Шумарство

ШУМАРСТВО

ИсторијаДо 14. века Србија је била густо насељена земља са

развијенијим рударством и пољопривредом.За време окупације Турака, становништво Србије је

мигрирало. То је довело до просторног пустошења Србије и ширења шума које су тада заузимале 75-80%

територије. Са ослобођењем Србије почетком 19.века, долази до масовног крчења и уништавања шума. Овај процес је трајао до половине 20. века, када су шуме заузимале само 21% територије. Данас се шуме простиру на 27% територије Србије.

Проценат шума у Србији

Шумовитост централне Србије је 32%, Војводине 7%, а Косова и Метохије 39%.Најмањи проценат шума је у Банату – само 4%. Највећу пошумљеност са 43% има Ужички крај.

Врсте шума у Србији Према врсти дрвећа, шуме Србије се деле на

листопадне, четинарске и мешовите. Од укупне површине обрасле шумом 90% су листопадне шуме. Учешће четинарских шума је 6,2%, а мешовитих листопадних и четинарских 3,8%. Буква је најзаступљенија врста дрвећа у Србији, док је бор најзаступљенији четинар.

Листопадне шуме Четинарске шуме

Функције шумаФункције шума могу се свести на производну и

општекорисну.Производна функција подразумева сечу шума и

њихову техничку обраду. Добијена обрађена маса даље представља сировину за друге привредне делатности. Шумски плодови, гљиве, лековито биље, дивљач представљају додатне шумске производе.

Функције шумаОпштекорисне функције шума Србије спадају заштитна, хигијенска,

рекреативна, здравствена и туристичка функција. Заштитна функција се састоји у ублажавању климатских елемената

(температуре, падавина),регулисању отицања воде, спречавању ерозије земљишта.

Неутрализација неугодних мириса, смањење буке, као и производња кисеоника део су санитарне функције шума.

Својом микро-климом, атмосфером мира и тишине, шума ствара благотворан и релаксирајући утицај на људски организам.

Из ових особина произлази реактивно-здравствено-туристичка функција шума.

Угрожавање шумаДанашње шуме Србије угрожене су многим

негативним процесима. Најопаснији су прекомерна експлоатација, сушење шума и шумски пожари. Пошумљавањем шумских голети последице ових процеса би се могле ублажити у будућности.

КрајАутори: Никола Јовановић

Милош Михајлија