diplomski pneumatika

Pneumatski sistem za stezanje obratka

1. UNIVERZALNA ALATNA MAŠINA MT - 120S

Stolna univerzalna alatna mašina tipa MT – 120 S pogodana je za struganje i rezanje navoja, a uz dodatne uređaje i unutarnje bušenje, te sušenje i glodanje. Prvenstveno je namenjena servisno – remontnim radovima, gde se ne zahteva veliko – serijska proizvodnja visokog učinka. Zbog svojih dimenzija i širokog dijapazona rada, mašina je naročito prikladana tamo gde zbog skučenog prostora nije moguće postaviti nekoliko mašina. Njena univerzalnost naročito joj omogućuje primenu u mehaničkim i remontnim radionicama, laboratorijama, školama i pokretnim radionicama.

Kod postavljanja mašine i pre puštanja u pogon treba pažljivo dekonzervirati mašinu sredstvom za čišćenje (npr. benzimom ili razređivačem).

Pri upotrebi lakohlapivih sredstava treba voditi računa o dobroj ventilaciji prostorija i zaštititi od požara.

Mašina se može postaviti na svaku ravnu i glatku podlogu. To može biti drvena ili metalna ploča radnog stola, odnosno kod upotrebe stolnog ormarića keramičke, betonske ili drvene podne obloge.

Pri tome nije nužno provesti posebno precizno niveliranje. Dovoljno je poslužiti se ručnom libelom u slučaju trajnog fiksiranja mašine.

Ravnina podloge mora biti takva da čitavo postolje mašine potpuno naleže na podlogu, da kod eventualnog pritezanja mašine na podlogu ne bi došlo do deformacije postolja mašine. Ako zbog potrebe stalnog prenošenja stroja nije uvek moguće osigurati potpuno ravnu podlogu, bolje je postaviti stroj slobodno na podlogu bez pritezanja vijcima. Krutost postolja zadovoljava tražene tačnosti u takvom slučaju, pod uslovom da se mašina ne njiše na podlozi.

Neposredno nakon izvršenog dekonzerviranja i prvog postavljanja mašine treba izvršiti podmazivanje mašine prema daljnjoj uputi.

1.1. REDOVNI PRIBOR

Pogon mašine vrši se preko dva ista standardna klinasta remena od elektromotora za trofaznu struju na redno vreteno. Elektromotor za trofaznu struju je 220/380 [V], 50 [Hz], snage 0.55/0.75 [kW], sa odgovarajućom sklopkom, kablom i trofaznim utikačem.

Planska ploča ø 220 [mm] i povodna ploča ø 130 [mm] sa ključem i ručnom pritisnom presom sačinjavaju deo redovitog pribora koji se isporučuje uz mašinu.

1

Pneumatski sistem za stezanje obratka

1.2. VANREDNI PRIBOR

Mašina poseduje vanredni pribor koji se isporučuje prema želji naručioca, a sastoji se od:

1. Čvrsta lineta 55 [mm] prolazna sa 3 bronzane čeljusti i pričvršćena prema potrebi,

2. Pokretna lineta sa max. prolazom od 55 [mm] pričvršćuje se na suport pomoću dva vijka dok sama ima dve bronzane čeljusti koje se podešavaju udesnim vijcima,

3. Prirubnica za zahvatnu glavu ø 125 [mm] na koju se pričvršćuje zahvatna glava ø 100 [mm] po sistemu Cushman,

4. Stolni orman – mašina je postavljena na mašinski orman koji je izrađen od lima, vrlo je stabilan i čvrst, a poseduje i pregrade za smeštaj alata,

5. Okretni šiljak MORSE 2,6. Čvrsti šiljak MORSE 2,7. Čvrsti šiljak MORSE 3,8. Stezna glava 1-13 [mm],9. Radna ploča veličine 300x200 [mm], koja se montira na poprečni suport i služi

kao radni sto kod bušenja i glodanja,10. Makaze za Whitworthov navoj sa 14 izmenjivih zupčanika koje služe za

narezivanje Whitworthovih navoja.11. Makaze za modulni navoj sa tri čvrsta montirana zupčanika koje služe za rezanje

modulnog navoja,12. Garnitura ključeva (13 kom.)

1.3. SPECIJALNI PRIBOR

1. Suportmi uređaj za bušenje sa odgovarajućim elektromotorom, brusnim vretenom, prirubnicom za brusne ploče unutrašnje, spoljašnje i plansko bušenje.

2. Vertikalna jedinka za bušenje i glodanje. Kapacitet bušenja je do ø 12 [mm], glodanje prstastim glodalom do ø 4 [mm], a glodanje čeonim glodalom do ø 40 [mm].

3. Stezni prihvatni uređaj koji omogućuje brzo stezanje i odpuštanje radnog komada šipkastog oblika ø 4 [mm] do ø 14 [mm].

2

Pneumatski sistem za stezanje obratka

2. PNEUMATSKI STEZNI UREĐAJ

Pneumatički stezni uređaj služi za stezanje i otpuštanje radnog komada na strugu (revolveru, poluautomatu i automatu). Ugradnjom pneumatičkog steznog uređaja postiže se znatna ušteda pomoćnih vremena, što direktno utiče na povećanje produktivnosti. Ovo smanjenje pomoćnih vremena kreće se i do 40 [%].

Slika 2.1. Poređenje ručnog i pneumatskog vremena stezanja

Sem smanjenja pomoćnih vremena kod stezanja i otpuštanja radnog komada rad sa pneumatskim uređajem ima vrlo značajne prednosti u odnosu na klasično ručno stezanje od kojih su najvažnije sledeće:

maksimalna sila stezanja za vrlo kratko vreme bez telesnog naprezanja radnika; oslobođenje radnika telesnog naprezanja pa je moguć rad i ženskoj radnoj snazi,

tamo gde su potrebne velike sile stezanja; brza i jednostavna podešljivost sile stezanja preko podešavanja pritiska vazduha

u rotacionom cilindru, što je naročito pogodno za stezanje radnog komada sa tankim zidovima;

nemogućnost da sila stezanja bude savladana otporom rezanja; veći stepen iskorišćenja mašine; mogućnost stezanja i otpuštanja radnog komada nožno, preko papuče nožnog

razvodnika (u slučaju ako su radniku u toku rada zauzete obe ruke); relativno niska nabavna cena.

3

Pneumatski sistem za stezanje obratka

2.1. OPIS

Pneumatički stezni uređaj za stezanjei otpuštanje radnog komada je sklop pneumatičkih komponenata i ostalih delova povezanih u jedinstvenu celinu, koji za izvršenje svog zadatka koristi sabijeni vazduh iz industrijske mreže ili iz kompresorskog agregata.

Slika2.2. Pneumatski stezni uređaj

Pneumatski stezni uređaj (slika2.2.) sadrži sledeće kompomnente:- Obrtni cilindar;- Upravljački blok;- Steznu glavu;- Cilindar konjića.

Slika2.2.a Pneumatski stezni uređaj

4

Pneumatski sistem za stezanje obratka

Slika2.3. Šema veze steznog uređaja sa cilindrom konjića

Komponente prikazane na slikama 2.2. i 2.3. su sledeće:

1. Slavina za vazduh-ručna, 2/32. Pripremna grupa,3. Vazdušni prekidač4. Elektromagnetni ventil 2/55. Duplo nepovratni ventil,6. Razvodnik za promenu smera-ručni 2/47. Ručni razvodnik 3/48. Cilindar konjića-dvostranog dejstva sa dvostrukom klipnjačom9. Obrtni cilindar,10. Stezna glava,11. Regulator pritiska,12. Nepovratni ventil, jednostruki13. Nožni razvodnik, 3/414. Nepovratni ventil sa priguš.

5

Pneumatski sistem za stezanje obratka

Slika 2.4. Šema veze steznog uređaja bez cilidra konjića

6

Pneumatski sistem za stezanje obratka

3.2. OBRTNI CILINDAR

Obrtni cilinard, koristeći energiju sabijenog vazduha, služi za stvaranje potrebne sile za zatezanje radnog komada. U zavisnosti od dužine radnog komada koji se obrađuje, postoje neprolazni i prolazni obrtni cilindri.

Neprolazni cilindri (slika 2.5.) su najčešće u primeni i služe za stezanje kratkih radnih komada uz primenu neprolaznih steznih glava. Ovi cilindri u svom obrtnom priključku posedujeu blokirajuće ventile koji zadržavaju vazduh u cilindru i posle naglog ili laganog pada pritiska vazduha u mreži. Na gornjem delu obrtnog priključka montira se mazalica koja služi za podmazivanje i delimično zaptivanje spoja rukavca i tela obrtnog priključka.

Slika 2.5. Neprolazni cilindar

Prolazni obrtni cilindri (slika 2.6.) služe za stezanje radnih komada koji se izrađuju od šipkastog materijala. Oni imaju otvor kroz koji prolazi šipkasti materijal. Uz njih se upotrebljavaju prolazne stezne glave.

7

Pneumatski sistem za stezanje obratka

Slika 2.6. Prolazni obrtni cilindarZa stezanje radnih komada koji se pridržavaju šiljkom iz konjića takođe se može primeniti

pneumatičko pridržavanje iz konjića. Za ovo pridržavanje kao izvor slie služi pneumatički cilindar konjića koji se montira na samom konjiću (slika 2.7.).

Slika 2.7. Cilindar konjića

8

Pneumatski sistem za stezanje obratka

2.3. UPRAVLJAČKI BLOK

Upravljački blok (slika 2.8.) služi za upravljanje – komandovanje steznim uređajem. Da bi stezni uređaj pravilno radio i bio zaštićen od iznenadnog otpuštanje radnog komada, upravljački blok mora imati sledeće elemente:

1. Slavinu za vazduh,2. Pripremnu grupu,3. Vazdušni prekidač - sklopku,

Slika 2.8. Upravljački blok

4. Jednosmerni elektromagnetni ventil,5. Duplonepovratni ventil,6. Razvodnik za promenu smera cilindra,7. Razvodnik za ručno komandovanje.

Na slici 2.9. prikazana je šema veze upravljačkog bloka sa sledećim komponentama:1. Slavina za vazduh služi za otvaranje i zatvaranje dovoda vazduha iz mreže. Kada

je ručica slavine u pravcu strelice onda je dovod vazduha otvoren. Okretanjem ručice za 90° u jednu ili drugu stranu, dovod vazduha je zatvoren.

2. Pripremna grupa služi za prečišćavanje i zauljivanje vazduha. U svom sastavu ima prečistač vazduha, regulator pritiska i zauljivač vazduha: Prečistač izdvaja nečistoću vazduha i otklanja vlagu. Regulator pritiska služi za podešavanje maksimalno dozvoljenog radnog

pritiska. Zauljivač vazduha služi za podmazivanje uređaja posredstvom vazduha.

3. Vazdušni prekidač (sklopka) služi za podešavanje minimalno dozvoljenog radnog pritiska. Kada pritisak vazduha padne ispod dozvoljenog, prekidač

9

Pneumatski sistem za stezanje obratka

uključuje elektromotor struga i na taj način ne dozvoljava iznenadno otpuštanje radnog komada. Direktno je povezan sa elektromotorom struga.

4. Jednosmerni elektromagnetski ventil služi da ne dozvoli otpuštanje radnog komada sve dok se radno vreteno ne isključi. Preko utičnice i mikroprekidača vezuje se za ručicu radnog vretena. Uključivanjem radnog vretena automatski se uključuje i elektromagnetski ventil.

Slika 2.9. Šema veze upravljačkog bloka

1. Slavina za vazduh-raučna 2/32. Pripremna grupa,3. Vazdušni prekidač4. Elektromagnetski ventil 2/55. Duplo nepovratni ventil,6. Razvodnik za promenu smera-ručni 2/47. Ručni razvodnik 3/4

4. Duplonepovratni ventil služi da onemogući vraćanje vazduha u atmosferu u momentu uključivanja elektromagnetnog ventila.

5. Razvodnik za promenu smera cilindra služi da se preko njega promeni smer kretanja klipa, u slučaju kada se želi stezanje radnog komada sa unutrašnje strane. Promena smera postiže se okretanjem osovinice razvodnika u suprotan granični položaj od onog za spoljno stezanje. U tom slučaju položaj ručice ručnog razvodnika se ne menja.

6. Razvodnik za ručno komandovanje služi za razvođenje vazduha u levu ili desnu komoru obrtnog cilindra. Ovaj razvodnik se ne nalazi unutar upravljačkog bloka, ali, s obzirom na njegovu funkciju, ubraja se u grupu elemenata upravljačkog bloka.

10

Pneumatski sistem za stezanje obratka

2.4. STEZNA GLAVA

Stezna glava kao izvršni organ pneumatičkog uređaja obavlja stezanje radnog komada. Translatornim kretanjem klipa stezne glave vrši se zatvaranje i otvaranje steznih čeljusti, a time i stezanje i otpuštanje radnog komada.

Postoje dvočeljusne i tročeljusne stezne glave za pneumatičko stezanje. Dvočeljusne stezne glave su samo neprolazne, dok tročeljusne mogu biti i neprolazne i prolazne.

Slika 2.10. Tročeljusna prolazna stezna glava

Stvarna sila stezanja radnog komada izračunava se na sledeći način:Fst=μ (Fs−Fc ) (2.1.)

gde je: Fst – stvarna sila stezanja,μ – koeficijent trenja,Fs – sila stezanja,Fc – centrifugalna sila po jednoj čeljusti.

Sila aktiviranje ( sila koju daje obrtni cilindar ) za dvočeljusne glave uvećava se za ~ 1.8 puta, dok za tročeljusne glave za ~ 2.8 puta.

2.5. NAČIN RADA STEZNOG UREĐAJA

Stezni uređaj koristi za rad vazduh iz industrijke mreže ili iz kompresorskog agregata. Dozvoljeni maksimalni radni pritisak je 6.3 kp/ cm2 . Zakretanjem ručice slavine za vazduh u vertikalni položaj, vrši se puštanje vazduha u upravljački blok. Zatim se ručica razvodnika za ručno komandovanje iz neutralnog položaja O prebacuje udesno u položaj I. Time je pušten vazduh u desnu komoru obrtnog cilindra. Pod pritiskom vazduha klip se kreće zdesna nalevo. S obzirom da je

11

Pneumatski sistem za stezanje obratka

klipnjača cilindra vezana preko vučne poluge sa klipom stezne glave, istovremeno počinje kretanje klipa stezne glave u levu stranu. Ovim kretanjem klipa stezne glave vrši se radijalno kretanje steznih čeljusti prema centru i na taj način se steže radni komad.

Slika 2.11 Sila stezanja na tročeljusnoj glavi u zavisnosti od sile aktiviranja

Slika 2.11a. Dijagram zavisnosti broja okretanja stezne glave i centrifugalne sile po čeljusti

Kada je radni komad stegnut posredstvom ručnog razvodnika, onda se pusti u rad radno vreteno. Pošto je radno vreteno povezano sa elektromagnetnim ventilom, njegovim puštanjem u rad istovremeno se uključi i elektromagnetni ventil. Tog momenta od kada je uključen elektromagnetni ventil, automatski je isključen ručni razvodnik. Ovim prebacivanjem dovoda vazduha sa ručnog na elektromagnetski razvodnik onemogućava se otpuštanje radnog komada dok se radno vreteno mašine ne isključi. Kada se radno vreteno zaustavi, elektromagnetski ventil se automatski isključi a ponovo se uključi ručni razvodnik. Radno vreteno se zaustavlja i, da bi se radni komad otpustio, treba uraditi sledeće:

12

Pneumatski sistem za stezanje obratka

- ručicu razvodnika za ručno komandovanje iz položaja I prebaciti u položaj O, pa onda u položaj II. U tom slučaju vazduh dolazi u levu komoru cilindra a istovremeno, preko blokirajućeg ventila, ispušta se vazduh iz desne komore u atmosferu. Dovodom vazduha u levu komoru cilindra, klip počinje da se kreće udesno i, preko vučne poluge, uvlači klip stezne glave unutra (u desnu stranu). Kretanjem klipa stezne glave u desnu stranu, obezbeđuje se kretanje čeljusti od centra prema periferiji glave i time se otpušta radni komad. Uzastopnim ponavljanjem ovoga ciklusa stezni uređaj obavlja svoju funkciju.

Slika 2.12. Sile koje se javljaju prilikom ručnog i automatskog stezanja

Kod pneumatičkog stezanja radni cilindar koji stvara aksijalnu silu potrebnu za stezanje obrće se zajedno sa steznom glavom, a sila stezanja na radnom komadu ostaje nepromenjena, bez obzira na sve okolnosti. Posledica ova dva načina stezanja prikazane su na slikama 2.12 i 2.13.

Slika 2.13. Sile koje se javljaju prilikom ručnog i automatskog stezanja

U tenutku stezanja radnog komada javljaju se sile F1 pri ručnom i F pri pneumatskom stezanju. One su usmerene prema osi radnog komada.

13

Pneumatski sistem za stezanje obratka

3. UGRADNJA

3.1. UGRADNJA STEZNOG UREĐAJA

Pošto je prethodno izvršen izbor odgovarajuće stezne glave i cilindra pristupa se ugradnji pneumatskog steznog uređaja.

Obrtni cilindar ugrađuje se posredstvom prirubnice na zadnjem delu radnog vretena. Oblik i dimenzije prirubnice se određuju u zavisnosti od veličine cilindra i od oblika završetka radnog vretena. Radno vreteno, ukoliko ga proizvođač nije prilagodio steznom uređaju, može se naknadno doraditi. Ta dorada obično se svodi na izradu navoja i kanala za klin. Za prirubnicu se preporučuje materijal Č.0445. Prirubnica montirana na vreteno mora se osigurati od nepredviđenog obrtanja koje može da izazove veliki broj obrtaja i naglo zaustavljanje.

Da bi stezni uređaj besprekorno radio, pre montaže cilindra treba prekontrolisati centrično obrtanje radnog vretena (dozvoljeno odstupanje je 0.005) i ravan naležuće površine na ravnom vretenu (dozvoljeno odstupanje 0.01) (slika 3.1.).

Slika 3.1. Kontrolisanje centričnog obrtanja radnog vretena i ravni naležuće površine na ravnom vretenu

Kod prirubnice cilindra treba prekontrolisati aksijalno bacanje u tački A (dozvoljeno odstupanje 0.02) i centričnost prirubnice (dozvoljeno odstupanje 0.02) vidi (sliku 3.2.)

Slika 3.2. Prirubnica cilindra

14

Pneumatski sistem za stezanje obratka

Veličine sa slike 2.12.: L, D3 i d su informativne, s tim što su L i D3 maksimalne, a d je minimalno. Kota I može se smanjiti do 0. Za veličinu smanjenja kote I kota t se povećava.

Kod ugradnje polaznog cilindra potrebno je montirati viljušku koja će pridržavati obrtni priključak.

Stezna glava se takođe montira posredstvom prirubnice na prednjem delu radnog vretena. Oblik i dimenzije prirubnice za odgovarajuću steznu glavu zavise od oblika završetka prednjeg dela radnog vretena. Prirubnice koje se navijaju na radno vreteno izrađuju se od livenog gvožđa, dok one koji se navlače na konus izrašuju se od Č.0445.

Spoljni prečnik prirubnice stezne glave treba uraditi u sklopu sa glavom. Ukoliko je prirubnica sa konusom, isti treba izraditi prema konusu radnog vretena. Na prirubnici pre montaže stezne glave treba prekontrolisati aksijalno bacanje (dozvoljeno je 0.01) i centričnost prirubnice (dozvoljeno je 0.005). Pri izradi prirubnice mora se obezbediti da stezna glava ne leži u prirubnici samo po obimu već i svojom čeonom površinom. Veza između stezne glave i cilindra ostvaruje se pomoću vučne poluge.

3.2. UGRADNJA UPRAVLJAČKOG BLOKA

Upravljački blok preporučujemo da se montira na pristupačnom mestu struga. On uz sebe poseduje 3 nosača od L profila sa zavrtnjima i navrtkama. Ako se pričvršćuje za strug, onda nosače namontirati na upravljački blok i prema njima odrediti gde će se bušiti otvori za pričvršćavanje.

Upravlječki blok je moguće postaviti i pored mašine, s tim što ga treba obezbediti od prevrtanja.

Razvodnik za ručno komandovanje se pričvršćuje preko jednog L profila i dva zavrtnja na prednjem delu struga gde je radniku nejpristupačnije za rukovanje.

4. ODRAŽAVANJE I RUKOVANJE

Kada je vazduh očišćen, osušen i zauljen, stezno kolo ne zahteva neko posebno održavanje.U svakoj smeni, na početku rada, treba izvršiti podmazivanje spoja između tela obrtnog

priključka i njegovog rukavca. Podmazivanje se izvodi tako što se zavrtanj mazalice okrene za jedan krug. Za podmazivanje se upotrebljava mast LIS I i ona mora biti besprekorno čista. Ova mast, pored toga što podmazuje, delimično i zaptiva spoj između tela obrtnog priključka i rukavca.

Kada se radi sa prolaznim obrtnim cilindrom pre početka rada treba obavezno mašinu pustiti u rad naprazno 5 – 10 min., radi postizanja optimalne zagrejanosti obrtnog priključka.

Posle dužeg rada steznog uređaja može doći do oštećenja zaptivki, naročito kod klipa cilindra, pa zato iste treba zameniti.

Filter prečistača vazduha zadržava u sebi razne primese vazduha i zato ga treba povremeno očistiti. Filter – sinter bronza se ispira u benzinu i izduvava vazduhom pod pritiskom. Kondenzat vazduha se ispušta odvijanjem zavrtnja na dnu prečistača.

U zauljivač vazduha stavlja se ulje HIDRAOL 40, isključivo profiltrirano. Početni nivo ulja treba da bude dve trećine zapremine boce zauljivača. Povremeno treba kontrolisati nivo ulja; ukoliko je nivo ispod dozvoljenog i cevčica nije u ulju, treba doliti ulje. Dolivanje se vrši preko dva otvora koji se nalaze na gornjem delu zauljivača, zatvoreni sa dvema plastičnim maticama.

Takođe je potrebno često kontrolisati da li vazduh raspršuje ulje i, ukoliko ulje ne kaplje kroz cevčicu u komoru za vazduh, treba zaustaviti stezni uređaj i otkloniti kvar.

Talog iz zauljivača se ispušta kao i kod prečistaša vazduha.Kod stezne glave treba povremeno očistiti klizne površine. Naročito je ovo potrebno uraditi

kada se obrađuje liveno gvožđe. Sitna strugotina može zaći u klizne površine i zato treba stezne čeljusti obavezno slinuti i očistiti sve klizne površine. Ostali elementi steznog uređaja ne zahtevaju neku češću kontrolu.

15

Pneumatski sistem za stezanje obratka

ZAKLJUČAK

Usmenim anketiranjem neposrednih izvršilaca na osnovu rezultata rada samo je opisano prognozirano da se automatizacijom stezanja primeraka obradnog sistema može ostvariti:

smanjenje fizičkog naprezanja, smanjenje psihičkog naprezanja, povećanje proizvodnosti, povećanje kvaliteta proizvoda, povećanje ekonomske efikasnosti.

U radu je dokazano da sem smanjenja pomoćnih vremena, kod stezanja i opuštanja radnog komada (primeraka, obradka) rad sa pneumatskim uređajem ima vrlo značajne prednosti u odnosu na klasično ručno stezanje, od kojih su najvažnije sledeće:

za vrlo kratko vreme bez telesnog naprezanja radnika ostvaruje se maksimalna sila stezanja;

moguć je rad i ženskoj radnoj snazi zbog oslobođenja radnika od telesnog naprezanja, tamo gde su potrebne velike sile stezanja;

naročito je pogodno za stezanje radnog komada sa tankim zidovima, brza i jednostavna podešljivost sile stezanja preko podešavanja pritiska vazduha

u rotacionom cilindru; nemogućnost da sila stezanja bude savladana otporom rezanja; mašina ima veći stepen iskorišćenja; mogućnost stezanja i opuštanja radnog komada nožno, preko papuče nožnog

razvodnika (u slučaju ako su radniku u toku rada zauzete obe ruke); relativno niska nabavna cena.

5. LITERATURA

16

Pneumatski sistem za stezanje obratka

[1] Milenko Lj. Dimitrić: Programiranje numerički upravljanih mašina alatki, VTŠ Zrenjanin, Zrenjanin, 1991.

[2] Radovan Kovačević, Joko Stanić: Računari NC CNC DNC, Naučna knjiga, Beograd, 1987.[3] Radovan Kovačević: Numerički upravljane mašine alatke i njihovo programiranje,

Beograd, 1987.[4] Jovo M. Todorović: Fleksibilni proizvodni sistemi, Naučna knjiga, Beograd, 1990.[5] Rekecki Jožef: Osnovi automatizacije mašina alatki, Novi Sad, 1974.[6] Milorad Stajčić: Numerički upravljane mašine alatke, Zavod za udžbenike i nastavna

sredstva, Beograd, 1984.[7] ''Metalac'' Čakovec, Univerzalna tokarilica MT - 120S[8] M. Đorđević: Ispitivanje mašina - Mašinski laboratorijski priručnik, Naučna knjiga,

Beograd, 1955.[9] E. Baumann: Izmerenie sil električeskimi metodami (prevod s nemačkog Elektrische

Kraftmesstechnik), Izd. "Mir", Moskva, 1978.[10] G. F. Malikov i dr.: Rasčety uprugih tenzometričeskih elementov, Mašinostroenie, Moskva,

1964.[11] M. Kalajdžić: Jedna konstrukcija dinamometara za merenje otpora rezanja, Saopštenja Inst.

za alatne mašine i alate, Beograd, 1(1966.), S.81/94[12] B. Gligorić: Prilog istraživanju Stick - slip kretanja, Saopštenja Mašinskog fakulteta u

Kragujevcu, 32(1971.), S.1/17[13] J. Milberg: Daš dynamische Verhalten von Drehraaschinen, ZWF 67 (1972.), Heft 7,

S.358/365[14] F. M. Mirsky: La mesure des efforts dans les essais de machines - outils, Mecanique

electricite, Fevrier 1968. No 218, pp 16/20[15] D. I. Ageikin: Datčiki kontrol'a i regulirovanija, M., Izd - vo "Masinostroenie", 1965.[16] V. Petrović: Električne mašine, V Električne mašine za jednosmernu struju, "Nolit",

Beograd, 1957.[17] M. Djordjević: Ispitivanje mašina, Mašinski laboratorijski priručnik, Naučna knjiga,

Beograd, 1955.[18] H. F. Grave: Elektrische Messung nicthelektrischer Grossen Leipzig, 1965., Akademische

Verlagsgeselschaft Geest & Portig K.G.[19] I. Vušković: Osnove tehnike merenja, Mašinski fakultat, Beograd, 1977.[20] J. Obsiger: Mjerenje opterećenja sidrenog vratila pomoću otpornih rasteznih traka, Tehnika

-Mašinstvo, 10(1965.)[21] V. Kollet and A.D.Hope: Engineering Measurements, Pitman Publishing, Great Britain

Birmingham Polytechnic,1974.[22] MULIĆ, S.V.: “PRAKTIKUM IZ MOTORA I VOZILA“, VTŠSSZR, ZRENJANIN 2010.[23] MULIĆ, S.V.: “PRAKTIKUM IZ HIDRAULIKE I PNEUMATIKE “, VTŠSSZR,

ZRENJANIN 2010.

6. PRILOG

17

Pneumatski sistem za stezanje obratka

P1 - Univerzalna alatna mašina MT - 120S

P2 - Strug sa ugrađenim pneumatskim steznim uređajem

18

Pneumatski sistem za stezanje obratka

19

Pneumatski sistem za stezanje obratka

P3 Cilindri

20

Pneumatski sistem za stezanje obratka

21

Pneumatski sistem za stezanje obratka

22

Pneumatski sistem za stezanje obratka

23

Pneumatski sistem za stezanje obratka

P4 Slavine

24

Pneumatski sistem za stezanje obratka

P5 Prikljčci

25

Pneumatski sistem za stezanje obratka

26

Pneumatski sistem za stezanje obratka

P6 Pripremna grupa

27

Pneumatski sistem za stezanje obratka

28

Pneumatski sistem za stezanje obratka

29

Pneumatski sistem za stezanje obratka

P8 VentiliP8.1Nepovratni ventil

30

Pneumatski sistem za stezanje obratka

P8.2 Prigušno nepovratni ventil

31

Pneumatski sistem za stezanje obratka

32

Pneumatski sistem za stezanje obratka

33

Pneumatski sistem za stezanje obratka

P 8.3 Duplo nepovratni ventil

34

Pneumatski sistem za stezanje obratka

P 9 RazvodniciP 9.1 Elektromagnetni razvodnik (ventil)

35

Pneumatski sistem za stezanje obratka

P 9.2 Mehanički razvodnik – ručni

36

Pneumatski sistem za stezanje obratka

P 9.3 Mehanički razvodnik – nožni

37