tradicionalne decije igre

7/30/2019 tradicionalne decije igre

1/12

Referat

Tradicionalne deije igre i njihova funkcija u

savremenoj kulturi igre deteta

7/30/2019 tradicionalne decije igre

2/12

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

1.0. Uvod

Iako termin igra sadri brojna odreenja i znaenja, za potrebe ovoga referatarazmatra se u sklopu deje igre. Jedan od prvih koji je skrenuo panju na bitnost igre ukulturi i razvoju ljudskog drutva uopte, bio je J.Hujzinga. Dvadesetak godinakasnije, njegovu definiciju razradio je i dopunio, R.Kajoa.

R. Kajoa igru definie kao aktivnost koja je: slobodna - na koju se igra neprimorava a ujedno time igra ne gubi svoju prirodu privlane i vesele razonode;izdvojena - ograniena preciznim vremenskim i prostornim, unapred utvrenimgranicama; neizvesna - njen se tok i ishod ne mogu unapred predvideti, poto se

inicijativi igraa obavezno daje izvesna sloboda iz potrebe za izmiljanjem;neproduktivna - poto ne stvara ni dobra, ni bogatstva, niti bilo kakvu vrstu novihelemenata, izuzev prenoenja vlasnitva unutar kruga igraa, i iji je ishod i situacijaidentina onoj na poetku partije; propisana - podvrgnuta odredbama koje ukidajuobine zakone i za trenutak uvode novu, jedino vaeu zakonitost; fiktivna - praenaspecifinom sveu o nekoj vrsti drugorazredne realnosti ili o potpunoj nerealnosti uodnosu na tekui ivot.

Dakle, sledei Kajoinu definiciju igre, prema postavljenom problemu, izdvojenimogui obredni elementi e samo naglasiti da su prema svojoj strukturi nekada

pripadali svetu realnosti i odgovarajuim obredima, a potom su preli u bezazlenu,

vanvremensku igru dece. Ima i takvih prepoznatljivih elemenata za koje sigurnoznamo da su jo uvek deo obrednog ponaanja, a da su u deju igru dospeli dejemimitiranju "sveta odraslih".

S obzirom da je igra svojstvena oveku u svim njegovim starosnimrazdobljima, u ovom radu razmatrae se samo jedna vrsta igara a to su tradicionalnedeje igre u kojima je, uslovno reeno, mogue prepoznati odreene elemente obredne

prakse minulih vremena, ali i sadanjosti. Obredna praksa u okvirima ovoga radatretirana je kao vrsta religijskog ponaanja i miljenja zajednice tokom godinjeg iivotnog ciklusa obiaja.

2

7/30/2019 tradicionalne decije igre

3/12

2.0. Pojam tradicionalnih igara

Pod tradicionalnim igrama podrazumeva se naslee iz prolosti koje je uspelo dase odri i u modernom civilizacijskom dobu u kojem se postepeno razlau staredrutvene tvorevine. Uobiajeno je da se pod tradicionalnim igrama najee tretiraigra u seoskim sredinama, koja se prenosila iz generacije u generaciju, tako da semoe i danas registrovati. Detinjstvo prati vertikalna i horizontalna integracija usocijalnu sredinu. Ukljuivanje u zajednicu zasniva se na nizu realnih i simbolikihveza sa predstavnicima prethodnih pokolenja - od roditelja do dalekih predaka, sa

jedne strane, i drugo, razvija se u drutvu vrnjaka, pa odreeni elementi ponaanjapreuzeti putem igre i ne moraju biti u osnovi sastavni deo odnosne kulture. Ovome ideu prilog tvrenje M.Duran, da prouavanje geneze igre u okviru uzajamnog odnosadeteta i odraslih, predstavlja plodotvoran put za razumevanje deje igre uopte.

2.1. Put od obreda do igre

Tradicionalne deje igre su se razvile iz obredne prakse zajednica u kojima sunastajale. Meutim, jo u prolom veku izdvojile su se u zabavu za odrasle a potom iza decu. Gledano iz dananjeg ugla, teko je mogue zamisliti znaaj igara i praznikau prolosti - posebno danas, kada oveku u gradu ili na selu ostaje veoma suen

prostor izmeu profesionalne, radne, ograniene aktivnosti ...

Dakle put od obreda do igre dece, zaokruen je optim transformacijama drutva,pa ih u tom kontekstu i posmatramo kao jedan od moguih elemenata transformacijeobreda i njihovog prelaska u sferu zabave, posebno u domen deje igre, a to imadvojaku vanost. Sa jedne strane znaajno je za razumevanje funkcija dejih igara, asa druge omoguuje praenje transformacije obredne prakse odreene zajednice.

U vielanim porodicama tradicionalnog patrijarhalnog drutva decu nisu odvajaliod starijih ukuana. Paralelno sa njima uestvovala su u svim momentima obrednog

ponaanja (kvocanje na Badnji dan, valjanje po slami, bdenija uoi Boia,simbolinom hranjenju kokoi na Boi, ljuljanje o uskrnjim pokladama, i sl.).

Njihove uloge bile su odreene verovanjima i predanjima, bilo da se radilo o nekom

konkretnom obiaju kao na primer kod boinih ili uskrnjih praznika u okviruporodice ili u okviru crkve. Deca u prolosti nisu bila samo neaktivni posmatrai ve iaktivni uesnici obrednog ponaanja. Ipak, velikom sposobnou praenja ta se okonjih dogaa, verno su viene slike, esto nesvesno, prebacivali u svoj svet, a to znai iu svoju igru.

Moglo bi se primetiti da su nain ivota, verovanja, obredi naputeni u trenutkukada nisu vie imali odgovarajui znaaj za drutvo ili zajednicu, ostali znaajni zadeiju matu. U tom sluaju deja igra je predstavljala jednu vrstu kulturnog dvojnikakoji je modifikovane, prilagoene ili i transformisane elemente obreda smetao uokvire zabave i u jedan krajnje obian ali ipak ne tako jasan sistem ponaanja

najmlaih lanova zajednice.

3

7/30/2019 tradicionalne decije igre

4/12

Uoeno je da su neki obredi uticali na sadraj igre u onoj meri u kojoj su decauspela da projektuju stvarna zbivanja oko sebe. S obzirom da ljudi "vide" stvari okosebe onako kako im to diktiraju njima svojstvene duhovne predispozicije, ni decu nijemogue izdvojiti iz kulture u kojoj odrastaju.

Dakle kada analiziramo predstavljene klasifikovane igre prema obrednoj praksitradicionalne kulture stanovnitva dobijaju se, istina hipotetiki rezultati. U odnosu navremensku distancu, od momenta naputanja, tj. iezavanja obreda, do njegovog

prelaska u sferu deje zabave ili pretakanjem iz sfere realnosti u zamiljene okvire,samo je mogue nagovestiti deliminu vezu sa nekadanjim obredima. Imajui to naumu i data analiza u tom smeru je podlona daljoj reviziji.

U igrama koje su povezane sa godinjim ciklusom obiaja prepoznaju se, prematome, simboli koji su u neposrednom kontaktu sa odnosnim praznicima. U grupi igarakoje se vezuju za godinje kalendarske praznike, nalazi se veza sa obredima "svetaodraslih" i smatra da su proizile iz religiozne crkvene tradicije. Tako su tokom

prolog veka prele u sferu deje igre Betlehem, Luce, Koledari ili "korinanje","Pozdrav anela", Tri kralja, dramske igre o Pontiju Pilatu i sl. injenica da senajee izvode meu mukom decom, prema ovom autoru stoji u vezi pravilo da suglavni akteri u prolosti, u "svetu odraslih", bili mukarci.

Koledarske nekadanje obredne povorke estitara povodom nove kalendarskegodine, novog leta, nove agrarne godine, potpuno su prenete na deje ophode priemu deca itav niz dogaanja i svoju ulogu u tome doivljavaju kao igru. Bilo da sezapravo igraju figuricama vezanim za Hristovo roenje, izvode unapred nauenidramski tekst, ili da obilaze domainstva kao vertepai ili betlemari, recitujui aljivei prigodne koledarske tekstove.

U vreme prolenog ciklusa obiaja i danas dominira deje ljuljanje na Belepoklade. Od obreda za optu plodnost do igre zanosa ili vrtoglavice prema Kajoi, nakoju se deca (posebno enska) gotovo primoravaju od strane starijih ena "jer se tovalja". O pokladnom ljuljanju i ljuljakama, kao i o vrtekama u etnolokoj literaturiima dosta tumaenja i zabeleaka.

Maskirane pokladne povorke, ree su u praksi. U pojedinim mestima Banata iSrema izvode se na Belu nedelju, kada su uesnici deca koja svoj ophod tretirajuigrom, naroito rekvizitima koje nose. Obino su to raznovrsne igrake : lutke,

medvedi, korpice, egrtaljke i sl. Lutka je i danas obavezni rekvizit u dejimpovorkama, s tom razlikom to se sada sa njom usput i igraju, dok je u prolosti bila upovorci odraslih simbol raanja i zametak novog ivota (kao to su bile lutke safalusom i sl.). Ovakva preruavanja sa brojnim likovima iz tradicionalnog modela

ponaanja zajednice zadrana su i van omeenog religijskog kalendara i predstavljajudeju zabavu - maskenbalove po obdanitima i kolama.

U ostalim igrama tipa " Kapija", " Vinjica", "Laste prolaste"," Zuj, zuj, zujde",kod Srba, Hrvata, Bunjevaca, " Buj, buj, zelena grano" kod Maara, "Lanca" kodSlovaka, koje imaju izrazito veliku teritorijalnu rasprostranjenost i u drugimevropskim sredinama, sauvana je izvesna sadrajna slojevitost prepoznatljivog

obrednog karaktera. Igra se danas izvodi najvie pod imenom "Laste prolaste". Lj. i D.Jankovi, svrstale su je u veoma arhainu obrednu igru. Prema njima, povezana je sa

4

7/30/2019 tradicionalne decije igre

5/12

ritualima provlaenja za zdravlje, oienje, ponovno raanje. O.Vasi je uvrstila uostatke igrakog obrednog naslea sa sabora i vaara koji su odravani u vremeuskrnjih pokalada. Maarski etnolozi igru "Buj, buj " tretiraju kao pokladnu, kojase izvodila od momenta ulaska u uskrnji post, ali je jo u prolom veku prela udomen deje igre.

Igre "Paun pase", "Jeole, vraole", "Kolariu, Paniu", jedan broj naihetnologa smatra takoe nasleem iz daleke prolosti. O starosti ovakvog tipa igara imadosta pomena u literaturi. Re je o njenoj obrednoj ulozi kod odreenih rituala (biloda je re o svadbenim obiajima, kod pogreba ili u okviru prolenih pokladnih igara).Prema O.Mladenovi, u igri "Pauna", uestvovale su udate ene i igrala se na prvidan Uskrsa u selima po Srbiji, Bosni i Hercegovini, Sremu, i kao obredna dugo seodrala dok je u gradovima poznata kao deja igra. O.Vasi navodi da je igra pauna

jedna od najzanimljivijih igara srpskog orskog naslea, koja je uspela da se ouva doposlednjih decenija 20. veka u mnogim krajevima Srbije i junoslovenske teritorije, ida predstavlja sastavni deo pojedinih obreda, naroito svadbenog ceremonijala. Za

istu igru smatra se da je izvoena na poselima i prelima, obanskim vaarima i usklopu dejeg igrakog folklora.Prema S.Zeeviu, igra pauna je igra za zatituzdravlja i bila je rasprostranjena u dinarskim srpskim krajevima. S obzirom namigracije sa juga na sever, sasvim je prihvatljivo da su je Srbi doneli na prostoreVojvodine i da je tokom vremena iz obreda prela u deju igru. Sem toga, prisustvoigre i kod maarske dece pod nazivom "Holeva", na poetku 20.veka, ukazuje na

procese akulturacije srodnih zajednica.

Iz ivotnog ciklusa obreda i danas se izdvaja deja igra "svadba". U njoj su upotpunosti preslikani svi elementi nazovimo "prave svadbe", odnosno, dovoenjaneveste svadbenim ceremonijalom. U ostalim pomenutim igrama, prema nekimautorima naziru se tragovi dovoenja devojke u mladoenjin dom otmicom. U igrama"Dola majka s koldvora" i "Jelekinje, barjakinje" koje su u praksi kontinuirano kodenske dece, prema O.Vasi, sauvani su u stilizovanoj formi tragovi dovoenjamlade u novi dom, odnosno otmice devojke. Naime, O.Vasi analizirajui pomenutuigru "Pola majka kolu dvoru" ili neto noviji naziv "s'kolom dvoru", iznosi sledee:izvoai ovih igara bili su momci i devojke, a posle Drugog svetskog rata devojiceod 15-16 godina. Autorka pretpostavlja da je naziv igre saet te dobijen oblik "Idemajka s'kolodvora". Smatra igru stilizovanim oblikom obiaja otmice i dovoenjadevojke (mlade) u momkov dom.

Osim navedenog, mogue je navedene igre protumaiti i drugaije. Jedna odpretpostavki je sadrana u varijanti igre "Erbereke". Naime, " Ervin" ili "Erven" jenemaka oznaka za " prijatelja vojske", a "erbereke" je verovatno od nemake reierben to znai batiniti, naslediti, ili erbland, oznaka za naslednu zemlju , tj. deozemlje koji je carska Austrija dobijala enidbenim vezama. Poreklo bi se moglo traitii u tzv. "ratnikom ponaanju zajednice", na ta ukazuju rei starije varijante igre.Poto je takva igra registrovana u Sremu onda bi se mogla postaviti hipoteza da je igra

proizila iz graniarskih, vojnih obaveza uvanja teritorije Austrije (koju je ona irilaenidbenim vezama i mirazima), odnosno granica carstva.

Danas bi se moda moglo pre pretpostaviti da su u njima ukomponovani elementi

odvajanja pojedinca od grupe tj. simbolino predstavljanje odvajanja dece od majke,

5

7/30/2019 tradicionalne decije igre

6/12

porodice i njihov prelazak u zajednicu odraslih, u kojima su delimino prisutnielementi inicijacija.

3.0.Vrste tradicionalnih igara

Na osnovu razvrstavanja dejih tradicionalnih kolektivnih igara u dve osnovnekategorije, igre imitacije i takmiarske igre, od izvesnih elemenata njihove strukturesadraja u kojima se pretpostavlja da poseduju ili je mogue zapaziti obredneelemente tradicionalne igre se dele prema sledeem redosledu:

*deje igre proizile iz godinjeg ciklusa obiaja :

-na sv.Luciju - Luce, maskirane devojice iz katolikih sredina Bake iBanata, uoi Sv. Lucije, (12.decembra) obilaze domainstva uz poskakivanje i igranje.

- oko Boia - igre dece iz pravoslavnih, katolikih i protestantskih sredina:

- vreme uskrnjih Poklada - igre dece iz pravoslavnih, katolikih iprotestantskih sredina:

-u vreme Uskrsa :

1.Igre sa bojenim jajima: "Tucanje jajima", "Kotrljanje jaja"

2."Traenje gnezda" - igra se gotovo na itavom prostoru Vojvodine o

Uskrsu, a spada u domen strogo porodine igre.

3. Igra "Polivanja" rasprostranjena drugog dana Uskrsa - kada deaci

polivaju vodom devojice. Poznata je svim etnikim zajednicama, a

posebno deci katolika i protestanata.

4. Kumaenje - nedelju dana po Uskrsu, devojice junog Banata su se

"kumaile" tj. bratimile kroz vence i jedna drugoj poklanjale arana jaja.

- oko Ivanjdana:

Preskakanje vatri na Ivanjdan raireno je kod Maara, dok se kodostalih etnikih zajednica gotovo izgubilo. Okupljena deca pripreme drva i

poreaju ih kupasto da bi potpalili i nainili vatru na ulici ili na sred kolskogputa. Okupe oko nje. Jedna starija osoba baca tzv. ivanjdanske jabuke prekovatre a deca preskau vatru i u preskoku hvataju jabuku.

6

7/30/2019 tradicionalne decije igre

7/12

- Svadba ili svatovi, -"Svadba", veoma stara igra i deca su je davno uvrstila usadraj igre u svim ispitivanim naseljima u Vojvodini. Nije jasno da li je u deju igruula kao deo uenja svadbenim obredima, ali na osnovu fotografija - reprodukcija skraja prolog veka moe se zakljuiti da su se enska deca, posebno kod Slovaka iRusina igrala "svadbe". M. kari pominje u srpskim frukogorskim selima da se

mala deca "sigraju svatova". A.Stefanovi je opisao igru "svadbe" u severnom Banatukod Srba, pedesetih godina 20.veka i naveo kako se odvijala po svim pravilima kojavae za "pravu" svadbu, s tim to je jedna od starijih ena pomagala u izvoenju igre.

- Otmica, tj. dovoenje devojke u momkov dom u igrama - "Dola majka skolodvora" - igra zabeleena u Banatu. U istu grupu, neki autori ubrajaju i igru"Jelekinje, barjakinje", veoma poznatu i rairenu kod Srba, Hrvata, okaca,Bunjevaca. Varijanta ovoj igri pronaena je u grai kod M.Media, a zove se"Erbereke".

- Sahrana - igra se pod nazivom "Rajole" (u Sremu) ili "Vlajalo" u Bakoj.

Pojedinani elementi i radnje u igrama su ljuljanje, maskiranje, kolo, niz,kua, kapija, jaje, zec, voda, crte "kolice", pljuvanje. Kod pojedinanih

prepoznatljivih elemenata strukture deje igre ima vie pretpostavki i moe sepristupiti analizi uslovno.

Pojedinane radnje ili rekvizite izdvojene u treoj grupi kao to su prolenoljuljanje (veruje se da ljuljakin put vezuje nebo i zemlju, te da je ljuljaka vezana za

pojmove kie. plodnosti, obnavljanja prirode), ili maska i maskiranje (rekvizit kojimse preobraa sopstvena linost i kada dobija nadrealne sposobnosti, veza dua predakai ovozemaljskog sveta, veza sa agrarnim demonima i sl.), neu posebno isticati, jer jenjihova obredna uloga bila prilino jasna i veoma duboko ukorenjena u obrednom

ponaanju naeg podneblja.

Pojava zeca, jaja i vode u prolenim igrama prvobitno je imala obrednupodlogu i vezu sa simbolima plodnosti.

Poznato je da je simbol zeca u kulturu vojvoanskog stanovnitva doao saobiajima i verovanjima germanskog stanovnitva doseljenog iz srednjoevropskihkrajeva. Zec se inae u hrianstvu javlja kao glasnik o Hristovom vaskrsnuu, zec je isimbol plodnosti i besmrtnosti. Dominantna uloga jajeta u prolenim obredima

prenesena je i na decu iz dva razloga. Bojenih jaja za Uskrs ima prilino u svakojkui, a deca se igraju sa svim dostupnim stvarima. Sem toga kao to jaja odraslikotrljaju za zdravlje po dejem licu tako ih i deca ukljuuju u svoju igru ali sa ciljemzabave i nadmetanja. Simbolika uskrnjeg jajeta (kako paganska tako i hrianska) jedobro poznata te je nije potrebno obrazloiti posebno.

Polivanje vodom devojica i devojaka takoe je proizilo iz obreda oienja iradnji za plodnost. Danas je to opta zabava, a vodu ne tako retko, zamenjuju i

parfemi, ali to jeftiniji i loiji po mirisu, da bi se tom prilikom polivai vie zabavili.

R.Kajoa, za igru "kolice" smatra da je proizila iz nekadanjih religioznih

obreda. "kolica" je prema ovom autoru, predstavljala lavirint po kome se gurakamen, to jest dua prema izlazu. Kasnije, u vreme hrianstva, crte se izduuje,

7

7/30/2019 tradicionalne decije igre

8/12

uproava, reprodukuje plan bazilike: radi se o dovoenju due, guranju kamena doneba, do raja, do krune, do slave, to se poklapa sa glavnim oltarom crkve, ematski

predstavljene nizom pravougaonika. Identian je crte kolice u banatskim selima,poznat pod nazivom "kolica sa nebom", pri emu je gornji deo polukruno zaobljen(slian apsidi) i oznaen kao "nebo". Kod M.Zapletala, navode se takoe "kolice sa

nebom".

T. orevi uoio je da deje igre verno uvaju tragove i ostatke kola i orskihigara, te da u njima krug igraa koji se kree odreenim pokretima podsea na ostatkestarih vremena i poetno doba orskih igara. S.Zeevi, u analizi srpskih narodnihigara, kae da sve igre (misli se na orske igre) zapoinju u krugu, te da je kolo optecivilizacijska tvorevina pa su vremenom igre u kolu stekle magijsko znaenje.D.Antonijevi u analizi simbolike magijskog kruga i kretanja u krugu, navodi veomaveliku starost simbola kruga u kome se prepoznaje njegovo ambivalentno znaenje":kosmiko poimanje vremena i veita ciklinost ivota, smrti i ponovnog roenja, izatien prostor od neastivog, zlih demona i duhova. Zaokruivanjem prostora

krugom obeleavaju se granice preko kojih duhovi i demoni ne mogu prelaziti.Poznato je da su u starom Rimu zabranjivali deci teranje obrua i igre sa obruima, sa

prvim smirajem dana. Obru, krug je tretiran sunevim dvojnikom koji skuplja snagui miruje nou.

Ukoliko se paljivo itaju opisi pojedinih igara uoava se da su njihovizapisivai, posebno s kraja 19. i poetka 20. veka, poinjali opis tekstom "...tako todeca obrazuju kolo... " tj. krug i sl. Igre u krugu su se odrale do danas, a mogua

pretpostavka je da su nastajale iz deijeg podsvesnog kada su deca bila aktivniuesnici ili samo posmatrai u vreme odreenih religioznih obreda koji su se odvijaliu krugu.

U dananjoj igri krug takoe predstavlja zatien prostor u kome je igrasiguran, gde prema pravilima igre, ne gubi. Moe se esto zapaziti kako deca opisankrug na zemlji nazivaju i "kuom", odnosno to je prostor gde je igra poteen, gdese odmara ili uva dok"opasnost" ne proe ("maka i mi" , "vije"). Kua u ovomkontekstu je sinonim krugu, jer i kua je onaj intimni prostor za mikro sredinu koji

poseduje i prua svu sigurnost po njene lanove.

van kue nezatienost

opasnost

promena ulogeizbacivanje iz igre

Karakteristian oblik u igri je i niz, tj. deca poreana u nizu, kao na primer uigri "Bievi" (ili igre Kokoke i kobac, Vuk i jaganjci, Radibabe i dr.) Prema nekimautorima tzv. "otvoreno kolo" ili niz tretira se takoe kao deo naslea obredne prakse.Za pomenutu igru O. Vasi smatra da je preuzeta iz srpskih pokladnih obrednih igara,koja je vremenom prela u zabavu odraslih u vreme zimskih prela i okupljanja, a

potom i u igru dece. U primerima kojima raspolaem, igra je prisutna i kod Maara,to ukazuje i na drugi kulturni obrazac. U svakom sluaju, prihvatljiva je pretpostavka

da je ova vrsta deje igre zaeta u pokladnim igrama odraslih i da ima iru osnovu ukorenu nastanka. Hvatanje poslednjeg u nizu danas je zabava i vetina ali

8

7/30/2019 tradicionalne decije igre

9/12

posmatrajui ire znaenje niza i same igre moglo bi se podvui njena uloga uobezbeivanju mnotva, isterivanju zla i nagovetaju dolaska novog vegetacionog

perioda. Naravno da u bezazlenoj dejoj igri npr. Kobac i kvoka, poodavno nemaasocijacija o pretpostavkama na vezu sa prolim vremenima.

4.0. Tradicionalne deije igre na teritoriji Vojvodine

Istraivanja tradicionalnih deijih igara sprovedena su u etrdesetak sela nateritoriji Vojvodine, u izraziti multinacionalnim i verski heterogenim sredinama,tokom 1994,1995 i 1996. godine. Kazivai su bili razliite starosne dobi : deca od 5do 16 godina, potom srednje ( oko 40, 50 godina) i starije (od 70 godina) generacije.

Do danas, strunoj i naunoj javnosti nisu poznati sintetiki etnoloki radovikoji su povezani sa ovom temom na panonskom kulturnom podruju (ue Vojvodina)iako postoji graa sa opisima dejih igara prikupljenim u 19. veku. Meutim, jedan od

prvih koji je u dejoj igri prepoznao nekadanje elemente obredne prakse i ukazao natransformaciju obreda od sakralnog sadraja do zabave, jeste T.orevi. Trebalo bi

pomenuti i pojedinane znaajnije radove i rezultate savremenih etnolokihprouavanja dejeg folklora kao to su radovi E.Bai, M.Proi Dvorni. Potom iradove iz srodnih nauka koji se bave decom ali i koji pominju odreene transformacijeobredne prakse koja u novom znaenju nalazi mesto u dejem svetu - radovi .Trebjeanina, sa etnopsiholokog aspekta ili etnomuzikologije - D.i Lj. Jankovi, O.Mladenovi, S.Zeevia, O.Vasi.

9

7/30/2019 tradicionalne decije igre

10/12

5.0. Zakljuak

Igre koje su pretpostavimo, proizile iz obrednog ponaanja spoljnjeg svetapredstavljaju univerzalne segmente obredne prakse, a koji su bili od vanosti u daljojprolosti drutva, ili su jo uvek u odreenom obliku u praksi, kako na vojvoanskimprostorima, tako i kod drugih evropskih zajednica.

Neke su se veoma davno izdvojile u zabavu odraslih, pa potom u zabavu dece,ili pak, odmah su prele u "deji svet". Sasvim je jasno da je kod mnogih pomenutih iuvrenih igara u ovom radu, bilo teko povui granicu izmeu igre odraslih i dejeigre, jer u prolosti nisu postojale takve stroge granice.

S obzirom na sposobnost dece da skoro uvek i esto imitiraju simbole izstvarnog ivota, pa i obrede religioznih i drutvenih okvira, moglo bi se pretpostavitida su se i u vremenu odgovarajueg znaenja obredne prakse, igrali vienog gotovonesvesno. Dakle, uzimajui u obzir saznajnu komponentu igre i prema kognitivnojteoriji Pijaea, razvitak predstava spoljnjeg sveta kod dece, uspostavlja razlike izmeu"sveta igre" i "sveta opaenog", pa je stoga deja igra, iako vanija za dete, na neki

nain uslovljena "svetom opaenog".

Za deji razvoj u poetku je najbitnija njegova mikro sredina a to je porodinookruenje. U krugu porodice - deca posmatranjem prvo upoznaju ponaanje najuihlanova svoje porodice a potom imitiraju uzajamne odnose i uloge.

U tradicionalnoj igri dece preiveli su znaajni pojedinani delovi obredneprakse po zajednicu te kao kolektivna zabava u modifikovanom obliku igre, sauvanisu do danas. Dakle, zahvaljujui nesvesnom poimanju stvarnosti, doivljajima iz svetaodraslih, ali i iz tenji najmlaih da se ponaaju kao odrasli, danas su uslovno reeno,

prepoznatljivi izvesni odgovarajui elementi nekadanjih, pa i sadanjih obreda.

10

7/30/2019 tradicionalne decije igre

11/12

LITERATURA

1. Gligorijevi, B. : Deija igra i njena vaspitna vrednost, Izdavako predueRad, Beograd, 1961.

2. Orlovi-Potkonjak, M. : Razvijanje deije samostalnosti u porodici,Izdavako predue Rad, Beograd, 1961.

3. Kamenov, E. : Metodika, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, NoviSad, 1998.

4. Kon, I. S. : Dete i kultura, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,Beograd, 1991.

5. Arijas, Filip. : Vekovi detinjstva, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,Beograd, 1989.

11

7/30/2019 tradicionalne decije igre

12/12

SADRAJ

1.0. Uvod........................................................................................................................12.0. Pojam tradicionalnih igara.......................................................................................2

2.1. Put od obreda do igre.............................................................................2,3,43.0. Vrste tradicionalnih igara..................................................................................5,6,74.0. Tradicionalne deje igre na teritoriji Vojvodine.....................................................85.0. Zakljuak.................................................................................................................9

LITERATURA......................................................................................................10

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

12