GEŠTALT TEORIJA - SCEN

GEŠTALT TEORIJA

• die Gestalt = oblik, izgled; stas; prilika

• Geštalt teorija može se sumirati sledećom rečenicom: ‚Celina je veća od samo zbira delova.‘

• Postavili su je nemački psiholozi 30-tih godina 20. veka. Pretpostavili su da ljudski mozak funkcioniše kao holistički sistem. To znači da je mozak složen i dinamičan sistem čiji pojedini elementi zajedno funkcionišu na komplikovaniji i složeniji način nego što je prosti zbir onoga što mogu samostalno. Oni u kombinaciji daju rezultate koji se ne mogu pretpostaviti samo posmatrajući rezultate pojedinihelemenata odvojeno.

• Ova teorija je posebno primenljiva u vizuelnim umetnostima, u analizi kompozicije i odnosa njenih elemenata i kako funkcionišu kao celina. Zato je zanimljiva za umetnike, dizajnere, svakoga ko stvara neko vizuelno rešenje koje će ljudsko oko posmatrati, o kome će osoba koja posmatra zaključivati, na osnovu njega reagovati, itd. jer daje nekoliko osnovnih zakonitosti po kojima oko gleda, odnosno mozak percipira sliku.

• Naše oko grupiše elemente kompozicije po određenim fizičk im osobinama

• Ako se grupa elemenata nalazi blizu jedna drugoj, naše oko je grupiše kao celinu.

• BRZA DNEVNI• HRANA MENI

• Elemente koji su fizički slični vidimo kao deo istog objekta/ grupe.

Grupisanje po boji

Grupisanje po teksturi

Grupisanje po obliku

•onemogućenost

Grupisanje po veličini

•oneMOGUĆEnost

• Tako uočavamo ono što odskače, što se izdvaja.

• Kada postoji sličnost po različitim osnovama, naš mozak u dvarazličita gledanja može da izdvoji različitu grupu kao onu kojaodskače ili koju prvo uočimo.

• Princip blizine je često jači od principa sličnosti – to namomogućava da čitamo. Grupišemo slova u reči po tome kolikosu bliza jedna drugima, ne grupisemo ista slova svuda potekstu.

• Boja je često jača (jači geštalt) od recimo blizine. Veličina od oblika. Tamnija boja obično je jača od svetlije. Kontrasne boje jače izdvajaju element kompozicije nego nekontrasne. Tople boje mogu biti jače od hladnijih, itd.

• Naš mozak teži da završava započete forme, započet pravac ili pokret

• Naše oko ima tendenciju daelemente (linije, objekte, površine) koji prate isti pravacsvrsta u istu grupu.

• Naše oko ima tendenciju da ‚nastavlja‘ u započetom pravcu.

• Ako se grupa elemenata kreće u jednom smeru mi ih doživljavamo kao jednu celinu.

• Naš mozak ima tendenciju ka dovođenju u harmoniju

• Ako kompozicija iskače iz tog reda, izsimetrije, iz centra, to namautomatski stvara napetost, našeoko iščekuje razrešenje.