Ispitna pitanja - koncept

Ispitna pitanja - koncept

2. Informatika, kibernetika I opšta teorija sistema

- INFORMATIKA ODNOS INFORMATIKA - RAČUNARSTVO NASTANAK INFORMATIKE - Filip Drajfus INFORMATIKA – Društvena nauka Kako organizovati protok informacija za

društvene potrebe, kako struktuirati društvo radi što boljeg pristupa informacijama?

- INFORMATIKAnauka o računarima što je

definiše kao tehničku disciplinunauka o informacionim

sistemima, odnosno, disciplina iz domena društvenih nauka.

- INFORMATIKANaučna disciplina:- proizvodnja informacija,- konstruisanje i funkcionisanje informacionih sistema- konkretna primena informatike

- INFORMATIKAPredmet informatike : proizvodnja, prerada, čuvanje, i deseminaciju informacija, konstrukciju i funkcionisanje informacionih sistema

- KIBERNETIKA VINER, AMPER, PLATON – pojam

Čime se upravlja – sistemima Pomoću čega se upravlja –

Informacijama Kako se upravlja – procesima,

povratnom spregom

- KIBERNETIKA DEFINICIJE: RAZNE SVIMA JE ZAJEDNIČKO:

sistem kao predmet kojim se kibernetika bavi,

procese upravljanja što kibernetiku izdvaja kao naučnu disciplinu, i

informacije na osnovu kojih ili pomoću kojih se upravlja.

- KIBERNETIKAČIME SE BAVI:sistemima koji se pomoću različitih

dejstava mogu: približiti zadatom optimalnom stanju, održavati u stanju dinamičke ravnoteže, i koji se mogu usmeravati ka željenim

ciljevima.

- KIBERNETIKA Sastavni delovi:

opšta teorija sistema teorija informacija teorija upravljanja.

- OPŠTA TEORIJA SISTEMAOpšta teorija sistema se koristi za:

istraživanje dinamičke ravnoteže u društvenim sistemima,

proučavanje socijetalnih organizacija i njihovih struktura,

shvatanje entropije i negentropije (mehanizam održavanja i mehanizam prilagodjavanja), i

ekvifinalitet u otvorenim sistema.

- OPŠTA TEORIJA SISTEMAELEMENTI OPŠTE TEORIJE SISTEMA:

dinamička interakcija, koncept heurističnosti, i razlikovanje otvorenih i zatvorenih

sistema

18. Da li je internet medij?

DA! Ali ipak zavisi od toga kako se odredi

medij!

Kako se shvata medij? Medij višeznačajan pojam

Etimologija – reč medijLat. – medius – na sredini

Eng. – media – više značenja:

THE AMERICAN HERITAGE DICTIONARY:

Medij se razume u zavisnosti konotacije koja označava nešto: Što je između, (na sredokraći) dve krajnosti

Načina pomoću koga se nešto prenosi Sredstava pomoću kojeg se nešto prenosi ili kako bi filozofski rekli –

posreduje, Od način masovnog komuniciranja kao što su novine, TV ili

Grupe novinara koji predstavljaju novinarsku profesiju, Osoba koja je sposobna da komunicira sa duhovima,

Od okoline u kojoj nešto može da funkcioniše, Posebne umetničke tehnike Sustanca pomoću koja se rastvara boja Sustanca za filtriranje Veličina papira za štampanje ili stanje neke pojave

Tri oblika upotrebe medija i medijuma:

Grupa novinara koji predstavljaju novinarsku profesiju

Sredstava pomoću kojih se nešto prenosi

Okolina u kojoj nešto može da funkcioniše

Tri oblika upotrebe medija i medijuma:

Ukoliko se pak kao dominantno značenje i upotreba prihvati da je medij sredstvo pomoću koga se nešto prenosi, onda Internet postaje poseban medij koji nije vezan samo za novniarsko delovanje, nego ima daleko širi opseg delovanja, pa samim tim i sasvim drugačije značenje

Tri oblika upotrebe medija i medijuma:

Prostor u kome nešto može da funkcioniše, nešto može da se dešava.

Zaključak:

Ukoliko se pod pojmom medij shvati svaki oblik posredovanja, prenošenje, povezivanja, onda je očito da digitalna mreža za prenos podataka pa samim time i Internet, predstavljaju medij.

21. Izvori hakerske etike

Haker – profil Def: U praksi svako ko se bavi

inoviranjem nekog softvera, pravljenjem novih softverskih rešenja, prema tome svako ko manipuliše softverskim procesima, je haker.

Etimologija reči „haker“ kroz istoriju

Hakeri – ličnosti sa posebnim, istančanim vrednostima pozitivnim hakerskim vrednostima

Proces pravljenja programa Programer – Haker Nastanak osnovnih etičkih normi

Pristup računarima kao i svemu što može da omogući da se nauči nešto o tome kako priroda i društvo funkcionišu

Sve informacije moraju biti dostupne besplatno

Ne veruj autoritetima (vlasti), promovišu decentralizaciju

Hakere treba vrednovati prema rezultatima njihovog hakerisanja (rada)

Pomoću računaru se mogu stvarati lepota i umetnička dela

Računari mogu promeniti vaš život na bolje

Cilj: ulepšati, olakšati, uveličati ljidski život

Etika hakera je zasnovana na konceptima etike vrline

Etika vrlina naglašava karakter a ne akciju