Enhancement of HE Research Potential Contributing to...

1

Факултет инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу

15. и 22. 03. 2017. године

КРЕАТИВНО РАЗМИШЉАЊЕРадионица “Oд проблема до решења”

2

КРЕАТИВНО РАЗМИШЉАЊЕ “Од проблема до решења”

ДЕО 1: ГЕНЕРИСАЊЕ ИДЕЈА ЗА РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА

KРЕАТИВНОСТ И ИНОВАЦИЈЕ

ДИЈАГРАМ ИДЕЈА

БУЈИЦA ИДЕЈА (BRAINSTORMING)

635 (BRAINWRITING)

МАПА УМА (MIND MAP)

ОПШТА МЕТОДОЛОГИЈА ПРОНАЛАЖЕЊА НОВИХ ИДЕЈА

3

Проблем

Генерисање идеја

ИмплементацијаКреативност

Решење

Т Е М А

4

Креативност се може дефинисати као способност за обраду информација на начин да се дође до нечег новог, оригиналног и значајног.

Kреативност означава мисаоне процесе путем којих се долази до одређених решења, идеја, уметничких облика, теорија или производа који су иновативни.

Креативност је ментални процес генерисања нових идеја или концепата, или нових асоцијација између постојећих идеја или концепата.

ШТА ЈЕ КРЕАТИВНОСТ?

5

КРЕАТИВНОСТ И ИНОВАЦИЈА

Креативност представља чин стварања нових идеја.

Иновација представља имплементацију креативних идеја.

КРЕАТИВНОСТ АКТИВНОСТ ИНОВАЦИЈА

6

КРЕАТИВНОСТ И ИНОВАЦИЈА

Како се у просеку, по неким истраживањима, тек свака једанаеста идеја материјализује у новом производу, важно је имати што више идеја, због чега је важно подстицање креативног процеса.

7

КРЕАТИВНОСТ

8

КРЕАТИВНОСТ

9

Скоро свака стваралачка идеја настаје из већег броја мање значајних идеја.

Ако се анализира довољно велики број алтернатива, то је вероватноћа проналажења стваралачких решења већа.

Процес, посредством којег се то постиже назива се “генерисање идеја".

ГЕНЕРИСАЊЕ ИДЕЈА

10

За проналажење стварно корисних варијанти решења постављеног задатка потребна је :

– брижљивост,

– стваралачка мисао,

– унутрашња дисциплина и смелост замисли.

ГЕНЕРИСАЊЕ ИДЕЈА

11

Задатак: Наведите појмове које су повезани са појмом КРЕАТИВНОСТ!

КРЕАТИВНОСТ

12

КРЕАТИВНОСТ

13

Препреке које спутавају креативност: – Страх од промашаја,

– Критике унапред (при самом развоју нових идеја),

– Организациона клима која не подстиче креативност,

– Растресеност и непрестане упадице,

– Заштита status quo,

ПРЕПРЕКЕ ЗА КРЕАТИВНОСТ

14

Препреке које спутавају креативност: – Хијерархија као филтер за идеје,

– "Позајмљивање" идеја,

– Изоловање креативности - ако се они који су другачији (креативни) изолују,

– Претерано заједништво, које води консензусу.

ПРЕПРЕКЕ ЗА КРЕАТИВНОСТ

15

МЕТОДЕ КРЕАТИВНОГ МИШЉЕЊА

Најпознатије методе креативног мишљења су:

– дијаграм идеја,

– метода бујице идеја (brainstorming),

– метода 635 (brainwriting),

– мапа ума (mind map)

– општа методологија проналажења нових идеја,

– матрица идеја,

– анализа природних система,

– метода асоцијације,

– ...

16

Метода дијаграма идеја

• Метода дијаграма идеја заснива се на изради дијаграма могућих решења постојећег проблема.

• Састављање дијаграма започиње претраживањем широких области, које могу да послуже као извор идеја, затим подобласти, ужих области, па све до коначног решења.

17

Метода дијаграма идеја

• Што је дијаграм детаљнији, тим је већа вероватноћа изналажења корисних идеја.

• Очигледно представљање неких идеја омогућава јасније схватање проблема, а то, несумњиво, подстиче учеснике на стваралачки прилаз.

18

Метода дијаграма идејаКарактеристичан пример дијаграма идеја, за тражење решења за израду новог транспортног средства

19

„The best way how to have a good idea is to have many ideas“

*Alex F. Osborne, 1939

Брејнсторминг, Метода интензивног размишљања или "Бујица идеја" представља методу за добијање нових идеја путем стваралачке сарадње појединих чланова организоване групе људи (давалаца идеја).

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

20

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

• Ова метода се може успешно користити у следећим случајевима:

– када се претраживањем изведених решења не налази ниједно задовољавајуће решење,

– када преовлада мишљење да са познатим решењима не треба ићи даље и

– када се захтева потпуно напуштање уобичајених решења.

21

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

• Спроводи се без икаквог оптерећења, када сви учесници слободно износе своје идеје о разматраном проблему.

• Руководилац наступа у улози арбитра и подстиче чланове групе да износе своје идеје.

22

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

Метода "бујица идеја" није вежба у исказивању бесмислености већ је њен циљ организован рад групе људи са жељом да се нађе нова стваралачка идеја.

Сваки члан групе је дужан да усредсреди своју пажњу на решавање задатка и не сме се одушевљавати размишљањима или изношењем критичког мишљења.

23

Брејнсторминг сесија

24

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

Брејнсторминг сесија се одвија у три фазе:

– Постављање проблема.

– Генерисање идеја: у трајању од 5-15 минута.

– Селекција најприкладнијих идеја.

25

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

Најбољи резултати се постижу када се група састоји од 5 до 10 чланова који раде мање од 1 сата.

Ако руководилац сматра да је број учесника већи од оптималног, он их може поделити на две конкурентске групе и утврдити коja од њих даје више идеја.

26

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

Група не мора бити састављена од врхунских експерата али је важно да се обезбеди присуство лица различитих специјалности које "покривају" посматрани проблем.

Она не сме бити хијерархијски формирана због могућих утицаја и блокада при генерисању идеја.

27

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

Обично један од задужених чланова први предлаже идеју и започиње дискусију.

Чланови групе треба слободно да износе своје идеје.

Метода се заснива на томе, што се једна изнесена идеја ослања на другу, комбинује се са њом и рађа следећу.

Резултат таквог рада је бујица идеја.

28

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

Не дозвољава се критика идеја и о томе се треба одмах договорити на почетку анализе.

Ако се то не поштује, нарушиоцу треба скренути пажњу или га удаљити са састанка.

Критика често доводи до подсмевања, што прекида стваралачки процес.

29

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

Основна правила ове методе– Слободно изношење идеја, јер што је

више идеја лакше је наћи пут до циља.

– Размена мишљења, комбиновање и унапређивање идеја.

– Подстиче се мисаони процес чланова групе да изнесу своје идеје иако изгледају непрактичне или необичне.

30

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

Код тог мисаоног процеса важно је придржавати се два правила:

– "Без критике!",

– "Све иде и све је могуће!".

Примери критичких примедби, које би биле у супротности са првим правилом, су:

– "то не би никад успело, јер ... "

– "ово смо већ пробали, али ... "

– "нико се са тим не би слагао", итд.

31

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

Да би се у процесу прикупљања идеја обезбедило активно учешће сваког члана из групе, корисно је користити се "техником кружења".

То значи да сваки члан, редом, мора да изложи своју замисао, чиме се онемогућавају поједини чланови групе да превладају на састанку, мада се то право може и "прескочити" ако се једноставно каже "даље".

32

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

Изнесене мисли се посебно региструју (по правилу на табли или посредством рачунара), чиме се олакшава праћење расправе и "чување" замисли.

33

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

На крају сесије, све изнесене идеје подвргавају се ревизији:

– Идеје се селектују, коригују и често се развијају додатна решења.

– Лоше се одмах одбацују, а за даља истраживања се врши попис добрих идеја, који започиње најбољим а завршава се најслабијим идејама.

– У избору се примењује принцип групног консензуса.

34

Метода "Бујице идеја" (Brainstorming)

Примена брејнсторминг методе може довести до: –потпуног решавања

проблема,

–формирања листе могућих решења или

– списка идеја које чине план за проналажење коначног решења.

35

Ова метода се развила на основу методе "Бујица идеја" и у основи је веома слична њој.

Рад се обавља у групи од 6 експерата, који заједнички анализирају проблем, дефинишу задатке и ограничења.

Кроз прелиминарне дискусије, група се фокусира на идентификовање проблема који треба решити или циљ који треба остварити.

Метода 635 (Brainwriting )

36

Метода 635 (Brainwriting )

37

Метода 635 (Brainwriting )

Сваки од учесника исписује на папиру своја 3 решења дефинисаног задатка, са одговарајућим концизним образложењима, у року од 5 минута, и додаје суседном учеснику.

Сваки наредни учесник даје три нова решења или развија оригинална, допуњује их, критикује и додаје следећем учеснику.

Сваки папир обилази 6 кругова, док сви учесници не добију прилику да допуне сваки папир.

38

Метода 635 (Brainwriting )

Крајњи резултат је 6 папира од којих сваки има по 18 идеја, укупно 108 идеја за 30 минута.

Препорука

–Нема дискусије, идеје писати у тишини како би се спречило да учесници утичу једни на друге.

39

Метода 635 (Brainwriting )

Предности:– ефикасност,

–невербална природа методе, чиме се спречава доминација идеја најгласнијих учесника,

– систематско допуњавање основне идеје и

–могућност праћења развоја појединих решења.

40

Метода 635 (Brainwriting )

Недостаци: – известан број сличних идеја,

инспирисаних већ написаним од стране претходних учесника,

– временско ограничење, што може да представља проблем појединим члановима групе.

41

Мапа ума је графички приказ идеја и аспеката окоцентралне теме, који показује како су ти аспектимеђусобно повезани.

Приказ изгледа као дрво, са гранама које воде до мисли и аспеката теме.

Креирање мапe ума је одлична техника заразвијање интуитивних капацитета.

Мапе ума се такође могу користити за налажење решења проблема и одређивање његовихпредности и мана.

Мапа ума (Mind Map)

42

Седамдесетих година 20. века Тони Бузан (Tony Buzan), светски стручњак у области менталне писмености, је развио технику Mind Mapping.

Mind Mapping је техника или систем за организацију мисли чији је резултат Мапа ума-Mind Map.

Техника се базира на научним сазнањима о томе како ради мозак, на који начин складишти и обрађује информације.

Меморисање се подстиче употребом боја и слика.

Мапа ума (Mind Map)

43

Формирање мапе ума

• Написати назив или опистеме на средини папира инацртати круг око њега.

• Размотрити сваки битанаспект дате теме, записујућимисли на линије које водеод централне идеје.

• Додати гране линијама попотреби.

Мапа ума (Mind Map)

44

Пример мапе ума

Лето у Грчкој

Исхрана

Време Активности

лубеница

сладолед

хладна пића

клима уређаји

топло

јул и август

комарцисунчано

ветровито

плажа

филмови

сајмови

аквапарк

музеји

одморпливање

Помаже студентима да смањеделокруг размишљања и фокусирају се нарелевантне аспекте

45

Формирање мапе ума• Користити додатне визуелне технике - на

пример, различите боје за главне линије,заокружити речи или мисли које се појављујувише пута, повезати линијама сличне мисли.

• Проучити мапу ума како би се сагледало којиодноси постоје и која су решења предложена.

• Преобликовати или реструктурирати мапу умаако је потребно.

Мапа ума (Mind Map)

46

Препоруке при формирању мапе ума

1. Мала слова су визуелно изражајнија и боља за

памћење него велика слова.

2. Немојте се заглавити у једном подручју (грани).

Ако су вам нестале идеје у једном подручју,

идите на другу грану.

3. Запишите идеју чим се она појави. Немојте је

оцењивати или потиснути из мисли.

Мапа ума (Mind Map)

47

Препоруке при формирању мапе ума

4. Разбијте границе размишљања. Ако испуните

простор, не почињите са новим листом папира.

Залепите додатни папир на постојећи. Разбијте

менталитет А4 формата.

5. Ако немате при руци рачунар, направите мапу

ума ручно (на папиру формата А3 или А4

постављеном у хоризонтални положај).

6. Вежбајте мапе ума на различитим темама.

Мапа ума (Mind Map)

48

Техника мапа ума се може употребљавати у различитимфазама процеса решавања проблема, али и у подручјимасвакодневног живота где се захтева организацијаинформација, идеја, мисли или времена. Неки од примера су:

1. Образовање: стварање бележака, меморисање, учење,полагање испита, писање радова.

2. Пословни свет: презентације, организације пројеката,вођење састанака.

3. Лична употреба: организација прослава, писање прича иромана, планирање дневних активности, лични развој,доношење одлука.

4. Породица: планирање финансија, организација породичнихокупљања.

Мапа ума (Mind Map)

49

Пример мапе ума

50

Пример мапе ума

51

Пример мапе ума

52

Општа методологија проналажења нових идеја

Под општом методологијом проналажења нових идеја подразумева се тачно прописан редослед поступака долажења до нових решења, корак по корак.

При тражењу нових решења не треба бежати од постојећих решења, али не треба се ни чврсто везати за њих, јер се тиме не омогућава даљи (интензивнији) развој.

53

Општа методологија проналажења нових идеја

Решавање проблема се одвија по следећим корацима:

1. Избор проблема са листе проблема,

2. Прикупљање и упознавање чињеница о одабраном проблему,

3. Вредновање и анализа података,

4. Избор једног од могућих решења,

5. Примена дотичне идеје у пракси,

6. Одржавање примењене новине како би њена примена постала уобичајена.

54

Општа методологија проналажења нових идеја

Шта?

•Зашто?

• Како?

• Када?

•А, B, C

Од проблема до решења

Избор проблема

Спецификација Генерисање идеја

Избор решења

Документација

Примена идејеЕкономска анализа

Листа проблема

Провера

Креативност!!!

55

Општа методологија проналажења нових идеја

1. Избор проблема• Дефинисање проблема је кључни корак који

подразумева дубљу анализу како би се идентификовало шта је то што треба решити.

• Да би се дефинисао проблем, може се користити анализа недостатака, која подразумева упоређивање садашњег стања са будућим стањем које треба да се добије, и да се идентификују празнине између њих.

56

Општа методологија проналажења нових идеја

2. Прикупљање и упознавање чињеница о одабраном проблему

• Прикупљају се и анализирају све доступне информације, које су у некој вези са постављеним задатком.

• Прави се списак података о проблему и изводе се одређени закључци.

57

Општа методологија проналажења нових идеја

3. Вредновање и анализа података

• Свака карактеристика се разматра са становишта:

• Шта и зашто се ради?

• Ко и зашто то ради?

• Где и зашто се ради?

• Како и зашто?

• Кад и зашто?

• Колико и зашто?

• За кога и зашто?

58

Општа методологија проналажења нових идеја

3. Вредновање и анализа података

• Уз тимски рад, сви одговори се региструју при чему се одговори исписују по ABCанализи

– А- најзначајнији,

– B- мање значајни и

– C-најмање значајни.

59

Општа методологија проналажења нових идеја

4. Избор једног од могућих решења, кога, затим, треба даље развијати да би се могло користити

Пре тога треба размотрити: – Остваривост,

– Трошкове,

– Потребно време за освајање,

– Спојивост са другим идејама.

60

Општа методологија проналажења нових идеја

5. Примена дотичне идеје у пракси

То захтева:

– Израду плана примене,

– Тестирање идеје на неком узорку,

– Оспособљавање људи,

– Израду документације,

– Објављивање њених карактеристика јавности,

– Одавање признања ауторима.

61

Општа методологија проналажења нових идеја

6. Одржавање примењене новине како би њена примена постала уобичајена

То захтева:– Непрестано проверавање да ли је дотична

новина употребљива,

– Обнављање овог поспутка са циљем решавања потешкоћа на које је евентуално наишла дотична идеја.

62

Општа методологија проналажења нових идеја

Сваки корак овог поступка одвија се по следећем редоследу:

– Појединачно писмено изјашњавање (без потписа и штампаним словима, да би се даље размишљало о идеји а не о аутору),

– Кружење бележака, појединачно размишљање и дописивање нових идеја,

– Дебата о забележеним идејама, пошто је папир обишао цео круг,

– Заједничка одлука о усвајању идеје.

63

ПИТАЊА КОМЕНТАРИ МИШЉЕЊА ПРЕДЛОЗИ

Креативност се развија као и било која друга вештина, кроз знање и практичну

примену тог знања.

Забавите се и све најбоље!