Ujedinjenje italije i nemačke 1

УЈЕДИЊЕЊЕ ИТАЛИЈЕ И НЕМАЧКЕ

• Немачка и Италија до средине 19. века нису биле јединствене државе због воље великих сила (Француска, Велика Британија, Аустрија и Русија) и противљења католичке цркве која је у Италији имала своју (папску) државу. Разједињеност Италије и Немачке постизана одржавањем феудалних односа у италијанским и немачким земљама.

• Италија подељена на 9 држава. Северном Италијом влада Аустрија.

Италија пре уједињења

• Краљевина Сардинија (Пијемонт) носилац италијанског уједињења. На челу Пијемонта краљ Витор Емануело II и предсеник владе Камило Кавур.

Витор Емануело II Камило Кавур

• Пијемонт обезбедио подршку Француске за рат против Аустрије.

• Године 1859. после победоносне битке код Солферина Аустрија протерана из северне Италије.

Битка код Солферина

• Главна снага за уједињење Италије на југу Италије били су револуционари под вођством Ђузепе Гарибалдија. Они су учествовали у припајању југа Италије и ослобођењу Рима.

Ђузепе Гарибалди

• Године 1861. у Торину проглашено уједињење Италије, Рим остао под влашћу папе, Венеција под влашћу Аустрије, Витор краљ Италије, Кавур премијер.

• Године 1866. Италија учествује у рату против Аустрије, на страни Пруске, као награду за победу добија Рим и Венецију, папа се повлачи у Ватикан.

• Немачка подељена на 34 државе и 3 слободна града. Најразвијенија држава била је Пруска.

Немачка пре уједињења

• Уједињење покренула Пруска, односно краљ Вилхелм I Хоенцолерн и канцелар (председник владе) Ото фон Бизмарк.

Вилхелм I Хоенцолерн Ото фон Бизмарк

• Пруска улаже у војну индустрију, ствара јаку војску и врши припреме народа за рат.

• Године 1866. победа у рату са Аустријом, одлучујућа победа код чешког града Садове.

• Године 1870. победа у рату са Француском, одлучујућа победа код Седана.

• Године 1871. у Версају проглашено Друго немачко царство, на челу са царем Вилхелмом и канцеларом Бизмарком, Француској одузети Алзас и Лорен.