РЕПОРТАЖА MI SMO DECA OVOG POZORIŠTA - Poč · PDF filesam avanturista i...

8 3. III 2017.

РЕПОРТАЖА

Pametni, mladi, lepi, kul-turni, skromni, lepo vas-pitani, nasmejani - a naši

Somborci, glumci Slaven Došlo i Vanja Nenadić, učinili su nas ponosnim i briljirali su u najnovi-jem fi lmu poznatog reditelja Mi-lana Karadžića Biser Bojane, te maestralno glumili rame uz rame

sa već dobro poznatim glumcima Milutinom Mimom Karadžićem i Andrijom Miloševićem. Ova po-rodična komedija puni bioskope od 16. februara, a premijera u našem gradu održana je 26. februara i to u tri termina u Narodnom pozorištu Sombor. Nakon svakog prikaziva-nja glumci su se poklonili publici, zahvalili na aplauzima podrške i strpljivo se fotografi sali sa obo-žavaocima. To je bila prilika da na kratko razgovaramo sa našim mladim sugrađanima pred kojima je karijera koja obećava.

● „Somborske novine“ (SN): Kada ste shvatili da je gluma ono čime želite da se bavite?

Slaven: Još u četvrtom razre-du osnovne škole krenuo sam na dramski studio u somborskom po-zorištu. Bio sam mali, debeli klinac i za prvi čas sam spremio sve mo-guće: recitaciju, vic, imitaciju... Tu smo počeli da se „igramo“ i učimo sa glumicom Olgicom Nestorović. To nam je promenilo detinjstvo i usmerilo nas na pravi put. Mnogo smo vremena tada provodili u pozo-rištu. Gluma mi se svidela, učinilo mi se da to znam dobro da radim, iako se niko u porodici nije bavio

glumom i eto me na premijeri.Vanja: Ja nisam znala da nešto

treba da se spremi pa sam pokaza-la katu, jer sam u to vreme treni-rala karate. Super nam je bilo na dramskom studiju i najveća kazna mi je bila da mi roditelji zabrane odlazak na probu. Međutim, ni-sam tu i tad shvatila da ću upisati

glumu. Nakon srednje škole sam spremala ekonomiju, a glumu sam probala, eto tako da ne bude da sam džaba išla desetak godina na dramski studio. Kada sam proš-la u uži krug shvatila sam da je to ono čime želim da se bavim. Najpre sam upisala književnost, a naredne godine akademiju. Glu-ma je uvek bila sastavni deo mog života u Somboru, ali mi je bilo neverovatno da jednoga dana po-stanem glumica.

● SN: Kako se desilo da su dve glavne uloge pripale mladim glumcima iz Sombora?

Vanja: Naši prijatelji sa kla-se su pozvani na kasting i rečeno im je da povedu nekoga ko će im pomoći u sceni. Dakle, mi nismo ni bili pozvani na kasting. Istog dana reditelj me je zvao i rekao da sam prošla u uži krug, što je za mene bilo šokantno. Zatim je usledilo novo iznenađenje kada je rekao da će moj partner u užem krugu biti Slaven. Ovo je za me-ne prvo veće fi lmsko iskustvo, a olakšavajuća okolnost je što mi je Slaven bio partner, jer se dugo poznajemo. Mnogo je lakše kad nekog dobro poznaješ i kada mu

veruješ. Za sve vreme snimanja smo oboje bili u neverici i pitali se da li je moguće da snimamo zajedno. Mnogo nam je bilo stalo da premijeru napravimo i u Som-boru, a ljudi iz produkcije su nam izašli u susret. Na somborskoj pre-mijeri bila sam uzbuđenija nego u „Sava centru”!

● SN: Reakcije somborske publike na fi lm „Biser Bojane“ su odlične.

Slaven: Drago mi je što baš nas dvoje igramo zajedno u ovom fi lmu, a ova premijera u Somboru mi mnogo znači. Nama je Sombor pružio divno odrastanje i mislim da uvek treba nekako da se odu-žiš gradu za ono što ti je pružio. Ovo je prvi komercijalni fi lm ko-ji sam uradio i potpuno drugačije iskustvo u odnosu na sve što sam prethodno radio. Sarađivao sam sa novim ljudima, video drugačiji proces rada, trudio se da zadržim sve što sam prethodno naučio i da prilagodim ovom novom...

● SN: Da li je postojalo nešto novo što ste morali da naučite za ovu ulogu?

Vanja: Morala sam da savla-dam crnogorski jezik, što mi je bio veliki izazov i strah kako ću to izvesti. Međutim, uspela sam uz veliku pomoć kolega iz Crne Gore, pre svega Dubravke Dakić. Takođe, morala sam i da savladam kajt, a to je bilo baš izazovno. Bila je to i jedna od najstrašnijih stvari

koje sam u životu probala, a inače sam avanturista i obožavam da se oprobam u novim stvarima.

Slaven: Prvi put sam se susreo sa prvom pomoći. Pošto igram le-kara, na set je došla doktorka ko-ja nam je sve objasnila. Mnogo lakše je bili lekar na fi lmu nego u pravom životu. Bilo je sjajno slušati priče Mire Banjac, koja je proživela celo to zlatno doba na-šeg pozorišta. To su neverovatna iskustva i drugačija vremena, ta-ko da je bilo zadovoljstvo slušati je i učiti od nje.

● SN: Film ili pozorište?Vanja: Pre ovog fi lma uvek

sam davala prednost pozori-

štu, jer sam ima-la skromno isku-stvo pred kamera-ma. Sada mi je i jedno i drugo vr-lo zanimljivo i ne mogu ničemu dati prednost. Film i pozorište su pot-puno drugačiji i ne mogu da se porede. Pozorište je moja ljubav od malena, a fi lm je nešto novo što mi je prelepo. U pozorištu se sve dešava tog trenutka na sceni, a u fi lmu tek shvatiš neke stvari kada ga na kraju pogledaš, a ne u trenutku snimanja.

Slaven: Ovo je peti fi lm koji sam radio. Prvobitno mi je pozo-rište bilo jako zanimljivo i ono je suština glume. Taj momenat kad se pokloniš publici nakon predstave je nešto što te „navuče“ na glumu. Počeo sam od pozorišta, a na aka-demiji se desilo da sam angažovan za „Panamu“, fi lm koji je završio u Kanu... Sve mi je to bilo jako zani-mljivo, puno novih stvari sam nau-čio, a onda se desilo da sam počeo da radim neke ozbiljnije stvari u pozorištu. Na sceni se mnoge ne-verovatne stvari dešavaju, koje su, onima koji nisu glumci, nedokučive. Ako sve uradiš dobro - ponosan si, ako si loš - nesrećan si. Sve je stvar

saradnika - sa kime radiš, projekta - na čemu radiš, tvog zalaganja - koliko te to zanima, nevezano da li je to pozorište ili fi lm. I jedno i drugo je zanimljivo, drugačije... Sa fi lmom malo putuješ, pratiš reakci-je publike, ali nema tog uzbuđenja kao nakon svake predstave.

● SN: Na čemu trenutno ra-dite?

Slaven: Igram u predstavi „No-vo doba“ u „Bitefu” sa Mirjanom Karanović, Borisom Isakovićem, Snežanom Bogićević i Erminom Bravom. Predstavu je režirao Dino Mustafi ć, a svi su oni profesori! Tokom tog procesa mi se desilo toliko dobrih stvari, a onda me to uvek podseti zašto sam počeo da se bavim ovim pozivom. Imao sam u subotu premijeru „Aladina“ u pozorištu „Boško Buha“, dan ra-nije sam bio voditelj sa Draganom Mićalović na 45. FEST-u, radio sam skoro „Rekonstrukciju“ u SNP, „Gozbu“ u „Zvezdara tea-tru“, radimo na scenariju za neki inostrani fi lm, a puno sam puto-vao i sa ovim fi lmom... Sve se to desilo u prethodna četiri meseca i vreme je da malo odmorim, od letos radim bez pauze...

Vanja: Nisam mnogo putovala sa ovim fi lmom i nisam iskoristila tu priliku da putujem Srbijom zato što u Somboru radim novu pred-stavu o Milanu Konjoviću, u režiji Milana Neškovića, čija je premi-jera 10. marta. Stalno sam na re-laciji Beograd-Sombor. Ima nekih najava šta bih trebalo da radim i u Somboru i u Beogradu, ali bolje da to još uvek ne najavljujem, jer se često u našem poslu desi da se nešto izjalovi. Igram i u predsta-vama u Beogradskom dramskom pozorištu i u Akademiji 28.

T. S.

SOMBORCI SLAVEN DOŠLO I VANJA NENADIĆ, GLAVNI GLUMCI U FILMU „BISER BOJANE“ MILANA KARADŽIĆA

MI SMO DECA OVOG POZORIŠTA

Somborci u nedelju ispunili pozorište do poslednjeg mesta na sve tri projekcije ▀romantične komedije u kojoj glume Slaven Došlo i Vanja Nenadić

Slaven Došlo i Vanja Nenadić

Vanja u predstavi „Princeza i dijamant“ (foto: M. Đurđević)

Deo ekipe fi lma pred Somborcima

Slaven (u sredini) u predstavi „Uplakana Katarina“ (foto: M. Đurđević)

Iz fi lma „Biser Bojane“