Sastav motornog vozila

8/10/2019 Sastav motornog vozila

1/85

Opsti sastav motornog vozila

Donji stroj

1. Ram

2. motor

3. transmisija4. tockovi

5. sistem elasticnog oslanjanja

6. sistem za upravljanje

7. sistem za kocenje

Gornji stroj

karoserija sa svim onim sto se nalazi i na karoseriji

Ram (okvir, sasija)

Ram moze biti razlicitih konstrukcija, a cine ga uzduzni i poprecni nosaci razlicito profilisani.

Neka savremenija vozila nemaju ram, vec imaju samonosecu karoseriju.

Ram moze biti:

1.

okvirni ( N ili X oblika)2. sa jednim uzduznim I vise poprecnih nosaca

3. resetkasta konstrukcija


2/85

Karoserija vozila

Karoserija


3/85


4/85

Dvotaktni motori SUS

Dvotaktni motor svoj radni ciklus obavlja za dva takta tj. za jedan obrtaj kolenastog vratila.Ovo znaci da dvotakni motor pri istom broju obrtaja kao i cetvorotaktni ima dva puta vise radnih

taktova, odnosno, da dvotakni motor ima potpunije iskoriscenje radnog ciklusa.

Radni ciklus dvotaktnih motora sastoji iz istih procesa kao radni ciklus cetvorotaktnih motora,

stim sto u pojedinim taktovima radnog ciklusa dvotaktnog motora izvodi se vise prprocesa i tise procesi preklapaju (izvode istovremeno).

Dvotaktni motor moze da bude kako benzinski tako i dizel motor.

Uporedujuci radne cikluse dvotaktnih i cetvorotaktnih motora sledi, da pri jednakim dimenzijamacilindara i pri jednakom broju obrtaja snaga dvotaktnih motora bi teorijski trebala da vude dva

puta veca, zbog duplo veceg broja radnih taktova u jedinici vremena. U stvarnosti snaga

dvotaktnih motora je veca za 1.5 do 1.7 puta, usled gubitka dela radne zapremine, losijegkvaliteta izmene radne materije, trosenja dela snage na pogon pomocnih agregata (kompresora

koji povecavaju pritisak svezeg punjenja) i sl.


5/85

Izmena radne materije kod dvotaktnih motora se izvodi pri znatno manjoj promeni ugla

obrtanja kolenastog vratila (za znatno krace vreme), sto utice na savrsenost toga procesa, a time i

citavog radnog ciklusa.

Zbog toga sto se u procesu izmene radne materije kod dvotaktnih motora gubi deo svezegpunjenja, tako da se dvotaktni motori izvode najcesce u dizel varijanti. Izuzetakmogu da cine

manji motori kod kojih veci znacaj ima prosta konstrukcija i potreba postizanja sto vece snage,nego potrosnja goriva (za motocikle, poljoprivrednu mehanizaciju, camce, motori za startovanjedrugih motora i sl.).

Dvotaktni motor u dizel varijanti mogu se pojaviti kao brodski pogonski agregat sa ekstremno

visokim snagama i malim brojevima obrtaja. U takvoj izvedbi moguce je proces izmene radnematerije (proces ispiranja) dobro kontrolisati a i izvesti, cime se postize dobra ekonomicnost uz

veliku razvijenu snagu. Visoka ucestalost radnih ciklusa dvotaktnih motora daje ravnomerniji

obrtni moment, ali dovodi do povecane toplotne opterecenosti elemenata i mehanizama motora,

cime se ugrozava podmazivanje, ubrzava habanje, smanjuju mehanicke karakteristike

materijala, a time i radni vek dvotaktnih motora.

Cetvorotaktni motori SUS

Kod cetvorotaktnih motora jedan radni ciklus se odvije u toku cetiri takta. Takt podrazumeva

onaj deo radnog ciklusa koji se odvije u toku jednog hoda klipa. Hod klipa predstavlja pomeranje

klipa od jednog do drugog krajneg poloaja.

Radni ciklus cetvorotaknog oto motora cine taktovi:


6/85

Za vreme takta usisavanjaklip se krece od gornje mrtve tacke (SMT) do donje mrtve tacke

(UMT). Za to vreme je posredstvom razvodnog mehanizma otvoren usisni ventil i cilindar se

puni sveom smesom (smesa goriva i vazduha).

U taktu sabijanja razvodni mehanizam drzi zatvorena oba ventila (usisni i izduvni), a klip se

krece od UMT prema SMT. Smesa se sabija, usled cega joj raste pritisak i temperatura.

Kad klip dode u SMT sabijena smesa se pali pomocu elektricne varnice i nastaje sagorevanje

smese.

Produkti sagorevanja deluju na klip i pomeraju ga prema UMT, stvarajuci koristan rad. Ovo jeznaci radni takt.


7/85

Dolaskom klipa u UMT radno telo (smesa) je odalo najveci deo energije pa se posredstvom

razvodnog mehanizma otvara izduvni ventil i radno telo, sada vec produkt sagorevanja - izduvni

gasovi - se odvode u atmosferu. Kretanjem klipa prema SMT vrsi se popotpunije istiskivanje

radnog tela. Dolaskom klipa u SMT zavrsava se radni ciklus cetvorotaktnog oto motor.Rad motora se nastavlja istovetnim sledecim ciklusom.

Znaci, sve promene stanja radnog tela koje se odvijaju za vreme cetiri takta mogu se grupisati u

promene:

kojima se vrsi prces usisavanja sveeg punjenja, kojima se vrsi proces sabijanja sveeg punjenja, kojima se izvodi proces paljenja i sagorevanja sabijene smese,

kojima se izvodi proces sirenja nastalih produkata sagorevanja,

kojima se vrsi proces udaljavanja (izduvavanja) produkata sagorevanja.

Princip rada motora SUS, pogledajteOVDE.
http://www.facebook.com/photo.php?v=502519719778186http://www.facebook.com/photo.php?v=502519719778186http://www.facebook.com/photo.php?v=502519719778186http://www.facebook.com/photo.php?v=502519719778186


8/85

Video zapis o reparaciji motora, pogledajteOVDE.

Jos jedna animacija o radu cetvorotaktnog motora, pogledajte i sami prepoznajte 4. takta.

Delovi motora
http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=daVDrGsaDMEhttp://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=daVDrGsaDMEhttp://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=daVDrGsaDMEhttp://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=daVDrGsaDME


9/85

Na slici su prikazani:

1. glava motora

2. kanali za prolaz ulja

3. blok motora4. zadnji lezaj kolenastog vratila

5. korito motora (karter)

6. max nivo ulja u karteru7. prednji lezaj kolenastog vratila

Blok motora

Blok motora obuhvata najvanije delove motora, obino je zajedno sa kuitem kolenastog vratilau jednom odlivku.

Najee su blokovi izraeni od sivog liva koji je relativno velike tvrdoe, a u masovnojproizvodnji se moe lako i jeftino obraivati.


10/85

Sistem protonih kanala sluzi za cirkulaciju tecnosti za hlaenje, obino je izliven zajedno sablokom, u istom komadu. Iz bloka tee tecnost za hladjenje u vodne kanale glave motora. Kad se

tecnost za hladjenje u vodnim kanalima zamrzne usled niske spoljasnje temperature, doci ce do

sirenja tih kanala i moze doci dopucanja bloka motora. Da se to ne bi dogodilo, radi zastite, u

bloku se esto ugradjuju zatitni epovi koje pritisak smrznute vode gura napolje.

Siroki otvori koji se vide na slici, nazivaju se radni prostor motora,odnosno cilindri.

U njima su smesteni klipovi.

Cilindri motora mogu biti rasporeeni:

- u redu (redni motor),

- u dve ravni u obliku slova V (V-motor),

- ili pak u jednoj horizontalnoj ravni, tako da se nalaze na obe strane kolenastog vratila (bokser

motor).

to motor ima vie cilindara, lepe zvuci i ravnomernije radi,a pogotovo na malom broju obrtaja.

Glava motora i ventili


11/85

U glavi motora su smesteni ventili preko kojih se ubacuje radna smesa ili izbacuje sagorela.

Najcesce ih ima po dva na svakom od cilindara (cilindar je prostor u kome se nalazi klip), jedan

je usisniubacuje radnu smesu, dok je drugi izduvni i sluzi za izbacivanje sagorele radne smese.Na nekim motorima moze biti ugradjen i veci broj ventila (tri, cetiri) po cilindru, sve u

zavisnosti od namene takvog motora i karakteristika.

Glava motoraje na donjoj strani sasvim ravna, da bi tano mogla nalei na gornju stranu bloka

motora. Obino se izmeu tih povrina ugradjuje - dihtungkomponenta koja ima ulogu daosigura zaptivenost izmedju ta dva dela.

Ve i najmanja savijenost glave motora moe prouzrokovati nedovoljnu zaptivenost, usled egaiz motora izlazi radna smesa i tecnost za hlaenje.

Glava se, na primer, moe saviti (deformisati) ako u motoru nema dovoljno tecnosti za hlaenje.

Sagorena smesa bitno zagreva prostor za sagorevanje i izduvne kanale, koji stoga moraju bitiposebno dobro hlaeni.

Usisna grana-kanal moe biti od aluminijuma, ispusni kanal se izrauje od livenog gvozdjaotpornog na toplotu.

Ventil

Ventil

Budui da je brzina radne smese (goriva i vazduha) koja ulazi u cilindre manja od brzineizduvnih gasova koji iz njih izlaze, obino su usisni ventili vei od izduvnih.


12/85

Izduvni ventili se u motorima koji se brzo pokreu mogu ugrejati do uarenosti, pa se zbog togamoraju izraivati od kvalitetnog materijala otpornog na toplotu.

Veina se toplote, pri zatvorenim ventilima odvodi preko sedista i voica ventila.

Na slici su prikazana dva bregasta vratila koja, preko ventilskih sklopova pokrecu ventile

Periodi nege i odrzavanja ventilskih sklopova

Ventilski sklopovi se proveravaju i podesavaju ili menjaju kalibrisane plocice svakih 10000predjenih kilometara.

Kod savremenijih vozila, novijeg datuma zazor ventila kontrolisati, podesavati zazor na svakih

10.godina ili na 150000km.


13/85

Za svaki motor postoji propisni zazor razvojnog mehanizma (zazor ventila)

i on se proverava i podesava kada je motor hladan. Veoma je vazno za razvodni mehanizam

podesenost ugla paljenja i ispravno gorivo odredjene oktanske vrednosti.

Neki motori imaju tzv. hidraulicne podizace koji omogucuju trajno samopodesavanjezazora

pomocu motornog ulja (hidraulika).

Za pravilan i dugotrajan rad motora vazna je ispravnost i podesenost celokupnog razvodnog

mehanizma.

Klipovi

Klip sa klipnjacom

Izgorela smea goriva i vazduha pri irenju potiskuje klipove prema dole i na tajnain daje pogonsku snagu motora. U automobilima kakvi se danas proizvode, pri najviem brojuobrtaja motora klip svake sekunde oko sto putaputuje gore-dole po cilindru, zato klipovi moraju

biti vrlo vrsti, ali laki.

Proizvode se od lakog i sivog liva.

Zbog temperature prilikom sagorevanja radne smese, klipovi se ire.Zbog toga prostor izmeuklipa i kosuljice cilindra (obloga cilindra), popunjavaju klipni prstenovi.


14/85

Izgled klipa sa ostalim delovima

Ima ih nekoliko, a obino su dovoljna dva klipna prstena - da sprece prodiranje radne smese ukuite kolenastog vratila. Dok uljni prsten skida suvino ulje s cilindara i vraa ga u korito

motora.

Elastini prsteni koji se nalaze u ljebovima na klipu, moraju spreiti izlaenje radne smese izprostora iznad klipa u kuite kolenastog vratila. Pritisak radne smese potisne gornji kompresioni

klipni prsten u ljebu prema dole.Ukoliko radna smesa proe pored prvog klipnog prstena,zadrava je drugi (ponekad i trei) kompresioni prsten.

Uljni prsten u kojem su prorezi,sluzi da obrie suvino ulje sa kosuljice cilindra i vraa ga ukorito motora.


15/85

Pravolinijsko kretanje klipa se pomou klipnjae i kolenastog vratila pretvara u okretanje.

Klipnjaa

Glava klipnjae (mala pesnica - nalazi se na vrhu klipnjae) - pogledati sliku- obuhvata klipni lezaj (preko koga se povezuje sa klipom) , a noga klipnjae

(velika pesnica - donji deo klipnjae) se okree na klipnjanom leaju kolenastog vratila.

Rastezanje klipa

Klipovi veinom imaju malo ovalan presek, tako da usled toplotnog rastezanja postaju okrugli.Kod nekih drugih vrsta klipova, prorezi u telu klipa izjednaavaju rastezanje.

Vodoravni prorezi ograniavaju irenje toplote od ela na telo klipa.

Kolenasto vratilo


16/85

Kolenasto vratilo, ili "radilica", jedan je od najznaajnijih delova motora i brine se za prenossnage sa klipova na mjenja i dalje, na tockove.

Nega i odrzavanje glave motora

Tokom razrade novog i remontovanog motora ne sme se preopterecivati motor sa velikim

brojem obrtaja kolenastog vratila. Posle razrade od 10002000 predjenih kilometara, potrebno jeizvrsiti dotezanje vijaka glave motora i to po propisanom rasporedu i redosledu. Na propisnu

vrednost doteu se vijci pomocu moment kljuca.


17/85

Zupcasti kais

1. Zupcasti kais (remenica)

Zupasti kais (remenica) - izrauje se od kompozita polimera (kloroprenskog kauuka -neoprena) i ojaavajueg sredstva - armature (mrea od staklenih vlakana).

U radu je gotovo beuman i stvara manje otpora i manje mehanike gubitke od lanca. Lanac imaneravnomernu obodnu brzinu i ranije se masovno upotrebljavao, u dananje vreme zupastiremen se sve vie koristi jer radi potpuno ujednaeno, i ima meki prenos snage (potrebne zapokretanje bregastih vratila), ublaava dinamiko optereenje razvodnog mehanizma itd...

Glavna mana zupcastog kaisa je pouzdanost. Iako vrlo retko puca ili preskae, moze doci do togada nesto lose krenei onda nastaje katastrofa.

Neispravnost zupastog kaia dovodi do sudara klipova i ventila, zatim do unitenja leajeva,klipnjae (iskrive se ili naprsnu), a ponekad i bregasto vratilo strada. Ukratko, nastaje teka

havarija.

Zbog toga je kod veine motora rok zamene kaisa ogranien na 60 do 90 hiljada kilometara.

Zupasti kais (remen) prakticno nije potrebno odravati, jedino ga treba redovno menjati.


18/85

ELEKTRICNE KOMPONENTE NA VOZILU

Akumulatorbaterija


1.

jedan pol

2.

pregrada

3.

pegradni zid izmedju clanaka

4.

pozitivna elektroda

5.

pregrade izmedju + ielektrode

6.

negativna elektroda

7.

spojnica elektroda jednakog polariteta

8.

cep clanka

Akumulatorbaterija sluzi da prikuplja (akumulira) i sacuva odredjenu kolicinu jednosmernestruje i da je daje potrosacima kada ne radi motor.


19/85

Prikljucni polovi akumulatora ( u narodu poznati kao klema)- treba kontrolisati - da uvek bude,

siguran kontakt izmedju polova baterije i klema i to na svakih 30000km, a uvek pred zimskusezonu.

Prikljuci akumulatora su pravljeni od takvog materijala (legure olova) koji usled isparavanja izakumulatora i hladnog vremena hoce da oksidiraju. Takva oksidacija sprecava dobar kontakt

izmedju pola i prikljucka akumulatora, sto dovodi do niza problema.

Jedan od problema jeste kada motor nije u mogucnosti da se pokrene zbog nedovoljne kolicine

stuje, odnosno ''praznog" akumulatora. Kvar se ispoljava kada vozac postavi kljuc (u kontakt

bravu) za pokretanje motora i pokusa da pokrene motor, tada dolazi samo do stvaranja kontaktaizmedju uredjaja - cuje se zvuk releja- i nista vise, nema pokretanja motora, zvukaelektropokretaca i sl.

Postupak otklanjanja kvara pogledati u delu

Uradi sam.

SASTAVNI DELOVI BATERIJSKOG PALJENJA
http://www.vozite.com/uradi_sam_delovi_vozila.htmlhttp://www.vozite.com/uradi_sam_delovi_vozila.htmlhttp://www.vozite.com/uradi_sam_delovi_vozila.html


20/85


Kontakt brava

Svecice

Akumulator (baterija)

Indukcioni kalembobina

Razvodnik paljenja

Indukcioni kalem - Bobina


21/85

Bobina ima zadatak da struju niskog napona 6 ili 12 V pretvori u struju visokog napona od 13-17

hiljada V.

Bobina se sastoji od:

tela jezgra primarnog i sekundarnog namotaja

Prolaskom primarne struje oko jezgra stvara se magnetno polje koje indukuje u sekundarnim

namotajima struju visokog napona. Struja visokog napona je neophodna za stvaranje varnice na

elektrodama svecica.

Razvodnik paljenja


22/85

1.

Razvodna kapa

2.

Razvodna ruka

3.

Telo razvodnika

Razvodnik paljenja ima zadatak da visoki napon koji nastane u indukcionom kalemu (bobini)

razvede na sveice po redosledu paljenja u pojedinim cilindrima.

Vratilo razvodnika donjim krajem je u vezi sa bregastimvratilom od koga dobija pogon.

U kapi razvodnika je na vrhu smetena glavna elektroda oko koje ima onoliko nepokretnihelektroda koliko ima cilindara u motoru. Na vratilu razvodnika je rotor razvodnika koji na vrhu

ima elektrodu, razvodnu ruku. Glavna elektroda dobija visoki napon od indukcionog kalema, a

razvodna rukakoja pri okretanju klizi po glavnoj elektrodi, dovodi visoki napon redom na

nepokretne elektrode, od kojih kablovi visokog napona vode do sveica.

Budui da se dovoenje visokog napona s kape razvodnika na sveice odreuje redosledompaljenja odreenog motora, prilikom skidanja kablova visokog napona treba voditi rauna da seprilikom ponovne montae ne pomea njihov redosled.


23/85

Menjanje trenutka paljenja

Sagorevanje u motoru traje jednako dugo bez obzira na broj obrtaja motora.

Tako u praznom hodu nastaje paljenje neposredno pre nego to klip u taktu kompresije doe ugornju mrtvu taku, odnosno, radna smea koja sagoreva ima dovoljno vremena da sagori ipotisne klip prema dole.

Ako se poveava broj obrtaja motora, ima sve manje vremena za hod klipa gore i dole, a istotako i za sagorevanje. Zato pri veem broju obrtaja, trenutak paljenja treba pomeriti napred, tako

da se smea zapali malo ranije nego to klip doe u gornju mrtvu taku. Na takav nacin e bitidovoljno vremena za sagorevanje radne smese - i kada klip radi bre.

Opisano podeavanje se moe izvesti kod vozila koje imaju razvodnik paljenja mnogo lake ijeftinije, a naravno da to podeavanje treba izvesti majstor u servisu.

Vozila novijeg datuma takodje mogu izvesti izvesna podeavanja, ali to mora uraditi ovlaceniserviseri uz pomoc raunara.

Prekidac


24/85

Delovi prekidaca:

1.

platinska dugmad

2.

breg prekidaca

3.

prikljucak kondenzatora

Ovako radi prekida

Navratilurazvodnika nalazi se breg koji se naslanja na telo prekidaa, takodje i prekida imabreg. Koliko motor ima cilindaratoliko osovinica - vratilo ima i bregova (izbocina).

Kad se motor okree, breg prekidaa (2) podigne pokretni deo prekidaa (eki) od nepokretnogdela (nakovnja), tada dolazi prekida primarnog strujnog kruga.

Kada se osovinica razvodnika potom okrenepokretni deo (eki) sidje i ponovno nalegne nanepokretni deo (nakovanj) i tako zatvori primarni strujni krug. Na taj se nain primarni strujnikrug stalno prekida.

Kad se prekida primarni strujni krug, u primarnom se namotaju (indukcionom kalemu - bobini)

za kratko vreme indukuje napon od nekoliko stotina volti. Takav bi napon pri razmicanju

kontakata prekidaa (platina) prouzrokovao snano varnicenje izmeu njih, koje bi otetilokontakte.

Tako da se zbog gore navedenog mora ugradjivati jo jedan elemenat koji se naziva -kondenzator. Kondezator ima ulogu da smanji varnienje izmedju platina tako to e ''viak''struje da primi u sebe.

Za pravilan rad prekidaa vrlo je vano da bude pravilan razmak izmeu kontakata - platina.Obino je izmeu 0,3 i 0,5 mm.


25/85

Kondenzator

On omogucava brzo prekidanje strujnog kola, ima zadatak da u sebe primi primarnu struju u

trenuku rastavljanja kontakta prekidaca.Kondenzator se nalazi na razvodniku, ciji je jedan pol spojen sa masom, a drugi sa primarnim

strujnim kolom. Kapacitet kondenzatora iznosi od 0,5 do 0,25 MF.

Ukoliko je kondenzator neisparavan nece funkcionisati baterijsko paljenje primarnog strujnog

kola, a time nece biti ni proizvodnje struje visokog napona.

Sveica

Sveica ima zadatak da obezbedi stvaranje varnice.Na donjem delu svecice nalazi se navoj, pomocu koga se postavljaju-ugradjuju na motor.

Kroz srediste svecice prolazi centralna elektroda,kroz koju prolazi struja visokog napona, dok

bocna elektroda prestavlja drugi pol.


26/85

Zazor izmedju ovih elektroda iznosi 0,5-0,6 mm. Postoje svecice sa dugim i kratkim navojem.

Rad sveica

Da bi motor mogao postii odgovarajuu snagu iskra mora biti dovoljno jaka da pouzdano zapalismeu goriva i vazduha. Zato razmak izmeu elektroda mora biti relativno velik. Meutim, to je

vei razmak, to je vei i napon paljenja.Sveice automobila obino imaju razmak elektroda 0,4 do 0,8 mm. Razmak treba povremenopregledati i po potrebi podesiti, jer se elektrode s vremenom troe. Ponekad se izmeu elektrodanakupe ostaci sagorevanja koji premoste razmak izmeu elektroda, tada je iskra vrlo slaba ili senepojavljuje.

Sveica se sastoji od:


27/85

1) navrtka za pravougaonike

2) telo izolatora

3) centralna elektroda4) bocna elektroda

5) navoj6) sestougaonik tela

Nepravilan razmak izmeu elektroda, nije jedini uzrok slabog ili neredovnog paljenja. Ogrebotinailipukotina na izolatoru ili talog od ulja, vode ili ai na njegovoj povrini mogu takoeprouzrokovati gubljenje napona i slabu varnicu.

Metalna podloska iznad navoja spreava izlaenje radne smese izmeu glave motora i sveice.S obzirom na to da su motori razliitih osobina, treba upotrebljavati samo one sveice koje zaodreeni motor propisuje proizvoa vozila.

Kod svecica obratiti paznju na oznake,jer su razliite sveice za razliite motore, odnosno,trebaobratiti paznju na-toplotnu vrednost sveica.

Sveice se dele po svojoj toplotnoj vrednosti, to znai po sposobnosti odvoenja toplote scentralne elektrode na glavu motora i odatle na sistem za hlaenje. Visoku toplotnu vrednost ima

sveica s kratkim izolatorom. U tom sluaju je povrina kojomprima toplotu mala i sveica brzoodvodi primljenu toplinu. Takva sveica je za motore dobrih radnih karakteristika.

Sveica s dugim izolatorom ima nisku toplotnu vrednost. Povrina izolatora koja prima toplotuje velika, a predavanje toplote sporo. Takva sveica je prikladna za motore s manjim toplotnimoptereenjima, jer bi se u motorima s velikim toplotnim optereenjima pregrejala i prouzrokovalasamozapaljenje smese.

Dug i kratak navoj sveice

Navoj s kojim se sveica uvruje u glavu motora je razliite duzine, to zavisi o debljini glavemotora. Nikad se ne smeju sveice s dugim navojem uvrstiti u glavu koja je izraena za

ugraivanje sveice s kratkim navojem, jer bi onaj deo sveice koji zalazi u prostor zasagorevanje mogao otetiti klip.

Sveica s kratkim navojem uvrena u otvor s dugim navojem bi meu ostalim izloilasagorevanjui deo navojnog otvora, tako da bi kasnije bilo teko uvrstiti odgovarajuu sveicu s

dugim navojem.


28/85

Sistem za paljenje radne smeseodrzavanje

Svi elementi sistema za paljenje radne smese zahtevaju redovnu negu i kontrolu tokom

eksploatacije.

Akumulatorcistimo kleme, dosipamo destilisanu vodu. Uvek se dopunjuje cistomdestilisanom vodom!

Razvodnu kapu i rukukontrolisemo i po potrebi menjamo.

Platinepodesavamo (zazor, cistimo i menjamo na 10000 km).

Kondenzatormenjamo po potrebi.

Svecicemenjamo na 10000 km ili svake 2.god. ili na 30000km, ili u zavisnosti od motora na4.god. 60000km ili ak 8.god 120000km.


29/85

ELEKTRICNI UREDJAJI NA MOTORU

Alternator

1. remenica2. kuglicni lezaj

3.

poklopac sa perajama4. kuciste5. kandzasti pol

6. pobudni namotaj

7. namotaj statora

8. stator9. kuciste

10.ugljene cetkice

11.kondenzator


30/85

Alternator je proizvodjac naizmenicne struje koja se pomocu dioda pretvara u jednosmernu. Za

vreme rada alternatora, stvara se toplota, koja se odvodi strujanjem vazduha kroz alternator.

Delovi alternatora su: Kuciste alternatora koje se sastoji iz dva dela koji su medjusobno spojeni

zavrtnjima. U sredisnjem delu nalazi se jezgro rotora u vidu kandzi, a oko njih su namotaji. U

neposrednoj blizini rotora nalazi se jezgro statora okruzenih namotajima. Na kruzne prstenovenalezu cetkice pricvrscene pomocu nosaca.

Alternator je lak za odrzavanje.

Elektropokretac

(Alanser)

Alanser ima zadatak da pokrene zamajac i na taj nacin obezbedi startovanje motora tj.ukljucivanje.

Elektropokretac je najveci potrosac elelktricne energije.


31/85

1. stator

2. osovina rotora3. pogonski zupcanik

4.

zupcanik na zamajcu5. spojnica (bendiks)

6. dvokraka poluga, viljuska,7. okretna tacka poluge (6)

8. elektromagnet

9. namotaji elektromagneta10.vod od prekidaca

11.polovi strujnog kola

12.kontakt plocica negativnog pola

Dizel etvototaktni motori SUS

Dizel etvototaktni motori SUS

Nemaki inzenjer i inovator Rudolf Christian Karl Diesel (1858-1913) mnogo je doprineorazvoju motora SUS (motora sa unutranjim sagorevanjem). U njegovu ast se danas jedna grupa

motora SUS naziva dizel motorima.

SISTEM ZA DOVOD GORIVA KOD DIZEL


32/85

MOTORA

Kod dizel-motora sistem za napajanje i ubrizgavanje razlikuje se od sistema za napajanje kod

benzinskih motora. Kod dizel motora gorivo se ubrizgava u cilindar pod visokim pritiskom.

Pumpa niskog pritiska

Pumpa niskog pritiskaima zadatak, kao i kod oto motora, da obezbedi dovod goriva izrezervoara, preko filtera za gorivo do pumpe visokog pritiska. Ova pumpa nalazi se na pumpi

visokog pritiska. U vecini slucajeva to su klipne pumpe, a redje membranske.Filter za gorivo je sastavni deo sistema za napajanje, i naziva se fini filter . NJegov je zadatak da

sve cestice mehenickog porekla zadrzi i da ne dozvoli da dospu u uredjaj za ubrizgavanje.


33/85

PUMPA VISOKOG PRITISKA

Pumpa visokog pritiska ima zadatak da ubrizga odredjenu kolicinu goriva u cilindre, pod

odredjenim pritiskom, u odredjeno vreme i po odredjenom rasporedu. Pogon dobija od bregastogvratila motora. S'obzirom na to da ova pumpa stvara veliki pritisak, gorivo preko metalnih cevi

stize do brizgaljkikoje preko otvora gorivo ubrizguju u prostor za sagorevanje.

BRIZGALJKA


34/85

Brizgaljkaima zadatak da obezbedi ubrizgavanje goriva u prostor za sagorevanje. Brzina i nacin

ubrizgavanja goriva kod dizel motora zavise od konstruktivnog oblika brizgaljke i brega u pumpi.

Karakteristika brizgaljki namenjenih za motore sa direktnim ubrizgavanjem je u tome sto sepomocu njih vrsi ubrizgavanje goriva pod vecim pritiskom, koji iznosi 150-250 bara.


35/85

GREJACI VAZDUHA U CILINDRIMA MOTORA

Koriste se kod dizel motora zbog specificnosti rada dizel motora da bi brze doslo do uslova

zagrevanja vazduha i normalnog paljenja dizel goriva.

Indikator na instrument tabli koji signalizira da su grejaci u funkciji

Pre nego sto pokrenemo hladan motor ukljucuju se grejaci kada uspostavimo kontakt kljucem

sacekamo, dok nam indikator ne pokaze da se postigao potreba stepen zagrejanosti. Nakon togapokrece se motor.

Grejaci se redovno kontrolisu pred svaku zimu i menjaju po potrebi, dok bi njihov vek bio oko50000 km ili cak i vise.

FILTER ZA GORIVO

Posle svake zamene motornog ulja treba kontrolisati filter gorivana eventualni vodeni talog. Na

fileru postoje dva vijkazavrtnja, jedan je sa gornje a drugi je sa donje strane filtera.Treba iholabavitiotpustiti tako da voda izadje iz filtera. Kada se umesto vode pojavi gorivo, odmahtreba zategnuti oba vijka.

Nikada ne dopustiti da se filter isprazni i da se javi vazduh u filteru umesto goriva, jerobezvazdusavanje je slozena radnja. Ukoliko vam se desi da morate da startujete motor, a da je

predhodno rezervoar ili filter bio prazan, morate startovati motor do 30.sekundi. To morate da

radite tako dugo jer gorivo treba da popuni sistem za dovod goriva, ako motor nije startovaoodmah, ponoviti postupak.

Ukoliko motor radi u otezanim uslovima (veca vlaznost vazduha-primorski krajevi, ekstremno


36/85

visoka ili niska spoljasnja temperatura, kao i u velikoj razlici izmedju dnevne i nocne

temperature), filter treba cesce kontrolisati.

Filter goriva- ispustanje vode kod dizel motora - jednom godisnje, zamena filtera posle

predjenih 300000km.

Pumpe za ulje

Za dovod ulja u sistem zapodmazivanje pod pritiskom najvie se upotrebljavaju zupaste pumpei rotorske pumpe s unutranjim ozubljenjem.


37/85

Pumpu za ulje obino pokree bregasto ili kolenasto vratilo.

Zupasta pumpa je sastavljena od dva zupanika u zajednikom kuitu. Ti zupanicizahvatajuulje iz kartera motora i pravei veliki pritisak svojim okretanjem,transportuju ga svuda po

motoru.

Nega i odrzavanje motora

Obuhvata niz poslova kojih se vozac mora pridrzavati da bi motor sto duze i kvalitetnije radio.

Pravilno podmazivanje motora je najvaznije za pravilan i dugotrajan rad motora. Vozac je uobavezi da svakodnevno kontrolise nivo ulja u motoru (karteru) i ono mora biti u propisanim

granicama.

Po potrebi vozac treba izvrsiti dosipanje odgovarajuceg ulja u motor.

Pored toga vozac mora voditi evidenciju i pridrzavati se redovne zamene ulja.

Preista ulja

Motorno ulje na svom putu do pumpe za ulje, prolazi kroz sito koje zadrava krupniju neistou inalazi se u karteru. Postoji jo jedan preista (filter) koji zadrava sitnije neistoce. Na njemu se

nalazi sigurnosni protoni ventil koji se otvara i omoguava kruenje ulja ukoliko se preistazaepi.


38/85

Precistaci vazduha

Njihov zadatak je da odstrane najsitnije necistoce (prasinu i sl.) iz vazduha koji se usisava umotor. Ovim se ostvaruje pravilan i duzi vek rada motora, jer je u protivnom povecava se habanje

cilindra i klipa zbog neistoca koje zajedno sa vazduhom ulaze u prostor za sagorevanje.

Ulozak precistaca vazduhazameniti na svake 2.god. ili na 30 000km, odnosno svakog drugogputa zamene ulja u motoru. Kod nekih vozila ovaj period je i veci 4.god. ili 60 000km. U

medjuvremenu se precistac odrzava tako da se izvadi iz kutije gde se nalazi i ''produvavavazduhom pod pritiskom,te se na takav nain periodino isti i odrava.

Polenski filter ili kako se jo naziva -preista za kabinu, ukoliko postoji kao dodatna oprema menja se na svake 2. god. ili na 30 000km.


39/85

TRANSMISIJA NA MOTORNOM VOZILU

1.

Motor

2.

Kvacilo (spojnica ili tzv.kuplung)

3.

Menjac

Transmisija obuhvata sve delove i sklopove na vozilu a koji prenose obrtni momenat sa motora na

pogonske tockove.

SPOJNICA

(kvacilo)

Frikciona spojnica - jednolamelasta

Namena kvacila (spojnice)

Spojnica je deo transmisije koja se nalazi izmedju motora i menjaca. Njen zadatak je da prenese

snagu motorana menjac, odnosno daobezbedi elasticnu vezuizmedju motora i menjaca.


40/85

Spojnica je stalno ukljucena.

Kvacilo (spojnica) omoguava prekid prenosa snage sa motora na pogonske tockove. Takavprekid je potreban pre svega prilikom kretanja sa mesta i kad se menjaju stepeni prenosa.

Kad voza pritisne papuicu kvacila (spojnice, kuplunga..nazovikako hoce), on time razdvajazamajac i potisnu plou. Zamajac je vrsto uvren na kraju kolenastog vratila i okree se s

njim. Potisna ploa je je privrcena za vratilo koje dolazi od menjaa.

Izmedju njih nalazi se disk, odnosno deo vozila koji se naziva lamela. Ona ima zadatak da primina sebe opterecenja, otpore i sl..

Kada voza pritiskom na papuicu kvacila smanji pritisak potisne ploe na lamelu, kolenastovratilo (sa zamajcom) i vratilo kvacila okreu se svako za sebe.

Kada voza oslobodi papuicu, ukljuuje kvacilo i onda seokreu zajedno, tako da se na taj nacin prenosi obrtni moment sa motora preko kvacila na

menjac.


41/85

1.

Zamajac

2.

Disk (lamela)

3.

Potisna ploca

4.

Potisni lezaj

5.

Opruge

Lamela je elini krug na koji su s obe strane zakovane ili zalepljene obloge. Ka potisna ploa pritisne

tanjir kvacila uz zamajac, pritisak mora biti ovoljno velik a sprei proklizavanje kvacila.

Ni tanjir kvacila ni potisna ploa nisu kruto privrdeni, nego se mogu u uzunom smeru pomeratina

vratilu kvacila.

Spojnice (kvacilo)moguci kvarovi

Lako i pravilno rukovanje spojnicom zahteva da ona mora biti pravilno podesena i naravnoispravna. Hod pedale kvacila treba kontrolisati, odnosno, podesiti posle predjenih 90 000km.


42/85

Novija vozila imaju samopodesavajucu spojnicu.

Slobodan hod spojnice treba da iznosi od 2540 mm.

Cesti kvarovi su:

1.

istezanje i pucanje sajle ( Od pedale kvacila u kabini pa do spojnice u motornom delu - sajla -prenosi silu koja deluje na spojnicu. Uloga spojnice je da rastavi vezu izmedju motora i menjaca.

Zbog dotrajalosti ili nekog drugog kvara, sajla zna da se prekine, te dovede do toga da pedala

kvacila ''propadne'' u kabini. Tada vozac nije u mogucnosti da promeni stepen prenosa ili da

miruje sa vozilom. Veza izmedju motora i menjaca je u tom trenutku neraskidiva sto dovodi do

prekida voznje. Izlaz je zamena sajle. Novija vozila imaju bolja resenja, kod njih se hidraulicnim

putem prenosi sila od pedale u kabini pa do spojnice).

2.

potrosenost lamele( usled pritiskanja pedale kvacila sve vreme u toku voznje ili zbog predjenog

odredjenog broja kilometara, dolazi do istrosenosti lamele. Kvar se manifestuje tako sto vozilo

prilikom polaska sa mesta ''proklizava'' uz zvuk koji signalizira da se neke metalne povrsine

dodiruju, ili kada se sa natovarenim vozilom krece uz nagib. Resenje je zamena lamele).

3.

dotrajalost potisnog lezaja i korpe( najpouzdaniji signal za ovaj defekt je zvuk grebanja. Kada se

pritiska pedala kvacila u kabini, u tom trenutku, negde na pola puta hoda pedale, zacuje se zvuk

grebanja i pedala moze da podrhtava. Dok kada se pritisne pedala kvacila do kraja ili potom

otpusti, stanje je normalno - nista se ne cuje. To je siguran znak da treba otici sto pre do majstora

i promeniti citav sklop kvacila, jer je mala verovatnoca da je samo potisni lezaj stradao, on za

sobom i ''vuce'' i ostale delove: lamelu, potisnu plocu...i sl.

Menjac

Menjci se dele na menjace sa:

nepokretnim osama vratila (manuelni, tj. rucni menjaci) i one sa pokretnim osama vratila (obicno su to automatski menjaci).

Postoje jos i poluautomatski menjaci koji se izvode kao menjaci sa nepokretnim osama vratila, ali u

kombinaciji sa viselamelastom spojnicom (DSG menja).


43/85

Na slici je prikazan manuelni menjac.

Uloga menjaca je da ''prilagodi'' obrtni moment, koji stize od motora sa zahtevima puta i nacinu voznje,

isto tako omogucava vozilu i voznju unazad. Menjac ima nekoliko stepena prenosa (brzina). U nizim -

snaga je veca dok je brzina manja, ali u visim stepenima prenosa je obrnuto - brzina je veca.

Postoje rucni (manuelni ) i automatski menjaci.

Kod rucnih menjaca pomeranjem rucice menjaca rukom menjamo stepene prenosa uz prethodno

pritiskanje pedale kvacila (spojnice). Vecina vozila imaju petostepene menjace + hod unazad. Razvojem

vozila, broj brzina je sve veci, cime su performanse vozila sve bolje.

Kod automatskih menjaca, brzine se menjaju same pod odredjenim uslovima, dok je uloga vozaca samo

da odabere tip voznje pritiskanjem odredjenog tastera ili postavljanjem rucice menjaca u odgovarajuci

polozaj. Obicno postoje cetiri polozaja P (Parking), N (Normal), D (Drive) i R (Rear). Novija vozila imaju i

nesto vise...

Ukoliko na vozilu umesto manuelnog,postoji automatski menjac treba ga kontrolisati na svakih 4.god ili

60 000km.


44/85

Na slici je prikazan menjac

Zglobni prenosnici

Oni povezuju menjac sa pogonskim mostom i prenose obrtni momenat. Sastoje se iz vratila izglobnih spojnica.

Zglobna vratila moraju se kontrolisati tako da moraju biti izbalansirana i redovno podmazana na

spoju i lezajevima krstova, tj. zglobnih spojnica.

Pogonski most

Pogonski most ima ulogu da obrtni moment sa menjaca ili kardanskog vratila prenosi na

pogonske tockove.

Reduktor

Reduktor se koristi kod specijalnih terenskih vozila i sluzi da dodatno poveca snagu i obrtni

momenat u potrebnim situacijama.


45/85

Zglobni prenosnik sa kardanskim zglobom

Zahvaljujuci ovoj konstrukciji, zglobno vratilo moze prenositi obrtni moment pod uglom i do 30.

Kardansko vratilo sa elasticnim, gumenim prstenom (hardijevim zglobom)

Kardansko vratilo na kome se nalazi Hardijev zglob je jedno od najstarijih resenja. Primenjuje sekada se prenosi manji obrtni moment i pod manjim uglom (3-12). Kod Hardijevog zgloba

izmedju dve prirubnice nalazi se kruzni gumeni prsten. Gumeni prsten je naizmenicno spojen s

jednom i drugom prirubnicom pomocu zavrtnjeva.

Pogonski most

Pogonski most treba da obezbedi pokretanje pogonskih tockova, a time i kretanje vozila.

Diferencijalni mehanizam (diferencijal)


46/85

Zglobno vratilo prenosi obrtni moment na glavni prenosnik, koga cine par zupcanika. Zatanjirasti zupcanik pricvrsceno je kuciste diferencijala.

Za vreme obrtanja tanjirastog zupcanika, odnosno kucista istovremeno se obrcu zupcanici-trkaci ,ali ne oko svojih osovina , vec zajedno sa kucistem. Trkaci se nalaze izmedju bocnih zupcanika i

samim tim sluze kao klinovi za prenosenje obrtnog momenta, preko bocnih zupcanika na

poluvratila.

Poluvratilo


47/85

1) PoluvratiloPoluvratila prenose obrtni moment na pogonske tockove. Izradjuju se od legiranog celika pri

cemu se podvrgavaju termickoj obradi, kako bi se materijalu obezbedila sto bolja svojstva.

Gumene harmonike na sponama tockova,poluosovinama treba kontrolisati izameniti na predjenih

30 000km.

Sistem za kocenje


48/85

Zadatak sistema za koenje je da bezbeno i sigurno moemo da zaustavimo vazilo, kao i da popotrebi smanjimo brzinu kretanja.

U danasnje automobile po pravilu se ugrauju dve vrste konica:

dobos konice disk konice

Dobo konice (na slici), ija je konstrukcija zaista veoma jednostavna, deluju na takav nain davre pritisak i stvaraju trenje izmeu pokretnih delova koji su privrceni za toak i nepokretnihdelova automobila.


49/85

Glavni deo dobo konice, odakle joj dolazi i ime, jeste okrugla "posuda" od livanog gvoa(sivog liva) zvana dobo. Dobo je privren na glavini toka tako da se s njim zajedno okree.

Pritiskanjem obloga (paknova) uz unutranjost doboa javlja se trenje meu njima, a kako setoak ve okree zajedno s doboom, ovo trenje usporava okretanje toka, a time i zaustavlja

automobil.

Karakteristika dobo konica je njihova zatvorena konstrukcija (sve se odvija unutar doboa) islabo se provetrava. Zato su dobo konice sklone pregrevanju ime opada snaga koenja.Upravo zato, dobo konice proizvoai automobila danas iskljuivo ugrauju na zadnjimtokovima slabijih automobila.

Disk konice (na slici) , takodje vre pritisak na pokretni deo koji je privrcen za toak i trenjemusporavaju okretanje. Ovde je osnovna razlika u tome to se trenje koje je potrebno za

usporavanje okretanja tokova ne ostvaruje pritiskanjem koionih obloga o unutranju povrinudoboa, ve koione obloge (ploice) izmeu sebe stiskaju metalni disk. Otuda im i ime disk

konice.

Prednosti se ogledaju u tome to imaju bolje hladjenje, a samim tim i vecu efikasnost.

U dananje vreme, u jae automobile, ugrauju disk konice na svim tokovima.


50/85

Moramo napomenuti da se sila koenja u automobilu prenosi hidraulikim putem. Dakle, kadapritisnete papuicu konice, pomeri se klip u tzv. glavnom koionom cilindru. On, pak, pokrene

ulje cevima od kojih po jedna vodi do svake konice.

Posuda ulja za kocenje, ima skalu min/maxza odredjivanje nivoa ulja.

Nivo kocione tenosti kontrolisati,dopuniti na predjenih 60 000km, ili svake druge godine.To treba ciniti jer se u posudi za skladicenje ulja za koenje pojavi vlaga koja moe ugroziti radkonica. Savremenija vozila imaju pokazivace koji pokazuju da je nizak nivo koione tecnosti i

nedozvoljavaju kretanje.


51/85

Ukoliko nedostaje kocione tecnosti na instrument-tabli, pali se crvena lampica koja govori da

nesto nije u redu sa kocionim sistemom. Da ne bude zabune ista lampica svetli i kada je povucenaparkirna kocnica.

Prednje i zadnje kocnice kontrolisati na 30 000km, dok zamena uloska kocnica ili ciscenje

dobosa na svakih 4.god. ili 60 000km

Pomocna kocnica

Ima zadatak da ukoliko otkaze radna (nozna) kocnica zaustavi vozilo.

ABS


52/85

(Anti-lock Braking System) Ima zadatak da automatski regulise kocione sile na tockovima i

sprecava blokiranje tockova pri kocenju. Najefikasniji sistem kocenja je kada tockovi ne

blokiraju. Time se skracuje put kocenja i povecava stabilnost i upravljivost vozila. Najpre se

koristio na avionima, da bi se izbeglo neugodno pucanje pneumatika prilikom sletanja, madasvoju ogranienu primenu mehaniki sistem doiveo je u trkakim vozilima tokom 60-ih godina

prolog veka.Nemacka fabrika "Bosch" koja se smatra zaetnikom ove ideje, je nakon gotovo pola vekarazvoja u svojim pogonima, na trite 1978. godine, lansirala elektronski sistem (izvorni naziv jeAntiblockiersystem) koji je omoguio njegovu iroku primenu .

Ukoliko vozac vozila iz nekog razloga bude prinudjen da naglo koci, u vecini slucajeva to radi

tako da snazno pritiska pedalu kocnice sto dovodi do blokiranja tockova i "klizanja" vozila po

putu. Na taj nacin vozac gubi upravljivost nad vozilom, jer vozilo zadrzava dotadanji pravackretanja.Da bi odrali upravljivost vozila, inenjeri su morali da spree blokiranje tokova, tako datrenutak koji prethodi blokiranju toka, ABS kontroler, koji dobija informacije sa senzora,otputa "konicu" i toak nastavlja sa svojim okretanjem. Opisani mehanizam se ponavljadovoljno brzo i nezavisno od vozaa, ali voza to moe da oseti preko pedale konice koja u tommomentu "pulsira".

Na takav nacin se na podlogama sa dobrim koeficijentom trenja, poput asfalta, veina vozilaopremljena sa ABSom imati krai zaustavni put od onih koji su bez njega, bilo da je u pitanjusuv ili vlaan kolovoz. Nasuprot tome, po pljusku ili snegu, ABS produava zaustavni put. Uovim uslovima blokirani se tokovi ukopavaju, i bre zaustavljaju vozilo od onih koji se okreu.Sa najveom razlikom ABS gubi na ledu, gde se tokovi veoma lako blokiraju, te se zaustavniput znaajno produava.

Pogledaj tabelu:

Podaci objavljeni u finskom automagazinu Tekniikan Maailma

Zaustavni put sa 80 km/h:

Suv kolovoz - bez ABS-a 45 m/sa ABS-om 32 m;

Sneg - bez ABS-a 53 m/sa ABS-om 64 m;

Led - bez ABS-a 255 m/sa ABS-om 404 m.


53/85

Razlog duzeg kocionog traga automobila bez ABS-a na asfaltu je sto se u trenutku blokiranja

tockova guma pregreva i topi, stvarajuci tanak sloj tecne gume koja smanjuje koeficijenat trenjapodloge. Automobil prakticno klizi po sloju sopstvene istopljene gume. U slucaju ABS-a, tocak

se okrece, cime je stalno hladan tocak u dodiru sa asfaltom i na takav nacin uva pneumatike

(manje se habaju ). Naravno da vozila sa ABS-om mogu u nekoj meri i da skrate svoj zaustavniput po snegu ili ledu koriscenjem odgovarajucih pneumatika za takvu vrstu podloge.

Vozac moze odgovarajucom vestinom da simulira dejstvo ABS-a kod vozila koja takav uredjajnemaju, snaznijim pritiskanjem pedale kocnice do granice blokiranja tockova i njenim

popustanjem.

Hladjenje motora

Od toplotne energije koja nastaje u motoru s unutranjim sagorevanjem, samo se jedna etvrtinapretvori u koristan rad. Preostalu toplotu treba odvoditi i to tako da se ni jedan deo motora ne

pregreje.

Postoje dva nacina odvodjenja te toplote:

1. vazdusno hladjenje

2. hladjenje tecnoscu za hladjenje

Prilikom vazdusnog hlaenja, vetar u toku vonje ili vazduh koji pokree ventilator struji okorashladnih rebara na spoljnoj strani glave i cilindara motora, tako se rashladjuje motor.

Hladjenje pomocu tecnoscu za hladjenje podrazumeva da se motor obliva rashladnim sredstvom,

a to je obino antifriz ilidestilisana voda.


54/85

Karakter istike hl adjenja tecnoscuDobre strane:

pomocu tecnosti postize se ravnomernije hladjenje

obezbedjuje ravnomerniju temperaturu za vreme hladjenja tecnost stvara omotac oko hladjenih povrsina, cime se smanjuje bukaNedostaci:

uredjaj u celini zahteva veliki prostor tecnost se u sistemu moze zamrznuti potrebno je duze vreme za zagrevanje motora jer postoji veca masa koju treba zagrejati

Sastavni delovi

Hladnjak

Rebra hladnjaka su najcesce izvedena u vidu talasa ili rupicastih otvora. Za vreme kretanjavozila, kroz hladnjak struji vazduh i preuzima toplotu od tecnosti koja prolazi kroz vertikalno

postavljene cevcice slika. Cevi hladnjaka kroz koje prolazi tecnost za hladjenje su najcesce

izradjene od bakra i mesinga jer su otporne na koroziju. Hladnjak je za motor povezan preko

elasticnih cevi.

Pumpa za rashl adnu tecnost


55/85

Pumpa za rashladnu tecnost je deo sistema za hladjenje i dobija pogon od remenice motora preko

remenice i remen kaisa.

Pumpa za vodu ima dve funkcije:

da omoguci cirkulaciju u sistemu da stvori nadpritisak u sistemu

Termostat

Zadatak termostata

Kad je motor hladan, termostat zatvara ili ograniava protok rashladne tenosti iz motora uhladnjak.

Upotrebljavaju se dve vrste termostata:


56/85

- Rei je termostat koji se izrauje kao zatvorena kutija u obliku harmonike. U njemu jezatvorena tecnost sa niskom tackom kljucanja. Kada tecnost za hladjenje zagreje tecnost u

termostatu dolazi do sirenja kutije (tela) terostata, odnosno harmonike termostata i tako se otvora

ventil.

- Danas se najvie upotrebljava votani termostat od limene kutije napunjene voskom. U vosku jeu gumenoj membrani mali klip u obliku olovice. Dok je motor hladan, ventil zatvara protokvode u hladnjak. A kad se vosak zagreje, rastopi se i rastegne, potisne kutiju prema dole i ventil

se otvori.

Uloga termostata je da omoguci odlazak tecnosti iz motora u hladnjak kada temperatura dostigne

oko 80 stepeni.

Termostat je u stvari kontrolni ventil upravljan temperaturom rashladne tecnosti. Njegov posao je

da pomogne motoru da se bre zagreje to se postie preusmjeravanjem toka rashladne tecnosti.U stvari, ve je jasno kako rashladna tecnost u normalnom radu (zagrejanog) motora struji krozdepove bloka i glave, pa u hladnjak te opet nazad, potpomognuta pumpom.

Kada je motor hladan, termostat stoji zatvoren kako bi rashladna tecnost (terana pumpom)strujala samo kroz blok i glavu. Kada se tecnost dovoljno zagreje, termostat se otvara i tecnost

tada poinje kruiti celim sastavom.

Najei termostati kakve danas susreemo su tzv. "votani termostati". Takav termostatima u sebi malu komoru s voskom zatvorenim u rastezljivoj membrani. Kada se temperatura

rashladne tecnosti podigne dovoljno da se njezino strujanje moe preusmjeriti kroz celi sastav zahlaenje (dakle i kroz hladnjak), vosak u termostatu poinje se zagrejavati i rastezati (poveavamu se volumen). Poveanjem volumena voska u termostatu, pomie se i rastezljiva membranakoja "gura" polugu za otvaranje termostata. Kada kaemo da je termostat otvoren, u stvarimislimo na zagrejani termostat koji je poeo proputati struju rashladne tecnosti kroz hladnjak.Upotrebom termostata postie se bre zagrejavanje motora ime se tedi gorivo i smanjujeemisija nesagorenih ugljikovodika te ugljinog monoksida. Tako motor bre dostie radnutemperaturu (temp. tecnosti pri termostatu obino se kree oko 80-85C) za koju je, uostalom, ipredvien te na kojoj je troenje pokretnih delova najmanje, a podmazivanje najbolje.

Termometar


57/85

U bloku motora nalazi se davac temperature sa bimetalnim kontaktom koji meri temperaturutecnosti za hladjenje.

Na slici kontrolnomerni uredjaj na kontrolnoj tabli vozila, informacije koje prkazuje su odtermometra.Ukoliko nema tecnosti za hladjenje, iscurila je, ovaj merni uredjaj ce biti neupotrebljiv ili ce davti

laznu sliku zagrejanosti motora,sto moze dovesti do unistenja motora.

HLADJENJE SUS MOTORA VAZDUHOM


58/85

Kod vazduhom hladjenih motora toplota se prenosi na povrsini rebra cilindra i glave. Sa ovih

povrsina toplota se prenosi na vazduh koji je u neposrednoj vezi sa rebrastim povrsinama.

Ovakav nacin hladjenja namece obavezu da se motor izradjuje od materijala koji omogucavajudobro sprovodjenje toplote. Kod ovih motora orebrena povrsina je 15 puta veca od povrsine

cilindra. Hladjenje vazduhom je najpovoljnije resenje za konstrukciju vozila kod kojih se motor

nalazi pozadi, jer se ne mogu koristiti vazdusna strujanja.

Hladjenje motora se moze podeliti na:

hladjenje prirodnom cirkulacijom vazduha hladjenje prinudnom cirkulacijom vazduha

Hladjenje pri rodnom cirku lacijom vazduha najvise se primenjuje na motorciklima. Ovakvo

hladjenje primenjuje se i na manjim stabilnim motorima.

Hladjenje pri pri nudnoj cirkulacij i vazduhaje najrasprostranjeniji nacin hladjenja vazduhom, a

najvazniji i osnovni deo je turbina koja dobija pogon od radilice. Ti motori su napravljeni odlegure aluminijuma, povrsina im je orebrena cime se postize bolje hladjenje.

Karakteristike vazduhom hladjenih motora

Dobre strane:

motor je pouzdaniji u radu dobro podnose veca temperaturna odstupanja


59/85

motor ima duzi vek trajanja (nema korozije motora) teze se pregrevaju brze dostizu radnu temperaturu

Nedostaci su: motor je bucniji zato sto je veci zazor izmedju klipa i cilindra u zimskom periodu je slabije zagrevanje kabinskog prostora turbina oduzima dosta snage motoru od 8 do 12% hladjenje motora je neravnomerno.

Sistem za oslanjanje

Zadatak sistema za oslanjanje je da obezbedi elasticnu vezu izmedju tockova i okvira tj.

karoserije, pa time i stabilnost vozila u svim uslovima kretanja.Prilikom kretanja vozila poneravnom terenu dolazi do njegovog oscilovanja koje utice na udobnost,stabilnost,vucnekarakteristike , upravljivost,cvrstocu i pouzdanost.

Da bi se dinamicke sile koje deluju na tockove,sasiju i karoseriju ublazile i dale zeljeni

karakter oscilovanjima vozila ,sluzi sistem za oslanjanje.Znacaj sistema za oslanjanje je veci

ukoliko je veca brzina kretanja.Karakteristika sistema za oslanjanje je u najvecoj meri definisana elasticnim

osloncima.Elasticni oslonci se izradjuju od metala i od nemetala.

Metalni oslonci su :1.opruge ili gibnjevi

2.zavojne opruge

3.torzioni stapovi

Nemetalni oslonci su:1.gumeni

2.pneumatski

3.hidraulicni

Gumeni elementi u sistemu oslanjanja koriste se kao prigusnici ili granicnici.

SISTEM ZA OSLANJANJE SE U CELINI MOZE

PODELITI NA DVA OSNOVNA SISTEMA:


60/85

SISTEM SA NEZAVISNIM OSLANJANJEM

SISTEM SA ZAVISNIM OSLANJANJEM

SISTEM SA NEZAVISNIM OSLANJANJEM

Delovi nezavisnog sistema za oslanjanje su:

1.torziona poluga

2.rukavac tocka

3.zavojna opruga4.amortizer


61/85

1.

Zavojna opruga

2.

Amortizer

Nezavisan sistem oslanjanja je karakteristican po tome sto se pri nailasku jednog tocka naneravninu,on pomera i ne prenosi svoje oscilovanje na drugi tocak iste osovine.

Najcesce se koristi na putnickim vozilima (zbog udobnosti i sl.) i to na prednjem upravljackommostu vozila,ali u poslednje vreme sve se vise postavlja i na zadnjem.Ovakvo resenje je

pogodnije kada se vozilo krece po neravnom putu ili u krivinama jer obezbedjuje vecu stabilnost i

prohodnost vozila.

SISTEM SA ZAVISNIM OSLANJANJEM

Delovi sistema sa zavisnim oslanjanjem su:

1.gibanj2.amortizeri

3.pogonski most

4.rukavci tockova

Zavisni sistemi oslanjanja vezani su za pojam krute osovine.Kruta greda vezuje levi i desni

tocak,pri cemu se pomeranje jednog tocka u poprecnoj ravni prenosi na drugi tocak isteosovine.Ovi sistemi su najjednostavniji ali ne obezbedjuju maksimalnu udobnost.

Lisnati gibnjevi, u sistemu oslanjanja,imaju dvostruku ulogu:sluze kao elasticna veza izmedju

delova koji spajaju I obavljaju funkciju vodjenja tockova.Lisnati gibnjevi se sastoje od vecegbroja listova iste sirine, a razlicite duzine.

Jedan kraj gibnja je pomocu osovinice pricvrscen za kuciste na ramu ,a drugi je preko

oscilujuceg oslonca tzv. osmice,spojen sa sa karoserijom ili ramom.

Gibanj ima visestruku funkciju :


62/85

1.obezbedjuje elasticnu vezu

2.prigusuje oscilacije

3.obezbedjuje vodjenje tockova

Sistem oslanjanja moze biti sa :

1.mehanickim prigusivacem (amortizer)

2.hidraulicnim prigusivacem (amortizer)

Prigusivaci (amortizeri) mogu se podeliti ,prema radnim karakteristikama na:

1.jednosmerne

2.dvosmerne

AMORTIZER


63/85

Delovi amortizera :

1.

Unutrasnji cilindar

2.

Klip

3.

Zaptivni prsten

4.

Ventil za propustanje ulja

Uloga amortizeraje da svojim funkcionisanjem prigusi tj.smanji oscilacije izmedju pojedinih

sklopova na vozilu za vreme njegovog kretanja.

Ispravnost amortizeraje izuzetno vazna za stabilnost vozila ,upravljivost i vek

pneumatika.Amortizeri su znacajni za bezbedno kretanje vozila ,posebno u krivinama.


64/85

Izgled teleskopskog uljnog amortizera

Upravljacki mehanizam

Glavni delovi:

1. Tocak upravljaca2. Vratilo upravljaca


65/85

3. Zupcasta letva

Za bezbednost vozila ispravnost upravljackog mehanizma je gotovo najvaznija. Najvise sekoristi upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom.

Moguci kvarovi na sistemu upravljanja su:

1. povecanje praznog hoda tocka upravljaca

2. otezano okretanje tocka upravljaca

Kod ispravnog sistema za upravljanje posle ostre krivine tockovi se sami ispravljaju (zatur

tocka).

Ukoliko vozilo ima ugradjen servo upravljac (on olaksava okretanje tocka upravljaca - volana )

treba ga kontrolisati na predjenih 300 000km.

Tecnost za hladnjenje

Tecnost za hladjenje ima zadatak da odvodi temperaturu sa motora i na taj nacin produzavazivotni vek motora.

Tecnost za hladjenje nije obicna voda, vec je destilisana voda ili antifriz.

Voda iz vodovoda sadrzi soli koje se oslobadjaju zagrevanjem vode i stvaraju naslage poznate

kao kamenac. Destilisana voda se koristi u sistemima za hladjenje jer u velikoj meri ne stvarakamenac, narocito se koristi leti, dok zimi se koristi za razblazivanje antifriza.

Antifriz je tecnost koja ima svojstvo da se ne ledi, kada je temperatura vazduha nekoliko stepeniispod nule.

Zabluda je da je antifriz najotporniji na hladnocu ako je koncentrovan, jer se cist antifriz smrzava

vec na18 C. Dakle, obavezno ga treba razblaziti destilisanom vodom.Time cete sigurno izbeci stvaranje kamenca, cije naslage ometaju hladjenje, smanjuju protok

vode i mogu da ostete pumpu za vodu.


66/85

Antifriz ima odredjeni rok trajanja jer vremenom gubi svoje vazne osobine. Tokom upotrebe

dolazi do razgradnje aditiva koji sprecavaju koroziju. Tako da antifriz pocinje

da nagriza unutrasnjost rashladnog sistema. Za nove tipove antifriza sa organskim kiselinama

(popularno nazvani OAT), radni vek je obicno 5 godina, a hibridne 3 godine.Mesanje antifriza moze biti opasno ukoliko iz nekog razloga u rashladnom sistemu pomesate

tecnosti, dok ukoliko ponestane tecnosti svakako je treba doliti. Pri tome je najbolje sipati istiantifriz.Pravilo je da nikako ne treba mesati antifrize koji imaju razlicitu osnovu i razlicite aditive jer se

time mogu stvoriti talozi, razgraditi aditivi koji sprecavaju koroziju, i sl.

Proizvodjaci automobila u uputstvu najcesce navode tip i oznaku antifriza, kakav treba koristiti.

To posebno vazi za aluminijumske hladnjake jer neki klasicni antifrizi nagrizaju aluminijum.

Jedna od najvaznijih osobina koju rashladna tecnost mora da ispuni je da ne izaziva koroziju.

Voda i drugi sastojci rashladne tecnosti imaju sklonost da nagrizaju metal,zbog cega se u antifriz dodaju posebne supstance.

Uredjaj koji meri otpornost antifriza na hladnocu naziva se bometar. On u stvari nemeri otpornost na smrzavanje, nego gustinu antifriza (masa 1 litra, jer ona, kao i tacka mrznjenja

zavisi od koncentracije).

Rashladna tecnost-kontrolisati - dopuniti pred svaku zimsku sezonu ili na svakih 30 000

predjenih kilometara.


67/85

Posuda za skladiscenje tecnosti za hladjenje

Tecnost za pranje vetrobranskih stakala

Tecnost za pranje vetrobranskih stakala treba da ima takva svojstva da se zimi ne ledi, a leti darazgradjuje i otklanja ostatke insekata, polenski prah i smolu (sa drveca).

Takodje, ova tecnost ne sme da sadrzi supstance koje mogu da ostete lak na automobilu ili dareaguje sa gumom od koje su napravljeni zaptivaci vetrobrana (keder) ili metlice brisaca. Ukoliko

dodje do ostecenja laka na vozilu dolazi do pojave korozije,

a ukoliko dodje do bubrenja gume, odnosno, promena njene zapremine, sto za posledicu ima ipromenu oblika gumenih delova. Zbog toga ce se na kederu pojaviti nabori koji ce

propustati vodu u kabinu, a metlice nece efikasno brisati vetrobran.

Pri rukovanju sredstvima za pranje vetrobrana treba imati u vidu da one sadrze razlicie hemikalije

koje mogu biti opasne po zdravlje ljudi.

MAZIVA (ulja i masti)

Ulja


68/85

Najcesce se dobijaju iz sirove nafte ali postoje i sinteticka ulja.

Osim sto podmazuje, ulje stiti motor od korozije, hladi delove i cisti ih od necistoce. Koriscenje

nekvalitetnog ili neodgovarajuceg ulja izaziva pojacano trosenje kljucnih delova motora i nakraju dovodi do kvara na motoru. Zbog loseg ulja, najcesce, stradaju lezaji radilice i cilindri, a

njihova popravka podrazumeva skidanje i potpuno rastavljanje motora.

Najvaznije osobine ulja su viskozitet i kvalitet. Obe su posebnim oznakama jasno obelezene na

ambalazi ulja, a u uputstvu za upotrebu treba da procitate kakvo ulje odgovara vasem vozilu.

Viskozitet ili, kako se cesto naziva gustina ulja bitna je za pravilno funkcionisanje motora. Ako je ulje redje od propisanog, ono nece biti u stanju da efikasno podmaze delove motora, a

suvise gusto ulje ce teze prolaziti kroz kanale za podmazivanje unutar motora i cak otezatikretanje delova motora. Oznaka za viskoznost na pakovanju ulja pocinje slovima SAE (engl.

Society of Automotive EnineersUdruzenje automobilskih inzenjera), a u nastavku je brojcanaoznaka viskoznosti i posebna oznaka za specijalna ulja.

Uz ovo SAE, najcesca je oznakaW (Winter - zima), i ona predstavlja oznaku za takozvanamonogradna ulja za zimske uslove rada (na primer SAE 5W, SAE 10W, SAE 15W...). Ovajstandard definie svojstva ulja ne samo na niskim vec i na visokim temperaturama, cime seobezbedjuje pouzdanost pri eksploataciji motora.

- Ulja bez oznake W(SAE 10, SAE 20, SAE 30, SAE 40...) su monogradna ulja za letnje uslove

rada, sa osobinama koje se zahtevaju za takvu primenu. - Ipak, cesca su kombinovanja ovihdveju vrsta ulja (zimska i letnja), takozvana multigradna ulja, koja zadrzavaju priblizno istu

viskoznost na vecem rasponu temperatura. U njihovoj oznaci postoje dva broja koja oznacavajuraspon viskoznosti ulja. Grubo govoreci ako je na primer, oznakaSAE 10 W-40,broj 10W

oznacava da ulje na niskim temperaturama odgovara monogradnom ulju gradicije 10 W, a broj 40

oznacava da se na visim temperaturama ponasa kao monogradno ulje gradicije 40.

ZANIMLjIVO je da udruenje japanskih proizvoaa automobila,ali i Ford, Deneralmotors i Dajmler, imaju takozvanu ILSAC specifikaciju i publikuju svoje zahteve kojimdefiniu potreban nivo ulja u skladu sa API i ACEA specifikacijama.

Potronja

U ODNOSU na mineralna ulja i u manjoj meri na polusintetika, sintetika motorna uljageneralno imaju bolje osobine u pogledu antihabajuih svojstava, termike i oksidacionestabilnosti, viskozno-temperaturnih karakteristika, isparljivosti, a samim tim i u pogledu

potronje. Ova ulja imaju i nii sadraj koksa, pa stvaraju manje taloga u motoru. Naravno, bitnisu i emisija izduvnih gasova, vek eksploatacije...


69/85


70/85

Filter ulja

PERIODmenjanja ulja varira u zavisnosti od motora, kao i od vrste ulja koje se koristi, ali

okvirno, ulje treba menjati na svakih od 5.000 do 10.000, pa cak i 15000 preenih kilometara.Mnogi ga samo dolivaju, to nije dobro. Obavezno je, prilikom zamene ulja, zameniti i filter za

ulje. Uljni filter je bitan faktor koji znaajno utie na period zamene ulja. Vrlo esto je najslabijakarika u uljnom sistemu, to se ponekad zaboravlja. Osim efikasnosti filtriranja i proputanja uljau cirkulacione tokove, to je veoma vano kod podmazivanja motora, uljni filter u sebi zadrava

estice habanja metala koji mogu katalitiki delovati na proces degradacije ulja.

Treba obratiti panju na pojavu potronje ulja tokom eksploatacije (to je merljivo), promenumirisa ulja, promenu zvuka rada motora, na povienje radne temperature motora kao i na samo

startovanje motora, jer to su pokazatelji skorog kvara na vozilu-motoru.

Odgovarajue ulje e zimi omoguiti lako pokretanje motora, veoma brzo podmazivanjesklopova, a treba znati da 80 odsto svih habanja u motoru nastaje prilikom startovanja motora.

Due e vam trajati i akumulator...

Tockovi i pneumatici

Tockovi i pneumatici sluze za oslanjanje vozila, pogon i upravljanje vozilom. Pneumatici suelasticni naplaci tockova.

Pneumatici na vozilu moraju biti identicni na jednoj osovini.Takodje moraju biti propisnonaduvani i

sa propisnom dubinom sara. Posle svake demontaze potrebno je izvrsiti balansiranje tockova,

a preporucljivo je povremeno medjusobno menjanje tockova zbog ravnomernog habanja.


71/85

Postupak prebacivanja pneumatika zbog to ravnomernijeg habanja.

Za dobro dranje puta i optimalne performanse potrebna je tzv. radna temperatura pneumatika,odnosno svaka guma najbolje funkcionise u uslovima kakvim je namenjena.

Tako letnje gumerade, odnosno pruaju svoj maksimum na temperaturi (asfalta) iznad 25stepeni celzijusa, zimske gume se najbolje pokazuju ispod 7 stepeni celzijusa, dok su izmeu

navedenih temperatura idealne All Weather (M+S) tzv. kine gume, koje imaju grublji profil odletnih, ali i mnogo manje lamela od zimskih.

U toj injenici lei razlog to se letna guma zimi proklizava i kad nema snega, dok se zimskaguma leti prekomerno troi i gubi performanse za sledeu zimu.

Zimske gume, da bi zadovoljavale propise EU, moraju nositi oznaku M+S. One s veimkramponima namenjene su dubljem snegu (odnosno kopanju) dok su profili s veim brojem

lamela (popreni valoviti uski prorezi) idealni za bljuzgavicu, led. Ukoliko se eli voziti sigurno, trebali bi ste nabaviti dva kompleta, letni i zimski.

Loa navika montae samo dva zimska pneumatika na pogonske tockove, to dodueomoguava bolje ubrzanje i izlaenje iz snega, ali istovremeno dovodi vozaa i putnike u stalnu

opasnost od izletanja sa puta, jer drastino smanjuje mogunost kontrole automobila prilikomkoenja i u krivinama. Vano je dodati da su utede pri tome zanemarljive, jer se gume mnogopre potroe zbog preenih kilometara nego starosti, dakle dva kompleta su moda u startu puno

skuplja, ali zato i due traju.


72/85

injenice koje utiu na vek trajanja guma

Brzina i nain vonje:este krivine, esta ubrzavanja i koenja, kao i velike brzine drastinosmanjuju vek trajanja gume (gume se troe dvostruko bre pri brzini od120km/h od gume pri

brzini od 70km/h).

Spoljanja temperatura:na vek trajanja gume i na njenu potronju utie i temperaturakoritenja gume.

Preoptereenje:preoptereenje od 20% smanjuje radni vek gume za 30%.

Pritisak vazduha u pneumaticima:nedostatak odgovarajueg pritiska u gumi za 20%, smanjujeradni vek gume za 30%.

Oteenja:udarci u ivinjake ili u razne udarne rupe na putevima, udarci u kamenje, takodjemogu otetiti gumu. Bitno je napomenuti da ta oteenja ne moraju biti vidljiva odmah nakon

udarca.

Kontrola pneumatika

Nepodobni pneumatici mogu dovesti do udesa i ine vozilo neprikladnim za vonju.

Nove pneumatike montirati uvek u paru, a jo bolje u kompletu i to samo na odgovarajue, iste ineoteene naplatke.

Autopneumatiku treba montirati osposobljena osoba jer se nestrunom montaom guma moemehaniki otetiti.

Pneumatike montirane suprotno oznacenom smeru obrtaja (npr. kod zamene guma) sto pre

pravilno postaviti. To je jedini nacin potpunog iskoriscenja planiranih karakteristika pneumatika.

Na jednoj osovini pneumatici treba da budu:


73/85

1. iste konstrukcije (radijalni, dijagonalni i sa ukrstenim pojasevima)

2. istih dimenzija

3. inosivosti

4. iste vrste (letnji, zimski)

Najmanje svakih 14 dana i pre svake duze voznje kontrolisati pritisak pneumatika na hladno

(pneumatici se zagrevaju i sire usled voznje). Ne zaboravite da proverite i rezervni toak.

Pomagalo za skidanje kapica ventila

Tabela za odedjivanje pritisaka u pneumaticimakada ima vise ili manje tereta.

Podaci za pritisak vazduha u gumama su za kontrolu hladnih guma.

Ukoliko je neophodna kontrola pritiska vazduha zagrejanih guma, pritisak punjenja mora biti 0,2

do 0,3 bara vii od propisanog. Nakon toga prvom prilikom proverite pritisak uhladnim gumama.Za duu vonju po otvorenom putu, sledite uputstva proizvodaa vozila o pritisku vazduha u

gumama ili poveajte pritisak u gumama za 0,2 bara iznad propisanog.

Vii ili nii pritisak od propisanog utie na bezbednost, ponaanje vozila u vonji, udobnost ipotronju goriva kao i na habanje pneumatika.


74/85

Velikipotroa goriva su takoegume, pre svega nedovoljan pritisak u njima. U zavisnosti odpritiska, vrsta guma i automobila, nedovoljno napumpane gume vozaa mogu da troe izmeu pet

i 15 posto viegoriva.

Pravilo kae - vei pritisak u gumi dajemanju potronju. Ipak, nikako nije preporuljivo dizati

pritisak vie od 0,2 bara iznad onoga koji je naznaio proizvoa.

Posle svake demontae potrebno je izvrsiti balansiranje tockova, apreporuljivo je povremenomedjusobno menjanje tokova zbog ravnomernog habanja.

Redovno balansiranje guma se vri na svakih 10 000 km ili prema potrebi.

Proizvode od gume skladitite u zatvorenim prostorijama (bez izlaganju suncevoj svjetlosti, istotako ne u blizini grejacih tela, u suvim prostorijama, bez ulja, drveta, nafte i ostalih hemikalija.

Svaka guma na bocnom zidu ima oznake koje vam mogu reci sve o karakteristikama gume.

Oznake pneumatika

155 je normalna virina

70 oznacava da je visina preseka pneumatika 70% njegove sirine

R - oznacava da je u pitanju radijalni pneumatik

13 oznacava da je precnik naplatka (u colima )

75t oznacava nosivost pneumatika

Na bocnom zidu gume nalaze se podaci o dimenziji gume koja je izrazena u milimetrima.

Uzmimo kao primer jednu gumu sa oznakom 155/70 R13 75T.


75/85

Broj 155u oznaci je sirina gazeceg sloja gume u milimetrima, 70je profil gume tj. odnos izmedju

visine bocnog zida i sirine gazeceg sloja, u procentima.

Broj 13predstavlja precnik felne (R), kojoj guma odgovara, izrazen u incima. Broj 75je indeks

nosivosti, koji definise maksimalno opterecenje koje guma moze da izdrzi, a koje se moze

procitati iz tabela nosivosti. Recimo, u ovom sluaju broj 75znaci da guma moe izdrzatimaksimalnih 437 kg opterecenja.

Tje indeks brzine, odnosno slovo koje u tabeli odgovara maksimalnoj brzini koju guma moze dapodnese pri dozvoljenom opterecenju. Slovo Toznacava da se guma moze instalirati na

automobili cija maksimalna brzina kretanja ne prelazi 190 km/h.

Dodatne oznake na gumama

Osim osnovnih oznaka koje pokazuju kakve su karakeristike gume, na bocnom zidu mogu se naci

i sledeci simboli:

DOTOznacava datum proizvodnje gume i obicno je izrazen u sledecoj formiDOT 1109toznai da je guma proizvedena u 11. nedelji 2009. godine.

XL(Extra Load) - Guma za veca opterecenja.

RF(Reinforced) - Oznacava da je guma dodatno ojacana.

RFT(Run-On-Flat) - Guma koja je posebna po tome sto omogucava nastavak voznje i nakonmehanikog osteenja, recimo ukoliko se guma probusi.

M+S(Mud+Snow) - Ova oznaka se obicno nalazi na zimskim iall seasongumama (za sva

godisnja doba).

TL(Tubeless) - Oznaka da unutrasnja guma ne postoji.

TT (Tube Type) - Oznaka da unutranja guma postoji.

TWIIndikator istrosenosti gume.


76/85

CKada se posle dimenzije guma u oznaci nalazi slovo C, to znaci da je guma namenjena lakimteretnim vozilima.

Treba napomenuti i da od 1. novembra 2012. godine sve gume proizvedene na evropskom tritunakon jula 2012. moraju imati specijalne nalepnice sa informacijama o potronji goriva, nivoubuke i prianjanju na mokrom terenu. Ove informacije nalaze se i u reklamnim materijalima

kompanija koje proizvode gume.

Nega vozila

Briljivom negom i odravanjem moete osetno produziti vek trajanja svog automobila.

Pranje vozila

Usled delovanja raznih vremenskih prilika, industrijskih gasova, prasine ili soli koja je posuta

po putevima i sl. - najvise stradaju :

rubovi krila

spojevi na haubi

spojevi na krilu

donji deo vrata

spojevi na zadnjoj haubi

pragovi

boja na vozilu

Isto tako usled pticijeg izmeta, smole drveca, polenske prasine i sl. strada boja i lak na vozilu i

zato treba odmah necistocu isprati, a to narocito raditi u zimskom periodu.

Temeljno treba oprati vozilo, kao i unutrasnju stranu blatobrana.

Vozilo treba stititi voskom redovno, a obaveyno kada primetite da voda ne stvara kapljice na

karoseriji. Zastita voskom sprecava dejstvo hemijskih supstanci.Poliranje je neophodno samo onda kada je boja primila cvrste supstance ili matirala.

Pranje motora se vrsi sa upotrebom odgovarajucih sredstava i tople vode pod pritiskom.

Hromirani delovi koji su korodirali,ciste seposebnim sprejom, dok tackice koje su se uvukle u

hromirane delove,odstranice se, ako se dobro istrlja osteceno mesto i isprska odgovarajucimsprejom. Nakon razlaganja rdje, dobro istrljati suvom krpom.

Gumeni delovi najlakse se zasticuju glicerinom (kederi oko vrata) i ribljim uljem (pneumatici).


77/85

U zimskim danima kederi oko vrata i gepeka mogu da se zalepe i prilikom otvaranja ostete,da

se to ne bi desilo,potrebno ih je namazati glicerinom.

U letnjem periodu, pneumatici nece zbog toplote ispucati ako se namazu ribljim uljem.

arke na vratima, konice vrata, cilindar brave, jeziak brave, bravu haube, arke poklopcaprtljanika podmazivati na svakih 30 000km

URADI SAM

Startovanje kablovima za pomoc pri startovanju

Ako je akumulator ispraznjen, kablovima za pomoc pri startovanju, mozete se povezati sa drugim

akumulatorom koji ima isti napon 12v, dok kapacitet (Ah) ne sme biti znatno manji od

ispraznjenog akumulatora.

Ispraznjen akumulator ne iskljucivati iz mreze, dok nepotrebne potrosace obavezno iskljuciti.

Kabl prikljuciti po sledecem redosledu :

1.

jedan kabl prikljuciti na pozitivan pol (+) jednog i drugog akumulatora

2.

drugi kabl prikljuciti na negativan pol (-) pomocnogpunog - akumulatora i povezati ga sa

masom drugog vozila (npr.blok motora)

3.

kabl ne prikljucivati na negativan pol ispraznjenog akumulatora

4.

voditi racuna da kabl ne dodiruje rotirajuce delove motora

Motor vozila koje daje struju moze da radi za vreme startovanja. Pokusaj startovanja ne sme

biti duzi od 15 sekundi, ukoliko se motor ne pokrene odmah - pokusati ponovo, ali napraviti

razmak od jednog minuta da se prikupi snaga u akumulatorima.Posle startovanja, oba motora ostaviti da rade u praznom hodu sa prikljucenim kablovima oko 3

minuta.

Skidanje kablova obaviti tacno obrnutim redosledom od predhodno navedenih.

Uputstvoza vozila sa start-stop sistemom

Ma koliko ova operacija delovala jednostavno, kod automobila koji su opremljeni sistemom

start-stop situacija je drasticno drugacija i zahteva dodatni oprez.

Naime, kod tih automobila kablovi se ne kace za akumulator, ve za to postoje posebni prikljucak(minus i plus). Najbolje je da procitate uputstvo proizvodjaca za svaki automobil posebno. Jer

moze se desiti da ostetite neki skupoceni elektronski uredjaj, poput putnog racunara.


78/85

U sustini, ceo postupak je isti, samo se crni kabl (minus) ne prikljucuje na minus pol

akumulatora, jer je celokupna elektronika start-stop sistema povezana direktno na minus polakumulatora, sto garantuje najefikasnije pokretanje motora, pa se crni kabl prikljucuje na masu

vozila ili na za to posebno oznaceni deo koji se nalazi u prostoru motora.

Startovanje guranjem ili vucom

Ukoliko motor ne moze da se pokrene zbog ne ispravnosti akumulatora,moze se startovati

guranjem ili vucom vozila,naravno ako su svi drugi uredjaji ispravni.

Vozac vozila ce mnogo lakse startovati motor ukoliko se nalazi na nizbrdici,jer nije potrebno

previse trositi snagu na guranje vozila.

Postupak startovanja motora guranjem podrazumevao bi sledece:

1.

vozac ce dati kontakt kljucem

2.

rucicu menjaca ce postaviti u drugi stepen prenosa (iskusni vozaci da bi olaksali startovanjerucicu menjaca postavljaju u treci stepen prenosa)

3.

sa pritisnutim kvacilom pokrenuti vozilo sa mesta,nakon ubrzavnja vozila do minimalne

brzine,brzim pokretom otpustiti kvacilo malo vise od pola i ukoliko motor pocinje da radi,olaksati

mu start dodavanjem umerenog gasa.

Disel motori se mogu isto tako pokretati na navedeni nacin,stim sto akumulator mora imatidovoljnu kolicinu struje da izvrsi pregrevanje za uspesan start.

Vozila sa katalizatorom ili automatskim menjacem ne smeju se startovati guranjem ili vucom.

Zamena ulja u motoru


79/85

Za pravilan i dugorocan rad motora jako je vazno motorno ulje,cija je najvaznija uloga da odvoditoplotu kao i da podmazuje,odnosno,smanjuje habanje metalnih delova.

Motorno ulje ima svoj zivotni vek,tako da vozac mora postovati vremenske ili kilometarske

intervale za zamenu,posto ulje ne samo u toku voznje, vec i zbog starenja gubi sposobnostpodmazivanja.

Ukoliko se odlucite da sami zamenite ulje, to morate raditi pazljivo jer mozete nesto da ostetite

na motoru ili da sebe povredite.

1.

Prvo sto morate da uradite jeste da vozilo osigurate od nezeljenog pomeranja.

2.

Drugo je da sacekate da se motor ohladi,jer gde ce te da ispustate vrelo ulje ?

3.

Trece, sto je i najvaznije jeste to da ne mozete da odlazete ulje iz motora u obicne kante za

smece ili u otvore za kanalizaciju (vec ga trebate dati na preradu ili reciklazu Zakon o zivotnoj

sredini)

Ako i dalje imate nameru da sami zamenite ulje u motoru,postupak je sledeci:

1.

Podignite vozilo,tako da mozete prici donjem delu motora.

2.

Otvorite poklopac motora koji sluzi za dolivanje ulja.

3) Sa donje strane motora prici i odvrnuti zavrtanj (prikazan na slici) koji se nalazi na karteru.


80/85

Na taj nacin ispustate ulje iz motora.Kada je isteklo celokupno ulje iz motora (u odgovarajucu

posudu), zategne se zavrtanj i potom sipa sveze ulje.

Pre nego sto se vrati zavrtanj na mesto, treba ga obrisati.On na svom vrhu ima magnet koji

sakuplja metalne opiljke i na taj nacin stiti motor od vece havarije.Metalni opiljci su produkthabanja motora.

Bakarna podloska sluzi da osigura i ne dozvoli prolazak ulja kada se zategne zavrtanj.

Ukoliko se odlucite da zamenite i filter za ulje (a on se menja svakog drugog puta prilikom

zamene ulja),postupak podrazumeva da imate poseban alat za skidanje filtera.

Alat sa kojim se skida filter za ulje.

Krug alatke obuhvati telo filtera, pomeranjem drske odvijamo filter iz lezista.

Neki mehanicari ukoliko nemaju ovakav alat ili se ne trude da ga pronadju (jer ih mrzi da izdjuiz kanala), odvijacemsrafcigerom probijaju telo filtera pa ga onda pomeranjem odvijacaskidaju. Nije bas najbolje resenje jer je filter pun ulja, tako da ono sada curi na sve strane. Na tajnacin zamascuje predmete oko sebe i priznacete nije bas ekoloski.


81/85


82/85

Postupak je sledeci:

1.

skinuti klemu sa pola akumulatora (obicno kljuc 13.)

2.

finim brusnim papirom (smirglom) skinuti tamne naslage sa povrsine koja naleze na pol

akumulatora,koji isto ocistiti

3.

pre montaze klema na polove akumelatora, pozeljno je isprskati te povrsine sredstvom koje ce

neko vreme sprecavati oksidaciju (preporucuje se WD40).Pogresno je obicnim uljem mazati te

povrsine,jer ukoliko se to uradi stvorice se masna fleka na povrsini akumulatora koja provodi

struju.Na taj nacin moze doci do toga da se akumulator cesce prazni ili unisti.

Dotezanje pomocne ( tzv. Rucne ) kocnice

Ukoliko pomocna kocnica ne radi kako treba, tacnije, morate je ''podizati'' mnogo vise nego

obicno, to vam daje znak da je trebate dotezati. Normalan hod pomocne kocnice kojim se smatra

da je ona ispravna je od tri do pet zubaca ( kada povlacite pomocnu kocnicu - cuje se neko

skljocanje - mislim na te zupce ). Kod savremenijih vozila dotezanje se vrsi na sledeci nacin :


83/85

Prvo se ukloni plasticna kutija koja se nalazi oko pomocne kocnice tako sto se plasticni klinovi

kutije uz pomoc odvijaca izbace iz otvora ( rupa ) na nosacu - ramu. Zatim se viljuskastim

kljucem ( crvena strelica pokazuje to mesto ) dotegne sajla pomocne kocnice.

Nakon dotezanja pomocne kocnice, proveri se da li ona blokira imedju treceg i petog zupca, ako

blokira - to pokazuje da je dotezanje uspesno uradjeno...

Kvar na STOP svetlu

Ukoliko postoji kvar na zadnjem STOP svetlu, koji se manifestuje kao na slici, jedan od uzroka

moze da bude los kontakttela Stop svetla sa sasijom vozila ( majstori kazu: losa masa ).


84/85

Kvar se manifestuje tako da kada se ukljuci pokazivac pravca, naizmenicno se ukljucuje

pokazivac pravca ( migavac ) i crveno STOP svetlo na istoj jedinici.

Kvar se otklanja proverom kontakta i ciscenjem ili zamenom zavrtnja (srafa ) koji ucvrscuje ili

nosi Stop svetlo. Razlog je taj sto se preko njega zatvara strujno kolo ( on vodi ka masi - a to je

sasija ) i usled oksidiranja ostvaruje los kontakt sa masom, odnosno sasijom vozila.

Kod novijih vozila treba proveriti kontakte, odnosno spojeve preko kojih se prikljucuje svetlosno

telo.

Svecice nemaju varnicu

Prvo, sto morate da proverite jeste akumulator !

Ako su hladni dani, odnosno vec su tu, prvo sto strada jeste akumulator - isprazni se ili ukoliko je

star nekoliko godina biva neupotrebljiv.

Smislite nesto, pa prikljucite noviji akumulator, da li preko kablova ili ukoliko imate mogucnost

da zamenite postojeci tako postupite...

Sledece je provera razvodnika paljenja i kablova :

Idemo obrnutim redom... prvo treba skinuti kabl sa jedne od svecica, gumenu kapu "svuci" do

metalnog dela i i prisloniti do bloka motora - odnosno mase, metalni deo svecice treba da budena 1-3 mm od motora, zatim kratkotrajno zverglati-pokrenuti motor i ukoliko je sve ispravno do

svecice - javice se jaka varnica svetlo roze boje sa metalnog dela kabla prema masi.

Ukoliko je ima onda treba zameniti samo svecice, dok ukoliko izostaje, idemo dalje...skidamovisokonaponski kabl sa razvodne kape te ponovimo postupak gore opisan, varnica bi se javila

ukoliko je ispravna bobina od koje krece taj visokonaponski kabl i ide na razvodnu kapu.

Bobina, pogledati na

http://www.vozite.com/elektricne_komponente_na_vozilu.html

Ukoliko varnica postoji, onda je kvar u razvodniku paljenja koji ne vrsi

svoju funkciju.....

Razvodnik paljenja :
http://www.vozite.com/elektricne_komponente_na_vozilu.htmlhttp://www.vozite.com/elektricne_komponente_na_vozilu.htmlhttp://www.vozite.com/elektricne_komponente_na_vozilu.html


85/85

Proveriti razvodnu kapu mozda ima neku pukotinu gde sada sa hladnim danima i vlaga ulazi u

razvodnik i na taj nacin deo struje odvodi prema maasi tako da je varnica manja ili je nema...

Ukoliko je i to ispravno, skinuti razvodnu kapu i proveriti prekidac

http://www.vozite.com/Drugo/delovi-prekidaca.jpg, o5 kazem, sa dolaskom hladnih dana i neredovnog servisa, stvara se skrama na platinastim kontaktima prekidaca koje treba ocistiti finom

smirglom, zatim, vratiti na mesto prekidac i ponoviti postupak... Isto tako treba proveriti - ocistiti

i razvodnu ruku finom smirglom...

JAKO VAZNO :prilikom smirglanja treba

ocistiti samo necistoce, voditi racuna da se ne ostete kontakti na prekidacu i grafiti kontakti narazvodnoj kapi....

Da naravno, treba proveriti i veze - kablove da nemaju pukotine ili

ostecenja...treba ih zameniti novima ukoliko su stari ili osteceni...

Za dalju proveru potrebna je alatka po nazivu - Auto Glinericom (AG) - to je u stvari sijalica od12V sa stipaljkom na jednom kraju...

Da li do bobine dolazi +12V, (na klemu ''+''), proveravamo tako sto pri datom kontaktu -

kljucem, svetli signalna sijalica akumulatora i pritiska ulja na instrument tabli - AG - sijalicatreba da mirno svetli i pre i za vreme verglanja.

Da li drugi niskonaponski kraj bobine (klema '''') dobija ispravan napon, proverava se tako stoAG trepce samo u toku verglanja.

Dok ako ne trepce, proveriti komutator ( tu plocicu ) odnosno sistem za paljenje koji ga

zamjenjuje (elektronski ili racunarski).

Komutator ima napajanje +12V (ispituje se kao ''+'' na bobini), masu (da li ima masu ispituje sesa AG - sijalicom ciju stipaljku sada treba povezati na + klemu akumulatora), ulaz sa

citaca/davaca/senzora polozaja radilice odn. bregaste osovine (ispituje se ommetrom) i izlaz ka

bobini (ka klemi '''').Sada moze da bude malo komplikovano, jer treba pronaci ommetar pa izmeriti elemenat,....

Komutator moze da otkazuje i tek pri nekim okretajima, a moguc je kvar i na citacu ili kablu ilikonektoru citaca. Davac moebiti kalem u razvodniku ili poseban citac ispred zubaca na

blj j
http://www.vozite.com/Drugo/delovi-prekidaca.jpghttp://www.vozite.com/Drugo/delovi-prekidaca.jpghttp://www.vozite.com/Drugo/delovi-prekidaca.jpg

Sastav motornog vozila

Documents

suzuki-novisad.rs · profesionalno servisiranje i održavanje Vašeg vozila uz korišéenje originalnih Suzuki rezervnih delova kao i originalnog Suzuki motornog ulja. Garancija na

PRAVILNIK O OSPOSOBLJAVANJU ZA VOZAČA ...mervik.ba/downloads/regulativa/bih/pravilnici/16...za vozača motornog vozila, dostaviti na uvid važeu vozačku dozvolu i priložiti njenu

MINISTARSTVO FINANCIJA - carinaposebnog poreza smatra tržišna vrijednost rabljenog motornog vozila na hrvatskom tržištu sa svim javnim davanjima, bez uključenog posebnog poreza

osvukloznica.files.wordpress.com€¦ · saobraéajnih traka namenjenih kretanju vozila u jednom smeru, vozaö motornog vozila mora se kretati krajnjom desnom saobraéajnom trakom,

TENDERSKA DOKUMENTACIJA ZA NABAVU MOTORNOG VOZILA ...skupstinahbz.com/.../tenderska_dokumentacija_za_nabavu_motornog_vozila.pdf · 6.1. Predmet ovog postupka je nabavka motornog vozila,

PROCEDURE AND METHOD OF DETERMING LOST · PDF fileproblematici i da prikaže jedan praktičan primjer načina ... Poslije saobraćajne nezgode, vlasnik motornog vozila trpi štetu

pojam uporabe motornog vozila u pravu osiguranja od automobilske

3-01 Vozac motornog vozila

TEHNIČKI OPIS NATJECATELJSKE DISCIPLINE · Tehnički opis discipline: Vožnja motornog vozila Verzija: 1.0 Studeni 2018. 9 od 31 CJELINA RELATIVNI UDIO U % - prilagoditi brzinu i

ZAKON - · PDF fileOvim zakonom uređuje se obavezno osiguranje u saobraćaju, osniva se Garantni fond, ... - u kojoj korisnik motornog vozila ima prebivalište,

SISTEM ZA KOČENJE MOTORNOG VOZILA - …vujicnikola.weebly.com/uploads/3/4/8/0/3480733/sistem_za_kocenje.pdf · Ovo se odnosi i na priključna vozila (osim najmanjih masa), s tim

Mr.sc.Tomo Kišić, dipl.psiholog · vezana sigurnosnim pojasom za odrasle osobe. Vozač motornog vozila za prijevoz osoba koje osim sjedala za vozača ima još najviše 8 sjedala

OSIGURANJE motornog vozila (kasko)

NABAVKA NOVOG PUTNIČKOG MOTORNOG VOZILA - konjic.ba · „NABAVKA NOVOG PUTNIČKOG MOTORNOG VOZILA “ 5.3. Vrsta ugovora o javnoj nabavci (robe/usluge/uslugi): Robe 5.4. Okvirni

SVEUČILIŠTE U ZAGREBU - COnnecting REpositories · Elastično ovješenje i ovjes motornog vozila .....26 4.3. Vrste opruga ... prijenosni omjer pomak opruge sila u prigušivaču

Fizikalno temeljen model vozila - zemris.fer.hr · igra cima vizualni do zivljaj perspektive pilota ili voza ca stvarnog motornog vozila. Glavni izazov ovakvih simulatora je svladati

TENDERSKU DOKUMENTACIJU ZA OTVORENI ...Nabavka teretnog motornog vozila sa poluprikolicom (Kamioni tegljaĉi - 4 kom, /6x4/ min. snaga 300KW i Poluprikolice - kiper, 4 kom ) c) CPV

IZVJEŠTAJ O REVIZIJI FINANSIJSKIH IZVJEŠTAJA …4. Ne može se potvrditi da je odabir dobavljača (AUTO LIJANOVIĆI d.o.o. Mostar) za nabavku motornog vozila (Mercedes – Benz GLK

FTN Novi Sad Drumska vozila Katedra za motore i vozila ... · FTN Novi Sad Katedra za motore i vozila Drumska vozila Uputstvo za izradu vu čnog prora čuna motornog vozila Očitavanje

OSIGURANJE motornog vozila (kasko) - unizg.hr · • Ako je šteta nastala zbog tereta, osim u slučaju prometne nezgode • Tehnička neispravnost vozila • Krađa od strane člana