KONSTRUKCIJA - University of Belgrade · 2019. 11. 18. · srednji oslonac - horizontalni spreg do...

KONSTRUKCIJA PODUŽNIH I KALKANSKIH ZIDOVA

18.11.2019.

1

Opšte

Prema položaju u hali zidovi su:

• podužni zidovi,

• poprečni - kalkanski zidovi.

Masivni zidovi se izrađuju od opeke, blokova ilibetona.

Bondruk zidovi -roštiljni sistem fasadnih rigli i stubova na koje se oslanja fasadna obloga(trapezasti lim, sendvič paneli, siporeks i durisolploče).

18.11.2019.

2

Noseća konstrukcija fasadnog zida

18.11.2019.

3

Noseća konstrukcija fasadnog zida

18.11.2019.

4

Raspored nosećih elemenata u čeličnom bondrukuzavisi od rasporeda i položaja prozora, vrata idrugih otvora, kao i nosivosti fasadne obloge.

Položaj fasadnih stubova u odnosu na glavnestubove je najčešće takav da im nožice leže u istojravni.

Fasadne rigle se najčešće postavljaju preko fasadnihi glavnih stubova zbog lakše izrade i montaže;

Fasadne rigle se mogu ugraditi i unutar stubovatako da im spoljašnje površine nožica budu u istoj ravni sa spoljašnjom površinom nožica stubova.

Noseća konstrukcija fasadnog zida

Prema visinskom položaju u zidu, fasadna rigla može biti:

temeljača, poklapača, nadvratnik, nadprozornik,tipska fasadna riga.

U zavisnosti od razmaka glavnih stubova fasadne rigle u podužnom zidu oslanjaju se samo na glavne stubove, naglavne stubove i fasadne stubove ili samo na fasadnestubove.

Za razmak glavnih stubova do ℓ=6,0 m fasadne rigle se oslanjaju direktno na glavne stubove. Za veće razmake, postavlja se jedan, dva ili više fasadnih stubova u rasteru glavnih stubova.

18.11.2019.

5

Fasadne rigle

Najčešće su statičkog sistema proste grede, izuzetno retko se izvode kao kontinualne grede.

Opterećena je težinom fasade i dejstvom vetra.

Fasadna rigla koja se nalazi ispod prozora prima težinu stakla (obloge) i podkonstrukcije prozora.

18.11.2019.

6

Fasadne rigle – opterećenje i statički sistem

Fasadne rigla je opterećena u dve ravni (na koso savijanje):

• upravno na ravan fasade usled dejstva vetra w;

• u ravni fasade usled sopstvene težine fasadneobloge gf i eventualno težine prozora gp.

Osim kontrola nosivosti (ULS), vrši se kontrola deformacija – ugiba (SLS). Dopušteni ugib u slučaju neprovidne fasadne obloge je L/200, a u slučaju providne obloge (staklo) L/500.

18.11.2019.

7

Fasadne rigle – opterećenje i statički sistem

2

fpII ggq

wq

fII gq

18.11.2019.

8

Fasadne rigle

U cilju smanjenja uticaja u ravni fasade (savijanje oko slabije ose za horizontalno orjentisan presek) postavljaju se zatege u polovinama ili trećinama raspona fasadne rigle.

Zatege se moguankerovati za glavne ilisekundarne stubove, odnosno za poklapačuili venčanicu.

18.11.2019.

9

Fasadne rigle – preseci i načini oslanjanja

Usvajaju se vrućevaljani UPN, IPE ilihladnooblikovani U, C i Z profili. Sandučasti preseci se primenjuju za fasadne rigle ispod prozora ili zapoklapače kada su na nju oslonjene zatege.

Veze fasadnih rigli sa stubovima ostvaruju se zavrtnjevima ili zavarivanjem. Tehnološki postupak zavarivanja treba izbegavati.

U zavisnosti od oblika poprečnih preseka fasadne rigle i stuba, veza se ostvaruje direktno ili indirektno posredstvom dodatnih priključnih elemenata.

18.11.2019.

10

Veza fasaadnih rigli i stubova

18.11.2019.

11

Fasadni stubovi

Primaju vertikalna i horizontalna opterećenjaod fasadnih rigli.

Proračun presečnih sila se može izvršiti sareakcijama fasadnih rigli ili sa zamenjujućimjednakopodeljenim opterećenjem.

U slučaju fasadnog stuba u podužnom zidu, statički sistem može biti prosta greda, kada su oslonci temelj i podužni krovni spreg, ilikontinualna greda na dva polja, sa srednjim osloncem koji je spreg za bočne udare.

18.11.2019.

12

Fasadni stubovi – opterećenje i statički sistemi

18.11.2019.

13

Fasadni stubovi – dijagram momenata savijanja, bočno pridržavanje

spoljašnje i unutrašnje nožice stuba

18.11.2019.

14

Fasadni stubovi

Fasadni stub se dimenzioniše kao ekscentričnopritisnut element za momenat savijanja usled dejstva vetra i normalnu silu usled težine fasadnekonstrukcije.

Dužina izvijanja fasadnog stuba u ravni zidaodređena je razmakom čvorova vertikalnog sprega u zidu. Ukoliko su fasadne rigle horizontale vertikalnog sprega, dužina izvijanja je određena razmakom fasadnih rigli.

Dužina izvijanja stuba van ravni fasadnog zida određena je rasponom stuba, odnosno položajem sprega za bočne udare u odnosu na donji oslonac (temelj) i gornji oslonac (podužni krovni spreg).

18.11.2019.

15

Konstrukcija kalkanskog zida

Noseća konstrukcija: fasadni stubovi i fasadne rigle.

Imperativ je da fasadni stubovi budu ispodrožnjača - u čvorovima poprečnog krovnog spregai horizontalnog sprega uz kalkanski zid.

Bočna stabilnost zida se obezbeđuje postavljanjem vertikalnog sprega.

Završna fasadna rigla može biti poklapača koja prati nagib krovne ravni.

18.11.2019.

16

Statički sistemi fasadnih stubova u kalkanu

Kada je visina fasadnog stuba veća od 8,0 m, racionalno je uklještiti stub u AB temelj ili postaviti srednji oslonac - horizontalni spreg do kalkana. Visinska kota horizontalnog sprega do kalkana najčešće odgovara koti sprega za bočne udare.

18.11.2019.

17

Statički sistemi fasadnih stubova u kalkanu

U zavisnosti od proizvodnog procesa u haličesto je potrebno u kalkanskom zidupredvideti otvore, pa se mora dispoziciono rešiti način oslanjanja fasadnih stubova.

18.11.2019.

18

Hale sa šed krovovima

Testerat oblik krova.

Sistem se sastoji od stubova uklještenih u temelje (obično u oba pravca) i zglobno oslonjenih šed krovnih nosača.

Prema obliku šed nosači mogu biti sa kosom ili vertikalnomstranom kojom se vrši osvetljavanje prostora u hali.

18.11.2019.

19

Hale sa šed krovovima

Mogu biti u punoj ili u rešetkastoj izradi. U punojšed nosači su raspona do 8,0 m, a u rešetkastoj do 12,0 m.

18.11.2019.

20

Šed hala sa stubovima ispod svakog nosača

Najjednostavnije rešenje: ispod svakog šed krovnog nosačanalazi se stub.

Primenjljiv za maksimalni raster stubova 12,0 x 12,0 m.

18.11.2019.

21

Šed hala sa poprečnim podvlakama

Povećanje rastera u poprečnom pravcu postiže se postavljanjem poprečnih podvlaka (punih ili rešetkastih).

Puna podvlaka se koristi za raspone do 20,0 m, a rešetkasta za raspone do 50,0 m.

18.11.2019.

22

Šed hala sa podužnim podvlakama

Povećanje rastera u podužnom pravcu može se postići primenom punih ili rešetkastih podužnih podvlaka.

Pune podužne podvlake imaju primenu za raspone do 20,0 m, a rešetkaste do od 50,0 m.

18.11.2019.

23

Šed hala sa podužnim i poprečnim podvlakama

Povećanje rastera u oba pravca moguće je postavljanjempoprečnih i podužnih podvlaka, punih ili rešetkastih.

18.11.2019.

24

Oblici punih i rešetkastih podužnih i poprečnih podvlaka

18.11.2019.

25

Hale sa šed krovovima

18.11.2019.

26