезахтеве покушава да одговори пројект У потрази за расутим српскиметнографским благом. Истраживања у оквиру овог пројекта нису окончана,јер нови подаци о српском наслеђу у музејима ван Србије и даље пристижу.За сада постоје информације да српског етнографског материјала има умузејима многих земаља, али за наставак истраживања недостају новчанасредства.

Прегледом збирки и документације о српском етнографском наслеђу уБудимпешти, као и претходним истраживањима у Санкт Петербургу, Бечуи Љубљани, утврђено је да етнографски музеји у овим градовима имајуправно засновано власништво на етнографским културним добримапореклом из Србије. Кнежевина Србија је комплетну пошиљку наСвесловенску изложбу 1867. поклонила Русији са жељом да се оснујеСвесловенски музеј16, док су се припреме за исту изложбу, у крајевима гдесу живели Срби, финансирале из Русије. Остале збирке предмета ифотографија пореклом из Србије, и у Руском етнографском музеју и уетнографским музејима у Бечу, Будимпешти и Љубљани, настајале сузаслугом проучавалаца културе српског народа, новцем њихових државаили личним средствима самих истраживача. То је било време стварањапрвих етнографских музеја у Европи када је било неопходно да сеформирају музејске збирке, а познато је да ти музеји нису оснивани да бизаштитили руралну културу од пропадања, већ углавном из националних иполитичких побуда17, али и с идејом егзотизма да би се приказали предметикоји су одударали од савремене европске културе тог доба.

Присуство предмета једног народа у музејима изван државе настанкауказује и на културне везе које су се у прошлости успостављале и неговале,а често су биле и одраз личног пријатељства. У новој средини ови музејскипредмети су добили нов живот, постали су својеврсни амбасадори културесрпског народа. Уколико су институционални контакати престали, типредмети су остајали као заметак за обнављање сарадње.


16 Валтазар Богишић, Наведено дело

17 Томислав Шола, Маркетинг у музејима или о врлини и како је обзнанити, Београд 2003.

У времену у ком живимо, с врло развијеним техничким, технолошкиммогућностима и брзом разменом информација, чини се да више није ниважно где ће се етнографско благо чувати. У земљи матици, из које супредмети изнесени, нужно је да постоји исцрпна документација о наслеђуу дијаспори, о стању очуваности, о превентивним и техничким мерамазаштите које се предузимају да би оно наставило са својим животом изванземље порекла. Добро постављена основа за стварање базе података онашим предметима у иностранству пружа небројене могућности занаставак истраживања у будућности. За сад, на основу истраженог идокументованог материјала, могу да се припремају заједничке изложбе,стручна и научна проучавања материјалне и нематеријалне баштине, да секористе поједини предмети за излагање на студијским изложбама, као и дасе објављује грађа, што је посебан вид заштите. Етнографска баштина удијаспори је посебна врста историјске нити која повезује културе европскихнарода и захваљујући њој постоји могућност да се на почетку XXI векареконструишу догађаји из даље прошлости. С тога је сваки податак онаслеђу у расејању важан и за садашње, али и за будуће истраживаче нашенародне културе и националног идентитета.

КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА:

1. Валтазар Богишић, Словенски музеум. Мисли о потреби научногасредишта за свеколика словенска племена, Србски летопис, књ. 111 загодину 1866.

2. Весна Бижић-Омчикус, У потрази за расутим српским етнографскимблагом, Очување и заштита културног наслеђа Србије у иностранству,прва конференција, Београд 2009.

3. Мирјана Малуцков, Ћилимарство Срба у Војводини, Нови Сад 2003.4. Dr Semayer Vilibáld, Neprajzi Osztályának Értesítöje, Budapest, 1904, 323-

3365. Стојан Новаковић, Српски историјско-етнографски музеј, Предлог и

нацрт, Гласник Српског ученог друштва XXXIV, Београд 1872.6. Томислав Шола, Маркетинг у музејима или о врлини и како је обзнанити,

Београд 2003.

КОРИШЋЕНА АРХИВСКА ГРАЂА:1. АС МПС ф III р. 165/901.


2. Neprajzi Muzeum, No. 106/19043. Neprajzi Muzeum, ab No. 76/1910.4. Neprajzi Muzeum, No 79/1910. SZ.5. Neprajzi Мuzeum, 146/1916.

Фотографије коришћене у тексту: Весна Бижић-Омчикус

THE SERBIAN ETHNOGRAPHIC HERITAGE NËPRAJZI MÜZEUM IN BUDAPEST

Abstract: The article „Serbian Ethnographic Heritage at the Nëprajzi Müzeumin Budapest“ is the part of the project “Searching for the Serbian ethnograpfictreasure in Diaspora”. This project is aimed to collate a list of objects originatingin Serbia, but now found in non-Serbian museums. From 2003. untill 2009. theoldest Serbian ethnographic material, now kept аt the Rusian EthnographicMuseum in Sankt Petersbourg, as well as the objects originating in Serbia now inSlovenian Ethnographic Museum in Ljubljana and Museum fur Volkskunde inVienna, have been discovered and documented, and also at the Nëprajzi Müzeumin Budapest.

Key words: Ethnographic Museum, Budapest, Sima Trojanović, objects,photographs.


Др Љиљана РОГАЧ МИЈАТОВИЋ1

НАЦИОНАЛНО ПАМЋЕЊЕ КАОНЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

Апстракт: Очување и заштита културног наслеђа у глобалном медијскиобликованом окружењу јавља се као ултимативна обавеза националнихдржава. Било да се односи на материјално / нематеријално наслеђе групавећинског / мањинског становништва, заштита различитих традиција јестезадатак са мноштвом изазова. Заштита културно-историјског наслеђа удиректној је вези са очувањем националног идентитета. Један од важнијихкритеријума за колективно поимање и валоризацију националногидентитета јесте однос према прошлости и културном наслеђу. Пројектисећања као напори да се обезбеди присуство одређених сегменатапрошлости изражени су кроз наративе, путем којих се чувају од забораване само обичаји, знања и традиције појединачних локалних етничких група,већ заједнице у ширем смислу. На тај начин се стварају и нови активниоквири за вредности које друштво успоставља у вези са сликом прошлостии визијама будућности.

Кључне речи: колективно памћење, културно наслеђе, Србија, идентитет,репрезентација

Увод: Rепрезентација прошлости и ревизија односа према културном наслеђу

Сведоци смо настајања „пост-културе“ и вртоглавог развоја новихтехнологија, једног времена у коме се над прошлошћу надвила „сенкасумње“, па је она постала готово једнако неизвесна колико и будућност.


1 Др Љ иљана Рогач Мијатовић, научни сарадник, Факултет драмских уметности у Београду,Институт за позориште филм радио и телевизију, Булевар уметности 20, 11070 Београд.Контакт: [email protected] Овај текст је настао у оквиру рада на пројекту бр. 178012„Идентитет и сећање: транскултурални текстови драмских уметности и медија (Србија1989-2014)“ Факултета драмских уметности у Београду, који финансира Министарствопросвете науке и технолошког развоја Републике Србије.

Ново интересовање за памћење и прошлост део је оних токова ревизијеодноса према укупном културном наслеђу и својеврсног растакањатрадиције у глобалном „пост-традиционалном друштву“ (Гиденс).

У вези са појмом памћења/сећања управо се гради нова парадигма деланауке о култури, која из новог угла сагледава уметност и књижевност,религију, политику и друштво у целини. Ова промена парадигме која седесила осамдесетих година ХХ века, означавајући прелаз од критикеидеологије ка колективном памћењу донела је нове појмове, као што су„социјално имагинарно“ (Жак Лакан), „замишљена заједница“ (БенедиктАндерсон), „места сећања“ (Пјер Нора) и сл. Са новим појмовима стиглису и нови увиди, пре свега о делотворности слика и колективних симбола,на које су људи неизбежно упућени, а који су историјски конструисани.Такве моћне „менталне слике“, медијски и политички обликоване, имајуважну улогу за заједнице у стварању слике о себи, али и о „другима“. Новапарадигма анализе и презентовања прошлости тиче се, дакле, појмова каошто су: идентитет и политичка имагинација, сећање и историја, културниконтинуитет и дисконтинуитет, итд.2

Памћењем се успоставља континуитет у односу према прошлости, чимене само да се реконструише прошлост, већ се промишља и искуствосадашњости и будућности. Прошлост се такође истражује како би сепронашли маркери идентитета и ослонци колективног сећања. Остен(Manfred Osten) сматра да је питање о условима скупљања, о променама учувању и заборављању, дакле о памћењу, заправо питање о самосвестизаједница.3 Може се рећи да се пре свега ради о оним аспектима културногнаслеђа чија је реализација неразлучиво везана са човеком као носиоцем инеговатељем, о очуваној „живој“ традицији у виду песама, прича, ритуалаи светковина, о нематеријалном културном наслеђу.

Концепт културног наслеђа је крајем ХХ века значајно приширен ипродубљен, од тога да је оно вредновано због сопствене унутрашње вредности,до истицања корисне стране наслеђа, и то у погледу разрешавања конфликата,економског опоравка, у трагању за одрживим развојем заједница. Свеобухватнорепозиционирање наслеђа у светлу међународне политике, укорењено је у идејио заједничком европском идентитету, односно у процесу европеизацијенационалних памћења и наслеђа. Мото овог ревидираног односа према


2 Упор. Јан Асман, Култура памћења, Просвета, Београд, 2011. и Алаида Асман, Дугасенка прошлости, Библиотека ХХ век, Београд, 2011.

3 Манфред Остен, Покрадено памћење, Светови, Нови Сад, 2005, стр. 23.

културном наслеђу постао је „јединство у различитости“ (unity in diversity). Пан-европска перспектива долази нарочито до изражаја у погледу културнихтековина које не успевају да се складно уклопе у оквире савремених политичкихграница, а још више када су вредности наслеђа, валоризоване од стране једнезаједнице, под контролом и вођењем друге заједнице. Кључне речи запромишљање културног наслеђа у новом контексту јесу вредности, права,идентитети и разноврсност.

Правно-политички оквир за овај проширени концепт нематеријалногкултурног наслеђа изражен је у документима УНЕСКО-а и Савета Европе.Према УНЕСКО Конвенцији о очувању нематеријалног културног наслеђа из2003. године, нематеријално културно наслеђе или „живо наслеђе“ дефинишесе као главни извор културне разноликости човечанства и означава праксе,приказе, изразе, знања, вештине, као и инструменте, предмете, артефакте икултурне просторе повезане са тим, као и да се заједнице, групе и, у некимслучајевима, појединци препознају као део њихове културне баштине.4

Оквирна конвенција о наслеђу Савета Европе (Фаро Конвенција, 2005), подзаједничким наслеђем Европе подразумева све облике културног наслеђа уЕвропи који чине заједнички извор памћења, разумевања, идентитета, кохезије,стваралаштва, као и идеала, принципа и вредности, проистеклих из искуставастечених кроз напредак и сукобе из прошлости, који негују развојмирољубивог и стабилног друштва.5

Измењено глобално окружење, нови обрасци који се односе на културу идруштва у целини, намећу потребу за преиспитивањем односа премапрошлости и тиме обухваћених феномена као што су колективно памћење иидентитет.

Колективно национално памћење, идентитет и политичка имагинација

Уводећи појам колективног памћења (memorie collective) Морис Албваш(Moris Halbvachs) је указao на његову социјалну условљеност, која сеодноси на заједнички „социјални оквир“ информација похрањених усећањима два или више чланова групе.6


4 http://unesdoc.unesco.org/images/0013/001325/132540e.pdf приступљено 5.10.2012.

5 http://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/Html/199.htm приступљено 5.10.2012.

6 Морис Албваш, „Колективно и историјско памћење“, Реч бр. 56, Фабрика књига,Београд, 1999, стр. 63-82.

Колективно памћење везује се за институције државе, нације, и културекоји ово памћење не „поседују“, већ „стварају“ путем симбола и знакова,те се оно може дефинисати као званично „државно“ или „национално“памћење, односно као скуп сећања које ствара и промовише држава. ТодорКуљић указује на разлику између памћења, које би требало схватити каоначин на који се прошлост одржава, и сећања као начина на који сепрошлост активира. Помоћу различитих стратегија културног кодирања,дакле, сећања прелазе у културно и друштвено памћење.7 Државнаполитика и друштвене норме утичу на начине памћења историјскихдогађаја, па се може рећи да је колективно памћење заправо друштвеноусловљено историјско представљање, које се изражава кроз континуиранупроизводњу репрезентативних форми, наратива и слика. Та„инфраструктура“ колективног сећања постаје оно што зовемо „текстомкоји омогућује стварање односа са прошлошћу“.8 Као својеврснасимболички посредована културна сфера, колективно памћење јестепростор где се повезују традиција, свест о историјском, „митомоторика“ идефинисање на релацији „ми“ и „други“. Оно је неопходни функционалниоквир за потврђивање припадности и идентитета.

Колективни идентитети спадају у домен imaginaire (Б. Андерсон), каодруштвена припадност која је постала рефлексивна. Они су конститутивни,јер дефинишу стварност, релациони, јер „нас“ дефинишу према „другима“и ситуациони, јер функционишу у одређеном контексту. Колективниидентитет заснован је на заједничким сећањима и осећању континуитетаизмеђу генерација, где кроз интеракцију циркулише културни смисао, каозбир заједничких вредности, искустава, очекивања и тумачења, којим сествара „симболички свет смисла“.9 Мануел Кастелс (Manuel Castells) такођедефинише идентитет у склопу „процеса стварања смисла на темељукултурног атрибута или сродног низа културних атрибута којима је датапредност у односу према другим изворима смисла“.10 Начини на које седолази до тог „симболичког света смисла“ су различити, али су увек везаниза комуникацију и интеракцију, за „наизменично огледање“ (Г. Лукман).


7 Тодор Куљић, Култура сећања, Чигоја штампа, Београд, 2006, стр. 11.

8 Iwona Irwin-Zarecka, Frames of remembrance: the dynamics of collective memory,Transaction Publishers, New Brunswick / London, 2007, p. 15.

9 Упор. Антони Д. Смит, Национални идентитет, Библиотека ХХ век, Београд, 2010,стр. 15. и Јан Асман, Култура памћења, Просвета, Београд, 2011, стр.145.

10 Мануел Кастелс, Информацијско доба: економија, друштво и култура, Књига 2: Моћидентитета, Голден маркетинг, Загреб, 2002, стр. 16.

Процеси изградње идентитета дефинисани су, дакле, оним што сепредставља, оним што се памти, као и оним што се одбацује и што сезаборавља у непрестаној борби дискурса, укључујући „битке“ за сећање инаслеђе.11

„Нација је душа, духовно начело. Две ствари које, истину говорећи,представљају једну, чине ту душу, то духовно начело. Једна је заједничкопоседовање богатог наслеђа сећања; друга је актуелна сагласност, жеља дасе живи заједно, постојање воље да се настави са уважавањем наслеђа којесмо стекли као недељиво. [...] У прошлости заједничко наслеђе славе икајања, за будућност заједнички програм; заједно се патило, клицало,надало – то вреди више него заједничке царине и границе које одговарајустратешким представама. [...] У заједничким сећањима туга има већутежину него победе, јер намеће обавезе, налаже заједничке напоре.“12

Ернест Ренан (Ernest Renan) као француски теоретичар националногпамћења, ослањајући се на теорију памћења Анрија Бергсона, објашњавазаједничко памћење појмом „душе“ и тиме сам појам нације као заједницезасноване на заједничком искуству, што је у супротности са немачкимромантичарским дискурсом о нацији. За Ренана су херојска прошлостсастављена од напора, жртава и славе великих људи социјални капитал накојем се темељи идеја нације. С друге стране, иако се за Ренановопромишљање нације не може подвести под „уставни патриотизам“, он самје наглашавао значај политичке воље и уставне одлуке, који ће подупирати„духовна начела“ националног памћења.

Међутим, изградња идентитета држава и нација и истраживање повестису подухвати који најчешће нису давали узајамно конструктивне резултате.Управо је појам националног памћења смештен на овом пољу превирањазаборава и селективног памћења, па се поставља питање о могућностистварања помирљивог односа између националног памћења и историје.


11 Упор. Љиљана Рогач Мијатовић, „’Игра светлости и таме’ – улога манифестација уобликовању сећања и идентитета града“, Зборник радова ФДУ бр. 21, Факултетдрамских уметности, Београд, 2012, стр. 511-523.

12 Ернест Ренан (Ernest Renan) „Шта је нација?“ (Qu’est-ce qu’une nation) предавањеодржано на Сорбони 1882. године; цитирано према: Ан-Мари Тијес, „Културнапроизводња европских нација“, у: Катрин Халперн и Жан-Клод Руано-Борбалан (урс),Идентитет(и). Појединац, група, друштво, CLIO, Београд, 2009, стр. 333 - 335. и АлаидаАсман, Дуга сенка прошлости, Библиотека ХХ век, Београд, 2011, стр. 46.

„Слике сећања“ и „памћење нације“ (М. Албвакс) метафорички схваћено,укључују различите наративне облике, док се у процесу реконструкције иреорганизације прошлости ствара свест о сопственом идентитету кроз време.Ту прошлост прелази у „симболичке фигуре“ („приче наших очева“, митове,предања, и сл.) које настају симболичким кодирањем, инсценацијама у слиции речи. Сећањем на своју историју и предочавањем ових фигура сећања, групесе потврђују у свом идентитету.13

Национално памћење је симболички посредновано колективно памћење,облик „званичног“ или „политичког“ памћења, којим се значајно обликује „ми-идентитет“.14 Ова сфера даје предност сећању над фактичком историјом, гдесе заправо историја претвара у сећање, и тиме трансформише у мит.„Имагинација националне заједнице ослања се на имагинацију континуитетаиз давних времена [...] А нација живи само ако оживљава своју прошлост. Јерсвака група у својој прошлости има и објашњење и свест о себи...“.15

Тако схваћено заједничко национално сећање даје и смисаосадашњости, као дела једне приповести којом су обухваћени и прошлост ибудућност. Реч је о ономе што Ренан назива „наслеђем сећања“ и стварањуједног новог односа према његовој рецепцији.

Трагање за оквирима националног памћења Србије

Између „великих очекивања“ и „изгубљених илузија“ – тако би се унајкраћем могао описати дискурс српског националног памћења. Србија језа нешто више од два века историје прошла на десетине ратова, буна иустанака, као и ослободилачких епопеја, што је резултирало дубокимдихотомијама у погледу поимања њеног националног идентитета.16 Напочетку XXI века Србија је суочена са готово једнаком дезоријентисаношћукако у погледу односа према прошлости, тако и према садашњости ибудућности.

Однос према прошлости и традицији посебно је актуализован у склопузахтева који су постављени политичким процесима европских интеграција.У таквим околностима намећу се следећа питања: Какву прошлост треба


13 Јан Асман, Култура памћења, Просвета, Београд, 2011, стр.67.

14 Алаида Асман, Дуга сенка прошлости, Библиотека ХХ век, Београд, 2011, стр. 38.

15 Јан Асман, Култура памћења, Просвета, Београд, 2011, стр. 137.

16 Упор. Љиљана Рогач, „Културна дијагностика идентитета и имиџа Србије уевропском контексту“, Култура, Књ. 122/123, Београд, 2009, стр. 120-140.

да памтимо? Шта желимо да сачувамо од заборава? И шта је од тоганајугроженије? Коначно, шта уопште значи традиција у садашњости, да лисамо „оно што је било пре“ или својеврстан захтев за будућност? Јасно једа за ова питања нема једноставних одговора, који би били изванбиполарних одређења традиције као неприкосновеног концепта моралногпоступања или као непотребног баласта и ретроградних културнихнаратива. Заправо се са сигурношћу изгледа једино може говорити онедостатку фундаменталног типа културног наслеђа, оличеног у традицијикоја је „истински жива“, а која би била темељ самосвести заједнице.

Трагање за оквирима националног памћења Србије креће се оконајмење две тачке. Дакле, тиче се митолошких димензија идентитета иодређивања њиховог места у укупном поимању прошлости нације(митомоторика нације) и онога што она том прошлошћу баштини. И затим,односи се на актуелне процесе изградње паневропских оквира сећања инаслеђа и места које Србија у том контексту може да заузме.

Митови су у вези са идентитетом, јер пружају одговоре на питања ко смо,одакле смо и где смо у ширем, универзалном контексту. На основумитолошких предања групе и заједнице заснивају своју свест о јединству ипосебности. Помоћу приповедања митова и предања објашњава се садашњостиз перспективе „почетка“. Мит као „базична нарација“ или „прича“ једногнарода опстаје упркос протоку времена и променљивости идеологија.Суштина везе између идентитета и мита јесте у томе што се у миту, наводно,чува оно што је најважније за народ, морални концепт и сама истина о њему.

Мит о Косову и видовданском страдању, заједно са култом светог Саве,послужио као везивна матрица за уобличавање националног идентитетаСрбије. Конструкција идентитета Србије као нације која је истовремено„жртва и херој“ путем косовског мита присутна у варијацијама још од XIXвека. „Косовски архетип“ уграђен је у народно предање о јунацима ислободи, док сам косовски мит представља пандан хришћанском миту, каоспој националног и религијског мита у коме се преплићу старозаветна(етничка, митска) и новозаветна (унивезално, индивидуално) логика. Јасноје да је Косово имало значајну улогу у стварању културног и националногидентитета Србије, и као историјска реалност и као својеврсна ванвременаметафора. Косовска тема се, дакле, једнако појављивала у формисимболичког представљања кроз митове и епску поезију и као историјскачињеница, и на тај начин служила за конструкцију прошлости у наративнојсвести народа. Ова снага косовске теме омогућила је да кроз вековепрошлост послужи као узајамна контекстуализација садашњости.


Култ Косова је са друге стране гледано, био и остао покушај да сереални војни и политички пораз преобрази у духовну победу „за крст часнии слободу златну“. Ово иде у прилог широј тенденцији да се историјскимдогађајима додају епске, па и космичке димензије, отварајући тако просторза низ нових „читања“ и (зло)употреба историје. Поред тога, у митовимаиздвојени „симболички колективни акценти“ постали су основа стереотипао идентитету. Тако је несистемска употреба косовског мита довела домитизације историје и изједначавања изворне митске приче са митскимфразама у политичкој употреби, чији су трагови видљиви и данас.

С друге стране, национални митови и националне слике прошлости уЗападној Европи постају предмет преиспитивања према стандарду свевише присутне заједничке свести о Другом светском рату и холокаусту.Један од разлога јесте изградња заједничког европског идентитета, који засада показује само политичко јединство. Питање референци на којима сегради колективно политичко и национално памћење јесте питање одпрворазредне важности. За европски пројекат оно је посебно деликатно, собзиром на многе етичке изазове у погледу одређења према некимисторијским фактима. Јасно је, дакле, да борба различитих сећања у Европине престаје, упркос напорима за „суочавање са историјом и са самимасобом“ у транснационалном оквиру.

Наративи о „повратку у Европу“ у циљу јачања свести о „заједничкомкултурном наслеђу“ и прикључења европској заједници сећања, за Србијупредстављају изазов и потенцијални јаз у контексту редефинисања идентитетаи односа према прошлости. Тај изазов се може изразити питањем: Какоиспричати причу о Србији од видовданског мита до европске замишљенебудућности? И како у тој нарацији сачувати оно што је вредно памћења, каонематеријална културна баштина? Било да смо је свесни или не, ми живимо исопствену културну прошлост као део свог идентитета, док imagines agents -делотворне и моћне слике памћења остављају траг у обликовању колективногпамћења. Стога и традиција, као својеврсна „реконструкција прошлости“, јестеоснова за овладавање прошлошћу, а не неопходно камен спотицања. Потребнису такви наративни пројекти сећања који ће обухатити путању „од ... Србиједо ... Србије“ и, преиспитујући везивне митолошке матрице у савременомконтексту репрезентације, водити ка успостављању континуитета колективногнационалног памћења, а тиме и његовог очувања као културног наслеђа.


Љиљана Рогач Мијатовић

NATIONAL MEMORY AS INTANGIBLE CULTURAL HERITAGE

Abstract: Preservation and protection of cultural heritage in a global mediashaped environment emerges as the ultimate responsibility of nation states.Protection of cultural and historical heritage is directly related to the preservationof national identity. One of the most important criteria for collective understandingand evaluation of national identity is the relationship towards the past and culturalheritage. Memories projects as efforts to secure the presence of certain segmentsof the past are expressed in narratives, through which not only customs, traditionsand knowledge of individual local ethnic groups, but the community at large, arepreserved from oblivion. In this way new active frames are created for values thatsociety establishes about images of the past and visions of the future.

Keywords: collective memory, cultural heritage, Serbia, identity, representation


Др Видоје ГОЛУБОВИЋ1

Раде МИЛИЋ2

УПОТРЕБА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ПРОМОЦИЈИ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ

Апстракт: У овом раду представиће се могућности презентације археолошке,историјске и остале научне грађе уз помоћ савремене технологије. Протеклихдеценија технолошки напредак омогућио је брзу размену података. Усвакодневици данашњег човека све више је присутан виртуелни садржај.Архивска, научна и материјална грађа постаје све доступнија широком слојуљуди. Данас се презентација културне баштине не може замислити безупотребе интернет презентације, социјалних мрежа и апликација за мобилнетелефоне. Све ове могућности које пружа савремено доба мора се искориститиза промоцију културног наслеђа Србије. Добар пример приказивања баштинеСрбије представља прва стална поставка у свету остварена уз помоћтехнологије прширене стварности АР (Augmented Reality) у кући Краља Петрана Сењаку у Београду. Други добар пример успешне интернационалнепромоције културне баштине у Србији је TECHCOOLTOUR пројекат, којиповезује тачке античких и византијских споменика на подручју регионајугоисточне Европе, који је подржан од стране Европске комисије.

Убрзани технолошки напредак, последњих деценија, довео је довеликих друштвених промена на глобалном нивоу. Развој интернетаотворио је потпуно нову димензију у комуникацији човечанства. До прескоро две деценије посао озбиљног и посвећеног истраживача захтевао јеобилазак великог броја научних установа, библиотека и архива. Глобалнамрежа данас омогућава да се у кратком року, од свега неколико секунди,може приступити великој количини различитих података. Свет око нас свевише постаје дигиталан, а могућност корисника да дође до траженеинформације постаје све лакши. Научна литература, архивска документа,фотографије и филмови постају доступни широком слоју становништва.


1 Др Видоје Голубовић, Институт за међународну политику и привреду, Београд.

2 Раде Милић дипл. Археолог, Центар за урбани развој.

Технолошки напредак, поред бројних предности које нуди, носи сасобом и бројне контраверзе. Нове могућности доносе и опасност, јерманипулација подацима постаје све лакша. Први проблем на који се честоуказује је релевантност података који се могу пронаћи на глобалној мрежи.Могућност да се лако постави одређени садржај доводи до тога да се веомачесто пласирају информације јавности које немају никакво научноутемељење. Проблем се може умањити олакшавањем доступности научногдигиталног садржаја на интернет презентацијама, форумима и социјалниммрежама где корисници уобичајено траже информације.

Комуникација се све више одвија у виртуелном свету. Појава социјалнихмрежа обележила је прву деценију 21. века. Различите групе окупљајупојединце сличних интересовања који размењују информације до саданевиђеном брзином у историји. Технолошко доба, у великој мери обликујесхватање простора и времена данашњег човека. Ова карактеристикамодерног друштва још више је израженијa код младе генерације. Токомодрастања данашња млада популација користи технологију много вишенего било која генерација пре њих.3 Филмови, социјалне мреже и видеоигре саставни су део њихове свакодневнице. Управо су ови садржаји оникоји у основи формирају њихов утисак о одређеном историјском периоду,у много већој мери него школски уџбеници.

Присутност културне баштине у дигиталном свету, који је природноокружење нових генерација, неопходно је да би се научно релевантнапорука пласирала на адекватан начин. У борби за пажњу данашњег човека,наука има моћне конкуренте – индустрију забаве и слободног времена.Социјална интеракција, која се одвија у виртуелном свету, уз помоћмобилних телефона и социјалних мрежа, може се искористити и запреношење научног и културног садржаја. Тема овог рада је да истражимогућности технологије модерног доба које се могу искористити запромоцију културне баштине, пре свега, на примерима употребе проширенестварности (Augument Reality).

Материјална културна баштина, представљала се у прошлости широјпублици на различитим местима, по приватним кућама, музејима,


3 А. Колаковић, Ј. Родић, Р. Милић, саопштење “Визуелизација прошлости – применаAugment Reality технологије у настави историје” на Међународном симпозијумуВаспитач у 21. веку, одржаном у организацији Високе школе за васпитаче струковнихстудија (Алексинац, Сокобања 30. и 31. март 2012) у штампи за: Зборник Васпитач у21. веку, 12/2012.

универзитетима, па чак и на вашарима. О њеном значају обавештавало сепутем разних медија: књига и новина, касније радија, телевизије идокументарних филмова. Углавном, овај приступ презентацији културнебашине зависио је од књижевног и ораторског дара аутора, харизмепрезентатора или атрактивности артефакта самог по себи.

Први кораци ка стручном креирању поруке о материјалној културиокренутој према јавности направљени су током 60тих година у Америци.Услови тржишта и вишак слободног времена, у којем је наука губила борбуса индустријом забаве, наметнули су музејима и осталим установамакултуре активан однос према јавности у презентирању материјалне културе.Традиционални приступ није више могао да задовољи потребе публике,која је изложбе посматрала као досадне и отуђујуће у поређењу сабиоскопом, телевизијом, спортом. Нова масовна култура и нова сликамедија, створили су публику са сасвим другачијим очекивањем у односуна садржај који су традиционални музеји били спремни да понуде.4 Јавиласе потреба за стручним маркетингом, који је посматрао културну баштинуи њену вредност као добар производ, који се може понудити тржишту. Томпроцесу је помогао развој технологије, пре свега телевизије као тадашњегсавременог медија. Институције заштите и музеји, које су до тада билеоријентисане према предмету, постале су оријентисане ка тржишту.Тржишна вредност зависила је како од претходних осећаја популацијепрема одређеном артефакту, његовом некадашњем власнику, култури,објекту, месту одакле потиче, тако и од утицаја медијске кампање. Овакаводнос према материјалној култури показао се као веома профитабилан.Модел се проширио великом брзином, институције су почеле да се окретаћумаркетингу због видног пораста посетилаца и увећања сопственихприхода.5 Успех је почео да се мери према броју посетилаца и количинипродатих улазница. Појавио се велики број приватних музеја, који супонудили тржишту музеализацију свега и свачега, експоната који до таданису имали никакву вредност. Институције које су до тада биле на буџетудржаве, добиле су финансијску самосталност и више нису, у тој мери,зависиле од политичке воље. Привлачење спонзора, под утицајем медијскепомпе, било је у многоме лакше. Успешним компанијама погодује јавносткоја је усталасана одређеним културним догађајем, зато што је то приликаза остављање доброг утиска. Наглашавањем своје улоге у одређеном


4 B. Olsen, Od predmeta do teksta, Beograd 2002. 218.

5 T. Šola, Marketing u muzejima – ili o vrlini i kako je obznaniti, Beograd 2002. 95.

пројекту, остварујуе се утицај на одређену циљну групу корисника услугаили потрошача. Овај модел су у своје средине пренеле многе европскеинституције. Не тако давно и BBC је донео интерно упутство да сеприликом снимања репортажа дискретно забележи и спонзор.

Углавном, овакав приступ постао је модел како се добром кампањомможе скренути пажња домаће и стране јавности на одређени културнипроизвод. Током медијског представљања, одређеним артефактима се дајесмисао, који публика преузима стварајући свест о том предмету, као нечему,што носи своју вредност. Контролу над значењем би требало да понудиуправо стручна расправа, која обликује садржај. Модерне институцијекултуре, у развијеним земљама, одавно су разрадиле канале комуникацијеизмеђу њих и друштва. Неопходно је позиционирање археологије и осталихнаука које се баве прошлошћу, унутар српског друштва, као ауторитета утумачењу прошлости. Актуелизовање материјалне културе ствара друштвокоје је спремно да прихвати културни садржај као одређену вредност и каосвоју потребу. Добро осмишљеним стратешким дугорочним деловањемстворио би се уредан, потпун, креативно сублимисан трансфер културногискуства, са циљем континуирања идентитета са већим отпором на променекроз које заједница и њени чланови пролазе.6

Целокупан модерно устројен систем, доноси са собом и бројненедостатке. Материјализација и нека врста демократизације културе сећањаогледа се у порасту твораца сећања, као и широког круга потрошачапрошлости.7 Конкуренција подстиче скоро свакодневну производњу новихсадржаја што доводи до несталности симбола. Индустрија културепроизводи масовну потрошњу, веома често и сама управља том потрошњомстварајући вештачке потребе. Продукција не дозвољава да се одређенипредмет укорени у свести појединца као стална вредност, већ један садржајсустиже други. Стварање илузије, обликовање и измишљене прошлости попотреби публике, опасност је у коју се у комуникацији са публиком можелако закорачити. Одговорност је од пресудног значаја и базира се напримени алата маркетинга у презентовању постојећег наслеђа. Мора дапостоји мера у актуализацији садржаја. Често се дешава да маркетинг,уместо да буде средство напретка у промоцији баштине, може постатигосподар који управља и мења научну интерпретацију. Искрено и моралноразумевање маркетинга ставиће тежиште на стварање доброг, атрактивног


6 T. Šola 2002, op cit. 109.

7 T. Kuljić, Kultura sećanja, Beograd, 2006. 36.

производа. Уколико се маркетинг површно схвати, што се не догађа такоретко, атрактивност се поистовећује са сензационализмом.8

Наука се у модерном друштву схвата као основни покретач напретка.Научна интерпретација, као појам носи са собом одређени ауторитет, којикод света изван струке даје тежину изнетој интерпретацији или изјави. Кадасе одређени став квалификује као научни, он се тиме дистанцира одненаучног приступа, чиме се овај други на одређени начин дисквалификује.Повратак ауторитета неопходан је услов за преузимање одговорности.9

Уколико се не пружи садржај који би задовољио занимање за прошлостпопулације, јавни простор ће остати обликован од стране аматера.Археолози, историчари, етнолози, историчари уметности, када наступају ујавности, постају делимично и јавни посредници између прошлости ибудућности. Циљ популаризације званичне науке у друштву јесте да попунијавни простор историјским садржајем чиме би се постепено стварао новисистем вредности.

Маркетиншка стратегија развоја представља савремену менталнупарадигму, која када је усвојена, намеће своју логику и ново разумевањеинституција које се баве баштином. Надлежне институције треба да имају науму постојање јавног интереса и да је промоција наслеђа од користи друштвукао целини.10 Успешност захтева контекст у којем је неопходна сарадњапонекад супарничких сектора као што су: идустрија знања, индустријабаштине, индустрија забаве, индустрија слободног времена, туристичкаиндустрија.11 Музеји, збирке, археолошка налазишта, институти, архиви,факултети представљају данас поље некоординисаног деловања. Тако дакултурна баштина данас представља слику изгубљене целине. Разједињеностинституција које се баве изучавањем и заштитом прошлости могло би да будеублажено увођењем нових технологија. Информатичка технологија не самода премешта културно наслеђе у виртуелни простор, него уједно и бришебаријере између појединачних чувара баштине. Доступност културне баштинесвима, у свим облицима, на свим местима у свако време, велики је помакнастао напретком интернета.12


8 Ibid. 109.

9 Y. M. Rowan, Uzi Baram, Marketing heritage: archaeology and the consumption of thepast, Lanham MD, 2004. 9.

10 H. Cleere, Archaeological Heritage Management in the Modern World, New York 2005., 10.

11 T. Šola 2002, op cit. 273.

12 T. Šola 2002, op cit. 32.

Заинтересованост јавности за културну баштину зависи од осећајапојединца о важности баштине у његовом приватном животу. Апстрактнипојам о вредности и значају појединих предмета или списа у идентитетупојединца гради се током социјализације у складу са културним нормама ивредностима средине. Знање о прошлости може се и надоградити илиредефинисати атрактивним, добро осмишљеним садржајем. Управо начин накоји се културна баштина презентира од пресудног је значаја за успешностпреноса поруке са струке на друштво. У глобализованом свету конкуренцијатвораца сећања постаје све већа, а повећале су се и манипулативне могућностиу презентацији баштине. Развијенији и економски богатији центрипродукцијом атрактивног и занимљивог садржаја намењног младојпопулацији, имају више могућности да обликују њихово схватање опрошлости. Одговор на све присутнију спољну продукцију није затаварање искривање садржаја, што је веома присутно у нашој научној и културнојјавности, већ сасвим супротно - максимална отвореност, продуктивност иподизање нивоа квалитета у продукцији садржаја.

Свепрожимајуће информатичке технологије, које су се развиленапредовањем средстава комуникације, пружају део алата који нам стоји нарасполагању. Симулација прошлости постаје маштовитија, визуелнија, док сесведени текстулани опис уз слику лакше памти. Приказивање материјалнекултуре текстом веома је комплексна радња. Визуелизација у великој мериолакшава посао. Слика постаје средство комуникације, која може бити брзораширена и кроз понављање постаје препознатљива као асоцијација наодређено време, стил или локалитет.13 Генерације одрасле у одређеномтехнолошком окружењу лакше прихватају овај начин преношења поруке.Симулације, визуелизација, филмска драматургија даје могућност ефикасногтрансфера искуства.14 То ће у будућности бити све већи изазов за археологију,која да би опстала, мора овладати новим технологијама презентовања.

Данашње могућности презентације, у великој мери задовољавају потребуљуди за информацијом, емоцијом и комуникацијом. За генерацију која јеодрасла у времену када је рачунар постао широко доступна ствар, визуелности интерактивност садржаја представља основни стандард у презентацијисадржаја. Било је само питање времена када ће се напредак интернета, мобилнетелефоније и 3Д технологије спојити у једном уређају. Управо та три елемента


13 M. Diaz-Andreu − S. Lucy − S. Babic − D. N. Edwards, The Archaeology of Identity –Approaches to gender, age, status, ethnicity and religion, London − New York, 2005. 20.

14 T. Šola 2002, op cit. 72.

основни су чиниоци АР технологије. Проширена стварност (AugmentedReality) је технологија која информације из реалног света комбинује сакомпјутерски генерисаним садржајем и обједињене их приказује на екранурачунара или мобилног телефона. Ова технологија омогућава корисницима давиде стварни свет у исто време са виртуелним сликама. Технологијапроширене стварности поседује велики потенцијал за промоцију културне иисторијске баштине. Ова технологија укида дистанцу између публике, објектаи информације, а самом предмету даје утисак аутентичности. Предност оветехнологије је у томе што се ослања на уређаје који се већ користе усвакодневном животу. Свеприсутност мобилних телефона и сталан приступинтернету, обликује окружење у којем се човек данас налази. Широку употребуове технологије омогућила је масовна примена смарт телефона усвакодневневици свих слојева друштва.15 Добар пример примене АРтехнологије, који је заживео у пракси, је Улични музеј у Лондону (2010.).Фоторафије и цртежи различитих временских етапа у развоју Лондонапостављени су на аутентичним местима данашњег града. Преплитањевиртуелне прошлости и реалне садашњости представља готово савршен спојкоји заокружује идентитет простора.


15 А. Колаковић, Ј. Родић, Р. Милић 2012, op cit. 12/2012.

(слика 1) - Пример примене АР технологије у Лондону – Улични музеј (Street Museum)

Први пут на простору Србије за презентовање историјског садржаја,технологија проширене стварности примењена је приликом постављањасталне изложбе у Спомен соби «Кући краља Петра» у Београду.16 Остаћезабежено да је ова изложба једна од првих сталних музејских поставки у свету,која је заснована наовој технологији. Кућа Краља Петра I Карађорђевића (Белавила) налази се на Сењаку у улици Васе Пелагића број 40. Краљ Петар је уовој кући, пројектованој у стилу сецесије, провео последње две године живота.Током деценија ова кућа је често мењала своју намену. Аутентичних предмета,који су припадали Краљу Петру I, остало је у кући веома мало. Градскаопштина Савски венац, која је решила да обележи спомен собу у овомрепрезентативном здању, донела је веома храбру али како је време показаловизионарску одлуку. Посао осмишљавања овог простора поверен је ауторимаиз Лајв Вију студија (Live View Studio) из Београда, Марку Тодоровоћу и ЈаниРодић. Показало се да је овај пројекат веома успешно реализован током 2011.године. Бројне светске публикације и портали који прате развој АР технологије,посветили су простор овој изложби. Сама изложба освојила је бројне наградеи признања.17

Сам концепт изложбе у потпуности одскаче од уобичајених примерапрезентације и пружа јединствени медијски доживљај за посетиоца.Целокупан изложбени простор на првом спрату куће у којој је живео краљПетар I, подељен је у три основна синхронизована сегмента, који презентујутри различита садржаја: албум дигиталних фотографија, приказивањефилма са крунисања Краља Петра I и дигиталну 3Д реконсткрукцију крунединастије Карађорђевића.

Зид собе прекривен је фотографијама и илустрацијама које сусакупљене из бројних државних институција и приватних колекција. Овефотографије приказују краља, његову породицу, савременике, догађаје.Фотографије су сложене тако да заједно чине портрет Краља Петра I.Вештим уклапањем визуелног садржаја ствара се обједињени историјскипортрет личности Краља и времена које је његова личност обележила.Појединачна фотографија посматрана кроз објектив телефона приказује сеу детаљу на екрану телефона. Посетилац спомен собе, након почетногутиска величине личности Краља Петра I, има могућност да прегледакомплетан, детаљан и хронолошки сложен албум са фотографијама који употпуности осликава време његовог живота.


16 http://www.kucakraljapetra.rs/sr/izlozba.

17 Wired, creativereview.com, insideAR.

Други сегмент изложбе, који се налази на супротној страни спомен собе,конципиран је тако да посетиоци уз помоћ апликације, преко екрана смарттелефона или таблет рачунара могу да погледају оригиналан филм сакрунисања Краља Петра I, који је снимљен 1904. године и спада у првеснимке српске филмске уметности. Емитовање филма покреће код, који једизајниран у облику круне18.


18 http://www.liveviewstudio.com/work/kucakraljapetra.

19 http://www.liveviewstudio.com/work/kucakraljapetra.

20 http://www.gartner.com/it/page.jsp?id=1763814

(слика 2) - Мозаик састављенод више стотинафотографија КраљаПетра I

Најиновативнији, и свакако најатрактивнији део поставке, представља3Д реконструкција круне династије Карађорђевић. На овом примеру, ауториизложбе показали су све предности технологије проширене стварности.Када се фотографија Краља Петра I принесе објективу мобилног уређаја,круна јарких боја, детаљно реконструисана у 3Д техници, појављује се наекрану уређаја. Ова технологија даје посетиоцу Спомен собе потпунипривид аутентичности. Померањем фотографије испред објектива померасе и круна на екрану у кругу од 360°. чиме је интерактиност доведена докрајњих граница. Приближавањем и удељавањем фотографије од објектива,круна на екрану се повећава и смањује чиме корисник апликације добијаосећај да заиста држи круну у руци.19

Предност сталне поставке је та да се налази на технолошком нивоудалеко изнад данашњег стандарда приказивања баштине у свету.Проширену стварност многи сматрају технологијом будућности.20

Креативност аутора изложбе у осмишљавању Спомен собе у свим

сегментима долази до изражаја. Визуелни доживљај је потпун, иако се нисукористили тадиционални начини презентације. Дизајн изложбе је модерани потпуно у складу са стандардима у развијеним срединама. Минимализаму дизајну потпуно осликава принципе скромности и дисциплине, у складуса којима је живео Краљ Петар I. Аутентично искуство новог медијаоставља снажан утисак на посетиоца. Концепт у којем посетилац самистражује изложбу, открива садржаје и њима манипулише претварапасивног посматрача у активног учесника поставке. Сама изложба изазвалаје у велику пажњу у међународној стручној јавности што показују бројнапризнања која су додељена од стране еминентних институција.

Технологија проширене стварности и нов приступ у промоцији културнебаштине, који су аутори применили у осмишљавању спомен собе КраљаПетра I, били су инспирација за нове пројекте. У сарадњи Лајв Вију студија иЦентра за урбани развој осмишљен је пројекат промоције античке ивизантијске културне баштине на простору Италије, Словеније, Хрватске иСрбије. Пројекат под називом Тектур (TECH-TOUR) је одабран од странеЕвропске комисије на конкурсу за иновативне начине представљања европскихкултурних рута (EU CIP - Competitiveness and Innovation) у 2012. години.Иницијатива да се споменици културе представе јавности уз помоћ технологијепродужене стварности препозната је од стране Европске уније као идеална запромоцију и афирмацију културног наслеђа, чиме се доприноси развојутуристичке понуде целог региона. Културно - туристички производ овогпројекта је платформа Тек кул тур (TECHCOOLTOUR). Пројекат је дефинисанкроз партнерство 12 различитих организација из четири земље.21


(слика 3) – Технологија проширенестварности примењена у спомен соби

21 Unioncamere del Veneto - Eurosportello - Italija; Regija Veneto - Odljenje za turizam - Italija;Marco Polo System GEIE - Italija; Fondazione Aquileia - Italija; AIC Forum (Forum of andAdriatic and lonian Chambers of Commerce); Mestni Muzej Ljubljana - Slovenija; Privredna iindustrijska komora Ljubljane - Slovenija; Grad Rijeka - Hrvatska; Arheološki muzej Istre -Hrvatska; Grad Rovinj - Hrvatska; Centar za urbani razvoj - Srbija; LiveViewStudio - Srbija.

Основне елементе пројекта чине апликација за таблет/смарт телефонеи дванаест интерактивних информативних табли постављених натериторији четири државе. Корисници апликације ће имати могућност, дауз помоћ геолокацијског водича, добију основне информације оисторијским локалитетима, као и позицијама интерактивних табли којепосматране кроз камеру телефона нуде јединствен доживљај и новомедијско искуство у проширеној стварности.

Велики број значајних локалитета у Србији уопште и није обележенадекватним таблама које упућују туристе на одређену локацију. Напојединим местима локалитети су обележени углавном лименим табламакоје само упућују путнике у правцу споменика. Оне дају само штуре инемаштовите информације. Византијско културно наслеђе на просторуИталије, Хрватске и Словеније скоро да није ни обележено. Циљ овогпројекта је визуелизација дела европске прошлости, која ће уз помоћ новогмедија, допринети већој видљивости археолошког наслеђа. Садржајпројекта је да се представе римски и византијски споменици овог простора,односно две културне руте које их обједињују. Пројекат ће истовременопромовисати међусобни утицај истока и запада као основу заједничкогевропског културног идентитета.

Постављањем интерактивне табле у Србији, представиће сеархеолошки локалитет Феликс Ромулиана - Гамзиград. Прва табла биће


(слика 4) – Стилизованамапа дизајнирана за потребепројекта са локацијама накојима ће бити постављенепрве интерактивне табле

постављена у Београду, на подручју Савамале. Посетиоци ће, уз помоћтелефона, бити у могућности да у карактеристичном амбијенту овоглокалитета приказаног на табли, виртуелно оживе античке ликове упростору испред себе, односно табле.

Пројектом је планирана промоција апликације путем посебнe интернетпрезентације, социјалних мрежа и штампаних брошура. Применом новихтехнологија, већи број људи ће се заинтересовти за културну баштину.Визуелизација ће допринети да потенцијлним посетиоцима споменикакултуре, баштина постане интересантнија и приступачнија. Уколико имаприлику да визуелно сагледа тврђаву, цркву или палату, сигурно ћепожелети и да уживо посети споменик. Овај пројекат подржан је од странеТуристичке организције Србије, са чије стране је окарактерисан каостратешки пројекат за побољшање туристичке понуде у Србији.


(слика 5) – Модерно дизајниран логопројекта инспирисан мотивом са мозаикаиз царске палате Феликс Ромулијана

Едукативна функција табли веома је важан циљ овог пројекта.Корисници апликације имаће могућност да на креативан, занимљив ииновативан начин сазнају информације о историји читавог простора.Коначни циљ требало би да буде позиционирање ове две руте као важногмеђународног културног и туристичког призвода, који ће чинитијединствени контекст, препознатљиво подручје унутар европског културногпростора.

Глобално посматрано, у перцепцији данашњих људи, који се не бавеструком, археолошки локалитети постају места конзумирања наслеђа изадовољавања културних потреба. Веома важан део доживљаја посетилаца

локалитета је уверење да се кроз забаву пролази кроз одређено образовноискуство, које примају пасивно, опуштено и некритички. Пажња сеусмерава на сам локалитет, отргнут од ширег комплекса наслеђа, где постајеважна његова лична прича.22 Археолошки локалитет се у свести људи, свемање посматра као део целине одређеног историјског периода. Лична причалокалитета издваја га као посебан објекат интересовања, који садржи својуеколошку средину, на којој се може пратити локална прошлост.Препознатљивост локалитета од стране јавности постаје циљ, акомуникација са друштвом постаје неопходност. Археологија својимделовањем ствара однос популације према прошлости, од начинапреношења поруке зависи успешност трансфера знања са струке надруштво. Интегрисање знања различитог порекла и његово усмеравање каширокој популацији, циљ је који се постиже једино интердисциплинарнимприступом уз помоћ савремене технологије.

Популарисање археолошког, историјског и етнолошког наслеђа имаидеолошку основу у успостављању културног идентитета, повезаног саедукативном функцијом, који притом има економски ослонац у туризму.23

Људи ће почети да доживљавају културну и едукативну функцијуматеријалног културног наслеђа, као значајну ствар у осмишљавањуприватног и друштвеног живота. Ово је модел који доноси приходе.Економска основа је неопходна за њиховог заштиту налазишта и новаистраживања, која доносе нове садржаје, чиме се овај круг успешно затвара.Покушајем да се примени у пракси, овај приступ полако пробија свој пут уСрбији. Локалне средине све више разумеју значај и потенцијал наслеђакоје поседују. Наслеђе се све више посматра са аспекта профитабилности,као добро које може унапредити туристичку понуду одређеног краја.Сведоци смо одређеног помака у том правцу, када је реч о значајнимархеолошким локалитетима на територији Србије, као што су Виминациум,Винча, Гамзиград, Сирмијум, Медијана.

Остаје општи утисак да су током протеклог периода, параархеолошкикругови имали много више успеха у придобијању јавног мњења у којемдонекле још увек суверено владају, а да се струка уздигнуте главе повукла усебе још на самом старту. Многи конзервативни археолози могу замерити даније улога арахеологије да се бави јавношћу. Само актуелизцијом баштине онадобија улогу у одређеном друштвеном простору. Престанак интересовања за


22 Y. M. Rowan2004., op cit. 20.

23 H. Cleere 2005, op cit. 10.

одређени предмет или споменик, од стране стручне и шире јавности,представља социјалну и културну смрт артефакта. Једна наука није сама себисврха постојања, и не опстаје уколико не доприноси друштву на било којиначин. Због тога је кључна улога археологије да се отвори према свету око себеи да преузме јавни простор комуницирајући са остатком друштва. Циљмаркетинга није просто информисање јавности, него комуникација струке ијавности.24 Адекватним и одговорним презентовањем историјског садржаја,који је у великој мери непознат широј популацији у Србији, остварио би сеутицај на поимање прошлости. Добробит од овог приступа баштини јестварање готово подсвесног осећаја поштовања према материјалној култури,која сведочи о људским достигнућима у прошлости.25

Нови приступ материјалном културном наслеђу постоји као модел којиодавно функционише у развијеним земљама. Он показује све своје предностии мане у глобализованом свету, али поставља и нове изазове. У таквом свету,жељном нових садржаја, нагомилано наслеђе претходних епоха, које се честона Балкану и у Србији сматрало великим теретом, могло би у новимоколностима да постане наша предност. Управљање културним ресурсимаједног подручја, које повезује политичко, социјално и археолошко окружење,постаје све више централна тема у будућем усмерењу наука које се бавебаштином.26 Нове технологије доносе могућности да се материјална културнабаштина, адекватно упакована, приближи људима. Активан приступ премајавности доприноси популаризацији материјалног наслеђа, које добија новуулогу у друштву. Одговорне активности на промоцији баштине, довешће додругачијег доживљаја овог простора, како од стране становништва у Србији,тако и од иностране јавности. Коначни циљ требало би да буде позиционирањеСрбије, као препознатљивог подручја унутар европског културног простора.

Литература

1. H. Cleere, Archaeological Heritage Management in the Modern World, NewYork 2005.

2. M. Diaz-Andreu − S. Lucy − S. Babic − D. N. Edwards, The Archaeology ofIdentity – Approaches to gender, age, status, ethnicity and religion, London −New York, 2005.


24 T. Šola 2002, op cit. 360.

25 H. Cleere 2005., op cit. 9.

26 Ibid 28−29.

3. А. Колаковић, Ј. Родић, Р. Милић, саопштење “Визуелизација прошлости– примена Augment Reality технологије у настави историје” наМеђународном симпозијуму Васпитач у 21. веку, одржаном уорганизацији Високе школе за васпитаче струковних студија (Алексинац,Сокобања 30. и 31. март 2012) у штампи за: Зборник Васпитач у 21. веку,12/2012.

4. T. Kuljić, Kultura sećanja, Beograd, 2006.5. B. Olsen, Od predmeta do teksta, Beograd 2002. 6. Y. M. Rowan, Uzi Baram, Marketing heritage: archaeology and the

consumption of the past, Lanham MD, 2004.7. T. Šola, Marketing u muzejima – ili o vrlini i kako je obznaniti, Beograd 2002.

Извори са интернета: 1. http://www.liveviewstudio.com/work/kucakraljapetra2. http://www.kucakraljapetra.rs/sr/izlozba3. http://www.gartner.com/it/page.jsp?id=1763814фотографије и илустрације:слика 1. <http://www.petapixel.com/2010/05/24/museum-of-london-releases-augmented-reality-app-for-historical-photos/слика 2 и 3http://www.realareal.com/wpcontent/uploads/2011/06/LiveViewStudio_SpomenSoba3.jpgслика 4 и 5 ауторска документација - Live View Studio фотографија локалитета: http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Gamzigrad_mozaik.jpg

Dr Vidoje GolubovicRade Milic

NEW TECHNOLOGIES IN THE PROMOTION OF CULTURAL HERITAGE

Abstract: This paper will deal with the possibilities of presentation ofarcheological, archival and other scientific material with the help of moderntechnology. In recent decades technological progress enabled a rapid exchange


of information. In the everyday life of a modern man virtual content is becomingmore and more present. Archival, scientific and other material becomes accessibleto a wide range of people. Today the presentation of cultural heritage can not beimagined without use of websites, social networks and mobile applications. Allthis advantages of the modern age should be used for the promotion of the culturalheritage in Serbia. A good example of cultural heritage presentation realized withAR (Augmented Reality) technology in Serbia, is the first permanent exhibitionin the House of King Peter in Belgrade. Another example of successfulinternational promotion of the cultural heritage in Serbia is TECHCOOLTOURproject, supported by the European Commission, which connects different pointsof Ancient and Byzantine monuments in the area of Southeast Europe.




Ранко БАРИШИЋ1

ИСТРАЖИВАЊА ХИЛАНДАРА ТОКОМ XIX И ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XX ВЕКА

Апстракт: Почев од прве монографије штампане у Будиму 1814. године падо монографије о Малешеву и Малешевцима из 1929. Године, етнологаЈеремије Павловића, аутор прати истраживања Хиландара и Свете горе.Скоро сви значајни етнолози ХIХ и прве половине ХХ века – Милан Ђ.Милићевић, Тихомир Р. Ђорђевић, Светозар Томић, Сима Тројановић,Јеремија Павловић, објавили су прилог о овом српском манастиру на Светојгори у Грчкој.

Кључне речи: етнолошка истраживања, Хиландар, Света гора.

Света гора је камен темељац православља и источник духовности, аманастир Хиландар, духовни светионик, упориште и надахнуће културе ичувар средњовековне српске традиције. Стога не треба да изненађујеподатак да су се путници и стручњаци веома рано заинтересовали за овусрпску светињу.

Прва монографија о манастиру Хиландару појављује се у Будиму 1814.године, у зору Другог српског устанка. Аутор је био проигуман КирилоМихаиловић.2 Највећим делом опис Хиландара, проигумана КирилаМихаиловића, заснива се на подацима преузетим од Василија Барског – рускогнаучника и путописца, нарочито из његовог другог путовања на Свету горуобјављеног 1744. године и његовог описа Хиландара. Ова невеликамонографија штампана је уз финансијску помоћ Милентија Никшићатадашњег архимандрита манастира Фенек. Репринт издање ове књигеобјављено је у редакцији архива Војводине сто осамдесет четири годинекасније.3

1 Етнографски музеј у Београду.

2 Кратак опис свете и најславније лавре царске Хиландара Светогорца КирилаМихајловића, Будим, 1814.

3 Кратак опис свете и најславније лавре царске Хиландара Светогорца КирилаМихајловића, Архив Војводине, Нови Сад 1998. (репринт издање из 1814.).


Настала у духу времена и данас је значајан извор податакапроучаваоцима српског светогорског манастира, без обзира на све њезиненедостаке. Монографија је, у неку руку, зачетак истраживања манастира иманастирског живота у Хиландару и прво штиво те врсте у српскојисториографији и историји уметности са важним подацима и за етнологију,али нажалост до сада мало искоришћеним. Штиво је драгоцено запроучавање библиотеке, архитектуре, манастирске ризнице.

Свршени богослов и етнолог Милан Ђ. Милићевић први помињеХиландар у свом прилогу Манастири у Србији. Током рада на пописуманастира Милићевић се делимично ослањао на комисијски попис манастирау Србији обављеним 1836. године. Попис је започет на предлог митрополитаПетра. Нешто касније попис се наставља по наређењу кнеза Милоша.Милићевић у свом прилогу помиње четрдесет и два манастира која је сложиопо азбучном реду. Да би што верније описао манастире Милићевић јеистраживао и прикупљао податке на терену, по окрузима тадашње кнежевинеСрбије. Он доста простора посвећује калуђерима и њиховом делу које посебнохвали и чије моралне вредности уздиже на социјаној лествици.

„Ко пресече све своје сношаје са светом; ко презре свет и одбаци свешто је светско; ко побегне од људи да живи сам у пустињи мислећиједино о Богу и кајући се за своје грехе - за тога се каже да врши највећејунаштво у славу имена божјега: каже се да узима на се анђеоски лик иброји се међу војнике Христове.“ 4

Поред осталог у прилогу сазнајемо да се у једној дипломи дарованојманастиру казује да је оцу краља Стефану Дечанском, учитељ биојеромонах Андоније „Башта“ из манастира Хиландара. „Башта“ је умонашкој хијерахији манастира био млађи од игумана а старији од икономаи еклисијарха. Овај податак ће остати забележен као допринос етнолошкенауке истраживању Хиландара и сазнању о монашким хијерархијскимодносима. Милићевић је, такође, забележио и бајалице које су се користилеу српском народу а које су биле повезане са Светом гором.

„Ти не иди у Свету горицу; не носи св. секирицу / не сеци св. дрво, нитигради св. цркву / већ ти иди Св. Јовану. / Он ће басму да обаје / он ће бољкуда размаје / ножем да засече. / У сирову дрвету секавини, место да начини.“5

4 Милан Ђ. Милићевић, Манастири у Србији, Гласник српског ученог друштва, књ. IV,Београд 1867, 3.

5 Милан Ђ. Милићевић, Живот Срба сељака, Српски етнографски зборник, књ. 1,Београд 1894, 316.

Још на једном месту се помиње бајалица:„Усту, бела, ти ту места немаш! / Не можеш ту гнезда вити, нити јајцаносити! / Ја ћу теби гнездо развалити и јајца полупати; / Него ти иди уСвету Гору / те донеси свето дрво / бајалици нашој да помогне св.Никола, и сви свеци Божји / и наш Марко да прогледа као соко сиви.“6

Спомињање Свете горе у овим бајалицама треба посматрати упреносном значењу. Топонима Света гора има по Србији, такође и побившим југословенским републикама. Свету гору овде треба посматрати умитолошком смислу као врсту култног места пренешеног са Атоса у Србију.

После смрти М. Ђ. Милићевића изашао је из штампе историјски романо Стефану Немањи и Светом Сави.7 У ери романтизма и националногбуђења у Србији крајем ХIХ и почетком ХХ века његово дело се можепосматрати као израз жеље да се широка публика што боље упозна санационалном историјом и да се у народу подигне национална свест. Књигаје објављена у оквиру познате Милићевићеве збирке: Живот и дела великихљуди из свих народа.

Стварањем српске државе почетком ХIХ века јавља се интерес за попис,обнову и ревитализацију српских средњевековних споменика између осталихи манастира Хиландара. У фебруару 1841. године уставобранитељска влададоноси званичан акт о санирању старина, руковођена великом угроженошћуфортификација и неадекватним оправкама манастирских објеката.

Димитрије Аврамовић, сликар и писац, сматра се за родоначелникаистраживања Хиландара. Њега влада Србије шаље на истраживање 1847.године. Он креће на пут у Цариград и Солун, тада још увек под турскомвлашћу, одакле се пребацује на Свету гору. Током 1847. и 1848. године издаједве књиге. Иако скромне по обиму, оне су биле од великог значаја за српскукултуру у том времену. У тим књигама описан је Хиландар, његове старине,преписи повеља и описи рукописа. Први пут се описује непозната грађа оспоменицима на Светој гори. Ове књиге, у неким својим аспектима, нису нидо данас изгубиле од своје актуелности. Из њих су читаоци сазнавали за бројнепредмете који су похрањени у манастирским одајама, а између осталих и заоне предмете које данас подводимо под етнографске, који су у дугомвременском периоду чувани или употребљавани у манастиру.


6 Исто, 317.

7 Милан Ђ. Милићевић, Стефан Немања и Свети Сава (од 1123. до 1235. године),Београд 1913, 9.

Дела Д. Аврамовића изазвала су с правом велико занимање читалачкепублике и научних кругова за Хиландар подстичући „стварање правогкулта манастира Хиландара“. Поменуте две књиге пионирски су рад Д.Аврамовића а значајне су и због тога што ће временом постати на некиособен начин репер за истраживачки рад у Хиландару.8 Нажалост, избијањемађарске буне – 1848. године – као и проблеми који си били везани заВојводину, прекинули су овај пионирски научни подухват у самом зачетку.

Неку деценију касније у посету Хиландару долази путописац ЉубомирНенадовић који је у време посете био у својству секретара српскогдипломатског представника у Цариграду. Путописац је у Хиландару провеоосам дана и, како о томе сведоче подаци, био је лепо примљен од странехиландарског братства. Ненадовић у својим писцима о Црногорцима износивеома занимљиву причу о једном наоружаном монаху који је дошао из ЦрнеГоре у Хиландар. Описао га је на следећи начин:

“Густа црна брада до појаса, обрве му пале на очи, велики крст виси муна прсима, дугу пушку носи о рамену. Води за собом коња на коме бешењегов пртљаг, а и из тог пртљага вириле су му мале пушке и велики нож.Када дође поче викати и заповедати. Ми му прихватисмо коња и пртљаг, иодмах јавимо нашим старцима да је дошао један чудан гост. Игуман истарци изиђоше у порту, али он се и не поздравља с њима, него почне имоштро говорити: Шта ће оно сено око цркве? Шта ће оно ђубре подкапијом? Зар се тако држи манастир? Шта сте учинили од ове моје куће?То су зидали моји српски краљеви, а нису бугарски и грчки. Ја самЦрногорац. Хиландар је моја кућа: ја недам да пропада! Ко год хоће нагрчком да чита молитве, нек се одмах сели у грчки манастир. Тако онпродужи непрекидно викати и за неколико месеци постаде старешина целогбратства. Таквог игумана Хиландар није запамтио, све је у ред довео, и свису стрепели пред њим. Кад је год ишао у цркву обучени ђакони скадионицом, певајућу црквене песме, ишли су пред њим. Кад је год ишаона ручак, пратили су га најстарији монаси. У његовој ћелији висило јењегово сребрно оружје, а одмах до оружја стајале су гусле, уз које је често,кад је сам, певао дугачке песме. Он је манастиру принео много добра. Увеоје ред, многе вересије за које се држало да су пропале, наплатио је он. Јерпарнице што су биле са оближњим манастирима, због земље и њива,


8 Димитрије Аврамовић, Описаније древности у Светој Гори (CXIII литографисанитаблица), Београд 1947, 33; Исти, Света Гора са стране вере, художества иповестнице, Београд, 1848, 5.

престале су. Повратио је све земље што је манастр Зограф присвојио: јерим је поручио: кога види на тој Хилендарској земњи, главу ће му отсећи.Умножио је приходе манастира, посадио много лоза и маслинових дрвета,а растерао све Грке из Хилендара.“9

Значајно место у историји Хиландара заузима монах Сава Хиландарац,мирског имена Славибор Бројер, пореклом Чех из места Кутна гора. Рођенје 8. јула 1837. године, а од 1881. године је у Хиландару. На Цвети 1883.године се замонашио. Умро је и сахрањен у Хиландару 20 децембра 1911.године по старом календару (односно 2. јануара 1912. године по новомкалендару). Оставио је поколењима замашан издавачки подухват.

У Београду је 1894. године излашла из штампе Историја и описманастира Хиландара које је са чешког превео Јосип Раушар-Жуборић.1898. године из штампе је изашла његова књига Света Гора у преводу ЂуреДинића. Пред обележавање осамстогодишњице манастира Хиландара,1997. године, изашла је из штампе Аврамовићева књига Историјаманастира Хиландара.

Тек је монах Сава Хиландарац сачинио потпунији увид у историјатСвете горе и њених манастира. Његово дело Света гора подељено је учетири поглавља: 1. Физички земљопис, 2. Исторички преглед великихбратстава, 3. Калуђери међу собом, 4. Манастири редом.

Монах Сава Хиландарац у својим делима износи проверене историјскечињенице и прецизира географске одреднице дајући целовит преглед Светегоре. С обзиром да је био члан светогорског братства упознао је животатоских монаха из непосредне близине, а што је можда још битније спознаоје важне догађаје на прелому из ХIХ у ХХ век. Као монах, непосредно јеприсуствовао обредима који су другим истраживачима из различитихразлога били недоступни или мање познати.

Поред књига, Хиландарац објављује мање радове на чешком језику и уматичној држави што је знатно допринело ширењу сазнању о српскојисторији, уметности и култури, али и православној цркви. У Хиландару се,првенствено и понајвише, бавио манастирском библиотеком. Штампао јекаталог Хиландарске библиотеке у Прагу 1897. године. Нажалост није мууспело, иако је покушавао, да проширен и допуњен текст поменутогкаталога штампа Српска краљевска академија у Београду. Иначе, поредписања и бављења библиотеком, познавао је бројне занате, а бавио се


9 Љубомир Ненадовић, Писма о Црногорцима, Београд 1878, 99–100.

повезивањем књига због чега је набавио алате из Кареје. Трудио се даунапреди и друге области манастирског живота, као на пример манастирскопољопривредно газдинство, али је доживео да му поломе плуг.

На Ускрс, 1906. године, на Свету гору и у Хиландар долази СветозарТомић. Он је први српски етнолог и фотограф који је у ХХ веку посетиоМанастир. У Хиландар је дошао са групом шабачких хаџија. СветозарТомић је студирао на Историско-географском одсеку Филозофскогфакултета Велике школе у Београду. По завршетку студија запошљава секао професор у српским гимназијама у Скопљу, Битољу и Солуну. Крајемстудија почиње активно да се бави фотографијом. Објављивао је етнолошкеприлоге и студије које су остале непревазиђене и до данас.10

Активно учествује на првој фотографској изложби коју је приредилоСрпско географско друштво. Изложба је постављена у слушаонициГеографског завода Београдског универзитета 19. и 20. фебруара 1911.године.11 Снимио је неколико стотина фотографија на својим студијскимпутовањима по Македонији, Србији, Косову и Метохији, Црној Гори, Боснии Херцеговини, Грчкој и Албанији. Од тог мноштва фотографија самонеколико је до сада објављено и искоришћено у научне и стручне сврхе.Према количини снимљеног фотографског материјала Светозар Томић семоже сврстати у рад најплодоноснјих фотографа Србије с почетка ХХ века.

Фотографије је снимао у веома сложеним условима с обзиром на то да јепочетком ХХ века за фотографско снимање био потребан фотоапарат који јебио веома тежак. Такође, поред фотоапарата и статива, фотограф је морао сасобом да носи и део фотолабораторије што је све заједно тежило и до 50 кг.

Снимање српских историјских и националних светиња у Хиландару иСветој гори било је у функцији подизања националне свести и очувањасрпске историјске и културне баштине. Његово ангажовање свакако да нијепролазило без проблема и тешкоћа и вероватно је било санкционисано одстране тадашњих турских власти. Наиме, Света гора се налази у северномделу Грчке која је у време рада С. Томића била под турском влашћу.Дочекала је ослобођење тек 1918. године завршетком Првог светског рата.


10 Петар Шобајић, Светозар Томић (1872–1954), Гласник Етнографског институтаСрпске академије наука II–III, Београд 1953–1954, 929.

11 Уметност, Нова Искра, Прва фотографска изложба Српског географског друштва,година Х, бр. 3 (март), Београд 1911, 94.

Прве податке о фотографијама које је Томић снимио налазимо учасопису Нова Искра из 1907. и 1911. године. То су фотографије:Хилендарска завеса деспотице Еуфемије, Кула краља Милутина уХилендару, Улазак у Хилендар и Хилендарски конаци. Из збирки сачуванихфотографских плоча налази и једна која приказује испосницу Светог Савеу Кареји са келијом. Такође, у инвентару Етнографског музеја у Београдучува се неколико фотографских плоча на којима је снимљен манастирЗограф, такође на Светој гори. Поред Хиландара, С. Томић је посетио иснимио испосницу Светог Саве у Кареји, која представља административносредиште Свете горе.

За време Првог светског рата – 1917. године, при српској влади на Крфу,С. Томић је био задужен за чување Мирослављевог јеванђеља. У периодуизмеђу Првог и Другог светског рата С. Томић је био политички веомаангажован. После Другог светског рата, 1947. године запослен је каохонорарни научни сарадник тек основаног Етнографског института Српскеакадемије наука. Поред различитих задужења Томић није престајао да себави науком. Актуленост његових објављених студија и данас је на високомнивоу.12

У кратком временском периоду, у последњој деценији ХIХ и првојдеценији ХХ века Хиландар ће посетити два српска владара. КраљАлександар Обреновић 1896. године долази у посету Хиландару. После овепосете Краљ одлази у Атину на отварање Олимпијаде. Хиландар ћепосетити – 1910. године и краљ Петар I Карађорђевић. Он ће отплатитинагомилане дугове Хиландара и даривати га бројним поклонима. Долазаккраља Петра I Карађорђевића у Хиландар може се сматрати одсуднимтренутком преласка манастира у српске руке. Оно што је заједничко овојдвојици српских владара јесте да су издашно даривали српску царску лавру– манастир Хиландар, новцем и даровима којима су касније отплаћиванинагомилани манастирски дугови. У свему осталом, краљ АлександарОбреновић и краљ Петар I Карађорђевић били су на дијаметралносупротним странама и потпуно супростављени један другом.

Пратећи своје претходнике – православне монахе који су боравили наСветој гори и Хиландару и надахњивали се лепотом и духовношћуманастирског простора, игуман Методије Миловановић, зван поп Живота,


12 Станислав Станковић, Дијалектолошка запажања Светозара Томића у светлуновијих истраживања говора Скопске Црне Горе, Српски језик, бр 1–2, Београд 1998,293.

објављује три наслова изузетно значајна и за етнолошку науку. То су:Живот у манастиру Хилендару, Живот у српској царској лаври Хилендаруна Светој гори и Живот у српској царској лаври Хилендару.13

Миловановић пише у жељи да исправи и допуни празнине које су сеосећале у дотадашњим описима и путописима о Хиландару чиме даје својдопринос његовом проучавању. Доноси детаљне описе култних радњи,богослужења монаха и других свештених лица, описе бденија, основнихелемената око звоњења и клепања. Оставља податке о олтарнику, чуваругробља, о костурници, лози израслој из гроба Светог Симеона,типикарници Светог Саве и управи манастирској, о конацима, оманастирском земљишту, метосима, таксиотима, о годишњим приходимаи расходима манастира у периоду од 1900. до 1909. године. Овимкњижицама добијамо веома детаљан увид у друштвено и економско стањеманастира и његове привредне делатности на почетку ХХ века.

На размеђи двају векова у хиландарску истраживачку тематику активносе укљчују два етнолога: Тихомир Р. Ђорђевић и Сима Тројановић. Т.Ђорђевић објављује приказ књиге Света гора, Саве Хиландарца уБосанској вили 1899.14 О књизи Света Гора Т. Ђорђевић, поред осталог,наглашава како је књига (...) написана необично лепим и лаким стилом и дасе у целој књизи, где год је реч о Србима, говори врло симпатично. Такође,Тихомир Ђорђевић у Старинару, органу Српског археолошког друштва,објављује запис из 1792. године. То је запис екмеџијског еснафа из Скопљакоји је исписан на дну првих листова Хиландарског јеванђеља. Хиландарскојеванђеље је било приложено од стране еснафа екмеџијско-хлебарскогзаната манастиру Хиландару за помен душа њихових родитеља и душапреминулих еснафлија.

Етнолог Сима Тројановић поред истраживања на територији ондашњеСрбије покреће и предузима истраживања на ширем српском историјскомпростору. Тројановић се дуже време бавио жртвеницима објавивши читавниз научних радова и студија из те области. Он објављује веома занимљивприлог: Један жртвеник на хилендарском имању.14 Овај жртвеник онсмешта на хиландарско имање које се налази на обали мора познато каоПлатија. То је уједно и склониште за бродове од бура и великих таласа. По


13 Света гора, написао монах Сава Хиландарац, Београд 1898. Приказ објавио ТихомирР. Ђорђевић у Босанској вили бр. 3–4, Сарајево 1899, 54–56.

14 Један жртвеник: на Хилендарском имању од др. Симе Тројановића, Босна бр. 1,Београд, јула 1908, 13–14.

њему тај жртвеник припада претхришћанској ери а исклесан је из једногкомада камена. Тројановић сматра да су на овом жртвенику приношеникоњи као жртве Посејдону богу мора.15

Сима Тројановић је настојао да са више страна истражи Хиландар.Желео је да покаже његова богатства и да емпиријским путем испитаобичаје за које је сматрао да постоје унутар цркве и међу монасима Светегоре и Хиландара. У том циљу дописује се са протом Стевом М.Димитријевићем. Свакако да је прота Стеван М. Димитријевић бионајпогоднија личност за тако нешто јер је био на дужности хиландарскогреферента при српском конзулату у Солуну од 1904. године. Тако се С.Тројановић обратио С. Димитријевићу у вези неких обичаја који се мождаупражњавају приликом произвођења свештеника у виши чин. Почеткомјуна 1909. године прота С. Димитријевић одговорио је из Солуна С.Тројановићу.

„Поштовани господине Симо,

Опростите што вам овако доцкан одговарам на вашу карту. Чекао самприлику, да се тачно обавестим овоме зашта сте ме питали. Ни уХилендару, ни код Грка нема обичаја, да при инсталацији свештеникаподигну његови другови у вис.

Подизање то симбол је славе и величања, а то је нешто, што се коси сакарактером свештеничке службе уопште, а са свештеноманштвомнарочито. У Светој гори ни по здравој памети, с погледом на аскетскидух нема, а тако штогод није могло бити.16

Незадовољан добијеним одговором С. Тројановић наставља даистражује и следеће године сазнаје више о реликту обичаја који се задржаоу неким обредима Српске православне цркве, тј. у манастиру Хиландару.

У другом писму проте Светозара Димитријевића пише:

Кад сам последњи пут био у Хилендару, разабирао сам за обичај приинсталацији свештеника који Вас интересује, али је оно што сам сазнао,потврдило претпоставку, да практика подизања у вис ново-


15 Антички бог Посејдон био је бог воде. Управљао је свим радњама и људскимтворевинама на мору и крај вода. Био је заштитник лађара.

16 Заоставштина Симе Тројановића, Архив Етнографског музеја у Београду, бр. 227/1,март 1909. године, Солун.

рукоположеног свештеника није пореклом одовуда, нити је уопште сааскетским духом Св. Горе.У Светој Гори су доскора подизали у вис не новорукоположенасвештена лица нити добротворе, него су нешто налик чинили саепитропима.Тако је у једној вароши било по неколико таксиота из разних манастира,те су ради бољег успеха у сакупљању прилога постављали бољепријатеље за епитропе манастирске. То се постављање вршило, каддотични оде у манастир са гостима, од којих буде знатнијих прилогаили се на терену показао као ревностан помагач манастиру, или је изместа, у коме манастир нема таксиота. Производство у епитропевршило се обично уочи поласка гостију из манастира. У Хилендару сето овако радило: Метанише будући епитроп пред иконом Тројеручице,гробом Св. Симеона (Немање) и ктиторском иконом Св. Симеона и Св.Саве, огрнут монашком мантијом која је налик на мантију архијерејску,а носе је монаси, кад за време богослужења врше какву дужност у цркви(читају, прислужују кандила, клепају и др.) После метанисања стане насред цркве под полијелејем, ту свештеник чита службу ектенију зањегово здравље и спомиње га у овој као епитропа. На завршетку габлагосиља игуман са „Достојин“ и два свештеника ухвате га замишшице и као подигну, а присутни певају „Достојин“.То сам разбрао, а, ако што више и боље сазнам, јавићу Вам накнадно.17

Из овог другог сачуваног писма од проте Стеве Димитријевићасазнајемо да се овај обичај задржао у рудиментарном облику у обредупроизвођења свештених лица у епитропе у манастиру Хиландару.

Тројановићево занимање за Хиландар не задржава се само надуховности. Он се интересује и за материјална богатсва која манастир чувакао што су на пример вотивне плочице. У његовом значајном делу: Главнисрпски жртвени обичаји, сазнајемо да је Хилендар богат вотивима.18

Одласком Симе Тројановића из Етнографског музеја не јењаваинтересовање етнолога за истраживање Хиландара. Етнолог Јеремија


17 Заоставштина Симе Тројановића, Архив Етнографског музеја у Београду, бр. 226/1,8 март 1910. године, Солун.

18 Сима Тројановић, Главни српски жртвени обичаји, Српски етнографски зборникXVIII, Београд 1911, 210.

Павловић у најбољој традицији етнографске и антропогеографскеистраживачке школе 1919. и 1920. године истражује Малешевце у Малешевуу Македонији.19 Садржај монографије обавештава нас, поред осталог, коликије утицај Хиландар имао међу Малешевцима крајем ХIХ и почетком ХХ века.Сазнајемо и то да су се Малешевци у тешким временима која је обележаваотурски зулум, склањали на Свету гору. Одлазак на Свету гору је временомпостала традиција јер су у Хиландару и Св. Пантелејмону Малешевци радиликао зидари, ковачи, качари. То су тешки послови којима се монаси нису бавили.Поред тога, Малешевци су чували стоку, били су носачи и рабаџије, копали сувинограде, вадили камење за поправку манастирских путева, здања и келија.Ову врсту рада Малешевци су називали „губертлук“ на Светој гори. Рад уманастирима је била прилика да се нешто заради и олакша преживљавањепородици. Догађало се да услед напорних послова неко од аргата умре илитешко оболели. То је вероватни разлог да је међу аргатима остала изрека:Света гора, слепа гора: грбо да ти поједе, кости да ти сломи.20

Монографијом Јеремије Павловића, Малешево и Малешевци завршиласу се етнографска истраживања у првој половини ХХ века мада она нисуокончана у потпуности.

Истраживања у периоду између два светска рата вршено је у мањемобиму. Етнографска истраживања Хиландара настављају се после Другогсветског рата, а од седамдесетих година ХХ века обављају се у организацијиХиландарског одбора Српске академије наука и уметности.

Ranko Barišić

RESEARCH CHILANDAR DURING TO 19. АND IN THE FIRST HALF OF THE 20. CENTURY

The author discusses the research in Chilandar Monastery and Mount Athos inGreece during the 19. and in the first half of the 20. century. The oldest monographon Chilandar derived from the 1814. In this paper represented the researchers andtheir works published before World War II. Emphasis is placed on ethnologicalresearch. Almost all ethnologists who have worked at that time – Milan Đ.Milićević, Tihomir R. Đorđević, Svetozar Tomić, Sima Trojanović, JeremijaPavlović, have published papers on Chilandar.

Key vords: ethnological research, monastery Chilandar, Mount Athos in Greece.


19 Јеремија Павловић, Малешево и Малешевци, Београд 1929, 436.

20 Исто, 436–437.

мр Бранислав ПАНТОВИЋ1

мр Милеса СТЕФАНОВИЋ-БАНОВИЋ2

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА УАРГЕНТИНИ И ЊЕНА УЛОГА У КУЛТУРНОМ ИДРУШТВЕНОМ ЖИВОТУ НАШЕ ДИЈАСПОРЕ3

Апстракт: У склопу истраживања културног и духовног наслеђа дијаспореу Аргентини обављен је низ разговора са српским и црногорскимисељеницима. Иако је већина њих у значајном степену асимилована,истраживање показује да за многе Српска православна црква и даљепредставља везу са духовним и културним наслеђем, односно, према речимасаговорника, „коренима”, „пореклом”, „традицијом”, „православном вером”и земљама порекла.

Пре установљења СПЦ у тој земљи, верници су били везани пре свега заРуску православну цркву, али и за друге помесне православне цркве. Првисвештеник Српске православне цркве постављен је непосредно позавршетку Другог светског рата, а 2011. основана је и Буеносаирешка ијужно-централноамеричка епархија са седиштем у Буенос Аиресу. Данас уАргентини постоји пет храмова СПЦ.

У раду се бавимо историјатом, улогом и утицајем Српске православне црквена друштвени живот српско-црногорске дијаспоре у Аргентини.

Кључне речи: дијаспора у Аргентини, СПЦ у Аргентини, исељеници,наслеђе


1 Етнографски институт САНУ.

2 Етнографски институт САНУ.

3 Рад је резултат истраживања на пројекту бр. 47016: Интердисциплинарноистраживање културног и језичког наслеђа Србије. Израда мултимедијалногинтернет портала „Појмовник српске културе”, који у целини финансираМинистарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

Увод

Одредница наши, која стоји у наслову и коју ћемо користити у даљемтексту, захтева додатно појашњење. Наиме, истраживање на терену је показалода испитаници најчешће нису у могућности или нерадо дефинишу својетнички идентитет, па за своје порекло, језик и културу, као и заједницу скоросви користе термин „наши”. Разлог за овакав однос према идентитету свакакоможемо тражити у ранијим историјско-политичким околностима, од самогпочетка досељавања, али и у ситуацији која је настала након распада бившеЈугославије, односно престанка државне заједнице Србије и Црне Горе.

Према незваничним подацима из 2010. у Аргентини живи око 30 0004

људи српског и црногорског порекла, већим делом са простора данашњеЦрне Горе и Хрватске, а мањим из Србије и Босне и Херцеговине. Нашудијаспору у Аргентини претежно чине досељеници и њихови потомци, којису у ову земљу дошли током првих деценија 20. века, затим непосреднопосле Другог светског рата и, у знатно мањем броју, крајем 20. века.

Иако је по броју знатно мања од дијаспора у САД и Канади, аргентинскане представља мање значајну културно-историјску тему. Ипак, за разликуод северноамеричких дијаспора, о којима су написане многе студије, оемиграцији у Аргентини не постоји ни једно истраживање које биобухватило историјски преглед и околности исељавања, односнонасељавања и живота у Аргентини.

Историјски осврт

Потпунији друштвено-историјски оквир исељавања захтевао бидетаљније и опширније излагање, те овом приликом дајемо само кратакпреглед, ради бољег увида у нашу тему.

Спорадичног исељавања са јужнословенских територија у прекоморскеземље било је још у 18. веку, али тек од краја 19. века постоје званичнаписана документа која сведоче о првим масовнијим исељавањима истварањима колонија емиграната са територија тадашњих балканскихдржава. Исељавање са ових простора у прекоморске земље најчешће сепосматра у четири фазе. Прва фаза почиње средином 19. века и завршава


4 Сви извори указују на то да се не може утврдити тачан број исељеника нашег пореклау Аргентини. Информацију о незваничном броју добили смо од Амбасаде РепубликеСрбије у Буенос Аиресу на чему има се овом приликом најлепше захваљујемо.

се крајем Првог светског рата. Друга обухвата период између два светскарата. Трећу чини Други светски рат и послератне године. Четврта фазапочиње крајем 50-тих година 20. века и траје све до данас. (Лукић-Крстановић 1992: 26-30)

Најмасовнија исељавања са јужнословенских простора у прекоморскеземље, односно у Аргентину, догодила су се у првој и другој фази5, доккасније њихов интензитет опада. Први исељеници били су морнари из Бокеи Дубровника, под њиховим утицајем почиње исељавање из Далмације, азатим и из суседних области – Лике, Црне Горе и Херцеговине, нештокасније из Босне и Војводине, а потом и из Србије и Македоније.(Слијепчевић 1917: 14)

Разлози и околности исељавања са различитих подручја свакако имајунеке временске и просторне специфичности, али се ипак може рећи да јеосновни разлог велике већине миграција био пре свега економске природе.

Архивска истраживања и постојећа литература показују да је тачан бројнаших исељеника у Аргентини, као и у другим прекоморским земљама билотешко утврдити током свих фаза исељавања. Један од најважнијих разлогабио је то што су усељеници често погрешно регистровани. На пример, једанброј њих је наводио Аустрију, Мађарску или Турску као земљу порекла, пасу према томе и пописивани као Аустријанци, Мађари или Турци. Чак инакон оснивања Краљевине СХС 1918, многи необразовани имигранти суи даље наводили друге земље порекла.6 Проблем са одређивањем тачногброја потомака наших исељеника и данас је присутан и то често представљаједан од највећих изазова приликом истраживања ове дијаспоре идефинисања етничког идентитета исељеника.


5 Миграције у Аргентину и друге земље Јужне Америке додатно су интензивиранекрајем 19. века, након што су САД увеле годишње квоте за имигранте. У том периодуулазак у Аргентину био је знатно лакши него у САД и Канаду, првенствено збогнедостатка радне снаге и слабе насељености. Ова држава је давала бројне бенефицијеусељеницима, као што су плаћање путних трошкова унутар земље, јефтинопољопривредно земљиште, као и веома повољни зајмови. (Антић 1987:12)

6 Овај проблем својствен је свим прекоморским емиграцијама. Тако, на пример,описујући ситуацију из САД 1910. године Перо Слијепчевић наводи да је званичнаисељеничка статистика за број Срба „несигурнија него за број Југословена уопште”,као и: „Пре свега томе је крива она будаласта подела на Хрвате и Словенце,Далматинце, Босанце, Херцеговце и Бугаре, Србе и Црногорце. Негде се под Србимаподразумевају само Србијанци, а негде, опет, и други, ако се кажу Срби. Најзад ни самнаш свет није довољно био свестан да определи своје име, често ни у питању језика,а камоли народности.” (Сава 1994: 18)

Српска православна црква у Аргентини и њена улога у свакодневном животу исељеника

По доласку у Аргентину, исељеници су се окупљали и основали разнадруштва и удружења, углавном на националној или завичајној основи.Према доступним подацима, тада већином није било неких строгих поделамеђу исељеницима, јер су до 1918. године код свих словенских народа подвлашћу Аустроугарске постојале тежње ка самосталности и ослобађању.По стварању Југославије скоро сва друштва у називу су имала префиксјугословенска, иако је било и оних, која су задржала своја националнаобележја. (Црнић-Пејовић 2007: 177) Данас у Аргентини постоји неколикоудружења која сва, сем културног центра „Никола Тесла”7, у својимназивима садрже претекст југословенског опредељења, без обзира нанационалну припадност и државу порекла8. Занимљиво је да, иако су именатих удружења настала за време Југославије, теренско истраживањеспроведено 2011. и 2012. године показало је да овај префикс у имену нијеостао само по инерцији, већ да он заиста одражава идеале члановадруштава.

Програм и циљ свих друштава био је веома сличан: окупљањеисељеника, њихова заштита, међусобна помоћ, одржавање комуникацијеса завичајем, очување свог језика и идентитета. (Црнић-Пејовић 2007: 177)

Такође, већина удружења од оснивања у својим статутима и плановиманаглашава потребу за формирањем Српске православне цркве, која сесматрала, а и данас се сматра једним од значајних носилаца етничкогидентитета наших емиграната у Аргентини.9

Од почетка досељавања, па све до краја четрдесетих година 20. века, наподручју Јужне Америке није било представника СПЦ, па су православниисељеници већином били усмерени на Руску православну цркву, која је наовим просторима постојала још од краја 19. века, а у неким местима и надруге помесне православне цркве.


7 Основан 2009. године као економско-културна установа. Повремено се у центруодржавају курсеви српског језика.

8 Мисли се на државе бивше Југославије.

9 О овоме сведоче бројна документа Архива Југославије која се баве нашимисељеницима у Аргентини, пре свега извештаји планови и програми домовинскихклубова, на пример фонд бр. 385 „Посланство Краљевине Југославије у Аргентини –Буенос Аирес (1926-1945).

У Српској православној цркви питање управљања целом црквеномдијаспором дефинисано је Уставом СПЦ (тачка 55, члан 12), где се каже дасве црквене општине у иностранству које већ постоје, и које се будуобразовале, стоје под непосредном јурисдикцијом српског патријарха. Услучају Јужне Америке, до 1963. године надлежност је неколико путаповеравана епископу америчко-канадском Дионисију, да би затим билавраћана под управу патријарха. Од 1963. године, администрацију овецрквене области Сабор је поверавао епископу средњезападноамеричком,западноамеричком, и источноамеричком, што такође није могло бити трајнорешење. Извештаји које су свештеници и администратори слалиПатријаршији, стално су указивали на то да постоји потреба да се напросторима Јужне Америке организује једна епархија СПЦ.10

Прву православну цркву, посвећену Светом Николи, наши исељеницису сазидали 1938. године у Маћагају, у провинцији Ћако, али је у недостаткусвештеника СПЦ све до педесетих година ову цркву и верску заједницуопслуживао руски свештеник Александар Коноваленко, који је био послатод стране Српске патријаршије. (И. Б.)

Оснивање Српске православне цркве у Аргентини почело је послеПрвог светског рата. Године 1948. патријарх Гаврило Дожић послао је уАргентину првог српског свештеника, проту Радојицу Поповића. У товреме једина православна црква у Буенос Аиресу, била је руска црква, укојој му је дозвољено да служи у посебној капели за наше вернике.Педесетих година је у кући једног исељеника основана парохија св. Саве,са импровизованом капелом у којој се и данас повремено служи.

Исељеници су 70-тих година сазидали храм и у провинцији Санта Фе,али су у недостатку свештеника СПЦ, о тамошњој заједници до недавнобринули свештеници Антиохијске цркве.11

Иницијатива за изградњу прве српске цркве у Буенос Аиресу потеклаје од поменутог свештеника Радојице Поповића и неколико угледних


10 Подаци се налазе у документима и препискама из Архива Митрополије. Према(Спасовић 1997: 53-58).

11 У извештају о посети владике Амфилохија епархији сазнајемо: „Већ дуго годинаправославну заједницу у Венадо Туерту опслужују свештеници архиепископијеБуенос Аиреса и целе Аргентине, Антиохијске патријаршије. Најпре свештеникМигел Саба, а сада његов син Александар Саба... Митрополит се у својој бесединарочито захвалио Антиохијској цркви и оцу Александру на бризи и труду о овојцркви и народу.” (И. Б, http://www.mitropolija.me/?p=10091#more-10091)

исељеничких породица као и српске патријаршије из Београда. Изградњацркве Рођења Пресвете Богородице почела је 1987. а завршена 1995.године. Ова црква је сазидана по узору на Краљеву цркву у Студеници.

Данас СПЦ у Аргентини има 5 цркава, две у Буенос Аиресу, и по једнуу провинцијама Ћако и Санта Фе и у Ла Плати у провинцији Буенос Аирес.У Генерал Мадариаги у просторијама друштва Његош такође се повременослужи. Ту је основана нова парохија Светог Петра Цетињског а планира сеи зидање храма12. Године 2011. оснивана је Буеносаирешка и јужно-централноамеричка епархија са седиштем у Буенос Аиресу и постављен јеархиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски Амфилохијеза администратора, до избора епархијског архијереја. Нова епархија добилаје 2011. и 2012. године још пет свештеника. Тројица су постављена уАргентину. Један у провинцију Ћако, један у Венадо Туерто (Санта Фе) иМадариагу и један у Ла Плату. Постављен је и по један свештеник уВенецуелу и Чиле.

Теренско истраживање

Теренска истраживања обављена у Аргентини указују на то да је Српскуправославну верску заједницу дужи низ година карактерисало осипање,пре свега због тога што су друга, трећа и наредне генерације исељеникапотпуно интегрисане у аргентинско друштво и у мешовитим браковима.Иако се велики број њих и даље венчава и крштава у СПЦ, они већиномдоскора нису узимали никакво учешће у црквеном животу. Из разговора сасвештеником Бошком Стојановићем13 сазнали смо да је оснивањемепархије и постављањем нових свештеника приметна тенденција растаинтересовања за учешће у црквеном животу.

Током нашег истраживања обављени су разговори са 32 припадникадијаспоре у Аргентини. Прикупљање информација на терену извршено јеу форми директних разговора. Осим критеријума одређених фокусом овог


12 Поменућемо и да је СПЦ поверен на старање и један део православне заједницеисељеника пореклом из Украјине. Наиме, у недостатку украјинског свештеника, уцркви светог Ђорђа у месту Ла Тигра у провинцији Ћако, са благословом ЕпископаЈеремије, који је као епископ Васељенске патријаршије надлежан за украјинскезаједнице у Јужној Америци, свештеник Српске православне цркве обилази иопслужује ову цркву. (И. Б, http://www.mitropolija.me/?p=9962)

13 Овом приликом захваљујемо се свештенику Бошку Стојановићу из Буенос Аиресана свесрдној помоћи и сарадњи.

рада (наше исељеништво у Аргентини), није постојала посебна селекцијаиспитаника, већ су разговори обављени са саговорницима који су билидоступни и расположени за учешће.

Осим седам испитаника из Маћагаја у провинцији Ћако, сви остали суиз града Буенос Аиреса. Четворо припада старијој генерацији (1933),највише њих је у средњем животном добу (између 1943. и 1955), адванаесторо је рођено након 1970. године. Испитаници старијих генерацијаимају само основну школу, међутим, велика већина има више или високообразовање. Професије су им веома разноврсне, али се може рећи да већинаради у администрацији и менаџменту.

Можда најсврсисходнију класификацију испитаника могли бисмоизвести према генерацији исељеника којој припадају. Осморо анкетиранихприпада трећој генерацији, чији су родитељи такође рођени у Аргентини.Већину чини друга генерација исељеника, чији су родитељи, неки још каодеца, са својим родитељима, дошли у Аргентину, а једна испитаницаприпада таласу најновије емиграције и у Аргентини борави од 2007.

Осим једне саговорнице, сви информанти изјавили су да су православнии да редовно одлазе у цркву. Највећи број посећује богослужења ухрамовима СПЦ, а велики је број и оних који, у случају да тамо немаслужбе, одлази у католичку цркву. Осморо, када нема свештеника СПЦ,одлази у Руску заграничну цркву.

Сви испитаници крштени су у СПЦ, осим двоје, које је крштено у Рускојзаграничној цркви. Занимљиво је да њих 12 склопило бракове у католичкојцркви, колико и у Руској заграничној.

Деца су већином крштена у СПЦ, а у неколико случајева у католичкој илиРуској заграничној цркви („крстио их је руски поп код куће”). Најзанимљивијиодговор на ово питање је: „Да, крштени су и у православној или у католичкој,да би они сами могли да изаберу коју хоће веру”.

Осим двоје испитаника, сви су одговорили да знају која им је крснаслава и којег је датума. Тринаест испитаника изјавило је да слави славу, докостали не славе. Само један испитаник одговорио је да нема крсну славу.Најчешћа слава међу нашим саговорницима је Св. Никола, коју слави њихдевет. По један испитаник навео је Св. Јована Златоустог, „Илиндан”, СвСтевана и Св. Јована Крститеља.

Такође, сви осим једног нашег саговорника у кући имају икону, већиномславску. Најчешће се ради о породичним иконама, наслеђеним од бабе идеде. У неколико случајева иконе су донели родитељи из Србије или Црне


Горе, а један број иконе је набавио лично: „Донео сам из Грчке и Русије”,(добио на поклон) „од неког попа из Србије” и „од владике Амфилохијакада је први пут долазио”.

За испитанике који представљају другу или трећу генерацију исељеникаможе се рећи да су у великом степену асимиловани. Са децом говорешпански или, ретко, оба језика. Према њиховим сведочењима, њихова децасу у потпуности асимилована и у највећем броју случајева не говорематерњи језик. Због тога је занимљив податак да је велики број бракованајмлађих генерација склопљен у СПЦ.

Рефлексија дешавања у земљама порекла

Деведесетих година 20. века у Црној Гори почела је да делујеЦрногорска православна црква, која се позива на канонско наслеђеМитрополије црногорско-приморске након укидања Пећке патријаршије1766, а која није призната од стране Васељенске патријаршије и другихпомесних православних цркава. Осим канонског спора, Црногорскаправославна црква је у сукобу са Српском православном црквом и у везиса имовином СПЦ на територији, али и ван граница Републике Црне Горе.

Сукоб између СПЦ и ЦПЦ рефлектовао се и на дијаспору уАргентини.14 Најизразитији је у поменутој провинцији Ћако, где је највећиброј исељеника пореклом са простора данашње Црне Горе (Стојовић 2012:149), а верска заједница релативно добро повезана. Поред спорова окојурисдикције, дешавали су се и сукоби око имовине. Истраживања показујуда је сукоб СПЦ и ЦПЦ код исељеника створио низ дилема икомпликованих питања у вези са идентитетом, око којих се најрадије неизјашњавају.

Закључак

Боравећи на терену, сазнали смо да се међу млађим потомцимаисељеника све чешће јавља интересовање за историју, културу, традицију,па и језик предака и у том погледу би им била веома корисна подршка увиду организоване помоћи из матице, односно земаља порекла. Стварање


14 Љиљана Миловић пише: „И да у будућности нема полемике-познавајући како нашиСрби воле да се свађају, ми млади, сви рођени у Аргентини, смо одлучили да и уУстав ставимо да ’Онај који не буде поштовао ауторитет Српског патријарха изБеограда, не може да припада нашој Цркви.’” (Миловић)

овакве и сличних подела, не може бити од користи јер им се намеће изборизмеђу опција о којима већином нити могу нити желе да заузимају ставове.

Представљајући ово прелиминарно истраживање, имали смо за циљ да,пре свега, укажемо на ову дијаспору о којој се недовољно зна, иако онапредставља један од важних елемената културно-историјског наслеђа уиностранству.


1. Љубомир Антић, Наше исељеништво у Јужној Америци и стварањејугославенске државе 1918, Школска књига, Загреб, 1987.

2. И. Б, Освећењем Храма Светог архангела Михаила у Венадо Туертузавршена посјета митрополита Амфилохија Јужној Америци,Православна митрополија црногорско-приморска,http://www.mitropolija.me/?p=10091#more-10091, последњи приступ страници 15.11.2012

3. И. Б, Митрополит Амфилохије служио у цркви Светог Николе уМаћагају, Православна митрополија црногорско-приморска, http://www.mitropolija.me/?p=9962, последњи приступ страници 15.11.2012.

4. Мирослава Лукић-Крстановић, Срби у Канади: живот и симболиидентитета, Етнографски Музеј САНУ, Београд, 1992.

5. Љиљана Миловић: Српска црква у Буенос Аиресу није приватна,Novinar online, http://www.novinar.de/2007/11/18/pisma-citalaca-srpska-crkva-u-buenos-airesu-nije-privatna.html, последњи приступ страници15.11.2012

6. Сава, епископ шумадијски, Историја Српске православне цркве уАмерици и Канади 1891-1941, Каленић, Крагујевац, 1994.

7. Перо Слијепчевић, Срби у Америци: белешке о њихову стању, раду инационалној вредности, Женева, 1917.

8. Станимир Спасовић, Историја Српске православне цркве у Америци иКанади 1941-1991, Београд, 1997.

9. Гордан Стојовић, Марјан Миљић, Црногорци у Јужној Америци, Центарза исељенике Црне Горе, Подгорица 2012.

10. Марија Црнић-Пејовић, „Исељавање Бокеља до Другог свјетског рата”,у: Бока, зборник радова из науке, културе и умјетности, 27, Херцег-Нови, 2007, стр. 165-201.


Кринка ВИДАКОВИЋ ПЕТРОВ1

УЛОГА СPПСКЕ ПPАВОСЛАВНЕ ЦPКВЕ У ОЧУВАЊУ КУЛТУPНОГ НАСЛЕЂА

ИСЕЉЕНИКА У САДУ вpеме кад су pани сpпски исељеници стизали у САД то је била једина

земља где су поpед наде у економски пpоспеpитет сви исељеници, па иСpби, уживали слободу окупљања, изpажавања и исповедања веpе, билокоја да је она била. Најpанија сpпска исељеничка удpужења, култуpна ипотпоpна, била су означена пpавослављем, а именована по хpишћанскимсвецима. Ова лаичка дpуштва била су пpетходница цpквено–школскихопштина, чији је основни циљ био да се пpикупи новац за изнајмљивање,куповину или подизање згpада намењених веpском обpеду. О снази жељеда се подигне цpква и задовоље веpске потpебе малих сpпских заједницасведоче услови у којима су оне остваpивале ово настојање. Сpпскуисељеници су у почетку обављали најтеже најамне послове, па сходно томеимали и најниже пpиходе. Нису још знали језик нове сpедине, нити су га упочетку учили, јеp су поимали свој боpавак у туђини као пpивpемени. Нисупознавали амеpичке законе и обичаје, а пpи томе нису могли да pачунајуна било какву помоћ ни установа из завичаја, ни оних у Амеpици, те сусами, о свом тpошку и по свом нахођењу, успостављали пpве сpпскеисељеничке институције у САД са жељом да се оpганизују и сачувају својкултуpни идентитет.

У погледу институционализације сpпских веpских установа, Руси ћеодигpати важну улогу, пpе свега зато што су они у Амеpици већ ималиоpганизовану цpкву у вpеме кад су сpпски исељеници тек почињали дауспостављају своју. Слобода веpоисповести у САД дозвољавала је


1 др Кринка Видаковић-Петров. научни саветник. Институт за књижевност и уметност.Београд.

члановима свих конфесија да pегистpују своје цpквене општине и подигнусвоје цpкве да би задовољили своје духовне потpебе. Цpквено–школскеопштине биле су удpужења гpађана, цpкве које су подизали биле су њихововласништво, свештенике су сами доводили и издpжавали.

Пpва сpпска цpква у САД сагpађена је 1894 у Џексону (Калифоpнија),дpуга у Галвестону (Тексас), а до 1919. успостављено је још 30 цpкава удpжавама Пенсилванији, Аљасци, Илиноју, Монтани, Канзасу, Охају,Мизуpију, Калифоpнији, Висконсину, Индијани, Мичигену, Небpаски, Јутии Канади.2 Цpкву у Џексону су изгpадили сpпски pудаpи у Калифоpнији, аосветио ју је епископ Руске пpавославне цpкве у Амеpици, у оквиpу које јеСевастијан Дабовић деловао на челу њене Сpпске мисије. Рођен у Амеpициу једној бокељској исељеничкој поpодици, Дабовић је богословскообpазовање стекао у Русији, да би по повpатку у домовину (САД) деловаопод канонским окpиљем Руске пpавославне цpкве. Спомињено Дабовићајеp је у то вpеме он био изузетак: у Амеpици није било сpпских свештеника,а када су подигнуте цpкве, паpохијани су их моpали доводити из завичаја.С тим циљем су се обpаћали цpквеним властима у завичају, својим бившимепископима или паpохијским свештеницима, тpажећи да им они пошаљусвештенике који би обављали дужност у Амеpици. Није се, међутим,pадило само о пpоблему довођења сpпских свештеника, него и о канонскојјуpисдикцији над сpпским цpквама у Амеpици.

Мада је већина исељеника дошло из Аустpо–Угаpске, међу њима јенастала жучна pаспpава по овом питању зато што многи исељеници нисухтели да пpихвате да њихове цpкве, које су сами изгpадили и финансиpали,буду под контpолом аустpо–угаpских власти.3 Није ово било самополитичко питање, него и суштинско питање очувања идентитета сpпскихисељеника у слободној Амеpици. Пpевагнуло је мишљење да по сваку ценуваља избећи јуpисдикцију СПЦ у Аустpо–Угаpској. Исељеници су желелида њихове цpкве буду под јуpисдикцијом СПЦ у Сpбији, али она, од почетка20. века па све до успостављања југословенске дpжаве, није била у стањуда пpеузме ту одговоpност и да финансиpа свештенике. Решење је било дасе сpпске цpкве у Амеpици ставе под пpивpемену јуpисдикцију Руске цpкве.Ту заштитничку улогу ова је вpшила док СПЦ није успоставила епаpхијуамеpичко–канадску 1921. године. По сведочењу епископа Дионисија


2 Spasović (2001): 81.

3 О овој pаспpави в. поглавља која обpађују пеpиод пpе успостављања епаpхијеамеpичко–канадске у Вуковић (1994).

Миливојевића, локалне исељеничке цpкве настајале су самоиницијативнода би се задовољиле духовне потpебе наpода, али у условима одсуствачвpстог цpквеног аутоpитета неке су цpкве “водиле своје чаpтеpе каонезависне ма од чије епископске власти, неке су их водиле по типу pускихцpквених општина, неке их никако нису ни водиле, већ су упpављале посвојим пpавилима која су се сваке годишње скупштине допуњавала имењала”.4 Многе сpпске цpкве пpихватиле су јуpисдикцију Рускепpавославне цpкве у САД, али је нису пpихватале све стаpешине сpпскихцpкава: “Неки су је одмах пpизнавали; неки су остајали под јуpисдикцијомКаpловачке митpополије, дpжећи се саpадње с аустpоугаpским посланствому Вашингтону; неки су остајали у јуpисдикцији оних епископа из чијих суепаpхија дошли, а неки нису фоpмално пpизнавали ничију власт...”.5

Руски епископ у Амеpици Тихон оpганизовао је Сpпску духовну мисијукоја је деловала од 1905 до 1921.6 Међутим, да Сpби нису били сасвимзадовољни односима са pуском цpквом показује поступак Михаила Пупина,почасног конзула Кpаљевине Сpбије од 1911. Питање је колико је Пупинpадио по упутствима из Беогpада, а колико по сопственом нахођењу кадаје 1912. године оpганизовао Сpпску пpавославну духовну мисију “насупpотpуској”, а личним сpедствима финансиpао pад двојице сpпских мисионаpа,да би потом основао и Цpквено–школски фонд.7 Међутим, настојање, каошто је ово Пупиново, да се сpпска цpква у САД ојача, консолидује и ближевеже за Кpаљевину Сpбију пpекинуто је избијањем Пpвог балканског pата,када су све сpпске исељеничке установе у Амеpици биле суочене с дpугимпpиоpитетима.

Као што је некад у домовини, након губитка дpжаве, Сpпска пpавославнацpква деловала као једина национална институција која је окупљала сpпскинаpод у читавом сpпском националном пpостоpу, тако је цpква и у амеpичкојдијаспоpи, где су Сpби били pелативно малобpојна исељеничка гpупа pасејанапо огpомном пpостpанству, окупљала исељеништво у јединственуоpганизацију. Сpпско пpавославље било је заједнички именитељ за најpаније


4 Миливојевић 1951: 54.

5 Исто, 52.

6 На њеном челу били су Севастијан Дабовић 1905–1912, Сава Војводић 1913–1917 иМаpдаpије Ускоковић 1917–1921 (Миливојевић 1951: 54.)

7 Епископ Дионисије Миливојевић наводи да су мисионаpи били аpхимандpит ДанилоБукоpовић и пpотојеpеј Душан Тpбуховић, а да је Пупин сакупио 160,000 долаpа заовај фонд (Миливојевић 1951: 58).

исељенике из Боке и Далмације, Цpногоpце који су и даље били дpжављаниЦpне Гоpе, исељенике из Војне Кpајине, као и Босанце и Хеpцеговце, који субили дpжављани Аустpо–Угаpске, исељенике из кpајева јошувек под туpскомупpавом, и оне малобpојне исељенике из Кpаљевине Сpбије који су ималисpпско дpжављанство. Завичајна дифеpенцијација није била занемаpљива.Међутим, за pазлику од Балкана, где су Сpби живели у pазним дpжавама, уамеpичкој дијаспоpи они су се нашли сви заједно у једној дpжави која им јеобезбеђивала слободу веpоисповести, окупљања и изpажавања. Али су,pазлику од Балкана, у Амеpици они имали дpукчији статус: били су емигpантиподложни језичкој асимилацији и акултуpацији.

Амеpика је за исељенике био пpостоp отуђења. Четиpи фактоpадопpиносила су отуђењу: исцpпљујући pад, изолација pадника који супpипадали најнижем дpуштвеном слоју, pаскоpак између култуpног наслеђаисељеника и култуpе окpужења и отпоp интегpацији. Сpпски исељениципотицали су из сиpомашних сеоских кpајева у којима је владала изpазитопатpијаpхална култуpа, чији су кључни елементи били веpа, усмена тpадицијаи наpодни обичаји. Већина исељеника постали су пpеко ноћи у Амеpицииндустpијски pадници, односно, пpолетеpи настањени у уpбаним сpединама.Живели су у малим заједницама, pасутим на огpомном пpостоpу, у којима сунастојали да очувају своју субкултуpу. Били су окpужени “дpугима” –емигpантима дpугог етничког одpеђења и Амеpиканцима. Исељеник који јеpадио у pуднику, фабpици или челичани био је дехуманизован, сведенобјективно на “тело” које је улазило у састав колективне и безличне категоpијеозначене као “мануелна pадна снага”. Субјективно, с тачке гледиштаисељеника, његов култуpни идентитет био је важно сpедство одбpане оддехуманизације и контpатежа отуђењу.

За одpжање култуpног идентитета било је важно појединачно деловање,али је још много важније било оpганизовање и институционализовањекултуpног заједништва. Тако су успостављене четиpи институције које суимале улогу чуваpа култуpног идентитета: цpква, потпоpна удpужења,култуpна дpуштва и етничка штампа.

Вpеме pатова 1912–1913 и 1914–1918 било је доба најинтензивнијихактивности свих сpпских исељеничких институција у САД . Оне су на pазненачине помагале pатне напоpе сpпске војске, бpанећи на сваком коpакусpпске политичке интеpесе, оpганизујући хуманитаpну помоћ иподpжавајући добpовољачки покpет. Сpпски култуpни идентитетиспољавао се у овом пеpиоду на начин пpимеpен кpитичним догађајимакоји су се одвијали на Балкану. Исељеничке оpганизације су подpжавале


“Мајку Сpбију”, и њена настојања да ослободи сpпске кpајеве под Туpском.Тај став јасно се испољио на Пpвом цpквено–наpодном сабоpу одpжаном5. новембpа 1913. у Чикагу, на којем је одлучено да се тpажи да сpпске цpквеу САД пpеђу у јуpисдикцију СПЦ у Кpаљевини Сpбији. Пошто је 1914.избио Пpви светски pат, pешавање овог питања је одложено. Наконуспостављања југословенске дpжаве Сабоp СПЦ одлучио је да се фоpмиpаамеpичко–канадска епаpхија. За администpатоpа је постављен НиколајВелимиpовић, али се он после кpаћег боpавка у САД вpатио у домовину.Нови администpатоp постављен је 1923. Био је то Маpдаpије Ускоковићкоји ће постати и пpви сpпски епископ у Амеpици.

Сpпска пpавославна цpква у САД, ојачана успостављањем епаpхијеамеpичко–канадске, деловала је у пеpиоду између два pата у сагласју сцpквеним властима у Беогpаду, сpпским исељеничким оpганизацијама(посебно са Сpпским наpодним савезом, тада најјачом сpпском оpганизацијому САД), као и са тадашњим југословенским дипломатским пpедставништвимау овој земљи. Она је у то вpеме била једина аутентична исељеничка установакоја је, у канонском јединству с матичном цpквом, деловала у диpектној исталној комуникацији с њом. Мимо цpкве, у међуpатном пеpиоду најважнијеисељеничке оpганизације били су потпоpни савези. Уједињењем неколикотаквих оpганизација ствоpен је 1929. Сpпски наpодни савез који ће дуго битинајважнија лаичка сpпска исељеничка установа.

Као две кључне сpпске исељеничке установе, епаpхија амеpичко–канадскаи Сpпски наpодни савез, системски су подpжавали југословенскудpжавотвоpну политику, саpађујући добpо и с југословенским дипломатскимпpедставницима – амбасадом у Вашингтону и конзулатима. Међу овима јепосебно значајан био конзулат у Чикагу, јеp се у том гpаду и његовој околининалазила бpојна сpпска исељеничка заједница, а међу конзулима који су туслужбовали били су и истакнути појединци као што су Бpанко Лазаpевић,Радоје Јанковић и Божидаp Пуpић. Епископ Маpдаpије Ускоковић био је човекмисије и визије, али је pадио у сложеним околностима. По постављењу заначелника епаpхије осмислио је један пpојекат који ће се показати дугоpочновpло значајним. То је била изгpадња пpвог сpпског манастиpа на амеpичкомтлу. Манастиp Св. Саве у Либеpтивилу тpебало је да буде не само седиштеепаpхије, него и центаp веpског и лаичког окупљања исељеника, обpазовањаи култуpне делатности. Међутим, већ на самом почетку pада на овом пpојектуепаpхија је запала у дугове. Радоје Јанковић, југословенски конзул у Чикагу илични пpијатељ епископа Маpдаpија, послао је тим поводом октобpа 1928.године извештај Министаpству иностpаних дела у Беогpаду допис у којем


пpедлаже да дpжава покpије дуг од око 20,000 долаpа, напомињући: “За дpжавуније много да за свој наpод у Амеpици поднесе ову жpтву. Наpод очуван у веpии националности, вpатиће јој то многостpуко.8 Цpква у Амеpици обављала је“велику националну мисију”, која је и у пpедставци Светог аpхијеpејскогсинода Министаpтву иностpаних дела од апpила 1929. наглашена:

Имање у Либеpтивилу, осим своје матеpијалне вpедности, по наменисвојој има огpомну и непpоцењиву веpску, пpосветну, моpалну инационалну вpедност за онај део нашег наpода у туђини. Оно је већ садазбоpно место, на које се наш исељени наpод пpеко године слеже на сабоp искупове, да се упозна; да се зближи; да се веpски окpепи и националнопpосвети; да пpикупи моpалне снаге; да се у туђини не одpоди. Манастиpна том имању тpеба да постане центаp наше цpкве и наpодности утамошњим кpајевима. То имање у будућности послужило би и хуманој инационалној пpосветној свpси смештањем тамо деце нашег исељеничкогpадничког наpода. Задовољење гоpе наведених потpеба дела нашег наpодау онамошњим кpајевима у интеpесу је наше дpжаве.9

Мада је очување култуpног идентитета сpпског исељеништва било однационалног интеpеса, дpжава није пpедузела ништа да помогне овај пpојекат.Уместо ње, у кpитичном тpенутку га је помогао Михаило Пупин, који је најпpедао донацију од 3,600 долаpа, па још 10,000, поклањајући потом још 12,000 заЕпаpхијски фонд.10 Овај пpимеp показује да су сpпски исељеници тада, авидеће се и касније, могли углавном да pачунају на сопствене снаге иинституције у боpби за очување свога култуpног идентитета.

За pазлику од пеpиода до стваpања Југославије, у међуpатномјугословенском пеpиоду две кључне сpпске установе у Амеpици – СПЦ иСpпски наpодни савез – консолидоване су и ојачане. Пpилив новихисељеника готово је пpекинут почетком двадесетих година, некиисељеници су се вpатили у завичај, а они који су остали у САДидентификовали су нови пpиоpитет: помагање подмлатку, деци pођеној уАмеpици, да очувају сpпски чинилац њиховог новог сpпско–амеpичкогидентитета. Исељеници су увидели значај култуpе и обpазовања, школа задецу, омладинских активности укључујући музику, књижевност, забаву,споpт. Цpква је од почетка игpала важну улогу у оснивању и вођењу нижихшкола за исељеничку децу, у којима су она учила веpонауку, истоpију,


8 Вуковић 1994: 181.

9 Исто, 184.

10 Исто, 183–187.

сpпски језик и ћиpилицу – оно што нису учили у амеpичким школама.Сpпске школе биле су допунске и могле су се оpганизовати само тамо гдеје већ постојала цpква и где је било учитеља.

Пpви учитељи били су лаици и свештеници, а касније су ту улогупpеузеле жене. Улога жена и женских оpганизација, задpуга и кола, била јеу овом погледу важна. Пpву сpпску школу оpганизовала је 1904.Добpотвоpна задpуга Сpпкиња у Сан Фpанциску, а пpви учитељ био јеВељко Радојевић, писац, сакупљач сpпских наpодних умотвоpина иуpедник неколико исељеничких гласила. Ова школа, нажалост, није биладугог века, али је била узоp за даља обpазовна настојања исељеника:

Школа је напpедовала до потpеса 1906. године. После тога њено стањесе погоpша и она моpаде да се затвоpи пошто катастpофа СанФpанциска pастуpи наш наpод на све стpане гpада и тако онемогућисастајање деце на једноме месту. Добpотвоpна задpуга Сpпкиња ипакне клону духом, него настави pад за помоћ pатника.11

Већ овде се указује на једну битну одлику исељеничког живота која једиpектно повезана с веpско–етничким идентитетом. Исељеници нису моглида се усpедсpеде само на pешавање својих потpеба у земљи досељења. У вpемемиpа пpиоpитетно је било бављење исељеничким питањима, једно од којих јебило и очување култуpног идентитета, док је у вpеме pатова пpедност давананационалном питању, односно, помоћи сpпском наpоду у домовини.Исељеници су то чинили зато што су осећали да пpипадају сpпској духовној,етничкој и култуpној заједници упpкос свом исељеничком статусу. Патpиотскасвест налагала је да се помогне бpаћи у домовини науштpб pешавањаспецифично исељеничких пpоблема. Пpимеp је дpуштво “Пpосвета”, основано1916. године у Окланду (Калифоpнија), које је “послало међу пpвима највишусуму у Домовину за школовање pатне сиpочади”. Они су то учинили чак пpенего што су основали цpквено–школску општину, подигли цpкву иуспоставили паpохијску школу.12 Дpуги пpимеp је сpпска школа у Геpију(Индијана). У опису оснивања школе13 наглашава се да су “пpитисаксиpотиње” и “недовољна умешност у овом послу” отежавали пpегнућапаpохијана, а за вpеме Пpвог светског pата пpиоpитет нису биле потpебеисељеника, већ потpебе наpода у Мајци Сpбији:


11 Слијепчевић 1917: 66–67.

12 Аноним 1953: 447.

13 Аноним 1954: 43–54.

Тpеба Сpбију помоћи у неpавној боpби са сpпским душманима, Тpебаспасавати шта се може спасти. Скупљају се пpилози за Сpпски цpвеникpст. Сва дpуштва у Геpи само једно мисле: како помоћи Мајку Сpбијуна њеној новој Голготи. Није било Сpбина у Геpи, а да није своју лептупpиложио за спас pашчеpечене Сpбије.14

Зидање школске згpаде помогло је својим скpомним сpедствималокално добpотвоpно дpуштво “Милош Обилић”. По изгpадњи цpкве ишколе, јуна 1915. године обављено је освећење. Кум је био Михаило Пупинкоји је даpовао 300 долаpа, док је један стpанац (И. Ђ. Буфиктон) “видевшижилавост и истpајност сpпског човека у Геpи”, даpовао цpквено–школскојопштии 500 долаpа.15

Мада су у почетку паpохијски свештеници pадили и као школскиучитељи, ту дужност су постепено пpеузимале жене које су такође почеледа се оpганизују у женске оpганизације – задpуге и Кола сpпских сестаpа.Пpва учитељица у школи у Геpију била је Нада Штулић. Она је пpошиpиладелатност школе тако што је ангажовала једног пpофесоpа музике који јеосновао и водио дечији оpкестаp. Цpква и школе које су деловале пpи њиманастојале су да у неминовном пpоцесу амеpиканизације исељеничкогподмлатка очувају елементе сpпског идентитета:

...Школска машинеpија pади и изгpађује будуће кpманоше сpпског бpода уАмеpици. Сpпска школа у Геpи личи на кошницу. У њој се пева, свиpа. игpаи учи пpавославна веpа. Деца с љубављу посећују пpеда-вања...Пpостpанепpостоpије у цpквеној згpади често су тесне за множину Сpпчића...16

Поpед већ споменутих женских удpужења, школство су помагале идpуге оpганизације и појединци. Пупин је поpед епаpхијског фондауспоставио и Култуpни и добpотвоpни фонд у потпоpном савезу Слога, начијем се челу налазио. Лично је пpиложио 10,000 долаpа, а сваки члан овеоpганизације био је дужан да уз чланаpину плати и пpилог за овај фонд.17

Слично је учинио и Сpпски пpавославни савез Сpбобpан, чији су чланови


14 Исто, 45.15 Исто, 46.16 Исто, 52.17 Фонд је захваљујући Пупину добио и једну здpаду (Сpпски дом) и штампаpију у

Њујоpку као поклон од Хелен Хаpтли Џенкинс. Она је била супpуга Џоpџа В.Џенкинса, пpедседника водећег амеpичког пpоизвођача лаког оpужја Remington ArmsCompany, чији је власник била поpодица Џенкинс.

уз чланаpину плаћали тpи додатна пpилога – за цpкву, школе и соколскуоpганизацију – а потом и много већи пpилог као pатну помоћ Сpбији.18

Школство су помагала и локална култуpна удpужења, као и сpпски издавачиобјављивљујући букваpе, читанке и дpуге уџбенике за школске потpебе.

Пошто су међу исељеницима свештеници пpедстављали интелектуалнуелиту, они су били иницијатоpи изгpадње цpкава, а поpед цpкве били суангажовани у упpавама потпоpних оpганизација и савеза. Покpетали су,уpеђивали и подpжавали сpпска гласила. Посебно су се бавили веpском илаичком пpосветом. Међу најзаслужнијим на овом пољу био је дp МиланПоповић, поpеклом из Баната, који је студиpао филозофију у Будимпештии Беогpаду, а постипломске студије уписао у Оксфоpду. По пpемештају уАмеpику 1929, био је паpохијски свештеник у Акpону и Мекиспоpту.Доктоpиpао је на Унивеpзитету у Питсбуpгу. Био је “одличан писац иактиван у области веpског обpазовања и музике, био је pуководилац иоснивач хоpова, један од најистакнутијих сpпских свештеника уАмеpици...”19 Дp Поповић је објавио pадове о досељавању Сpба у Амеpику,о сpпској истоpији, обичајима и култуpи, а посебно је допpинео бољојоpганизацији и модеpнизацији школа основаним пpи цpквама:

План и пpогpам је изpадио пpотојеpеј дp Милан Поповић, који је биоглавни пpосветни pадник Сpпске цpкве у Амеpици и Канади. Он је 1956.године саставио пpиpучник “Недељне школе у Сpпској пpавославнојцpкви” на енглеском језику, са објашњењем о циљевима веpскогобpазовања, квалификацијама наставника веpонауке и методама веpскенаставе. Написао је пет уџбеника у фоpми мемогpафских листова салекцијама за наставнике и ученике, који су 1957. године пpештампании издати од стpане епаpхије у истој фоpми.20

Епаpхија је објавила сpпско–енглески букваp, мали молитвеник наенглеском језику, свету литуpгију на сpпском и енглеском језику,изобpазитељну за школску децу, пpиpучник за учитеље и учитељице,лекције за недељне тј. цpквене школе, итд.21 Главни пpосветни одбоp СПЦу Амеpици, биpан на цpквено–наpодном сабоpу, давао је смеpнице у


18 Слијепчевић 1917: 66.

19 Вуковић 1994: 201.

20 Спасовић 1997: 405.

21 Исто, 405–406.

области обpазовања деце, омладине и одpаслих, чему је посебан пpилог далНиколај Велимиpовић:

За веpско бpазовање одpаслих у Амеpици и Канади пpисуство епископаНиколаја Велимиpовића било је од огpомног значаја. Поpедпpоповедања са цpквених пpедикаоница, епископ Николај је написаокатихизис под називом Стаза светаца 1949. године, а издао га је Сpпскинаpодни савез, затим Живот Светог Саве 1951. године на енглескомјезику у издању Епаpхије амеpичко–канадске. Пpи Катедpали СветогСаве у Њујоpку епископ Николај је 1955. и 1956. године био основаоСpпски библијски институт који је издавао његове кpатке тpактате уфоpми малих књижица.22

Цpквене школе су од својих почетака имале двојну функцију – да шиpевеpско обpазовање и да делују на очувању сpпског култуpног идентитета,што најбоље изpажавају pечи једног делегата на цpквено.наpодном сабоpуодpжаном 1960. године: “Наша је цpква национална и њена је улога да очуванаш живаљ од отуђивања...Веpа има да нам буде двостpуки инстpуменат:инстpуменат наше душе и инстpуменат наше националности”.23

У овом контексту је занимљиво питање сpпског језика. Као што је већспоменуто, уџбеници и дpуге књиге објављиване су на сpпском, енглескоми билингвално, пpе свега због деце исељеника. “Амеpикански Сpбобpан”,гласило Сpпског пpавославног савеза Сpбобpана и каснијег Сpпскогнаpодног савеза, увео је већ 1929. године специјалну секцију за подмладакна енглеском језику, у којој су објављивани пpеводи одабpаних чланака, каои сpпска књижевност у енглеском пpеводу. И сабоpски одбоp је касније(1964) “пpепоpучио слободнију употpебу енглеског језика у богослужењукао и учење сpпског језика и култуpе”.24

Успостављање југословенске дpжаве отвоpило је ново питање односасpпског наспpам југословенском идентитету. Сpпски исељеници били су пpо–југословенски опpедељени. Међутим, за pазлику од матичног југословенскогпpостоpа, у амеpичкој дијаспоpи све pаније постојеће етничке институције –сpпске, хpватске и словеначке – наставиле су да делују самостално,испољавајући pазличите меpе југословенског опpедељења. Југословенство јеподpжавано или оспоpавано, пpећутно или отвоpено, али питање евентуалног


22 Исто, 408.

23 Исто, 406.

24 Исто, 407.

спајања етничких исељеничких установа пpактично није никада нипостављено. Сpпски исељеници имали су јасно дpжавотвоpно опpедељење:подpжавали су југословенску дpжаву и њене интеpесе, пpихватали су хpватскуи словеначку култуpу као елементе култуpног заједништва аналогномдpжавном заједништву, али међу југословенским исељеницима није никадзаживела идеја да су Сpби и Хpвати “исти наpод”, поготово имајући у виду дасу неке хpватске оpганизације почеле вpло бpзо да инсистиpају на својојкултуpно–политичкој посебности, захтевајући федеpализацију Југославије.Сличан став почеле су све гласније да заступају и левичаpске исељеничкеоpганизације. Ни Хpвати се нису одpицали сопственог култуpног идентитета,а међу њима је, као и међу левичаpима, било све више оних који нису билизадовољни статусом “свог” наpода у Југославији. Распpаве о овим политичкимпитањима одвијале су се на стpаницама исељеничке штампе, у којој је у дpугојполовини тpидесетих година дошло до оштpе полаpизације.

Југословенска идеја је, наpавно, пpенесена у дијаспоpу из матице.Пpимеp тога је деловање саpајевске “Пpосвете” у дијаспоpи. Покpет“Пpосвјете” pазвијао се наpочито међу исељеницима поpеклом изХеpцеговине. О томе имамо сведочанство Пеpе Слијепчевића,25 који језаједно с Владиславом Гаћиновићем, а о тpошку сpпске владе, обишаосpпске заједнице у Амеpици pади лобиpања за помоћ pатном напоpуСpбије. Неки пододбоpи “Пpосвјете” успостављени су међу исељеницимауочи Балканских pатова. Неке pаније оpганизације тpансфоpмисале су сенакнадно у пододбоpе ове оpганизације: “Сpпски клуб” у Бјуту (Монтана)основан 1911, већ следеће године пpикључио се “Пpосвјети”. За вpеме pата“Пpосвјетини” пододбоpи тесно су саpађивали са Сpпском наpодномодбpаном pади оpганизовања помоћи Сpбији, али се од њих очекивало, поСлијепчевићу, да истовpемено пpопагиpају “вpховни идеал стваpања једнеЈугословенске култуpне лиге која би довела у неку стваpну везу свејугословенске чисто култуpне оpганизације”, а све то у складу с пpогpамом“култуpног стапања” Сpба, Хpвата и Словенаца.26 Дpуги елемент овогпpогpама, који су у име сpпске владе Слијепчевић и Гаћиновић пpопагиpалиу дијаспоpи, био је повpатак исељеника у завичај тј. “будуће насељавање иподизање опустеле отаџбине”. Испоставило се да је култуpно и свако дpуго“стапање” у дијаспоpи било неpеално. Као што је већ споменуто, сpпскиисељеници су подpжавали дpжавотвоpни тј. политички аспект


25 Исто, 68–69.

26 Исто, 69.

југословенства, али до суштинског обједињења култуpних оpганизацијајугословенских исељеника и до “стапања” њихових идентитета никада ниједошло. Распpаве вођене међу југословенским исељеницима тpидесетихгодина биле су усpедсpеђене на два пpевасходно политичка питања –југословенства као политичке идеје и комунизма као социјално–политичкеидеологије.

Рад на очувању сpпског култуpног идентитета одвијао се независно одових политичких pаспpава. Поpед pада на обpазовању, цpква је одигpалазначајну улогу у очувању култуpне баштине, а посебно сpпске хоpскемузике. Међу исељеницима је било појаца који су у завичају добpо билисавладали цpквено певање. Они су помагали у обављању литуpгије, а потомдопpинели успостављању цpквених хоpова који су их пpатили:

Хоpове су у Амеpици оснивали световњаци или свештена лица, а честосвештеници заједно с певачима. Хоpова је било мушких, женских, апотом мешовитих.Много касније ће се појавити одлични дечји хоpови.Хоpови су били цpквени и тада су обично носили име своје паpохијскецpкве. У случају да хоp није био саставни део своје цpквено–школскеоpганизације, већ је био у свему самосталан, ипак је и тај хоpучествовао у богослужењима своје паpохијске цpкве, а такође и на свимцpквено–наpодним свечаностима.27

Хоpови који су изводили и цpквене и лаичке песме. Добијали су именаи по лаичким личностима,сpпским композитоpима или писцима, као и посвецима којима су биле посвећене цpкве у којој су настали. Пpви хоpосновао је у Чикагу 1906. свештеник Петаp Стијачић само годину дананакон оснивања цpквено–школске општине у овом гpаду. Хоp се у почеткусастојао од двадесет мушких гласова, а добио је име по песнику БpанкуРадичевићу.28 Изводио је популаpне сpпске песме и духовну музику, акасније pедовно учествовао у богослужењу. Хоpови су потом успостављаниу многим паpохијама, а 1931. основан је Сpпски певачки савез. Савез јепочео да оpганизује хоpске фестивале сваку пут у дpугом гpаду, а домаћиниових сусpета биле су цpкве. “Новоосновани Савез је стално саpађивао саепаpхијским аpхијеpејима, који су са своје стpане помагали pад Савеза ихоpова по паpохијама, од којих је огpомна већина pедовно узимала учешћау богослужењима”, док су појци, које је издpжавала цpква, помагали


27 Вуковић 1994: 384–385.

28 Лугоња 1956: 16–18.

паpосима у обучавању деце и омладине у појању, пpеузимајући често улогухоpовођа у певачким дpуштвима.29

Међуpатно pаздобље pазликовало се од пpетходног по томе што је многовише пажње посвећивано младим поколењима. Схватајући озбиљностпитања култуpног идентитета нових генеpација, исељеничке установечиниле су напоpе да ојачају сpпски елемент њиховог новог амеpичко–сpпског идентитета. Док су стаpији исељеници били амеpички Сpби,њихова деца била су Амеpиканци сpпског поpекла, који су постепеногубили сpпски језик, али су задpжавали дpуге елементе сpпског култуpногидентитета. Они су остали везани за светосавско пpавославље и Сpпскупpавославну цpкву у САД, а учествовали су активно и у омладинскимактивностима које су оpганизовале сpпске исељеничке установе.

Још у пpедpатном вpемену у Амеpици су постојала сpпска соколскаудpужења успостављана пpема моделу истих удpужења у домовини. Сpпскосоколско удpужење основано је у Сент Луису 1911. године. “Њихов учитељбио је један Чех и вежбали су у чешкој двоpани.”30 Дpуга соколскаоpганизација основана је исте године у Чикагу, а уpедник соколског гласилабио је свештеник Петаp Стијачић.31 Касније је “Соко. Оpган сpпских соколау Амеpици и лист за наpодно пpосвјећивање” под Стијачићевимуpедништвом излазио у Њујоpку.32 Из pедова амеpичких Сокола pегpутованје велики бpој добpовољаца почетком Пpвог светског pата. У међуpатномpаздобљу није више било соколских оpганизација, али је Сpпски наpоднисавез, који је био главни оpганизатоp пpогpама за подмладак, каснијепокpенуо одpжавање споpтских туpниpа за младе,. Они су дуго годинапотом били вpло популаpни, а то су и данас. Споpт је био још један начинна који је подстицана свест исељеничке деце о пpипадности сpпскојкултуpној и духовној заједници у Амеpици.

У погледу очувања култуpног идентитета важну улогу игpала је и везаисељеника с матицом. Исељеници су били свесни да је за њихову децузавичај посpедована стваpност, о којој су сазнавали из pодитељских пpичаи књишких извоpа. Да би се исељенички подмладак чвpшће везао заматицу, Сpпски наpодни савез је осмислио и обезбедио фонд за пpогpам


29 Вуковић 1994: 387.

30 Видаковић–Петpов 2007: 291.

31 Исто, 388.

32 Исто, 206.

стипендиpања исељеничких студената који би похађали унивеpзитетскестудије у матици. Почетком тpидесетих година инаугуpисан је овај пpогpамда би одабpани студенти могли да на тај начин упознају матицу, усавpшесвоје знање сpпског језика и стекну унивеpзитетско обpазовање. Седаммладића и тpи девојке чинили су пpву гpупу стипендиста СНС који су 1934.дошли у Беогpад на студије медицине, технике и истоpије.33

За вpеме pата међу исељеницима се заоштpила политичка полаpизацијакоја је почела тpидесетих година, када је дошло до изpажаја деловањелевичаpских исељеничких оpгаизација, пpе свега југословенског одсекаамеpичке социјалистичке асоцијације. Сpедином тpидесетих годинаодлучено је да се југословенски одсек подели по националном на хpватски,сpпски и словеначки, што је био још један изpаз етничко–националнеподељености исељеништва, као и идеолошке опpедељености левичаpапpотив југословенства.

Међу њима су најбpојнији били Хpвати који су пpеузели pуководећаместа у југословенском одсеку. Сpпски социјалисти су сходно овој одлуципокpенули сопствено гласило које се звало Слободна pеч.34 За pазлику одвећине исељеника који су следили сpпску националну линију, подpжавалиСПЦ у САД, као и званичну политику Југославије, сpпски пpипадницилевице су кpитиковали Југославију као “тамницу наpода” и земљу бездемокpатије и социјалне пpавде.

Током 1941. и 1942. у САД, па самим тим и међу исељеницима, зналосе само за анти–фашистички покpет Дpаже Михаиловића у Југославији, тесу Михаиловића подpжавали и национално опpедњљени исељеници илевичаpи, али се сpедином 1942. ове две стpује оштpо pазилазе и улазе удиpектни сукоб. Пpви су наставили да подpжавају Југословенску владу уЛондону и Михаиловића, док су дpуги водили пpопагандни pат у пpилогКПЈ, Титу и паpтизанској боpби. Овај однос тpјао је до кpаја pата, али кадје он окончан, а наступио хладноpатовски миp, деловање политичке левицеу САД је знатно потиснуто, тако да је међу сpпским исељеницима осталаизpазито доминантна национална стpуја. Она се убpзо нашла у pаскоpакус новим властима у Југославији. Та политичка дивеpгенција потом је


33 О судбини стипендиста СНС kоји су отишли у Беогpад 1934 в. Marich 2001: 89-93.

34 Часопис је пpеузео име беогpадског гласила које је уpеђивао Моша Пијаде. Убpзо суисељеници потиснути с pуководећих места Слободне pечи која су заузелиноводошавши пpедставници КПЈ (Сpђа Пpица, Стеван Дедијеp) и Коминтеpне(Миpко Маpковић).

појачана чињеницом да су сpпске исељеничке оpганизације заједно саамеpичко–канадском епаpхијом јавно кpитиковале суђење Михаиловићу уБеогpаду, а потом подpжале досељавање сpпских pасељених лица изпослеpатне Евpопе. За нове југословенске власти нови талас досељеникапpедстављао је “непpијатељску политичку емигpацију”, а сpпскеисељеничке оpганизације у Амеpици, које су омогућиле њихов пpихват уСАД, тpетиpане су на исти начин. Ово је диpектно утицало на везеисељеника с матицом, јеp су се под теpетом политичко–идеолошких pазлогаоне постепено јењавале или се политички компликовале.

Компликовање односа исељеника с матицом био је негативни фактоp упогледу очувања сpпског култуpног наслеђа у САД, али је пpилив новихдосељеника (“непpијатељске политичке емигpације”) допpинео обновисpпског језика у исељеничкој заједници. Нови емигpанти одмах су сеукључили у pад исељеничких оpганизација, јачајући их и обнављајући њиховсpпски култуpни идентитет. За pазлику од многих стаpих “исељеника”, нови“емигpанти” су сви говоpили сpпски и тек је тpебало да се пpилагодеамеpичком дpуштвеном и култуpном окpужењу. Попут пpве генеpацијеисељеника који су дошли у САД почетком 20.века, нови емигpанти били су“амеpички Сpби” који су настојали да што дуже очувају култуpну баштинупpенету из матице, а то је имало позитивно дејство и на настојање “сpпскихАмеpиканаца” да очувају сpпски елемент свог идентитета.

Цpква је у томе игpала вpло важну улогу, али је и сама касније подлеглапpитиску политизације. За вpеме pата амеpичко–канадска епаpхија била јепоштеђена пpогона, pушења и уништавања којима су били подвpгнутиСПЦ и њено свештенство iи њена имовина у Југославији. Знатно ослабљенаи девастиpана pатом, СПЦ је после pата додатно била изложена негативнојполитици нових југословенских власти. Током пpве послеpатне деценијеодноси између СПЦ у САД и матичне цpкве били су добpи и ова пpва јепомагала матичну цpкву. Међутим, унутpашњи односи у СПЦ у Амеpиципочели су да се копмпликују, а потом су почели да се pемете и односиизмеђу СПЦ у Амеpици и матичне цpкве у Беогpаду. Овај пpоцес, на којису деловали pазни фактоpи, кулминиpао је pасколом 1963.35 Те исте годинеосноване су нове епаpхије СПЦ у Амеpици – сpедњезападноамеpичка,источноамеpичка и канадска, западноамеpичка36 – али се један бpојпаpохија и свештеника на челу с епископом Дионисијем Миливојевићем


35 О pазлозима и генези pаскола в. Спасовић 1997: 115–194.

36 Канадска епаpхија издвојена је 1983.

осамосталио. Споp је имао pазне аспекте, али је вpеменом дошла донегативног изpажаја његова изpазита политизација:

Цpквени споp који је настао у Амеpици и Канади коpистиле су појединеполитичке оpганизације и појединци у политичке свpхе. Њиховоуплитање у чисто цpквене послове pади својих политичких циљеваотежавало је ионако тешку ситуацију. Њихово опpедељивање запатpијаpшију или за Дионисија изнело је на видело и пpед амеpичкујавност у потпуности каpактеpистику нашег сpпског менталитета, апосебно нашу твpдоглавост.37

Раскол у окpиљу цpкве имао је вишестpуко негативне ефекте, одpазиосе на читав исељенички коpпус и утицао на pад сpпских исељеничкихоpганизација. Нејединство, често и отвоpено непpијатељство, укључујућиспоpове око цpквене имовине, ометали су ноpмалан pад и напpедак сpпскихисељеничких заједница на свим нивоима, од локалног до националног.Раскол је тpајао до 1991. године, када је постигнут договоp: Слободнасpпска цpква у Амеpици сложила се да пpими јуpисдикцију Сpпскепpавославне патpијаpшије у Беогpаду и пpомени име у Сpпска пpавославнамитpополија новогpачаничка. Пpедставници две стpане, патpијаpх Павле имитpополит новогpачанички Иpинеј, обновили су “пуно јединство нашесвеколике цpкве и наpода” са жељом да оно “зацели све pане на нашемдуховном и националном бићу како би се постигло свенаpодно помиpење,да би се и наша будућност изгpађивала на непоколебљивим темељимасветосавске духовности и сабоpности”.38

Разбијање Југославије 1991–1992 био је догађај по значају pавануспостављању Југославије 1918. Ратови, pазаpања и стpадање људи поново суактивиpали сpпску дијаспоpу у Амеpици у настојању да помогне наpод удомовини и супpотстави се жестокој антисpпској политичкој пpопагандизваничне Амеpике и њених медија. Почетком деведесетих година нестале сунекадашње политичко–идеолошке сметње на везама између матице иисељеништва. Истовpемено су нестајале несигласице међу самим исељени-цима изазване цpквеним pасколом и политичким дифеpенцијацијама.Дpаматични догађаји на југословенском пpостоpу изоштpили су свест одуховном и култуpном заједништву сpпских исељеника, а гpуба антисpпска


37 Спасовић 1997: 184.

38 Саопштење за јавност патpијаpха Павла и митpополита Иpинеја од 24. апpила, 1991;цитиpано пpема Спасовић 1997: 457.

пpопаганда деловала је на збијање њихових pедова. Сpпски наpодни савезуспоставио је посебну оpганизацију, Serb-Net, која је у пpедстављању сpпскихинтеpеса у амеpичкој јавности деловао напоpедо са новом оpганизацијомСpпским конгpесом уједињења. Велики део хуманитаpне помоћи намењенематици достављан је пpеко СПЦ, а у саpадњи цpкве с дpугим исељеничкимоpганизацијама, наpочито Сpпским наpодним савезом. Рад је кооpдиниpаоЦpквени комитет за хуманитаpну помоћ.39 У пpикупљању медицинске помоћипосебно су се ангажовали сpпски лекаpи у Амеpици.40 У супpотстављањунегативној пpопаганди учествовали су многи исељеници pазних пpофесија –од сенатоpа, бизнисмена и унивеpзитетских пpофесоpа, до људи скpомнијихмогућности – који су контактиpали са својим политичким пpедставницима иоpганизовали демонстpације на локалном и националном нивоу. Све то не бибило могуће да није била очувана свест о култуpном заједништву с матицом.Током pатова и после њих стигао је у Амеpику и нови талас досељеника, овогпута избеглица из Кpајине и Босне и Хеpцеговине. Један њихов део пpикључиосе сpпско–амеpичким исељеничким оpганизацијама и СПЦ, што је ојачалоисељеничке установе, цpкву и допpинело обнови сpпског језика уисељеничком коpпусу изоштpавајући и питање култуpног идентитета.

Дуга истоpија сpпског исељеништва у Амеpици показује следеће: да суисељеници увек настојали да одpже свој култуpни идентитет; да се свест окултуpном идентитету и заједништву с матицом одpжавала и у условимајезичке асимилације; да је свест о поpеклу део сpпско–амеpичкогидентитета; да су у одpжању култуpног идентитета важну улогу игpалеисељеничке институције, посебно СПЦ као стабилна сpпска установа удијаспоpи и чуваp кључног елемента идентитета – сpпског пpавославља;да су догађаји у матици од животног значаја за сpпски наpод – одХеpцеговачког устанка и анексије Босне и Хеpцеговине, пpеко Балканскихpатова, Пpвог и Дpугог светског pата, до pатова деведесетих година 20. века– деловали као фактоp учвpшћења идентитета; и да је пpилив нових таласаимигpаната деловао позитивно на његово одpжање, као и на одpжањесpпског чиниоца сpпско–амеpичког идентитета.

Важно је на кpају напоменути да се у тај идентитет угpађивало иискуство pаних исељеника који су у дијаспоpи постављали темеље сpпскихустанова. То је посебно истакнуто поводом обележавања пола века од


39 О pаду овог комитета в. Dragoljub Malich 2001: 149-152.

40 О томе в. Janicijevic 2001: 154-155.

оснивања Сpпског наpодног савеза, оpганизације која је од самог почеткатесно саpађивала са Сpпском пpавославном цpквом у Амеpици:

Наша наpодна и истоpијска pизница у исељеништву богати се из данау дан. Она већ у себи чува дpагоцене датуме из нашег тешког ипаћеничког живота у туђини, где се са истом зебњом као за хлебнасушни бpинуло за наpод, за наше име, за тpадиције, за осећаје којимасу надахњивана поколења. Није pаздаљина ни вода могла да сpуши иpаскине везе које међусобно везују један наpод који је толико путадоказао да има своју заједничку вољу, који као један човек, кад тозатpеба, уме да изађе са својим пpавом и својим захтевима. (...) Зато ћета већ богата истоpијска pизница наша у исељеништву имати великогзначаја, утолико већег уколико су жpтве нашег наpода биле скупље изначајније кад се на општем наpодном послу pадило у туђини, поpедстpанаца, поpед многих исувишних тешкоћа, кад се за ту наpодну идејудавао и последњи залогај.41

Деловање тих установа омогућавало је потомцима досељеника даочувају заједништво утемељено култуpном мемоpијом која је обухваталане само наслеђе пpенето из матице, него и оно ствоpено у дијаспоpи. Сpпскапpавославна цpква у Амеpици обезбеђивала је континуитет стабилногјезгpа идентитета – сpпског пpавославља. И увек ваља имати на уму да СПЦу исељеништву није била чуваp само веpе, већ и наpодног заједништва.

Библиогpафија

1. Аноним, “Записник” (1951): Споменица Сpпског наpодног савеза 1901–951, Питсбуpг, 243.

2. Аноним, (1953):Споменица. Тpидесетогодишњица сpпског пpавославногманастиpа Св. Саве и шездесетогодишњица Сpпске пpавославне цpквеу Амеpици, Либеpтивил.

3. Аноним (1954): “Сpпска цpква и школа у Геpи”, Споменицачетpдесетогодишњице оснивања цpквеношколске општине Св. Сава уГеpи, Индиана 1914–1954, Штампаpија Сpпског литеpаpног удpужења,Чикаго, 43–54.

4. Видаковић–Петpов, Кpинка (2007): Сpби у Амеpици и њихова пеpиодика,Беогpад: Институт за књижевност и уметност.


41 M.M. 1941: 30.

5. Vidakovic-Petrov, Krinka (ed.) (2001): Serb National Federation, First 100Years, Pittsburgh.

6. Вуковић, Сава [епископ шумадијски] (1994): Истоpија Сpпскепpавославне цpкве у Амеpици и Канади 1891–1941, Кpагујевац.

7. Janicijevic, Dr. Nenad (2001): “Medicine Without Frontiers”, in K.Vidakovic-Petrov, Serb National Federation, First 100 Years, 154-155.

8. Лугоња, Влајко (1956): “Кpатка истоpија ССС Бpанко Радичевић”, упубликацији посвећеној педесетогодишњици хоpа Бpанко Радичевић.Чикаго, 16–18.

9. Malich, Dragoljub (2001): “Humanitarian Aid Sent to Our BrethrenOverseas”, in K. Vidakovic-Petrov, Serb National Federation, First 100Years, 149-152.

10. Marich, Nenad J. (2001): “Going Abroad to New Horizons”, in K. Vidakovic-Petrov, Serb National Federation. First Hundred Years, 89-93.

11. Миливојевић, Дионисије [епископ] (1952): “Сpпска пpавославна цpквау Амеpици и Канади. Доба pуске јуpисдикције”, Споменица Сpпскогнаpодног савеза 1901–1951, Питсбуpг, 51–65.

12. M.M. (1941): “Нека пpоговоpи наша пpошлост”, Fortieth Anniversary.Serb National Federation 1901-1941, Pittsburgh, 30-38.

13. Слијепчевић, Пepо (1917): Сpби у Амеpици, Женева.14. Спасовић, Ст. (1997): Истоpија Сpпске пpавославне цpкве у Амеpици и

Канади 1941–1991, Беогpад.15. Spasović, St. (2001): “The Serbian Orthodox Church and the Serb National

Federation”, in K. Vidaković-Petrov ed., Serb National Federation. First 100Years, Pittsburgh, 81-88.


др Млађан ЦУЊАК

ЦРКВА БРВНАРА У МАРИЋКОЈ

Положај села

Атар села Марићке налази се на око двадесетак километара југозападноод Приједора, а шест километара североисточно од Буснова, заузима достаравне, могло би се просто рећи питоме пределе. Изнета констатација сасвимје и оправдана ако се зна да на њеном атару има само неколико брежуљака.Насеље је смештено на југозападном делу Приједорског Поткозарја, са левестране реке Гомионице, која извире у селу Кмећанима, а улива се кодПриједора у реку Сану. У непосредној близини самог изворишта налази семанастир Ваведења Прeсвете Богородице, који је по реци добио име, такода је данас познатији као Гомионица. У горњем току река је доста брза јерпролази кроз брдовите пределе, за разлику од доњег тока где је достауспорена, захваљујући равничарским пределима кроз које протиче. На свомтоку, дугом око седамдесет километара сабира мање реке и поточиће такода у доњем току толико набуја да се понекад излије из свог корита. Уданашњим околностима вишак воде преузима изграђени канал Прешњица.У горњем току река је коришћена за покретање воденичких и ваљавичкихточкова, ступа за дробљење рудних громила-гомила, по чему је и добиланазив Гомионица-Гомилница.

Поред наведене реке кроз атар села Марићке протиче више мањих рекаи поточића, што указује да је село богато водом као природним ресурсом.

Поред овог богатства, село је богато храстовом шумом и жељезномрудом. Стари столетни храстови указују на старост локације на којој сеналази Црква брвнара посвећена Светом пророку Илији. На основу намадоступних легенди и писане грађе тешко је прецизно утврдити настанакимена Марићка. Према једној легенди име је настало од презимена Марићи,


што указује на констатацију да су они једни од првих досељеника на овепросторе. По другој легенди име је настало поузору на већ постојеће име,чији су се мештани овде доселили а посећању на назив првобитног насеља,ново насеље су прозвали истимименом. Овог пута треба рећи да су обелегенде плод народне маште, аличињеница је да оне указују на један врлоинтересантан закључак а то једа је корен речи мар и да је он турскогпорекла. Овакав корен речичесто се среће у турском језику, а ми ћемо овденавести само ти-мар,са-мар, да-мар и сл. С обзи ром на то да су наведенеречи сличногзначења, чија је окосница чувати, подржавати, чезнути,осећати потребу за нечим, желети. У складу са тим име је настало одтурског глагола,који је у посрбљеном облику могао гласити ма-рити, ти-марити, са-марити. Овог пута морамо се подсетити да у нашем жаргонучесто слушамо узречицу ‘’ма не мари он за то’’, или ‘’ мариш ли за’’. Собзиром на то да овај проблем излази из оквира наше теме и ми ћемо гаоставити за другу прилику, а вратићемо се констатацији да је ова област утурском периоду називана Тимаром, као и чињеници да је име моглонастати крајем 16. или почетком 17.века. Село је раштрканог типа, јер сукуће настајале на породичним имањима, која су била на оближњимбрежуљцима и увалама. Тако да данас село чине три засеока, по просторуи рељефу кога заузимају названа су Горња,

Средња и Доња Марићка. Сваки део подељен је на више засеока која сеи данас распознају по презименима породица. О настанку имена свакогзасеока, односно презимена житеља која су се ту настанила, у народу сусачуване посебне легенде.

Територија коју обухвата село Марићка са оближњим насељимаповезана је локалним-калдрмисаним путевима, док се са општинскимседиштем и већим насељима комуникација одржава мрежом асфалтнихпутева. Земљиште које припада овом насељу је плодно, погодно заземљорадњу и сточарство као основним занимањима житеља овихпростора.

Територија коју обухвата данашње насеље Марићка граничи се саатарима села: Криваја, Градина, Омарска, Ламовита, Петров Гај, Ракелићи,Томашица и Буснови. У географско-демографском смислу то су просторикоји су по природи ствари били упућени на што непосреднију сарадњу ишто директније прожимање културних и духовних утицаја, тако да тајпростор са насељима у знатно ширем окружењу представља хомогенудемографску целину, која је од памтивека била православне оријентације.


Село Марићка заједно са осталим насељима у окружењу успешно јепреживљавало све страхоте ратних разарања, којих је на овим просторимабило доста. И поред свих тих потешкоћа житељи села су увек изналазилиснаге и начина да се опораве и да наставе нормалан живот. Данас мештанисела имају све потребне услове за одвијање нормалног живота. У селу данаспостоје сви параметри за укључивање становништва у савремене трендове,односно токове који намећу бољи и савременији начин живљења. У складуса тим потребно је рећи да у селу постоји Црква, школа, амбуланта, поштаи телефон, као и неопходна мрежа путева који повезују засеоке сапоменутим институцијама.

Историја цркве

Историја једног народа или краја, било национална или културна, неможе се посматрати са једног аспекта, јер је познато да је до правогсагледавања истине неопходан мултидисциплинарни приступ, али ми смоовог пута, уз искрено жаљење, приморани да кроз један сегмент покушамода завиримо у прошлост овог краја. Наиме, реч је о црквама брвнарама којесу по изгледу скромне грађевине, подигнуте у беспућу, скривене у густимхрастовим шумама, гајевима-луговима, ради заклањања од очијунепријатеља, али нажалост и од наших. Можда су ти гајеви-луговизаклањали те мале али лепе грађевине и од очију страних путописаца, па језато и сасвим нормално да нису биле у жижи њихових интересовања.

Кажемо можда, јер не знамо праве разлоге, али зато засигурно тврдимода када им приђемо и добро их сагледамо уверимо се да оне у религиозномсмислу нису ништа мање значајне од оних репрезентативних,монументалних грађевина, које указују на светла времена из наше бурнепрошлости.

На основу сачуваних и нама доступних извора, не може се прецизноутврдити почетак изградње цркава од дрвета. Први писани податак којимсе данас оперише везује се за личност Светог Саве. Наиме податак каже даје подизао цркве и од дрвета још док је био архимандрит у Студеници.Међутим, нема никаквог спора да су грађевине, па и цркве од дрветаподизане знатно пре градитељске делатности Светог Саве, али о њима нијеостало записаних података, а још мање је сачувано материјалних остатака.Узрочници тога су различити, али са сигурношћу можемо тврдити да сутрошност материјала, зуб времена и људски фактор главни разлози њиховојслабој очуваности. Међу људске факторе убрајамо и турске прописе који


су забрањивали подизање цркава уопште, а поготово раскошних имонументалних црквених грађевина. У оквиру таквих прописа, црквабрвнара, ни по чему није на себе скретала пажњу и зато је као такваграђевина и била одобравана.

Овоме треба додати и констатацију да Турци у самом почетку њиховеизградње, нису могли да схвате да су такве грађевине могле бити објекти,односно места за обављање верских обреда. То све говори да су црквебрвнаре биле више него скромне у архитектонском смислу, односно вишесу личиле на обичне куће, на које нико није обраћао пажњу. Ако се томедода да су подизане у дубини шумовитих предела, о чему је већ билоговора, онда је јасно да је то чињено из два основна разлога. Први је да сеСрби не огреше о турске прописе и да их на тај начин избегну, односно дасе сачувају од њихове одмазде, а други је одржавање верских обреда.

У разјашњењу изнете констатације ваља истаћи да је за времевишевековног ропства под Турцима, Србима било забрањено да организујубило какве манифестације, да подижу репрезентативне грађевине, апоготово објекте култног карактера. То само по себи указује на то да суСрби били приморани на патриотски рад у тајности и на подизање објекатадалеко од турских очију, или у усамљеним густим шумама, строго водећирачуна око њених пропорција. У таквим гајевима или густим шумама,испод неког великог дрвета, углавном храста-записа, усамљени свештеник,ратник или вођа певао је стихове уз гусле, који су подсећали вернике напрошла времена, певајући о златним сегментима из наше прошлости, кадасу наши владари подизали велелепне грађевине цркве и манастире. Звонкеречи гуслара, изговорене или испеване уз одмерене звуке струна гусала,или танких жица тамбура, испод неког храста, али увек поред записа,бодриле су народ на устанак, потпаљивали су искру националнеосећајности, односно гајиле су наду код народа на боље сутра.

У централном делу села Марићка налази се црква посвећена Светомпророку Илији, у чијој је непосредној близини касније подигнута и духовнашкола. Црква је смештена на мањем узвишењу које се налази у средишњемделу широке заравни, са десне стране омањег потока, која је обраслашумом, међу којом се истичу вишевековни храстови, који данас подсећајуна праве горостасе. Та чињеница указује на претпоставку да се црква налазина простору које је било познато као старо култно место.

За непосредно окружење цркве Светог пророка Илије у Марићкој нијепотребно улагати било какве напоре да би се дошло до закључка да оно


представља старо култно место, односно место које је било посвећенонеком словенском божанству. На такву констатацију указује постојањевишевековних храстова, који су у словенској митологији уживали посебанположај. У прилог тога иде и чињеница да је прапостојбина ЈужнихСловена-Срба претежно била под шумским насадима. Ту праксу Словено-Срби су упражњавали и на овим просторима. Ова тежња није потврђенаписаним изворима, али се зато она документује у сачуваним топонимима,јер како другачије објаснити настанак имена Шумадија, Црна Гора,Златибор, Борова глава, ако не чињеницом да је ту била густа шума.

Непобитна је претпоставка да култ дрвета није био само развијен кодСловена-Срба, истини за вољу мора се рећи да се у истој мери он слави икод Германа, Грка, Келта и Етрураца. Култ дрвета гаји се у завидној мери икод данашњих житеља ових простора. Када је већ реч о култу дрвета,нарочито храста, ваља истаћи да је он био негован не само код Словена-Срба паганске оријентације, већ је своје место задржао и у периоду послепримања Хришћанства. Захваљујући управо храсту, односно сачуваномкулту везаног за њега и први словенски кнез добио је назив Растко. Неманикакве сумње да је поменути култ одиграо одређену улогу и у одређивањуимена Растко, трећем сину Стефана Немање. Елементе тога култа данасможемо тражити и у чину постављања записа, где се углавном бира храст.

Српски народ у својој дугој и веома бурној историји своја верскаосећања испољавао је под разним условима, често под ведрим небом, исподнеког старог дрвета, у овом случају испод храста, са свештеником, али истотако и без њега. За обављање извесних верских потреба, услед недостатакаобјеката, коришћено је дрво са великом крошњом, моћним стаблом, које јемогло пружити извесну гаранцију док се богу мoлe. На овим просторимауглавном је вођено рачуна да то превасходно буде храст. На тако изабраномдрвету урезиван је знак крста, прављен је запис, што је уствари значило каоместо следећег окупљања. Та окупљања временом су постала народ номсветковином, сеоском славом или у најмању руку преславом, отуда је иоправдано што скоро свако село има своју преславу.

Поред наведеног треба још рећи да је у избору дрвета за запис вођенорачуна да оно буде стабло у које је ударио гром, или чак оно дрво у чијој себлизини десило неко чудо, или место где је склопљен неки договор,нарочито они који се односе на подизање устанка против Турака или местонеких других тајних договора. То све говори да је храст код наших предакасматран светим дрветом. У митологији старих Словена, храст је сматрандрветом бога Перуна, бога грома. Култ бога Перуна има доста сличности


са обредним радњама које се приписују Пророку Илији. То указује налогичан закључак да није пуким случајем и црква у Марићкој посвећенауправо овом светитељу, већ је то продужетак једне миленијумске традицијекоја је добила друго, знатно исправније обличје. Да би нама то било јаснијесматрамо неопходним да се у кратким цртама осврнемо на живот и личностпророка Илије и његов значај у хришћанској традицији. Култ пророка Илијеубрзо се развио и раширио по целом свету. Од домета утицаја његовог култаније био поштеђен ни Балкан, на коме је данас његов култ у знатномпоштовању, а њега уважавају сви народи. На овим просторима он се честопојављује у заједници са неким другим светитељима. Пуноћа његовог култапредстављена је у манастиру Морачи, где је цели сликарски корпуспосвећен овом светитељу. На територији Босне њему је посвећено достацркава, какав је случај и са црквом у селу Марићка, код Приједора Такоформиран запис се ограђивао да га стока не би обесвећивала. То сепреносило са кoлeна на кoлeно, а поменуто место постало је култно, веомапогодно за подизање гробља или за изградњу цркве.

И поред свега ипак се мора рећи, да храст ужива видно поштовање и уХришћанству. О томе најбоље сведоче обичаји везани за бадње вече, кадсе за бадњак искључиво користи храст и то самац. Овоме треба додати дамноге верске радње, и поред постојања Цркве, почињу испод храста. Бадњидан, нарочито због бадњака, спада у празнике који се прослављају узнајразноврсније обичаје, обредне радње и разне садржаје. Бадњак поредкрсне славе спада у изразиту одлику српских обичаја. Нема спора да бадњакима исконску старину, јер његови корени досежу до дана настанка Српскогнарода. Сигурно је да је сличних обичаја било у фундусу многихиндоевропских народа, једино су Срби успели да сачувају тај детаљ уисконском преношењу сечења и доношења бадњака у кућу. Бадњак јенајчешће храстово дрво, дебло, пањ или грана. Сече се уз извесне ритуале,пре сунца, тако да увек падне ка истоку. Тако одсечен бадњак уноси се укућу пре изласка Сунца. У неким крајевима бадњак се кити, посипа сежитом, или прелива медом и млеком. То се све чини ради што бољег рода.Бадњак се сече да би се на физички начин пресекла веза између корена,подземља, света зла, са светом неба. Одсечени део бадњака се пали санамером да се докаже да је уз помоћ долазећег сунца побеђена тама, доксветлице, искре које се стварају приликом сагоревања бадњака показујупобеду светлости, односно означавају нови живот.

Сходно реченом, са пуно права могло би се констатовати да је место гдеје данашња црква светог пророка Илије имало култни континуитет од


словенског паганизма па све до подизања цркве, односно до данашњихдана.

Изнету тезу увелико потврђује рељеф терена, нарочито његови микрогабарити, који су сагласни са поруком коју преносе вишевековни храстови-горостаси, да су под њиховим крошњама, кроз дугу историју одржаваниразни ритуали, почевши од оних паганских па до садашњих хришћанских,који су се углавном одвијали у цркви.

То би практично могло да значи да је овде била старија црква одданашње. Такву констатацију потврђује у народу сачувана легенда, која сепреносила са кoлeна на кoлeно, тако да се о њој може говорити као о причиочевидаца. Суштина легенде је да је овде постојала мала црква од дрвета,која је временом порушена. За сада се не може доћи до прецизних податакакоји би у довољној мери разрешили узрок рушења цркве, односно, да ли јецрква страдала услед зуба времена или су је Турци порушили. С обзиромда је стање извора такво да се на основу њих не може ништа одређенијерећи по том питању, ми смо приморани да се у изналаску било каквогрешења ослонимо на владајуће околности и строгу примену турских закона.Знајући да су турски прописи били строги, просто речено неиздрживи,поготово када је била у питању црква или неки сличан објекат. У складу сатим прихватљивије нам је мишљење да су Турци цркву порушили у знакосвете ради доказивања своје моћи. У овој и свакој другој прилици Турцису занемаривали чињеницу да су згаришта била прави подстрек за новограђење, чему је најбољи доказ црква Светог пророка Илије у Марићкој.

Да је овде постојала црква старија од данашње има више доказа. Међупрве спадају приче очевидаца које су са кoлeна на кoлeно преношене доданашњих дана. Анализирајући пренете приче дошли смо до закључка дау њима нема никаквог разлога да се не прихвате као истините, јер су њиховитворци реално преносили оно што су видели и знали без икаквихпретеривања. Чињеница је да то нису смели писмено забележити, али имнико није могао забранити да усмено преносе на своја покoлeња.Оправданост изнете тезе индиректно потврђују сачувани писани извори идруги показатељи. Међу прве индикаторе такве врсте спадају записи настарим иконама. Ако би се извршила детаљна анализа цртежа и бојеногслоја на поменутим иконама, лако би се дошло до сазнања да онепредстављају дело руку мајстора који су радили на овим просторима током18. и 19. века. То јасно говори да је овде, у том периоду морала постојатицрква, јер се у супротном поставља питање чему су оне служиле. У прилогтоме најбоље сведочи натпис на царским дверима, које су до скора биле на


тавану цркве. На њима је следећи натпис: Откупи сије двери ГригоријеСтојановић себи за здравље и вјечни помен, правио или поклонио године1753, месеца јула. 30 дан., у Костаиници.

Поменуте двери су скромног облика, са једноставним рамом, који је сагорње стране заобљен. Двери су подељене у четири поља са иконама. На врхује кружни медаљон са зупчастим рамом, у коме је Христов лик, изнад кога јекрст. По примењеној скромној резбарији у дрвету и сликарским остварењимавеома су сличне дверима на иконостасима цркве у Шљивану, Јаворанима иКолима, а то све говори да оне припадају истој мајсторској радионици, која јерадила током 18. века у Костајници. Овога пута морамо истаћи да је на њимавеома мало шта остало од првобитног сликарског остварења, јер садашњесликарско остварење на дверима је дело руског сликара из прве половинедеветнаестог века, које је знатно слабијег квалитета. Од првобитног сликарскогостварења на дверима је остала фигура апостола Петра и Павла у доњимзонама, као и запис на десном углу Благовести.

Узимајући у обзир не само двери, већ и чињеницу да је на овимпросторима био развијен култ апостола Петра и Павла, па сходно томемогло би да се претпостави да су они били патрони краја, или светитељикојима је била посвећена првобитна црква. Међутим, ако се узме у обзирситуација на дверима у Јаворанима и Романовцима где су такође приказанаова два светитеља, као и њихово приказивање на лучном надвратникуцарских врата цркве у Колима, могло би се схватити да је у том периоду наовим просторима увелико поштован култ Светих апостола Петра и Павла.То је констатација која се не може побити, али се зато може расправљати отоме шта је то допринело да култ ове двојице светитеља буде такопопуларан у овим просторима.

Натпис на дверима уочио је П. Момировић давне 1956. године, кога једешифровао сем једне речи коју покушава да разјасни по сећању. Топрактично значи да је оставио прилику двоструког читања, наиме није мубило јасно да ли је у питању слово н или и. Он остаје у дилеми да липредметна реч може да значи приновио или правио. Без обзира на све, ипаксе мора рећи да поменути запис, хтели ми то или не, пружа извесненејасноће, које у сваком погледу треба разјаснити. Чињеница је да је записнекомплетан, односно у њему се не помиње место и црква за коју су двериоткупљене. Помиње се само откупитељ и година када је то урађено, као иместо где су откупљене. У решавању овог проблема поменути запис пружадва, односно три веома важна елемента. Први је да су двери откупљене 30.јула 1753. године, а други је да су намењене за цркву која је тада постојала,


док је трећи поп Глигорије, који је био родом из ових крајева. Ако се томедода да су двери пронађене на тавану садашње цркве у Марићкој, топрактично значи да су првобитно биле на цркви, или на некој цркви унепосредном окружењу. Да није у питању садашња црква потврђујечињеница да су двери доста уже од простора на иконостасу садашње цркве.То би могло да значи да је старија црква, за коју су биле намењене ове дверибила мањих димензија, као и то да је била од дрвета, коју су Турципорушили. У прилог изнетог мишљења иде и у народу сачувана традиција,чија суштина јасно говори да је овде постојала црква од давнина. Тојстаријој цркви вероватно припадају и гробови око данашње цркве уМарићкој. С обзиром на то да на овом простору нису вршена никакваархеолошка истраживања, тако да права истина која би се односила настарину гробова, или гробља у целини, и даље остаје у границама нагађања.

На основу до сада реченог могло би се доћи до закључка да је уМарићкој постојала црква и пре 1753. године. За сада није јасно од каквогје материјала била изграђена и каквих је била габарита. По свему судећиможе се претпоставити да је грађена од дрвета и да је била мањихдимензија. Да је грађена од дрвета логичан је закључак, јер у окружењу имадоста дрвета, а да је била мањих димензија на то више него довољно указујупоменуте двери које су доста уже.

Нема никакве сумње да је црква временом пљачкана и паљена, јер натако нешто, указује и поменути натпис на дверима. Из садржине натписасазнајемо да је Григорије Стојановић свештеник из Марићке поручио двериза своје здравље и вечити помен.

Није уобичајено, нити има икакве основе да неко чини извеснудонацију, заветину са одређеном наменом далеко од свог родног краја,прихватљивије је да је то поменути Григорије урадио за цркву у Марићкој.То са друге стране говори да је црква у овом насељу постојала, али да су јојукрадене или спаљене двери, у сваком случају црква је била без царскихдвери. Друга је истина да је црква била малих димензија, односно распонабочних зидова, чему су одговарале уже двери. За сада се не може прецизноутврдити до када је поменута црква била у употреби, односно када су јеТурци порушили. Индиректни параметри указују да је поменута црквапочетком 19. века била порушена. Најбољи доказ томе управо пружајупоменуте двери. Чињеница је да су двери проширене са једноставнимдрвеним рамом и да је извршена реконструкција иконографског програмана њима. Реосликани делови двери у уметничко-технолошком смислудалеко су лошијег квалитета, од оног који није пресликаван. С обзиром на


то да су двери прошириване обичним рамом наводи нас на закључак да суприлагођаване цркви која је била већих размера. То практично значи да јена месту порушене цркве подигнута нова, од дрвета али нешто већихдимензија, за чију потребу су биле потребне шире и новоосликане двери.У овом случају треба имати на уму да стилска анализа реосликаних деловадвери указује на уметника слабијих уметничких домета који је радио наовим просторима у првој половини 19. века. На основу сачуваних писанихподатака са пуно оправдања можемо истаћи да није позната судбина ни овецркве, сем констатације да је доживела судбину претходних, а да је нањеном месту касније подигнута нова.

Извесне податке о цркви у Марићкој скрива натпис који је урезаноштром алатком на дрвеном надвратнику изнад западних врата. Натпис јеурезан у четири реда са доста граматичких погрешака и неуједначенихизгледа слова. То само указује да су аутор текста и урезивач слова биледоста нестручне особе. Натпис је за ширу јавност први обелоданио П.Момировић, уз лична запажања, још давне 1956. године. Према П.Момировићу натпис гласи: ‘’Оваи Божи храм подвигм (подвигом)подигоше чт.(честити) у славу св. Илие пр. 1870 свешт. поп ГлигориеСтоинић.’’ Ако се прочитани натпис од стране П. Момировића упореди саоригиналом, који се налази изнад западних врата, онда се јасно види да јетекст читан по сећању, по неком нејасном снимку или калку, са достапроизвољности у тумачењу, која се огледају у чињеници да оно што му нијеишло у прилог није ни констатовао да постоји. Просто је невероватно даП. Момировић није увидео скраћеницу вм испред речи под(игоше), затимслова ирн иза поменуте речи ПОД(игоше), затим слова цр у трећем редуиза речи свешт, као и слово р испред речи лисорије (по П. МомировићуГлигорије). С обзиром на то да је натпис урезиван српкословенском азбуком,по коме би скраћеница в м могла да значи „в“, као предлог у, а м, скраћеницаза Марићку. Интересантно је истаћи да П. Момировић скраћеницу ЧТ читакао честити, док се не упушта да објасни скраћеницу ирн испред чт, докскраћеницу цр иза свешт. уопште не помиње, а која у сваком погледуозначава цркву, а завршни део трећег реда чита као Глигорије, а јасно севиди да стоји р лисорие. За сада остаје нејасно на основу чега је П.Момировић дошао до закључка да последња реч у трећем реду треба дазначи Глигорије, када се у оригиналу јасно види да је слово Р уобичајеногразмака од групације слова која означавају лисорие. У случају да се схватида слово Р припада завршници трећег реда, и у тој варијанти се не добијаиме Глигорије.


Узимајући све у обзир натпис би требало читати :’’оваи божи храм в(у)м(арићкој) под(игоше) и. р. н и ч.т у славу св.(етог) илие пр(орока) 1870,свешт(еник) црк(ве) поп р. лисорие (глигорије) стоинич. И поред већреченог да је натпис делимично нечитак, и да у себи садржи достанејасноћа, ипак се мора истаћи да није јасно право значење слова; и р н,као једне и ч. т, као друге групе слова. То нас наводи на могућност дапоменута слова означавају иницијале имена и презимена људи који сурадили на подизању, у овом случају обнови цркве. Јер ако би прихватилида ч и т значе скраћеницу од честити, али се одмах отвара питање, шта бионда требало да значе урезана слова на крају првог реда, затим зашто суона урезана скраћено, у таквој констатацији, можда би урезана слова моглаозначавати иницијале имена и презимена главних мајстора, чија су именаза сада непозната. У низу различитих историјских збивања и индиректнихпутоказа, можда не бисмо погрешили ако би наведени иницијал чпротумачили као прво слово презимена Чанак, а слово т као иницијал именаТеодор, онда би могли да схва тимо да је на обнови цркве радио ТеодорЧанак, блиски рођак или син Марка Чанка, познатог неимара који је радиона подизању цркве у Ракелићима и Бусновима.

У висини надвратника али на северном довратнику западног улазаналази се урезани натпис у десет редова. Слова су доста неуједначеногоблика и величине. Облик слова диктирала је подлога, односно дрвенигодови. Натпис је први видео и објавио П. Момировић, заједно са натписомизнад западних двери. Према П. Момировићу натпис гласи:“Цркве приложин.... Станко Вулић, Јово Теовановић, Стоја Пилић, Јово Вулета, Воја Грабеж,Петар Ћирић. Писа Ристо Грабеж 1880.“

Упоређивањем дешифрованог дела натписа са оригиналом на северномдовратнику долази се до сазнања да је почетак натписа П. Момировићпогрешно прочитао. Уместо поменутог читања које је погрешнопредлажемо исправку која се односи на први и други ред: цркве(ни)прилож(ници), за разлику од цркве приложи, према П. Момировићу.Разлика између нашег читања и онога које је саоштио П. Момировић јесуштинске природе. Ако би прихватили исправним читање П. Момировића,онда би имена поменута у даљем тексту била ктитори и они би поктиторским правима имали право да цркве прилажу-поклањају, међутим,овде је очигледно да стоји написано црквени приложници. Сходно томепоменута имена у натпису нису ктитори, који су имали право да црквeприлажу, односно поклањају, за разлику од праве суштине натписа којауказује да су наведена имена били црквени приложници, људи који су цркви


нешто приложили-поклонили. То само говори да је суштина натписазаветног карактера, што само по себи указује да се 1880. године на црквинешто радило и да су се највише истакле наведене личности. То нас уверавада црква у Марићкој није тада завршена, већ знатно пре.

Поред ова два натписа постоји и натпис на јужном довратнику западногпортала, који је урезан у три реда и гласи: Маистор Цр(кве) МаксимКујунџија, Илија Лукић. Натпис је добро прочитао и за јавност саопштиоП. Момировић. За разлику од претходна два, овај натпис је обавештајногкарактера, јер истиче само неимаре који су радили приликом поменутихобнова, а не и мајсторе који су радили на подизању грађевине.

Када је тачно подигнута данашња црква Светог пророка Илије уМарићкој, не може се прецизно утврдити, јер не постоје никакви писаниподаци који би ишли томе у прилог. Овог пута морамо се подсетити да назападном надвратнику постоји урезан натпис са годином 1870. ом., али ипоред тога ми овог пута морамо констатовати да за сада није најјасније дали урезана година означава почетак градње цркве или годину када су нацркви извођени обимнији санациони радови. Постоји мишљење у нашимстручним круговима да поменута година означава време почетка градњецркве, мада новији резултати истраживања дају сасвим другачију слику, ато је да је црква подигнута доста раније. Извесно оправдање изнете тезетреба тражити у чињеници да је трем са звоником накнадно дограђен. Таквапретпоставка произлази из констатације да се начин обраде грађе од које јенаправљен трем разликује од начина обраде талпи на цркви. Сама таконстатација довољна је да се претпостави да је данашња црква светогпророка Илије у Марићкој, без трема и звоника из половине 19.века, усваком случају пре 1870. године, а то практично значи да урезана годинана надвратнику означава време када је црква обнављана. У решавању овогпитања неопходно је да се сагледају све историјске околности које сузадесиле ове просторе током друге половине 19.века, из којих произлазијасна констатација да се цркве са звоником у оквиру њеног габарита везујуза време после Берлинског конгреса, односно после 1878. године, послеприпаjања Босне Аустроугар ској. У складу са тим могло би да се схватида урезана 1880. година на западном довратнику западних врата означавагорњу границу када је обнова завршена, а урезана имена као људе који субили најзаслужнији и који су највише допринели поменутој обнови.

Ако би урезану 1870. годину узели као време почетка радова на цркви,онда би 1880. годину могли сматрати годином када је црква била завршена. Топрактично значи да је грађена више година, као и то да је млађа од оне у


Бусновима. Онда је оправдана констатација да је рађена по узору на цркву уБусновима, али ако се зна да поменута година означава једну од значајнијихобнова, што практично значи да изнета претпоставка губи на значају. У томконтексту треба схватити да је данашња црква Светог пророка Илије уМарићкој подигнута на месту цркве из 17. века, о чему сведочи у народусачувана традиција, али то ни у ком случају не искључује могућност да је овдепостојала црква и у старијем периоду. Одговоре на таква и слична питања далаби археолошка истраживања непосредне околине.

Када се већ говори о историји цркве Светог пророка Илије у Марићкој,било би нескромно завршити овај одељак а не поменути у народу сачуванелегенде које се директно односе на цркву. Прва легенда везује се за самоподизање цркве, док се друга односи на настанак имена ‘’ЦркваГологлавица’’. Обе легенде не могу се временски прецизно детерминисати,али на основу индиректних показатеља могло би се схватити да се ради оприближно истом периоду. Прва легенда везује се за место где би требалоцркву подићи, односно обновити. С обзиром да су турски прописи у томпогледу били јако строги, мештани села Марићке нису имали храбрости даприступе обнови или подизању цркве, јер су се плашили турске одмазде.Међутим, ту неодлучност искористили су житељи села Криваје и започелису подизање цркве код данашњих Масала, тачније на раскршћу код основнешкoлe, где је 2004. године освећена новоподигнута црква Светог Петра иПавла. Легенда каже да у току дана што подигну, у току ноћи дођу мештанииз Марићке и грађу пренесу, а јавност обавесте да је то урадила вила. Наконтрећег неуспелог покушаја, житељи Криваје схватили су да је то Божијажеља и одустану од градње цркве, а мештани Марићке обавесте турскевласти да им је црква сама прешла из Криваје. Тим чином избегли сумештани Марићке било какву одмазду, јер су се Турци плашили вишихсила. Ако се узме у обзир да легенда потенцира турске прописе могло бисе схватити да се ради о крају 16.-ог или самом почетку 17.-ог века, то ондазначи да се она односи на прву цркву.

Друга легенда преноси причу да је црква Светог пророка Илије називана‘’Гологлавица’’, која је име добила по томе јер је била без купoлe, за коју сесматрало да је глава храма. Ова легенда у неку руку потврђује раније изнететезе о постојању цркве од чврстог материјала на овом простору. Усупротном поменута легенда нема никакве основе, јер на простору српскогградитељства нису познате цркве од дрвета са куполом. Трећа легендабележи како су се мештани једне прилике окупили за храмовну славу да сепомoлe своме заштитнику. Неко је дојавио Турцима да се окупило доста


људства. Турци реше да дођу и да славље поремете, а присутне даопљачкају. С том намером ушли су у црквену порту и сели испод некогхраста, где су наставили са пијанчењем, нехатим понашањем изановетањем, са циљем да изазову вернике који су дошли да се спокојнопомoлe Богу. О том бахатом турском понашању, и о њиховој рђавој намеринеко је обавестио вернике који су били у цркви, уз прећутно одобравањесвештеника који је служио, верници, онако гологлави, без капа на главама,излетоше напоље и Турке помлатише, једино се буљукбаша успео спасти.Од тог момента цркву Турци прозваше ‘’Гологлавица’’. Ову легенду тешкоје временски детерминисати, међутим, онај који је легенду записаонапомиње да се то десило пре 200. година. С обзиром на то да је легендапрви пут објављена 1888. године, и ако се од тога одузме 200. година долазисе до сазнања да је у питању средина друге половине 17.века, а то је периоднепосредно после подизања цркве у Марићкој. Поменута легенда потврђенаје и у писаним документима. У архивској грађи манастира Гомионицепомиње се како су храстову грађу набављали код цркве ‘’Гологлавице’’, штоје практично значило да се ради о Марићкој.

Четврта легенда везује се за сам назив цркве који гласи Црква у лугу, ашто значи да је била окружена густом шумом и зеленилом, што практичнозначи да су се неимари у избору места за подизање цркве строгопридржавали турских прописа, што опет указује на време 16. или самипочетак 17. века. Данашњи изглед цркве и амбијент у коме се налази јединису узрочници што се она данас код појединих мештана назива Љепотицом.

Архитектура цркве

У архитектонско-грађевинском смислу данашња црква Светог пророкаИлије у Марићкој грађена је по узору на Цркву у Ракелићима, јединаразлика огледа се у димензијама, које су код цркве у Марићкој нешто веће.Црква је основе издуженог правоугаоника-брода са петостраном источном-олтарском апсидом, малом припратом и накнадно дограђеним спољнимтремом изнад кога је дрвени звоник.

Зидови цркве су од храстових талпи, притесаних брвана, дебљине 12 ивисине 16-23 цм. Ако у целини сагледамо архитектонски склоп цркве уМарићкој, њену основу, начин тесања и настављања брвана долазимо досазнања да је приликом грађења примењиван технолошко-архитектонскипринцип, слично оном који је коришћен приликом изградње цркава уРакелићима и Бусновима. Та констатација могла би да значи да су поменуте


цркве дело истих неимара, тако да је тешко, на основу анализе примењеногпроцеса, прецизно утврдити која је од њих старија, и која је којој била узор.Писани подаци који би ишли у прилог тога веома су штури и непоуздани,док стицај разних околности и други параметри упућују на закључак да јецрква у Ракелићима старија и да је она била узор неимарима цркве уБусновима и Марићкој. Ако би се међусобно упоредиле ове три грађевинеипак би се дошло до сазнања да међу њима постоје и одређене разлике, којеуправо цркву у Марићкој стављају у нешто млађе време. Поме нуте разликеогледају се у димензијама и одређеним додацима, који је сврставају унајразно врснију варијанту овог типа грађевина. Дужина цркве износи16,50, правоугаоног дела 11,50, ширина 9,35, висина зидова је око 4,00, докје укупна висина цркве око 9 метара. Ако се сагледају њене димензије, стичесе утисак да је доста пажње неимар посвећивао њеној пропорционалности,односно складности појединих архитектонских делова. Ако се архитектурацркве у Марићкој упореди са архитектонским склопом и решењима цркавау Бусновима и Ракелићима доћи ће се до закључка да је, иако је већихдимензија, знатно складнијег облика и изгледа. У том смислу, немогуће јеа да се не уочи да су основна брвна здепаста али су исто тако, лепо обрађена.Рађена су од језгра лушког храста, чије је ткиво знатно издржљивије,чвршће, што практично значи да је лепше структуре. За разлику одтемељних брвана, зидне талпе тесане су од брдског храста.

Зидови цркве рађени су од тесаних храстових талпи, које сухоризонтално постављане једна изнад друге.

Ако у целини сагледамо изглед и начин обраде брвана-талпи и другихелемената на цркви Светог пророка Илије у Марићкој, сам по себи намеће сезакључак да је главни неимар водио рачуна о свим детаљима и да ништа нијепрепуштао случају. То се најбоље види из начина спајања, односно настављањаталпи. У том правцу треба истаћи да су неимари приликом настављања талпипримењивали три начина, што је све зависило од места где се талпе налазе уоквиру цркве. Један начин повезивања талпи везан је за западни зид, док једруги за наставак брвана на подужним зидовима, а трећи, најкомпликованији,односи се на повезивање талпи на простору источне апсиде. Први начин,познатији је као повезивање на преклоп, односно двоструки засек који је наовој цркви примењен на југозападном и северозападном углу припрате цркве.Код овог начина крајеви талпи се двоструко засецају под углом од 90 степени.Код једне талпе засек је у негативу а код друге, која је преклапа, усек је упозитиву. Тако засечене и повезане талпе онемогућавају померање зида билока унутрашњости било ка спољњој страни. Код овог споја чеони крајеви талпиподсећају на упрошћени облик латиничног слова ‘’z’’. Овакав начин спајања


талпи применљив је само код спојева који су правилни, односно под углом од90 степени.

Талпе на бочним зидовима наоса настављане су помоћу вертикалнопостављеног стуба, техником ужљебљења. На јужном зиду цркве вертикалнопостављени стубови су ужљебљени по целој дужини бочних страна, тако дасу у тај жљеб улазили сужени крајеви талпи, за разлику од стубова на западноми северном зиду који су ужљебљени само са једне стране, јер су са друге странебила врата. Овакав начин настављања талпи погодан је само за равне, односноправе зидове, за разлику од зидова на олтарском простору, где овакав начинније био могућ, па су неимари приступили настављању, спајању талпи у виду‘’ластиног репа’’, који је познатији као ‘’слепи ћерт’’. Код овог вида крајевиталпи, нарочито они који се сучељавају, конусно су засецани у супротнимправцима, ка дужини талпе и ка спољњој страни. Када се тако засечени крајевиспоје добија се слика ластиног репа. На овакав начин спајања постиже сежељена статичност-стабилност, коју су омогућавали конусно супротстављеникоси засеци. Дужина споја зависила је од угла, односно кривине која се желелапостићи, код мањих кривина спој је дужи, а код већих ‘’ластин реп’’ је краћи.‘’Ластин реп’’ или ‘’ слепи ћерт’’ је дужи на прелазима из бочних-подужнихзидова наоса у зид олтарске апсиде, док је краћи на спојевима страна источногдела апсиде.

Умешност овог начина спајања огледа се у прецизном и одмереномзасецању крајева талпи, где се водило рачуна да спој прати висину идебљину талпи.

Зидови цркве су од темељне греде (подумјенте) па до венчанице ублагом закошењу ка унутрашњости. То је вероватно урађено из статичнихразлога, јер услед притиска крова постоји могућност да се зидовирасцветају на спољну страну, а на овакав начин то је онемогућено, јер уследпритиска терета на горње зоне, зидови постепено долазе у праву равнотежу,када функцију преузимају коси спојеви. Равни засеци брвана при крајевимаонемогућавају њихово обрушавање ка унутрашњости објекта.

У овом случају до изражаја је дошла проницљивост главног неимаракоји је помоћу косих и равних засецања брвана на крајевима онемогућиообрушавање зидова на спољну или унутрашњу страну. Зидови сезавршавају венчаницом која носи рогове и осталу кровну конструкцију.

Кровна конструкција цркве у Марићкој је сложена, састоји се од више паринаспрамних рогова, који су спојени у теменима. У доњем делу рогови сузасечени, облик засека зависио је од облика венчанице, коју прелазе и тако


стварају дугу стреху, која је штитила дрвене зидове од падавина. На источнојстрани кров је заобљен, а то је постигнуто двоструким паровима рогова инаспрамних прирожака (полурогова). То је било неопходно, јер на такав начинједино је било могуће да се избегну угаони преломи крова, који за покривачод дрвета нису подесни. На такав начин добијен је полуелиптични изглед којије пружао бољу заштиту источној апсиди од атмосферских падавина са једнестране, док је са друге стране у целини давао цркви лепши изглед, јер укомбинацији са полукружним зидовима делује прикладније. Изнад наоса кровје двоводан, а изнад источне апсиде је троводан.

Данашњи изглед крова не одговара првобитном, који је био знатно виши,чија је висина била прилагођена кровном покривачу, у датом случају клису-шиндри. С обзиром на то да првобитни кров цркве Светог пророка Илије уМарићкој није имао слемењачу, јер је уместо ње стављано ‘’корито’’, великобрвно правоугаоног пресека које је са обе стране једне ивице ужљебљивано.У та ужљебљења улазили су гребени крова. На такав начин кровнаконструкција добијала је извесну стабилност, а косе равни правоугаоног‘’корита’’, које у месту делује ромбоидно, у комбинацији са већим равним-косим површинама крова давало је грађевини одређену драж.

Првобитни кров, као што је већ наглашено, био је знатно виши, што јебило условљено кровним покривачем, а који је био од храстовог дрвета,код нас познатији као шиндра или клис. Делови клиса завршавали су сејезичасто, а по дужини уз обе ивице имали су по два мања удубљења којасу спречавала подливање падавина. С обзиром на то да је клис доста узак,а да би се избегло прокишњавање стављан је у више слојева. Сваки комадклиса за дрвену конструкцију крова био је учвршћиван кованим гвозденимклинцима, који су били неправилног правоугаоног пресека, са спљоштенимнеправилним главама, које су биле неједнаке округлине, што је крову давалоизвесну лепоту. Дрвени покривач, односно клис-шиндра, на овој цркви биоје све до 1938. године када је замењен црепом, уместо чега је 2002. годинестављен лим, чија је боја прилагођена дрвеним зидовима што цркви уцелини даје завидан изглед. Истим материјалом прекривене су кровнеповршине звоника, као и сви видни зидови звоника.

Црквене фасаде су једноставне, без икаквих украса, једино монотонијупрекидају прозорски отвори и отвори за врата, као и спојеви брвана наисточном делу цркве. Прозора на цркви има седам, четири на просторунаоса и припрате, а три на источном зиду. Прозори су правоугаоног обликаса украсима из новијег периода. На прозорима су металне решетке изпериода интервенција на прозорима. Првобитни прозори били су мањи,данашњи су димензија 122 х 60 цм. До ових повећања дошло је 1938. године


када су на цркви вршени већи санациони радови, јер на такву констатацијуупућују облици и материјал од кога су направљени.

На цркви су два улаза, главни улаз налази се на средини западног зида,а споредни је у источном делу северног зида наоса. На западном улазуналазе се двокрилна врата, док су на северном једнокрилна. Западни улазвисок је 190 а широк око 114 цм, на њему се налазе двокрилна врата,правоугаоног облика са полукружним завршетком. Фриз крила украшен једвоструком спиралом беле боје, док је подлога обојена црвеном бојом.Врата су подељена на шест, односно дванаест поља квадратног облика, стим што су завршна поља полукружног завршетка.

Поља су украшена ромбоидима изведеним од малих летвица, у чијем сесредишту налази полукружни метални оков, док се у средишњим пољима, усредини ромбоида налази мањи правоугаони додатак са крстом у средини.

У завршном северном пољу смештена су два круга обојена црвеном бојому којима се налази осликана Давидова звезда и украс изведен концентричнимкруговима, за разлику од поља на јужном крилу где су кругови са осликанимкрстом у мањем, и украс у виду кружне спирале у већем кругу. Кругови сапоменутим мотивима постављени су на тамно плаву подлогу.

На надвратнику и оба довратника налази се урезан натпис о чему је већбило доста говора. Кроз западни улаз у цркву се улазило помоћу два,односно три дрвена степеника.

Споредни, или северни улаз је висок 170, а широк 90 цм. На њему сеналазе једнокрилна врата, правоугаоног облика са полукружнимзавршетком, која се отварају на унутрашњу страну као и западна. Врата сурађена по узору на западна само што су подељена на три поља, од којих судва квадратна, а завршно је полукружно. У пољима се налазе сличноизведени ромбоидни украси, у чијем је средишту смештен мањиправоугаони додатак са крстом у централном делу, док се у завршномналазе два мања круга са Давидовом звездом, док је централни, већи кругса сферичним пољима. На вратима је веома богат оков за браву. Појаваукраса на вратима, нарочито оних у виду Давидове звезде у сваком погледууказују на необично порекло.

У Архитектонско-функционалном и просторном смислу унутрашњостцркве подељена је на четри дела: олтар, наос, припрату и спољну припрату.Олтар је у просторном смислу у односу на остале делове најмањи, али је затоу функционално-сотириолошком схватању најзначајнији и представљанајсветији део цркве као грађевине. Источни део олтарске апсиде је петостран.У концептуално-архитектонском погледу, као и по радњама које се одвијају у


њему, олтарски простор можемо посматрати као три одвојене целине, које суспојене у једну, јер једино у таквој заједници он добија прави смисао.

Северни део олтарског простора, познатији је као проскомидион-жртвеник, свој данашњи изглед добио је 1938. год. У овом делу олтарскогпростора налази се жртвеник, место где се припремају и чувају СветиДарови све до Великог входа када се преносе на Свети престо (Часнутрпезу). У осталим данима у њему се чувају Свети сасуди, због чега овајпростор Симеон Солунски, познати литургичар из 15.века, називасасудохранилницом. У овом делу олтара смештен је омањи умиваоник којислужи за прање руку служашчег свештеника пре почетка проскомидисања,у знаку библијске поруке да се чистом, прилази чистим.

У централном делу олтара налази се Часна трпеза, на којој се вршибескрвна жртва Новог завета, односно врши се освећење припремљенихДарова. Часна трпеза означава Божији Трон, јер се на њему не само врши светоПриношеније, односно претварања хлеба и вина у Тело и Крв Христову, већсе Освећени Дарови чувају за причешћивање бoлeсних и завршењеПређеосвећене литургије за време среде и петка у току трајања Ускршњегпоста. Трон је смештен усред олтарског простора, тако указујући на чињеницуда је Христос извршио наше искупљење посред целе васељене (Пс. 74,12).

Часна трпеза је четвртастог облика што указује на то да се на њој вршиПриношење-жртва за све хришћане света. Често је ослоњена на један иличетири стуба, у Марићком случају је зидана, што практично значи да јеослоњена на један стуб, који у преносном смислу символише Исуса Христа,док четири стуба символишу четири писца Јеванђеља, живе речи Христове.Часни престо углавном се подизао изнад гробова мученика, који су својеживоте дали за Христа. То је временом ушло у праксу па се и данасприликом освећења храма, делови моштију светитеља или мученикастављају у Часни престо, што би требало да указује на то да је Христовацрква фундирана на моштима, односно на учењу мученика и светитеља.

Поред наведеног треба рећи да Часна трпеза означава и сто на коме јеХристос обавио задњу вечеру са својим ученицима, која је познатија каоТајна вечера, као и сам гроб Исуса Христоса. С обзиром на то да Часнипресто означава Христов гроб, онда је сасвим и разумљиво да будепрекривен белим платном које се зове срачица (кошуља), које означава оноплатно у које је било умотано Христово тело приликом погреба. Преко овогпокривача стављало се што белије платно, познатије као индитија, које


означава оно платно у које је био Христос одевен после Васкрсења, све уциљу показивања сјаја не само Христовог, већ општег Васкрсења.

Данас на Часној трпези стоји и антиминс, на коме је насликано полагањеСпаситељевог тела у гроб, а около је исписан текст који говори о томе.Антиминс је назив грчког порекла, а у преводу значи: уместо Престола. Осимреченог на Престолу се налази и Свето јеванђеље, које означава Исуса Христа.У средини источног дела Престола стоји крст са осликаним ХристовимРаспећем. На Престолу се налази и дарохранилница и дароносилица.Дарохранилница је у облику цркве и углавном је од дрвета, за разлику оддароносилице која је у облику мањег ковчега и углавном се прави од метала.У дарохранилници се чувају Свети дарови намењени за причешћивањебoлeсних и литургију Пређеосвећених дарова, док дароносилица служи заношење Светих дарова приликом одласка свештеника ради причешћабoлeсних.

На Престолу су још два свећњака, који означавају суштину речи: ‘’Богје светлост и таме у Њему нема никакве’’ (Јн.1,5; 8,12), док свеће указују навремена када је литургија вршена по катакомбама, или ноћу, када су биленеопходне као једини извор светлости (ДА. 20.8).

У источном делу олтарског простора налази се Горњи престо, који је унашем случају покретног карактера, као и сапрестоље за седењесвештеника, које се налази лево и десно. На Горњем престолу седи епископу одређеним приликама.

Јужни део олтарског простора, који је познатији као ђаконикон, уархитектонском смислу сличан је северном делу, који је свој данашњи обликдобио 1938. године. У њему се данас чувају одежде и други предметинеопходни за вршење Евхаристије. Раније су у њему били ђакони који супомагали свештенику при чинодејствовању, по коме је овај део и добио такавназив.

Наос-простор за вернике је правоугаоног облика, димензија 11,43 х 9,35 м.С обзиром на то да је црква базиликалне основе, односно да је наос обликаиздуженог правоугаоника, у њеној унутрашњости нема организационогцентралног подкуполног дела кога би носили слободни стубови или пиластри,већ су ту функцију преузели зидови и четири дрвена стуба (дирека) уунутрашњем простору наоса, који носе коритасти свод од храстове даске-шашоваца. Тако конципирано и примењено унутрашње решење отвара низповољних околности. Дошло се до ширег и слободнијег простора укомуникацијском смислу, добијене су веће равне површине, погодне заиконографске програме. Стубови су једноставне израде, са масивним


јастуцима који су са доње стране украшени извесним зарезима. Стубови суобојени бојом која имитира мермер-мрамор. Испред олтарске преграде налазисе мање узвишење ширине око 95 цм, и висине око 10 цм, познатије као сoлeја,испред које су смештена два камена ступца-свећњака, који су обрађени поузору на дрвене диреке, носаче кровне конструкције.

Изнад западног дела наоса налази се мала галерија, простор за хор, накоју воде степенице које се налазе у северозападном углу наоса. Овајархитектонски детаљ урађен је по узору на галерије у Бусновима иРакелићима.

На западној страни, 1898. године, придодат је доста хармонични трем,чије су стране полуотворене, док кровну конструкцију, преко венчанице,носе вертикално постављени дрвени ступови, који су равномернораспоређени. Крајњи примерци су тањи и знатно су декоративнији у односуна остале. Украси су углавном у виду полујастука на теменима док су удоњим деловима украси у облику разних уреза и удубљења углавномгеометријског карактера. Парапетна ограда трема изведена је од дрвених,лепо обликованим и украшених дасака ширине око 10 цм. Изнад трема јевисоки дрвени звоник, који је са свих страна окован лимом. Звоник јеправоугаоне основе, пирамидалног изгледа са прозорским отворима, лучнозасведеним. Завршни део звоника урађен је у духу барока.

Закључак

Ако у целини сагледамо цркву посвећену Светом пророку Илији уМарићкој, нарочито њен кров, широку стреху, ниске дрвене зидове, као иначин обраде талпи и остале архитектонске декорације, стиче се утисак даје она дело сеоских дрводеља-неимара, као и то да је рађена у веома тешкимдруштвено-политичким и економским околностима, где је до изражајадолазио расположиви приручни грађевински материјал и чврста вераверника и неимара да се започето приведе крају. Затим стиче се утисак дасу неимари успели да на веома вешт начин савладају велике распоне, а дани у једном сегменту не изгубе осећај пропорционалности, што у целиниовој грађевини даје посебну драж.

Црква светог пророка ИЛије у Марићкој одигнута је на већ познатомкултном месту, где је већ постојала црква од чврстог материјала. На такавуконстатацију указује више чинилаца, стари надгробни спомениици и записна царским дверима. Узроци рушење старије цркве треба тражити утурским зулумима, али то није било јаче од чрсте воље народа да има својубогомољу, што се види из разних начина прилагођавања.


др Млађан ЦУЊАК

ЦР КВА БРВ НА РА У РА КЕ ЛИ ЋИ МА

По ло жај се ла и цр кве

Да на шње на се ље Ра ке ли ћи на ла зи се у При је дор ском сре зу, са де снестра не пу та При је дор То ма ши ца, од При је до ра, као оп штин ског сре ди штауда ље но je око пет на е стак ки ло ме та ра. Атар се ла гра ни чи се са на се љи ма:Ма рић ка, Бу сно ви, Tомашица, Пе ји ћи, Ми ља ков ци, Са ни ча ни и Пе тровГај. Се о ски атар за у зи ма по вр ши ну од не ко ли ко хи ља да хек та ра. Ку ће суна ста ле на лич ним има њи ма ко ја су би ла раз ба ца на по обли жњим ма њимбр ди ма и ува ла ма, та ко да се ло при па да ра се ја ном ти пу на се ља.

Са ата ра, не са мо Ра ке ли ћа већ и оста лих на се ља из окру же ња, по ти че ве -лик број слу чај но про на ђе них ар хе о ло шких пред ме та, ко ји ука зу ју да су овипро сто ри би ли на се ље ни још у да ле кој пра и сто ри ји. О на се ље но сти у ра номи ка сном сред њем ве ку по дат ке пру жа ју ре зул та ти ар хе о ло шких ис тра жи ва -ња ра но срп ске некропoлe у Го ми о ни ци, не ко ли ко ки ло ме та ра од цен тра се лаи от кри ве ни ске ле ти при ли ком про се ца ња пу та на то по ни му Жу то бр до, нараз ме ђи Са ни ча на и Ра ке ли ћа, на ју го и сточ ном де лу на се ља.

Да на шња цр ква по све ће на Ваз не се њу Го спо да Ису са Хри ста на ла зи сена ма њој за рав ни, ко ја је по зна ти ја као “збо ри ште”. Про стор ко ји да нас за -у зи ма цр ква са пор том не ка да је по кри ва ла гу ста шу ма, ко ја је сво јим из -гле дом и гу сти ном пру жа ла из ве сну га ран ци ју мно ги ма ко ји су би липри мо ра ни да у њој по тра же соп стве но уто чи ште. На овом ме сту у пе ри о -ду тур ске вла да ви не, на род се кра дом ску пљао на збо ро ва ње, раз не до го -во ре или на за јед нич ку мо ли тву. То са мо по се би ука зу је да је ов де и ра ни јеби ло култ но ме сто. На та ко не што нај бо ље ука зу је ге о стра те гиј ски по ло -жај овог уз ви ше ња. Зна ју ћи да је ов де би ло хра сто ве шу ме, од но сно да суов де га је ни хра сто ви, ла ко се за кљу чу је због че га је и до био на зив “гај”.


По зна то је да су га је ви, би ли ме ста где су Ср би пре кр ште ња ода ва ли по -шту бо гу Пе ру ну.

Да је на овом ме сту по сто јао култ ни кон ти ну и тет још од вре ме на ка дасу Ср би би ли мно го бож ци и да се за др жао и у пе ри о ду при ма ња Хри шћан -ства па све до да нас нај бо ље по твр ђу је чи ње ни ца да је ов де по сто ја ла ста -ри ја цр ква од да на шње, као и то да су у цр кве ној пор ти от кри ве не ста ренад гроб не пло че на ко ји ма је био укле сан и нат пис. То ја сно ука зу је да јету по сто ја ло гро бље, ко га су ко ри сти ли ме шта ни ко ји су жи ве ли у окру же -њу. Ме ђу тим, ме шта ни ни су мо гли укле са ни текст да про чи та ју, те су набр зи ну ре ши ли да над гроб не пло че пре ве зу на но во гро бље, где су их по -лу па ли и упо тре би ли као се кун дар ни ма те ри јал.

От кри ве не над гроб не пло че ја сно го во ре да је ов де по сто ја ла ста ри јане кро по ла, нај ве ро ват ни је са цр квом. С об зи ром на то да на овом про сто руни су вр ше на ни ка ква ар хе о ло шка ис тра жи ва ња, па је са свим и ло гич но дасе не мо же до би ти ја сна сли ка о га ба ри ту не кро по ле, као ни пре ци зна ло -ка ци ја цр кве. Из тих раз ло га не мо же мо ни шта од ре ђе ни је ре ћи о из гле дуте цр кве, као ни то ка да је би ла по диг ну та ни ти ка да је по ру ше на. Из истихокол но сти не мо же се ни шта кон крет ни је са зна ти ка квог су из гле да би ленад гроб не пло че, као ни то ко ме су при па да ле. На осно ву им пре си ја сте че -них ана ли зи ра њем при ча и се ћа ња ста рих ме шта на, мо гло би се на слу ти тида се ра ди о аморф ним над гроб ним пло ча ма, ко је су кроз је дан ду жи вре -мен ски пе ри од ко ри шће не за обе ле жа ва ње по кој ни ка, у сва ком слу ча ју тоје оно вре ме ко је је прет хо ди ло пе ри о ду из град ње цр кве у Ра ке ли ћи ма.1

О по сто ја њу ста ри јег култ ног ме ста на про сто ру ата ра Ра ке ли ћа, по редвећ ре че ног, ука зу ју и дру ги ин ди рект ни из во ри, или за пи си по мар ги на мабо го слу жбе них књи га у су сед ним цр ква ма и ма на сти ри ма. Да је у пр вој по -ло ви ни 18.. ве ка у Ра ке ли ћи ма био до бро ор га ни зо ван и устро јен цр кве нижи вот и да је ме ђу вер ни ци ма би ло и имућ ни јих љу ди по твр ђу је по да такко ји се на ла зи на ми не ју за но вем бар ме сец, бо го слу жбе ној књи зи, ко ју језа по кој ду ше сво је же не Пе тре 1735. го ди не, ма на сти ру Го ми о ни ци по кло -нио Или ја Ма ти јаш из се ла Ра ке ли ћа. У истом ма на сти ру на ла зи се ми нејза ме сец ју ли, ко га је 1735. го ди не по кло нио Или ја Шор маз за по кој ду шесво га оца Ми ха и ла. Овог пу та тре ба ре ћи да је би ло по кло на и за дру ге ма -на сти ре и цр кве у окру же њу, али по да ци о то ме су пре кри ве ни ве лом та ме.Ка да већ го во ри мо о до брим хри шћа ни ма и вер ни ци ма са про сто ра се ла


1 Пр ви Ше ма ти зам Ба ња луч ко-Би хаћ ке ми тро по ли је за 1901. го ди ну, Ба ња Лу ка 1903, 67.

Ра ке ли ћа, ва ља по ме ну ти да је би ло ча сних љу ди ко ји су то ком 18. и 19. ве -ка од ла зи ли у Све ту зе мљу на хо до ча шће и да су по по врат ку до но си липред ме те из Све те зе мље. О то ме нај бо ље го во ри «је ру са лим ска» ико на,сре бр но кан ди ло и пре сто ни крст о че му ће у даљем тексту би ти ви ше ре -че но. То све го во ри да је ов де би ло не са мо култ но ме сто већ да оно да једо ста ма те ри ја ла на осно ву ко га би се мо гло схва ти ти да је ов де по сто јаокул тур ни и ду хов ни цен тар Ср ба овог ре ги о на.

На осно ву ин ди рект них по ка за те ља мо гло би се прет по ста ви ти да је цр -ква по ру ше на сре ди ном пр ве или дру ге де це ни је 19. ве ка. На та ко не штове ро ват но су ути ца ли до га ђа ји из Ср би је, јер по ди за ње Пр вог срп скогустан ка од стра не Ка ра ђор ђа, Тур ци ни су мо гли под не ти и ве ро ват но су би -ли спрем ни на раз не ре пре са ли је. То им је био до во љан по вод да спа ле неса мо цр кву у Ра ке ли ћи ма, већ и у дру гим ме сти ма. Из не та прет по став ка јере зул тат ту ма че ња ин тер пре та ци ја и дру гих ин ди рект них из во ра. Ме ђу пр -ве та кве вр сте спа да кон ста та ци ја да се пре по ди за ња да на шње цр кве ду гослу жи ло у ча до ру. Да је бо го слу же ње је дан ду жи пе ри од вр ше но под ча до -ри ма све до чи са чу ва на тра ди ци ја да је ча до ре чу ва ла по ро ди ца Ма рин ко -вић. У том пе ри о ду по ро ди ца Ма рин ко вић оби та ва ла је на Ждра ло вом Бр ду.За ову по ро ди цу зна се да је пе де се тих го ди на два де се тог ве ка жи ве ла у Ће -ли. Да нас та по ро ди ца не по сто ји, је дан њен огра нак на ста вио је да жи ви,али под пре зи ме ном Сту па ри, ко ји су на ста ње ни у Ће ли. У овом слу ча јубит но је ре ћи да је за нас од из ве сне ва жно сти то што се у са чу ва ној при чика же да је по ро ди ца Ма рин ко вић ви ше го ди на би ла чу вар ча до ра. Ако сеово ме до да и са чу ва но на род но пре да ње, ко је ка же да је по сле цр кве-ча до -ра по диг ну та цр ква од пло та-пло та ра на ме сту Гра бик, де лу Ма рин ко ви ће -вог збо ри шта, на ко ме је 1856. го ди не по диг ну та да на шња цр ква брв на ра,он да је са свим ја сно да на ша те за до би ја на зна ча ју.

Као што не зна мо ка да су тач но по диг ну те прет ход не цр кве, та ко истоне мо же мо пре ци зно утвр ди ти го ди ну по ди за ња да на шње цр кве брв на ре уРа ке ли ћи ма. По у зда но се зна да је 1856. го ди не цр ква би ла за вр ше на јер јета да из вр ше но ње но осве ће ње. Тач но је да по ме ну та го ди на не озна ча ва иго ди ну по чет ка град ње, о ко јој по сто је раз ли чи та ми шље ња. Јед ни ми следа је град ња цр кве Све тог Ваз не се ња Го спод њег у Ра ке ли ћи ма за по че та1852., док дру ги сма тра ју да је по ди за ње цр кве за по че то 1844. го ди не. Безоб зи ра на све, из не та тра ди ци ја ука зу је на кон ста та ци ју да је град ња цр кведу го тра ја ла. Шта је до то га до ве ло за са да ни је по зна то, ма да се мо же прет -по ста ви ти да су у пи та њу тур ски про пи си. Не ма ни ка кве сум ње да су тур -ски про пи си ве за ни за по ди за ње обје ка та, на ро чи то цр ка ва би ли ри го ро зни


и о њи ма се стро го во ди ло ра чу на. Убе ђе ни смо да су то ме шта ни зна ли ида су би ли убе ђе ни да до зво лу не би до би ли, па су за по че ли из град њу цр -кве без цар ског фер ма на. У ме ђу вре ме ну, тач ни је ка да су по ди гли цр кву докро ва, ка ко се то ка же “осјек”, Тур ци су за бра ни ли да љу град њу, та ко да јецр ква би ла ду го го ди на не по кри ве на. Ме шта ни ма ни је ни шта дру го пре о -ста ло но да се обра те тур ском сул та ну у Ца ри гра ду за фер ман-одо бре ње.Да је то био глав ни раз лог об у ста ве да ље град ње ви ди се из фак та да су пофер ман у Ца ри град би ли упу ће ни Об рад Ро квић и Ни ко ла Ја њић. Бо сан -ски по сла ни ци упу ти ли су се у Ца ри град “пе шке”, па је и ло гич но што јењи хо во пу то ва ње тра ја ло два ме се ца. Ка да су се по сла ни ци вра ти ли са фер -ма ном, при је дор ски бег Ху се ин Ка пе та но вић одо брио је по кри ва ње цр кве.

Пре ма са чу ва ним по да ци ма глав ни не и мар цр кве био је Мир ко Ча накиз При је до ра са сво јом дру жи ном. Све до чан ство о то ме на ла зи мо у уре за -ним ини ци ја ли ма глав ног не и ма ра М и Ч на сре ди шњим брв ни ма на ле војстра ни од за пад ног ула за у Цр кву. На истом брв ну на ла зи се ду бо ко уре за -на и го ди на 1856. С об зи ром на ви си ну где је го ди на уре за на је ди но се мо -же схва ти ти да она озна ча ва го ди ну за вр шет ка а ни ка ко по чет ка. Ако сеузму по да ци из цр кве не ар хи ве ко ји ја сно ука зу ју да је Мир ко Ча нак са дру -жи ном ра дио на по ди за њу цр кве у Је лић кој, и да су ра до ви би ли при ве де -ни кра ју 1841. го ди не, то би мо гло да зна чи да је Цр ква у Ра ке ли ћи маза по че та са из град њом 1842. од но сно 1843. го ди не. Зна ју ћи за ове окол но -сти са свим је и оправ да но оче ки ва ти да цр ква у Ра ке ли ћи ма бу де ура ђе напо узо ру на цр кву у Је лић кој, ме ђу тим, ако се обра ти де таљ ни ја па жња наосно ву цр кве у Ра ке ли ћи ма и упо ре ди са оосно вом и из гле дом цр кве у Је -лић кој ла ко се уоча ва да из ме ђу њих не ма слич но сти. То би мо гло да зна чида су цр кву у Ра ке ли ћи ма ра ди ли дру ги мај сто ри, или да је она ра ђе на поне ким дру гим узо ри ма. Без об зи ра на те и слич не не до у ми це ипак се мо расхва ти ти да цр ква у Ра ке ли ћи ма при па да раз ви је ном ти пу цр ка ва брв на рана овом про сто ру, као и то да је вре ме ном пре тр пе ла из ве сне из ме не.2

Ар хи тек ту ра цр кве

Да на шња цр ква у Ра ке ли ћи ма има те ме љни зид ви сок око по ла ме тра,из ра ђен од ло мље ног ка ме на у до бром креч ном мал те ру. Основ на-те мељ -на брв на су де бе ла, слич на брв ни ма код цр ка ва у Ма рић кој и Бу сно ви ма.


2 Љ. Ше во, Пра во слав не цр кве и ма на сти ри у Бо сни и Хер це го ви ни до 1878. го ди не, Ба њаЛу ка 2002, 59.

Осно ва цр кве је у ви ду из ду же ног пра во у га о ни ка са пе то стра ном ис точ номап си дом. Ду жи на цр кве из но си 14, ши ри на 8,7 ме та ра. Ви си на зи до ва јеоко 3,25 ме тра, док је укуп на ви си на цр кве 7,5 ме та ра. Зи до ви су ра ђе ни одхра сто вих бр ва на де бљи не 16 цм. Брв на су спа ја на на рав но прав ни пре -клоп, јед но брв но је за се ца но до по ла а за тим дру го, та ко кад се брв на наза се ку спо је до би је се ви си на брв на. Брв на на про сто ру ап си де спа ја на суна сли чан на чин, с тим што је код њих при мет но и ма ње ко ну сно ско ше ње,ко је оне мо гу ћа ва да се спо је ви раз ми чу. Та кав на чин спа ја ња по зна ти ји јекао ко си пре клоп или спој у ви ду ла сти ног ре па, јер за се ци су ка је згру брв -на све та њи, па у не кој ви зу ел ној про јек ци ји ли че на ла стин реп.

Та ва ни ца цр кве де ли мич но је рав на, а де ли мич но ко рита сто за све де на.Зи до ви за све де ног де ла не осла ња ју се на боч не зи до ве, већ на по ду жнегре де ко је су од боч них зи до ва од мак ну те за око 1 ме тар, ко је су осло ње нена че ти ри др ве на сту ба, по два у се вер ном и за пад ном де лу. Слич но кон -струк тив но ре ше ње при ме ње но је и код цр кве у Бу сно ви ма и Ма рић кој.Ова ко по ста вље ни др ве ни ди ре ци уну тра шњи про стор на о са, по ду жи ни,де ле на три де ла, па би се мо гло по ми сли ти да је у пи та њу тро брод на осно -ва. Та ва ни ца цр кве на пра вље на је од да са ка-ша шо ва ца, да нас је омал те ри -са на и окре че на све тло пла вом бо јом.

Ди ре ци су ра ђе ни од лу шког хра ста у ду ху на род ног гра ди тељ ства, утех ни ци те са ња и на род ног ду бо ре за. Сту бо ви су на кра је ви ма пра во у га о -ног об ли ка а ква драт ног пре се ка, док су на сре ди ни осмо стра ног об ли ка.Пра во у га о ни до њи део сту ба, ко ји ујед но чи ни сто пу, знат но је кра ћи одоног у гор њем де лу ко ји пред ста вља ка пи тел. Сто па сту ба са све че ти ристра не укра ше на је уре за ним ге о ме триј ским укра сом из ве ден у ду ху на род -ног ду бо ре за. На сто пи се углав ном сре ће украс у ви ду тро стру ког укр ште -ног «Х» укра са ко ји је оме ђен са свих стра на уре за ном ли ни јом. На гор њемде лу сту ба укра си су раз ли чи ти. Углав ном се сре ћу уре за ни кру го ви у чи -јем се је згру на ла зи уре за на Да ви до ва зве зда, кон цен трич ни кру го ви, ро зе -та и тра ка у ви ду удво је не во лу те. По ред овог мо ти ва сре ћу се и чи стоге о ме триј ски мо ти ви, ма да има укра са на пра вље них од ге о ме триј ских и ве -ге та бил них мо ти ва. По сма тра ју ћи ове укра се не мо же мо а да се не за пи та -мо ко ја је њи хо ва сим бо ли ка, као и то из ко га су фун ду са до шли ов де. Одсвих укра са нај ин три гант ни ја је Да ви до ва зве зда, јер ни је ја сно да ли је онату из про стог не зна ња или је у пи та њу не ка дру га на ме на. Без об зи ра на свете не до у ми це, јед но је ја сно да они ука зу ју на мај сто ре ко ји су сте кли ве ли -ко ис ку ство ре зба ре ња у ду ху на род не ре зба ри је.


У запaдном де лу цр кве, тач ни је из над при пра те на ла зи се га ле ри ја захор, на ко ју се пе ло по мо ћу ма њих, ве о ма око ми тих сте пе ни ца-мер де ви на,ко је су сме ште не у се ве ро за пад ном углу при пра те. Па ра пет га ле ри је је оддр ве них да са ка-ша шо ва ца.

Да на шњи кров ни по кри вач је цреп, ма да је пр во бит но био клис. Кровје дво во дан, док је на ис точ ној ап си ди пе то во дан. Др ве ни по кри вач је ски -нут у јед ној од де таљ ни јих об но ва ко ја је из ве де на не по сред но пред Пр висвет ски рат. Том при ли ком до шло је до из ме не об ли ка кров не кон струк ци -је. Пр во бит на кров на кон струк ци ја би ла је знат но ви ша, што је би ло нео п -ход но за по крив ку од др ве та-кли са. Ви со ки кр ов био је нео п хо дан да би сема ње за др жа ва ла во да на др ве ном по кри ва чу. Ова кав кр ов зах те вао је да истре ха бу де спу ште на. О спу ште ној стре хи нај бо ље го во ре за се ци са стра -не вен ча ни це где су би ли ко сни ци-пај ва ни ко ји су при др жа ва ли стре ху, од -но сно под у пи ра ли ро го ве стре хе.

С об зи ром на то да је цр ква до ста ду гач ка и да је те шко при пре ми ти та -ко ду гач ка брв на из јед ног ко ма да, гра ди те љи су при бе гли лак шем ре ше -њу, ко је је у ар хи тек тон ском кон цеп ту знат но ра ци о нал ни је, а у ста тич комсми слу ри зич ни је. Прибе гло се упо тре би кра ћих бр ва на ко ја су на јед номили два ме ста на ста вља на. На ста вак бр ва на у ра ке лић ском слу ча ју ре шенје на тај на чин што је се вер ни по ду жни зид пре се чен вер ти кал ним ступ цему ко га су ужље бље на брв на и та ко се до би ла же ље на ду жи на. Про блем на -став ка бр ва на на ју жном зи ду ре шен је по мо ћу до врат ни ка. Брв на су уко -ва на јед но за дру го ко ва ним ек се ри ма, ко ји су то ли ко ду ги да су про ла зи ликроз три брв на. Та ква тех ни ка ме ђу соб ног по ве зи ва ња бр ва на, при ме ње наје при ли ком по ди за ња цр кве у Је лић кој, па је као про ве ре на, упо тре бље наи код цр кве у Ра ке ли ћи ма. То са мо по се би на во ди на кон ста та ци ју да су најед ној и дру гој цр кви ра ди ли исти мај сто ри, јер да ни је та ко ве ро ват но бидру ги мај сто ри при ме ни ли дру гу тех ни ку, од но сно на чин по ве зи ва ња бр -ва на. Очи глед но је да је ова кав на чин учвр шћи ва ња бр ва на био нео п хо данјер се ра ди о објек ту ве ћих ди мен зи ја, где је ве ће оп те ре ће ње при ме ње негра ђе. Слич но на ста вља ње бр ва на при ме ње но је и на за пад ној стра ни, узна по ме ну да је до из ве сног по ре ме ћа ја до шло 1894. го ди не при ли ком по -ста вља ња сту ба ца ко ји но се зво ник.

Зво ник је био не про пор ци о нал но ви сок, јер му је ви си на из но си ла око16 ме та ра. Ви си на зво ни ка сма ње на је на 9 ме та ра при ли ком ра до ва на об -но ви цр кве то ком 1912. го ди не. И по ред чи ње ни це да је зво ник сма њен,ипак ни је мо гао одoлeти не при ја тељ ској ка но на ди ар ти ље риј ских гра на тако је су га по сре ди ни пре се кле. Та да се ја сно ви део пре сек кон струк ци је


зво ни ка ко га су чи ни ле гре де у ком би на ци ји са ступ ци ма, док је про сториз ме ђу по кри вен обич ним да ска ма. Не ма ни ка кве сум ње да је до ста не згра -пан и да до ста на ру ша ва ар хи тек тон ску хар мо ни ју објек та. По ме ну ту хар -мо ни ју не са мо објек та већ и са мог зво ни ка на ру ша ва пи ра ми дал ни кров ине зграп но укло пље ни про зор ски отво ри на зво ни ку.

На цр кви се на ла зе два ула за, је дан на за пад ној и дру ги на ју жној стра -ни. Глав ни улаз је на за пад ној стра ни. Вра та на за пад ном пор та лу су дво -крил на са по лу кру жним за вр шет ком, укра ше на су тро у гло ви ма од ме когдр ве та, ко ји кад се спо је чи ни ква дра те. На ју жном ула зу су јед но крил навра та, не што ма њих ди мен зи ја. Ју жна вра та слич но су укра ше на као и за -пад на и за вр ша ва ју се по лу лу ком. На вра ти ма се на ла зи двој на, ве о ма за -ни мљи ва бра ва са ши пом за за тва ра ње из ну тра.

Да на шњи про зо ри на цр кви ни су из вре ме на град ње цр кве, већ су изне ке ње не мла ђе об но ве. И по ред чи ње ни це да су из мла ђег пе ри о да ипаксе мо же кон ста то ва ти да они по свом из гле ду и ди мен зи ја ма не на ру ша ва -ју пр во бит ну хар мо ни ју, ни ти ква ре њен пр во бит ни из глед.

У ар хи тек тон ско-про стор ном сми слу, иако је гра ђе на од др ве та, цр кваје по де ље на на три де ла и то: ол тар, про стор на о са и при пра ту, од но сно па -пер ту. Ол тар ски про стор у ар хи тек тон ском сми слу сим бо ли ше ви тле јем -ску пе ћи ну, где се Хри стос ро дио, и пе ћи ну где је био са хра њен.

Ол тар ска ап си да је са уну тра шње стра не по ли го нал на, а са спољ не по лу -кру жна. У ар хи тек тон ско функ ци о нал ном сми слу, као и по рад ња ма ко је се уње му од ви ја ју, ол тар ски про стор мо же се по де ли ти у три де ла. Ова ква по де лаје сим бо лич не при ро де јер ука зу је на Све ту Тро ји цу, од но сно три де ла у јед -ној це ли ни. У се вер ном де лу ол та ра на ла зи се про ско ми ди он, про стор где севр ши при пре ма ње Све тих да ро ва. У овом де лу чу ва ју се при пре мље ни Да ро -ви све до Ве ли ког вхо да ка да се пре но се на Ча сни пре сто-тр пе зу. У пре о ста -лим мо мен ти ма у про ско ми ди о ну се чу ва ју све ти са су ди. У сре ди ни ол тар скогпро сто ра на ла зи се Ча сни пре сто, или Ча сна тр пе за на ко јој се вр ши бес крв нажр тва Но вог за ве та. Овај Пре сто озна ча ва уства ри Бо жи ји пре сто, јер се наЊе му на ла зе Све ти да ро ви, Те ло и Крв Ису са Хри ста. Овај Пре сто на ла зи сеусред ол тар ске ап си де, ука зу ју ћи на чи ње ни цу да је и Хри стос из вр шио на шеис ку пље ње по сред зе мље (Пс. 74,12).3


3 Св. Гер ман Кон стан ти но пол ски, Ска за ние о Цер кви и ра смо тре ние та инств, Мо сква1995, 43.

С об зи ром на то да се на Ње му оба вља Ев ха ри сти ја за све хри шћа несве та, Ча сна тр пе за је че твр та стог об ли ка, осло ње на на че ти ри или са мо наје дан стуб. Че ти ри сту ба озна ча ва ју број је ван ђе ли ста, док је дан озна ча ваИсу са Хри ста. Ча сни пре сто се углав ном по ди зао из над гро бо ва му че ни ка.То је ушло у прак су па се и да нас при ли ком осве ће ња хра ма, де ло ви мо -шти ју све ти те ља или му че ни ка ста вља ју у Ча сни пре сто, да вер не стал нопод се ћа ју да је Цр ква фун ди ра на на мо шти ма Хри сто вих му че ни ка. По редна ве де ног тре ба ре ћи да Ча сни пре сто озна ча ва и сто на ко ме је одр жа наТај на Ве че ра, као и сам Гроб Хри стов. По што Ча сни пре сто озна ча ва и Хри -стов гроб, он да је са свим и ра зу мљи во да је био пре кри вен бе лим плат номко је се зо ве сра чи ца (ко шу ља), ко ја пред ста вља оно плат но у ко је је би лоумо та но Хри сто во те ло при ли ком по гре ба. Пре ко сра чи це ста вља се штобе ље плат но, по зна ти је као ин ди ти ја, ко је озна ча ва сјај Вас кр слог Хри ста.

О опре ма њу Све тог пре сто ла Си ме он Со лун ски ка же: Пр во се ста вља -ју че ти ри плат на на че ти ри кра ја Св. Пре сто ла, ко ја има ју име на је ван ђе -ли ста, јер Пре сто пред ста вља це лу Цр кву, ко ја се ску пља из свих кра је вазе мље Го спод ње, а по диг ну та је про по ве ђу је ван ђе ли ста. Ка да се по ста вече ти ри је ван ђе ли ста, по ло жи се ко шу ља Св. сто ла, ко ја пред ста вља по кри -вач у ко је је би ло уви је но те ло Хро сто во. За тим се по ста вља ха љи на Све -тог пре сто ла, ко ја озна ча ва сла ву Го спо да, или оде ћу ко ја је сја ла каосве тлост (Мт.17,2).На сре ди ни Све тог пре сто ла на ла зи се че тво ро у га о ноплат но, по зна ти је као или тон, ко је сим бо ли ше оно плат но ко јим је би лауви је на гла ва Хри сто ва при ли ком по гре ба (Јн.20,7).

Ју жни део ол та ра по зна ти ји је као ђа ко ни кон, а у ар хи тек тон ском сми -слу сли чан је се вер ном де лу. На зив је до био по сво јој функ ци ји, јер су уње му би ли ђа ко ни ко ји су по ма га ли све ште ни ци ма при вр ше њу бо го слу -же ња. Да нас се у овом про сто ру чу ва ју све ште нич ке оде жде.

Ико но стас

Ол тар ски про стор од на о са одва ја ико но стас или др жач-но сач ико на.Од мах тре ба ре ћи да се у ста ри јим цр ква ма на овом ме сту на ла зи ла ол тар -ска пре гра да, или ол тар ски па ра пет, ко ји је био знат но ни жи од ико но ста -са, што на во ди на за кљу чак да је ико но стас тво ре ви на но ви јег вре ме на,од но сно на стао је под ути ца јем ба ро ка. Ико но ста сна пре гра да је јед но став -ног об ли ка и кон струк ци је. Са ста вље на је од вер ти кал них хра сто вих сту -бо ва у ко је су ужље бље не хра сто ве тал пе ви си не око 0,32, де бљи не 0,60 иду жи не око 2 ме тра, за ви сно од про сто ра где се на ла зе. Са шест др ве них


сту бо ва ико но стас је по де љен на се дам вер ти кал них по ља, ко ја су ква драт -ног из гле да и раз ли чи тих ди мен зи ја. Од укуп ног бро ја по ља три су отво ре -на и у њи ма су сме ште не цар ске и боч не две ри. У че твр том, цен трал номпо љу сме ште не су цар ске две ри, у дру гом на ла зе се се вер не, а у ше стом ју -жне две ри. По ља су ујед на че ног об ли ка и ви си не, је ди на раз ли ка огле да сеу ши ри ни, о че му ће би ти још го во ра.

По хо ри зон та ли ико но стас је по де љен на че ти ри де ла, од но сно че ти ризо не у ко ји ма се на ла зе ико не. Пр ву зо ну чи ни па ра пет ни део ико но ста сачи ја ви си на из но си око 90 цм. На ње му са да не ма ико на, ма да има тра го вако ји ука зу ју да су по сто ја ле. Уоби ча је на је прак са да се на овом де лу на ла -зе ико не са ком по зи ци ја ма ко је се од но се на Ста ри за вет или на оне све ти -те ље ко ји су жи ве ли на пре ла зу из Ста рог у Но ви за вет. Ико не ко је се да насна ла зе на том де лу, по сти лу и са др жа ју не од го ва ра ју ме сту па би их тре -ба ло по ме ри ти на не ко дру го, у сва ком слу ча ју, аде кват но ме сто.

Пр вом ре ду ико но ста са при па да ју Цар ске, се вер не и ју жне две ри. Цар -ске две ри су дво крил не и по уста ље ном пра ви лу на ла зе се на сре ди шњемде лу ико но ста са. По ље у ко ме су сме ште не Цар ске две ри је пра во у га о ногоб ли ка са по лу круж ним за вр шет ком, чи ја ви си на из но си 215, а ши ри на око155 цм. Цар ске две ри но се до врат ни ци ко ји су де бе ли 26 х 26 цм. По сре -ди ни до врат ни ка на ла зи се дво стру ко пра во у га о но ужље бље ње са тра комко ја их раз два ја, та ко пре се ца ју ћи ре ље фа сто из ре зба ре ну тра ку, ко ја уства -ри и пред ста вља основ ни украс у жље бо ви ма. По са мој спољ ној иви ци сту -бо ва уре за не су две па ра лел не ли ни је ко је пра те и сам лук, за раз ли ку одцен трал ног мо ти ва ко ји се на лу ку гу би. Тај де таљ на во ди нас на прет по -став ку да је лук из над цар ских две ри до жи вео из ве сну пре град њу.

Кри ла ца р ских две ри су пра во у га о ног об ли ка са за вр шет ком у об ли куче твр ти не лу ка, та ко ка да се спо је да ју по лу лук. Ви си на кри ла из но си 166,а ши ри на око 50 цм. У цен трал ном де лу се вер ног и ју жног кри ла на ла зи сепо је дан овал ни ме да љон са уским ра мом од др ве та, за раз ли ку од до његде ла где је сме штен ме да љон кру жног об ли ка и не што ма њих ди мен зи ја.Гор њи, за вр шни, део Цар ских две ри укра шен је биљ ним ор на мен ти ма, из -ве де ним у тех ни ци ду бо ре за са пот пу ним про ла ма њем, од но сно ро ва ше -њем. По ља на две ри ма спо је на су др ве ном тра ком ко ја се тро је зич ноза вр ша ва.

На за вр шном де лу се вер ног кри ла Цар ских две ри на ла зи се рав но кра -ки крст са про ши ре ним кра је ви ма. Ра мо ви ме да љо на, укра си на две ри макао и по ме ну ти крст пре ма за ни су злат ном бо јом


У овал ном ме да љо ну на се вер ном кри лу при ка за на је це ла фи гу ра Пре -све те Бо го ро ди це у сто је ћем ста ву са две тре ћи не ле вог про фи ла. Ако сеобра ти па жња на по ло жај те ла и на бо ре оде ће, сти че се ути сак да је Бо го -ро ди ца при ка за на у по себ ном за но су. То са мо по спе шу је кон ста та ци ју даје умет ник на нај бо љи на чин до ча рао онај тре ну так ка да Бо го ро ди ца при -ма нај ра до сни ју вест од Ар хан ђе ла. То бла го ста ње, од но сно бла жен ство Бо -го ро ди ца на го ве шта ва не са мо по ло жа јем те ла и гла ве већ и по ло жа јем ру ку,од ко јих је ле ва ис пру же на, као да хо ће да по ка же да то ни је ње на во ља, већво ља Бо жи ја, а де сном ру ком ко ја је на гру ди ма, ту во љу при гр ља ва каосво ју. Тај ра до сни мо ме нат умет ник је умео да ве о ма ве што ин кон по ни ра усклад ко ло ри та, од нос те ла и на бо ра оде ће, та ко да све де лу је све ча но и са -гла сно са тре нут ком.

Као што је већ ре че но ис под овог на ла зи се кру жни ме да љон са пред -ста вом ста ро за вет ног про ро ка, ко ји је осли кан као до по ја сна фи гу ра са дветре ћи не ле вог про фи ла. Да се ра ди о про ро ку ја сно све до чи сви так у ру ка -ма и ка па на гла ви, док злат ни нимб око гла ве ука зу је на ње го ву све тост.

На сре ди шњем де лу овал ног ме да љо на на ју жном кри лу цар ских две -ри, уме сто оче ки ва не пред ста ве све тог ар хан ге ла Га ври ла, на ла зи се осли -кан Све ти Пан та леј мон. Све ти му че ник при ка зан је у сто је ћем ста ву, са дветре ћи не ле вог про фи ла. Оде вен је у рат нич ку оде ћу зе лен ка сте бо је, пре коко је је пре ба чен огр тач цр ве не бо је. У ле вој ру ци ко ја је у ви си ни стру кадр жи крст, а де сном ко ја је у ви си ни па са при др жа ва ко пље, чи је се се чи вона зи ре из над ра ме на. Све ти тељ је при ка зан у при род ном ам би јен ту, сапoлeђином ко ја је све тло пла ве бо је. Ли це је при ка за но мла до ли ко, са по -гле дом усме ре ним у да љи ну, ду гом ко сом и злат ним ним бом око гла ве. Цр -теж је ја сан, то на ли тет, по кре ти те ла и на бо ри оде ће ука зу ју на из ве снуста тич ност, ко ја ни је ускла ђе на са су шти ном тре нут ка.

Све ти Пан те леј мон био је ро дом из Ни ко ми ди је, ро ђен од ро ди те ља ко -ји су већ би ли Хри шћа ни. Као мла дић са вла дао је ле кар ске на у ке. Сво ју по -бо жност и ле кар ско зна ње по ка зао је при ли ком из ле че ња јед ног слеп цако ме мно ги ле ка ри ни су мо гли по мо ћи. Не при ја те љи га оп ту жи ше пред ца -рем Мак си ми ја ном да је Хри шћа нин, овај га по зва на од го вор ност. Уме стоне ги ра ња да је Хри шћа нин уз Хри сто ву по моћ пред ца рем из ле чи од у зе -тог чо ве ка. Цар га ста ви на му ке, али му се Го спод ја ви, бо дре ћи га да из -др жи. На са мом гу би ли шту клек нуо је да се по мо ли Бо гу, у том мо мен туџе лат га уда ри ма чем али се мач по ло ми, та ко да га ни је мо гао по се ћи сведок ни је за вр шио сво је мо ље ње. По за вр ше ној мо ли тви обра тио се џе ла туда мо же да га по се че, што је овај и учи нио. Све ти Пан те леј мон је стра дао


304. го ди не по Хри сту. Да нас се при зи ва у мо ли тва ма при ли ком во до о све -ће ња и је ле о све ће ња.

По ме ну та основ на за па жа ња, као и са ма ши ри на ра ма ја сно ука зу ју даова ико на не при па да мај сто ру ко ји је ра дио оста ле де ло ве на цар ским две -ри ма. Ако ово ме до да мо да по ја ва овог све ти те ља на ју жном кри лу цар -ских две ри прет ста вља из ве сну но ви ну, а то у сва ком слу ча ју по твр ђу јера ни је из не ту те зу. То би мо гло да зна чи да су цар ске две ри до жи ве ле из ве -сне по прав ке.

У цен трал ном де лу кру жног ме да љо на ко ји се на ла зи у до њем де лу ју -жног кри ла цар ских две ри осли ка на је сто је ћа фи гу ра Јо ва на Кр сти те ља,ра ђе на у истом ма ни ру као и ме да љо ни на се вер ном кри лу, што би мо глода зна чи да пред ста вља де ло истог мај сто ра, за ко га би се мо гло ре ћи да мује цр теж сла би ја стра на, али је са свим ја сно да му је бо ља стра на при ме нако ло ри та и упо тре ба то но ва, ко ји се бла го пре ли ва ју из јед ног у дру ги. Утој кон ста та ци ји упра во и ле жи вред ност овог оства ре ња.

До врат ни ци спо ред них две ри са се вер не и ју жне стра не по ду жи ни суужље бље ни ра ди по ве зи ва ња др ве не ико но стас не кон струк ци је, док су пре -о ста ле стра не рав не, с тим што су за пад не стра не сту бо ва по сре ди ни укра -ше не уре за ном тра ком, ко ју ис пу ња ва ју на из ме нич ни по лу кру жни укра си.На сре ди ни над врат ни ка у ма њем кру гу уре зан је крст раз у ђе них кра ко ва.Про стор од ар хи тра ва до са мих вра та ис пу њен је др ве ном ис пу ном у об ли -ку лу ка ко ји је у сре ди ни пре ло мљен. На за пад ној стра ни ис пу не, са обестра не пре ло мље ног лу ка на ла зе се уре за не во лу те, док је са ма иви ца тра -ка сто на гла ше на.

Дру ги ред ико но ста са чи ни шест пре сто них ико на, ко је су истих ди мен -зи ја, и све су ра ђе не у тех ни ци тем пе ре на др ве ној под ло зи. Ико не су ди -мен зи ја 102 х 74 цм.

Са да шњи рас по ред пре сто них ико на ко је се на ла зе на ико но ста су цр -кве у Ра ке ли ћи ма уве ли ко од сту па од уоби ча је ног, јер је по зна то да се ико -на Пре све те Бо го ро ди це са ма лим Хри стом, увек на ла зи се вер но, а ико наИсу са Хри ста ју жно од Цар ских две ри. С об зи ром на то да су по ме ну та од -сту па ња плод но ви јег вре ме на, и да је њи хов рас по ред од ре ђи ва ло не струч -но ли це, а у уве ре њу да ће се та по гре шка убр зо ис пра ви ти, у да љем ра дутре ти ра ће мо ико не по уста ље ном рас по ре ду.

Бо го ро ди ца са ма лим Хри стом, ра ђе на је у тех ни ци тем пе ре на др ве ту,ди мен зи ја 102 х 74 цм. Ико на је сме ште на на про сто ру се вер но од цар скихдве ри. У цен трал ном де лу ико не осли ка на је до по ја сна фи гу ра Пре све те


Бо го ро ди це у пу ном фрон та ли те ту. Де сном ру ком при др жа ва ма лог Хри -ста ко га др жи у ле вом на руч ју. Оде ве на је у пла ву ха љи ну, пре ко ко је је бор -до ман дор ла са ка пу ља чом. Исус Хри стос је оде вен у пла ви ча сту ко шу љупре ко ко је је цр вен ка сти огр тач. Цр те ли ца су ја сно на гла ше не, пре ли ви то -но ва су бла ги, про сто нео сет ни, што ука зу је да се ра ди о мај сто ру бо љихумет нич ких мо гућ но сти. Ова кон ста та ци ја до би ја на зна ча ју ако се има науму да су фи гу ре до ста ста тич но при ка за не, али при ме ње ни то на ли тет ибла ги пре ла зи из то на у тон да ју ико ни по треб ну ди на мич ност. По за ди наје осли ка на злат ном бо јом. У гор њем де лу ико не ис пи са не су сиг на ту ре цр -кве но сло вен ском азбу ком док је у углу из над Хри сто ве гла ве осли ка на цр -ква са ку по лом.

Се вер но од Бо го ро ди це сме ште на је ико на хра мов не сла ве, у овом слу -ча ју ком по зи ци ја Хри сто вог Ваз не се ња. Ико на је ра ђе на у тех ни ци тем пе -ре на др ве ту, ди мен зи ја 102 х 74 цм. У до њем де лу осли ка ни су све тиапо сто ли у по себ ном рас по ло же њу, од но сно чу ђе њу. Сви су оде ве ни у ду -ге цр ве не ха љи не у сто је ћем по ло жа ју, док је у сре ди шњем гор њем де луико не пред ста вљен Хри стос ко ји се ваз но си на не бе са. Ње го во Уз но ше њена не бе са нај бо ље до ча ра ва ју при ка за ни обла ци и ан ђе ли са ра ши ре нимкри ли ма, ко ји га но се у не бе ске ви си не. По кре ти те ла и на бо ри оде ће, каои при ка за ни то на ли тет ускла ђе ни су са су шти ном до га ђа ња.

Ју жно од цар ских две ри на ла зи се ико на Ису са Хри ста, ра ђе на у тех ни -ци тем пе ре на др ве ту, ди мен зи ја 102 х 74 цм. До по ја сна фи гу ра Ису са Хри -ста, у пу ном фрон та ли те ту, сме ште на је у сре ди шњем де лу. Ли це Хри стамла до ли ко је при ка за но, сра змер но ње го вим го ди на ма, са ја сним цр та мали ца. Бра да је крат ка, док је ко са не што из ду же на. Хри стос је оде вен у цр -вен ка сту ха љи ну, пре ко ко је је пре ба чен пла ви огр тач. Де сна ру ка је у лак -ту са ви је на са ша ком у по ло жа ју бла го си ља ња, док је ле ва ру ка на гру ди маи у њој при др жа ва Је ван ђе ље. У угло ви ма из над Хри ста на ла зе се цр вен -ка сти кру го ви са ини ци ја ли ма.

Са ју жне стра не Ису са Хри ста на ла зи се ико на Све тог Јо ва на Кр сти те -ља, ра ђе на у тех ни ци тем пе ре на др ве ту, ди мен зи ја 102 х 74 цм. Лик Све -тог Јо ва на Кр сти те ља осли кан је са две тре ћи не де сног про фи ла. Све ти тељје оде вен у сре бр на сту ха љи ну, са де сном ру ком у ви си ни гру ди у зна ку из -ве сног упо зо ре ња, док је ле ва ру ка у лак ту са ви је на и у њој др жи та њир сагла вом, ис под ко је из ла зи про роч ки сви так. Ли це је при ка за но мла до ли коса крат ком бра дом. Иза ра ме на на зи ру се ра ши ре на сре бр на ста кри ла. Пре -о ста ли де ло ви ико не осли ка ни су злат ном бо јом, док су ини ци ја ли ис пи са -ни цр ве ном бо јом.


На кра ју овог де ла тре ба кон ста то ва ти да пре сто не ико не ни су исто вре -ме но ра ђе не са ико но ста сом. На та кав за кљу чак, по ред ре че ног ука зу је ичи ње ни ца да су на кнад но уме шта не, а што је нај бо ље уоч љи во по на кнад -ном усе ца њу до врат ни ка цар ских две ри.

Ка да већ го во ри мо о пре сто ним ико на ма, тре ба на по ме ну ти да по на -чи ну из ра де, при ме ње ном ко ло ри ту, где до ми ни ра злат на и окер бо ја, мо -гло би се кон ста то ва ти да при па да ју мај стор ској ра ди о ни ци ко ја је ра ди лапод ути ца јем грч ких зо гра фа. То би мо гло да зна чи да су ико не на ста ле кра -јем 18. или по чет ком 19. ве ка.

Цр кве ни мо би ли јар

У цр кви Све тог Хри сто вог Ваз не се ња у Ра ке ли ћи ма, ме ђу по крет ним ико -на ма на ла зи се ве о ма ин те ре сант на ико на ко ја је по зна ти ја као «Је ру са лим -ска». Сам на зив ја сно го во ри да је на ста ла у Је ру са ли му и да ју је ра дио не киод па ле стин ских мај сто ра. Ме ђу тим, ако се обра ти де таљ ни ја па жња на са муико ну до ла зи се до раз ли чи тих за кљу ча ка. Ме ђу пр ве спа да чи ње ни ца да јетекст пи сан цр кве но сло вен ском азбу ком, што ука зу је на то да је мај стор биосло вен ског по ре кла. У слу ча ју да та кву кон ста та ци ју при хва ти мо као ис прав -ну, а има ју ћи у ви ду при ка за не ком по зи ци је, он да сле ди ло ги чан за кљу чак даје ико на ра ђе на по до бром па ле стин ском пред ло шку. То до зво ља ва да за кљу -чи мо да је ико ну ра дио па ле стин ски мај стор, а да је пи сац тек ста био чо век сана ших про сто ра. По ред по ме ну тих не ја сно ћа, за са да ни је ја сно ко ју је и ка дацр кви да ри вао, али је са свим си гур но да је у на ше про сто ре, од но сно у Ра ке -лић ску цр кву до спе ла сре ди ном 19. ве ка.

Ико на је ве ћег фор ма та, ра ђе на у тех ни ци уља на плат ну. По свим кра -је ви ма оме ђе на је жу том тра ком на ко јој је ис пи сан нат пис. На ле вом де лугор ње тра ке сто ји на пи са но: свје ти сја , свје ти сја * но ви је ру са ли ме *; а уде сном: *сла ва бог дна* на те бје* во си ја* На тра ци у до њем де лу ико несто ји на пи са но: бла го о бра зниј* јо сиф* с дре ва снем* пре чи сто је * тје ло*тво је*. На фри зу ко ји се на ла зи уз ле ву иви цу ико не ис пи са но је: Бо го ро -ди це* дје во* упо ва ни је* хри сти ја ном* по крии*; док на де лу фри за уз де -сну иви цу ико не сто ји ис пи сан текст: чер тог * твој * ви жду* спа се* мој*укра ше нии*.

Сви тек сто ви су пи са ни цр кве но сла вен ском азбу ком, уз до бро по зна ва -ње пра во пи са. Зна ју ћи да је текст пи сан цр кве но сло вен ском азбу ком, на во -ди на прет по став ку да је ико на ра ђе на по по руџ би ни, и да је ра ђе на засрп ско тр жи ште.


Плат но је по де ље но на пра во у га о на по ља, ко јих укуп но има око че тр -де се так. По ља су раз ли чи тих ди мен зи ја. Нај ве ће је сре ди шње. У свим по -љи ма су осли ка не ком по зи ци је или ли ко ви као по је ди нач не пред ста ве. Уцен трал ном по љу сме штен је Не бе ски Је ру са лим, од но сно Цр ква Све тогГро ба, ко ју у ико но граф ском сми слу флан ки ра ју са ле ве и де сне стра не тра -ке-фри зо ви, на ко ји ма су ме да љо ни са ли ко ви ма све ти те ља, упле те ни у ло -зи цу, као и пред ста ве Бо го ро ди це са ле ве и Хри ста са де сне стра не, ко једо ми ни ра ју ве ли чи ном и при ме ном злат не бо је. Цр ква је при ка за на у за -ми шље ном пре се ку, док су пре о ста ли ар хи тек тон ски де та љи цр та ни сук -це сив но, са сце на ма и фу гу ра ма ко је су на не ки на чин ве за не за тај про стор.Са ле ва на де сно: сре ће се при ка за на ку ла са пред ста вом ста ро за вет ног ца -ра Да ви да. У до њем де лу овог про сто ра при ка за на је ком по зи ци ја Хри сто -вог ја вља ња Ма ри ји Маг да ле ни. Са ју жне стра не пред ста вље на је ро тон даса ку по лом ко ју но се сту бо ви. У тој ро тон ди је ку ву кли ја Све тог Гро ба. Угор њем де лу фрон тал но је при ка за на сце на Хри сто вог Вас кр се ња. Са ју -жне стра не ку ву кли је Све тог Гро ба при ка зан је ка то ли кон, ба зи ли ка са ико -но ста сом и ол тар ским про сто ром из над ко га је ма ња злат на ку по ла. ДоКа то ли ко на је ка пе ла Гол го те у ко јој је осли ка но Хри сто во Рас пе ће, са пред -ста вом Бо го ро ди це и Јо ва на Бо го сло ва.

У по љу до Хри сто вог Рас пе ћа, са ју жне стра не осли ка на је це ла фи гу -ра Ису са Хри ста у сто је ћем ста ву, са две тре ћи не де сног про фи ла. У про -сто ру ис под ове ком по зи ци је пред ста вље но је па ље ње Све те ва тре. Па ље њева тре вр ши се сва ке го ди не на Ве ли ку су бо ту у цр кви Све тог Гро ба. Тај де -таљ раз ли чи то се при ка зу је, све ча на про це си ја оби ла зи Хри стов гроб, свиуче сни ци у ру ка ма др же упа ље не све ће и сви про ла зе кр оз глав ни улаз ииз ла зе из Цр кве.4

У про сто ру са ју жне стра не, глав не сце не, у гор њем де лу осли ка но јеСки да ње са Кр ста, а у до њем де лу на ла зи се сце на Опла ки ва ње Хри ста.Ис под ком по зи ци је Хри сто вог Рас пе ћа пред ста вље на је Ма ри ја Егип ћан -ка, ко ја се мо ли ис пред ико не Пре све те Бо го ро ди це.

Са се вер не и ју жне стра не глав но по ље од оста лих одво је но је ма њомпра во у га о ном бор ду ром са осли ка ном ло зи цом и до по ја сним фи гу ра ма све -ти те ља. У по љу са се вер не стра не при ка за на је Бо го ро ди ца са ма лим Хри -стом, у слич ном по љу, али са ју жне стра не при ка за на је до по ја сна фи гу раИсу са Хри ста. Код Бо го ро ди це као и код Хри ста осе ћа се пре на гла ше на


4 T. In di no pu los, Holy Fi ree in Je ru sa lem, Chri stian Cen tury 7, 1982, 407.

при ме на злат не бо је.У про сто ру ис под по ља са пред ста вом Бо го ро ди цеосли ка на је сце на Бо го ро дич ног Ус пе ња, док је са ју жне стра не у слич номпро сто ру осли ка на Све та Пет ка у мо ли тви. У ју жном де лу про сто ра ко јисе на ла зи ис под по ља са при ка зом Ису са Хри ста осли ка на је ком по зи ци јаБо го ро ди ца Жи во но сни Ис точ ник, а у се вер ном де лу истог про сто ра при -ка за на је Све та Вар ва ра.

Из над цен трал ног про сто ра на ла зи се не што ма ње по ље, ко је је по де -ље но на два де ла. У гор њем де лу по ља при ка зан је Хри стос као Стра шнису ди ја на пре сто лу, ле во и де сно од ње га су апо сто ли. Из над ове сце не идепо лу луч ни тра ка сти фриз обо јен злат ном бо јом. На том фри зу ис пи са не суре чи: свјат, свјат бог са ва от* ис пол ни не бо, а на фри зу ис под сто ји на пи -са но: при ди те бла го сло ве ни, иди те од ме не. У по љу ис под овог при ка за наје ком по зи ци ја Ме ре ње ду ша са ар хи стра ти гом Ми ха и лом и де мо ни ма. Се -вер но од ове сце не сме штен је Рај, Не бе ски Је ру са лим у ко га ула зи апо столПе тар са још тро ји цом апо сто ла. До ове ком по зи ци је при ка зан је про рокВа рух ка ко спа ва ис под др ве та. Са ју жне стра не сце не ме ре ња ду ша, при -ка за на је ком по зи ци ја под на сло вом пер со ни фи ка ци ја Ада, од но сно змај-мор ска не ман ко ја гу та ду ше про кле тих. До ове сце не осли кан је Ју да ко јије обе шен о др во, а до ње га је при ка зан Ке дрон ски по ток ко га пре ла зи ис -ка ја на људ ска фи гу ра.

Из над пор тре та Бо го ро ди це и Ису са Хри ста на ла зи се ма њи пра во у га о нифриз са по че ти ри осли ка не сце не. Овај фриз са се вер не стра не по чи ње сапред ста вом Све тих Бла го ве сти, а од мах до ње је сце на бег ства у Еги пат. Са ју -жне стра не осли кан је до га ђај по знат као По кло ње ње му дра ца, а за тим је су -срет Ма ри је и Је ли са ве те. На ју жном де лу истог фри за при ка за на је Тај наве че ра, а до ње Ла за ре во Вас кр се ње, до ко га је при ка за но Пе тро во од ри ца њеи Би че ва ње Ису са Хри ста, као за вр шна сце на овог фри за. За вр шни ци клус овеико не чи ни фриз од шест ком по зи ци ја, са по три са се вер не и ју жне стра не одцен трал не сце не. Овај фриз за по чи ње сце ном Ства ра ња све та, за тим осли ка -ном при чом о спо зна ји Пр вог гре ха, до ко га се на ла зи по ље са нео д го нет номса др жи ном. Ју жни део овог фри за за по чи ње ком по зи ци јом Или ји ног ваз не се -ња, до ко га је пред ста вље но Ка ме но ва ње ар хи ђа ко на Сте фа на, а фриз се за -вр ша ва сце ном Му че ња про ро ка Иса и је.

На нај ни жем фри зу ове ико не пред ста вље но је шест ком по зи ци ја. На се -вр ном по љу осли ка на је Ле ген да о Ча сном Кр сту, и Ча сном др ве ту, до ње јеосли кан Све ти Ге ор ги је, а по том су при ка за на Све та Три Је рар ха, до ко јих јепри ка зан Све ти Ди ми три је и на кра ју је пред ста вље но Хри сто во Ро ђе ње и по -кло ња ње му дра ца. За са да је за ни мљи во ис та ћи да ико на за по чи ње ства ра њем


све та, а да се за вр ша ва ком по зи ци јом Хри сто вог ро ђе ња. На овом плат ну умет -ник је на до ста сли ко вит на чин сви ма на ма до ча рао глав не рад ње и лич но стико је су ве за не за тај ду ги Ово зе маљ ски пе ри од.

По сма тра ју ћи ову ико ну у це ли ни до ла зи мо до за кључ ка да су то ком17. и 18. ве ка одр жа ва не при сне ве зе из ме ђу на ших про сто ра и Па ле сти не.И по ред чи ње ни це да су на ши жи те љи те шко жи ве ли под тур ским роп -ством, ипак је би ло до брих хри шћа на ко ји су смо гли сна ге и ма те ри јал нихсред ста ва па су чак од ла зи ли и до Па ле сти не. Не ко од њих је до био или јеку пио по ме ну ту ико ну, ко ју је до нео и по кло нио цр кви у Ра ке ли ћи ма.

На кра ју тре ба ре ћи да су не по зна ти па ле стин ски мај сто ри при ор га ни -зо ва њу про сто ра и сце на, из бо ра фи гу ра и ар хи тек ту ре, ко ри сти ли по сто -је ће пред ло шке и да су се стро го при др жа ва ли сим бо ли ке иза бра нихмо ти ва. У том сми слу схва та ња при ка за них сце на и са ма ико на је по де ље -на на не бе ску и ово зе маљ ску зо ну, од но сно на Гор њи и До њи Је ру са лим.Та ква по де ла до при не ла је то ме да се глав не сце не из хри шћан ске исто ри -је у нај ви шој зо ни и да су на раз ли чи те на чи не по ве за не са стра шним су -дом. При ка за ним сце на ма ве за ним за ства ра ње све та, ко је озна ча ва јупо че так људ ског жи во та, исто ри је, су про ста вље на је ком по зи ци ја Стра -шног су да, чи ја је глав на по ру ка да нас под се ћа шта да ље чи ни ти.

Ка да је већ реч о по крет ним пред ме ти ма ва ља по ме ну ти пре сто ни крсти ви се ће кан ди ло, ко ји су из ра ђе ни у тех ни ци ли ве ња, а бо га то укра ше ни утех ни ци фи ли гра на и гра ну ла ци је.

Пре сто ни крст се са сто ји из три де ла, кру жне сто пе, ви со ког вра та и кр -сто ли ког те ла. Сто па је ка ло та стог об ли ка, ја ко раз гр ну тог и рав ног обо дара ди бо љег ослон ца на рав ној по вр ши ни. Са гор ње стра не сто па је би лаукра ше на у тех ни ци фи ли гра на и гра ну и ла ци је. Од тих укра са да нас по -сто ји са мо ви ше кра ка ро зе та, ко ја по кри ва цен трал ни део ка ло те. На ко ну -сним по вр ши на ма и са мом обо ду украс не до ста је, али су вид ни тра го ви дасу и ови де ло ви би ли укра ше ни. Ру ко хват кр ста био је та ко ђе укра шен на -из ме нич ним ваљ ка стим и лоп та стим укра си ма, ко ји су би ли ура ђе ни у тех -ни ци про ла ма ња, мо де ло ва ни у тех ни ци фи ли гра на и гра ну ла ци је. О то менај бо ље све до чи са чу ва ни лоп та сти украс на сре ди ни ру ко хва та, као и тра -го ви фи ли гра на на пре о ста лом де лу ру ко хва та.

Кр сто ли ки део са ста вљен је од др ве ног кр ста и ме тал не опла те. На др -ве ном кр сту би ле су из ре зба ре не од го ва ра ју ће сце не, али да нас ми о њи мане мо же мо го во ри ти јер др ве ни крст ни је очу ван, за раз ли ку од ме тал неопла те ко ја је у за вид ном ста њу очу ва но сти. Ме тал на опла та кр ста бо га то


је укра ше на у тех ни ци фи ли гра на и гра ну ла ци је, На кра је ви ма кра ка као ина ме сти ма где се они спа ја ју на ла зе се ле жи шта за дра го ка ме ње. Че о нестра не кра ка укра ше не су апли ци ра ном је ри хон ском ру жом ко ја је ура ђе нау тех ни ци фи ли гра на са про ла ма њем. Са спољ не стра не ме ста где се спа -ја ју кра ци на ла зи се зве здо ли ка апли ка ци ја ура ђе на у ис тој тех ни ци. Вер -ти кал ни крак на пра вљен је од че ти ри ква драт на по ља, док су боч ни кра ципра во у га о ног об ли ка, не што су кра ћи од са ме ви си не кра ка. Усре ди ни по -ме ну тих по ља на ла зи се по је дан отвор, ко ји опо на ша за ми шље не де ло веЦр кве са Хри сто вог гро ба. Отво ри су оја ча ни фи ли гран ским гра ну ла ма,раз ли чи тог су об ли ка, што је са свим и оправ да но, по го то во ако се зна даопо на ша ју све та-исто риј ска ме ста ко ја су ве за на за Ису са Хри ста, са јед нестра не, док је са дру ге стра не то тре ба ло да под се ћа по кло ни ке да по се те ипре о ста ла ме ста из овог ци клу са.

Овог пу та са по себ ним жа ље њем мо ра мо ис та ћи две ве о ма бит не кон -ста та ци је. Пр ва је да ни је са чу ван др ве ни крст са ду бо ре зним сце на ма ко -је од го ва ра ју отво ри ма на ме тал ној опла ти, јер, тек би та да у пот пу но стимо гли са гле да ти пра ве вред но сти овог дра гу ља. Дру га је да на сто пи кр стане ма нат пи са или пе ча та ко ји би ука зи вао на вре ме и ме сто на стан ка кр ста.У та квој си ту а ци ји при мо ра ни смо да се осло ни мо на ана лог не и по у зда нода то ва не при мер ке и да на осно ву њих пре бро ди мо по ме ну те не до стат ке.У том сми слу са пу но пра ва мо же мо кон ста то ва ти да је крст на стао то ком19. ве ка и да пред ста вља де ло па ле стин ских мај сто ра. Ако овај крст упо реди мо са при мер ци ма из ма на сти ра Кр ке, Ко стај ни це и По ре ча, ла ко ће моуочи ти да је он не што скром ни је из ра де, што би мо гло да зна чи да је на -стао у не кој ма ње по зна тој ку јун џиј ској рад њи, али са свим је си гур но да јера ђен по узо ру на про из во де је ру са лим ских мај сто ра. Из не ту кон ста та ци -ју по твр ђу ју при ка за ни за ми шље ни де ло ви ар хи тек ту ре са Цр кве Хри сто -вог гро ба у Је ру са ли му. Од су ство из ве сне рас ко шно сти на на шем при мер кумо же се об ја сни ти чи ње ни цом да је би ла ве ћа по тра жња од мо ћи про из -вод ње па су се мај сто ри по не кад при кло ни ли по тре ба ма по тра жње, или јеу пи та њу би ла ма те ри јал на моћ хо до ча сни ка. Без об зи ра на све то, за нас јеса да ин те ре сант ни је пи та ње ње го вог до спе ћа до Ра ке ли ћа. У оску ди ци би -ло ка квих по ка за те ља у том прав цу, на ма је ди но оста је да кон ста ту је мо даје ку пљен у Је ру са ли му и да га је ку пио не ко од хо до ча сни ка из Ра ке ли ћаили не по сред ног окру же ња, ко ји је јед но вре ме др жао у свом вла сни штву,а по том га по кло нио цр кви, или је ку пљен за цр кву у Ра ке ли ћи ма.

Ви се ће кан ди ло, као и по ме ну ти крст ра ђе но је у тех ни ци ли ве ња, ис -ку ца ва ња, фи ли гра на и гра ну ла ци је. Те ло кан ди ла је лоп та стог об ли ка са


бла гим пре ла зом у ду ги врат ко ји је по сре ди ни пр сте на сто за де бљан. До -њи део кан ди ла ура ђен је у ви ду обр ну те за ми шље не ку по ле Цр кве Хри -сто вог гро ба у Је ру са ли му. На нај ши рем де лу те ла кан ди ла на ла зе се триапли ка ци је у об ли ку ма лих ан ђе ла са ра ши ре ним кри ли ма, ко је слу же каоза ка чаљ ке за лан це. Те ло кан ди ла са спољ не стра не укра ше но је мо ти ви мако ји под се ћа ју на је ри хон ске ру же, док је пре лаз из те ла у до њи део ура ђену об ли ку там бу ра са про зо ри ма. На сре ди ни ла на ца на ла зи се лоп та стиукрас, ура ђен у тех ни ци ли ве ња са про ла ма њем, ко је су до дат но укра ше нефи ли гра ном и гра ну ла ци јом.

С об зи ром на то да на кан ди лу ни је уочен ни ка кав нат пис ни ти пе чатко ји би ука зи вао на ње го вог вла сни ка или мај сто ра, сто га смо при мо ра нида се освр не мо на ана лог не при мер ке, ко ји су по у зда но да то ва ни. У тој ком -би на ци ји мо ра мо ис та ћи да се нај слич ни ји при мер ци по вре ме ну на стан каи са мом об ли ку на ла зе у Му зе ју Ср ба у Хр ват ској. По ме ну ти при мер ци по -ти чу из Је ру са ли ма и пред ста вља ју де ло па ле стин ских мај сто ра, па сход ното ме не ће мо по гре ши ти ако и наш при ме рак при пи ше мо јед ној од Је ру са -лим ских ра ди о ни ца ко ја је уве ли ко ра ди ла то ком 19. ве ка. По твр ду ова квепрет по став ке на ла зи мо у са мом об ли ку кан ди ла и не ким де ло ви ма ко ји ви -ше не го си гур но ука зу ју да су пре у зе ти из ар хи тек ту ре са Цр кве Хри сто -вог гро ба у Је ру са ли му.

На кра ју овог одељ ка тре ба ре ћи да Је ру са лим ска ико на, пре сто ни крст иви се ће кан ди ло у исто риј ском сми слу го во ре о жи вој ве зи Ср ба из Бо сне саПа ле сти ном - Све том зе мљом то ком 18. и 19. ве ка. Исто риј ски из во ри на го ве -шта ва ју да су ти кон так ти би ли че сти, од но сно да су Ср би из Бо сне че сто од -ла зи ли на по кло нич ка пу то ва ња у Све ту зе мљу, на ро чи то Па ле сти ну.

Не ма ни ка квог спо ра да су ти од ла сци, од но сно по кло нич ка пу то ва њаСр ба у Све ту зе мљу пра ви од раз лич не по бо жно сти, по го то во ако се зна даје то из и ски ва ло огром на ма те ри јал на сред ства. Ме ђу тим, под тур ском оку -па ци јом то је би ло мо гу ће са мо бо га ти јим тр гов ци ма и чла но ви ма цр кве неје рар хи је. Чи ни нам се да би би ло са свим не скром но за вр ши ти ово по гла -вље а не ис та ћи да су «Је ру са лим ска» ико на, као и дру ги пред ме ти од ме -та ла до ста рет ки на те ри то ри ји за пад ног де ла Бо сне. Ко ли ко је на ма по зна тоса ове те ри то ри је по ти че са мо не ко ли ко при ме ра ка, о че му ће би ти ви шере чи у сту ди ји Цр кве на кул тур на ба шти на Бо сне. Од ла зе ћи у Све ту зе мљуу знак се ћа ња на то, на ши хо до ча сни ци до но си ли су раз не пред ме те ко јису чу ва ни по ку ћа ма, ко ји су ка сни је по кла ња ни цр ква ма. Ме ђу та кве пред -ме те спа да и по ме ну та ико на, као и сре бр но кан ди ло и пре сто ни крст сакру жном сто пом.


За кљу чак

На осно ву све га до са да ре че ног мо же се кон ста то ва ти да цр ква брв на ра уРа ке ли ћи ма спа да у ве ће објек те ове вр сте јер за у зи ма по вр ши ну од око 120ме та ра ква драт них. Цр ква је осно ве из ду же ног пра во у га о ни ка-бро да, са пе то -стра ном ис точ ном-ол тар ском ап си дом и ма њим тре мом на за пад ној стра ни из -над ко га се уз ди же ма сив ни ба рок ни зво ник. Гра ђе ви на је тра ди ци о нал неори јен та ци је ис ток-за пад, са ма њим од сту па њем ка се ве ру што је за ви си ло одсун че ве со ли стри ци је, што уства ри го во ри да је град ња цр кве за по че та у лет -њим ме се ци ма. Зи до ви цр кве су од хра сто вих тал пи ујед на че не ви си не и де -бљи не. Тал пе су на ста вља не на уоби ча јен на чин, ко ји је уве ли ко при ме њи ванна овим под не бљи ма. Гра ђе ви на је по диг ну та сре ди ном 19. ве ка на ме сту гдеје ра ни је по сто ја ла цр ква, ко ју су Тур ци спа ли ли.

Ико но стас је из вре ме на по ди за ња цр кве, а ико но граф ски про грам нање му сли чан је про гра ми ма на оста лим цр ква ма брв на ра ма у окру же њу.Ико не на ико но ста су ра ди ли су мај сто ри ко ји су има ли сво ју ра ди о ни цу уКо стај ни ци, а ко ји су основ на са зна ња сте кли код по зна тих сли ка ра из вре -ме на до мина ци је сли ка ра зо гра фа. У том прав цу нај бо љи до каз су пре сто -не ико не, ко је су слич не ико на ма у Хан Ко ли и Ја во ра ни ма.

У цр кви се на ла зи не ко ли ко пред ме та ко ји су у на ше кра је ве до шли ди -рект но из Је ру са ли ма, о ко ји ма је би ло до ста го во ра, али то не зна чи да је оовој цр кви све ре че но. Не ка бу ду ћа ар хе о ло шка и дру га ис тра жи ва ња да ћедо ста но вих по да та ка ко ји ће у сва ком по гле ду до ста до при не ти но вим са -зна њи ма о овој гра ђе ви ни. А ми се мо ли мо Бо гу да по да ри до бро здра вљесви ма они ма ко ји и нај ма ње до при не ше да сеовај дра гуљ ра све тли. У на ди да на сле ђе но са -чу ва мо за бу ду ћа по ко ље ња не ка Бог по мог не.


Богородица са Христом

Царскедвери


Црква-источна

Црква-југозападна страна

Црква-јужна страна


Црква-североисточна страна

Исус Христус


Ракелици - основа цркве

Јерусалимска икона 1


Свети Сава

Стари иконостас

мр Милоје Ж. НИКОЛИЋ1

СРПСКИ СПОМЕНИЦИ И НАША БИВШАКОЛОНИЈА У ЦАРИГРАДУ


1 мр Милоје Ж. Николић, историчар, Завод за заштиту споменика културе, Ваљево.

Београдска капија у Цариграду

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

Око седам столећа пре Христовог рођења Визас, краљ грчке државицеМегаре основао је град на најистуренијем делу Европског континента,поред западне обале Босфора, давши му име Визант2.

На истом месту после једанаест векова, односно почетком 4. столећаРимски цар Константин Велики подигао је велелепан град, давши му имеКонстантинопољ (Κωνσταντινουπολη). Срби овај град зову Цариград, јер јевише од хиљаду и по година у њему столовао цар, који је скоро све то времебио њихов наметнути владар. Старо име Визант наставило је да живи уимену државе коју су њени житељи звали другачије, Роменија илиРоманија, односно Римско царство.

Словени су се по први пут упознали са Цариградом као робови који судовођени у тријумфалним поворкама почев од средине петог века послеХриста. С обзиром да су они све више наваљивали на Балканско полуострвобродећи преко Саве и Дунава, то су масовније заробљавани и одвођени упрестоницу, а временом и у удаљене пределе Мале Азије. Вероватно у тодоба реч роб је по њима добила садашње значење склавос (σκλαβος).Колико је Словена било у Малој Азији сведочи чињеница да је извесниТома Словен средином 9. века подигао устанак који је запалио целополуострво, озбиљно запретивши и самој престоници.

После примања хришћанства између 7. и 9. столећа наши преци су уГрад на Босфору почели долазити и у другачијем својству, не само каоробови. Установљењем државе Срби су наставили да ратују и да се миреса Византијом, а њихови владари женили су се принцезама са Босфора.Тада су наши односи постали блискији, јер је православно царство успелода крсти наш народ, увукавши га у свој цивилизацијски круг, где се и саданалази. На том дугом повесном путу империја је морала нестати саполитичко-историјске сцене, али је наставила да живи у духовној иобичајној равни и кроз нас.

СРПСКИ СПОМЕНИЦИ И ЊИХОВА БИВШАКОЛОНИЈА У ГРАДУ

Краљ Милутин (1282-1321.) је пред крај 13. века у Цариграду подигаоманастир св. Јована са болницом.


2 F. Ferard, Vizantija, Beograd 1972, 31.

Због насилног покушаја ступања на престо и изазивања грађанског ратакраљ Милутин је 1310. године најпре ослепео свог престолонаследникаСтефана, а затим га протерао у Цариград, заједно са његовим синовимаДушаном и Душицом. Они су тамо били заточени у манастиру посвећеномПантократору, односно Сведржитељу. У принудном избеглиштву провелису седам година. Током боравка у царској престоници Стефанов млађи синДушиц је преминуо 1314. године.3 Манастир Христа Пантократора сачуванје и данас као позната Зејрек џамија.


Манастир ХристаПантократора

Данас се у њега не можеући због обимних конзерва-торских радова који сеизводе. На некада прост-раној манастирској портиналази се неколико стамбе-них зграда, од којих се некеослањају на средњовековнезидине. Једна стара дрвенавишеспратница напуштенаје, склона паду и налази сена улазу у некада прелепоманастирско двориште.

Током Византијских при-према за одбрану од Туракадао је свој допринос и нашдеспот Ђурђе Бранковић. Онје финансирао обнову неко-лико одбрамбених кула сазидовима. На једној која јебила смештена на Мрамор-ном мору, између Кум и Јени

Црква Сведржитеља (Зејрек-џамија) цртао Стева Тодоровић

3 S. Novaković, Crkva Pantokratorova u Carigradu – Zejrek Hamija, Iskra br. 6, Beograd1898, 83-84.

капије недалеко од великог конака Јерменске патријаршије, сачуван је грчкинатпис који сведочи да је кула обновљена залагањем српског деспота Ђурђа1448. године4. Током градње железничке пруге, осамдесетих година 19. векакула је срушена, а натпис је пренет у Археолошки музеј где се и данас чува.


Ђурђева кула, цртао Стева Тодоровић

Турски султан Сулејман Величанствени (1520–1566.) кренуо је у свој првипоход на Европу, односно Мађарску средином маја 1521. Циљ му је био ратниобрачун са Угарским краљем Лудовиком II, али до тога није дошло јер Мађаринису могли извршити припреме за бој, па се нису ни појавили током летњихмесеци. Због тога се сва турска сила зауставила на Београду, Шапцу и Српскојсремској деспотовини. Шабац и последњи српски државни пламичак у Сремуони су лако уништили. Око Београда су се задржали неколико месеципретрпевши велике губитке. Тадашња војна посада и становништво Београдасастојало се скоро искључиво од Срба. У исто време најударније османлијскејединице биле су састављене од нашег народа. Дакле, Срби су се и ту жестокомеђусобно сатирали за рачун два суверена и две вере, иако су припадали трећој.После јуначке одбране, заморени, проређени и од Мађара издани браниоциБеограда предали су се 29. августа 1521. године, под условом да могу слободноизаћи из града. Султан Сулејман је ратнике ослободио, али према цивилима

4 Č. Mijatović, Carigradske slike i prilike, Novi Sad 1901, 158.

није до краја одржао дато обећање. Они су заиста неометано напустилиБеоград поневши своје светиње, мошти св. Петке и св. Теофане супругеВизантијског цара Лава Мудрог, Чудотворну икону Пресвете Богородице, којује према предању насликао Јеванђелист Лука и друге иконе, богослужбенекњиге и остало, али није им допуштено да иду куда желе, већ тамо где јеодредио млади султан, односно према његовој престоници на Босфору.

Потерани из Београда 9. септембра, сужњи су стигли у Цариград послепедесет дана хода, крајем октобра 1521. године5. Путовало се пешке, без великежурбе, уз оружану пратњу победника. Турци су уз пут допуштали да народприлази колони, поздравља се и опрашта са браћом која су ишла путем безповратка. Победници су чак одобрили да се целивају светитељске мошти ииконе, а на њих је према њиховој заповести стављан по дукат.


Некадашње село Београд и Београдскашума у односу на Град. Цртао А.

Дероко

5 R. Samarhić, Sulejman i Rokselana, Beograd 1976, 115-119.

На челу избегличке колоне ишли сусвештеници и монаси, као на некојбескрајној и уцвељеној литији. Цели-вања и опраштања одвијала су се уизузетно потресној и жалоснојатмосфери. Записано је да су сви успровођеној колони, заједно са браћомкоја су извирала из шума да се опростеса њима ридали, кукали и нарицали.Овако невиђено и потресно путовањетрајало је до етничких граница нашегнарода, односно до близине Софије.Пред сужањску, сургунску колонудалеко пре Цариграда, изашао јеВасељенски патријарх предводећиархијереје и мноштво народа. Занесрећни народ то је била слаба утеха,јер браћа у Христу нису знала њиховјезик. Сви су се упутили у Фанар, гдесу мошти данима биле изложене уцркви за целивање.

Несрећни народ насељен је у турској престоници, прецизније упредграђу где су се налазила изворишта градског водовода изграђена упрвој половини 6. века у доба цара Јустинијана. Они су добили задужењеда одржавају та изворишта и водовод. И њихови потомци испуњавали суту заповест неколико следећих столећа. Овај народ прозван је Београдскимсургунима, односно изгнаницима. Нешто пре њих у Цариград су дошлисремски Срби, такозвани Сремски сургуни који су насељени у неколикосела око Галипоља.


Богородице Београдске у Цариграду

Београдска капија, Београдска улица ицрква

Београдски сургуни су у Београдском селу изградили и једну црквицукоју су наши путописци видели још пред крај 19. века.У близиниводоводних извора налазила се огромна шума која је добила име по њима,па се и данас зове Београдска шума. Ову шуму је септембра ове годинепрокрстарио наш вицеконзул у Цариграду Мирослав Прцовић не нашавшини камен на камену од помињане цркве у Београдском селу. Већинацариградских дрвених кућа и вила, као и оне на Принчевским острвима идругде направљене су од дрвета из ових шума.

Султан Сулејман Законодавац је део изгнаника населио и у самојпрестоници, на празном простору који се налазио са унутрашње странеТеодосијевих зидина до Друге Византијске болничке капије, недалеко од

дела града познатог под именом Балуклија. Они су ту изградили своје куће,као и Саборну Београдску цркву посвећену Пресветој Богородици.6 Турцису Другу болничку капију назвали по њима Београдска, како се и данас зове.


Богородичина црква уБеоградској махали, снимак

из 1952. г.

Београдска махала саБогородичином црквом, снимак

из 2012. г.

Богородичина црква уБеоградској махали, снимак

из 2012. г.

Потомци Београдских сургуна очували суверску и националну свест изгледа до средине19. века, када су се у већини грецизирали.Током друге половине истог столећа посетиоих је Стојан Новаковић, наш тадашњипосланик у Цариграду и разговарао са њима,али не на српском. Дакле, већ тада су билизаборавили језик својих предака. ЧедомиљМијатовић, наш дипломата и историчардолазио је у Београдску махалу на самом крајуистог века, запазивши исто што и Новаковић.Он је додуше додао да се они сећају да су импреци дошли из предела око Саве и Дунава.Тадашњи житељи Београске махале одселилису се у Грчку током двадесетих годинапрошлог столећа. Данас ту живе Турци, а оцркви Богородице Београдске стара се једнаправославна арапска породица из околинеАнталије.

Мехмед паша Соколовић, познатитурски велики везир из друге половине 16.века био је Православни Србин Бојо до 17година, када је данком у крви одведен уЦариград, где је примио ислам и тамошколован, а затим је службовао напредујућипоступно док није доспео до највише властиу империји. Он је 1557. године испословаообнављање Пећке патријаршије. Ма коликосе то уклапало у турске државне интересе,васпостављање је пало у изузетно тешкодоба по наш народ, који је у масамапрелазио у ислам и то у свим областима под

6 I. Ruvarac, O svetinjama Beogradske crkve 1521, Glasnik SUD, 49, Beograd 1881, 1-5.

A. Deroko, Beogradska ikona Bogorodice u Carigradu, Starinar, 3-4, Beograd 1952. – 53, 216-221.

Турском. Појава новог српског патријарха који се звао Макарије, преломноје деловала на очување наше вере и биолошког бића. Патријарх Макаријебио је сродник великом везиру Мехмед-паши.

Велики везир Мехмед-паша Соколовић је заједно са супругом,султанијом Есмом, преобратио цркву Св. Анастасије у џамију 1571. године.Султанија је украсила исламску богомољу, а њен муж је испред џамијеподигао школу и чесму, а пред бившим монашким келијама стан за њеногстарешину (шеиха)7. Цркву Св. Анастасије подигао је патријарх ГригоријеБогослов између 379. и 381. године после Христа.


Џамија Мехмед-пашеСоколовића (источни

изглед)

У делу града који Турци зову Хаскјој, а ГрциГалата, а који се налази поред обале Златног рога,преко пута Фанара, односно Цариградске патријар-шије, налази се храм Свете Петке, који је посвећени св. Аргирији.

То је једнобродна грађевина дужине 22,41 м.,ширине 13,11 м, са припратом ширине 5,42 м. којасе наслања на храм по дужини, а висока је 9,30 м.Подигнута је вероватно после пада Цариграда 1453.године. Урушена је у земљотресу током другеполовине 17 столећа. Обновио ју је пребогативлашки кнез Константин Бранковану 1691. године.Црква је данас парохијски храм за Румунскузаједницу која броји око 2000 душа.

Црква Св.Параскеве,цртао СтеваТодоровић

7 Č. Mijatović, Carigradske slike i prilike, Novi Sad 1901, 159.

У порти, десетак метара северно од храма, налази се десетак српскихгробова у којима почивају и неки виђени и заслужни Срби за ВаскрсењеСрбије из прве половине 19. века.


Црква Св.Параскеве, српскигробови, цртаоСтева Тодоровић

Црква Св. Параскеве, српскигробови, снимак из 2012. године

НАДГРОБНА ПЛОЧА КАЛЕНИЋКОГ АРХИМАНДРИТАСАМУИЛА

Најстарији од њих је гроб каленићког архимандрита Самуила, који је 1820.године упућен у Цариград као члан депутације која је радила на остварењуусменог договора између кнеза Милоша Обреновића и Марашли-Али пашесклопљеног септембра 1815. године, у Белици код Јагодине, а односио се науспостављање српске аутономије. Ту делегацију је у престоници Турскезатекао грчки устанак, који је плануо 24. марта 1821. године. Код нас се мисли,да су наводно због безбедности, депутати допали затвора у коме су осталичетири ипо године. А у ствари њихово хапшење је имало упориште у турскимсазнањима да се врх грчког устанка састојао од Срба, међу којима је била и

Чучук Стана, Хајдук Вељкова удовица са својим другим мужем капетаномЈоргаћом. Поред ње ту је било ратника из свих српских земаља. Они су чиниличуда од јунаштва, па су Османлије основано претпостављале да су они у некојвези са тек приспелом српском делегацијом. Срећом по депутате кнез Милошје био мудар и промишљен па се није мешао у грчки устанак. Ако је и имаоудела, о томе није било писаних трагова. У заточењу је архимандрит Самуилои преминуо, 14. августа 1824. године8 и био сахрањен у порти храма Св. Петке.

Надгробна плоча архимандрита Самуила је правоугаоног обликадужине 198, ширине 100 и дебљине 7 сантиметара. Посвета је исписанацрквенословенским писмом и језиком, са извесним нејасноћама збогоштећеног текста.


ПРЕЧАСНОМ САМУИЛУМАНАСТИРА КАЛЕНИЋАПРАВОСЛАВНОМ АРХИМАНДРИТУСРПСКОМ ПРИМЕРНОМОТЕЧЕСТВОЉУПЦУ ОД (КЊ)АЗ(А) ИНАРОДА СРПСКОГ У КОНСТАНТИНОПОЉ(ЦАРИГРАД) /УПУЋЕН/ У ДЕПУТАЦИЈИ(ДЕЛЕГАЦИЈИ) РАДИ ДОБИЈАЊА СРПСКИХ ПРАВА ОД БЛИСТАТЕЉНЕ ПОРТЕ ОТОМАНСКЕ. ЗБОГ ОПАСНОГ ВРЕМЕНАДЕПУТАЦИЈА ЈЕ /ДОПАЛА/ ЗАТВОР(А)ПРИ СУЛТАНСКОМ БОСТАНЏИБАШИБИВШЕМ Даље је нечитко....АВГУСТА 14.ЛЕТА 1824. ПРЕСТАВИО СЕ (УМРО) ...БИО ЈЕ УКРАШЕН СВИМ ХРИШЋАНСКИМИ СВЕШТЕНИЧКИМ ВРЛИНАМА. И ОВДЕПРИ ЦРКВИ ХАСКЈОЈСКОЈ ХРАМАПРЕПОДОБНЕ ПАРАСКЕВЕ ПОГРЕБЕН(САХРАЊЕН). УЗ ПОШТОВАЊЕ ЊЕГОВИХЗАСЛУГА СВОМ РОДУ И ОТАЏБИНИВЛАДАЈУЋИ И НАСЛЕДНИ КЊАЗ СРБИЈЕМИЛОШ ОБРЕНОВИЋ ОВАЈ КАМЕНИ/НАДГРОБНИК/ НА ЊЕГОВОМ ГРОБУ ПОДИЖЕ/КАО/ СПОМЕНИК

8 S. Novaković, Srpski grobovi u Carigradu, Iskra br. 23, Beograd 1898, 355.

НАДГРОБНА ПЛОЧА МАРЕ РАДИШИЋ

Мара Радишић је супруга књижевника Вука, нашег првог нововековногпреводиоца античких грчких драма. Несрећни Вук најпре је остао бездеветомесечне ћеркице, а потом и без жене Маре. Оне су сахрањене садесне стране архимандрита Самуила.

Њихов гроб покрива надгробна плоча дужине 166, ширине 74 идебљине 6 сантиметара. Посвета је исписана народним језиком иреформисаном ћирилицом са неколико писмена из претходног периодаразвоја писма. Ова околност упућује на претпоставку да је књижевникРадишић био поштовалац и следбеник језичког реформатора ВукаКараџића.


УДАЉЕНА ОД МАЈКЕ И РОДА,ОД СРБИ(Ј)Е МИЛА ЗАВИЧАЈА, МАРА ЉУБА РАДИШИЋА ВУКА,А ПОД ВЕНЦЕМ ОД ДВА(Д)ЕС(Е)Т СУНАЦА.ЛЕГО ОВДЕ ПОД КРОВ СВЕТА, САНКАСНЕНА МИ ЋЕРЦА С ДЕСНА СПАВА,МО(Ј)Е ПРВО И ПОСЛЕДЊЕ ЧЕДО, ШТО С(Е)СМЕЈАЛО ТЕК НА ДЕВЕТ ЛУКА (МЕСЕЦИ).ПРЕДА МНОМ ГА ДЕСЕТИНА ДАНА ОВДЕ СВЕДОХ ДА МЕ ШЧЕКА, МАЈКА, ДА МЕ САЊА, ДА ГА САЊАМ ЗАЈМНО (ЗАЈЕДНО).НАДЕЖДА (Ј)Е ТЕК У ГРОБУ ЈАВА! СВЛАЧИОНА ЦРНИ ЗАВЕС ЗЕМЉЕ „ПА КАЗУЕ(ПОКАЗУЈЕ) БЕЗ З(Х)ОДА СУНЦЕ. С ЧЕДОММАЈКА ГРЕЈАЋЕ СЕ ВЕЧНО!НО МИ ГРЕШНОЈ ПРОСТИ БОЖЕ ГРЕХЕ!ПОКОЈНИЦА ИЗ ТРИМЕСЕЧНОГ БОЛО(ВАЊ)АПРЕСТАВИЛА СЕ 14. А ПОГРЕБЕНА 15. МАРТА1842. ГОД(ИНЕ).

САВКИНА НАДГРОБНА ПЛОЧА

Савка је рођена 1826. а умрла је у Цариграду 1844. године. Она јесахрањена лево од архимандрита Самуила. Њена надгробна плоча дуга је190, широка 48 и дебела 5 сантиметара. Посвета је исписанаславеносерпским писмом и језиком, са неколико нејасних места збогоштећења.


СРБИЈА (ЈЕ) МОЈА ОТАЏБИНАНО У ГРОБ УЂОХ (У) ЦВЕТУМЛАДОСТИ МОЈЕ. ПОСЛА СЕСТРАШНИ А(Н)ГЕЛ СМЕРТИ УОСАМНАЕСТОЈ ГОДИНИ УЗРАСТА ПРЕДАДЕ МЕНЕСАВКУДЕВУ У ЗЕМЉИНА ХЛАДНАНЕДРА,ОСТАВИВШИ МОЈЕ НЕУТЕШНЕБРАТА Нејасно И СЕСТРУСУПРУГУГЛ.ОП.К. Нејасно У ЛЕТО 1844.ЈУЛА27. Нејасно СМЕРТНИЈ Нејасно ДА УПОКОЈИ Нејасно НАСЕЉА Нејасно.

НАДГРОБНА ПЛОЧА АНКЕ ТЕОДОРОВИЋ

Анка је рођена 1836. године у Србији, а умрла у осмој години 1844. уЦариграду, где се обрела као члан породице свога оца Лазара Теодоровићасрпског дипломатског посланика при Блистателној порти Отоманској.Сахрањена је десно од Савке.

Њена надгробна плоча је правоугаоног облика дуга 190, широка 53 идебела 5 сантиметара. Посвета је исписана славеносерпским писмом ијезиком са извесним оштећењима и нејасноћама које срећом не угрожавајусадржај епитафа.


-РОЂЕНУ У СРБИЈИ, (А)ОВДЕ (МЕ) МАТИ ЗЕМЉАУ ОСМОМ ЛЕТУ УЗРАСТАМАЈЧИНСКИ О... Избрисано

Нејасно .. ОТРГАВШИ МЕНЕМЛАДУ ШЋЕР АНКУ ОДРОДИТЕЉА МАТЕРЕ ИНЕЖНОГ РОДИТЕЉА Г(ОСПОДИНА) ЛАЗАРАТЕОДОРОВИЋА ПОСЛАНИКАКЊАЖЕСТВА СРПСКОГ, ЛЕТА1844. АПРИЛА 24. ТИ ЖЕЧИТАТЕЉУ ...Нејасно. БОГ ДА УПОКОЈИ МЕНЕ УРАДОСТИ ЊЕГОВОЈ.

НАДГРОБНИ СПОМЕНИК ЛАЗАРА ТОДОРОВИЋА

Лазар Тодоровић је рођен 1781. у селу Каони код Владимираца,(шабачки крај) а преминуо је у Цариграду 1846. године. У посвети се кажеда је Отаџбини послужио око 40 година, што значи да је на дужност ступионајраније 1806. или годину две касније. Што је сасвим могуће, јер га је


ОВДЕ ПОЧИВА ТЕЛОПОЛКОВ(Н)ИКА И РАЗНИОРДЕНА КАВАЉЕРАЛАЗАРА ТОДОРОВИЋАСРБСКОГ ПРИ БЛ(ИСТАТЕЉНОЈ)ПОРТИ ОТОМ(АНСКОЈ)КАПИЋЕХАЈЕ. У СЕЛУ КАОНИОКРУЖИЈУ ШАБАЧКОМКЊАЖЕСТВУ СРБИЈИ, ГОД(ИНЕ)1781. РОЂЕНОГ. ОТЕЧЕСТВО СВО(Ј)ЕУ РАЗНИМ ЗВАЊИМА ОКО 40 ГОДИНАРЕВНОСНО СЛУЖИО И ГОДИНЕ1846 У ЦАРИГРАДУ ПРЕСТАВИВШИ СЕИзбрисано СПОМЕНИК ОВАЈ ЗАВЕЧНИ СПОМЕН ПОДИЖЕ МУФАМИЛИЈА ЊЕГОВА

престоници. Имао је тешку несрећу да је на само две године пре краја свогживотног века сахранио своју кћерку Анку која се налази лево од њега.

Л. Тодоровић почива десно од своје мезимице Анке, а пореднекадашњег гроба св. Аргирије. Његов споменик је у облику лепообрађеног каменог саркофага дужине 130, ширине 70 и висине 42сантиметра. Са његове горње стране постављена је обрађена камена плочадужине 169, ширине 107 и дебљине 19 сантиметар. Спомен-плоча је наузглављу украшена исклесаним државним грбом кнежевине Србије, аиспод њега следи посвета. Лазаров епитаф исписан је црквенословенскимписмом и језиком.

почетак Карађорђевог устанка затекаоу 23. години. Лазар је у доба кнезаМилоша досегао чак и до чланаДржавног савета и био је умешан угрупу Уставобранитеља који супротерали књаза М. Обреновића 1839.године. Као угледан државник упућенје у Цариград да буде дипломатскипредставник Србије у Османској

О Лазару Тодоровићу или Теодоровићу написао је монографију извесниВ. Николић, Лазар Теодоровић слуга отечества, Владимирци, 2010. Књигасе простире на 79 страница, а на 67 налази се фотографија надгробногспоменика са спомен плочом. Снимак је аматерски, рађен вероватно из рукепод углом од 45 степени у неподесно време, када је падала сенка наполовину споменика. Фотографија је мутна, боље рећи нејасна, тако да јепрактично не употребљива. Али, интересовање за Лазара Теодоровића,путовање до његовог гроба, као и уложени труд током израде књиге,заслужују сваку похвалу.

НАДГРОБНИ СПОМЕНИК АВРАМА ПЕТРОНИЈЕВИЋА

Аврам је рођен 2. септембра 1791. у Текијама, а преминуо у Цариграду10. априла 1852. године. Он је у државну службу ступио 1824. изахваљујући својој спретности и способности успео је да напредује уз кнезаМилоша. Временом му је, као и многим из његовог окружења дојадио стариГосподар са својим понашањем, па се придружио завери коју су повеликњегиња Љубица и њен син Михаило. Заједно су успели да збаце кнезаМилоша и протерају га из Србије 2. јуна 1839. године. Касније су се двојеОбреновића покајали и иступили из покрета, али било је касно, и они суускоро морали у прогонство. Оно што су они започели изродило се уУставобранитељки покрет који је 1842. довео на престо Александра синаКарађорђевог за кнеза, који је владао до децембра 1858. Уставобранитељису успели да устроје све државне институције и заокруже Србију каомодерно организовану државу. Аврам Петронијевић је заузимао високоместо међу њима. Био је попечитељ спољних послова и као такав дошао јеу Град на Босфору за српског дипломатског представника. Петронијевић јебио носилац разних руских, турских и аустријских ордена.

П. Аврам је сахрањен лево од Маре Радишић. Над његовим гробомналази се лепо обрађен камени саркофаг дуг 149, широк 79 и висок 38сантиметара. По његовој горњој површини постављена је спомен плочадужине 185, ширине 108 и дебљине 20 сантиметара. На узглављу плочеуклесам је грб кнежевине Србије, испод ког следи посвета урађенацрквенословенским писмом и језиком са доста оштећења.

Десно од Аврама Петронијевића сахрањен је и чувени кабинетскитатарин, односно поштоноша Инџе9. Пред крај 19. века његов епитаф био


9 Iskra, časopis za književnost, br. 11, Beograd 1898., 173.


УДАЉЕН ОД РОДА И ОТЕЧЕСТВА (И)

ПО ЉУБАВИ И (ОД) СВОЈИХ

НАЈБЛИСКИЈИХ. ОВДЕ ПОЧИВА

СТАРИНСКЕ ДОБРОДЕТЕЉИ

СРБИН АВРАМ ПЕТРОНИЈЕВИЋ

КНЕЖЕВСКИ ПРЕДСТАВНИК И

ПОПЕЧИТЕЉ ИНОСТРАНИ ДЕЛА

КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ.

ИМПЕРАТОРСКО РУСКИХ ОРДЕНА

СВ. ВЛАДИМИРА IV СТЕПЕНА

И СВ. АННЕ II СТЕПЕНА,

СУЛТАНСКОГ НИШАНА ИФТИХАНА

И ЦАРСКО АУСТРИЈСКОГ ОРДЕНА

ГВОЗДЕНЕ КРУНЕ II СТЕПЕНА КАВАЉЕР

И ДРУЖСТВА СРБСКЕ СЛОВЕСНОСТИ

ЧЛЕН ПОЧЕСТНИЈ (ПОЧАСНИ).

ПОРЕКЛОМ ИЗ ПРЕДЕЛА СТАРОВЛАШКОГ

РОЂЕН У ТЕКИЈАМА КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ

2. СЕПТЕМВРИЈА 1791. Г(ОДИНЕ).

ПРЕСТАВИО СЕ У ЦАРИГРАДУ 10. АПРИЛА

1852. Г. ПОЧЕМ (ПОШТО) ЈЕ ПУНИХ 35 ГОДИНА

У РАЗНИМ ЈАВНИМ.ЗВАЊИМА.

А НАЈВИШЕ.У ПОСЛЕЊЕМ.

С ОБШТЕ ПРИЗНАТЕЉНИМ (ОПШТЕПРИЗНАТИМ)

Нејасно... ИСКУСТВО И ПОЖРТВОВАНОСТ

СВОМЕ ОТЕЧЕСТВУ (ОТАЏБИНИ) ПОСЛУЖИО

У НЕИЗМЕРНОЈ СВОЈОЈ..ТУГИ И ЖАЛОСТИ.

СУПРУГА СТАНИЈА ЗА ... Нејасно...

СУПРУГУ СВОМ И СИНОВИ ЉУБОМИР ИМИЛАН

ЗА НАЈБОЉЕГ РОДИТЕЉА.Нејасно МУ ОВАЈСВО(Ј)Е

ПРЕВЕЛИКЕ ЉУБАВИ И П...Нејасно.

ПРОСТИ СПОМЕН ПОДИГОШЕ 1853.

је тешко читљив, како сведоче савременици, а када смо тамо недавно билинисмо успели ни да га нађемо. Вероватно је толико пропао да су га негдесклонили.

У Царигаду се постепено формирала наша колонија од оних који суруковођени пре свега економским разлозима, долазили у Град на Босфору

и ту остајали. Ова насеобина изгледа да није имала никакве везе саБеоградским сургунима. Ови Срби успели су да испослују оснивање својеОсновне школе, а током друге половине 19. столећа добили су чак иГимназију. Међу њима је било неколико угледних и богатих породица, одкојих треба поменути: Зелиће, Крстиће, Гавриловиће, Живковиће, Савићеи Групчевиће. Зелићи су живели у Галати, у главној улици Мехмедије број21. Они су пред крај 19. века поседовали “Велику фабрику штампарску,литографску, папетерију и књиговезницу”. Живковићи су поседовали”Винарску радњу на мање и више” која је трговала квалитетним винимапроизведеним у околини Цариграда и налазила се такође у Галати,“Винарска скела магацин број 15”. Поред њих било је Срба који супоседовали књижаре, трговачке радње, дуванџинице и слично. Њиховсвештеник пред крај 19. века био је познати духовник Нићифор Перић. Онису најчешће живели у деловима града који се зову Галата, Пера и Таксим.

Почетком 1895. године почео је са излажењем ”Цариградски гласник,”који је постојао до краја 1908., са прекидом током 1903. Његов оснивачвласник и уредник био је Ник. Сп. Савић, а администратор КостаГрупчевић. У програму недељника који је излазио сваких петнаест дананаведено је да ће се објављивати оно што ”иде у прилог томе, да нашичитаоци корачају стазама напретка у привредном, просветном итрговинском погледу. Ми ћемо о политици писати само онолико коликоувиђали будемо, да је од насушне потребе за наше читаоце. Зато ћемо иматиуводне чланке и рубрике: цариградске вести, домаће и стране вести1”.Занимљиво је додати да су користили Грегоријански календар.

Цариградски гласник писан је нашим језиком и ћирилицом. Само су напрвој страници штампали основне податке листа турским језиком иарапским писмом као и на француском.

Поред наговештених рубрика, помињани недељник доносио је прелепеверске поуке, као и прилоге о васпитању деце, здравственој култури,занимљиве приче из свакодневног живота које су излазиле у вишенаставака. О разуђености интресовања уредништа Цариградског гласникасведоче бројни текстови од којих ћемо поменути само два. Први је чланаку Гласнику број 14 од 20. априла 1895. који се налази на првој и другојстраници, у коме се са много пажње, уважавања и љубави пише о посетиБеоградског певачког друштва Турској престоници. Певачко друштво јегостовало код султана Абдул Хамида Хана II са једним предивнимнаступом, који је одушевио и самог Падишаха. Други текст се налази урубрици Стране вести и део је чланка посвећеног Србији, поред које супоменуте и водеће Европске државе. Он се налази у 26. броју недељника



Насловна страна Цариградског гласника од 29. јануара 1895.год.

од 13. јула 1895. на трећој страници и гласи: ”Г. Жига Жницер бечки банкарпореклом Словак, поклонио је Народном Музеју у Београду осам сликамлетачког сликара Гвардије (18. век) и две новије слике”.

Цариградски гласник је од првог дана излажења, поред Стамбола,продаван и у Солуну, Скопљу, Призрену, Пљевљима, Беранама, Пећи,Приштини, Београду и Новом Саду. Касније је продавачка мрежапроширена.

Једном речју, Цариградски гласник је изузетно значајан и вреданнедељник крцат подацима о своме добу, пре свега о Турској и Цариграду,са специфичне српске равни. Он је пре свега драгоцен извор о нашојколонији тамо, њеном пословању, културним активностима, везама сапреосталим делом народа и слично.

Цариградски Срби окупљени око свог Гласника и нашег дипломатскогпредставништва били су вредни, предузимљиви, марљиви, гостопримљивии међусобно солидарни. Љубоморно су чували свој језик и своју ћирилицу,веру Православну и наслеђене обичаје. Будно су пратили шта се дешава усвим српским земљама од Цариграда до Сегедина. То су чинили прекотрговаца који су најчешће били и дописници, па су о томе обавештавалисвоје читаоце.

Док су они били свом снагом окренути према Матици, она за њих нијепоказивала никакав интерес. Оновремена штампа и периодика која јеизлазила у Србији скоро да није ништа објављивала о њима. Ово тврдимна основу увида у значајније публикације онога доба. Исто су се понашалии наши путописци који су боравили у Цариграду. Њих су искључивозанимале Стамболске старине и Београдска махала у којој се већ од почетка19. столећа није могао чути српски говор.

Истини за вољу, такав однос према њима био је сасвим уобичајен, јер никоније могао ни претпоставити да ће прве деценије 20. столећа донети страховитетектонске потресе на Европском блиском истоку и Малој Азији, који ће насвим странама изазвати дотле невиђена страдања То доба је вероватнонајпогубније за колевку православља у Малој Азији у којој су уништене свестаре Апостолске Цркве, од којих је већину основао Апостол Павле (Ефес,Смирна, Пергам, Тијарида, Галатија, Кападокија, Филаделфија и Лаодикија).У том општем православном и јерменском страдању које се, да невоља будевећа, поклапало са невиђеним грађанским ратом у Царској Русији, нико се нијени сетио да се запита шта се десило са малом српском насеобином уЦариграду. Извесно је само да тамо вероватно више нема Срба. Када су и гдесу отишли, није нам познато?


Видоје ГОЛУБОВИЋ1

Славољуб СТОЈАДИНОВИЋ-РЕГРУТ2

А Р А Д – АРАДСКА ТВРЂАВААУСТРОУГАРСКИ ЛОГОР 1914-1918.3

Сажетак: Аутори у раду обрађују тему која је и данас после 98 година малопозната и није довољно истражена. Радом се желе обрадити нове чињеницео времену настанка и намене тврђаве посебно након догађаја 28.јуна 1918.године. Важно је објаснити улогу тврђаве од 1914-1918. године, каоаустроугарског логора за српски народ. Постојећа грађа указује да сузаточеници логора били Срби из садашње федерације БиХ, Црне Горе,Далмације, Славоније, Срема, Баната, широм Војводине, Мачве, Поцеринеи Посавине, Стига и Подунавља и других крајева. По отварању логоразаробљеници су били и војници са Колубаре, Цера, Мачковог камена,Легета, као и добровољаци из Добруџе и Санџачке дивизије.

Истражена грађа указује да је тортура, лоша исхрана, хладноћа, намерноизазвана епидемија, довело до умирања на стотине заточеника који сукасније сахрањивани, у почетку на цивилна гробља Арада, касније кодмасовног умирања у заједничке гробнице крај тврђаве.

Шта је остало данас од тврђаве-логора, да ли остали записи указују на времемасовног страдања Срба и може ли се сазнати број логораша који су вечно


1 др Видоје Голубовић, научни сарадник, Институт за међународну политику ипривреду, Београд (Institute of International Politics and Economy, Belgrade),[email protected]

2 Славољуб Стојадиновић-Регрут, завичајни етнолог (Homeland Ethnologist Researcher),Пожаревац, [email protected]

3 Рад је настао као истраживање на основу пројекта број: 179029, у периоду од 2011 – 2014.године. Назив пројекта: „Србија у савременим међународним односима: Стратешкиправци развоја и учвршћивања положаја Србије и међународним интегративнимпроцесима – спољнополитички, међународни, економски, правни и безбедносни аспекти“.Тематска област (4): Србија у савременом регионалном окружењу: ... з)Унапређењерегионалне сарадње на заштити и очувању културне баштине.

оставили своје кости крај тврђаве и на гробљима Арада. Зашто јавност иданас не може имати праву слику о времену масовног страдања и заштотврђава-логор није отворена за јавност. Шта би држава Србија и државаРумунија требало да ураде да се обележи масовна гробница крај тврђаве-логора и места-гробља где су сахрањивани остали уморени Срби у Араду.

Једно од решња је и одлука државе Румуније о исељењу војске и покренутаиницијатива градње спомен обележја крај тврђаве. Такође и интересовањапојединаца и удружења за очување и сећања на страдања Срба у Араду могузначајно допринети напорима да се сачува сећање на време када су у тврђавибили заточени Срби. Удружења потомака ратника 1912-1920. године,Удружења ратних добровољаца 1912-1918., њихових потомака ипоштовалаца, те Савеза Срба у Араду и Темишвару, су пример како се можена различите начине баштинити историја народа.

Рад у прилогу доноси и неколико фотографија, оргиналне 1914-1918.г и онекоје указују како данас изгледа простор тврђаве-логора гробнице Срба.

Кључне речи: Арад, арадска тврђава, логор, заробљеници, добровољци,страдање, гробља

Године пред нама друге деценије новог миленијума су године од великеважности за историју Српске државности и народа. Oбележавањенаступајућих стогодишњих јубилеја, 2012-2018. г. од почетка Балканскихратова, Првог светског рат, прелаза преко Албаније, опоравка на Крфу,значајну 1916. и 1917. као и ослободилачку 1918. годину, одајемо дужнузахвалност тим јунацима што нам оставише слободу и историјско наслеђекоје је и те како познато у цивилизованом свету. Свакако да су ту истогодишња обележавања од настанка „радни“ геноцидни логора широмЕвропе, које створише Аустроугари у годинама рата од 1914 -1918.г. и укојима је био већински страдалачки народ, Срби! Од око 300 већих и мањихлогора досад забележено широм Европе којима посвећујемо овај рад, а уовом случају појединих логора, од којих ниједан није био без Српскогнарода. Настајали су од јула 1914. током 1915. године, и трајали већина њихдо новембра 1918. године. Неки су остали и дуже, током 1919.г. попутлогора у Едену, Холандији4 и другим местима средњe Европe. Многи одлогора су нашој широј јавности познати, носе и своја обележја са каквимтаквим споменицима. Многи од њих су и данас непознаница, у којима јеостало на хиљаде наших сународника и нема никаквог обележја да сепоклони сенима тим невиним људима. Процена у неким стручниминституционалним круговима данас, да је у Аустроугарским логорима


4 Дневни лист Политика од 14.07.2006, Београд.

остало од 300-600.000 Српских војника, жена, деце и стараца. Са овевременске дистанце свакако да та бројка неће се никада тачно сазнати, ализато постоје још увек доста валидни података који разоткривају истинитости геноцидности према нашем народу у периоду Првог светског рата, акасније и Другог.

У низу логора који су настајали од 1914.г. један је по својојселективности, тријажи и геноцидности, познат једино у ужим стручнимкруговима, док шира јавност о томе мало зна или је потпуна непознаница?A то је Арад, Арадска тврђава од 1914 -1918.године! Био је један међупрвим и нај злогласнијим логорима током Првог светског рата. Грађена јеод 1763-1783.г. за време владавине Марије Терезије чија је намена у већинислучајева била тамница за неистомишљенике Хасбуршке монархије иродољубив Румунски народ5.

„Разлог“такве појаве геноцидности велике силе Аустроугарске иосталих Централни сила које се сврсташе уз њу према нашем народу, кажесе узрок је атентат Гаврила Принципа 28.јуна 1914.г. у Сарајеву. Са ововременске дистанце има питања „шта би било да није било Гаврила“. Исто!Јер тражила се„иницијална каписла“ за покретање сукоба светских размера!Нажалост родољубље и слободарска идеја у анексираној домовини није„мањкала“ код младог Гаврила Принципа! Намера и циљ Аустроугара биоје далеко већег „апетита“, јер за месец дана неможе да траје припрема зарат са државама Европске већине, него припреме су текле много пре!Маневри у Сарајеву и широм анексиране Босне није ништа друго додемонстрирање силе! Крајне последице Аустроугарског царства је распади нажалост 15 милиона мртвих и 22 милиона рањених на обе стране зачетири године највећег светског рата у историји човечанства.

Једно је сигурно, да за географски Западни Балкан како се данас кажеје настао пакао и колективна кривица Српског народа од 1914-1918.године.Ницали су импровизовани логори-сабирни центри у Сарајеву, Бања Луци,Мостару, Жегру код Бихаћа, Добоју (пр.аутора, заточено 45.791 цивил од1915-1917.године, само 1916. умрло је 643 детета), Зворнику, Фочи и главнисабирни центар у Босанском Броду6. За прву „Европску дестинацију“ Аради недужан Српски народ, транспорт је кренуо 31. јула 1914.г. иако рат није


5 Више аутора:Арадска тврђава Аустроугарски логор за истребљење Срба 1914-1918Пожаревац 2007.г.

6 Више аутора: Добојски логор, Добој 2002.г. и Владислав Скарић: Изабрана дјела књ.3– поднаслов Дневник из Арада Сарајево 1985.г.

званично објављен7. Други и далеко већи кренуо је 15 август 1914.г. упоподневним сатима из Босанског Брода.


Арад, септембра 1914. г. интернирци из Пљеваља, Фоче, Калиновика,добровољци рата, Црна гора-Аустроугарска1914, уз „невиђено обезбеђење“ (позапису Владислава Скарића), прилазе мосту на реци Мориш и Арадској тврђави

7 Добровољачки гласник бр. 34/2009 прилог Божа Панић, стр.151-159, Београд 2009.г.

Арад - успон на мосту саградске стране прематврђави, у позадиниаутентична зграда из1914.г. Данас лицеј-гимназија, 2011. године

А стигао је 17 августа у 19.ч у Арад, Арадску тврђаву8. По пристизањуу тврђаву, настају страхоте за Србе и један мали број неистомишљеникадругих народа. Босне и Херцеговине, Далмације, Истре, Боке Которске,северне Црне Горе, Дубровника, Славоније, Мачве, Подриња, Посавине иСрема. Пробојем одбрамбених линије на Дунаву 7. октобра 1915.г. кодКостолца и Рама, аустроугарске казнене експедиције 13 октобра у ранимјутарњим сатима одводе нејач, старце, жене и децу из равног Стига,Смедеревског Подунавља која нису могла за војском у повлачење. Сабирницентар за њих била је Бела Црква,9 одакле су сточним отвореним вагониматранспортовани са некада полазне железничке станице (данас не постоји)Базјаш у Румунији, преко Темишвара у Арад.

Септембарски, октобарски и новембарски дана 1914.г. доводили су уАрадску тврђаву и Темишвар заробљене и рањене Српске војнике саКолубаре, Цера, Мачковог камена, Легета, добровољце Санџачке дивизије.Нешто касније добровољце са попришта Добруџе, војнике из Бесарабије,Галиције, Русије, Украјине, Србе из Баната и друге припаднике словенскогрода. У повлачењу Српске војске 1915. према Албанији, приликомзаробљавања војника, одводили су их у средњи део Европе на присиланрад или у позадину Аустроугарског фронта.

Заробљене Српске војнике које су доводили у Арадску тврђаву и једанброј у Темишвару, према њима су имали посебан третман. Болесне ирањене су тобоже лечили у лагерским болницама, где су умрле сахрањивалина градским гробљима, а опорављене слали у казамате тврђаве у посебненехумане просторе и невиђеном тортуром једно извесно време.10

Формирањем логора у средњој Европи, заробљене војнике у тврђавиарадској, селекцијом, слали су: официре и остале интелектуалце у Нежидеру Аустрију, подофицире и редове у Јиндриховице (Хајнисгрин) Бохемију(Чешку), Горњу и Доњу Саксонију, Шлезију, Нађмеђер у Моравској(Словачка) и свуда где је исцрпљујући и погубан рад. У руднике,каменоломе, градњу путева, фабрика и других тешких радова читавог данапа и ноћи. Тиме се налогодавци нису задовољавали, него крајем рата слалиих у позадинске западне Аустроугарске редове фронта. А када је губитакрата био на видику, слали су их у предње ровове.


8 Владимир Ћоровић: (одломак Патње Срба БиХ за време Првог св. Рата 1914-1918.),Сарајево 1920

9 С.Стојадиновић-Регрут: (у штампи) Арад, Арадска тврђава некад и сад, Пожаревац

10 Лична грађа: фото копија Болничких умрлица

Поред селективности у тврђави, вршен је и одабир. Пунолетне младићењих 1900 мобилисали и одмах по пристизњу послали на фронтове широмЕвропе. Децу без родитеља слали су у Шопроњек, Мађарску. Радноспособне сељаке у логоре Мађарске, Ђер, Комарно, Сегедин и друге где супостојали пољопривредни комплекси. У логор Арадске тврђаве остајале сужене са децом, старци, изнемогли и болесни чекајући смрт!11

У масовној интернацији прве године заточеништва, 1914. и делом 1915у логору Арадске тврђаве, у досад истраженој грађи, заробљено је између10 - 11.000 људи. Умрло је за нешто више од шест месеци, тачније од 23августа 1914. до 3 марта 1915.године, 1034 особе од 1-90 година. Постојеказивања и незванични записи да је бројка далеко већа, око 1700 недужнихљуди. У зиму 1915.г. умирало је од 83-90 дневно!12 Због тако настале великесмртности размишљало се и о првом крематоријуму, али каже се да затоније имало пара. Разлог тако великог умирања је тортура по злу познатогкомаданта тврђаве Хегедиша, где су његове хирове командири одељењаизвршавали са задовољством! Било је случајева да су жене-мајке скакале убунар од злостављања и невиђеног мучења. Други разлог је храна коју судобијали, равна помијама. Простори у тврђави влажни и мемљиви,хладноћа, промрзлост пренатрпаност по 70-80 у одељењу у коме може дастане око 30 људи. Намерно изазвана епидемија тифуса и дијареје што иније морало за такве услове живота, епидемија је настајала сама!

Настајала су и масовна умирања и гробља на три стране света градаАрада ! На северу Градско гробље „Ентеритате“(вечност), на западнојстрани Арада где се налази Српски део града назван „Прњавор“ налази сеГрадско гробље „Помениреа“ (у помен). А на истоку два гробља, с десне илеве стране реке Мориша, раздваја их река са пар стотина метара. На деснојстрани реке,предграђе града Арада, Микалака, и у њему Градско гробље.А на левој унутар речног кључа Мориша између тврђаве и реке налази сенајмасовније гробље и које нема никаквог обележја. Сва ова гробља суданас српска стратиште, која су заборављена што хришћански јенедопустиво, због људске немарности или нечег другог.

Прве жртве које су покопане колико толико цивилзацијски на Градскомгробљу „Ентеритате“. И то који су умрли током транспорта, те су их збогнајвероватније близине железничке станице Арадске и сахранили на


11 В.Ђоровић: Црна хроника, Сарајево 1920.

12 Више аутора:Арадска тврђава- Аустроугарски логор за истребљење Срба 1914-1918.,Пожаревац 2007.г.

поменутом гробљу и вероватно врло мали број из тврђаве. Звали су га Горњегробље! Постоје забелешке да су 16 сахрањени,13 нису више смели дасахрањују носећи их кроз град него су прешли на западно Градско гробље„Поменира“. Занимљиво је да на гробљу „Ентеритате“ сахрањен и врлиродољуб који је први открио догађаје у тврђави и обзнанио у Будимпештан-ском парламенту где умало и он није изгубио главу! Правник по струци чланБудипештанског парламента од 1905-1918.године, Штефан Чичо Поп.Румунског је порекла рођен 1863 у Шигау, Жупанија Клуж, а умро 1934.г. исахрањен у грандиозној капели која је на улазу поменутог гробља. Његов гласу Паралменту Будимпеште спасао је велики број Срба, јер већ априла1916.године, пре свега жене и децу пуштени су кућама, а злогласног комадантатврђаве Хегедиша сменили. Гробови Српских жртава данас се не препознајуна Градском гробљу „Ентеритате“ цивилизација града прекрила их својимпокопаним грађанима.

Хронолошки, друго Српско гробље које настало је, Микалака. Називалису га Војничким гробљем. На њему су сахрањивани умрли Српски војници,тешко рањени или оболели. Сахрањено је око 15 војника.14 Постоје и њиховаимена, педантни Немци су то брижљиво водили, а онда када су напусталитврђаву, скривали су документа. Гробље су формирали Аустроугари где су исвоје војнике сахрањивали. Постојало је све до седамдесети година прошлогвека када је нестало под стамбеним објектима града Арада!15 Умрли Српскивојници у болницама Темишвара такође су сахрањивани на градскимгробљима где и тамо нема никаквих обелиска, нестала су као и у Араду!16

Паралелно настајање гробља са Српским интернирцима и војничкимгробљем Микалака, је „Помениреа“или како су га звали Доње гробље где сусахрањивани цивили из тврђаве. Налазило се на западном делу већ постојећегАрадског градског гробља. Преласком сахрањивања интернираца цивила саГорњег гробља у Доње гробље је скривање од Арадског народ. Сахрањивањена гробљу „Поменира“ српских интернираца трајало је до половине јанура1915.године. На њему је сахрањено 624 српских интернираца и већина је изБосне и Херцеговине.17 Настајање масовног умирања у тврђави, када је


13 Прота Урош Ковинчић: Гласник бр. 20 Темишвар 1922.г. стр.163-164.

14 Лична грађа: фото копија Болничких умрлица.

15 Добровољачки гласник бр.34/2009,прилог Божа Панић, Београд 2009.г.

16 Лична грађа: фото копија Болничких умрлица.

17 Више аутора:Арадска тврђава- Аустроугарски логор за истребљење Срба 1914-1918,Пожаревац 2007.г.

овладала епидемија, сазнавши народ Арада из страха се побунио. Нису смеливише да преносе умрле из тврђаве кроз западни део града Арада. Командалогора тражила је нову локацију! Биле су то масовне гробнице крај тврђаве иреке Мориш на источном делу, где се и данас налазе и нема никаквог обележја.Српско гробље „Помениреа“ је једино у Араду где има неког обележја и гдесу сахрањени српски страдалници.

На њему постоји омалени споменик од сивог мермера који је саградиоЈанко Михајловић из села Ораовица код Штипа, Вардарска бановина1932.године.18 Рушен два пута од стране вандала али и обнављан од члановаСавеза Срба у Араду. Где се сада налази споменик, постојао је раније великидрвени крст који су подигли пароси Текелијине цркве око 1920 године.Данас поред споменика са леве и десне стране постоје две мермерне плочеметарске величине, које су подигле румунске власти седамдесети годинапрошлог века. На једној пише текст-двојезични који је посвећен погинулимСрпским војницима у рату против Аустроугара 1914 -1918.г. а на другојпосвећен умрлим интернирцима у тврђави са забележеним 67 имена којасу била у црквеним књигама Текелијине цркве. Постојала је и лепа металнаограда са три стране око споменика која је нестала ове године од странесакупљача секундарних сировина. Српско гробље „Помениреа“ сапостојећим обележјем, једино колико је то могуће одржава Савез Срба уРумунији, што није довољно. Помало постаје и оно запуштено, јернедовољно средстава издваја држава Србија да би било примереновремену, цивилизацији и дуг према тим недужним људима и деци којиосташе заувек у туђој земљи.

Највеће необележено стратиште Српског народа из Првог сетског рата јегробље крај Арадске тврђаве, где постоје масовне гробнице преко 3.500 жртава.Једино је у Европи са толиким бројем жртава Српског народа а нема никаквогобележја. Настало је у периоду од половине јануара 1915.г. и све до 31 октобра1918.године, када је Арадска тврђава ослобођена. Најпре од стране грађанаАрада, а затим дефинитвно од Српске војске 2 новембра 1918.године на челуса пуковником Николом Цоловићем, комадантом Моравске коњичке дивизије,Прве Српске армије.19 У тим масовним гробницама сахрањивана је српскамладост и нејач, најпре у гробницама од по 20 а онда у масовној непрекиднојгробници поливајући их кречом и тако затрпавани. Гробнице су копалиинтернирци где је већина од њих сами била у њој покопана. Гробље крај


18 Добровољачки гласник бр.34/2009, прилог Божа Панић, Београд 2009.г.

19 Зборник: „Арад кроз време“ бр./ 2008 прилог Божа Панић, Темишвар 2008.г.

тврђаве, њене источне стране, лежи на око 3ха простране површине до рекеМориш, данас процвалим ливадским цвећем где често пасу стада оваца. Наобали реке Мориш столетна стабла топола и врба „чувају“ те масовне гробницеинтернираца где леже без мало читав један век. Ту је и једно спомен обележјестражарима аустроугарским умрлим у тврђави и сахрањени испред масовнихгробница Срба! „Чувају их и данас“! Нажалост ! Обележје гробља крај тврђавепостојало је са лепом оградом и капијом, посутим стазама шљунком, са једнимбројем индивидуални споменика што подигоше потомци најмилијима аодржаваше румунске власти после Првог светског рата. Сваке године наСпасовдан у јуну, Српски народ Арада и Удружење логораша из Сарајева,гарнизон Румунске војске, долазили су да одају пошту страдалим у логору.20

Сва та обележја трајала су до Другог светског рата 1944.г. када су Рускејединице у ослобађању Европе од нацизма стационирањем у Арадску тврђаву,незнајући чије је гробље, направили полигон за вежбање који се нажалост иданас налази.21 Тако је нестало какво такво обележје крај Арадске тврђаве.Непостоји данас препознавање ни поштовање том Српском стратишту какооно заслужује у ово временском цивилизованом свету.

Арадска тврђава данас, и даље је војна фортификација на срећумирнодопске Румунске војске са мањим формацијама и то само уцентралном делу тврђаве. Оно што сећа на прошло време, логор Српскогнарода, је бронзана плоча на главним улазним вратима тврђаве којуподигоше Срби из Арада деведесети година и где пише двојезично: „Успомен 4.317 Срба мученика умрлих у Арадској тврђави 1914-1918.године“. Иначе и даље је читав комплекс од близу стотину хектара војнаинституција и са свом имовином располаже Министарство војске Румуније.Пољана на којој леже мошти Српског народа такође је неприступачна и безодобрења војних власти Румуније неможе се јер се налази војни полигон.За разлику од година за нама, данас приступ тој нашој светињи-гробљу крајМориша је нешто повољнији, уз благовремене захтеве преко Генералногконзуларног одељења наше земље и одобрења Команде војске тврђаве,посета се дозвољава. Било је прилика да су поједине делегације узспецијалне дозволе могле да погледају и централни део тврђаве, штозаписивач ових редова имаше среће.


20 Више аутора:Арадска тврђава- Аустроугарски логор 1914-1918., стр .82-83,Пожаревац 2007.г

21 исто.


На уређеном гробљу крај тврђаве 1927/1930.г. слева на десно: Гавро Путерић,Србин из Арада, прота Урош Ковинчић из Арада, Милан Савић председник

Удружења логораша БиХ из Сарајева (по Б. Панићу-Арад)

Удружење потомака ратника 1912-1920.г. делегација Градског одбораПожаревца, полаже венац на ледини крај тврђаве где леже 3500 невиних људи.

У позадини споменик умрлим стражарима Арадске тврђаве 1914-1915.г.

Иначе тврђава још није отворена за ширу јавност, па и за Румунскинарод, и питање је када ће! Прилази тврђави такође без одобрења Војнивласти Румуније нису могући. Током 2010. године локална самоуправаграда Арада покренула је иницијативу да тврђава пређе у власништво града.Такав споразум је и потписан 25 марта 2010.године између Војске Румунијеи Града Арада, где се очекује исељење војске из тврђаве.22 Свакако да би таповољност власништва тврђаве града Арада и градња спомен обележја биладалеко конструктивнија и бржа. С обзиром да је то читав један процес, тоисељење како рекоше у Савезу Срба Темишвара и Команди тврђаве, можеда потраје и један дужи период.

И ако у отежаним условима прилазу тврђави и гробљу, племените иродољубиве организације потомака, покренуле су иницијативу о градњиспомен обележја на том нашем стратишту крај тврђаве Арадске. Од 2007.г.започела је иницијатива Удружења потомака од 1912-1920. из Пожаревцагде и данас је носилац читавог пројекта са Министарством за рад исоцијалну политику Владе републике Србије. Иницијативи се прикључилои Удружење добровољаца 1914-1918. из Београда као и медијске куће РТС,ТВ Коперникус, локалне телевизије Пожаревачког подручја, појединадневна и локална штампа и др. Посредници те започете акције су СавезСрба из Темишвара и Арада, разумесе и енерални конзулат РС у Темишвру.

О страдању у Арадској тврђави била је дугогодишња непознаница: откудАрад , какав логор, па зар и тамо, и других питања шире јавности. Прва шираупознавања медијска о злогласној тврђави у овом новијем времену направиоје Савез Срба у Араду сјајном публикацијом 1994.године, „Арадска тврђавааустроугарски логор за истребљење Срба 1914-1918.“ Том публикацијом сановим детаљима упозната је најпре интелектуална јавност а онда и шира.Друго издање поменуте публикације 2007. године издаје Удружење потомкаратника 1912-1920. Градска организација из Пожаревца и информише деломСрпску јавност. Тада настају и поједини билтени удружења, снимају се двеполу часовне емисије о тврђави у серијалу „Траг“ РТС, и безброј чланакадневне штампе Србије и локалне Пожаревачког краја. Ових дана у припремиза штампу је још једна публикација „Арад, Арадска тврђава 1914-1918. некади сад“ која бележи детаље и сведочења: интернираца, људи који су радили тадау тврђави, потомака и нај аутентичније шездесетак фотографија у временуинтернирања. У једном таквом медијском расветљавању прикључили сепојединци научних историјских Института САНУа, Института за међународну


22 Наша реч бр.1052 од 16.04.2010.- лист Савеза Срба у Румунији Темишвар 2010.

политику и привреду, Савремену историју, Матица српске Нови Сад и многодругих и племенити људи од науке и ентузијазма. У прошлој години иМинистарство за рад и социјалну политику Владе Републике Србије саизузетним посредовањем Генералног конзулата у Темишвару дало је изузетандопринос како у посредовању тако и пријему делегација и бројним посетамаАраду из Пожаревца, Смедерева, Београда Обреновца, Сурчина и других. Сатаквим ширим упознавањем о Арадској тврђави направљен је и озбиљнијиприлаз о покренутој иницијативи за градњу споменика и код српских ирумунски власти. Резултат таквог залагања и приступа, ових дана је стигао изваничан допис из Министарства војске Републике Румуније да се можепоставити спомен обележје крај тврђаве а да се у каснијем периоду и приступиесхумацији тих Српских жртава и направи заједничка крипта. За споменобележје досада су направљена четири пројекта од који је засад прихваћен одстране МЗРИСП последњи са меморијалним обележјем који је израдио Заводза заштиту споменика културе Србије.

Постоји често изрека, да када „затаји“ једна групација људи онда се јавидруга! У овом случају брига државе о својим културним и историјскимнаслеђем често „мањка“ дали оправданим или неоправданим разлозима, усваком случају штети. Брига код ових других невладиних удружења једалеко већа, али недостатак средстава ствара немоћ што поткрепљујеентузијазам и изналази могућности да се сачува то наслеђе што оставинарод Србије. Посебну ангажованост у очувању и бризи на расветљавањуАрадске тврђаве исказује Удружење потомака ратника 1912-1920. Градскаорганизација Пожаревца, Удружење ратних добровољаца 1912-1918. изБеограда као и друге племените институције и људи. Свакако да и оваданашња Конференција је брига и ангажовање на расветљавању чињеницаи подстицај за бржу реализацију пројеката културних наслеђа ван нашеземље па и Арадске тврђаве у Румунији.

Извори и литература

Институције1. Државна архива Румуније

• филијала Арад• филијала Темишвар

4. Градска библиотека Арад3. Градска библиотека Темишвар


4. Архив Српске православне цркве Арад5. Архив Српског православног викаријата Темишвар 6. Лична грађа

Публикација1. Владимир Ћоровић: Црна књига Сарајево 1920. г. 2. Војислав Лубарда: Вазнесење Горњи Милановац 1989.г.3. Владислав Скарић: Изабрана дјела књ.3 *Дневник из Арада Сарајево

1985.г. 4. Више аутора:Арадска тврђава аустроугарски логор за истребљење Срба

1914-1918. Темишвар 1994.- Пожаревац 2007.г.5. Више аутора: Добојски логор, Добој 2002.г.6. у штампи С. Стојадиновић–Регрут: Арад Арадска тврђава 1914-

1918.некад и сад

Периодика 1. лист „Хрватска“, јул 1914.г. Загреб2. лист „Словенац“, јул 1914.г. Љубљана3. лист „Хрватска ријеч „ бр.89-1917.г. Загреб4. лист „Народно јединство“ бр.63-1919.г. Сарајево5. Темишварски гласник, јул -1922.г. Темишвар 6. Зборник „Зиридава“, бр.10-1978.г. Темишвар 7. Часопис „Магазинул историк“, бр.8-1978.г. Темишвар 8. Темишварски зборник, 1 том -1994.г. Нови Сад9. лист Политика, 14.07. 2006.г. Београд

10. лист Наша реч Савез Срба у Румунији, бр.1052 2010.г. Темишвар11. Зборник „ Арад кроз време“, бр. /2008.г. Темишвар12. Добровољачки гласник, бр. 34/2009.г Београд

Сведочења1. Драгутин Савић 1904+2008.г. интернирац из Дрмна код Пожаревц2. Многобројни потомци Пожаревачког краја и шире у књизи: (у штампи)

*С. Стојадиновић–Регрут: Арад ,Арадска тврђава 1914-1918. некад и сад.


Видоје ГолубовићСлавољуб Стојадиновић-Регрут

ARAD – THE ARAD FORTRESS AUSTRO-HUNGARIAN PRISONER OF WAR CAMP 1914-1918

Abstract: The authors in this paper cover a subject that is, even today, 98 yearslater, little known and insufficiently researched. This paper aims to elaborate newfacts related to the time of construction and purpose of the fortress, especiallyafter the events of June 28th, 1918. It is important to explain the role the fortressplayed from 1914 - 1918, as an Austro-Hungarian prisoner of war camp for Serbs.The existing compiled data indicate to the fact that captives held in the POWcamp were Serbs from the current state of - Federation of Bosnia andHerzegovina, Montenegro, Dalmatia, Slavonia, Srem, Banat, entire Vojvodina,Macva, Pocerina and Posavina, Stig, Podunavlje as well as other regions. Fromthe time the POW camp was established the captives held were soldiers from thebattlefields of Kolubara, Cer, Mackov Kamen, Leget as well as volunteers fromthe Dobrudja and Sandzak divisions.

The researched data indicate to the existence of torture, malnutrition, exposure tocold, intentionally caused epidemics, which led to deaths of hundreds ofprisoners, the bodies of whom were subsequently buried, first in the civil Aradgraveyards, and later on, when mass deaths occurred, in common graves nearthe fortress.

What is left of the fortress – POW camp today, do other documents indicate tofacts related to the time of mass destruction of Serbs and can the number of warprisoners, who left their bones near the Arad Fortress and in the Arad graveyardsbe determinate? Why can the public even today not have the true picture of thetime of mass destruction and why is the fortress not open to the public? Whatshould the states of Serbia and Romania do in order to mark the mass grave nearthe fortress - POW camp as well as graves of other killed Serbs buried in Arad?

One of the solutions presents the Resolution of the Romanian State on moving ofarmy and instigated initiative for erecting of memorial site near the fortress. Alsoof significance is the interest expressed by individuals and associations forsafeguarding and remembrance of the suffering of Serbs in Arad, which cangreatly contribute to efforts to preserve the memory of the time when Serbs wereimprisoned in the fortress. The Association of Decedents of Soldiers 1912-1920,Association of War Volunteers from 1912 - 1918 their Decedents and Admirers,as well as the Serb Associations in Arad and Timisoara, present examples howthe history of a nation can in various ways become part of its heritage.

This paper has enclosed several pictures, originals from the years 1914 – 1918 aswell as those showing how the fortress – POW camp and Serb grave looks today.

Key words: Arad, Arad Fortress, POW camp, prisoners, volunteers, suffering,graveyards.


Видоје ГОЛУБОВИЋ1

Славољуб СТОЈАДИНОВИЋ-РЕГРУТ2

ЈИНДРИХОВИЦЕ (ХАЈНРИСГРИН)АУСТРОУГАРСКИ ЛОГОР 1915-1918.

Сажетак: Један у низу три велика „радна“-геноцидна логора средње Европе увремену Аустроугарске 1914-1918. године био је логор Хајнрисгрин некада,данас Јиндриховице, срез Соколов, Чешка. Налазио се у северозападном делуБохемије-Чешке, двадесетак километара од чувене бање Карлове Вари, наобронцима планинског масива Хрушне Горе (Рудне планине) који у многомеподсећа на посавски део Шумадије. Родни пропланци и богаство шуме саповијарцима, хидро потенцијал и синонимски назив планине Рудна, што уоснови говори о рудном богаству а то и јесте Карловарски крај. Читавасеверозападна Бохемија, Горња Саксонија на северу и истоку Шлезија сувелики рудни ресурси! Од увек је ту била потреба за радном снагом и већомпроизводњом за добробит власника тих богати рудних налазишта! Ако се томедода да је то крај у коме су претежно били Судетски Немци у времену 1914-1918.г. а Немачка у савезу Централни сила, онда је јасно зашто је логорХајнрисгрин-Јиндриховице био један од највећи „радних“ логора средњеЕвропе. Раван њему и ништа мање страдалачки, Нежидер (нем. данас Ној Сидл,Ново Село?) у Аустрији и Нађмеђер у Словачкој.

Откуда данас Јиндриховице а не Хајнрисгрин ? Карловарски крај биоје претежно насељен Судетским Немцима и једном броју Чеха све до 1938.год. Анексијом Чешке исте године од стране Немачке, као мањину добарброј Чеха ликвидирају 1938.г. а остале протерају из Карловарског краја3.


1 др Видоје Голубовић, научни сарадник, Институт за међународну политику ипривреду, Београд (Institute of International Politics and Economy, Belgrade),[email protected].

2 Славољуб Стојадиновић-Регрут, завичајни етнолог (Homeland Ethnologist Researcher),Пожаревац, [email protected].

3 Стручни водич Чешког порекла Праг 20-25.08. 2012.г.

Након Другог Сасветског рата и победе на фашизмом 1945. па све до1948.године, одлуком Чешке владе познатим Бенешовим декретом,исељавају све Судетске Немце из Карловарског крај и насељавају Чешкиментитетом. Тада и настаје име малог питомог сеоцета Јиндриховице!Покушајем Европске уније, „данашњим стандардима“ да се имовина и лицаврате или надокнаде некадашњим власницима Карловарског краја пре1945.године, Чешка влада није прихватила и остало је као коначно решење.4

Када настаје геноцидни логор у Јиндриховицама (Хајнрисгрину)?Позаписима досадашњих истраживања настао је 1915.г. и трајао до 1918.године?5

Трагом пописа умрлих у логору 1915-1918. између осталих стоје имена Чеха,Словака, Мађара и да су умрли у логору 1914.године и где непостоје другихимена умрли те исте године!? У колони пописне листе умрлог, где стојинационалност, пише Србин !?6 Још једна медијска превара и сатанизацијаСрпског народа као кривца за изазивање Првог светског рата, чак иосавремењена на крају другог миленијума! Да је логор настао током 1914.г.потврда је умрлих мушких младих особа, војника редова, поменутинационалности и где не нема записа од којих последица. Ако се зна да јемноштво Чеха, Словака, Мађара и других дезертирало из редова Аустроугара,


4 исто.

5 Јиндриховице Чешка: Издање Српске амбасаде у Чешкој Праг 1996.г.

6 лична грађа из МЗ Јиндриховица Чешка.

Логор Хајнрисгрин (Јиндриховице) - Чешка 1916/1917.г.

да су затварани у„радне“ логоре и да се према њима исто поступалогеноцидно, онда су они први логораши Јиндриховица који су тамновали1914.г. То један од валидни аргумента да је логор настао још 1914.г. и да супрви логораши Аустроугарски дезертери у Јиндриховицама. Њиховимборавком већ су изграђиване бараке за далеко већи број људи који јетранспортован 1915 - 1916. године у логор. Њихова записана националностда је Српска, крај имена умрлих 1914.г. само је скривање истине да супостојали дезертери а скривали иза Срба!

Логор Јиндриховице 1915.и 1916.г. који у својим баракама примао преко40.000 заробљеника из Србије, Русије, Украјине,7 и један мањи бројИталијана заробљеника западног фронта Европе. Већински заробљенинарод у логору били су војници и цивили из Србије. Заробљавали су Српскевојнике у повлачењу према Албанији и народ који није могао за војском.Један број интернираца одабиром пребачен је из других логора као радноспособни, пре свега Арада, Добојског логора и других широмАустроугарског царства.8 За разлику од осталих логора није било стрељања,


Локација логора Хајнрисгрин - Чешка 24.август 2012.г.


8 Више аутора:Арадска тврђава- Аустроугарски логор за истребљење Срба 1914-1918Пожаревац 2007.г.Више аутора: Добојски логор Добој 2002.г.

нешто мање тортуре за разлику од Арадског логора, Добојског, Болдогасоњаи других. Било је исцрпљујућег даноноћног рада, слабе исхране и то пресвега за Србе где су одвојени у посебним баракама, без икаквих услова заживот, противно Хашкој конвенцији људским правима и слобода!

У Карловарском крају постојали су и мањи логори у Хебу, Ашу, Тачовуи свуда где се градило и на најтежим пословоми било је нашег народа.Централни је био Хајнрисгрин-Јиндриховице и налазио се на пропланку уатару изнад садашњег села са северне стране, површине од око 20 ха. Уњему безброј дугих барака на читавој површини и систем градње био јеузор логорима у Другом светском рату. Источна страна логора граничиласа боровом шумом и гробљем интернираца. На северном делу логорапостојао је каменолом а испод каменолома мало село Ротава (нем.Ротхау)у коме је железара са производњом челика и данас активна. Иначе првизаписи о производњи гвожђа у Ротавској фабрици помињу се још у 15 веку.У ратном периоду 1914-1918.г.у фабрици се производила артиљеријскамуниција, опрема-платформе за наоружање железничких композиција,једина фабрика у Аустроугарској за производњу конзерви у којима сепаковала храна за фронт, производили се војнички тањири -„мањерке“ идруге потребе за борбене линије. Таква и још већа производња била је и уДругом светском рату.9 Каменолм који се налазио у северном делу логорабио је свакодневница исцрпљујућег рада. Ископан је 70 метара камена удубини а данас у њему се налази 50 м воде са квалитетним рибњаком ! Изњега вађен је камен за градњу путева широм Карловарског краја, мостоваи нови фабрика. Једна од њих је и фабрика хемијски производа која и данаспостоји и ради у граду Соколову, зове се „Нексион“ и специјална је запроизводњу хемикалија. Удаљена је око 30 км од Јиндриховица где суинтернирци свакодневно одлазили ујутру и враћали се увече у логорпешице. Од исцрпљености, неухрањености настајао је пегави тифус,дијареја и друге препознатљиве логорске болести! Настајало је масовноумирање! У оквиру логорског комплекса на источној страни крај боровешуме и логорске ограде, налазило се већ поменуто гробље логорско. Умрлелогораше сахрањивали су на два Хришћанска гробља једно поред другог.Православно за Србе и Русе а друго Католичко за Италијане. Сахрањиванису најпре у гробне јединачне раке са дрвеним крстовима и обредимасвештених лица све до настанка масовног умирања. Тада су настајалемасовне гробнице где су сахрањивани по двадесет у заједничкој гробници,


9 Вацлав Ккотешовец: Преглед из историје градова и општина, Краслица Карлове Вари?

симетрично једна наспрам друге и паралелно са јединачним.10 Масовнаумирања настајала су од 1916, и током 1917 и 1918.г.међу војницима ицивилима. Умирало се по 40 дневно! Сваког дана у15 ч поворка измртвачнице логорске носила је на гробље у сандуцима мртве, остављалаих у заједничку гробницу а сандуке враћала. Није се могло постићинаправити толики број нових сандука од масовног умирања, требало једруге однети!11 Умирања интернираца су била и осталим мањим логоримаи на радним местима где су и сахрањивани.

У логорима екс Чехословачке од 1914-1915.г.пописано 349 гробља. Одтога у Чешкој 172, Моравској 38 и Словачкој 139 гробља. Утврђено је да јеу њима сахрањено: Чешкој 7229, Моравској 990 и Словачкој 7356, штоукупно чини 15.575 умрлих ?12 Само у Бохемији-Чешкој тачније уЈиндриховицама је преко половина умрли и не налазе се сви у маузолеју,што заправо мења бројку све укупно умрли у Чешкој односно у ексЧехословачкој ?

Ко и када сагради маузолеј у Јиндриховицама ? На предлог протеМиливоја Црвчанина, свештено чувара Српске парохије Прашке1925.године да се направе више заједничких крипти-маузолеја и сакупеземни остаци умрли Срба у логорима широм тадашње Чехословачке,прихватила је тадашња влада екс Југославије и пријатељ Српског народа,Чехословачки председник Томаш Масарик. Приликом есхумације свихгробаља у екс Чехословачкој од 1926-1932.г. за есхумиране у Бохемији-Чешкој, одређен је заједнички маузолеј у Јиндриховицама јер ту је билонајвећег логора и највише умрли. Поклон земљиште које је далаЧехословачка влада у прелепом селу Јиндриховице и његовом највећемузвишењу-брдашцу 400 м висине, где се види цела околина и локацијабившег логора, обострано је прихваћено. На том највишем брежуљку 1917и 1918.г. градили су логораши резервоар за воду који је требао да снабдевацело околину. Али га не завршише, дође крај рата! Незавршени резервоарпоста заједничка гробница за све умрле логораше Српског и Руског родакоју сами изградише незнајући да су спремали њихово вечно почивалиште!Преуређење и доградња резервоара-маузолеја урадио је пројектант проф.Бранит.13 Есхумација је завршена 1932.г.у целој екс Чехословачкој такође и


10 Лична грађа: План логорског гробља у Јиндриховицама.

11 Јиндриховице Чешка: Издање Српске амбасаде у Чешкој, Праг 1996.г.

12 исто.



Православно гробље логора Хајнрисгрин (Јиндриховице)-Чешка 1916/1917.г.

Остатак Српског гробља Остатак руског гробља Јиндриховице ( Хајнрисгрин) – Чешка 24.август 2012

у Јиндриховицама са читавог подручја Бохемијског. Све есхумиране мошти,7100 Срба и 189 Руса, спакована су у омалене ковчежиће (79х30х30 цм) исваки има свој број, што и данас постоји у крипти маузолеја. Званично јеосвештан маузолеј у Јиндриховицама 8 јула 1932.г. када и отворен за јавности чуварем маузолеја Чешког поркла, Јозеф Боровке.14

Маузолеј Јиндриховице данас? Пркоси на свом брдашцу времену и томхладном северцу који њише крошње засађени стотину кедера,медитерански, које донеше парохијани Прашки са Хилендара. За дивнучудо примише се сви и ако им северна клима баш није наклоњена. Чувајуту недужну младост у туђини помало заборављену од својих и стидљивоим покоје удружење дође из наше земље, да оставе понеки цвет, одајућипошту тим невиним људима. Кровна конструкција крипте прокишњава нате дрвене ковчежиће. Нема чувара, осим племенити људи попут ДејанаРанђеловића наше горе лист који живи и ради у Карловим Варима и којибрине о маузолеју. Свакако ту је и Православна црква у Прагу која коликотолико води бригу о маузолеју али због недовољно средстава неможе и самада „затвори“ своје прохтеве. Ситуација у Оломоуцу код Брна и заједничкомспоменику логораша Моравске је у алармантном стању, који тражинеопходну интервенцију државе у догледном времену. Ако се томе дода даје у Јиндриховицама, односно некадашњем гробљу логораша пар годинауназад пронађено нових 1600 гробова15 и да су у фази уништења, ондаинтервенција државе мора бити што хитнија на међу државном нивоу.

Поменути 1600 „новооткривени“ умрли интернираца у масовнимгробовима у садашњој јиндриховачкој шуми, некадашњем гробљулогорском, је плод случајности њиховог проналажења. Обилазећи маузолеју Јиндриховицама и шуму логорску Дејан Ранђеловић берући печуркенаилази на масовне неесхумиране гробнице. Поред појединих гробованаилази на спомен обелиске са именима српског порекла из Чачка,Параћина, Пожаревца и других крајева који осташе на пропланку Крушнегоре. О постојању тих гробова наша амбасада није ништа знала као и некевалидне институција наше земље. Увидом у документацију архивске грађеу Прагу која постоји као и попис умрлих у логорима, утврдило се да 1600интернираца у заједничким гробницама није есхумирано. Пажљивизаписничар није прецртао гробнице које нису есхумиране и по бројевимапарцела постојећег плана гробља тачно се може евиндетирати и број остали


14 исто.

15 Лична грађа и сазнања из августа 2012.г. посета Јиндриховицама.

на логорском гробљу што је то и учињено.16 О стању и проблемунеесхумираног гробља од 1600 нашег народа, Дејан Ранђеловић силомприлике „чувар“ те наше светиње, каже: „Требало би ван маузолејанаправити мермерне плоче и исписати имена свих који тамо почивају,поставити клупе и столове за посетиоце и изградити помоћну зграду

која би могла бити музеј са кустосом или професионалним чуварем. Јеровако сам маузолеј изгледа као музеј. Али још важније је средити гробљесрпских војника, које се налази у шуми, 5 км од костурнице, њих 1600мученика, на месту где је постојао логор. Та тела нису пренета, јер места укостурници није било. Колико сам ја информисан, према Женевскојконвенцији војничка гробља не смеју да се дирају у периоду од 100 година.Већ је нека Чешка фирма покушала да купи то земљиште и тамо започнеизградњу за своје потребе. А већ 2014.г. ће бити 100 година и зато морамода пожуримо. У ту сврху сам са неколицином Срба основао грађанскоудружење „Видовдан“ чији је циљ обнављање и одржавање српскихгробаља на територији Чешке. Неопходно је лоцирати и обновити Српскуцркву, која је ту негде постојала, и изградили је заробљеници.( прим. аутора,црква је лоцирана код капије гробља логорског на истоку и маркиранаимпровизованим гредицама као макета данас у шуми јиндриховачкој). Мојажеља је да, ако Бог да, на том месту изградимо манастир и доведемо монахеиз Србије, који би одржавали Српско гробље и молили за душе нашихпредака.“17 Вапај овог младог и родољубивог човека довољно говори оозбиљности тог наше запостављеног историјског наслеђа, стратишта, којеје на маргинама интереса државних институција и па и саме државе, штото наши преци не заслужише у тој далекој Чешкој!

Ако је погледати број жртава од 7100 српских војника, стараца, деце и1600 неесхумирани из гробља бившег логора, онда је то бројка од 8700 којапревазилази до јуче највеће Српско стратиште у Солуну, 7160 наЗејтинлику. Свакако да то више није иста бројка умрли и у ексЧехословсчкој од 15.575 него је данас 17.170 жртава. О свим тим подацималогора у Јиндриховицама, нема записа у нашој историји, публикацијатакође, електронских медија стидљиво понекад, штампа само каоинформацију и на томе се завршава упознавање јавности. О логорима уБохемији-Чешкој постоје бројни релевантни подаци које чувају адекватне


16 Казивања Дејана Ранђеловића из Карлове Вари 2012.г.

17 Новине Српске патријаршије: Православље бр 971 Београд.

институције: архив Прага, комуна-МЗ Јиндриховице, Војно историјскиархив Србије и друге институције као и појединци врли родољуби ипатриоте свог народа. Постоји велики број историчара у нашој земљи, гдемогу једним системским истраживањем у поменутим институцијама тунашу голготу из Првог светског рата у логору Јиндриховице презентиратијавности. Публиковати сазнања, медијски екранизовати и приказатијавности о нељудским, не цивилизацијским поступцима према том нашемнедужног народа 1914-1918.г. То треба да је перманентна брига науке иинтелектуалаца, а пре свега државе.

Извори и литература

Институције1. Војно историјски архив Београд.2. Комуна Јиндриховице Чешка.3. лична грађа.

Публикација1. Издање Амбасаде СР Југославије: Јиндриховице Праг 1996.г.2. ВацлавКкотешовец: Преглед из историје градова и општина.3. Краслица Карлове Вари? 4. Више аутора:Арадска тврђава- Аустроугарски логор за истребљење Срба.

1914-1918 Пожаревац 2007.г.5. Више аутора: Добојски логор Добој 2002.г.

Периодика1. Новине Српске патријаршије „Православље“ бр. 971 Београд.2. лист Српска елита.

Казивања 1. Дејан Ранђеловић Карлове Вари август 2012.г.2. Стручни водич Чешког порекла Праг 20-25.08. 2012.г.


мр Снежана АНТОНИЈЕВИЋ1

др Зоран ЧВОРОВИЋ2

ЗАШТИТА И ОЧУВАЊЕ СРПСКЕНАЦИОНАЛНЕ БАШТИНЕ НА ПРОСТОРУ

МЕТОХИЈЕ Апстракт: Простор Метохије је представљао у 19. веку део Старе Србијекоја је као географски назив настала под утицајем државних промена изаослобођења Кнежевине Србије. Метохијска котлина је овалног облика, јасноограничена и издвојена област окружена Проклетијама и Шар планином.На простору Метохије се налази велики број културних и природних добаракоја представљају изузетне вредности светског, европског и националногнаслеђа. Манастири и цркве су тапије вековног постојања, стваралаштва иидентитета Срба на овом простору као и потврда српског територијалногинтегритета и суверенитета. Они су камени међаши суверене српске државе.На том простору присутно је уништавање српских православних цркава иманастира, затирања гробаља и споменика културе као део једне ширеалбанске стратегије чији је циљ да промени, не само демографски већ и,културно-историјски идентитет покрајине.

Основни циљ рада је указивање на правце којима се треба кретати ируководити како би се спровела заштита и очување српске националнебаштине на простору Метохије.

Заштита националне баштине је једна од функција државе, делатност стручнихи научних институција, обавеза и слобода грађанског деловања и понашања.Систем мера заштите српске националне баштине на простору Метохије,посматрано кроз дужи период, показао се нефункционалним и неефикаснимпа је, стoга, неопходно у функционалном и институционалном смислу његовоприлагођавање актуелној ситуацији на том простору, а све у циљу њене заштитеи очувања. Неопходно је предузимање свеобухватних мера дугорочне заштитесрпске националне баштине на простору Метохије, јер прети озбиљна опасностнеповратног губитка великог дела, посебно културних добара.


1 Мр Снежана Антонијевић, ЈКП „Зеленило Београд“, Мали Калемегдан 8, Београд.

2 Др Зоран Чворовић, Факултет безбедности Универзитета у Београду, ГосподараВучића 50, Београд.

У циљу очувања и заштите, као и обнове баштине највећа одговорност јепред Републиком Србијом, али и пред међународним организацијама иинституцијама с обзиром на тренутни међународни протекторат надсрпском јужном покрајином.

Кључне речи: српска национална баштина, Метохија, духовно наслеђе, мерезаштите и очувања, ризици и претње.

Уводна разматрања

Брига о националној баштини једног народа стара је колико и самонаслеђе јер се она огледа како у процесу стварања, тако и кроз животствореног. Та брига о својим културним и природним добрима треба да буденепрекидна, увек присутна, јер је потакнута дубоким осећањима која, несамо да је део предачких корена, већ и услов живота у будућности. Зато јенационална баштина у којој су нераскидиво прожети простор, време иљуди, генерације, трагови цивилизације, живот, истина и суштина самогпостојања српског народа.

Културно-историјско наслеђе представља огледало српског народа ињеговог стварања и природна добра као спој природе и предела чине основупостојања и опстанка Срба на простору Косова и Метохије. Културно иприродно наслеђе на Косову и Метохији највеће је по богатству иразличитости, по трајању и историји у овом делу Европе, па и поредзаштите неких споменичких целина и објеката од стране УНЕСК-априсутно је њихово пропадање и запуштеност. Недостатак основнихљудских слобода и стална опасност од даљег уништавања живота ибаштине српског народа неумољиво траже хитно решење њихове заштите.Културно и природно наслеђе је постало неодвојиво од питања друштвеноги одрживог развоја.

Од категорисаних непокретних културних добара са простора Косоваи Метохије на Листу светске природне и културне баштине уписана сучетири средњовековна манастира Српске православне цркве и то: ВисокиДечани, Пећка патријаршија, манастир Грачаница и црква БогородицеЉевишке. Истовремено су ове светиње са подручја Косова и Метохијеуписане и на Листу светске културне баштине у опасности.3 МанастирВисоки Дечани је уписан на Листу 2004. године, а преостала три културна


3 „Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и од великогзначаја“, друго измењено и допуњено издање, Републички завод за заштиту споменикакултуре Београд, Београд, 2007.

добра 2006. године и на Листи се налазе под именом „Средњовековниспоменици на Косову“ (Medieval Monuments in Kosovo).

Оно што се дешава на простору наше јужне покрајине Косово и Метохијакрајем 20. и почетком 21. века представља покушај инструментализације,манипулације и фалсификовања српске средњевековне државе из добаНемањића, историјских догађаја, културне баштине, духовног наслеђа,световног и сакралног градитељства и свега онога чиме се поткрепљује српскоисторијско право на простор Косова и Метохије. Врши се албанизацијатопонима, хидронима, антропонима, уништава се све што има српски назив иможе да сведочи о идентитету територије, а након 1999. године тај процес сеинтензивира. Све ово се ради само са једним циљем, а то је укидање српскогдржавног права на Косово и Метохију као интегралног дела Србије. Другаполовина 20. века био је припремни период за фактичко изузимање простораКосова и Метохије из састава Србије, а 1999. године, протекторатом утврђенимРезолуцијом 1244 СБ УН и тенденцију да се ново стање формализујекреирањем новог статуса.4

Такође, смо сведоци губљења имена Метохија као географског појма,већ се наша јужна покрајина назива само Косово, иако она представљаиздвојену област окружену Проклетијама и Шар планином.

Просторно - географско одређење Метохије

У средњем веку није постојало посебно име за Косово и Метохију,изузев општег имена Србија. Познатији су били називи мањих предела,жупа, од којих су већина и до данас сачувани. Жупа у средњем веку је билаосновна територијална, привредна и управна јединица. У басену БелогДрима није тада постојао посебан назив за целу котлину, већ су постојалежупе: Хвосно, Затрнава, Реке, Алтин, Подримље, Пашково. За један део овеобласти преовладао је општи назив Метохија, по многобројнимманастирским метосима.5

Простор Метохије представљао је у 19. веку део Старе Србије која јекао географски назив настала под утицајем државних промена настале изаослобођења кнежевине Србије.6 Метохијска котлина је овалног облика


4 Миломир Степић, „Перспективе Косова и Метохије у контексту глобалнихгеополитичких концепција“, www.sanu.ac.rs.

5 Милисав В. Лутовац, „Задужбине Косова“, ЧГП ДЕЛО, Љубљана, 1987., 582-593.

6 Станоје Станојевић, „Историја српског народа“, Друго издање, Београд, 1910. 124, 140.

(растојање Исток-Ђаковица је 47 км, Исток-Призрен 68 км, а максималнаширина до 60 км), јасно ограничена и издвојена област. Дно котлине језаталасано са надморском висином 350-400 м, јадранске и умерено-континенталне климе, са плодним тлом и густом речном мрежом. Северноод Шар планине и Сиринићке жупе, на простору између две великетектонске потолине, Метохије на западу и Косова поља на истоку, налазисе један сложен планински комплекс који обухвата Шар планину, Језерскупланину, Неродимку и Црнољеву. На гребену Језерске планине, 3-4 кмисточно од села Будакова, налази се Дрманска глава на надморској висини1359 м. Куполасти врх Дрманске главе је јединствена тачка на Балканскомполуострву одакле површинске воде гравитирају у три правца, каЈадранском, Егејском и Црном мору. Стога је положај Дрманске главе сахидрографског аспекта веома значајан локалитет који се дефинише каохидрографски чвор Балканског полуострва.7

Предмет овог рада се односи на простор Метохије и то: Пећки округ(општине: Исток, Пећ, Клина, Дечани, Ђаковица), Призренски округ(општине: Гора, Ораховац, Призрен, Сува река)8, као и на општину Штрпце(Косовски округ) која је центар Сиринићке жупе и заједно са Гором,Опољем и Средском чини тзв. Шарпланинске жупе, иако као општинаприпада Косову.9 Предмет истраживања је био и манастир Девич који сеналази у општини Србица (Косовско-Митровачки округ).10

Уништавање културне и природне баштине на простору Метохије током 20. века

Током дуге историје Срба на простору Косова и Метохије често једолазило до угрожавања манастира, манастирске имовине и верника. Тодоказују многобројни извештаји и дописи упућени Светом Синоду Српскеправославне цркве. На пример: извештај Синоду СПЦ Е. Бр. 150. 8. априла


7 Љубомир Менковић, „Дрманска глава-хидрографски чвор Балканског полуострва“,Заштита природе, Завод за заштиту природе Србије, број 48-49, Београд, 1998. 269-273.

8 Влада Републике Србије, http://www.srbija.gov.rs.

9 Милован Радовановић, „Шар планина и њене жупе у Косовско-Метохијској областијужне Србије (географски положај и мултиетничке карактеристике)“, САНУ, Одборза проучавање Косова и Метохије, Географски Институт „Јован Цвијић“ САНУ,Зборник Радова, Књига 50, Београд, 2000. 7-23.

10 Административно територијална подела Републике Србије на управне округе,Републички завод за статистику, http://webrzs.statserb.sr.gov.rs.

1958. године Епископа рашко-призренског Павла о нападу на цркве ивернике 1958. (Архив Синод ф. 1. бр.19/1958)11, извештаји ИгуманаМакарија и епископа рашко-призренског Павла Епархији Призрен Бр. 12,13. II 1967. (Архив Синода, Син. Бр. 1036/1968) с насловом „НапастиШиптара на Дечане и Гориоч 1967-1968.“12, допис Завода за заштитуспоменика културе САП Косово и Метохија бр. 02-2641, 3. IV 1968. (АрхивСинода, Син. Бр. 1394 и 1409/1968) Светом Синоду 1968. поводомугрожавања манастирске имовине на КиМ13, извештај Настојатељаманастира Високих Дечана, игумана Макарија Патријарху Српском бр. 41,3. IV 1968. (Архив Синода, Син. Бр. 1409/1968) „Нова, тежа искушењаманастира Дечани, 1968. г.“14

Слични примери нарушавања културне и природне баштине срећу се иу чланцима објављеним у часопису „Заштита природе“ коју издајеРепублички завод за заштиту природе СР Србије.15 Природни амбијентклисуре Призренске Бистрице, која представља изванредну природнулепоту, условио је да су у њој изграђени три значајна културно-историјскаспоменика наше прошлости из периода владавине цара Душана. То су:манастир „Светих Архангела“, утврђење „Вишеград“ и „Душанов мост“.У целини Призренска Бистрица и сами споменици представљајуизванредно значајну, лепу и складну природно-историјску целину која каотаква мора бити сачувана. Почетком 60-тих година у овој живописнојклисури отворен је мајдан камена и то тачно преко пута културно-историјског споменика – манастира Св. Архангела што је нарушило, несамо, амбијент већ и продукцијом великих количина прашине која сеталожи на околној вегетацији и тада остацима манастира умањује се


11 Напади на цркве и вернике 1958. (извештај Синоду СПЦ) Епископ рашко-призренскиПавле, „Од Пећи па све до Девича у Дреници нема ни једног свештеника. МанастирГориоч и Црна Река потпуно су пусти, а у манастиру Грачаници нема пароха...“http://www.rastko.org.rs

12 Напасти Шиптара на Дечане и Гориоч 1967-1968. (извештаји), Игуман Макарије иепископ рашко-призренски Павле, http://www.rastko.org.rs

13 Допис Светом Синоду 1968. поводом угрожавања манастирске имовине на КиМ,Завод за заштиту споменика културе САП Косово и Метохија, http://www.rastko.org.rs

14 Нова, тежа искушења манастира Дечани, 1968. Настојатељ Високих Дечана, игуманМакарије, http://www.rastko.org.rs

15 Вера Броз, „Клисура Призренске Бистрице-предео нарочите природне лепоте илипросторни меморијални природни споменик“, Зборник радова Републичког заводаза заштиту природе СР Србије, „Заштита природе“, број 33, Београд, 1966.

вредност читавог околног пејзажа. Штавише, у то време, новим плановимапредвиђена је била и изградња силоса за жито, а после и велике парнепекаре код постојећег старог млина на десној обали Призренске Бистрице,на неколико десетина метара низводно од манастира.

Један од најочигледнијих примера затирања српске националне баштинена простору Метохије је храм Слободе – црква Свете Тројице уЂаковици. Подизање храма је отпочето 1936. године са циљем да то буде храмСлободе са Спомен Костурницом за страдале у ратовима 1912-1918. године.Тај храм порушили су комунисти на Савиндан 1949. године, али је светињаобновљена деведесетих година 20. века. Храм Слободе је поново порушен24/25 јула 1999. године, остаци разнети са локације, а звоници цркве сравњениса земљом 17. марта 2004. године. Епархија рашко-призренска је у свомсаопштењу од 26. септембра 2007. године алармирала јавност да се на локацијихрама у Ђаковици свакодневно рашчишћавају остаци заветног храма. Премаснимцима епархије начињених у јуну 2009. године локација цркве СветеТројице у Ђаковици претворена је у парк, тако да данас у центру Ђаковиценема трагова да је ту постојала Српска православна црква.16

Вишевековно паљење, рушење и претварање у џамије српских цркаваи манастира, као и скрнављење и потпуно уништавање српских гробаљадостигао је свој врхунац током и после 1999. године. То масовноуништавање српске националне баштине је један од ефикасних начина дасе уклоне не само материјални докази континуитета постојања српскогнарода на Косову и Метохији већ и ради остварења права на отцепљење одСрбије уклањајући верско и културноцивилизацијско право на које би сеСрби могли позвати. Такође систематски су рушени и уклањани објектисрпске световне архитектуре, властелински дворци, градови, утврђења итврђаве из средњег века. Због дуготрајне окупације, потоњих сталнихратова за ослобођење као и брисање српског колективног памћења и свестио изузетно важном значају националне баштине за историјску идржавотворну вертикалу ти објекти нису обнављани, а васпитнообразовнисистем их није уграђивао у српски колективни етно-психолошки склоп.Њихов геополитички значај је велики јер представљају „историјске тапије“и непорециве доказе о српском баштињењу тог простора.17


16 http://www.eparhija-prizren.com.

17 Миломир Степић, „Косовско-Метохијска карика расрбљивања Балкана-могућиепилог и његове геополитичке последице“, Гласник српског географског друштва,свеска LXXXV-Бр. 1, 2005. 259-281.

Од уласка трупа НАТО-а 1999. године на Косово и Метохију па до 16.марта 2004. године спаљено је, порушено, оскрнављено и демолирано 115цркава и манастира. И ту се није стало. Само у два дана 17. и 18. марта 2004.године уништено је још 35 православних светиња. Спаљена је и широмсвета позната Богородица Љевишка, манастири Девич, Свети Архангели имноге друге цркве.

Српски средњовековни манастири на Косову и Метохији, не само да супредстављали водећу снагу у домену вере, духа, морала већ су били ицентар развоја српске културне традиције. Манастири, као специфичнепросторне структуре чији се положај везивао за природу и њену разноликулепоту, указују на остварену идеју о садејству изграђеног просторакодираног културним обрасцем и природног окружења.18

У време комунистичке власти, после завршетка Другог светског рата,од 1945. године Српској православној цркви на простору Рашко-призренскеепархије је одузета (национализована) имовина, а прогнаним Србима језабрањен повратак на Косово и Метохију.19Албански националисти иатеисти су појачали нападе на Српску православну цркву нападима насвештенике, монахе и монахиње; насилним одузимањем имовине, стоке,сечом шума и др. као и рушењем, демолирањем, скрнављењем цркава,манастира и других верских објеката. Најновије страдање Српскеправославне цркве на Косову и Метохији почиње крајем 20. и почетком 21.века и показује две различите стране страдања: живе цркве, православногнарода и страдање и уништавање хришћанских споменика-цркава,манастира, културне баштине и гробаља.20

Уобличавање геополитичких и националистичких циљева сецесио-нистичког албанског покрета спроведено је у најновијим сукобима Срба иАлбанаца, а своде се на потпуно политичко овладавање територијом Косова


18 Невена Дебљовић-Ристић, „Српски средњoвековни манастири-места стапањакултуре и предела“, Зборник радова Прве регионалне конференције о интегративнојзаштити, Културни пејзаж-савремени приступ заштити културног и природногнаслеђа на Балкану, Европски центар за мир и развој, Београд, 2008. 227-238.

19 Привремена забрана враћања колониста у њихова пријашња мјеста живљења,Службени лист Демократске Федеративне Југославије, број 13, Београд, 1945.

20 Више о овоме: Епископ Артемије (Радосављевић), „Савремени положај Православнецркве на Косову и Метохији“, предавање одржано на XIV Богословскојконференцији 2004. у Москви, Свети кнез Лазар, часопис епархије Рашко-призренскебр. 45 (1/2004), Призрен/Грачаница, 2004.

и Метохије са циљем стварања друге албанске државе. На територијиКосова и Метохије се спроводи уз максималну етичку хомогенизацију иуништавање српске православне културне баштине, да би се на тај начинуклонило верско и културноцивилизацијско право на које се Срби увек могупозвати.

Преглед и анализа заштићених културних и природних добара простора Метохије

Анализом стања културних и природних добара на простору Метохиједаје се одговор о томе на ком је нивоу стање наше свести у односу на добранаше земље, они говоре о нама самима, као појединцима и друштву уцелини. Неопходно је сагледати стање баштине на дефинисаном просторуда би се добили одговори на потребу установљења адекватне друштвенеполитике и стратегије. У минулом времену разним незаконитимактивностима српски културни простор је осиромашен за неслућенобогатство. Држава није учинила довољно да покуша да те вандализмеспречи и спасе културно и природно наслеђе од даљег уништавања.

„Ми Срби смо овде оно што представљају наше светиње”, овако јепатријарх Павле дочекао генерале НАТО-а 18. јуна 1999. године уманастиру Грачаница. Понављао је то више пута, али његове речиочигледно нису допрле до значајних међународних чиниоца. Како иначеобјаснити да тако моћна војна сила која је у српску јужну покрајину дошлада наводно заштити угрожена људска права и очува мултикултуралност ивишеетничност није могла да спречи пред очима целог света безобзирнорушење српских цркава и манастира.

Преглед и категоризација заштићених културних добара на просторуМетохије урађена је према подацима Завода за заштиту споменика Србије.Преглед заштићених културних добара је урађен по општинама, с тим даје Завод ради боље прегледности обрадио и општину Малишево иакозванично у Министарству за локалну самоуправу РС та општина не постоји(укинута је по закону Србије 1991. године, али је поново формирала Унмикадминистрација). Општина Малишево је формирана од делова општинаОраховац, Клина, Глоговац и Сува Река. Преглед и категоризацијазаштићених културних добара Метохије се поклапа са просторнимодређењем предмета истраживања.

За послове заштите културних добара задужен је Завод за заштитуспоменика културе Србије, а територијална надлежност припада Центру за


очување културне баштине на Косову и Метохији са седиштем уЛепосавићу. Досадашња категоризација непокретних културних добара, анарочито културних добара од великог значаја, која је до 1994. године билау надлежности аутономних покрајина, довела је до тога да ПокрајинаКосово и Метохија уопште нема категорију непокретних културних добараод великог значаја.21 Прегледом и анализом доступне литературе утврђеноје да на простору Метохије нема заштићених археолошких налазишта одизузетног и великог значаја, осим утврђених али некатегорисаних.22

Наравно, иста ситуација је када се погледа категорија културних добара„знаменита места“, јер на простору Метохије, али и Косова не постоји ниједно једино културно добро које припада овој законској категорији.23

Чланом 20. Закона о културним добрима дефинисана је категоријапросторно културно-историјске целине као једног од непокретнихкултурних добара. Осим Меморијалног споменичког комплексаГазиместан, Приштина, који се налази на простору Косова, ова категоријаспоменика није присутна на простору Метохије.24

Анализом доступних података, иако је непрепоручљиво употребљаватигенерализације, може се приметити да у Србији уопште нити је постојао,нити постоји општи ниво свести о вредностима и значају културног наслеђана простору Косова и Метохије као дела националног идентитета, осимзлоупотребе у идеолошко-политичке сврхе. Овакав став је алармантан јерговори о личном односу појединца како према себи, тако и према друштвуи држави у којој живи. Такође, тешка политичка ситуација не оправдаванеангажовање органа власти Републике Србије и надлежних институцијаза заштиту националне баштине да на адекватан начин одговоре на својеобавезе, а не само да се декларативно залажу за њено очување.


21 „Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетног и од великогзначаја“, друго допуњено издање, Републички завод за заштиту споменика културеБеоград, Београд, 2007.

22 Археолошка налазишта од изузетног и великог значаја на простору РепубликеСрбије, Републички Завод за заштиту споменика културе Београд, „Споменичконаслеђе Србије“, Београд, 2007. година.

23 Знаменита места од изузетног и великог значаја на простору Републике Србије,Републички Завод за заштиту споменика културе Београд, „Споменичко наслеђеСрбије“, Београд, 2007. година.

24 Просторне културно-историјске целине од изузетног и великог значаја на просторуРепублике Србије, Републички Завод за заштиту споменика културе Београд,„Споменичко наслеђе Србије“, Београд, 2007. година.

Значи на простору Косова и Метохије не постоји ни један спомениккултуре од великог значаја.25 Присутна је категорија споменика културеод изузетног значаја, као и група утврђених али некатегорисаних споменикакултуре. У раду су сагледани само споменици културе који су део српскенационалне баштине. На простору Метохије их има, на основу податакаЗавода за заштиту споменика културе, укупно 125, а физички је присутанмного већи број објеката који припадају српској националној баштини.

Најинтересантнија и најспецифичнија групација средњовековнихсрпских споменика на простору Метохије су пећине испоснице где су својживот провели српски пустиножитељи који су напуштали свет и удаљавалисе у пустињу где су молитвено самовали и тиховали. Са изузеткомиспоснице Св. Петра Коришког која је категорисана као споменик културеод изузетног значаја и неколико пећина испосница које спадају у утврђенеали некатегорисане споменике, неке пећине чак су недовољно и истражене.

Заштићена природна добра на простору Метохије, су дефинисанакатегоријама из Закона о заштити животне средине („Службени гласникРС“, бр. 66/91), у међувремену, сем појединачних стручних активности(обилазак стручњака из Завода за заштиту природе Србије 2010. године„Шам дуд“), не постоји организовани мониторинг заштићених подручјапростора Метохије. Поједина заштићена подручја, из безбедносних разлога,за сада, није могуће обићи, оценити њихово стање, као ни предузетиадекватне мере и активности на њиховој заштити.

Област Метохије је простор на коме се налази Шар планина, као јужниобод Србије, дуг 85 km, са преко 40 планинских врхова високих између2500 m и 2620 m, као и Метохијске Проклетије, дуге 90 km и високе до 2656метара које чине југозападни обод Србије. Проклетије заједно са Шар-планином припадају једном од шест европских центара биолошкеразноврсности. У Метохији се налази и река Мируша која у свом кањонскомделу има низ од 16 језера раздвојених водопадима, слаповима и брзацима.У порти Пећке патријаршије поносно стоји преко 700 година старо стаблоцрног дуда, а на обали Призренске Бистрице преко 200 година старо стаблоплатана. На простору Метохије се налази: 1 национални парк, 1 предеоизузетних одлика, 8 резервата природе, 5 меморијалних природних


25 Споменици културе од изузетног и великог значаја на простору Републике Србије,Републички Завод за заштиту споменика културе Београд, „Споменичко наслеђеСрбије“, Београд, 2007. година.

споменика, 5 споменика природе и 7 ботаничких споменика природе,укупно 27 заштићених природних добара.

На основу доступних података из Завода за заштиту природе Србијенаправљена је листа заштићених објеката природе на простору Метохије.Управљачи заштићених природних добара су, већином, онемогућени увршењу своје функције. То значи да се заштита не врши, не спроводе сепрописани режими заштите, нема планова заштите као ни контроленадлежних институција. Оштећења на природним добрима је тешко, скоронемогуће, проценити на ширем простору.

Предлог мера и инструмената за заштиту и очување српске националне баштине

Анализа постојећег стања функционисања заштите националнебаштине на простору Метохије организована је спровођењем више методаистраживања. Због сложености истраживања, осим анализе садржаја, усклопу теоријске анализе свих доступних извора информација, емпријскикарактер истраживања је заснован на примени групног експертскогинтервјуа – Делфи метода.

Обзиром да је предмет истраживања мултидисциплинарног карактера,ради се о појавама које представљају област истраживања више наука, уистраживање је била укључена група испитаника која се састојала одексперата који се професионално баве активностима везаним за предметистраживања. Обзиром на њихово искуство у области истраживања њиховиставови су веома важни, тако да су Делфи методом добијени вредноснисудови везани за заштиту и очување српске националне баштине простораМетохије и ти резултати указали су на правце којима се треба кретати ируководити у спровођењу интегралне заштите и очувања српскенационалне баштине на дефинисаном простору, као и на дефинисање меракоје треба предузети.

Очување културне баштине на простору Косову и Метохији су реперкојим се препознајемо као Православни Срби, зато треба све своје снагеусмерити ка њиховој заштити, јер им прети тенденција затирања, како одАлбанаца тако и од међународног фактора. У том контексту треба указатии на угрожавања српске националне баштине, оспоравањем, а потом исвојатањем, односно албанизовањем неспорно српске припадностидуховној и културној баштини на Косову и Метохији грубим,фалсификовањем историјских чињеница и систематским физичким


уништавањем трагова српске духовне и културне баштине као неспорнихсведочанстава српске државности на том простору.

Основни циљеви заштите и одрживог коришћења природног наслеђасу очување и унапређење биолошке разноврсности, вредности геонаслеђаи предела, развој јавних функција заштићеног подручја путем планског,контролисаног и ограниченог коришћења природних ресурса и просторакао и повезивање и усклађивање националног са међународним системомзаштите природе. Основни циљеви заштите и очувања културног наслеђасу очување, уређење и коришћење културног наслеђа, његова презентација,развијање система међународних културних веза, затим културних стазадржавног значаја као и локалних веза културног наслеђа. Неопходно је ипотпуно повезивање и усаглашавање политике заштите, уређења икоришћења културног и природног наслеђа, а нарочито хармонизација свихделатности на подручјима културног предела. Заштити природног икултурног наслеђа придружује се и нематеријално наслеђе, као интегралнидео градитељског наслеђа и природног амбијента.

На простору Метохије у области заштите и очувања културне иприродне баштине потребно је остварити следеће приоритетне активности:

• Доношење новог закона којим се уређују непокретна културна добрау складу са Законом о култури и другим законима и правним актимарелевантним за област културног наслеђа, а посебно у закону ставитиакценат на културна добра простора Косова и Метохије.

• Доношење државне Стратегије за Косово и Метохију у областикултурног и природног наслеђа као и реорганизовање службе заштитеу односу на друштвене, правне и економске промене дефинисаногпростора.

• Ревизија статуса (врсте, режими и границе заштите) ранијепроглашених заштићених подручја и усклађивање са важећомзаконском регулативом.

• Ревизија и доношење одлука о категоризацији културних добара поубрзаном поступку у складу са законом и стратегијом на овом врлорањивом простору при изузетно нестабилној безбедносној ситуацији.

• Израда нових номинација за Листу светске баштине.• Израда студија о културним подручјима и њихова диференцијација на

различите степене заштите, планирање, управљање и мониторинг свихпромена културног наслеђа као необновљивог ресурса.


• Неопходна је израда стратегија управљања ризицима по културнонаслеђе у случају катастрофа.

Мере и инструменти који омогућавају заштиту и очување српскенационалне баштине простора Метохије почетком 21. века могу се поделитина неколико група: нормативно-правни инструменти, организационо-институционалне мере, економско-финансијске мере и образовање иинформисање јавности.

Нормативно‐правни инструменти

• Доношење закона у области културног наслеђа и усклађивање саукупном законодавном политиком.

• Усвајање државне стратегије у области културног наслеђа. • Проглашење режима заштите ревалоризованих природних и

културних предела и амбијенталних целина и објеката на просторуКосова и Метохије.

• Потврђивање међународних конвенција од значаја за заштиту иочување културне и природне баштине.

• Примена најзначајнијих Конвенција у области културног наслеђа поУНЕСК-у.

• Примена Закона о заштити природе који је, у највећој мери, усаглашенса европским прописима и стандардима.

• Потребно је међусобно усаглашавати и хармонизовати различитеинтересе и прописе из других области са принципима одрживогразвоја, основним поставкама заштите природе и биодиверзитетаколико је то могуће у постојећим условима.

Организационо‐институционалне мере

• Неопходно је формирање међусекторског или међуресорног тела одстране Владе Републике Србије које би било надлежно за управнепослове везане за заштиту српске националне баштине простораКосова и Метохије.

• Задатак тог међусекторског тела би био очување идентитета српскогнарода, народа који је аутохтон на простору Метохије, очување културнихи верских објеката и стим у вези животне средине, као и образовање иподизање свести о културном наслеђу широке популације.


• Само у том смислу неопходна је међусекторска сарадња на нивоуВладе преко новоформираног тела јер је то пут како би се удинамичном свету глобализације и конкуренције очували културниидентитети свих народа, и у том контексту и идентитет српског народана простору Метохије почетком 21. века.

• У систему спровођења заштите, где год је могуће, треба поставитиуправљаче, односно наставити контитуитет рада служби за заштитукултурне и природне баштине, стварати услове за слободан приступ инесметан рад српским стручњацима који су искључени из системазаштите наслеђа 1999. године, а где није могуће због безбедноснеситуације, управљач би било то владино тело које би пратилозаштићену баштину.

• Заједно са стручним организацијама и релевантним Министарствимаприпремати и усклађивати законе и прописе, међународну имеђусекторску координацију и усаглашавање.

• Успостављање мониторинг система и то директног обиласкомзаштићених културних и природних добара колико је могуће утренутно, веома рањивој безбедносној ситуацији. Потребно би билоимплементирати и метод даљинске детекције који игра веома значајнуулогу како у техничко-технолошком, тако и у економском смислу.

Економско‐финансијске мере

• Средства за заштиту културних и природних добара би требалообезбедити из буџета и других извора у складу са законом.

• На простору Метохије није могуће користити средства из буџеталокалних самоуправа. Такође, није примењива ни измена порескеполитике у смеру стимулација, односно олакшица за локалностановништво и активности које су усклађене са принципимаодрживог развоја, као ни доношење економских мера.

• Једина могућност је евентуално коришћење страних донација иукључивања у доступне фондове.

Образовање и информисање јавности

• Услове за унапређивање васпитања и образовања о заштити културнеи природне баштине осигурава министарство надлежно за послове


образовања. На предлог међуресорног тела Владе надлежноминистарство може заједно са њима да спроведе одређене обликеедукације везане за простор Косова и Метохије.

• Едукација, презентација и промоција српске националне баштине јевеома важан сегмент у пословима управљања заштитом и очувањемкултурних и природних добара на простору српске јужне покрајине.

• Волонтерски радни кампови су један од могућих, конкретних, видоваделовања невладиних организација на пољу заштите културногнаслеђа.

Закључак

Питање Косова и Метохије није само питање Савета Безбедности, већпре свега питање демократске, међународно признате државе Србије исрпског народа који је вековима живео и стварао своје културно наслеђе,које албански екстремисти немилосрдно уништавају.26 Уништење српскихправославних цркава и манастира, затирање гробаља и споменика културе,део је једне шире албанске стратегије, чији је циљ да промени не самодемографски, већ и културно-историјски идентитет покрајине.

Тенденциозно се у центар пажње светске јавности стављају термини„будући статус“ и „коначно решење Косова“, али то доводи донаметнуте замене теза. Република Србија јесте равноправна суверенадржава чланица УН са међународно признатим и неспоренимтериторијалним интегритетом. Статус Косова и Метохије у свимважећим домаћим и међународним правним актима је дефинисан као„суштинска аутономија са значајном самоуправом унутар Србије“. СвеРезолуције, па и Резолуција СБ УН 1244 тај статус признају. Дефинисанстатус КиМ-а постоји пре и без Резолуције, она само признаје Србијисуверенитет као нешто општеприхваћено, а никако јој то не дарује.

Културно-историјско наслеђе представља огледало српског народа ињеговог стварања и природна добра као спој природе и предела чине основупостојања и опстанка Срба на простору Косова и Метохије. Српскисредњовековни манастири на Косову и Метохији, не само да супредстављали водећу снагу у домену вере, духа, морала већ су били и


26 Епископ Артемије (Радосављевић), обраћање мисији СБ УН у манастиру Грачаница2.3.2007. године, „Св. Кнез Лазар“, број 1-2 (57-58), Грачаница, 2007.

центар развоја српске културне традиције. Манастири, као специфичнепросторне структуре чији се положај везивао за природу и њену разноликулепоту, указују на остварену идеју о садејству изграђеног просторакодираног културним обрасцем и природног окружења.

Баштина Метохије обухвата културна и природна добра, од којих већинапредставља врхунац вредности српског националног и европског наслеђа.Територија Косова и Метохије је простор од изузетног значаја за цео српскинарод, његову државу и Српску православну цркву јер је центар српскогисторијског, духовног и културног бића. Недостатак основних људскихслобода и стална опасност од даљег уништавања живота и баштине српскогнарода неумољиво траже хитно решење њихове заштите.

Можда на крају треба истаћи да ако се врло брзо не предузмусвеобухватне мере заштите српске националне баштине на простору Косоваи Метохије прети озбиљна опасност од неповратног губитка великог дела,посебно културних добара. У циљу очувања и заштите, као и обновебаштине највећа одговорност је пред Републиком Србијом, али и предмеђународним организацијам и институцијама, обзиром на тренутнимеђународни протекторат над српском јужном покрајином. Ако постојиполитичка воља да се српска баштина сачува онда постоје и могућности дауспешно координирају домаће и међународне активности у том смеру.Република Србија, ако жели да сачува своју баштину на простору Косова иМетохије мора да се систематски и континуирано на томе ангажује, што досада није био случај.


1. Административно територијална подела Републике Србије на управнеокруге, Републички завод за статистику, http://webrzs.statserb.sr.gov.rs.

2. Артемије (Радосављевић), епископ ЕРПиКиМ, обраћање мисији СБ УНу манастиру Грачаница 2.3.2007. године, „Св. Кнез Лазар“, број 1-2 (57-58), Грачаница, 2007.

3. Артемије (Радосављевић), епископ ЕРПиКМ, „Савремени положајПравославне цркве на Косову и Метохији“, предавање одржано на XIVБогословској конференцији 2004. у Москви, Свети кнез Лазар, часописепархије Рашко-призренске бр. 45 (1/2004), Призрен/Грачаница, 2004.

4. Археолошка налазишта од изузетног и великог значаја на просторуРепублике Србије, Републички Завод за заштиту споменика културеБеоград, „Споменичко наслеђе Србије“, Београд, 2007. година.


5. Вера Броз, „Клисура Призренске Бистрице-предео нарочите природнелепоте или просторни меморијални природни споменик“, Зборникрадова Републичког завода за заштиту природе СР Србије, „Заштитаприроде“, број 33, Београд, 1966.

6. Влада Републике Србије, http://www.srbija.gov.rs.7. Допис Светом Синоду 1968. поводом угрожавања манастирске имовине

на КиМ, Завод за заштиту споменика културе САП Косово и Метохија,http://www.rastko.org.rs.

8. Знаменита места од изузетног и великог значаја на простору РепубликеСрбије, Републички Завод за заштиту споменика културе Београд,„Споменичко наслеђе Србије“, Београд, 2007. година.

9. Љубомир Менковић, „Дрманска глава-хидрографски чвор Балканскогполуострва“, Заштита природе, Завод за заштиту природе Србије, број48-49, Београд, 1998. 269-273.

10. Милисав Лутовац, „Задужбине Косова“, ЧГП ДЕЛО, Љубљана, 1987.,582-593.

11. Милован Радовановић, „Шар планина и њене жупе у Косовско-Метохијској области јужне Србије (географски положај и мултиетничкекарактеристике)“, САНУ, Одбор за проучавање Косова и Метохије,Географски Институт „Јован Цвијић“ САНУ, Зборник Радова, Књига 50,Београд, 2000. 7-23.

12. Миломир Степић, „Перспективе Косова и Метохије у контекстуглобалних геополитичких концепција“, www.sanu.ac.rs.

13. Миломир Степић, „Косовско-Метохијска карика расрбљивања Балкана-могући епилог и његове геополитичке последице“, Гласник српскоггеографског друштва, свеска LXXXV-Бр. 1, 2005. 259-281.

14. Напади на цркве и вернике 1958. (извештај Синоду СПЦ) Епископрашко-призренски Павле, „Од Пећи па све до Девича у Дреници немани једног свештеника. Манастир Гориоч и Црна Река потпуно су пусти,а у манастиру Грачаници нема пароха...“ http://www.rastko.org.rs.

15. Напасти Шиптара на Дечане и Гориоч 1967-1968. (извештаји), ИгуманМакарије и епископ рашко-призренски Павле, http://www.rastko.org.rs.

16. Невена Дебљовић-Ристић, „Српски средњoвековни манастири-местастапања културе и предела“, Зборник радова Прве регионалнеконференције о интегративној заштити, Културни пејзаж-савремени


приступ заштити културног и природног наслеђа на Балкану, Европскицентар за мир и развој, Београд, 2008. 227-238.

17. Нова, тежа искушења манастира Дечани, 1968. Настојатељ ВисокихДечана, игуман Макарије, http://www.rastko.org.rs.

18. Привремена забрана враћања колониста у њихова пријашња мјестаживљења, Службени лист Демократске Федеративне Југославије, број13, Београд, 1945.

19. Просторне културно-историјске целине од изузетног и великог значајана простору Републике Србије, Републички Завод за заштиту споменикакултуре Београд, „Споменичко наслеђе Србије“, Београд, 2007. година.

20. „Споменичко наслеђе Србије, непокретна културна добра од изузетноги од великог значаја“, друго измењено и допуњено издање, Републичкизавод за заштиту споменика културе Београд, Београд, 2007.

21. Споменици културе од изузетног и великог значаја на просторуРепублике Србије, Републички Завод за заштиту споменика културеБеоград, „Споменичко наслеђе Србије“, Београд, 2007. година.

22. Станоје Станојевић, „Историја српског народа“, Друго издање, Београд,1910. 124, 140.



мр Игор БОРОЗАН 1

ДВЕ КРУНЕ И ПОРТРЕТ КРАЉА ПЕТРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА

Апстракт: Мало познати портрет краља Петра, рад сликара Пашка Вучетићакоји се налази у Галерији умјетнина у Сплиту, један је од најинтригантнијихвладарских портрета у српској визуелној култури. Представа монарха насталанакон његовог повратка на српски престо 1903. године морфолошки указује насимболистичке и сецесијске токове који су утицали на сликара. Истовременопортрет симболише и саму природу власти, будући да је краљ приказан у пуномкрунидбеном орнату, који је израђен по нацрту Михаила Валтровића званичногидеолога јавне репрезентативне културе у Краљевини Србији на почетку 20.века. Вучетић се ипак не придржава верног приказа владареве одеће иинсигнија које је носио на дан крунисања, будући да је круну коју је владарносио насликао у углу композиције, док је имагинарну круну српскихсредњовековних владара представио на глави портретисаног владара. Тако јеактивирана стара теорија о две круне, једној вечној изванвременској којапредставља неуништиву идеју монархије, и другој, пролазној која отелотворујемонархову привремену власт. Тиме се дошло и до знамените правне ифилозофске теорије Ернста Канторовица о два владарева тела, једном, које јенепропадљиво, и другом, које је телесно и пропадљиво. Прича о две крунепреточена је у наратив о два тела, одредивши и структуру портрета краљаПетра. Тако постављен портрет краља Петра указује на шире оквиреидеолошког и ликовног израза у ондашњој друштвеној клими, поставшивизулени амблем мистичног поимања монархије, као и огледалорепрезентативне културе династије Карађорђевић.

Кључне речи: Пашко Вучетић, Сплит, династија Карађорђевић, краљ ПетарКарађорђевић, симболизам, монархија, два владарева тела, круна.

Мало познати портрет Пашка Вучетића (сл. 1.), који се налази уГалерији умјетнина у Сплиту, спада у ред најинтригантнијих портрета


српске визуелне културе.2 Његова ексклузивност умногоме се заснива напредстави краља Петра I Карађорђевића пуном крунидбеном орнату, као идвема крунама које симболички и идејно доминирају представом.

Управо ће представљене круне одредити карактер тумачења краљевогпортрета будући да су се оне нашле у фокусу тумачења Вучетићеве сликовневизије. Пракса предстaвљања двеју круна на владарским портретима особитоје изражена у репрезентативном програму владара из куће Хабзбурговаца што

Слика 1. Пашко Вучетић,Портрет краља ПетраКарађорђевића, почетак 20. века.

је и логична последица постојањавише круна (круна Светог римскогцарства, круна Аустрије...) које су наразличите начине довођене у везу самултиетничким саставом и мулти-конфенсионалном структуром вла-сти. Када је у питању представасрпског краља са две круне, каојединствени случај у домену српскевизуелне културе, неопходна једодатна контекстуализација наоснову које би се појаснила струк-турална природа портрета каопарадигме политичке стратегијерепрезентовања владара на почетку20. века.

Питање круне је део наративасрпског деветнаестовековног поли-тичког и симболичког система.Проглашењем Краљевине Србије1882. године природно је насталапотреба за владарским инсиг-


нијама. Упркос одсуству церемонијалног проглашења Краљевине, ичињеници да се није одржао чин устоличења краља Милана Обреновића,идеја о српској круни као нужном елементу српске монархије била је веомаизражена последњих деценија 20. века. Непостојање савремене крунеподстакло је потрагу за изгубљеном српском средњовековном круном. Утом трагању за круном, наводно је у бечкој царској ризници пронађенакруна цара Лазара.3 Поједини научници су истраживањем средњовековногнаслеђа помогли у дефинисању репрезентативне културе, попут СтојанаНоваковића и Саве Дечанца епископа жичког, који је написао дело Владалаци народ 1897. године. Кључну улогу у нормирању крунидбене апаратуреимао је Михаило Валтровић, водећи културни радник у Србији на крају 19.века. Тако је, на основу његовог нацрта, у склопу прославе петстого-дишњице Косовске битке, искована спомен-медаља на чијој је полеђинипредстављена српска средњовековна круна цара Лазара.4

Одрживост монархије је, између осталог, почивала и на појавностисимболичких елемената који означавају пуноћу монархијске знаковности.Крунидбени елементи означавали су легитимитет и легалитет монархије уцелости.5 Међутим, упркос напорима културне и интелектулане елите дасе произведу крунидбени елементи, круна и остали акцесорни крунидбенисимболи конституисани су тек за потребе крунисања краља ПетраКарађорђевића, које се одиграло у Београду 1904. године. Да без круне нијебило могуће владати јасно је истакао краљ Петар рекавши да: Тврдо самрешен на крунисање. Моја одлука у томе нема иyвора у каквој мојој сујети.Њен је иѕвор у дубоком убеђењу да ће се мојим крунисањем утврдитидинастија Кара-Ђорђевића у Србији. Моје крунисање је дакле, потребадржавна и династичка.6


Произвођење традиције и ковање нове круне

Скоро све монархије током 19. века дефинисане су појмом историзма.7

Реконструкција митске прошлости као аргуметација за легитимизацијусавременог друштвеног поретка резултат је рада културне елите, која јепризводила нову традицију. Евоцирање древне прошлости било језасновано на митополитичком реторичком говору, који је у давнозаборављеном времену тражио инспирацију за конституисање новединастичке и националне историје. Нове младе националне монархије алии оне мултиетнички структуриране, проналазиле су у херојима прошлостиспиритуални подстицај за креирање ангажованог политичког говора.Историја је постала митска конструкција заснована на вербалној ивизуелној нарацији која је снагом освештане аргументације новимдржавним симболима давала пун легитимитет и потентност.8 Веризам каооснов у сагледавању историчности историје није постао сам себи циљ, већје историја постала и поље за литерарну, уметничку имагинацију, које је упрошлости видело извор артифицијелног извођења више симболичкестварности. На истом задатку нашли су се научници и уметници који су нареторичан начин актуелизовали древну прошлост.

Ишчезле круне славних владара махом су проналажене у средњем векукао изворишту легитимитета нових нација и монархија. Управо је на тимосновама и искована нова круна за Баварско краљевство, које је основано 1806.године након Наполеоновог укидања Светог римског царства.9 Круна отворенеформе, израђена у париским јувелирницама била је модерна реинтерпретацијаимагинарне круне, која је заправо уобличена као актуелни, модерни артефакт,прилагођен стилу и техници времена у коме је настала.

На исти начин је и српска елита поимала средњовековно наслеђе. Мит озлатном добу,10 као ишчезлом херојском периоду нације, у српској


интерпретацији је био нужно повезан са временом средњовековне државеНемањића чији се оптимални врхунац збио у време власти цара Душана.Уколико су последње деценије 19. века обележене култом кнеза Лазара, садаје нагло растао углед цара Душана. Нова династија Карађорђевића тражилаје нове, моћне симболе, које је пронашла у великом Душановом царству.Укрупњавање простора, креирање протојугословенског културног просторакао претече заједничке државе Јужних Словена подразумевало је снажанинтеграциони топос. Тако је доба цара Душана препознато као огледалосрпске повеснице, те постаје модел за младу српску нацију и монархију.Доба цара Душана повезано је са највећом експанзијом српске државе и,сходно томе, требало је да актуелизује савремена хтења српске елите, којаје у проширењу територије видела свој политички циљ. Требало је данаративни ход српске нације кулминира у доба краља Петра, а круна цараДушана као митски, освештани артефакт, имала је да засија на глави краљаПетра. Након Душановог и Карађорђевог доба настајало је ново доба, којеје своје отелотворење имало у лику краља Петра. Стога се поново моралаисковати изгубљена српска круна.

Средњовековна Душанова круна није била само лична владареваинсигнија, амблем земаља којима је суверен владао, као и екстериторијалниамблем небеске круне с непроцењивим симболичким капиталом усредњовековној држави Немањића.11 Истовремено, она је била централнарегалија државног суверенитета и правна потврда државног суверенитета.Тако је Душанова круна постала најважнија инсигнија српске повеснице,знак легитимитета и легалитета династије Немањића и монархије у целини,чија је симболичка вредност потврђена скупоценом израдом по узору накруну (стему) византијског василевса.12 На тим основама српска елита јеодмах након династичког преврата 1903. године активно деловала науспостављању култа српске средњовековне круне, са особитим акцентомна хијерархијски најважнију круну-круну цара Душана.

Колики је био значај митске круне исковане у доба највеће српске славепотврђује и један догађај из маја 1903. године. Наиме, у склопу духа


времена који је донео бројне спиритуалистичке сеансе, у Карловцима језабележена комуникација медијума и утваре, коју преносимо из ондашњепериодике:

Ко си ти. Ја сам дух Цара Душана. Најкуражнији од њих неверујућирече, па ми бисмо више волели да тражимо твоју царску круну, него ликости Атилине, али ето чак не знамо ни да ли она постоји. Постоји,прихвати глас невидљивога духа, постоји и моја круна, и мој скиптар, идруги украси мога царског достојанства. Па где су. Закопани су на једномеместу у Србији.13

Из наведеног примера видимо прелазак историје у метаисторију, где сеодвија мешање стварности и фикције у служби политичке стратегијевладајуће елите, и где круна постаје парадигма васкрса српске државности,изгубљене у тмини вишевековног ропства. Чежња за круном постала јествар логике и емоционалности, доживљаја и миметичког надилажењаисторије у корист изванисторијске конструкције. Круна, као метафорадостојанства изгубљеног на Косову, постала је слика престижа иколективног враћања угледа нације, али и појединца. Она је дефинисанакао композитни симбол, који инкорпорира целокупно корпоративно,политичко тело нације, на чијем је челу владар. Круна је посталанормативни еквивалент владара, репрезентујући га као његов формалнисупститут.

Очекивања елите су од самих почетака власти нове династије учитаванау краља Петра. У таквом светлу можемо сагледати и транспарент који јебио окачен у Београду поводом доласка краља у српску престоницу у јуну1903. године, када је на једном окаченом платну представљена имагинарнасцена, на којој је приказан моменат када Божанско провиђење спушта крунуна главу краља Петра.14

Идућа година је била јубиларна година-славила се стогодишњица Првогсрпског устанка. Тим поводом, за крај прославе требало је уприличити играндиозну церемонију краљевог крунисања. У ту сврху нужно је билопроизвести крунидбене регалије које ће коначно и тактилно, али исимболично запечатити уздизање државе у статус краљевине. Учешће укреирању евентуалног изгледа круне водило се на страницама штампе, што


потврђује мобилизацију јавног мњења. Тако је у Штампи у мају 1904.године објављен анонимни текст једног научника у коме се препоручујеследеће:

Идеја о изливању краљевске круне од бронзе једнога Карађорђевогатопа без сумње је оригинална и лепа. И ја сам за то да се круна за Њ. В.Краља Петра излије од бронзе првога ливеног топа, који је грмнуо заслободу српског народа. Када би се нека ствар састојала у томе, ми бисмоза две-три недеље могли славити крунисање. Али ми неммао, као штостарије државе имају, у ризницама сву спрему за крунисање, и кад будебила готова круна, ваља имати и ону другу опрему. Међутим ни за самукруну, није довољно, по моме мишљењу имати је изливену од саме топовскебронзе. Једна таква круна била је стотинама годинама у употреби уЕвропи, али то само једна. То је гвоздена круна лонгобардских краљеваcorona ferrea. Него, као пто рекох, то је и једина круна те врсте. Свеостале круне владарске израђене су у извесном стилу, и имају да одговореизвесним симболима. Таква треба да је и круна српског Краља.

Круна треба да одговара историјским предањима, хералдичкимзахтевима по спољашњој форми, а што се накита тиче, њега може битионолико колико се хоће. Ми имаомо наше старе угледе, по којима је и ПајаЈовановић малао круну цара Душана на његовој великој слици у НародномМузеју. Ја замишљам да би и круна нашег краља требало да одговаратаквом угледу по својој форми. Оваква круна одговарала би по стилу круницара Душана. Круне таквих српских владалаца биле су углавном у обликушљема са разним украсима.15

Јасна је ауторова намера да се испоштују начела аутентичности сходнонационално прихватљивом декоруму, по коме су идеали прошлостидиктирали савремену реинтерпретацију. Аутор се, међутим, не задржавасамо на миметичкој пракси безусловног копирања и у контекступроизвођења круне с правом се позива на знамениту слику КрунисањеДушаново, коју је 1900. године извео Паја Јовановић (сл. 2.). Сликар се исам у припреми историјских композиција бавио теренским истраживањимау циљу што вернијег приказа догађаја.16 Међутим, пука документарностније била сликарев искључиви циљ, већ је суштина подухвата лежала у


стварању визуелне имагинације, која пак није прелазила у фантазију, већ јекао плод темељног научног процеса транспонована у вишу реалност.

Управо је и круна цара Душана у оквиру сликареве стваралачкеимагинације донекле измењена у односу на сачуване визуелне предлошкекоји се могу видети у српским средњовековним манастирима, који такођенису унисони будући да су представљене различите форме Душановекруне.17 Међутим, најстандарднији тип круне може се видети напарадигматичном портрету цара Душана, из 1349. Године, у манстируЛесново, где је представљена: обла круна-камелавкион са унакрснопостављеним обручима, орфаносом и једноструким препендулијама.18

(сл. 3).У сликаревој интерпретацији круна је постала нова стварност, која у

одређеној мери прати форме старијих владарских круна. Но, уметник

Слика 2. Паја Јовановић, Крунисање Душаново, 1900.


по форми била најсличнија већ поменутој баварској круни. Тако је насталасрпска савремена круна, која је имала једну ноту средњовековнеимагинације, али изведене из савремене истористичке праксе која је билапозната у Европи. Упркос појединим оновременим виђењима да је крунакраља Петра као пресликана с литографисаних слика Паје Јовановића,19 упракси је круна попримила нов изглед. Валтровић, је наиме, уклопио крунуу препознатљив реторички и визуелни језик тадашње инсигнологије снамером да круна постане препознатљив и читљив материјални исимболички топос српске монархије. Тако је круна постала комуникационосредство засновано на универзалном знаковном језику, чиме је онаинкорпорирана у шири европски појмовни и визуелни речник. Уосталом,круна је на основу Валтровићевог нацрта и модела који је извео београдскипозлатар Х. Зимањи,20 изведена у радионици браће Фализ у Паризу, градуса најуваженијом јувелирском традицијом у Европи.

Слика 3. Цар Душан, манастир Лесново.

одступа понајвише у домену формекруне, која више нема облик шлема, већсе нагло заобљава у горњем сегменту.

Коначно је заказано крунисањекраља Петра омогућило да секонституишу нове владарске инсигније.За потребе крунидбеног орната краљаПетра, а у склопу целокупне реконструк-ције прошлости, Валтровић је начиниомодерну верзију круне, која, парадок-сално, готово у потпуности одступа одсредњовековних образаца. Валтровић јебио упознат са крунама и крунидбенимцеремонијалима европских владарскихкућа па је у склопу савремене праксенаправио српску верзију круне, која би


Видљива и невидљива круна у сликовној имагинацији Пашка Вучетића

Једна од теза Ернста Канторовица о поимању и функционисањусредњовековних круна почива и на структуралној подели на видљивукруну(corona visibilis) и невидиљиву круну (corona invisibilis).21 У томконтексту, видљива круна је тактилна, опипљива круна, она је материјална,јуристичка инсигнија и потврда краљевог наследног легитимитета, коју онкао легитимно правно лице носи. С друге стране, невидљива круна јесимболична инсигнија коју владар приликом чина крунисања задобија изруку божанског провиђења. Дакле, она је метафизичка реалност, инсигнијакоја се даје на располагање достојном владару. Истовремено је она и знакнепресушног легитимитета, који није део само личног владаревог хабитусавећ је и слика сакралне, вечне земаљске монархије, која је истинскиеквивалент, дублер небеске монархије, макар она свој статус заснивала иса мањом дозом харизме.

На сличан начин је и српска средњовековна монархија статусно исимболички поимала две владарске круне. Тако је круна поимана каоматеријална и личносно одредива владарска инсигнија, док би круна-венацсимболизовала српске земље, српско краљевство, али и особеног владара.22

У тој напетости или пак симбиози можемо сагледати и поимање крунеи крунидбеног церемонијала који су претходили осликавању портретакраља Петра. Поводом крунисања краља Петра у јавности је вођенаполемика поводом природе и редоследа појединих радњи које судефинисале крунидбени церемонијал. Наиме, постојала су опречнамишљења о томе да ли прво треба извршити миропомазање или акткрунисања. У природи ових ставова лежала је и суштина поимања власти,која је, по заступницима уставотворне монархије била директна последицаземаљске изборности, сублимирана у политичком акту крунисања, па стога,по речима Јов. Н. Томића: Најмање пак разлога има крунисању данашњегкраља Србије, који је на престо дошао избором народним, приписиватикарактер религиозног церемонијала. Политичари у Србији 20 векаобразложући крунисање Петра у Жичи једном традицијом без сигурне


историјске подлоге, и придајући му карактер религиозног церемонијала,враћају се на почетак Средњег Века, и представљају назадак премаидејама, које су српске краљеве из породице Немањића гониле да напустезавет Стефана Првовенчаног...23 С друге стране, по заступницимамистичног сагледавања монархије као својеврсне земаљске теодиције,структура монархије почива на неограниченој личности суверена којиприма харизму кроз свету тајну миропомазања. На основу такве теоријскеподлоге, коју су заступали поједини интелектуалци, произлазило је да актмиропомазања претходи крунисању и, сходно томе они су предлагали Жичукао централни топос церемонијала у коме би се чин миропомазања имаообавити будући да је Крунисање увек претежно црквена церемонија,.24

Заступници црквеног чина сматрали су да би се национални-народнилегитимитет мирпомазања остварио присуством народа, који сведочи, алине бира.

Такав је редослед, уосталом, и заступао у то време веома утицајни иугледни архимандрит Иларион Весић, чији су се ставови могли прочитатиу листу Штампа, и које делом преносимо: ...Са гледишта православнецркве од самога Спаситеља па до наших времена, владалац јенеприкосновена личност, која по Божијој вољи седа на престо и по Божијојвољи пада са престола. Чак и у оном случају ге народ подиже једне а обарадруге владаоце, по гледишту црквеном, народ је и ту само оруђе Божије. АБог је и ту главни чинилац. Немојте се дакле чудити, што представницицркве и служитељи јеванђеља, држећи се науке Христове, у грађанским иземним стварима, често постају и сувише сервилни земнимгосподарима...Ну кад ти представници чак и божанске истине и црквеноуређење предају на милост и немилост силнима овога света, онда су ониневаљалци последње врсте. Према овоме миропомазање по моме мишљењутреба извршити одмах по избору владаоца на владалачки престо, акрунисање може се одложити и доцније. Прво је црквена тајна, којавладаоцу предаје извесне даре Духа Светога, а друго је чисто политичкидржавни акт, који црква само освећује.25

Сличан став имао је и Драгутин Ј. Илић, књижевник симболистичкогвокабулара, уметник склон мистичном поимању света, који је у видљивим


феноменима видео онострану димензију. Он је своје виђење изнео у истомброју Штампе:

Тада Самуило узе уљаницу и изли му уље на главу, па га цјелива и речему: ето није ли те помазао Господ над нашљедством својим да му будешвођ. Тек после овог акта Саул постаде цар. А та уљаноца то јемиропомазање, освећење једне најдостојније главе на коју се изливаблагослов Божији и глава очишћава од свега земаљскога да би сеприближила божанскоме. Ето, тако је било по старозаветној књизи, атако су усвојили хришћански народи, па је тако ишло и у средњем веку.Зашто онда реметити поредак обичају. Круна је израз за људске моћи, амиропомазање Божије. Дајмо дакле првенство црквеноме обреду па ондаполитичкоме.26

Скривена знаковност, свет симбола и сложена вишеслојност креиралису спиритуалну визију света у коме је света тајна миропомазања билаподстицај за ревитализацију савремене српске монархије. Таква пројекцијадревног наслеђа била је део најмодернијих симболистичких визија српскеелите, којој је припадао и већ поменути Валтровић, идеолог целокупнеархеолошке маскараде (истористичка свечана поворка) која се збила наулицама Београда приликом крунисања краља Петра. У нешто млађугенерацију српских симболиста спадао је Драгутин Илић, али и његовпријатељ и колега Пашко Вучетић. Управо је сарадња сликара икњижевника проузроковала да се позабавимо Илићевим текстом уновинама, чиме смо истакли један од сегмената директних и индиректнихвеза које је обележило познанство двојице уметника и које је на посреданначин умногоме дефинисало и део владарске репрезентације династијеКарађорђевић на почетку 20. века, са посебним акцентом на дело ПашкаВучетића, који је извео неколико краљевих портрета, као и монументални,симболистички споменик вожду Карађорђу на Калемегдану 1913. године.27

Средњовековни свет чуда и мистерије инспирисао је поједине српскесимболисте служећи им као предложак на основу којег су креирали својуизванлогичну стварност. Стога и не чуди Илићево залагање за преимућствомиропомазања над крунисањем, које је у делу јавности окарактерисано као


исувише световни, политички, јавни чин. Утолико је и Жича, каопројектовани српски Пантеон, била много погодније место за мистеријумиропомазања од превише испрофанисане Саборне цркве у Београду, којаје била место умногоме означено социјалним животом заједнице и у којојсу: одјекивали револверски пуцњи и са чијег су се амвона морале слушатибеседе полтронства и ћифтинства, какве се никада нису чуле у Жичи.28

Стари манастир, поприлично руиниран, будио је машту симболиста каоидеални простор за изливање харизме на главу новог Самуила-краља Петра.Култ руина, као метафора за ишчезлу и поновно нађену цивилизацију, биоје отелтоворен у древном манастиру, изворишту легитимитета некадашњегцарства, месту ишчезнућа, топосу чије је пропадање означило декаденцијуи нестајање једног света. Стари верски објекат постао је протеком временаруина саткана од камена прекривеног маховином и избледелим фрескама,чиме је подстицао машту симболиста у њиховој потрази за изгубљенимрајем.

У таквој клими Вучетић је исконструисао своју визију окруњеног краљаПетра. У складу с временом и сликар је трагао за аутентичношћу која ћему омогућити сигурну базу при уобличавању крунидбеног портрета краљаПетра. Веризам као нужна основа у истористичкој реконструкцијистварности подстакао је сликара да обави теренска истраживања посредњовековним српским манастирима, на шта упућују и сачувани цртежифресака са представама средњовековних владара.29

Уметник школован на Академији у Минхену, прожет културном климомсимболизма кретао се у интелектуалном кругу коме је припадао и ДрагутинИлић. На тим основама два уметника су успела да проткају вербалну ивизуелну културу у један интеркомуникацијски дискурс, који се засниваона универзалним, хуманим начелима симболизма у које су успешно уткалии захтеве локалне средине, која је првенсвени идеал видела у националнојуметности.

Стога је Вучетић без сумње био упознат с полемиком која је избила збогразличитих виђења поимања српске монархије, крунидбеног церемонијала,и посредно, српске круне. Са сигурношћу можемо закључити да је његов


став био подударан са Илићевим, на шта наводи анализа сплитскогпортрета.

Наиме, Вучетић је почетком 20. бека насликао симболистички ликкраља Петра на владарском трону у цркви у Лапову, (сл. 4.) чиме је истакаомистичност краљевог лика самим одабиром места и простора на коме је иу коме је представио владарев лик. Међутим, сликар није исувишеинтервенисао на портрету, осим лица, које не представља верни краљевлик, па је краљ представљен у крунидбеном орнату, али без таквихпоигравања с орнатом која би нарушила историчност владарске представе.На сплитском портрету ипак је исконтруисана нова реалност и то управопомоћу две круне, од којих се једна налази на владаревој глави, док се другапо устаљеном иконографском обрасцу налази на јастучету крај владаревихногу.

Слика 4. Пашко Вучетић, Краљ Петар Карађорђевић, почетка 20. века,владарски трон, црква у Лапову.


На сплитском портрету краљ је представљен у пуном крунидбеноморнату, са хермелинским плаштом и инсигнијама владарског достојанства(круна, скиптар, шар). Краљевске регалије изведене по нацрту МихаилаВалтровића верно су представљене, чиме је испоштован истористичкидекорум који је гарантовао аутентичност представљене теме, и који јепотврђен верном представом круне. Круна на јастучету је исторична круна,она коју је краљ носио на церемонији крунисања, и стога се с правом моженазвати видљивом круном. Она је материјална, тактилна круна, коју јевладар носио на крунисању, и стога је ова круна стварна, реална, она којаозначава владарев статус и његов симболички и политички капитал.Видљива круна је и национална, савремена круна, која пружа владарунеопходан друштвени легитимитет, јер је она композитна круна, искованана основу друштвеног и националног консензуса, који су постиглиполитички чиниоци на основу друштвеног уговора са уставом ограниченимвладаром, што га разликује од евентуалног узурпатора народних права.

С друге стране круну, на владаревој глави можемо дефинисати каоневидљиву круну, ону која је одлика трансценденталног поимања власти.Ова невидљива круна, коју владар у стварности није носио, може битидиректни дар божји, круна која је у нематеријалној форми дарована владаруприликом миропомазања у Жичи. Круна је истовремено конципирана и каовећ поменути средњовековни венац, она је митска круна, круна небескедржаве, али и круна која симболише право на некадашње средњовековнесрпске земље, које су биле у фокусу експанзивне политике младеКраљевине Србије. Тако ова невидљива круна постаје главни владаревсимбол, али не само његов лични и симбол његових наследника, већ и идејео бесмртној српској монархији.

Невидиљива круна постаје материјална стварност која потврђујеимагинацију о Душановој круни, која је пласирана у ондашњој периодици:Ја замишљам да би и круна нашег краља требало да одговара таквомугледу по својој форми. На круниној основи, бронзаном кругу који обухватаглаву треба да буде осам украсних плочица, које би се при врху завршавалеполукругом и биле опточене бисером. Са обе стране круне, лево и деснопадала би до рамена по једна ниска крупнијег бисера.30

Тако је Вучетић преузевши идеју о средњовековној круни, извршиосавремену симболистичку прераду у служби уобличавања нове стварности.Он је верније приказао Душанову круну него Паја Јовановић, али је


истовремено контекстом и наменом њену суштину подигао на апстрактни,симболички ниво, који надограђује верност у форми, и дефинише се наоснову савремене, истористичке реитерпретације средњовековнихинсигнија. Целокупан ентеријер композиције је такође у службидопуњавања миметичког света вишом реалношћу, иако је као предложаквероватно пред собом имао документарну фотографију са миропомазањакраља Петра у Жичи. (сл. 5) Верни приказ крунидбеног престола ибалдахина заправо су само опсена реалности, будући да је читав просторзаправо једна имагинарна, бесперспективна плоха, које одступа одмиметичког, искоординисаног простора. Отуда и слика у слици коју видимоу десном делу слике није појавни прозор у свет, већ једна артифицијелнакулисна илузија, где пејзаж и фантастична палата остају у истој равни, каошто је уосталом и читав простор једна метафизичка симболистичка сликакоја се гради помоћу плаве боје која у оквиру културе симболизма чиниједну меланхоличну структуру, толико удаљену од евентуалне потентностиокруњеног владара, чији аптраховани лик носи одлике карактерне маске,поставши на концу бестелесна визија опрхвама симболичким инсигнијама.Линеарност портрета подржана формалном логиком остварена је помоћусецесијске орнаментике и симболистичке колорне палете, па је тако уфузији две сликовне логике отелотворена идеја о две круне и владару укрунидбеном орнату.

Тако невидљива круна на портретној представи заузима главно, почасноместо, које је чак и у формалном смислу јасно истакнуто, будући да јевидљива, земаљска, пропадљива круна на земљи, док је невидљива крунана вишем месту, на краљевој глави. Међутим, оне нису нужноконтрастиране, већ се допуњују, будући да у мистичном поимањумонархијске власти нужно морају постојати два краљевства, два владареватела, као и две круне, земаљска и небеска, које у синергији симболичноконституишу слојевиту, вертикалну конструкцију монархије и такодијахронијски у јединствен митски хронотоп спајају два реална догађаја,крунисање у Београду и миропомазање у Жичи, догађаје које заступају ипредстављају две круне.


Слика 5. Миропомазање краља Петра Карађорђевића у Жичи, 1904.

мр Игор Борозан

TWO CROWNS AND PORTRAIT OF KING PETERA little-known portrait of King Peter, the work of the painter Pasko Vucetic,

located in the Gallery of Fine Arts in Split, is one of the most intriguing rulerportraits in Serbian visual culture. The image that was created after the monarch’sreturn to the throne of Serbia in 1903 morphologically indicates the Symbolistand Art Nouveau tendencies that have influenced the artist. At the same time, theportrait symbolizes the very nature of authority, since the king is shown incomplete coronation mantle, which was made according to the draft of MihailValtrovic, the official ideologist of the official representative culture in theKingdom of Serbia in the early 20th century. Vucetic, however, does not adhere tothe authentic presentation of the ruler’s attire and insignia he wore on the day ofcoronation, as the crown that the king had worn is painted in a corner of thecomposition, while the imaginary crown of Serbian medieval rulers is introducedat the head of the portrayed ruler. In this way, the old theory of the two crowns isactivated; one eternal, timeless that conveys the immortal idea of a monarchy,and the second, evanescent one that embodies the monarch’s acting government.

This led to the famous legal and philosophical theory of Ernst Kantorowicz ofking’s two bodies, one which is everlasting, and the second that is physical andperishable. The story of the two crowns was transformed into a narrative of thetwo bodies that determined the structure of the portrait of King Peter. Shaped thisway, the portrait of King Peter indicates the broader framework of the ideologicaland artistic expression of the past social climate; it became the visual emblem ofthe mystic concept of the monarchy and the speculum of Karadjordjevic dynastyrepresentative culture.

Key words: Pasko Vucetic, Split, Karadjordjevic Dynasty, King PeterKaradjordjevic, Symbolism, Monarchy, King’s Two Bodies, Crown



МА Јасмина ЖИВКОВИЋ1

АРХИВСКА ГРАЂА О КОЛУ СРПСКИХ СЕСТАРАУ АМЕРИЦИ И КАНАДИ

Апстракт: Добротворно, културно-просветно и патриотско женскоудружење Коло српских сестара, основано у Београду 1903. године,оставило је значајан траг у историји Србије и Југославије у првој половини20. века. Истовремено су се организације Кола оснивале и у расејању,посебно у Америци и Канади, где су се српски исељеници окупљали окоправославне цркве, вазда развијајући хуманост, солидарност и негујућисвоју материјалну и духовну културу и традицију. Предмет овог рада јестеистраживање архивске грађе о Колу српских сестара на Северноамеричкомконтиненту, са намером да се прикаже степен њене очуваности, самим тими вредности за изучавање једног сегмента живота и рада Срба у расејању.Упоредна анализа стања и количине сачуване архивске грађе настале радомовог удружења у Србији и ван ње, битан је показатељ степена инвидуалноги заједничког сазнања о потреби стручне заштите ове врсте писанихсведочанстава, као врло важног дела српског културног наслеђа,незаобилазних у проучавању националне историје, како унутар, тако и изванграница српске државе.

Кључне речи: Коло српских сестара, расејање, хуманитарне организације,архивска грађа, извештаји о раду, православне црквене општине, заштита,валоризација.

Увод

Тековине 18. века представљале су увод у дугогодишњу и мукотрпнуборба за женска права, која обухватају право на школовање и право назапослење, самим тим, на економску самосталност и политичка права.2

Поред убрзане индустријализације, већ утврђене државности, међународноправног признања државне суверености и углавном утемељених државних,


политичких, образовних и културних институција, Србију су на размеђи19. и 20. века, обележиле и две битне одреднице: изразити националнополет оличен у лику краља Петра I Карађорђевића, али и неизбежнимодернизацијски процеси чији је нераскидиви део била еманципацијаженске популације, која је довела до све значајније улоге жене у српскомдруштву.

Идеје о промени положаја жене у друштву, заједно са традиционалнимосећањем припадности и оданости своме роду, породици и нацији, утицалису на све већи друштвени ангажман жена у различитим добротворнимудружењима и женском покрету. Женска друштва у Србији тога временауглавном су се оснивала ради добротворних и културно-просветитељскихциљева, али, пре свега, са високо националном свешћу и патриотскимосећањем израженим у несебичној помоћи својим унесрећенимсународницима. Тамо где је држава због тешкоћа у којима се налазила,материјалних и социјалнх, била немоћна, прискакале су у помоћдобротворне женске организације. Њиховим радом била је пруженаподршка држави у настојању да се социјално збрине што већи бројневољника, али и образују млади нараштаји, како не би заостали завременом у коме су живели и стварали.3

Према сачуваним архивским изворима, на просторима Србије, до 1942.године, деловало је 88 хуманитарних друштава и удружења.4 У почетку сезаснивајући готово искључиво на пожртвовању, храбрости и свеколикомпрегнућу појединаца, касније су се женкса добротворна удружењапостепено омасовљавала и прерастала у општи покрет који је својупресудну, хуману улогу одиграо у годинама ратних разарања и несрећа наовим просторима.5 Не само што су помагала српској, касније иЈугословенској држави преузимајући на себе значајан део хуманитарно-социјалних послова, који би иначе спадали у обавезе државе, женскаудружења су такође, код сиромашније популације изградила осећање већесигурности и незапостављености, покушавајући да ублаже утицајнегативних појава односно злоупотреба које је осећање сиромаштва,немоћи и ратних несрећа неумитно изазивало.6 У последњој деценији 20.


века, после више од 50 година мировања, хуманитарна женска удружењапоново су оживела на овим просторима, носећи у себи снагу самарићанскогначела и дела.

Мисија Кола српских сестара

Време када су оснивана женска друштва у Србији, крајем 19. и почетком20. века, било је „доба безграничног поверења, љубави и душевности.Потражити од једне породице помоћ за хумане циљеве, на првом месту је билоуказивање пажње и поштовања ономе од кога се помоћ тражила“.7 Једно одтаквих женских удружења је било и Коло српских сестара.

Прилике за оснивање Кола српских сестара 1903. године нису биленајсрећније, с обзиром на тежак положај српског становништва ван Србије иузаврела политичка догађања у самој Србији. Коло српских сестара нијепретендовало да се политички ангажује, није као такво ни замишљено, а једанод основних разлога његовог оснивања била је помоћ српском народу утадашњој јужној Србији (Македонији). Самарићански и болничарски рад завреме Балканских и Првог светског рата обележили су прве деценије постојањаКола у Србији.

Оснивањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније КраљевинеЈугославије, Коло српских сестара је у свој програм увело културно-просветитељски рад, а све интензивније се прожимају идеје југословенства исве је изразитија оријентација на решавању „женског питања“, са циљемедукације и еманципације жене на простору Балкана. Када је 1930. годинедонет нови Закон о удружењима, Коло српских сестара је своја Правилаускладило са новим прописима, иако се она у суштини нису битно разликовалаод оснивачких правила из 1906. године. Добротворна мисија овог удружењаје потврђена.

„Удружењу је циљ патриотски, просветни и хумани, а задатак да ради: намеђусобном духовном зближењу Југословена, на буђењу и подизањуродољубља и националне свести и уопште на зближењу свих словенскихнарода“, предвиђала су нова Правила о раду.8

Постављене циљеве, Коло је остваривало „моралним и материјалнимпомагањем како самих извршилаца Народног ослобођења и Уједињења, тако


и свих оних, из целе Краљевине, који су, ратом пострадали, упућени насестринску помоћ, помагањем југословенских породица које злом судбиномизгубе домове и огњишта, као и њихове нејачи без родитеља; помагањемЈугословена примораних да напусте своја огњишта; отварањем течаја заспремање нудиља и болничарки, које би, на случај потребе, неговалерањенике и болеснике; отварањем стручних и домаћичких школа и течајева,забавишта, обданишта, народних кухиња, ђачких трпеза, првенствено засирочад ратника и других националних бораца; оживљавањем и чувањемнародних рукотворина и ношњи и одржавањем и обнављањем добрихнародних обичаја; отварањем и помагањем народних и дечјих универзитетаи читаоница, ширењем родољубиве књижевности, новинарства ипомагањем свега онога што доприноси развоју народне свести; оснивањеманалфабетских течајева.”9

Убрзо по оснивању, Коло је почело да шири своју мрежу како у Србији,тако и ван ње. У унутрашњости су оснивани пододбори са истим задацимакао и Главни одбор у Београду. Према Вардару из 1909. године, у Србији јевећ постојало 12 пододбора Кола.10 У наредном периоду број одбора уземљи се повећавао, да би непосредно после Првог светског рата, наподручју Краљевине Југославије било евидентирано више од осамдесетпододбора Кола.11

Годишњак Кола српских сестара, календар „Вардар“, који је излазиоу периоду од 1906. до 1941.године, додуше са прекидом током ратнихгодина 1914-1918., бележио је рад Кола како у земљи тако и у расејању.Према обичајима времена у коме је Коло основано, грађанска удружењаимала су своје високе заштитнике - покровитеље, обично из владајућединастије. У том маниру, и Коло српских сестара је свој хумани ипросветитељски рад заснивало на високом покровитељству КраљицеМарије, супруге Краља Александра I Карађорђевића. Личност која је снагомсвоје личности и духом праведнице, пленила пажњу и уживала поштовањеи у земљи и ван ње, била је велики добротвор Кола српских сестара, али идругих хуманитарних удружења.

Немачка окупација Југославије 1941. године је прекинула активностиКола српских сестара. Рад овог удружења је забрањен. „Има Коло српскихсестара одмах да се распусти“, налагале су немачке власти, а општини града


Београда наређено је да „прими и постане власник целокупне имовине“,коју је дужна да „употребљава за циљеве који одговарају сврси Друштва”.12

Исту судбину су доживела и друга грађанска удружења. Њихова имовинаје одузимана од стране немачких окупатора, чланови прогањани а многи ихапшени због свог изразито националног рада.13 Но, милосрдна мисијаКола српских сестара се наставила, у тишини. Неколико записника саседница друштва одржаних до половине 1942.године говоре о томе да сучланице Кола продужиле рада под окриљем чланства у Црвеном крсту.14

Комунистичка власт 1945.године такође није имала жељу да разуме иподржи патриотске и добротворне идеје Кола српских сестара.15 Рад Колакао и свих предратних друштава, испред чијег имена је често додаванпрефикс „буржоаски“ и „реакционаран“ је забрањен, а целокупна имовинаКола је национализована према новим законским прописима.16 Од тада до1990. године ово женско удружење није радило. Обновило је свој рад, каоправни следбеник предратног удружења, 1990. године у Београду, а потоми у другим градовима Србије.

Организовање Кола српских сестара у Северној Америци

Коло српских сестара није била одлика само српског народа у отаџбини,већ је представљало једну од његових особености и у расејању. ПоредГлавног одбора у Београду и 122 пододбора у Краљевини Југославији,колико је забележено 1934. године, Коло српских сестара је имало својеодборе и „преко океана“. У периоду интензивнијег досељавања Срба натло Северне Америке, пре свега у Сједињене Државе, које је почело крајем19. века, повећавао се број српских колонија на „новом континенту“.Организованог црквеног живота односно српске цркве тада на томпростору у почетку није било, што не значи да је верски живот и осећањенационалне припадности, нераскидиво везан за духовност и православнуверу, у новим српским насеобинама био занемарен или да чак није нипостојао. Црквено-школске општине, као један од првих живота исељеника,


настале њиховом самосталном иницијативом, поред функција социјалног,културног, просветног карактера, испуњавале су и ону која се односила наверске потребе њихових чланова.17 Око православне цркве окупљали су сеСрби и организовала различита удружења са циљем да сачувају национални,духовни и културни идентитет земље матице и свог народа.

Једно од таквих удружења је Коло српских сестара. Оно у дијаспори имавеома важну, двоструку улогу: најпре да кроз своје активности помогне иунапреди црквени живот српске заједнице, а потом да пренесе завештање Колана младе генерације, како би се традиција Кола српских сестара очувала каодео српског духовног, народног и националног живота без обзира на то да лиСрби живе у отаџбини или ван ње. Оно негује и чува српску традицију ипомаже цркву. „Где год се окупља народ, потребне су сестринска рука, нежности мајчинска љубав“. Због тога Коло у расејању, уједињено „у духу са црквоми поново враћеном отаџбином“, поштујући задужбинарску и стваралачкупрошлост нашег народа, настоји да одржи хуманитарну и просветитељскуидеју Кола,18 забележено је у фото-монографији „Коло српских сестара иКраљица Марија“.

Поједини извори везују име истакнутог српског научника Михајла Пупиназа оснивање Кола српских сестара у Америци. Наводи се да је поред једне однајстаријих српских исељеничких организација – Савез заједничких Срба„Слога“, која датира од 1909. године, организовао и Коло српских сестара,чије су чланице у првим годинама рада, током Првог светског рата сакупљалепомоћ за Српски црвени крст.19 За једну од најстаријих секција Кола на овомподручју слови Коло при St. Nicolas Serbian Orthodox Church Indianapolis, уИндијанополису. 20

У „Вардару“, календару Кола српских сестара за 1921. годину, забележеноје да је „многострук“ рад Кола био могућ и захваљујући свесрдној помоћи Коласрпских сесра у Балтимору и Акрому у Охају, у Сједињеним АмеричкимДржавама.21 Извештај о раду Главног одбора Кола и његових пододбора у


земљи за 1933/34. пословну годину, потврђује да су на територији СједињенихДржава, поред Чикага, постојала Кола у Сан Франциску, Сен Лују, Картеру,Монтани и Омахи. 22 Ови су одбори заједно са онима у отаџбини, подједнакобили ангажовани на „извођењу једног истог заједничког програма“, а задатаким је пре свега био да „послуже својој домовини и њеним високим идеалима,да помогну и упуте омладину да се телесно и духовно развија, да пруже утехеи материјално помогну све невољне и незаштићене када се, оставши безживотних средстава, Колу за помоћ обрате.“ 23

Чланице Кола у Америци су својим радом „поткрепљивале“ националнусвест код српских исељеника.24 Један од начина помоћи било је идистрибуирање годишњака Кола „Вардар“, који је према извештају о раду колаза 1931/32. годину, у „значајном броју био одаслат и у Америку“,25 где су гачланице Кола продавале и на тај начин прикупљале прилоге за помоћунесрећенима у домовини.

„Вардар“ бележи и друге видове популаризације рада Кола у Америци. Такоје 1931/32. године „Југословенски филм“ снимио изложбу веза и ручних радовакостимираних гостију коју је Коло организовало, те је филм о томе био „упропагандистичким циљевима“ приказан у земљи и иностранству. ИзвесномКонстантину А. Костићу, који је живео у Америци, чланице Кола у отаџбинису поклониле и „ствари из колекције Кола, у вредности од 500 динара“ ради„пропагирања наше уметности“,26 мислећи при томе на српску традицијуручних радова, белог веза и народних костима.

Један од драгоцених архивских извора о раду Кола у Америци јестеизвештај о раду Кола српских сестара у Чикагу за 1933. годину, који је МилицаЖ. Станижан, председница, поднела Главном одбору Кола у Београду и који јекао један од ретких објављен у календару „Вардар“. Поједини извори наводеда је међу првима на подручју Северно-америчког континента 1915. годинеоснована и организација Кола српских сестара при цркви Светог Васкресењау Чикагу „са намером да подржи Православну Веру, помогне Црквено братствоу том захвату, као и да се заложи за очување српских народних обичаја итрадиције“.27


Међутим, поменути извештај о раду, који сматрамо поузданим извором,прецизно наводи да је Коло српских сестара у Чикагу основано 1927.године, а „14. јануара 1933. године обележило је петогодишњицу свограда.28 Још се у извештају наводи да је јубиларна (1932) година билаобележена посебном активношћу на довршавању и опремању новопо-дигнуте цркве и Дома православне цркве у Чикагу. За ту намену, Коло јеприложило 30.000 долара, нешто у готовини, преузимањем отплатецрквених дугова, опремањем цркве и црквеног Дома. У црквеном храмупрозоре и Царске двери су украсиле нове завесе са „пиротским мотивима“,обезбеђен је покривач за часну трпезу и „одежда летња“ за свештеника.Поред тога, набављен је порцулански сервис „чији је сваки суд биоуоквирен нашом тробојницом и украшен монограмом Кола“, а такође идруго потребно покућство за дом у коме су често организоване свечаности,свадбена весеља, добротворна дружења за српске исељенике у Чикагу.Чланице Кола су приредиле и банкет на освећењу цркве за чију изградњусу приложиле значајну помоћ.

Коло српских сестара у Чикагу или, како се у појединим изворима моженаћи „северозападном Илиноису“, данас чине четири секције Кола које радепри српским православним црквама.29 Поред основне делатности усмеренена помоћ српској црвки под чијим је окриљем, Коло помаже и рад Српскенедељне школе и сарађује са свим осталим Српско-Америчкимхуманитарним организацијама, које имају исти циљ као и Коло.

Конкретна хуманитарна активност Кола српских сестара при ЦрквиВаскресења Христовог у Чикагу представљала је, „уз максималан напор итруд“, помоћ деци на Косову и Метохији, али и свима онима, којима јепомоћ потребна у Србији, а све то са надом да ће „једног дана тешкаситуација у Србији да се промени и да ће потреба за неком оваквоморганизацијом готово да се изгуби“.30 Од тренутка када је отпочеопоследњи грађански рат на просторима некадашње СФРЈ, хуманитанумисију је развило и Коло српских сестара при цркви Свете Петке уОрланду. Чланице овог Кола су веома активне од 1992. године, односно одсамог почетка рада српске цркве у Орланду. Свих тих година захваљујући„вредноћи и пожртвованости“ чланица овог Кола остваривао се не само


добротворни програм за сународнике у отаџбини, већ и значајан„финансијски профит у цркви као и допринос угледу наше православневере, културе и традиције“. 31

Основна одлика у начину рада Кола у Америци и Канади јесте веомаблиск а веза са српском православном црквом. То је посве разумљиво јерје црква била и остала окосница друштвеног и националног окупљања ииспољавања српских исељеника на овом подручју. Манастир Светог Савеу Либертвилу био је место на коме су се чланице Кола, заједно са свимприпадницима српске заједнице, сваке године у јулу месецу окупљале насветој литургији, а потом организовале целодневно дружење. Али нису тобиле искључиве активности Кола српских сестара у Америци. Од оснивањадо данас чланице Кола раде у склопу свих црквених и националнихактивности своје црквено-школске општине: учествују у припремама слава,забава и других приредби, припремају парастосе за умрле чланове ипарохијане, помажу у припремама крштења, свадби. Сви приходи Кола, поправилима организације Кола српских сестара „Кнегиња Зорка“ из Торонта,иду црквено-школској општини, чији је Коло нераздвојни део, забележеноје у приказу рада овог Кола, у оквиру монографије „Коло српских сестараи Краљица Марија“.32

У периоду до 1941. године, организација Кола српских сестарапроширила се и на територију Канаде. Најстарије Коло у Канади јеосновано 25. фебруара 1934. Године у Хамилтону, под називом „КраљицаМарија“, на иницијативу Милке Миочиновић и Јулке Рајић. Првапредседница Кола је била Ана Прибичевић. Коло у Торонту, под називом„Краљица Александра“ је основано у предвечерје Другог светског рата,тачније 12. октобра 1941. године. За прву председницу је једногласноизабрана Ангелина Каљановић, а у прву управу су ушле Јулка Пупић, МицаМарковић, Милица Милошковић, Милка Тошић, Мила Ћук и МараМилошковић, све угледне даме уз друге генерације српских исељеника уКанади.33

Активност Кола у Хамилтону се одвијала на основу одлуке донетенепосредно после оснивања и односила се на „хуманитарни рад ипокретање акције за помоћ црквеним и националним организацијама у


Хамилтону“. Иако је тадашња економска криза у Канади отежавала рад,чланице Кола су биле приљежне да не одустану од свог основног циља -„хуманитарног и верског националног рада међу српкињама у Хамилтону,како би се и Српкиње из других колонија угледале на њих и основале Коласрпких сестара“. Из записника Кола „Краљица Марија“ се види неуморанрад у корист српске цркве у Хамилтону, али и пружање помоћи Србима удругим деловима Канаде. Истовремено је била запажена активност Колана прикупљању прилога за подизање нове црква Светог Николе уХамилтону, са црквеним домом. Посебну донацију цркви чланице Кола судале 1953. године, када су обезбеђеним средствима купиле прво српскоимање од пет хектара земље под шумом у близини Хамилтона, где суподигле свој мали дом. Именом „Опленац“, дому је кумовао владикаНиколај Велимировић. За свој рад који је успешно одржало дуже од полавека, Коло у Хамилтону је одликовано и бројним признањима од странесрпске православне цркве.

Нису чланице Кола у Америци и Канади биле мање активне када је биловажно промовисати и на прави начин представљати српски, али и друге народеу оквиру Краљевине Југосавије. У оквиру обележавање Југословенског данана Чикашкој светској изложби далеке 1934. године, Коло је „дало пуну сарадњуи корпоративно учествовње“.34 Приказујући народну културну баштину,радове белог веза и друге рукотворине, чланице Кола нису представљале самосрпску, већ и културу и традицију свих југословенских народа. Такође су сапуно жара приступиле прикупљању новчаних средстава за подизањеспоменика Краљу Александру I у отаџбини 1938. године. Тиме су изражавалесвоју југословенску и свесловенску оријентацију и потврђивале да је њиховамисија изнад уских националних интереса, окренута свеопштем добру ипоштовању идентитета свих народа који су живели на просторима на којимаје Коло деловало.

Да истакнемо још једном хуманитарни рад Кола српских сестара у Канади.Веома значајне активности Кола у Хамилтону биле су видљиве посебно завреме другог светског рата (када је Колу у отаџбини био забрањен рад). Тадасу сестре у Хамилтону и другим градовима у Канади вредно сакупљале помоћу одећи и храни, коју су слале српским заробљеницима у немачким логорима.Заједно са Српском народном одбраном су помагале и краљеву војску уотаџбини. Од не мањег значаја је и чињеница да су непсредно после рата у


своје домове примале и пружале прву помоћ својим сународницима који су излогора одлазили у „нови свет“, бежећи пред одмаздом комунистичких власти.

Сличне активносте је имало и Коло српских сестара „КраљицаАлександра“ у Торонту. Већ по оснивању, чланице су приређивале чајанке,под мотом сакупљања помоћи „за Отаџбини“, а сву прикупљену помоћ слалесе посредством Црвеног крста, српским ратним заробљеницима у немачкими италијанским логорима. Велики део рада и овог Кола, забележено је посебноу периоду после 1948.године, одвија у интересу српске цркве у Торонту,Српског дома, Српског центра и других верских, хуманитарних и просветнихустанове и организација, са циљем да се очува верска и национална свест међуомладином рођеном у Канади.

Мрежа Кола у Америци и Канади се непрекидно ширила. Шездесетихгодина прошлог века, у Коло српских сестара „Мала Госпојина“ при црквиСветог Великомученика Георгија у Нијагара Фолсу (1953) су се окупиле и женеи девојке српске националности чије су породице живеле у овом месту, а 1964.године је у Торонту основано и Коло српских сестара „Кнегиња Зорка“ прицркви Светог Архангела Михаила Америчко-канадској епархији(Новограчаничка митрополија). Данас скоро при свакој српској православнојцркви на простору Северне Америке, постоји организација жена под називомКоло српских сестара. Са мање или више интензитета, у зависности одмогућности и потреба, одвија се њихов хуманитарни и мисионарски рад,одржава веза са матичном државом, али понајвише напора се улаже да сеприходи са различитих хуманитарних активности дарују цркви при којој јеКоло организовано. У тим својим активностима, као веза између српскогнарода и државе матице, Коло српских сестара у расејању је опстало до данас.

Заштита архивске грађе о Колу српских сестара

О оснивању и раду Кола српских сестара могли смо говорити, пре свега,захваљујући писаним историјским изворима. Архивска грађа о Колу српскихсестара у земљи сачувана је фрагментарно. Један од оснивача Кола и његовапоследња председница пред забрану рада у Југославији 1942. године, ДелфаИванић, одбила је да, по наредби окупационих немачких власти, предаимовину Кола председнику Београдске општине. Да би избегла принудноодузимање архиве и имовине Кола, Делфа је, ноћ уочи тога, спалила архивуКола.35 Није то било једино страдање документације овог удружења. И


претходна, дугогодишња председница Кола Милка Грујић била јепринуђена да поступи на сличан начин током Првог светског рата.36

Српски народ имао је несрећу да у ратним походима који су се догађалина овим просторима изгуби значајан део свога писаног историјскогсведочанства. И не само то, дешавали су се и други случајеви уништавањаи нестанка архивске грађе, некад из објективних разлога, несрећнимслучајем, али не мало пута и самовољом и људским немаром. Нехатаноднос према писаној документацији довео је до тога да многе областидруштвеног живота српског народа заувек остану неистражене још више изаборављене.37

У случају Кола српских сестара не можемо говорити о немару, јер сучланице Кола веома брижно сабирале податке о раду удружења којим су сетако поносиле. На жалост, овде су одлучујућу улогу одиграле ратнеоколности, грађански и братоубилачки сукоби, страх да би архива могладоћи у руке непријатеља, који би је пре уништења можда искористио наштету оних којима је Коло помагало у недаћама. Не покушавајући даоправдамо поступке управних чланица Кола у држави матици, јер мождаје било и другог начина да се архива збрине и сачува за историју, уочићемода је Коло у расејању било у повољнијим околностима од оних које сузадесиле удружење у Србији (и Југославији).

Пре свега, основна разлика произилази из статуса друштва у земљи ирасејању. Коло у Србији основано је као грађанско удружење сарегистрованом делатношћу и имало је статус правног лица. Као такво,према прописима о заштити архивске грађе као културног добра, Колопредставља ствараоца архивске грађе, а архива настала његовим радом, даје сачувана, чинила би посебан архивски фонд као архивски целину.Поједини регионални архиви, као што је, на пример, Историјски архив уНеготину, образовали су скромне архивске фондове Кола српских сестарана основу сачуване архивске грађе из рада овог удружења.38 Успомене,рукопис Делфе Иванић, налази се у оквиру збирке Varia Arhiva Srbije uBeograd.39


Коло српских сестара у Канади и Америци, као и у свим другим земљамагде постоје српске заједнице, није имало свој самостални правни субјективитет.Кола у дијаспори су оснивана при српским православним храмовима, као деоцрквене заједнице и углавном је свака црква, чак и ако их у истом граду имавише, имала своје Коло српских сестара. Томе смо посветили пажњу у приказуисторијата и делокруга Кола на подручју Северне Америке. Практичноактивности Кола самарићанског и хуманитарног карактера су се мнифестовалекао део ангажмана правос-лавне цркве.

На тај начин, архива која је настајала радом Кола може се сматрати деломписане баштине српске православне цркве у дијаспори. Састанци Колаодржавани су углавном у црквеним домовима, средства која је Коло својимрадом остваривало чланице су предавале црквеној каси, а иницијаториоснивања и рада Кола били су надлежни свештеници и парохијани. Ова пракса,која и данас постоји у дијаспори, донекле је разумљива, јер је црква од почеткабила окосница окупљања и одржања српске заједнице изван граница Србије.Српски народ ван матице је једино тако, одржавајући сталну и дубоку везу сасвојом црквом, на који начин је чувао православну веру, српску културу итрадицију, језик и обичаје, могао да опстане у туђини. Отуда је некако сасвимприродно било да се Коло српских сестара организује и делује у својој хуманојмисији под окриљем српске православне цркве.

Други податак сведочи о могућности целовитијег очувања архивске грађео Колу сестара у расејању у односу на исту у земљи. Чињеница је да се напросторима северно-америчког континента, који представља територијалниоквир нашег конретног интересовања, није непосредно ратовало, нити је биловећих сличних несрећа, које су могле бити потенцијални узрок оштећења иличак уништења архиве о Колу српских сестара. Због тога је, чини се, билареалнија могућност, да се архива Кола, похрањена уз црквену архиву, прицрквеној администрацији, знатно боље и потпуније сачува.

Резултати истраживања које смо спровели говоре да су у највећем бројуслучајева сачувани записници са састанака Кола, евиденције о чланству изаписи о значајнијим акцијама.40 Веома важан, за историчаре и архивисте,такође и врло поуздан извор, представљају ретки извештаји о раду Коласрпских сестара у Америци,41 објављивани у календару „Вардар“, углавному периоду од 1930. до 1931. године. На основу записника је настала и вредна


публикација о Колу српских сестара у Америци, која је посвећена пола векањеговог постојања и рада.

Записници са састанака се често налазе и у приватним рукама, углавномкод председница и управних чланица Кола. Ова врста архивског материјалаје крунски доказ о постојању и раду Кола на овим просторима, те смомишљења да би требало исти похранити и чувати у адекватнијим условиманего што су то приватне куће. Архивска пракса бележи случајевеуништавања значајне архивске грађе која се налазила код приватнихсопственика, ималаца или држалаца.42 Због тога је, у конкретном случају,мишљења смо, погоднији и стручно оправданији начин чувања архивалијаКола при архиву српске православне цркве. Ако знамо да Коло у овимусловима није самостални правни субјект чијим радом настаје посебанархивски фонд, онда би према нашем мишљењу једино решење могло битида се архива Кола чува као посебна целина у оквиру архивске грађе српскеправославне цркве у Америци и Канади. Овде бисмо препоручили каооптималан вид заштите, не само архиве Кола већ и архиве српскеправославне цркве у Америци и Канади, образовање централних архивскихдепоа при Митрополији где би се смештала, чувала, евидентирала и трајноштитила архивска грађа Кола српских сестара на овом подручју.

Питање које нас још доводи у дилему јесте питање стручне заштите овеархиве у конкретном салучају. Пођимо од организације српске православнецркве, која је имала своју специфичну историју. Уставно уређење Српскеправославне цркве је 1921. године утврдило јединство ове верскеорганизације у земљи и расејању.43 У архивској струци то значи да радомове конфесије настаје архивски и регистратурски (документарни) материјалкоја чији једниствени архивски фонд Српске православне цркве, без обзирада ли је настао радом православних храмова и парохија у земљи матициили изван ње. Потоње поделе у цркви довеле су до поремећаја у овомсмислу, да бисмо од 1990. године могли поново примењивати принцип


јединства и недељивости архивског фонда у складу са основнимпринципом провенијенције архивских докумената.

У том смислу, архивска грађа Кола српских сестара, које у Америци иКанади, као уосталом и у другим деловима света где Срби живе, безмалочитав један век континуирано ствара архивска документа као писанасведочанства о свом раду при Српским православним храмовима иопштинама, оправдано се може сматрати једном посебном целином, каосаставним делом архивског фонда Српске православне цркве. Ту се,наравно, претпоставља да се архива Српске православне цркве чува уархиви црквене администрације према стручним правилима, што је већтема која може бити предмет посебне анализе.

Питање које нас такође занима односи се на територијални принцип ипримену правних одредби према том принципу, у заштити архивске грађе.Архивска грађа која настаје на државној територији Србије, па и архиваКола српских сестара, као грађанског уружења са седиштем у Београду,штити се према одредбама актуелних законских и подзаконских прописа,као и стручних архивистичких упутстава и препорука. Правне ингеренцијенационалних законских прописа престају да важе изван граница Србије. Уконретном случају, на територији Сједињенин Америчких Држава и Канадеу примени су другачији нормативи у области заштите архивскогматеријала и културне баштине.44 Има ли то имликација на заштитуархивске грађе Кола српских сестара на овим просторима? Да ли је радКола од значаја за историју земаља на чијим просторима постоји и ради каодео српске заједнице? И који је степен интереса државног и федералнихархива да чувају и штите архивску грађу српске православне заједнице? Уширем смислу, са аспекта изучавања појединих области опште историје,свакако да интерес постоји, али је он знатно већи за српску православнузаједницу него за државну структуру Америке и Канаде.

Из тог разлога, мишљења смо да је у овом тренутку најцелисходнијеархивску грађу Кола у дијаспори чувати и штитити у оквиру архивскогфонда Српске православне цркве. У том смислу, наша препорука могла бибити да се и за грађу Кола српских сестара примени стручни меритум какавје примењен у погледу заштите архивске грађе Српске православне црквеу европским земљама, као што је Италија, Мађарска, Аустрија.45 На


иницијативу Архива Србије, као националног и државног архива, јошсредином 20. века започета је сарадња са Српском православном црквом, асуштина те сарадње је да архивски стручњаци ове, али и других архивскихустанова у Србији, пруже стручну помоћ на сређивању, одабирању иевидентирању архивске грађе српске православне цркве, црквених општинакоје постоје на просторима ових држава. Као резултат тога настале су веомазначајне евиденције о архивалијама православне цркве, које архивалијепредстављају непроцењиву вредност за изучавање не само историје српскецркве већ и историје српског народа и државе у целини. Црквена архива јесређена и заштићена од евентуалног оштећења и пропадања.46 Аналогнотоме, овај начин би се могао применити и на архивску грађу српскеправославне цркве у Америци и Канади, самим тим и на архиву Коласрпских сестара при храмовима на овом подручју. Евидентирати, средити,прописно сместити и чувати архивску грађу Кола српских сестара значиодати дужну пажњу једном делу историје и постојања српског народа.

Крајњим резултатом сматрамо израду научно-обавештајних средставао грађи Кола српских сестара у расејању, на основу којих заинтересованиистраживачи могу пронаћи прворазредна историјска сведочанства о једномпериоду из историје свог народа, али и приликама у земљама на чијојтериторији је Коло током једног века очувало идентитет свог народа имисију свога имена. Прича о овом патриотском, добротворном ипросветном удружењу жена, пониклом у грађанској Србији, које се стицајемнеумитних и невољних околности, али и несвакидашњом упорношћу женакоје нису заборавиле своју веру и корене, проширило на све стране света,није испричана до краја. А да бисмо наставили да је ткамо, неопходно је даучинимо напоре да се сачува преостала архивска грађа овог удружења, јеру мору разноразних хуманитарних невладиних организација, честонејасних и сумњивих вредности, Коло српских сестара, како у земљи такои у дијаспори, представља аутохтоност српског народа. И део његовеисторије.

Закључак

Добротворно, патриотско и културно-просветно женско удружење Колосрпских сестара, основано у Србији 1903. године, обележило је једанпериод историје српског народа, како у земљи тако и изван ње. Упоредо са


ширењем српских насеобина и промовисањем православне вере на тлусеверне Америке и Канаде, развијала се и хумана, национална, верскамисија Кола српских сестара. Коло у расејању допринело је да се сачуванационални идентитет српског народа и православне цркве.

О оснивању Кола српских сестара, скоро при сваком православномхраму у САД и Канади, сведочи сачувана архивска грађа. За разлику однесрећних околности којима је, захваљујући ратовима и разарањима, билоизложено Коло српских сестара у Србији, Коло у расејању је успело даочува континуитет у раду, али и потпунију архиву, за коју није забележенода је уништавана у ратним дејствима, као што је то случај са архивом Колау земљи. На основу сачуваних архивских докумената, пре свега записникаса састанака Кола, евиденција о чланицама и спроведеним активностима,данас знамо да је Коло српских сестара било једно од првих удружења Србакоје је основано на територије Северно-америчког континента. Мрежа Кола,које су у расејању осниване при српским православним храмовима, шириласе из године у годину, тако да данас скоро при свакој српској цркви уАмерици и Канади постоји Коло српских сестара.

Својим радом пре свега помаже српску православну цркву, али и свесвоје сународнике којима је потребна хуманитарна помоћ. Не заборавља ниневољнике друге вере, расе, националности или политичког убеђења. Колосвоју мисију не мери било каквим поделама или разликама међу људима,већ настоји да хришћанско милосрђе очува на част својим племенитимутемељачицама.

Стога архивска грађа као сведочанстов о раду Кола српских сестара удијаспори, завређује да се сачува и заштити у свему према стручнимархивистичким прописима. На основу истраживања и анализе проблемазаштите архивске грађе Кола изван Србија, мишљења смо да јенајпогоднији начин да се она чува као посебна целина у оквиру архивесрпске православне цркве, при црквеној администрацији, у конкреномслучају, Сједињених Држава и Канаде. Заштита, поред смештаја уадекватне архивске депое, представља и њено сређивање, стручну обраду,израду евиденција и научно-обавештајних средстава, на крају и њиховопубликовање, што ће све омогућити лакше истраживање заинтересованихистраживача али приближити јавности рад Кола српских сестара.Истовремено, као део архивског фонда Српске православне цркве,поштујући принцип провенијенције, архивска грађа Кола српских сестарабила би обезбеђена и са већом сигурношћу сачувана од нестанка илиуништења, заједно са духовним, културним и националним идентитетом,


у ком интересу већ читав један век траје и дела њен творац – Коло српскихсестара.

Conclusion

Charitable, patriotic, cultural and educational women’s organization Kolosrpskih sestara, founded in Serbia in 1903, marked a period of the Serbianpeople’s history, both at home and abroad. Along with the expansion ofsettlements and the promotion of Serbian Orthodox faith in North America andCanada, human, national and religious mission of Kolo began to develop. Kolosrpskih sestara helped preserving the national identity of the Serbian people andchurch in diaspora.

In almost every Orthodox church in the United States and Canada, there arearchival materials to testify the establishment of the Kolo srpskih sestara. UnlikeKolo srpskih sestara in Serbia, that was faced with many unfortunatecircumstances like wars and destruction, Kolo in diaspora managed to operateconstantly and to preserve the complete archival documentation. Based on thepreserved archival documents, especially the records on members and activitiesof Kolo srpskih sestara, we now know that the Serbian Kolo srpskih sestara wasone of the first Serbian association that was established in the territory of theNorth American continent. Kolo srpskih sestara in diaspora was founded inSerbian Ortodox churches. It slowly began to expand from year to year and todaythere is Kolo in almost every Serbian Church in America and Canada.

With their work, the members of Kolo primarily help Serbian OrthodoxChurch, but also all of their compatriots in need of humanitarian assistance. Theyalso do not forget the unfortunate people of different religion, race, nationalityor political opinion. The mision of Kolo srpskih sestara is not measured by anydivisions or differences between people. On the contrary, the members seek topreserve Christian charity in the honor of this association’s noble founders.

Therefore, archives in diaspora, who testify the charitable work of Kolosrpskih sestara, deserve to be preserved and protected in all the professionalarchival regulations. Based on the research and analysis of the problem ofarchives of Kolo outside Serbia, we believe that the most appropriate way tomaintain them is if we keep them as a separate entity within the archives of theSerbian Orthodox Church, the church administration, in this case, the UnitedStates and Canada. Protection, in addition to adequate housing archival depots,also represents its arrangement, expert analysis, preparation of records andscientific intelligence assets and ultimately their publication, which will make it

easier to explore and it will also bring people information about the work ofKolo srpskih sestara. At the same time, as part of the archive of Serbian OrthodoxChurch, respecting the principle of provenance, archives of Kolo srpskih sestarawould have better protection from loss or destruction, together with the spiritual,cultural and national identity, what the founder of these archives has beenworking for for a century – Kolo srpskih sestara.

MA Jasmina Zivkovic

ARCHIVISTIC MATERIAL ABOUT “KOLO SRPSKIH SESTARA”IN THE UNITED STATES AND CANADA

Abstract: Charitable, cultural, educational and patriotic women’s association“Kolo srpskih sestara”, founded in Belgrade 1903rd years, has left a significantmark in the history of Serbia and Yugoslavia in the first half of the 20th century.Simultaneously, the organizations of “Kolo” were being founded in the Diaspora,especially in America and Canada, where the Serbian immigrants rallied to theOrthodox Church, continually developing humanizm, solidarity and nurturingtheir material and spiritual culture and tradition. The subject of this paper is theauthor’s research on the archivistic materials about “Kolo srpskih sestara” on theNorth American continent, in order to show the degree of their preservation, andconsequently the value of the archives for study of one segment of the life andwork of Serbs abroad. Comparative analysis of the situation and the amount storedarchival materials incurred by the work of the association in Serbia and abroad(Diaspora), is an important indicator of the degree of joint individual andprofessional awareness of the need to professional protect this kind of writtentestimony as very important part of Serbian cultural heritage, unavoidable thestudy of national history, both inside and outside borders of the Serbian state.

Keywords: Kolo srpskih sestara, Diaspora, humanitarian organizations, аrchivisticmaterial, reports on the work of Orthodox church and parishes, protection,valorization, cultural heritage, national history.



дp Весна ПЕНО1

АНТОЛОГИЈА БР. 928 ИЗ НАЦИОНАЛНЕБИБЛИОТЕКЕ ГРЧКЕ –РЕДАК СПОМЕНИК

СРПСКЕ МУЗИЧКЕ ПРОШЛОСТИАпстракт: Нема сумње да су црквене химне у српској средњовековнојлитургијској пракси биле певане, премда је тек неколико писаних – неумскихрукописа који би овај став потврдили. Разлог за недостатак музичких извора уранијим временима треба pastтражити у чињеници да познавање неумскенотације није било распрострањено међу Србима, те да се црквено појањепреносило усменим путем. Па ипак, тројица српских композитора из 15. векасу добро позната, посебно на основу рукописа који се чувају у странимбиблиотекама. У раду је представљена двојезична грчко-црквенословенскаАнтологија бр. 928 чији је изузетан значај за историју српске црквене музикезато што садржи дела тројице српских мелода: јеромонаха Исаије, Николе икир Стефана. Рукопис бр. 928 припада Националној библиотеци Грчке.

О српској средњовековној црквеној музици сведоче ретке појачке књиге, укојима су мелодије исписане византијским неумским писмом. Музичкаписменост међу Србима била је на врло ниском нивоу,2 тако да се црквенапсалмодија неговала у усменом предању, у оквиру редовних богослужења упарохијалним и манастирским црквама. У време наглашене византини-зацијесрпске културе и уметности, још од времена краљева Милутина (1282–1321) иСте фа на Де чан ског (1321–1331), а за им по себ но то ком вла да и не ца ра Ду ша на(1331–1355),3 и још ви ше у пр вим де це ни ја ма XV сто ле ћа, у ко ји ма је про паст

1 Научни сарадник Музиколошког института САНУ, [email protected]

2 Vesna Peno, The status of chanting codices in the Serbian chant tradition, Музикологија 11,2011, 39–52.

3 Стојан Новаковић, Византијски чинови и титуле у српским земљама XI–XV века, у: ГласСАНУ 78, (1908), 178–279; А. Соловьев, Греческие архонты в сербском царстве XIV в., у:Byzantinoslavica II/2, (1930), 275–287; В. Мошин, Византиски утицај у Србији у XIV веку, у:Југословенски историјски часопис 3 (1937), 147–160; Љубомир Максимовић, Византинци уСрбији Даниловог времена, у: Архиепископ Данило II и његово доба, Одељење историјскихнаука, књ. 17, Научни скупови књ. LVIII, САНУ, Београд 1991, 19–28.


Ис точ ног цар ства по ста ја ла све из ве сни ја,4 услед све већег прилива грчкихизбеглица на српски двор, као и грчких црноризаца који су се склањали предновим освајачима тражећи на нашем тлу нове услове за свој отшелничкиживот, пракса двојезичних словенско-грчких богослужења је постала готовоуобичајена.5 На дво је зич ну по јач ку тра ди ци ју упу ћу ју са чу ва ни грч ки и грч -ко сло вен ски не ум ски ко дек си,6 у којима се, између осталог, на ла зе идра го це ни по да ци у ве зи са ком по зи то ри ма срп ског по ре кла и њи хо вимнапевима, за тим о ак тив но сти ма грч ких му зи ча ра ме ђу Ср би ма и срп скимвла сни ци ма по јач ких књи га, као и до вољ но убе дљи ви по ка за те љи о ко ри -шће њу истих, под јед на ко од стра не грч ких и срп ских по ја ца. Нажалост, свиови музички зборници данас припадају фондовима иностраних библиотека.Антологија бр. 928, која представља изузетан споменик наше древнемузичке прошлости, у склопу је Одељења старе књиге при Народнојбиблиотеци Грчке у Атини.

Атинска антологија је први пут поменута у каталогу рукописа поменутебиблиотеке, који је објављен 1892. године.7 За потребе подробнијихистраживања, Милош Велимировић, тада професор на Универзитету уВирџији, кодекс је фотографисао, учинивши га доступним и другимпроучаваоцима. Kористећи микрофилм, филолошку анализу Антологије бр.928 спровела је слависта из Оксфорда, Ана Е. Пенингтон (Anne E. Pennington),док је одређене мелодије према тада важећим правилима транскрипције,усвојене при византолошко-музиколошкој школи у Копенхагену,8 сачиниомузиколог Димитрије Стефановић, у то време сарадник Музиколошкогинститута САНУ.9 Палеографским истраживањем Атинског рукописа бавио сеАндрија Јаковљевић у оквиру своје докторске дисертације, одбрањене на

4 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1969, 495.

5 Божидар Ферјанчић, Византинци у Србији прве половине XIV века, у: ЗборникВизантолошког института 26, (1987), 173.

6 Открића ових рукописа припадају Милошу Велимировићу и Андрији Јаковљевићу.

7 Ιω. και Αλκ. Σακκελίων, Κατάλογος των Χειρογράφων της Εθνικής Βιβλιωθήκης της Ελλάδος,Αθήναι 1892, 168–169.

8 О копенхагенској школи, тзв. Monumenta Musicae Byzantinae видети на Интернет адреси:www.igl.ku.dk/MMB/ и Весна Пено, О мултикултуралном и интеркултурал-ном приступу утумачењу појачке традиције православних народа на Балкану – случај „грчке“ и„западноевропске“школе у византолошкој музикологији, Теме 4/2011, 1289–1302.

9 Њихови резултати представљени су у књизи: Стара српска музика – примери црквенихпесама из XV века, припремио Д. Стефановић, Музиколошки институт САНУ, посебнаиздања књига 15/I, Београд1975.


Филозофском факултету Универзитета Каподистриас у Атини.10 Упркоспојединим музиколозима који су са разли-читих аспеката и са различитимциљевима приступали Антологији бр. 928, односно појединим њенимнапевима,11 њено систематично музиколошко проучавање још увек није уцелости обављено. Овом приликом осврнућу се на главне особености Атинскеантологије због којих она с правом пред-ставља део изузетно вредног наслеђакојим се потврђују како српско-византијске музичке, тако и много шире –духовне и културне везе у средњем веку. Указаћу, такође, и на нерешена питања

10 Аndreas Jakovljević, Δίγλωσση παλιογραφία και μελώδοι – υμνογράφοι του κώδικα των Αθηνών928, Λευκωσία 1988. Пре ове студије Јаковљевић је објавио и чланке: Хронологија атинскогрукописа 928 и византијски киноникон кира Стефана, у: Звук 2, (Сарајево 1973), 165–173као и: Нова транскрипција двојезичног псаломника са неумама (Атина, Народнабиблиотека Грчке Рс 928, f. 64r, глас I), Археографски прилози 2, 1980, 197–200.

11 Elena Tontscheva, Isaija’s Anthology (Athens Ms. No 928, XV c.) as a source for the Late-Byzantine melodical lexicology (Thesis), Musica Antiqua VIII, vol. 1, Acta Musicologica,Bydgoszcz 1988, 1025–1046; ista, Polyeleos-Pripeli im Ms. Athen Nr. 928 (Isaija –Anthologie, 15 Jh.) und deren Beziehung zur hymnographischen-schöpferischen Activität desPatriarchen Eutomios, Tyrnovo-Schule. Denkmäler, Poetik, Historiografie, Symposium-Velico Tyrnovo, September 1989, 641–664; ista, The Bulgarian Liturgical Chant (9th–19th

centuries), Rhythm in Byzantine Chant. Acts of the Congress held at Hernen Castle inNovember 1986, A.A. Bredius Foundation, Hernen 1991, 141–193 (посебно 148 и 188,напомена бр. 80); ista, Über die formelhaftigkeit in der mündlichen krichengesangstraditionauf dem Balkan (Das automela-prosomoia-singen der sübslawen im 15 Jh. nach Ms. Athen Nr.928), Cantus Planus, Papers read at the fourth meeting Pécs, Hungary 3-8 September 1990,Budapest 1992, 251–265; ista, The Polyeleos refrain for St. John of Rila from the 15th century,Българско музикознание 1992/2, 42–53; ista, Der polyeleische zuklus nach dem psalm 135in der hanschrift Athens 928 (Die Anthologie von Zegligevo) vom 15 Jh. und die polyeleischenmelodien ‘Bulgariken’, Bulgarskiiat Petnadeseti Vek: Sbornik S Dokladi Za BulgarskataObshta I Kulturna Istoriia Prez XV Vek: Nauchna Sesiia, Organizirana Ot NarodnataBiblioteka “Sv. Sv. Kiril i Metodii” i Bulgarskata Arkheografska Komisiia, Sofiia, 19–21. X1992, Sofia 1993, 359–375; ista, ‘Bulgarikon’ Melodien in der Akolouthie des Psalm 135,Musica Antiqua VI, 93–111 (посебно 100–102), Bydgoszcz 1982; Dimitrije Stefanović, TheImportance of Rhythm in the bilingual polyeleos by Isaiah the Serb (15th century), in: Rhythmin Byzantine Chant. Acts of the Congress held at Hernen Castle in November 1986, A.A.Bredius Foundation, Hernen 1991, 101–108; у оквиру своје опсежне студије о жанруполијелеја у византијској и поствизантијској музици о полијелеју из Атинскеантологије на више места писао је и Αχιλλέως Γ. Χαλδαιάκη, Ο Πολυέλεος στην Βυζαντινήκαι Μεταβυζαντινή μελοποιϊα, Ίδρυμα Βυζαντινής Μουσικολογίας, Μελέται 5, Αθήναι 2003(видети индекс имена и појмова, 178–179). Најновије податке о писару атинскогрукописа дала је Весна Пено у студији: О Иса и ји Ср бину – творцу мелодија Атинскогкодекса бр. 928, Theorie und Geschichte der Monodie Festschrift fur Bozhidar KarastoyanovAnlasslich seines 70. Geburtstags, Wien 2010, 263–274.


у вези са овим важним појачким зборником на која би свакако у скоријојбудућности требало дати одговоре.

Као што је већ на почетку истакнуто, Антологија је, уз тзв. Београдскупсалтику – рукопис бр. 93 који је изгорео приликом бомбардовања Народнебиблиотеке у Београду 6. априла 1941.12 и Антологију Е 108 из манастираВелика Лавра на Светој Гори,13 трећи примерак појачке књиге из 15. века, за којусе с поузданошћу може тврдити да су је користили појци српског, односнословенског порекла. У њој, на жа лост, не ма конкретних по да та ка о то ме у којој јескрип то ри ји на ста ла, не постоји усаглашено мишљење о њеној атрибуцији, незна се ни ко су били њени по то њи вла сни ци, а ни је утвр ђе но ни ка ко је до спе ла уНародну библиотеку Грчке.

Вредност овог зборника је на првом месту у томе што се у њему налазенапеви тројице још увек једино познатих српских средњовековних мелода:Исаије Србина, чије је име забележено на више места, као и кир Стефана14 иНиколе Србина.15 Исаија је, како сазнајемо на осно ву за пи са уз че тво ро сти хов -ни дво је зич ни по ли је леј на f. 55v, био је ро мо нах, са брат ма на сти ра Пре све теБо го ро ди це у скоп ској Цр ној го ри.16 Реч је нај ве ро ват ни је о за ду жби ни ца ри цеЈе ле не, ма на сти ру Ма теј чи17 ко ји је у XV ве ку био ва жно сре ди ште пи сар ске

12 За слу гом Ко сте Ма ној ло ви ћа оп се жни ру ко пис бр. 93 је по стао по знат на уч ној и ши рој јав -но сти. Он је, на и ме, 1937. го ди не фо то гра фи сао два на ест стра ни ца овог је дин стве ногсред њо ве ков ног му зич ког спо ме ни ка, ко ји је, као и ве ли ки број дру гих ста рих ру ко пи са На -род не би бли о те ке из го рео при ли ком не мач ког бом бар до ва ња 1941. го ди не. Фотографскеплоче се налазе у Народној библиотеци, а фотографије се чувају у Архиву Српске академијенаука и уметности и имају значај оригинала – Архив САНУ VII/433.

13 Ан дри ја Ја ко вље вић, Cod. La vra E-108 из XV ве ка као нај ста ри ји срп ско-грч ки Ан то ло ги онса Ку ку зе ље вом но та ци јом, Хиландарски зборник 7, (1989), 133–161. Исти, Ан то ло ги ја сане у ма ма из до ба кне за Ла за ра и де спо та Сте фа на Ла за ре ви ћа, Студије и монографије,Народни музеј из Крушевца, Крушевац 2004.

14 На f. 140v налази се Стефанова причасна песма Вкусите и видите на грчком језику(Γεύσαστε και ίδετε), у I плагалном гласу. У заглављу песме име кир Стефана је такођенаписано на грчком: κυρ Στεφανου.

15 На f. 93r је херувимска песма у II гласу, са текстом на грчком језику. Име композитораНиколе Србина исписано је, пак, ћириличним словима: ni ko le srßbfna.

16 Цео запис гласи: pol√âé’leono’vo qe’ñvorosñi’xo ñvore’nè èromona’xa iøsaè poslhdnógomniøxa vßseqtnaago monasñ¥ra prhsñ¥̂e bceÃ iµje vy pod kr¥l¥ qrymn¥e gor¥’ po gr¢q¢skom$eøë¥’k$ vñoragoglasaλεγομενοςτετράστιχος.

17 Видети: Владимир Р. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српскогнарода, Посебна издања књ. CLVII, Одељење друштвених наука књ. 4, Београд 1950, 184–188; Ђорђе Сп. Радојичић, Стари српски музичари и књижевници византијскогобразовања или порекла, у: Књижевна збивања и стварања код Срба у средњем веку и утурско доба, Нови Сад 1967, 251–252.


де лат но сти,18 и коме је деловао и Вла ди слав Гра ма тик, у то време један однај пло до твор ни јих пи сара на Бал ка ну.19 Овај уче ни Но во бр ђа нин, од лич нипо зна ва лац сред њо ве ков не књи жев не тра ди ци је и тек сто лог, био је бли скопо ве зан са дру гим вр ло углед ним књи жев ни ком, сла ви за ра ним Гр ком из Но -вог Бр да, Ди ми три јем Кан та ку зи ном, а њи хо вом кру гу је при па дао, премауве ре њу Ра до ји чи ћа и Бог да но ви ћа, и до ме стик Иса и ја Ср бин.20

Научници су износили аргументе у прилог и против тезе о томе да јеИсаија саставио Антологију бр. 928.21 Са сигурношћу се, међутим, зна да јеон био аутор напева у чијим заглављима у различитим исписима играматичким облицима стоји његово име. Наиме, поред „српског“полијелеја, како је назначено у грчком заглављу, компоновао је више верзијаАлилуија мелодија, у разним гласовима осмогласја, као и мелодије на грчке исрпскословенске псаламске и друге стихове (Бог Господ, Трисвета песма,Свјакоје диханије и др.).22

Сам зборник, судећи по спо ља шњим обе леж јима, ди мен зи јама, оби му,ор га ни за ци је нот ног и хим но граф ског тек ста у цен трал ном бло ку на стра нии дру гим ко ди ко ло шким па ра ме т рима, није настао по по руџ би ни, наликбогато украшеним и калиграфски исписаним рукописима у којима су сеписа ри тру ди ли да по ка жу сво ју ве шти ну с пером. По бро ју стра на оби ман,

18 Радослав Грујић, Скопска митрополија, 1935, 203.

19 Владислав је у Матејчи био, судећи по записима, 1469, 1473, 1479. и 1481. године. Упор.Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи, Београд 1905 (reprint 1982,1984), књ. I: 107, 110; књ. III: 146; књ. IV: 6173.

20 Позната је Кан та ку зинова оп шир на по сла ни ца коју је кир Исаији упутио око 1475. го -ди не. Видети: Посланица кир Исаији, у: Списи Димитрија Кантакузина и ВладиславаГраматика, Београд 1993. Видети и: Ђ. Сп. Радојичић, Стари српски музичари икњижевници византијског образовања или порекла, у: нав. дело, 252. Радојичећеву тезуприхватио је и A. E. Tachiaos, Nouvelles considerations–sur l’oeuvre litéraire de DemetriusCantacuzène, у: Cyrillomethodianum I, (Thessalonique 1971), 131–182. Богдановић ниједиректан у повезивању аутора полијелеја Исаије Србина и Димитрија Кантакузина,иако сходно титули која стоји у наслову његове посланице закључује да је реч освештенику, хоровођи и композитору. Упор. Димитрије Богдановић, Нова средиштакњижевне делатности, у: Историја српског народа, књ. II, 338. Нова запажања оповезаности Кантакузина и Исаије видети у: В. Пено, О Иса и ји Ср бину, нав. дело.

21 В. Пено, исто.

22 Исаиијине мелодије се у рукопису налазе на следећим фолиима: 36r-55v, 55v-63v, 64r-67v, 68r-74r, 130r, 131r-v, 133r, 133v134r, 135v, 155r+v.


но по фор ма ту ма ли зборник,23 ис пи сао је у це ли ни је дан пи сар24 ко ји за си -гур но ни је на сто јао да ње гов ауто граф бу де при ме рак из ко га ће пој ци учи тина пе ве или ко ји ће ста ја ти на пев нич ком пул ту пред ма њом или ве ћом гру -пом пе ва ча. На овај за кљу чак пре све га на во де не у о би ча је но број не и не увекдо вољ но пре глед не, мар ги на ли је са не ум ским текстом, ко је је на кнад но уне -т,25 а ко ји садржи ме ло диј ске ва ри јан те прет ход но већ за бе ле же них на пе ва уцен трал ном тек сту ал ном бло ку на стра ни ца ма ру ко пи са.26

До дат ни ар гу мент за из не ту те зу пру жа са др жај тек сто ва и на пе ва. Очи -глед но је да Атин ски ко декс ни је са ста вљен да би у пр вом ре ду био збир капе са ма ко је сва ки иоле бо љи по јац мо ра да зна, а што за пра во је сте уоби ча је -но за са став му зич ких књи га ти па ан то ло ги је.27 Дру гим ре чи ма, ЕВЕ бр. 928ни је ан то ло ги ја раз ли чи тих хим но граф ских жан ро ва, већ ан то ло ги ја ра зно -вр сних ме ло диј ских ва ри ја на та ко је у осно ви има ју не рет ко исте сти хо ве.

Еви дент но је да је пи са р би о упо зна т са вла да ју ћим по јач ким тен ден ци ја масвог вре ме на о че му све до чи спи сак ме ло да, од ко јих је ве ћи на ства ра ла то комXIV и XV ве ка, а мно ги су сво јом ак тив но шћу би ли ве за ни за Ве ли ку цр кву уЦа ри гра ду. По ред славних мајстора појачке уметности – Јо вана Гли киса,28 Јо ва -

23 По Јаковљевићевом мерењу димензије књиге су 147х105, а број фолија је 170.

24 Ана Пенингтон је тврдила да је у састављању кодекса учествовало више писара, међукојима је Исаија Србин заузимао главно место. О карактеру дуктуса у рукопису ЕВЕ бр.928 видети више у: Весна Пено, Појачки зборници у српским рукописним ризницама одXV до XIX века, докторска дисертација одбрањена на Катедри за српску средњовековнуисторију на Филозофском факултету у Београду 2008. године (у рукопису).

25 Да неумски додаци нису исписани у исто време када и основни текст може сезакључити на основу боје мастила у главном блоку и на рубовима листова.

26 Додатне музиколошке анализе требало би да покажу да ли неумски исписи намаргинама у ЕВЕ бр. 928 представљају можда својеврсне анализа – тумачењастенографских записа у основном неумском тексту или је, напросто, реч о другачијиммелодијским варијантама исте песме. У току рада на датом рукопису уочила сам да се уизвесним случајевима маргиналије, обично на почетку, подударају са главнимнеумским текстом, а онда се у наставку упадљиво повећава број интервалскихнеумских знакова и, наизглед мелодија проширује. Управо такви примери наводе напомисао да је писар заправо на маргинама бележио мелос, аналитичнији изгледмелодије коју је појао гледајући у њен стенографски запис.

27 На врло особен карактер садржаја атинског рукописа бр. 928 указао је и ДимитријеКономос. Видети Dimitri Conomos, Byzantine Trisagia and Cheroubika of the Fourteenthand Fifteenth Centuries, Thessaloniki 1974, нав. дело, 53.

28 Видети ff. 83v, 98v, 142v, 165v.


на Ку ку зе ља,29 Јо ва на Кла да са30 и Јо ва на Ксе нос Ко ро ни са,31 у Антологији сусе нашли и ма ње познати ка сно ви зан тиј ски му зи ча ри, о ко ји ма су са чу ва нипо да ци у му зич кој исто ри о гра фи ји ви ше не го скром ни, бу ду ћи да су и пре -пи си њи хо вих ме ло ди ја у не ум ским збор ни ци ма рет ки.32 Ова, пак,чињеница, говори о особеном избору састављача Атинског рукописа, пресвега о његовом личном музичком укусу што, с друге стране, потврђује да јеимао одређену музичку репутацију и да је могао имати утицаја на појце усвом окружењу.

Са др жај пе са ма у Антологији наводи и на кон ста та ци ју да је ко декс ко ри -шћен у ма на сти ру где су све ноћ на бде ни ја, у то доба већ уве ли ко за жи ве логје ру са лим ског ти пи ка, би ла че сто слу же на. Нај ви ше про сто ра при па ло је ме -ло диј ским ва ри јан та ма по ли је ле ја,33 иза бра них пра знич них пса ла ма,аник сан да ри ја,34 па сап но а ри ја,35 Три све те пе сме, хе ру ви ка и при ча сних, да -кле, ме ло по ет ских жан ро ва ко ји се по ју на ју тре њу, на ро чи то у окви русве ноћ не слу жбе – агрип ни је, за ко јом сле ди ли тур ги ја.36

Де ло ви слу жбе за ци клус Го спод њих и Бо го ро ди чи них пра зни ка, као ихим не за пра зни ке ода бра них све тих,37 за тим ан ти фо ни, азмат ски сти хо ви,

29 Видети ff. 12v, 23v, 24v, 26v, 34v, 81r, 83v, 128r, 163r.

30 Видети ff. 25v, 27rv, 29r, 115v, 128v, 148rv.

31 Видети ff. 13rv, 16v, 17v, 20rv, 21r, 22r, 23r, 24rv, 32v, 34v, 85r, 103v, 104r, 125r, 127v, 128v,131r, 143r, 161rv, 165v.

32 У Атинској антологији спомињу се монаси Артемије и Евстратије, извесни Григорије,мелод чије је презиме било Анеотис. Видети: ff. 169v; 124r; 11r, 21v, 160r; 164r. O њимавише у: A. Jakovljević, нав. дело, 46, 49, 44. Треба указати и то да су имена композиторабележена превасходно у вези са мелодијама на грчке текстове.

33 Полијелејни стихови су састављени на основу 134. и 135. псалма. Први је познат поуводном стиху Раби Господи, док се у другом понавља рефрен, тзв. ефимнион: ότι ειςτον αιώνα το έλεος αύτου, одакле је и потекао назив полијелеј (од честог понављања речиέλεος, на грчком πολύ έλεος). Упор. Αχιλλέως Γ. Χαλδαιάκη, нав. дело, 108–115)

34 Аниксандарија је назив химне која почиње 28. стихом 103. псалма (од 28. до 35), којигласи Άνοίξω το στόμα μου (Отверзу уста моја). Химна се пева на вечерњој служби.

35 Ради се о псаламским припевима за стихире на хвалите којима су почетне речи нагрчком језику Πάσα πνοή (на црквенословенском: Всјакоје диханије).

36 Детаљан попис инципита видети у: A. Jakovljević, нав. дело, 104–184.

37 Помињу се светитељи Јован Рилски, Јоаким Осоговски и Прохор Пчињски, ДимитријеСолунски, Николај Мириклијски, Јован Златоусти, Василије Велики, ГригоријеБогослов, Теодосије Велики, Нестор, Игнатије, Авксентије, Евгеније, Мардарије иОрест.


кра ти ме и по себ но обим на се ри ја Алилу ја ме ло ди ја у раз ли чи тим гла со ви ма,го во ре о то ме да је ко ри сник не ум ске књи ге био по јац у сре ди ни у ко јој јеумет ност зву ка би ла на ви си ни. Од ње га се оче ки ва ло да сло же ним – ме ли -зма тич ним ме ло ди ја ма до при не се свечаној атмосфери на ду гач кимбо го слу же њи ма, на ко ји ма је нај ве ро ват ни је, су де ћи по хим ни Тон де спо тин(Τον δεσπότην), че сто при су ство вао и над ле жни ар хи је реј. Оправ да но јепрет по ста ви ти и да је као по јац пи сар имао по тре бу да у прак си из бег не јед -но лич не ме ло се на ти пи ком утвр ђе не сти хо ве ко је је ре дов но из во дио, па јеоту да, ка да му се год ука за ла при ли ка бе ле жио, или на осно ву од ре ђе ногпред ло шка или по слу ху, ме ло ди је ко је је сма трао вред ним но ти ра ња.

Нај зад, чи ње ни ца да су се ме ђу ко ри ца ма ове не ум ске књи ге на шле сти -хи ре за Ро ђе ње, Ва ве де ње и Ус пе ње Пре све те Бо го ро ди це,38 као и азмат скисти хо ви у ко ји ма се Она про сла вља, додатно оправдава тезу да је ма на стирчи јем је брат ству пи сар при па дао био по све ћен Бо го ма те ри.39 Да ли је то биома на стир Хи лан дар или, ши ре узе то, Све та Го ра у ко ји ма се у мо ли тва ма не -пре ста но при зи ва ло Бо го ро ди чи но при су ство, или, пак, поменути ма на стирМа теј че у којем је живео, по бро ју на пе ва, у Ан то ло ги ји ЕВЕ бр. 928 нај за -сту пље ни ји срп ски ме лод Иса и ја, за са да још увек ни је мо гу ће да ти ко нач ниод го вор.

Атинска антологија бр. 928 свакако заслужује додатну пажњу истраживача,подједнако и српских и грчких музиколога, археографа и палеографа, али ифилолога и историчара. Фототипско, критичко издање овог кодекса, саподробном студијом у којој би били представљани досадашњи научнирезултати, али и понуђени одговори на недоумице које нису исцрпљене, било биод вишеструке користи за медиевисте у целини. Посебну, пак, корист зареконструкцију древне музичке псалмодије обезбедиле би нове транскрипцијенапева, превасходно српских мелода Исаије, Николе и Стефана, премасавременијим методама које се последњих деценија у музикологији примењују.Озвучењем свих неумских записа, којима су они овековечили своје молитве,стекли бисмо могућност да дубље и боље проникнемо у нашу прошлост којусмо, из много разлога, дужни да поштујемо.

38 Писар је неумама нотирао и стихире за празник Богојављања, као и за спомен Св.Теодосија.

39 Д. Стефановић је, имајући у виду стихире за Успење Богородице, први указао намогућност да је састављач ЕВЕ бр. 928 био Исаија Србин који је био монах у Матејчи,где се поменути празник прославља као храмовна слава. Упор. Стара српска музика,23.

Vesna Peno, Ph.D.

ANTHOLOGY N0. 928 FROM THE NATIONAL LIBRARY OF GREECE – RARE MONUMENT OF SERBIAN MUSICAL PAST

Summary: There is no doubt that church hymns in Serbian medieval liturgicalpractice were sung, though there are few written – neumed manuscripts whichcould prove this statement. The reason for the lack of the music sources in theearlier times is to be found in the fact that the knowledge of neum notation wasnot wide spread among the Serbs and that the church chant was transmitted orally.Nevertheless, three Serbian composers from the 15th century are well known,especially from the manuscripts that are kept in foreign libraries. The paper dealswith the bilingual Greek-Church Slavonic Anthologia Athens No. 928 which isof great importance for the history of Serbian church music, because it is the onlyknown manuscript which contains works by three Serbian melodies: hieromonkIsaia, Nikola and kyr Stefan. The manuscript Athens No. 928 belongs to theNational Library of Greece.



др Биљана МАРКОВИЋ1

РУКОПИСИ ДУШАНОВОГ ЗАКОНИКА КОЈИСЕ ЧУВАЈУ У ИНОСТРАНСТВУ

- Збирка П.Ј. Шафарика у Прагу -

До Другог светског рата је било сачувано 25 зборника правних текстовау којима се налази Законик цара Стефана Душана. Један од њих, названРуднички, је изгорео у Народној библиотеци приликом бомбардовањаБеограда 6. априла 1941. Тако се данас у нашој држави и ван ње чува 24рукописа који су настали од 14. до 19. века. Оригинал није сачуван или бардо сада није пронађен. Сачувани рукописи се у научној литератури деле намлађу и старију редакцију. У старију верзију је сврстано 10 рукописа којисадрже три правна зборника увек у истом редоследу: византијска СинтагмаМатије Властара у скраћеној верзији, византијско-српска правнакомпилација, под именом Закон цара Јустинијана и Законик цара СтефанаДушана. У млађу редакцију је сврстано 14 рукописа у којима више немаСинтагме Матије Властара него се прво налази скуп правних правилапод именом Закон цара Константина Јустинијана састављен углавном изнорми Закона цара Јустинијана старије редакције и норми преузетих изСинтагме, али често прерађених скраћених или измењених. Многе нормеиз старије верзије су изостављене, вероватно као застареле и неразумљиве.Законик цара Стефана Душана је друга правна целина у укупном зборнику.

У иностраним рукописним фондовима се чува чак 13 рукописа, од којих8 припада старијој редакцији (Струшки, Атонски, Студенички,Хиландарски, Ходошки, Бистрички, Шишатовачки и Раковачки), а 5 млађојредакцији (Раванички, Софијски, Паштровски, Грбаљски и Богишићев). УПрагу су Ходошки, Шишатовачки, Раковачки и Раванички, као и препис

1 Др Биљана Марковић, виши научни сарадник, Историјски институт, Београд, КнезМихаилова 36, e-mail: [email protected]


Рудничког који је начинио Јанко Шафарик. У Москви су Струшки, Атонскии Бистрички. У Хиландару је Хиландарски, у Софији је Софијски, у Загребусу Студенички и Паштровски и најзад у Цавтату су Грбаљски и Богишићев.

1. Ходошки рукопис je променио доста власника. Назив рукопису једао Шафарик и у збирци јужнословенских споменика га регистровао подименом Ходошки препис. Касније је дошло до неких забуна око називарукописа, па чак и сумњи у постојање манастира под овим именом, али јеКонстантин Јиречек указао на постојање манастира Ходош у ондашњојарадској жупанији у Румунији.

Научници су Ходошки рукопис различито датирали. М. ГроздановићПајић је на основу исцрпне анализе водених знакова закључила да јерукопис настао у првој трећини XV века. То је потврдио и Д. Богдановић.Атрибуција Л. Цернић га повезује са Хиландарским. Нема података описару и месту настанка Ходошког рукописа. Неки листови су оштећени.На местима на којима је то било могуће, Шафарик је реконструисао текст.Фолијација је Шафарикова.

Садржај је веома разноврстан. Поред законских правила рукописобухвата и низ апокрифних текстова старе књижевности. Први део кодексаима стандардне текстове законодавства цара Душана: Скраћена синтагмаМатије Властара, Правила Јована Посника са претходним канонима,Јустинијанов закон, Душанов законик и тзв «Указ» (преглед) седамвасељенских сабора. У другом делу су разна тумачења, служба причешћу,хороскопи, сказанија, лекаруше, молитве итд. а такође и познати спис «Обудуштих премудраго Лава» који се понегде приписује деспоту СтефануЛазаревићу.

У својој језичкој анализи И. Грицкат Радуловић је посветила посебнупажњу овом рукопису. По њеном мишљењу текст Душановог законика јеписан са намером да се преведе на црквенословенски језик, јер је био,вероватно, намењен манастиру и његовим потребама. Стога се тежилојезичком изразу који би више личио језику литургијских књига, па је иодабран писар вичан литургијском писму.

2. Шишатовачки рукопис је назван по манастиру Шишатовцу наФрушкој Гори, одакле га је набавио П.Ј. Шафарик. О његовој претходнојсудбини нема много података. Повез је вероватно из времена настанкарукописа. На л.120 писаревом руком је записано да је тај свети законикпреписан на Светој Гори 1541.године (7049), месеца јула. Исцрпноманализом водених знакова М. Грозданић Пајић је добила другачији резултат


и установила да је означена година нетачна. Она је утврдила да је први деоовог рукописа (до листа 120) писан средином XVII века, а други деорукописа (од листа 121) у првој четвртини XVII века. Остало је нејаснозашто је уписана 1541. година, а могуће је да је овај запис већ постојао упредлошку и да је са њега преписан, заједно са свим другим текстовима.

Шишатовачки рукопис садржи Скраћену синтагму, Правила ЈованаПосника, Закон цара Јустинијана, Душанов законик и друге текстове.

Било је познато и раније да је Шишатовачки рукопис близак саХодошким. Тако се он сврстава у групу од три међусобно најближарукописа – Хиландарски, Ходошки и Шишатовачки. Соловјев је, ипак,запазио низ разлика Шишатовачког у односу на Хиландарски и Ходошкирукопис. Касније је по угледу на Флоринског детаљније поредио рукописепописујући разлике.

Пратећи подударности између Шишатовачког и Хиландарског иШишатовачког и Ходошког рукописа, И. Грицкат Радуловић је на основујезичке анализе закључила да је Шишатовачки преписан директно саХодошког рукописа и тако потврдила мишљење Флоринског. Неке омашкекоје је начинио Соловјев приликом проучавања овог рукописа указале суна недовољну заснованост његовог закључка о посебном предлошку, какога је схватила И. Грицкат Радуловић. Језик текста освештаног традицијомсе ипак спонтано мењао приликом преписивања извршеног два векакасније, иако је уочљива брига око верности предлошку. Но, писар је бионемаран (или стар), што је важно напоменути због могућности да сеодступања другачије схвате.

3. Раковачки рукопис би по години настанка припадао млађојрукописној редакцији, али је по својим карактеристикама сврстан урукописе старије редакције. Рукопис је преписиван у неком одфрушкогорских манастира, а да ли је писан баш у манастиру Раковцу илинеком другом фрушкогорском манастиру не знамо ни данас са сигурношћу.Податке о месту и времену настанка, као и о писару налазимо у запису нал.50v. Наиме у самом запису писар Пахомије наводи да га је исписао у томманастиру. Шафарик је посумњао у тај податак јер је приметио да је реч«Раковцу» писана преко неке друге речи, раније исписане, па избрисане,која је такође почињала на слово Р. Тако је дошао на помисао да је рукописпреписиван у неком другом фрушкогорском манастиру – Раваници, Реметиили Реметици. На л.5v се налази запис по коме се види да је рукопис 1779.г.припадао намеснику манастира Раковца Исаији Париводићу. Стога


Шафарик овај «фалсификат» око места настанка рукописа приписујеуправо Исаији Париводићу. Према Шафариковим наводима рукопис је1820.г. поклонило неко приватно лице новосадској гимназији чији једиректор тада био управо Шафарик.

Повез је добро очуван и датира из времена настанка рукописа.Датирањем рукописа су се бавили Ј. Вашица и Ј. Вајс, Т. Флорински, С.Новаковић и А. Соловјев. Њихови закључци о датирању и опису рукописасу се унеколико разликовали. Сигурније датирање је на основу исцрпнеанализе обавила М. Гроздановић Пајић. По њеном мишљењу рукописпотиче са краја XVII или самог почетка XVIII века. Р. Станковић је биосклон да утврди баш годину 1700/1701. као праву годину настанка.

По мишљењу М. Пешикана тај рукопис је резултат механичкогпреписивања, па је у Душановом законику поремећен распоред чланова.Преписивач или није запазио да је текст испретуран и да се нпр. на крајуједног члана наставља почетак другог члана, без смисла и повезаности илисе није усудио или пак није умео да испретуране листове врати на њиховоправо место. Могуће је, свакако, да је писар следио предложак у потпуностии све његове гршеке и недоследности пренео у рукопис који је сâмпреписивао. Но, било како било, јеромонах Пахомије је пред собом имаоједан значајан и стар предложак, вероватно из XV века који није биоистоветан са другим рукописима старије редакције. Соловјев је запазиосуштинске разлике које су одвајале Раковачки рукопис од других преписастарије редакције и закључио да се ради о преради законског текста сапочетка XV века, намењеној световним судовима. Раковачки рукописсадржи Скраћену синтагму Матије Властара, Душанов законик, Закон цараЈустинијана и цареву повељу о законодавном раду.

И. Грицкат Радуловић је утврдила да је овај рукопис палеографски,правописно и граматички саображен старијем типу писања него што јевреме његовог настанка. Придржава се углавном обрасца из XVI века, алије видљиво да је у питању добра имитација. Предложак (испретуран илитада скрпљен) је показивао карактеристике сплетене из разних времена иразних писарских средишта. Писар Пахомије је радио марљивокалиграфском увежбаношћу, али без довољног знања средњовековногјезика. Сачинио је уредан садржај са нумерацијом чланова. Ипак рукописсадржи многе неправилности и грешке, вероватно и због оштећеногпредлошка, а могуће и због механичког рада и расејаности.


4. Раванички рукопис је непознатим путевима доспео у манастирРаваницу у источној Србији. П.Ј. Шафарик је навео да га је добио 1831.г.али није прецизирао од кога га је добио и из ког места.

Већина истраживача је главни део Раваничког преписа датирала између1650. и 1687.г. Флорински је проценио да Раванички рукопис не може битини много млађи ни много старији од средине XVII в. По Флоринском сетекст рукописа разликује од најстарије верзије из доба цара Душана и постилу и по језику. Осим тога, постоје и скраћења и проширења текста, анеки чланови су прерађени сасвим изврнуто и неверно оригиналу збогнеразумевања старог језика. Стари називи, као што су: меропах, егзарх,козмик, властела и сл. замењени су савременим и разумљивим терминимакао што су: посадник, архијереј, белац, господар итд. С. Новаковић јеРаванички рукопис у редоследу рукописа млађе редакције означио каонајстарији. По његовом мишљењу текст овог рукописа је више прерађен ипревођен него што је преписиван. Прерађивач је уносио у Душанов законики оно што у тај текст није спадало, и то због свог неразумевања старогтекста. П.Ј. Шафарик је у свом библиографском прегледу из 1831.г. истакаода се у Раваничком рукопису српски закони не налазе у свом првобитномоблику, него као парафраза која је послужила као основа следећем рукопису(Текелијином). Флорински је проучио овај рукопис и из њега објавиоДушанов законик у целини, а Закон цара Константина Јустинијанаискористио да би допунио текст издања Софијског рукописа. Касније је А.Соловјев закључио да се после проналаска Паштровског рукописа не можеРаванички сматрати првим, односно најстаријим рукописом млађередакције. Соловјев је потврдио мишљење К. Јиречека да је прерадаДушановог законика извршена у Црној Гори у околини Котора. M.Пешикан је означио Раванички рукопис, заједно са Попиначким, каоархаичније сведочанство старијег протографа насталог на основу особеневаријанте са црногорског приморја. Соловјев је претпоставио да је у XVв.могао постојати неки потпунији протограф са којег су касније преписани иПаштровски и Раванички зборник, а такође и Грбаљски и Режевићки.

Датирање рукописа је извршила М. Грозданић Пајић, али с обзиром нато да водени знаци нису прецизније упутили на време настанка, некиистраживачи сматрају да је најприближније датирање у другу половинуXVIIв. Детаљан опис је урадио Р. Станковић и рукопис датирао у последњучетвртину XVIIв. Име писара није познато, а нема података ни о местунастанка рукописа. На основу једног записа се може тврдити да је рукописбио у манастиру Раваници између 1687 (када је можда и преписан) и 1742.г.


када је белешку оставио јеромонах Гаврил Раваничанин. Постојимогућност да је игуман Димитрије повео манастирско братство на север,бојећи се турске одмазде у великом бечком рату 1690.г. Братство је са собомносило свете манастирске предмете и књиге и населило је опустелифрушкогорски манастир Врдник. Тако је склопљена тесна веза између дваманастира, па су се и књиге и драгоцености касније размењивале измеђудва манастира. Могуће је, такође, да је приликом сеобе 1739.г. рукописпренет у Врдник и да више није враћан у Раваницу или пак да је каснијенеком приликом враћен.

У каснијем периоду је извршено обрезивање листова, а у сачуванимсвешчицама појединих листова нема. Орнаментике нема, осим сасвимједноставних иницијала. Рукопис је писало шест руку. Повез је од кожетамносмеђе боје без орнамената. Ова кожа је припадала неком мањемрукопису, па је касније налепљена на картон већег формата.

Раванички кодекс садржи разне текстове: Закон КонстантинаЈустинијана, Законик цара Стефана Душана, Суд цара Лава Константина,Молитву «на трапезах» у којој се помињу српски и бугарски светитељи,«Многолетствија», Стихире, тропаре и кондаке. Ч. Денић сматра да јерукопис преписан у манастиру Раваници и истиче да су Јустинијанов закони Душанов Законик преписани једном руком. Он даље претпоставља да јеСуд цара Леона и Константина дописан после велике сеобе 1690. и да су гадописали Раваничани. У Раваничком зборнику постоје додатни члановина крају Душановог законика. По садржини би ови чланови пре припадалиЈустинијановом закону него Душановом законику. За десет од њих је нађенизвор у Скраћеној синтагми. Додавање, прераду и премештање члановаимамо и у другим рукописима млађе редакције.

И. Грицкат Радуловић у свом раду о језику Раваничког рукописа налазицео низ иновација у односу на старије рукописе, нпр. да писмо представљалако нагнут и сужен устав са елементима брзописа, а да близинусавременијих обележја наговештава јасно растављање речи, са изузеткомприпојених проклитика и енклитика, затим употреба тачака и зареза којана многим местима одговара данашњој, а и верзална слова на почецимареченица, мало подебљана, али често и као сасвим обична велика словаитд. Акценатски знаци се проређују, сведочећи о разграђивању некадашњихнавика. Иновације се утврђују у правопису и фонетици, морфологији,творби речи, лексици и синтакси, па и у фразеологији. У тексту који је додатДушановом закону из Синтагме Матије Властара такође су уочљивеиновације које се после срећу у рукописима млађе редакције.


5. Руднички рукопис потицао је из XVII в. Нађен је 1847.г код једногпроте у Рудничком округу, па га је Шафарик по том податку назваоРуднички. До Другог светског рата овај рукопис се налазио у Народнојбиблиотеци Србије.

Описали су га Флорински и Новаковић, а Јанко Шафарик, синовац П.Ј.Шафарика преписао је за научне потребе свога стрица из тог рукописа самоДушанов законик. Тај препис је доспео у Праг. Флорински је претпоставиода су Софијски, Текелијин и Руднички преписи са истог предлошка.Новаковић је запазио да је на 89. листу црвеним мастилом нацртанаарабеска и уписана 1757.г. па је претпоставио да је рукопис те године могаои бити преписан, да би касније унеколико променио мишљење ипретпоставио да су сами закони писани раније, а да су арабеска и датумдодати касније. Њиме се бавио и Љ. Стојановић, али без нових закључакаи уз неке пропусте. Он је закључио да је рукопис писало више руку у разнадоба и опрезно га датирао, у период XVII-XVIII в. Соловјев се сложио саФлоринским да је овај рукопис сасвим сличан Софијском и Текелијином,па је такође претпоставио да су сви они имали исти предложак.

Рукопис је садржао 114 листова, али нису сви били исписани. Некилистови су остали празни, а на некима су биле само шаре. У каснијемпериоду су на празним листовима дописане молитве и стихови. Повез јебио кожни. Соловјев је мислио да рукопис ипак припада XVII веку.

У законском делу зборника су били Закон Константина Јустинијана иДушанов законик. Први лист је недостајао, тако да није било почетка законаКонстантина Јустинијана, него је текст започињао делом трећег члана.

Рукопис је изгорео у пожару приликом немачког бомбардовањаБеограда 6. априла 1941.г.

Сви рукописи о којима је у овом раду било речи, сада се налазе у Народноммузеју у Прагу, у рукописној збирци П.Ј. Шафарика. Они имају непроцењивувредност за српску културу и свакако спадају у најважније писане изворе текултуре. Њихово очување и заштита јесу на старању Чешке државе и њеногНародног музеја, те наша култура њима дугује захвалност због пажљивогчувања српске културне баштине Било би добро и корисно да наша држава инаше научне и културне институције наставе сарадњу у бригу око очувања ипроучавања ових драгоцених српских рукописа.

ЛИТЕРАТУРА1. M. Andréev et G. Cronţ, Loi de jugement, compilation attribuée aux emperures

Constantin et Justinien, Bucarest 1971.


2. Д. Богдановић, Опис Ходошког рукописа, Законик цара Стефана Душана,II, Студенички, Хиландарски, Ходошки и Бистрички рукопис, САНУ,Београд 1981, 149-154.

3. Д. Богдановић, Смисао Раванице, Манастир Раваница, Споменица о шестојстогодишњици, Београд 1981, 9-17.

4. Д. Богдановић, М. Пешикан, И. Грицкат-Радуловић, Б. Марковић, ПреводДушанове повеље о законодавном раду, Законик цара Стефана Душана, III,Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раванички и Софијскирукопис, САНУ, Београд 1997, 427-431.

5. V. Bogišić Pisani zakoni na slovenskom Jugu, Z. 1872,6. Ђ. Бубало, приређивач, Душанов Законик, Београд 2010. 7. Ч. Денић, Манастир Раваница у Србији и њен књижевни фонд од краја 17.

до почетка 19.века, Сентандрејски зборник, 3, Београд 1992, 77-135.8. И. Грицкат Радуловић, Језик Ходошког преписа, Законик цара Стефана

Душана, књ. II, Студенички, Хиландарски, Ходошки и Бистрички рукопис,САНУ, Београд 1981, 155-166.

9. И. Грицкат-Радуловић, Језик Раковачког преписа, Законик цара СтефанаДушана, књ. III, Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки,Раванички и Софијски рукопис, САНУ, Београд 1997, 289-295.

10. И. Грицкат-Радуловић, Језик Шишатовачког преписа, Законик цараСтефана Душана, књ. III, Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки,Раванички и Софијски рукопис, САНУ, Београд 1997, 215-223.

11. И. Грицкат-Радуловић, Језик Раваничког преписа, Законик цара СтефанаДушана, књ. III, Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки,Раванички и Софијски рукопис, САНУ, Београд 1997, 345-353, 345.

12. М. Грозданић Пајић, Ново датирање српских ћирилских рукописаШафарикове збирке у Прагу, Библиотекар, 5, Београд 1968, 452.

13. П. Ивић, Књижевни и народни језик код Срба, Остаци државног живота удоба турске превласти, Историја српског народа, II, Београд 1982, 519-534

14. L.P. Marcu, Une variante roumaine du code d’Etienne Doushan, Revue desÉtudes Sud-Est Européennes, XXVII, 1-2, Bucarest 1989, p.145-158.

15. Т. Никчевић, Историографија рукописа (Студеничког, Хиландарског,Ходошког и Бистричког), Законик цара Стефана Душана, II, Студенички,Хиландарски, Ходошки и Бистрички рукопис, САНУ, Београд 1981, 5-36.

16. М. Пешикан, О међусобним односима верзија Душановог законика, Законикцара Стефана Душана, III, Барањски, Призренски, Шишатовачки,Раковачки, Раванички и Софијски рукопис, САНУ, Београд 1997, 11-24.


17. С. Новаковић, Законик Стефана Душана цара српског 1349. и 1354,Београд 1898.

18. Б. Петровић, Из старе српске књижевности, Сремски Карловци 1913. 19. Н. Радојчић, Законик цара Стефана Душана 1349 и 1354, САНУ, Београд

1960.20. А. Соловјев, Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка, Књиге

Скопског научног друштва, Књ. друга, Скопље 1928.21. А. Соловјев, Законик цара Стефана Душана 1349. и 1354. године, Београд

1980.22. А. Соловјев, Неколико нових преписа Душанова законодавства, Летопис

Матице српске, 318, Нови Сад 1928, Прилози I, 230. 23. Р. Станковић, Опис Шишатовачког рукописа, Законик цара Стефана

Душана, III, Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раваничкии Софијски рукопис, САНУ, Београд 1997, 211-214.

24. Р. Станковић, Опис Раковачког рукописа, Законик цара Стефана Душана,III, Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раванички иСофијски рукопис, САНУ, Београд 1997, 283-287.

25. Р. Станковић, Опис Раваничког рукописа, Законик цара Стефана Душана,III, Барањски, Призренски, Шишатовачки, Раковачки, Раванички иСофијски рукопис, САНУ, Београд 1997, 339-344.

26. Г. Томовић, Срби у дијаспори на картама XVI-XVIII, Сентандрејскизборник, 3, Београд 1997, 21-37.

27. С. Ћирковић, Раваничка хрисовуља, Манастир Раваница, Споменица ошестој стогодишњици, Београд 1981, 67-82.

28. С. Ћирковић, Старија и млађа редакција Душановог законика, Зборникрадова са научног скупа Законик цара Стефана Душана, одржаног 3.октобра 2000, поводом 650 година од проглашења САНУ, Научни скуповиCVIII, Београд 2005, 91-96.

29. Т. Флорински, Памятники законодателъной дïятелности Душана ЦараСербовъ и Грековъ, Киевъ 1888.

30. Л. Цернић, О атрибуцији средњовековних српских ћирилских рукописа,Међународни научни скуп Текстологија средњовековних јужнословенскихкњижевности, 14-16. новембра 1977, САНУ, Научни скупови X, Београд1978, 335-360.

31. П.Ј. Шафарик, Историја српске књижевности, Београд – Нови Сад 2004.


Александра КОЛАКОВИЋ1

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ2

Апстракт: Дуга традиција политичких, економских и културних веза Србијеи Француске утицала је на настанак материјалне и нематеријалне културнебаштине. Школовање српских студената и ђака у Француској током 19. и 20.века, интересовање француских интелектуалаца за Србију и Србе, личностикраљева Петра и Александра Карађорђевића, као и успостављање савезничкиходноса у Првом светском рату утицали су на настанак културно-историјскогнаслеђа Србије у Француској. Српска војничка гробља, споменици српскимвладарима, називи улица, дела српских и француских интелектуалаца иуметника, као материјално и нематеријално наслеђе, представљају значајнусрпску баштну ван граница државе, која је дубоко уткана у српски идентитет.Овај рад има за циљ да прикаже постојање и положај културно-историјскогнаслеђа Србије у Француској. Поред поменутог, анализира се и однос Србије,Срба и српске дијаспоре према културно-историјском наслеђу у Француској,као и могућности даље афирмације.

Кључне речи: културно-историјско наслеђе, Србија, Француска, дијаспора.

Контакти, везе и сарадња Срба и Француза током 19. и 20. века, оставилису дубок траг у оквиру културно-историјско наслеђа Србије. Специфичностфранцуско-српских односа у 19. веку јесте успорен процес политичкеповезаности, настао као разултат међународних односа и интереса Францускена Балкану.3 Успорено успостављање политичког савезништва, омогућило је

1 Александра Колаковић, истраживач-сарадник, Балканолошки институт САНУ.2 Овај рад настао је у склопу рада аутора на пројекту Историја полтитичких идеја и

институција на Балкану у 19. и 20. веку (бр. 177011), који финансира Министарствопросвете, науке и технолошког развоја.

3 О француско-српским односима вид. зборнике радова: Југословенско–француски односи:поводом 150 година од отварања првог француског конзулата у Србији, ур. др СлавенкоТерзић, Историјски институт, Београд 1990; Српско-француски односи 1904–2004, ур проф.др Михаило Павловић, проф. др Јелена Новаковић, Архив Србије, Београд, 2004; Unealliance atypique Les relations franco-serbes 1878–1940, dirig. dr Dusan T. Batakovic,Балканолошки институт САНУ, Belgrade 2010, као и монографију: Љ. Алексић-Пејковић,Односи Србије са Француском и Енглеском 1903–1914, Београд 1965.


снажније економске и културне утицаје.4 Школовање стипендиста српскедржаве тзв. „благодејанаца“ у Паризу и другим универзитетским центрима уФранцуској представља основу за настанак културно-историјског наслеђа.Стицање образовања на Сорбони и у другим француским универзитетскимсредиштима од 1841. године, када је упућен први државни дипломац на студијеу Париз до Првог светског рата, снажно је утицало на обликовање српскогдруштава, као и на упознавања Француза са Србијом и Србима. У периоду од1884. до 1914. године студенти из Србије одбранили су 72 доктората нафранцуским универзитетима, а од тога су 14 докторати Универзитета(Doctorats de l’Université).5 По повратку у домовину млади људи, школовани уфранцуским културним центрима, преузели су важна места у државномапарату, за школским катедрама, основали су различита удружења и покреталичасописе.

Први Србин који је одбранио докторат Универзитета 1899. године био јеисторичар Михаило Гавриловић.6 Математичар, стручњак за диференцијалнеједначине – Михаило Петровић Алас, био је први Србин и први странац којије 1890. године постао интерни ђак на најпрестижнијој францускојнационалној школи Ecole Normale Supérieure.7 Постао је доктор математичкихнаука 1894. године одбранивши докторат пред комисијом угледнихматематичара: Шарла Емила Пикара (Charles Émile Picard) и Пола Панлева(Paul Painlevé), а касније је сарађивао са француским математичарима и објавио30 стручних текстова у Comtes rendus Француске академије.8 За докторат о

4 Д. Т. Батаковић, „Француски утицаји у Србији 1835–1914. Четири генерације Паризлија“,Зборник Матице српске за историју, 57 (1997), 73–95; Исти, „Србија на Западу: офранцуским утицајима на политички развој модерне Србије“, у: Сусрет или сукобцивилизација на Балкану, Београд, Нови Сад 1998, 307–328; Љ. Tрговчевић, Планиранаелита: o студентима из Србије на европским универзитетима у 19. веку, Београд, 2003.

5 Титула је искљчиво научни степен, уведена декретом од 21. јула 1897. године. О бројусрпских студената у Француској и методолошким тешкоћама истраживања, као последицеда француски универзитети нису објављивали спискове студената, нити статистичкеподатке о њиховој националности, вид: Љ. Tрговчевић, Планирана елита, 123–125.

6 Гавриловић је по повратку у Србију поред бављења историографијом, преузеооснивање, организацију и управљање Државног архива, по угледу на функционисањеархивске службе у Западној Европи. Р. Самарџић, „Михаило Гавриловић“, у: Писцисрпске историје, 2, Београд 1981, 157–191; Р. Љушић, „Гавриловић, Михаило“,Енциклопедија српске историјографије, Београд 1997, 325–326.

7 ANF, 61 АЈ 193.

8 Д. Трифуновић, Летопис Живота и рада Михаила Петровића, Београд 1996, 23.

гарантним уговорима из 19. столећа, српски правник, политичар и државникМилован Миловановић примио је највише похвале за свој рад из областимеђународног права и једну од шест факултетских награда за научнидопринос.9 Резултате достојне равноправног учешћа у научном животутадашње Европе, а који су објављени на француском језику имао је и српскигеолог, ђак Антрополошке школе у Паризу, српских академик и политичарЈован Жујовић. На основу знања стеченог у Паризу, Јован Жујовић је „разрадионове методе у проучавању стена и минерала, обрадио на научним основамавелики број стена и минерала са Балканског полуострва а посебно сатериторије Србије“.10 Историчар Гргур Јакшић, одбранио је 1907. године наСорбони докторску тезу под називом L’Europe et la Résurrection de la Serbie(1804–1854).11 Српски „благодејанци“ у Француској написали су и одбранилидокторске дисертације, које су својом стручношћу увршћене у оновремененајбоље научне радове. Научни радови српских интелектуалаца на францускомјезику, од којих је овде наведено неколико, један су од елемената српскогкултурно-историјског наслеђа у Француској.

Српски интелектуалци школовани у Француској и на француским узоримапо повратку у Србију омогућили су снажан утицај француске културе насрпску. Једна од најистакнутијих личности српског културног живота – БогданПоповић од 1887. до 1892. године усавршавао се као државни стипендиста уПаризу, где је положио „лисанс“ из француске књижевности. Разноврснаделатност Поповића имала је као резултат велики утицај на унапређењенаставе, српску књижевност и критику, као и на оснивање Катедре зафранцуски језик и књижевност на Великој школи 1898. године.12 Његовиученици: Јован Скерлић и Урош Петровић, такође су писали на француском


9 Престижни француски часпоиси La Revue des deux mondes и Archives diplomatiques,иначе радо читани и међу српском елитом, објавили су похвалне чланке о овојМиловановићевој студији из међународног права и историје дипломатије.Миловановићево образовање и ставови формирани су под утицајем француске правнешколе и идеалистичких теза грађанске идеологије. Les Traités de garantie au XIXesiècle (Etude de droit international et d’histoire diploatique), Paris 1888, АС, ХартијеМилована Миловановића.

10 К. Петровић, М. Анђелковић, Јован Жујовић. Симпозијум из регионалне геологије ипалеонтологије. 100 година геолошке школе и науке у Србији, Београд 1980, 3.

11 Вид: Г. Јакшић, Европа и васкрс Србије (1804-1834), Београд 1927.12 С. Витановић, „Још један прилог познаввању школовања Богдана Поповића у

Паризу“, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, XXXI (1965), 1–2, 57–72; С. Гордић, „Књижевна мерила Богдана Поповића и Јована Скерлића (Паралела)“,Књижевност и језик, XVIII (1971), 3–4, 18–27.

језику и утицали на прихватање постулата француског културног модела уСрбији.13 Школовање и боравак у Паризу и на француским узорима, оставилоје трага и на политичке и друштвене погледе Милована Миловановића,Богдана Пошовића, Гргура Јакшића, Јована Жујовића и Јована Скерлића.14

Успон француске Треће Републике, идеје радикализма, републиканизма исоцијализма, личности француских првака Клемансоа и Гамбете, остварилесу снажан импулс на српске интелекуталце и уткане су у нематеријално српскокултурно наслеђе.

Истовремено са боравком и школовањем српске елите у Француској, током19. века, а посебно почетком 20. века, француски интелектуалци интересовалису се за Србију и Србе, на основу чега су настали бројни текстови, чланци уновинама и часописима, брошуре и књиге научног и уметничког садржаја. ОдЛамартиновог (Alphonse de Lamartine) дела Voyage en Orient (Пут на Исток,1833), преко Иговог (Victor Hugo) текста Pour la Serbie (За Србију) до књигеЕрнеста Денија (Ernest Denis) La Grande Serbie (Велика Србија) формирала сегенерација француских интелектуалаца, која је стручно и аргументованописала о Балкану, Србији и Србима. Познанства и сарадња српскихинтелектуалаца, пре свега оних школованих у Француској са францускиминтелектуалцима одиграла је кључну улогу у подстицању већег интересовањафранцуске јавности за Србе из чега су настала бројна дела францускихинтелектуалаца. Француски интелектуалаци – професори универзитета исарадници престижних француских часописа: Луј Леже (Léger Louis), ВикторБерар (Victor Bérard), Андре Шерадам (André Chéradame), Емил Оман (EmileHaumant), Ернест Дени, Анри Барби (Henry Barby), Рене Пинон (René Pinon),Алeн де Пененрен (Alain de Penennrun), Алфонс Мизе (Alphonse Muzet)наставили су традицију француских славистичких центара, почетком 20. векаи уочили су да у политичком и економском смислу Балкан постаје свезначајније подручје у Европи.15 Француски листови: Le Temps и La Figaro, као


13 Јован Скерлић је докторирао тезом Француско јавно мишљење о политичкој идруштвеној поезији од 1830. до 1848, а Урош Петровић у Паризу дисертацијом о ИполитуТену и француској књижевности 17. века (H. Taine. Historien littéraire du XVII-e siècle).Вид: М. Павловић, Катедра за француски језик и књижевносш, Београд 2008, 12, 81,89–91.

14 Д. Т. Батаковић, „Француски утицаји у Србији 1835–1914. Четири генерације Паризлија“,Зборник Матице српске за историју, бр. 56 (1997), Нови Сад, 73–95; Ј. Жујовић, „Офранцуском духу и карактеру“ у: М. Радоњић, Прича о пријатељству Срба и Француза,Београд 2009, 84.

15 Ј-P. Bled, “Ernest Denis et la Grande Serbie”, у: La Serbie et la France – une alliance atypique,dir. Dušan T. Bataković, Belgrade 2010, 289–296; А. Колаковић, „Интересовање француских

и периодичне публикације Le Journal des Debats, La Revue des Deux Mondes иLa Revue de Paris, своје читаоце редовно су обавештавали о догађајима наБалкану, а број текстова о Србима увећавао се у годинама криза и ратова.16

L’Illustration и Le Petit Journal су и фотографијама упознали француску јавностса Србијом и Србима. Културно-историјско наслеђе Србије из овог периодаоличено је и у личности и стваралаштву Божидара Карађорђевића, уметника,критичара, путописца. Потомак Карађорђа, члан владарске породице, рођен јеи одрастао у Паризу, где је био високо цењен у уметничким круговима отменогфранцуског друштва, а писао је и текстове за La Revue de Paris.17

Политичко, економско и културно везивање Србије за Француску током19. века, крунисано је у Великом рату (1914–1918) и утицало је на настанакматеријалне и нематеријалне културне баштине Србије у Француској.18 Натемељима веза и сарадње француских и српских интелектуалаца пре Првогсветског рата, остварено је савезништво и подршка српским националнимциљевима. Као разултат помоћи француске државе приликом евакуације,касније и опоравка српске Владе, војске и народа на Крфу, у Грчкој, као и иззахвалности на прихватању и школовању српских ђака у Француској, међуСрбима настала је свест о „вечитом пријатељству“ Француза и Срба.19

Поменути ореол вечитог пријатељства формиран је још у време Првог светскограта, а код Француза је био манифестован организовањем Српског дана.20


интелектуалаца за Балкан крајем 19. и почетком 20. века“, Наука и савремениуниверзитет, Ниш 2011, (у штампи); Иста, „Француски интелектуалци и Балканскиратови (1912–1913), Први балкански рат: друштвени и цивилизацијски смисао, Ниш2012, (у штампи).

16 Више о поменутим француским листовима вид: R. de Livois, Histoire de la presse française,t. 1–2, Lausanne 1965; М. Leymarie, De la Belle Époque à la Grande Guerre 1893-1918. Letriomphe de la République, Paris 1999, 186–190; М. Winock, La Belle Époque La France de1900 à 1914, 316–318; Charle, Le siècle de la presse (1830–1939), Paris 2004, 102–104.

17 S. Sretenović, Francuska i Kraljevina Srba Hrvata i Slovenaca, Beograd 2008, 40.18 M. Popović-Živančević, S. Polić, „Srpsko-francuske kulturne veze i nematerijalno kulturno

nasleđe“, Očuvanje i zaštita kulturno-istorijskog nasleđa Srbije u inostranstvu III, Beograd2011, 235–246.

19 Голгота и васкрс Србије 1916—1918, Београд 1971; Г. Јакшић, Француска и Југославија упрошлости, Београд 1938, 15–16; М. Ибровац, „Српски ђаци у Француској“, Књига оФранцуској, Београд 1940, 207–214; Lj. Trgovčević, “Paris comme centre culturel del’émigration serbe pendant la Première Guerre mondiale”, у:Југословенско–француски односи:поводом 150 година од отварања првог француског конзулата у Србији, Београд 1990; А.Митровић, Србија у Првом светском рату, Београд 2004; S. Sretenović, нав. дело, 69–115.

20 Г. Јакшић, нав. дело, 10–13.

Добротворно друштво за помоћ српским избеглицама у Француској токомПрвог светског рата – Nation Serbe en France основано је фебруара 1916. годинеи окупљало је велики број угледних Француза, а главни секретари друштвабили су професори Универзитета Виктор Берар и Жан Брин (Jean Brunhes).Поред бриге о српским избеглицама, Друштво је и након рата помагало српскестуденате и ђаке.21 Поред, организовања Српског дана, штампане су и бројнекњиге на француском језику о ратним догађајима, као и о српској деци уФранцуској.22

Након Великог рата, у Краљевини Југославији политички, економски икултурни утицај Француске био је очигледан.23 Избор Француске, за земљустудија, био је изражен и у периоду између два рата, као последица поменутихполитичких и економских утицаја и веза Француске и Краљевине Срба Хрватаи Словенаца. У Србији је пријатељство две државе симболично је израженосвечаним отварањем споменика Захвалности Француској 11. новембра 1930.године.24 У Француској се пријатељство Француза и Срба, након Првог


21 С. Станојевић, Енциклопедија, III, Београд 1928, 28.22 Књиге Етјен Пора (Etienne Port) Nos enfants Serbes (Наша српска деца) и Sur la route

d’exil (На путу избеглиштва) само су примери француског интересовања за Србе уовом периоду. Т. Влачић Булић, „Српска периодика у избеглиштву у Француској 1916– 1918), у Српско-француски односи 1904–1944, Београд 2005, 263–269; А. Вујовић,Српско-француска сусретања, Београд 2011, 102.

23 Lj. Dimić, “Influences culturelle française dans le royaume de Yougoslavie”, у: Српско-француски односи 1904–1944, Београд 2005, 57–72; М. Витковић-Жикић, „Примењенауметност и српско-француски односи 1904–1944“, Српско-француски односи 1904–1944,Београд 2005, 185–187; Ј. Новаковић, „Француско симболистичко наслеђе у српскојпоезији 20. века“, у: Српско-француски односи 1904–1944, Београд 2005, 105–122; Г.Кривокапић Јовић, „Како је Француска видела Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца /Југославију: њено разумевање етничке природе југословенских народа и југословенскедржаве“, Токови историје 3/4 (2005), 269–277; S. Sretenović, нав. дело, 243–304, 419–425,461–463; S. Sretenović, “L’Action curturelle français aurprès des Serbes au sein du Royaumedes Serbes, Croates et Slovènes 1918–1929”, у: La Serbie et la France – une alliance atypique,dir. Dušan T. Bataković, Belgrade 2010, 415–448; V. Stanić, “Les thèmes culturelle français auRoyaume de Yougoslavie”, у: La Serbie et la France – une alliance atypique, dir. Dušan T.Bataković, Belgrade 2010, 449–486; A. Kadijević, “Relations des architectures française etserbe depuis la fin du XIXe siècle jusqu’à 1941”, у: La Serbie et la France – une allianceatypique, dir. Dušan T. Bataković, Belgrade 2010, 531–544; V. Lj. Cvetković, “La présenceéconomique de la France en Yougoslavie 1918–1940”, у: La Serbie et la France – une allianceatypique, dir. Dušan T. Bataković, Belgrade 2010, 557–574.

24 М. Тимотијевић, „A la France! Подизање споменика захвалности Француској набеоградском Калемегдану“, у: Српско-француски односи 1904–2004, Београд 2005, 193–218; S. Sretenović, нав. дело, 468–471.

светског рата, манифестовало на више начина, који су временом постали иоличење материјалног и нематеријалног наслеђа Србије у Француској. Пресвега, у духу савезништва и симпатија у Француској су објављиване књиге оСрбији, Југославији, француско-српским ратним операцијама, Солунскомфронту, уз вести о Краљевини Југославији у дневним и периодичнимпубликацијама.25 Такође, дошло је до неговања посебнoг поштовања личностикраљева Петра I Карађорђевића и Александра I Карађорђевића. Подизани суспоменици и давана имена улицама по српским владарима, а сведочанствосрпске материјалне културне баштине из овог периода су и гробља српскимвојницима. На Универзитету у Монпељеу у организацији Француско-југословенског друштва (Amicale Franco–Yougoslave) излазио је лист Midi–Balkans, а 1928. године изашао је и први број часописа Југославија уФранцуској, који је публиковала југословенска колонија у Француској.26

Личност краља Петра Карађорђевића, некадашњег ђака школе Сен Сир иучесника у чину капетана француске армије у Француско-пруском рату (1970–71) изузетно је поштована у француским политичким, дипломатским инаучним круговима. Још је програм краља Петра I Карађорђевића и радикалскевладе 1903. године, који је подразумевао нова уставна решења,демократизацију и административне реформе заинтересовао Француску. Кадаје Миленко Веснић, тадашњи српски посланик у Паризу 1904. године уЈелисејској палати предао писмо српског краља, француски председник ЕмилЛубе (Émile Loubet) је истакао: „Краљ Петар је превазишао сва очекивања“,образлажући да „У Европи је била бојазан, после његовог доласка на престо,за мир, како у Србији тако и на Балканском полуострву. За ових годину данаСрбија се међутим показала као елемент реда и споља и изнутра, о то језасведочила нарочито приликом последњих свечаности“.27 Као владар који јеимао потомство приказиван је и као чинилац стабилности у земљи, где сеиздигао изнад партијских борби, као и на Балкану.28 Демонстрацијазахвалности и поштовања Француске према српском владару, исказана једодељивањем медаље за учешће у Француско-пруском рату приликом


25 О текстовима и ауторима вид. више: М. Павловић, Од Есклавоније ка Југославији,Сремски Карловци - Нови Сад 1994; Исти, У двоструком огледалу француско–српскекултурне и књижевне везе, Београд 1996.

26 А. Вујовић, нав. дело, 166, 173.27 Архив Србије (у даљем тексту АС), Министарство иностраних дела (скраћено: МИД),

Политичко одељење (скраћено: ПО), 1904, К/252, ф. V, дос. IV, пов. бр. 1871, М.Веснић – Н. Пашићу, Париз 1. новембар 1904.

28 S. Sretenović, Француска и Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, Београд 2008, 39.

званичне посете краља Србије Француској новембра 1911. године. Српскаложа Уједињење, под окриљем Великог Оријента Француске, имала је посебнуулогу за време посете краља Петра Карађорђевића Француској.29 Утицајнифранцуски листови и часописи извештавали су о посети српског краља, а LeJournal des Débats објавио је 15. новембра 1911. године чланак посвећензваничној посети српског владара. Остало је записано и одушевљење наулицама Париза и узвици „Живела Србија“ и „Живео краљ“.30


Краљ Петар прима француско одликовањеза учешће у Француско-пруском рату 1870. године31

29 Српска ложа Побратим пише Великој ложи Француке у октобру 1911. године какосу у краљевој пратњи Драгомир Стефановић, активни члан ложе L’Union, секретарпредседника Владе, шеф секције за штампу и др Станоје Михаиловић чланL’Indépendante, такође задужен за штампу. Архив Југославије (скраћено AJ), Ф-100,Масонске ложе, F3-176, 18/31 октобар 1911.

30 АС, Лични фонд Милован Миловановић, ММ-31, Белешке, 17. новембар 1911; S.Sretenović, нав. дело, 61.

31 Le Petit Journal, 22 année, № 1097, 20. novembre 1911.

Култ поштовања личности краља Петра, а и касније краља АлександраКарађорђевића у Француској, највећим делом изграђен након периода ратова(1912–1918). Анри Барби, новинар и извештач из периода Балканских ратоваи касније Првог светског рата, давао је краљу Петру епитете „Свети Старац“и „легендарни краљ народа јуначког“, чиме су се стварале специфичне везеизмеђу Француске и династије Карађорђевић на једној страни и француског исрпског народа на другој страни.32 Ален де Пененрен, дописник францускоглиста L’Illustration још у време Балканских ратова сусрео се с командантомПрве армије и престолонаследником Александром Карађорђевићем.33 Канијеје Пененрен у делу 4O jours de guerre dans les Balkans. La Campagne Serbo-bulgare en juillet 1913, пружио и кратку оцену личности престолонаследника,истакавши да није само младић који је очигледно још увек у францускојјавности окарактерисан као неискусан, већ да је и „обдарен извеснимособинама, жив, окретан, интелигентан, знатно ревностан у раду и у разговорује давао знаке зрелости у суђењу, која изненађује“.34 Неговање култа личносткраља Александра I Карађорђевића у Француској започело је након атентатау Марсеју 1834. године и манифестовало се подизањем споменика и давањемназива улица.35


32 М. Радоњић, Прича о пријатељству Срба и Француза, Београд 2009, 176.33 A. de Penennrun, “Comment les Serbes ont vaincu les Bulgares”, L’Illustration, № 3674,

26 juillet 1913, 71–74.34 Српски књижевни гласник, књ. XXXI , бр. 11 и 12, 1. и 16. децембар 1913, 930.35 Вид. више: V. Pavlović, “L’attentat de Marseille 1934. La fin symbolique d’une alliance

attypique”, у: La Serbie et la France – une alliance atypique, dir. Dušan T. Bataković,Belgrade 2010, 575–595.

36 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:358453-Pariz-Secanje-na-kralja-Petra-Prvog (14.10.2012.)

Улица и спомен-плоча краљу Петру I Карађорђевићу у Паризу36

Сведочанство повезаности Француске и Србије, а пре свега неговањакулта „вечитог пријатељства“ Француза и Срба, као и поштовања династијеКарађорђевић данас су улице, тргови и споменици на територијиФранцуске. У престижном шеснаестом арондисману, у близини Булоњскешуме, налази се трг који носи име краља Александра I Карађорђевића(Squere Alexandre Ier de Yougoslavie Place de Colombie). Име краља Петраноси и једна улица – Аvenue de Pierre Ier de Serbie, у којој је код броја 41, 19.децебра 2011. године свечано инагурисана рељефна биста српскомвладару.37 На поменутом тргу подигнут је монументални спомениккраљевима Петру и Александру Карађорђевићу, који је свечано откривен19. октобра 1936. године. Споменик, изграђен од ливене бронзе, дело јеугледног француског вајара Максим Реал дел Сарт ( Maxim Réal del Sarte)и архитекте Анри Шајеа (Henri Chailloux) и представља најзначајнијематеријално сведочанство савезничких односа Србије и Француске токомПрвог светског рата.38 На чеоној страни исписан је епитаф на францускомјезику: “Aux Rois Pierre Ier de Serbie le Libérateur et Alexandre Ier deYougoslavie l’Unificateur”, док је на постаменту исписан текст телеграма,који је децембра 1915. године, регент Александар Карађорђевић послаопредседнику Француске Поенкареу (Raymond Poincaré).39

Краљевима Петру и Александру подигнут је по још један споменик уФранцуској: у Орлеану (краљу Петру) и Марсеју (краљу Александру). КраљуПетру је 1936. године постављен споменик у Орлеану, на коме пише: „Сећањена Петра I од Србије, потпоручника у Легији странаца 1870. године, пруског


37 Спомен-плочу је израдио вајар Љубиша Манчић, а натпис на спомен плочи гласи: „КраљПетар Први од Србије (1903–1921). Сенсирски ђак, демократа, пријатељ Француске,модернизатор Србије, херој ослободилац. У част стогодишњице његове посетеФранцуској (1911–2011)“, http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:358453-Pariz-Secanje-na-kralja-Petra-Prvog; http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kralj-Petar-i-Francuska.sr.html (14.10.2012.)

38 http://www.e-monumen.net/index.php?option=com_monumen&monumenTask=monumenDetails&monumenId=402&Itemid=19 (17. 10. 2012.)

39 „Краљевима Србије и Југославије Петру Ослободитељу и Александру Ујединитељу“,текст из телеграма са чеоне стране споменика: „Србије више нема али Војска јеспасена; ми смо спремни да дођемо и наставимо борбу на тлу Француске“ Узбронзани рељефни портрет краља Петра, исписано је: „Мени је част што самвојничку каријеру почео под заставом Француске“, чиме се евоцира успомена научешће краља Петра у Француско-пруском рату. С десене стране постамента пише:„Чувајте Југославију, чувајте француско-југословенско пријатељство“, последње речикоје се приписују краљу Александру. http://www.patryst.com/fr-FR/curiosities/2094-monument-au-roi-alexandre-ier-de-yougoslavie (1.10.2012.)

затвореника који се ослободио и поново заузео своје место у борби“.40 УМарсеју је 1838. године подигнут споменик A la Paix краљу Александру IКарађорђевићу и министру спољних послова Француске Лују Бартуу (LouisBarthou).41 Аутори споменика су Антоан Сарторио (Antoine Sartorio) и ГастонКастел (Gaston Castel), у сарадњи са вајарима Лујем Ботинелијем (LouisBotinelly) и Ели Жан Везиен (Élie-Jean Vézien).42 Након посете аутораКраљевини Југославији, где су додатну пронашли инспирацију, споменик језавршен 1938. године и свечано откривен 1941. године. Споменик краљуАлександру и француском министру Бартуу носи у себи снажну симболику. Уоблику је штита, кога држе два монументална стуба, испред кога су четириженске алегорије (Правда, Закон, Слобода и Рад), које држе портрете убијених.43


Свечано отварање споменика српскимвладарима у Паризу (лево) и споменик

краљу Александру Карађорђевићу ифранцуском министру Лују Бартуу у

Марсеју (десно)44

40 http://www.slobodanjovanovic.org/2011/12/27/prijateljstvo-gradeno-na-zajednickim-vrednostima/ (2.10.2012.); http://archives.orleans.fr/article.php?laref=122&titre=du-cimetiere-saint-vincent-au-parc-louis-pasteur (12.10.2012.)

41 http://www.culture.gouv.fr/public/mistral/merimee_fr?ACTION=CHERCHER&FIELD_1=REF&VALUE_1=PA13000056 (17.10.2012.)

42 http://www.culture.gouv.fr/paca/dossiers/protections/13/marseille/alexandre_1er/monum.htm (17.10.2012.)

43 http://www.culture.gouv.fr/paca/dossiers/protections/13/marseille/alexandre_1er/monum.htm (17.10.2012.)

44 http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izlozbe/internet_izlozbe/galerija_fotografija/iz_zbirke_fotografija.html;http://www.plus.randomania.fr/antoine-sartorio-sculpteur (14.10.2012.)

Када је реч и материјалној баштини Србије у Француској, треба издвојитии места сећања: српска гробља (Париз, Сент Мандрије, Вилфранш де Рурж).Француска асоцијација „Меморијал источног фронта 1916–1918“ својимучешћем на манифестацијама поред српских споменика у Француској, негујетрадицију сећања на српске савезнике у Великом рату.45 На војничком гробљуу париском предграђу Тије међу 757 једнообразних камених крстова, на којимасу исписана на француском језику имена и презимена и чин сваког српскогвојника, налази се и једна пирамида с полумесецом.46 Међу српским јунацима,на лични захтев, овде је сахрањен Есад-паша Топтани, заповедник Албаније уПрвом светском рату – велики пријатељ Срба који је убијен у атентату у Паризу.Када је реч о односу државе Србије према овом месту сећања, илустративанје податак како је тек 2011. године први пут један председник Србије посетиоТије и одао пошту српским ратницима.47 У Лиону такође постоји гробницасрпских војника, који су преминули у току Првог светског рата. На гробљуСан Жени Левал сахрањено је 68 српских ратника, који су били у Лиону налечењу.48 На полуострву преко пута Тулона, на југу Француске, на војномгробљу града Сен Мандрије су пред крај Првог светског рата сахрањена 22српска војника.49 Поменути српски војници су француским бродовима саСолунског ратишта превожени на лечење у Сен Мандрије, где су преминулиу току 1917. и 1919. године. Да су на овом гробљу, заједно са француским,италијанским и руским војницима сахрањени и српски војници, за српскуисторијографију и државу било је непознато до 2005. године. Ово отварапотребу стручног и детаљног прикупљања података о материјалном инематеријалном културно-историјском наслеђу Србије у иностранству.

У главном граду Француске, поред споменика Карађорђевићима, у знакпријатељства Француза и Срба, једна улица у близини Марсових поља,носи име српског главног града – Београда. Париска Република Монмартр


45 http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pomen-soluncima-u-Parizu.lt.html (13.10.2012.)46 Д. Шаренац, „Српско војничко гробље у Тијеу код Париза. Пијетет и југословенско-

француски односи 1918–19140“, у: Друга међународна научка конференција Очувањеи заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству, (зборниксажетака), Београд 2010, 84.

47 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/872302/Partnerstvo+Beograda+i+Pariza.html; http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Francuska/Vesti/63958/Francuz-sa-srpskim-srcem (11.10.2012.)

48 Исто.49 http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t3090.lt.html; http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-

javnosti-18-11-2007/zaboravljeni-grobovi-u-tudjini (16.10.2012.)

и београдска боемска четврт Скадарлија потписале су 10. децембра 2011.године Повељу о братимљењу, којом су се обавезале на високо међусобноуважавање и раде на обостраној промоцији.50 На зиду ресторана BonneFranquette откривена је плоча са текстом Повеље, која би требала да„допринесе активирању културне и туристичке сарадње и даљем јачањувеза између Београда и Париза, као и веза између Србије и Француске“.51

Поред наведеног и у другим градовима Француске постоје тргови, улице изграде које носе имена Србије, Срба, Београда, српских владара.

Посебно значајно српско културно наслеђе ван Србије представљају делаСрба настала на француском језику или уметнички предмети и слике српскихуметника, као и текстови на француском језику српских књижевника, који суживели или живе у Паризу и другим градовима Француске. Писци: ВладаЗоранович алијас Владислав Николић, Љубомир Мицић, Негован Рајић,Владан Радоман, Милена Ноковић, Иванка Микић-Далмас, Милан Ратковићпишу на француском језику и својим делима прикључују се генерацијамасрпских интелектуалаца, које су оставиле трага и у француској култури инауци. Наведеном треба додати и бројну колонију српских сликара у Паризу,која је кренула стопама Ђоке Јовановића и Надежде Петровић. Нека однајбољих дела створили су у Паризу: Дадо Ђурић, Јагода Бујић, ФилоФилиповић, Младен Шобајић, Љуба Поповић, Владимир Валичковић, МићаПоповић, Милорад Бата Михаиловић и други.52


45 http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pomen-soluncima-u-Parizu.lt.html (13.10.2012.)46 Д. Шаренац, „Српско војничко гробље у Тијеу код Париза. Пијетет и југословенско-

француски односи 1918–19140“, у: Друга међународна научка конференција Очувањеи заштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству, (зборниксажетака), Београд 2010, 84.

47 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/872302/Partnerstvo+Beograda+i+Pariza.html; http://www.vesti-online.com/Dijaspora/drzava/Francuska/Vesti/63958/Francuz-sa-srpskim-srcem (11.10.2012.)

48 Исто.49 http://www.politika.rs/rubrike/Svet/t3090.lt.html; http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-

javnosti-18-11-2007/zaboravljeni-grobovi-u-tudjini (16.10.2012.)50 http://www.srbiufrancuskoj.fr/vesti-iz-francuske/cid105-1233/monmartr-skadarkija-

boemsko-pobratimstvo (14.10.2012.)51 http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:357131-Zvuci-Beograda-u-srcu-Pariza

(14.10.2012.)52 А. Вујовић, нав. дело, 208.

Специфичан симбол Србије и Срба у Француској јесте зграда резиденцијеамбасадора Републике Србије – L’Hôtel de la Trémoille (Boulevard Delessert №1). Смештена у елитном 16. арондисману у близини Трокадера, вила је грађеназа војводу од Тремуаје (Le duc de la Trémoille) по замислима архитекте ПолаЕрнеста Сансоа (Paul-Ernest Sanson) у периоду од 1912. до 1920. године, аградњу је затим наставио и његов син.53 Здање је 1936. године посталорезиденција амбасадора тада Краљевине Југославије, а први амабасадор којије живео у вили био је Божидар Пурић. У последњих неколико година једнаод најлепших зграда „Belle Époque“ – резиденција српског амбасадораотворена је за посете у периоду Дана европске баштине.54 Зграда је на листибаштине Париза, а због унутрашње декорације има и назив „мали српскиГугенхајм“. У улазном холу резиденције налази се таписерија из 18. века самитском сценом из 453. године пре нове ере. Трпезарију резиденције, којукраси рељеф са сценама из лова у липовом дрвету са позлатом, декорисао јефламански мајстор Жил-Мари Опенор (Guiles Michel Oppenord) који је урадиорељеф са сценама из лова у липовом дрвету са позлатом. Издвајају се идекорације салона, а посебно уметничке алегорије изнад врата. Hôtel de laTrémoille опремљен је оргиналним намештајем у стилу Луја XV и Луја XVI,позлаћеним оквирима огледала и порцеланским предметима.55 Резиденцијукрасе и слике српских уметника, од којих је већина стварала или ствара уФранцуској.

Од изузетног значаја за положај културно-историјског наслеђа Србије уиностранству, односно на овом примеру у Француској, јесте анализа односадржаве и дијаспоре према материјалном и нематеријалном наслеђу.Министарсво културе Републике Србије стара се о подстицању културног иуметничког стваралаштва и очување културног и историјског наслеђа Србије.Канцеларија Владе Републике Србије за сарадњу са дијспором и Србима урегиону предвиђено је да такође у оквиру својих надлежности брине о очувању


53 Сансон је био познати архитекта париске аристократије и крупне буржоазије. Био јепрепознатљив по елегантном класичном стилу, удобном и модерном у исто време.Био је и носилац Легије части (1911). О Сансоновом стваралаштву и здању вид: M-L. Leconte, Le Guide du Promeneur. 16e arrondissement, Parigramme, 276; http://www.culture.fr/recherche/?typeSearch=collection&SearchableText=Sanson%20Paul%20Ernest&portal_type=CLT_Site_Note; http://www.flickr.com/photos/ruamps/5413148127/ (05.10.2012.)

54 http://www.amb-serbie.fr/?lang=srp, http://dl.dropbox.com/u/70494938/Residence.pdf(05.10.2012.)

55 http://dl.dropbox.com/u/70494938/Residence.pdf ; http://www.slavika.com/spip.php?article808 (12.10.2012.)

идентитета и баштине Срба у расејању.56 Српска држава, поред амбасадеРепублике Србије, делује и преко Српског културног центра у Паризу,основаног 1973. године с циљем да буде место окупљања Срба и Француза ицентар промоције српске културе. Српски културни центар у Паризуучествовао је и учествује у разним манифестацијама (Ноћ музеја, Дан музикеитд).57 Организовање часова српског језика, такође је једна од активностиЦента. Организована је допунска школа на српском језику за децу у оквиру 12школа у Паризу, као и неколико у унутрашњости Француске.58 Изучавањесрпског језика и културе изузетно је важно у циљу очувања српског идентитета,као и очувања српске културно-историјске баштине у Француској. Очигледноје ако се посматра делатност центра у протеклом периоду, да је пролазио крозпериоде активне и пасивне културне активности, услед несистематког истихијског приступа организовању његових активности.

Српску дијапору у Француској данас чини слојевито друштвохетерогено по образовању и годинама проведеним у Француској.59 Наведенаразноликост српске дијаспоре у Француској узрокује и широк спектарактивности: клубови, удружења, културно-уметничка друштва, која сувећином орјентисана ка очувању колективног идентитета. Српска цркава,односно епархија Западноевропска у оквиру православног храма СветиСава, доприноси очувању свести о заједничком српском идентитету. Српскадијаспора у Француској институционално делује преко Скупштине СрпскеДијаспоре у Француској формиране 2002. године.60 Пословник СкупштинеСрба у Француској за париски регион има предвиђене сталне одборе одкојих су за нашу тему значајни Одбор за образовање и културу, Пододборза музеје и институт у оснивању и Одбор за очување српских гробаља.61


56 Закон о култури, Службени гласник РС, бр. 71/9.57 http://www.ccserbie.com/qui-sommes-nous.html (01.10.2012.)58 http://www.srbiufrancuskoj.fr/content/cid150/dopunska-skola-na-srpskom-jeziku;

http://www.ccserbie.com/cours-de-langue-serbe.html (02.10.2012.)59 Први талас досељавања у Француску започео је у другој половини 19. века, а чинили

су га мајстори на железници и опанчари. Нови талас пристигао је у Француску 60-тих година 20. века, тада је поред радника у париској индустрији моде – кројача,пристигао и један број архитеката. Уметници су у овом периоду били настањениизмеђу Фрнацуске и Србије, а не треба заборавити и да је у Француској након Другогсветског рата живео и део српске емиграције. Трећи талас од 90-тих година 20. векадовео је у Француску високообразоване Србе.

60 http://www.srbiufrancuskoj.fr/content/cid82/osnivanje-skupstine (02.10.2012.)61 Пословник Скупштине Срба у Француској, http://www.radioomnibus.net/dijaspora/

poslovnik_10.html (02.10.2012)

За анализу односа државе и дијаспоре према култруно-историјскомнаслеђу Србије у иностранству корисно је прегледати поред штампе исадржаје који су доступни на Интернету. Сајт Српска дијаспора у оквирусвојих активности садржи посебан део посвећен Француској. Политичке,економске и културне вести из Француске и Србије, као подсећање насрпске и француске везе налазе се међу информацијама сајта за период од2001. до 2010. године.62 Српска дијаспора у Француској активна је укултурном животу Француске и у обележавању српских државних иверских празника, као и сећања на француско-српске културне везе. ДаниСветосавља, Светосавски бал, Дани поезије су редовне манифестације којеорганизује Скупштине Срба Француске.63 Позоришна трупа “La compagniede la Pleiade”, основана 2004. године изводи само један српски комад – „Бојна Косову“, који има дубоког корена у српској култури и традицији.64

Истовремено, Скупштина српске дијаспоре у Француској донирала је 25експоната за оснивање Музеја имиграната Француске (Cité national del’histoire de l’immigration) у Паризу.65 Српска дијасора у Француској,окупљена око групе младих интелектуалаца на челу са професором музикеПетаром Гојковићем, 2009. године основала је асоцијацију Балкан Омнибус.Њихов циљ је да кроз кроз музику, театар, филм, књижевност и осталекултурне садржаје сачувају језик и подсете на историјске чињенице коједају препознатљив печат српској нацији и култури.66

Један од примера сарадње државе и дијаспоре на заштити и очувањукултурно-историјског наслеђа и његове афирмације јесте додељивањеОрдена српске заставе трећег степена историчару Жан Пјер Вернеју (Jean-Pierre Verney).67 Орден српске заставе јесте одликовање Републике Србије,које се указом Председника Републике Србије додељује за нарочите заслуге


62 http://www.srpskadijaspora.info/arhiva.asp?kat=Francuska (02.10.2012)63 http://www.srbiufrancuskoj.fr/content/cid82/osnivanje-skupstine (12.10.2012.)64 Групу чини 50 већином професионалних глумаца, од којих је четворо глумаца српског

порекла. http://www.srbiufrancuskoj.fr/kultura/cid118-261/pozorisna-trupa-la-compagnie-de-la-pleiade-boj-na-kosovu (12.10.2012.)

65 http://www.srbiufrancuskoj.fr/foto/cid121/index/ (12.10.21012.)66 http://www.srbiufrancuskoj.fr/kultura/cid118-262/asocijacija-za-konsalting-i-produkciju-

balkan-omnibus (12.10.21012.)67 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/331393/Nikolic-odlikovao-Sojgua-i-Verneju;

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/258026/Francuski-istoricar-odlikovan-Ordenom-srpske-zastave (01.10.2012.)

у развијању међународних односа између Републике Србије и другихдржава, односно међународних организација и има три степена.68 Жан ПјерВернеј се истакао у неговању традиција Првог светског рата и сећању наослободилачке ратове Србије 1912–1918. године. Као извршни директорВојног музеја Великог рата у граду Мо (Musée de la Grande Guerre deMeaux), од 2005. године утицао је на представљање учешћа Србије у Првомсветском рату.69 У саопштењу за јавност из Председништва Србије поводомдоделе Ордена, наглашено је: „У својству личног секретара тадашњегпредседника Републике Жака Ширака (Jacques Chirac) и функционераМинистарства одбране Француске, улагао је велике напоре да се Србијаприкаже у позитивном светлу, истицао и бранио старо пријатељство измеђусрпског и француског народа. У више наврата је био заслужан и лично даовелики допринос богаћењу фондова историјских музеја у Србији и уФранцуској, као и промоцији Србије приликом манифестација и изложбикоје су се бавиле Првим светским ратом“.70 Вернеј је поред наведеногуступио Српској кући на Крфу неколико вредних екпоната из своје приватнезбирке.71 Додељивање Ордена српске заставе француском историчару, напредлог Матице исељеника Србије, сведочи и о постојању свести српскедијаспоре о потреби очувања пријатељских веза са Француском и потребизаштите културно-историјског наслеђа Србије.

Кључна мисао за културно-историјско наслеђе Србије у Француској јесте„вечито пријатељство“. Показало се да је неговање сећања на српску историјуи традицију, исказано у виду материјалног и нематеријалног културногнаслеђа, повезано са неговањем дуготрајних односа сарадње између народа идржава. Идеја о „вечитом пријатељству“ преживела је више искушења током20. века, што предстваља особени елемент српског културног наслеђа. Какосрпска дијаспора у Француској осећа потребу за очувањем традиције икултурне баштине српског народа, отварају се велике могућности да културно-историјско наслеђе Србије у Француској буде на задовољавајући начин очуванои афирмисано. Све поменуто указује на неопходност чврсте повезаности ичестих контаката између институција Министарства културе и Канцеларије задијаспору, као и усклађивања њихових планова и активности са


68 Закон о одликовањима Републике Србије, Службени гласник РС, бр. 88/09, 36/10.69 О поменутом музеју вид: http://www.museedelagrandeguerre.eu/ (01.10.2012.)70 http://www.predsednik.rs/sh/node/126 (01.10.2012)71 http://www.amb-serbie.fr/index.php?page=news&lang=srp&subaction=showfull&id=

1349272648&archive=&start_from=&ucat=1& (05.10.2012.)

Министарством спољних послова и Министарством науке, образовања итехнолошког развоја Републике Србије. Српски културни центар у Паризујесте место које има изузетан потенцијал да интегрише све активности уостваривању заједничког циља – очувања и презентације културно-историјскогнаслеђа Србије у Француској. Песма у прози Питање Исидоре Секулић,написана 1913. године у време Другог балканског рата, која алудира на „олтарсебичне отаџбине“, односно на заборав херојских дела након смрти актераисторије и данас опомиње на потребу неговања културе сећања.72 Стога,очување и заштита културне баштине Србије јесте и потребно је да будеприоритетна активност култруне политике државе.

Aleksandra Kolaković

CULTURAL AND HISTORICAL HERITAGEOF SERBIA IN FRANCE

The long tradition of political, economic and cultural ties between Serbia and France,impacted on creation material cultural non-material cultural heritage. Education ofSerbian students and pupils in France during the 19th and 20th century, the figures ofkings Peter and Alexander Karadjordjevic, as well as the establishment of alliedrelations in the First World War, have influenced on formation of cultural and historicalheritage of Serbia in France. Graveyard from the First and Second World War,monuments of the Serbian rulers and street names as the material heritage andintellectual and creations of Serbian intellectuals and artists, as non-material heritage,represent a significant Serbian heritage outside the borders of the state. This culturalheritage is deeply woven into the Serbian identity. This paper aims to present existenceand position of the cultural and historical heritage of Serbia in France. In addition toabove mentioned, the paper discusses the relations of Serbia, Serbs and Serbiandiaspora with the cultural and historical heritage in France, as well as possibility offurther affirmation.


72 И. Секулић, Сапутници, Приповетке I, „Питање“, Нови Сад 2001, 132–134.

Prof. dr Suzana POLIĆ RADOVANOVIĆ1

HERMENEUTIČKI POGLED NA MUZEJ IDENTITETAKAO HERITOLOŠKO SREDSTVO

ZA ZAŠTITU SRPSKOG KULTURNOG NASLEĐA U INOSTRANSTVU

Apstrakt: Muzeji zasnovani na objektima i predmetima koji čine materijalni ilivirtuelni izraz identiteta stvaraoca, grupe ili nacionalnog kolektiviteta,predstavljaju jednu od novih muzeoloških formi. Neophodno je da nove modelemuzeja koje stvaraju umetnici poput Emira Kusturice ili Nobelovca OrhanaPamuka, savremena muzeologija hermeneutički diferencira u odnosu naarhitektonske poduhvate u regionu, čiji je cilj naknadno menjanje istorijskihčinjenica. U ovom radu ispituje se mogućnost da muzej identiteta kao nova forma,bude model za očuvanje srpskog kulturnog nasleđa u inostranstvu.

Ključne reči: muzej identiteta, hermeneutički pogled, kulturno nasleđe uinostranstvu

Uvod

Heritološka sredstva predstavljaju metode i modele zaštite nasleđa, kreiranespecifično, u skladu sa značajem i ciljevima zaštite visokih kulturnih vrednosti. Odsvog naučnog konstituisanja tokom poslednjih decenija 20. veka, heritologija sedinamično razvija, u skladu sa promenama koje se događaju u globalnom okruženju,ali i sa razvojem novih tehnologija i posebno, novih ideja o zaštiti nasleđa, koje ovuoblast uvode u veoma interesantno polje neočekivanih stvaralačkih dometa, kakveneosporno predstavljaju muzeji identiteta. Nasuprot ovim kreativnim idejama o zaštitinasleđa, tokom poslednje decenije, nastaju, takođe sasvim neočekivano, pojavekreiranja svedočanstava istorije, tamo gde ih nauka nikada nije potvrdila, barem neu vidu koji se nastoji prezentovati javnosti.


1 Centralni institut za konzervaciju, Terazije 26 Beograd.

Ove nove pojave u zaštiti nasleđa, kao oblasti koja veoma dugo nije imalanikakve kreativne domete, podrazumevaju sofisticiran odnos prema tradiciji, a uodsustvu znanja i kreativnih dometa unose i mnoge vrednosne i druge zabune,što zahteva razjašnjenje i razumevanje situacije u zaštiti nasleđa, koja zatiče, nesamo profesionalce, već i publiku i najširu javnost, kojoj je prezentacija nasleđai namenjena. Zbog toga, na samom početku ovog rada treba diferenciratipostojeće pristupe nasleđu radi razumevanja heritološkog pogleda na fenomenekoji će biti obrađeni. U tom smislu, u odnosu prema nasleđu, načelno možemonapraviti podele na tri nivoa razumevanja:

• Laičko razumevanje - postojeća, ali sasvim nesistematizovana svest osvedočanstvu istorije, umetnosti i nauke, kao osnovama identiteta pojedinca,kolektiviteta i naroda;

• Profesionalno razumevanje - sistematizovano i organizovano znanjeistoričara, teoretičara i kritičara, kao i svest koju poseduju stvaraoci i njihovapublika;

• Naučno razumevanje - sasvim sistematizovano i organizovano teorijskoznanje i svest u smislu heritologije kao nauke koja ima empirijski karakter(u okviru nekih od posebnih i pojedinačnih nauka koje imaju empirijskumetodologiju, kao što su to fizička hemija, tehnologija materijala,mikrobiologija, ali i sociologija, ekonomija, politikologija, anropoligija-etnologija) i sa druge strane, kao posebna, specifična nauka koja posedujesopstvenu, specifičnu multidisciplinarnu naučnu metodologiju.

Imajući u vidu da se tema heritologije odnosi na celokupno ljudsko iskustvo,koje je u različitim domenima ostavilo vrlo specifične tragove, savremena zaštitanasleđa, u podjednakoj meri je pod imperativom usmeravanja pažnje kanajstarijim tragovima ljudskog delovanja, kao i ka budućnosti i novimtehnologijama. Zbog vremenskog dijapazona i širine fenomena koje razmatra,te složenosti objekata istraživanja, može se bezrezervno potvrditi, da heritologijadanas predstavlja jednu od najkompleksnijih nauka.2

Gledajući po vertikali, može se reći da heritologija predstavlja sistemskojedinstvo više fenomena koji pripadaju oblastima istorije, arheologije i teorijeumetnosti, zatim istorije i filozofije nauke, kao i metafizike lepog i gnoseologijeopažanja u kontekstu tehnologije materijala, što u najširem određenjupodrazumeva specifičnu harmoniju umetnosti, nauke, tehnike i filozofije. Otudaje za razumevanje heritoloških fenomena, osim uvida u navedene oblasti,


2 Polić-Radovanović et al., 2010.

neophodno poznavanje suštine multidisciplinarnosti, poliperspektivnosti iharmonijsko-kontrapunktalnog kretanja u sferama umetnosti i znanja, kao i opštehermeneutičke teorije koja reflektuje uslove i domete razumevanja, korišćenjemsloženijih diskurzivnih kontekstualizacija. Jednom rečju, svaki predmet i objekatzaštite nasleđa, predstavlja svet za sebe kojem treba promisliti i projektovati svenavedene aspekte istraživanja.

Muzeji identiteta

Dve značajne ličnosti svetske savremene umetničke scene, koje seprofesionalno ne bave zaštitom nasleđa u njenom klasičnom vidu, odlučile su seda naprave sopstvene muzeje, zaobilazeći istorijsko-umetničku logiku formiranjakolekcija, kreirajući muzeje kao žive i zanimljive svetove koji nikada pre njihnisu materijalizovani. Nobelovac Orhan Pamuk i reditelj, muzičar i pisac, EmirKusturica, stvaranjem svojih muzeja identiteta, potvrđuju potrebu savremenogčoveka za muzealizacijom sećanja, koja se iz klasičnog istorijskog, premešta uimaginativno istorijski kulturni prostor, najprimereniji za potrebu preispitivanjai potvrđivanja sopstvene filozofije života.

Pamukov Muzej nevinosti nastao na osnovu istoimene knjige3, evocirauspomene na život u Istambulu sedamdesetih godina, u vremenu u kojem sedogađa i radnja njegovog romana. Autentičnost eksponata u ovom slučajuzamenjena je autentičnošću atmosfere, što potpuno izmiče klasičnomrazumevanju muzeja i uloge muzeja u savremenom društvu. Susret književnostii muzeologije, iniciran književnom fikcijom, otuda zahteva novo definisanje inove uslove za definisanje uloge muzeja identiteta. Pamuk nam pokazuje da seidentitet gradi, koliko na osnovama realnih istorijskih tragova, toliko i naosnovama sopstvene imaginacije. Neodričući se istorijskog realiteta, pisac u stvariiskazuje stav da je svet imaginacije neretko realniji od takozvanog realnog svetai vremena u kojem živimo. Tako jedan muzeološki projekat postaje istorijski tragza buduće vreme u kojem očigledno fikcija i stvarnost neće imati iste odnose kaopre ovog umetničkog čina, a muzej 21. veka, postaje reminiscencija na epohurenesanse, u kojoj su imaginarno i realno stajali u potpuno drugačijem odnosunego u svim epohama kasnije4.


3 Pamuk, 2009.

4 Culianu, 1984.

I Marsel Prust5 potvrđuje nam da „to, što mi nazivamo rеalnošću, jesteodređena veza između osećanja i uspomena, koji nas okružuju istovremeno, i taveza ne pretpostavlja mogućnosti nekakvog jednostavnog kinematografskogviđenja, tim više udaljenog od istine što se podrazumeva, kao da je onaograničena jednom realnošću, veza neponovljiva, i pisac je obavezan da je nađe,da bi za navek svezao jednom frazom dva predela. Može se uvoditi jedan zadrugim beskonačni niz predmeta, koji figuriraju na opisanom mestu, ali će opispostati verodostojan samo onda kada pisac odredi dva predmeta, ustanovi njihovuvezu, u umetnosti, sličnu u ponečemu sa povezanošću sa zakonom otpora, i nađeje u vitalnom spletu prefinjenog stila; kada, slično životu, on uporedi svojstvo,zajedničko za dva osećaja i oslobodi njihovu jedinstvenu suštinu, povezujućijedno i drugo, da bi ih sačuvao od nestalnosti vremena – u metafori” .

Osećanje vrednosti renesansog pristupa nesumnjivo je prisutno i ugraditeljsko-ekološko-umetničko-filozofskim projektima Emira Kusturice, kojisvoj identitet, filozofiju života i odnos prema nasleđu ispituje i potvrđuje gradećisvoje muzeje identiteta, jedan u Drvengradu6 na Mećavniku, a drugi uAndrićgradu7 u Višegradu. Dva muzeja na otvorenom, imaju sasvim drugačijekoncepte koji govore o varijacijama heritološkog izraza u gradnji muzejaidentiteta. Ako u prvom projektu, Kusturica uspostavlja horizontalni tok krozvreme sopstvene istorije kao pojedinca, u drugom projektu, reč je o uspostavljanjuduhovne vertikale stvaralačkog identiteta.

U Andrićgradu, Kusturica realizuje ideju prohodnosti kroz vreme u procesusimboličkog dijaloga tri značajne stvaralačke ličnosti ponikle na tlu Bosne iHercegovine. Reč je o velikom veziru Otomanskog carstva - Mehmed PašiSokoloviću, zatim o književniku i Nobelovcu Ivi Andriću, i na kraju o samomautoru, koji u svom vremenu zatvara jedan identitetski krug vezan za mestoznačajno po nematerijalnim, duhovnim silama koje su tako snažno inspirisalesve tri stvaralačke ličnosti, a da to do danas nije imalo svoju materijalnu sintezu.

Materijalizujući imaginativni kvalitet Andrićeve proze, Kusturica njegovimjunacima stvara jedan novi simbolički prostor, zaista stvarniji od stvarnosti jedneoskudne palančke vizuelnosti u kojoj je Višegrad bio zarobljen uprkos činjenicida je reč o gradu sagrađenom na mestu nestvarne lepote Drine i uzvišene lepote


5 Proust, 1927.

6 Kusturica je dobitnik evropske nagrade za arhitekturu Filip Rotije 2005. godine za projekatDrvengrada.

7 Izgradnja grada će biti završena 2014. godine.

graditeljskog nadahnuća koje danas predstavlja svetsko kulturno dobro. Zidanjenovog grada koji realno nikada nije materijalno postojao na tom mestu, Kusturicaoslobađa njegovo postojanje, primenjujući inverzni postupak oslobađanjaidentiteta: tri lične istorije velikih stvaralačkih figura, kao tri stuba na kojima seobnavlja identitet jednog naroda, ugrožen ratovima, globalizacijom iautodestrukcijom. Misija i funkcija koju muzej treba da ima time je ispunjena nanajbolji način.

Materijal od kojeg je izgrađen Andrićgrad, nosi snažno simboličko dejstvo,a heritološki ima takođe značajnu vrednost. Reč je o kamenu koji potiče sanapuštenih lokaliteta, odnosno različitih mesta memorije - individualnih istorijaporodica čiji su domovi opusteli. Dislociranjem i ugrađivanjem na mestu snažnesimboličke energije, s pogledom na most izuzetne lepote i značaja, ovi materijalisvojom patinom, deformisanošću i razlikom, govore o istoriji koja je postojalaili mogla postojati u vremenu i prostoru u kojem Andrić doživljava govor materije


Muzeji identiteta Orhana Pamuka i Emira Kusturice

i oblika: „A most je i dalje stajao, onakav kakav je oduvek bio, sa svojom večitommladošću savršene zamisli i dobrih i velikih ljudskih dela koja ne znaju šta jestarenje ni promena, i koja, bar tako izgleda, ne dele sudbinu prolaznih stvariovoga sveta.“8

Iz perspektive čoveka 21. veka, graditeljski poduhvati koji obeležavajuneveliki prostor između višegradskog mosta i Andrićgrada, u rasponu od nekolikovekova, pokazuju atipične pristupe samosvojnih ličnosti, koje su širinom vizijeprevazišle granice svojih sredina. Istorija potvrđuje da procesi subjektivacije,očigledno nikada nisu bili jednostavni.

U skladu sa simboličkom geografijom prosvetiteljstva, otomanski način životabivao je izložen žestokoj kritici evropskih vladara, poput Katarine II, koja jegovorila o hedonizmu otomanskih sultana među zidovima seraja, te njihovojinfantilnosti kao posledici ugodnog života9. Nasuprot tome, Mehmed PašaSokolović, uz sve specifikume svog vremena, položaja i života, ne zaboravljasvoje poreklo, iz kojeg je nasilno izmešten, te na prostorima Bosne i Hercegovinei Srbije, ostavlja graditeljsko nasleđe stupajući u dodir sa izvornom tačkom svogasopstva. Prenoseći to snažno osećanje u svoju zadužbinsku misiju, između ostalogostavlja most na Drini, kao delo koje nekoliko vekova kasnije postaje dobrosvetske baštine, zaštićeno na listi UNESCO.


8 Iz romana „Na Drini Ćuprija“.

9 Записи графа Сегюра о пребывании его в Посии в царствование Екатерины I I (1785-1789).

Andrićgrad u projektu Emira Kusturice i spomenik Nobelovcu Ivi Andriću

Dvadeseti vek donosi istom prostoru i istom delu, dramatične okolnosti u kojima,vizionar svog vremena, književnik Ivo Andrić, prepoznaje potrebu nadgradnje uočuvanju vrednosti vezirovog nasleđa. Prolazeći kroz sopstveni processubjektivacije, romanom Na Drini ćuprija, Andrić stvara novo delo o mostu uprostoru višegradske kasabe, koje međunarodna javnost nagrađuje Nobelovomnagradom. Na kraju, kreirajući koncept Andrićgrada, na prostoru visokihmeđunacionalnih tenzija posle ratnih strahota u Bosni i Hercegovini, krajemdvadesetog veka, osporavan i ometan nerazumevanjima različitih provenijencija,Emir Kusturica potvrđuje sopstveni proces subjektivacije, na način koji ima identičnuesenciju kvaliteta visoke svesti o nasleđu, koju su nosili Mehmed Paša Sokolović iIvo Andrić – istovremeno i kvaliteta susreta sa sopstvom, koje, čuvanjem nasleđa iidentiteta, ispunjava najviši moralni i etički princip.

Muzej identitetskog nesporazuma

Skopje 2014., naziv je projekta koji finansira Vlada Republike Makedonije10,sa ciljem da socrealističku atmosferu grada, nastalu nakon zemljotresa 1963.godine, supstituiše takozvanom klasičnom atmosferom, koja, kako smatrajuautori ovog koncepta, realnije odražava istoriju makedonskog naroda. Izgradnjamuzeja i vladinih zgrada, te postavljanje spomenika značajnim ličnostimamakedonske istorije, (oko 20 zdanja i preko 40 spomenika ) ima za funkciju dauspešno vrati narodu identitet koji je izgubljen u vremenu i prostoru komunizmanekadašnje države SFRJ.

Heritološki pogled na grad u kojem metodologijom fast-food kulture, nastajenešto što podeseća na Diznilend, govori da je na delu nesumnjivo ideološka idnevnopolitička instrumentalizacija javnog prostora11, kao posledica dubokeidentitetske frustracije u zemlji koja se našla zaglavljena u istorijskom raskoraku.Tragičnije od same atmosfere u ovom instant muzeju izgubljenih nada, deluječinjenica da je ogromna finansijska sredstva u ovaj tragičan nesporazum savremenom, uložio jedan veoma siromašan narod. Poput čoveka koji dajeposlednje što ima pokušavajući da preko noći postane neko drugi, tako i Skopjeu zamahu izgradnje preživljava tragediju urbanog pada kojeg se stide njegovigrađani koji iole razumeju uslovljenosti odnosa prostora i vremena:

„....Tek kad fizički zakoračite u taj prostor prepun statua, mostova koji nikudane vode, brodova porinutih u reku koji nikuda ne plove, zgrada koje su poput


10 Projekat započet 2010 i traje do 2014.

11 Polić-Radovanović, 2010.

filmskih kulisa široke samo dva metra, baroknih fasada zalepljenih na modernezgrade, tek tada čovek zaista shvati da je svedok jednog užasnog istorijskograzdoblja.... Za mene je Skopje 2014 materijalizovana psihijatrijska dijagnoza.Ali dijagnoza dolazi na kraju bolesti, a bolest je ono što treba lečiti ilitumačiti....“12 - reči su Tamare Čausidis.

Istini za volju, na kraju treba reći da je reč o balkanskoj priči na prostoru kojije i u drugim državama prepun tragičnih svedočanstava identitetskihnesporazuma, pokušaja da se prevaziđu osećanja niže vrednosti i uverđenostiživotom, ali, nigde kao u Skoplju, ovakvi nesporazumi nisu dobili obeležjedržavne politike i nigde na taj način nisu obezvredili potencijal za razvoj novihprostornosti u skladu sa vremenom. Umesto buđenja poetike prostora, probuđenoje tragično biće događajnosti, potvrđujući neuhvatljivu tragičnu dijalektikuizmeđu istorijskog i pojedinačnog sukoba, istorijskog i pojedinačnog razvoja.


12 http://danas.net.hr/svijet/intervju-s-tamarom-causidis-za-mene-je-skopje-2014-materijalizirana-psihijatrijska-dijagnoza.

Skopje 2014 – projekat kao drama identiteta

Zaključak

Odnos između laičkog, profesionalnog i naučnog razumevanja zaštite nasleđaveoma je delikatan i zahteva sistemsko usmeravanje u svakom društvu. Zadatakheritologije je da istraži najbolje modele za razumevanje problema budućnostiljudskog iskustva, kako ne bi došlo do tragičnih posledica po identitet naroda,koji čini osnovu za svaki dalji razvoj. Za očuvanje naših spomenika kulture uinostranstvu, kao i za realizovanje novih modela muzeja identiteta, neophodnoje kompleksno znanje, uz umetničku i naučnu kreativnost. Samo na taj način,fenomen visoke svesti u očuvanju nacionalne baštine, može biti prenet sageneracije na generaciju, ostavljajući značajne tragove za budućnost.

Zahvalnost

Ovo istraživanje obavljeno je zahvaljuući podršci Ministarstva kulture iinformisanja, kao i Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije u okviruprojekta TR-34028.

Literatura

1. Culianu I.P., Eros et magie à la Renaissance. 1484, Flammarion, Paris 1984.2. Pamuk O., The museum of Innocence, Hardback&Paperback, England,

2009.3. Polić-Radovanović S. Filozofija prostora i umetnost u degradiranom urbanom

okruženju, Zbornik radova Međunarodne konferencije „Degradirani prostor& ekoremedijacija“, Fakultet za primenjenu ekologiju, Beograd, 2010, str.475-485

4. Polic-Radovanović S., Ristic S., Jegdic B., Nikolic Z., Metodološki i tehničkiaspekti primene novih tehnika u zaštiti kulturne baštine, Institut “Goša” :Centralni institut za konzervaciju, Beograd, 2010

5. Proust M., Le Temps retrouvé, NRF, Paris, 1927.6. http://www.andricgrad.com/ 7. http://en.eikipedia.org/wiki/Skopje_2014.

Prof. Suzana Polić Radovanović

HEREMNEUTIC VIEW AT THE MUSEUM OF IDENTITY AS HERITOLOGY TOOL FOR PROTECTION OF SERBIAN

CULTURAL HERITAGE IN ABROADAbstract: Museums which based to structures and objects that are virtual orphysical expression of the identity of the creator, group or ethnic group, are oneform of the new museum. It is essential that the new models for the museum viewcreated by artists such as Emir Kusturica and Nobel laureate Orhan Pamuk,contemporary museology hermeneutical differentiated with architectural venturesin the region, Which aim of subsequent alteration of historical facts. This paperexamines the museum of identity as a new form , and model for preserving theabroad Serbian cultural heritage.

Keywords: Museum of identity, the hermeneutic view, cultural heritage abroad.


Dr Ljiljana NIKŠIĆ1

KULTURNA DIPLOMATIJA U FUNKCIJI OČUVANJAKULTURNOG NASLEĐA

Apstrakt: Potrebe Srbije za aktivnom kulturnom diplomatijom u inostranstvu suznačajne, najpre radi intenziviranja aktivnosti na promeni negativnog imidža kojise, u jednom delu svetske javnosti, i dalje plasira o Srbima, zatim, posebno zbogčinjenice što ima skoro pola stanovnika izvan Matice, 5 100 000 Srba u rasejanjuu oko 100 zemalja na Planeti, 1137 srpskih udruženja na svim kontinentima. Ususret obeležavanju 100 godina od Prvog svetskog rata Srbija ima potrebu daintenzivira aktivnosti na zaštiti 572 registrovana srpska vojna memorijala iz I i IIsvetskog rata u 40 zemalja sveta pošto je, za civilizacijske vrednosti slobode imira čovečanstva, srpski narod u I svetskom ratu dao nemerljive žrtve 1 247 435poginulih, što je 28% ukupne populacije, odnosno 52% muškog reproduktivnogstanovništva.

Ključne reči: kulturna diplomatija, srpski identitet, kulturni turizam, privrednagrana -„memorijalni turizam“,pozicioniranje mesta Srbije u zajednici naroda.

UVODNA RAZMATRANJA

Samo neuki i nerazumni ljudi mogu da smatraju da je prošlost mrtva ineprolaznim zidom zauvek odvojena od sadašnjice. Istina je, naprotiv, daje sve ono što je čovek nekad mislio, osećao i radio, nera-skidivo utkanou ono što mi danas mislimo, osećamo i radimo. Unostiti svetlost naučne istine u dogadjaje prošlosti, znači služitisadašnjosti.“

Ivo Andrić


1 Др Љиљана Никшић, научни истраживач мировних студија и културне дипломатије,доктор политичких наука.

Bogata kulturna riznica Srbije predstavlja svedočenje o kulturološkom nivousrpskog naroda što bi uz adekvatno osmišljenu kulturnu diplomatiju moglo daobezbedi dostojanstveno pozicioniranje Srbije u evropskoj i međunarodnojzajednici. Svrsishodna i dobro planirana kulturna diplomatija, bi na taj načinpostala organski činilac i u međunarodnim odnosima. Zato Srbija treba da stavisve svoje gore navedene resurse i potencijale u funkciju novog brendiranja od„Srbija- zona konflikata“ u „Srbija-zona novih mogućnosti“ dostojanstvena ipoštovana u svetu.

Sopstveni nacionalni identitet i duhovnost, bazirani na kulturno-istorijskomnasleđu u bliskoj su vezi sa odbranom ličnog integriteta u borbi za nacionalnusamostalnost i integritet države i naroda, „danas“, kao što je to bilo i „juče“.

U vreme postkonfliktnog perioda u regionu Balkana, nakon tragičnihdešavanja 90-tih godina na prostorima bivše Jugoslavije, Srbija se suočava sahitnom potrebom definisanja svog nacionalnog identiteta i kulturne diplomatije,kao važnog i uticajnog aspekta njene spoljne politike sa ciljem „novogbrendiranja Srbije od „Srbija ratna zona“ u „Srbija novih mogućnosti drevnetradicije i autentičnih kulturnih vrednosti“.

Kulturno-istorijsko nasleđe je sastavni deo svake ličnosti, naroda i kulture ipredstavlja emotivni kapital i identifikacioni kod koji se ne bira, nego stičerođenjem i nosi čitavog života kao deo ličnog i kolektivnog identiteta narodakome se pripada.

Imajući u vidu da kultura kao osnova snažne privredne grane - kulturnogturizma, u globalizovanom društvu omogućava značajan prihod, kulturnu politikudanas nije moguće odvojiti od politike privrednog razvoja. U tom smislu, nameđunarodnom planu, tokom poslednje decenije, događaju se intenzivnepromene u odnosu prema kulturnom nasleđu, koje osim zaštite postojećihvrednosti, podrazumevaju i projektovanje novih koncepata zaostavštine zabudućnost.

Treba prevazići prezasićenost postojećom kulturnom baštinom, ali iredefinisati pristup srpskom nacionalnom identitetu u skladu sa duhom vremenai potrebom da nove generacije ostave za budućnost svoje nasleđe.

Kulturno nasleđe kao složeni fenomen koji objedinjuje nematerijalne imaterijalne vrednosti savremenog društva, početkom 21. veka predstavlja resursbudućnosti, koji se u aktuelnom vremenu obogaćuje monumentalnim projektima


visokih umetničkih i tehnoloških dometa, koji već sada neosporno čine važnonasleđe za budućnost.

Nasuprot tome, društva koja iskazuju odsustvo artikulisanja i definisanjakolektivnog identiteta i nedostatak inventivnosti da ostave svoj trag u sadašnjemjavnom prostoru, ostaju neusklađena sa duhom vremena i tako postajuneprepoznatljiva za budućnost. Otuda i u srpskom društvu vizuelnadezorjentisanost kolektiviteta, predstavlja jedan od važnih faktora koji utiču dau post-tehno-kapitalističkom okruženju, Srbija ostaje na marginama savremenecivilizacije zbog nedostatka definisanja ofanzivne kulturne politike i sledstvenotome efikasne i efektivne kulturne diplomatije.

U skladu sa tim, kulturna vidljivost, kao posledica inovativnosti u prezentacijinaših vrednosti, treba da bude važan cilj čijim ostvarenjem će se istovremenodoprineti unutrašnjoj koheziji i spoljašnjoj harmonizaciji kolektiviteta saokruženjem koje ga prosuđuje i čime se pozicionira u zajednici naroda sveta.

S obzirom da sektor kulturnog turizma i same zaštite nasleđa u Srbiji nisudoživeli neophodnu tranziciju, uprkos detaljnim analizama i ponuđenimrešenjima, u skladu sa međunarodnom praksom, trebalo bi da se u Srbijiredefiniše odnos prema kulturnom nasleđu kao vrednosti, ali i kao resursuznačajne privredne grane, imajući u vidu procenu međunarodnih eksperata uoblasti heritologije, da zaštita nasleđa u Srbiji predstavlja kritičnu tačku našekulturne prakse. To je i razlog zbog kojeg nasleđe u privrednom kontekstu jošuvek nema odgovarajući status privrednog resursa.

U susret obeležavanju 100 godina Prvog svetskog rata treba poći od činjeniceda Srbija raspolaže sa 572 memorijala u 40 zemalja na planeti i da treba ozbiljnoda razmišlja, između ostalog i o promovisanju tzv. „memorijalnog turzima“ itako približi tekovine naših slavom ovenčanih predaka i izbori se zadostojanstveno mesto Srbije u međunarodnoj zajednici na bazi negovanja„kulture sećanja“ na heroizam, stradanja i žrtve srpskog naroda u Prvomsvetskom ratu. Srpski manastiri, takođe, predstavljaju resurs za promovisanjedometa srpske kulture i tradicije kao dragulji naše kulturne riznice i deo svetskekulturne baštine po nomenklaturi UNESKO.

Kulturna diplomatija Republike Srbije, združena sa ekonomskom ima velikikapacitet i potencijal, ukoliko bude u skorije vreme definisana kulturna politika,a konsekventno tome i Nacionalna strategija za afirmisanje kulturnog identitetaSrbije, u vreme intenzivne globalizacije kultura. Naime, neophodno je da sepristupi razradi ciljeva i zadataka za razvoj kulturne diplomatije, kao preventivnediplomatije, a radi negovanja „kulture mira“ u regionu Balkana i šire u svetu.


Na žalost, prevashodno zbog ograničenih finansijskih sredstava, srpskadiplomatija ima samo jedan kulturni centar u inostranstvu koji je smešten uParizu. Ukoliko budu uvedene odredjene inovacije u rad Ministarstva spoljnihposlova i Ministarstva kulture i Ministarstva prosvete i nauke, kulturnadiplomatija Srbije može da ostvari velike i značajne rezultate. Ovde pre svegatreba osmisliti efikasniju upotrebu informacionih tehnologija i intenzivnijeprograme obeležavanja jubileja koji slave Srbiju i afirmišu njene kulturnevrednosti i dostignuća (npr. ovih godina bilo bi oportuno obeležavanje jubilejaviševekovne riznice diplomatskih odnosa koju baštine Srbi sa Rusima 830godina, sa Nemcima 825 godina, sa Francuzima 765, sa Britancima 175, saAmerikancima i Japancima 135 itd).

Ofanzivna diplomatska akcija i koordinacija, kao i objedinjen nastup svihinstitucija vladinog i nevladinog sektora je jedino moguća preko diplomatskemreže Ministarstva spoljnih poslova. Ni jedno ministarstvo Rapublike Srbije,fondacija, institucija niti organizacija nema svoju mrežu predstavništava uinostranstvu osim Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije. Srpskadiplomatija pokriva 178 zemalja sveta (rezidenci-jalno i nerezidencijalno).Srpskih klubova i udruženja ima 1137 u svetu2, a 5 100 000 Srba je u oko 100država na svim kontinentima, 5 milijardi deviznih doznaka dijaspore pristižesvake godine u našu zemlju, pa treba naći celishodan način da se sve to stavi ufunkciju razvoja Srbije i boljeg pozicioniranja i novog brendiranja Srbije u svetu.

Ljudi i narodi pokušavaju da odgovore na najosnovnije pitanje s kojim moguda se suoče: Ko smo mi? Na to pitanje oni odgovaraju na tradicionalan način,definišući sebe vrednosnim odrednicama svojih predaka, religije, jezika, istorije,običaja, tradicije i institucija društva kome pripadaju, odnosno segmentimanacionalnog identiteta. Naša deca i njihovi potomci treba da znaju „ko smo bili“,„ko smo danas“ i „šta ćemo biti sutra“. U protivnom, nemar i zaborav kulturnognasleđa, istorijskih događaja i činjenica poprima negativnu funkciju sličnubrisanju istorijskog sećanja, pa smo osuđeni na to da nam se istorija i istorijskegreške ponavljaju, a mi smo svi dužni da se sećamo našeg kulturno-istorijskognasleđa. Povelja UN čak i obavezuje sve države članice na dostojanstvenosećanje na ljudske žrtve i negovanje „kulture mira“, nakon dva svetska rata satragičnim posledicama po čovečanstvo i upozorava na istrajavanje u negovanju„kulture mira“ u vreme atomske ere, ravnoteže straha od razorne moći atomskog


2 Detaljnije videti na web site prezentaciji Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije naadresi http:// www.mfa.rs.

naoružanja, odnosno ukazuje na to da moramo biti odgovorni i svesni vremenau kome živimo, a koje se definiše kao „pax atomica“.

Oživljavanje „kolektivne memorije čovečanstva“ na doprinos srpskog narodacivilizacijskim vrednostima slobode i mira i potseća-nje na uzvišeni heroizam ijunaštvo nemerljivih razmera, nezabeležen u istoriji čovečanstva tokomBalkanskih i Prvog svetskog rata je „lekoviti melem“ koji srpskom narodu vraćaizgubljeno samopoštovanje, uspravlja ga i brani od razorne malodušnosti zbognedostatka pravednog odnosa prema srpskom narodu, jer njegov duhovniodbrambeni sistem treba po-dići, pošto srpska borbena tradicija i slava našihpredaka prelazi granice isključivo našeg naroda ( i danas potomci i poštovaoci iu drugim save-zničkim zemljama baštine tradiciju i „kolektivno sećanje“ naslavom ove-nčane pretke, učesnike oslobodilačkih ratova).

U definisanju srpskog identiteta, pošlo se od vizantijskog istoričara LaonikHalkokondila koji je o Srbima pisao da su “Srbi ili Tribali najstariji narod nasvetu (“Serblos......Triballons, autem gentes esse totius orbis antiquissimam etmaximam, compertum habeo”).

Nakon mitološke i arheo-antropološke identifikacije praistorijskih nomadskihljudskih zajednica drevnih srpskih protoetnija uočava se zasnivanje sedimentarnihdruštvenih zajednica u naseljima Lepenski vir, Starčevo i Vinča pored južnogtoka reke Dunav i njenih pritoka u središnjem delu Balkanskog poluostrva. Uova arheološka i lingvistička istraživanja uklapaju se i teorije slaviste OlegaN.Trubačova i istoričara Nikole Densusianu prema kojima podu-navski ivinčanski oreal odredjuje zajednički slovenski jezik čija arheološka dimenzijaseže do nekoliko milenijuma pre naše ere, sačuvana, pre svega, u prenošenimsemiološkim gradjama prastarih božanskih naziva i imena.

U crnomorskom, indijskom maloazijskom i mesopotamijskom geografskombasenu može, takodje, da se uoči postojanje drevnih srpskih proto-etnija naosnovu rezultata komplementarnih uporednih analiza dokumenata Strabona,Plinija, Ptolomeja, Pomponije Mele, Herodota, Tacita i ostalih antičkih i kasnijihgeografa i istoričara, kao i na osnovu artifa-kata i uočenih etnikuma i toponimana antičkim i post-antičkim geografkskim kartama.

Kroz istoriju su antički grčki i rimski autori Strabon, Seneka, Hekatej, Polibije,Apijan i Tacit i drugi antički pisci, zatim bavarski isto-ričari ili vizantijski autoriGeorgis Kedren i Laonikus Halkokondil ili filolozi i istoričari Franćesko MarijaApendin, Siprijan Rober i Pavel Šafarik smatrali da su Srbi bili starije opšte ime zaslovensku rasu od etniku-ma Sloveni. Prema mišljenju novinara britanske revije TheForeign Quarterly Review u devetnaestom veku u nauci je bilo uvreženo mišljenje


da je u prošlosti zajedničko ime za sve Slovene bilo Srbi (Sirbi), što je u originalnomznačenju na staroslovenskom jeziku bio naziv za “srodnike, sa-plemenike” ili “narod,rod”. Pridavanje atributa “pismeni” od devetnaestog veka pa nadalje uvreženometnikumu “Sloveni”, koji se odnosio na mnogobrojne pripadnike praistorijskih proto-srpskih etnija, uklapa se u tvrdnje Šan Vina, Radivoja Pešića, Svetislava Bilbije, PetraMilosavljevića i drugih filologa .

Proučavanje dostignuća srpskih protoetnija iz praistorije, zatim izučavanjevinčanske kulture jedinstvene na ovom podneblju, zatim izučavanje manastirakoji govore o vrhunskim dometima napredne srpske srednjevekovne kulture, kaoi istorijskih okolnosti kosovskog boja 1389., epopeje srpskog naroda u Prvom iDrugom svetskom ratu, može da deluje kao nešto što je „passe“ i označi se kao„mitomanija“ i daleka prošlost koja nema nikakve veze sa modernom Srbijomniti njenom budućnošću. Međutim, proučavanjem domaće i inostrane literatureod antičkog perioda do danas i informišući se o rezultatima arheoloških iskopina,dolazi se do zaključka da se ne radi o „mitomaniji“, već o naučno potvrđenomistorijskom razvoju Srba koji je u samom vrhu najdrevnijih naroda sveta, štoitekako afirmiše i visoko pozicionira Srbe „danas“, ali i „sutra“ u zajednici narodasveta, na bazi onoga što je bilo „juče“, bez obzira na dnevno-politička kretanja ipreferencije velikih sila i njihovih interesa.

Sagledano sa aspekta moralne, ekonomske i kulturne krize identiteta, kroz kojuprolazi sadašnja Srbija, istorijski zapisi o obrazovanosti, ekonomskoj uspešnosti,političkom ugledu i moralu jedne srednjevekovne srpske države ili heroizmagorostasa koji su dali svoje živote u Prvom i Drugom svetskom ratu, mogu da buduinstruktivni putokaz za Srbe u vremenu koje karakterišu izraziti izazovi i kako binašli svoje dostojanstveno mesto u zajednici naroda sveta tokom intenzivnih procesaglobalizacije koji se svakodnevno odvijaju u svim sferema života.

Na žalost, događaji i procesi poslednjih decenija u razvoju Srbije ostavili sutraga na celokupnu predstavu o Srbiji, jer su pobornici „pseudoistorije“ ipolitikantstva uspevali da nametnu svoje interpretacije ličnosti i događaja izsrpske istorije i minimiziraju sva dosadašnja dostignuća srpskog naroda svodećiih na nivo beznačajnosti i „mitomanije“, zaboravljajući pri tom i činjenicu da susinovi srpskog naroda kao na primer Tesla, Pupin, Milanković i drugi zadužiličovečanstvo revolucionarnim otkrićima u u oblasti nauke i tehnike.

Na srpskom društvu 21. veka je velika odgovornost, kao i na političkimprvacima i srpskim diplomatama da na efikasan način izvrše novo brendiranjeSrbije i postave je na mesto u međunarodnoj zajednici koje joj po kulturno-istorijskim vrednostima i pripada.


Učestalost ratnih sukoba na ovim prostorima uslovila je različite vrstepredrasuda i predubeđenja, kao i prikazivanja kulture srpskog stanovništva kaozostale ili zasnovane na principima divljaštva i nemorala. Međutim, arheo-antropološki i pismeni materijalni dokazi istorije i artifakti koji svedoče o kulturistanovništva ovog područja govore o dugoj i bogatoj tradiciji pismenosti ( uvreme srpskih proto-etnija i nekoliko milenijuma pre Hrista), duhovnosti i ovisokom stepenu društvene i državne kulutre srpskog i okolnih naroda, kao i onjihovom doprinosu razvoju raznih vrsta nauke, umetnosti, znanja, veština iupravljanja prirodnim resursima.

Zato se treba ugledati i baviti modelima organizacije ministarstava spoljnihposlova vodećih diplomatija sveta, čija komparativna analiza može da poslužikao etalon za valorizaciju stepena harmonizovanosti kulturne, javne i ekonomskediplomatije Republike Srbije u nastupu prema inostranstvu koristeći iskustva iprimere različite diplomatske prakse najuticajnijih diplomatija u ovim oblastimakako bi Srbija unapredila svoj nastup. U tom smislu, kao značajan segmentunapređenja i afirmacije imidža Srbije u svetu treba uzimati i studiju slučaja ukojoj se pokazuje na koje se sve načine, na bazi primene novih vidovadiplomatskih tehnika, promovišući vrednosti sopstvenog nasledja i kulturnogidentiteta, kao i komparativnih prednosti iz bogate diplomatske riznice srpskediplomatije može unaprediti predstavljanje i brendiranje Srbije u svetu. Segmentjavne i kulturne diplomatije bitna je osnova za političko razumevanje ipozicioniranje Srbije u međunarodnoj zajednici stvarajući, na taj način nov idelotvoran imidž Srbije i srpskog naroda i njihovog dostignuća.

Među narodima ovog podneblja, pa i šire, u svetskim razmerama, srpskinarod je pretrpeo ogromne, nemerljive žrtve usled izloženosti raznim ratovima ipretrpeo je velike patnje i tragedije. Istraživanje, prikazivanje, saznavanje iutvrđivanje istorijskih činjenica o razvoju srpskog naroda i društva, kao i osrpskom nacionalnom identitetu treba da bude naučno korektno i objektivno i daima plemenitu misiju pozicioniranje srpskog naroda i države u vrh kulturnih idrevnih naroda, gde mu je i mesto, rame uz rame sa naprednim kulturama našecivilizacije.

Uoči obeležavanja 100 godina od Prvog svetskog rata i vekovnika epopejesrpskog naroda, vojnička tradicija i slava Gvozdenog puka Srpske armijeoživljava vremena kada je borba srpskog naroda za slobodu svuda u svetuizazivala poštovanje i divljenje.

Srbija pamti doprinos saveznika u Balkanskim i Prvom svetskom ratu.Častoljublje, visoki moralni principi i humanost doveli su mnoge strance u Srbiju.


Shvatajući veličinu tog dogadjana, oni su iskazivali svoju privrženost srpskomnarodu i trajno postavili temelje „specijalnim vezama“ među narodima iz čijihredova su dolazili, zadužujući svojom privrženošću i humanizmom srpski narod,ostajući tako zabeleženi u kolektivnoj memoriji našeg naroda.

Srbija je od 1912-1918. zaredom vodila tri rata koji su bili od značaja zaopstanak srpskog naroda i njegovog nacionalnog bića.

Duhovno jedinstvo sa časnim i humanim ljudima koji su dolazili izinostranstva da pomognu borbu srpskog naroda – treba negovati i poštovati, jerpredstavlja temelj naše zajedničke kuće - Evrope - u kojoj svaki narod, bez obzirana njegovu veličinu, posebno srpski narod, zaslužuje dostojanstveno mesto uskladu sa svojim kulturno-istorijskim nasleđem.

To „mesto koje Srbiji pripada“ niko neće Srbiji „pokloniti“ u vreme kada sena srpski narod sručio niz nepravdi i i nepravednih optužbi. Mesto koje joj požrtvi, heroizmu i patnji slavom ovenačnih predaka pripada, Srbija mora ponovoda izbori, jer to duguje svojim precima i novim pokolenjima. Srbija je kadra dapriloži svoje vrednosti iskovane u patnji, mukama i junaštvu i tako, „oživljavajućispecijalne veze sa saveznicima“ – „osveži“ i obogati srpsku i našu zajedničkuevropsku i svetsku kulturnu riznicu uoči „VEKOVNIKA EPOPEJE SRP-SKOGNARODA“- 100 godina od Balkanskih i Prvog svetskog rata. To je obaveza idužnost, ne samo državnih institucija i vojske, već i celokupnog srpskog društva,jer, kako vodeći politikolog sa Zapada, Semjuel Hantington u svojoj knjizi„Sukob civilizacija“ kaže: „Mi znamo ko jesmo, kada znamo ko nismo i protivkoga smo i to odredjuje naš nacionalni identitet“

Izrada Nacionalne strategije srpske kulture, zatim jasno definisanje kulturnepolitike i kursa delovanja kulturne i ekonomske diplomatije, Srbiji treba da poslužida rehabilituje svoj „imidž“ u svetskoj javnosti i pozicionira se prema svombogatom kulturno-istorijskom nasleđu tamo gde pripada. Takođe, to bi pomoglonovim naraštajima na ovim prostorima da bolje shvate sebe i svoje mesto usavremenim procesima integracije, da održe i dalje nadgrađuju svoj kulturniidentitet i da crpu inspiraciju i pouke u međukulturnoj razmeni sa svetom koji jeuveliko zašao u proces globalizacije u svim sferema delanja i da se izbore zasvoje dostojanstveno mesto.

Kulturnu baštinu UNESKO definiše kao celokupni korpus materijalnihvrednosti, bilo da su umetničke ili simboličke, koje je prošlost predala svakojkulturi, a time i čitavom čovečanstvu. Kulturno nasleđe nije samo izvor biznisa,kulturnog turizma i ekonomije, već je osnovni uslov za održavanje i razvojdruštva i njegov napredak. Čuvanje i predstavljanje kulturne baštine stoga treba


da bude kamen temeljac svake kulturne politike i ekonomije, ali i kulturnediplomatije.3

Sveukupno kulturno istorijsko nasledje jedne zemlje govori o njenomcivilizacijskom dostignuću i kulturnom nivou koje je čini autentičnom ijedinstvenom, ali i koje joj obezbeđuje tačno određeno mesto u međunarodnojzajednici.

Veliki je izazov pred srpskom intelektualnom elitom da unaprede i usavršesvoje potencijale multidisciplinarno se informišući o osnovnim činjenicamavezanim za sopstvenu istoriju i kulturni identitet, kako bi pomogli svom narodui državi da prema svom kulturno-istorijskom nasleđu zauzme dosotjanstvenomesto u međunarodnoj zajednici. Za novo brendiranje Srbije neophodno jeuključiti sve raspoložive ljudske resurse u svim segmentima društva. Trebaobezbediti da obrazovani deo stanovništva, intelektualna avant-garda i elita srpskeprosvećenosti svoje znanje o istorijatu i osnovnim karakteristikama srpskognacionalnog identiteta prenese na odgovorajući način svojim i budućimgeneracijama stanovništva i da im podstrek i nadu u sve ono što Srbija danasjeste i u ono što sutra može da postigne.

Mnogi originalni arhivski dokumenti, relikvije, rukopisi, umetnička dela ipredmeti koji svedoče o istoriji Srba uništeni su kroz istoriju ili opljačkani ubrojnim ratovima na području Srbije, ili su na razne načine preprodavanipojedincima i institucijama širom sveta.

Na žalost, danas u državi ne postoji nijedna institucija koja je zadužena datraga za ovom starom i bogatom istorijskom baštinom, tako da su mnogi srpskinaučnici prinuđeni da prepisuju ono što zapadni istoriografi misle da se dešavalou istoriji Srbije.4 Unutar zemlje, institucije kulture bremenite su mnogimproblemima koje sprečavaju neometano funkcionisanje. Rekonstrukcijainstitucija od nacionalnog značaja se odvija veoma sporo, kao na primer Narodnebiblioteke Srbije, koja je trajala pet godina do nedavnog ponovnog otvaranja,rekonstrukcija Narodnog muzeja još uvek nije počela, iako se najavljuje od2003.godine, zgrada Muzeja savremene umetnosti zatvorena je zbogrekonstrukcije od 2008 godine itd.


3 Studija izvodljivosti za Centralni institut za konzervaciju u Beogradu, Mini-starstvo kultureRepublike Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Italije, 2007. godine, str. 167.

4 Boris Subašić, “Ukradena istorija: Bez tapiaja nema ni Srbije”, Novosti, 17. novembar2011.http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.htm.:353868-Ukradena-istorija-Bez-tapija-nema-ni-Srbije, cit.Vladimir Davidović.

Paradoksalno je da se svi u Srbiji deklarativno zalažemo za multikulturalnostu procesu globalizacije, a da se pri tom nedovoljno bavimo sopstvenim kulturnimblagom. Na žalost, savremena srpska medijska javna scena uglavnom predstavljai objašnjava nacionalni identitet Srbije uzrocima ili posledicama dogadjaja kojisu se odigrali u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija, uz povremeni osvrt nauzroke i posledice dogadjaja od pre jednog ili dva veka ili eventualno uz osvrtna perod viševekovne turske otomanske kolonizacije Srbije. Nepostojanjesistemskog multidisciplinarnog proučavanja istorije Srbije prouzrokovalo je dau istoriografiji i političkoj filozofiji Srbije do današnjih dana nije moglo da seizvrši naučno precizno, objektivno i sveobuhvatno definisanje osnovnih razvojnihprincipa u linearnom istorijskom postojanju Srbije kao društvene i kulturnezajednice. Konsekventno tome, bolno, teško i mukotrpno je zasnivanje srpskognacionalnog identiteta u vreme kada se pri bilo kakvom pokušaju naučnogobjektivnog, sveobuhvatnog i multi-disciplinarnog proučavanja nacionalnogidentiteta Srbije izvedenog iz bogatog kulturno-istorijskog nasleđa odmah istidiskvalifikuje kao „mitomanija“ ili „velikosrpski nacionalizam“.

Međutim, moralni principi poštovanja ljudskog života, tradicije, dostojanstva,prava čoveka na mir i sigurnost, kulturu, obrazovanje, razumevanje i poštovanjesvoje i tudje istorije i kulture, duhovonost, ekonomski razvoj i rad i usavršavanjeraznih znanja i sposobnosti i veština potrebni su narodu Srbije i Balkanskogpoluostrva, upravo zbog velikih tragedija koje su se kroz istoriju odigravale naovim prostorima, kao i svim narodima sveta koji su u kolektivnoj memorijičovečanstva registrovali svoje kulturno-istorijsko nasleđe, kao i dva svetska rataza očuvanje civilizacijskih vrednosti slobode i mira čovečanstva.

Ponos, dostojanstvo i poštovanje svog i tuđeg nacionalnog identitetapredstavlja najupečatljivije svedočanstvo civilizacijskog dostignuća i očuvanje„jedinstva u različitostima“(unity in diversity). Ova knjiga je samo pokušaj dase da doprinos afirmaciji kulturno-istorijskog nasleđa Srbije i pruži neophodnapodrška kulturnim i političkim krugovima i intelektualnoj eliti Srbije u procesuizrade Nacionalne kulturne strategije, kulturne politike i korišćenja komparativnihprednosti srpske kulturne diplomatije u definisanju i zasnivanju srpskognacionalnog identiteta koji treba da se održi i nadogradi i intenzivno, sistematskii dosledno prezentira svetskoj javnosti.

Propašću srpske srednjovekovne države 1459. godine, i okupacijom od straneOsmanlija, započeo je viševekovni proces migracionih kretanja stanovništva,nasilnog pokrštavanja, rušenja i spaljivanja srpskih pravoslavnih hramova ibolnog rasejavanja srpske duhovne i materijalne baštine. Biseri srpske i svetskekulturne baštine rušeni su zatim i u Balkanskim, Prvom i Drugom svetskom ratu,


kao i za vreme bombardovanja 1999. godine i pogroma nad srpskimstanovništvom 2004. godine na Kosovu i Metohiji. To je imalo za posledicu dasu usled progona seljene mnoge srpske dragocenosti, koje su na razne načineušle u evropske, pa i prekomorske zbirke.

Kad god je stradao srpski narod, stradala je i naša duhovna baština. Gotovoništa nije učinjeno da ta naša baština postane sastavni deo naše nacionalne svestii bude ugrađena u naš nacionalni identitet. Možda bi pomogla izrada naučnogkataloga srpskih umetničkih starina u inostranstvu. Ovakav katalog omogućio bisvim Srbima, ali i međunarodnoj zajednici da bolje sagleda obim ogromne štetekoju je srpski narod tokom vekova pretrpeo. Na taj način, bar donekle, bi seublažile posledice nesreća koje su vekovima raskućavale srpsku duhovnu baštinu.Bilo bi to i najupečatljivije svedočansto o visokom stepenu srpskog kulturnogdostignuća i vrhunski dokaz o neuništivoj moći da i u najnepovoljnijimistorijskim uslovima, Srbi sebe potvrde kroz zasnivanje srpskog nacionalnogidentiteta, kao istorijski i drevan narod dostojan poštovanja i tako posvedoće osvojoj trajnoj i nedeljivoj pripadnosti kulturnoj tradiciji Evrope i vrhunskihdometa svetske kulturne baštine.

Ni jedna marketinška agencija ne može da uradi brendiranje zemlje u svetuna duži rok kao što to može dobro upotrebljen diplomatski aparat usmeren kaintenzivnoj „javnoj diplomatiji“ putem svoje diplomatske mreže u zemljamaprijema, jer za to ima trajni interes, a agencija ima interes samo dok je plaćenada to radi.

U Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, za sada, nema Sektora zajavnu diplomatiju, odnosno kulturnu i ekonomsku diplomatiju, postoji samo pojedno odelenje,dok u Nemačkoj, Francuskoj, SAD i drugde postoje po tri i višesektora sa po 10 i više odelenja koji se bave planiranjem i organizacionimaspektima nastupa prema inostranstvu. Promena imidža i brendiranje Srbije jedug i mukotrpan proces, ali uz profesionalan diplomatski aparat i mrežu, iuvođenje „javne dipliomatije“ Srbija može da postigne velike rezultate, pametnoi mudro koristeći svoje komparativne prednosti i plasirajući ih u javnost širomsveta u svakoj prilici, olakšavajući rad Vlade Republike Srbije i pomažućipozicioniranje države Srbije u međunarodnoj zajednici.

Snaga „meke moći“odnosno kulturne diplomatije je u tome da vojna silai ekonomski primat ne može ni da “pomogne“ ni da „naredi“ da najbolji naučnik,sportista ili umetnik sveta bude pripadnik vojno i ekonomski najmoćnije zemlje.To je stvar ličnog dostignuća i javno dokazanog rezultata i države porekla kojaje iznedrila takve talente. A država porekla koja ima takve vrhunske rezultate u


nauci, sportu i jedinstveno kulturno istorijsko nasleđe, kao što to ima Srbija, trebada stavi sve svoje resurse i potencijale u funkciju novog brendiranja Srbije od„Srbija ratna zona“ u „Srbija zemlja novih mogućnosti“ dostojanstvena ipoštovana u svetu.

Zašto je nastala ova knjiga? Ona je nastala kao neophodan izraz podrškerazvoju elitnog ešalona srpske karijerne diplomatije i prilog osnivanju Sektorakulturne i ekonomske diplomatije unutar Ministarstva spoljnih poslova radiunapređenje ugleda i položaja države u međunarodnim odnosima, jer je novobrendiranje Srbije obaveza, dužnost i zadatak ne samo diplomatije većcelokupnog društva. To se posebno može ostvariti promocijom srpske kulturnoistorijske baštine, kulturnih vrednosti kao i razmenom kulturnih dobara. Krizaidentiteta u uslovima supremacije u međunarodnim odnosima sa kojom se svet,sve izraženije, suočava uslovljava potrebu za definisanjem kako nacionalnogkulturnog identiteta i strategije u oblasti kulture, tako i zajedničkih „vrednosnihpotencijala“ kao temelja izgradnje nove strukture međunarodnih odnosa.

Sve je uočljivija tendencija da se od ciljeva kulturne diplomatije formulisanihkao “postizanje uzajamnog razumevanja” krenulo ka cilju ostvarivanja “mekemoći” kao supstitucije “tvrdoj moći”. Dogodio se kraj klasičnih pogleda nakulturnu diplomatiju, zatim došlo je do priznanja veće efikasnosti diplomatskogdelovanja u međunarodnim odnosima preko kulture u odnosu na “tvrdu moć” iplasiranje „tvrdih političkih stavova“ i demonstraciju ekonomske, vojne ipolitičke sile.

Takođe, treba podsetiti na činjenicu da Srbija ima 823 godine diplomatskihodnosa sa Nemačkom5, 762 sa Francuskom6, 830 sa Rusijom, 130 sa SAD, 175godina srpsko-britanskih diplomatskih odnosa7, 50 godina sa Kinom itd.Međutim, oseća se veliki nedostatak Sektora za kulturnu i ekonomsku diplomatijuu Ministarstvu spoljnih poslova Srbije koji bi kroz rad više odelenja mogao danapravi delotvoran program kulturnog i ekonomskog delovanja na različitimkontinentima i koji bi objedinio rad svih potencijala u kulturi i ekonomiji, kao inevladinog sektora, fondacija i zadužbina u zemlji i inostranstvu radi zajedničkog


5 Friedrih I Barbarossa i Stefan Nemanja imali diplomatske razgovore u Naissusu 1189 godine.

6 Jelena Anžujska, udajom za Uroša I od 1250 učvrstila veze sa plemstvom zemlje iz koje jepotekla.

7 Prvi pisani tragovi o boravku Srba u Britaniji datiraju još od 1860, a još 1837 godine govorise o prvom britanskom izaslaniku koji je poslat u Srbiju i prvom izaslaniku Srbije koji jeimenovan za Britaniju tek 1878, nakon Berlinskog kongresa. Ove informacije su svakakokorisne radi ustanovljavanja 175 godina srpsko-britanskih diplomatskih odnosa.

delovanja u inostranstvu. Prema podacima Agencije za privredne registre, u Srbijiima oko 18 900 nevladinih organizacija i postoji vladina Kancelarija koja se bavigrađanskim inicijativama. Ali u susret vekovnika epoperje srpskog naroda !914-2014, nedopustivo je da u spoljnim poslovima nema odelenje koje bi koordiniraloi povezivalo nevladine organizacije veterana iz Srbije sa veteranima i potomcimaiz Prvog svetskog rata.

Dakle, Srbiija ima sve predispozicije za plasiranje vrhunske kulturnediplomatije kroz elitni karijerni ešalon široko obrazovanih diplomata, koja bisvojim delovanjem kroz diplomatsku mrežu delotvorno mogla da plasira srpskukulturnu diplomatiju i njome otvara vrata u uticajnim krugovima širom sveta.Zato, stubovi srpske kulturne diplomatije, svakako, treba da budu vrhunski uspesinaših stručnjaka u nauci, stvaralaštvu, sportu i kulturno-istorijska baština itradicija koji su u različitim epohama proslavili Srbiju širom sveta.

U tom smislu, oslanjajući se na svoje korene i opredeljenost za pacifizam iočuvanje svojih kulturnih vrednosti Srbija se danas suočava sa izraženompotrebom ponovnog osmišljavanja i strateškog operacionalizovanja svojekulturne diplomatije, zasigurno i pre svega na temelju svojih spomenika kultureu matici i inostranstvu koje UNESKO prepoznaje kao kulturno nasleđečovečanstva ili univerzalne kulturne vrednosti. To se posebno odnosi na manastireStari Ras sa Sopoćanima, Studenicu, Visoke Dečane, Pećku Patrijaršiju,Bogorodicu Ljevišku i Gračanicu, kao i Arheološko nalazište Gamzigrad–Romulianu.8 Deo pomenutih spomenika u srpskoj Pokrajini Kosovu i Metohijidanas opstaje u uslovima veoma visokog stepena ugroženosti, iako im na osnovuRezolucije 1244 Saveta Bezbednosti UN zaštitu obezbeđuju misije UNMIK-a iEULEKS–a u Prištini.

Opšte stanje srpske kulturne baštine u inostranstvu, posebno 572 srpskavojna memorijala u oko 40 zemalja sveta. u inostranstvu, danas, odlikuje, uz malibroj izuzetaka, nasleđena zapuštenost zbog manjka finansijskih sredstava inedostatka organizovanijeg nastupa državnih organa i dijaspore u njihovomlociranju, obnovi, zaštiti i razvoju.9 U tom smislu bi u Ministarstvu spoljnihposlova Republike Srbije trebalo nastaviti sa jačanjem primene kulturnediplomatije i njene koordinirajuće uloge u objedinjavanju i sinhronizaciji radasvih relevantnih institucija kulture u zemlji i inostranstvu. Na taj način srpska


8 UNESKO, Internet, http://www.kultura.sr.gov.yu/.


mreža afirmisane i delotvorne kulturne diplomatije bi značajno mogla dadoprinese očuvanju srpskih kulturno-istorijskih spomenika u inostranstvu. Primerkoordiniranog i delotvornog delovanja u oblasti kulturne diplomatije su svakakoVelika Britanija, SAD, Nemačka, Francuska i Rusija.

Dakle, u spoljnoj politici najrazvijenijih država sveta, kulturnoj diplomatijipripada posebno mesto i pridaje joj se veliki značaj i plasira se putem izuzetnodelotvorne mreže kulturnih institucija i centara koji su sastavni deo vodećihsvetskih diplomatija. Srbija treba da uči iz iskustava vodećih svetskihdiplomatija, tim pre što je po uspesima i vrhunskim rezultatima u nauci, sportu iumetnosti u samom svetskom vrhu. Srbi, kao jedan on najstarijih naroda naPlaneti ima šta da promoviše u oblasti kulturne diplomatije i pomogne novobrendiranje Srbije, jer to dugujemo našim precima, nama samima, ali ponajvišeonima koji dolaze posle nas, novim pokolenjima Srba koji treba da imajudostojanstveno mesto u globalnoj svetskoj zajednici naroda.

LITERATURA

1. AVRAMOVIĆ, Zoran, Zadužbine, fondovi, fondacije i legati u kulturi Srbije,Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd, 1992.

2. GOLUBOVIĆ, Vidoje, RADOVANOVIĆ, Zoran, „Mučenici za sloboduotadžbine“, Edicija Monografija dobrovoljačkog pokreta Srbije, Pomenik,tom prvi, knjiga četvrta, Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovihpotomaka i poštovalaca, Beograd, 2011.

3. PAVLOVIĆ, Predrag, PEŠIĆ, Novica, „Ratni dobrovoljci na solunskomfrontu i u oslobodjenju otadžbine“, Edicija Vernici otadžbine, Udruženjeratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca, Beograd,2008.

4. LOPUŠINA Marko i Dušan, Ilustorvana istorija srpske dijaspore, EvroGiunti, Beograd, 2006.

5. VEJINOVIČ Slavko, „Zadužbinarstvo kod Srba“, Vukova zadužbina,Prometej, Novi Sad, 2012. godine

6. OBRADOVIČ, Aleksandar, Istorija ratova kraljevine Srbije (1912-1918),Izdanje srpskog kulturnog kluba „Sveti Sava“, Čikago, 1977. godine

7. STOJANOVIĆ, Vladimir, BOROZAN, Đorđe, DIMIĆ, Ljubodrag, „Zemljaživih“, Publikum, Beograd, 2004.

8. TODOROVIĆ, akademik prof. dr Kosta, doživotni predsednik Udruženjanosilaca Albanske spomenice 1915-1916, urednik Knjige: „Golgota i vaskrs


Srbije 1916-1918“, Beogradski izdavačko-grafički zavod, Beograd, 1971.godine

9. Glasilo Srba iz Rumunije „Naša reč“, broj 1026, 16. oktobar 2009, str.8, 9.10. Glasilo Srba iz Pensilvanije-SAD “Amerikanski Srbobran”,11. Kongres srpskog ujedinjenja, Institucija zadužbinarstva u tradiciji srpskog

naroda, Zadužbina Studenica, Čigoja štampa, Beograd, 2007.


Tomasz KWOKA1

SRPSKI JEZIK I SRBISTIKA U KRAKOVU – JUČE I DANAS

Konferencija „Očuvanje i zaštita kulturno-istorijskog nasleđa Srbije uinostranstvu” u organizaciji Instituta za međunarodnu politiku i privredu uBeogradu dobra je prilika da se pokaže istorijat proučavanja srpskog jezika isrbistike van granica Srbije, te da se skrene pažnja na današnje stanje u timoblastima. U poslednjim godinu-dve u srpskoj štampi mnogo se pisalo o stanjulektorata srpskog jezika u Evropi, pogotovo o njegovom lošem stanju i nedostatkubrige od strane Republike Srbije o nauci srpskog jezika van granica, pre svegakroz promovisanje države i kulture Srbije, građenju pozitivne slike Srbije uinostranstvu. U poslednjim godinama, kao što pišu dnevne novine (npr. „Blic”,„Politika”, „Vreme”), srpski jezik je sve manje prisutan u evropskimuniverzitetskim centrima, uglavnom u zapadnoj i, što još čudnije, u istočnojEvropi (npr. Rusiji). Nije to samo posledica sve manjeg interesovanja za malejezika i sve većeg interesovanja rukovodstava univerziteta oko tehničkihfakulteta. Ovo je jedno od polja na kojim država Srbija ima šta da radi, da popravi,odnosno ispravi, svoju politiku prema toj vrsti širenja srpske kulture.

Pre nego što predstavim stanje u proučavanju srpskog jezika u Krakovu,prikazaću u par reči istorijat proučavanja srpskog (ranije srpskohrvatskog) jezikate srpske lingvistike i književnosti na tom najstarijem poljskom univerzitetu. Toje ujedno i razlog zašto je izabran upravo taj univerzitet kao primer.

Krakov je najstariji i najvažniji univerzitetski centar u Poljskoj, gde slavistikaima najdužu i najrazvijeniju tradiciju, i sa kojim su u XX veku bili vezani i mnogipoznati srpski (jugoslovenski) književnici i naučnici, kao što Miloš Crnjanski,Ivo Andrić te Radosav Bošković, Vilim Francić, Gordana Jovanović i drugi.

1 Tomasz Kwoka,


„Славистика је на Јагелоњском универзитету основана 1818. г. када јепроф. Јежи Самуел Бантке (Jerzy Samuel Bandtke) почео да предајеБиблиографију и наставу словенских језика, тадашњу верзију упореднеграматике словенских језика” (Бориш 1996). Odmah posle uvedeni su istaroslovenski jezik i lektorat ruskog jezika. Početak XIX veka je označen kaopočetak naučne slavistike, sistematskog proučavanja slovenskih jezika. To jeprvobitno bio izraz ličnih interesovanja profesora, naučnika, ali i posledicaprocvata interesovanja za Slovene, njihovu kulturu, jezik, književnost. Jedan jeod oblika zapadnoevropskog romantizma i romantičarskih težnji njihovih autoraka čistome, narodnome izrazu, narodnoj kulturi i pesništvu. Sa druge strane to jetakođe vreme preporoda slovenskih naroda, nastanak nacionalne samosvestivećine slovenskih naroda: Čeha, Slovaka, Ukrajinaca, te Južnih Slovena koji supočeli dizati bune protiv turske vlasti. Najzad, to je i period sve jačegpanslavističkog pokreta, jačanja ruske političke i kulturne dominacije izainteresovanosti za Slovene od strane ruskih naučnika i političara. Na poljskimzemljama preporod interesovanja slovenskom kulturom, kako piše prof. TadeušLer-Splavinski (Tadeusz Lehr-Spławiński), jedan od najvažnijih poljskih slavistaXX veka, to je „wywołana niedawnym politycznym upadkiem Polski reakcjaumysłowa, wskazująca jedyną drogę do ratowania spuźcizny narodowej w pracynad podniesieniem i pogłębieniem kultury narodowej i w pielęgnowaniu językaojczystego, w rozwijaniu piśmiennictwa i krzewieniu miłości do tradycjirodzimej narodu” (Lehr-Spławiński, Urbańczyk 1964: 163). Poznavanje svojekulture direktno je vodilo i ka poznavanju opšte slovenske tradicije, jezika,kulture, književnosti, te je bilo izraz povezanosti Poljaka sa drugim slovenskimnarodima.

Posle dobijanja autonomije u drugoj polovini XIX veka, u Krakovu kaoslobodnom gradu i Univerzitet je bio reorganizovan, dobio je široku autonomiju(1870. godine poljski jezik postao je i nastavni jezik) i zahvaljujući tome postaonajjači centar naučnog života u poljskim zemljama. Njegov značaj kao naučnogi kulturnog centra raste, počinju da niču različiti naučni časopisi. Čitava pokrajina- Galicija postala je mesto slobodnog delovanja poljskih naučnika, za razliku oddelova pod ruskom i nemačkom (pruskom) vladavinom, gde je u XIX veku jačaopritisak rusifikacije odnosno germanizacije.

U tom prvom periodu na Jagelonjskom univerzitetu radili su poznati slavisti,sledbenici Bantkea. Prvi među njima bio je Henrik Suhecki (Henryk Suchecki),vanredni profesor i prvi naučno obrazovani profesor slovenske filologije (bio jestudent Franca Miklošiča i univerzitetski profesor u Pragu), koji je 1865. postaošef Katedre uporedne slovenske filologije (do 1972.).


Posle njegove smrti, Katedru je nasledio (1876-1898.) Lucijan Malinovski(Lucjan Malinowski), apsolvent slavistike u Krakovu, to jest prvi pravilingvistički obrazovan stručnjak. Bavio se istorijom jezika, poljskomdijalektologijom i etnografijom, ali je bio takođe i dobar pedagog i veštorganizator naučnog rada. Uspeo da stvori oko sebe prvu lingvističko-slavističkuškolu, iz koje je proisteklo mnogo poznatih lingvista (istoričara jezika idijalektologa). Njegov najveći uspeh je osnovanje prvog Seminara slovenskefilologije u Poljskoj, 1888. sa lingvističkim i književnoistorijskim odeljkom, kojije uspeo dobiti državne subvencije i osnovati slavističku biblioteku.

Krajem XIX veka na mesto zamenika direktora dolazi mladi docentindoevropeistike Jan Rozvadovski (Jan Rozwadowski) koji će biti, osimlingvističkih radova, najpoznatiji po svojim istorijskim radovima, pre svega poonom o teoriji o praotadžbini Slovena. U međuvremenu, slavistiku je ojačaodolazak poznatog poljskog lingviste, Jana Bodena de Kurtenea (Jan Baudouinde Courtenay), koji je nažalost ostao samo do 1899. (nije uspeo da postanerukovodilac krakovske slavistike). No, Rozvadovski i Jan Boden de Kurtene suudarili temelje poljske lingvistike, bili su profesori koji su obrazovani punomladih studenata, od kojih je najpoznatiji poljski dijalektolog Kazimjež Nič.

Za naslednika Malinovskog imenovan je 1902. godine Jan Los (Jan Łoś),koji je studirao u Rusiji, Nemačkoj i Francuskoj. On je proučavao pre svegapoljski jezik i njegovu istoriju, no na fakultetu je predavao i slavističke predmete,pre svega gramatiku staroslovenskog jezika, českog, srpskohrvatskog, teuporednu gramatiku slovenskih jezika.

Predavanja vezana za srpsku i hrvatsku tematiku, prvi put je održao profesorMarjan Zđehovski (Marian Zdziechowski), istoričar književnosti, kritičar ifilozof, koji je u drugom semestru školske 1894/95. godine održao predavanjena temu O pesnicima hrvatskog preporoda. Zđehovski, koji je svoje obrazovanjestekao na studijama u Gracu i Zagrebu, tokom svoje profesorske karijere držaoje više različitih kurseva iz oblasti književnosti Južnih Slovena, između ostalogo srpskom narodnom pesništvu: Narodne srpskohrvatske pesme o KraljevićuMarku (1900/1901), Narodne pesme o boju na Kosovom polju (1900/1901 i1901/1902), te o hrvatskim pesnicima XIX veka. U svojoj naučnoj karijeri baviose českom, ruskom, hrvatskom i srpskom književnošću. Bio je i autor poznateknjige štampane u Sankt Peterburgu 1887. Очерки из психологии славянскогоплемени (poljska verzija: Mesjaniści i słowianofile. Szkice z psychologii narodówsłowiańskich, Kraków 1888). Kao što su primetili profesori Boriš i Rusek, upravo1895. godinu, godinu prvog kursa Zđehovskog, možemo smatrati kao početaksrpskohrvatske filologije, naučne jugoslavistike u Krakovu (Rusek 1990: 123).


Kada su u pitanju lingvističke teme, prva predavanja srpskohrvatske gramatikeodržana su školske 1904/1905 godine. Kurs pod naslovom Gramatika srpskog ihrvatskog jezika držao je gorepomenuti profesor poljske i slovenske filologije, JanLos. Lingvističku analizu srpskohrvatskih tekstova (njihovu lektiru) u sklopu analizeslovenskih tekstova, te istraživanje akcenatskih sistema slovenskih jezika je počeoda sprovodi poznati poljski naučnik, dijalektolog Kazimjež Nič (Kazimierz Nitsch),vanredni profesor slovenske filologije, koji se školovao između ostalog i u Zagrebui Beogradu. Ta dva profesora su poznata kao jedni od velikana polonistike iproučavanja poljskog jezika, posebno poljskih dijalekata. Slavističko-lingvističkaškola Losa i Niča postala je najpoznatija slavistička škola u Poljskoj, u široj javnostiznana po visokom teoretsko-metodološkim nivou. Zahvaljujući njoj, posle I Svetskograta i oslobođenja Poljske, na mnogim univerzitetima našao se dovoljan brojprofesora slavistike koji su mogli nastaviti delo svojih krakovskih učitelja. 1908.trojica lingvista, Jan Rozvadovski, Jan Los i Kazimjež Nič, pokrenuli su i naučničasopis Rocznik slawistyczny.

Važna pomoć u savladavanju slovenskih jezika te poznavanju najvažnijihknjiževnih dela bili su lektorati, koji su postepeno uvođeni u univerzitetskunastavu. Već od ranije su postojali lektorati ruskog, kasnije i ukrajinskog, dok jeprvi lektorat srpskohrvatskog jezika otvoren tek 1907. Prvi lektor (osimsrpskohrvatskog, predavao je i češki i bugarski) je bio Tadeuš Stanislav Grabovski(Tadeusz Stanisław Grabowski), poznavalac južnoslovenske književnosti, kojije tu funkciju obavljao do kraja I svetskog rata (u međuratnom periodu radio jeu diplomatiji, a tek posle II svetskog rata vratio se nauci i bio je profesor novijihslovenskih književnosti). Grabovski, osim lektorskih časova, držao je i kursevesrpske, hrvatske i češke književnosti (između ostalog: Tri srpska pripovedača:Laza Lazarević, Janko Veselinović i Sime Matavulj. Čitanje i tumačenje, 1906;Iz srpske lirike: Jovan Jovanović Zmaj i Vojislav Ilić, 1907; Dositej Obradović,njegov rad i život, 1911 – taj poslednji kurs je, kako piše profesor Boriš„вероватно био први курс на српскохрватском језику на Краковскомуниверзитету” (Бориш 1996)).

Posle I svetskog rata, kad je Poljska stekla nezavisnost, slavistika nauniverzitetu počela je još intenzivnije da se razvija. U okviru Filozofskogfakulteta, osnovano je 1925. godine Slavistički institut (Studium Słowiańskie),prvi i jedini takav institut u Poljskoj, sličan Slovenskom seminaru u Pragu. Institutje okupljao sve katedre „које су се бавиле различитим научним питањимапољског и осталих словенских народа: језиком, књижевношћу, историјом,историјом уметности, етнографијом. Постанак ове универзитетске установебио је од значаја и за сербокроатистику, посебно за лингвистичко


проучавање српскохрватског језика” (Бориш 1996). Slavističkom institutu supripojene Katedra slovenske lingvistike, Katedra istočnoslovenskih jezika,Katedra ruske književnosti, Katedra ukrajinske književnosti, Katedra slovenskeetnografije i Katedra istorije umetnosti slovenskih naroda, te Katedrajužnoslovenske filologije, kojom je prvo rukovodio prof. Mječislav Malecki, aposle prof. Tadeuš Ler-Splavinski. Ovaj potez je bio od velikog značaja za naučnuslavistiku jer je omogućavao interdisciplinarno istraživanje svih slavističkihpitanja, a profesorima dao priliku za međusobnu razmenu mišljenja.

Obnovljena je i nastava srpskohrvatskog jezika, a lektorat je vodio hrvatskinaučnik Vilim Frančić, kasnije i autor dvotomnog (i za sada jedinog) rečnikasrpskohrvatsko-poljskog.

Pre II svetskog rata pojavio sa na univerzitetu jedan od najpoznatijih ondašnjihslavista, učenik profesora Aleksandra Belića – Mječislav Malecki (MieczysławMałecki), koji je radio prvo na mestu docenta, a kasnije profesora slovenske filologije(tokom II svetskog rata držao je i ilegalna tajna predavanja). „Он je у програмславистичких студија увео историјску граматику српскохрватског језика,јужнословенску дијалектологију, упоредну граматику јужнословенских језика,питања балканистике (говорио je o месту јужнословенских језика међу другимбалканским језицима)” (Бориш 1996). Profesor Malecki bavio se pitanjimasrpskohrvatske dijalektologije, među ostalim i čakavskim narečjem, govorima Istrete jezikom u Makedoniji. U to vreme proučavala se pre svega srpskohrvatskalingvistika, dok su teorija i istorija književnosti srpskohrvatskog područja bilezanemarene. Predavanja iz tih oblasti držali su lingvisti (M. Malecki: Narodnaknjiževnost južnih Slovena, Romantizam kod južnih Slovena). U međuratnom periodu,kroz Krakov je prošao i određeni broj evropskih slavista, među kojima i trojicasrpskih naučnika, poznatih po radovima iz istorije srpskog jezika: Radosav Bošković,Radomir Aleksić i Petar Đorđić.

Za vreme II svetskog rata, posle zatvaranja univerziteta i eksterminacije ukoncentracionim logorima većine profesora Jagelonjskog univerziteta, na tajnomuniverzitetu predavanja iz jugoslavistike držali su Mječislav Malecki (inicijatori rukovodilac), Vilim Frančić i tada mladi asistent Franćiček Slavski.

Odmah nakon II svetskog rata na univerzitetu opet je počeo da radi Slovenskiinstitut, čije je jezgro činila Katedra slovenske filologije pod rukovodstvomMječislava Maleckog, a posle njega Tadeuša Lera-Splavinskog. Osim njih naslavistici su radili Franćišek Slavski (Katedra za južnoslovensku filologiju),Alfred Zaremba (Dijalektologija) i Vilim Frančić. Pokrenuta je i izdavačkadelatnost Instituta pod naslovom Biblioteka Slovenskog instituta, koja je osim


knjiga, udžbenika i rečnika (npr. Rečnik srpskohrvatsko-poljski), preuzela ipoznati naučni lingvistički časopis Rocznik Slawistyczny i pokrenula novi,književnoistorijski Pamiętnik Słowiański.

1950. godine, nažalost, prekinuta je uspešna delatnost Instituta i, u skladu sareorganizacijom fakulteta na Univerzitetu, doneta je odluka o reorganizaciji ipodeli slavistike. Ukinut je jedinstven Slovenski institut, dok su poneke Katedrepripojene drugim fakultetima (npr. Katedra za istoriju i istoriju umetnostipripojena je Istorijskom fakultetu, a katedre koje su se bavile istočnoslovenskimjezicima i književnostima stvorile su posebnu jedinicu). U nove slavističke studijeušle su samo filologije (od Katedre za slovensku filologiju sa Odsekom za novijeslovenske književnosti osnovan je Institut za lingvistiku). Na taj je način prekinutauspešna saradnju slavista iz raznih oblasti, a slavističke studije ostale su u užem,lingvističkom i književnoistorijskom okviru. Osnovane su posebne petogodišnjeslavističke studije: bohemistika, bugaristika i serbokroatistika, a nešto kasnije islovakistika. Na institutu je bilo 4 lektorata (srpskohrvatski, češki, bugarski ilužički), koje su vodili izvorni govornici iz tih država. „Битно је за нас да je уоквиру Катедре словенске филологије (касније: Института за словенскуфилологију) постојао Завод за јужнословенску филологију, који је обухватаои сербокроатистику” (Бориш 1996). Institutom je na početku rukovodio M.Malecki, a posle njegove smrti Franćišek Slavski (Franciszek Sławski), jedan odvelikana krakovske slavističke škole, etimolog, jugoslavista, dijalektolog,rukovodilac mnogih naučnih projekata. Srbokroatističke lingvističke predmetepredavao je Vilim Frančić, a kasnije Аlfred Zaremba (Alfred Zaręba), profesorslovenske dijalektologije i istorijske gramatike. Tu je još uvek radio i Tadeuš Ler-Splavinski (Tadeusz Lehr-Spławiński). Posle Zarembine smrti na njegovo mestodolazi Vjeslav Boriš (Wiesław Boryś), jedan od najpoznatijih poljskihsavremenih etimologa, kašubolog, čakavista i kajkavista, poznavalacsrpskohrvatskih i poljskih dijalekata. Osim toga južnoslovenskom lingvistikombavili su se, ili još uvek bave, Zđislav Vagner (Zdzisław Wagner), StanislavStahovski (Stanisław Stachowski), poznati slavista i turkolog, te Barbara Očkova(Barbara Oczkowa).

Do kraja XX veka je u krakovskoj jugoslavistici mnogo zastupljenija bilalingvistika, proučavanje istorije i sadašnjosti jezika srpskohrvatskog jezičkogpodručja, dok je u novije vreme na red došla istorija i teorija književnosti,kulturologija, pa i translatologija. U posleratnom periodu istoriju srpske i hrvatskeknjiževnosti predavao je Tadeuš Grabovski, a nakon njega Vlođimiež Kot(Włodzimierz Kot) i, kasnije: Julijan Kornhauzer (Julian Kornhauser),Aleksandar Naumov (Aleksander Naumow), Marija Dombrovska-Partika (Maria


Dąbrowska-Partyka) te najmlađa, savremena generacija naučnika, među kojimavredi spomenuti Dorotu Gil (Dorota Gil), Magdalenu Diras (Magdalena Dyras)i Silviju Novak-Bajcar (Sylwia Nowak-Bajcar). Osim proučavanja savremeneknjiževnosti, kojom se bavi većina radnika Odseka, u Institutu rade dva profesorakoji se bave srednjovekovnom srpskom (starosrpskom) književnošću. Radi sepre svega o svetski poznatom profesoru Jagelonjskog univerziteta i Univerzitetau Veneciji – Aleksandru Naumovu (Aleksander Naumov) i profesorki Doroti Gil,koja obrađuje pitanja savremene duhovne kulture Srba.

Paralelno sa obnovom proučavanja lingvistike i književnosti, vratio se ilektorat, koji je odmah posle rata vodio Poljak iz Bosne Juzef Cencek (JózefCęcek). Nakon izvesnog vremena, kao lektori dolaze ljudi iz Jugoslavije, iz raznihnaučnih centara u Jugoslaviji (Beograd, Novi Sad, Zagreb). Među njima dolazilisu i profesori, lingvistički stručnjaci (istoričari jezika), kao što je GordanaJovanović ili Miloš Luković. Od 1994. godina u Institutu za slovensku filologijupostoji Odsek (do 2011. Katedra) za hrvatsku, srpsku i slovenačku filologiju ukojem radi jedan redovni profesor, 2 vanredna profesora, 3 habilitovana doktora(docenta) i 6 doktora. Osim njih trenutno ima 5 doktoranata i 3 lektora: srpskog,hrvatskog i slovenačkog jezika.

Što se tiče lektorata, sve do 1996. godine u Institutu postojao je samo lektoratsrpskohrvatskog jezika te su držani zajednički časovi srpskohrvatske gramatike,istorijske gramatike, istorije jezika i istorije književnosti. Uz društveno-političkepromene u Jugoslaviji, pojavu novih jezika i novih sociolingvističkih faktora,došlo je do podele, prvo lektorata (na srpski i hrvatski), a zatim i drugih predmeta(podela je završena tek polovinom poslednje decenije). Promene u nastavi pratilesu i promene zvanja u diplomama: od slovenske filologije sa specijalizacijom zasrpskohrvatski jezik i književnost preko srpskog i hrvatskog (hrvatskog i srpskog)do posebnog srpskog i posebnog hrvatskog. U ovo vreme odvojene ostaju istorijaknjiževnosti i istorija jezika, dok povremeno, u skladu sa jezičkim činjenicamao zajedničkom srpskohrvatskom jeziku na nivou sistema jezika, predavanja izsavremene i istorijske gramatike vode zajedno.

Kao plod naučnog rada krakovskih slavista može se navesti veliki broj naučnihradova i knjiga, kako naučnih knjiga, tako i udžbenika i rečnika. Već je VilimFrančić 1956. izdao gramatiku srpskohrvatskog jezika, a tri godine kasnije prvoizdanje dvotomnog srpskohrvatsko-poljskog rečnika. Franćišek Slavski, autormnogih knjiga, udžbenika i rečnika, u knjizi Zarys dialektologiipołudniowosłowiańskiej z wyborem tekstów gwarowych (1962) obradio je velikibroj srpskih, hrvatskih, makedonskih i bugarskih dijalekata i govora. BarbaraOčkova izdala je skriptu za istoriju srpskohrvatskog jezika, a profesor Boriš


leksičku studiju o čakavskom narečju2. Objavljeni su i udžbenici za istorijuknjiževnosti, npr. Literatury zachodnio - i południowosłowiańskie w ujęciuporównawczym Julijana Kornhauzera (1994)3, kao i antologije prevoda starijesrpske poezije: srednjovekovnu (staroslovensku i starosrpsku) obradio je prof.Aleksandar Naumov (Pasterze wiernych Słowian, 1985 i Dar słowa: ze starejliteratury serbskiej, 1983) i XVIII i XIX veka: M. Dombrovska-Partika, Inskrypcjana srebrnej sukience. Antologia serbskiej poezji XVIII i XIX wieku (2007). Samo uposlednjoj deceniji pojavile su se druge knjige, pre svega zbornici lingvističkih,književnoistorijskih i kulturoloških tekstova sa savremenom tematikom4.

Ovde naravno treba još jednom spomenuti dva naučna časopisa: lingivstičkiRocznik slawistyczny (do pre nekoliko godina bio je u krakovskom ogrankuPoljske akademije nauka, a sada izlazi u Vroclavu) i književnoistorijski Pamiętniksłowiański (izdaje ga Institut za slovensku filologiju).

Osim na Univerzitetu, južnoslovenski jezici se proučavaju i u krakovskomogranku Poljske akademije nauka, gde je u okviru nekadašnjeg (u obliku u kojemje funkcionirao više godina, on više ne postoji) Odseka za slavistiku postojala iRadionica Praslovenskog rečnika, jednog velikog naučnog poduhvata u kojemje planirano izdanje više tomova rečnika sa rekonstruisanom leksikompraslovenskog jezika, kao i u redakciji Rocznika slawistycznego (taj jedan odnajstarijih poljskih naučnih časopisa sad izlazi u Vroclavu).


2 Lingvistika: Od naučnih disciplina, vredi spomenuti da je V. Frančić obradio savremenu i istorijskutvorbu reči, B. Očkova nazive oruđa, istoriju jezika te savremene sociolingvističke teme okoraspada srpskohrvatskog jezika kao i najnoviju istoriju hrvatskog jezika, S. Stahovski sufiksistranog porekla, turcizmi u srpskohrvatskom i dijalektima srpskohrvatskog jezika, hronologiju ifonetiku turcizama dokV. Boriš se bavi etimologijom, istorijom domaće leksike i dijalektologijom.Od najmlađih slavista tu je Barbara Popjolek (leksikologija, sociolingivtika), Maćej Červinjski(sociolingvistika, semiotika) i Tomaš Kvoka (istorija jezika, socjolingvistika).

3 Teorija i istorija književnosti: V. Kot je pisao o hrvatskoj drami, J. Kornhauzer o savremenojjugoslovenskoj poeziji 1941-1970, srpskoj eksperimentalnoj poeziji i srpskoj avangardi, M.Dombrovska-Partika o srpskoj međuratnoj prozi. Ona je objavila i antologiju srpske poezijeXVIII i XIX veka. Osim nje pisali su takođe A. Stankovič (A. Stankowicz) i Henrik Batovski(Henryk Batowski), koji je preveo Gorski vijenac. Silvija Novak-Bajcar je objavila dve knjigeo srpskoj savremenoj književnosti, Aleksandar Naumow studije o književnosti pravoslavnichSlovena dok Magdalena Diras o srpskoj novoj prozi 60. i 70. godina.

4 Kulturologija i druge oblasti: Gil Dorota pisala studije o duhovosti i pravoslavlju u Poljskoj, MaćejČervinjski o srpskim i hrvatskim sintezama istorije naroda. Takođe postoje zbornici članaka poduredništvom Marije Dombrovske-Partike: Przemiany w sẃiadomosći i kulturze duchowejnarodoẃ Jugosławii po 1991 roku, Kraków 1999, Kultury słowiańskie między postkomunizmema postmodernizmem, Kraków 2009, W poszukiwaniu nowego kanonu. Reinterpretacje tradycjikulturalnej w krajach postjugosłowiańskich po 1995 roku, Kraków 2005.

U Krakovu, prošle školske 2012/2013 godine srpski jezik je studirala ukupno41 osoba (27 na I stepenu, 14 na II stepenu studija), dok je ove godine prvi stepenupisalo 14 studenata, drugi stepen 6 studenata. U Poljskoj srpska filologija (ilisrpski jezik kao poseban predmet u okviru balkanistike ili slavistike) se možestudirati na većini univerziteta (osim Krakova i u Varšavi, Vroclavu, Lođu,Poznanju, Gdanjsku, Katovicu i Opolu). Na svakom od tih univerziteta srpskijezik predaju, osim naučnih radnika sa zvanjem magistar, doktor ili profesor,lektori iz Srbije, koji u Poljskoj rade kao lektori (na osnovu bilateralnih ugovora)ili čak i kao naučni radnici (na osnovu stečenih naučnih zvanja doktora).

U nastavi srpskog jezika koriste se pre svega udžbenici objavljeni u Srbiji,no u poslednjim godinama sve je više onih nastalih u Poljskoj. Razlog što sveviše udžbenika nastaje u poljskim slavističkim centrima je jednostavam. Naime,udžbenici iz Srbije, s didatkične tačke gledišta, nisu najbolje rešenje za nastavusrpskog jezika među Slovenima jer su one pisane pre svega za studente izzapadnih država, sa područja germanskih ili romanskih jezika. Ta činjenicaodređuje i metodologiju koja se pojavljuje u udžbenicima, u kojima se posebnapažnja skreće na stvari koje nisu za Slovene od posebnog značaja (na primermetodologija padežnog sistema koji nije za većinu slovenskih jezika nepoznat,dok za zapadnoevropljane padeži stvaraju dosta problema). Pisani u Poljskojprema savremenim metodama, proflisani za poljske studente srpskog jezika, tiudžbenici su od mnogo veće koristi. Od takvih udžbenika mogu se spomenutiknjige izdane u Torunju, Poznanju i u Krakovu. Poslednji pomenuti udžbenicinamenjeni su studentima svih nivoa nauke srpskog jezika: Katažina Liber iSlavica Prpa, Priručnik za srpski kao strani jezik, Kraków 2011 te Katažina Liberi Slavica Prpa, Kultura živog jezika, Kraków 2012. Od udžbenika objavljenih uposlednje vreme u Srbiji vredi spomenuti: stariji (u više izdanja) Boža Ćorić,Srpski za strance, Beograd, te dva dela (treći, za polaznike višeg kursa, tek je upripremi) namenjena studentima početnog i srednjeg nivoa: Isidora Bjelaković,Jelena Vojnović, Naučimo srpski – Let’s learn Serbian 1, Novi Sad 2006, te M.Alanović i dr., Naučimo srpski – Let’s learn Serbian 2, Novi Sad 2006.

U Srbiji se nastavom i organizovanjem nastave srpskog jezika kao stranog,te štampanjem knjiga (udžbenika, priručnika, zbirki testova) bave dve institucije:Međunarodni slavistički centar Univerziteta u Beogradu5 i Centar za srpski jezik


5 U Beogradu na Filozofskom fakultetu se nalazi Međunarodni slavistički centar, osnovan1971. godine. Njegov glavni cilj je doprinos boljem izučavanju srpskog jezičkog i kulturnognasleđa kao i usavršavanje i pomoć u nastavi srpskog jezika u inostranstvu. Do pre izvesnogvremena bio je zadužen za obuku i izbor lektora srpskog jezika. On je i organizator godišnjekonferencije Međunarodni skup slavista u Vukove dane, koji je spojen sa letnjim seminaromza studente iz inostranstva. Taj centar vodi i nastavu srpskog jezika kao stranog u Beogradu.

kao strani u Novom Sadu6. Osim te dve najvažnije institucije zadužene za nastavusrpskog jezika, u Srbiji postoje i letnje škole srpskog jezika, kao ona na primer uBeogradu, Novom Sadu, Valjevu i Zrenjaninu.

Da pređemo na temu lektorata i stanja nastave srpskog jezika u inostranstvu.To je, s vremena na vreme, i tema kojom se bave i mediji u Srbiji. Dnevne novineBlic pod naslovom Država kriva što srpski jezik gubi status7 navode da državane izdvaja novac ni za plate lektora, niti za udžbenike. Posledica takve situacijeje da su u osam zemalja Evrope, Amerike i Austrlije (Italija, Španija, Nemačka,Austrija, Kanada, SAD, Velika Britanija, Australija, Danska, Norveška, Rusija)lektorati ugašeni ili se nalaze pred gašenje. Kao što su govorili u brojnimintervjuima rektor BU Branko Kovačević, profesor Veljko Brborić sa istog tedrugi, stanje srpskih lektorata i lektora u zemljama Evrope, blago rečeno, nije unajpovoljnijem položaju. „Veliki broj lektorata preuzeli su lektori iz drugihzemalja bivše Jugoslavije, jer kako kažu samo je Beograd nezainteresovan zaširenje srpskog jezika i srpske kulture. Ako se tako nastavi, srpski jezik će„preživeti“ samo na efemernim univerzitetima“ (Veljko Brborić8). Ivana Nikolićiz Narodne biblioteke Srbije kaže da ne postoji državna strategija pri izboru islanju lektora u inostranstvo, niti bilo ko u ovoj zemlji ima pouzdane i tačneinformacije gde se sve i u kom obimu srpski jezik izučava9. Država ne posvećujedovoljno pažnje jezičkoj politici, niti statusu srpskog jezika u svetu, kaže dr SretoTanasić, direktor Instituta za srpski jezik. Taj nepovoljan položaj posledica jevišegodišnje pogrešne politike odgovornih ministarstava kao i drugih državnih


6 Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (Odsek za srpski jezik i lingvistiku),od školske 2002/03. godine postoji Centar za srpski jezik kao strani, u kojem polaznici učesrpski jezik i upoznaju se sa srpskom kulturom i istorijom. Prema podacima na sajtu togcentra (www.srpski-strani.com) „Programski zahtevi Centra usklađeni su sa Zajedničkimevropskim referentnim okvirom za jezike (The Common European Framework of Referencefor Languages), dokumentom Saveta Evrope, koji je načinjen sa zadatkom da standardizujeteorijske i pragmatičke aktivnosti u domenu učenja stranih jezika. Skala od šest zajedničkihnivoa koji opisuju kompetenciju učenika, a koja je data u ovom dokumentu, poslužila je kaoosnova za koncipiranje kurseva, udžbenika i testova”. Centar ima i svoju izdavačku delatnostpa je, za potrebe nastave u Centru, napisani udžbenici za učenje srpskog jezika kao stranogprema principima i zahtevima komunikativne metode (to su gorepomenuti Naučimo srpski– Let’s learn Serbian 1 i 2 deo. Treći je tek u pripremi).

7 http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/311117/Drzava-kriva-sto-srpski-jezik-gubi-status (pristup:10.11.2012).

8 http://www.vreme.com/cms/view.php?id=941816 (pristup: 10.11.2012).

9 http://www.vesti-online.com/Scena/Kultura/98574/Drzava-gasi-katedre-za-srpski/print(pristup: 10.11.2012).

organa, koji su zanemarili sistematski rad na razvijanju lektorata i pomaganjulektorima kao ambasadorima srpske kulture u inostranstvu.

Najvažnije pitanje je pitanje nadležnosti nad lektoratima u inostranstvu štopodrazumeva ne samo finansijsku i materijalnu pomoć, već i način i sistem izboralektora te rešenje njihovog radnog staža i osiguranje plaćanja penzijskogosiguranja u Srbiji. Jer je jedan od najvećih problema lektora njihovo finansiranje.Na osnovu reciprociteta, svaki lektor bi trebalo da dobija platu i stan od svoguniverziteta, tj. lektore plaća država u kojoj rade. To je ponekad problem jer sečesto dešava da univerzitet nema dovoljno para za održavanje lektorata. I tu bitrebalo da na određenim i važnim univerzitetima Srbija plaća svog lektora, jer seu suprotnom lektorat može ugasiti.

Brigu o lektoratima od davnog Republičkog zavoda za međunarodnu naučnu,kulturnu, tehničku i prosvetnu saradnju preuzelo je Ministarstvo prosvete, mada kaošto kažu njegovi činovnici, u delu poslova bi trebalo da pomaže i Ministarstvospoljnih poslova i/ili Ministarstvo kulture. Pojavljuje se začarani krug, jerMinistarstvo prosvete tvrdi da je ulogu i obaveze ugašenog Republičkog zavoda zameđunarodnu naučnu, kulturnu, tehničku i prosvetnu saradnju, koji je brinuo olektoratima, preuzelo Ministarstvo spoljnih poslova dok deo odgovornosti snose ifakulteti. S druge strane, Ministarstvo spoljnih poslova je ubeđeno da je to obavezaMinistarstva prosvete i poziva se na Zakon o ministarstvima. „Mi obaveštavamoMinistarstvo prosvete o potrebi za lektorima, a oni ih angažuju, predlažu i nadgledaju.Dostavili smo im izveštaj o stanju lektorata sredinom prošle godine, niko odreagovaonije“, ističe Danica Bajić, v.d. načelnika Odeljenja za međunarodnu kulturnu, naučnui sportsku saradnju Ministarstva spoljnih poslova10. A stvarnost izgleda tako, dalektore zvanično šalje Ministarstvo prosvete, mada preporuke često daju fakulteti.To znači da lektore šalje prema međudržavnim sporazumima Ministarstvo prosvete,a Filološki fakultet u Beogradu i Filozofski fakultet u Novom Sadu premameđuuniverzitetskim sporazumima.

Prema mišljenju Vesne File koja radi u Ministarstvu prosvete, treba povećatifinansijsku podršku izučavanju srpskog jezika u inostranstvu, zatim pojačatimarketing i razmotriti šta nudimo mladim strancima sa diplomom srpskog jezika.Rektor Kovačević kaže da da bi se sprečilo gašenje lektorata, a samim tim i prestanakizučavanja srpskog jezika u svetu treba dobro proceniti gde je potrebno da se osnaželektorati, a gde da budu otvoreni novi i na osnovu toga pomagati univerzitete. I dodajeda je očuvanje lektorata veliki problem, jer se ne izdvaja dovoljno materijalnih


10 http://www.vreme.com/cms/view.php?id=941816 (pristup: 10.11.2012).

sredstava. Mnogo lektorata je izgubljeno, ali ima i nekoliko novih mesta (Peking,Seul)11.

Sledeće problem u organizaciji nauke srpskog jezika kao stranog je da se nezna tačan broj lektorata. Nekad su postojali podaci gde se sve izučavaosrpskohrvatski jezik, no za sada ne zna se ni gde niti koliko ima lektora i studenatasrpskog jezika. Prema podacima Ministarstva prosvete, koje navodi Blic, Srbijaima 27 lektorata, a Hrvatska preko 60. Prema podacima NINa iz 2000., bilo je47 lektora za srpski jezik i da je to broj od pre raspada Jugoslavije12.

Veliki problem je i u finansijama univerziteta-primaoca, jer se često dešavada tamo nema dovoljno finansijskih sredstava za održavanje lektorata. I kad sedoda da Srbija neće da plati svog lektora, onda takav lektorat može da se ugasi.Takav je primer u italijanskom Bariju, gde od smrti prethodne lektorke nemanovog lektora srpskog jezika. Ali tamo se pojavio lektor crnogorskog jezika, sapodrškom Crne Gore. Profesor Veljko Brborić sa Filološkog fakulteta u Beogradukaže da prema svim pokazateljima država još uvek nema jasan sistem, a da će sebroj lektorata sve više smanjivati. U Ministarstvu prosvete kažu da gašenjelektorata i otvaranja novih nije u nadležnosti Ministarstva prosvete, već je topolitika države, a odobravanje sredstava za te namene se programira budžetomRepublike Srbije13.

Kao što svi kažu, idealno rešenje za srpske lektorate u inostranstvu bilo biformiranje jednog nezavisnog tela koje bi vodilo celokupnu evidenciju, pregovaralosa univerzitetima te biralo i slalo lektore. U tom telu bi trebalo da budu zastupljenipredstavnici Ministarstava prosvete, spoljnih poslova, Filološkog fakulteta uBeogradu, Filozofskog u Novom Sadu, Međunarodnog slavističkog centra, Narodnebiblioteke Srbije, Matice srpske i Instituta za strani jezik i književnost. Za to jeneophodna finansijska potpora države. Ukoliko se to ne uradi, o lektoratima će brinutiretki koji uviđaju značaj izučavanja srpskog jezika u inostranstvu (za sada to jedinočine Ministarstvo kulture koje finansira nabavku knjiga za lektorate, Narodnabiblioteka i Međunarodni slavistički centar).

Ovaj članak bi osim prikazivanja istorijata i stanja serbistike u Krakovu, mogaoda bude neka vrsta upozorenja. Lektorati i nastava srpskog jezika su najbolji načinna koji se stvara slika o Srbiji među Poljacima, dok studenti postaju njeni ambasadori.


11 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/763920/O%C4%8Duvanje+jezika+putem+lektorata.html (pristup: 10.11.2012).

12 http://www.nin.co.rs/2000-03/30/12103.html (pristup: 10.11.2012).

13 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/763920/O%C4%8Duvanje+jezika+putem+lektorata.html (pristup: 10.11.2012).

Zato bi trebalo da država napravi jedinstven program za podržavanje i usavršavanjelektorata, oformi seminare za obuku lektora ili čak i smer za nastavu srpskog jezikakao stranog jezika. Treba uvesti i program materijalne pomoći lektoratima u vidusistematskog i redovnog snabdevanja srpskim knjigama (pre svega najnovijimizdanjima savremenih srpskih autora te stručnim i naučnim knjigama iz društvenihoblasti). Istovremeno treba i utvrditi i rešiti pravni i radni status lektora, rešiti njihovradni staž i penzijsko osiguranje, te povećati primanje iz državnog, srpskog budžeta.Jer dok nema redovnih i odgovarajućih finansijskih uslova neće ni biti dobrih lektorakoji, će osim svesti o značaju misije, imati i jaču finansijsku motivaciju. Takav načinpromocije i širenja srpske kulture zahteva određena finansijska sredstva i drugačijipristup od strane državnih organa. Zahteva i stimulanse za lektore i naučne radnike(ne samo srpskog porekla) koji se bave serbistikom, koji bi mogli, osim nastave nauniverzitetu, voditi kulturnu delatnost van fakulteta, širiti znanje o Srbiji i njenojkulturi.

BIBLIOGRAFIJA

1. Вјеслав Бориш, Сербокроатистика у Кракову, „Сто година полонистике уСрбији, Зборник радова са јубиларног научног скупа”, Београд 1996(http://www.rastko.rs/rastko-pl/stogodina/vboris-krakow.php - pristup 25.09.2012).

2. Maria Bobrownicka, Krakowska slawistyka literaturoznawcza, Ruch LiterackiXXIV, z. 3-4, Kraków 1983, s. 187-200.

3. D. Bromowicz, Literaturoznawstwo slawistyczne w Krakowie, Ruch LiterackiXXIV, z. 3-4, Kraków 1983, s. 265-274.

4. Włodzimierz Kot, Literatury południowosłowiańskie na warsztacie krakowskichslawistów, Ruch Literacki XXIV, z. 3-4, Kraków 1983, s. 251-263.

5. Tadeusz Lehr-Spławiński, Stanisław Urbańczyk, Przegląd dziejówsłowianoznawstwa w Uniwersytecie Jagiellońskim, Wydział FilologicznyUniwersytetu Jagiollońskiego. Historia katedr, pod redakcją W. Taszyckiegoi A. Zaręby, Kraków 1964, s. 163-214.

6. Jerzy Rusek, Slawistyka w Uniwersytecie Jagiellońskim naprzełomie XIX i XXw., „Slawistyka na przełomie XIX i XX wieku”, Wrocław 1990, s. 117-126.

7. Богољуб Станковић, Славистика – русистика - србистика, Београд 2010.


Tomasz KWOKA

NEKTARIJE SERBIN U SUPRASLU – ISTORIJAJEDNOG ŽIVOPISA

Referat je posvećen jedinstvenom primeru srpsko-vizantijskog slikarstva uPoljskoj – živopisu pravoslavnog manastira Blagovesti Presvete Bogorodice uSupraslu. Njegov autor (ili jedan od autora) bio је izvesni freskoslikar NektarijeSerbin, koji je u prvoj polovini XVI veka oslikao glavnu crkvu tog centrapravoslavne duhovnosti i kulture u Poljskoj.

GRAD

Grad Supraśl je gradić u severoistočnoj Poljskoj, u podlaskom vojvodstvu,smešten na reci Suprasl i okružen Knišinjskom prašumom. Od najvećeg grada uokolini, Bjalistoka, udaljen je samo 15 kilometara. Njegova istorija je tesno vezanaza manastir koji je ovde bio izgrađen na početku XVI veka. Naime, 1498. pravoslavniplemić, vojvoda novogrodski, Aleksandar Hodkjevič je pozvao monahe iz Kijevo-pečerske lavre na svoj posed i osnovao za njih manastir na mestu Grudek. Dve godinekasnije monasi su se preselili u osamljeno drevno kultno mesto Suhij Hrud (što biznačilo „suva livada“) na reci Suprasl. Ovo mesto, prema legendi, odredio je krst smoštima koji su monasi iz Grudeka pustili niz reku i koji se zaustavio baš na tommestu. I te iste godine počeli su monasi voditi zapisnik, Supraslskij Pomjannik ukojem piše da su kao prvu sagradili drvenu crkvu Jovana Bogoslova i da 1503. počeliizgradnju glavne manastirske crkve, katolikona posvećenog prazniku BlagovestiBogorodice (Naumow 2005: 105).

Da bi se povećao značaj novog manastira, posredstvom poljskog kralja,glavni ktitori Aleksandar Hodkjevič i mitropolit smolenjski Jozif Soltan zamanastir su obezbedili od carigradskog patrijarha Joakima tomos sa blagoslovomza ktitore i monahe, kao i osnovni tipik (1505.). Taj tipik bio je proširen od stranevladike Jozifa (drugog velikog dobrotvora i ktitora manastira), dok je od 1514.


postao stavropigijalan manastir (mada, kako piše prof. Naumov (2005: 106), većje od 1509. bio poznat kao lavra patrijaršija). U međuvremenu dobio je iprivilegije poljskih kraljeva (Aleksandra Jagelonjčika u 1504. i Zigmunta Starogu 1509.).

Velika Lavra Supraska bila je jedan od dva najvažnija pravoslavna duhovnacentra u Velikoj kneževini Litvanije u XVI veku (pored Kijevo-pečerske lavre),istovremeno i najzapadniji pravoslavni manastirski centar. Kako piše Pjotr Homik(Chomik 2005: 43), polovinom XVI v. postao je kulturni, intelektualni, duhovnii spisateljski centar opšteslovenskog značaja. To mesto je zračilo kulturom,prosvetom i imalo je kontakte sa drugim centrima pravoslavne kulture, pre svegasa Svetom Gorom i balkanskim zemljama (Srbijom, Moldavijom, Rumunijom).Bilo je i mesto hodočašća, zbog čudotvorne ikone Bogorodice (koja jepremeštena u Moskvu pri evakuaciji monaha na početku XX veka).

U manastiru je već od osnivanja počela da se razvija biblioteka. Za vremearhimandrita Sergija Kimbara, prema Popisu dobara Supraskog manastira iz1557., kopirano 80 knjiga, dok je već 129 bilo u biblioteci od ranije. Sto godinakasnije je u registru bilo 587 knjiga. Najdragocenija knjiga bila je ipak CodexSuprasliensis, koja spada u kanon staroslovenskog jezika, jedna od najstarijihknjiga pisanih čistim, ćirilometodijevskim jezikom, koja potiče iz XI veka. Sadase najveći deo te knjige nalazi u Narodnoj biblioteci u Varšavi, a manji delovi uSankt Peterburgu i Ljubljani. Tu se takođe nalazila velika zbirka dragocenihlitvanskih, ruskih, srpskih i bugarskih hronika.

U manastiru se nalazio i značajan prepisivački centar, koji se po brojuprepisanih rukopisa plasirao među najznačajnija mesta u pravoslavnom svetu.To je bio veliki skriptorij koji je stalno povećao svoju biblioteku i stalnounapređivao prepisivački rad. Ovde su se, osim prepisivača, pisale i polemike saprotestantima, katolicim a i Jevrejima u XVI v. (Naumow 2005: 107).

U XVI razvijalo se i pravoslavno štamparstvo. U blizini, u selu Zabludov1586. g. otvorena štamparija, koja je štampala za potrebe pravoslavne crkve.1695. godine pokrenuta je manastirska štamparija, dok se 1711. tu nalazila prvamanufaktura hartije u istočnoj Poljskoj. Štampane su svetovne knjige nalatinskom i poljskom te crkvene na ruskom i crkvenoslovenskom jeziku.

Suprasl je bio poznat i po visokom nivou crkvenog pojanja. Najpoznatijispomenik je Irmologion supraslski (1596-1601), koji je najstariji sačuvani ruskispomenik crkvenog pojanja iz Poljske.

U XVII veku manastir prelazi u uniju, ali još uvek postoje pokušaji sačuvanjaidentiteta, svojih obreda i nekadašnjeg značaja. Nastavlja se sa prepisivačkom


tradicijom. Zajedno sa novim vlasnicima, polako počinje infiltracija latinsko-poljske tradicije unutar zidova manastira, da bi 1635. manastir i zvanično prešaou unijatski red Vasilijanaca. U hijerarhiji unijatskih manastira bio je sravnjen saobičnim manastirima, što je rezultirao postepenim opadanjem značaja tog centra.Jedan od poslednjih simptoma kulturnog potencijala bilo je, već spomenuto,osnivanje izdavačke delatnosti krajem XVII v. gde su se štampale ne samounijatske knjige, nego i knjige za pravoslavne i staroobredne.

MANASTIR

U Supraslu, nakon naseljavanja monaha iz Grudeka, 1501. izgrađena je drvenakapela Jovana Bogoslova, koja je monasima služila do 1505. Zahvaljujući poklonimaepiskopa Jozifa te litvanskih i ruskih plemića, podignut je konak i druge manastirskezgrade. Prema zapisima u manastirskoj hronici, već 1503. se krenulo sa izgradnjomglavne manastirske crkve - katolikona posvećenog Blagovestima. Ta crkva, završena1511. godine, postala je najlepši deo manastira. Prema prof. Lebjeđinskoj, koja jeprva objavila stručnu studiju o crkvi i freskama, crkva je spoj istočnog vizantijskoggraditeljskog stila sa zapadnoevropskom gotikom. To tip srednjovekovne,monumentalne i odbrambene crkve. Ona je „w sposób harmonijny łączyła elementybudownictwa bizantyjskiego wschodu z zachodnioeuropejskim gotykiem. Cerkiewsupraslska prezentowała typ średniowiecznej, monumentalnej świątyni,przystosowanej do potrzeb obronnych, typ który ukształtował się na ziemiachgranicznych północno-wschodniej granicy Polski, Litwy i Białorusi w XV-XVI w.“(Lebiedzińska 1968: 23).

Katolikon je sazidan od cigle kao trobrodna zgrada, sa zatvorenimprezbiterijumom i dvema pravougaonim prostorijama – sa južne strane nalaziose đakonikon, sa severne protezis. Na uglovima broda nalazile su se 4 kule saulazima unutar crkve. U zapadnom delu se nalazio narteks. Iznad prezbiterijumasmeštena je bila riznica, ispod istočnog dela crkve – kripta. Iznad lađe nalazilase kupola oslonjena na stubovima, a u kupoli u linetama 8 okruglih prozora.Fasada je bila ukrašena zupčastim frizom i romboičnim motivom. Potkrovlja,kule, kao i unutrašnja galerija imale su i puškarnice i osmatračnice.

Hram, nalik na vizantijske krstasto-kupolne crkve, unutra je imao punokonstrukcionih i prostornih te arhitektonskih rešenja iz kasne gotike, koji su ipakbili prilagođeni pravoslavnoj liturgiji. Moguće da konačni oblik nije bio uprvobitnom planu pa su ga, tokom gradnje, menjali arhitekti i neimari poreklomiz Vilnijusa. Kao što piše Lebjeđinska, poseban karakter te zgrade pokazao se usirovom, strogom razgraničenju odbrambenih elemenata unutar hrama i prostora


namenjenog molitvi, karakterističnom za zapadnoevropsku crkvenu arhitekturu.Takav odbrambeni tip crkava karakterističan je za pogranični pojas izmeđuLitvanije i Poljske u periodu kasne gotike. Primeri crkava istog tipa nalaze se uselima Sinkoviče, Malomožajkov, no najlepša je i najkasnije sagrađena uSupraslu. Prema Aleksandru Grigoroviču izbor takvog tipa crkve određen je biobrigom ktitora o vernicima i o pravoslavlju u Poljskoj te zaštitom od (fizičkih)napada. To je bilo vreme kad je pravoslavlje sve manje bilo dobro viđeno odstrane poljskih vladara.

Crkva je više puta prerađivana, ulepšavana. U drugoj polovini XVII vekanovi korisnici, unijatski monasi, uneli su u crkvu četiri dodatna oltara uz svakistub, te kasnorenesansni ikonostas koji je uradio majstor Andžej Modzelevski izGdanjska. U XVIII veku dolaze nove promene, urađeni su novi ornamenti, doksu freske prefarbane ili sakrivene iza drvene zidne obloge. Istočno od crkvesazidana je Palata arhimandrita, dok je u XVIII v. na ulazu, na zapadnoj strani,dograđena veličanstvena barokna kula-zvonik.

Crkva je postepeno propadala i 23. jula 1944., povlačeći se iz tih krajeva,Nemci su je srušili. Ona je posle toga više godina predstavljala trajnu ruševinu,zidovi su bili samo do visine od 2,5 metra. Tek u devedesetim, kada je crkvenaimovina vraćena pravoslavnoj Crkvi, počelo se sa rekonstrukcijom i tek 1999prema srednjovekovnim planovima, sazidana je nova crkva. Ostaci fresaka subili 1945-46. skinuti sa stubova i lukova i nekoliko godina kasnije renovirani uVaršavi.

FRESKE

Ostaci fresaka, koji su nekad bili ukras Supraskog manastira, jedni su odnajlepših primera srednjovekovnog zidnog slikarstva u Poljskoj. Likovi svetitelja,episkopa, mučenika, vitki i lepi, primer su vizantijske škole fresaka iz dobarenesanse Paleologa i srpske moravske škole, kao i tehnički savršenog slikara.Na teritoriji Poljske to je jedinstveni primer balkansko-vizantijskog slikarstvakoji zbog lepote ulazi u kanon studija istorije umetnosti. Oni se mogu uporeditisamo sa nekim rusko-vizantijskim živopisima, koji krase nekoliko katoličkihcrkava i kapela. Freske su svedočanstvo istorije tih zemalja, prodiranja i kontakatakultura, no primer su i dramatične istorije tih zemalja kao i samog manastira. Tih30 tabli su takođe svedočanstvo visokog nivoa poljske škole konzervacije, kojaje napornim radom konzervatora uspela da sačuva ostatke tog blaga.


Prvi put freske se spominju u Popisu manastirskih dobara1 koji je 1557.sačinio arhimandrit Sergije Kimbar, kao jedna od stvari koji su urađeni za vremenjegove arhimandritske službe. Ranije se pisalo o 1557. kao godini nastankafresaka. Međutim, pošto je Sergije postao arhimandrit 1932. može se pretpostavitida su one urađene između između 1532 i 1557 (Siemaszko 2006: 16). O datiranjufresaka pisao je Sjemaško, predlažući svoju teoriju o dva datuma: 1543. i 15542.

Iako je ostalo samo 30 fragmenata (6 čitavih likova svetitelja, 17 delovalikova, 3 medaljona i 4 ornamenta) što je samo maleni deo čitavog živopisa,Aleksandar Sjemaško uspeo je na osnovu sačuvanih poljskih i ruskih fotografija,te popisa ruskog naučnika Pjotra Pokriškina iz 1909 i 1911.3 da rekonstruiše skoroceo ikonografski program crkve. Taj živopis, kad je u pitanju izbor i načinrasporeda scena, jasno je prikazivao hijerarhijski, silazni poredak tematskihmotiva karakterističnih za post- i kasnovizantijsko zidno slikarstvo (Siemaszko2006: 20). Umetnici u supraskom hramu su se sreli sa crkvom sličnom tipičnimvizantijskim krstasto-kupolnim svetinjama te se nisu morali prilagođavatinetipičnim enterijerima.

Kao i u drugim crkvama tog tipa, u kupoli je dominirao Hristos Pantokrator4,sa citatom iz Psalma 102 koji je pozivao Boga da čuva ljude, te je obećavao da


1 U Hronici Supraske lavre iz XVIII veka nalazi se poznat Popis dobara supraskog manastira,koji je 1557. sačinio arhimandrit Sergije. U njemu, pored drugih stvari koje su zahvaljujućinamesniku postale manastirsko dobro, nalazi se i beleška o plaćanju izvesnome NektarijuSerbinu za ikone za drugu crkvu. Neki naučnici prihvatali su to kao dokaz da je te godine tajslikar slikao crkvu. No, prema novijim istraživanjima, freske su slikane ranije, u vreme kadje Sergije bio arhimandrit, to jest između 1532 i 1557 (Sjemaško 2005: 166-167).

2 Jedan zanimljiv detalj navodi Sjemaško (Sjemaško 2005: 173). Naime, prema njemu moguće dasu slikari sakrili u jednom delu slika datum slikanja. Radi se o redosledu predstava iz života Hristana zemlji i slikama kao ilustracijama Akatista. Redosled Hristovog ciklusa je bio sledeći: Ulazaku Jerusalim, Vaznesenje, Sveta Trojica, Preobraženje i tek posle njega Vaskrsnuće, na severnomzidu. Ta poslednja, netipična i nehronološka scena moguće da je vezana sa susednom predstavomna istočnom zidu Blagovesti. Naime, Sjemaško tvrdi da su 1543 i 1554 bile godine kad Vaskrs iBlagovesti su padale u isto vreme. Za to je moguće da slikar spojio ta dva praznika, a od tih dvadatuma Sjemaško pre bi izabrao 1542/1543. godinu kao godinu kad su nastale slike. Drugoobrazloženje tog promenjenog redosleda moglo bi da bude manje rigidno, slabljenje pridržavanjepravilima rasporeda živopisa u XVI veku, na šta je obraćao pažnju S. Petkovićć u freskama kojesu nastale posle obnavljenja Pećke patrijaršije.

3 Prva fotografska dokumentacija sačinjena je 1909., kada je manastir fotografisao ruskinaučnik Pjotr P. Poriškin i dve godine kasnije popisao freske. Za otkrivanje živopisa vaznesu fotografije čuvane u Institutu za umetnost Poljske akademije nauka u Varšavi, te FototeciInstituta za istoriju umetnosti Jagelonjskog univerzteta u Krakovu. (Siemaszko 1995: 14).

će osloboditi ljude zemaljskih briga. Niže, u tamburu, bile su nebeske sile - redoviAnđela, Serafina i Heruvima koji su predstavljali božju slavu na nebesima te 24starozavetna proroka i praoca, koji su nagoveštavali ovaploćenje Boga. Ispodnjih nalazili su se apostoli i njihovi učenici, drugovi Hristove misije i organizatoricrkve na zemlji. Sledeći su bili mučenici i svetitelji te episkopi i Jevanđelisti, kojisu spisali istoriju Inkarnacije.

Na svodu ispred ikonostasa rebrasti plafon činio je 24 polja na kojim su bilinaslikani likovi Anđela i Serafina te razne predstave Hrista. Ovde se nalazila i 4freska svetih lekara – Pantelejmona, Jermolaja te Kozme i Damjana. Izaikonostasa freske više nisu bile sačuvane u XIX v. ali, prema pravilima ikonopisa,tu bi trebalo da bude Bogorodica sa Detetom i Služba svetih Otaca.

Zidovi lađe hrama su bili podeljeni na 4 vodoravne zone predstava. Ugornjem delu su se nalazila dva glavna motiva: hristološki (12 slika iz životaHrista na zemlji: Blagovesti, Rođenje, Krštenje, Sretenje, Lazarevo vaskrsenje,Isus pred Marijama, Razgovor Isusa i Samarićanke, Ulazak Hrista u Jerusalim,Vaznesenje, Silazak Svetog Duha, Preobraženje, Vaskrsnuće – Silazak u pakao)i ilustracija himne Akatist (koji je u 16 scena pripovedao o tajnama Inkarnacije)(Siemaszko 2006: 32). Niže na zidovima, te na svodovima, stubovima i lukovimabili su, osim ornamenata, redovi svetitelja i mučenika i monaha. U najnižem redusu bile predstave svetih monaha i asketa, od kojih je samo jedan deo otkriven uprvoj deceniji XX veka. U tom redu su bile naslikane osobe kao Kozma, JovanDamaskin, Josif Himnograf, Onufrije, Izaak Sirin, Makarije Veliki, Efrem Sirini drugi. Ispod njih je bila zavesa. Na lukovima je bilo 40 medaljona sasvetiteljima, po osam na svakom luku.

Najviše sačuvanih fresaka potiče sa dva osmouglana stuba. U tri reda,podeljena pojasevima ornamenata, po 24 na svakom stubu, punodimenzijskilikovi svetitelja, među njima i mučenici-vojnici poštovani u pravoslavnoj crkvi,odeveni ili u uniformu ili u civilnu odeću. Već početkom XX veka većina od njihviše nije imala potpise. Samo nekoliko njih se može identifikovati, a to su Đorđe,Dimitrije, Kalinik Nikita i Bahus5.


4 U osnovi kupole stavljene su linete sa prozorima što čini osmokraku zvezdu. U sredini senalazi Pantokrator, koji blagosilja desnom rukom dok u levoj drži Jevanđelje. Pozadina jebila plava sa zvezdama. Taj način predstave nadovezivao se na uzore koje su nastale u perioduPaleologa. Sličan način predstave bio je i u moldavskim crkvama. Oko Pantokratora bio jenatpis, citat iz Psalma. Taj citat može se sresti u Solunu, Ohridu, Peći i u drugim balkanskimcrkvama, počev od XIII v. (Siemaszko 1995: 20)

5 Detaljniji opis slikarskog programa kao i uporedno istraživanje može se naći u radovimaSjemaška, na primer Siemaszko 2006 ili Siemaszko 1995.

Dominanta celog živopisa je Ovaploćenje Boga, predstavljeno kroz slike iscene koje potiču iz tradicije vizantijske umetnosti ali i iz autorskog, umetničkogiskustva slikara. Izvori supraskog programa potiču iz raznih i dalekih uzora, anjihov pregled pomoći će otkrivanju gde su autori upoznali ideje i stvaralaštvokasno i povizantijskog perioda. Slikari su pokazali veštinu i originalnost, jer nisuslepo kopirali neka rešenja, nego su umetnički pretvarali uzore.

O samom stilu fresaka prvi put je pisala Ludmila Lebjeđinjska, 1968. u kataloguizložbe fresaka u Muzeju u Bjalistoku. Kao autora ona je navela slikara NektarijaSerbina. Stil fresaka vezan je bio za kraj XIV i početak XV veka, tj. srpskusrednjovekovnu moravsku školu (Ravanica, Kalenić, Ljubostinja i, pre svega,Manasija) i kasnovizantijsko slikarstvo, odnosno period renesanse Paleologa. Kasnijaistraživanja skrenula su pažnju i na umetničke paralele sa slikarstvom Vlaške iMoldavije iz prve polovine XVI v., te slikarstvom posle obnove Pećke patrijaršije.Srpsko zidno slikarstvo cvetalo je u to vreme i izvršilo je veliki uticaj na umetnostsusednih zemalja. Iz te škole, verovatno, došao je i Nektarije Serbin. Već na prvipogled se vide sličnosti sa najlepšim živopisima srpske slikarske škole, kao i da suneke kompozicije figuralne doslovce preuzete iz srpske ikonografije (npr. simboličnapredstava vasione u sceni silazka svetog Duha ili ‘Nedremano oko‘, koje se retkopojavljuje u ruskoj ikonografiji). Tu su takođe detalje fresaka kao i paleografijanatpisa6. U tim freskama, kao i u samoj arhitekturi crkve, vidi se spoj elemenataumetnosti Zapada i Istoka, koji je nastao u čudnim severnim krajevima, u vremenukada je umetnost u Vizantiji propala sa padom Carigrada (ali je cvetala na Kritu, uVlaškoj, Moldaviji, Pečkoj patrijaršiji)7.


6 Balkansko poreklo slikara vidi se iz nekih detalja fresaka. Na primer pozadinu većine fresakačine posebni planinski ili arhitektonski pejzaži, što je osobina srednjovekovnog srpskogslikarstva, koje je tada već bilo pod uticajem zapadnoevropskog slikarstva, pre svegaitalijanskog. Detalji odeće i oružja (tunike, ogrtači, pojasevi, čarape, mačevi i štitovi), karakterornamenata (biljni motivi, geometrijski, geometrijsko-biljni, arhitektonski, u kojima se vidiuticaj kasnogotske i renesansne ornamentike), balkanski tipovi lica.

Takođe i paleografija fresaka pokazuje balkansko poreklo, jer su se autori fresaka držalipravopisa XV- i XVI-vekovnih rukopisa južnoslovenske redakcije (sa malo arhaičnijimpravopisom, koji je odlika resavske pravopisne škole).

7 Postvizantijsko zidno slikarstvo, program i raspored slika nastao je posle ikonoklazma, posleXI v. i trajao je do pada Carigrada. To su bile nove teme i neke stare preuređene. Slikari uSupraslu nisu kopirali te teme i te programe, nego su autorski to naslikali. Treba da seuporedite supraske freske sa nekim starijim kao i nekim njima savremenim slikarskimprogramima, iz Srbije, Makedonije, Bugarske te Rumunije, Moldavije. Enterijer supraskecrkve je bio sličan vizantijskim krstasto-kupolnim crkvama, jasno se video hijerarhijski,silazni poredak. Nije bilo teško prilagoditi se toj crkvi, za razliku od drugih crkava periodaJagelona, koje su slikali ruski slikari.

AUTOR

Prema Sjemašku (Siemaszko 2006: 36), ali i drugim proučavaocimasupraskih fresaka (npr. Sretenu Petkoviću), vrlo je verovatno da je bilo višeautora, dvojica ili trojica. To se vidi u načinu predstavljanja lica svetitelja u kojimase mogu prepoznati barem dve različite slikarske ruke. Ti autori se nadovezuju ina moravsku školu, ali, što je tipična pojava za vizantijsko slikarstvo, i na ranijeperiode. Prvi od umetničkih manira, grafički je slikanje likova, na primer lica utrouglu, sa malim očima, izrazita linija obrva, uski nosevi, mala usta i uši, sitnidlanovi. Drugi manir, slikarski su lica upisana u oval, okrugla linija od oka kauvu, izdužene oči, deblje obrve, uski ali duži nosevi, male uši. Taj drugi umetnikčešće upotrebljava i ponavlja dekorativne detalje u odeći ili oblici krstova8.

Prvi od autora uklapa se u XVI-vekovno slikarstvo, od kojih su najlepšipredstavnici bili slikari sa Krita. Njegov stil doseže kasnovizantijsku umetnost itradiciju, a njemu su bliske slike iz Vlaške sa polovine XVI veka. Drugi slikar jevezan za stil umetnika koji su se pojavili posle obnove Pećke patrijaršije, stilskivezani za srednjovekovne, najlepše freske iz Srbije i koji su u XVI veku renoviraliili preslikavali te freske (na primer u narteksu Pećke patrijaršije – 1561, uStudenici – 1568 ili u Gračanici - 1570).

Ostaje samo pitanje, kako su ti slikari došli s Balkana u Suprasl? Poznata ječinjenica, da je ruska crkva imala kontakte sa Carigradom i ostalim balkanskimzemljama, da su dolazili monasi i episkopi sa Balkana i Svete Gore, te da su najugu stvarali umetnici poreklom iz Rusije. No u našem slučaju najverovatnije subitne bile rodbinske relacije pravoslavnih plemićkih porodica sa litvansko-ruske


Raspored fresaka u kupoli i tamburi (Pantokrator, anđeli, proroci, apostoli, svetitelji,jevanđelisti) uopšte ne odudara od vizantijske tradicije. U postvizantijskoj tradiciji, prostormeđu Pantokratorom i anđelima popunjavan je na različite načine, retko kad su se oniponavljali. Jedna od odlika kasno i postvizatijskog slikarstva je povećanje broja polja/zonau tom delu, a to je zavisilo od visine tambura. U Supraslu tambur je bio dosta visok i premaprogramu najsličniji njemu imale su crkve iz Vlaške iz XVI.v.

8 XVI vek je period kada je, uprskos turskoj navali, u svim pravoslavnim zemljama na Balkanucvetala umetnost. Posle pada Carigrada u XV i XVI veku, pojavila se grupa aktivnih slikarakoji su radili na pograničju Grčke, Bugarske i Makedonije. Slična dela su bila stvarana uXVI veku u Vojvodini, Vlaškoj i Moldaviji, te u Grčkoj - tamo je preporod freskoslikarstvapočeo od 30. godina XVI veka kada je počela ekspansija slikara poreklom sa Krita, koji senalazio pod Venecijom. Kritski umetnici bili su sa jedne strane nastavljači kasnovizantijskeumetnosti, a sa druge bili su inspirisani kasnorenesansnom umetnošću. Novi impuls sepojavio zajedno sa obnovom Pećke patrijaršije te sa velikim brojem obnovljenih ili oslikanihživopisa u srpskim zemljama (zahvaljujući i velikoj pokretljivosti slikara).

granice sa srpskim Brankovića i Jakšića, koji su vladali u Despotovini9. Prematoj liniji poljsko-ruski plemići pozvali su srpske slikare, koji su mogli poticati izVojvodine.

Još jedan detalj koji vredi spomenuti, a na koji je skrenuo pažnju StanislavStavicki, jeste jedna zanimljiva knjiga, vizantijski priručnik slikarstva iz XVIveka, koji je navodno napisao Nektarije, episkop Ohrida. No, kao što u svojimradovima tvrdi Sjemaško, taj priručnik je najverovatnije napisao sam NektarijeSerbin i tek kasnije, u Rusiji, menjano je ime nepoznatog srpskog autora,poznatijim, cenjenijim i dostojnijim episkopom ohridskim.

Freske su svoj prvobitni oblik sačuvale samo do polovine XVII veka, kadaje manastir konačno prešao u ruke unijata, te su oni počeli menjati enterijer. 1664.crkva dobila je novi, veličanstven kasnorenesansni ikonostas (rad majstora izGdanjska – Andžeja Modzelevskog), postavljeni su bočni oltari, dok je deozidova do prozora prekriven drvenom oblogom. U XVIII v. enterijer je dobionove gipsane i slikarske detalje, prefarbano polihromiju u prezbiterijumu, nazapadnom zidu dograđena je pevnica. Deo fresaka bio je prekrečen belim krečom.Kasnija oštećenja bila su prouzrokovana vremenom, jer je od druge polovineXIX veka manastir propadao (kao posledica oštećenja krova, ckva je počelaprokišnjavati i voda je oštetila deo fresaka).

Dolazak na funkciju arhimandrita Nikolaja Dalmatova obeležen je ponovnimstaranjem o freskama i njihovoj obnovi, ponekad nestručnoj. Postepeno suotkrivane freske, kreč je skidan i nevešto je renoviran živopis. 1910. otkrivenesu fragmenti polihromije na južnom i severnom zidu, sledeći put renoviranefreske na zidovima, svodovima i stubovima. 1909 i 1911 je u inspekciju došaoizaslanik carske arheološke komisije, Pjotr Pokriškin, koji je kritikovao načinrenoviranja, popisao i fotografisao freske (na osnovu tih slika urađena je irekonstrukcija). Posle I svetskog rata, kada su manastir napustili monasi bežećiu Rusiju, freske su ponovo pale u zaborav. Sledeća oštećenja došla su u IIsvetskom ratu, kada su u crkvi i manastiru boravila prvo ruska, a posle 1941. inemačka vojska. Do konačnog razaranja i uništenja crkve i fresaka došlo je 1944.23 jula te godine Nemci koji su se povlačili iz istočnih delova Poljske digli sucrkvu u vazduh. Ostaci fresaka sa stubova i ostataka lukova, pažljivo su skinuti


9 Te veze su započele 1501. ženidbom Vasila Glinjskog sa Anom, kćerkom Stefana Kašića,vojvodom u Despotovini Brankovića. Ne zna se kojim je putevima došlo do braka, gde suse upoznali. Možda u Budimpešti ili u Vlaškoj, Moldaviji. Možda i u Krakovu. Spomenuterodbinske veze pravoslavnih magnata mogle su doprineti kulturnim kontaktima i možda jeovim putem, preko Mađarske, stigla u Srbiju ili Vojvodinu narudžbina fresaka za Suprasl

1945 i 1946. i sačuvani u konzervatorskim radionicama. 1964. počeli sukonzervatorski radovi u Varšavi i 1968. po prvi put su freske bile izložene uMuzeju u Bjalistoku da bi na kraju stigle u Palatu arhimandrita u Suprasl, gde susada izložene u posebnoj prostoriji Muzeja ikona (Siemaszko 2006: 20)10.

Supraske freske su usamljen primer postvizantijskog zidnog slikarstva naistočnim krajevima Poljske XVI veka. Ovo je primer monumentalnog slikarstvačiji autor Nektarije Serbin bio dobar poznavalac srpsko-vitantijske tradicijeikonoslikarstva. Sličan tip živopisa iz XV veka u Poljskoj, ali koji potiče izdrugog kruga pravoslavnog, su rusko-vizantijske freske, koje je naručivao kraljVladislav Jagjelo i koje su slikali ruski slikari. Te freske se nalaze isključivo ukatoličkim crkvama i kapelama: u katedrali prve prestonice Poljske – Gnjeznu,u crkvi u Sandomježu i Višljici, te u kapelama Katedrale Vavel u Krakovu inajzad, najbolje sačuvane, u kapeli sv. Trojice u Lublinu11.

ISTRAŽIVANJA

Freske u Supraslu bile su dugo vreme zanemarene od strane istoričara umetnosti,pojavljivale su se samo kratke informacije. Prvi put u XX veku opisao je i fotografisaomanastir ruski naučnik Pjotr P. Pokriškin. 1909. objavio je detaljan opis crkve ifresaka, kao i prilično obimnu zbirku fotografija enterijera. Na početku se mislilo seda su to ruske freske, no prvi put u rusko poreklo fresaka (na osnovu spomenutog uPopisu Nektarija Serbina) posumnjao je Juzef Joskovski u članku iz 1915 g.

Freske iz Suprasla su drugi put za naučnu javnost bili su otkriveni tek 1968., kadsu prvi put posle renoviranja prikazane u Muzeju Bjalistoka i kad je izašao album sainteresantnim i stručnim komentarima profesor Lebjeđinske (Sjemaško 2005: 165).Posle nje o freskama je pisao srpski istoričar umetnosti, Sreten Petković, te drugi(A.I. Rogov, P. Rudjevski, S. Stawicki). O freskama kao primeru srpsko-vizantijskeškole pisala je i Janina Hoscilovič. Međutim, Aleksander Sjemaško je prva osoba


10 Sačuvani fragmenti bili su delovi dekoracije dva osmouglana stuba lađe. To su freskemučenika i svetitelja te fragmenti frizova i ornamentalnih pojaseva sa stubova. Neki brojfresaka sačuvan je u dobrom stanju, sa manjim pukotinama, dok deo bio potpunoraskomadan, u komadićima pomešanim sa drugim delovima. Samo 7 likova su sačuvanačitava, tri medaljona, ostale su renovirane u fragmentima. Šest fresaka, koje su bile potpunoraskomadane, sastavljene su i polepljene.

11 Freske iz Suprasla drugi put za naučnu javnost bili su otkrivene tek 1968., kad su prvi putposle renovacije prikazane u Muzeju i kad je izašao album sa interesantnim i stručnimkomentarom Lebjeđinske i Aleksander Sjemaško, koji je prva osoba koja se ozbiljno počelabaviti rekonstrukcijom slikarskog programa supraskog hrama.

koja se ozbiljno počela baviti rekonstrukcijom slikarskog programa supraskog hrama.On je objavio više radova i dva albuma sa slikama i detaljnim opisom fresaka uenterijeru crkve. One je predstavio bogati opis i potpunu rekonstrukciju živopisa itime potvrdio njihovo vizantijsko-balkansko poreklo.

KRAJ

Početkom 80. posle sastanka predstavnika crkve sa centralnim i lokalnimvlastima, rešeno je da se ruševine manastira vrate pravoslavnoj Crkvi. 1984.izdato je odobrenje da se crkva rekonstruiše u prvobitnom obliku i iste godineosveštan je kamen temeljac buduće crkve. 1989. godine došlo je do restitucijasupraskog manastira. 1993 osveštano je prvi renovirani deo manastirskih zgrada,dok je 1999. na crkvu postavljen krst. Veliki poduhvat je učinjen da bi se vernorekonstruisao prvobitan oblik katolikona (posle njega krenule su rekonstrukciječitavog manastirskog kompleksa). Za sada su završeni spoljni radovi i još uvekse čeka sa unutrašnjim radovima. Kao što se vidi, vraćen je duhovni iintelektualno-kulturni život, čak i rekonstruisana je crkva. Preostalo samo da sevrati nekadašnji sjaj fresaka.

Sada u zgradama funkcioniše manastir, sedište je i pravoslavnog episkopa.Radi i manastirska štamparija. Osim njih, u manastirskim zgradama nalazi seMuzej ikona, odeljak Podlaskog muzeja u Bjalistoku. Kao izraz vraćanjakulturnog i intelektualnog značaja Suprasla, pored manastira osnovana je bilajedna kulturno-prosvetna institucija, Supraska akademija. To je pravoslavnikonferencijski centar koji vodi nastavni program i kurseve obučavanja, nalik nadruge pravoslavne organizacije koje postoje u Češkoj, Finskoj, Grčkoj i Rusiji.

BIBLIOGRAFIJA

1. Grygorowicz, Aleksander, 2005: Architektura sakralna monasteru supraskiego,„Z dziejów Monasteru Supraskiego, Materiały z międzynarodowej konferencjinaukowej ‘Supraski monaster Zwiastowania Przenajświętszej Bogarodzicy i jegohistoryczna rola w rozwoju społeczności lokalnej i dziejach państwa’”, Białystok2005, s. 157-164.

2. Hościłowicz, Joanna, 1977: Freski z Supraśla, Warszawa 1977.3. Lebiedzińska, Ludmiła, 1968: Freski z Supraśla, Katalog wystawy, Białystok

1968.4. Mironowicz, Antoni, 2001: Kościół prawosławny w dziejach dawnej

Rzeczypospolitej, Białystok 2001.


5. Musiuk, Adam, 2005: Zagadnienia rekonstrukcji i rewaloryzacji zabytkowychobiektów monasteru supraskiego w czasach współczesnych, „Z dziejówMonasteru Supraskiego, Materiały z międzynarodowej konferencji naukowej‘Supraski monaster Zwiastowania Przenajświętszej Bogarodzicy i jegohistoryczna rola w rozwoju społeczności lokalnej i dziejach państwa’”,Białystok 2005, s. 177-188

6. Naumow, Aleksander, 2005: Monaster supraski jako jeden z głównychośrodków kulturalnych Rzeczypospolitej, „Z dziejów Monasteru Supraskiego,Materiały z międzynarodowej konferencji naukowej ‘Supraski monasterZwiastowania Przenajświętszej Bogarodzicy i ”jego historyczna rola wrozwoju społeczności lokalnej i dziejach państwa’”, Białystok 2005, s. 105-116

7. Petković, Sreten, 1972: Nektarije Srbin. Slikar XVI veka, Zbornik za likovneumetnosti 1972

8. Siemaszko, Aleksander, 1995: Malowidła ścienne cerkwi Zwiastowania wSupraślu. Rekonstrukcja programu ikonograficznego, „Prace z historii sztuki1995, nr 21, Zeszyty Naukowe UJ 1573”, Kraków 1995

9. Siemaszko, Aleksander, 2005: Rekonstrukcja programu ikonograficznegocerkwi Zwiastowania monasteru suprskiego, „Z dziejów MonasteruSupraskiego, Materiały z międzynarodowej konferencji naukowej ‘Supraskimonaster Zwiastowania Przenajświętszej Bogarodzicy i jego historyczna rolaw rozwoju społeczności lokalnej i dziejach państwa’”, Białystok 2005, s.165-176

10. Siemaszko, Aleksander, 2006: Freski z Supraśla. Unikatowy zabytek XVI-wiecznego pobizantyńskiego malarstwa ściennego, Białystok 2006



Марина МИТРИЋ1

УЛОГА И ЗНАЧАЈ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХДРУШТАВА И ДРУГИХ СРОДНИХ УДРУЖЕЊА У ОЧУВАЊУ ЕТНИЧКОГ ИДЕНТИТЕТА СРБА

У ИНОСТРАНСТВУРезиме: У раду су представљене различите активности које предузимајукултурно-уметничка друштва, фолклорне групе, певачка друштва и другесродне НВО у циљу очувања нематеријалног културног наслеђа српскогнарода у иностранству. Очување и промовисање традиционалних народнихигара и песама, вокалне и инструменталне народне музике, народнихобичаја, као и предмета материјалне културе који су с њима повезани(народне ношње, народни музички инструменти, реквизити) основна јемисија културно-уметничких друштава. Успостављање међусобних веза исарадња КУД-ова и других сродних удружења Срба у дијаспори и региону– са удружењима, државним институцијама, установама културе и другиморганизацијама у матици, има за циљ очување и неговање српског етничког,културног и верског идентитета.

кључне речи: нематеријално културно наслеђе; културно-уметничкадруштва; етнички идентитет Срба у иностранству

Увод

УНЕСКО Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа из2003. године ратификована је у Србији у мају 2010. године2. У складу саобавезама проистеклим из Конвенције, при Министарству културе формиранје Национални комитет за нематеријално културно наслеђе, Комисија за упис

1 Марина Митрић, библиотекар саветник, Народна библиотека Србије, Београд.

2 “Закон о потврђивању Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа”,Службени гласник РС – Међународни уговори, бр.1 (2010), http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/doneti-zakoni.45.html.

у регистар, мрежа координатора и Центар за нематеријално културно наслеђеСрбије. За националну листу нематеријалног културног наслеђа до сада једонето око 40 незваничних предлога регионалних координатора. Коначнулисту усвојиће Национални комитет за нематеријално културно наслеђе, каокровно тело задужено за стратегију, доношење закона и одлучивање ономинацијама за заштиту код УНЕСКО-а. Доношење закона који ће омогућитиправну заштиту нематеријалног културног наслеђа значајно је и збогформирања националне листе и благовременог достављања предлога зазаштиту код УНЕСКО-а.

Суседне земље попут Бугарске или Хрватске до сада су учиниле многовише у заштити нематеријалног културног наслеђа. Република Хрватска,која је УНЕСКО Конвенцију ратификовала 2005. године, до сада у свомнационалном регистру има 110 добара. На УНЕСКО Репрезентативнулисту нематеријалне културне баштине човечанства Хрватска је уписала11 добара, између осталих и глуво коло с подручја Далматинске загоре, каои бећарац на подручју Славоније, Барање и Срема, који су на тај начин наУНЕСКО листу уписани као хрватска културна баштина. На сличан начин,на УНЕСКО Попис угрожене нематеријалне културне баштине уписано јеи ојкање, као хрватска баштина, иако се ради о традицији Срба са подручјаДалматинске загоре, Лике, Баније и Кордуна.3

УНЕСКО Конвенција дефинише нематеријално културно наслеђе каопраксе, приказе, изразе, знања, вештине, као и инструменте, предмете,рукотворине и културне просторе који су с њима повезани – које заједнице,групе и, у појединим случајевима, појединци, препознају као део свогкултурног наслеђа. Нематеријално културно наслеђе испољава се у следећимобластима: усменој традицији и изразима, укључујући и језик као носиоцанематеријалног културног наслеђа; извођачким уметностима; друштвенимобичајима, ритуалима и светковинама; знањима и обичајима везаним заприроду и свемир; вештинама везаним за традиционалне занате. Под очувањемсе подразумевају мере чији је циљ осигуравање одрживости нематеријалногкултурног наслеђа укључујући идентификацију, документовање, истраживање,заштиту, промоцију, вредновање, преношење, посебно кроз формално инеформално образовање, као и ревитализацију различитих облика тог наслеђа.

Нематеријално културно наслеђе представља искључиво живо наслеђе,па се понекад користи и израз “жива културна баштина” (living heritage).Ако се нека традиција не упражњава и не одржава, или је чак и нема више


3 http://www.min-kulture.hr/default.aspx?id=29.

у колективном сећању, она престаје да буде део нематеријалног културногнаслеђа, као нечега што је живо.

Циљ овог рада је да укаже на значај и улогу културно-уметничкихдруштава и сродних организација у очувању српских народних игара и песама,вокалне и инструменталне народне музике и традиционалних народнихобичаја, као једног од облика у коме се испољава нематеријално културнонаслеђе српског народа. Намера аутора није било прављење свеобухватногпописа српских организација у земљи и расејању, нити прегледа свихманифестација и фестивала које оне организују. Циљ је био да се указивањемна одабране примере илуструје допринос културно-уметничких друштава исродних организација одржавању српске традиције живом. Као извор податакакоришћени су лично, скоро десетогодишње, играчко искуство у фолклорномансамблу, као и информације доступне на интернет сајтовима разнихорганизација у области културно-уметничког аматеризма у матици и расејању.

Културна баштина обухвата не само материјално већ и нематеријалностваралаштво, које су нам оставили преци у наслеђе, а које је важно очуватикао један од темеља националног идентитета.

Етничка обележја Срба у иностранству

Под особинама једне етничке заједнице најчешће се подразумевајузаједничко порекло, језик, религија и иста култура. Елементи културно-историјског наслеђа као што су народне игре и песме, музика, народниобичаји и ритуали, традиционална јела и пића, верски и традиционалнипразници препознатљиви су етнички симболи сваког народа. Овимкарактеристикама треба додати и субјективно осећање припадностиодређеном народу. Свака особа може се слободно определити којој нацијиприпада, што је општеприхваћени принцип и у савременој науци иполитици данас. У том смислу етнички идентитет представља процессамоидентификације и идентификације од стране других.

У раду “Нација, национализам и национални идентитет”4 Б. Трамошљанинистиче да припаднике једне нације међусобно повезује заједничка култура,језик, традиција, историјска сећања и симболичке везе митолошког карактера.Према Д. Коковићу5 “културни идентитет се формира захваљујући социјалном


4 Трамошљанин, Боро. “Нација, национализам и национални идентитет”, Социолошкигодишњак, бр.3 (2006), http://www.sd.org.rs/files/godisnjak_br03/boro%20tramosljanin.pdf.

5 Коковић, Драган. “Културни и етнички идентитет”, Социолошки годишњак, бр. 3(2006), http://www.sd.org.rs/files/godisnjak_br03/dragan%20kokovic.pdf.

учењу у оквиру културног наслеђа, које чине језик, обичаји, обрасципонашања, вредности и стилови живљења који међусобно приближавају иудаљавају друштвене групе. Појединци и групе формирају културни идентитетусвајајући културу у којој живе, при чему се од других припадника разликујупо начину живота и многобројним другим обележјима; културни идентитетуказује на сродне или истоветне културне елементе утемељене у традицији,који се посредством ње препознају и преносе”.

Етничким симболима најчешће се сматрају језик и име, затим вера, музика,храна, украсни предмети. Етнички идентитет је, дакле, сложен систем, који сезаснива на низу етничких симбола и губитак једнога од њих не значи и губитакетничког идентитета. У том смислу, као пример могу послужити припадницисрпског народа у матици, који се изјашњавају као Срби атеисти. Можда јошбољи пример налазимо у српској дијаспори у далеким земљама (САД, Канади,Аустралији). Припадници каснијих генерација наших исељеника у овимземљама често не знају добро српски језик, али су задржали не само свест оетничком пореклу и осећање припадности српској заједници, већ и другаобележја која су преузела функцију очувања етничког идентитета. То сууглавном обележја везана за живо културно наслеђе и нематеријалну културнубаштину. Вера и традиционални верски празници, народни обичаји, музика,народне игре и песме, традиционална српска јела и пића препознатљиви суетнички симболи српске заједнице у САД, Канади, Аустралији6. И на основуистраживања интернет сајтова епархија СПЦ у овим земљама можемозакључити да су наши исељеници и њихови потомци очували веру,традиционалне обичаје и верске празнике, народне игре и музику, у појединимслучајевима више него језик. С обзиром да се у овим земљама српска заједницаокупља око СПЦ, језик сајтова црквених епархија значајан је показатељ. Језиккомуникације је енглески на 40% интернет презентација, укупно у оквируМитрополије аустралијско-новозеландске и епархија западно-америчке,источно-америчке, канадске и новограчаничко-средњезападноамеричке, а 60%сајтова је двојезично (српски и енглески). Са друге стране, скоро све црквено-школскe општинe (ЦШО) имају школе фолклора за српску децу, оркестар ипевачко друштво или хор, који имају велику улогу у очувању традиционалнихсрпских обичаја, народних игара, песама и музике7.

На степен очувања или губљења етничких обележја наших исељеникаутиче генерацијска припадност (прва, друга, трећа, четврта... генерација),


6 Таste of Serbia, http://stbasilchurch.org/tos/.

7 http://www.spc.rs/sr/linkovi/linkovi_eparhija.

појава мешовитих бракова, као и околности унутар српске заједнице и уоквиру државе у у којој живе. Још један важан чинилац је и чланство усрпским етничким удружењима, које изузетно значајну улогу има у очувањуетничког идентитета припадника друге и каснијих генерација. У каснијимгенерацијама за очување елемената традиционалне српске културе, језикаи других етничких обележја велики значај има окупљање у чисто етничкиморганизацијама Срба или око заједничких активности.

Изузетно значајан утицај имају и везе са матицом. Колико год да суоколности које постоје у земљи домаћину, отворено или прикривено,усмерене ка асимилацији, толико контакти са матицом доприносе очувањуетничког идентитета Срба у иностранству. Не само организоване групнепосете матици, већ и листови, часописи, новине и уџбеници из Србије имајуизузетан значај, јер доприносе да се Срби у расејању информишу одогађајима у Србији, да уче о историји и култури, да се повезују изближавају са земљом матицом. У том смислу позитиван утицај има иглобална светска мрежа интернет, као и појава великог броја српскихсајтова тематски везаних за културну баштину, историју и традицију. Улогуупознавања са нашом културном баштином имају и посете нашимисељеницима културно-уметничких друштава из Србије и РепубликеСрпске, као и посете организација из дијаспоре земљи матици.

Статистички подаци објављени на сајту Конгреса српског уједињења(Serbian Unity Congress)8 засновани на информацијама добијеним уМинистарству за дијаспору, показују да 39% припадника српског народаживи изван матице Србије (укупно у дијаспори и региону), а око 25% живиу дијаспори широм планете.

Везе са матицом

Везе Срба у расејању са земљом матицом, укључујући и организованеконтакте организација у области културно-уметничког аматеризма сасличним удружењима у матици, доприносе јачању етничког идентитетаСрба у иностранству и јачој одбрани од асимилације. Везе са матицом могубити вишеструке. Овде ће бити поменуте оне које са матицом, наразличитим нивоима, успостављају организације у области културно-уметничког аматеризма.


8 http://www.serbianunity.com/serbianunitycongress/pdf/world_of_serbs/Serbs_Around_the_World_Stat_Table_detail.pdf.

Релације се успостављају са државним органима, институцијама иустановама културе у Србији, са Српском православном црквом и културно-уметничким друштвима и сличним удружењима у Србији. Треба поменутии Матицу исељеника Србије, као најстарије удружење у Србији које се бависарадњом са српким исељеништвом у свету. Основана 1951. године, Матицаисељеника је током година стварала и брижљиво неговала пријатељскеодносе са хиљадама исељеника и њихових потомака. Њени сарадници суприпадници треће и четврте генерације српских исељеника, који су очувалисвест о свом пореклу, једнако као и они који су се иселили последњихгодина. Током неколико претходних година, у оквиру акције “Да Србијукоју волите и упознате”, Матица исељеника организовала је гостовања надесетине хорова, спортских клубова, фолклорних група и појединаца (КУД“Опленац” из Канаде, КУД “Шумадија” из Аустралије, Академије српскихнародних игара “Мирослав Бата Марчетић” из Канаде, КУД “Синђелић” изШведске, ученика Допунске школе на српском језику “Свети Сава” изДанске, српских певачких друштава из САД и Канаде, Српског мушког хора“Косово” из Охаја).9

Доношењем Закона о дијаспори10, на нивоу државних органа, омогућенаје боља и квалитетнија сарадња са Србима у дијаспори и региону. У складу сазаконом, основан је и буџетски фонд за дијаспору и Србе у региону, каоподршка свим облицима образовно-васпитног рада у иностранству,обезбеђивању уџбеника и другог дидактичког материјала, као и накнада заучење српског језика и ћириличког писма. Циљ оснивања фонда је испречавање асимилације неговањем блиских односа са матичном државом ијачањем свести о пореклу, очувањем и неговањем српског културног, етничкоги верског идентитета, кроз подршку најзначајнијим манифестацијама уобласти културно-уметничког аматеризма и изворног народног стваралаштва.Последњих неколико година део буџетских средстава, намењених за пројектекоји доприносе јачању веза матичне државе и дијаспоре, добиле су иорганизације у облати културно-уметничког аматеризма за потребе набавкеношњи, организовања фестивала фоклора, смотри народног стваралаштва идругих програма. Списак одобрених пројеката у Србији и иностранству, погодинама, објављен је на сајту Министарства за дијаспору и Србе у региону11.


9 http://www.maticasrba.org.rs.

10 “Закон о дијаспори и Србима у региону”, Службени гласник РС, бр.88 (2009).

11 http://www.mzd.gov.rs/cyr/Projects/AllProjects.aspx?id=121.

У оквиру успостављања веза између организација у области културно-уметничког аматеризма у Србији и расејању, разликује се неколико видовасарадње – гостовања удружења из Србије у дијаспори и региону, као иорганизовање разних манифестација у Србији, на које се као учесниципозивају српска друштва из иностранства. Често се успоставља трајнасарадња појединачних удружења из Србије са удружењима Срба уиностранству, организују се размене гостовања, дружења и заједничкинаступи на концертима и прославама.

Веома значајан вид сарадње је и пружање стручне помоћи нашимисељеницима у раду на поставци и увежбавању кореографија и музичко-сценских програма, као и помоћ у набавци народних ношњи за игре изразних крајева Србије.

Културно-уметнички аматеризам у матици и расејању:организације различитих назива – иста мисија и циљеви

Организације у области културно-уметничког аматеризма носеразличите називе и на различите начине се организује њихов рад у матици,региону и дијаспори, али су им мисија и циљеви исти – очување и неговањенематеријалног културног наслеђа као једног од темеља српског етничкогидентитета. Назив организације обично је усклађен са њеним устројством,па тако постоје културно-уметничко друштво (КУД), фолклорни ансамбл,певачко друштво, изворна певачка група, фолклорно-музичко друштво(ФМД). Очување и промовисање традиционалних народних игара ипесама, вокалне и инструменталне народне музике, традиционалнихнародних обичаја и ритуала, као и предмета материјалне културе који су сњима повезани (народне ношње, народни музички инструменти, украснипредмети и реквизити) основна је мисија културно-уметничких друштава.

У Србији и региону ова удружења најчешће се организују као културно-уметничка друштва, ређе као посебни фолклорни анасамбли и изворнепевачке групе. КУД је сложена организација која у себи обједињујенеколико посебних секција – фолклорну, музичку, хорску, некада и драмску.У сваком друштву најчешће постоји дечји и омладински фолклорниансамбл са пратећим оркестром и хор. Свима је заједничко да су тоневладине, непрофитне и нестраначке организације, које се финансирајуод чланарине и донација.

У Србији су организована бројна удружења овог типа. У свакој општиниделује најмање једно културно-уметничко друштво, а најчешће их има по


неколико. У београдским општинама културно-уметничко друштво постојиу скоро сваком насељу. На репертоару КУД-ова у матици налазе се не самосрпске народне игре и песме из разних крајева где живи српски народ, већи народне игре и песме националних мањина које живе у Србији.

У Републици Српској, географској целини која суштинскифункционише као држава српског народа и често преузима улогу матице,бројност културно-уметничких друштава и њихово деловање у свему семоже поредити са Србијом.

Поред бројних културно-уметничких друштава широм Црне Горе,посебно треба поменути КУД “Андријевица”, младо друштво основано2010. године, које се већ окитило признањима за свој рад, укључујући испецијалну награду за сценски наступ на Међународној смотри фолклораодржаној у Орашцу. Друштво је основано у Андријевици са циљем данегује српску традицију и промовише културну баштину српског народа уЦрној Гори.

У Хрватској културно-уметничка друштва делују у местима где јеопстао српски народ – у Вуковару (Ансамбл народних игара СКД“Просјета”), Вери (КУД “Љубомир Ратић Бубо”), Бијелом Брду (СКУД“Змај Јова Јовановић”), Боботи (КУД “Ђоко Павловић”), Дарди (КУД“Бранко Радичевић”)...

У Румунији српска друштва постоје у Темишвару (АКУД “Младост”,КУД “Зора”), Великом Семиклушу (КУД “Свети Сава”), ВеликомСемпетару (КУД “Плави делија”), Араду (КУД “Сава Текелија”), Соколовцу(КУД “Соко”), Дињашу (КУД “Свети Никола”), Српском Семартону(Ансамбл “Круна”), Сараволи (КУД “Извор”), Немету (КУД “Немећанскеделије”), Чанаду (Тамбурашки оркестар “Лале са Мориша”), Карашеву,Старој Молдaви, Белобрешки, Радимни 12...

У Мађарској Срби углавном живе у малим насељима, где бројстановника не прелази 350. Културно-уметничка друштва постоје уБудимпешти (КУД “Табан”) и Помазу (КУД “Опанке”), Дески (КУД“Банат”), Сентандреји, Баји, Сантову, Ловри13...

У европској дијаспори организације у области културно-уметничкогаматеризма оснивају се у градовима и насељима у којима живи већи бројприпадника српског народа. По свом устројству сличне су организацијама


12 http://savezsrba.ro/kultura-umetnost/kulturno-umetnicka-drustva/.

13 http://www.mfa.rs/Diasporaframe.htm.

у матици и региону, само што у називу добијају одредницу српско – српскодруштво (СД), српско културно-уметничко друштво (СКУД), српскокултурно друштво (СКД).

У Шведској српска друштва делују у Стокхолму (СД “Никола Тесла”),Гетеборгу (СКСД “Козара” и СД “Синђелић”), Халмштату (СД“Крајишници”), Малмеу (СД “Србија”)...

У Швајцарској у скоро свим градовима где живе Срби – Бадену (КУД“Коло”), Базелу (КУД “Добросав Радовановић-Кикац”), Берну (КУД“Карађорђе”), Роршарху (КУД “Вук Караџић”), Сент Галену (ФМД“Извор”), Лугану (КУД “Бранко Радичевић”), Луцерну (КУД “НиколаТесла”), Госау (КУД “Хомоље”), Нојхаузену (ФМД “Коло”)...

Српска друштва су бројна и у Немачкој – у Штутгарту (КУД “Слога”,СКД “Морава”, КУД “Дукати” и СКД “Свети Сава”), Дортмунду (КУД“Извор” и СКД “Србија”), Франкфурту (КУД “Коло”), Берлину (КУД“Дунав Коло-коло”), Раштату (СКЦ “Вук Ст. Караџић”), Манхајму (КУД“Слога”), Офенбаху (КУД “Офенбах”), Ројтлингену (КУД “Карађорђевић”),Шорндорфу (КУД “Нова генерација”), Солингену (КУД “Борац”), НовомИсенбургу (КУД “Извор”), Шененверду (КУД “Вук Стефановић Караџић”),Швебишгминду (КУД “Петар Петровић Његош”), Хајлброну (КУД“Шумадија”)...

У Аустрији бројна друштва делују у Бечу (СКУД “Карађорђе”, КУД“Бранко Радичевић”, КУД “Стеван Мокрањац”, КУД “Коло”, Фолклорниансамбл “Бамби”), Салцбургу (КУД “Стеван Синђелић”), Брегенцу (КУД“Коло”), Ранквајлу (КУД “Завичај”), Грацу, Клагенфурту, Инсбруку…

У Француској, културно-уметничка друштва организована су углавному различитим местима у Париском региону. Најбројнија су у Паризу, апостоје и у Сен Денију, Дрансију и другим местима. Нека од познатијих суСКД “Извор” у Паризу и КУД “Бисери” у Дрансију.

У Италији српска друштва постоје углавном на северу, у Трсту (СКУД“Вук Ст. Караџић”), Вићенци (КУД “Српска слога”), Удинама...

У српској дијаспори у САД, Канади и Аустралији културно-уметничкадруштва слична удружењима у Србији и Европи су ретка. За овај део светакарактеристичне су посебне организације – фолклорне групе, певачкадруштва или хорови, тамбурашки и други оркестри, који делују при СПЦ.Скоро свака црквено-школска општина има фолклорну групу (најчешћедечју и омладинску фолклорну секцију) и певачко друштво или хор.Црквено-школске општине имају религиозне и културно-просветне


функције. Око својих активности (прославе православних празника,фестивали, пикници) оне окупљају велики број наших исељеника и њиховедеце. При црквено-школским општинама, поред веронауке, организованесу и парохијске основне школе, у оквиру којих деца од 1. до 8. разредаизучавају српску историју и културу, као и посебне школе српског језика.Свака црквено-школска општина има свој црквени дом у коме се налазепросторије за рад свих њених организација, као што су Коло српскихсестара, певачко друштво, фолклорна група, оркестар, као и сале и клубовиу којима се Срби окупљају.

На тлу Северне Америке најпознатије и најстарије организацијеосноване су у Чикагу и Милвокију. При ЦШО Светог Саве у Милвокију,основани су хор Стеван Сијачки, фолклорна група Шумадија, тамбурашкиоркестар Свети Сава.14 Фолклорна група Шумадија основана је још 1969.године, а данас броји преко 70 чланова узраста од 13 до 20 година. У Чикагу,у Саборној цркви Светог васкрсења делују фолклорна група “Соко” инајстарије српско певачко друштво у Америци, основано још 1906. године– Српско певачко друштво “Бранко Радичевић”15.

У Канади једна од најстаријих и најпознатијих фолклорних група делујепри ЦШО Свети Сава у Ванкуверу. Фолклорна група “Вук Караџић” основанаје 1970. године, непосредно после оснивања ЦШО, са жељом да чува одзаборава нашу културу и обичаје. Група окупља играче свих узраста, а у свомрепертоару има 15 кореографија, у којима негује аутентичне српске игре, песмеи обичаје. Већ дуги низ година, организатор је културног програма Српскихдана у Ванкуверу16.

У Аустралији, један од примера је црквено-школска општина Свети Савау Хајндмаршу, у оквиру које постоје фолклорна група “Равна гора” и црквенихор “Мокрањац”. Фолклорне групе постоје и при ЦШО Свети Никола уБризбејну и ЦШО Свети Никола у Блектауну (фолклорна група Каленић). ПриЦШО Свети краљ Милутин за Окланд и Хамилтон на Новом Зеландуфоклорна група делује у оквиру Школице “Соколићи”, у којој српска децапоред традиционалних народних игара уче и српски језик и ћирилицу17.


14 http://www.stsava-milw.org/organizations-s.html.

15 http://www.sabornacrkva.org/affiliated-organizations/jedinstvo.

16 http://www.svetisava.net/mnutop-folklor/mnutop-folklor-istorija.html.

17 http://www.svetikralj.org.nz/skolaIndex.htm.

Осим при Српској православној цркви, фолклорне групе оснивају се ипри српским четничким и другим организацијама политичког карактера,али то је ређи случај, постоји их свега неколико. У Канади делује и малиброј удружења по устројству сличних културно-уметничким друштвима уматици. Један од примера је СКУД “Опленац” основан у Торонту 1986.године, са секцијама фоклорном, хорском, драмском и оркестром у свомсаставу, као и школом српског језика. Сличан пример је Удружење Срба“Вук Караџић” у Сербруку, у чијем саставу делује и фолклорни ансамбл,као и Академија српских народних игара “Мирослав-Бата Марчетић”основана 2004. године у Торонту.

Школе фолклора

Културно-уметничка друштва, фолклорне групе и ансамбли, каоорганизације у области културно-уметничког аматеризма, отворене су занајширу популацију, без обзира на узраст, таленат, претходно искуство илиформално образовање у области традиционалних игара. Циљ је развијатиљубав према традицији, очувати старе обичаје, традиционалне народнеигре и песме, пренети их са колена на колено и отргнути од заборава, штоје од посебног значаја код каснијих генерација Срба рођених у дијаспори.У свим удружењима, и у матици и расејању, најмање једном годишње, анајчешће у пролеће и јесен, организују се “аудиције” за пријем новихчланова, које заправо представљају упис у школу фолклора. Свазаинтересована деца и омладинци примљени су у тзв. “други ансамбл”, безобзира на претходно играчко умеће. У оквиру овог припремног ансамбла,који је подељен на више посебних група у зависности од узраста испособности играча (најчешће су две групе – дечја и омладинска), новичланови похађају школу фолклора, уче да играју, увежбавају кореографијеи када савладају комплетан репертоар прелазе у “први ансамбл”. То јеизвођачки ансамбл који наступа на концертима, разним манифестацијамаи фестивалима и промовише народне игре и песме, музику итрадиционалне народне обичаје. Извођачки ансамбл такође је посебан дечјии омладински, а већина културно-уметничких друштава окупља и“ветеране”, старије играче и оне у годинама, који наступају са одређенимповодом, најчешће за јубилеје, годишњице културно-уметничког друштва,поводом неких значајнијих фестивала итд. У већини културно-уметничкихдруштава у Србији кореографи имају формално образовање у областиетномузикологије. Остали, по потреби, најчешће приликом поставке новихкореографија ангажују стручне сараднике етномузикологе.


Илустративан је пример српских друштава у Немачкој. Централни саветСрба у Немачкој је ове 2012. године организовао први семинар за обукуруководилаца играчких ансамбала у Немачкој, у сарадњи са Центром запроучавање народних игара и песама Србије при Националном ансамблу“Коло”. На семинар су могли да се пријаве играчи и руководиоци старијиод 17 година, који су уз помоћ еминентних стручњака Националногансамбла “Коло” увежбавали не само нове кореографије, већ и мотоде зауспешан педагошки рад са играчима различитог узраста.18

Слични семинари за руководиоце фолклорних ансамбала одржани су иза Србе у Аустрији, у организацији КУД “Карађорђе” из Беча. Предавачису били кореографи АКУД “Лола” из Београда, етномузиколози и професортрадиционалног певања на Универзитету у Београду.19

У Америци, Канади и Аустралији школе фолклора које постоје приСПЦ, често су инкорпориране у српске школе на којима се изучавају несамо народне игре, већ и српски језик, ћирилица, српска историја и култура.

Промовисање традиционалних народних игара и песама

Најчешћи видови промовисања традиционалних игара и песама су етнофестивали, фестивали фолклора, смотре и сабори народног стваралаштва,наступања у оквиру ширих манифестација, прослава, јубилеја...

Фестивали фолклора су различитог карактера у матици, региону идијаспори. У географском смислу могу бити локални, регионални, надржавном и континенталном нивоу. Етнички посматрано могу бити српски(на којима учествују само српска друштва из једне или више држава) иинтернационални. Фестивали могу бити такмичарског и ревијалногкарактера.

У САД, Канади и Аустралији постоје српски фестивали које организујесама српска заједница, на локалном или државном нивоу, као и фестивалимултикултуралног карактера на континенталном нивоу. На српскимфестивалима у Америци као учесници наступају само српске фолклорнегрупе, певачка друштва и тамбурашки и други оркестри из САД. Некада суширег карактера па су учесници и српска друштва из других земаља укојима живи наша дијаспора (најчешће из Канаде), а некада појединачногостују и културно-уметничка друштва из матице Србије или Републике


18 http://www.zentralrat-der-serben.de/index.php?aid=228.

19 http://www.wien.serben.at/images/stories/arhiva/2011/seminar.pdf.

Српске. Црквено-школске општине често организују пикнике у својимдвориштима, а у оквиру културног дела програма наступају члановифолклорне групе из те мале локалне заједнице.

Посебан догађај је Aмерички етнички фестивал (Folk Fair), мултикул-туралног карактера, на коме учествују све етничке групе у Америци иприказују своје обичаје, кулинарске вештине, музику, народне игре и другеизвођачке уметности. Овај фестивал први пут је одржан у Вашингтону 1967.и од тада се приређује сваке године. Претходе му фестивали по државама,регионални и локални. За српску заједницу најзначајнији су фестивали удржавама Висконсин (у Милвокију) и Илиноис (у Чикагу). Наши исељеницисвоју културу најчешће приказују преко фолклорних и певачких група, а насрпским штандовима изложени су народне ношње, народни музичкиинструменти (гусле, тамбурице, фруле), ћилими и друге рукотворине, разниетно предмети – чутурице, преслице... Ове 2012. године фестивал Folk Fair уМилвокију ће у новембру окупити 53 етничке групе, укључујући и српску20.

У Канади поред бројних српских фестивала, наши исељеници наступајуи на европском фестивалу у Ванкуверу (European Festival – EuroFest)и Performing Arts фестивалу у Бурнабију (покрајина Британска Колумбија).На Европском фестивалу сваке године учествује преко 30 етничких групапореклом из разних земаља Европе.21

У Аустралији, поред бројних српских фестивала локалног карактера,већ 26 година се одржава свеаустралијски Српски фолклорни фестивал, накоме учествују српска друштва из целе Аустралије и Новог Зеланда22.Српске фолклорне групе наступају и на Аустралијском фестивалу игре, којије мултикултуралног карактера (Аustralian Dance Festival)23 и приказујусрпске обичаје и традиционалне народне игре и песме.

Дијаспора у Европи, поред учешћа на бројним међународнимфестивалима на којима презентује српску културу, посебну пажњу поклањаорганизацији фестивала и смотри фолклора такмичарског карактера, накојима се окупљају српска друштва из једне или више европских држава.

У Немачкој се већ 20 година одржава Савезна фолклоријада српскихКУД-ова из Немачке, која је такмичарског карактера, а претходе јој Северна


20 http://www.folkfair.org/.

21 http://www.eurofestbcsociety.com/Gallery.html.

22 http://www.serbianfestival.com.au/.

23 http://www.australiandancefestival.com.au/.

и Јужна фолклоријада. На сличан начин у Швајцарској већ 17 годинапостоји Швајцарска смотра српског фолклора на којој учествују српскадруштва из целе Швајцарске, а значајни су и Мајски сусрети фолклорадијаспоре “Игра је, коло је”, који се одржавају већ 4 године у Базелу, уорганизацији КУД “Добросав Радовановић Кикац”. На овој манифестацији,осим учесника из Швајцарске, некада гостују и српска културно-уметничкаиз других земаља Европе и КУД-ови из матице.24

У организацији Савеза Срба у Шведској одржавају се две веома значајнеманифестације – Дечји фестивал, који организује Српска омладинскаорганизација која делује при Савезу Срба, а друга је Сабор српског фолклора.Манифестација Дечји фестивал обухвата спортски и културни део, а дечјефолклорне групе наступају у оквиру културног дела фестивала. Сабор српскогфолклора окупља српска културно-уметничка друштва из целе Шведске, апонекад појединачно гостују и друштва из Србије или Републике Српске.25

У Аустрији, поред Смотре културно-уметничког стваралаштва српскедеце, омладине и радника у Аустрији, која се одржава већ 30 година и накојој наступају српска друштва из целе Аустрије, значајне су и бројнеактивности у организацији Заједнице српских клубова. Организују себројни целовечерњи концерти и наступи друштава из Аустрије и матице,вечери српског фолклора, као и наступи дечјих фолклорних група у оквируширих манифестација, попут традиционалне Пасуљаде, која се у Бечуодржава већ 30 година.

У Републици Српској један од најстаријих и најзначајнијих фестивалаје Гусларски фестивал, који се одржава већ 18 година, увек у другом градуРепублике Српске. На фестивалу учествују гуслари из Србије, РепубликеСрпске и Црне Горе, а организатор је Савез гуслара Републике Српске.Савез је основан 1993. године и тренутно окупља 17 гусларских друштаваи 2 гусларске секције.26

Значајан је и Фестивал фруле, који организује СПКД “Просвјета”, аодржава се на Палама већ 12 година. Поред такмичарског дела фестивалау свирању фруле, наступају и фолклорне групе, а на програму су народнеигре уз фрулу.27


24 http://www.folklorsrbija.org/kalendar.

25 http://svenskserber.se/savez/wp-content/uploads/bilten/2009-02.pdf.

26 http://www.savezguslarars.com.

27 http://www.prosvjeta.org.

Од међународних фестивала треба поменути Интернационалнифестивал фолклора “Дукат фест” у Бањалуци, који се одржава 5 година.

Један од најзначајнијих и најстаријих фестивала у региону одржава сена Охриду у Македонији – “Балкански фестивал на народни песни и игри”,установљен 1962. године. На фестивалу наступају културно-уметничкадруштва свих балканских земаља. Фестивал је значајан по томе што окупљаи фолклорне ансамбле и изворне певачке групе из дијаспоре различитихбалканских земаља. Сваке године на фестивалу учествују и друштва иззападноевропских држава, као и из Аустралије, Америке и других деловасвета у којима живи дијаспора неке од балканских земаља.

Најзначајнија манифестација у Словенији је Етно фестивал Храстник,који се одржава већ 9 година у организацији СКД “Сава” из Храстника. Нафестивалу наступају српска друштва из Словеније.

У Србији, у разним местима, одржавају се бројни сабори и смотренародног стваралаштва, етно фестивали у различитим градовима (Кула,Голубац, Етно фестивал Источне Србије у Кладову), фестивали фолклорана локалном, регионалном или републичком нивоу, често и међународногкарактера, као и манифестације ширег туристичко-привредно-културногкарактера, у којима учествују и културно-уметничка друштва Срба уиностранству. Неке од најстаријих и најзначајнијих манифестација суЧобански дани у Косјерићу и Смотра старо певање у Срба, Сабор ВрелаХомоља у Жагубици, Смедеревска јесен (ове године одржана по 125.пут),Прођох Левач, прођох Шумадију у Рековцу (манифестација се одржава већ42 године), Сабор трубача у Гучи (ове године одржан 52. по реду)... Једнаод најзначајнијих културних манифестација је Мокрањчеви дани уНеготину, на којој наступају и хорови Срба у расејању.

Највећа и најважнија манифестација српске омладине која живи удијаспори је Европска смотра српског фолклора дијаспоре и Срба у региону.Одржава се већ 17 година, увек у другом граду неке од европских земаљаи такмичарског је карактера. Последњих година смотра је одржана уШвебишгминду у Немачкој (2005. године), у Бечу (2006), Темишвару(2009)... Домаћини су били и неколико градова у Србији и РепублициСрпској (Врбас 2007, Источно Сарајево 2008, Брчко 2010, Београд 2011,Чачак 2012). Наредне године смотра ће бити одржана у Нишу, у оквируобележавања великог јубилеја Миланског едикта, а 2014. године домаћинсмотре биће Бања Лука. Београд је први пут био домаћин смотре 2011.године, када је у Центру Сава наступило 60 културно-уметничких друштаваса преко 2500 учесника, младих Срба из свих крајева Европе.


Закључак

Деловање културно-уметничких друштава и сродних организација Србау расејању допринело је очувању њиховог етничког и културног идентитетадеценијама уназад, јачању свести о пореклу и спречавању асимилацијенеколико генерација рођених у дијаспори.

Допринос културно-уметничких друштава велики је и немерљив и уматици, у условима када српско нематеријално културно наслеђе још увекније правно заштићено, а годинама уназад ни довољно препознато одзваничних органа, као могућност да се преко њега граде мостови иуспоставља културни дијалог са другим народима и њиховим културама.


1. “Закон о потврђивању Конвенције о очувању нематеријалног културногнаслеђа”, Службени гласник РС – Међународни уговори, бр.1 (2010),http://www.parlament.gov.rs/akti/doneti-zakoni/doneti-zakoni.45.html

2. http://www.min-kulture.hr/default.aspx?id=293. Трамошљанин, Боро. “Нација, национализам и национални идентитет”,

Социолошки годишњак, бр.3 (2006), http://www.sd.org.rs/files/godisnjak_br03/boro%20tramosljanin.pdf.

4. Коковић, Драган. “Културни и етнички идентитет”, Социолошкигодишњак, бр. 3 (2006), http://www.sd.org.rs/files/godisnjak_br03/dragan%0kokovic.pdf

5. Таste of Serbia, http://stbasilchurch.org/tos/6. http://www.spc.rs/sr/linkovi/linkovi_eparhija7. http://www.serbianunity.com/serbianunitycongress/pdf/world_of_serbs

/Serbs_Around_the_World_Stat_Table_detail.pdf8. http://www.maticasrba.org.rs9. “Закон о дијаспори и Србима у региону”, Службени гласник РС, бр.88

(2009)10. http://www.mzd.gov.rs/cyr/Projects/AllProjects.aspx?id=12111. http://savezsrba.ro/kultura-umetnost/kulturno-umetnicka-drustva/12. http://www.mfa.rs/Diasporaframe.htm13. http://www.stsava-milw.org/organizations-s.html14. http://www.sabornacrkva.org/affiliated-organizations/jedinstvo


15. http://www.svetisava.net/mnutop-folklor/mnutop-folklor-istorija.html16. http://www.svetikralj.org.nz/skolaIndex.htm17. http://www.zentralrat-der-serben.de/index.php?aid=22818. http://www.wien.serben.at/images/stories/arhiva/2011/seminar.pdf19. http://www.folkfair.org/20. http://www.eurofestbcsociety.com/Gallery.html21. http://www.serbianfestival.com.au/22. http://www.australiandancefestival.com.au/23. http://www.folklorsrbija.org/kalendar24. http://svenskserber.se/savez/wp-content/uploads/bilten/2009-02.pdf25. http://www.savezguslarars.com26. http://www.prosvjeta.org

Summary: The paper presents the various activities undertaken by folkloreensembles, cultural associations, folk song and dance groups, singing societes,and other related NGOs to preserve intangible cultural heritage of Serbianpeople abroad. The folklore groups` basic mission is to preserve andpromote traditional folk dances and songs, vocal and instrumental folk music,folk customs, as well as the instruments and objects associated therewith (nationalclothes, folk musical instruments, props). Establishing a relationship andmutual cooperation between Serbian associations in diaspora and in the Region– and similar associations, government institutions, cultural institutions and otherorganizations in the mother country, aims to preserve and nurture Serbianethnic, cultural and religious identity.

key words: intangible cultural heritage; folklore ensembles; Serbian ethnicidentity abroad.


Драгољуб ЗБИЉИЋ1

ДВОСТРУКО РАСПАРЧАВАЊЕ СРБА И СРПСКОГА ЈЕЗИКА:

ПРЕИМЕНОВАЊЕ И ЛАТИНИЧЕЊЕ (ОПИС СТАЊА И ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА)

Сажетак: Постоје два озбиљна проблема Срба и српскога језика (и) данас:преименовање и латиничење. Милосављевић у часопису Нова Зора добросагледава један од њих, а занемарује други. Први проблем се званичнопојавио са стварањем Југославије и оснажен је нарочито на Новосадскомдоговору, али се ту догодио и договор „иза врата“ о коначном полатинчењуСрба, које није успело да се изведе у претходних хиљаду година, али је данасу јавној употреби српскога језика на целом подручју српскога језика, па и уСрбији, готово у потпуности успело. Све док се не изврше суштинскареституција српскога језика на вуковским изворним основама и лустрацијасрпских лингвиста од сербокроатистике, српском језику и српској ћирилицине пише се добро.

Кључне речи: распарчавање (Срба и српскога језика), преименовање(српскога језика), латиничење (Срба и српскога језика), затирање (ћирилиценасиљем и двоазубучјем), понижавање (Срба), губљење (суверенитета Србанад целином њиховиог језика), сербокроатстичке заблуде (српскихпоствуковаца), реституција (српског језика на изворним вуковскимосновама), лустрација (српских лингвиста од сербокроатистике)...

I. Уводна реч

Ако су држава и матични народ дуже у расулу, у анархији – тада сунеизбежно у таквој држави у нереду и основни језик и писмо. Србија је већдуго у томе лош пример. А тај лош пример преноси се, неизбежно и


1 Драгољуб Збиљић, (Нови Сад).

умногоме, и на остала подручја српског језика изван Србије, па и наРепублику Српску. Стручњаци за језик тада се, обично, бавеквазилингвистиком (у српском случају сербокроатистиком) а неки странијезик и писмо преплављују јавне исписе. То је први видан корак уколонизацији туђим језиком и писмом, што се оправдава лажним похвалама„мултикултуралности“. У сређеним и јаким државама (пример Немачке уЕвропи је класичан у томе) „мултикултуралност“ се готово и не спомињејер је логично да нема државе на свету у којој живи само један народ.

Језички колонијализам се у Србији догодио најпре прекосрбокатоличког и општехрватског латиничког писма и он се завршио уСрбији и шире међу Србима у седмој деценији 20. века. Сада је у току првикорак пуне језичке колонијализације најпре преко јавних исписа, у чемусрпски лингвисти својим (не)чињењем у томе видно помажу. Странимјезиком и писмом најпре говоре државници на скуповима чак и у својојдржави и у иностранству, па за њима разни „снобови“ којима страни језики писмо служе за исказивање своје „учености“ и „прогресивности“.Представници моћних и јединствених народа говоре и у иностранствусвојим језиком, а за комуникацију се користе преводиоци који су, природно,у тој улози.

Данас и даље постоје два озбиљна, велика проблема целине српскоганарода и српскога језика. И то је ризично баш у овом данашњем процесуевропских инеграцуија где ће, свакако, велики народи доминирати, а малиће трпети, како ко, ту доминацију. У српском случају, због ранијихполитичких, а не научних одлука у вези са српским језиком и писмомћирилицом имамо две опадне појаве које утичу на разбијање ираспарчавање Срба. То су преименовање српскога језика и латиничење,што је последица дуго примењиваних насиља и у именовању језика и улатиничењу Србна. Један од познатих филолога србистичара проф. дрПетар Милосављевић у једном од ретких слободоумних часописа (НоваЗора 2010/2011: 81-91) недавно добро, тачније – одлично, сагледава првипроблем, а занемарује други.

Први проблем (преименовање српскога језика) појавио се у пракси увези с Ђуром Даничићем и његовим радом на месту тајника Југославенскеакадемије знаности и умјетности у Загребу крајем 19. века а званично секоначно тај проблем појавио са стварањем Југославије (1918) и оснажен је,нарочито, на Новосадском договору (1954). Али, ту, на том договору уНовом Саду, догодио се и скривани и данас договор „иза врата“ о коначномполатинчењу Срба, о чему српски лингвисти, углавном, званично још ћуте


(поготово они опчињени „богатством двоазбучја“ и „српском привилегијомда имају два писма“), а о чему су доказе детаљније предочили ЂорђеЈањатовић уз стручну помоћ наше маленкости у истраживању „Данашњаочигледна окупација српскога језика хрватском латиницом наложена је одкомуниста а (не)скривена у Закључцима Новосадског договора из 1954.године“ (Збиљић 2010б: 106-149).

Сада су се појавила и тумачења да је Вук саставио србокатоличку ихрватску латиницу (Даничић додао само једно đ уместо Вуковог dj у тојабецеди) па је стога и она „творевина српских филолога, дакле, српскописмо“ (Милосављевић НЗ: 89). У вези с тим постоје два проблема. Прво,и сам Вук је ту латиницу превише кудио и тражио је од Љ. Гаја да је поправиу 13 знакова, готово пола абецеде, а зашто би тражио од Гаја поправку (акоје био) њен аутор Вук, зар није могао сам да је поправи? Други, јошозбиљнији, проблем јесте у томе што је сâм Вук у коначном називу, уконачној табели с називима писама у другом издању свога Српског рјечника(Беч, 1852), ту латиницу назвао хрватском („Croat.“) А постоји и трећипроблем: ни данас се не рачуна ниједан гол или успех, на пример, у спорту,ако неки гол постигне неки Србин за неки хрватски клуб. Вук ни ико другиније никада правио ниједан састав абецеде за општесрпско писмо. То сечак није могло ни замислити, а зна се тачно и због чега. Ту немогућностсасвим тачно објашњава и др Зоран Милошевић, професор наФилозофском факултету у Источном Сарајеву, овим речима: „Овај сегментиз историје Срба и њиховог писма из Босне и Херцеговине може послужитикао образац за разумевање проблема зашто је наметање латиницеправославнима мисионарски задатак римокатолика. Познати српскибогослов и потоњи светитељ, епископ Николај Велимировић, сматрао јећирилицу светим писмом. Некада су се сви словенски народи служили самоћирилицом. Али је римска црква, кроз дугу и крваву борбу, наметнулалатиницу покатоличеним Словенима, да би их већма одвојила одправославних.2 За Николаја одбацити ћирилицу, значи одбацити половинуПравославља!“ (Милошевић 2005: 87).

У том смислу је познаваоцима историје и културолошке традицијепотпуно јасно раније знање о томе чије је које писмо на овим просторимасрпскога језика и које се писмо дуго насиљем наметало Србима. Зато суВук, Даничић и било ко од православаца у прошлости могли, евентуално,сачињавати неку абецеду само за Србе католике и Хрвате, или им помагати


2 Епископ Николај Велимировић, Света ћирилица, Сабрана дела, књ. Химелстир.

у том сачињавању, јер католицима, једноставно, римокатоличка црква ниједопуштала ћирилицу за писање њиховог језика (није допустила да се њомекористе ни тзв. попови глагољаши који су у хрватским крајевима писалиглагољицом чак и у 19. веку), а Србима је стално наметала латиничкописмо. Србима католицима га је лакше наметала и наметнула, а Србимаправославцима латиницу су успели да, коначно, наменту и да им је „омиле“тек југословенски комунисти кад су готово били „поништили“ православнуверу, у заједници са српским лингвистима и филолозима сербокроатистимау последњој трећини 20. века. Ни Вук ни Даничић, дакле, нису могли за свеСрбе сачињавати никакав абецедни састав. (Вук је то могао чинити, ако је(у)чинио, само у „илегали“, а Даничић је ту латиницу, званично, предлагаонаменски такође само за католике).

Срби католици су, иначе – у време постојања једне хрватске латинице,док Хрвати још нису били усвојили српски (Вуков/ски/, штокавски) за својстандардни језик – имали и у 19. веку једну латиницу врло сличну овојданашњој општехрватској латиници. Та србокатоличка латиница је сличнијаиталијанској латиници, док је ранија хрватска латиница била сличнијамађарској латиници. (Ми, наравно, латиницу не сматрамо посесивно вишехрватским него србокатоличким писмом, али је не сматрамосрбоправославним писмом. А ако ништа друго, „Оба су, наиме, писмасрпскога језика“, па ипак „само је ћирилица српско писмо“ (Ковачевић2005: 153), како то тврде у Удружењу „Ћирилица“ и, такође у последњемпоменутом случају, како то данас каже један од најпознатијих инајдоследнијих србистичара у српској научној лингвистици – М. Ковачевић.А ми смо доказивали у књизи на близу 900 страна како „Српски лингвистидвоазбучјем затиру ћирилицу“, чиме смо обесмислили „последњедвоазбучје у Европи“ (Збиљић 2009) и показали да је то исто што и„довођење туђе војске на своју територију“ (Збиљић 2009: 39), да једанашње замењивање бољег писма лошијим у језику српскога народа, уствари, „понижење Срба“ (Збиљић 2009: 17), као и зашто је спасавањећирилице међу Србима важан стручни (лингвистички) и националнизадатак јер „равноправност писама“ (Збиљић 2009: 73) у једном језику морада „води ћирилицу у српском језику до нестајања (замене) и последњегњеног слова“ (Збиљић 2009: 73) у пракси, и тако се данас, у ствари,довршава остваривање вишевековне спољње римокатоличке тежње да сеи Срби вишекратним, понављаним забранама ћирилице и обманама уцелини полатиниче. Најближи смо остварењу тог одавног спољњег циљаданас захваљујући, највише, српским лингвистима, филолозима и


правописцима који се баве немогућим и неодрживим – трајнимзадржавањем двају писама у свакодневној употреби стандардног језика уСрба. Нама је јасно да није битно питање за Србе чије су ћирилица илатиница, јер – с обзиром на то да су оба писма користе у српском језику –она су оба писма српскога језика, па, у крајњем, и српска писма по научнојлогици „чији језик онога и писмо“, него је много важније питање хоће лиСрби сачувати своје општесрпско и боље писмо за природу српскога језика,или ће задржавањем сербокроатистичког двоазбучја у свом језикудовршити данас сами своје неуставно и штетно полатиничење изамењивање бољег писма лошијим писмом. У овом часу овоме другоме смосе приближили на један корак. Постоји, дакле, још један проблем, многовећи од проблема власништва над србокатоличком и хрватском, данасопштехрватском латиницом. Реч је о вишевековном латиничењу свих Срба.То латиничење, које је у плану постојало хиљаду година (зачело се једнимзакључком против ћирилице на Синоду у Солину 1060. године, на коме јепроглашено да је „ћирилица ђаволски изум Методија“ (Керчуљ 2003), али– и поред бројних насилних и законских покушаја – није успело да се изведелатиничење свих Срба у претходних хиљаду година, него је највећи бројСрба (сви православци) остао у свом језику једноазбучан у ћирилици.(Познавали су и писмени Срби православци употребно увек, наравно, исрбокатоличку и хрватску латиницу, али су свој српски језик писали самоћирилицом и тако су чували своје писмо, јер се ћирилица у двоазбучјуспас(и)ти не може и јер се своје писмо не чува у двоазбучју ни код другихнарода и њихових језика. Двоазбучје ове врсте је данас карактеристика самоСрба у целој Европи и престижном свету. У двоазбучју је морала да нестанеи глагољица. Разлика је само у томе што је глагољица нестала међу Србимау двоазбучју без насиља јер је глагољичко писмо било, објективно, лошијеписмо од ћирилице, а ћирилица данас нестаје у двоазбучју кроз наметањелошијег писма и насилно и стручно (преко неприродног двоазбвучја).После Новосадског договора на коме је иза врата договорена заменаћирилице латиницом комунисти су са српским лингвистима сербокроатис-тима успели да (кроз школство) већински део Срба у јавној употребисрпскога језика полатиниче у преко 90 одсто случајева. Данашње, тренутностање ћирилице у Србији још је у јавности поразније.

У тој чињеници увек се мора имати у виду како се то латиничењедогодило. Важно је знати да су југословенска и антисрпска комунистичкаиделологија успешно протерале српску ћирилицу, али је то протеривањеизведено преко стручњака (лингвиста) у школству, који су једини у Европи



и престиожном свету увели ову врсту двоазбучја (писмо и параписмо најпреу алтернативној употреби) и преко флоскуле о „равноправности писама“,што је у једном језику и једном народу трајно неодрживо, јер је непотребно.Зато без стручњака за језик и писмо, али лустрираних од такве идеологијеи сербокроатистике, то се писмо (српска ћирилица) не може ни вратити уживот.

II. Српски језик

1. Губљење суверенитета над српским језиком

Почетак српског губљења суверенитета над српским језиком и његовимименом догодио се у Загребу онога часа када је Ђура Даничић пристао дасе озваничи назив „хрватски или српски“ у Рјечнику хрватскога илисрпскога језика чију је прву свеску он припремио као тајник Југославенскеакадемије знаности и умејтности и објавио у Загребу прву књигу у времесвог рада на том Рјечнику 1877-1882). Касније стварањем заједничкејугословеснке државе тај суверенитет изгубљен је практично најпреполитички, а онда и у струци у Београду, односно у самој Србији када јепосле стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца српски језик добионово име најпре „српско-хрватско-словеначки“, а касније „српскохрватски“.После ослобођења Југославије од фашистичке окупације 1945. годинеубрзо је српски језик поново и у Уставу Србије после 1954. године добионазив „српскохрватски језик“, да би то двочлано име било поново замењеноизворним, првим називом „српски језик“ тек у Закону о службеној употребијезика и писма 1991. године, али не вољно и из стручно-научних побуда,него као неизбежна последица поступка Хрвата који су преименовалисрпски језик сада коначно и формално у хрватски језик.

То је незабележен пример преименовања једног језика у свету, апогодовала му је чињеница да су Срби и Хрвати живели, делом, на истомпростору па је испреплетаност постора и заједничке државне идеје на томпростору омогућила српско веровање да ће добровољним пристанком нагубљење суверенитета Срба над њиховим језиком омогућити лакшеостваривање заједничког државног интереса. За разлику од Срба који су, изпотреба политичке идеје о југословенству, пристали на „деобу“ језика –Енглезима је успело да сачувају суверенитет и у удаљеној Америци и уудаљеној Аустралији, као и Немцима чији језик нису преименовалиАустријанци. Обична расправа данас без усвајања озбиљног договора о

српском језику и писму није довољна јер су проблеми и нерешена питањау српском језику огромни, може се слободно рећи – трагични за српскијезик и српско писмо, а тиме и за српски народ. Здрава и стручна расправаје, наравно, увек корисна, али не мора да буде сврховита. А баш је то данаспотребно – да расправа дâ конкретан стручнонаучан резултат. Потребан јеи неизбежан скуп свих лингвиста и културних радника у Србији који бидонели ваљани нови договор о српском језику и писму. Без тог договорасрпски лингвисти сербокроатисти не могу да остваре најбоље резултате. Ане могу то и зато што међу српским лингвистима у кључним питањима (речје о темељу и имену српског језика и решењу питања писма по УставуСрбије и у складу с престижном европском и светском праксом) још нема.

Скупу лингвиста и културних радника мора да претходи озбиљнаприпрема, слична оној у време доношења Новосадског договора, али,наравно, на сасвим супротним, научним постулатима и с научнимциљевима скупа, као и чврст озбиљан стручнонаучан договор о даљојнаучној политици у вези са српским језиком и писмом. Та припремаподразумева или посебан нови часопис за ту тематику или да се за топредвиди одговарајући број страница у Летопису Матице српске или уНовој Зори која се већ дуго представља као ново место слободнелингвистичке мисли. У средствима обавештавања и у часопису најпре бисе објавио позив стручњацима и културним радницима да у року од два-три месеца, на пример, што објективније и тачније опишу кључне проблемесрпскога језика и српскога писма и да предложе њихова решења. Рок заорганизовање тога посла, пошто се већ премного касни, морао би да буде –одмах или најдаље за који месец.

Највећи, кључни, за сада нерешени, проблеми српскога језика и писма(из чега углавном проистиче и све друго још нерешено у оквиру српскогјезика) јесу:

а) Неизвршена основна (провуковска) реституција у српском језику, тј.непревазиђена српска језичка квазинаука – сербокроатистика која јескренула с Вуковог и вуковског пута убрзо по смрти познатог и највећегјезичкиог реформатора у тумачењу и развијању српскога језика, односноуместо србистике као националне гране научне лингвистике, наставља сеи данас квазинаука сербокроатистика која је настајала углавном у периодузачињања политичке идеје о јужнословенском заједништву и идеје ооснивању југословенске државе, па је српски језик, добрим делом у склопуте идеје, изгубио и своје име и, делом, своје вуковско утемељење. Најбољи,уџбенички пример наставка сербокроатистике и зачињања неосербо-


кроатистике у наше време имамо и 2010. године у уџбенику ДушкеКликовац Српски језик и језичка култура за 8. разред основне школе (Заводза уџбенике, Београд, 2010), у коме се само на насловној корици користикључна синтагма, тј. назив „српски језик“, а унутра се – уместо српскогјезика – у групу јужнословенских језика сврстава „српскохрватски језик“.Српског језика тамо нема (осим на насловној корици), односно – какорекосмо –не наводи се српски језик у групи јужнословенских језика, негосе и даље назначава српскохрватским језик, и тако се омогућује наставакуништавања и поништавања изворног језика Срба и омогућује илиолакшава његово даље политичко цепкање на нове „варијанте“. Супротнотоме, пак, прави пример – образац за бављење србистиком имамо у нашевреме у недавно објављеној књизи Драгољуба Петровића и СнежанеГудурић Фонологија српскога језика (Петровић –Гудурић 2010) у којој јеуспешно и по аргументима убедљиво предочена суштинска реституцијасрпскога језика и поново успостављена основа вуковског пута у темељитојобнови српског језика и његовог писма. Ту је (посебно у Уводу те књиге,15-50. стр.) до сада на најбољи – примеран начин у институционалнојсрпској лингвистици показано како се научно и апсолутно аргументованомора штитити српски језик и како се научно мора бавити темељнимпитањима српскога језика. Једино није речено експлицитно како се морабавити и питањима писма српскога језика, али је о томе више речено уранијој књизи Д. Петровића – Сумрак српске ћирилице – записи о затирањусрпскох националних симбола (Петровић 2005) и у изјавама за средстваобавештавања 2010. године и раније. Не знамо зашто је то избегнуто да сеи у овој последњој књизи каже. Мислимо да то није учињено (и) зато штоД. Петровић избегава да се у својим књигама и радовима сукобљава спогубним гледиштима у институционалној српској лингвистици. Могућеје да је то избегао да учини и зато што Д. Петровић није сматрао да је томеместо у тој врсти књиге.

Осим Петровића, својим залагањима за научну заштиту српскога језикаи српског писма истичу се, на најбољи начин, још раније М. Ковачевић(посебно у књигама У одбрану језика српскога – и даље, Требник, Београд,1999; Српски језик и српски језици, СКЗ – БИГЗ, Београд, 2003; Противнеистина о српском језику, СПКД „Просвјета“, Источно Сарајево, 2005) ијош понеко (да овде не истичемо своју маленкост у књигама: Српскилингвисти двоазбучјем затиру ћирилицу – књига која је обесмислилапоследње двоазбучје у Европи, Ћирилица, Нови Сад, 2009; Срби на туђемписму – о српским лингвистима у вези са Статутом АПВ, Будућност, Нови


Сад, 2010; Тројански коњ у српском језику – опис стања и предлоог решења,Будућност, Нови Сад, 2010; Српски језичко-правописни спорови – већинасрпских лингвиста никако да схвати да је „српскохрватски“ мртав језики да Срби, ни уставно ни стварно, не могу једини у Европи имати дваписма, Будућност, Нови Сад, 2010)...

Већи број српских лингвиста углавном су у својој језичкој науци иструци и даље или директни или прећутни сербокроатисти и од њих јетешко очекивати праву заштиту српског језика и писма.

б) Неизвршена, у вези с претходним, суштинска лустрација већег бројасрпских лингвиста од сербокроатистике, који су се – најпре под сенкомполитичке идеје о уједињавању у једну државу Јужних Словена (1918), аонда под притиском те идеје после 1918. године и својевољно у обмани изаблуди – бавили ненаучном лингвистиком сербокроатистиком која јеотуђила српски језик од српскога народа у имену и која је – пристанком настварно неговање паравојске, тј. параписма (туђе латинице) – сасекласрпско писмо и довела га од 1954. до 1968. године на далеко испод 50 одстоупотребе у јавном коришћењу српскога језика, а данас тај проценат туђегписма – параписма у Србији достиже и изнад 90 одсто. (Од ранијих великихсрпских лингвиста који су највише дали српској језичкој науци у другојполовини 20. века једино је питање правог имена и политичке судбинесрпског језика обрадила, упоредивши српски језик с енглеским,академикиња Милка Ивић (Јевтић 2010: 100-101). Други велики српскилингвисти тога времена углавном су у потпуности остали на начелимаНовосадског договора који је, посебно кад је реч о српском писму, увеодруго писмо у Србију, које је – будући да је имало политичку и насилнуподршку комуниста – потиснуло српску ћирилицу. То је и разумљиво. Унауци влада специфична субординација. Оно што водећи научницисматрају исправним, млађим научницима је тешко да се томе супротставе.Неизбежна реизборност за бављење науком на факултетима у већој мериспречава слободу истраживања и научног закључивања. Да није било таконе само у лингвистици, не бисмо ни спали на ове гране на којима смо данас.То је све само последица претходних понашања и наставак застрањивања.И данашње стање, у коме се налазе и српски језик и српско писмо,последица је деловања квазилингвистике – сербокроатистике.

Наравно, нико ко је иоле упућен у српску језичку науку, не може и нећепорећи велика истраживања која су врх српске језичке науке и то се морапоштовати, али овај део лингвистике који се односи на темељну бригу овласништву српског језика и о писму – донео је катастрофалне резултате


који се огледају у повлачењу српскога језика с факултета у иностранствууз отварање лектората за преименоване политичке називе српскога језика– хрватски, бошњачки, а ускоро, могуће је, и још неких „језика“.Црногорски је већ постао нови „језик“ на Балкану. И о томе говоре данасчесто српски лингвисти, само многи од њих искључују свој удео у томповлачењу српског језика из лектората у свету.

III. Српско писмо

Данас све брже нестаје миленијумско писмо – српска ћирилица из јавнеупотребе српскога језика и у самој Србији и шире међу Србима, а многисрпски лингвисти још не виде да је то директна последица одржавањаквазинауке сербокроатистике – утемељене посебно на Новосадскомдоговору (1954) – и данашњег дрског кршења Члана 10. Устава Србије изадржавања у Правопису српскога језика (1993, 2010) „богатствадвоазбучја“ – „српске привилегије“, што је противно пракси целе Европе ипрестижног света. Српски лингвисти – правописци, односно редактори уновим изменама и допунама Правописа српскога језика М. Пешикана икоаутора закључују да српска ћирилица још није довољно „егзистенцијалноугрожена“ (Правопис 2010) да би била на одговарајући начин заштићена.Њима ће, ваљда, она бити угрожена тек кад нестане и ових данашњихпоследњих изузетака у јавној употреби српског језика на ћирилици уСрбији и на целом подручју српскога језика!

IV. Уникатна српска подела „на јавну“ и „службену“ употребу писма

О данашњем уникатном српском тумачењу међу лингвистима већ свеи врапци знају, али многим лингвистима још није познато зашто сви другинароди и њихови лингвисти не препоручују у својим језицима ни„богатство двоазбучја“, ни „српску привилегију на два писма“ ни нејасноћуу тумачењу тзв. службене и јавне употребе језика и писма. Једино српскилингвисти још не виде да никоме у свету не пада на памет да у „службенојупотреби“ свога језика подржава једно писмо, а у „јавној употреби“ некадруга писма. У светској лингвистичкој, али и свакој другој, науци основноје просто правило у вези с језиком и писмом да се њихова употреба не можетако разврставати на „службену“ и „јавну“ употребу јер је то тамо, разумесе, једно исто. А једина разлика је могућа кад је рећ о службеној и приватној,


тј. личној употреби сваког појединачног језика и писма. Тамо нико за једанјезик не користи једно писмо у службеним актима, а друга писма у јавнимдокументима јер је тамо, углавном, све што је „службено“ и „јавно“, тј.званично, обавезно. У личној, пак, употреби, наравно, појединац има правада користи енглеско колико и кинеско писмо, на пример, или било коједруго.

И у свету су лингвисти у томе сви исти. Само већи број српскихлингвиста мисли да се у службеној употреби (упоредити с изумом И. Клајна– „режимско писмо“ (ћирилица) и „јавно писмо“ (углавном латиница безалтернативе – по овом акдаемику уколико се опредељујемо за једно писмоу српском језику). А та нужност латинице у једноазбучју Клајн тумачи тимешто каже да је „ћирилица једнонационално писмо“ и да њоме „не можемописати ниједан други језик“, него само „српски или српскохрватски“(Јевтић 2010: 206). Клајн као да је заборавио да и Руси и Кинези, на пример,„не могу“ (мада би могли када би баш хтели) да пишу математику иенгелски језик руским или кинеским писмом, па ни Русима ни Кинезимане пада на памет да своје писмо у свом језику због тога замењују било којомлатиницом или неким другим писмом.

V. Правопис српскога језика

Правопис српскога језика који прописује правила писања за целинусрпског језика (с његовим варијантама) данас буквално не постоји, јер овајПравопис српскога језика не објашњава и не прописује правила писања засрпски језик у хрватској, бошњачкој и црногорској варијанти, а то је све, улингвистичком смислу, српски језик, али он није нормиран ни у чему уцелини. То што постоји од правописа темељи се на Новосадском договоруиз 1954. а у делу који се односи на решење питања писма уникатан је уцелој пракси Европе и престижном свету, а уз то је и директнопротивуставан Члану 10.Устава Србије. Зато се може рећи да, практично,не постоји. И сам назив постојећег тобожњег Правопис српског језика(2010) поптуно је погрешан. То, пре свега лингтвистички, уиоште нијеникакав правопис српског језика најпре зато што тај правопис Матицесрпске уопште и не регулише питање целине српскога језика. Он говори оправилима у писању српским језиком Срба, а не осталих народа који супреименовали српски језик и не говоре и не пишу варијантама српскогјезика над којима имају компетенције српски народ, српски лингвисти иМатица српска. Тај Правопис српскога језика који је објављен у издању


Матице српске у ствари говори само о српском језику Срба, па би стогањегово право име ваљало да буде Српски правопис. А тако, на пример, игласи ранији правопис који је за средње школе сачинио др Милан Петровићи објавила га у Новом Саду 1914. године Штампарија Учитељскогдеоничарског друштва „Натошевић“ под пуним називом Српски правописза средње школе. А тај је правопис још у нечему добар. Он је предочиотадашњу чињеницу да су Срби католици (који су увек били мањина) писалилатиницом, а Срби православци (увек већина) писали су српски језик самоћирилицом.

Лингвисти који се озбиљно баве српским језиком и његовимправописом знају да је ово што имамо од 1993. до данас радио Пешикан икоаутори у складу с очекивањем да ће остати „српскохрватски језик“ и,стога, у складу с Новосадском договором који је био погубан нарочито посрпско писмо, а тај Пешиканов Правоппис само је у Матици српскојформално преименован из Правописа српскохрватскога језика у Правописсрпскога језика и тако је објављен 1993. године као нови правопис, а дасуштински нити је био нов, нити је био правопис српскога језика, осимформално – у називу и неким ситнијим изменама у писању почетногвеликог и малог слова, у спојеном и одвојеном писању речи и још упонечему. У неким детаљима, тај је правопис увео чак и вишак дублета,триплета и сл., што не краси ниједан добар правописни документ.)

Ово што је објављено у октобру 2010. и предочено на Сајму књига као„измењени и допуњени“ Правопис српскога језика суштински је остаоПешиканов коауторски Правопис а тако и стоји у књизи, што значи дасрпски језик стварног српског правописа и даље нема. (То да га нема,потврђује и његова најочигледнија подударност с решењима изНовосадског договора првенствено у решењу питања писма кроздвоазбучје, у коме сваку суштинску предност у јавности добија(опште)хрватско абецедно писмо из српскохрватског језика, што дрскопротивуречи Члану 10. Устава Србије у коме је референдумски потврђенЧлан 10. који за српски језик предвиђа једно писмо – српско писмо, српскућирилицу. Дакле, једно писмо као у свим осталим језицима Европе од А доШ: од албанског језика до шведског и шпанског. Сви они не „сиротују“ наједном писму у свом језику, а само већина српских лингвиста не може без„усрећивања“ Срба двописмом, тј. без „богатства двоазбучја“ и спцијалне„српске привилегије“ да имају два писма. А тако, у ствари, параписмом –другим Србима увек туђим и насилно наметаим писмом – затиру српскућирилицу! И не хају шта тачно пише у Уставу. Чак ту одредбу о писму и


цирирају у фусноти на 15. стр., али је не уважавају, као да једино српскилингвисти имају ексклузивно право да не поштују српски Устав; могу дага не поштују, наравно, само зато што нема власти која ће да их озбиљноподсети на ту обавезу!)

VI. Грубо кршење Устава од српских правописаца

И Пешиканов изворни такозвани3 Правопис српскога језика (1993) и свеизмене и допуне па и ове садржане у измењеном и допуњеном издању из2010. године, на коме су радили Мато Пижурица (главни редактор),Милорад Дешић, Бранислав Остојић и Живојин Станојчић, пати одкршења Устава Републике Србије у Члану 10. Ово најновије измењено идопуњено издање пати од кршења Устава на најочигледнији начин. Наиме,у овом издању цитиран је Члан 10. Устава (додуше мало скривено – уфусноти, али ипак јасно) који без и трунке недоумице предвиђа решењепитања писма (и) српскога језика у складу с целокупном престижномпраксом у Европи и у целом престижном свету (једноазбучје за појединачанјезик), а одмах затим је на следећим странама тај Члан 10. Устава прекршени за решење питања писмо српскога језика – као и док је било тзв.српскохрватског језика – предвиђа се двоазбучје (српска ћириличка азбукаи /опште/хрватска латиничка абецеда).

Да би то било и овом приликом очигледно, ми ћемо навести цео Члан10. Устава. Он има два пасуса. Први се односи на српски језик и српскописмо (ћирилицу), а други се односи на друге језике и њихова писма. Члан10. актуелног Уства Србије из 2006. године гласи:

„У Републици Србији у службеној употреби су српски језик ићириличко писмо.Службена употреба других језика и писама уређује се законом, наоснову Уства.“Све је, дакле, кристално јасно. Први став или пасус односи се на српски

језик и његово писмо. То писмо је ћирилица (није, истина, наведено поново


3 Такозвани Правооис српскога језика (1993) Митра Пешикана и коаутора добио јеодредницу „такозвани“ зато што је из докумената Матице српске и одјецима у штампиапсолутно познато да је М. Пешикан сачињавао овај Правопис на темељусербокроатиситкме и Новосадског договора (1954) који је имао политички налогкомуниста да се договори „постепена замена српске ћирилице хрватском латиницом.И то је у стварности учињено.

„српска ћирилица“ јер је та одредница („српска“) садржана у речима„српски језик“ зато што се та реч повезује с речју „ћирилица“ везником „и“.Правило је у језику да се не мора понављати оно што се садржи упретходној речи која се другом речју повезује везником „и“.

Други став или пасус, наравно, односи се на друге језике и писма иодређује се под којим условима су други језици и писма такође у службенојупотреби.

За сваког оног ко је описмењен по Вуку Караџићу и његовом усвојеномправилу „Читај како је написано“ (а сви Срби су по том правилуописмењени, ако јесу описмењени, наравно) нема овде никакве ниминималне нејасноће.

Али има нечег другог. И тај и сваки члан Устава Србије и даље јеугрожен чувеним „законоправилом“ по коме „не треба се држати устава изакона као пијан плота“, односно понеко има права да тунмачи устав изаконе како му се прохте.

И по том „законоправилу“ поступили су српски лингвисти који су од 2004.до 2010. године) радили на изменама и допунама Правописа српскога језика(Правопис 1993). Тако, чим су га у фусноти (стр. 15) цитирали, српскиправописци су га одмах занемарили, багателисали и овако написали:„Латиничко писмо из времена српско-хрватског језичког заједништва чији сестатус утврђује Уставом...“4. Затим правописци наводе познату верзијухрватске латинице која је регистрована у свету уз хрватски језик. Та латиницаи било чија верзија латинице нема никакве уставне везе са српским језиком. Иу томе је дрско кршење Устава и довођење хрватске алтинице у везу сданашњим српским језиком у уставу и у животу, тј. у пракси.

Српском језику, дакле, актулени Устав Србије није одредио никакводруго писмо као алтернативно, па је масовно замењивање српске ћирилицеу српскомм језику најпре насилно (од 1954. до краја седамдесетих година20. века а данас често и из заблуде и по основу кршења Устава и основногљудског права Срба на свој језик са својим писмом, противно европској ипрестижној светској пракси у решавању питања писма у сваком


4 Изоставили смо други део реченице који се не односи на Устав, јер овде доказујемонеистину правописаца. Устав не одређује ни на који начин латиницу (ма чија она била)као писмо српскога језика, тј. језика Срба у њиховом језику. Устав не спомиње ничијулатиницу као параписмо (друго писемо) у српском језику, јер не спомиње ни ничиједруге језике. Те друге језике спомиње закон и он одређује службену употребу тихјезика и њихових писама.

престижноом појединачноом језику, чисто правописно насиље појединацакоји су сачињавали Правопис српскога језика кршећи Устав и све осталошто смо малопре спомињали.

Ако бисмо хтели да се бавимо упоређивањем с неким другим Уставимаи да истражујемо где су српски лингвисти нашли да се угледају у свомнеуставном решењу – те елементе за угледање можемо наћи само у дваизвора у Европи и целом свету, али то су средине које су од српског језикаполитички издвојиле натзив свога „језика“. Један једини уставни примерза двоазбучје у Европи имамо у Уставу Републике Црне Горе. Члан 13. иматри става и гласи:

„Службени језик у Црној Гори је црногорски језик.Ћирилично и латинично писмо су равноправни.У службеној употреби су и српски, босански, албански и хрватскијезик.“ То што је овај Члан 13. у Уставу Црне Горе апослутно нејасан (не зна се

да ли то значи да се оба писма односе на црногорски језик или на осталепобројане језике и како то могу писма да буду „равниоправна“ ако једнописмо истисне друго писмо – нико нормалан не може знати. Али се одмахвиди и зна да су српски лингвисти – правописци могли да нађу фамозноуникатно двоазбучје за исти језик у Европи само у Уставу ове нове државена Балкану. Такав пример замешатељства у решењу питања писма непостоје више нигде на овом континенту. Податак да су измене и допунеПравописа за српски језик и писмо сачињавала тројица правописаца „састране“ (два родом из Црне Горе, један родом из једне друге бивше ЈУ-републике, а само један родом из Србије) – не мора ништа да значи, ализначи свакако да су то све правописци који су се целог века бавили„српскохрватским“, а не српским језиком. Па их је та носталгија за„братством и јединством“ у употреби општехрватске латинице навела дапрекрше Устав Србије и да питање писма реше у складу с Уставом намауистину по осећањима братске Црне Горе, али ипак нам Устави нису истијер нам више ни државе нису исте.

Изван Устава српски правописци који су сачињавали последње изменеи допуне Правописа српскога језика (1993) могли су за углед наћи у једномподуставном документу – у војвођанском Статуту Војводине, који,очигледно противно Уставу своје државе Србије, у Члану 26. – супротноћириличком једноазбучју у малопре наведеном Члану 10. Уства Србије –предвиђа и хрватску латиницу (они је зову „латинично писмо српског


језика“) за друго писмо за Србе у Покрајини Војводини на овај прописанначин (цитирамо односни став Члана 26): „Примена латиничног писмасрпског језика уредиће се покрајинском скупштинском одлуком.“

Како је то прошло у Скупштини Србије као очигледно супротноцитираном Члану 10. Устава Србије, како је дозвољено да српски језик заСрбе у централном делу Србије има једно писмо, а да српски језик за Србеу периферном делу Србије (у покрајини) има друго писмо – могли би даодговоре једино гдин Рипли, а коалиција на власти у Србији на то питањеније хтела ни да одговара, па је остало да на то питање одговори Уставнисуд Србије који спрема одговор на иницијативе за оцену уставности већблизу годину дана. (Кажу да имају много иницијатива, па не стижу. Ваљдаће стићи док из Војводине не нестану и послдњи изузеци српског језика насрпској ћирилици).

То што је један правописац за измене и допуне Правописа угледни ицењени житељ у Војводини не мора ништа да значи. Не верујемо да у томеима „притисак“ да противуставно задржи општехрватско писмо у српскомјезику. Вероватно је то све случајно.

Наговештаје о раду на „војвођанском језику“ неко би могао да повежес несутавним изменама и допунама Правописа српскога језика, које суобјављене недавно, али ми немамо баш толико богату машту па дапомислимо да све то има некакве везе с тим. Нећемо, ваљда, стварно наосамдесетак километара од Београда у Србији добити неки нови „језик“ сновим писмом.

Мада нас и не би превише изненадило ништа јер се овде државе ијезици стварно већ множе као печурке на киши.

VII. Трагично данашње стање српскога језика и писма

Има тврдњи да је Вук Стеф. Караџић „погрешио“, да је уводећи својуреформу српскога језика и писма „осиромашио српски језик“, јер језанемарио неке језичке потенцијале из „старог“ српског језика, који сусрпски језик чинили богатијим и моћнијим. Ако то није тачно, једно јестеприлично тачно. Вук и његова регформа била је, на известан начин,раскидање са српском књижевном, писаном традицијом. А то има своје (и)лоше стране. Те су оцене стизале, делом, и од ранијих (више) и одданашњих стручњака за језик (мање), као и од умом надарених људи. Например, позната је оцена Николе Тесле, по којој за Вука стоји: „Увео је


чобански језик, па умјесто да смо у префињености језика и појмова пошлинапријед, отишли смо натраг“ (Ивошевић 2004: 35). Теслина се оцена можеодмах одбацити из угла уже лингвистичке стручности, али се та оцена – собзиром на то да је дата из ума таквог човека – не може сасвим занемарити.

Општа, већинска оцена лингвиста (и српских и европских) јесте да јеВук био у праву. Ми се, као маленкост у тој струци, прикључујемо онимакоји мисле да Вук јесте српски горостас (свакако не савршенство без мана,јер тога нема) и да је његова реформа језика и писма била већа корист одштете. А, нажалост, вероватно је било и користи и штете. Срби су склонида се често „без остатка“ сврставају на једну страну и да онда остану вечитиљути противници супротног. Некада то јесте добро, некада није. Танановагање Срба није им јача страна и то је разумљиво као њихова особина јернам често није давано ни времена ни простора да на миру процењујемо.Потоњи стручњаци и српска власт су проценили да треба, после педесетакгодина Вукове борбе за нови језик и правопис, прихватити (1868) његовуреформу у школству, а кад се нешто прихвати у школству, тек тада побеђује.Тако је победила тада, коначно, Вукова реформа. И то је учињено четиригодине после његове смрти, па тада Вук није могао као личност имати нато коначног утицаја. Он је само имао упорну мисао да ће његово делопобедити. И – победило је. Ако то није било вредно, Вук данас не можебити кривац, јер се за живота јесте делом изборио, али се није формално ипрактично за своје дело изборио док је био жив.

Ако су тачне оцене да је Вук српски језик „уназадио“ и „осиромашио“,онда је, на неки начин, тачно да је пре Вука тај језик „осиромашен“ и„уназађен“ од српског народа. Вук је језик узео из српског народа онакокако је мислио да је најбоље. Има приговора и да није узео оно што јетребало да узме. Али у стандардизацији сваког језика је тако. Све се застандардни/књижевни језик узети не може. Ко се изборио да узима језикиз народа, узима оно што он одабере. Вук је, наравно, изабрао оно што јебило њему блиско као човеку из народа. То је делимично надограђивао какоје знао и умео, а с обзиром на то да није био за то учени лингвиста, постигаоје самоуко у свом образовању да се уврсти међу лингвисте. Данас то никомене би успело што је успело њему. Данас се извргавају руглу и стручњациза језик. Однос међу људима није се много променио из Вукова времена иданас, па је разумљиво што је Вук доживљавао тешка потцењивања иувреде сваке врсте. Нама се чини да би језик, и без Вукове реформе, ишаоу најмање два видна правца – ученији би писали језиком сличним језику уданашњем српском појању у црквама, а народ би говорио овим језиком


сличним у данашњим српским дијалектима који представљају и садаприлично шаренило, што је и разумљиво. Ако је Вук језик „уназадио“ и„осиромашио“, онда га је, на известан начин, пре Вука, дакле, „уназадио иосиромашио“ српски народ због услова у којима је жиивео. Ако би се данасприхватило за тачно да је Вук српски језик „уназадио“ и „осиромашио“,онда би се морало прихватити и за тачну чињеница да су српски језиккасније „осиромашили“ и српски језички стручњации неким решењима ипоступцима, још више „уназадили“ и, на одређен начин, разбили српскинарод, или га макар задржали у нејединству у оквирустандардног/књижевног језика који су, као стручњаци, даље неговали истандардизовали.

Пуна истина је увек комплетнија и шира од оне која се среће упојединачним мишљењима. У некиим појавама не постоји апсолутнаистина коју је лако доказати. Пуну истину само Бог зна, али тражи од насда ми као људи и стручњаци увек ка њој сами тежимо. Он нас својимучењем усмерава, али нам све на вољу препушта. Понекад истина даје заправо и једном, и другом и стотом гледишту. А нико не може гарантовати ирећи „шта би било да је (друкчије) било“. Ако и јесте Вук апсолутнопогрешио, то се стање језика из прошлости никако не може у народ вратити.Може се само, стручним пре свега, одлукама и поступцима у школи, лечити.Много шта има да се у језику и понашању према српском писму лечи. А дали ми то стање заиста на ваљан начин лечимо. Не можемо сами каомаленкост да тврдимо, али имамо уверење да ми о свом језикзу и писмујош не бринемо на ваљан начин.

Верујемо да без Вукове реформе српског језика, а да је остао међуСрбима у књижевној употреби стари српски језик и стара српска ћирилица,Хрвати не би прихватили тај језик и то писмо, али би, највероватније,усвојили онај језик и оно писмо које су користили Срби католици у свомдијалекту. Уосталом, биће да би на то били вишестрруко објективноприсиљени, а између осталог и оним што је навео познати српски лингвистау једној од својих последњих књига када је подастро чињеницу:„Превођење Хрвата у српски језик није почело са Илирским покретом иЉудевитом Гајем половином 19. века, него много раније. [...] То је биласамо завршна фаза, а још почетком 17. века превођење Хрвата у српскијезик покренула је Конгрегација за пропаганду вере у Риму! У њиховимархивама чува се меморандум о захтеву за превод Новог завета на,словенски језик‘, у којем се, поред осталог каже да Срби имају најкбољидијалекат од свих Јужних Словена, и да управо на њ и треба превести Нови


завет“ (Ковачевић 2005: 104-105). Хрвати не би усвојили неки други српскијезик најмање из два разлога: прво, нити би могли нити би хтели дапротивурече својој (католичкој) цркви, друго, без усвојеног српског језикамного би теже Срби католици подлегли каснијој асимилацији у Хрватство.

Вук у једноме сигурно није погрешио. Он је потпуно исправно (илингвистички и национално), по нашем мишљењу, сачињавао језичкуреформу за „Србе све и свуда“. Тако су слично и сви други реформатори уЕвропи радили. Не верујемо да би неко данас смео и хтео да поступидрукчије јер је језик једна од најважнијих појава и потреба у сваком народу.Вук не може бити кривац, напротив – заслужник је, што је изабрао за свеСрбе језик који је и од Хрвата касније прихваћен. А у Вуковом раду нијемогуће наћи ниједну реч из касније српске квазилингвистике –сербокроатистике. Српска лингвистика после Вука и српскисербокроатисти су Вука свели на тај правац у лингвистици без озбиљнеоснове и у њговим речима и у његовим делима. Појединци му данасприговарају и за двоазбзучје и за полом и затирање ћирилице, али је тонеправедно. Вук није никада и нигде рекао да Србима православцималатиница треба да постане општесрпска латиница ни као алтернативно,ни као секундарно, ни као друго писмо, па чак га није нарочито спомињаони као помоћно писмо. Он је, као поданик у туђој држави (латиничкој иверској), схватио да нема те силе која ће лако Србима католицима иХрватима омогућити да усвоје савршенију за српски језик Вукову ћирилицуи истицао је увек да је латиница писмо „Срба римскога закона“ и Хрвата, асве своје књиге објавио је само на ћирилици. Он је знао да је једно писмоза један народ и један језик предност и природност, али му је било јасно дакатолилчанство никако не подразумева ћирилицу за католичке народе. Онто нигде тако, колико је познато, није рекао. То се у том временуподразумевало и знало непогрешиво. Вук није имао такву машту нити језамисли да ће Срби православци касније ослабити у вери и политичкојлингвистици до те мере да ће прихватити латиничење и преименовањесрпскога језика. Вук нигде није написао да је језик Срба „заједнички језик“са Хрватима (о новим нацијама нема ни говора код Вука) нити да Србитреба да преименују латиницу коју је он именовао у другом издању свогаСрпског рјечника (Беч, 1852), а поготово није нигде написао да сви Србитреба да „алтернативно“ користе два писма у свакодневној употребисрпског језика, а поготово не да сви Срби имају разлога да замењују српскућирилицу „хрватском латиницом“ како ју је он назвао у споменутом свомпоследњем важном делу.


VIII. Пропуштена политичка мудра одлука у Републици Српскојза корисно језичко јединство целокупнога српског народа

Једно писмо објављено у Печату под насловом „Крађа је српски језиккрстити другим именом“ (Крајишник 2011) јасно предочава неколикочињеница. А понајпре чињеницу да су Срби губитници суверенитета надназивом свога језика, да су и данас једини нејединствени у изговору и писмустандардног језика, да српски језикословци нису мудро процењивалиполитички значај одлуке руководтства Републике Српске из деведесетихгодина 20. века када је оно проценило значај од увођења у оквиру службенеупотребе коришћење екавске верзије српскога језика и писма ћирилице.Мали део српских лингвиста је то био спреман да експлицитно прихвати(помиње се од познатијих само лингвиста Павле Ивић као онај ко је топодржао, али се није изричито у то мешао, јер је и он суштинаски до крајаживота, као и огромна већина српских лингвиста до данас, остао, у основи,сербокроатиста у лингвистици, а двоазбучњак у избору писма, што јетакође неизбежна појава и(ли) одлика у сербокроатистици).

По нашем мишљењу, руководство у Републици Српској – нашавши сена челу у свеопштој српској тадашњој муци, а приморано да размишља штаје најбоље за Србе да ураде са својим језиком и писмом у ситуацији кадаим се наметало објашљење да је то један исти језик, али да може иматисамо унитаристички назив „босански“ или „бошњачки језик“ (готово да јесвеједно, с једне стране, који би од та два назива био усвојен за Србе), чимеби се српски народ у Босни и Херцеговини издвојио из природног корпусаосталих Срба и њиховог српског језика – доноси по све Србе објективно илингвистички, у складу с европском и престижном светском праксом,најприхватљивију одлуку. Та је одлука била: српски језик екавског изговораса ћириличким писмом у службеној употреби, а у употреби народа је осталона вољу: и ијекавски и екваски, а писмо и ћириличко, и латиничко, па икинеско и било које у личној употреби, а у јавности у исписима могло јеједно испод другог да се пише и екавски и ијекавски, и ћирилицом илатиницом. То је била, без икакве сумње за све Србе политички инационално мудра одлука, а лингвистички могућа. Она је била мудра затошто је подразумевала приближавање свих Срба у њиховом још недовољнојединственом стандардном/књижевном језику и природан, одржив изборједног писма за један језик једног народа. То је подразумевало да се урадионо што су, кад је реч о свом важном јединству, урадили сви други


корисници српског или преименованог српског језика: Хрвати, Бошњаци,касније Црногорци.

За знатан број српских лингвиста, то је било неприхватљиво. Великидео лингвиста је ћутао, а „гласан“ део се организовао да такву одлуку изиграи поништи. Имали су, сматрали су, сасвим добру намеру и ваљано решење.Противници такве одлуке из деведесетих година у Републици Српској билису добро распоређени на целом подручју непреименованог српског језика.У изесној мери је и чудновато испало да су српски лингвисти екваци изСрбије „спасили“ Србе у Републици Српској од те исте екавице у службенојупотреби српског језика у Републици Српској. То се Хрватима иБошњацима није догодило. Они су убрзо свуда увели тзв. хрватски језикна ијекавици и латиници у свакој држави наследници Југославије, а тако суучинили и Бошњаци. И Бошњаци су у Србији увели ијекавски изговор илатиницу, иако то историјски никада тако, на пример у Србији, није било.Тако су и Хрвати и Бошњаци показали још једном Србима како се водијединствена и језичка и национална политика. Странци се, тобож, нисумешали, али нису имали ни жељу да подрже у томе одлуку у РепублициСрпској. Они су знали и знају да је то све један језик, али Срби и њиховилингвисти нису званично тражили да му се свуда врати изворно име српскијезик, па је странцима било „незгодно“ да га сами свуда српским назову, пасу га прозвали у Хагу „бехаес-језик“. Механички описано, он то јесте, алије лингвистички српски језик баш исто као што је језик Американаца –енгелски језик или језик Аустријанаца – немачки језик. Српски језичкистручњаци, противници те одлуке у Републици Српској, били су уплашенида ће други Србима у з е т и језик ако Срби у даљој стандардизацији језиказа Србе пређу на један изговор и једно писмо у службеној и стандарднојупотреби. У томе су ти српски лингвисти испустили из вида чињеницу даје ко је хтео, уз наш ранији пристанак, језик узео и без тога, а да им једвоазбучје и насиље однело ћирилицу. Дакле, тим својим противљењемсрпски лингвисти нису никога, осим неких Срба, превише уплашили, амного Срба су збунили, а последица је – задржавање недовољног језичкогјединства само Срба у изговору и писму, што може да има само све већештете у будућности, а на тај начин се Србима не може вратити суверенитетна њихов језик нити могу на тај начин сачувати српско национално писмоћирилицу. Срби могу вратити име свом језику свуда само ако тражезванично од међунардоних институција да се врати име српском језику. Дали ће међународне институције то дозволити, ствар је односа снага у свету.Али ми имамо право да то макар затражимо ако имамо у виду лингвистичке


чињенице. Без тог нашег захтева, не треба сумњати, нико неће вратитиприродни назив српскога језика: ни Хрвати, ни Бошњаци, ни Црногорци.А вратили нам не вратили назив језика свуда, ми не можемо имати користиникада од данашњег превише очигледног недовољног јединства устандарду српскога језика. Оволико разноврсности у дијалектима јеразумљиво и прихватљиво, у нечему чак и коросно, а оволико нејединствоу стандарду и писму је штетно и недопустиво.

На каснијој „ветрометини“ српски лингвисти, противници те одлукеСрба у Републици Српској, успели су да се оствари њихова: да се вратистандардно стање стање из тзв. српскохрватског језика, што подразумева иекавски и ијекавски, и ћирилицу и латиницу. Резултат или последицаочекивани: Србима није враћена сувереност на назив њиховог језика, па гаи даље назива ко како хоће, с једне стране, а, с друге, наставља се затирањесрпског писма ћирилице у наставку српског „богатства двоазбучја“ и„привилегије да само Срби у Европи имају два писма“, а, у ствари, имајуредовно све више само лалиницу, а ћирилицу у све ређим изузецима уопштој употреби. А пошто је природа једноазбучја свакако јача, ћирилицасве више нестаје на целом подручју српскога језика, па и у РепублициСрпској где је једно време била једино писмо Срба, баш као што је латиницаједино писмо у Енглеза, Американаца, Хрвата итд. у њиховим језицима илиу варијантама језика. Ћирилица тако поново постаје свуда на српскомјезичком подручју алтернативна, а не обавезна и, по језичкој и народнојпотреби да им не требају два писма – једно нестаје. А нестаје оно које јеизгубило природну лингвистичку и правописну подршку у школству исуверенитет у српском језику. Кад се томе дода и чињеница да међу Србимаи данас важи правило да Устав није важан и да се не мора спроводити, џабеје по већинској народној вољи и на референдуму усвојена одредба у Члану10. Устава Србије да је ћирилица незамењива кад је реч о српском језику.Пракса је поптуно неуставна, јер је неуставна одлука правиописаца уСрбији да се у школству и у општој употреби користе и ћирилица илатиница „из српско-хрватског језичког заједништва“ иако тог заједништванити више има нити ће га икада бити. По оном „никад не реци никад“ тог„заједништва“ можда некад поново и буде, али ми у то уопште не верујемо.А на не/веровање свако има права. Да се у Србији у свакој областикоришћења српског језика спроводи Члан 10. Устава Србије о писму, нисуспремни политичари, а српски стручњаци за језик нису схватили да и зањих треба да важи одредба из Устава о обавезности ћирилице. Зато јеСрбија данас преплављена латиницом као никада до сада. У последње


време преплављена је не само латиницом него и и енгелским језиком иписмом.

IX. Закључак: неопходност договора о провуковскојреституцији српског језика и враћању суверенитета српском

писму у српском језику

Шта Срби данас, по нашем уверењу, треба и могу да ураде?Закључујемо следеће.

Да се не би и у будућности настављала српска квазилингвистичка наукасербокроатистика, српским лингвистима је – без икакве сумње –неопходан неки нови озбиљан договор о неопходности провуковскереституције српског језика и о враћању суверенитета писму ћирилици усрпском језику. Договор би, наравно, морао важити на целокупнојтериторији на којој Срби имају право на српски језик и српско писмо. Мисмо унајкраће предочили зашто је за такав договор крајње време и заштонам је потребна истинска озбиљност да нас догађаји не би баш тако лакопрескакали. Предочили смо који су то најкрупнији – темељни проблемикад је реч о српском језику и писму. Предочуили смо и зашто је – неизбежнахитна, најхитнија, припрема широког скупа српских лингвиста и културнихрадника који би расправљали и озбиљно научностручно описали проблеме,узроке њихове појаве, последице и начин решавања и решења. Што се нашемаленкости тиче, ми смо довољно „наописивали“ тог стања у десетобјављених књига о проблемима у вези са српским језиком и писмом. Свето наше писање показује да српски лингвисти глорификују Вука, али га сеу свему најбитнијем не држе. Зато без доношења новог правог и чврстогмеђусрпског договора о даљем начину рада, без враћања на Вуков(ск)уреституцију убеђени смо да се даље нећемо моћи успешно бавитиочувањем свога језика и готово већ затртог ћириличког писма у јавној иопштој употреби свуда где Срби говоре српским језиком и пишу га.

Без озбиљног договора стручњака и културних радника, уз ваљано иприљежно учешће државних служби, није могуће спровести споменутуизосталу реституцију српскога језика и писма, као и неопходну лустрацијувећег броја српских лингвиста од готово стогодишње поствуковскеквазилингвистике – сербокроатистике која је у важним тачкама и чињеницаманапустила Вуков и вуковски пут у решавању питања српскога језика и писмазванично и темељно после 1918. године када је најпре устоличен у Југославији,па и у Србији „српско-хрватско-словеначки језик“, па потом „српскохрватски“


и/ли/ „хрватскосрпски“. Тада је, стицајем околности за Србе уведено јединодвоазубучје у Европи за тај језик, а после Новосадског договора (1954) подброзовском комунистичком диктатуром спровођено је насилно замењивањесрпске ћирилице хрватском латиницом. А то се и данас чини, узурпирајућиреферендумом изражену вољу народа да се српски језик врати целокупнојпородици европских народа који нигде у својим језицима немају коришћењеписма и параписма, односно два писма и ниједан други народ у Европи несматра да може бити богатство ако свој језик пишете двама писмима.(Познавање других језика и писама свакоме је важно, али нико други не види„богатство“ у замењивању свога писма у 21. веку. Јер, писма су се у свомстандарду у Европи коначно усталила у 19. веку и од тада нико више нијемењао своје писмо, осим Турака који су арапско писмо заменили латиницом,и Срба који данас у јавној употреби окончавају замену своје миленијумскесавршене ћирилице хрватском абецедом која је све до краја 19. векаскрпљивана и остала, с двознацима, недовољно усавршена за српски језик.Само један пример: кад имате написано латиницом, нпр., injekcija, нико ко нијенатпросечно писмен не може знати да ли је то инјекција или ињекција. Исрпски народ, у већини, мисли да се исправно каже „ињекција“. А мноштво јејош таквих и сличних примера. Српски језик са савршеном ћирилицом таквенедоумице уопште не оставља.)

Треба имати у виду да нема народа на свету који не брине о свомидентитету. Добро је и тачно о томе говорио, у вези с језиком и писмом,Владислав Ђорђевић који сагледава домет језика и писма, али безпретеривања. Он сагледава да је чак и Вук био помало „у криву“ кад јетумачио да „суштину српског идентитета чини српски језик“ (Ђорђевић2008: 5). Данас се, наравно, језик не сматра обавезном маркираномодредницом (има народа који су се национално оформили на другимпремисама а користе туђи језик као свој). Ипак, језик је, без сумње, списмом важан и незаобилазан у идентификацији сваког народа који изворноима свој језик и своје писмо. Ако није и једини, па чак ако није и кључникод појединих народа, језик је свакако кључан код оних који су изворнивласници језика и мора му се посвећивати изузетна пажња. Српски језикби, по Вуку, остао главна одредница српскога народа да није билопреименовања тога језика.

Ми смо убеђени да се српском језику одавно не посвећује ни довољна,ни одговарајућа пажња ни стручно, ни политички ни национално. Та бригамора бити много већа и много боља, а нарочито друкчија од досадашње –да би била по све Србе и њихов језик успешнија.


И ово је за закључак. Током свог педесетогодишњег рада у вези сасрпским језиком, а свог непрекидног десетогодишњег рада у вези са стањемћирилице међу Србима схватили смо да стање ћирилице, али и опште стањеу коме су Срби, можемо поправити само поправљајући себе (мислимо наСрбе), без заборављања шта су нам (у)радили други. Али смо схватили дасу наше снаге мале да „поправљамо“ друге јер нам други не верују. Зато митреба да не ћутимо о другима, али да прво поправљамо себе, па – кад седовољно поправимо – тек онда можемо стећи снаге да размишљамо о„поправци“ других.

(11. март 2012)

ЦИТИРАНА ЛИТЕРАТУРА

1. Ђорђевић 2008 – Владислав Ђорђевић, „Српски национални идентитет– културноисторијска расправа“, Луча, XVII година, број 1/јануар 2008,стр. 5.

2. Збиљић 2009 – Српски лингвисти двоазбучјем затиру ћирилицу – књигакоја је обесмисликла последње двоазбучје у Европи, Ћирилица, Нови Сад,2009.

3. Збиљић 2010б – Драгољуб Збиљић, Срби на туђем писму – о српскимлингтвистима у вези са Статутом АПВ, Будућност, Нови Сад, 2010.

4. Ивошевић 2004: Слободан ивошевгић (приређивач), Тако је говориоТесла, Стари простор, Земун Поље, 2004.

5. Јевтић 2010 – Милош Јевтић, Чудо језика – разговори са лингвистзима,Службени гласник, Београд, 2010.

6. Керчуљ 2003 – Томица Керчуљ, Употреба ћирилице у културно-историјској баштини католичких Срба, излагање поднето наНаучностручном скупу „О службеној употреби ћирилице у српскомјезику“, одржаном 7. јуна 2003. године и налази се у документацијиУдружења „Ћирилица“.

7. Ковачевић 2005 – Милош Ковачевић, Против неистина о српском језику,Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, Источно Сарајево,2005.

8. (Крајишник 2011: „Крађа је српски језик крстити другим именом“,Печат, број 159, 1. април 2011, стр. 66-69.


9. Милосављевић НЗ: 89 – Петар Милосављевић, „Распарчавање Срба иСрбије“, објављено у часопису Нова Зора, број 28-29 (зима-прољеће,2010/2011).

10. Милошевић 2005 – Др Зоран Милошевић, „Верски аспекти потањаћирилице данас“ Зборник Радова Срби губе своје писмо – излагања саСимпозијума „Данашњи положај писма српског језика и како (са)чуватићирилицу у српском народу и његовом језику“, Ћирилица, Нови Сад,2005.

11. Петровић 2010: Драгољуб Петровић, Сумрак српске ћирилице – записио затирању српскох националних симбола, Ћирилица, Нови Сад, 2005.

12. Петровић – Гудурић 2010 – Драгољуб Петровић и Снежане ГудурићФонологија српскога језика, Институт за српски језик САНУ, Београдскакњига и Матица српска, Београд, 2010.

13. Правопис 1993 – Правопис српскога језика, I. Правила и њихови основи,II, Речник уз Правопис, Матица српска, Нови Сад, 1993.

14. Правопис 2010 – Правопис српскога језика, измењено и допуњеноиздање, Матица српска, Нови Сад, 2010.

Dragoljub Zbiljic

DOUBLE FRAGMENTATION SERBS AND SERBIAN LANGUAGE:RENAMING AND LATINIZATION

(THE DESCRIPTION OF STATE AND THE SUGESTION OFSOLUTION)

Summary: There are two serious problems of Serbs and Serbian language (so)today: renaming and latinization. Milosavljevic sees good one of them in thejournal “The New Dawn”, but ignores the other one. The first problem officiallyappeared by creating of Yugoslavia and it is strengthened particularly on NoviSad Agreement, but the agreement about final latinization of Serbs was alsohappened there, that failed in the last thousand years, but today it is in public useof Serbian language in the whole territory of the Serbian language, and even inSerbia, almost completely succeed. As long as should not been made substantialrestitution of the Serbian language in the original Vuk Karadzic’s basis andSerbian linguists’ lustration of serbocroatistic, Serbian language and SerbianCyrillic script is not written well.


Dr Dragoljub TODIĆ1

KULTURNA BAŠTINAI PRAVO ŽIVOTNE SREDINE REPUBLIKE SRBIJE2

Abstrakt: U radu se analiziraju odredbe najznačajnijih propisa u oblasti životnesredine od značaja za zaštitu kulturne baštine. Posebno se ukazuje nameđunarodne ugovore u oblasti životne sredine u kojima Republika Srbija imastatus člana, a koji su od značaja za zaštitu kulturne baštine. Identifikovane sunajznačajnije odredbe u propisima u oblasti životne sredine koje na različite načinekorespondiraju pojedinim aspektima zaštite kulturne baštine. Ukazuje se i na širiznačaj propisa u oblasti životne sredine koji su indirektno od značaja za zaštitukulturne baštine. U posebnom delu rada se daje presek najznačajnijih propisa uoblasti kulturne baštine. Analiza stanja nacionalnih propisa stavlja se u kontekstusaglašavanja sa odgovarajućim propisima EU u oblasti životne sredine i zaštitekulturne baštine. Osnovna teza koja se dokazuje u radu je da zaštita kulturnebaštine predstavlja deo sistema normi u oblasti životne sredine u širem smislureči, ali da izgradnja jasnijih veza između instrumenata zaštite kulturne baštine izaštite životne sredine zahteva dalju dogradnju sistema normi u oblasti životnesredine i zaštite kulturne baštine.

Ključne reči: kulturna baština, životna sredina, nacionalni propisi, međunarodniugovori, Srbija, EU

UVOD

Rasprava o mestu koje kulturna baština ima u pravu životne sredine povezanaje sa nekoliko metodoloških dilema. Prethodnim bi se moglo smatrati pitanje štase smatra pod pojmom „kulturna baština“, odnosno šta se smatra pod pojmom„pravo životne sredine Republike Srbije“. U zavisnosti od preciznosti odgovora

1 Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd.

2 Rad predstavlja rezultat istraživanja u okviru projekta br. 179029 koji finansira Ministarstvoprosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.


na ova pitanja analiza bi mogla obuhvatiti različite izvore prava i različita pitanjakoja na neki način povezuju oblast životne sredine sa kulturnom baštinom.Složenost ovih odnosa uslovljena je i aktivnostima koje se poslednjih nekolikogodina preduzimaju na planu usklađivanja nacionalnih propisa sa propisimaEvropske unije (EU).

Verovatno se najpouzdanijom definicijom pojma „kulturna baština“ možesmatrati ona koja je sadržana u članu 1. Konvencije o zaštiti svetske kulturne iprirodne baštine (1972) (Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori, br. 56/74) ukojoj se pod pojmom „kulturna baština“ podrazumevaju: spomenici (delaarhitekture, monumentalna vajarska ili slikarska dela, elementi ili strukturearheološkog karaktera, natpisi, većina i grupe elemenata koje imaju izuzetnuuniverzalnu vrednost sa istorijskog, umetničkog ili naučnog gledišta); grupnazdanja (grupe izolovanih ili povezanih građevina, koje po svojoj arhitekturi,jedinstvu i uklopljenosti u pejsaž predstavljaju izuzetnu univerzalnu vrednost saistorijske, umetničke ili naučne tačke gledišta); i znamenita mesta (dela ljudskihruku ili kombinovana dela ljudskih ruku i prirode, kao i zone, uključujući tuarheološka nalazišta koja su od izuzetnog univerzalnog značaja sa istorijske,estetske i etnološke ili antropološke tačke gledišta).3

Za analizu u kojoj se sagledava odnos između pitanja zaštite kulturne baštinei zaštite životne sredine ključnom se može smatrati i definicija pojma „prirodnabaština“ iz člana 2. ovog međunarodnog ugovora. Ovim pojmom su obuhvaćeni:spomenici prirode koji se sastoje od fizičkih ili bioloških formacija ili skupinatih formacija, a koji imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa estetske ili naučnetačke gledišta; geološke i fiziografske formacije i tačno određene zone kojepredstavljaju habitat ugroženih vrsta životinja i biljaka od izuzetne univerzalnevrednosti sa naučne i konzervatorske tačke gledišta; znamenita mesta prirode ilitačno određene prirodne zone koje imaju izuzetnu univerzalnu vrednost sa tačkegledišta nauke, konzerviranja ili prirodnih lepota.

Nekoliko propisa u oblasti životne sredine sadrži odredbe kojima se dajudefinicije određenih pojmova čiji sadržaj je na različite načine povezan sa pitanjima


3 Pri tom bi, kada su u pitanju propisi Republike Srbije, trebalo imati u vidu definiciju pojma„kulturna dobra“ iz člana 2. Zakona o kulturnim dobrima („Službeni glasnik RS“, br. 71/94).„Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture od opšteg interesa koje uživajuposebnu zaštitu utvrđenu ovim zakonom. Kulturna dobra, u zavisnosti od fizičkih, umetničkih,kulturnih i istorijskih svojstava, jesu: spomenici kulture, prostorne kulturno-istorijske celine,arheološka nalazišta i znamenita mesta - nepokretna kulturna dobra; umetničko-istorijska dela,arhivska građa, filmska građa i stara i retka knjiga - pokretna kulturna dobra.“

zaštite kulturne baštine. Osnovni propis, Zakon o zaštiti životne sredine (“Službeniglasnik RS”, br. 135/2004, 36/2009, 72/09) u nekoliko definicija dovodi u direktnuvezu oblast životne sredine sa kulturnom baštinom. Najjasnija veza je ostvarena udefiniciji pojma „zaštićeno prirodno dobro“ pod čime se podrazumeva „očuvani deoprirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzažai dr), koji ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdrav stveno-rekreativni,turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnuzaštitu“ (član 3. t. 4) (aut. pod). Na slične, vrlo bliske veze, upućuju i definicije nekihpojmova iz Zakona o zaštiti prirode. U članu 4. ovog zakona „geonasleđe” jedefinisano kao “sve geološke, geomorfološke, pedološke i posebne arheološkevrednosti nastale tokom formiranja litosfere, njenog morfološkog uobličavanja imeđuzavisnosti prirode i ljudskih kultura, koje predstavljaju ukupnu geološkuraznovrsnost i imaju naučni značaj za proučavanje razvoja Zemlje” (tačka 7), dok jepojam “predeona raznovrsnost “ određen kao “ strukturiranost prostora nastala uinterakciji (međudejstvu) prirodnih i/ili stvorenih predeonih elemenata određenihbioloških, klimatskih, geoloških, geomorfoloških, pedoloških, hidroloških, kulturno-istorijskih i socioloških obeležja” (tačka 58).

Odgovor na drugo pitanje nas upućuje na potrebu da definišemo pojam„životne sredine“ kako bi na odgovarajući način povezali kulturnu baštinu saživotnom sredinom i preciznije definisali relevantne izvore prava. Podsećamo,prema odredbama Zakona o zaštiti životne sredine pod „životnom sredinom“ sepodrazumeva „skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobniodnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život“, dok pojam „prirodnevrednosti“ obuhvata „prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište,šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet.“ Interesantno je da bi ovimterminološkim aspektima odnosa između životne sredine i kulturne baštinetrebalo dodati i definiciju pojma „životna sredina“ iz člana 2. t. 10. Konvencijeo građanskoj odgovornosti za štete nastale u životnoj sredini usled aktivnosti kojesu opasne po životnu sredinu (1993), koja je zaključena u okviru Saveta Evrope.Prema ovoj definiciji, “životna sredina” uključuje „životne izvore kako abiotsketako i biotske, kao što su vazduh, voda, tlo, fauna i flora i interakciju medju istimtim faktorima; svojinu koja predstavlja deo kulturnog nasleđa i karakterističneaspekte pejzaža.“


IPROPISI U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE I KULTURNA BAŠTINA4

a) Opšti okvir zaštite kulturne baštine u RS ustanovljen je relevantnimodredbama Ustava Republike Srbije (“Službeni glasnik RS”, br. 83/2006) kojisadrži nekoliko odredaba koje se neposredno odnose na kulturnu baštinu,odnosno na životnu sredinu. Prema odredbama člana 89. Ustava Republike Srbijekoji je naslovljen sa “čuvanje nasleđa” propisano je da je “svako ... dužan dačuva prirodne retkosti i naučno, kulturno i istorijsko nasleđe, kao dobra od opšteginteresa, u skladu sa zakonom. Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je naRepublici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.“Sličnom odredbom Ustava definisano je i pravo na zdravu životnu sredinu.Članom 74. propisano je da „svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i nablagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.“5

b) Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, br. 135/04, 36/09,36/09 – dr. zakon i 72/09 – dr. zakon ) u članu 17 (koji je naslovljen sa “zaštićenaprirodna dobra”) propisuje da se zaštićena prirodna dobra koriste i unapređuju “nanačin koji omogućava njihovo trajno očuvanje i unapređivanje, u skladu sa zakonomkojim se uređuje zaštita prirode.“6 U zaštićenom prirodnom dobru ne mogu seobavljati aktivnosti kojima se ugrožava kapacitet životne sredine,7 prirodna ravnoteža,biodiverzitet, hidrografske, geomorfološke, geološke, kulturne i pejzažne vrednostiili na bilo koji način degradira kvalitet i svojstva prirodnog dobra. Javna prirodna


4 U više propisa u različitim oblastima, odredbe koje se odnose na životnu sredinu i odredbekoje se odnose na zaštitu kulturne baštine prepliću se na specifičan način tako što se zaštitaživotne sredine i zaštita kulturne baštine i/ili dobara paralelno uređuju. Zakon o planiranju iizgradnji („Službeni glasnik RS“, br.72/09, 81/09, 64/10, 24/11) predstavlja primer zakonau kome se mere zaštite životne sredine i mere zaštite kulturnih dobara na specifičan načinprepliću. Ovome bi trebalo dodati i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Službeniglasnik RS“, br. 88/11), kao i neke druge zakone.

5 “Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina odgovorna je za zaštitu životnesredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.“

6 Inače, prema odredbama člana 6. istog zakona „državni organi, naučne ustanove, ustanove uoblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture i druge ustanove, kao i drugi obliciudruživanja, u okviru svojih delatnosti, podstiču, usmeravaju i obezbeđuju jačanje svesti o značajuzaštite životne sredine. Jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine obezbeđuje se kroz sistemobrazovanja i vaspitanja, naučno-istraživačkog i tehnološkog razvoja, usavršavanja u procesurada, javnog informisanja i popularizacije zaštite životne sredine.“ (aut. pod).

7 A “kapacitet životne sredine“ je definisan kao „sposobnost životne sredine da prihvatiodređenu količinu zagađujućih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupinepovratna šteta u životnoj sredini.“ (član 3. tačka 12).

dobra,8 kao dobra od opšteg interesa, koriste se na način i pod uslovima kojima seomogućava razvoj i trajnost njihovih prirodnih, fizičkih, zdravstvenih ili estetskihvrednosti u skladu sa propisima (član 18).9

c) Pored toga, kulturna dobra se spominju i u nekoliko drugih odredaba ovogzakona. Najjasnije je to učinjeno u odredbama koje se na opšti način odnose nastratešku procenu uticaja na životnu sredinu, odnosno na procenu uticaja na životnusredinu.10 Prema odredbama člana 35. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnusredinu strateška procena uticaja na životnu sredinu vrši se za strategije, planove,programe i osnove u oblasti zaštite prirodnih i kulturnih dobara, pored toga što se vršii za planove, programe i osnove u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja ilikorišćenja zemljišta, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije,saobraćaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma,infrastrukturnih sistema, zaštite biljnog i životinjskog sveta i njihovih staništa i dr. Onaje sastavni deo plana, odnosno programa ili osnove (član 35).11 Procena uticaja vršise za projekte koji se planiraju na zaštićenom prirodnom dobru i u zaštićenoj okolininepokretnog kulturnog dobra, isto kao što se sprovodi za projekte iz oblasti industrije,rudarstva, energetike, saobraćaja, turizma, poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede,upravljanja otpadom i komunalnih delatnosti (član 36, stav 2 i 3).12

d) Zakon o vodama („Službeni glasnik RS“, br. 30/10) u nekoliko svojih odredbikoristi izraz „kulturno nasleđe“, ali ga ne definiše na poseban način. Prema


8 Javno prirodno dobro jeste „uređeni ili neuređeni deo prirodnog bogatstva, odnosnovazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, šumskih dobara, predela ili prostora,jednako dostupan svima“ (član 3. tačka 5).

9 Razvojnim i prostornim planom utvrđuju se zone izgradnje na određenim lokacijamazavisno od kapaciteta životne sredine i stepena opterećenja, kao i ciljeva izgradnje unutarodređenih delova na tim lokacijama. U pojedinim zonama u kojima je utvrđena zaštitnaudaljenost ili područje, dozvoljeno je obavljanje aktivnosti na način utvrđen posebnimpropisima u skladu sa prirodom opterećivanja životne sredine (Član 19).

10 Strateška procena uticaja na životnu sredinu i procena uticaja na životnu sredinu su detaljnijeregulisani posebnim zakonima i podzakonskim propisima.

11 Strateška procena uticaja na životnu sredinu mora biti usklađena sa drugim procenamauticaja na životnu sredinu, kao i sa planovima i programima zaštite životne sredine i vrši seu skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom. Autonomna pokrajina, odnosnojedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dužnosti, određuje vrste planova iprograma za koje se izrađuje strateška procena uticaja.

12 Inače, procena uticaja projekta na životnu sredinu vrši se za projekte koji se planiraju irealizuju u prostoru, uključujući promene tehnologije, rekonstrukciju, proširenje kapacitetaili prestanak rada koji mogu dovesti do značajnog zagađivanja životne sredine ilipredstavljaju rizik po zdravlje ljudi. Procena uticaja projekta na životnu sredinu je sastavnideo tehničke dokumentacije bez koje se ne može pristupiti izvođenju projekta i vrši se uskladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom. (član 36. stav 1 i 4).

odredbama člana 47. ovog zakona preliminarna procena rizika od poplava izrađujese za teritoriju Republike Srbije i naročito sadrži, između ostalog i: opis poplava izprošlosti koje su imale značajnije štetne posledice na kulturno nasleđe, zdravlje ljudi,životnu sredinu i privredne aktivnosti i verovatnoću pojave sličnih događaja ubudućnosti, koje bi mogle imati slične posledice; procenu potencijalnih štetnihposledica budućih poplava na kulturno nasleđe, zdravlje ljudi, životnu sredinu iprivredne aktivnosti, uzimajući u obzir topografske, hidrološke i geomorfološkekarakteristike i položaj vodotoka, uključujući poplavna područja, efekat postojećihobjekata za odbranu od poplava, položaj naseljenih mesta i industrijskih zona,planove dugoročnog razvoja i klimatske promene od uticaja na pojavu poplava (stav2. i 3). Zakon propisuje i obavezu da se obezbedi da karta rizika od poplava sadržipodatke o mogućim štetnim posledicama poplava na kulturno nasleđe, isto kao i nazdravlje ljudi, životnu sredinu, privrednu aktivnost i druge informacije od značajaza upravljanje rizikom od poplava (član 48. stav 3). Planom upravljanja rizicima odpoplava obezbeđuje se upravljanje rizicima smanjivanjem mogućih štetnih posledicapoplava na kulturno nasleđe, isto kao i na zdravlje ljudi, životnu sredinu i privrednuaktivnost (član 49).

e) Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS“, br. 36/09) u članu 12.(„uspostavljanje državne mreže”) propisuje obavezu da državnu mrežu mernihstanica13 čine merne stanice i/ili merna mesta za merenje, između ostalog, i „kvalitetavazduha u zaštićenim prirodnim dobrima i zaštićenoj okolini nepokretnih kulturnihdobara“ (aut. pod) (stav 4).14

f) Prema odredbama člana 6. Zakona o šumama („Službeni glasnik RS“, br.30/10) „šume sa posebnom namenom“ uključuju i „šume kulturno-istorijskogznačaja“ (st. 3. t. 8).15


13 Prema odredbama člana 11. Zakona, državna mreža mernih stanica i/ili mernih mestauspostavlja se za praćenje kvaliteta vazduha na nivou Republike Srbije. Državna mrežasastavni je deo praćenja kvaliteta životne sredine i finansira se iz budžeta Republike Srbije.Državna mreža uspostavlja se u skladu sa Programom kontrole kvaliteta vazduha, kojim seodređuje broj i raspored mernih stanica i/ili mernih mesta u određenim zonama iaglomeracijama, kao i obim, vrsta i učestalost merenja.

14 Pored regionalnog i prekograničnog atmosferskog prenosa zagađujućih materija u vazduhui aerosedimentima u okviru međunarodnih obaveza; kvaliteta vazduha u naseljima,industrijskim i nenaseljenim područjima; kvaliteta vazduha u područjima pod uticajemodređenih izvora zagađivanja, uključujući pokretne izvore i alergenog polena.

15 Pored sledećih kategorija šuma: zaštitne šume; šume za očuvanje i korišćenje genofondašumskih vrsta drveća; šume za očuvanje biodiverziteta gena, vrsta, ekosistema i predela;šume značajne estetske vrednosti; šume od značaja za zdravlje ljudi i rekreaciju; šume odznačaja za obrazovanje; šume za naučno-istraživačku delatnost; šume za potrebe odbranezemlje; šume specifičnih potreba državnih organa; šume za druge specifične potrebe.

g) Relativno razrađene odredbe o zaštiti kulturne baštine ili nekih delovakulturne baštine sadržane su u Zakonu o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“,br. 36/09). Posebno se uređuje zaštita speleoloških objekata16, zaštita predela17,zaštićenih područja, itd. Članom 28. je propisano da područja koja imaju izraženugeološku, biološku, ekosistemsku i/ili predeonu raznovrsnost mogu se proglasitiza zaštićena područja od opšteg interesa.18 Zaštićena područja mogu seprekogranično povezivati sa zaštićenim područjima susednih država.19 Udefinicijama ojedinih kategorija zaštićenih područja sadržani su i elementi kojise odnose na kulturnu baštinu. Tako, na primer, prema odredbama člana 30. stav1. Zakona, nacionalni park je definisan kao “područje sa većim brojemraznovrsnih prirodnih ekosistema od nacionalnog značaja, istaknutih predeonihodlika i kulturnog nasleđa u kome čovek živi usklađeno sa prirodom, namenjenoočuvanju postojećih prirodnih vrednosti i resursa, ukupne predeone, geološke ibiološke raznovrsnosti, kao i zadovoljenju naučnih, obrazovnih, duhovnih,estetskih, kulturnih, turističkih, zdravstveno-rekreativnih potreba i ostalihaktivnosti u skladu sa načelima zaštite prirode i održivog razvoja” (aut. pod).Istovremeno, isti zakon, spomenik prirode definiše kao “manju neizmenjenu ilidelimično izmenjenu prirodnu prostornu celinu, objekat ili pojavu, fizički jasnoizraženu, prepoznatljivu i/ili jedinstvenu, reprezentativnih geomorfoloških,geoloških, hidrografskih, botaničkih i/ili drugih obeležja, kao i ljudskim radom


16 Speleološki objekti su javno dobro u svojini Republike Srbije. Speleološki objekti zbogsvojih prirodnih i kulturnih vrednosti uživaju zaštitu i koriste se u skladu sa ovim zakonomi drugim propisima. Za speleološke objekte izrađuje se Katastar speleoloških objekata kaodigitalni geografski informacioni sistem (član 24).

17 Predeli se prema svojim prirodnim i stvorenim obeležjima razvrstavaju u predeone tipovekoji izražavaju raznolikost prirodne i kulturne baštine. Zaštita predela podrazumevaplaniranje i sprovođenje mera kojima se sprečavaju neželjene promene, narušavanje iliuništenje značajnih obeležja predela, njihove raznovrsnosti, jedinstvenosti i estetskihvrednosti i omogućavanje tradicionalnog načina korišćenja predela. U planiranju i uređenjuprostora, kao i u planiranju i korišćenju prirodnih resursa mora se obezbediti očuvanjeznačajnih i karakterističnih obeležja predela (član 26).

18 Kriterijume i indikatore za proglašenje zaštićenih područja u skladu sa opšteprihvaćenimmeđunarodnim kriterijumima i indikatorima, propisaće ministar posebnim aktom, poprethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstvai vodoprivrede i ministarstva nadležnog za poslove zaštite kulturnih dobara (stav 2).

19 Plan upravljanja i mere zaštite zaštićenog područja koje je prekogranično povezano sazaštićenim područjem susedne države, sporazumno se utvrđuje s nadležnim organima tedržave, a uz saglasnost Ministarstva.

formirana botanička vrednost od naučnog, estetskog, kulturnog ili obrazovnogznačaja” (aut. pod).20

U skladu sa članom 33. Zakona, predeo izuzetnih odlika je definisan kao“područje prepoznatljivog izgleda sa značajnim prirodnim, biološko-ekološkim,estetskim i kulturno-istorijskim vrednostima, koje se tokom vremena razvijalokao rezultat interakcije prirode, prirodnih potencijala područja i tradicionalnognačina života lokalnog stanovništva” (aut. pod). Predeo izuzetnih odlika možebiti prirodni predeo izuzetnih odlika i kulturni predeo izuzetnih odlika.21 Kulturnipredeo izuzetnih odlika je područje značajne predeone, estetske i kulturno-istorijske vrednosti koje se tokom vremena razvijalo kao rezultat interakcijeprirode, prirodnih potencijala područja i tradicionalnog načina života lokalnogstanovništva.22

Propisane su i određene mere zaštite za “park prirode” a kulturni” elementisu deo definicije i pojma “parka prirode”. Prema odredbama člana 34. parkprirode je “područje dobro očuvanih prirodnih vrednosti sa pretežno očuvanimprirodnim ekosistemima i živopisnim pejsažima, namenjeno očuvanju ukupnegeološke, biološke i predeone raznovrsnosti, kao i zadovoljenju naučnih,obrazovnih, duhovnih, estetskih, kulturnih, turističkih, zdravstveno-rekreativnihpotreba i ostalih delatnosti usklađenih sa tradicionalnim načinom života inačelima održivog razvoja” (aut. pod).23


20 Spomenik prirode može biti geološki (istorijskogeološko-stratigrafski, paleontološki,petrološki, sedimentološki, mineraloški, strukturnogeološki, hidrogeološki i drugi),geomorfološki, speleološki (pećina, jama i drugo), hidrološki (ceo ili deo vodotoka, slap,jezero, tresava i drugo), botanički (retki ili značajni primerci biljnog sveta, pojedinačnostablo ili skupina stabala, drvoredi, parkovi, arboretumi, botaničke bašte i drugo) (član 31.Stav 2). Na spomeniku prirode zabranjene su sve radnje i aktivnosti koje ugrožavaju njegovaobeležja i vrednosti. Mere zaštite spomenika prirode i način njegovog korišćenja, bliže seodređuju aktom o proglašenju zaštićenog područja.

21 Prirodni predeo izuzetnih odlika je područje značajne biološko-ekološke i estetske vrednostigde tradicionalan način života lokalnog stanovništva nije bitnije narušio prirodu i prirodneekosisteme.

22 U predelu izuzetnih odlika zabranjene su radnje i aktivnosti kojima se narušavaju primarneprirodne i stvorene vrednosti i karakter predela. Mere zaštite, način obavljanja privrednih itradicionalnih delatnosti i korišćenje prirodnih i stvorenih vrednosti u predelu izuzetnihodlika, bliže se utvrđuju aktom o proglašenju zaštićenog područja.

23 U parku prirode nisu dozvoljene privredne i druge delatnosti i radnje kojima se ugrožavajunjegova bitna obeležja i vrednosti. Mere zaštite, način obavljanja privrednih delatnosti ikorišćenje prirodnih vrednosti u parku prirode, bliže se utvrđuju aktom o proglašenjuzaštićenog područja.

Zakon ustanovljava različite stepene zaštite za različite zone zaštite (član 35). UIII stepenu zaštite “moguće je selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih resursa,upravljačke intervencije u cilju restauracije, revitalizacije i ukupnog unapređenjaprirodnog dobra, održivo korišćenje, razvoj i unapređenje seoskih domaćinstava,uređenje objekata kulturno-istorijskog nasleđa i tradicionalnog graditeljstva,očuvanje tradicionalnih delatnosti lokalnog stanovništva, razvoj infrastruktureusklađene sa vrednostima, potencijalima i kapacitetima zaštićenog prostoranamenjene razvoju ekološkog, ruralnog, zdravstvenog, sportsko-rekreativnog iostalih vidova turizma u skladu sa principima održivog razvoja” (aut. pod).

Pokretna zaštićena prirodna dokumenta posebno se štite Zakonom. Delovigeološkog i paleontološkog nasleđa, kao i biološka dokumenta koja imajuizuzetan naučni, obrazovni i kulturni značaj, mogu se štititi kao pokretnazaštićena prirodna dokumenta (aut. pod) (član 37).24 Zaštićena geološka,paleontološka i biološka dokumenta čuvaju se na mestu gde su nađeni, a nalazišteuživa zaštitu kao zaštićeno prirodno dobro. Ako se pojedina zaštićena geološkai paleontološka dokumenta (fosili, minerali, kristali i dr) ne mogu zaštititi nanalazištu, daju se na čuvanje pravnom licu (Prirodnjačkom muzeju, zavičajnommuzeju, muzeju u sastavu fakulteta ili zbirci) koje je dužno da osigura njihovustručnu muzeološku zaštitu (inventarizaciju, determinaciju, preparaciju ikonzervaciju, stalno održavanje i nadgledanje) i omogući njihovu upotrebu uobrazovne, naučne i kulturne svrhe (član 97).

IIPOSEBNI PROPISI U OBLASTI KULTURNE BAŠTINE

Specifični propisi u oblasti zaštite kulturne baštine obuhvataju veći brojzakona i podzakonskih akata koje bi u detaljnijoj analizi mesta kulturne baštineu pravu životne sredine trebalo imati u vidu. To su: Zakon o kulturnim dobrima


24 Pokretna zaštićena prirodna dokumenta mogu biti: 1) svi primerci holotipova, sintipova igenotipova fosila, kao i tipske vrste fosila; 2) svi pojedinačni minerali i/ili kristali i mineralnedruze na ležištu; 3) svi holotipovi i sintipovi fosila, tipske vrste fosila pojedinačnih mineralai kristala; 4) mikološke, botaničke i zoološke zbirke, kao i pojedinačni konzervirani preparatiorganskih vrsta, njihovi holotipovi i sintipovi. Zabranjeno je sakupljanje i/ili uništavanjepokretnih prirodnih dokumenata kao i uništavanje ili oštećivanje njihovih nalazišta.Geološka, paleontološka i biološka dokumenta koja su ugrožena u smislu ovog zakona, napredlog Prirodnjačkog muzeja, po pribavljenom mišljenju zavoda, proglašava zaštićenimprirodnim dobrom ministar sporazumno sa ministrom nadležnim za poslove zaštitekulturnih dobara (član 49).

(„Službeni glasnik RS”, broj 71/94)25, Zakon o kulturi („Službeni glasnik RS”,broj 72/2009), Zakon o zadužbinama i fondacijama („Službeni glasnik RS”, broj88/10, 99/11-dr.zakon), Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti („Službeniglasnik RS”, broj 52/11), Zakon o srpskoj književnoj zadruzi („Službeni glasnikRS“, broj 20/97), Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanjurazvoja Sremskih Karlovaca („Službeni glasnik RS”, br. 37/91, 53/93, 67/93 i48/94), Zakon o Matici srpskoj („Službeni glasnik RS”, broj 49/92), Zakon oosnivanju Muzeja žrtava genocida („Službeni glasnik RS”, br. 49/92, 53/93, 67/93i 48/94), Zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi („Službeni glasnik RS”, broj52/11), Zakon o obaveznom primerku publikacija („Službeni glasnik RS”, broj52/11), Zakon o izdavanju publikacija („Službeni glasnik RS”, br. 37/91, 53/93,67/93, 48/94, 135/2004, 101/2005) i Zakon o kinematografiji („Službeni glasnikRS”, br. 46/91, 53/93, 56/93, 67/93, 47/94 i 48/94) predstavljaju opšti normativniokvir zaštite kulturnih dobara u Republici Srbiji.26

Lista podzakonskih akata obuhvata, između ostalog, Uredbu o bližimuslovima i načinu dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosnokulturi nacionalnih manjina („Službeni glasnik RS“, broj 36/10); Uredbu o uslovima,kriterijumima i načinu sticanja, odnosno oduzimanja statusa ustanove kulture odnacionalnog značaja („Službeni glasnik RS“, broj 91/10); Uredbu o republičkimnagradama za poseban doprinos razvoju kulture („Službeni glasnik RS“, broj 91/10);Pravilnik o podacima i načinu vođenja registra zadužbina i fondacija („Službeniglasnik SRS”, br. 19/73); Pravilnik o bližim uslovima za čuvanje bibliotečke građe(„Službeni glasnik SRS”, br. 63/94); Pravilnik o načinu vođenja evidencije o


25 Pravna zaštita kulturnih dobara obuhvata “skup pravnih normi koje uređuju društvene odnoseu vezi sa spomenicima kulture, arhikteture, umetnosti, istorije, a ovlašćenja koje određeniovlašćeni spomeničkopravni subjekt ima je da na osnovu normi objektivnog spomeničkog pravanešto čini ili ne čini, ili da od drugoga zahteva neko činjenje ili nečinjenje u vezi sa spomenicimakulture, drukčije nazvanim nepokretnim i pokretnim kulturnim dobrima. Jovan P. Popović,Pravna zaštita kulturnih dobara, sa posebnim osvrtom na arhivsku građu koja se nalazi umuzejima i bibliotekama, njeno korišćenje i normativno razgraničenje nadležnosti muzeja, arhivai biblioteka, Tehnični in vsebinski problemi klasičnega in elektronskega arhiviranja, Radenci2012, http://www.pokarh-mb.si/fileadmin/www.pokarh-mb.si/pdf_datoteke/Radenci2012/24Popovic_2012.pdf. str. 223.

26 Relevantnost nekih od navedenih zakona mogla bi se isptivati u kontekstu različitihkriterijuma u vezi sa životnom sredinom u širem smislu reči. Ovo se posebno odnosi naZakon o kulturnim dobrima, Zakon o kulturi, Zakon o zadudžbinama i fondacijama, itd.Ipak, kasnije će se ukazati na norme koje sadrže ovi zakoni, a koje se neposredno odnosena oblast životne sredine.

nepokretnostima koje uživaju prethodnu zaštitu („Službeni glasnik RS”, broj 19/95);Pravilnik o obrascima za dokumentaciju koja se vodi o arheološkom iskopavanju iistraživanju („Službeni glasnik RS”, broj 19/95); Pravilnik o bližim uslovima započetak rada i obavljanje delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara („Službeniglasnik RS”, broj 21/95); Rešenje o utvrđivanju nadležnosti muzeja prema vrstamaumetničko-istorijskih dela i prema teritoriji („Službeni glasnik RS”, broj 28/95);Pravilnik o podacima koji se upisuju u registar, načinu vođenja registra i centralnogregistra nepokretnih kulturnih dobara i o dokumentaciji o ovim kulturnim dobrima(„Službeni glasnik RS”, br. 30/95 i 37/95),27 itd.

Na veze između zaštite kulturnih dobara i zaštite životne sredine, odnosnodrugih relevantnih oblasti ukazuje se eksplicitno u članu 8. stav 2. Zakona okulturnim dobrima. Prema ovim odredbama „zaštita nepokretnih kulturnih dobarai njihove zaštićene okoline, odnosno dobara koja uživaju prethodnu zaštituobezbeđuje se i na osnovu propisa o planiranju i uređenju prostora, izgradnjiobjekata i zaštiti životne sredine.“ (aut. pod).28 Dakle, sudeći prema ovoj odredbi,relevantnost propisa u oblasti životne sredine je eksplicitno potvrđena isto kao irelevantnost propisa u druge dve oblasti (propisi o planiranju i uređenju prostora,


27 Videti i Pravilnik o registrima umetničko-istorijskih dela („Službeni glasnik RS”, broj35/96); Pravilnik o stavljanju oznaka na nepokretna kulturna dobra („Službeni glasnik RS”,broj 51/96); Pravilnik o registrima starih i retkih knjiga („Službeni glasnik RS”, broj 51/96);Pravilnik o programu stručnog ispita u delatnosti zaštite kulturnih dobara i načinu njegovogpolaganja („Službeni glasnik RS”, br. 11/96 i 15/96); Pravilnik o načinu, kriterijumima imerilima za izbor projekata u kulturi koji se finansiraju i sufinansiraju iz budžeta RepublikeSrbije („Službeni glasnik RS“ br. 57/10 i 90/11); Pravilnik o ulaganjima u oblasti kulturekoja se priznaju kao rashod („Službeni glasnik RS”, broj 9/02); Pravilnik o sadržini i načinuvođenja centralne evidencije ustanova kulture osnovanih sredstvima u javnoj svojini sasedištem na teritoriji Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 38/10); Pravilnik o sadržinii načinu vođenja evidencije lica koja samostalno obavljaju umetničku ili drugu delatnost uoblasti kulture („Sl. glasnik RS“ br. 41/10); Pravilnik o sastavu i načinu rada Komisije zautvrđivanje reprezentativnosti udruženja u kulturi i o bližim uslovima i načinu utvrđivanjai prestanka statusa reprezentativnog udruženja u kulturi („Sl. glasnik RS“ br. 57/10);Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra predstavništava stranih zadužbina i fondacija(„Službeni glasnik RS“ broj 16/2011); Odluka o izboru članova nacionalnog saveta zakulturu („Sl. glasnik RS“ br. 36/11); Pravilnik o kriterijumima za sticanje statusa istaknutogumetnika, odnosno stručnjaka u kulturi („Sl. glasnik RS“ br. 58/12); Rešenje o utvrđivanjuteritorije zavoda za zaštitu spomenika kulture („Službeni glasnik RS”, broj 48/95); Rešenjeo utvrđivanju teritorije arhiva („Službeni glasnik RS”, broj 7/96).

28 Istovremeno se na opšti način predviđa da se “zaštita i korišćenje kulturnih dobara ostvaruje ...obavljanjem delatnosti zaštite kulturnih dobara, upravnopravnim merama i drugim meramapropisanim ovim zakonom, kao i merama koje se utvrde na osnovu ovog zakona“ (st. 1).

propisi koji se odnose na izgradnju objekata). Ipak, treba konstatovati da se naovaj način, između ostalog, do izvesne mere sužavaju veze između zaštitekulturnih dobara i drugih grupa propisa svodeći relevantnost drugih propisa nanavedene tri grupe propisa. Šire posmatrano, u poređenju sa našim pristupomdefinisanim na početku ovog rada, ovo istovremeno predstavlja i izvesnosužavanje veza između zaštite kulturnih dobara i drugih oblasti regulisanja, iakonisu potpuno jasni razlozi kao i mogući domašaji ovakve odredbe.

Verovatno se najširom osnovom za tumačenje veza između zaštite kulturnebaštine i prava životne sredine može smatrati odredba člana 3. tačka 10. Zakonao kulturi kojom je propisano da je jedno od deset načela kulturnog razvoja i„podsticanje održivog razvoja kulturne sredine kao integralnog dela životnesredine”29 (član 3. tačka 10) (aut. pod). Pri tom bi trebalo imati u vidu da mestoi značaj načela Zakon stavlja u kontekst “ostvarivanja opšteg interesa u kulturi”i “sprovođenje kulturne politike kao skupa ciljeva i mera podsticanja kulturnograzvoja”, o čemu se “stara” Republika Srbija. Na sličan načine se ciljevizadužbine i fondacije vezuju za „ostvarivanje opštekorisnog cilja“ u skladu saZakonom o zadudžbinama i fondacijama.30


29 Ostala načela su: 1) sloboda izražavanja u kulturnom i umetničkom stvaralaštvu; 2)autonomija subjekata u kulturi; 3) otvorenost i dostupnost kulturnih sadržaja javnosti igrađanima; 4) uvažavanje kulturnih i demokratskih vrednosti evropske i nacionalne tradicijei raznolikosti kulturnog izraza; 5) integrisanje kulturnog razvoja u socio-ekonomski ipolitički dugoročni razvoj demokratskog društva; 6) demokratičnost kulturne politike; 7)ravnopravnost subjekata u osnivanju ustanova i drugih pravnih lica u kulturi i ravnopravnostu radu svih ustanova i drugih subjekata u kulturi; 8) decentralizacija u odlučivanju,organizovanju i finansiranju kulturnih delatnosti; 9) podsticanje kulturnog i umetničkogstvaralaštva i očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa.

30 Prema odredbama člana 3. ovog zakona „ostvarivanjem opštekorisnog cilja, u smislu ovogzakona, smatraju se aktivnosti usmerene na promovisanje i zaštitu ljudskih, građanskih imanjinskih prava, promovisanje demokratskih vrednosti, evropskih integracija imeđunarodnog razumevanja, održivi razvoj, regionalni razvoj, ravopravnost polova,unapređenje socijalne i zdravstvene zaštite, promovisanje i unapređenje kulture i javnoginformisanja, promovisanje i popularizaciju nauke, obrazovanja, umetnosti i amaterskogsporta, unapređivanje položaja osoba sa invaliditetom, brigu o deci i mladima, pomoćstarima, zaštitu životne sredine, borbu protiv korupcije, zaštitu potrošača, zaštitu životinja,humanitarne i druge aktivnosti kojima zadužbine i fondacije ostvaruju opštekorisne ciljeveodnosno interese.” (aut. pod).

IIIMEĐUNARODNI UGOVORI U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE IMEĐUNARODNI UGOVORI U OBLASTI ZAŠTITE KULTURNE

BAŠTINE

Kulturna baština kao deo međunarodnog prava životne sredine može serazmatrati kroz dva odvojena pitanja.31 Prvo je, kako se međunarodni ugovori uoblasti životne sredine odnose prema pitanju zaštite kulturne baštine a drugo jepitanje značaja međunarodnih ugovora u oblasti zaštite kulturne baštine za oblastživotne sredine.32 U prvom slučaju smo pred pitanjem preispitivanja kompletneliste međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine što prevazilazi obim ipotrebe ovog rada čak i kada bi se prethodno relativno precizno dogovorili ometodologiji i kriterijumima analize.33 Jedan značajan deo međunarodnihugovora koji imaju za svoj predmet regulisanja zaštitu prirode obuhvata različitapitanja od značaja za zaštitu prirodne baštine, a najopštiji među njima jeKonvencija o biološkoj raznovrsnosti („Službeni list SRJ - Međunarodniugovori“, br. 11/2001) koja, pored toga što u članu 2. definiše pojam „biološkaraznovrsnost“ (kao “raznovrsnost živih organizama u svim okvirima uključujući,između ostalog suvozemne, morske i druge vodene ekosisteme i ekološkekomplekse čiji su deo; ovo uključuje raznovrsnost u okviru vrste, između vrsta iizmeđu ekosistema”, reguliše različita pitanja od neposrednog ili potencijalnogznačaja za zaštitu prirodne baštine (biološki resursi, genetički resursi, stanište,zaštićeno području, itd).

Za nekoliko međunarodnih ugovora u oblasti zaštite kulturne baštine možese reći da sadrže odredbe kojima se obezeđuju različiti instrumenti od značaja iza oblasti životne sredine. Među njima su i neki multilateralni ugovori34 u kojima


31 Značaj pitanja međunarodno-pravne uređenosti zaštite kulturne baštine i primenjivosti ovihnormi naglašen je naročito u nekim specifičnim okolnostima. Za neke aspekte zaštite srpskekulturne baštine na Kosovu i Metohiji (prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN br. 1244)videti, na primer: Uništena i oštećena kulturna dobra na Kosovu i Metohiji u periodu od1999. do 2004. godine (http://www.media.srbija.gov.rs/medeng/documents/destroyed_damaged_1999-2004.pdf); Ugrožena kulturna dobra na Kosovu i Metohiji(http://www.media.srbija.gov.rs/medeng/documents/cult_properties_at_risk.pdf).

32 Ovde se ne ulazi posebno u raspravu o ovim pitanjima.

33 Za spisak međunarodnih ugovora u oblasti životne sredine videti: Todić, D., Vodiči krozEU politike – Životna sredina, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2011, str. 371-381.

34 Osim toga, u detaljnijoj analizi bi trebalo imati u vidu i bilateralne ugovore u oblasti kulturekoje je Republika Srbija zaključila.

Republika Srbija ima status članice, kao što su: Konvencija za zaštitu kulturnihdobara u slučaju oružanog sukoba („Službeni list FNRJ - Međunarodni ugovori”,broj 4/56), Konvencija o merama za zabranu i sprečavanje nedozvoljenog uvoza,izvoza i prenosa svojine kulturnih dobara („Službeni list SFRJ - Međunarodniugovori”, broj 50/73), Konvencija o zaštiti svetske kulturne i prirodne baštine(„Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori”, broj 56/74), Evropska konvencijao zaštiti arheološke baštine („Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori”, broj9/90), Konvencija o zaštiti evropskog arhitektonskog blaga („Službeni list SFRJ- Međunarodni ugovori”, broj 4/91), Evropska konvencija o kinematografskojprodukciji („Službeni list SCG - Međunarodni ugovori”, broj 2/04), Evropskakonvencija o prekograničnoj televiziji („Službeni glasnik RS - Međunarodniugovori”, broj 42/09), Konvencija o očuvanju nematerijalog kulturnog nasleđa(„Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 1/10), Evropska konvencijao predelu („Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori”, broj 4/11), Konvencijao zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza („Službeni glasnik RS -Međunarodni ugovori”, broj 4/11).

IV USAGLAŠAVANJE NACIONALNIH PROPISA

SA PROPISIMA EU

Zbog jasnih veza između zaštite kulturne baštine i propisa u oblasti zaštiteživotne sredine sagledavanje stanja usaglašenosti nacionalnih propisa sapropisima EU podrazumeva paralaleno sagledavanje stanja i u oblasti životnesredine i u oblasti zaštite kulturne baštine.35 Što se tiče propisa u oblasti životnesredine, uopšteno se može konstatovati da je u poslednjih nekoliko godina učinjenznačajan napredak na planu usaglašavanja nacionalnih propisa sa propisima EU,uključujući i propise u oblasti životne sredine koji se neposredno ili posrednoodnose i na zaštitu kulturne baštine.36

U Mišljenju Evropske komisije za 2001. godinu se konstatuje da “kada je reč ooblasti kulture, Uneskova Konvencija o zaštiti i podsticanju raznolikosti kulturnogizraza iz 2005. godine, koju su države članice EU ratifikovale, predstavlja glavnu


35 Naravno, detaljnija analiza prevazilazi okvire ovog rada.

36 Za šire videti, na primer, Izveštaj o napretku Srbije za 2012. godinu, koji prati SaopštenjeKomisije upućeno Evropskom parlamentu i Savetu, Strategija proširenja i ključni izazovi za2012–2013. godinu, {COM(2012) 600}, Evropska komisija, Brisel, 10.10.2012, str. 80-83.

komponentu pravnih tekovina Evropske unije.”37 Međutim, “po pitanju povraćajakulturnih dobara nezakonito uklonjenih sa teritorije država članica EU, RepublikaSrbija nije uskladila zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.”38 Budući da jezaštita kulturne baštine snažno povezana i sa pitanjem zaštite prava manjina to se uIzveštaju konstatuje da su “poštovanje i zaštita prava manjina i prava na kulturuzagarantovani ... srpskim zakonodavnim i institucionalnim okvirom.”39 Osim toga,“ u skladu sa Zakonom o kulturi usvojenim 2009. godine, država Srbija pružapodršku programima i projektima u svim oblastima umetničkog i kreativnog radatako što organizuje javne konkurse. Ministarstvo kulture organizuje obuke zaumetnike, pre svega u oblasti upravljanja u kulturi. Srbija aktivno učestvuje uregionalnim kulturnim inicijativama kao i u programu EU Kultura (2007-2013) uokviru kog je glavna za koordinisanje pojedinih projekata.”40

ZAKLJUČAK

Posmatrano sa nivoa definicija koje sadrže važeći propisi i međunarodni ugovoriskoro bi se bez ikakve posebne rezerve moglo tvrditi da „kulturna baština” predstavljaelement sadržaja pojma “životna sredina”. Veze između kulturne baštine (kulturnihdobara) i prava životne sredine najočiglednije se mogu identifikovati u jednom delunormi kojima se reguliše oblast životne sredine u kojima se na eksplicitan načinpropisuju određene obaveze i prava različitih subjekata u vezi sa kulturnom baštinomili kulturom u širem smislu reči. Pojedini elementi zaštite kulturne baštine predmetsu uređivanja većeg broja propisa u oblasti životne sredine ili od značaja za oblastživotne sredine. Pored osnovnog Zakona o zaštiti životne sredine ove odredbe sadržei Zakon o zaštiti prirode, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon ostrateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakon o vodama, Zakon o planiranju iizgradnji, Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, itd. S druge strane, vezeizmeđu ove dve grupe propisa mogu se sagledavati i kroz relevantnost propisa uoblasti zaštite kulturne baštine za oblast životne sredine. U ovom delu se možekonstatovati postojanje normi kojima se zaštita životne sredine na opšti način


37 Analitički izveštaj koji prati Saopštenje Komisije upućeno Evropskom parlamentu i Savetu,Mišljenje Komisije o zahtevu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, {COM(2011) 668},Evropska komisija, Brisel, 12.10.2011, str. 143. Republika Srbija je 2009. godineratifikovala ovaj međunarodni ugovor.

38 Ibid, 2011, str. 71.

39 Ibid, 2011, str. 131.

40 Ibid, 2011, str. 144.

povezuje sa zaštitom nepokretnih kulturnih dobara, odnosno ostvarivanjem „opštihinteresa“ u kulturi. Istovremeno, u Zakonu o kulturnim dobrima prisutno je izvesnosužavanje relevantnosti pojedinih grupa propisa za oblast zaštite kulturnih dobara, apitanje međusobne usaglašenosti propisa može biti predmet posebnog istraživanja.

Za raspravu o odnosu između prava životne sredine i prava u oblasti zaštitekulturne baštine značajna je i činjenica da je Republika Srbija članica jednog delameđunarodnih ugovora u oblasti životne sredine koji su od neposrednog značajaza oblast zaštite kulturne baštine, pored međunarodnih ugovora kojima se štitikulturna baština a imaju i odgovarajući značaj za oblast životne sredine.Procenjuje se da je ostvaren određen nivo usaglašenosti nacionalnih propisa sapropisima EU, ali pitanje sprovođenja propisa i dalje se smatra otvorenim.

LITERATURA

1. Analitički izveštaj koji prati Saopštenje Komisije upućeno Evropskomparlamentu i Savetu, Mišljenje Komisije o zahtevu Srbije za članstvo uEvropskoj uniji, {COM(2011) 668}, Evropska komisija, Brisel, 12.10.2011.

2. Čok, V., Kako pravo štiti kulturna dobra u ratu i miru, Republika, Godina XVI(2004), 1-30 septembar 2004. http://www.republika.co.rs/340-341/16.html.

3. Izveštaj o napretku Srbije za 2012. godinu, koji prati Saopštenje Komisijeupućeno Evropskom parlamentu i Savetu, Strategija proširenja i ključni izazoviza 2012–2013. godinu, {COM(2012) 600}, Evropska komisija, Brisel,10.10.2012.

4. Jović-Lazić, A., Zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, Međunarodniproblemi, 4, 2004, str. 465-489.

5. Nacionalna strategija održivog razvoja, („Službeni glasnik RS“, br. 57/08),http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/assets/download/Nacionalna-strategija-odrzivog-razvoja-Republike-Srbije.pdf.

6. Nacionalni program zaštite životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 12/10);ili http://www.ekoplan.gov.rs/src/Donet-Nacionalni-program-zastite-zivotne-sredine-730-c32-content.htm.

7. Popović, P., J., Pravna zaštita kulturnih dobara, sa posebnim osvrtom naarhivsku građu koja se nalazi u muzejima i bibliotekama, njeno korišćenje inormativno razgraničenje nadležnosti muzeja, arhiva i biblioteka, Tehnični invsebinski problemi klasičnega in elektronskega arhiviranja, Radenci 2012,http://www.pokarh-mb.si/fileadmin/www.pokarh-mb.si/pdf_datoteke/Radenci2012/24_Popovic_2012.pdf.


8. Todić, D., Vodiči kroz EU politike – Životna sredina, Evropski pokret u Srbiji,Beograd, 2011.

9. Todić, D., Savremena politika i pravo životne sredine, Megatrend, Beograd,2008.

10. Ugrožena kulturna dobra na Kosovu i Metohiji (http://www.media.srbija.gov.rs/medeng/documents/cult_properties_at_risk.pdf).

11. Uništena i oštećena kulturna dobra na Kosovu i Metohiji u periodu od 1999.do 2004. godine (http://www.media.srbija.gov.rs/medeng/documents/destroyed_damaged_1999-2004.pdf);

12. Vilus, J., Pravna zaštita kulturnih dobara, Beograd, 2007.13. Vilus, J., Međunarodna zaštita arheološkog nasleđa, Zbornik Druge i Treće

konferencije o integrativnoj zaštiti, Banjaluka, 2009.14. Vukasović, V., Todić, D., Environmental Law in Serbia, Kluwer Law

International BV, The Netherlands, 2012.

Dr Dragoljub Todić

CULTURAL HERITAGE AND ENVIRONMENTAL LAW OF THE REPUBLIC OF SERBIA

Abstract: The paper analyses the regulations of the most significant environmentallegislation related to the cultural heritage. There have been especially emphasizedinternational agreements in the environmental field in which Republic of Serbia hasa membership status and which are of the importance for the protection of the culturalheritage. The second part of the paper is based on the overview of the nationallegislation stated in the field of the environment that has provisions on cultural heritageprotection. In that light, it is possible to in a relatively clear manner identify parts ofthe regulations in the field of the environment that in various ways correspond to thecertain aspects of the cultural heritage protection. The broader sense of the relevanceof the regulations in the environmental field that is indirectly important for theprotection of the cultural heritage is also pointed out. In the separate part of the paperthere has been given the overview of the most significant regulations in the culturalheritage. The analysis of the state of the national legislation is put in the context ofthe harmonization with the appropriate EU regulations in the environmental field andcultural heritage. The basic thesis which is proved in the paper is that the culturalheritage protection is part of the regulation system of the environmental field in abroader sense, but that building stronger ties between instruments of the culturalheritage protection and environmental protection demands further improvements ofthe system of norms in environmental and cultural heritage fields.

Key words: cultural heritage, environment, national regulations, internationalagreements, Serbia, EU


Зоран ЈОВАНОВИЋ1

Јелена ЈОВИЧИЋ2

ПРАВНА РЕГУЛАТИВА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗАЗАШТИТУ КУЛТУРНОГ, ИСТОРИЈСКОГ И

ДУХОВНОГ НАСЛЕЂА СРБА У ИНОСТРАНСТВУАпстракт: Идентитет једног народа вреднује се према начину којим сеостварују циљеви за очување његовог културног, историјског и духовногнаслеђа. Мере које се предузимају, као и средства која се користе у ту сврху,су различити. Држава, као правна и политичка твроревина, користи правнурегулативу као најјачи инструмент заштите националног идентитета својихдржављана у иностранству. Емиграција српског народа често је билаузрокована ратним дешавањима на овим просторима, али и економскимразлозима. Временом је настала потреба за доношењем адекватних правнихпропииса којима ће се Србима у иностранству обезбедити правна заштита.Доношење законских прописа у овој области је било најадекватнијенормативно решење. Најновији је Закон о дијаспори и Србима у региону,kojи је донет 2009.године . Овај рад биће усмерен на анализу и тумачењеодредаба овог законског текста, као и његовог значаја и доприноса у заштитии очувању културног, историјског и духовног наслеђа Срба у иностранству.

Кључне речи: Закон о дијаспори и Србима у региону, културно и историјсконаслеђе, национални идентитет

Увод

Проучавање правних прописа посвећених заштити културног иисторијског наслеђа Срба у иностранству немогуће је започети безпредходног дефинисања појма дијаспоре. Уосталом, сама чињеница да је


1 Доц.др Зоран Јовановић, Правни факултет у Крагујевцу, e-mail: [email protected].

2 Јелена Јовичић, сарадник у настави, Правни факултет у Крагујевцу, e-mail:[email protected].

данас повећан број држава у свету које почињу да се брину о правномположају дијаспоре, наводи нас на потребу за њеним детаљнијимпојашњењем.

Реч дијаспора потиче из грчког језика и њено изворно значењеподразумева неко расипање, расејаност. Стога, наш израз санајадекватнијим значењем је ‘’расејање’’.

Појам дијаспоре се односи на расељавање народа, нарочито подприсилом, услед више силе, дакле околности на које није могло да се утиче(након ратова и сл.). Међутим, процес расељавања се ипак не можепосматрати само и искључиво у вези са непредвиђеним околностима којељуде терају на одлазак из матичне земље, већ се има у виду и расељавањезбог политичких, економских, верских или других разлога.

Појам дијаспоре данас се користи у ширем значењу, при чему се имајуу виду не само они који напуштају своју матичну државу у којој су рођенивећ и они припадници једног народа који из неког разлога живе изванграница своје матичне државе. Овде је реч пре свега о емиграцији3 тј.добровољном исељавању већих група лица из своје матичне земље. Мадаје постојала и раније, емиграција (нарочито економска) је добилапоприличне размера последњих година.

Такође, велики део дијаспоре чине и избеглице, тј. лица која пребегнуна територију стране државе, најчешће из страха по личну безбедност.4

Примера ради, средином седамдесетих година било их је око 2,5 милиона,а већ 1989. читавих 15 милиона. Према званичној евиденцији Високогкомесара УН за избеглице, на дан 31.12.1994. године број избеглица сепопео на више од 40 милиона. Највише избеглица било је у Европи. Понеким најновијим подацима у свету је евидентирано око 12 милионаизбеглица.5


3 Лат. emigratio, од emigrare - иселити се.

4 Конвенција о статусу избеглица из 1951. дефинише избеглицу као лице које се‘’оправдано бојећи се да ће бити прогоњено због своје расе, своје вере, својенационалности, својој припадности социјалној групи, или због својих политичкихмишљења, нађе изван земље чије држављанство оно има и које не жели или, због тогстраха, неће да тражи заштиту те земље, или које, ако нема држављанства, а налази сеизван земље у којој је имало своје стално место боравка услед таквих догађаја, не можеили, због тог страха, не жели у њу да се врати.

5 Од тога на Блиском истоку око 4,4 милиона, у Африци преко 3,2 милиона, у јужној ицентралној Америци око 1,9 милиона, у Европи око 900 000, у Америци око 600 000.

Значајни део дијаспоре чине и припадници националних мањина, тј. онисународници већинског народа дате државе који се налазе у мањинскомположају у некој страној држави.6 Тако, разлози услед којих долази до настанкаетничких мањина могу бити различити од промене државних граница, допостојања ‘’староседелачких’’ мањина које на датој територији под влашћустране земље живе вековима. Занимљиво је да се сматра да је у Европи преПрвог светског рата живело око 50 милиона припадника различитихнационалних мањина.7 Крајем осамдесетих година прошлог века дошло је додаљег пораста мањина. Дошло је до распада социјалистичких земаља (СССР,СФРЈ, Чехословачка) што је довело до ситуације да је у једном тренутку вишеод 60 милиона људи који су били држављани тих федерација претворено уетничке мањине тј. дијаспору, који живе ван граница своје матичне државе.8

Ако посматрамо податке о броју националних мањина у разним деловимаствета, закључујемо да је концентрација мањина нарочито висока у великими развијеним земљама и градовима. Тако, занимљив је податак да, преманајновијим сазнањима, није више Њујорк највећа мешавина култура инационланости (енг. melting pot) већ је то Лондон. Тврди се да чак 60%становника британске престонице чине досељеници са свих континената, одчега две трећине нису белци, а да се на улицама тог града може чути више од300 различитих језика.

Ови подаци указују на то колико су снажни емиграциони процеси усвету данашњице. Под утицајем различитих чинилаца као што су економскамиграција, принудна миграција, постојање избеглица, сопствених етничкихмањина, и др., све су бројнији они делови једног народа који живе ванграница државе свог порекла, односно, све су бројније и разноврсниједијаспоре.9

Узимајући у обзир досадашње излагање појава које доводе до формирањадијаспоре долазимо до сазнања да постоји потреба или боље рећи нужностза утврђењем јединствене дефиниције овог појма. Тако, под дијаспором се


6 Постоје различити термини за појам националне мањине. Тако се у пракси честокористи назив етничке мањине. У оба случаја мисли се на оне заједнице које се посвојим ентичким карактеристикама разликују од већинског становништва и уз тоисказују вољу да своје особености очувају.

7 Упореди : Mower E.C.: International Government, Boston 1931., p.455; према : КапотортиФ.: Права припадника етничких, верских и језичких мањина, Београд 2001., стр.79.

8 Видети : Б.Кривокапић, О дијаспори и правном регулисању њеног положаја, у : Збиркадокумената од значаја за правни положај српске дијаспоре, Београд, 2005., стр. 14.

9 Исто, стр.14.

подразумевају припадници једног народа који живе у иностранству. У ширемсмислу то укључује: домаће држављане дакле припаднике већинског народаодносне државе који трајно живе у иностранству; лица која су и домаћидржављани и држављани неке стране државе тзв. бипатриди; припадникенационалне мањине у иностранству, одоносно стране држављане који суистог етничког порекла и карактеристика као и већински народ односнедржаве и који се тако осећају и декларишу; стране држављане који живе уиностранству а нису припадници односне мањине, под тим се подразумевајуисељеници и њихови потомци, лица из мешовитих бракова, под условом дапоказују интересовање за земљу свог порекла тј. негују своју културу, језик,обичаје и сл.10

Постојање дијаспоре ствара потребу за постојањем низа правних иполитичких мера за решавање различитих проблема, почев од односадијаспоре са матичном земљом, преко односа дијаспоре са државомдомаћином, до односа матичне државе и државе домаћина у вези сапостојањем дијаспоре, итд. То све доводи до установљења правнерегулативе која ће се бавити овим питањима како у држави на чијојтериторији живе припадници дијаспоре тако и у матичној држави. Наиме,легитимно је право али и дужност државе порекла да својим правнимпрописима, који морају бити у складу са међународним оквирима,регулише питања везана за правни положај своје дијаспоре.

На међународном плану, ова материја се делом регулише вишестраниммеђународним уговорима (уговори о држављанству, о заштити мањина, оправима радника миграната, и др.) као и двостраним међународнимуговорима закљученим између заинтересованих држава (уговори о правномположају конкретних национланих мањина, о социјаном осигурању, осараднњи у области културе, просвете и науке и др.).

Правни положај српске дијаспоре

Срби као и други народи имају своју дијаспору. Она није велика као штосу дијаспоре неких већих народа али је значајна јер доприноси какоодржавању везе Срба у иностранству са матичном државом тако и у погледуодноса тих двеју држава. Према неким подацима тренутно српска дијаспораброји између 4,5 милиона и 5,5 милиона Срба у иностранству и дели се у


10 Борис Кривокапић, Појам, врсте и назив мањина – Права човека, Београд, 2003., стр.19-41.

пет група. Тако, прву групу чине потомци великих средњовековнихисељавања Срба у Источну и Западну Еврпу, другу групу чине потомциисељеника пре Другог светског рата, трећу групу чине Срби и њиховипотомци који су били принуђени на одлазак из Србије после победекомуниста у периоду од 1941. до 1945. године. Четврту групу чине тзв.економски емигранти, односно радници и стручњаци који су отишли узападноевропске земље и прекоморске земље у периоду од 1961. до 1991.године. Последњу групу чине избеглице из рата и последица од рата убившој Југославији од 1991. па до данашњих дана.

Као што се може закључити, много је разлога који су довели доисељавања народа са ових простора. Ту је свој удео имала економскаситуација и то како у прошлости тако и данас, потом и други фактори,политички сукоби, ратови, прекрајање граница и др. Подаци који говоре остању наше дијсапоре указују на чињеницу да је дуго времена билопотребно да се предузму неке конкретније мере од стране матице како бисе успоставила нормалнија веза и сарадња али и побољшао правни положајСрба у расејању. Време у коме живимо, појачан интерес за земљаке уиностранству и њихов за збивања у домовини, национално помирењезавађених страна разних делова српског народа, реформа нашег правногсистема, као и низ других момената, стварају погодне услове да се правниположај српске дијаспоре уреди на један, колико је могуће, свеобухватан,демократичан и за све прихватљив начин. А циљеви политике Србије премадијаспори су, пре свега, очување националног и културног идентитета,заштита њихових интереса и права, обезбеђење остваривања њиховихзаконских права и обавеза кроз пружање конзуларних и других услуга,унапређење привредних, научних, културних, информативних, спортскихи других веза дијаспоре и Срба у региону и матице, подстицање иусмеравање стручних и финансијских потенцијала дијаспоре и Срба урегиону на бази партнерства дијаспоре и матице у циљу економског развојаотаџбине.

Правна регулатива до доношења Закона о дијаспори и Србима у региону

Доношењу Закона о дијаспори и Србима у региону предходио је периоду коме су се на питања која се тичу регулисања правног положаја Срба уиностранству примењивали закони из различитих нормативних области.Овде ћемо навести оне домаће прописе чија је примена била доминантна


до доношења овог закона. Међу њима, посебну пажњу завређује Закон озаштити грађана Савезне Републике Југославије на раду у иностранству.

Овим законом била је предвиђена заштита грађана СРЈ на раду уиностранству у поступку запошљавања код иностраних послодаваца иприликом повратка у Савезну Републику Југославију. Осим тога, регулисанаје била и обавеза предузећа, као и другог правног лица и предузетника, увези са упућивањем запослених на привремени рад у иностранство радиобављања привредних и других делатности као и регулисање узајамнихправа и обавеза југословенских послодаваца и запослених за време боравкаи рада у иностранству. Такође, овај закон утврђивао је и поступак као иуслове за упућивање грађана у иностранство по основу међународненаучне, техничке и просветно-културне сарадње, као и начине за заштитуправа и интереса грађана на раду у иностранству и чланова њиховихпородица уз утврђивање надлежности органа и организација које обављајупослове у вези са заштитом грађана на раду у иностранству и повраткомиз иностранства.11 Као што се види, из самог законског текста, циљ његовогдоношења било је регулисање радноправног положаја југословенскихдржављана на привременом раду у иностранству. Сама чињеница да јекрајем шездесетих година прошлог века дошло до масовног одласкастановништва са ових простора, превасходно из економских разлога, а уциљу запослења, навело је нашег законодавца да регулише њихов правниположај одговарајућим законским актом.

Закон о држављанству Републике Србије представља још један значајанакт којим се задире у област заштите правног статуса наших држављана уиностранству. Да би смо могли говорити о пружању заштите Србима удијаспори, неопходно је да се осврнемо и на анализу садашњег Закона оминистарствима Републике Србије.12 Оно што је на први поглед разлог закритику, јесте укидање Министарства вера и дијаспоре, које је постојало премапредходном законском уређењу. Наиме, до ступања на снагу овог законапостојало је наведено министарство чија је основна надлежност била даобавља послове државне управе који се односе на положај држављанаРепублике Србије који живе изван Републике Србије, као и побољшавање везаисељеника, стварање услова за укључивање лица која живе у иностранству уполитички, економски и културни живот Републике Србије и њихов повратак


11 ‘’Закона о заштити грађана СРЈ на раду у иностранству’’, Службени глас СРЈ, бр.24/98.

12 ‘’Закон о министарствима’’, Сл. гласник РС, бр. 72/2012.

у државу матицу. Уместо установљења надлежности посебног министарства,овим законом је предвиђено да Министарство правде и државне управепреузме од Министарства вера и дијаспоре запослене, као и права и обавезе ипредмете, опрему, средства за рад, архиву, за вршење надлежности у областицркава и верских заједница, док је онај део надлежности који се тичу заштитеправа и интереса држављана Републике Србије у иностранству, стављен уделокруг Министарства спољних послова.

Као што смо и напоменули, приликом набрајања законских прописа одзначаја за правни статус Срба у иностранству, битно је анализирати инормативна решења Закона о држављанству Републике Србије.13 Овде језначајан сам поступак стицања држављанства пореклом. Према законскомрешењу предвиђено је да држављанство Републике Србије стиче дете рођеноу иностранству, чији је један од родитеља у тренутку његовог рођењадржављанин Републике Србије а други је страни држављанин, ако га родитељкоји је држављанин Републике Србије пријави до навршене 18 године животакод надлежног дипломатског или конзуларног представништва РепубликеСрбије као држављанина Републике Србије и ако поднесе захтев за упис дететау евиденцију држављана надлежном органу у Републици Србији. У овомпогледу, занимљиво је и решење по коме дете рођено у иностранству, чији јеједан од родитеља у тренутку рођења држављанин Републике Србије, стичепореклом држављанство Републике Србије ако би остало без држављанствачак и ако нису испуњени предходни услови. Такође, предвиђено је да лицестарије од 18 година живота које је рођено у иностранству чији је један одродитеља у тренутку рођења био држављанин Републике Србије а другистрани држављанин, стиче држављанство пореклом ако до навршене 23 годинеживота поднесе захтев за упис у евиденцију држављана надлежном органу уРепублици Србији, под условом да није стекло држављанство РепубликеСрбије на неки од предвиђених начина.

Поред законодавства које се односи на нормативно уређење правногположаја српске дијаспоре, велики значај има и законодавство којим сеСрбима у иностранству обезбеђује остваривање политичких права. Реч јео бирачком праву које је регулисано у Закону о избору народнихпосланика.14 Према овом закону, изборно право се остварује на основу


13 ‘’Закон о држављанству Републике Србије’’, Сл. гласник РС, бр.135/2004, 90/2007.

14 ‘’Закон о избору народних посланика’’, Сл. гласник РС, бр. 35/2000,57/2003, 28/2011и 36/2011.

уписа у бирачки списак. Кад је реч о нашим држављанима који бораве уиностранству онда се прибегава решењу према коме се у бирачки списакуписују лица која имају место боравка у иностранству према последњемпребивалишту пре одласка у иностранство, односно последњемпребивалишту једног од његових родитеља. Гласање у иностранству сеспроводи тако да траје два дана и завршава се истог дана и часа по локалномвремену које одговара завршетку гласања у Републици Србији. Орегуларности приликом спровођења избора и осталим питањма везаним заизборни поступак стара се дипломатско конзуларно представништвоРепублике Србије у односној држави.15

Закон о дијаспори и Србима у региону

Закон о дијаспори и Србима у региону објављен је 28. октобра 2009.године, а ступио на снагу новембра исте године. Правни основ за доношењеовог закона садржан је у чл. 13 Устава Републике Србије којим се зајемчујезаштита права и интереса држављана Срба у иностранству, као иунапређење односа Срба који живе у иностранству са матицом.16

Доношење Закона о дијаспори и Србима у региону представљао је изразтежње ка већим залагањима за решавање проблема дијаспоре као и жељеза унапређењем односа дијаспоре и Срба у региону са матичном државом.На први поглед, овај Закон је унео једну новину у домену своје регулативе,а која се тиче терминолошког одређења појма –’’Срби у региону’’. Наиме,Република Србија је кроз овај законски текст настојала да сагледа идефинише све проблеме везане за своје држављане и држављане српскогпорекла који живе у другим државама, узимајући у обзир различитост упогледу њиховог историјског настанка и позиција које имају у тимдржавама. Са друге стране, настојало се и да се сагледају објективнеситуације на терену, углавном у бившим југословенским републикама наконразбијања Југославије и настанка нових држава и граница, чиме је великиброј Срба доведен у потпуно нов положај.

Међу првим одредбама закона налази се тежња ка очувању, јачању иостваривању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Србау региону. А то се настоји остварити кроз: побољшање положаја и заштитеправа и интереса припадника дијаспоре и Срба у региону закључивањем


15 Исто.

16 Устав Републике Србије од 8. новембра 2006.

међународних уговора; употребом, учењем и неговањем српског језика ићириличног писма, чувањем и неговањем српског културног, етничког иверског идентитета; унапређењем економске сарадње дијаспоре и матице;обезбеђењем услова за рад Скупштине дијаспоре, као и Савета за односеса Србима у региону, буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону, као иСавета за дијаспору; доделом националних признања за посебан доприносочувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре.17

Према одредбама овог Закона предвиђено је да је Влада матичне државенадлежна да утврђује политику према дијаспори и Србима у региону којеје у тренутку доношења спроводило министарство надлежно за дијаспору.Данас је, према важећем Закону о министарствима, утврђено да је делокругпослова везан за некадашње Министратво вера и дијаспоре пренето унадлежност Министраства за спољне послове. При томе, као дан дијаспореи Срба у региону одређен је 28. јуни, тј. Видовдан.

Оно што је везано за рад дијаспоре, утврђено је кроз одредбе оорганизацијама у дијаспори. Под организацијама у дијаспори подразумевасе ‘’добровољно удруживање припадника дијаспоре, односно Срба урегиону, ради промоције Србије и чувања и неговања српског културног,етничког и верског идентитета, као и остваривање културне, просветне,научне, хуманитарне или спортске сарадње са матичном државом, у складуса прописима стране државе у којој живи дијаспора односно Срби урегиону.’’

Као органи, којима се остварују везе матице и дијаспоре одређени суСкупштина дијаспоре и Срба у региону, као и Савет за односе са Србима урегиону. Надлежност Скупштине је да утврђује проблеме дијаспоре и Србау региону, као и да предлаже мере за њихово превазилажење, даје смерницеза израду Стратегије, бира савете дијаспоре и Срба у региону, надзирењихов рад и одлучује о престанку мандата њихових чланова. Скупштинучине 45 делегата који се бирају на период од четири године, при чемуседницама могу присуствовати председник Владе, министри из ресораспољних послова, културе , финансија и економије, образовања, рада исоцијалне политике, спорта, вера као и представник Српске православнецркве, Српске академије наука и уметности, Привредне коморе Србије,Сталне конференције градова и општина и Јавног сервиса Радио ТелевизијеСрбије. Скупштина редовно заседа једном годишње и то на дан дијаспоре


17 ‘’Закон о дијаспори и Србима у региону’’, Сл. гласник РС, бр. 88/2009.

а ванредно на предлог трећине делегата или надлежног министра саунапред утврђеним дневним редом. У настојању да оствари циљевеусмерене ка повезивању матице и дијаспоре, Скупштина образује савете ито: Економски савет дијаспоре, Савет за статусна питања дијаспоре, Саветза културу, просвету, научну и спортску сарадњу.

Законом о дијаспори и Србима у региону утврђена је и надлежностСавета за односе са Србима у региону. Наиме, Савет за односе са Србимау региону дефинисан је као тело Републике Србије које обавља одређенепослове и задатке у области сарадње, заштите интереса и унапређењаодноса Републике Србије са Србима у региону. При томе, чланове Саветачине председник Републике, председник Народне скупштине, председникВладе, министари надлежни за спољне послове, просвету, културу, веру ифинасије, преседник Извршног већа Аутономне покрајине Војводине ипредставник Српске православне цркве.

Савет за дијаспору као посебно тело, према одредбама овог закона,образује се одлуком Владе ради разматрања појединих питања, давањапредлога, мишљења и стручних образложења у вези са утврђивањем ивођењем политике према дијаспори.18

Једна од најзначајнијих одредби закона је свакако одредба којом сепредвиђа могућност оснивања организација Срба у дијаспори. Предвиђеноје да се од стране Срба у дијаспори и Срба у региону могу оснивати радиостваривања заједничких циљева као и заједничког наступања, развоја иунапређења односа матичне државе и дијаспоре разни савези као посебнеорганизације. При томе, савези се уписују у евиденцију коју у Србији водинадлежно министарство.

Посебну пажњу завређује и одредба Закона о дијаспори и Србима урегиону, којом се утврђују национална признања. Наиме, предвиђено је дасе од стране надлежног министарства као национална признања уручују:награда ‘’Мајка Србија’’, награда ‘’Слободан Јовановић’’ у областиполитике, награда ‘’Михајло Пупин’’ у области информационо-комуникационих технологија, награда ‘’Никола Тесла’’ у облсати науке ипроналазака, награда ‘’Доситеј Обрадовић’’ у области образовања, награда‘’Вук Караџић’’ у области очувања српског језика и ћириличног писма,награда ‘’Милош Црњански’’ у области књижевности.


18 Исто.

Закључна разматрања

Значај правне регулативе за заштиту духовног, историјског и културногнаслеђа Срба у иностранству је вишеструк. Са једне стране, полазимо одчињенице да је број наших држављана који живе у иностранству велики ида само тај податак исказује потребу да се нешто предузима од странедржаве матице како би се регулисао њихов правни положај у другимдржавама. Са друге стране, држава мора кроз своје прописе да обезбедизаштиту и унапређење културног, етничког и духовног идентитета Срба удијаспори.

Као што смо и видели кроз анализу прописа до доношења Закона одијаспори и Србима у региону постојала је једна правна шароликост тј.више законских аката који су регулисали различите области од значаја заправни положај и правни статус наших држављана у иностранству, почевод услова за стицање држављанства, преко радноправне заштите грађанаСРЈ на раду у иностранству, па до остваривања бирачког права.

Доношењем Закона о дијаспори и Србима у региону 2009. годинестворен је један свеобухватни правни акт који је обухватио широкемогућности сарадње дијаспоре и Срба у региону са матицом,институционализацију те сарадње, као и далеко бољу основу заостваривање заједничких интереса. Међутим, кроз анализу тренутногстања српске дијаспоре и правне регулативе која регулише њихов правниположај, наишли смо на једну новину која заслужује критику. Наиме, пременовом Закону о министарствима усвојеном 2012. године, укинуто јеМинистарство вера и дијаспоре, а при чему су послови из делокругадијаспоре пренети у надлежност посебне Канцаларије за сарадњу садијаспором и Србима у региону . Имајући у виду бројност српскедијаспоре као и значај који има за очување духовног, културног и етничкогидентитета српског народа, овакво законско решење не може се сматратиоправданим, а нарочито ако се узме у обзир чињеница колико је надлежностпредходног Министарства била усмерена ка повезивању дијаспоре иматице, као најважнијем циљу.


Zoran Jovanović, Ph.D.,Jelena Jovičić

LEGISLATION AND ITS IMPORTANCE TO PROTECT AND PRESERVE THE CULTURAL, HISTORIAL AND SPIRITUAL

HERITAGE OF SERBS IN ABROADSummary: The indentity of a people is measured by the manner in which toachieve the objectives for the preservation of its cultural, national and spriritualheritage. Measures taken and the means used for this purpose are different. Stateas a legal and political creation uses the legal regulations as the strongestinstrument to protect the national identity of its citizens abroad. Emigration of theSerbian people has often been caused by the war events in this region as well aseconomic. Over time it became necessary to enact abroad to provide legalprotection. Legislate in this area is most important normative solution, and thelatest is the Law on Diaspora and Serbs in the region was adopted in 2009. Subjectof this paper will analyze and interpret the provisions of this legal text and itssighificance and contribution to the protection of historic, cultural and spiritualheritage of Serbs abroad.

Key words: Law on Diaspora and Serbs in the region, cultural and historialheritage, national identity


Доц. др Наташа СИМЕУНОВИЋ БАЈИЋДоц. др Љиљана МАНИЋ

НОВИ НАЧИНИ ОЧУВАЊА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ НАСЛЕЂА: ТВ ПРОГРАМ ЗЕМЉЕ

КОЈА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ1

Апстракт: Културно-историјско наслеђе чине добра која су створиле претходнегенерације, а која због својих непресушних симболичких значења имајупосебну вредност за садашње генерације утичући на формирање њиховихидентитета. Због могућности сталног реинтерпретирања и ревитализације усваком домену испољавања културних пракси, наслеђе треба да буде сачуваноза будуће генерације. Телевизијски програм створен у бившој Југославијинесумњиво представља значајан део културног наслеђа. Његовим очувањем уСрбији баве се институције које професионално врше дигитализацију,превођење у електронску форму, стручну обраду и организацију материјалакако би се ставио на увид стручној и широј јавности. У овом раду анализира сепокушај групе ентузијаста да на веб-сајту сачувају и учине доступнимнајпознатије културно-образовне ТВ емисије, филмове и друге садржаје којису емитовани на некој од телевизија СФРЈ. Више од милион посета сајту у прватри месеца показују оправданост идеје и потврђују значај оживљавања ТВпрограма као могућег кохезионог фактора у постсоцијалистичкој култури.

Кључне речи: културно-историјско наслеђе, идентитет, ТВ програм,интернет, Србија, Југославија

Увод

Материјално и нематеријално културно наслеђе, створено у прошлимвременима, својом уметничком, историјском и научном вредношћу имавелику улогу у формирању идентитета савременог човека. Оно јача осећај


1 Рад представља део резултата истраживања у оквиру пројекта број 47027 под називомСрби и Србија у југословенском и међународном контексту: унутрашњи развитак иположај у европској/светској заједници који финансира Министарство просвете, наукеи технолошког развоја Републике Србије.

припадности, али и подстиче нове генерације да изнова преиспитујуразличита виђења културних феномена и својим стваралаштвом допринесукултури одређеног друштва.

Бројне дечијe и културно-образовне ТВ емисије, филмови и другисадржаји приказивани на некој од jугословенских телевизија до 1990.године, део су колективног сећања и културног наслеђа генерација које суу тој земљи живеле и представљају драгоцено аудиовизуелно сведочење опрошлом времену.

Иако је најчешћи разлог за поновно приказивање ових програма нателевизији, недостатак финансијских средстава за креирање новихсадржаја, репризирање представља и начин да се гледаоци подсетеквалитетних дела, и да их сагледају у новом светлу са одређене временскедистанце. Новим гледаоцима репризирање нуди могућност да први путупознају нека од најквалитетнијих примера специфичне телевизијскеуметности, да их на нови начин доживе и интерпретирају.

Међутим, избор програма који се репризира не одговара увек културнимпотребама гледалаца. Бројни веб-сајтови, презентацијом одређених ТВпрограма стварају услове да се овај несклад отклони.

Разумевање појма културно наслеђе

Култура се данас посматра као јединство савременог стваралаштва икултурног наслеђа. То је динамичка целина свих вредности које настајуматеријалним и духовним стваралаштвом човека, у свим временима и на свимпросторима. У Србији, као и у многим другим земљама, због комплексностипојма, не постоји званична дефиниција културе, већ се овај појам одређује наоснову три смисла: прво, под овим појмом подразумева се надлежностМинистарства културе (процедуре креирања и имплементације политике,мрежа установа и организација, пројекти, културно наслеђе, итд); у нештоширем смислу под културом се подразумева и образовање у областиуметности, истраживања у области културе и уметноси и културни туризам;најзад, у најширем смислу, под културом се подразумевају стилови живота,вредности и визије мултиетничког друштва у Србији.2

Савремено стваралаштво у култури чине разноврсне активности које зарезултат имају културно-уметничко дело било да је оно материјално или


2 Маша Вукановић: Поглед на културу, ЗПКР, 2011, стр.7.

духовно, било да је из области ликовних, примењених, позоришних,музичких, музичко-сценских, књижевних, филмских, мултимедијалних илинеких других делатности. Оно не укључује само уметност, већ и обликеживота, вредносне системе, традицију и веровања. С друге стране, све штоје направио човек у претходним епохама, а што за савременог човека можеимати уметничку, историјску и научну вредност можемо сматратикултурним наслеђем било да је оно материјално или нематеријално.

Културно наслеђе има непроцењиви значај за садашње конзументе. Оногради идентитет особе, ствара осећај припадности одређеном друштву, али иподстиче на стваралаштво. Због едукативне и инспиративне функције ивеликог утицаја на друштвени развој, све државе настоје да своје наслеђесачувају, заштите и учине га доступним што већем броју људи. Такође, државенастоје да омогуће да потомство зна за бројна културна достигнућа из својепрошлости, да их знајући уважава и поштује, а уважавајући и поштујућиподржава.

Ипак, културно наслеђе није непроменљиви део прошлости и не требада се преноси пасивно с генерације на генерацију. Његови чувари могу битисамо нове генерације које су активне у избору и ревитализацији деловаматеријалног и нематеријалног културног наслеђа.3

Овај рад бави се заштитом и приказивањем телевизијског програманасталог у претходним деценијама, од првих корака телевизије на овимпросторима до распада Југославије, као делом културног наслеђа народакоји су у тој земљи живели.

Телевизијско наслеђе као део културног наслеђа

Телевизија се с правом означава као највећи комуникацијски феноменХХ века. Њен утицај је значајан не само у креирању јавног мнења, већ и уобразовању, ширењу и популаризацији културе. Кроз употребу писаних иизговорених речи, комбинацију слика, покрета, музике, анимације извучних ефеката, телевизија је постала моћно и утицајно средствокомуницирања широм света, и, као што је Њутн Миноу закључио,„најважнија образовна установа, јер сваког дана, сваке године, и читавог


3 Наташа Симеуновић Бајић: Медијско реконструисање југословенског културногнаслеђа и колективног памћења, у: Ковачевић, И. (ур.) “Огледи о југословенскомкултурном наслеђу: Оквири конструисања југословенског културног наслеђа”,Београд: Филозофски факултет и СГЦ, 2012.

живота, људи науче више од телевизије него из било ког другог извора“4.Осим образовне, телевизија има информативну и забавну функцију, а занајвећи број становника Србије представља и даље најутицајнији медиј.

Чињеница да скоро свако домаћинство у Србији има телевизор истатистички подаци о броју сати проведених пред малим екраном (време којепросечан житељ Србије проведе у гледању телевизије износи 155,4 минутадневно5), говоре нам да телевизија од свог настанка па до данас представљазначајан фактор у преношењу и стварању културе чији се утицај никако не смезанемарити. “Више него други медији масовног комуницирања -доминантношћу у приватном животу, испуњеношћу великог дела слободногвремена њоме, симболичком пуноћом порука, структуром телевизијскогспектакла и телевизијског програма, заробљеном пажњом и изолованошћучовека - појединца у тренуцима рецепције - телевизија утиче на индивидуалнии социјални живот и понашање људи”6. Оно што је створено на телевизији уразличитим формама и програмима тако постаје део културе једног народа,не мање значајан од онога што у класичном смислу замишљамо као културнонаслеђе (споменици, манастири, старе рукописне књиге, остаци градова,ношња итд.). Без обзира на кратак век постојања овог медија масовногкомуницирања и његове продукције, оно што је створено и емитовано нателевизији за време постојања бивше Југославије јесте део културног наслеђаи то не треба занемарити. Са више или мање успеха, ова продукција изражавадух времена, преовлађујуће вредности социјалистичког друштва и визијењегових становника. Поновно приказивање емисија из ранијих периода,делова емисија и програма и архивског програмског материјала, омогућаваранијим гледаоцима да се подсете и сагледају их поново у новом светлу са овевременске дистанце, а новим генерацијама да упознају дела која сусвојевремено чинила окосницу телевизијског програма.

Богатство југословенске ТВ продукције

Од 1958. године, када је телевизијски програм почео да се емитујеконтинуирано, па све до распада СФРЈ, све телевизијске станице у различитимрепубликама преузимале су програме једне од других, па можемо говорити озаједничком телевизијском програму. ЈРТ (Југословeнску радио телевизију)


4 David Lieberman: Fake News, TV Guide 40, br. 8, 1992, стр. 10-14.

5 Србобран Бранковић: Политичка (не)моћ и јавност, Каирос, 2011, стр. 129.

6 М. Радојковић, М. Милетић: Медији, комуницирање, друштво, Стилос, 2005, стр. 151.

чиниле су најпре телевизије Београд, Загреб и Љубљана, од 1961. године и ТВСарајево, од 1964. и ТВ Скопље и Титоград, да би 1974. и Нови Сад иПриштина постали део заједничког телевизијског програма.

На тај начин српски народ који је живео у другим републикама могао једа прати програм ТВ Београд и буде у контакту са својом културномматицом. Такође, ова размена и постојање заједничког, југословенскогпрограма повезивали су и друге народе који су живели у тој земљи. Какосу становнике Југославије разликовала не само националност и верскаприпадност, већ и степен образовања и ниво културних потреба, програмскаконцепција телевизије покушавала је да омогући заступљеност различитихжанрова и оствари своју забавну, образовну и информативну улогу за веомаширок круг гледалаца.

Иако присутна тек нешто више од педесет година, телевизија је натериторији бивших југословенских република постала значајан чинилацкултурног стваралаштва нудећи публици квалитетна дела различитихжанрова, стварајући неке сопствене жанрове (специфичне телевизијскеуметности), и популаришући дела других уметности.

Део ових материјала сачуван је у архиву Телевизије Београд који јеформиран 1958. године, исте године када је и почело емитовање програма уСрбији. Овај архив помаже очувању националног аудио-визуелног наслеђа, аистовремено обезбеђује изворе из којих ће настајати нове културне вредности.Снимци телевизијског програма сачувани у програмском архиву ТВ Београдсвакако су међу најбитнијим сведочанствима новије српске историје и културе.

Зато је наслеђе Телевизије Београд много богатије од оног што гледаоцимогу да виде, а његова функција није само да се репризирањем програмагледаоци подсете на прошла времена.

Претходна истраживања о гледаности програма насталог убившој Југославији

Будући да културно наслеђе не треба схватити као “статички деопрошлости” нити као пасивно преношење с генерације на генерацију, већкао динамички аспект који пружа новим генерацијама могућност даактивно “делују у доменима његове интерпретације и репрезентације”7


7 Наташа Симеуновић Бајић: Медијско реконструисање југословенског културног наслеђаи колективног памћења, у: Ковачевић, И. (ур.) “Огледи о југословенском културномнаслеђу: Оквири конструисања југословенског културног наслеђа”, Београд: Филозофскифакултет и СГЦ, 2012.

поновно приказивање телевизијског програма створеног у некој одтелевизија СФРЈ, представља подсећање, али и прилику за поновну анализуовог битног дела колективног памћења људи рођених у југословенскомдруштву и постјугословенским друштвима.

Истраживање8 које је спроведено маја 2012. године на узорку од 233испитаника показало је да репризирање најчешће има функцију да попунискупо телевизијско време у недостатку финансијских средстава за свежу иразноврсну продукцију, те да није схваћено као део могуће стратегијекултурне политике. Најчешће се избор програма који се репризирајузаснива на забавној функцији телевизије па се приказују хумористичкесерије и филмови.

Иако 39,1% анкетираних сматра да реприза телевизијских садржајанасталих у бившој Југославији има превише, 60,9% мисли да их има малоили тачно колико треба. Истраживање је такође показало да гледаностдиректно зависи од врсте програма који се репризира, па се највише гледајурепризе филмова (57%), серија (24,8%) и емисија забавног програма (6,5%),док репризе документарног програма гледа 10,3% гледалаца. Најчешћиодговор на питање шта би гледаоци волели да виде поново на програму јенека од емисија дечијег програма. То је још једна потврда вредности овогпрограма, али и последица очигледног недостатка квалитетног дечијег иобразовног програма на комерцијалним телевизијама и јавном медијскомсервису који има обавезу да промовише овај вид стваралаштва.

Гледаоци који су имали жељу да поново виде ове програме,незадовољни структуром програма који се репризира, покушали су да навеб-сајту сачувају и учине доступним управо некадашњи дечији програм,затим најпознатије културно-образовне ТВ емисије, филмове и другесадржаје који су емитовани на некој од телевизија СФРЈ.

Нови медиј као чувар културно-историјског наслеђа

Савремени, дигитални свет, даје могућности да се циљеви културнеполитике, који се односе на то да што већи број људи дође у додир са


8 Наташа Симеуновић Бајић, Луција Веснић Алујевић, Александра Мајдаревић:Телевизијско репризирање као могућа стратегија културне политике и одговорпублике, рад представљен на научном скупу Културна политика, уметничкостваралаштво и медијска пракса у функцији одрживог друштвеног развоја, Факултетза културу и медије, Београд, 31. мај 2012.

културним наслеђем, остварују новим средствима. Онлајн приступбиблиотекама, могућност да се изложба погледа на телефону или да севиртуелно обиђе музеј повећавају број људи који учествују у културномживоту једне заједнице. Због своје глобалности, интерактивности, богатствавербалних и невербалних симбола, променљивости и преправљивостиинтернет има и велики иновативни потенцијал9.

У Препоруци о дигитализацији и онлајн приступу и чувању културногматеријала, Европска Комисија је још 2006. године истакла значајдигитализације у дугорочном очувању и приступу материјалу који чиникултурну баштину и у исто време, охрабрила сарадњу са приватнимсектором и то не само у области финансирања овог процеса.10

Представљање културног наслеђа на специјализованим сајтовима непредставља само начин да се оно сачува, већ и да се учини доступнимвеликом броју људи и на тај начин презентује. Тако се шири свест о значајукултурног наслеђа, али и пружају могућности за нове форме његовеупотребе и интерпретације.

То је у исто време најјефтинији начин који би српску културу пронео иван граница земље. Подаци о културној баштини Србије на сајтовимапривлаче госте заинтересоване за такозвани културни туризам иомогућавају Србима који живе у иностранству да остану у контакту сасвојим културним наслеђем.

Ипак, анализа сајтова који би могли бити место за представљањесрпског културно-историјског наслеђа показује да овај потенцијал није удовољној мери искоришћен. Истраживање посвећено културном наслеђуна веб-презентацијама српских дипломатско конзуларних представништавапоказало је да је наша баштина презентована у неадекватном контексту, наначин који у великој мери штети напорима земље и њене дипломатије.11

Ови и слични пропусти отворили су пут појединцима, ентузијастима изаљубљеницима у телевизију у покушају да сами, ослањајући се најпре насвоје архиве, а касније и уз помоћ истомишљеника, допринесу очувању,ревитализацији и реафирмацији богатог телевизијског наслеђа бившеЈугославије.


9 Вук Вукићевић:Дигитализација културног наслеђа у функцији остваривања циљевакултурне политике, Култура, ЗПКР, 2011, 130, стр. 166.

10 http://ec.europa.eu/information_society/newsroom/cf/item-detail.cfm?item_id=2782.

11 Сузана Полић Радовановић: „Културно наслеђе у веб презентацијама дипломатскихпредставништава Србије, Зборник радова са научне конференције „Очување изаштита културно-историјског наслеђа Србије у иностранству“, 2011, стр. 513.

„Добра стара времена“ у покушају очувања телевизијског наслеђа

Веб-сајт „Добра стара времена“ (www.dobra-stara-vremena.com) настао јекао резултат жеље двојице ентузијаста из Смедерева, Душана Ћуће (34) иВладе Бијанића (33), да учине доступним садржаје који су приказивани нателевизијама пре три или четири деценије и поделе с јавношћу своје успомене.Иако нису, како сами кажу, ни слутили да ће на интернету наћи тако великиброј људи жељних да се на тренутке врате у прошлост. Осим код данашње„велике деце“, сајт је изазвао велико интересовање млађих генерацијанезадовољних новим цртаним филмовима препуним насиља, емисијама безпорука и серијама без смисла, а које најчешће родитељи упуте на ову вебадресу.

На сајту су се најпре могле наћи емисије из личне архиве оснивача, али јекасније допуњаван садржајима које су слали посетиоци тако да данас чинизначајно сведочанство једног времена. Осим цртаних филмова и емисија издечијег програма, на сајту се могу наћи и серије, рекламе, филмови, спорт,музика, позориште и стрипови. Сајт је означен као “културно - уметничко -забавно - научно - спортско - образовно - музички програм”, a посетиоци сепозивају следећим речима: “Југоносталгичари, ТВ манијаци, одрасли инеодрасли, д(ј)еца у души... Сви ви жељни прис(ј)ећања на добра старавремена, добродошли у ТВ времеплов. Враћамо вас назад...” Иако је основанкрајем 2011. године, сајт већ има више од милион посета, а група на Фејсбуку19000 чланова.

Посетиоци сајта најчешће коментаришу лошу синхронизацију инасиље у савременим цртаним филмовима, комерцијализацију и утицајспонзора на емисије дечјег програма и показују свест о значају који ТВпрограм има као део културно-историјског наслеђа на овим просторима.

Закључак

Концепт баштине је протеклих година постепено прошириван, тако даможемо рећи да он данас обухвата све оно што појединац или заједницасматрају вредним чувања за наредне генерације12. Притом оно што је важноза заједницу или појединца варира и зависи од културног миљеа. Ипак


12 Ивана Ћирић: Баштина у „Microsoft” музеју – Како је интернет преузео улогу музеја:прва велика сеоба знања, Етнолошко-антропoлошке свеске 15, стр. 4, 2010.

званичне институције које се баве очувањем културне баштине, изборомматеријала који ће бити архивиран, и још више избором дела архива којиће бити приказан јавности утичу на сећање припадника те заједнице.

ТВ програм бивших југословенских република значајан је деокултурног наслеђа, а поновно приказивање његовог сачуваног дела и данаснуди публици квалитетна дела различитих жанрова. Анализе гледаностирепризираног програма показују да се највише гледа оно што се највишенуди гледаоцима: серије и филмови.

Појава нових медија, захваљујући демократичности која их одликује,омогућила је да скоро било ко може на мрежу поставити садржаје којесматра вредним поновног гледања. Интернет је постао место где се могупогледати и размењивати омиљене ТВ емисије, али и дискутовати о њима.Иако растављени бескрајним географским простором, посетиоци жељнида се на тренутке врате у прошлост могу наћи на веб-сајтовима различитеоблике уметничког изражавања насталог у неком другом времену.

Ипак, ово неминовно поставља питање етичности, ауторства ипостојања ствараоца у култури, питање шта је креативно и уметничко,питање нових облика рецепције уметности и утицаја технологије накултуру и друштво, што су питања на које овај рад није понудио одговор.


1. Бранковић, С: Политичка (не)моћ и јавност, Каирос, 2011, стр. 1292. Вукановић, M: Поглед на културу, ЗПКР, 2011, стр.73. Вукићевић, В: Дигитализација културног наслеђа у функцији остваривања

циљева културне политике, Култура, ЗПКР, 2011, 130, стр. 166.4. Јовановић, С:УНЕСКО у Србији, Православна реч, 2007 5. Lieberman, D: Fake News, TV Guide 40, br. 8, 1992, стр. 10-146. Полић Радовановић, С: „Културно наслеђе у веб презентацијама

дипломатских представништава Србије, Зборник радова са научнеконференције „Очување и заштита културно-историјског наслеђаСрбије у иностранству“, 2011, стр. 513

7. Радојковић, М, Милетић, М: Медији, комуницирање, друштво, Стилос,2005, стр. 151

8. Симеуновић Бајић, Н: Медијско реконструисање југословенскогкултурног наслеђа и колективног памћења, у: Ковачевић, И. (ур.)


“Огледи о југословенском културном наслеђу: Оквири конструисањајугословенског културног наслеђа”, Београд: Филозофски факултет иСГЦ, 2012

9. Ћирић, И: Баштина у „Microsoft” музеју – Како је интернет преузеоулогу музеја: прва велика сеоба знања, Етнолошко-антропoлошке свеске15, стр. 4, 2010

10. ht tp: / /ec.europa.eu/information_society/newsroom/cf/ i tem-detail.cfm?item_id=2782

11. http://www.dobra-stara-vremena.com/12. http://www.rts.rs/page/rts/sr/Programski+arhiv.html

Nataša Simeunović BajićLjiljana Manić

NEW WAYS OF PRESERVING THE CULTURAL AND HISTORICAL HERITAGE: TV PROGRAMME

OF A COUNTRY THAT NO LONGER EXISTSAbstract: Cultural and historical heritage is consisted of goods that have beencreated by previous generations. These goods have special symbolic value forcurrent generations. Because they form their identities as well, it is crucial thatthese goods are preserved. Television program made in ex Yugoslavia is a big partof that cultural heritage, because of its artistic values and influence. Manyinstitutions are preserving the television program by digitalizing and organizingthe material in order to present it to the public. This paper analyzes the work of agroup of enthusiastic amateurs who created a web-site with various cultural andeducational TV shows, movies and other programs that were aired on exYugoslavian television. More than a million views in the past three months showhow big the part of television program is in cultural heritage.

Key words: cultural and historical heritage, identity, television program, internet,Serbia, Yugoslavia.


Ana TODOROV 1

DOPRINOS JAVNOG RADIODIFUZNOG SERVISA UOČUVANJU I ZAŠTITI KULTURNO-ISTORIJSKOG

NASLEĐA SRBIJE U INOSTRANSTVUApstrakt: Očuvanje i zaštita kulturno-istorijske baštine srpskog naroda, nastalevan današnjih granica naše države, predstavlja posebnu i važnu obavezu svihdržavnih institucija ali i Javnog radiodifuznog servisa.

Kontinuirano i kvalitetno upoznavanje i informisanje građana o značaju i stanjumaterijalne i nematerijalne kulturno-istorijske baštine našeg naroda u inostrantvu,jeste jedan od osnovnih načina za sticanje i očuvanje kulturnog i socijalnogkapitala jedne zajednice i njenog identiteta.

Vodeću ulogu i lidersku poziciju u ovoj važnoj društvenoj obavezi mora imatiJavni radiodifuzni servis, čija je osnovna uloga negovanje i čuvanje kulturnetradicije, maternjeg jezika i umetničkog stvaralaštva.

Ključne reči: kulturno-istorijska baština, javni radidifuzni servis, inostranstvo.

Uvod

Kulturno-istorijsko nasleđe predstavlja jednu od distinktivnih karakteristikanacionalne kulture, odnosno kulturnog identiteta jedne zemlje. Briga o kulturno-istorijskom nasleđu kao sastavnom delu društvenog identiteta podrazumevapostojanje kulturne politike koja bi trebalo da deluje protiv sve prisutnijihkomercijalnih interesa, a da u isto vreme podstiče pažljivo i uravnoteženokorišćenje kulturnog nasleđa da ono može biti dostupno najvećem mogućembroju ljudi. Savaka sredina bi trebalo da bude upoznata sa postojanjem kulturno-istorijskog nasleđa na svojoj teritoriji, što nije slučaj sa mnogim evropskimzemljama u kojima je veliki deo kulturnog nasleđa još uvek neistražen,neidentifikovan i nekatalogiziran.


1 Producent igranog programa Televizije Beograd – RTS. Doktorant Fakulteta dramskihumetnosti, grupa za Menadzment kulture i medija.

Preduslov svakog upravljanja kulturnim nasleđem je pre svega pravljenjetačnog inventara dostupnih artefakata, kako naučnicima za istraživanje, tako ionima koji oblikuju kulturnu politiku. Pri tom bi trebalo omogućiti da objektikulturne baštine ne budu samo atrakcija za javnost, već i mesta u kojima se odvijasvakodnevni život. Bilo bi poželjno da se kulturna politika zasniva istovremenona iskustvima prošlosti kao i na pokretačkoj energiji koja svoju snagu crpi uaktuelnom trenutku.

Shvatanje da je zaštita kulturnog nasleđa isključivi prerogativ pojedinačnihdržava počiva na ideji fiksiranih državnih granica i apsolutnoj kontroli teritorijeunutar njih, koja je uspostavljena tek formiranjem modernih nacionalnih država(Bilig 2008, 51-64). Te se granice doživljavaju kao nepromenjive, iako se, kakose vidi iz istorije tokom poslednja dva veka, one mogu čak i relativno čestomenjati.

Zaštita kulturnog nasleđa koncipirana na premisama nepromenljivosti ivečnog trajanja državnih granica izaziva različite probleme, uključujućimeđunarodne i međudržavne nesporazume i razmirice.

Činjenica je da materijalni ostaci prošlosti, koji se definišu kao kulturnonasleđe, iako potiču iz istog vremena i iste kulture (npr. antičko nasleđe), moguzauzimati prostor u više različitih država, jer su usvojene preteče sadašnjihnacionalnih država u različitim vremenima zauzimale isti prostor. Oni se danasštite u skladu sa aktuelnom teritorijalnom podelom na nacionalne države, iako iona može biti promenljiva, kako pokazuju primeri novoformiranihpostsocijalističkih država. (Gavrilović, 2009; 31-43.)

Ukupan odnos prema prošlosti se odražava na način i strategiju zaštite njenihmaterijalnih i nematerijalnih ostataka, koji se posmatraju kao “objektivni” tragoviminulih vremena, iako je čitava priča o preispitivanju prošlosti započela upravoanalizama sačuvanih spomenika, odnosno postavljanjem pitanja: šta sačuvanispomenici znače nama sada i ovde, dekonstrukcijom mitova koji su ih okruživalii, eventualnim pokušajima razumevanja šta oni jesu bili u svom vremenu i kulturiu kojoj su nastali (Nora 1996).

U Srbiji postoji mreža institucija - zavoda koji se bave zaštitom nepokretnihkulturnih dobara - spomenika kulture. Mnogi spomenici u regionu Balkanauvršteni su u fond Svetske kulturne i prirodne baštine2 a iz Srbije su manastiriStudenica, Stari Ras i Sopoćani, Dečani i Pećka patrijaršija.(Dragićević, Šešić,M; Stojković, B: 2005,172)


2 www.unesco.org/heritage.htm.

Delatnost institucija koje se u Srbiji bave zaštitom kulturnog nasleđausmerena je na dva osnovna pravca:

1) istraživanje, vrednovanje i kategorizacija nepokretnih kulturnih dobara odizuzetnog i velikog značaja;

2) istraživanje ugroženih kulturnih dobara i mere tehničke zaštite. (Ibid, 172)Posebno područje zaštite i očuvanja kulturno-istorijskog nasleđa je

revitalizacija i prezentacija spomenika kulture i kulturno-istorijskih celina kao iomogućavanje njihove komunikacije sa publikom, koja doprinosi spasavanju odzaborava i uspostavljanju trajne kulture sećanja.

Svaka komunikacija pripadnika različitih kultura, bez obzira na razloge zbogkojih se u nju ulazi, pruža mogućnost boljeg međusobnog upoznavanja kao isveobuhvatni uvid u osobenosti drugih kultura.

Briga, zaštita i komunikacija sa kulturno-istorijskim nasleđem koje se nalaziizvan državnih granica, je od posebnog javnog značaja. Važan doprinos njegovomreprezentovanju u javnosti daju mediji koji su danas najjače sredstvo transmisijekulture i kulturnih praksi.

“Mediji uspešno mobilišu i kanališu istorijsko čulo javnosti. Slika prošlostistruktuirana je po obrascu medijske naracije. Štaviše i istoriografija sve višeprihvata strukturisanje sadrţaja i način izlaganja iz teorije audio vizuelnih medija.”(Kuljić, T; 2006: 26)

Kulturno-istorijsko nasleđe na javnom radiodifuznom servisu

Društvene, privredne, tehnološke, ideološke i kulturne promene izmenile sucelokupni kontekst unutar kojeg deluju javni mediji u Evropi. Promene suprisutne ne samo u postkomunističkim nego i u zapadnoevropskim zemljama.

“Kao što su reke, jezera i planine nacionalno dobro jedne zemlje, tako je ivazdu{ni prostor, etar iznad jedne zemlje, neka vrsta javne, nacionalne svojine, nakoju pravo polažu svi građani. Radio-difuzna služba koja se obavlja na ovom prostorui zasniva na opisanim pretpostavkama označava se kao javna radio-difuzna služba,javni servis i predstavlja javno dobro za građane, opšte dostupan medij putem kogase postiže najviši stepen kolektivizacije.” (Nikolić, M; 2007: 165).

Po svojoj prirodi javni medijski servis je javno dobro upravo zbog društvene,a ne ideološke ili tržišne vrednosti sadržaja svog programa. On publiku tretirakao javnost, kao građane s različitim interesima i ukusima, a zajednička im jepotreba za informisanjem, obrazovanjem i kulturom. Javna radiodifuzija imaveliku ulogu u informisanju građana tako što je obavezna da pruži tačne i


nepristrane vesti, ali kao pođednako bitna je i njena uloga u poštovanjudemokratskih procesa društva u čijem interesu postoji i deluje.

Pritisak komercijalnih medija na vlade država je veliki jer zahtevaju većepogodnosti za sebe, pozivajući se na položaj javne radiotelevizije koja mesečnoubire zakonom osiguranu pretplatu. Zbog toga je veoma važan zahev zaredefinisanjem misije javnog medijskog servisa ako se ne želi koncept čija jenajveća vrlina takmičenje s komercijalnim medijima. Ako se nastavi ovakavtrend protiv javnoga medijskog servisa, Karol Jakubovič (Karol Jakubowicz)predviđa da će javna radiodifuzija biti prisiljena da prihvati “korektivno-komplementarni model” koncentrišući se na kulturu, obrazovanje i druge sadržajekoji nisu profitabilni komercijalnim medijima.

Od javnog radiodifuznog servisa se očekuje: • da održava najviše standarde kvaliteta i produkcije, ne takmičeći se sa• komercijalnim emiterima kojima je dozvoljeno da u svojoj šemi nude i

programe s najmanjim profesionalnim standardima;• da bude univerzalno dostupan na postojećim platformama, uz stalno

unapređenje postojećih i osvajanje novih tehnoloških rešenja,• da zadrži uređivačku nezavisnost, • da bude u službi jednog (nacije, svih građana) i mnogih (raznih manjinskih

grupa). (Thompson, M; Bašič-Hrvatin, S; 2007:13)Pluralno društvo je oduvek predstavljalo lakmus-papir demokratije. Društva

koja su duboko obeležena takozvanim temeljnim (rasnim, etničkim, jezičkim)razlikama ili podelama, sukobljenim identitetima i naizgled nepomirljivimstavovima o načinu organizovanja života u zajednici, mogu postići konsenzusuz velike poteškoće. Društvo je pluralno ako je kulturološki raznoliko i ako sunjegovi kulturološki delovi organizovani u povezane političke delove. (Ibid;14)

Odlika javnih radiodifuznih servisa je da svojom raznovrsnom programskomponudom zadovolje komunikativne ali i kulturne potrebe auditorijuma. Ovemedijske institucije imaju naglašenu ulogu u negovanju ali i podsticanju očuvanjakulturno-istorijskog nasleđa, kako većinskog naroda tako i svih drugihnaroda/etničkih grupa koji su članovi zajednice. Različitim kulturama jeimanentna međusobna zainteresovanost, prožimanje i usvajanje vrednosti kojesu visoko kreativni produkti ljudskog duha, bez obzira gde su i kako nastajali.

Produkcija i plasman programskih sadržaja koji za temu imaju predstavljanjekulturno-istorijskog nasleđa jedne države koje se nalazi van njenih granica, suod posebnog javnog značaja i interesa a uz pomoć ove vrste emisija, javni


radiodifuzni servisi daju svoj doprinos očuvanju nacionalnog i kulturnogidentiteta i koheziji sopstvene društvene zajednice.

Na taj način je omogućena i komunikacija ovih istorijskih i kulturnih dobaratrajne vrednosti sa publikom, pripadnicima zajednice, koja ove artefakte spašavaod zaborava i uspostavlja trajnu kulturu sećanja. Muzeji, arhivi, praznici ispomenici jesu mesta sećanja na kojima se stalno iznova kombinuju materijalni,funkcionalni i simbolički aspekti prošlosti i time reguliše prisustvo prošlosti usadašnjici. (Nora, P.)

Zbog naše nesposobnosti da predvidimo budućnost moramo da skupljamosve vidljive materijalne tragove koji će jednoga dana svedoĉiti o nama. Upravoto nameće potrebu za pamćenjem nacije, grupe, porodice. (Nora, P; 1989)

Mesta sećanja mogu biti realne ili mitske prirode (zgrada, spomenik, knjiga)i stiču svoj kvalitet zbog svoje simboličke funkcije. Reč je o trajnim tačkamakolektivnog sećanja i o identitetima koji su čvrsto uklopljeni u običaje.

Da bi se shvatio značaj kulture sećanja, neophodno je obezbediti uslove dasve što predstavlja naše pamćenje, materijalno ili nematerijalno nasleđe, postaneintegralni deo aktuelne kulturne ponude. Time će se, najbržim i najjačimsredstvom, putem medija, ostvariti mogućnost promene kulturne politike u smeruuspostavljanja kolektivnog pamćenja koje neće biti korišćeno u manipulativnesvrhe, već kao trajna i kontinuirana prezentacija kulturno-istorijskog nasleđa.

“Različita odnošenja prema prošlosti iziskuju različitu strukturu izlaganjasadržaja i prikladne posrednike. I po tome se pamćenje razlikuje od istorije, avirtuozi sećanja od istoričara. Novine, televizija, romani i film bude osećanja iiluziju da smo sasvim blizu zbivanja i da im možemo dokučiti smisao. O tomese staraju ljubitelji prošlosti, režiseri i ideolozi. Slika, ton i muzika imaju velikismisaoni potencijal: ukidaju distancu, stvaraju utisak autentičnog doživljaja, kaoda smo tamo bili i doživeli.” (Kuljić, T; 2006: 81)

Medijski sadržaji koji su posvećeni prezentaciji i proučavanju artefakata izprošlosti imaju za cilj da pokušaju da prikažu sve istorijske, društvene ikulturološke aspekte nastanka određenog materijalnog ili nematerijalnogkulturnog dobra i time pojasne i približe delo onima čija je ono baština i kojiimaju obavezu da ga poznaju, razumeju i trajno pamte. Na ovaj način seobezbeđuje kontinuirano prisustvo kulturno-istorijskog nasleđa u društvu iuspostavlja i razvija svest u najširoj javnosti o neophodnosti brige o kolektivnojprošlosti koja je ujedno i zaostavština važna za našu budućnost.

Kulturno-istorijsko nasleđe se može predstaviti i kroz sadržaje čiji je predmetnjegova kritička recepcija. Ova vrsta prezentovanja najvrednijih artefakata koji


pripadaju kulturno-istorijskom nasleđu je od posebne važnosti, naročito ako seposmatra u okviru misije i ciljeva koje imaju emisije emitovane na javnomradiodifuznom servisu.

Ovaj vid prezentovanja kulturno-istorijskog nasleđa podrazumeva stručnu inaučnu procenu određenog kulturnog dobra sa aspekta njegovog umetničkog,istorijskog i kulturnog značaja, koja je zasnovana na potvrđenim i proverenimistorijskim činjenicama. Ova vrsta percepcije doprinosi utemeljenom isveobuhvatnom uvidu u suštinske vrednosti nasleđa koje je potrebno na kvalitetani kompetentan način analizirati a zatim ih preneti najširem auditorijumu na daljeusvajanje i promišljanje. Time se poboljšava nivo i raznolikost programskiihsadržaja javne radiodifuzije i ujedno ispunjava zadatak javnog medijskog servisakoji zahteva vrhunski programski kvalitet. Neophodno je istaći da ovu vrstuprograma moraju realizovati najkvalifikovaniji i najkopententniji stručnjaci, kojiće svojim znanjima doprineti podizanju obrazovnog nivoa publike ali irasvetljavanju nekih nerazjašnjenih pojmova, istorijskih nedoumica ili nedovoljnoistraženih tema iz oblasti kulturno-istorijskog nasleđa.

Prezentacija, promocija i kritička recepcija kulturno istorijskog nasleđa nasuvodi u još jedan tip programskih sadržaja na javnoj radiodifuziji koji ima zadatakda prikaže društveno-socijalni kontekst nastanka nasleđa. Razmatranje ovogproblema je moguće uspešno ostvariti uz pomoć emisija u kojima se odvijainterkulturni dijalog među pripadnicima različitih kulturnih sredina, različitihnaroda u istoj državi, istog naroda koji živi u različitim državama i kulturamakao i susednih naroda koji žive jedni pored drugih, koje veže isto ili sličnonasleđe, jezik ili tradicija.

Šta bi trebalo podrazumevati pod “uspešnom” interkulturnom komunikacijom?Određene životne situacije, potrebe ali i interesi, mogu učiniti da komuniciranje međupripadnicima različitih kultura postane neophodno i neizbežno; oni ga, dakle, mogudoživljavati kao nešto iznuđeno, ali će na njega pristajati, ukoliko i kada se smatra ipokazuje “korisnim” za ostvarivanje pojedinih ekonomskih, profesionalnih i drugihaktivnosti. “Umeće” međuljudskog opštenja nije, naravno, jedina - što, inače, sugerišediskurs o (sve)moći komunikacije - ali je svakako jedna od pretpostavki njegoveuspešne realizacije.

Interkulturna komunikacija “je oblik interakcije između društvenih grupa(narodi, manjinske grupe, društveni sistemi)” (F.Vreg;1991: 307), Kroz uzajamnodelovanje ostvaruje se sporazumevanje - ne, međutim uvek ili ne u potpunosti.“Očito je da se ne radi samo o funkciji međusobne povezanosti ili socijalnihkontakata, već o čitavom kontinuumu oblika socijalne interakcije, od raznihkonjuktivnih do disjuktivnih procesa.” (ibid.:32).


Javni mediji, u funkciji jačanja kulturnog i socijalnog kapitala jedne etničkeili teritorijalne zajednice, trebalo bi da ulaze u STRATEŠKE PROJEKTE sorganizacijama civilnog društva ali i privatnim sektorom. Samo tako će se i ondinamizirati i okrenuti temama od ključne važnosti za zajednicu (Dragićević-Šešić, 2005).

Koherentna slika “teritorije” koja uvažava svoju raznolikost ali je i dovodi umeđusobnu vezu, uspostavlja istinsku zajednicu, ali i zajednicu šireg regionacentralne i jugoistočne Evrope. Dakle, emisije iz kulture treba da sučeljavaju ane samo da prikazuju kulture jedne pored drugih, treba da ukazuju na njihovaprožimanja i na budućnost u međusobnoj interakciji. U tom smislu, medij javnogservisa do sada, nije u dovoljnoj meri preuzeo svoju produkcionu funkcijukonstrukcije tekstova koji bi odgovarali kako zahtevima savremene evropskekulturne politike, tako i senzibilitetu savremenog gledaoca i slušaoca.

Savremena teorija kulture, ali i kulturne politike Uneska i Saveta Evrope,insistiraju na obavezi svih javnih aktera da deluju na uspostavljanju platformi zainterkulturni dijalog.

Programske sadržaje iz kulture koji za temu imaju kulturno-istorijsko nasleđe,ne producira i ne emituje ni jedna komercijalna radiodifuzna organizacija u Srbiji.Ni u Srbiji ni u Vojvodini još nisu razvijeni programi koji bi trebalo da proisteknuiz ove konvencije i koji odgovaraju modernim formama medijacije u kulturi(Dragićević-Šešić, M. i Dragojević, S. 2004)

Ipak je došlo do razvoja interkulturne osetljivosti kod većinske populacije,ali je ona sklonija da zaboravi devedesete (govor mržnje) i da se s nostalgijomseća nekadašnjeg programa i pojedinih emisija.

Značaj emisija u kojima se vodi interkulturni dijalog je višestruk. Onepoboljšavaju kapacitet publike za boljom sposobnošću reagovanja na elementedruge kulture, što podiže svest o značaju sopstvene.

Javni interkulturni dijalog koji je posvećen kulturnom nasleđu koje se nalaziu inostranstvu, dovodi do povećanja stepena prisustva tog dobra u javnosti, čimese usmerava pažnja javnosti ka njemu i poboljšava mogućnost njegovogopstanka. Obezbeđuje se kvalitetan ambijent za stvaranje šireg multikulturnogdruštva (izvan državnih granica), svuda gde postoje veze koje zahtevajuzajedničko učešće, neophodno i za opstanak kulturno-istorijskog nasleđa.

Insistiranje na ovoj vrsti emisija je bazirano na činjenici da se običaji,tradicija, jezici i ukupno kulturno-istorijsko nasleđe država Zapadnog Balkanabolje razumeju unutar tog regiona nego van njega. Osnovni razlog je upravo


postojanje zajedničkog kulturno-istorijskog nasleđa čije je očuvanje i trajnosećanje zajednički zadatak.

Državne televizije u bivšoj Jugoslaviji su u jednom periodu imale veomauspešnu međusobnu saradnju koja je rezultirala impresivnim programskimsadržajima koji su se pre svega odnosili na emisije posvećene kulturi i umetnosti.Zajednički programski projekti su učinili da određene manifestacije iz kulturno-umetničke delatnosti postanu kulturno nasleđe svih nas i da ih ističemo kaoprimer uzajamnog uvažavanja međusobne različitosti čemu je umnogomedoprineo upravo dijalog između naših sličnih ali ipak i dosta različitih kultura.

Zajednički projekti poput Dubrovačkih letnjih igara, Ohridskog leta, Pulskogfilmskog festivala, FESTa, BEMUSa, BITEFa, Niških glumačkih susreta kao imnogobrojne druge manefestacije i veliki događaji, su imali za cilj danajznačajnijim spomenicima kulture tadašnje Jugoslavije obezbede trajnoprisustvo a time i brigu javnosti, kroz elitne umetničke projekte koji su se upravou njima dešavali. Tadašnja država je u ovoj vrsti regionalne kulturne saradnje ipromocije vrhunskih kulturno-istorijskih vrednosti prepoznavala i mogućnostvlastite promocije.

Tadašnje državne radiotelevizijske stanice su u suštini, zapravo bilekonstituisane kao današnji javni medijski servisi i svojom programskomponudom, koja je bila nametnuta od partijskog i političkog vrha, uspostavljaleodređenu vrstu programskog prioriteta i saradnje, koji je dugo podrazumevaozajedničke programske projekte upravo u oblasti kulture i umetnosti.

Taj zajednički “kulturni kapital” je stvorio impresivno “kulturno nasleđe”(Burdije, P-) na teritoriji cele bivše SFR Jugoslavije gde su i materijalno ali inematerijalno audio-video kulturno nasleđe zajednički. Mnogo je vrhunskihumetnika iz Srbije stvaralo svoja dela u televizijskim centrima u Zagrebu,Sarajevu ili Skoplju koja se moraju smatrati danas i našim kulturno-umetničkimnasleđem.

Danas region Zapadnog Balkana, u koje spadaju sve bivše jugoslovenskerepublike čini nekoliko teritorijalno malih država kojima je imanenatan sličanjezik, međusobno dobro poznato kulturno-istorijsko nasleđe, običaji i literatura.S obzirom na protekle godine i nekadašnju naviknutost publike ovog “postjugoslovenskog” (Đukanović, D. 2007; 49) prostora na programske sadržaje,nekadašnjih televizijskih centara bivše Jugoslavije koji su u okviru svojihprograma iz kulture prikazivali kulturno-istorijsko nasleđe iz cele tadašnje države,mogla bi se konstatovati izvesna praznina koja sada otvara prostor za razmenu


kulturnih sadržaja i ohrabruje one koji bi u taj posao krenuli, da će biti dočekanis dobrim namerama.

Javni radiodifuzni servisi danas imaju naglašenu ulogu u negovanju kulturnebaštine sopstvenog naroda. Oni time daju svoj doprinos očuvanju nacionalnog ikulturnog identiteta i time doprinose koheziji sopstvene društvene zajednice. Aliovaj zadatak javne radiodifuzije se, u demokratskom svetu, nikad nije shvataokao razlog za ksenofobiju, uskogrudost I nazaintersovanost za drugo i drugačije.(Veljanovski, R: 2007.)

Razmena programskih sadržaja iz kulture između javnih medijskih servisadržava Zapadnog Balkana omogućava tim medijskim ustanovama uspostavljanjeodgovornosti prema sopstvenoj publici koja svakodnevno očekuje nove,raznolike i bogatije emisije.

U okviru tih programa, značajno mesto moraju zauzeti i sadržaji koji suvezani za kulturno-istorijsko nasleđe jer je to najsigurniji metod njegovogspasavanja od zaborava i fizičkog propadanja (uništvavanja). Programski, presvega rukovodeći kadar javnih medijskih servisa treba hrabrije da pristupi ovojvrsti programske saradnje, ne čekajući inicijativu od političara ili drugih uticajnihpripadnika društveno-političkog života regiona. Time bi te medijske organizacijezaista pokazale da su nezavisne i da rade u interesu javnosti kao autonomnimedijski sistemi.

Zaključak

Javni radiodifuzni servis je medijska organizacija koja ima zadatak da javnostinformiše i edukuje o kulturno-istorijskom nasleđu koje je nastalo na sadašnjojdržavnoj teritoriji ali i o nasleđu koje je nekada bilo kulturna tekovina i dobronaroda koji žive u sadašnjoj državi a sticajem različitih društvenih, socijalnih ipolitičkih razloga je ostalo izvan njenih granica.

Programski sadržaji koji za temu imaju kulturno-istorijsko nasledje se morajupažljivo planirati, producirati i plasirati. Uz pomoć ovih medijskih sadržaja seuspostavlja kontinuirani interes javnosti za najrazličitija artefakta koja pripadajukulturno-istorijskom nasleđu, podiže se perceptivni i obrazovni nivo publike alii stimuliše interkulturni dijalog, koji je u modernim, pluralnim društvima osnovkvalitetne i civilizovane komunikacije među ljudima.

Pozitivan primer uspešne prezentacije kulturno-istorijskog nasledja umultikulturnom društvu je bio program iz kulture republičkih radiotelevizijskihstanica bivše Jugoslavije koje su uspešno u svojim emisijama povezivale


kulturno-istorijsko nasleđe, kulturne manifestacije i njihovu medijskuprezentaciju.

Danas, u regionu Zapadnog Balkana, kojem pripada i naša zemlja, namećese potreba za uspostavljanjem određenog vida saradnje, pre svega, u razmeniprogramskih sadržaja iz kulture jer bi se time ponovo usmerila pažnja javnostina značajne kulturno-istorijske spomenike koji su pomalo zaboravljeni, a nekadasu bili značajni svedoci određene istorijske epohe. Takođe, ponovo bi došla doizražaja i kulturna zaostavština koja je u vezi sa audio i video arhivom ipredstavlja neprocenjivo kulturno dobro.

Uskratiti publici Zapadnog Balkana značajne sadržaje koji obrađuju bliskeili zajedničke teme, koje su predstavljene istim ili sličnim jezikom se možesmatrati velikim propustom, pre svega javnih radiodifuznih servisa ZapadnogBalkana, koji na to nemaju pravo, ako su zaista odgovorne, nezavisne iautonomne medijske institucije.

Literatura

1. Bašić, Hrvatin, Sandra; Thompson, Marc, Javni radiodifuzni servis u pluralnimi podjeljenim društvima, Zrinjski d.d., Čakovec, 2007.

2. Bilig, Majkl, Banalni nacionalizam, Biblioteka XX vek, Beograd, 2009.3. Dragićević Šešić Milena, Menadžment umetnosti u turbulentnim okolnostima,

CLIO, Beograd, 2005.4. Dragićević Šešić, Milena, Sanjin Dragojević, Intercultural mediation in the.

Balkans, OKO, Sarjevo, 2004. 5. Dragićević Šešić Milena; Stojković Branimir; Kultura, menadžment,

komunikacija, animacija, marketing, CLIO, Beograd, 2005.5. Đukanović Dragan Institucionalni modeli i demokratizacija postjugoslovenskih

država, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2007, str. 49–73.6. Gavrilović, Ljiljana, Kulturno nasleđe u inostranstvu: granica polja, časopis

Etnoantropološki problemi, n.s. god.4, sv.3, Filozofski fakultet - Odeljenje zaetnologiju i antropologiju, Beograd, 2009.

7. Gavrilović, Ljiljana, Nomen est omen, baština ili nasledje - (ne samo)terminološka dilema, časopis Etnoantropološki problemi, n.s. god.5, sv.2,Filozofski fakultet - Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Beograd, 2010.

8. Jakubowicz, Karol, Endgame? Contracts, audits, and the future of publicservice broadcasting, The Public/Javnost, Zagreb, (vol. 10) 2003.


9. Kuljić Todor, Kultura sećanja, ČIGOJA, Beograd, 2006.10. Nikolić, Mirjana, Javni radiodifuzni servis u Srbiji: transformacija u

tranziciji, Zbornik Anatomija radija, priredio: Nikola Maričić, RDU RTS —Radio Beograd i Institut za pozorište, film, radio i televiziju FDU, Beograd,2007.

11. Nora, Pierre, Realms of Memory. The Construction of the French Past,Columbia University Press, New York, 1996.

12. Veljanovski, R: Javni RTV servis i njegova funkcija u promovisanju kulturnebaštine sopstvenog naroda i srodnih kultura susednih naroda, Regionalnakonferencija Kulturne Politike – Mogućnosti za veću saradnju javnih rtvservisa BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbije; Sarajevo 2007.

13. Veljanovski, Rade: Javni RTV servis u sližbi gradjana, CLIO, Beograd, 2005.14. Vreg, F, Demokratsko komuniciranje. Prilog pluralističkoj paradigmi u

komunikacijskoj nauci, NUB BIH, Sarajevo 1991.

Ana Todorov

THE CONTRIBUTION OF THE PUBLIC SERVICE BROADCASTING IN PROTECTIONAL SERBIAN CULTURAL AND HISTORICAL

HERITAGE LOCATED ABROADAbstract: The preservation and protection of cultural and historical heritage ofthe Serbian people, originating from outside the present borders of our country,is a specially important duty of all state institutions, as well as the public servicebroadcasting.

Continuous and high quality education and information offered to the citizensabout the importance and the state of tangible and intangible cultural and historicalserbian heritage located abroad, is one of the crucial means for the accumulationand preservation of cultural and social capital of a community and its identity.

A public service broadcaster must have a leading role and leadership position inthis important social obligation, since its main role is nurturing and saving thecultural traditions, language and artistic creativity.

Key words: cultural and historical heritage, public service broadcasting, abroad.


Проф. др Миљојко БАЗИЋ1

Проф. др Зоран ЈЕВТОВИЋ2

МА Александар БАЗИЋ3

УЛОГА МЕДИЈА У ОЧУВАЊУ КУЛТУРНОГНАСЛЕЂА

(Друштвени значај истраживања)Резиме: Медији су данас постали друштвени феномен са широкимспектром импликација. Човек данас не живи сам и изолован и он више нијеграђанин само свог града, државе или континента, он је грађанин света.Путем медија мења се изглед света, али и начин на који се гледа на тај свет.У разматрању улоге медија у очувању културног наслеђа, медије треба дапосматрамо као инструмент који ће помоћи да јавност боље разуме суштинуи значај културног наслеђа у процесу формирања или очувања личног иликолективног идентитета.

Обележја културног наслеђа се не могу ближе и потпуније одредити уколикосе она не дове ду у непо средни од нос са друштвеном стварношћу. За то, упознати културно наслеђе једне нације, зна чи упозна ти њен на чин живота токомисторије, без обзира да ли је он испуњен успони ма или падовима. У ње му сеогледа национално трагање за идентитетом појединаца и нације у целини. Какву ће улогу имати медији у промовисању културног наслеђа зависи од вишефактора. Најчешће су условљени временом настанка, врстом, научномспознајом и применом културног наслеђа у свакодневном животу. Медији сути који требају да дају посебан допринос у примени културног наслеђа уљудској свакоднебници. У односу медија пре ма културном наслеђу, ви ди сене само однос нације према сво јој прошлости, већ и однос према садашњостиа назире се и однос према будућности.


1 Проф. др Миљојко Базић, Мегатренд универзитет Београд.

2 Проф. др Зоран Јевтовић, Филозофски Факултет Ниш.

3 МА Александар Базић, Министарство финасија републике Србије, Пореска управа,Београд.

Садашњост и прошлост су глобалне одреднице за селекцију културногнаслеђа. Стварна мера вредности културних тековина из прошлости и правамера примене у садашњости, наговештава праву слику нације, где се види:шта је она била, шта јесте и шта тре ба да бу де.

Културно наслеђе треба да допринесе развоју критичког духа и стваралачкеспособности појединца, јер се само тако културно наслеђе богати, а нацијаод богатства културе живи. То значи да примена културног наслеђа усвакодневној животној пракси мора да буде стал на и осмишљена. Уосмишљавању мора да се нађе и осмишљена медијска примена.

Кључне речи: медији, културно наслеђе, културна политила, идентитет

Увод

Живимо у свету који захтева што боље и потпуније информисање човекао свему што се збива у његовом ужем или ширем окружењу. У том светусавремени начин информисања и комуницирања установа за очување изаштиту културног наслеђа руши многе старе начине и уводи нове. Једна одновина јесу и односи с медијима. Данас је просто незамисливо да једнауспешна установа за очување и заштиту културног наслеђа у развијенимдржавама у свом саставу нема сегмент за односе с јавношћу, а у склопу тогаи односе с медијима.

Односи с медијима установа за очување и заштиту културног наслеђа даћенајвећи допринос раду и напретку установе ако се посматрају као целовитисистем интерног и екстерног комуницирања. То значи да односи с јмедијимаморају да успоставе комуникацију са свим сегментима своје јавности.

Установа користи медије као основно средство за пренос порука које суупућене екстерној јавности. Зато је за установу веома важно да успостави иодржава добре односе са медијима. Односе треба развијати на основама об -остраног поверења и разумевања, уз професионалну одговорност у процесусаопштавања, преношења или коришћења информација.

Да ли ће односи с медијима бити успешни или неуспешни у многомезависи од њихове позиције у установи. Тамо где се на односе с медијимагледа као на део управљачког тима у установи, тамо је и претпоставка даће односи с медијим остварити своју мисију и допринети изградњиповерења и разумевања између установа за очување и заштиту културногнаслеђа и њене циљне јавности и супротно.

Улога медија у очувању и заштити е културног наслеђа у скло пу са вре -ме них европ ских ин те гра ци ја, је врло ва жно. Улога медија тре ба да има


два прав ца. Је дан пра вац тре ба да иде пре ма про шло сти, дру ги пре ма бу -дућ но сти. Про шлост тре ба схва ти ти као веч но жи ву, по уч ну, под сти цај нуи кре а тив ну ра ди бо љег раз у ме ва ња бу дућ но сти.

Пра вац ка бу дућ но сти треба да ува жи ре ал ност да се жи ви у де мо крат -ској Евро пи и сто га тре ба да се при ла го де и укљу че у све ин те гра ци о не и де -мо крат ске то ко ве ко ји ма те жи Евро па. Културно наслеђе треба да допринесеповезивању и интеграцијама, а не раздвајању и дезинтеграцијама. У томпроцесу улога медија је непроцењива.

Појам културног наслеђа

Шта је кул тур но на сле ђе? Ко је пој мо ве из ра жа ва ју те ре чи сви ма та копо зна те, а истовре ме но та ко ма ло у на у ци об ја шње не? Да ли је кул тур нона сле ђе део кул ту ре или је оно исто што и са ма кул ту ра, ка ко не ки те о ре -ти ча ри ка жу? На ова пи та ња се да ју раз ли чи ти од го во ри. Да се до ђе до пра -вог од го во ра на пи та ње шта је кул тур но на сле ђе, мо ра се зна ти шта јекул ту ра.

У по ку ша ју да се све о бу хват ни је од ре ди по јам кул ту ре, на ста ло је ви -ше сто ти на де фи ни ци ја. Кро бер и Кла хон су про на шли 257 раз ли чи тих од -ре ђе ња кул ту ре, док не ки дру ги ауто ри ка жу да се, без пре те ри ва ња, мо жере ћи да има ско ро оно ли ко де фи ни ци ја кул ту ре ко ли ко и ње них те о ре ти ча -ра. У свим тим на сто ја њи ма да се од ре ди по јам кул ту ре, за па жа се ве о маве ли ка не са гла сност ауто ра, што са мо по твр ђу је да се ра ди о ве о ма сло же -ном фе но ме ну. Та сло же ност, нај че шће, про ис ти че из раз ли чи тих иде о ло -шких по гле да на свет и раз ли чи тих ни воа схва та ња кул ту ре.

Реч кул ту ра по ти че од ла тин ске ре чи “co lo re” - што зна чи уз га ја ти. Изње је из ве де на реч “cul tus” - зна чи га је ње, не го ва ње или об ра ђи ва ње. Овозна че ње се ка сни је про ши ри ло, па се од но си ло на сва ко не го ва ње и уса вр -ша ва ње, ка ко при ро де та ко и чо ве ка. То је усло ви ло да се кул ту ра по и сто -ве ћу је са оним што је пле ме ни то, ху ма но и ду хов но бо га то у чо ве ко вомби ти са њу и раз во ју. “Усва ја ју ћи кул ту ру и спо зна ју ћи пре ко ње исти ну, до -бро ту и ле по ту, чо век са вла ђу је огра ни че ност сво га ствар ног по сто ја ња иоства ру је је дин ство са про шло шћу и бу дућ но шћу.”4 То је дин ство до во дикул ту ру на ни во је дин ства ду хов но-ма те ри јал не рав ни, ко ја ни је мо гу ћа“без лу цид но сти ду ха, без ду хов них уме ћа, без сло бо де ко ја се не до де љу -


4 Сте ван Мај сто ро вић, Кул ту ра и де мо кра ти ја, Про све та, Бе о град, 1977.

је.”5 Без њих не ма по ме ра ња на пред, а не ма ни про ме на, а без про ме на не -ма на прет ка чо ве чан ства, па са мим тим ни кул ту ре.

Ако се го во ри о кул ту ри јед не на ци је, она, пре све га, под ра зу ме ва це ло -куп ност ма те ри јал них и ду хов них до ба ра, ство ре них кроз исто ри ју. Она из -ра жа ва на ци о нал не и ме ђу људ ске од но се, ус по ста вље не у про це суна ста ја ња, усва ја ња, чу ва ња и ши ре ња ма те ри јал них и ду хов них вред но -сти од ре ђе не на ци је.

Ува жа ва ју ћи све спе ци фич но сти кул ту ре, она се мо же од ре ди ти као“скуп свих оних про це са, про ме на и тво ре ви на ко је су на ста ле као по сле -ди ца ма те ри јал не и ду хов не ин тервен ци је људ ског дру штва (у при ро ди,дру штву и ми шље њу). Основ ни сми сао кул ту ре са сто ји се у то ме да олак -ша одр жа ње, про ду же ње и на пре дак људ ског дру штва.”6 Овим се кул ту рапо сма тра и као ма те ри јал на и као ду хов на по ја ва ко ја има исто риј ску и ди -на мич ку ком по нен ту.

Кул ту ра да је основ на обе леж ја на сле ђу. За хва љу ју ћи кул ту ри ве ли кељуд ске тво ре ви не кроз ве ко ве до би ја ју об лик кул тур ног на сле ђа. Кул ту раје гра нич ник ко ји од ре ђу је да ли је не што до бро или ло ше, да ли бо га ти иху ма ни зу је на ци о нал ни жи вот или те жи ње го вом на за до ва њу и дез ин те -гра ци ји. За то се кул тур но на сле ђе не мо же из јед на чи ти са кул ту ром, јер јекул ту ра ши ри по јам ко ји ни је окре нут са мо про шло сти и ко ри шће њу кул -тур них вред но сти, већ је окре ну та и бу дућ но сти и ства ра њу но вих кул тур -них вред но сти. Уоп ште но мо же се ре ћи да је кул тур но на сле ђе ста ти чанпо јам, док је кул ту ра ди на ми чан. Ме ђу тим, кул тур но на сле ђе мо же даоства ри сво ју уло гу са мо ако се ди на мич ки по сма тра и ако се уно си у сва -ко днев ни жи вот, ка ко по је ди на ца, та ко и на ци је.

Пре ма Кон вен ци ји УНЕ СКО-а о за шти ти свет ске кул тур не и при род неба шти не” од 1972. го ди не “под кул тур ном ба шти ном под ра зу ме ва ју се спо -ме ни ци, тј де ла ар хи тек ту ре, мо ну мен та лна ва јар ска или сли кар ска де ла,еле мен ти или струк ту ре ар хе о ло шког ка рак те ра, нат пи си, те раз не ску пи -не еле ме на та из у зет не вред но сти с исто риј ског, умет нич ког или на уч ноггле ди шта. Ово ме при па да ју и ра зни ан сам бли и ску пи не гра ђе ви на, ко је,по сво јој ар хи тек ту ри, је дин ству и укло пље но сти у пеј заж, пред ста вља јуиз у зет ну вред ност у гор њем сми слу, као и зна чај на ме ста, зна чај на са ар хе -о ло шког, исто риј ског, ет но ло шког или ан тро по ло шког гле ди шта.


6 Ми лош Илић, Со ци о ло ги ја кул ту ре и умет но сти, На уч на књи га, Бе о град.

5 Рат ко Бо жо вић, Ла ви рин ти кул ту ре, Рад нич ка штам па, Бе о град, 1984.

Кул тур но на сле ђе чи не “пред ме ти ко ји због сво је умет нич ке, исто риј -ске, естет ске, на уч не или не ке дру ге вред но сти има ју оп ште дру штве ни зна -чај и као та кви се на ла зе под по себ ним прав ним ре жи мом ко ји сеус по ста вља у ци љу њи хо ве за шти те и ко ри шће ња.”7 Оно као та кво пред -ста вља “це ло куп ност ма те ри јал них и ду хов них кул тур них вред но сти ко јесу ство ри ли, сво јим ра дом, чла но ви од ре ђе ног дру штва кроз исто ри ју, даби овла да ли ствар но шћу и при ла го ди ли је сво јим, људ ским по тре ба ма.”8

Оно пред ста вља на не ки на чин осва ја ње жи во та, пре о бра жај жи во та, сна -жно сје ди ња ва ње свих жи вот них ис по ља ва ња.

Кул тур но на сле ђе мо же се од ре ди ти као скуп ма те ри јал них и ду хов нихтво ре ви на од по себ ног зна ча ја за кул ту ру, на у ку и исто ри ју од ре ђе ног дру -штва или чо ве чан ства у це ли ни, ко је је на ста ло као по сле ди ца све сне људ -ске ак тив но сти у при ро ди, дру штву и ми шље њу, у то ку ње го вог исто риј скограз во ја. Пре ма За ко ну о кул тур ним до бри ма Ре пу бли ке Ср би је под кул тур -ним до бром се под ра зу ме ва ју “ства ри и тво ре ви не ма те ри јал не и ду хов некул туре од оп штег ин те ре са ко је ужи ва ју по себ ну за шти ту утвр ђе ну за ко -ном. Кул тур на до бра у за ви сно сти од фи зич ких, умет нич ких, кул тур них иисто риј ских свој ста ва је су:

• спо ме ни ци кул ту ре• про стор но-кул тур но исто риј ске це ли не• ар хе о ло шка на ла зи шта• зна ме ни та ме ста (не по крет на кул тур на до бра)• умет нич ко-исто риј ска де ла• ар хив ска гра ђа• филм ска гра ђа и • ста ра и рет ка књи га (по крет на кул тур на до бра)“9

Основ на су шти на кул тур ног на сле ђа огле да се у це ло ви том пре но ше -њу кул тур них те ко ви на раз ли чи тих ге не ра ци ја но вим ге не ра ци ја ма у ци -љу њи хо вог ду хов ног бо га ће ња, ху маниза ци је ме ђу соб них од но са иуна пре ђе ња њи хо вог сва ко днев ног жи во та.


7 Прав ни лек си кон, Са вре ме на ад ми ни стра ци ја, Бе о град, 1964.

8 Дра ган Ко ко вић, За бо ра вље на кул ту ра, Све то ви, Но ви Сад, 1993.

9 Мир ја на Кља јић и Ње го ван Кља јић, Прав ни си стем за шти те кул тур них до ба ра у Ср -би ји, ЈП Слу жбе ни гла сник, Бе о град, 1996.

Обе леж ја кул тур ног на сле ђа

У осно ви кул тур но на сле ђе пред ста вља ре зул тат чо ве ко вог ра да на по -љу кул ту ре. Кул тур ним на сле ђем се обез бе ђу је пре но ше ње те ко ви на из ме -ђу раз ли чи тих ге не ра ци ја, чи ме прет ход не ге не ра ци је са оп шта ва ју но вимсво ја до стиг ну ћа, са зна ња и иде је. „Оно пред ста вља од ре ђе ну дру штве нусре ди ну ко ју сва ка ин ди ви дуа за ти че при ли ком ро ђе ња као свет ко ји имаод ре ђе но зна че ње и од ре ђе на пра ви ла, ко ји ма се и она мо ра при ла го ди ти.Оно од сли ка ва у це ло сти чо ве ков раз вој, ње го ве кул тур не на ви ке, ко је јесхва тао, при хва тао и са њи ма жи вео у од ре ђе ном исто риј ском пе ри о ду“10.

Као та кво, оно пред ста вља не рас ки ди ви део исто риј ског раз во ја на ци -је, оно је све док свих ње них зна чај них ма те ри јал них и ду хов них те ко ви на,без ко јих на ци ја не би мо гла по сто ја ти ни у нај јед но став ни јим об ли ци масво је ор га ни за ци је. Кул тур но на сле ђе, за то, не ма са мо за да так да спо ља де -лу је на људ ску лич ност, већ и да је по кре ће из ну тра у сми слу ње ног ду хов -ног бо га ће ња.

За то се обе леж ја кул тур ног на сле ђа не мо гу бли же и пот пу ни је од ре ди тиуко ли ко се она не до ве ду у не по сред ни од нос са дру штве ном ствар но шћу. Утом од но су се ви ди ни во ху ма ни за ци је жи во та ин ди ви дуе и дру штва у це ли -ни, од нос чо ве ка и ма те ри јал ног све та, као и од нос чо ве ка пре ма са мо ме се би.Кул тур но на сле ђе до при но си чо ве ко вом пре о бли кова њу из ну тра и об ли ко ва -њу спо ља шње сре ди не уз исто вре ме но тра га ње за иден ти те том по је ди на цаили дру штве них гру па. Ле по та кул тур ног на сле ђа “је пре све га уну тра шња ле -по та. Ње го во цар ство је у су шти ни цар ство ду ше.”11 То цар ство укљу чу је свеоне про це се и тво ре ви не ко ји бо га те људ ски жи вот.

Вајт ово гле ди ште об ја шња ва чи ње ни цом да је кул тур но на сле ђе сва -ког на ро да про извод прет ход не кул ту ре и за то се оно мо ра по сма тра ти нали ни ји кон ти ну и те та са ме кул ту ре, јер су оби чај или по на ша ње про из водак ци ја или ин тер ак ци ја дру гих оби ча ја и по на ша ња. „Кон ти ну и тет кул тур -ног на сле ђа је се лек ти ван про цес с дво смер ним пу тем. Је дан смер се од но -си на оно што ће се пре у зе ти од прет ход них ге не ра ци ја, а дру ги се од но сина оно што ће се за ве шта ти но вим по ко ље њи ма“12.

За то, упо зна ти кул тур но на сле ђе јед не на ци је, зна чи упо зна ти њен на -чин жи во та то ком исто ри је, без об зи ра да ли је он ис пу њен успо ни ма илипа до ви ма. У ње му се огле да на ци о нал но тра га ње за иден ти те том по је ди -


10 Миљојко Базић, Идентитет и културно наслеђе Срба, Научна КМД, Београд, 2007.

11 Хер берт Мар ку зе, Кул ту ра и дру штво, БИГЗ, Бе о град, 1977.

12 Миљојко Базић, Идентитет и културно наслеђе Срба, Научна КМД, Београд, 2007.

на ца и на ци је у це ли ни. Оно по ка зу је све вред но сти и све про из во де на ци -о нал не ства ра лач ке де лат но сти.

Иако су обе леж ја на ци је ве о ма флу ид на и ра зно вр сна, јед но је си гур но- сва ка на ци ја има сво је спе ци фич но кул тур но на сле ђе по ко ме се раз ли ку -је од свих дру гих на ци ја. Не по сто је на ци је ко је има ју исто кул тур но на сле -ђе. Са зна ња јед не на ци је о свом кул тур ном на сле ђу фор ми ра схва та ња ото ме шта се из огром ног ма те ри јал ног и ду хов ног на сле ђа оце њу је као до -бро, а шта као ло ше, јер сви чла но ви јед не на ци је не до жи вља ва ју кул тур -но на сле ђе на исти на чин и не усва ја ју ње го ве вред но сти јед но о бра зно. Усва кој на ци ји су по је ди не кул тур не вред но сти ви ше или ма ње до ми нант не.Оп ште при хва ће не вред но сти по ста ју узо ри и на њи ма се те ме љи на ци о -нал ни иден ти тет.

Медији и установе за очување и заштиту културног наслеђа

Често пута смо у прилици да чујемо изјаву попут: ’’Ако су то објавилимедији, мора да је то истина.’’То значи да догађаји који нису објавилимедији, као да се није ни десио.’’Односи с медијима представљају скупактивности у оквру односа с јавношћу, којима се плански, огранизовано иконтинуирано успостављају и одржавају узајамно корисни односи измеђуорганизације и представника различтих медија.’’13

Односи с медијима су изузетно значајни за комуникацију установа заочување и заштиту културног наслеђа са својом циљном јавношћу. Зато јеврло битно да водећи људи тих установа знају зашто и како су медији зањих важни, шта медији од њих могу да очекују и шта они могу да очекујуод медија. ’’Да би се ваљано управљало односима с медијима важно је дасе разуме природа новинарског посла и двојака улога новинара у односупрема организацији. Једном новинари наступају као пресносиоциинформација о нама и о другима путем медија, а други пут за сопственирачун – као стејкхолдери и јавност.’’14

Из перспективе установа за очување и заштиту културног наслеђановинари заузимају међупростор између њих и јавности. Зато их многисхватају као пасивне посреднике који само пресносе информације до


13 Винка Филиповиц, Милица Костић-Станковић, Односи с медијима, ауторово издање,Београд, 2008.

14 Група аутора, Односи с медијима, Медија центар и Пристоп, Београд, 2004.

циљних јавности. Такво схватање је потпуно погрешно. Новинари, истинапосредују између установа и њене јавности, али они нису неми посматрачии механички преносиоци информација, већ су и сами саставни део екстернејавности. Новинари увек представљају заинтересовану јавност и то у својеиме, у име своје публике, и у име јавног мњења у целини.

Односе с медијима можемо да посматрамо као делатност чији је циљда створи што бољу слику у јавности о функционисању установа заочување и заштиту културног наслеђа. Зато је циљ управљања односима смедијима, с једне стране, да осигура слободан проток важних информацијака циљној јавности, и с друге стране, да изграђује добре односе с медијима.Потреба за добрим односима с медијма проистиче из значаја који медијиимају у савременом друштву. Многи о некој организацији знају само оношто виде, чују или прочитају у медијима.

Циљ односа с медијма је: • креирање, планирање, релаизовање и вредновање разних активности

којим се обавештава јавност,• стварање позитивног публицитета, као специфичног облика

комуникације организације са својом циљном јавношћу, • стварања наклоности новинара и узајамно добрих односа између

организације и медија, • успостављање комуникације између организације и њених циљних

јавности, како у нормалним условима, тако и у периоду кризнеситуације за организацију,

• реаговање на новинарска и друга јавно постављена питања ииницијативе и

• праћење и анализа медијских садржаја и њиховог утицаја на циљнујавност.

Свака установа за очување и заштиту културног наслеђа у комуникацијис медијима мора да се прилагоди, с једне стране, својим интересима ипотребама, а с друге стране, интересима и потребама медија. „Зато односис медијима почивају на разматрању унутрашњих и спољних чинилаца којиутичу на међусобне интересе и потребе“15. То указује да су односи установаза очување и заштиту културног наслеђа и медији међусобно зависни.


15 Миљојко Базић и Александар Базић, Савремен односи с јавношћу, Научна КМД,Београд, 2010.Ба у ман Зиг мунт, Кул ту ра и дру штво, Про све та, Бе о град, 1984.

С једне стране, новинарству су потребне установе културе као изворинформација. С друге стране, медији су потребни установама културе, јерпутем њих установе културе на најбржи начин стижу до своје циљне јавности.

Установа за очување и заштиту културног наслеђа користи медије каоосновно средство за пренос порука које су упућене циљној јавности. Зато језа установу за очување и заштиту културног наслеђа веома важно да успоставии одржава добре односе са медијима. Односе треба развијати на основама об -остраног поверења и разумевања, уз професионалну одговорност у процесусаопштавања, преношења или коришћења информација.

Установе за очување и заштиту културног наслеђа су извор информацијаза средства јавног информисања. Зато треба да буду увек спремни да јавностисаопште како добре, тако и лоше вести. Када установа културе покуша да некеинформације задржи у тајности и далеко од јавности, обично тада узрокујеконфликте у односима с медија који те информације траже. Тада најчешћедолази до тога да се ти негативни ефекти поремећених односа преносу и ујавност, што негативно може да утиче на слику организације у јавности. Збогтога је у интересу и установе културе и медија да се успостави њиховамеђусобна сарадња, на основама обостраног поверења и разумевања, какоби јавност била правовремено и објективно информисана.

Основни задаци установа за очување и заштиту културног наслеђа уодносима са медијима састоје се у припремању стратегије медијскогпредстављања организације и практичној примени те стратегије. Оруђаодноса с медијима установа за очување и заштиту културnoг наслеђа суразноврсна и треба их употребљавти примерено тенутку и околноситма.При томе, првенствено треба се руководити принципима целисходности идоброг укуса. Најчешћа оруђа у односима с медијма су:

• Саопштења за јавност• Конференција за новинаре• Интервјуи• Изјаве • Презентације,• Тонски материјали, • Брошуре,• Мапе,• Каталози


• Писани и електронски преглед медијског извештавања (клипинг)

• Анализа медијског извештавања итд.

Установе за очување и заштиту културног наслеђа у односима смедијима мора да уваже реалност да су масовни медији (радио,, телевизија,филм, новине, часописи, видео, ЦД, интернет) постали средишњи деосавременог живота, и културе као његовог дела. Они су се наметнули каоједан од кључних фактора у готово свим друштвеним променама. Каорезултат изложености појединца и друштва деловању медија, јављају сезначајне промене постојећих културних матрица и друштвено-политичкихоколности. Овај процес све више узима маха, због пропорционалног растаи развоја глобалне медијске мреже, Зато изучавање утицаја медија накултуру и културно наслеђа има све већи значај за савремено друштво.

Медији су моћно средство које доминантно утиче на политику,друштвене процесе и креирање имиџа о појединцима, народима идржавама. Пут формирања или мењања позитивне медијске слике је дуг имукотрпан. Улога културног наслеђа у том процесу формирања је врлобитна. Ако је једно друштво свесно значаја свог наслеђа за његов лични иколективни идентитет онда ће то друштво у истину да да значај културномнаслеђу у свакодневној животној пракси. Што је наслеђе присутније уљаудској свакодневници оно ће имати и повратни утицај на тусвакодневницу и супротно.

Медији су ти који треба да помогну присутност културног наслеђа уживотној пракси и да олакшају разумевање суштине и значаја културногнаслеђа. Њихов задатак није само информативног карактера, већ иедукативног, естетског и етичког. Медији треда да помогну да културнонаслеђе допринесе човековој самоспознаји, човековом повезивању садругим људима уз уважавање слободе избора, живљења, толеранције иразличитости. Медоији су ти који треба да допринесу да културно наслеђепостане покретач, а не кочничар савремених интеграционих процеса ипромена. А то значи да на културно наслеђе треба да гледамо као надинамичну, а не на статичну творевину. Зато је улога установа за очувањеи заштиту културног наслеђа веома важна у осмишљавању, формирању ипласирању медијских порука које ће имати за циљ повећање свестидруштва о њиховој култури и културном наслеђу. У томе се огледа и великаодговорност коју медији преузимају у информисању друштва и креирањујавног мнења како у земљи тако и у иностранству.


Закључак

Данашње време је за очување културног наслеђа врло изазовно. Самимтим изазовна је позиција односа с медијима у повезивању културногнаслеђа и свакодневног живота. И ако су односи с медијима као сегментодноса с јавношћу релативно млада дисциплина, они су врло брзо заузелиједну од доминантних позиција у институцијама култиуре у савременпомсвету. Они су постали део филизофије управљања, израженој у политиции пракси, који се базирају на комуникацији с јавношћу у циљу осигурањамеђусобног разумевања и остваривањ заједничких интереса.

Медији треба да допринесу да у кул турном нслеђу не тре ба гле да ти са -мо збир ста тич них кул тур них вред но сти, већ тре ба гле да ти збир на ци о нал -ног ства ра ла штва у ко јем је уоп ште на сли ка о по на ша њу, нор ма ма,вред но сти ма, ве ро ва њи ма, оби ча ји ма у од ре ђе ном исто риј ском раз во ју на -ци је. Упра во кроз ту ства ра лач ку ком по нен ту, кул турно наслеђе до би ја по -кре тач ку уло гу у свакодневном животу. Због то га у посматрању културногнаслеђа не сме да буде присутна само прошлост, већ тре ба да по сто ји кре -а тив на са да шњост ко ја ће да обо га ти и про ши ри ту про шлост у складу сановим демократским и стваралачким вредностима. Односи с медијима утом процедсу имају велики значај.

Медији треба да допринесу схватању да културно наслеђе представљајединствену и незаменљиву културну вредност једног народа, јер јестварано генерацијама кроз векове. Стога је брига о очувању културногнаслеђа у XXИ веку велика обавеза надлежних институција. Оне путеммедија препознајући значај културног наслеђа стварају услове за њеноочување и праву примену у свакодневном животу у будућности.

Са зна ња јед ног народа о свом кул тур ном на сле ђу фор ми ра схва та ња ото ме шта се из огром ног ма те ри јал ног и ду хов ног на сле ђа оце њу је као до -бро, а шта као ло ше, јер сви чла но ви јед не заједнице не до жи вља ва ју кул -тур но на сле ђе на исти на чин и не усва ја ју ње го ве вред но сти јед но о бра зно.У сва ком народу су по је ди не кул тур не вред но сти ви ше или ма ње до ми -нант не. Оп ште при хва ће не вред но сти по ста ју узо ри и на њи ма се те ме љина ци о нал на препознатљивост.

Ка кву ће уло гу има ти медији у презентовању кул тур ног на сле ђе за ви си одви ше фак то ра. Та улога је нај че шће усло вље на вре ме ном на стан ка, вр стом, на -уч ном спо зна јом и при ме ном кул тур ног на сле ђа у сва ко днев ном жи во ту. Вре -ме на стан ка кул тур ног на сле ђа је вр ло бит но. У ње му се мо гу ви де ти ко ре нина ци о нал не припад но сти. Што су ти ко ре ни ду бљи, од но сно што је вре ме кул -


тур ног на сле ђа уда ље ни је од са да шњо сти, ти ме се по твр ђу је да је на ци ја има -ла бо га ту исто риј ску про шлост и да је као та ква би ла од ве ли ког зна ча ја за раз -вој од ре ђе ног ре ги о на или чо ве чан ства у це ли ни.

Ко ли ко су ти ко ре ни при сут ни да нас у све сти на ци је за ви си, пре све га, одна уч не спо зна је вред но сти кул тур ног на сле ђа и њи хо ве прак тич не при ме не усва ко днев ном вас пит но-обра зов ном и кул тур но-за бав ном жи во ту. Ако не мааде кват не на уч не спо зна је или прак тич не при ме не, он да њи хо ва вред ност гу -би на зна ча ју и су прот но. У том од но су пре ма кул тур ном на сле ђу ви ди се неса мо од нос на ци је пре ма сво јој про шло сти, већ и од нос пре ма са да шњо сти ана зи ре се и од нос пре ма бу дућ но сти. У том од но су мо же се ви де ти да ли на -ци ја има кон ти ну и тет или дис кон ти ну и тет у свом раз во ју.


1. Базић Миљојко, Идентитет и културно наслеђе Срба, Научна КМД,Београд, 2007.

2. Базић Миљојко и Базић Александар , Савремен односи с јавношћу,Научна КМД, Београд, 2010.

3. Ба у ман Зиг мунт, Кул ту ра и дру штво, Про све та, Бе о град, 1984.4. Бо жо вић Рат ко, Ла ви рин ти кул ту ре, Рад нич ка штам па, Бе о град, 1984.5. Група аутора, Односи с медијима, Медија центар и Пристоп, Београд,

2004.6. Илић Ми лош, Со ци о ло ги ја кул ту ре и умет но сти, На уч на књи га, Бе о -

град.7. Кља јић Мир ја на и Кља јић Ње го ван, Прав ни си стем за шти те кул тур -

них до ба ра у Ср би ји, ЈП Слу жбе ни гла сник, Бе о град, 1996.8. Ко ко вић Дра ган, За бо ра вље на кул ту ра, Све то ви, Но ви Сад, 1993.9. Мај сто ро вић Сте ван, Кул ту ра и де мо кра ти ја, Про све та, Бе о град, 1977.

10. Мар ку зе Хер берт, Кул ту ра и дру штво, БИГЗ, Бе о град, 1977.11. Прав ни лек си кон, Са вре ме на ад ми ни стра ци ја, Бе о град, 1964.12. Филиповиц Винка, Костић-Станковић Милица, Односи с медијима,

ауторово издање, Београд, 2008.


Prоf. Miljojko Bazic.Ph.D. Prоf. Zoran Jevtovic .Ph.D

Aleksandar Bazic MA

THE ROLE OF MEDIAS IN SAVING CULTURAL HERITAGE

Apstract: Today medias become social phenomenal with wide spectre ofimplication. One man cannot live alone and in isolation and he is not the citizenof one city, state, continent but he is a citizen of the world. By the medias wechange the look of world, and we change the way we look at the world. Inconsidering the role of medias in saving cultural heritages, we need to look atmedias as instruments witch could help public to understood better the aim andpurpose of cultural heritage in process of formatting or keeping personal orcollectively identity.

Attributes of cultural heritage could not be closer and completely defined if it is notin closer connect with social reality. So if we want to know the cultural heritage ofone nation, that means that we need to know their way of living through the history,no matter if there was ups or downs in past period. Cultural heritage is a mirror wherewhole nation searching for personal identity or identity of whole nation.

There are many factors witch define the role of medias in promoting culturalheritage. Often they are determining with moment of beginning, sort, the scientificcognition and applying cultural heritage in all day life.

Medias are these who need to give special value in applying cultural heritage ineveryday life. The way that medias threat cultural heritage we can see not onlythe relation of public through its own history, but we can see relations with presentand we can conclude how it should be in the future.

Present and past are global determinations for selecting of cultural heritage. Fromthe real value of cultural tradition from past and the real value of applying inpresent, we can see the real pictures of nation, witch means what it was, what itis and what it should be.

Cultural heritage should develop critical spirit and creating capability ofindividual, because it is the only way to enrich cultural heritage. That means thatimplementing cultural heritage in everyday living should be constant andrationalize. In rationalize we need to find out the rationalizes medias applying.

Key words: medias, cultural heritage, cultural politics and identity.


Проф. др Саша МИЈАЛКОВИЋ1

Марија ПОПОВИЋ

„СОЦИЈЕТАЛНА“ БЕЗБЕДНОСТ – ТЕОРИЈСКИ ИПРАКТИЧНИ АСПЕКТИ ОЧУВАЊА И ЗАШТИТЕ

НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТААпстракт: Социјетална (друштвена) безбедност је савремени концепт којимсе штити безбедност људских колектива које детерминише заједничкиидентитет (уже), односно национални идентитет и јединство (ширеодређење), због којих појединце и колективе неретко угрожавају другипојединци и колективи којима је својствен други идентитет. Истовремено,угрожавање социјеталне безбедности је угрожавање идентитета (нпр.,ускраћивање права на слободу вероисповести), угрожавање манифестацијеидентитета (нпр., рушење верских и културних објеката и историјскихспоменика), односно угрожавање појединаца и колектива због њиховогидентитета (нпр., дискриминација, физичко насиље, тероризам или ратпротив припадника друге етничке или верске групе). С тим у вези, у радусе указује на савремене домете безбедносне теорије и праксе у заштитисицијеталне безбедности, из аспекта националног идентитета.

Кључне речи: социјетална безбедност, групе и мањине, националниидентитет, национална безбедност.


1 Др Саша Мијалковић, ванредни професор Криминалистичко-полицијске академије уБеограду ([email protected]).

Марија Поповић, сарадник у настави Криминалистичко-полицијске академије уБеограду ([email protected]).

Овај рад је резултат реализовања научноистраживачког пројекта под називом Развојинституционалних капацитета, стандарда и процедура за супротстављањеорганизованом криминалу и тероризму у условима међународних интеграција.Пројекат финансира министарство надлежно за науку у Републици Србији (бр.179045), а реализује Криминалистичко-полицијска академија у Београду (2011−2014).Руководилац пројекта је проф. др Саша Мијалковић.

Увод

Концепт друштвене, односно тзв. социјеталне безбедности (societalsecurity) за објекте заштите има друштвене групе, тј. људске колективе којекарактеришу заједнички идентитет, вредности и интереси. Настао је на„недостацима и недореченостима“ традиционалног – државоцентричногконцепта националне безбедности који недржавним актерима нијепосвећивао заслужену пажњу. Заборављало се да су многобројне претњенационалној безбедности истовремено и претње безбедности друштва. Сдруге стране, безбедност држава неодвојиво је везана за суверенитет, абезбедност друштва за његов идентитет. Опстанак државе је питањеодржања суверенитета, а опстанак друштва је питање опстанка идентитета.Кад изгуби суверенитет, држава је нестала, а кад изгуби идентитет, друштвоније преживело. Тако је идентитет оправдано постао безбедносно питање,питање високе политике која је конструисала концепт социјеталнебезбедности.2

Истовремено, „паралелни процес интеграције и фрагментације (тзв.фрагмеграција) по економским, регионалним, етничким и религиознимкритеријумима који карактерише савремени свет упућује на потребепосвећивања веће пажње концепту друштвене безбедности, чак и његовогпостављања у центар безбедносних анализа не само на етно-националномвећ на нивоу глобалног друштва“.3

Значи, витална вредност људских колектива је идентитет. То јеистоветност у битним, одређујућим својствима. У психологији личности,идентитет је свесни или несвесни доживљај суштинске самоистоветностии континуитета властитог ја током дужег времена, без обзира на његовемене у различитим периодима и околностима. Осећање личногидентитета засновано је на два истовремена запажања: запажањасамоистоветности и непрекидности човековог постојања у времену ипростору и опажања чињенице да други људи то запажају и признају. То је


2 Ole Weaver: “European Security Identities 2000”, in: Peter Burgess & Ola Tunander (eds),European Security Identities (PRIO Report 2/2000, Oslo, pp. 29–55, у: Мирослав Хаџић(ур.), Реформа сектора безбедности, Институт Г 17 плус и ЦЦВО, Београд, 2003, стр.366, 368.

3 John Baylis, “International and Global Security in the Post-Cold War Era”, in: John Baylis& Steve Smith (eds), The Globalization of World Politics, Oxford Press, New York, 2001,pp. 253–276, у: Мирослав Хаџић (ур.), Реформа сектора безбедности, Институт Г 17плус и ЦЦВО, Београд, 2003, стр. 71–72.

схватање суштинске самоистоветности, непроменљивости неке количинеили скупа, без обзира на промену облика или распореда чланова.4

Са проблемима очувања и заштите идентитета најчешће се суочавајуприпадници националних и верских, али и других мањина. РепубликаСрбија је традиционално земља економске емиграције. Према проценама,наша дијаспора броји око четири милиона грађана на раду и боравку уиностранству. Око два милиона људи се налази у земљама чланицамаЕвропске уније, док се још два милиона налази у прекоморским земљама.У питању је претежно старо исељеништво и њихови потомци, али играђани Републике Србије који су емигрирали после 1990. године, углавноммлади и високо образован кадар.5 Истовремено, на подручју наше земљеживе припадници више националних и верских мањина.

Значи, питање очувања (националног) идентитета је за РепубликуСрбију значајно из два аспекта: прво, држава има интерес да идентитетнаше дијаспоре у иностанству буде заштићен; друго, међународно инационално право нас обавезују да омогућимо очување и развојнационалног и верског идентитета мањина у нашој земљи.

У теорији безбедносних наука развијен је концепт заштите безбедностиколектива са посебним идентитетом и заштите њиховог идентитета.Истовремено, тај теоријски концепт практикују државе и савези држава узаштити угрожених мањина.

О концепту социјеталне безбедности

Социјетална безбедност је безбедност људских колектива коједетерминише заједнички идентитет (уже), односно национални идентитети јединство (шире одређење), због којих појединце и колективе угрожавајудруги појединци и колективи којима је својствен други идентитет.


4 Идентитет (лат. identitas – истоветност, идентичност, подударност, једнакост)представља одговор на кључно питање упућено самом себи – ко сам ја? Различитисубјекти могу да буду идентични уколико имају једнаке одређујуће особине. Идентитетсе развија кроз више стадијума и подложан је променама. Жарко Требјешанин, Речникпсихологије, Стубови културе, Београд, 2001, стр. 179, 226–227.

5 Конкретније, процена бројности српске дијаспоре од стране Министарства за дијаспоруварира између 3 908 000 и 4 170 000 лица. Ту треба узети у обзир да се под појмомдијаспоре подразумевају сви држављани Републике Србије који живе у иностранству иприпадници српског народа који живе у иностранству, а нису држављани РепубликеСрбије, независно од тога да ли су држављани неке друге државе или су апатриди, аРепублику Србију доживљавају као своју матицу. „Стратегија за управљање мигра-цијама“, Акт Владе Републике Србије 05 Број: 019-4685/2009, од 23. јула 2009. године.

Истовремено, угрожавање социјеталне безбедности је угрожавањеидентитета (нпр., ускраћивање права на слободу вероисповести,испољавање културе), угрожавање манифестације идентитета (нпр.,рушење верских и културних објеката и историјских споменика), односноугрожавање појединаца и колектива због њиховог идентитета (нпр.,дискриминација, физичко насиље, тероризам или рат против припадникадруге етничке или верске групе).

Конкретније, „социјетална безбедност је могућност друштва да опстанеи задржи свој суштински карактер под променљивим условима и могућимили постојећим претњама. Реч је о одрживости традиционалних видовајезика, културе, облика удруживања, верских и националних идентитета иобичаја, а све то у оквиру прихватљивих услова за развој“.6

Критеријум идентитета није само национална припадност, већ и верска,етничка, расна припадност, припадност социјалним групама и слојевима,политичка оријентисаност, географски критеријуми (порекло, место живљења)итд. У новије време, наметнула су се и питања безбедности припадникасексуалних мањина, али и родно и полно засноване небезбедност.7 Значи,идентитети могу да буду традиционални и новоконструисани (новостворени),што упућује на променљивост садржаја социјеталне безбедности.

Правни оквир социјеталне безбедности, између осталог, може се наћи уОпштој декларацији о правима човека: свако има право на слободу мисли,савести и вероисповести; ово право укључује слободу промене вероисповестиили уверења и слободу да човек, било сам било у заједници с другим, јавноили приватно, манифестује своју веру или уверење подучавањем, обичајима,молитвом и обредом; свако има право на слободу мишљења и изражавања,што обухвата и право да не буде узнемираван због свог мишљења, као и правода тражи, прима и шири обавештења и идеје било којим средствима и безобзира на границе; свако има право на слободу мирног окупљања иудруживања; нико не може бити приморан да припада неком удружењу.8


6 Bjorn Мøller, „Национална, социјетална и људска безбедност – Општа разматрања саприказом балканског случаја“, у: Драгана Дулић (ур.), Људска безбедност, број 1,Факултет цивилне одбране, Београд, 2003, стр. 52.

7 Опширније, у – Caroline Kennedy-Pipe, „Rod i sigurnost“, u: Alan Collins (ur.), Suvremenesigurnosne studije, Politička kultura, Zagreb, 2010, str. 97–113.

8 Чланови 18–20. Текст Декларације представљен је у – Видан Хаџи–Видановић, МаркоМилановић, Међународно јавно право – збирка докумената, Београдски центар заљудска права, Београд, 2005, стр. 102–105.

Од докумената новијег датума, ваља поменути Оквирну КонвенцијуСавета Европе о вредности културног наслеђа за друштво у којој су сестране потписнице сагласиле да ће унапређивати заједничко наслеђе Европекоје се састоји од: свих облика културног наслеђа у Европи који чинезаједнички извор сећања, разумевања, идентитета, кохезије, стваралаштва;идеале, принципе и вредности, проистекле из искустава стечених крознапредак и сукобе из прошлости, који негују развој мирољубивог истабилног друштва, заснованог на поштовању људских права, демократијеи владавини права.

С тим у вези, стране потписнице признају да: сви, појединачно иликолективно, имају право да уживају добробит културног наслеђа и доприносењеговом богаћењу; сви, појединачно или колективно, имају обавезу да поштујукултурно наслеђе других на исти начин као и сoпствено наслеђе, а самим тими заједничко наслеђе Европе; остваривање права на културно наслеђе може даподлеже само оним ограничењима која су нужна у демократском друштву радизаштите јавног интереса, права и слобода других.9

Устав Србије10 у овом делу следи међународне норме и стандарде. Наиме,њиме се (члан 43) јемчи слобода мисли, савести, уверења и вероисповести,право да се остане при свом уверењу или вероисповести или да се они променепрема сопственом избору. Такође, Устав (чл. 78–79) забрањује и насилнуасимилацију припадника националних мањина, као и вештачко мењањенационалног састава становништва на подручјима где припадницинационалних мањина живе традиционално и у знатном броју. Даље, Уставом(чл. 47–49) се гарантује слобода и право изражавања нацио налне припадности.Најзад, забрањено је и кажњиво свако изазивање и под сти цање расне,националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости.

За социјеталну безбедност се везују многе теорије, попут биолошких,сукоба цивилизација, културног империјализма, културне предоминације,


9 „Културно наслеђе“ је скуп ресурса наслеђених из прошлости, које људиидентификују, независно од власништва над њима, као одраз и израз непрекидноеволуирајућих вредности, уверења, знања и традиција. Оно обухвата све видовеживотне средине настале интеракцијом човека и простора током времена; „заједницаповезана наслеђем“ је скуп појединаца који вреднују одређене аспекте културногнаслеђа које желе да, у оквиру јавног деловања, одрже и пренесу на будуће генерације.Види чл. 2–4 „Оквирне Конвенције Савета Европе о вредности културног наслеђа задруштво“, Службени гласник РС, број 1/2010.

10 „Устав Републике Србије“, Службени гласник РС, број 83/2006.

новог светског поретка итд. Доводи се и у везу са бројним угрожавајућимпојавама, попут апартхејда, сегрегације, (нео)расизма и ксенофобије, етничкихи верских конфликата; демографских експлозија и имплозија; добровољних иприсилних – легалних и илегалних миграција; „етничког чишћења“ игеноцида; политицида; културоцида; етноцида; урбацида; насилне асимилацијемањинског становништва, миграната или националних мањина; верског иидеолошког фанатизма и екстремизма; националистичког екстремизма исепаратизма; економског расизма; неоколонијализма и претензија катериторијама других држава; дискриминације и насиља према полним, родними сексуалним мањинама итд.

Један од већих проблема социјеталне безбедности је и бујањенационалистичких сила које доводе до раздора између етничких, верскихи културних група. Уколико резултира насиљем или другим видом тешкогугрожавања, рађа се дилема социјеталне безбедности у оквиру које се„безбедност једне групе претвара у угрожавање безбедности друге групе“.Продукт таквог стања неретко су етничка чишћења, геноцид и урбацид(уништавање градова). Ако такво стање резултира борбом за отцепљење,оно прети да прерасте и у питање политичке безбедности државнихсистема, односно националне безбедности. Угрожавања су већа уситуацијама тзв. ефекта бабушке (уситњавања већих територијално-политичких целина), који производи тежње ка све већој фрагментацији, пачак и до малих, тешко одрживих политичких ентитета. Проблеми раздораједне заједнице најчешће имају тенденцију интернационализације,нарочито када угњетавана и обесправљена етничка група тражи помоћ иподршку „матичне државе“ или међународне заједнице. То актуелизује ибројне нерешене територијалне неспоразуме, што може да подстакнеосвајачке ратове, етничка чишћења и геноцид.11

Уз то, неретко је изражен и проблем културоцида, тзв. културногчишћења, злочина против кохезије групе коју карактерише једна култура, сциљем уништавања друштвеног идентитета.12 Назива се још и етноцидом


11 Bjorn Мøller, „Национална, социјетална и људска безбедност – Општа разматрања саприказом балканског случаја“, op. cit., стр. 54–55.

12 Не предузима се према припадницима друштвене групе расељавањем, асимилирањеми убијањем, већ против манифестација друштвене културе, нпр., уништавањемверских објеката, културних споменика, библиотека, музеја, гробаља итд. Paul Roe,„Društvena sigurnost“, u: Alan Collins (ur.), Suvremene sigurnosne studije, Politička kultura,Zagreb, 2010, str. 197.

(уништавање етничког идентитета). Циљ тога може да буде и превођењепри пад ника јед не на ци је у дру гу (асимила ци ја), односно превођењеприпадника једне вере у другу (прозелитизам) или њихово расељавање саодређене територије које, уколико је комбиновано са масовним убијањемоних који не желе да се раселе или асимилирају (геноцид), прераста уетничко чишћење. Слично томе, неке друштвене групе остварују општупре власт (предоминацију) над дру гим групама, уз изражену на ци о нал нунеравноправ ност и при ви ле го ванији по ло жај у од но су на њих (хегемонија).

Концепт тзв. социјеталне, односно друштвене безбедности је спона,прелаз од традиционалне државоцентричне безбедности ка (човеко -центричној) безбедности појединца.

Национални идентитет

Нација13 је облик шире људске заједнице која настаје по основузаједничког живота мноштва људи на одређеној територији. Њениприпадници обично имају заједничко етничко порекло, језик, културу, анајчешће и заједничку религију, на основу чега стичу (националну) свест облискости и припадности истом националном идентитету. Без заједничкогјезика и на њему изграђене духовне културе, нема елементарног (спо)разу -мевања, што језик чини основним објективним елементом националногзаједништва и основним супстратом јединствене, специфичне националнекултуре. Народ, под чим се превасходно подразумевају старији облициетничких заједница, разликује се од нације која је модернији обликдруштвене заједнице заснован на економском и културном јединству и


13 Реч нација потиче од латинског глагола nasci, што значи родити се. Настала је наевропским универзитетима у средњем веку и означавала је групе студената који судошли да студирају из исте регије или покрајине. Сврха груписања била је узајамназаштита и сарадња међу члановима док студирају далеко од свог краја. На челу свакенације био је proctor, који је биран на период од једног месеца (Универзитет у Паризу)до године дана (Универзитет у Болоњи). Универзитет у Болоњи је место где суформиране прве нације, којих је било четири: Ломбадра, Тоскана, Романа иУлтрамонтана. Студенти из Болоње нису имали потребу за посебном организацијоми нису припадали нацијама. Реч народ потиче од речи demos, изведенице од deme,што су биле земљишне јединице чији су власници demoti сачињавали demos.Демократија није подразумевала владавину народа, него само оних слободних којису учествовали у својини земље. Џемал Соколовић, Нација против народа,Библиотека XX век, Београд, 2006, стр. 8.

осећајима повезаности и солидарности. Према другом схватању, измеђународа и нације готово и да нема суштинских разлика.14

Значи, суштинска обележја нације су национална свест и култура, тј.национални идентитет који се, између осталог, заснива на заједничкимнационалним вредностима и интересима и спремности да се штите. Једнунацију може да чини становништво заједничког или различитог етничкогпорекла (различити народи) које живи у једној држави и које повезујеснажан национални идентитет (нпр., америчка нација). Даље, припаднициједног народа који живе у више различитих држава често се интегришу увише различитих нација. Најзад, припадници једног народа који живе уједној држави, а немају јединствени национални идентитет и регионалносу, политички, културно или на други начин партикулисани, не чине нацију.

Нација и држава се често концепцијски поистовећују, што је израженоу случају националне државе: то је држава једне нације, тј. једног иливише народа са заједничким националним идентитетом. У њој живе имање групе које се идентификују као припадници других нација(националне мањине). Национална држава „подразумева подударањегеографског простирања државе и нације.“15

На поистовећивање државе и нације упућују и схватања неких еминентнихнаучних установа: као личност међународног права, нација треба да поседујестановништво, територију, владу која представља суверену вољу, моћ да уђе уодносе са другим нацијама и такав степен цивилизације који јој омогућава дасе придржава принципа међународног права.16

Најзад, намеће се питање судбине нације у ери сведимензионалнеглобализације, европских интеграција и настојања да се створи „светски иевропски грађанин“. Иако се очекује да нације изгубе значај који имају,бреме међунационалних сукоба из прошлости Европе и националниидентитети успоравају стварање „европске нације“. Чињеница да је процесстварања нација сложен и дуготрајан, упућује на то да ће и њиховопревазилажење бити споро и дуготрајно, те да ће још дуго бити реалност


14 Мирослав Живковић, Теорија државе и права – Теорија државе, Полицијскаакадемија, Београд, 1995, стр. 260.

15 John Schwarzmantel, The State ih the Contemporary Society – An Introduction, HarvesterWheatsheaf, Hertfordshire, 1994, p. 12. Стварање неких од њих имало је крваву(геноцидну) историју међуетничких и међуверских конфликата, а неке су базиранена мирољубивој коегзистенцији мултиетничког становништва.

16 Миленко Крећа, Практикум за међународно јавно право, Полицијска академија, Београд,1997, стр. 37. Међутим, многе државе нису националне, већ мултинационалног саставаи чини их више народа и националних мањина.

европског живота. Истовремено, намеће се питање опстанка многих нацијакоје, због негативног природног прираштаја, старе и нестају.17

Национални идентитет је једна од традиционалних крунских друштвенихвредности. Његова повезаност и делимична подударност са националнимменталитетом и културом значајна је за социјални, поли ти чки и економскиразвој, демократизацију, владавину права, међународне односе и друге факторебезбедности људи и држава. Међутим, глобали зацијски токови у другојполовини XX века довели су у питање његов значај.18

У одређењу националног идентитета мора се поћи од појмова идентитетаи етницитета, уз уважавање изложених знања о социјеталној безбедности,појму нације и односа националне и других нивоа безбедности.

Етницитет (етничка група) је део друштва који се од његове већинеразликује у некој комбинацији следећих одредница: језик, вера, раса иземља порекла с њеном културом. Тако себе виде и доживљавају и њениприпадници. Они суделују у заједничким активностима изграђеним око(стварног или митског) заједничког порекла или културе. Етничкиидентитет је „осећај и ознака припадности етничкој групи“.19


17 Поражавајућа је демографска статистика Срба: у односу на стање од пре једног века,Турака је више за 400%, Албанаца за 700%, Румуна за 45%, Бугара за 38%, а Грка за35%. Једино Срба данас има мање него пре 100 година. Просечна породица у Србијије трочлана, а просечан брачни пар има 0, 85 деце. Србија има највећи морталитет, анајмањи наталитет у Европи, због чега је Срба сваке године мање за 20 000. Године1950., после Финаца, Срби су били најздравији народ у Европи; данас су физичкинајболеснији. У Србији има више оних који су старији од 65 година, него оних којису млађи од 15 година. Просечна старост становништва креће се у опсегу годинашесте деценије, а просечна дужина живота је око 73−74 године. Око 72% српскихсела је „умрло“. Претпоставља се да ван матице, широм света, живи око 4 000 000Срба. Из документарне ТВ емисије (назив емисије аутору није познат) која је у марту2011. године емитована на Првом програму Радио Телевије Републике Српске.

18 Евидентна је забринутост многих европских народа од могућег губљења идентитета,па је ово питање почело да се разматра из угла круцијалних фактора друштвене инационалне безбедности, односно као „озбиљна невојна претња безбедности нације“.Ole Weaver, “European Security Identities 2000”, op. cit., стр. 369.

19 Мајкл Хараламбос, Mартин Холборн, Социологија: Теме и перспективе, Голденмаркетинг, Загреб, 2002, стр. 223, 273. Овде ваља направити дистинкцију између етничкогидентитета (повезаност појединца и групе са етницитетом), социјалног идентитета(повезаност са идентитетом друштвене групе) и културног иденитета (повезаност сакултуром друштва) који, уз то, могу да буду персонални и колективни идентитети.Опширније, у – Драган Коковић, „Процеси интеграције, регионализам и очување културног идентитета“, у: Социолошки преглед, број 1–2, Социолошко друштво Србијеи Институт за криминолошка и социолошка истраживања у Београду, Београд, 2002, стр.164−165.

Дакле, национални идентитет је део социјалног идентитета, односно скупсвих обележја националног бића – државе и њеног друштва које живи унутари ван ње а које се са њом поистовећује, по којима се недвосмислено препознајуи разликују од других држава и њихових друштава. Истовремено, то су исубјективни осећаји блискости и припадности држави и друштву, те осећајидужности промовисања, унапређења и заштите друштвених и државнихвредности и интереса. Реч је о рационалном и емотивном поистовећивањујединке и група са глобалним националним колективом.

Реч је о јединствености која је, када је реч о другим нацијама инародима, непоновљива у апсолутној истоветности. Његова оригиналност(тзв. самоистоветност) чини га различитим и од националних идентитетасродних друштава, али и од националних мањина у држави. Истовремено,евидентна је истоветност идентитета дијаспоре са матичном нацијом.

Функција националног идентитета је, осим националног јединства, ипрепознатљивост националног бића (друштва и државе), односно појединцакао припадника одређене нације или држављанина конкретне земље. Тимепојединац задовољава одређене егзистенцијалне потребе, осећа се деломцелине, сигурнијим и са извеснијом будућношћу. Због тога „озбиљне државеи озбиљна друштва држе до свог националног идентитета“ и атак на његадоживљавају као напад на своју личност, друштво и државу. То је управо везаса националним поносом и достојанством. Осим тога, циљ националногидентитета је и превазилажење различитости међу члановима друштвастварањем свести о припадности једној нацији која има јединствене вредностии интересе. Због тога се назива још и националним осећањем.20

Истовремено, сматра се и „одбрамбеним механизмом“ домицилногстановништва од легалних и илегалних миграција, односно миграната одтихе или масовне асимилације. У таквим ситуацијама могу да се развијуксенофобија и расизам, што може да изазове одређена деструктивнапонашања (тероризам, грађански рат, геноцид, етничка чишћења).


20 „Платон је у својој Републици навео да будућим грађанима треба рећи да су рођени одтла свога града, који је у ствари њихова мајка, и да су њихови земљаци њихова браћа –другачији по природи од синова других градова. Мит о Мајци Земљи или о отаџбини јесматран неопходним да би се направила основа за идентитет града, за његово јединствои јединственост.“ Pierre Hassner, “Obstinate and Obsolete: Non-Territorial Transnational Forcesversus European Territorial State”, in: Ola Tunander, Pavel Baev & Victoria Ingrid Einagel (eds),Geopolitics in Post-Wall Europe: Security, Territory and Identity, PRIO-Oslo, Sage Publications,Thousand Oaks, London-New Delhi, 1997, p. 57.

Идеални су идентитети који су резултанта и компромис етничких, верских,расних, културних, политичких, економских и других (под)идентитета унутардруштва и нације. Што су друштва и нације хомо геније по наведенимкритеријума, а становништво толерантније, то је и национални идентитетскладнији (тзв. хомогени национални идентитети). Супротно, постоје и тзв.хетерогени су национални идентитети.21 Интеракцијом више идентитетамогу да настану и нови, мешовити, тзв. хибридни идентитети.

Такође, све идентитете је могуће поделити и на традиционалне, којипостоје вековима и на конструисане, који најчешће настају у процесустварања националних (псеудо)држава или савеза држава (нпр., идентитеттзв. нације косовских Албанца и идентитет грађанина Европске уније).

Детерминанте (одреднице, фактори) националног идентитета су бројне.Оне су истовремено и његове компоненте, односно форме кроз које семанифестује. Генерално, могу да се поделе на субјективне и објективне.Субјективни чиниоци националног идентитета превасходно се манифестујукроз тзв. типично понашање, односно кроз тзв. национални менталитет,карактер и темперамент. Пре свега, реч је о језику, култури, обичајима,религији, васпитању, образовању, уметности, идеологији, националној кухињии сличним облицима друштвене свести и активности. Објективни чиниоци судржавно и друштвено уређење, односно правни поредак, државнаадминистрација, подела власти, економско уређење, улога у међународнимодносима, однос унутрашњих политичких снага, развијеност демократије,улога у бившим и актуелним конфликтима и слично.

Национални идентитет може да буде објект самоидентификације(самооцене) и идентификације (оцене других). Самоиденти фика ција је свесто припадности конкретном националном ентитету и о потребама промовисања,заштите и унапређења националних вредности и интереса. То је одговор напитање које упућујемо сами себи о томе ко смо и какви смо. Самоиден-тификацију и самовредновање идентитета често прати необјективност, односноснижавање критеријума вредновања, чиме себе оцењујемо бољима него штозаправо јесмо. То значи да о себи мислимо и настојимо да се прикажемоонаквим каквим желимо да нас други доживе. Ова димензија националногидентитета назива се још и унутрашњим идентитетом.


21 Хетерогени су идентитети у мултиетничким, мултиконфесионалним, идеолошкифрагментираним и регионално партикулисаним друштвима. Тада је најпродуктивнијахомогенизација националног идентитета на бази савремених демократских тековинаи институције грађанства.

Истовремено, национални идентитет вреднују други, и то најчешћепоређењем са собом или са трећима. Ово вредновање је такође честонеобјективно, јер је оптерећено предрасудама, догађајима из историје,идеологијом, политиком, стањем у међународним односима итд. Таконационални идентитет постоји чак и уколико га појединци и групе нисусвесни (спољни идентитет).

Национални идентитет је заправо резултанта унутрашњег и спољногидентитета. То је трајан, али динамичан феномен који настаје социјализа -цијом личности. До промене (транзиције) идентитета долази због променачинилаца који га детерминишу. У зависности од брзине, обима и значајапромена, транзиције националног идентитета могу да буду еволутивне ибрзе, односно незнатне и суштинске. Криза и конфузија националногидентитета су његова „посебна стања“.

Криза идентитета је промењен доживљај самог себе, осећањенесигурности, деперсонализације, а конфузија идентитета збрка удоживљавању властитог идентитета, несигурност у погледу идентитета, соци -јалног статуса, социјалне улоге, као и властите вредности у очима других.22

Нови, конструисани идентитет, који нема историјско-културолошко упориштеи за који се залаже мањи број лица је тзв. фантомски идентитет.

Појединце и групе најчешће карактерише више (под)идентитета који суплод регионалне, политичке, економске, етничке, професионалне, расне идруге партикуларизације становништва. Плуралитет доминирајућих(под)иденти тета неретко доводи до конфликата, а чест је узрок неједнакости,дискриминације, тлачења, кршења људских слобода и права итд.

Под нарастајућим утицајем економске, медијске и глобализацијемиграција долази и до глобализације културе. Стварање универзалног –глобалног идентитета довело би до одумирања националних идентитета.Иако је мало вероватно да ће до тога икада доћи, приметна је делимичнарегионализација идентитета. Вероватније је да ће настати европскихибридни идентитет него идентитет глобалног села.

Значи, национални идентитет је позитивна категорија и витална вредност(патриотизам). Он се промовише у оквиру тзв. културног национализма23 и


22 Жарко Требјешанин, Лексикон психоанализе, Матица Српска, Нови Сад, 2003, стр. 88.

23 Културни национализам је идеја одбране културе културом, тј. стварање снажногосећаја самоидентификације наглашавањем заједничких обележја попут језика, вере,историје и умањивањеем значаја осталих веза који би могле да угрозе то јединство.Функционише унутар постојећих држава, с циљем унапређења, а не рушењапостојећег поретка. Paul Roe, „Društvena sigurnost“, op. cit., str. 200.

разликује се од колективног и индивидуалног деструк тивног (радикалног,екстремног, шовинистичког) национализма. Стога очување сопственогиденти тета захтева толеранцију и уважавање других идентитета и њиховогприродног права да се несметано испољавају.

Уместо закључка

Проблем социјеталне безбедности је све израженији у Европи, да неговоримо о подручју Балкана. Уместо извођења класичних закључака,какви су примерени оваквој врсти радова, биће учињен осврт на некеконстатације водећих савремених геополитичара о овом проблему које се,иначе, не би разликовале од „школског“ закључка овог рада.

„Нације у постхладноратовској Европи су рањиве на нов начин. Ако сенација или културна група раније осећала угроженом (имиграцијом,страним производима и идејама, међународном сарадњом) могла је да зоведржаву у помоћ: да тражи рестриктивну имиграциону политику, даспроводи протекционистичку економску политику и да се повуче изнежељене сарадње. То данас одудара од правила и идеје Европске уније(контрола граница, а делимично и економска политика, данас су функцијеЕвропске уније, док су многе друге интеракције постале теже заустављиве.Стога нације више немају могућност да траже од држава да решава таквапитања, јер их држава не контролише – осим ако нација не захтева дадржава спроведе драстичније мере које крше тренутна правила Уније иуназађују интеграције), што за последицу има нове безбедносне изазове ипретње који се фокусирају око идентитета. То су: страх да ће европскабудућност постати као европска прошлост у којој би интеграције потислеренационализација и балансирање моћи; страх од интеграција и потребада се брани национални идентитет; глобализација и имигранти као претњанационалном идентитету; етнички сукоби који би довели до дезинтеграцијеЕвропе и питање традиционалне безбедности државе. Значи, културе седанас могу одбранити једино културом. Ако се сматра да је идентитетугрожен интернационализацијом и европеизацијом, мора се ојачатинационални израз. Стога је култура постала безбедносна политика.“24

Због функције препознатљивости и веза с националним поносом идостојанством, сматра се да ће национални идентитет још дуго бити једнаод виталних вредности многих друштава и држава. „Импулс заштите


24 Ole Weaver, “European Security Identities 2000”, op. cit., стр. 371–372, 384–385.

идентитета – културног, политичког као и економског, од урушавања одстране других је снажан. Људи по природи теже изолационизму и изградњиколективног живота који неће бити контаминиран контактима садругима.“25 Због тога га се оне, без обзира на све израженије тенденцијеинтеграције, глобализације и универзализације, неће одрећи ни својевољно,нити под притиском, чак ни тамо где њихова промена изгледа најизвеснија(нпр., у земљама Европске уније): „Европске интеграције праћене суозбиљном дилемом: полемично је да ли би данас грађани дали живот засвоју земљу, која све више губи моћ и кредибилитет. Сумња се да државеданас код грађана имају мање ауторитета него пре Другог светског рата. Ипоред тога, национална држава је, као последица историје и начинаваспитања, још увек јак чинилац националних идентитета и културнедиференцијације од других. Стога национални идентитети још увек имајупревагу над европским идентитетом“26, и још дуго ће бити предметполемика безбедносне теорије и дилема безбедносне праксе.

ЛИТЕРАТУРА:

1. Bjorn Мøller, „Национална, социјетална и људска безбедност – Општаразматрања са приказом балканског случаја“, у: Драгана Дулић (ур.),Људска безбедност, број 1, Факултет цивилне одбране, Београд, 2003.

2. Caroline Kennedy-Pipe, „Rod i sigurnost“, u: Alan Collins (ur.), Suvremenesigurnosne studije, Politička kultura, Zagreb, 2010.

3. Henri-Alexandre Bohas, A New Middle Age: a Post-Westphalian approach tothe European Union, Research Conference of the European Union Center ofCalifornia, Claremont, 2003.

4. John Baylis, “International and Global Security in the Post-Cold War Era”, in:John Baylis & Steve Smith (eds), The Globalization of World Politics, OxfordPress, New York, 2001, pp. 253–276, у: Мирослав Хаџић (ур.), Реформасектора безбедности, Институт Г 17 плус и ЦЦВО, Београд, 2003.


25 Kenneth Waltz, “Structural Realism after the Cold War”, in: Richard Little & Michael Smith(eds), Perspectives on World Politics, Routledge, London–New York, 2006, p. 93.

26 Henri-Alexandre Bohas, A New Middle Age: a Post-Westphalian approach to the EuropeanUnion, Research Conference of the European Union Center of California, Claremont, 2003,pp. 6–7.

5. John Schwarzmantel, The State ih the Contemporary Society – An Introduction,Harvester Wheatsheaf, Hertfordshire, 1994.

6. Kenneth Waltz, “Structural Realism after the Cold War”, in: Richard Little& Michael Smith (eds), Perspectives on World Politics, Routledge, London–New York, 2006.

7. Ole Weaver: “European Security Identities 2000”, in: Peter Burgess & OlaTunander (eds), European Security Identities (PRIO Report 2/2000, Oslo, pp.29–55, у: Мирослав Хаџић (ур.), Реформа сектора безбедности,Институт Г 17 плус и ЦЦВО, Београд, 2003.

8. Paul Roe, „Društvena sigurnost“, u: Alan Collins (ur.), Suvremene sigurnosnestudije, Politička kultura, Zagreb, 2010.

9. Pierre Hassner, “Obstinate and Obsolete: Non-Territorial TransnationalForces versus European Territorial State”, in: Ola Tunander, Pavel Baev &Victoria Ingrid Einagel (eds), Geopolitics in Post-Wall Europe: Security,Territory and Identity, PRIO-Oslo, Sage Publications, Thousand Oaks,London-New Delhi, 1997.

10. Видан Хаџи–Видановић, Марко Милановић, Међународно јавно право– збирка докумената, Београдски центар за људска права, Београд,2005.

11. Драган Коковић, „Процеси интеграције, регионализам и очувањекултурног идентитета“, у: Социолошки преглед, број 1–2, Социолошкодруштво Србије и Институт за криминолошка и социолошкаистраживања у Београду, Београд, 2002.

12. Жарко Требјешанин, Речник психологије, Стубови културе, Београд,2001.

13. Жарко Требјешанин, Лексикон психоанализе, Матица Српска, Нови Сад,2003.

14. Мајкл Хараламбос, Mартин Холборн, Социологија: Теме и перспективе,Голден маркетинг, Загреб, 2002.

15. Миленко Крећа, Практикум за међународно јавно право, Полицијскаакадемија, Београд, 1997.

16. Мирослав Живковић, Теорија државе и права – Теорија државе,Полицијска академија, Београд, 1995.

17. „Оквирна Конвенција Савета Европе о вредности културног наслеђа задруштво“, Службени гласник РС, број 1/2010.


18. „Стратегија за управљање миграцијама“, Акт Владе Републике Србије05 Број: 019-4685/2009, од 23. јула 2009. године.

19. „Устав Републике Србије“, Службени гласник РС, број 83/2006.20. Џемал Соколовић, Нација против народа, Библиотека XX век, Београд,

2006.

Saša MijalkovićMarija Popovic

“SOCIETAL” SECURITY – THEORETICAL AND PRACTICAL ASPECTS OF THE NATIONAL IDENTITY

PROTECTION AND PRESERVATIONAbstract: Societal security is a contemporary concept that protects the humancollectives’ security. Human collectives are determined by the common identity(short sense), or, determined by the national identity and unity (expanded sense),both reasons that individuals and groups are often threatened by other individualsand groups determined by their own different identity. At the same time,threatening the societal security means a threat to the identity (for example, denialof religion freedom), a threat to the manifestation of identity (destruction ofreligious and cultural sites and historical monuments), and a threat to a humanbeings and groups caused by their identity (discrimination, physical violence,terrorism or war against the members of different ethnic or religious group).Consequently, the paper points out the modern achievements of security theoryas well as practice in protecting the societal security, from the point of nationalidentity.

Keywords: societal security, groups and minorities, national identity, nationalsecurity.


Др Љубо ПЕЈАНОВИЋ1

Др Миле Ракић2

КУЛТУРА БЕЗБЕДНОСТИ ЗНАЧАЈАН ФАКТОРИЗГРАДЊЕ КАПАЦИТЕТА БЕЗБЕДНОСТИ

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ3

Апстракт: Рад има за циљ да укаже на проблем и феномен безбедности,схваћене у њеном најширем појмовном одређењу, и њену улогу у условимасавременог развоја и функционисања националне државе и међународнезаједнице. Намера је указати и на концепт безбедносне културе и улоге истекао значајног капацитета – сегмента културног наслеђа (у извесном смислутрадиције) Републике Србије као запаженог члана међународне заједнице.Такође, указује се на потребу и могућност изналажења решења савременогсхватања овог појма, који се приоритетно односи на његову улогу и местокао једног од најзначајнијих фактора свеукупних капацитета државе. Циљовог рада је дескрипција културе безбедности и појашњење значења овогпојма стручној и научној јавности. Практични циљ овог рада подразумевадопринос бољем разумевању културе безбедности, као и однос према истојкао сегменту свеукупних капацитета културног наслеђа. Намера је била и усмислу даљег подстицања истраживача и теоретичара, не само из научнеобласти безбедности, за још детаљнијим и додатним истраживањимавезаних за овај феномен.

Кључне речи: безбедност,капацитет, култура, национална, међународна,наслеђе.


1 Факултет за правне и пословне студије, Нови Сад.

2 Институт за политичке студије, Београд.

3 Рад је настао у оквиру научног пројекта „Демократски и национални капацитетиполитичких институција Србије у процесу међународних интеграција“ (бр.179009),који се реализује у оквиру Института за политичке студије у Београду, а финансираМинистарство просвете и науке Републике Србије.

УВОДНО РАЗМАТРАЊЕ

За изучавање безбедности као својеврсног феномена интересовали сусе истраживачи и тероретичари од најранијих времена, а нарочито однастанка друштва и држава. Почетком 21. века безедност постаје једна однајпроучаванијих области од виталног значаја за опстанак човека, друштва,држава и односа међу њима. Међутим, чињеница је да је током последњедеценије двадесетог века дошло до преобликовања замисли и концептабезбедности. Велики број истраживача и теоретичара сматрају овајфеномен као нужним исходом догађаја који су се десили половином икрајем 20. века. У том смислу нарочито је индикативан „велики“ догађајкоји је недвосмислено и драстично утицао на измене концепта безбедности,односно расформирање „Варшавског уговора“. Исти је представљао тзв.противнички блок,односно пандам НАТО пакту. Односи у међународнојзаједници драстично су промењени услед супротстављености та два блока.Несумњиво, утицај на националне безбедности малих држава је остао инакон постојања само једног војног (западног) блока. Ово тим пре јер иНАТО пакт, као војни савез, није основан у супротности са међународнимзаконима, а имао је улогу и задатак одржања равнотеже по питању мира усвету, односно глобалне безбедности. Дакле, ова блоковска – војна поделана тзв. источну и западну сферу, несумњиво је имала утицај али и билаодраз целокупног стања тадашње безбедности у свету на свимнивоима.Садашња противречност између креатора „новог светскогпоретка“ и противника истог је проузроковала настанак нових претњи,изазова и ризика за целокупну међународну заједницу и њену (глобалну)безбедност. Иако су многи теоретичари вршили истраживања и бавили сепроучавањем питања културе безбедности, чињеница је да овај феноменјош увек није у потпуност сагледан. Такође, познато је да на овај феномен,релативно новијег доба, у великој мери и одлучујуће утичу многобројнепретње и супротности које настају као резултат различитих односа међудржавама и нацијама.

Допринос релативно великог броја теоретичара и постојеће литературео култури безбедности, допринело је приступању, односно тврђивању,дескрипцији, аналитици и дефинисању појма културе безбедности.Нарочито је, у том смислу, индикативан савремени приступ овом феноменуи његовом појмовном одређењу. Због тога је и добио одређену улогу иместо, као значајан сегмент капацитета безбедности у држави, али и умеђудржавним односима..


ИСТРАЖИВАЊЕ ФЕНОМЕНА КУЛТУРЕ БЕЗБЕДНОСТИ И ЊЕНЗНАЧАЈ У ЗАШТИТИ НАЦИОНАЛНИХ ВРЕДНОСТИ

Оправданост и потреба за истраживањем културе безбедности и њенеулоге у заштити националних виталних вредности у оквиру и изван њенихграница, има велики значај. Пре свега, научним истраживањима сеупотпуњују сазнања о култури безбедности и њеној улози у заштитинационалних вредности.Такође, потврђују се постојећа сазнања о културибезбедности, њеном месту и улози у теорији и пракси, односно потврђујесе њен значај у 21. веку. Истраживање је спроведено анализом стручнелитературе, како би се дошло до поузданих (релевантних) података, одосадашњем разумевању овог феномена и схватању његовог значаја засавремено друштво у времену актуелних и (не)стабилних међународниходноса, који и данас егзистирају на нивоу појединих региона, а неретко ина нивоу целокупне међународне заједнице.

Истражујући доступну (објективно малобројну) стручну литературу попитању наведеног феномена, релативно лако се уочава да је бављење овомпроблематиком, бар када је у питању простор Републике Србије, најчешћебило селективног карактера. Најчешће се ради о изучавању (анализи) самоу оној мери колико је било потребно ауторима за научне области којом сусе они сами бавили. Због тога, безбедносна култура као сегментбезбедности и чинилац капацитета националне безбедности, а нарочитоњена заштитна улога у смислу културног наслеђа, до данас, у потребномобиму и квалитету, од стране теоретичара, још увек није довољно обрађена.

Досадашња проучавања културе безбедности и њеног значаја каонационалног наслеђа културе, представљају пионирски подухват којим сенастоји указати на постојање многобројних проблема у овој области.Најчешћи су у виду недовољног и неадекватног изучавања улогенационалног наслеђа управо из области безбедности, односно безбедноснекултуре и њеног значаја и улоге за општи развој Републике Србије. Свакакоје од посебног значаја што је Република Србија у новом миленијумудоживела велике друштвене па и државне трансформације што се ниједесило ниједној другој држави из ближег окружења.СтановништвоРепублике Србије суочило се са тешким и дуготрајним политичким,економским и другим санкцијама, које је увела међународна заједница, сапоследицама НАТО агресије, покушајима насилног отимања дела њенетериторије (Косово и Метохија) које и данас многе државе настојепрогласити независном државом. Србија је била жртва тероризма на јужном


делу своје територије, а организовани криминалитет и корупција и данас увеликој мери разарају нашег друштво. Неким од ових проблема се још увекне види крај. Овакво актуелно стање недвосмислено указује и потврђујепотребу и оправданост истраживања разних облика претњи и угрожавањабезбедности Републике Србије. У том смислу неопходно је спровестидетаљна истраживања и указати на феномен безбедносне културе и нањегов значај (утицај) у општем културном наслеђу становништваРепублике Србије. Ово тим пре што је наше друштво једно од најстаријихдруштава у Европи.

Наше богато историјско и културно наслеђе користиле су и другедруштвене заједнице не само са овог простора, а чињеница је да их користеи данас, у новом миленијуму. Утолико је значајније да се културабезбедности мора развијати на вишем нивоу него што се стварно налази.Као једно од најстаријих друштава наше друштво утолико више заслужујепотребу да развија културу безбедности, њену теорију и праксу у смислузаштите свих виталних вредности друштва у будућности. Међутим, да бисе лакше разумео проблем и феномен културе безбедности, али и њенаулога као део целокупног културног наслеђа, неопходно је указати наконцепт безбедности и политике државе, али и међународне заједнице наплану изградње безбедности.

Нарочито је значајно нагласити да Република Србија има потребу заразвојем концепта безбедности у периоду када се иста налази у процесупромена, како на унутрашњем тако и на међународном плану, а нарочито уусловима променеглобалне безбедносне политике. Несумњиво је дамногобројне егзистирајуће чињенице несумњиво условљавају настанакмногобројних промена на нивоу глобалне међународне заједнице коједиректно условљавају и промене концепта безбедности наше земље. Уследтога је дошло и до промена саме културе безбедности и њене улоге укултурном наслеђу националне и међународне безбедности. Дакле,променом концепта безбедности долази до промена и културе безбедности,али и до промена у целокупном друштву.

Из наведеног односа можесе закључити о постојању организованеструктуре, односно значајног утицаја (моћи) политике безбедности. Оназахтева и условљава мењање и прилагођавање организације и структуресистема безбедности сходно потребама и насталим стварним условима.Утврђивањем, описивањем и дефинисањем концепта безбедности, долазисе до главних циљева безбедносног деловања, које представља основу запромишљање о стварној безбедности. Одређивањем референтних објеката


безбедности, као и њихових свеукупних вредности и карактеристика,долазимо до утврђивања значења и значаја културе безбедности, као иизналажење њене улоге и места у савременим концептима националне имеђународне безбедности.

Како је изградња концепта савремене националне и међународнебезбедности постао незаустављив и трајан процес, како на националномтако и на међународном плану, тако ће и култура безбедности и њена улогау националном наслеђу државе и међународној заједници, постатинезаустављив процес усавршавања и неизбежних промена. При томе, нећебити само истраживачи и научни сарадници иницијатори, већ ће то битидржава и међународна заједница. На то ће је условити и обавезати брзпроцес развоја (квантитет и квалитет) не само постојећих већ и новихугрожавајућих фактора, а нарочито потреба за изналажење одговарајућихрешења у одговору на исте.

Осим тога, како се повећава интересовање за безбедност код појединацатако ће се повећавати интересовање код група, држава и организацијамеђународне заједнице.

У овом случају, овде нису у питању жеље појединаца или група, већ суузрок брзи и савремени процеси.Они у покушају промене друштвеног пореткана глобалном плану форсирају економски моћне коорпорације, чији је циљстварање јединственог тржишта и тржишних односа у сврху повећањакапитала. Несумњиво је да сваки светски или национални процес, било да сепосматра са политичког или економског аспекта, има потребу сопственезаштите која се остварује само процесом успостављања безбедности ибезбедносне културе. Ово исто важи и када се ради о појединцу илидруштвеним групама, а такође и о друштвеним организацијама на свимнивоима, све до нивоа глобалне међународне заједнице. У том смислу, коликосе референтни број објеката безбедности повећава, повећава се и интересовањеза културу безбедности, као и њена улога у културном наслеђу нације и државе.У том случају, безбедност као и безбедносна култура постаје све захтевнија исложенија. При томе, више није главно питање културе безбедности каообразовни и васпитни процес на националном плану, већ како и на који начинукључити сваког појединца у овај процес да схвати, разуме и да се прилагодистварним ситуацијама. Нарочито, како и на који начин укључити у системкултуре безбедности представнике власти којима је овај проблем један однајзахтевнијих задатака. Да би се могао спровести концепт безбедноснекултуре путем образовања и васпитања мора се започети процес истовременоодоздо и одозго. У овом случају поставља се питање зашто се у процес полази


и одоздо и одозго. То значи да сви грађани и припадници власти морају битиобразовани по питању безбедносне културе како би се процес спровео са обестране и истовремено заживео на свим нивоима, како међу грађанима тако имеђу припадницима власти. Када се спроведе безбедносни процес, процесбезбедносне културе, истовремено се стиче осећај и обавеза да је то наслеђенационалне културе друштва Републике Србије. Када се схвати значај културебезбедности и њене улоге у културном наслеђу, схватиће се осећај, потреба иобавеза безбедносне заштите културног наслеђа, како унутар граница друштватако и изван његових граница. Овом приликом примарно се то односи наРепублику Србију.У недостатку адекватне дефиниције и неразумевањемфеномена безбедносне културе, па чак и улоге безбедносног наслеђа у смислуопштег културног наслеђа као и недомаћинског понашања према културнимнаслеђима, друштво Републике Србије је из овог разлога изгубило тј. осталобез значајног дела своје традиционалне вредности.

Несумњиво је да су вредности које су изгубљене искористила другадруштва својатањем, односно присвајањем и приписивањем истих свомекултурном наслеђу и традицији. Ово су успели управо због односа друштваРепублике Србије чији корени потичу још из времена КраљевинеЈугославије и бивше Југославије, када су нека културна наслеђауспостављена као заједничка, а на крају су раздељена на новонасталедржаве из те бивше заједнице (Федерације). Свако друштво у међународнојзаједници поседује историјске националне културне вредности и то чврстои верно чувају. За разлику од њих то друштво Републике Србије нијечинило. На тај начин је директно дозволило да се те вредности својатају инаследе од стране других раздружених држава. Кад се говори о културномнаслеђу, мисли се на језик, обичаје, територијални интегритет, суверенитет,државне границе, културне и многе друге националне вредности. Да би сете вредности сачувале потребна је висока свест, јасан осећај националне идржавне припадности, безбедносна култура и потреба очувања тихвредности. Ово је очито недостајало друштву Републике Србије, што једовело до губитака, тако великих за ову прилику културних вредности.

ЗАМИСАО И КОНЦЕПТ БЕЗБЕДНОСНЕ КУЛТУРЕ И НАСЛЕЂА

Обзиром на значај безбедности, безбедносне културе и њеног културногнаслеђа на националном и међународном плану, неопходно је покушати иобјаснити значање појма савременог концепта безбедности. Безбедност као


услов опстанка и деловања појединаца, група и институција, друштва идржаве у оквиру међународне заједнице, један је од основних функција уконцепту безбедности новог миленијума или двадесет и првог века. Да бисе ова тврдња оправдала на то утичу постојеће чињенице о контуинираномпостизању и остваривању безбедности, поред постојања многобројнихпретњи и опасности. Борба за остваривање безбедности траје током читавељудске историје, почев од првобитне, па све до савремене међународнезаједнице. Током дугог историјског раздобља појам безбедности није имаоисто значење у почетку и током историје и у новом миленијуму. Због тогасу се његова различита појмовна одређења обликовала у разним теоријамапа и у пракси. Покушај дефинисања безбедности и њеног садржајаразликују се у традиционалном концепту, па и у данашњем савременомсвету, односно на почетку двадесет и првог века. При томе, неопходно јеуказати на то, шта је замисао, а шта је концепт безбедности, да би сенаправила разлику између ова два појма, како неби дошло до недоумице удаљем раду. Замисао о међународној безбедности коју разумемо каомишљење о безбедности, представља идеју о систему безбедности, којимсе жели да се у постојећим оквирима система унапреди његово стање иоднос међународне безбедности на основу установљених обликасистемских решења у међународној безбедности.

Међутим, са друге стране концепт безбедности као појам је шири одзамишљене безбедности, а обухвата замисао скупа мишљења или идеја иделова одређене целине. У том смислу, концепт безбедности може сеподразумевати као свеобухватна замисао идеја или мишљења о системунационалне безбедности. У истом подразумевамо опсежно проучавањемишљења о међународној безбедности, при чему се узимају у разматрањесви чиниоци и односи у постојећем глобалном систему безбедности.

Према истраживањима и теорији неких аутора, држава властиту моћ попитању очувања безбедности налази у сопственој војно-полицијској сназии слабости противника кога потенцијално одређују као претњу. Док, премаистима, за систем међународне безбедности сматрају да је остао у основинепромењен и одраз је међусобне борбе држава на међународној сцени.Ове међусобне односе, државе међусобно самостално регулишу уређујућина тај начин и међусобне односе по питању стања безбедности. Међутим,неки сматрају и првржени су сарадњи као нужном облику односа измеђудржава. Такође су мишљења да није у бити државе да се само међусобнонадмећу и да између њих влада неповерење, већ да националне циљевебезбедности могу остваривати, очувати и унапредити сарадњом и да се у


нпр. анархистичком систему могу достићи квалитетнији односи на пољубезбедносне политике и безбедности уопште. Међутим, према оваквимтеоријама односи између држава ипак не би били такви у којима би сесукоби решавали крајњим одмеравањем снага, односно ратом.

Кад је у питању глобалистички приступ и школа о учењу безбедности некиод аутора овај приступ сврставају у подгрупу алтернативној-критичкој групимислилсаца безбедности, али због својих оригиналних поставки и решењаиздвојени су из претходних размишљања и креирања безбедности на свимнивоима. Ова група теоретичара сматра да је систем суверених држава уступиоово место (место националне безбедности) глобалном друштву.

БЕЗБЕДНОСНА КУЛТУРА И НАСЛЕЂЕ

Да бисмо могли указати на значај безбедносне културе, неопходно јеодредити шта овај феномен практично представља и обухвата, као и на којиначин безбедносна култура остварује свој значај у безбедности и безбедносномнаслеђу као сегменту општег културног наслеђа. Термин култура потиче одлатинске речи „cultura”, „culture“4 што значи гајење или неговање......, тј. свеоно што људи сами стварају као посебна бића. Међутим, до сада је објављенопреко 260 дефиниција у којима се прибегава прављење класификација и њенетипологизације.5 Посматрајући културу као друштвени феномен, она јенајближи и најсроднији појам цивилизације, јер развојем културе настаје иразвој одређеног друштва и цивилизације. У овом случају, постоје одређенанеслагања по питању односа културе и цивилизације, и ове разлике се огледајуу два становишта: у једном становишту сматра се да цивилизација попримаматеријални садржај и у томе губи духовну супстанцу. У том смислу културапоседује духовно обележје и то поприма позитивни предзнак, докцивилизација поприма негативан. Са другог/их становишта сматра се дацивилизација добија изразито позитивно значење. При томе, људски напредаксе сагледава преко технологије, а свет преко капацитета материјалних ствари.Комуникација преко културе представља остваривање облика знакова, језикаи значења. Културне вредности у људском понашању и потребомкомуницирања, представљају темељ целокупне културе коју сачињавајупостојеће културне и традиционалне комуникације између друштава.


4 Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Београд, 1980.година, стр. 485.

5 Далибор Кекић, Кекић, Д.: Култура безбедности у савременим схватањимабезбедности, Међународни проблеми, Vol. LVI, бр. 2–3 (2004), стр. 136-137.

Законом Републике Србије о културном наслеђу, прописане су меретехничке заштите на покретним и непокретним културним добрима. Удомену заштите покретног материјалног културног наслеђа, на предлогрезолуције ИЦОМЦЦ-а, усвојене 2008. године, прихваћена је јединственатерминологија којом се под термином конзервације подразумевају све мереи акције са циљем очувања материјалног културног наслеђа обезбеђујућињегову доступност садашњим и будућим генерацијама.6 Законскимдокументом, није регулисано посебно питање безбедносне заштите усмислу опште безбедности.Међутим, овим је законским документом ирегулативом одређена безбедносна заштита која подразумева терминочувања културног наслеђа. С тим у вези овај рад између осталог има и зациљ да укаже на потребе безбедносне заштите културе и културног наслеђа,као у смислу других значајних капацитета материјалних и националнихвредности. У неким расправама на националном и међународном праву,постоје дефиниције које се односе на овај проблем, док у законским инаучним документима у Републици Србији не постоји посебна дефиницијапо овом питању па тако ни веза са безбедносном заштитом.

”Официјелна дефиниција културе у Србији не постоји већ се појамодређује на основу три смисла: под појмом се подразумева опис надлежностиМинистарства културе (процедуре креирања и имплементације политике,мрежа установа и организација, пројекти, културно наслеђе, итд). У нештоширем смислу под културом се подразумева и образовање у областиуметности, истраживања у области културе и уметности и културни туризам.Најзад, у најширем смислу под културом се подразумевају стилови живота,вредности и визије мулти-етничког друштва у Србији.”7

С тим у вези, неопходно је поћи са дефиницијом безбедносне културе којаје прихваћена и којом се барата у научним и практичним круговима:„Безбедносна култура, је скуп угрожавајућих елемената који се појединачно искупно одражавају на стање безбедности и расположење људи на датомпростору средини или у објекту у одређено време... ”8 Да би се безбедноснакултура јединствено спроводила како код научника, теоретичара, тако и кодпрактичара по питању безбедносне културе, у томе се основа и упориште мораимати у безбедносној политици друштва. На културну политику одређеног


6 Службени гласник РС, бр. 71/94:VII.

7 Compendium of Cultural policy: Country Profile Serbia , октобар, 2010. година.

8 Обрен Ђорђевић, Безбедносни лексикон, Партизанска књига, Београд, 1986.година,стр. 22 – 23.

друштва у највећој мери утичу креатори опште политике у чијем је садржајуи политика безбедности, а тиме и безбедносне културе и наслеђа датогдруштва. У типологизацији модела постоји више приступа, а то су: ” у односуна то да ли остваривање културне политике зависи од јавне подршке или пакод услова тржишта; у односу на то да ли законски финансијски и политичкиауторитет, потребан за спровођење културне политике, има државно илипарадржавно тло па тако и модел може бити државни или парадржавни; уодносу на карактеристике културне политике - модел може бити на примерлиберални или транзициони.”9 Чињеница је да на губитак друштвене културеи њеног наслеђа утичне више фактора међу којима се људски означава каоосновни,а затим и историјски, традиционални и утицај околине нпр.

Људско понашање према култури и њеном наслеђу (традиционалнакултура, свакодневна, трајна, морална, политичка, безбедносна и правнакултура), у највећој мери утичу на развој културе, њено одржање и очување,како у свести сваког човека, нације, тако у традиционалном физичком,психичком и духовном смислу. Да су ови принципи у потпуности билизаступљени у друштву Републике Србије, недвосмислено је да не би дошлодо губитка његових националних вредности које се никад не могу повратити.

Историјска и традиционална вредносна и култура потреба представљајутемељ целокупне друштвене и класне културе. Као једна од основних темељаодржања националне и људске културе, управо је безбедносна култура и њенаулога у заштити културног наслеђа и његових вредности. Основни и примарнициљ и задатак сваког друштва у оквиру стварања, развоја и заштите свеукупнихкапацитета културе је потреба за сигурност друштва као људске заједнице. Овасигурност у наведеном смислу подразумева да ће друштво, његова култура инаслеђе бити у потпуности заштићено од угрожавања, (нестанка, преотимањаи присвајања, преименовања његових вредности и сл.) од других друштава. Уовом смислу наговештавамо, да култура безбедности може бити остварена каои све друге културе преко политике, права, социологије као и путемнормативно-правне регулативе, како би била заступљена у свим сегментимасистема друштва и државе.

Ово је потребно, значајно и неопходно у свим процесима људсееегистенције како би исти опстали уз заступљеност безбедности, безбедноснеполитике као и њене националне постојаности. Све то има посебан значаја


9 Далибор Кекић, Кекић, Д.: Култура безбедности у савременим схватањимабезбедности, Међународни проблеми, Vol. LVI, бр. 2–3 (2004),Београд, 2004.година,стр. 221–248.

нарочито кад се има у виду савремено доба и егзистирање капацитета могућегугрожавања. Такође, непостојањем адекватне безбедности и безбедноснеполитике веома извесно долази до губитка безбедносног наслеђа и тимеуређености односа друштва, нације или човека као индивидуе.

КУЛТУРА И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ БЕЗБЕДНОСТИ У НОВОМ КОНЦЕПТУ БЕЗБЕДНОСТИ

“Како бисмо одредили место и улогу културе безбедности у савременомконцепту, морамо навести неке од појава, или боље рећи појмова који су сејавили у савременом разматрању безбедности, а које имају слично значење каои култура безбедности. Тако врло блиска синтагма култури безбедности језамисао Егберта Јана ‘’култура ненасилних сукоба’’.10 Овај концепт не захтевахармонију. Несугласице и сукоб су претпостављени да буду део политичкогуслова људи унутар и између држава, док је рат избачен из употребе каолегитимни инструмент политике, осим у сврху одбране против изненадногвојног напада. Ако је међународно друштво довољно јако да подржи легитимнемеханизме ради промене, онда анархија може постати оквир унутар којегмеђународни спорови и сукоби могу бити третирани или превазиђени безвисоког степена насиља. Култура безбедности представља шире пољеделатности од културе ненасилних сукоба - њој припадају и насилни сукоби.Други врло близак концепт је концепт ‘’културе мира’’11. Као трећи вид културебезбедности наводимо тзв. стратешку културу, коју можемо окарактерисатикао виши степен културе безбедности. Остварује се на нивоу државе илиодређеног региона. Амерички теоретичар Роберт Каган сматра да Европљании Американци не деле у последње време сличну стратешку културу. Европскастратешка култура и спољна политика је по његовом мишљењу‘’најанемичнији’’ од свих производа европских интеграција, док он америчкустратешку културу назива ‘’културом смрти’’ (цултуре оф деатх), јер најпрезахтева материјалне, али и људске жртве, које Америка подноси зарад својебезбедности.12


10 Barry Buzan, People, States and Fear, op. cit., p. 172.

11 Franz Nuscheler, World Ecology, u: Paul Kennedy, Dirk Messner and Franz Nuscheler(eds.), GlobalTrends and Global Governance, op. cit. p. 102.

12 Шире објашњено у: Robert Kagan, Of Paradise and Power (America and Europe in NewWorld Order), Alfred A. Knopf, New York, 2003, pp. 4–11, 49–65.

“Улога културе безбедности у савременом концепту је пре свега уеманципацији појединаца и група. Еманципацијом се сматра ослобађањеод подчињености, зависности и угњетавања ради добијања самосталности, али и ослобађање људи (како појединаца, тако и група) од физичких ипсихичких притисака које их ограничавају у остваривању онога што би онихтели слободно да раде. Коначни циљ еманципације појединца јеослобођење од разних притисака и утицаја. Еманципација (лат.еманципатио– ...ослобођење стања зависности и ограничења слободе...)13 је процескултуре безбедности. Еманципацијом се достиже свест о постојању претњи,изазова и ризика и спремност одговора на безбедносно питање, које нећедовести у опасност животе људи и њихових добара. Култура безбедностиима улогу да се образовањем, васпитањем и искуством појединаца,друштвених група и народа достигне такав ниво свести о безбедности, којиће променити њихово мишљење, понашање и однос према безбедноснимпитањима. Тај однос према безбедности мора бити у складу са постојећимсистемом безбедности, не доводећи у питање опстанак људи као и другихсубјеката безбедности. На неки начин, концептом безбедности постављајусе пожељни стандарди у размишљању и опхођењу безбедности; оно штоје промишљено савременим концептом безбедности, културом безбедностисе претаче у стварност.

Место културе безбедности у новом концепту безбедности је одређеноулогом комплетног културног обрасца, јер је потреба за безбедношћу једнаод основних људских потреба. Безбедност се мора остварити кроз сарадњу,договор и преговарање. Едукацијом као делом културе безбедности,субјекти безбедности се усмеравају ка решавању међусобних сукобамирним путем. Људи формирају мишљења о новим питањима безбедности- постају их свесни. Појединцима су сагледавањем савременог концепта,постали јаснији односи на међународној сцени. Они су уз помоћ учења иразумевања свог положаја у међународном систему временом посталињегови главни креатори. Појединац је сада свестан да више није одговорансамо својој држави или рецимо општини, него има осећај одговорности задругог појединца који је километрима далеко од њега. Култура безбедностиу савременим схватањима безбедности је такав образац мишљења,понашања и опхођења, којим се узимају у обзир опсежна схватања појмабезбедности, тачније узимају се у обзир сви захтеви који су постављениновим концептом. Њоме се морају уважити све врсте облика безбедности:


13 Милан Вујаклија исто стр. 278.

појединачне, војне, еколошке, економске и др. Она својим оквиром обухватаи оживотворавање замисли појединачне и колективне безбедности,колективне одбране и унапређења и ширења стабилности. Може се коначнопотврдити да је култура безбедности променљива категорија која се подутицајем промене система и концепта безбедности мења. Колико широкосхватамо безбедност, толико схватамо и културу безбедности, коликореферентних објеката разазнајемо толико нам је и култура безбедностисложенија.”14

ОДНОС КУЛТУРЕ БЕЗБЕДНОСТИ СА НАЦИОНАЛНИМ НАСЛЕЂЕМ

Да би указали на везу нације, њеног културног наслеђа и безбедности,неопходно је одредити појмовно одређење и дефинисање нације, културногнаслеђа и безбедносне културе и улоге безбедности у заштити националнихсвеукупних вредности.

“Нација, људи чији заједнички индетитет ствара психолошку везу иполитичко заједништво. Њихов политички индетитет обично подразумаватакве карактеристике као што су заједнички језик, култура, народност иисторија. Више од једне нације може чинити државу, али термин нације,држава и земља често се користе као синоним. Национална држава јестедржава коју насељавају људи једне националности.”15

Национална култура као теоријски предмет из друштвених ихуманистичких наука и по овим научним дисциплинама има блиску везу сабезбедности као посебном научном дисциплином. Да би указали на блискости односе безбедности са културом као дисциплином, неопходно је указати напојмовно уређење културе као теоријске дисциплине друштвених наука.“Појам културе представља један од фундаменталних појмова хуманистичкихнаука. Међутим, управо око овог појма постоје веома велика неслагања упогледу значења на који се овај појам односи као и у погледу његових коначниходређења... Појам културе се у ширем смислу односи на свеукупностдруштвених достигнућа у сфери науке и технике, уметности и политике.”16


14 Далибор Кекић, Култура безбедности у савременим схватањима безбедности, Библид,0025- 8555, 56(2004).

15 Енциклопедија британика, Народна књига, Београд, 2005. година.

16 Душан Маринковић, Увод у социологију, Факултет за услужни бизнис, Нови Сад,2005. година.

“Безбедносна култура, је скуп угрожавајућих елемената који сепојединачно и скупно одражавају на стање безбедности и расположењељуди на датом простору, средини или у објекту у одређено време.”17

Анализом усвојених и наведених дефиниција, могуће је указати наблиске везе и односе нације и њене културе и наслеђа са безбедности каозаштитном функцијом националних виталних интереса, који обележавајуи дају идентитет одређеној нацији или друштву.

Нација или друштво чији идентитет ствара заједништво које се утврђујепреко језика, културе, народности и историјског постојања. Такође, крозисторијско постојање језика и културе нације, препознају се и међусобноразликују једна од других нација, односно имају свој национални(специфични) идентитет. Култура је између осталог препознавање одређененације и њено разликовање од других. Преко културе, нација или државапродужава свој индентитет који се историјски препознаје преношењемнаслеђа одређене културне баштине. Да би се очувала нација, њена култураи наслеђе, прибегава се безбедности као редовном и неизбежном појмупомоћу кога се чува и заштићује свеукупна национална вредност друштваРепублике Србије. С тим у вези, друштво Републике Србије има својисторијски идентитет који се препознаје по његовој традиционалној,развијеној и богатој култури која се наслеђује из генерације у генерацију,почев од првобитне заједнице до новог миленијума или двадесет и првогвека.

З А К Љ У Ч Н А Р А З М А Т Р А Њ А

Несумњиво је да проблем безбедносне културе и њеног наслеђа имазаједничку везу са системом националне безбедности чији је задатак и улогада штити културна национална добра и вредности Републике Србије.Култура као национална баштина Републике Србије има веома дугутрадицију. Историја као наука потврђује да је српска нација са другимнацијама и народима постојана још из Старог века што недвосмисленопотврђују постојећи историјски документи. Исти такође указују да народ(становништво) са нашег географског простора има велику традицију усвојој богатој култури коју негује вековима. Срби и други народи сутрадиционално имали блиске везе и односе. Такође, имали су заједничкенепријатеље који су их уништавали, протеривали и поништавали њихову


17 Обрен Ђорђевић, Безбедносни лексикон, Партизанска књига, Београд, 1986. година.

историју, културу, индитет и друштвени развој. Српски народ и други њемублиски народи, били су принуђени да мењају просторе боравка итд. На тајначин су доста губили и мењали у изградњи и обликовању своје културе.Културу су им отимали, присвајали и градили на њој свој индетитет некидруги народи, чиме су им уништавали део културе (културни идентитет).Ово отимање се вршило најчешће на начин преузимања (својатања,накнадног моделовања исте према сопственим интересима исл.) нашекултуре силом или немарношћу и небриге за своју културу од странесрпског народа. У том смислу, национална култура српског и њима сличнимнародима је угрожавана и још увек је угрожена. Између многобројнихразлога угрожавање културе и њеног наслеђа, велику улогу је допринелачињеница о непостојању развијеног концепта безбедности ( у теорији ипракси) који је примарно имао улогу да штити националну културу и њенонаслеђе.Дакле, тада постојећи концепт безбедности очигледно нијеостварио једну од својих значајних и многобројних улога. У том смислу,аутори се залажу и покушавају изнаћи одговарајуће решење за овуегзистирајућу проблематику као и начин на који би што упечатљивијеуказали на проблем, који се недвосмислено мора превазићи, односно дакултура српског и сличних народа не буде и даље уништавана. Уништавањетрадиционалне националне културе може бити смањено или искорењено уусловима када безбедност, безбедносна култура и наслеђе постанујединствени систем Републике Србије и њених народа као саставни деосвеопштег националног и државног капацитета Републике Србије.

Л И Т Е Р А Т У Р А

1. Barry Buzan, People, States, and Fear: The National Security Problem inInternational Relations, Wheatsheaf Books,Michigen, 1983.

2. Compendium of Cultural policy: Country Profile Serbia, 2010. година.3. Dušan Marinković, Uvod u sociologiju, Fakultet za uslužni biznis, Novi Sad,

2005.4. Encikopedija Britanika, Narodna knjiga, Beograd, 2005. година.5. Franz Nuscheler, World Ecology, u: Paul Kennedy, Dirk Messner and Franz

Nuscheler (eds.), Global Trends and Global Governance, 2001.6. Robert Kagan, Of Paradise and Power (America and Europe in New World

Order), Alfred A. Knopf, New York, 2003.година безбедности, Библид,0025- 8555,56(2004).


7. Зборник радова,са научног скупа – „Интелектуални потенцијал Србијеу продуженом животном веку“, Институт за политичке студије иГеронтолошко друштво Србије, Београд, 27-28 октобар 2011. године.

8. Кекић, Д.: Култура безбедности у савременим схватањима безбедности,Међународни проблеми, Vol. LVI, бр. 2–3 (2004), стр. 221–248.

9. Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Београд, 1980.година.

10. Никола Иванчевић, Систем безбедности Југославије – увод у теоријусистема интегралне безбедности, Београд, 1993. година.

11. Обрен Ђорђевић, Безбедносни лексикон, Партизанска књига, Београд,1986. година.

12. Службени гласник Републике Србије, бр. 71/94: VII.

Dr Ljubo PejanovicDr Mile Rakic

SECURITY CULTURE SIGNIFICANT FACTORCAPACITY BUILDING SECURITY OF SERBIAN

Abstract: This paper aims to highlight the problem and the phenomenon ofsecurity, understood in its broadest definition of concepts, and its role incontemporary development and functioning of the national state and theinternational community. The intent is to point out the concept of safety cultureand the role of the same capacity as an important - segment of cultural heritage(in a sense of tradition) of the Republic of Serbia, which has clearly made asignificant part of the international community. It also points to the need and thepossibility of finding solutions of the modern understanding of the term, whichprimarily relates to the role and his place as one of the most important factors ofthe overall capacity of the state. Therefore, the aim of this work is to perform adescription of the security culture and clarify the meaning of the term professionaland scientific public. The practical aim of this work includes contributions to abetter understanding of the security culture, and the relation to the same segmentas the overall capacity of the cultural heritage. It was intended, and in terms offurther encouraging researchers and theorists, not only in the scientific field ofsecurity, the more detailed and additional research related to this phenomenon.

Keywords: safety, capacity, culture, national, international, legacy.


ЗАКЉУЧЦИ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

ЧЕТВРТА MEЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА:„ОЧУВАЊЕ И ЗАШТИТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА СРБИЈЕ

У ИНОСТРАНСТВУ“

Организатор конференције:

Институт за међународну политику и привреду из Београда

Покровитељи конференције:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство

спољних послова, Министарство културе и информисања

Београд, октобар 2012. године

У Институту за међународну политику и привреду у Београду, одржанаје 18. и 19. октобра 2012. међународна научна конференција на којој јепредстављено преко педесет реферата учесника из земље и света из областизаштите српске културно-историјске баштине у иностранству. Наконшироке и плодне дебате, учесници скупа усвојили су одређене закључке закоје сматрамо да могу бити од ширег друштвеног интереса. У закључцимасе предлаже да:

Министарство спољних послова организује посебну службу-одељењекоје ће се бавити заштитом културно-историјске баштине у иностранству,и уопше културном дипломатијом која представља тренд у савременимдипломатским односима између држава а којом би се значајније подстакларазмена идеја, информација, вредносних система, традиција и осталихаспеката културног идентитета који треба да служе промовисањунационалних интереса, успостављању међународне сарадње и подстицањумеђусобног разумевања.

Министарство спољних послова, Министарство за културу иинформисање и Министарство просвете, науке и технолошког развоја узподршку надлежних државних установа израде дугорочну стратегијуочувања и заштите културно-историјске баштине која би се спроводила крозактивности културне дипломатије Србије.


Министарство спољних послова и Министарство за културу иинформисање ускладе међусобне делатности на плану спровођењадугорочне стратегије очувања и заштите културно-историјске баштинеСрбије у иностранству

Минстарство спољних послова укључи мрежу наших дипломатско-конзуларних представништава у испуњавање циљева стратегије очувања изаштите културно-историјског наслеђа Србије у свету са јасно дефинисанимобавезама на плану спровођења стратегијских циљева.

Сви надлежни државни органи и институције предузму конкретне мерена плану едукације (нпр. Министарство спољних послова кроз обукукадрова који похађају Дипломатску академију морају као обавезан предметимати културну дипломатију).

Сви надлежни државни органи и институције учине јавно доступнимподатке о заштити културних материјалних и нематеријалних добараСрбије у земљи и иностранству.

Министарство за културу и информисање организује израдуспецијалног веб-сајта посвећеног заштити културне баштине Србије у светукоји би садржао информације попут: пописа манастира и цркава (кратакисторијат са сликама), споменика и гробаља; архитектонска дела српскихили пореклом српских архитеката; ретке књиге и уметничка дела;фотографије из Првог светског рата који се налазе у Француској(фотографска документација француских и других војних репортера);преглед експоната са српских простора који се налазе у светским музејима;преглед тзв. емигре уметника у свету, научника, истраживача, професора иосталих уметника са српских поднебља (као и оних који воде порекло санаших простора уз приказе биографија и слика); приказ региона у светугде живе Срби. Будући да се ради о комлексном и обимном послу потребноје организовати тим стручњака који би се бавили искључиво овом темом.

Сви надлежни државни органи и институције координирају кативностина обједињавању података о материјалним културним и историјскимдобарима у свету која се односе на српско културно-историјско наслеђе(као пример наводимо многобројне историјске споменике у суседнимземљама, зграде наших дипломатских представнишава у иностранству,српска војничка гробља као што је нпр. маузолеј у Оломонцу у Чешкој којеје данас у недопустиво лошем стању и прети да се трајно изгуби збогнебриге и немара. Зграде у Анкари, Битољу и др.).

Сви надлежни државни органи и институције помогну формирање базеподатака научника који се баве темама у областу културно-историјскогнаслеђа.

Сви надлежни државни органи предузму мере на јавном обележавањудатума историјски важних догађаја које би требало обележавати и уиностранству будући да су исти везани и за дијаспору (нпр. од датумарађања српске нације до датума рођења значајних Срба попут НиколеТесле, Михаила Пупина, Катарине Ивановић, Саве Текелије, МилутинаМиланковића, и др.)

Сви надлежни државни органи и специјализоване институцијеорганизују посебне тимове који ће се бавити конкретном и дугорочномзаштитом културно-историјског наслеђа у земљи и иностранству.

Сви резлутати научних истраживања на плану очувања и заштитекултурне и историјске баштине Србије треба да постану трајно доступниширој јавности. У том смисллу позивају се сви надлежни државни органии специјализоване институције да учине шире доступним све објављене,али и до данас необјављене научне радове и податке о очувању и заштитикултурног и историјског наслеђа.

Сви надлежни државни органи и специјализоване институције хитнопредузму мере како би се сачували лекторати за које постоји међународниинтерес да наставе са радом. Тиме се даје пун допринос и афирмацијасрпском језику, књижевности и српској културној политици у свету.

Министарставо културе и информисања, као и други надлежни органии установе, кроз Јавни медијски сервис Србији потакну израду иконтинуирано приказивање телевизијских емисија које би се односиле накултурно и историјско наслеђе.

Министарство спољних послова, Министарство за културу иинформисање и Министарство просвете, науке и технолошког развојапруже ширу подршку Институту за међународну политику и привредуповодом организовања наредне, пете по реду међународне научнеконференције посвећене улози и значају дипломатије у културном-историјском наслеђу као и у заштити и очувању материјалног културно-историјског наслеђу Србије у иностранству.


IV

МЕЂУНАРОДНА НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА

„ОЧУВАЊЕ И ЗАШТИТА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГНАСЛЕЂА СРБИЈЕ У ИНОСТРАНСТВУ”

Београд18.-19.октобар 2012.

ПРОГРАМ КОНФЕРЕНЦИЈЕ

09:00 – 09:30 – евиденција учесника конференције09:30 – 10:00 – Отварање конференције/поздравна речдр Душко Димитријевић, директор Института за међународну политикуи привреду, Београд

Мирослав Тасић, државни секретар у Министарству културе иинформисања Владе Републике Србије

др Љиљана Никшић, министар саветник у Министарству спољнихпослова Владе Републике Србије

Прим др Предраг Тојић, ранији државни секретар Министарства задијаспору Владе Републике Србије

10:00 – 10:30 – конференција за штампу10,30 – 11,00 – Пауза за кафу11:00 – 11:40 – Прва пленарна сесија:

председавајући: др Видоје Голубовић и Александра Колаковић

ПРИЛОГ



КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА – „МЕКА МОЋ” У МЕЂУНАРОДНОЈ ПОЛИТИЦИ

Проф. др Миљојко Базић, Мегатренд универзитет, Београд

МА Александар Базић, докторант Факутету за пословне студије, Београд

ИДЕНТИФИКАЦИЈА И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕIDENTIFICATION AND CULTURAL HERITAGE

др Зоја Бојић, Универзитет Новог Јужног Велса, Аустралија

ЕМИГРЕ УМЕТНОСТ, ФОЛКЛОРНЕ ТРАДИЦИЈЕ, УМЕТНИЧКЕТРАДИЦИЈЕ: САВРЕМЕНА УМЕТНИЧКА ПРАКСА И СРПСКО

КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ У АУСТРАЛИЈИEMIGRE ART, FOLK TRADITIONS, ART TRADITIONS:

CONTEMPORARY ART PRACTICES AND SERBIAN CULTURALHERITAGE IN AUSTRALIA

др Филип Шкиљан, научни сарадник у Институту за миграције инародности, Загреб (Filip Škiljan, doc. dr. sc., znanstveni suradnik Institut zamigracije i narodnosti, Zagreb)

ПРАВОСЛАВНА ГРОБЉА У ХРВАТСКОМ ДИЈЕЛУЗАГРЕБАЧКО-ЉУБЉАНСКОЈ МИТРОПОЛИЈИ

ORTODOX CEMETERIES IN CROATIAN PART OF ZAGREB-LJUBLJANA DIOCESE

проф. др Мила Поповић Живанчевић, Централни институт законзервацију, Београд

проф. др Сузана Полић Радовановић, Централни институт законзервацију, Београд

СРПСКИ СТВАРАОЦИ И ПРЕНОСИОЦИ КУЛТУРНИХВРЕДНОСТИ КАО НАЦИОНАЛНО БЛАГО ДРУГИХ ЗЕМАЉА

SERBIAN CREATORS AND LIVING HUMAN TREASURES IS ANATIONAL TREASURE OF OTHER COUNTRIES


Весна Бижић-Омчикус, музејски саветник, Етнографски музеј уБеограду

СРПСКО ЕТНОГРАФСКО НАСЛЕЂЕ У NËPRAJZI MÜZEUM-U, У БУДИМПЕШТИ

SERBIAN ETHNOGRAPHIC HERITAGE AT THE NËPRAJZI MÜZEUMIN BUDAPEST

др Љиљана Рогач Мијатовић, Факултет драмских уметности уБеограду

НАЦИОНАЛНО КУЛТУРНО СЕЋАЊЕ КАО НЕМАТЕРИЈАЛНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

NATIONAL CULTURAL MEMORY AS INTANGIBLE CULTURAL HERITAGE

др Видоје Голубовић, научни сарадник, Институт за међународнуполитику и привреду, Београд

Раде Милић, дипл. Археолог, Центар за урбани развој, БеоградУПОТРЕБА НОВИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ПРОМОЦИЈИ

КУЛТУРНЕ БАШТИНЕNEW TECHNOLOGIES IN THE PROMOTION

OF CULTURAL HERITAGE

11:40 – 14:00 – Друга пленарна седница12:00 - 12:20 Пауза за кафу

председавајући: проф. др Мила Поповић Живанчевић и мр Игор Борозан


НЕПОКРЕТНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕдр Александар Кадијевић, редовни професор БУ, Одељење за историјууметности, Филозофски факултет, БеоградЗАБОРАВЉЕНА БАШТИНА У ИНОСТРАНСТВУ: ЈУГОСЛОВЕНСКОПОСЛАНСТВО У АНКАРИ (1932–1936) КАО ПАРАДИГМА СРПСКОГ

И ЈУГОСЛОВЕНСКОГ АРХИТЕКТОНСКОГ СТИЛАFORGOTTEN HERITAGE ABROAD: THE YUGOSLAV EMBASSY

IN ANKARA (1932-1936) AS A PARADYGM OF SERBIAN AND YUGOSLAV ARCHITECTURAL STYLE



Ранко Баришић, Етнографски музеј, Београд

ЕТНОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА У МАНАСТИРУ ХИЛАНДАРУ НА СВЕТОЈ ГОРИ

ETHNOLOGICAL EXPLORATIONS OF MONASTERY HILANDAR ON MAUNT ATHOS

мр Бранислав Пантовић, Етнографски институт САНУ

мр Милеса Стефановић-Бановић, Етнографски институт САНУ

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА КАО ДЕО КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ НАСЛЕЂА НАШИХ ИСЕЉЕНИКА У АРГЕНТИНИ

SERBIAN ORTHODOX CHURCH AS A PART OF CULTURAL-HISTORICAL HERITAGE OF OUR EMIGRANTS IN ARGENTINA

Кpинка Видаковић–Петpов, Институт за књижевност и уметност,Београд

УЛОГА СPПСКЕ ПPАВОСЛАВНЕ ЦPКВЕ У ОЧУВАЊУ КУЛТУPНОГ НАЛЕЂА ИСЕЉЕНИКА У САД

ROLE OF SERBIAN ORTHODOX CHURCH IN MAINTAININGCULTURAL HERITAGE OF EMIGRANTS IN USA

Aндреа Сокић, дипломирани историчар уметности, Одељење за историјууметности, Филозофски Факултет у Београду,

ОБНОВА ЦРКВЕ СВ. НИКОЛЕ У ТРИЈЕБЊУ КОД СТОЦАTHE RECONSTRUCTION OF THE CHRUCH OF ST. NICHOLAS

IN TRIJEBANJ NEAR STOLAC

др Млађан Цуњак, Регионални завод за заштиту споменика културе,Смедерево

ЦРКВА БРВНАРА У МАРИЋКОЈLOG CABIN CHURCH IN MARICKA

др Млађан Цуњак, Регионални завод за заштиту споменика културе,Смедерево

ЦРКВА БРВНАРА У РАКЕЛИЋИМА КОД ПРИЈЕДОРАLOG CABIN CHURCH IN RAKELICI NEAR PRIJEDOR


мр Милоје Ж. Николић, магистар историје, Завод за заштиту споменикакултуре, Ваљево

СРПСКИ СПОМЕНИЦИ У ЦАРИГРАДУSERBIAN MONUMENTS IN CONSTANTINOPLE

Ђорђе Стошић, историчар-конзерватор, Завод за заштиту споменикакултуре Ниш

Елена Васић Петровић, диа-конзерватор, Завод за заштиту споменикакултуре Ниш

Александра Мирић, диа-конзерватор, Завод за заштиту споменикакултуре Ниш

ДВА СРПСКА ГРОБЉА ИЗ ПЕРИОДА РАТНИХ ДОГАЂАЈА ОД 1912-1918. У МЕСТУ ЈИНДРИХОВИЦЕ У ЧЕШКОЈ И ГЛАВНОМ ГРАДУ

БУГАРСКЕ СОФИЈИTWO SERBIAN CEMETERIES FROM WAR PERIOD (1912-1918)

LOCATED IN INDŘICHOVICE IN CZECH REPUBLIC AND BULGARIAN CAPITAL SOFIA

др Видоје Голубовић, научни сарадник, Институт за међународнуполитику и привреду, Београд,

Славољуб Стојадиновић-Регрут, завичајни етнолог, Пожаревац

А Р А Д - АРАДСКА ТВРЂАВА - АУСТРОУГАРСКИ ЛОГОР 1914-1918.ARAD – THE ARAD FORTRESS AUSTRO-HUNGARIAN PRISONER OF

WAR CAMP 1914-1918др Видоје Голубовић, научни сарадник, Институт за међународнуполитику и привреду, Београд

Славољуб Стојадиновић-Регрут, завичајни етнолог, Пожаревац

ЈИН ДРИХОВИЦЕ (ХАЈНИСГРИН) – АУСТРОУГАРСКИ ЛОГОР 1915-1918

JINDRIHOVICE (Hajnisgrin) AUSTRO-HUNGARIAN PRISONER OF WAR CAMP 1915-1918


Божидар Панић, етнолог, Арад, Румунија

АРАД ГОВОРИ - ГРОБЉА СРПСКИХ ИНТЕРНИРАЦА У АРАДУ 1914 -1918

др Зоран Чворовић, Факултет безбедности Универзитета у Београду,Београд

мр Снежана Антонијевић, ЈКП „Зеленило Београд“, Београд

ЗАШТИТА И ОЧУВАЊЕ СРПСКЕ НАЦИОНАЛНЕ БАШТИНЕ НАПРОСТОРУ МЕТОХИЈЕ

PROTECTION AND PRESERVATION OF SERBIAN NATIONALHERITAGE IN THE METOHIJA REGION

14:00 – 14:50 – Пауза за ручак14:50 – 16:10 – Трећа пленарна сесија

председавајући: др Ненад А. Васић мр Милеса Стефановић-Бановић

ПОКРЕТНО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ

мр Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду, Одељење заисторију уметности

ДВЕ КРУНЕ И ПОРТРЕТ КРАЉА ПЕТРАTWO CROWNS AND PORTRAIT OF KING PETER

МА Јасмина Живковић, виши архивист, Историјски архив Пожаревац,

АРХИВСКА ГРАЂА О КОЛУ СРПСКИХ СЕСТАРА У АМЕРИЦИ И КАНАДИ

ARCHIVISTIC MATERIAL ABOUT “KOLO SRPSKIH SESTARA” IN THE UNITED STATES AND CANADA

др Весна Пено, научни сарадник, Музиколошки институт САНУ, Београд

АНТОЛОГИЈА БР. 928 ИЗ НАЦИОНАЛНЕ БРИБЛИОТЕКЕ ГРЧКЕ -РЕДАК СПОМЕНИК СРПСКЕ МУЗИЧКЕ ПРОШЛОСТИ

THE ANTHOLOGIA NO. 928 FROM THE NATIONAL LIBRARY OFGREECE – THE RARE MONUMENT OF SERBIAN MUSIC PAST


др Биљана Марковић, научни сарадник, Историјски институт, Беград

РУКОПИСИ ДУШАНОВОГ ЗАКОНИКА КОЈИ СЕ ЧУВАЈУ У ИНОСТРАНСТВУ

THE MANUSCRIPTS OF TSAR STEPHAN DUSHAN’S CODE HELD ABROAD

15:40 – 16:10 - Четврта пленарна сесија председавајући: др Весна Пено и Aндреа Сокић


Александра Колаковић, истраживач-сарадник, Балканолошки институтСАНУ, Београд

КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈCULTURAL AND HISTORICAL HERITAGE OF SERBIA IN FRANCE

проф. др Сузана Полић Радовановић, Централни институт законзервацију, Београд

ХЕРМЕНЕУТИЧКИ ПОГЛЕД НА МУЗЕЈ ИДЕНТИТЕТА КАОХЕРИТОЛОШКО СРЕДСТВО ЗА ЗАШТИТУ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ

НАСЛЕЂА У ИНОСТРАНСТВУHEREMNEUTIC VIEW AT THE MUSEUM OF IDENTITY AS

HERITOLOGY TOOL FOR PROTECTION OF SERBIAN CULTURALHERITAGE IN ABROAD

др Ненад А. Васић, Институт за српску културу – Лепосавић

ДИПЛОМАТЕ И КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕ У ИНОСТРАНСТВУDIPLOMATS AND SERBIAN CULTURAL HERITAGE ABROAD


КУЛТУРНА ДИПЛОМАТИЈА У ФУНКЦИЈИ ОЧУВАЊА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

16:10 – 16,25 – Пауза за кафу16:15 – 17:00 – дискусија


Други дан рада конференције 19.10.2012.10:00 – 10:40 Пета сесијаПредседавајући: др Миле Ракић и Александра Колаковић


dr Tomasz Kwoka, Јагјелонски универзитет, Краков, Пољска (Jagjelonskiuniverzitet, Krakov, Poljska)

СРПСКИ ЈЕЗИК И СРБИСТИКА У КРАКОВУ – ЈУЧЕ И ДАНАС

dr Tomasz Kwoka, Јагјелонски универзитет, Краков, Пољска (Jagjelonskiuniverzitet, Krakov, Poljska)

НЕКТАРИЈЕ СРБИН У СУПРАСЛУ - ИСТОРИЈА ЈЕДНОГЖИВОПИСА

мр Мирко Бабић, Магистар археологије, музејски савјетник, директормузеја, Музеј Семберије, Бијељина, РС-БиХ

КАКО ЗАШТИТИТИ НЕМАТЕРИЈАЛНА КУЛТУРНА ДОБАРА

др Нада Радушки, Институт за политичке студије, Београд

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И ДЕМОГРАФСКИ РАЗВИТАК СРБА У СЛОВЕНИЈИ

NATIONAL IDENTITY AND DEMOGRAPHIC DEVELOPMENT OF THE SERBS IN SLOVENIA

Јелена Стефановић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу

Тамара Миленковић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу

Милица Павловић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу

НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИТЕТ И ПРИВРЖЕНОСТНАЦИОНАЛНИМ ОБЕЛЕЖЈИМА У СРБА КОЈИ ЖИВЕ

У СРБИЈИ И ДИЈАСПОРИNATIONAL IDENTITY AND ATTACHMENT TO NATIONAL

FEATURES IN SERBS

Марина Митрић, Народна библиотека Србије, Београд

УЛОГА И ЗНАЧАЈ КУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА И ДРУГИХ СРОДНИХ УДРУЖЕЊА У ОЧУВАЊУ ЕТНИЧКОГ

ИДЕНТИТЕТА СРБА У ИНОСТРАНСТВУ

THE ROLE AND IMPORTANCE OF FOLKLORE ENSEMBLES ANDOTHER SIMILAR ASSOCIATIONS IN THE PRESERVATION OF

SERBIAN ETHNIC IDENTITY ABROAD

Драгољуб Збиљић, професор књижевности, и председник Удружењаћирилица, Нови Сад

ДВОСТРУКО РАСПАРЧАВАЊЕ СРБА И СРПСКОГА ЈЕЗИКА:ПРЕИМЕНОВАЊЕ И ЛАТИНИЧЕЊЕ

(ОПИС СТАЊА И ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА)DOUBLE FRAGMENTATION SERBS AND SERBIAN LANGUAGE:

RENAMING AND LATINIZATION (THE DESCRIPTION OF STATEAND THE SUGESTION OF SOLUTION)

др. Растислава Гримаљук, Историчар уметности, Институт етнологијеНационалне академије наука Украјине, Лавов, Украјина

СИНТЕЗА ВИЗАНТИЈСКЕ ТРАДИЦИЈЕ И ЕВРОПСКЕИКОНОГРАФИЈИ У ЦРКВЕНИМ ВИТРАЖИМА СРБИЈИ И

УКРАЈИНЕ У ВРЕМЕ АУСТРО-УГАРСКЕ ИМПЕРИЈЕ

Звездана Поповић, Институт за образовање, Лондон, Велика Британија(Institute of Education, London, Velika Britanija)

СКРИВЕНО НАСЛЕЂЕ СРБИЈЕHIDDEN HERITAGE

др Милија Белић, доктор уметности и наука уметности Парискогуниверзитета, Париз

A CENTURY OLD PRESENCE OF SERBIAN ARTISTS ON THE PARIS PAINTING SCENE

10:40 – 11:10 – Шеста сесијаПредседавајући: др Драгољуб Тодић и др Зоран Јовановић


др Драгољуб Тодић, Институт за међународну политику и привреду,Београд

КУЛТУРНА БАШТИНА И ПРАВО ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ


др Владимир Ђурић, Институт за упоредно право, Београд,

ПРАВНИ АСПЕКТИ ЗАШТИТЕ КУЛТУРНОГ И ИСТОРИЈСКОГНАСЛЕЂА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СУСЕДНИМ

ДРЖАВАМАLEGAL ASPECTS OF THE PROTECTION OF CULTURAL AND

HISTORICAL HERITAGE OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH IN NEIGHBORING COUNTRIES

др Зоран Јовановић, асистент, Правни факултет, Универзитет уКрагујевцу

Јелена Јовичић, сарадник у настави, Правни факултет, Универзитет уКрагујевцу

ПРАВНА РЕГУЛАТИВА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ЗАШТИТУ КУЛТУРНОГ,ИСТОРИЈСКОГ И ДУХОВНОГ НАСЛЕЂА СРБА У ИНОСТРАНСТВУLEGISLATION AND ITS IMPORTANCE TO PROTECT AND PRESERVETHE CULTURAL, HISTORIAL AND SPIRITUAL HERITAGE OF SERBS

IN ABROAD

11:10 – 11:30 – Седма пленарна сесијаПредседавајући: доц. др Љиљана Манић и др Биљана Марковић,


доц. др Наташа Симеуновић Бајић, Факултет за културу и медије,Београддоц. др Љиљана Манић, Факултет за културу и медије, Београд

НОВИ НАЧИНИ ОЧУВАЊА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГНАСЛЕЂА: ТВ ПРОГРАМ ЗЕМЉЕ КОЈА ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИNEW WAYS OF PRESERVING THE HERITAGE: TV PROGRAM

OF THE COUNTRY

Ана ТОДОРОВ, Продуцент играног програма ТВ Београд – РТС,докторант Факултета драмских уметности, група за Менаџмент културе имедија.

ДОПРИНОС ЈАВНОГ РАДИОДИФУЗНОГ СЕРВИСА У ОЧУВАЊУ ИЗАШТИТИ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ НАСЛЕДЈА СРБИЈЕ У

ИНОСТРАНСТВУ


THE CONTRIBUTION OF THE PUBLIC SERVICE BROADCASTING INPROTECTION OF THE CULTURAL AND HISTORICAL HERITAGE

LOCATED ABROAD

Проф. др Миљојко Базић, Мегатренд универзитет БеоградПроф. др Зоран Јевтовић, Филозофски Факултет НишМА Александар Базић, Министарство финасија републике Србије,Пореска управа, Београд

УЛОГА МЕДИЈА У ОЧУВАЊУ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА

(Друштвени значај истраживања)

11:30 – 11:45 – пауза за кафу11:45 – 12:45 – осма пленарна сесија

Председава: доц. др Наташа Симеуновић-Бајић и доц. др Љиљана Манић


Др Младен Бајагић, ванредни професори на Криминалистичко-полицијској академији у Београду

СОЦИЈЕТАЛНА БЕЗБЕДНОСТ, ИДЕНТИТЕТ И КУЛТУРНАБАШТИНА

Проф. др Саша Мијалковић, ванредни професор, Криминалистичко–полицијска академија, Београд Марија Поповић, сарадник у настави, Криминалистичко–полицијскаакадемија, Београд

„СОЦИЈЕТАЛНА“ БЕЗБЕДНОСТ – ТЕОРИЈСКИ И ПРАКТИЧНИАСПЕКТИ ОЧУВАЊА И ЗАШТИТЕ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТА“SOCIETAL” SECURITY – THEORETICAL AND PRACTICAL ASPECTSOF THE NATIONAL IDENTITY PROTECTION AND PRESERVATION


др Љубо Пејановић, Факултет за правне и пословне студије, Нови Саддр Миле Ракић, виши научни сарадник, Институт за политичке студије,Београд

КУЛТУРА БЕЗБЕДНОСТИ ЗНАЧАЈАН ФАКТОР ИЗГРАДЊЕКАПАЦИТЕТА БЕЗБЕДНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

SECURITY CULTURE SIGNIFICANT FACTOR CAPACITY BUILDING SECURITY OF SERBIAN

Тамара Миленковић, Филозофски факултет Универзитета у НишуМилица Павловић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу Јелена Стефановић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу

СОЦИЈАЛНА ИЗОЛАЦИЈА КОД СРБА КОЈИ ЖИВЕ У СРБИЈИ И ДИЈАСПОРИ

SOCIAL ISOLATION OF THE SERBS LIVING IN SERBIAAND DIASPORA

Милица Павловић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу Јелена Стефановић, Филозофски факултет Универзитета у НишуТамара Миленковић, Филозофски факултет Универзитета у Нишу

ЕМОЦИОНАЛНА ИЗОЛАЦИЈА КОД СРБА КОЈИ ЖИВЕ У СРБИЈИ И ДИЈАСПОРИ

EMOTIONAL ISOLATION IN SERBS WHO LIVE IN SERBIA AND IASPORA

др Дамир Демоња, Виши знанствени сурадник, Институт замеђународне односе, ИМО, Загреб, Хрватска

Роберт Баћац, дипл. оец. директор, Руралис – Конзорциј агротуризма ируралног туризма Истре (Bachelor of Economics), Хрватска,

РУРАЛНА БАШТИНА У ОБЛИКОВАЊУ ТУРИСТИЧКЕ ПОНУДЕ ХРВАТСКЕ

RURAL HERITAGE IN SHAPING OF CROATIAN TOURIST OFFER

12:45 – 13:45 – дискусија и усвајање закључакаПредседава: др Душко Димитријевић и др Видоје ГолубовићЗванични језик конференције је српски и енглески


CIP ‐ Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

930.85(=163.41)(100)(082)(0.034.2)341.22:008(=163.41)(082)(0.034.2)323.1(=163.41)(082)(0.034.4)

МЕЂУНАРОДНА научна конференција Очување и заштита културно историјског наслеђа Србије уиностранству (4 ; 2013 ; Београд)

Зборник радова [Електронски извор] / IV међународна научна конференција Очување и заштита културно‐историјског наслеђа Србије уиностранству, Београд, 18‐19. октобар 2013. ;[уредници Видоје Голубовић, Петар Петковић]. ‐ Београд : Институт за међународну политику и привреду, 2013 (Београд : Институт за међународну политику и привреду). ‐ 1 електронски оптички диск (CD‐ROM) : текст ;12 cm

Системски захтеви: Нису наведени. ‐ Насл. са насловног екрана. ‐ Тираж 300. ‐ Библиографија уз сваки рад. ‐ Summaries.

ISBN 978‐86‐7067‐192‐8

a) Културна добра, српска ‐ У свету ‐ Зборници b) Културна добра, српска ‐ Међународна заштита ‐ Зборници c) Срби ‐ Национални идентитет ‐ ЗборнициCOBISS.SR‐ID 202305292

Documents

Conference paper: Bojic Zoja, Emigre art, folk traditions, art traditions: contemporary art and diaspora