ИздавачИнститут за српску културуЗа издавачаДоц. др Будимир АлексићУређивачки одборДоц. др Будимир Алексић, НикшићАкадемик Зоран Лакић, ПодгорицаПроф. др Геннадий Филиппович Ковалев, Воронеж, РусијаПроф. др Ашот Галстјан, Јереван, ЈерменијаДоц. др Александр Николаевич Сквозников, Самара, РусијаДр Катина Димитрова, Велико Трново, Република БугарскаПроф. др Љубомир Милутиновић, Бања ЛукаПроф. др Александар Стаматовић, Источно Сарајево Проф. др Драга Мастиловић, Источно Сарајево Проф. др Михаило Шћепановић, БеоградПроф. др Дејан Микавица, Нови СадПроф. др Горан Васин, Нови СадПроф. др Далибор Елезовић, Косовска Митровица Др Душан Игњатовић, Никшић Др Миодраг Чизмовић, НикшићДр Радисав Маројевић, НикшићГлавни уредникДр Никола МаројевићГостујући уредникПроф. др Далибор ЕлезовићШтампаАрт–Графика, НикшићТираж500Адреса издавачаБулевар 13. јула 21/3, 81400 Никшић, Црна Гора

Часопис је индексиран у:

Штампање овог броја омогућила је Влада Републике Србије.

година IV, 2Никшић

2019

Упутство ауторимаРукописе (до 60 000 знакова) и приказе (до 12 000 знакова) треба слати у електронској форми (са коришћеним фонтовима) на CD-y на поштанску адресу: Институт за српску културу, Булевар 13. јула 21/3, 81400 Никшић, Црна Гора, или на e-mail: marojevicnikola@gmail.com. Комплетан рукопис садржи: пуно име и презиме аутора, пуни наслов рукописа, комплетан списак коришћене литературе, контакт адресе аутора, сажетак (до 150 ријечи) и 5–10 кључних ријечи на језику аутора и једном од свјетских језика.Цитате који имају три и више редова треба издвојити у тексту увлачењем са лијеве маргине и за једну величину мањим словима. Наслови наведених књига и периодике треба да буду итализовани, а текстове из периодике и зборника треба означавати двоструким наводницима („“), осим у случају да се ради о наводу унутар навода («).При упућивању на литературу и при цитирању треба користити харвардски начин: упути се налазе у самом тексту, у (облим) заградама, гдје треба навести презиме аутора, годину издања текста и број странице (годину и број странице треба раздвојити двотачком), а затим, у списку литературе навести све податке за библиографску јединицу.Приложени рукописи не смију бити претходно објављивани у цјелини.Рукописе рецензирају два анонимна рецензента.

Instructions for the authorsManuscripts (to 60 000 characters) and reviews (to 12 000 characters) should be sent in electronic form (together with the used fonts), on a CD, to the following mailing address: Institut za srpsku kulturu, Bulevar 13 jula 21/3, 81400 Niksic, Crna Gora, or by e-mail to marojevicnikola@gmail.com.A complete manuscript should contain the author’s full name, the full title of the manuscript, a complete list of references, the author’s contact details, an abstract (up to 150 words) and 5-10 key words in the author’s native language as well as in one of the world languages.The quotations of or exceeding three lines should be separated form the rest of the text by pulling the left margin in and by a font one size smaller from the rest of the text. The titles of the cited books and periodicals should be italicised and the articles from the periodicals and collections should be placed under double quotations („“), unless in those cases in which there is a quotation within a quotation («).While referring to the literature and citing sources the authors should apply Harvard referencing style: referencing should be done in the text itself, inside the (round) brackets in which case one should quote the author’s surname, publication year and page number (the year and the page number should not be separated by column). When composing a list of references one should quote all the details for each bibliographical unit.The submitted manuscripts must not be previously published in full.The manuscripts are read by two anonymous reviewers.

Садржај

Књижевност

Радмило маРојевић, Критичко издање Шћепана Малог

Историја и историографија

БудимиР алексић, Уједињење Црне Горе и Србије 1918. у српској мемоарској литератури

милан мицић, Градња храма Светог Василија Острошког у колонији Војвода Степа (1935–1939)

смиља влаовић, Мошти Светог Харалампија у Црној Горивасиљ јововић / ЂоРЂије Ђекић, Свач – средњовјековни град у Црној Гори

немања ПоПовић, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима (1912–1913) и њихово преговарање о унији

Политикологија, економија, философија

миРјана кнежевић / маРија Радуловић, Привреда Косова и Метохије пре и након политичких превирања: да ли постоје разлике?

Роман александРович кРикунов / екатеРина сеРгеевна Боженко, Инновационная деятельность как драйвер развития промышленности в России

аРам давидович амБаРцумян / наталья ПетРовна кетова, Стратегический интернет-маркетинг, как инструмент повышения конкурентоспособности предприятия

диана игoРевна CтеПаненкo / наталия николаевна муРавьева, Транcнациoнальные кoмпании в эпoху глoбализации

киРилл Половой / тања аРсић, Разработка стратегии управления транспортной логистикой малого предприятия перерабатывающей промышленности

миодРаг чизмовић, Свети Мардарије Ускоковић и бољшевички преврат

Прикази, in memoriam, хроника

вукашин Баћовић, Добра дјела не умирузоРан лакић, Признати родољуб и реформатор језика

9–33

37–51

76–86

52–60

61–75

87–93

97–110

111–114

115–122

132–139

143–144145–147

123–126

127–131

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу IV/2 (2019) 1–200 ISSN 2337–0939

https://dx.doi.org/10.5281/zenodo.3676548

жаРко Б. вељковић / дРагана савин, Светлана Вјалова и Плач блажене Дјеве Марије

жаРко лековић, О прошлости Вукотићасвјетлана ж. самаРџија, Библија и српска епска поезијаБудимиР алексић, In memoriam: Академик Владо Стругар (29. децембар 1922 – 24. август 2019)

Ранко Рајковић, In memoriam: Мр Радојица Радовић (1956–2019)миленка цица чоловић, In memoriam: У спомен Љубомиру Зуковићу (5. март 1937–19. октобар 2019)

ЂоРЂије алексић, Научни скуп: Научно стваралаштво Радмила Маројевића

Архива

милан кашанин, Улога православне Српске цркве у култури српског народа

милан Ракочевић, Личност и политички профил Марка Даковића

148–160161–163

164–168

169–172

173–174

179–182

185–194

195–199

175–178

Књижевност

Радмило Н. Маројевић

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 9–33

УДК 821.163.4.09 Петровић Његош П. II

Проф. др Радмило Н. Маројевић

Критичко издање Шћепана Малог

Сажетак: У овом раду*, у првом фрагменту – разматра се питање наслова Ње го шевог дјела и његов жанр (драма или спјев), у другом фрагменту – рекон­струишу се таутовокалски и хетеровокалски дифтонзи, који ри там стиха успо равају и чине га разноврснијим, а у преосталим фраг ментима – освјетљавају се фразеолошке и лексичке јединице које су пред стављале „тамна мјеста“ дјела.Кључне ријечи: Петар II Петровић ­Његош, Шћепан Мали, кри тичко издање, наслов и жанр, дифтонзи, „тамна мјеста“.

0. Увод

(1) U kriti~kom izdawu [}epana Malog [Ма р о ј е в и ћ 2020] , i prethodno u os novnom [Ма р о ј е в и ћ 2018] , tre balo je rje{a vati broj na tek­stolo{ka pi tawa, isprav qa ti {tam par ske i re dak­torske gre { ke prvog izdawa i osvjetqa va ti brojna „ta m na mje sta“ u tekstu.

(2) U ovom radu izdvojena su neka pitawa koja su bila sporna i neosvijetqena te su tek u na{im izdawima, prije svega u kriti~ kom, dobila adekvatan tretman. Me|u tim pitawima su, svakako, od re|ewe `anra djela i funkcija mo ta u wemu, kao i wegov izvorni naslov; rekonstrukcija tautovo­kal skih i heterovokalskih diftonga ti~e se ve} ne samo prozodije i rit mike stiha nego i ortografske tradicije biqe`ewa stihova, ne samo Wego{evih i ne samo desete ra~kih; os vjet qavawe „ta m nih mje sta“ zna~ajno je ne samo fakti~ki nego i me todolo{ki (jer ono ukazuje koji se sve as pekti moraju uzi mati u obzir pri rje {avawu tekstolo{kih za da ta ka). Tako se ova stu dija iskazuje kao ne ki fragmentarno pred­stav qeni autoreferat kriti~kog izdawa [}epana Malog.

radmilo@mail.ru

Универзитет у Београду,Филолошки факултет

* Рађено у оквиру научног пројекта „Пјесничка дјела Петра II Петровића Његоша у оригиналу и руским преводима“ Ин­ститута за славистику и филологију Паневропског универзитета Апеирон у Бањој Луци.

РАДМИЛО Н. МАРОЈЕВИЋ10

Фрагмент I. мото, жанр и наслов дјела

1.0. Na prvom mjestu razmotri}emo kompoziciju djela: n a s l o v (da li je autenti~an unutra{wi ili spoqa{wi naslov pr vog iz da wa), m o t o (da li su tri stiha koja su navedena ispred Pred govora – mo to kwige u prvom izdawu ili moto djela), pet d e i s t v i j a (jesu li to pjevawa a formalno ~inovi ili i stvarno ~i no vi). Kroz sva ova pi tawa provijava osnovno, a to je – pitawe ` a n r a (spjev ili dramsko djelo).

1.1. Prvo }emo razmotriti pitawe mota i s wim povezano pi tawe anra – da li su tri stiha koja ~ine moto sastavni dio teksta [}epana Malog, pa se neizostavno moraju navoditi na po~etku sva kog izdawa, ili je to fragment drugog djela, pa se u kri ti ~ kom iz dawu navodi u prilogu, u sastavu tog drugog djela kao cje line?

(1) Mi i u kriti~kom i u akcenatskom izda wu donosimo kao pri log Wego{evu pje smu u cjelini iz koje su tri stiha (43–45) se lek tova na i u no voj redakciji ob javqena, i }irilicom i latini com, kao mo to pr­vog izdawa [}e pa na Ma log, a na ve dena tri sti ha {tam pamo po lu ma sno. Ta pjesma je zapravo no vogodi{wa ~estit ka ~iji au ten ti~ni naslov glasi: Po­zdrav (srbskom) ro du: Iz beчa ‰na novo qetoŠ 1847. Na slov zna~i: ‛^e stitka (srp skom) rodu za Novu 1847. godinu, iz Be~a’.

(2) Radovan Lali} u Celokupnim delima Pe tra II Petrovi}a We go{a ovu varijantu donosi u Dodatku, a osnovni tekst daje pre ma varijanti ko­ja je ob javqena 1848. u Gajevom listu Danica [Ла л и ћ 1975: 173–175, 239–241]. Raz lika je, izme|u osta log, u tome {to je u zagreba~koj va rijanti re­doslijed ref lek sa jata (u woj su to sti hovi 30. i 31) pri lago|en zapadnim srpskim govo rima:

Lipo, ljepo, lepo i lijepo,bilo, bjelo, belo i bijelo –

[Ла л и ћ 1975: 174].

Mi kao osnovnu varijantu uzimamo tekst koji je u svom Srb skom na­rodnom listu u Pe{ti objavio Te odor Pavlovi} 1847. go di ne, ali ne u prvom (od 9. januara) ne go u drugom broju (od 12. janu ara) ‰Ср бС к и н а р од н и л и С т 1847: 9–10Š. Pjesma nije napisana po~etkom 1847. go dine, na Novo qeto (= na No vu godinu) – tada je na pisana oda „Nek se ovaj vijek gordi…” po sve }ena Prahu Oca Sr bije iz prvog iz da wa Gor skog vijenca – nego prije to ga, krajem 1846. godine, kao pozdrav (= ~e stitka) na Novo qeto 1847. (= za Novu 1847. godinu). Pjesmu objav qujemo uzimaju}i u obzir druge pu b li­ka ci je i autorizo vani rukopis.

1¿ Drugi put je ista varijanta objavqena 1856. go dine u listu [u ma­dinka, u prvom broju (od 3. januara), a objavio ju je iz Wego {eve za ostav {ti­ne Qubomir Nenadovi} ne znaju }i za dvi je pret hod ne publikacije pjesme.

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ 11

U napomeni uz po sqedwi stih, na is toj strani, U‰rednikŠ pi {e: „Neznamo koó ó go dine ova pѣsna pi sana. Pro{le su ve}ã ~etiri godine, odã kako se ona u rukopisima pro slav lѣnogã pѣs nika kodã mene ~uva. Ona se ovde sada izã sobstve nogã nѣ govogã rukopisa prváè putã pe~ata, i uvѣreni smo da }e se ~i ta telâi ra dovati, da іo{ã koi putã ~uä, onaè poznatáè rodo lä bi váè i äna~kіè glasã, koi ó za navѣkã u gro bu umu kao” ‰Шу­ма­дин­­ка­1856: 1Š.

Prema ovoj publikaciji ispravili smo imenicu u stihu: a na prednost ‰narodnost – R.M.Š pod wim procvjetaje ‰PSR 9Š i dva eka vizma koji su promakli Teodoru Pavlovi}u: hram je ot prt qudskog pro sve{tewa ‰prosvje­{tewa – R.M.Š ‰PSR 12Š; nek se stidi sunca i meseca ‰mje seca – R.M.Š ‰PSR 20Š, zamijenili smo {u{tavi suglas nik piska vim u sufiksu ­ost: koje srce za svojo{t ‰svojost – R.M.Š ne tu~e ‰PSR 30Š te veznik a veznikom al: a ‰al – R.M.Š u prsa {to su bla gorodna ‰PSR 28Š i vas po stavili d u prefiksu nad­: trud no stima qudi navla da{e ‰nad vla da{e – R.M.Š ‰PSR 40Š. Sve te tek sto lo{ke korek cije po tvr |uju za gre ba~ka publikacija i rukopis na os­no vu ko je ga je dru ga va ri janta pjesme {tampana ‰vidi daqe t. 2¿Š.

2¿ Novogodi{wu ~estitku za 1848. godinu Wego{ je malo iz mi je nio i malo skratio. Pisana je }irilicom, tu|om rukom, Wego{ je u tek stu u~inio nekolike ispravke te dopisao jedan stih i dodao na slov ‰Ми­­ловић 1951: 159–161Š. Qu de vit Gaj je pjesmu objavio lati nicom, 1848. godine, u pr vom bro ju svoje Da ni ce (od 8. januara) ‰da n I c a 1848: 5–6Š.

Na osnovu ove, tj. druge varijante pjesme dodali smo stih: jer mu ih je mati darovala ‰PSR 21Š i zamijenili prilog jako prilogom grdno: pod kojijem jako ‰grdno – R.M.Š sazr’jeva{e ‰PSR 57Š jer po la zimo od toga da je pjesnik dopunio svoju pjesmu u cjelini novim sti hom i is pravio ad verbijal u 57. sti hu. Pored toga, izmijenili smo oblik aori sta sa su fik som ­nu­ oblikom bez tog sufiksa: osah nu{e ‰osaho{e – R.M.Š samo ubi stvene ‰PSR 57Š (jer je stih s tim oblikom u zagreba~kom ruko pisu do dao sam pjesnik) i za mi jenili na stavak lokativa na stav kom akuzativa u posqedwoj rije~i pje sme: vol no vati vje~no u grobnici ‰u grobnicu – R.M.Š ‰PSR 74Š (jer je u ruko pisu koji je pisalo drugo lice to slovo sam pjesnik prepravio).

3¿ Naslov u [umadinki glasi Pozdrav srbskom rodu, i to je stvar ni (op{ti) naslov pjesme. Nema sumwe da je naslov tako glasio u ori gi nalnom rukopisu koji je pisao pjesnik. U varijanti pjesme koju je poslao za Da nicu, i koja je u Zagrebu objavqena, Wego{ je izo stavio atribut, kao {to je to vje­ro vatno u~inio i za prvu publi kaciju osnovne varijante ko ja je izi {la u Pe{ti (sem ako nije pri djev /dat./ srbskom izostavio ured nik Teodor Pav­lo vi}, {to je malo vje rovatno). U Za gre bu, i ne samo u we mu, koristio se pri djev ilir ski u zna~ewu ‛srp ski’, pa na imenu na roda pjesnik nije in si­sti rao, ali u svakom slu~aju Poz drav rodu je (no vo godi{wa ~estitka) svom rodu, a ne qudskom ro du. Sli~no je uradio Vuk Karaxi} sa stavqaju}i Be~ki kwi`evni do govor (jedan narod treba da ima je dan kwi evni jezik, ali ne ka`e koji narod). Zbog svega na ve de nog, mi atribut u naslovu stavqamo u (obi~ nu) zagradu, kao fakul ta tiv nu komponentu: Pozdrav (srbskom) rodu.

РАДМИЛО Н. МАРОЈЕВИЋ12

Podnaslov iz Be~a, 1847 va`i samo za prvu, osnovnu va rijantu, a ne i za drugu (ona nije slata iz Be~a i wome se ~e stita sqede}a, 1848. go di na). Po{to se godina 1847. tuma~i kao godina kad je pjesma na stala, mi smo iz druge, zagreba~ke va rijante pre uzeli Wego{evom ru kom na pi san atribut sa zna ~ewem ciqa, i wega stavqamo u kvadratnu zagradu: ‰na Novo qetoŠ.

4¿ Moto prvog izdawa [}e pa na Malog iz navedene je pje sme, ali u novoj redakciji. Stihove je mogao preina~iti samo Wego{ (to Andri ja Stojkovi} kao izdava~ ne bi samovoqno u~i nio). Ta tri sti ha u [u madinki, i jo{ jedan poslije wih, sasvim su izostali. U prvoj publi ka ciji, tj. u Srbskom narod nom listu, ti stihovi glase:

Ne pita se ko se kako krstino ~ija mu krvca grije du{u,~ije ga je mleko zadojilo.

‰PSR 43–45Š.U obje varijante, i u [}epanu Malom, 43. stih je ostao neiz mi je wen. U 44. stihu u drugoj varijanti izmijewen je red rije~i (no ~ija mu grije krvca du{u), a za to nije bilo nekog razloga, pa pret postavqamo da je to u~inilo lice koje je prepisivalo tekst za ob jav qivawe u Zagrebu, kao i u jo{ dva stiha pjesme, a Wego{ pri likom autorizacije to nije ispravio. U [}epanu Malom ostao je iz vor ni red rije~i (subjekat, pre dikat, ob je kat), ali je objekat lek si~ki izmi je wen (du{u ¢ prsi), ~ime su prva dva stiha do bi la ri movano sazvu~je. Stih 45. istovjetan je u prvoj varijanti i u za greba~kom rukopisu, tj. rukopisu sa kojeg je Qu devit Gaj {tampao drugu varijantu pjesme: ~ije ga je mleko zado ji lo. Gaj je Wego{ev crk ve no slavenizam jekavizirao (po svome pravopi su): mlie ko. U [}e panu Ma lom dodata je rje~ca l u prvom po lustihu (~ije ga je ¢ ~ije l ga je), a u dru gom po lu stihu jeka viziran je (po Vu kovom pra vopiisu) Wego{ev crk ve noslave ni zam mleko i izmijewen red rije ~i (mleko zadojilo ¢ za do ji lo ml’jeko). Smatramo da je u svom po sqed­wem spjevu Wego{ dao kona~nu redakciju navedenih stihova.

(3) Сасвим­ је­тачна­сљедећа­оцјена­коjу­ je­дао­Љубомир­Дур­ко­вић­­Јакшић:­„Из­међу­људи­коjи­су­припадали­нашем­народу­Његош­ниjе­пра­вио­ раз­лику­ према­ вери“­ [Дур­ко­вић­­Јакшић­ 1963:­ 258].­ То­ jест:­ тачна­ је­оцјена­ако­се­схвати­у­смислу­‛из­међу­људи­који­су­при­падали­срп­ском­на­роду’­(а­не:­jугословенском).­Ову­оцјену­аутор­илу­струjе­сти­­хо­вима­из­исте­пјесме,­који­долазе­и­као­сво­је­врсни­мото­у­Шће­пану­Ма­лом:

Не­пита­се­ко­се­како­крсти,но­чија­му­крвца­грије­прси,чије­л’­га­је­задојило­мл’јéко.­ [ШМ­(Мото)].Занимљиво­је­овдjе­да­аутор­други­стих­не­наводи­према­јед­ној­или­дру­

гој­варијанти­пjесме­Поздрав­роду­(оне­се­у­ова­три­стиха­не­разликуjу),­не­го­према­–­првом­издању­Шћепана­Ма­лог.­Трећи­стих­наводи­према­пjесми,­први­је­свуд­исти:

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ 13

Не­пита­се­ко­се­како­крсти,но­чија­му­крвца­грије­душу,чије­га­је­мл’јéко­задојило.[ПСР­­42–45].(4) [to se ti~e uvodne prozne remarke, na{e kriti~ko (i ak ce nat­

sko) izdawe u jednoj pojedinosti se razlikuje od na{eg os novnog izda wa. U osnovnom izdawu dodali smo prema auto gra fu spi sak lica prve po jave: ‰Teodosija Mrkojevi}, Serdar Vu ka leŠ. Sad taj dodatak premje {tamo u fusnotu, a evo za{to. Kad je u proqe}e 1847. pri stupio radu na tekstu djela [}epan Mali, izgleda da je pjesnik htio da ga prila go di po eti­ci dramskog djela, ali je od toga odustao ve} po slije te ne za vr {e ne prve pojave: u kona~nom tekstu izo stavio je spisak lica pr ve po jave, i nije ih daqe navodio. Dru gim rije~ima, odlu~io je da i novo dje lo bude spjev, zamaskiran dram skom formom. S tim u vezi, nave { }emo odlomak iz na{eg re fe rata o Miru Vuksanovi}u kao wego {o logu, koji je izlo`en na IX skupu „Na izvoru Vukova jezika“ (30. jula 2019).

»Велико­ (и­ неочекивано)­ Вуксановићево­ откриће­ је­ –­ Његоше­ва­скри­ве­на­приповијетка,­састављена­од­прозних­ремарки­у­Гор­ском­ви­јен­цу­[Ву­к­сановић­2010:­257–260].­Какав­је­значај­тог­не­очекиваног­откри­ћа?­Приповијетка­ као­ епска­форма­ у­ основи­ Гор­ског­ вијенца­ нај­зад­ пре­лама­дилему­ коју­ су­ невјерне­Тoме­ до­ јуче­ ак­туелизовале­ –­ они­ кажу:­ Гор­ски­вијенац­је­драма­(у­четири­чина),­скри­вена­приповијетка­пре­су­ђује:­Горски­вијенац­је­спјев­(уз­четири­православна­празника).

Ако­ је­Горски­виjенац­спјев,­шта­ је­онда­Шћепан­Мали?­Ње­гова­ је­припадност­епу­још­више­скривена­него­Горског­вијенца­(уве­зан­је­у­пет­деи­стви­ја­подијељених­на­ јављенија),­ с­ једне­стране,­ али­с­друге­стране,­има­jош­мање­од­свог­претходника­су­ш­тин­ских­од­лика­драме­(нема­је­дин­ства­времена,­мjеста­и­радње).­Миро­Вук­са­новић­је­у­Ње­го­шевом­из­бор­ни­ку­посљедњи­спjев­Његошев­пред­ставио­фрагментарно,­са­својим­раз­ло­зи­ма­који­нису­и­моји­разлози,­али­да­га­је­укључио­у­цје­лини,­и­прет­ходно­у­цјелини­простудирао,­можда­бисмо­имали­и­дру­гу­ скривену­Његошеву­при­­повијетку.

Ако­неко­други­то­уради,­опет­ће­то­бити­Вуксановићев­изум.­Али­ја­ов­дје,­прије­него­што­он­или­неко­други­to­уради,­са­општавам­да­ме­је­от­криће­скривене­приповиjетке­у­Вијенцу­уби­једило­да­треба­ис­кључити­проз­ну­до­пуну­у­првој­ремарци,­коју­сaм­укључиo­у­ос­новно­издање­у­квад­ратноj­за­гради:­[Теодосија­Мр­ко­јевић,­Сердар­Ву­кале].­Она­стварно­стоjи­у­једи­ном­са­чу­ваном­одломку­пјесниковог­ру­кописа,­али­зашто­она­ту­сто­jи­–­и­за­што­је­нема­у­првом­издању?­Из­гледа­да­је­пјесник,­отпо­чињући­ново­дјело,­хтио­да­га­смјести­не­само­у­драмску­форму­него­и­у­драм­ску­поетику,­али­ је­врло­брзо,­до­вр­шавајући­прву­појаву­пр­вог­чина,­од­тога­одустао.­Било­како­би­ло,­у­кри­тичком­издању­отклоњену­допу­ну­премјештам­у­тексто­лошку­на­помену.«

1.2. Razmotri}emo drugo pitawe – da li je naslov We go{evog djela [}e-pan Mali (samo sa subjekatskom sintagmom) ili La`ni car [}epan Mali (u kome je ta subjekatska sintagma postala apo zicija)?

РАДМИЛО Н. МАРОЈЕВИЋ14

(1) U samome djelu Wego{evom pridjev la`ni upotrebqava se iskqu~ivo uz imenice apstraktnog zna~ewa – ime: uhvatimo °° cara ° wihovoga, / te ovlika °° pogradi ° grdila / sa svojijem °° la`nijem ° imenom, [ШМ­3810–3812], zvanije: zvanijem se °° la`nim ° osve{tava / te prvenstvo °° neko ° prisvojava! [ШМ 335–336] i pokornost: Je li izgovor °° la`ne ° pokornosti? / Dobro znadem °° va{e ° pokornosti! [ШМ 852–853]. To zna~i da pridjev la`ni u spjevu ima zna~ewe ‛(ne{to) {to je zasnovano na la`i, koje nije stvarno’.

Uz imenice sa zna~ewem lica upotrebqava se у­спјеву pridjev la`a-vi, kao atribut uz imenice samozvanac: samozvanac °° nekakav ° la`avi [ШМ­343] i car: kojekakve °° lakrdije ° pri~aj – / sve o tome °° caru ° la`avome. [ШМ­1126–1127] ili u sastavu atributivne re~e ni ce koja se vezuje za imenicu car: Nije­nije, °° nego cara ° tra`i, / prav li bio °° ili la`av ° bio – [ШМ­1351–1352] (ovdje je pridjev u predikatskoj funkciji, pa je obavezan oblik la`av, formalno ne od re |eni vid). To zna~i da pridjev la`a vi u spjevu ima zna~ewe ‛(ne ko) koji la`e’ (kontekstualno: koji la`e da je car). Kao sinonim sin tagme car la`avi koristi se slo`enica s in ter fiksom °i° la`i car u zna~ewu ‛onaj koji la`e da je car’: dok ne vi dim °° mojijem ° o~i ma / la`icara °° toga ° prokletoga. [ШМ­1035–1036]. U Predgovoru pjes nik ne koristi ni jedan ni drugi pri djev nego imenicu la`a, ve} u prvoj re~enici: [}epan Mali bio je la`a i skitnica (= t e m a i s k a z a), ali je znamenitu epo hu u Crnoj Gori i u okolini u~inio imenuju}i se rus ki jem ca rem (= r e m a i s k a z a).

Treba ista}i da pridjev la`ni, ne samo u spjevu nego ni u We go{evim djelima uop{te, nije ni posvjedo~en u zna~ewu ‛(neko) koji la`e’ ‰vidi primjere u Сте­ва­но­­вић­и­др.­1983 I: 397–398, s. v. la`anŠ.

(2) U prvoj publikaciji od lomka iz spjeva (u tr{}anskom li stu Jadranski Slavjan, vidi str. 808. kriti~kog izdawa) rije~i La`ni Car Stojkovi} je bio odvojio zapetom. Stvarni naslov [}epan Mali ta ko je postao apozicija, a dodata kom po nenta – subjekat naslova kao nominativne re~enice. I podnaslov je tu druk~iji nego u prvom iz dawu: histori~esko zbitje, preko polovine 18. vijeka, iscrpljeno iz do ku menatah arhive Mleta~ke.

(3) Razmotri}emo kako se spjev naslovqava u drugih pola vi jeka svoga edicionog `ivota, od tre}eg do sedmog izdawa (u izdawi ma prije i poslije toga daje se samo pro{ireni naslov), tj. pitawe ka ko su prire|iva~i rje{avali protivrje~nost izme|u spoqa{weg i unutra{weg naslova prvog izdawa.

1¿ U tre}em izdawu, prvom u HH vijeku, na koricama, na slov noj strani i u (autorski) potpisanom dijelu predgovora (Ja{a M. Pro danovi}, Petar II Petrovi} Wego{) koristi se {iri, a u di je lu predgovora koji je potpisan inicijalima izdava~a (S. K. Z., O ovom i ranijim izdawima [}epana Malog) prire|iva~ (a to je bio Dragutin Kosti}) upotrebqava, u svome tekstu, samo kra}i, a to }e re }i iz vor ni naslov.

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ 15

2¿ U ~etvrtom izdawu, u kwizi prvoj Celokupnih dela, Milan Re{etar na naslovnoj strani daje autenti~ni naslov u nizu Gorski vijenac, Lu~a mikrokozma, [}epan Mali, a ispred spjeva donosi sa mo unutra{wi naslov iz prvog izdawa, ali u nastavku objavquje fak simile spoqne predwe korice i naslovne strane Stojkovi}evog izdawa ‰Ре­шетар 1926: 179–181Š. Prethodno je, me|utim, u Popisu vladi~inijeh djela, naveo podatak: La`ni car [}epan Mali (Trst – Zagreb 1851) ‰Ре­шетар­1912:­XVIIŠ.

3¿ U {estom izdawu, drugom koje je priredio Danilo Vu {o vi}, primijewen je Re{etarev postupak, ali je objavqen faksimil samo naslovne strane, ne i korice ‰Ву­шовић 1936: 161, 163Š. U istoj kwizi, me|utim, u bibliografiji (Wego{eva dela po hrono lo { kom re du po stan ka), navodi se naslov: La`ni car [}epan Mali ‰Ву­шо­вић­1936:­XXIŠ.

4¿ U sedmom izdawu, prvom poslijeratnom, koje su priredili Mihailo Stevanovi} i Radovan Lali} (u kasnijim izdawima kao pri re|iva~ se pot­pi suje samo Stevanovi}), na naslovnoj strani sto ji samo: [}epan Mali, bez ikakvog podnaslova, ali se donose, is pred Predgovora, faksimili spoqne predwe korice Stoj ko vi }evog izdawa, naslovne strane i pole|ine naslovne strane (na kojoj je moto i podatak o pe~atwi, tj. {tam pariji). Ni u ovom izdawu ne do nosi se snimak strane prvog izdawa na kojoj je unutra{wi, iz vor ni naslov, bez la` nog dodatka, pa se nigdje ne navodi ni podnaslov tog unu tra{weg naslova. U prilogu Biqe{ke i Obja{wewa, a wih je pi sao (sa mo) Mihailo Stevanovi}, opet se navodi puni naslov pr vog iz dawa, tj. la`ni na slov dje la ‰Сте­ва­но­вић­1952: 203, 206Š.

(4) Zakqu~i}emo prvi fragment na{e rasprave sa nekolike kon­statacije.

1¿ Od dva naslova u prvom izdawu, onaj drugi, unu tra {wi, stvar ni је­naslov Wego{evog d j e l a (spjeva u dramskoj for mi) – [}e pan Mali, dok je onaj prvi, spoqa{wi (La` ni car [}e pan Mali) – na slov k w i g e koju je priredio Andrija Stoj kovi} do dav {i is pred Wego{evog naslova svoje rije~i ¹La`ni car¸ (koje mi u ak cenatskom izdawu sta vqamo me|u spoqa okre nute ug laste za gra de).

2¿ U reprintu koji objavqujemo u kriti~kom izdawu, na na{oj 27, a na stra ni 7. prvog izdawa, ~italac mo`e vidjeti taj iz vorni na slov. Podnaslov na toj strani, me|utim, nije Wego{ev: Po vjest no zbitije, u pet djestvijah. Stojkovi}ev „rukopis“ pre po zna je se i po tekstu prije zapete (Wego{ je Gorski vijenac ozna ~io kao Is to ri~esko sobátšó, pa se mora po}i od takve oznake i ov dje, a to uka zuje na `anr – spjev, a ne drama), i naro~ito po tekstu poslije zape te: Wego{ upotrebqava imenicu ~etvoroslo`no – deistvije, orto grafski dïistvšó (grafema ï je ortografski rusizam); pored to ga, desna strana podnaslova u pro tiv rje~nosti je s lijevom – takva oz naka se stavqa ispred ~istih dramskih tekstova, tj. tekstova koji su napisani da se izvode na sceni.

РАДМИЛО Н. МАРОЈЕВИЋ16

3¿ Unutra{wi naslov i wegov podnaslov Milan Re{etar ne donosi kao faksimil, nego u svojoj redakciji (шћeпaн maли: po vi jest no zbitije u pet dje‰jŠstvijah), ali u napomeni isti~e: U prvom iz dawu ovaj je list me|u listom na kojemu su „Lica“ i prvom stra nicom ‰Ре­шетар 1926: 179Š. Trebalo je rekonstruisati vokal (i), a ne sonant (j).

4¿ I upravo m j e s t o na kojem se nalazi unutra{wi, tj. iz vor ni naslov, pokazuje {ta spada, a {ta ne spada u kwi`evno djelo. Sve {to je ispred toga naslova, ukqu~uju}i spoqa{wi naslov, tj. naslov kwige, ne spada u [}e­pana Malog kao kwi`evno djelo.

Spisak lica ne spada u Wego{evo kwi`evno djelo, iz dva raz loga. Prvi je zato {to je [}epan Mali spjev, a drugi jer je spisak lica sastavio Andrija Stojkovi}, a ne pjesnik. Mi L i c a navo di mo kao prilog.

Ni Wego{ev Predgovor ne spada u [}epana Malog kao kwi ev no djelo, pa se i on mo`e donositi kao prilog (u osnovnom iz dawu mi smo ga citirali u svom Predgovoru).

Moto u prvom izdawu je jo{ jedan dokaz (ruski: li{nee doka za telâstvo) da je [}epan Mali spjev a ne drama. On bi se mogao sma trati sastavnim dijelom kwi`evnog djela da je pisan specijalno za wega, ali je on fragment drugog djela istog autora, pa se i on na vodi kao prilog, ali se i pjesma iz koje je uzet objavquje, u kri ti~ kom izdawu obavezno, u cjelini. Napomiwemo da se pjesma Pozdrav srbskom rodu u na{im izdawima prvi put donosi autenti~no i pot puno, bez gre{aka (ali o tome u posebnom radu).

Фрагмент II. диФтонзи, таутовокалски и хетеровокалски

2. Wego{evo djelo, ne samo [}epan Mali, karakteri{u broj ni i raznovrsni fonetski diftonzi, i oni u kojima se dva ista vokala sli vaju u jedan slog (tautovokalski diftonzi), i oni u kojima se dva raz li~ita vokala slivaju u jedan slog (heterovokalski diftonzi).

2.1. Od tautovokalskih diftonga razmotri}emo samo primjere u kojima se dva vokala i slivaju u jedan slog.

(1) Grafemom i s nadrednim znakom za du`inu, bez ozna ~e nog ak centa na rije~i u osnovnom izdawu, ukazujemo na tautovo kal ski diftong u pro kli­zi, tj. na granici veznika odnosno rje~ce i i rije~i koja po~iwe vokalom i­. Primje re navodimo prema akcenatskom iz dawu i u {irem, tj. u dovoqnom kon­tekstu.

1¿ U prvom polustihu 3560. stiha [}epana Malog veznik i i inicijalni vokal i­ glagola imati, na po ~etku stiha, obra zuju tau to vo kalski diftong ‰iiŠ s neslogov nom pr vom komponentom:

Kako pa{o, °° ako Boga ° znade{, da l ne vidi{ °° kako im se ° zove? Te cijene °° niko drugi ° ne imai imati je °° nije lako, ° pa{o.

‰[M 3557–3560Š.

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ 17

U primjeru rekonstrui{emo difton{ki stepen kontrakcije: imati je ‰iimatijeŠ = i imati je.

2¿ Tautovo kal ski diftong ‰iiŠ s neslogov nom pr vom komponen tom rekon strui {e mo u prvom polustihu 2595. stiha [}e pana Malog – na granici vez nika i kao prokli tike i inicijal nog vo kal i­ gla gola (2. l. mn. pre zen ta) imate, isto na po ~etku stiha:

A doma}i °° kakav vi je ° `ivot: imate li °° uredne ° ~asove kad le`ete, °° i kad se ° dignete, kada }ete °° sjesti ° za objedom, i ve~erom °° sjedite li ° dugo,i imate li °° kakvegod ° zabave?

‰[M 2590–2595Š.3¿ U istoj poziciji tautovo kal ski diftong ‰iiŠ s neslogov nom pr vom

komponen tom rekon strui {e mo u prvom polu stihu 3731. stiha [}epana Malog:

Kako sada, °° zbiqa, ° `ivujete sa onijem °° vra`ijem ° miletom: staje li se °° kogod ° na }enaru,~inite li °° vjere ° ali mira i imate li °° kakve ° trgovine?

‰[M 3727–3731Š.U primjerima rekonstrui{emo difton{ki stepen kon trak cije: ima­

te li ‰iimateliŠ = i imate li. Ovaj posqedwi primjer smo rekon struisali ve} u osnovnom izdawu, a u kriti~kom (i akcenatskom) pri kqu~ujemo mu i prethodni.

(2) U osnovnom izdawu grafemom i s nadrednim znakom za du i nu, bez ozna ~enog ak centa na rije~i, ukazuje se na tautovokalski di f tong u kopula­tiv noj sintagmi ~ija se prva komponenta zavr{ava na ­i, dok se veznik i re konstrui{e kao proklitika druge kompo nen te.

U 69. stihu pjesme Pozdrav srbskom rodu (Prilog II) finalni vo kal ­i imenice (gen.) vlasti i veznik i (koji sa sqede}om ime ni com ~ini jed nu fonetsku rije~) obra zuju tautovokalski diftong ‰iiŠ s ne slo govnom dru­gom kom ponentom, koji u sandhiju ozna~avamo or to graf ski gra fe mom i s nad­rednim znakom za du`inu i s divizom kao znakom po lu sraslice: Ko je vjeran doma}oj svetiwi / po lezan je vla sti ­domo vini. ‰PSR 68–69Š. Pri tom drugo i gubi slo gov nost, tj. iz go vara se: (vlasti i do mo vini ¢) vla sti i do movini.

(3) Tautovokalski diftonzi se u na{im izdawima predstavqaju razli~ito.

U a k c e n a t s k o m izdawu veznik odnosno rje~cu i i na red nu rije~ navodi mo raz dvo jeno, s tim {to neslogovnost obiqe`a vamo od go va raju}im zna kom ispod grafeme i u eksponentu (uzdignu to).

U k r i t i ~ k o m iz dawu ortografski koristimo jednu grafe mu, i s nadrednim znakom za du`inu kao obiqe`je monosilabi~ no sti, a u kvad­

РАДМИЛО Н. МАРОЈЕВИЋ18

ratnoj zagradi re kon strui{emo fonetsku rije~ (pro kli tike i enklitike prikqu~ujemo osnovnom ob liku):

imati je ‰iimatijeŠ nije lako, pa{o. ‰[M 3560Š;ima te li ‰iimateliŠ kakvegod zabave? ‰[M 2595Š;ima te li ‰iimateliŠ kakve trgovine? ‰[M 3731Š;po lezan je vla sti ­domo vini ‰vla sti^ido moviniŠ. ‰PSR 69Š.

U o s n o v n o m iz dawu ne koristi se prozodijska rekon stru k ci­ja u kvadratnoj zagradi nego se specifi~nost izgovora opisu je u po govoru „Ortografija i ortoepija osnovnog izdawa [}epana Ma log“.

(4) Kad ne bismo bili vezani edicionom praksom i vladaju }om versolo{kom teorijom, po kojoj u desetercu treba da bude pred stav qe no samo deset vokalskih grafema, primjeri bi bili orto graf ski ujedna~eni u kriti~kom i osnovnom izdawu sa onima u ak ce natskom izdawu.

1¿ U proklizi stihovi bi bili napisani s rje~com i (u 3560. stihu): i imati je nije lako, pa{o. ‰[M 3560Š odnosno s veznikom i (u stihovima 2595. i 3731): i ima te li kakvegod zabave? ‰[M 2595Š; i ima te li kakve trgovine? ‰[M 3731Š, pri ~emu je difton{ki izgovor stilski neutralan (bez posebnog nagla{avawa gramati~ke rije~i – obavezan).

2¿ Da je prvi od navedenih stihova bio napisan s kra}im infi ni tivom (supinom po porijeklu) i s grafijski iskazanom rje~com, na rje~ci bi se morao ostvariti akcenat (ina~e bi bio naru{en izo si labizam jer je stilski neutralan izgovor difton{ki): *i imat je °° nije lako, ° pa{o.

3¿ I bez ovog versolo{kog eksperimenta, u spjevu ima stihova u kojima se realizuje metri~ki uslovqen pobo~ni akcenat na vezniku i (u akcenatskom izdawu ga nismo ozna~avali): u sve na{e °° glave ° i imu}e: ‰[M 177Š; koji rado °° sobom ° i imu}em ‰[M 470Š; i igrawe °° po nebu ° zvijezdah, ‰[M 2196Š; razgone je °° i isijeku – / polovina °° ne ute~e: ‰[M 2426 (136)Š.

4¿ I u sandhiju bi se veznik bez problema mogao ortografski izraziti: po lezan je vla sti i domo vini. ‰PSR 69Š jer bi inercija de seterca uslovila pravilan, desetoslo`ni izgovor, i takav izgovor bio bi stilski neutralan – bez nagla{avawa druge komponente u ko pu lativnoj sintagmi (i bez intonacione pauze izme|u drugog i tre}eg takta).

2.2. Od heterovokalskih diftonga razmotri}emo samo primjere u kojima se dva vokala nepredweg reda slivaju u jedan slog.

(1) Izosilabizam je naru{en, po vladaju}oj versolo{koj kon cep ciji, i u 1721. stihu (po na{oj numeraciji), koji u prvom izdawu glasi: Ovaj ~asak medenoga od’iha ‰Стојко­вић 1851: 84Š.

Prire|iva~i kasnijih izdawa izo sila bizam su vaspostavqali izo­stavqawem œpokretnogŒ vokala a u genitivu pridjeva, sa zapetom na kra­

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ 19

ju stiha: Ovaj ~asak medenog odi ha, ‰Jовано­вићи 1881: 71; Костић 1902: 99 (1756)Š ili bez zapete: ovaj ~asak medenog odi ha ‰Ре­­шетар 1926: 249 (III 37), isto (s velikim slovom na po~etku stiha) u Ву­шо­вић 1935: 206, Сте­ва­но­вић 1952: 92, Недић­1964: 77, Mи­ло­вић 1965: 113; mладеновић 2007: (1756)Š.

Genitiv pridjeva s œpokretnimŒ vokalom a u prvom iz da wu, me |u tim, stoji, i nije ga Andrija Stojkovi} tu samostalno stavio nego je on ne sumwivo bio i u pjesnikovom rukopisu (medenoga). Zanim qi va je Stoj kovi}eva intervencija u imenici u tre}em taktu: apo strof uka zuje da je tu prire|iva~ jedno slovo izo sta vio – pjesnik je vje ro vat no rije~ bio na pi sao po ruskom obrascu: otdiha (ili ot dá ha) – pa nije obra }ao pa`wu na broj vokalskih grafema u sti hu. Ge nitiv ime nice odih posvjedo~en je i u 782. stihu Lu~e mi kro koz ma:

œEvoŒ, re~e slatkoglasni angel,œsad }e vreme biti od odiha{to vi kod vas n o } u nazivate.Œ –

‰LM 781–783 (II 231–233)Š,ali je predlo{ko ­pade`na veza u prvom izdawu od{tampana bez apo­

strofa: odã odiha (s. 31).Da li to zna~i da je pjesnik naru{io izosilabizam? – Naravno da ne

zna~i. Mi smo u o s n o v n o m i z d a w u stavili apostrof: ovaj ~asak medenog’ odiha ‰mаројевић 2018: 357 (1721)Š, signali zi ra ju }i ti me da se na wegovom mjestu iz govara ne slo govno a, tj. da se ostva ruje hetero­vo kal ski diftong °ao° s ne slogovnom pr vom kom po nen tom u san d hiju kao jedina izgovorna vrijednost: mede noga odi ha. Ta kav izgo vor obrazla`e se u pogovoru „Ortografija i or to epija os nov nog izdawa [}e pa na Ma log“ ‰mаројевић 2018: 464Š, kao i u kriti~kom izdawu u po glav qu „8. Rekonstruk­cija samoglasnika“ ‰u t. 8.7.2.(4)Š. Apo s trof kori stimo ortografski i u kriti~kom izdawu, ovdje i u sintagmi: neda}’ u haremu ‰vidi daqe t. (6)Š.

Nave{}emo primjer (prema a k c e n a t s k o m i z d a w u) u kon tek stu re~enice:

Vi{e }e mu °° starini ° vaqatiovaj ~asak °° medenoga ° odihano wegovih °° sedamdeset ° qetah.

‰[M 1720–1722Š.(2) U nominativu imenice papagao odra`en je prelazak l u o. Os no­

va papagal­ posvjedo~ena je u vokativu (papagale!), genitivu (pa pa ga la) i u `enskom rodu posesiva (pjesma papagalova). U nominati vu, u jed nom primjeru, izosilabizam nije naru{en, u 2398. stihu (po na {oj nume ra ciji): Po }udi mu i papaga’ dre~i, ‰Стојко­вић 1851: 114Š, a u dru gom (po vladaju}oj versolo{koj kon cep ci ji) jeste, u 3322. stihu: Da pa pa gao ali [}epan crkne; ‰Стојко­вић 1851: 154Š.

Ovaj drugi primjer nije mijewan u drugom izdawu, osim {to je ta ~ ka i zapeta zamijewena zapetom ‰Jовано­вићи 1881: 128Š. Dra gutin Kosti} je udaqio i zapetu, a iznad posqedwa dva slova prvog po lu stiha stavio je znak za diftong: Da papagaµo ali [}epan crkne ‰Костић 1902: 180 (3396)Š. Milan

РАДМИЛО Н. МАРОЈЕВИЋ20

Re{etar pak koristi znak za sa i mawe, tzv. genitiv ni znak, koji se kod wega ne razlikuje od znaka za dugosilazni akcenat: da papaga ali [}epan crkne ‰Ре­шетар 1926: 309 (IV 828)Š, uz upu}ivawe na grafiju prvog izdawa (s gre{­kom u numeraciji stiha): „827 papagao“ (nap.). Re{etarevo rje{ewe preuzima Danilo Vu{ovi} (bez upu}ivawa na grafiju prvog izdawa) ‰Ву­шовић 1935: 254Š, a sli jede ga tri posli je ratna prire|iva~a spje va ‰Сте­ва­но­вић 1952: 169 (IV 826), isto u Недић 1964: 140; mладеновић 2007: 199 (3395)Š. Jevto Milovi} od prethodnika pre uzima samo interpunkciju, a oblik vra}a prema prva dva izdawa: da papagao ali [}epan crkne ‰mи­ло­вић 1965: 211 (IV 826)Š.

Da li prire|iva~i s primjerom iz 3322. stiha usagla{avaju pri mjer iz 2398. stiha? – U drugom izdawu ostala je grafija prvog iz dawa (s apostrofom): Po }udi mu i papaga’ dre~i. ‰Jовано­вићи 1881: 95Š. Dra gutin Kosti} stavqa tzv. genitivni znak: Po }udi mu i papaga dre~i. ‰Костић 1902: 134 (2471)Š. Ovo rje{ewe prihvataju svi kasniji pri re |iva~i te se u wima oblik na isti na~in pi{e u obje potvrde. Prihvata ga i Jevto Milovi} ‰mи­ло­вић 1965: 153 (III 752)Š, ali u wegovom iz da wu ostaje razlika u interpretaciji oblika u dvije potvrde.

I u na{em osnovnom izdawu oblik je na isti na~in od{tampan u ob je potvrde, s akcentom i s apostrofom: po }udi mu i papag’o dre ~i! ‰mа­ројевић 2018: 385 (2398)Š; da papag’o ali [}epan crk ne ‰mа­ро­је­вић 2018: 422 (3322)Š, ali u pogovoru „Ortografija i or to epija os nov nog izdawa [}epana Malog“ ‰mаројевић 2018: 464Š uka zujemo kako oblik tre ba izgovarati: „U osnovnom izdawu umjesto neslogovnog a stav qamo samo apo strof bez du`ine na krajwem o, {to zna~i da se oblici iz govaraju: pa pagao, do{ao, mogao, odgovarao (a ne *papago, *do{o, *mogo, *od govaro, kao u savremenim dijalek ti ma s re gre sivnim ti pom kontrak cije; Wego {ev idio lekt karak te risao je pro gre sivni tip kon­trakcije, do {a a ne *do{o)“. U kriti~kom izda wu or toepsku interpretaciju dajemo u kvadratnoj zagradi.

(3) Izosilabizam je naru{en, po vladaju}oj versolo{koj kon cep ci ji, i u 3078. stihu (po na{oj numeraciji), koji u prvom izdawu glasi: Put mu dajte od kuda je do{ao, ‰Стојко­вић 1851: 143Š.

Prire|iva~i su ovdje tokom XIX i XX vijeka bili jednodu{ni – skratili su prilog u drugom taktu (umjesto otkuda stavili su *ot kud): Put mu daj­te od kud je do{ao ‰Jовано­вићи 1881: 119Š; Put mu dajte otkud je do {ao. ‰Костић 1902: 168 (3152)Š. Kosti}evo rje {e we prihva ti li su i Re{etar, i Vu{ovi}, i Stevanovi}, i Ne di}, i Mi lo vi}. – Re dakcija koju je najprije izvr{io prire|iva~ drugog iz dawa, vjerovatno \or|e Popovi} ­Dani~ar, u potpunosti je u duhu We go{eva jezika – takav drugi polustih imaju jo{ dva stiha [}e pana Ma log: i da ide otkud je do {ao ‰[M 3010Š; kwaz }e ovaj otkud je do{ao ‰[M 3212Š. Protiv ovakvog tekstolo{kog rje{ewa ide samo je dan ar gument, ali neoboriv: nema ni kak vih indicija da bi Andrija Stoj ko vi} mijewao Wego{evo odã kudã (ili otkudã) na svoje od kuda.

Za druk~ije od svojih prethodnika rje{ewe opredijelio se Alek sandar Mladenovi} – on prilog ostavqa s finalnim ­a, a sa ima glagolski prilog: put mu daj te otkuda je do{a. ‰mладеновић 2007: 186 (3151)Š. – I ova je re­

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ 21

dakcija u potpunosti u duhu We go{eva jezika – takav perfekat imaju jo{ dva stiha [}e pana Ma log: otkako je do{a u Maine – ‰[M 48Š; ot ka ko je do{a na granici: ‰[M 2983Š. I protiv ovakvog tekstolo{kog rje {ewa ima samo je­dan ar gument, ali neoboriv: nema nikakvih in di cija da bi Andrija Stoj kovi} mijewao Wego{evo do{a na svoje do{ao.

Drugim rije~ima, predlagana rje{ewa bila bi u skladu s Vu kovom (i vukovskom) koncepcijom izosilabizma, po kojoj deseterac treba da ima deset vokalskih grafema (ukqu~uju}i i grafiju slogo tvornog r), ni mawe, ni vi{e. A to bi onda zna~ilo da se u broju slo gova „zabrojao“ sam pjesnik!

Nije se „zabrojao“ pjesnik nego za pjesnicima zaostaju verso lo zi i prire|iva~i. Poslije na{eg otkri}a raznovrsnih diftonga u We go{evoj poeziji, jasno je da na{ pjesnik nije naru{io izosila bi zam: on je u ana li­ziranom stihu, koji je i samostalna re~enica, htio samo da naglasi pri log otkuda. U na{em osnovnom izdawu stih gla si: Put mu dajte otkuda je do{’o. ‰mаројевић 2018: 412 (3078)Š – na mjestu ne slo govnog a stavili smo samo apo strof bez du i ne na kraj wem o, {to zna~i da se oblik izgovara: do{ao. U kri ti~kom izda wu or toepsku inter pre ta ciju dajemo u kvadratnoj zagradi.

(4) Izosilabizam nije naru{en, ni po vladaju}oj versolo{koj kon cep­ci ji, u stihovima 2908. i 2964. (po na{oj numeraciji), koji u prvom izdawu glase: Al’ sve mogo vjerovat’ nijesam, ‰Стојко­вић 1851: 135Š; Od govar’o Bogu i narodu! ‰Стојко­вић 1851: 138Š, pa ka s niji prire |i va~i nisu morali bar ni{ta skra}ivati, ali su morali oblike ujed na ~iti. Dodu{e, Vladan Nedi} primjewuje hibridno rje {e we – u prvom pri mjeru oz na~ava sa`imawe pomo}u tzv. genitiv nog znaka: al’ sve mogo vje ro vat ni jesam ‰Недић 1964: 123 (IV 412)Š, a u drugom ostavqa apostrof: od govar’o Bogu i narodu. ‰Недић 1964: 126 (IV 468)Š.

Dragutin Kosti} primjewuje tzv. genitivni znak, tj. rekon stru i{e sa`imawe vokala, u oba primjera: Al’ sve mogo vjerovat’ ni jesam, ‰Ко­стић­1902: 160 (2982)Š; Odgovaro Bogu i narodu! ‰Ко­стић 1902: 163 (3038)Š. Iste tekstologije pridr`ava se Milan Re {etar (bez apo strofa u infinitivu), wega slijede Danilo Vu{ovi}, Mihailo Stevanovi} i Ale k sandar Mladenovi}. Ovakva tekstologija ne odgova ra Wego{evom idi o lektu, u kojem je ostvaren pro gre sivni tip kon trakcije, moga a ne *mogo, odgovara a ne *odgovaro.

Druk~ije, i svakako boqe rje{ewe nalazimo u dva iz da wa. Pri re |i­va~ drugog izdawa u prvom primjeru je umetnuo apo strof: Al’ sve mo g’o vjerovat’ nijesam, ‰Jовано­вићи 1881: 113Š; u dru gom pri mje ru to ni je morao da radi po{to je apostrof ve} bio u pr vom iz da wu: Odgo var’o Bogu i narodu! ‰Jовано­вићи 1881: 115Š. Isto rje {ewe nalazimo u jednom od novijih izdawa: al’ sve mog’o vjerovat ni je sam ‰mи­ло­вић 1965: 184 (IV 412)Š; odgovar’o Bogu i narodu. ‰mи­ло­вић 1965: 188 (IV 468)Š. Ova tekstologija, naprotiv, odgovara idio lektu i pjesni~kom je zi ku Wego{evom, koji je radni glagolski pri­djev izgovarao ili s pro gre sivnim tipom kon trakcije (moga, odgo vara), ili nekontrahovani oblik (mo gao, odgovarao).

Mi smo u osnovnom izdawu prihvatili ovo drugo tekstolo{ko rje­{ewe, koje je, uo sta lom, prvo primijeweno, ali s ozna~enim akcen tom bez du­

РАДМИЛО Н. МАРОЈЕВИЋ22

`ine na final nom vokalu o: al sve mog’o vjerovat nijesam ‰mа­ро­је­вић 2018: 405 (2908)Š; odgovar’o Bogu i narodu! ‰mа­ро­је­вић 2018: 407 (2964)Š, {to zna~i da se oblici izgovaraju s neslogov nim a na mjestu apostrofa i bez du`ine na krajwem vokalu: mogao, od go varao. U kriti~ kom izda wu or toepsku interpretaciju donosimo u kva d ratnoj zagradi.

(5) Me|u primjerima u kojima je ediciona praksa zahtijevala eli dirawe nekog segmenta izvornog teksta naro~ito je zanimqiv (i in di ka tivan) onaj iz 1084. stiha (po na{oj numeraciji), koji }emo na vesti pre ma akcenatskom izdawu i u kontekstu replike (pjesme ko ju u desetercu pjeva drugi kadija):

O Kanuni, °° najvi{i ° sultane, divno li te °° bje{e ° pogledati kad se turski °° Maxarskom ° {eta{e,kad otkide °° Lavu ° ma~i‹j›u glavu i uvrsta °° Vlahe ° pod Moha~em, al zgrije{i °° dinu ° naopako jer pokvari °° tragu ° Osmanovu, te ti udri °° neda}‰aŠ ° u haremu,s Roksolane – °° kuga ° na sultane.

‰[M 1077–1085Š.Pretpostavqamo da je drugi polustih u rukopisu gla sio: ne da }a u

haremu, pa da je u prvom iz dawu krajwi vokal imenice u medi jal nom taktu zamijewen apostrofom: Te ti udri neda}’ u haremu ‰Сто­ј­ковић 1851: 56Š. Istu ortografiju (apostrof u imenici) i in ter punkciju (bez zapete na kraju stiha) daje prire|iva~ drugog iz da wa ‰Jо­вано­вићи 1880: 48Š. Dragutin Kosti} je opravdano stih za vr {io zapetom: Te ti udri neda}’ u haremu, ‰Костић 1902: 64 (1117)Š.

Milan Re{etar je uklonio apostrof, a time je sugerisao da to nije imenica `enskog roda neda}a s elidiranim nastavkom (stvarno: s ne­slogovnim vokalom na mjestu apostrofa) nego jezi~ki fantom, imenica mu{­kog roda *neda}: te ti udri neda} u haremu – ‰Ре­ше­тар 1926: 226 (II 240), isto u Ву­шовић 1935: 186 (s velikim slo vom na po~etku stiha), Сте­­ва­но­вић 1952: 61, Недић 1964: 52, mи­ло­вић 1965: 76; mла­де­новић 2007: 79 (1117)Š.

Re{etara i sqedbenike mu prate leksikografi. U jedno tomnom Rje~ niku uz pjesni~ka djela P. P. Wego{a ~itamo: „neda}, i `. u sti hu mjesto neda}a“ ‰Сtевановић–Бошковић 1954/1957: 100Š (s ovom jed nom „potvrdom“), a u dvo­tomnom Re~niku Wego{eva jezika: „neda} ` (radi po treba stiha) v. neda}a“ ‰Сtевановић­и­др. 1983 I: 507Š (s is tom „po tvrdom“). Odrednica neda}a ‰Сtе­ва­новић­и­др. 1983 I: 507Š ilu struje se drugim stihom iz spjeva, koji u na{em akcenatskom izdawu glasi: Al se bojim °° nesre}we ° neda}e: ‰[M 2697Š.

Mi smo u osnovnom izdawu stavili apostrof na mjestu neslo gov nog vokala ‰aŠ ozna~iv{i akcente na obje imenice u sandhiju: te ti udri neda}’ u haremu, ‰mаројевић 2018: 332 (1084)Š. Prozodijska interpre ta cija i apostrof signaliziraju da to nije jezi~ki fan tom *neda} (akce nat na glagolskom obliku sugeri{e da je to oblik ao rista a ne im pe ra tiva). U navedenom primjeru rekonstrui{emo hetero vo kal ski diftong ‰auŠ u sandhiju ‰vidi daqe t. (6)Š.

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ 23

(6) U pri mjerima u ko jima se rekonstrui{e neslogovni vokal u sand­hiju u k r i t i ~ k o m i z d a w u do nosimo prozodijsku rekon strukciju u kvadratnoj zagradi, a ortografski koristimo apostrof:

Te ti udri neda}’ u haremu ‰neda}a^uharemuŠ, ‰[M 1084Š;ovaj ~asak medenog’ odiha ‰medenoga^odihaŠ ‰[M 1721Š.

U prozodijskoj rekonstrukciji navode se obje rije~i iz drugog polu stiha: one imaju sa mostalne (glavne) akcente, koji su i metri~ki, ali heterovokalski diftong uslovqava fonetsko opkora~ewe granice iz me |u drugog i tre}eg takta.

U 1084. stihu or to graf ski bi se mogla rekonstruisati izo stav qena samo­glas ni~ ka grafema, a or toep ski – diftong, kojim se fonet ski opkora~uje pa u­za izme|u me di jal nog i finalnog takta deseterca:

Te ti udri neda}‰aŠ u haremu ‰neda}a^uharemuŠ, ‰[M 1084Š.

Inercija deseterca obezbijedila bi desetoslo`ni izosilabizam, ali bi se naru{ila ustaqena ediciona praksa. Zato i mi, umjesto rekon stru isanog vokala kao prve komponente fonetskog diftonga (koji na vodimo u akcenatskom izdawu), ostav qamo apostrof ne samo u os nov nom nego i u kri ti~kom izdawu.

Фрагмент III. Фразеологизми с мимичко ‑гестовном потпором

3.0. Me|u frazeologizmima izdvajaju se izreke kao frazeolo{ ki `anr, a me|u wima posebnu pa`wu zaslu`uju izreke koje imaju m i m i ~ k o ­­ g e s t o v n u p o t p o r u: one za hti jevaju dvostruki ko men tar – ko mentar gesta i komentar teksta.

3.1. Ako je izreka pra}ena nekim gestom, onda je potrebno uka za ti i na taj gest, odnosno na vanjezi~ku situaciju, kao u primjeru iz 3181. stiha:

Ko je da je (ja ga ne poznajem):o wemu se za ovo pitalo,al ga narod za cara dr`a{e,~estvova{e i boja{e ga se,i narod se ovijem imenomokreta{e kako `elijasmo,kako svijet okolo pjanoga –wim dr`asmo slogu u narodu.

‰[M 3180–3187Š.U ovakvoj situaciji govornik ~ini gest palcem desne ruke (lijeve ako je qevoruk) primi~u}i ga gorwim zubima ili poka`e na nokat. Umje sto za ovo govori se i za crno ispod nokta/nokata.

Kao intertekstualnu paralelu, u kojoj je izraz i obja{ wen, na vodimo primjer iz pri po vijetke „Vetar“ Laze K. Lazare vi}a: Joca, poznatim manevrom, za pev{i nokat od palca za sekuti} i odapev{i, da de mi znati: „Hi~!“ ‰Ла­заре­вић 2011: 186Š. Ovaj primjer je na vela Dragana Veqko vi}­­Stankovi} u radu Mimi~ko -gestovna pot pora di jaloga u pri po vet kama

РАДМИЛО Н. МАРОЈЕВИЋ24

Laze K. Lazarevi}a (na 49. Nau~nom sa stanku sla vista u Vukove dane, 13. septembra 2019), od koje smo pre uzeli i ter mi no lo{ku oznaku. Primjer se ina~e navodi u Re~ niku pripovedaka Laze Lazarevi}a Branislave Jeli}, ali ne kao fra zeologizam (jer i nije frazeologizam) ‰Је­лић 2008: 248, s. v. odapeti (и­у­другим­одредницама)Š.

Primjer iz 3181. stiha [}epana Malog u Re~niku Wego{eva jezika niti se navodi, niti se ko men tari{e, ni u glagolskoj, ni u za mje­ni~koj odrednici, ni u odred ni cama predlo{kim (po prin cipu: {to je sastavqa~ima ne jasno, to se is kqu~uje iz leksiko graf ske obrade). Pored gesta, tre balo je objas niti i tekst – o wemu se pitalo zna~i ‛on se (ne) pi­tao’; sup stan ti vizirana pak pokazna zamjenica ovo ne odnosi se na ‛nokat’, kako bi ne ko mogao pomi sliti na osnovu interkon tek stu alne potvrde, nego na – ‛crno ispod nokta’.

3.2. Prvi polustih 3213. stiha:kwaz }e ovaj otkud je do{ao ({to god grana i drume napravqa), nas s Turcima kako pripokoqe,

‰[M 3212–3214Šukazuje na prate}i gest, {to je leksi~ki izra`eno, i na osnovnu radwu (pri~a), {to nije leksi~ki izra`eno, tako da on zna~i ‛ma ko liko da pri~a gestikuliraju}i rukama (radi ve}e ubjedqivosti)’. U Re~ niku We go{eva jezika semantizuje se i glagol i izraz: œgra na ti, ­am ne svr{. izra`avati radost; u izr. ~ i d r u m e n a p r a v q a t i obe }a vati zlatna brda, ulep{avati, doterivati u pri ~a wuŒ ‰Сте­ва­но­­вић­и­др. 1983 I: 131Š. Sam glagol, tj. van kon teksta, zna~i ‛gestiku lirati (u pri~awu)’ bez obavezne seme (значењске­компоненте) radosti. To je jedno.

Drugo. Dva predikata nemaju jedno jedinstveno zna~ewe, nego dva (ne predstavqaju hendiadis kao stilsku figuru). U drugom po lustihu izraz zaista zna~i ‛obe}avati zlatna brda i doline’ (ne zna mo za{to su leksikografi zaboravili doline kad ve} fraze ologizam obja{wavaju fra­zeologizmom), s tim {to glagol naprav qati nema ru sko ‛usmje ra vati’ nego srpsko dijalekatsko zna~ewe ‛praviti, izra|i vati’. I leksi kografi ga tako tuma~e, ali mu opet prikqu~uju dva iz raza umjesto je dan: œIzr. gra nati i drume ~ v. granati (izr.)Œ ‰Сте­ва­но­­вић­и­др. 1983 I: 488, s. v. naprav qatiŠ.

I tre}e. Jedino {to u na{em tuma~ewu mo`e biti disku ta bil no jeste odjeqak u koji smo primjer ukqu~ili – jedna rije~, po neki ma, ne mo e biti frazeologizam. Suprotno mi{qewe moglo bi se braniti dru gim dijelom naslova Narodne srpske poslovice (u dru gom i de fi ni tiv nom izdawu: Srpske narodne poslovice) Vuka Kara xi}a: …i one kao u obi~aj uzete rije~i ‰Караџић­1836; Караџић 1849Š.

Фрагмент IV. хомограФи (граФијски хомоними)

4. Razne (tj. posebne) rije~i koje se isto izgovaraju (pro zo dij ski ili pravi homonimi) ili samo isto pi{u (grafijski homo ni mi) predstavqaju

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ 25

poseban problem. Ove druge su u [}epanu Malom za stup qene sa dva para koja do na{ih izdawa nisu prepoznata, ni u pret hodnim izdawima (nisu akcenatski izdvojena, a kamo li pro ko men tarisana), ni u leksi ko grafskim djelima.

4.1. Leksi~ki su homografi (ne i homofoni), a semanti~ki an to nimi, glagoli ru`itiI ‛grditi’ i ru`itiII ‛hvaliti’.

(1) Glagol ru`itiI (3.l. jd. ru`i), koji je izveden od imenice ru ga, ima zna~ewe ‛praviti rugu’, tj. grditi. U [}epanu Malom ima dvi je po tvrde – jedna je u prezentu: kad svo bodu svetu ru`i / a ti ranstvu sl‰’jŠe pom slu`i: ‰[M 828 (14)Š, druga u infinitivu: svo bodno me mo{ u o~i ru`it / da ti hile pomisliti ne}u. ‰[M 1419–1420Š.

Zanimqivo je da se u Re~niku Wego{eva jezika samo sa ove dvije po tvrde ilustruje glagol ru`iti ‰Стевановић i dr. 1983 II: 238Š (a po vratni glagol primjerom iz 1152. stiha Gorskog vijenca). Drugim ri je~ima, leksikografi glagol i wegova zna~ewa n e i l u s t r u j u sa dva pri mjera u kojima je stvarno posvjedo~en homograf ‰vidi daqe t. (2)Š, {to je dobro, ali oni n e n a v o d e ni odrednicu ru`iti, a to nikako ne vaqa.

U spjevu je posvjedo~en i glagol naru`iti, u 3. licu jednine aorista:Grdni jedan skita~ bezobrazni, niti moja slika ni‰tŠ prilika, naru`i me danas pred narodom!

‰[M 3261–3263Š. (2) Glagol ru`itiII (3.l. jd. ru`i), koji je izveden od imenice ru a,

ima zna~ewe ‛uqep{avati’, tj. hvaliti. U [}epanu Malom ima dvi je po­tvrde, jedna je u 872. stihu – u prezentu:

Nej’ma cara do jednoga cara –Bog na nebu, a on je na zemqi;a to nije do jedna budala,pa svjetina luda zahu~ala te ga ru`i i proz usta pla~e.

‰[M 868–872Š,a druga u 1634. stihu – u infinitivu:

Kud }e vi{a bruka i pogrdaza sultana i za podane mu?U wem ~ovjek lako vi|et mo`eda je slijep car sa svijem carstvom: bi li ~ovjek koji je pri sebi dao sebe ovako ru`iti?!

‰[M 1629–1634Š.Zavr{i}emo ovaj segment leksi~ke rekonstrukcije sa dvije na po mene.Prva napomena. Izvorni akcenat apelativa je kratkosilazni – ru­

`a. Transpozicijom, od apelativa je nastalo `ensko li~no ime Ru`a, a pro zodijskom tvorbom (preakcentuacijom) hipokoristik Ru`a. Povrat­

РАДМИЛО Н. МАРОЈЕВИЋ26

nim uticajem, onomasti~ko dvojstvo preneseno je na ape lativ – pojavila se varijanta ru a (u zn. turc. ‛|ul’).

Druga napomena. Nedostaju}u rije~, glagol ru`itiII, treba uk qu ~iti u R(j)e~nik Wego{eva jezika, prvom prilikom.

4.2. U [}epanu Malom posvjedo~eni su leksi~ki homografi (ne i homofoni) – imenica pismoI ‛tekst napisan da bi bio kome po slat’, sa brojnim potvrdama, i imenica pismoII ‛slovo, znak’, sa dvije potvrde.

(1) Imenici pismoI u narodnim pjesmama Wego{eva vremena od govara imenica kwiga, a u ruskom – imenica pisâmo (mn. pisâma).

(2) Imenici pismoII u ruskom (ta~nije: u ruskoslavenskom) od go va ra imenica pisâmà (mn. pisâmena) [Восто­ков­и­др.­1847/2001­III–IV:­томã III, 221], a u staroslavenskom – pismê (mn. pismóna) [Бла­го­ва­и­др. 1994/1999: 447]. U srpskom je do{lo do analo{kog ujed na ~avawa krajweg vokala po laz­nih oblika (nominativa jednine) ovih dvi ju rije ~i, ali uz o~uvawe pro­zodijske raz like (pismo i *pisme > pismo).

Ova druga imenica posvjedo~ena je dvaput u istoj proznoj remar ci: Te odosija Mrkojevi} ‰…Š moli Esper‰iŠjusa da dade bla gosloveno pismo onima koji su ga doveli na Cetiwu. Esperijus dava pismo i oni odma‰hŠ, pri li~no we govom zvaniju, isprate ob ratno vseqenskoga pa trijarha. ‰[M +3063Š.

U Re~niku We go {eva jezika navodi se samo pr va potvrda, i ona se ukqu~uje u op{tu odrednicu pismo kao izraz: b l a g o s l o v e n o ~ pismeni blagoslov ‰Сtе­ва­но­вић i dr. 1983 II: 27Š. Za{to sastavqa~i Re~nika ne navode i drugu potvrdu u istom kon tekstu? – Zato {to ona opo vr gava wihovu semantizaciju.

Ovdje nije posvjedo~ena imenica pismoI nego wen homograf – ime nica pismoII u osnovnom zna~ewu ‛slovo’, a u navedenom kon tek stu u zna~ewu ‛znak krsta ili inicijal Hrista’. Drugim rije ~ima, cari grad ski patrijarh je desnom rukom, u tom periodu ve} sa tri pr sta, bla go slovio Crmni~ane tako {to je, ispred wihovih ~e la, u vazduhu ozna ~io krajeve znaka krsta (+) ili krajeve slova H‰ristosŠ, a nije pisao ni kakva pisma!

Фрагмент V. интернационализми

5. Ograni~i }e mo se na dvije ime nice koje u pr vom iz dawu ni su prepo­znate pa su zamijewene bliskim po zvu ~awu ri je ~ima.

5.1. Poseban su problem slu~ajevi kad neka rije~ ima samo jed nu po­tvrdu u ~itavoj pismenosti odre|enog naroda ili grupe srodnih na roda. U slavistici se tu koristi termin hapaks (ruski: gapaks). I mi taj termin preuzimamo, ali u malo druk~ijem zna~ewu – u zna~ewu ri je ~i koja nema drugih potvrda u Wego{evoj slovesnosti.

Hapaks u ovom drugom, na{em u`em zna~ewu jeste imenica ko jom se

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ 27

zavr{ava 2624. stih (po na{oj numeraciji). Mi smo u osnovnom izdawu ‰mароје­вић 2018: 395Š rekonstruisali imenicu re lik vija:

Veliko je moje poslanije, carska rije~ – amanet najvi{i, dragocjenost najvi{a na zemqi – r’je~ je carska carstva reli‰kvŠija!

‰[M 2622–2624Š.U prvom izdawu prire|iva~ je pro~itao imenicu *religija (ili su

slovoslaga~i u Zagrebu napravili gre { ku – latini~ko q pre ve li u g).U Re~ niku Wego{eva jezika navedeni primjer po slu`io je kao je di na

po tvrda za lek semu religija [Сtева­новић­и­др. 1983 II: 229], koju sa stav­qa~i do datno semantizuju i kao „svetiwa”.

Zna~ewe je ta~no, ali ne za {tamparsku gre {ku prvog iz dawa nego za rije~ koju mi rekon stru i{emo i ko jom dopuwu je mo We go {ev vo ka bu lar novom leksemom (a sta ru is kqu ~ujemo).

5.2. Hapaks u ovom drugom, na{em u`em zna~ewu jeste i imeni ca (instr.) salvom, kojom se zavr{ava tre}a re~enica u proznoj di daska li ji na kraju spjeva. Umjesto od imenice (instr.) *slavom, koju nalazimo u pr vom (i svim kasnijim iz da wima prije na{eg osnovnog) mi smo, ve} u osnov nom iz da wu ‰mароје­вић 2018: 447 (+4019)Š, re kon stru i sa li in stru men tal ime ni ce salva:

Do|e paqikarda Stanko Grk sa svojom dru`inom sprovo|en velikom salvom.

‰[M +4019 (150)Š.U kriti~kom izdawu permutovana slova stavili smo u kvadratnu za gra du: sprovo|en velikom s‰alŠvom.

Sastavqa~i Re~nika Wego {eva jezika ovim primjerom ni su ilu stro­vali imenicu slava [Сtева­но­вић­и­др. 1983 II: 298–299] jer je ni su ni mogli ilustrovati: on se nije ukla pao ni u jedno od {est zna ~ewa koja izdvajaju!

Mi i ovdje re ko nstrui{emo {tamparsku gre{ku i do pu wu jemo We go{ev vokabular jo{ jednom lek se mom, koja pokazuje kako je opse an bio pjesnikov lek si ~ki repertoar.

Фрагмент VI. медитеранизми и оријентализми

6. Posebnu pa`wu zaslu`uju pozajmice iz orijentalnih i me di teranskih jezika

6.1. Rije~i koje se tradicionalno nazivaju turcizmima ta~ nije bi bilo smatrati o r i j e n t a l i z m i m a; one jesu najve}im di jelom pozaj mqe ne iz turskog, ali su mnoge od wih izvorno arap ske i per sijske. Mi ostavqamo skra}enicu turc. za rije~i ~iji je primarni ili sekund arni izvor u turskom jeziku osim za one koje zahtijevaju poseban ko men tar u pogledu oblika ili porijekla (za wih koristimo skra}enicu orijent.)

(1) Pravi hapaks je „tamno mjesto“ иz 3550. stiha (po na {oj nume ra ci ji), koji u prvom izdawu [}epana Malog glasi: Ka nevjerni narod \anben ­|ana.

РАДМИЛО Н. МАРОЈЕВИЋ28

‰Стој kо­вић 1851: 164Š), a u na{em izdawu: ka nevjerni na rod Xan ­ benXana. ‰mароје­вић 2018: 430 (3550)Š. U ovom stihu i mi to lo{ko vlastito ime Xan i apelativ ben orijentalizmi su arapskog, a ne turskog porijekla. Hapaks je ostao ne razja{wen u do sa da{ woj edici onoj i leksikografskoj istoriji – komen ta to ri ga ni su obja{wa va li, a Re~ nik Wego {eva jezika ga nije naveo.

Zamolio sam kolege sa Katedre za orijentalistiku Fi lo lo { kog fa kul­teta u Beogradu da pomognu u razja{wewu ovog „tam nog mjesta“. Istog da­na dobio sam odgovor Dragane \or |e vi}, docenta na Grupi za arapski je zik i kwi`evnost, s lek si kografskim izvorom [rI c h a r d s o n 1806: 333]. U proprat nom pi smu kole gi nica \or|e vi} ka`e da je ne o~ekivano brzo na {la rje{ewe, da ina~e nema mnogo podataka o ovom bi}u, a da je za nimqivo da je Wego{ ~uo za wega. Xan bin Xan je ime iz mi {qenog bi}a za koje se vjeruje da je kraq rase arapskih zlo duha, xinija ili xinova, isti~e ona.

(2) U Ri~ardsonovom rje~niku, u odrednici koja na en gle skom glasi Jan bini Jan (prethodno je naziv na arapskom je zi ku), nalazimo sqede}e ob ja{­wewe: „Ime iz mi { qe nog bi}a koje pred stavqa zna ~ajan lik u isto~wa~koj mit skoj tra diciji. Za we ga se vje ruje da je bio car one vrste stvo rewa koja su dobila ime prema arap skom Gann ili Ginn (prema per sijskom Gan nian ili Ginnian), a i Perisa ili duhova koji su naseqavali ze mqu prije nego {to je stvoren Adam, ali su potom satjerani u }o{ak svi je ta po imenu Ginnistan, zbog svoje nepo slu{nosti pre ma vr hov nom bi}u. [tit Gann bin Gann­a slavi se na Is toku isto kao i onaj Ahilov me|u Grcima; bio je sa ~i wen od talismana, za koji se vjeruje da nosiocu pru`a za{titu od svih ma |ija. Za wega se ka`e da su ga posjedovala tri Solo mona, je dan za drugim” [rI c h a r d s o n 1806: 333] (Perisi su bi li, pre ma persijskoj mitologiji, potomci palih an|ela koji po sje }uju carstvo smrti). Ovo rje~ ni~ko obja{wewe preveo je Slo bodan Kqajevi}, koji je dodao i napomenu o Perisima.

(3) Sama rije~ xin u srpskom je orijentalizam, preuzet iz arap skog jezika tur skim posredni{tvom. Ali nije preuzeto i we no mito lo{ko zna~ewe. Dru­ga~ije je s imenicom div: ona je pre uzeta iz tur skog s mitolo{kom sadr inom (pojavquje se i u baj ci Ba{ -~elik, ~i ji je motiv, kao i analogni ru ski Koæeè Bes smertnáè, pozajmqen iz turkijskih jezika). Imenicu div su mno go ranije pozajmili Rusi iz drugih turkijskih je zi ka (po svje do ~e na je u Slo vu o polku Igoreve).

(4) U tekstu suglasnik \ prvog izdawa ispravili smo u X, dok smo kom­ponentu ben ‛sin’ ostavili kao u prvom iz dawu ne zamje wu ju}i je za bin po engleskom obrascu, ali smo je pri kqu ~ili dru gom homonimi~nom imenu (gen.) Xana:

Ja se ~udim, tako mi sexade, nevjernike {to na{ Allah trpi,iz svijeta {to ih ne i{}era,ka nevjerni narod Xan ­ benXana.

‰[M 3547–3550)Š.

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ 29

Mitolo{ko ime je u posesivnom genitivu. Nominativ bi gla sio Xan ben -Xan ‛Xan sin Xanov’. Mi opisni patronim, u kon tek stu stro­ge silabi~ke strukture stiha, donosimo kao sras licu, bez crtice (gen. benXana), a ime mu prikqu~ujemo kao po lu sraslicu, s crticom (gen. Xan­­benXana), jer ono nije u pade`u.

6.2. Rije~i koje se tradicionalno nazivaju romanizmima ta~ nije bi bilo smatrati m e d i t e r a n i z m i m a; one su obi~no po zaj mqivane iz nekog od romanskih jezika ukqu~uju}i dalmatski ro man ski jezik, koji je u me|uvremenu postao mrtav jezik, ali su mnoge od wih izvorno gr~ke. Kao primjer ovdje }e nam poslu`iti imenica pa qi karda, gr~kog porijekla ali s ro manskom komponen tom u za vr {et ku ­da, koja je u досадашњим­издањима­представљала­проблем.

Iме­ни­ца pa qi kar da има u spjevu четири­потврде,­три­у­но­ми­нативу: Obe }a se gr~ki pa qikarda ‰[M 3923Š; paqikarda uze ime drugo – ‰[M 3936Š; Do|e paqikarda Stanko Grk sa svojom dru`i nom ‰[M +4019Š и­једну­у­дативу: glavaru im, Kosti pa qi kardi, ‰[M 3918Š. Oд­те­четири­по­тврде,­наро­чи­то­је­ин­ди­ка­тивна­друга,­она­из 3923. стиха,­која­свједочи­да­то­није­по­зи­ција­прези­ме­на­него­апелатива.

У­досадашњим­издањима (осим Kosti}evog, Milovi}evog i na {eg) и­у Re~niku Wego{eva je zika именица­се­третира­као­прва­ком­по­нента­антро­понима­(ваљда­пре­зи­ме)­те­се­пише­с­великим­по­четним­словом,­у Re~niku Wego{eva jezika у­одред­ни­ца­ма Paqi karda Kosta i Paqi karda Stanko [Сtевановић­и­др. 1983 II: 611] (u drugoj odrednici oba akcenta su ta~na, a u prvoj oba pogre{na – treba: pa qi kar da Kosta).

(1) U izdawu Dragutina Kosti}a imenica pa qi kar da se pi{e s malim po~etnim slovom, a prilikom prvog wenog pojavqivawa u tek stu spjeva, u 3918. stihu (kod wega je to 3992. stih), rije~ je i ob ja{wena: „paqikarda – kao na{ hajduk“ ‰Костић 1902: 207 (нап.)Š.

(2) Малим­словом­именицу­је­представио­и­Јевто­Миловић­у­сво­ме­из­­да­њу­уз­објашњење­Мирослава­Кравара­у­Рјечнику: »паљикарда „ће­би­­ти­новогрчка­ријеч­раllikаrâs (такођер­раllíkаros или­раl(l)ikâri) са­зна­че­њем­„момак“, „јунак“ и­сл., како­су­се­у­Грчкој­под­турском­влада­ви­ном­зва­ли­чланови­домаће­ми­лициjе­за­одржавање­реда­у­зем­љи; по­слиjе­су­се­та­ко­називали­уопће­грч­ки­и­арбански­устаници­против­Тура­ка.­Ри­јеч­је­пре­шла­у­неке­ западне­ је­зике: фр. раllikаre, енг.­раllecаr или­раli kаr, тал.­паl­licаro. Облик­па­љи­карда,­као­у­Његоша,­бит­ће­преко­тур­ско­га­паlikа rya“ (Мирослав­Кравар,­усмено­саопштење)«­[Mи­ло­вић 1965: 432].

(3) Треће­издање­у­коме­се­именица­па­љи­кар­да­tretira kao ape la tiv (u zna~ewu ‛momak, delija, ju nak, hajduk’) и pi{e s malim po ~et nim slovom је­сте­наше­основно­–­с­објашњењем­у­Предговору­[Маројевић­2018:­16].

Tuma~ewe po kome je rije~ o apelativu potvrdio nam je kolega Janis Kak­ridis. Imenica pa qi karda o~i gledno je posu|ena od gr~kog παλικάρι (za go­

РАДМИЛО Н. МАРОЈЕВИЋ30

nentno je d u srpskom obliku). U gr~kom to je apelativ sa zna~ewem ‛mlad mu { karac, hrabar ~ovjek, junak’. Kod hajduka ova rije~ je imala i spe ci fi~­nije zna~ewe (το παλικάρι μου – ‛moj a|u tant, sluga’, kao u jevrejskom na’ar ‛mlad ~ovjek ¢ sluga’), zakqu~uje Kakridis. Uostalom, isti semanti~ki raz­voj posvjedo~en je i u srp skoj imenici momak.

(4) Именица­је­у­Његошев­спјев­односно­у­српски­језик­ушла­роман­­ским­ посредништвом.­Ана­ Јањушевић­­Оливери­ у­ италијан­ским­ лексико­граф­ским­и­другим­изворима­налази­суфикс­­аrdо­којим­се­граде­при­­дјеви­пејоративног­(и­аугментативног)­значења­и­указује­да­се­страна­имена­на­­аr (типа Bernar) деривационо­адап­тирају­помо}у­компоненте -dо, неке­вр­сте­пaртикуле (Bernardо). То­је­једно.

Друго, у­Рјечнику­венецијанског­дијалекта­суфикс­у­кате­го­рији no mi na agentis има­лик -er, на­примјер: oliver [bo e r I o 1856: 449, s. v. oli vèr], па­треба полазити­од­неког­другог,­ближег­ро­манског­по­сред­ни­штва,­на­при­­­­мјер­далматског­романског­језика­ко­ји­је­у­Његошево­ври­је­ме­још­имао­из­ворне­говорнике.

Треће,­Петар­Скок­издваја­страни­пејоративни­суфикс ­arda, ко­ји­на­­лази­у­једној­ријечи: „Dolazi samo u maslarda m f » koji sve hvali i sva ko me la`e«. Potvr|eno u folklornoj gra|i. Sufiks je mogao do}i iz tal. ­аrdо (sa ­o > ­a preko ­o > ­u)“ [sk o k 1971 I: 56].

И­ четврто.­ Не­ треба­ полазити­ од­ двоструке,­ фонетске­ про­мје­не­ не­­го­ од­ једне,­ аналошке­ –­ суфикс­ jе­ морфолошки­ адаптиран­ пре­ма­ ста­рим­*ā­­ос­новама,­коjе­су­могле­имати­оба­рода­(од­њих­су­се­у­руском­раз­ви­ле­име­ни­це­тзв.­заједничког­рода).­Другим­ријечи­ма,­анализирана­име­ни­ца­jе­су­фик­сално­и­ адаптирана­ у­ романско­­срп­скоj­ контактној­ зо­ни.­Та­кав­ тип­адап­тације­потврђуjу­црно­горска­презимена­Кили­бāр­да,­Лу­бāр­да,­пре­ма­ко­­­јима­треба­и­про­зодиjу­име­нице­паљи­кāр­да­ин­тер­пре­тирати,­што­смо­ми­и­учинили­ис­пра­вивши­и­у­том­погледу­Речник­Ње­гошева­jе­зи­­ка.

Литература

Благова­и­др. 1994/1999: Э.­Бла­гова­и­др.­Старославянский­словарь­(по­руко­пи­сям Х–ХI­веков). Москва:­«Русский­язык», 1994. [Репринт­1999].

bo e r I o 1856: Dizionario del dialetto veneziano­ di­ Giuseppe­ Boerio.­ Seconda­edizione­aumentata­e­corretta.­Venezia, 1856. [Репринт­2009].

Восто­ков­и­др. 1847/2001 III–IV:­Словарь­церковно­славянскаго­и­русскаго­язы­­ка,­со­став­ленный­Вторымъ­Отдѣленіемъ­Императорской­Академіи­На­­укъ,­тт.­III–IV.­ Санкт­петербургъ:­ Въ­ Типографіи­ Императорской­ Ака­де­міи­ Наукъ,­ 1847.­[Ре­­принтное­издание:]­Словарь­церковнославян­ского­и­рус­ско­го­языка,­со­став­лен­ный­вторым­отделением­Император­ской­Ака­де­мии­На­ук.­Кн.­2.­Санкт­Петер­бург:­Издательство­Санкт­Пе­тер­бург­ского­уни­вер­си­­те­­та,­2001.

Вуксановић 2010: Миро­Вуксановић.­Његошева­скривена­приповетка:­Про­за­из­Горског­вијенца.­–­Петар­II­Петровић­Његош.­Приредио­Ми­ро­Вуксано­вић.­Нови­Сад:­Издавачки­центар­Матице­српске, 2010, 257–260.

Ву­шо­вић 1935: Цје­ло­куп­на­дје­ла­Пе­тра­Пе­тро­ви­ћа­Ње­го­ша.­У­ре­дак­ци­ји­Да­ни­ла­Ву­шо­ви­ћа.­Бе­о­град:­Народна­култура,­1935.

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ 31

Вушовић­1936:­Цјелокупна­дјела­Петра­II­Петровића­Његоша.­У­редакцији­Да­нила­Ву­шовића.­Друго­издање.­Београд, 1936.

da n I c a 1848: Pozdrav rodu na novo lieto. / P. P. N. vladika càr no gorski. – Danica hor vatska, slavonska i dalmatinska, [u Zagrebu], u subotu 8. Sie~nja 1848, te~aj XIV, broj 1, 5–6. (U~rednik i izdavatelj Ljudevit Gaj.)Дурковић­­Јакшић 1963: Љубомир­Дурковић­­Јакшић.­На­Његошевој­ књи­зи­

„Југославија“.­­–­Библиотекар,­Бе­о­град,­1963,­XV,­бр.­4,­253–265.Јелић­2008:­Бранислава­Јелић.­Речник­приповедака­Лазе­Лазаревића.­Нови­

Сад:­Матица­српска,­2008.Jовановићи 1880: Лажни­цар­Шћепан­Мали:­Историјско­збитије­XVIII.­вије­

ка.­Са­чинио­Петар­Петровић­Његуш­владика­црногорски.­Ново­издање.­Пан­че­во:­Накладом­Књижаре­ браће­ Јовановића,­ [1880]. (Народна­ библиотека­ бра­ће­ Јова­новића.­Свеска­5).

Jовановићи 1881: [Само­на­корицама:]­Лажни­цар­Шћепан­Мали.­[Пан­че­во,­1881],­65–152.­(Народна­библиотека­бра­ће­Јовановића.­Свеска­7).

Караџић 1836: Народне­српске­пословице­и­друге­различне,­као­оне­у­обичај­узете­ријечи.­Издао­их­Вук­Стеф.­Караџић.­Нa­Цетињу,­1836.

Караџић 1849: Српске­народне­пословице­и­друге­различне­као­оне­у­обичај­узете­ријечи.­Издао­их­Вук­Стеф.­Караџић.­У­Бечу,­1849.

Ко­стић­1902:­Лажни­цар­Шћепан­Мали:­Историческо­збитије­осамнаестога­вије­ка.­Од­Петра­Петровића­Његоша.­[Предговор­Јаша­М.­Продановић.­Прире­дио­Дра­гутин­ Костић]­ Београд–Загреб:­Штампарија­Мила Мара­ви­ћа,­ 1902.­ (Српска­књи­жевна­задруга,­63).­[Првом­пагинацијом­штампани­су,­нак­надно,­предговор­и­би­љешка­о­издању­потписана­са­С.­К.­З.].

Лазаревић­2011:­Лаза­К.­Лазаревић.­Приповетке.­Треће­изд.­Београд:­Evro­­Giunti,­2011.

Лалић­1975:­Петар­II­Петровић­Његош.­Пјесме­/­Текст­приредио,­белешке­и­ об­­јаш­ње­ња­ написао­ Радован­Лалић.­ Београд,­ 1975.­ (Целокупна­ дела­Пе­­тра­ II­Петро­вића­Његоша.­IV­изд.­Књига­прва).­[Фототипија­III­изд.­(Бе­о­град,­1974)].

Маројевић­2018:­Петар­ II­Петровић­­Његош.­Лучa­микрoкoзмa.­Гор­ски­ви­је­нац.­Шћепан­Мали.­Основно­издање.­Ортографија­и­ортоепија.­Редак­ција­и­ко­мен­тар­Радмило­Маројевић.­Никшић:­Будимљанско­­никшићка­епархија­–­Београд:­Друштво­за­неговање­Његошевог­дела,­2018.

Маројевић­ 2020:­Пe­тaр­ II­Пeтрoвић­Њeгoш.­Шћепан­Мали.­Критичкo­ из­дaњe.­Тексто­ло­гија.­Рe­дaк­­ци­jа­и­коментар­Радмило­Мaрojeвић.­Под­го­­ри­ца:­ЦИД­–­Цетиње:­Narodni­muzej­Crne­Gore,­2020.

Миловић­1951:­Ј[евто]­Миловић.­Факсимил­рукописа­Њeгoшеве­пјесме­„По­здрав­ро­ду­на­ново­љето“.­–­Стварање,­Цетиње,­фебруар–март­1951,­VI,­бр.­2–3,­155–161.

Mи­ло­вић­1965:­Пe­тaр­II­Пeтрoвић­Њeгoш.­Лажни­цар­Шћепан­Ма­ли.­[При­ре­дио­за­штампу­и­прилоге­написао­Јевто­М.­Миловић].­Титоград:­Графички­завод,­1965.­(Библиотека­„Луча“,­15).

Млaденовић­ 2007:­ Пe­тaр­ II­ Пeтрoвић­Њeгoш.­ Лажни­ цар­Шћепан­Ма­ли.­Приредио­Александар­Млaденoвић.­Под­го­­ри­ца:­ЦАНУ,­2007.­(Сабрана­дје­ла­Пe­тра­II­Пeт­рoвића­Њeгoша.­Критичкo­издa­њe.­Књига­трећа).

Недић­ 1964:­ Петар­ Петровић­ Његош.­ Лажни­ цар­Шћепан­ Мали.­ Писма.­[Избор­Во­јислав­Ђурић.­Редакција­Владан­Недић].­Но­ви­Сад:­Матица­српска­–­Бе­о­град:­Српска­књижевна­задруга,­[1964].­(Српска­књижевност­у­сто­књи­га.­Књ.­22.­Пе­­тар­Петровић­Његош,­II).

ПСР:­Поздрав­(србском)­роду­[у­књ.­Ма­ро­је­вић­2018:­450–452].

РАДМИЛО Н. МАРОЈЕВИЋ32

Решетар­1912:­Мање­пјесме­владике­црногорскога­Петра­II­ога­Петровића­Ње­гоша.­Издао­Милан­Решетар.­Београд,­1912.

Ре­ше­тар­1926:­[Це­ло­куп­на­де­ла­Пе­тра­Пе­тро­ви­ћа­Ње­го­ша.­Књига­прва.­Ве­ћа­де­ла].­Гор­ски­ви­је­нац.­Лу­ча­ми­кро­ко­зма.­Шће­пан­Ма­ли.­У­ре­дак­ци­ји­Ми­ла­на­Ре­ше­та­ра,­Бе­о­град:­Државна­штампарија,­1926.

Richardson 1806: John­Richardson. A Dictionary, Persian, Arabic and English.­Vo­­­lume­1.­London:­William­Bulmer­and­co.,­1806.sk o k 1971 I: Petar Skok. Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika.

Kwiga prva. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1971.Србски­народни­лист­1847:­Поздравъ­роду.­изъ­Беча­1847.­/­Владика­Црно­

гор­ски.­–­Сербскій­народный­листъ,­12.­Януарія­1847,­XII,­2.­чис.,­9–10.Стевановић­1952:­Пе­тар­Пе­тро­вић­Ње­гош.­Шћепан­Мали.­[Текст­при­ре­ди­ли­

за­штам­­пу­Ми­ха­и­ло­Сте­ва­но­вић­и­Ра­до­­ван­Ла­лић.­Би­ље­шке­и­об­ја­ш­ње­ња­на­пи­сао­Ми­ха­и­ло­Сте­ва­но­вић].­Бе­о­град:­Просвета,­1952.­(Цје­ло­куп­на­дје­ла­П.­П.­Ње­го­ша.­Књига­четврта).

Стевановић­и­др.­1983­I:­Речник­језика­Петра­II­Петровића­Његоша.­[На­ко­ри­­ца­ма:­ Речник­Његошева­ језика].­Израдили­Михаило­Сте­ва­новић­ и­ са­рад­ници­Ми­лица­ Вујанић,­ Милан­ Одавић­ и­ Милосав­ Те­шић.­ Уред­ник­ Ми­хаило­ Сте­ва­новић.­Књ.­I.­Београд:­Српска­књижевна­задруга­и­др.,­1983.

Стевановић­и­др.­ 1983­ II:­Речник­ језика­Петра­ II­Петровића­Његоша.­ [На­ко­ри­ца­ма:­Речник­Његошева­језика].­Израдили­Михаило­Сте­ва­но­вић­и­са­радници­Ми­лица­Вујанић,­Милан­Одавић­и­Милосав­Те­шић.­Уред­­ник­Ми­хаило­Сте­ва­новић.­Књ.­II.­Београд:­Српска­књижевна­задруга­и­др.,­1983.

Стевановић–Бошковић­ 1954/1957:­ Рјечник­ [уз­ пјесничка­ дјела­ П.­ П.­ Ње­го­ша].­ [Рјеч­ник­ саставили­Михаило­Стевановић­ и­ Радосав­ Бошко­вић].­ Београд:­Про­све­та,­1954.­(Цјелокупна­дјела­П.­П.­Његоша.­Књига­шеста).­[Додатни­тираж:­1957].

Стој­ковић­1851:­Лажни­цар­Шћепан­Мали:­Историческо­Збитије­Оса­м­на­је­сто­га­ви­јека.­Пјесмотворје­Његове­Свијетлости­Петра­Петро­вића­Његоша,­Вла­дике­и­Го­сподара­Црнегоре.­[На­9.­страни:]­Шће­пан­Мали.­Повјестно­зби­ти­је,­у­пет­дјеј­ствијах.­[На­насловној­стра­ни:]­Издао­1851.­године­Ан­дри­ја­Стојковић­у­Трсту.­­[На­ко­ри­ци:]­У­Југо­славији.­[На­поле­ђини­на­слов­не­стране­испод­мо­та:]­Пе­чатња­браће­Жупана­у­Загребу­1851.

ШМ:­Шћепан­Мали­[у­књ.­Ма­ро­је­вић­2018:­289–449].Шумадинка­ 1856:­ Поздравъ­ србскомъ­ роду.­ /­ Одъ­ покойногъ­ гос­по­дара­ и­

вла­ди­ке­Цр­но­гор­скогъ­Петра­Нѣгоша.­–­Шумадинка,­у­Бѣо­граду,­3.­Януара­1856,­те­ч[ай]­V,­№­1,­1.­(Учредникъ­и­изда­ватель­Любомиръ­П[ротинъ]­Нена­до­вићъ.)

Р. Н. Мароевич

НАУЧНОЕ ИЗДАНИЕ ПОЭМЫ «СТЕПАН МАЛЫЙ»ПЕТРА II ПЕТРОВИЧА ‑НЕГОША

Резюме

В­ настоящей­ статье­ критически­ обосновывается­ подготовленное­ ав­тором­научное­издание­поэмы­«Степан­Малый»­сербского­поэта­Петра­II­Пет­ровича­­Негоша,­ в­ том­ числе:­ рекон­струкция­ заглавия­ и­ определение­ жанра­

КРИТИЧКО ИЗДАЊЕ ШЋЕПАНА МАЛОГ 33

произведения­–­не­пьеса,­а­поэма­(п.­1);­рекон­струкция­тавтовокалических­и­гетеровокалических­дифтонгов,­делающие­ритмику­стихов­разнообразнее­(п.­2);­фразеологические­и­лексические­единицы,­пред­ставляющие­собой­„тем­ные­места“­произведения­(пп.­3–6).

Kлючевыe слова:­Петр­II­Пет­рович­­Негош,­поэма­«Степан­Малый»,­на­учное­издание,­заглавие­и­жанр,­дифтонги,­„темные­места“.

Историја и историографија

Будимир АлексићМилан Мицић

Смиља ВлаовићВасиљ Јововић

Немања Поповић

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 37–51

УДК 94(497.16:497.11)УДК 821.163.4-94

Доц. др Будимир Алексић

Уједињење Црне Горе и Србије 1918. у српској мемоарској литератури

Апстракт: У раду се анализирају дјела српске мемо-арске литературе која се у већој или мањој мјери баве Подгоричком скупштином и уједињењем Црне Горе и Србије 1918. године. Нека од тих дјела настала су од-мах послије завршетка тог догађаја, а нека знатно кас-није. У свима њима истакнут је значај тог догађаја који се у историографији узима као један од најзначајнијих у историји Црне Горе, с обзиром да је имао далеко-сежне последице не само са становишта њеног држав-но-правног положаја него и њеног економског, поли-тичког и културног живота.

Уједињење Црне Горе и Србије нашло је одјек у ме-моарским записима митрополита Гаврила Дожића (по-тоњег српског патријарха), војводе Сима Поповића, Ника Хајдуковића, Јанка Спасојевића, Светозара То-мића, Јанка Тошковића, Јована Ћетковића, Лазара Ра-шовића, Илије Јовановића – Бјелоша, принца Михаила Петровића и других. Виђења овог великог датума српс-ке историје у дјелима српских мемоариста, предмет су рада који слиједи.

Кључне ријечи: Уједињење Црне Горе и Србије, Под-горичка скупштина, Црна Гора, Црногорци, српски на-род, краљ Никола, мемоарска литература.

IО уједињењу Црне Горе и Србије 1918. и славној Подгоричкој скупштини писали су бројни историча-ри и публицисти објавивши обиље научноистражи-вачких и публицистичких радова. Ти радови безма-ло у потпуности освјетљавају ову и данас актуелну тему. Поред тих радова, постоје бројна и разноврсна објављена и необјављена сјећања на уједињење Црне Горе и Србије, тако да мемоаристика представља зна-чајан извор за проучавање овог, по многима најзначај-нијег догађаја у историји Црне Горе. Иако мемоарска грађа о уједињењу није резултат научноистраживач-ког рада, већ свједочења учесника-очевидаца о људи-ма и догађајима, она свакако може помоћи историог-

b.aleksic@t-com.me

Факултет за културу и медије,Београд

БУДИМИР АЛЕКСИЋ38

рафији да се дође до потпуније и објективније историјске истине о Подго-ричкој скупштини и њеним последицама.

Мемоарску литературу о том догађају можемо подијелити на мемоа-ре непосредних актера и на сјећања учесника у Првом свјетском рату, кроз чије записе се долази до релевантних података. Ми ћемо се у овом раду ба-вити углавном првом групом, тј. мемоарима непосредних актера. У својим мемоарским записима о уједињењу аутори доносе бројне фактографске по-датке, анализирају тај догађај и износе разне закључке о њему. Уочљиво је да што је више времена протекло од догађаја – да су сјећања блеђа, тако да сјећања настала на мањој временској дистанци од тог догађаја предста-вљају несумњиво чвршћи ослонац историчарима.

IIУ мемоарима патријарха српског Гаврила Дожића (1881–1950) дат је са-жет приказ уједињења Црне Горе и Србије и оцјена значаја тог великог догађаја. Овај истакнути архијереј и национални прегалац (у то вријеме митрополит пећки) био је поборник безусловног уједињења Црне Горе и Србије. Биран је за посланика на Подгоричкој скупштини, а потом је предводио изабрану делегацију у Београд ради предаје одлука Подго-ричке скупштине регенту Александру Карађорђевићу. По природи сво-га позива пацифиста, он се у свом казивању посебно концентрисао на оружану побуну коју су организовале присталице краља Николе 1919. године а која је довела до тога да је „дигао руку и пушку брат на бра-та, кум на кума и пријатељ на пријатеља“1. Тумачећи узроке „тешкога и болнога стања у Црној Гори“2 послије уједињења 1918, када се рас-пламсала „братоубилачка борба“ – што је он као проповједник слоге и љубави међу браћом болно доживљавао – патријарх Гаврило указује на чињеницу да је побуну присталица краља Николе инспирисала, идејно водила и финансирала империјалистичка Италија, гдје су се и налази-ле вође побуњеника. Непромишљени поступци присталица краља Нико-ле, по мишљењу патријарха Гаврила, плод су њиховог неразумијевања чињенице да је уједињење Црне Горе и Србије било историјска нужност: „Извесни људи и племена одани краљу Николи, нису могли да разумеју жељу целога српскога народа да оствари свој велики сан националнога и братскога јединства“3. Патријарх побуну види као акт по свему супро-тан вјековним настојањима Црне Горе и Црногораца да се српски народ ослободи и уједини у једну националну државу: „Цео овај њихов нега-тиван став био је у супротности са вечитом борбом Црне Горе која се ве-ковима борила за српску ствар, и живела духом Милоша Обилића и ко-совских јунака, а у последњем веку духом витезова из Првога и Друго-га устанка. Опирање уједињењу срамотило је вечиту борбу Црне Горе, која се у правом смислу може сматрати колевком Српства и његове на-

1 Мемоари патријарха српског Гаврила, Сфаирос, Београд, 1990, 21. 2 Исто.3 Исто.

УЈЕДИЊЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ 1918. У СРПСКОЈ МЕМОАРСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ 39

ционалне мисли зачете још у време зетских краљева Војислава, Миха-ила и Бодина“4.

Патријарх подсјећа да су сви припадници митрополитско-госпо-дарске куће Петровића-Његоша били носиоци српске интегралистичке идеје, што су побуњеници сметнули с ума: „Они су заборавили да су творци те идеје били сами Петар Петровић Његош и сам краљ Никола који се одрекао био круне у корист кнеза Михаила. То је урадио и даро-вити кнез Данило који је говорио народу да ће служити будућег и зајед-ничког краља свих Срба“5. Патријарх посебно истиче чињеницу која се у анализама догађаја везаних за уједињење Црне Горе и Србије често за-боравља; побуњеници нису били a priori против уједињења, напротив – и они су изјављивали да су за уједињење, али не онакво какво је изгла-сала Подгоричка скупштина: „Ти противници уједињења нису одрицали јединство у целини, него су сматрали да је то још прерано, што апсолут-но није одговарало целисходном схватању ствари“6. Свој осврт на Под-горичку скупштину и дешавања након ње патријарх закључује констата-цијом да су побуњеници ипак схватили погубност своје акције „па су на-пустили свој несрећни и штетни правац“7.

IIIМеђу свим дјелима српске мемоаристике која се односе на уједињење Црне Горе и Србије 1918. издвајају се мемоари Јована Ћетковића (1890–1963), посланика Подгоричке скупштине, ватреног поборника безусло-вног уједињења Црне Горе и Србије и члана омладинских организација бјелаша послије 1918. Своја виђења уједињења и сјећања о том догађају описао је у књизи историјско-мемоарског карактера Ујединитељи Црне Горе и Србије, објављеној 1940. у Дубровнику. Ћетковић је у предговору саопштио мотиве настанка ове књиге у којој афирмише идеју уједињења српског народа: „Да би се сачували од заборава ликови наших истакну-тих људи, који су, својим позитивним или негативним радом, доприније-ли дјелу уједињења Црне Горе и Србије ја сам у књизи донио један број слика наших личности из старије и новије прошлости, које су се нарочи-то истакле у појединим догађајима током историске борбе за национал-но ослобођење и уједињење“8.

Ћетковић у овој књизи опширно говори о уједињењу: описује при-преме за уједињење, долазак „ослободилачке српске војске“ и њен вели-чанствени дочек; говори о изборима за Подгоричку скупштину и о од-лукама те скупштине; о избору Извршног народног одбора „као нове су-верене власти у Црној Гори“ и о његовом раду; о атмосфери на самој скупштини. Потом даје опширан опис побуне присталица краља Николе

4 Исто.5 Исто.6 Исто.7 Исто, 22.8 Јован Ћетковић, Ујединитељи Црне Горе и Србије (фототипско издање), Чигоја

штампа, Београд, 1998, 1.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ40

коју назива „сепаратистичко-разбојничком акцијом“. Наводи и имена по-сланика Подгоричке скупштине пострадалих „од одметничке руке“. По-себно су драгоцјена његова свједочења о активностима Марка Даковића, првака ујединитељског покрета, у догађајима током уједињења 1918, као и у дешавањима послије уједињења. Уз своја сјећања, Ћетковић у овој обимној књизи доноси и драгоцјену документарну грађу којом поткре-пљује своје ставове.

Описујући све значајније и познатије догађаје везане за уједињење 1918, Ћетковић је као писац мемоара и активни политичар себи ставио у задатак да докаже историјски значај тог догађаја који су сањале генера-ције Црногораца стотинама година. Тако он каже:

„Дан 13/26. новембар 1918. остаће највећи, најљепши, најславнији, највеличанственији датум у историји Црне Горе, а одлука Велике Народне Скупштине важиће кроз нараштаје као најдрагоцјенија амајлија која ће учити покољења `како треба с бесмртношћу зборит`. (...) Њена историјска одлука јесте једно бриљантно дјело, које ће свијетлити кроз вјекове. То је један патриотски акт који је на крају крунисао сва дотадашња јуначка дјела и замахе заточника слободе. То је један политички добросмишљени акт, којим је за увијек срушена неприродна граница, која је вјековима раздвајала дјелове једног те истог народа“9. Афирмишући идеју уједињења, Ћетковић указује на генезу те идеје

и доказује да је она константа српске историје: „Идеја уједињења нашега народа стара је онолико колико смо стари и ми. Тражити је у овом или у оном вијеку, у овој или у оној генерацији – погрешно је. Она је дошла онда када смо и ми дошли на овај крвави Балкан, на ово поприште свих социјално-политичких вјетрометина. (...) Идеја уједињења водила је наш народ кроз вјекове од побједе к побједи. Та га је идеја довела и до оне страшне катастрофе 1915, па опет наши јунаци мирно путоваху на голготу са лозинком: слобода и уједињење или смрт! И ови јунаци вратише се, послије нечувених страдања, послије тешких мука, у триумфу са зором слободе, преко Кајмакчалана, те и нама заробљеним и преданима донесоше слободу, а душманима смрт“10. У посебном поглављу књиге, на више од педесет страна, Ћетковић

се бавио изборима за Подгоричку скупштину и њеним одлукама разма-трајући их са национално-политичког становишта и уносећи у њих и из-вјесне елементе доживљеног. Много пажње је посветио Извршном на-родном одбору (тј. привременој влади) изабраном на четвртој редовној сједници Подгоричке скупштине, одржаној 28. новембра 1918, који се одмах након конституисања „сав бацио на посао консолидовања прили-ка и изналажења средстава за одржање новог стања“11.

Дајући својим мемоарима и полемички карактер, који је у вријеме када су се они појавили био подстакнут и дневним национално-поли-тичким потребама, Ћетковић је о побуњеницима и њиховим акцијама писао: „Кад је Велика народна скупштина једногласно прокламовала на-

9 Исто, 315.10 Исто, 313.11 Исто, 319.

УЈЕДИЊЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ 1918. У СРПСКОЈ МЕМОАРСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ 41

родно уједињење нашло се на жалост у Црној Гори доста туђих плаћени-ка и измећара бившега краља Николе којима није било по ћуди изгласа-но уједињење, па су одмах почели да роваре и трују народ, обмањујући и заводећи на разне начине јадну, гладну, намучену и напаћену сиротињу црногорску, и да отворено раде противу уједињења. Многе околности и ондашње тешке економске прилике ишле су им на руку у овој непатри-отској акцији“12. Он се полемички осврће и на тезу да је Црна Гора мо-гла опстати као самостална држава. О томе каже: „Разумије се да су ове агитаторске пароле лишене сваког озбиљног основа. То зна и најобич-нији сељак црногорски. Јер кад би једна сиромашна Црна Гора више да-вала Југославији прихода, него што Југославија на њу расходује – у свим облицима благајничких издавања, какве би тек приходе давале држави друге, богатије покрајине (Србија, Војводина, Хрватска, Јужна Србија и друге). Југославија би била онда најбогатија земља на свијету“13.

Посебно мјесто у мемоарима Јована Ћетковића припало је Марку Да-ковићу. Ћетковић је брижљиво настојао да ослика лик, карактерне особи-не, политичка убјеђења и методе рада неформалног вође ујединитељског покрета. Он наглашава да је Даковић био „кућић и оџаковић, (...) бујна природа са свим одликама једног енергичног, расног револуционара“14, чијим је доласком из емиграције послије Балканских ратова „омладина добила крила и почела да се купи око њега“15. Посебно је истицао Дако-вићево прегалаштво да у тешким данима након уједињења спасава теко-вине тог историјског догађаја: „Остављен самом себи, да се сам сналази, и да спашава уједињење, он долази на једну спасоносну мисао, на једну идеју револуционарног карактера: да у редовима грађана, омладине и нижих официра – оданих идеји народног уједињења потражи пома-гаче и да из ових редова створи једну живу фалангу која ће стати на браник народног уједињења, уз раме Извршном народном одбору, као оружана народна сила“16. Ћетковић сугестивно напомиње да Дако-вић говори „са пуно емоције и самопоуздања“17, те да је „његова громка ријеч пуна мушке срчаности, пуна полета и искрености“18. Даковић је, тврди Ћетковић, био „пун гњева за неваљалце, а пун болећивости према мукама Црногораца и пун заноса према славним и витешким подвизима Црногораца од косовских дана до оног дана док је ту славну борбу би-вши краљ Никола укаљао срамном капитулацијом“19. Ћетковић говори и о Даковићевом избору за посланика у Привременом народном представ-ништву у Београду, гдје је са групом посланика из Црне Горе „имао јак, често пута и пресудан утицај у појединим моментима политичко стра-

12 Исто, 317.13 Исто, 432. 14 Исто, 297.15 Исто.16 Исто, 331.17 Исто.18 Исто, 322.19 Исто.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ42

начких комбинација“20. У Београду су га више пута молили да буде ми-нистар, али је он то одбијао, да би послије непуне године дана борав-ка у Београду „дао неопозиву оставку на посланички мандат, напустио Привремено народно представништво – и повукао се из политике“21. Ту-мачећи разлоге Даковићевог повлачења из политике, Ћетковић истиче да „један од главних јесте неразумијевање и несхватање званичних бео-градских кругова рада и политике Младе Црне Горе, њених напора и ње-них стремљења, као и оцјене прилика и стања у Црној Гори, коме је тре-бало посветити већу и озбиљнију пажњу од оне која јој је поклоњена“22.

Без обзира на испољену тенденцију, која је мање-више својствена свим дјелима мемоарске литературе, Ћетковићева књига садржи обиље драгоцјених података који о низу питања везаних за уједињење Црне Горе и Србије 1918. историчарима могу корисно да послуже. Она даје увјерљиву и живу слику политичких, социјално-економских, културних и друштвених прилика у Црној Гори од доласка на власт књаза Николе (1860) до слома Божићне побуне (1919). Честим навођењем опширних оригиналних докумената Ћетковић је поткрепљивао своје исказе пока-зујући тиме да му је стало до истине. У прилогу свога дјела он је обја-вио Табеларни преглед државних прихода и расхода Црне Горе, тј. ста-тистичке податке из којих се види „не само политичка оријентација и досљедност књаза Николе, већ и судбина сиромашне и јуначке Црне Горе, која је, као што се види, једва животарила, најпримитивнијим и најтежим животом, и то највише на рачун туђих помоћи и испрошених милостиња“23.

IVО уједињењу Црне Горе и Србије 1918. и о Подгоричкој скупштини пише и војвода Симо Поповић (1846–1921) у својим мемоарима, који су објављени 1995, и који представљају „занимљив, чињеницама богат и за науку изузетно значајан извор за историју Црне Горе и српско-црногор-ских односа који се тичу последњих деценија 19. и почетка 20. вијека“24. Мемоаре војводе Сима Поповића за штампу су приредили и предговор написали др Јован Р. Бојовић и др Новица Ракочевић, а академик Васи-лије Крестић истиче да ово дјело спада у сам врх наше мемоарске лите-ратуре, „и то не само због богатства саопштених података, већ и због ле-пог стила којим су написани, као и богатог и допадљивог језика“25. Дру-ги дио његових мемоара објављен је 2002. у Београду (приредио их је за штампу академик Василије Крестић) под насловом С краљем Николом из

20 Исто, 401. 21 Исто, 402. 22 Исто. 23 Исто, 440. 24 Василије Ђ. Крестић, предговор књизи: Војвода Симо Поповић, С краљем Николом из

дана у дан (1916–1919), за штампу приредио и предговор написао Василије Ђ. Крестић, ЈП Службени лист СРЈ – Српска школска књига, Београд, 2002, 5.

25 Исто.

УЈЕДИЊЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ 1918. У СРПСКОЈ МЕМОАРСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ 43

дана у дан (1916–1919). Овај свој рукопис, који обухвата догађаје из вре-мена Првог свјетског рата, војвода Симо Поповић је назвао „писмима“ (укупно има 31 „писмо“); међутим, ријеч је о списима мемоарског карак-тера. Ти мемоари су занимљиви и особени стога што нијесу писани с ве-лике временске дистанце, већ их је писац писао непосредно послије зби-вања. Због тога су ови мемоари, по природи свог настанка, слични днев-нику, али нијесу дневничког карактера. Њихов приређивач, академик В. Крестић, истиче да „та мала разлика између дневника и класичних ме-моара повећава изворну вриједност Поповићевих списа“26. У овом исто-ријском извору налазимо обиље података о боравку краља Николе у из-гнанству, у Француској. Боравећи из дана у дан (од 1916. до 1919) поред краља Николе, војвода Симо Поповић је, као добро обавијештени посма-трач, оставио аутентично свједочанство о емигрантским активностима и преокупацијама првог и последњег црногорског краља.

Поповићеви мемоари садрже изванредна запажања и оцјене догађаја везаних за уједињење Црне Горе и Србије 1918. У „писму“ од 20. марта 1919. он наглашава да ће будуће читаоце упознати „са правим стањем у Црној Гори“27. Поповић је изнио тачно запажање да ни српска влада, ни Црногорски одбор за народно уједињење (основан у Паризу марта 1917. на чијем је челу био Андрија Радовић, бивши предсједник црногорс-ке владе у егзилу) нијесу подстицали Црногорце против краља Нико-ле, нити су у народу Црне Горе будили жељу за уједињењем са Србијом. „Могао је рад Одбора бити непријатан Краљу, могао му је код савезнич-ких влада и штете донијети, али огорченост против Краља и тежња за сједињењем никла је и развила се у самоме народу без ичијега утицаја са стране“28, тврди Поповић. Он указује и на чињеницу да су Црногорци са одушевљењем дочекали српску војску („ослобођени Црногорци доче-кали су српску војску братски, радосно“29), те да је након ослобођења у Црну Гору дошло само петсто српских војника у саставу Југословенске добровољачке дивизије, тако да „овај мали број српских војника и њихо-ве старјешине нијесу чињеле и нијесу могле чињети никакав притисак и насиље у земљи“ – истиче Поповић30. Своје увјерење о општенарод-ном расположењу у Црној Гори за јединство са Србијом, Поповић пот-крепљује свједочењем Јанка Спасојевића (члана Црногорског одбора за народно уједињење) након његовог повратка из Црне Горе у Париз да су „сви Црногорци били против краља и за уједињење“31.

Поповић говори и о раду Извршног народног одбора (привреме-не владе) након уједињења, као и о нападу побуњеника на Цетиње (на Бадњи дан 1919) који је „бранило стотинак омладинаца“ с којима је био

26 Исто, 6. 27 Исто, 235. 28 Исто. 29 Исто, 236. 30 Исто. 31 Исто.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ44

„и ђенерал Митар Мартиновић, као прост војник с пушком у руци“32. Помиње и „изопачено и измишљено“ представљање догађаја у Црној Гори од стране краља Николе и његове владе са циљем да увјере владе савезничких земаља и међународну јавност „да српска влада са својом војском врши насиље и притисак на Црногорце“33. Војвода Симо, на-име, тврди да је Подгоричка скупштина са својим одлукама законита из једноставног разлога што „потјече из слободне, једнодушне воље на-рода“, а да су „све вијести о интригама, насиљу, о буни и крволоштву“, које краљ Никола приписује Србији, неистините и „нарочито измишље-не“. Анализирајући став краља Николе према уједињењу Црне Горе и Србије, Поповић каже да је краљ Никола увијек говорио о уједињењу и истицао се као предводник борбе за ту идеју али – сматра Поповић – он би пристао на уједињење само под условом да се то реализује „под вла-дом његовом и његова дома“, тј. под круном његове династије. Посеб-но дирљиво дочарава како је краљ Никола примио вијест о збацивању с престола (одлуком Подгоричке скупштине): „Пао је у постељу и боно је-цао; лице му потамнило и збрчкано; очи му подколочене дошле мање“34. Иначе, мемоари војводе Сима Поповића писани су – како то констатује и академик Василије Крестић – са становишта добро обавијештеног пос-матрача, а не активног учесника и креатора догађаја35.

VЗначајан историјски извор за збивања око уједињења Црне Горе и Србије 1918, и за период након тог догађаја, јесу и мемоари Ника Хајдуковића (1882–1954), министра у црногорским емигрантским владама Евгенија Поповића и Јована Пламенца. Писани с великом временском дистанцом (како се обично и пишу мемоари), тек након Другог свјетског рата, Хај-дуковићеви мемоарски списи садрже драгоцјене податке о разним те-мама: животу Црногораца у Цариграду, раду српских националних ор-ганизација у овом граду, Балканским ратовима, Првом и Другом свјет-ском рату, дјеловању црногорског двора и црногорских влада у емигра-цији и њиховим међусобним односима, као и о Подгоричкој скупштини и Божићној побуни. Хајдуковић није био учесник у догађајима везаним за Подгоричку скупштину и Божићну побуну, тако да његов текст који се односи на ова збивања, иако веома занимљив, прије можемо уврстити у расправе, него у мемоаре.

Ови његови списи су од посебног значаја за боље упознавање оно-га што се дешавало с краљем Николом у вријеме Првог свјетског рата, у годинама када се налазио у емиграцији, у Француској. Из њих сазнаје-мо како је краљ Никола реаговао на вијест о садржини одлука Подгорич-

32 Исто. 33 Исто, 238. 34 Исто.35 Василије Ђ. Крестић, предговор књизи: Војвода Симо Поповић, С краљем Николом из

дана у дан (1916–1919), за штампу приредио и предговор написао Василије Ђ. Крестић, ЈП Службени лист СРЈ – Српска школска књига, Београд, 2002, 12.

УЈЕДИЊЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ 1918. У СРПСКОЈ МЕМОАРСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ 45

ке скупштине, и шта је све предузимао како би савезничке владе и јав-но мњење убиједио у своју верзију догађаја у Црној Гори. Хајдуковић се бавио и Божићном побуном против које је категорички био и коју на-зива „лудачким подухватом“. О вођи побуне, Јовану Пламенцу (у чијој је влади – на инсистирање краља Николе – био министар само неколико дана), каже да је водио авантуристичку и злочиначку политику. Хајдуко-вић износи и занимљиву тврдњу да је Пламенац таквом политиком имао намјеру „да се освети Дому Петровић – Његош, што је владика Раде, у свом спјеву Кула Ђуришића и Чардак Алексића, онако јадно оцртао и опјевао његовог рођеног ђеда Маркишу, за причињено издајство према својем отачаству Црној Гори, што пође пред војском скадарског паше и удари на Црмничку нахију“36. Он указује и на могућност да је влада Ита-лије била обећала краљу Николи „пријестол Албаније уједињене са Цр-ном Гором“37. При том се Хајдуковић позива на један извјештај „Другог бироа Министарства иностраних послова Француске“ у коме се наводи да се у извјесним политичким круговима говори да ће између Црне Горе и Албаније да дође до уније на федеративној основи са црногорском ди-настијом на челу38.

VIГодину дана након уједињења Црне Горе и Србије, Јанко Спасојевић (1871–1955), посланик Подгоричке скупштине, министар у емигрант-ској влади Андрије Радовића, члан Црногорског одбора за народно ује-дињење и Централног извршног одбора за уједињење, прихватио се пера са циљем да широј јавности, не само у Црној Гори него и ван њених ок-вира, предочи најважније чињенице о том крупном историјском догађају и да укаже на његов значај. Учинио је то у брошури историјско-мемоар-ског карактера под насловом Црна Гора и Србија (како је извршено њи-хово уједињење) која је објављена у Паризу 1919. Потекла из пера акти-вног учесника и креатора догађаја, ова Спасојевићева књига представља аутентично свједочанство о уједињењу. У њој су – мање или више – до-биле простора све важније теме које су се тицале уједињења Црне Горе и Србије. Једна од таквих тема, у науци већ добро позната, јесте питање организовања и спровођења избора за Подгоричку скупштину. Спасоје-вић доказује да су ти избори били потпуно слободни „и да нико са стра-не Србије и српске војске на њих није утицао“39. Ту своју тврдњу он пот-крепљује податком да су присталице краља Николе слободно агитовале и радиле против ових избора. Иако нијесу спроведени по црногорском уставу из 1905, ти избори су, истиче Спасојевић, „извршени по вољи и жељи народној, по његовим националним традицијама, заветима и иде-

36 Нико Хајдуковић, Мемоари, ЦИД, Подгорица, 2000, 462. 37 Исто, 490. 38 Исто, 489. 39 Јанко Спасојевић, Црна Гора и Србија (како је извршено њихово уједињење), Књижевна

задруга Српског народног вијећа, Подгорица, 2015, 39.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ46

алима, за које се он вековима борио“40. Спасојевић каже да је цио на-род, без изузетка, с одушевљењем прихватио вијест о изборима видећи у томе „остварење својих народних жеља и идеала“41.

Сличну изворну вриједност има и Спасојевићево казивање које се тиче атмосфере и услова у којима је засиједала Подгоричка скупштина. Током читавог рада скупштине, пише Спасојевић, „као и за време самих избора, ни једног јединог непријатног случаја у целој земљи се није де-сило. Свуда је беспримеран ред и мир владао. Није било полиције, није било војске, није било никакве пресије, па баш стога је народ и био ми-ран и задовољан и сам се старао о одржању реда и мира“42. У Спасоје-вићевој књизи налазе се и описи величанственог дочека српске војске у Црну Гору (која је – казује аутор – бројала четиристо до петсто војни-ка) коју је народ „сретао с неописивним одушевљењем и љубављу“43. Спасојевић о томе пише: „Куд је год она пролазила, народ јој је чинио манифестације и спремао дочеке. Он је у њој видео свога ослободио-ца од тешког туђинског ропства. На свим улазима у вароши и села за дуго су стајале арке, окићене цвећем и зеленилом, на којима се лепр-шала наша народна тробојка и стајао натпис: `Добро нам дошли наши ослободиоци`“44.

Спасојевић пише и о покушајима Црногораца у емиграцији да при-добију краља Николу да прекине везе са Аустријом, „па да се споразум-но и заједнички с Владом Краљевине Србије поради на нашем нацио-налном ослобођењу и уједињењу“45, а том циљу је требало да послужи и формирање владе Андрије Радовића (у априлу 1916) у којој је Спасоје-вић био министар. Ти покушаји су пропали, Радовићев кабинет није од-говорио свом позиву, па је Спасојевић – након једног разговора с краљем Николом у присуству књаза Петра (краљевог сина), 25. новембра 1916. – поднио оставку на министарски положај и иступио из Радовићеве вла-де. По свједочењу Спасојевића, краљ Никола се у том разговору отворе-но декларисао против уједињења Црне Горе и Србије, што Спасојевића није изненадило, јер је знао да су привремени успјеси Централних сила, нарочито у Русији, куражили старог краља, тако да је „у њиховим успе-сима и победи он (је) видео спас свој и своје династије, па је стога стал-но одржавао с њима везе преко својих агената, које је имао у Италији и Швајцарској“46.

Драгоцјена су и Спасојевићева казивања о формирању Црногор-ског одбора за народно уједињење и Централног извршног одбора за уједињење Србије и Црне Горе који је донио Правила за бирање народ-них посланика за Подгоричку скупштину; о припремама за изборе и са-

40 Исто, 40.41Исто. 42 Исто, 42.43 Исто, 21.44 Исто.45 Исто, 9.46 Исто, 10.

УЈЕДИЊЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ 1918. У СРПСКОЈ МЕМОАРСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ 47

мом изборном процесу; о конституисању народне власти по окрузима на простору бивше Краљевине Црне Горе након одласка Аустријанаца; о улози омладине у сређивању ситуације у земљи; о одласку делегације Подгоричке скупштине у Београд да регенту Александру преда одлу-ке скупштине; о улози Италије у Божићној побуни и њеној помоћи по-буњеницима; о доприносу омладине гушењу побуне. Своје виђење ује-дињења Спасојевић је сажео у закључку књиге гдје каже да је „сам на-род у Црној Гори желео, хтео и захтевао наше уједињење са Србијом и да је он ово потпуно слободно и добровољно, без ичијег утицаја са стра-не, извршио, јер је у овом видео остварење својих националних циљева и задатака, за које се вековима борио“47. Догађаје које је описао, Спасоје-вић је забиљежио убрзо по уједињењу, када му је још све у сјећању било свјеже. Пуна података, оцјена, запажања и сликовитих описа, Спасоје-вићева књига о уједињењу Црне Горе и Србије представља прворазред-ни и незаобилазни историјски извор.

VIIЈедан од главних организатора Подгоричке скупштине, шеф Црногор-ског одсјека при Министарству иностраних послова Србије и члан Цр-ногорског народног одбора за уједињење Црне Горе и Србије, Свето-зар Томић (1872–1954), објавио је 1928. у часопису Браство обиман рад под насловом „Десетогодишњица уједињења Србије и Црне Горе“. Овим радом Томић је желио да покаже и докаже да је уједињење било неми-новност. Да би у томе био што убједљивији, укратко се осврнуо на исто-ријску прошлост Срба у Црној Гори, изнио податке о вјековним исеља-вањима Црногораца у Србију, а основне разлоге за уједињење налазио је у вјековним тежњама народа Црне Горе и Србије да се то оствари. Овај Томићев рад представља аутентично свједочанство о малтене свим до-гађајима који се тичу уједињења Црне Горе и Србије 1918. Томић, наиме, саопштава драгоцјене податке: о дјеловању краља Николе у емиграцији, гдје је водио „своју личну, црногорску политику“, док је о „општој срп-ској политици мало водио рачуна“48; о раду Црногораца у избјеглиштву који су у највећем броју били за уједињење и приступили су „унионис-тичком покрету“; о формирању Црногорског одсјека при Министарству иностраних дјела Краљевине Србије чији је шеф био Томић; о меморан-думу предсједника црногорске владе у егзилу Андрије Радовића као „ос-новици за уједињење Црне Горе и Србије“, који је краљ Никола одбио, након чега је Радовић поднио оставку на мјесто предсједника владе и ос-новао Црногорски одбор за народно уједињење; о раду Црногорског од-бора за народно уједињење и кампањи краља Николе против његових чланова; о одбијању краља Николе да сарађује са владом Краљевине Ср-бије на уједињењу, јер је вјеровао у побједу Централних сила; о долас-

47 Исто, 61. 48 Наведено према: Светозар Томић, „Десетогодишњица уједињења Србије и Црне

Горе“, Братство, VI, 2002, Београд, 138.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ48

ку Јадранског одреда у Црну Гору (послије пробоја Солунског фронта) и стању у Црној Гори након одласка окупатора; о успостављању општин-ске и полицијске власти у Црној Гори без учешћа српске војске; о збо-ру Васојевића на коме су донијели одлуку о присаједињењу Србији; о припремама за Велику народну скупштину; о раду Централног изврш-ног одбора који је расписао изборе за Велику народну скупштину; о са-мим изборима који су „извршени мирно, и нигде није било свађе нити нереда“49; о раду Подгоричке скупштине и политичкој атмосфери „и код народних посланика и у народу“50; о формирању Извршног народног од-бора.

Веома је значајно Томићево свједочење о држању команданта Јадран-ских трупа генерала Драгутина Милутиновића, који је – како каже То-мић – „био далеко од свих политичких послова“ и који је говорио да је „војсци задатак да очисти земљу од непријатеља“, а да у политичке ства-ри „ми нећемо да се мешамо“51. „Ретко увиђаван и тактичан официр у таквим временима и приликама“52, наглашава Томић.

У овом Томићевом раду први пут је објављено неколико поздравних телеграма Подгоричкој скупштини упућених „како од појединаца тако и од разних група и организација“53. Ти телеграми, истиче Томић, пред-стављају „право огледало Срба-Црногораца (...), огледало њихове душе и српског осећања“54. Осим ових телеграма, Томићев рад садржи још значајан број докумената из којих се може стећи јасна представа како о Подгоричкој скупштини и њеним одлукама тако и о стању у Црној Гори тог периода. Као и већина других мемоариста и Томић сматра да је ује-дињење Црне Горе и Србије ријешено на простору Црне Горе, без икак-вих инструкција са стране, јер је народ у Црној Гори у огромној већини био одлучан за уједињење, а нарочито омладина.

Заснован на провјереним и преживљеним догађајима, овај Томићев рад имао је јасну српску национално-политичку мисију. Он је написан са циљем да се у тадашњој Југославији чује српска верзија и интерпре-тација уједињења Црне Горе и Србије. Јер, то је вријеме када Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија (под патронатом и инструк-цијама хрватског усташког покрета) већ увелико осмишљавају црногор-ску сепаратистичку идеологију и када Комунистичка партија Југосла-вије усваја програм којим предвиђа растурање Југославије као „тамнице народа“, и отворено подржава и подстиче хрватски, шиптарски и црно-горски сепаратизам. Томићев рад је, дакле, требало да конкурише моћ-ној и организованој антисрпској и антијугословенској пропаганди наве-дених покрета, која је – поред осталог – лансирала и тезу о нелегитим-ности Подгоричке скупштине и „српској окупацији“ Црне Горе.

49 Исто, 157. 50 Исто, 167. 51 Исто, 168. 52 Исто. 53 Исто, 160. 54 Исто.

УЈЕДИЊЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ 1918. У СРПСКОЈ МЕМОАРСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ 49

VIIIПоуздано свједочанство о расположењу Црногораца према уједињењу Црне Горе и Србије представља и текст књижевника и професора ни-кшићке гимназије Владимира Мијушковића (1909–1963), објављен у бе-оградској Политици поводом 20-то годишњице Подгоричке скупшти-не, „једног од најзначајнијих датума наше историје“, како каже Мијуш-ковић. Подсјећајући читаоце Политике на „избор и рад Велике наро-дне скупштине у Подгорици која је изгласала уједињење Црне Горе и Србије“55, Мијушковић посебно говори о томе „са каквим су поверењем и одушевљењем пришли Црногорци том великом делу“56. Он детаљно описује ситуацију када посланици Подгоричке скупштине, након из-гласавања одлуке о уједињењу, иду у саборну цркву на благодарење, и каже: „Из једне споредне улице (...) пресрела их је огромна маса света, која је носила велику слику краља Петра. Маса је урнебесно клицала ује-дињењу (...) Народно весеље трајало је до касно у ноћ“57.

Илија Ф. Јовановић – Бјелош (1866–1957), „тјелохранитељ краља Николе I црногорског“, како је сам написао, оставио је мемоаре (На дво-ру краља Николе: успомене из мог живота, Цетиње 1998), којима је обухватио и живот краља Николе у емиграцији и његове односе са вла-дама Андрије Радовића, Евгенија Поповића и Јована Пламенца. Посеб-но су занимљива његова запажања о томе како је краљ Никола одбио програм предсједника црногорске владе у егзилу Андрије Радовића о уједињењу Црне Горе и Србије (који је престолонаследнику Данилу био прихватљив) и како је доживио вијест о збацивању с престола (одлуком Подгоричке скупштине).

Мемоари принца Михаила Мирковог Петровића (1908–1986) пред-стављају драгоцјен извор података о члановима династије Петровић – Његош, конкретно о породици краља Николе, у првој половини 20. вије-ка. У овом историјском извору детаљно је описан њихов живот у емигра-цији, а нарочито су значајни подаци о односу принца Михаила према уједињењу Црне Горе и Србије 1918. и према династији Карађорђевића – краљу Александру и краљу Петру Другом. Говорећи о уједињењу, принц Михаило констатује чињеницу да се „огромна већина Црногора-ца изјаснила за уједињење Црне Горе са Србијом“58, те да они „који су жалили за Црном Гором као засебном државом, нису увиђали једну ос-новну ствар: да Црна Гора није могла постојати као самостална држава од тренутка кад су се створили услови за једну велику националну др-жаву народа исте крви и језика“59. Он подсјећа да је у вријеме уједињења био исувише млад (имао је десет година) да би имао тачну и јасну пред-ставу о значају тог догађаја, и каже да је став о томе формирао касније:

55 Владимир Мијушковић, „Избор и рад Велике народне скупштине у Подгорици која је изгласала уједињење Црне Горе и Србије“, Политика, субота, 26. новембар 1938, Београд, 8.

56 Исто. 57 Исто. 58 Принц Михаило Петровић – Његош, Из мојих мемоара, Светигора, Цетиње, 2001, 35.59 Исто, 36.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ50

„Доцније кад сам темељно проучио историју Јужних Словена, разумео сам у којој мери је било праведно, и неопозиво, то уклапање Црне Горе у једну ширу отаџбину, након векова растављености, с осталим Србима, Хрватима и Словенцима. Црна Гора, која се била одржала кроз историју као острвце независности и слободе, док су се остала браћа налазила у склопу Аустрије или Турске, – није имала разлога да постоји као цели-на за себе кад су се браћа ослободила туђинског господарства“60. Њего-ви непристрасни и објективни ставови о овом питању, напросто фасци-нирају читаоце.

Занимљив осврт на однос интернираних црногорских официра у аустроугарским логорима према уједињењу Црне Горе и Србије, налази-мо у мемоарима Јанка Тошковића (1877–1963), политичара и послани-ка у Скупштини Књажевине и Краљевине Црне Горе и Краљевине СХС. Од 1916. до 1918. Тошковић је био у три аустроугарска логора (Маму-ли, Болдогасону и Карлштајну), па његово свједочење о ујединитељском расположењу заточених црногорских официра и високих чиновника – представља драгоцјен историографски извор. Тошковић казује како је у логору Карлштајн формирана организација логораша са задатком ,,да се по сваку цијену спријечи повратак краља Николе у Црну Гору, из-врши његово формално збацивање са пријестола и изврши уједињење са Србијом и осталим југословенским народима“61, и како је у ту свр-ху изабран Централни одбор који је имао задатак да такву организацију успостави у свим логорима у Аустроугарској. Те организације су, ис-тиче Тошковић, по повратку њихових припадника у Црну Гору, одлич-но послужиле ,,за подршку и одржање стања створеног одлуком Велике народне скупштине о уједињењу са Србијом и другим југословенским народима“62.

Поред мемоара објављених у посебним књигама и периодичним ча-сописима, који су овдје сумарно приказани, многи свједоци догађаја ве-заних за уједињење Црне Горе и Србије су своје успомене износили у бројним листовима који су излазили у периоду између два свјетска рата, као и након завршетка Другог свјетског рата. Овај наш рад је укључио највећи дио мемоарске литературе која се бави оним што је претходи-ло Подгоричкој скупштини, њеним одлукама и њиховим последицама. Неки мемоари су настали одмах послије уједињења 1918, а неки знатно касније. У свима њима истакнут је значај тог догађаја који се у историог-рафији узима као један од најзначајнијих у историји Црне Горе.

ЛитератураДожић 1990: Гаврило Дожић, Мемоари, Сфаирос, Београд, 1990. Јовановић 1998: Илија Ф. Јовановић – Бјелош, На двору краља Николе: успомене из

мог живота, Обод, Цетиње, 1998.

60 Исто.61 Јанко Тошковић, Мемоари, Цетиње, 1974, 212.62 Исто, 213.

УЈЕДИЊЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ 1918. У СРПСКОЈ МЕМОАРСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ 51

Мијушковић 1938: Владимир Мијушковић, „Избор и рад Велике народне скупштине у Подгорици која је изгласала уједињење Црне Горе и Србије“, Политика, субота, 26. новембар 1938, 8.

Петровић – Његош 2001: Михаило Петровић – Његош, Из мојих мемоара, Светигора, Цетиње, 2001.

Поповић 2002: Симо Поповић, С краљем Николом из дана у дан (1916–1919), Службени лист СРЈ/Српска школска књига, Београд, 2002.

Рашовић 2016: Лазар Рашовић, Црна Гора у Европском рату, Књижевна задруга Српског народног вијећа, Подгорица, 2016.

Спасојевић 2015: Јанко Спасојевић, Црна Гора и Србија (како је извршено њихово уједињење), Књижевна задруга Српског народног вијећа, Подгорица, 2015.

Томић 2002: Светозар Томић, „Десетогодишњица уједињења Србије и Црне Горе“, Братство, VI, 2002, Београд, 131–186.

Тошковић 1974: Јанко Тошковић, Мемоари, Цетиње, 1974. Ћетковић 1998: Јован Ћетковић, Ујединитељи Црне Горе и Србије (фототипско

издање), Чигоја штампа, Београд, 1998. Хајдуковић 2000: Нико Хајдуковић, Мемоари, ЦИД, Подгорица, 2000.

Budimir Aleksić

THE UNIFICATION OF MONTENEGRO AND SERBIA IN 1918 IN SERBIAN MEMOIR LITERATURE

Abstract The paper analyses the works of Serbian memoir literature which are more or less about the Podgorica Assembly and the unification of Montenegro and Serbia in 1918. Some of these works were created just after the end of that event and some much later. All of them highlight the importance of that event which is considered as one of the most significant events in history of Montenegro, since it had far-reaching consequences, not only from the standpoint of its state-legal position, but also its economic, political and cultural life. The unification of Montenegro and Serbia had a great echo in memoirs of metropolitan Gavrilo Dozic (later Serbian patriarch), Duke Simo Popovic, Niko Hajdukovic, Janko Spasojevic, Svetozar Tomic, Janko Toskovic, Jovan Cetkovic, Lazar Rasovic, Ilija Jovanovic Bjelos, prince Mihailo Petrovic and others. The views on this great date of Serbian history in works of Serbian memoir writers are the subject of the following paper.Key words: the unification of Montenegro and Serbia, Podgorica Assembly, Montenegro, Montenegrins, Serbian people, King Nikola, memoir literature.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 52–60

УДК 726.54(497.113)

др Милан Мицић

Градња храма Светог Василија Острошког у колонији Војвода Степа (1935–1939)

Сажетак: Рад говори о градњи храма Светог Васи-лија Острошког у банатској колонији Војвода Сте-па. Насељеници из свих крајева међуратне Југосла-вије градњом храма желели су да задовоље своје ду-ховне потребe и да, што брже, по извршеној колониза-цији, добију ону архитектонску структуру коју су има-ла стара банатска насеља. Градња православног хра-ма истовремено је значила знак да насељене породи-це остају на простору колонизацији, а изградња у срп-ско-византијском стилу означавала је дисконтинуит-ет са градњом православних храмова у Аустроугарској (барок) и обележавање простора храмом чији је начин градње произлазио из средњoвековних српских узора. Градњом храма завичајно хетерогене групе, иначе у пр-вим деценијама колонизације у стању хроничног кон-фликта, нашли су тачку свог окупљања и стварања но-вог локалног идентитета.

Кључне речи: Свети Василије Острошки, храм, добро-вољци, колонисти, Војвода Степа, Банат.

У процесу колонизације Баната 1920–1941. на просто-ру Баната основано је 36 нових насеља. Новоформи-рана насеља настала су на велепоседима приватних лица која су била обухваћена аграрном реформом, ве-лепоседима власника највише мађарске национално-сти, политичких општина, углавном насељених ру-мунским становништвом, државних добара и банака. Нова насеља основана су на местима некадашњих ве-лепоседничких мајура као засебне просторне целине или уз стара банатска насеља. Нове насеобине уте-мељене су уз новоуспостављену југословенско-ру-мунску границу у Банату, насталу у процесу дугог и напетог међусобног разграничења (1918–1924) или у њеној дубини, или уз села мањинског становништва (немачког, мађарског, румунског и словачког). Коло-нистичко ткиво новим насељима дали су српски до-бровољци из Великог рата (1914–1918) из динарских крајева Краљевине Југославије (Лика, Босна, Херце-говина, Црна Гора, Кордун, Банија, Далмација, Бока Которска), уз мање групе колониста из Баната и опта-

milan.micic@vojvodina.gov.rs

Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама,Нови Сад

ГРАДЊА ХРАМА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У КОЛОНИЈИ ВОЈВОДА СТЕПА (1935–1939) 53

ната из Мађарске и Румуније. Насељавање колониста проверено оданих но-воствореној држави (ратни ветерани-српски добровољци) имало је функ-цију заштите новоуспостављене банатске границе, мењања етничке слике Баната која 1918. није ишла у прилог српског етничког корпуса и контроле мањинског становништва које услед ратног пораза и распада Аустро-Угарс-ке није било наклоњено новој држави (немачког и мађарског) или које није било задовољно исходом разграничења у Банату (румунско становништво). Нова насеља настала су као резултат светског рата а њихова нова имена појавно су изражавала све промене које је у Банату донео светски рат, али и функцију новостворених насеобина ствараних као резултат рата, али и за његове потребе. (Војвода Бојовић, Војвода Степа, Александрово, Банатско Карађорђево, Банатски Душановац, Банатско Вишњићево, Банатски Соко-лац, Александров Гај, Милетићево)

У периоду 1920–1941. текао је процес градње и обликовања 36 банат-ских колонија у нов просторни идентитет. Завичајно хетерогене насеље-ничке групе пролазиле су процес међусобне интеграције и формирања но-вог локалног идентитета, а у односу на простор колонизације отворен је процес акултурације досељеничког становништва. Градња нових насеља текла је уз процес њихове споре и недовољне модернизације. Верски жи-вот у новим насељима зато је био одраз свих оних новоотворених пробле-ма насталих у процесу колонизације и моделовања нових банатских насеља и колонија.1

Највећи банатски велепосед Андрије Чекоњића лоциран између Жом-боља и Бегејског Светог Ђурђа (32.272 к.ј.) ослањао се на посед Алексан-дра Чекоњића (2.755 к.ј)2, који је са њим чинио економску целину, био је највећи објекат аграрне реформе и колонизације у Банату. Овај велепосед простирао се дуж пруге Велики Бечкерек (Петровград, Зрењанин) – Жом-бољ изграђене 1898. управо за потребе овог великог имања. Највећи банат-ски велепосед испуњавао је све услове неопходне за колонизацију по ко-лонизационим и државним циљевима Краљевине СХС. Налазио се уз но-востворену банатску границу насталу током вишегодишњег разграничења између Краљевине СХС и Краљевине Румуније и на простору на којем је доминирало мањинско становништво (немачко, мађарско, румунско) Но-водосељено становништво којег су чинили српски ратни ветерани – до-бровољци из динарских крајева Краљевине СХС), безземљаши из банат-ских села на линији Велики Бечкерек – Велика Кикинда (Меленци, Кума-не, Врањево, Карлово), као и српски оптанти из Мађарске и Румуније, који су изабрали право опције тј. право пресељења у матичну државу, били су у функцији државне политике Краљевине СХС да формирањем својих нових насеља заштите новостворену банатску границу и промене етничку струк-туру овог дела Баната у корист српског етничког корпуса. Тако су на прос-тору велепоседа А. Чеконића основана четири велика колонистичка насеља (Војвода Бојовић, Војвода Степа, Александрово и Банатско Карађорђево). На крају колонизационог процеса, 1939. у овим насељима живело је 14.091

1 Видети у: М.Мицић, Развитак нових насеља у Банату (1920–1941), Нови Сад 2013.2 Н. Гаћеша, Аграрна реформа и колонизација у Банату 1919–1941, Нови Сад 1972, 392.

МИЛАН МИЦИЋ54

становник3 што је у знатној мери изменило етничку, привредну, друштвену и културолошку слику овог дела Баната.

Колонију Војвода Степа на једном од 22 мајура овог велепоседа (Ле-она мајур) основале су 642 породице из 224 насеља: из Црне Горе (Никшић, Подгорица), Боке Которске (Будва), Херцеговине, (Љубиње, Попово поље, Билећа), Босне, (Кључ, Босанска Крупа, Вишеград), Далмације (Книн, Бен-ковац), Лике, (Кореница, Оточац), Баније и Кордуна, Баната, насеља између Великог Бечкерека (Петровграда) и Велике Кикинде, српски оптанти и до-бровољци из српских села у румунском Банату, српски оптанти из варо-шице Батања у Мађарској. Свештеник из колоније Радиша Бербаков, који је у њој као први свештеник боравио у периоду 1935–1938, одлазећи из ње написао је да је то „грдна мешавина карактера и менталитета људи из свих крајева наше отаџбине.“4 Насеље је до 1926. носило назив Леоновац по мајуру око којег су колонисти формирали село а од 1926. Војвода Степа јер је колонија насељена и од 397 породица добровољаца војски Краљеви-не Србије и Краљевине Црне Горе у Великом рату који су углавном рато-вали у 2. армији војводе Степе Степановића. Насељеници су током процеса колонизације (1922–1941) формирали насеље и изградили школу, општину, Соколски дом, православни храм посвећен Св. Василију Острошком, паро-хијски дом, обезбедили снабдевање новог села квалитетном пијаћом водом, изградили тротоаре, имали развијен културни, спортски и јавни живот.5

Одмах по почетку процеса досељавања поставило се питање задовоља-вања верских и духовних потреба колонистичког становништва. Још док су колонисти живели у привременом смештају на 22 мајура велепоседа А. Чекоњића (зграде за раднике, житни магазини, стаје, шупе, свињци) о њи-ховим духовним потребама старао се свештеник Анђелко Грбић из Српс-ке Црње. Међутим, мајури су били разуђени и растојање између места ста-новања свештеника А. Грбића и најудаљенијег мајура износило је 25 км. У Летопису Српске православне црквене општине Војвода Степа 17. септем-бра 1935. забележено је:

„Након четрнаест година парохијске службе разрешен је дужности Анђелко Грбић који је после Европског рата пали дух хришћанства међу придошлим досељеницима, добровољцима, махом Американцима и колонистима поново оживео путујући пешке и колима по раштрканим одајама којих је био двадесет и две од Српске Кларије до Пал мајура вршећи своју парохијску и свештеничку дужност.“6

Досељеници у Војвода Степи, без обзира на завичајну хетерогеност и сукобе на завичајној основи, окупљали су се око заједничких проблема у градњи новог насеља. У старој велепоседничкој згради која је служила ра-није за смештај житарица покренули су школску наставу а исти простор служио је као привремени простор за богослужење.7 Колонисти су слали превоз по свештеника (форшпан), односно наизменично су добијали оба-

3 Д. Николић, Срби у Банату, Нови Сад 1941.4 Летопис Српске православне црквене општине Војвода Степа.5 Видети у: М. Мицић, Прве деценије трајања, Зрењанин 1997.6 Летопис Српске православне црквене општине Војвода Степа.7 М. Мицић, Школство у новим насељима Баната (1920–1941), Ново Милошево, 2013, 60.

ГРАДЊА ХРАМА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У КОЛОНИЈИ ВОЈВОДА СТЕПА (1935–1939) 55

везу да црњанског пароха Грбића превезу до привременог богослужбеног простора и плаћали су га у храни. Године 1929. код једног загребачког зво-ноливца купили су звоно тешко 200 кг које је чувано у кући добровољца из Завале, у Херцеговини, Богдана Круља.8

Међутим, постављање звоника у селу било је повод да дође до сукоба међу досељеницима око места постављања јер су међусобни односи коло-ниста били напети услед завичајне хетерогености насеља. Начелник среза Јаша Томић Мирко Бикар упутио је КБУ Дунавске бановине телеграм 13. фебруара 1930. по којем је спречено „дизање звонаре на одређеном месту“. Телеграм гласи:

„Председник црквене општине Војвода Степа јавља да су неколико колониста спречили црквену општину да од стране министарства пољопривреде на одређеном месту подигну звонару и освете звоно. Жандармерији је издат налог да пошаље јаку патролу на колонију Војвода Степа и спроведе истраге колонисте по броју седморица који су учинили горњи акт упутили су се у Београд да протестују против дизања звонаре на одређеном месту.“ Команда жандармеријског пука у Новом Саду добила је извештај од 20. фебруара 1930. године у којем се из извештаја жандармеријске станице Српска Црња види да је “насељеничка колонија Војвода Степа 12. овог месеца насилно навалила на звонару која се подизала према решењу министарства те је стубове преместила. У колонији је концентрисан довољан број жандарма да се ред одржи.“9 Летопис Српске православне црквене општине Војвода Степа објаснио

је узрок сукоба јер „они који нису били задовољни местом у присуству жан-дарма су променили звона код куће Обрена Поповића“.10 Првобитно ме-сто за звоник било је предвиђено код кафане трговца из Далмације Исаије Колунџића, а колонисти из Лике звоник су преместили код трговца Обре-на Поповића који је пореклом био из Херцеговине из села Месара, код Тре-биња.11

Градња храма била је прилика да се завичајно разнородне досеље-ничке групе окупе око питања значајног за простор новог живљења и да путем заједничких активности отворе процес градње новог локалног идентитета. Извор финансирања храмова у новим насељима Баната била је Влада Краљевине СХС (Југославије) и њена ресорна министарства и власти Дунавске бановине којима су се колонистичка насеља обраћала за материјалну помоћ. Прикупљање финансијских средстава за градњу храма био је временски дуг процес условљен недостатком новца у буџе-ту Владе и Дунавске бановине. Тако је први новац за градњу храма у ко-лонији Војвода Степа доспео од стране Дунавске бановине септембра

8 М. Мицић, Прве деценије трајања, 46–47.9 Архив Војводине (у даљем тексту: АВ), ф.126/2 Управно одељење Дунавске бановине

(1929–1941) 37 433/930.10 Летопис Српске православне црквене општине Војвода Степа.11 „На пијаци је био подигнут звоник који је сметао кафеџији па је премештен звоник

где се црква налази. Тамо је звоник сметао трговцу па је вратио звоник. То се поновило неколико пута па је звоник био постављен на сред улице. Жандарми су поставили звоно на месту садашње цркве.“ Д. Чолић, Насељавање Војвода Степе, Грађа о колонизацији, Рукописно одељење Матице српске.

МИЛАН МИЦИЋ56

1931. (20 000 динара), а храм посвећен Светом Василију Острошком ос-вештан је 12. маја 1939.

Црквена општина у Војвода Степи одлучила је 8. јануара 1935. да почне градњу храма12, а председник Црквеног одбора у насељу колонис-та из Дреновог Кланца, код Оточца, Сава Жакула 4. марта 1935. упутио је писмо Просветном одељењу Дунавске бановине у којем је тражио фи-нансијску помоћ од Краљевске банске управе образлажући потребу зи-дања храма националним разлозима и националном мисијом колониста на границама нове државе.

„Наша добровољачка колонија која носи дично име славног војводе овде на граници биће одбрандбена кула и стража Југославије. Први услов за напредак једне заједнице народа јесте његово национално православље и верско васпитање...У име Божије у овој светосавској години када обележавамо 700 година од смрти Светог Саве у овој великој и светој Југославији ми учествујемо у градњи храма Божијег.“13

Акција градње храма и проглашење дана Св. Василија Острошког за славу села деловала је хомогенизирајуће за колонисте у завичајно раз-ноликој колонији. Први пут Св. Василије Острошки као слава новог на-сеља обележаван је већ следеће године, 12. маја 1936. Поред свештеника из Војвода Степе Радише Бербакова служио је и црњански парох Брцан-ски и драгутиновачки Прекајски. Том приликом попијено је 225 литара вина и цео скуп је прошао „без икаквих изгреда“ како је посебно наведе-но у Летопису Српске православне црквене општине Војвода Степа.14

Темељ храма свечано је освећен 12. маја 1937. Тако су освећењу те-меља храма Светог Василија Острошког у Војвода Степи 12. маја 1937. присуствовали изасланици Министарства пољопривреде и бана Дунавске бановине којом приликом је свечана повеља уграђена у темеље храма.

Текст повеље гласи: „У време владавине Његовог величанства Краља Петра Другог Карађорђевића, патријарха Његове Светости Господина Ва-рнаве, епископа др. Викентија Вујића, у време када је у овој колонији био свештеник господин Радиша Бербаков, председник црквене општине Пе-тар Шљука, председник политичке општине Иван Рашовић; на дан храмов-не славе Светог Василија Острошког Чудотворца 12. маја 1937, освештан је после свете литургије овај камен темељац овог светог храма у Војвода Сте-пи уз мирис тамјана и побожне молитве православних хришћана Господу Богу. Овај храм се подиже добровољним прилозима добровољаца и коло-ниста овог места, уз издашну помоћ цркве и државних власти у Славу Бо-жију и аманет будућим покољењима.“15

Године 1938. дошло је до промене свештеника у новом насељу, Ме-сто свештеника Радише Бербакова за свештеника је постављен Стојан Стојановић, из Брајића код Будве чије је отац Андрија Стојановић, срп-ски добровољац, био насељен у суседној колонији Руско Село, чо-век који је познавао менталитет досељеника што је убрзало заврше-

12 Летопис Српске православне црквене општине Војвода Степа.13 АВ,ф.126/4 Просветно одељење Дунавске бановине (1929–1941) 28 889/936.14 Летопис Српске православне црквене општине Војвода Степа.15 Исто.

ГРАДЊА ХРАМА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У КОЛОНИЈИ ВОЈВОДА СТЕПА (1935–1939) 57

так градње храма у колонији и мобилисало насељенике на акцију у том правцу. Депутација из колоније 18. маја 1938. на челу са свештеником Стојаном Стојановићем боравила је у посети код патријарха Гаврила До-жића и у Министарству пољопривреде трудећи се да обезбеди финан-сијска средства за завршне радове на храму. У делегацији становника колоније Војвода Степа били су представници свих организација у селу: Председник општине-Иван Рашовић (Фундина, Подгорица), Одборник општине-Ристо Поповић (Брајићи, Будва). Председник Црквеног одбо-ра-Петар Шљука (Бијело Брдо, Вишеград), Председник Месне органи-зације Савеза ратних добровољаца Краљевине Југославије-Иван Ива-новић (Лалевићи, Даниловград), Председник Соколског друштва-Перо Поповић (Брајићи, Будва) и секретар Соколског друштва –Лазар Пецељ (Ограда, Љубиње).16 Септембра 1938. године од Министарства пољопри-вреде дошла је помоћ од 50 000 динара за градњу цркве и 20 000 дина-ра за градњу парохијског дома у колонији, а маја 1939. Министарство пољопривреде обезбедило је још 40 000 динара за градњу храма и 15 000 динара за градњу парохијског дома.17 Године 1938. седморица коло-ниста из пет насељеничких група, чланови црквеног одбора (црногорс-ке, херцеговачке, личке, босанске и банатске) прикупљала су прилоге за градњу цркве.18 Такође, мештани села давали су прилоге за градњу цркве у пшеници, тако да је 8. маја 1936. за градњу храма било прикупљено од колониста у насељу 50 метричких центи пшенице. У јесен 1936. мешта-ни села добровољно су превезли 25 000 комада цигле за потребе зидања храма у селу из циглане у Српској Црњи. Као један од приложника за градњу цркве у колонији Војвода Степа појавио се 1938. и бивши веле-пoседник А. Чеконић који је за градњу храма дао 5000 динара.19 Градња храма Светог Василија Острошког у Војвода Степи по предрачуну ко-штала је 175.859 динара.20 Родна 1938. година тумачена је у колонији Војвода Степа градњом цркве у насељу, а пад са кубета цркве радника Милорада Бегенишића колонисте из Ораха, код Требиња, 15. јуна 1938, који је прошао неозлеђен такође је тумачено у новом насељу чињеницом градње храма у колонији.21

Свечано освећење храма Св. Василија Острошког у Војвода Степи 12. маја 1939. није било само велика свечаност за ново насеље већ све-чаност у том делу Баната. Храм архитекте Ђорђа Табаковића подигнут у српско-византијском стилу освештало је девет свештеника. У свеча-ности учествовале су кикиндске Гусле музика ватрогасне чете из Српске Црње. Говоре поводом освећења храма одржали су: Краљев изасланик командант 25 петровградског пука пуковник Славко Радошевић, сте-пчански свештеник Стојан Стојановић и добровољац – колониста Сава

16 Летопис Српске православне црквене општине Војвода Степа.17 Исто.18 АВ,ф.126/2 45 287938.19 Летопис Српске православне црквене општине Војвода Степа.20 АВ,ф.126/4 28 889/936.21 Летопис Српске православне црквене општине Војвода Степа.

МИЛАН МИЦИЋ58

Колунџић, из Модрине, код Бенковца. Дарове храму поред појединаца приложиле су завичајне групе досељеника из Црне Горе и Херцеговине. Око нове цркве трајало је народно весеље и „играно је црногорско, хер-цеговачко, личко, босанско и банатско коло“. После завршеног банкета у Соколском дому послан је поздравни телеграм Краљу Петру Другом Ка-рађорђевићу.

Исте 1939. завршена је градња парохијског дома и засађено је дрвеће у црквеној порти. Маја 1939. крштено је прво дете у новом храму: Нада кћи Будимира Тасића пореклом из Бијелог Брда код Вишеграда и Јелене Његић пореклом из Бијачића код Книна. Године 1940. у порти цркве по-сађене су липе и срушен је дрвени звоник.22

ЗакључакГрадња храма Светог Василија Острошког у колонији Војвода Степа у Ба-нату била је резултат сазнања колониста српских ратних ветерана – добро-вољаца и оптаната насељених у овом новом насељу да је потребно за кратко време по колонизацији досећи потребну просторну и појавну структуру већ постојећих насеља и сазнања да без православног храма њихово утемељење на простору колонизације не може бити трајно. Православни храм, форми-рање православне црквене општине, формирање школе и градња школске зграде били су основа утемељења нове заједнице у оснивању којим је она обележавала чињеницу да је њихова сеоба коначна, да породице остају на месту насељавања и да задовољавање духовних и просветних потреба упо-тпуњава смисао пресељења из једног социјално-културног миљеа у дру-ги у складу са сопственом потребом да се сеобом дође до бољег живота и потребом нове југословенске државе да себи проверено одано станов-ништво насели на просторе на којима се она осећала несигурно.

Храм Светог Василија Острошког изграђен у српско-византијском сти-лу изражавао је симболичну сву дубину промена који је донео Велики рат на панонском простору. Као што су српски ратни ветерани-добровољци ср-бијанске и црногорске војске били симболи нове државе тако је и нови храм у Војвода Степи био моћан симбол историјских промена. Својом градњом он је негирао сакрално архитектонско наслеђе Хабсбуршке монархије у Ба-нату (барок) и указивао на то да је наступила нова епоха, да нова држава омеђује своје границе себи оданим људима (добровољци и оптанти) у на-сељима чији називи симболизују чин српског и југословенског уједињења (Војвода Степа) и да гради храмове чија архитектонска решења имају свој извор и модел за угледање у средњовековној српској држави. Нестанком Аустроугарске градња православних храмова на подручју Војводине у ба-рокном духу доживљава свој дисконтинуитет а почиње нова градња која јесте почетак нове епохе са ослонцем на српске средњевековне сакралне ар-хитектонске узоре.

Велики рат (1914–1918), бољшевичка револуција у Русији, дуга печал-ба младих људи из динарских крајева у САД, пореметиле су у појединцима

22 Летопис Српске православне црквене општине Војвода Степа.

ГРАДЊА ХРАМА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА ОСТРОШКОГ У КОЛОНИЈИ ВОЈВОДА СТЕПА (1935–1939) 59

хришћанске вредности и активност свештенства који су верску службу вр-шили међу колонистима у колонији Војвода Степа (Анђелко Грбић, Ради-ша Бербаков, Стојан Стојановић) била је потреба да се те вредности обно-ве а градња православног храма била је прави начин да институција Црк-ве буде стално присутна у овој великој колонији, уз стално присуство свеш-теника који је уз сеоске учитеље и чиновнике у сеоској општини (од 1935) чинио сеоску интелигенцију која је у сиромашној колонији била модерни-зациони узор.

Сабирање хетерогених завичајних група у Војвода Степи, иначе у пр-вим деценијама колонизације у сталним сударима и сукобима, пре свега око позиционирања у насељу чија се друштвена хијерархија тек ствара-ла, око градње православног храма значила је хомогенизацију насељеног становништва око тачке која је за све колонисте била неспорна значила је уз градњу школске зграде кључну чињеницу у формирању новог локалног идентитета, а храм Светог Василија Острошког постао је кључна тачка заје-дничког окупљања а сам храм једна од главних тачака нове локалне препо-знатљивости.

Свети Василије Острошки као светитељ слављен и познат на свим срп-ским просторима био је од стране колониста изабран да храм понесе њего-во име и да буде заштитник новог насеља. Доминација црногорско-херцего-вачке колонистичке заједнице у јавном, политичком и друштвеном животу насеља, 35,5% насељених од насељеног становништва такође је утицала да храм у селу понесе његово име.

ИзвориАрхив Војводине

ф.126/2 Управно одељење Дунавске бановине (1929–1941).ф.126/4 Просветно одељење Дунавске бановине (1929–1941). Летопис Српске православне црквене општине Војвода Степа.Чолић, Драгомир, Насељавање Војвода Степе, Грађа о колонизацији, Рукописно

одељење Матице српске.

Литература

Гаћеша, Никола Аграрна реформа и колонизација у Банату 1919–1941, Нови Сад 1972.

Мицић, Милан, Развитак нових насеља у Банату (1920–1941), Нови Сад 2013.Мицић, Милан Школство у новим насељима Баната (1920–1941), Ново

Милошево, 2013.Мицић, Милан, Прве деценије трајања, Зрењанин 1997.Николић, Душан, Срби у Банату, Нови Сад 1941.

МИЛАН МИЦИЋ60

Milan Micić

THE CONSTRUCTION OF THE TEMPLE OF SAINT BASIL OF OSTROG IN THE VOJVODA STEPA COLONY (1935–1939)

Summary

Paper talks about the construction of the temple of Saint Basil of Ostrog in the Vojvoda Stepa colony in Banat. Settlers from all over the interwar Yugoslavia by building a temple wanted to satisfy their spiritual needs and to as quickly as possible after the colonization has taken place get that architectural structure that the old Banat settlements had. The construction of an orthodox temple marked the sign that settled families were going to remain in the area of colonization and the construction in Serbian-Byzantine style marked a discontinuity with the construction of orthodox temples in Austria-Hungary (baroque) and marking space with a temple whose method of construction was derived from medieval Serbian patterns. By building a temple of a natively heterogeneous group, in the early decades of colonization in a state of chronic conflict, the found the point of their reunion and creation of a new local identity. Key words: Saint Basil of Ostrog, temple, volunteers, colonists, Vojvoda Stepa, Banat.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 61–75

УДК 271.2-526.7УДК 271.2-36:929

Мр Смиља Влаовић

Мошти Светог Харалампија у Црној Гори

Сажетак: Мошти светитеља Христовог, Светог Ха-ралампија, налазе се широм православног свијета, а највише, на основу доступних информација, код Грка и Срба. Светитељ из првих вјекова хришћанства, постра-дао у трећем вијеку, као исповиједник вјере Христове, и данас себе даје и изобилно шири своју светитељску љубав и благослов кроз дјелиће својих чесних моштију широм српских и грчких земаља које се налазе у ве-ликом броју грчких и српских манастира. У овом ис-траживању бавићемо се питањем свештених моштију, заштитника пчелара и болесника, на територији Црне Горе. Откуда оне ту, на који начин су доспјеле, који дје-лови моштију и гдје се све налазе, ко их је и кад донио на мјесто на којем се тренутно налазе.

Кључне ријечи: Свети Харалампије, мошти, дјелићи, српске земље, грчке земље.

УводЗадивљени податком да се дјелићи моштију Све-тог Харалампија налазе на више мјеста широм Црне Горе, одлучили смо да ово истраживање посветимо одговорима на неколико питања као што су: одакле мошти Светог Харалампија у Црној Гори, са крат-ким освртом гдје се још налазе у Православљу; који су разлози њихове подјеле; зашто се не налазе на јед-ном мјесту, заједно и шта православна теологија каже о дијељењу светитељских моштију, када, ко и зашто оне могу да се дијеле, као и коме се оне могу даривати и који је начин њиховог чувања и поштовања.

Од светитељевог подвижничког живота, упо-којења, прослављења, његове су мошти преношене и дијељене. Који је пут њихов и под којим околностима тешко је утврдити без консултовања са осталим пра-вославним црквама и њиховим архивама и предањи-ма, па ћемо се за ово скромно истраживање базира-ти само на простор Црне Горе, тачније Митрополије црногорско-приморске, Епархије будимљанско-ни-кшићке и Милешевске епархије, са освртом на мјес-та која су посвећена светом мученику Харалампију, а

smilja.vlaovic@gmail.com

Институт за српску културу,Никшић

СМИЉА ВЛАОВИЋ62

налазе се у границама српских земаља и Грчке, гдје је култ овог светитеља посебно поштован.

Правећи реконструкцију пута свештених моштију од Тесалије, мјес-та живљења и упокојења Светог Харалампија, дијељења и ношења њего-вих часних дјелова, консултовали смо и монографије појединих манастира који су чували мошти светитеља, народно предање, архивске записе Мит-рополије црногорско-приморске, интернет архиву Будимљанско-никшић-ке епархије, народно предање и садашње свједочанство игумана и пароха помјесних цркава које и данас посједују дјелиће моштију овог Божјег угод-ника.

Свети Харалампије, житијеО животопису светог Харалампија, у свом Прологу, владика Николај запи-сује:

„Овај велики светитељ беше епископ у Магнезији и пострада за Христа у својој сто тринаестој години. Kада наста страшно гоњење хришћана у време цара Септи-мија Севера, старац Харалампије не кријаше се од гонитеља, него слободно и јав-но проповедаше веру Христову. Све муке претрпе као у туђем телу. А кад с њега жива кожу одраше, незлобиви светац рече царским војницима: ‘Хвала вам, браћо, за то што остругавши моје старо тело, ви обновисте дух мој за нови, вечни живот’. Многобројна чудеса учини, и многе у веру обрати. Чак и царева кћи Галина напус-ти незнабоштво свога оца и поста хришћанка. Осуђен на смрт и изведен на губи-лиште свети Харалампије уздиже руке к небу и помоли се Богу за све људе, да им Бог даде телесно здравље и душевно спасење, и да им умножи плодове земаљске. ‘Господе, ти знаш, да су људи месо и крв; опрости им грехе, и излиј благодат Твоју на све!’ После молитве овај свети старац предаде душу своју Богу пре него што џе-лат спусти мач на његов врат. Пострада 202. године. Његово тело узе Галина и чес-но га сахрани.“1

Светитељске моштиО поштовању светих моштију од првих дана Хришћанства, па до данас, на-писано је мноштво књига и студија, о чему можда и најсажетије записује свети Јустин Ћелијски у својој Догматици, гдје каже: „Побожно поштовање светих моштију, засновано на њиховом чудотворству, води порекло из Бо-жанског Откривења. - Још у Старом Завету Бог је благоволео да свете мо-шти неких својих угодника прослави чудесима. Тако је од додира светих моштију пророка Јелисеја васкрснуо мртвац.“2

О важности моштију говоре и чињенице „да су храмови зидани на гробницама и моштима светитеља и света Литургија врши се једино на ан-тиминсу у коме се налазе честице светих моштију“.3

Као најсажетији закључак, исти аутор износи сљедеће: „Све у свему: тајна светих моштију је у срцу новозаветне светајне: оваплоћења Бога:

1 Велимировић, Н: Пролог, Православна општина Линц, Линц, Аустрија, 2001, 90–91.2 Поповић, др Ј.: Догматика православне цркве, књ.3, Београд, 1978, 677.3 Исто.

МОШТИ СВЕТОГ ХАРАЛАМПИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ 63

Богочовеком Господом Исусом Христом. Отуда благовест, свеблаговест о телу: Тело је за Господа, и Господ за тело“.4

О правилу како се и под којим условима дијеле светитељске мошти, нажалост, нијесмо нашли ни у једној догматици. Једино што смо у вези са овом темом сазнали јесте усмено предање православне цркве, које каже да се мошти светитеља-мученика, које је током самог мучења издијељено, може даривати по посебном благослову Архијереја, а уколико су мошти цјелокупне, са ткивом, очуване – оне се не дијеле.

Посебан осврт јесте на ситуацију током пресвлачења моштију, гдје уко-лико би се десило да нека честица остане, она би се могла, такође, уз посе-бан благослов подијелити.5

Вађење посебних честица се искључиво ради са копљем којим се ваде и честице на Светој Евхаристији.

Мошти светог ХаралампијаНа основу доступне архиве, интернет архиве, личних разговора и периоди-ке утврдили смо да се мошти Светог мученика Харалампија налазе у сље-дећим манастирима:

У манастиру Светог Стефана, на Метеорима (у области Тесалија, у којој је и рођен светитељ), у цркви Св. Харалампија, налази се његова лобања. Током 15. вијека манастиру Светог Стефана је од стране Мађарско-влаш-ког владара Драгомира дарована благословена лобања Светог Харалампија, који је од тада постао други моћан заштитник манастира и цијеле Грчке. У част свештеномученика Харалампија Чудотворца је 1798. подигнут из темеља велељепан храм за вријеме игумана Амвросија и постао је главна црква (католикон гр. καθολικόν) манастира, у којеме се дaнас чувају мошти светог Харалампија .6

Од светогорских манастира честице моштију Св. Харалампија налази се у манастирима: у Великој Лаври, Ватопеду, Филотеју, Есфигмену, Зогра-фу, Григоријату, Св. Пантелејмона.7

У српским земљама налазе се у: манастиру Бањска, манастиру Ђурђе-ви Ступови, код Раса8; у Светоуспењском саборном храму, у Крагујевцу9; у Црној Гори налазе се у: манастиру Подврх, цркви у Никољцу, Бијело Поље, цркви Св. Петра и Павла, у Бијелом Пољу; манастиру Морача и цркви Св.

4 Исто.5 О овом посебном теолошко-догматском питању консултовали смо различите професоре

теологије, калуђере, игумане и ректора протојереја-ставрофора Гојка Перовића који нам је ово предање саопштио сажето у облику у којем је и парафразирано.

6 https://www.infotouristmeteora.gr, (15.11. 2019.)7 http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=266 ( 14.11. 2019.)8 До ових података смо дошли на основу разговора са игуманима поменутих манастира,

писаних трагова о овоме нема. Постоји предање да су ове мошти донијели још фанариотски епископи који су били ту од 1766. године, од укидања Пећке патријаршије., а владали су у Призренској епископији (Јанковић, М.: Епископије и митрополије српске цркве у средњем вијеку, Народна књига, Историјски институт у Београду, 1985).

9 http://sabornihram.com/9-saborni-hram.

СМИЉА ВЛАОВИЋ64

Николе у селу Доње Копривице, у Бањанима. О моштима светитељевима на тлу Црне Горе ће детаљније бити ријечи у наставку текста.

Цркве и манастири посвећени Светом ХаралампијуУ Србији се налази низ цркава посвећених Светом Харалампију, од којих ћемо поменути неке:

Црква у селу Бранковци, епархија Врањска. Храм Св. Харалампија у Костуру, епархија пиротска.10

Капела на хору храма светог великомученика Тирона, посвећена је св. свештеномученику Харалампију11, Ириг, епархија сремска.

Храм Св. Харалампија, Доњи Богићевци, Славонија.12

У Црној Гори још увијек нема цркава, ни капелица посвећених Светом Харалампију иако се његове чесне мошти чувају на више мјеста.

Од 2012. год игуман манастира Подмаине Рафаило (Бољевић) је покре-нуо Литију са моштима Светог Харалампија (шаком која се налази у морач-ком манастиру), у којој Литија креће од манастира Морача, Цетињског ма-настира, Бара, Котора, Савине и опет се враћа у Подгорицу13 и наставља до Мораче, гдје се служи празнична Литургија у част овог светитеља.

Куманица и мошти Светог ХаралампијаНа десној обали ријеке Лим, поред магистралног пута Бијело Поље-Прије-поље, у Милешевској епархији, налази се манастир Куманица, посвећен са-бору светих Арханђела. Рушен је и обнављан, пљачкан, паљен и подизан, окрњен пругом у социјалистичком периоду, у својим је грудима чувао двије велике драгоцјености – мошти Светог Григорија Куманичког и Светог му-ченика Харалампија. Из овог манастира почиње сеоба и дијељење моштију Светог Харалампија, коју ћемо покушати да реконструишемо у наставку те-кста.

Манастир Куманица помиње се крајем 15. вијека у Крушевском поме-нику: „Године 1580. у њему је преписан један пролог, а 1604. приложено је Јеванђеље. Током 17.- ог века помиње се још неколико пута. Запустео је у 17.-ом столећу, када су из њега однете мошти светог Харалампија и светог Григорија, епископа. Од тога времена манастир је пуст и без монаха.“14

Врло је могуће да су управо фанариотски епископи били ти који су ма-настиру Куманица дали (или вјероватније продали) мошти Светог Харалам-пија. Познато је да су фанариотски епископи у нашем народу оставили рђав траг и да им је новац био важнији од свих осталих хришћанских и других

10 https://www.wikiwand.com/sr.11 http://www.eparhija-sremska.rs/arhijerejska-namesnistva/podunavsko/12 https://snv.hr/file/attachment/file/skiljan-zapadna-slavonija.pdf 13 http://cp12.signetics.net/node/10008 , (1.12. 2019. год).14 Милеуснић, С: Водич кроз манастире у Србији, Мала библиотека српске

књижевне задруге, Београд, 1995, 231.

МОШТИ СВЕТОГ ХАРАЛАМПИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ 65

принципа, па управо из тог разлога и претпоставка да су они били ти који су продали мошти Светог Харалампија.15

Шта о моштима Светог Харалампија кажу истраживачи који су се ба-вили овом светињом: „Још једна куманичка светиња однета је из запусте-лог манастира. То су мошти св. Харалампија, које су попут неких куманич-ких рукописа, пренете у Никољац, код Бијелог Поља. Оне су чуване у једној сребром окованој кутији, са натписом дародавца, гдје хаџи Вукашин Стефа-новић прилаже кивот са моштима св. Харалампија, манастиру Св. Николе 1776. год.“16

Исти аутори говоре о даљој судбини моштију Светог Харалампија гдје каже да су Срби Пржићи из Бијелог Поља, донијели мошти до моста на Лиму: „Моћи су уграбили Срби Пржићи из Бијелог Поља и донели до моста на Лиму. Ту су се двоумили, да ли да их носе храму св. Николе или својој кући? Пошто калуђери св. Николе нијесу пристали, по предлогу Пржића, да прилог који падне на свеца деле по пола, између храма и куће Пржића то су ови однели моћи кући, исекли их и продавали на парче. Данас не постоји нико од тих Пржића.“17

О дану тоталног уништења манастира каже се: „Куманица је срушена у другој половини 18.-ог века. Тада се мошти Светог Григорија Куманичког ‘раздробише на честице’.“18

Куманица је разрушена прије 1776, а обновљена и освећена 2000, 12. новембра.

Мали број људи, па чак и калуђера, зна да су се мошти Светог Харалам-пија чувале баш у овом манастиру, могуће и више вјекова.

Подврх и мошти Светог ХаралампијаНа улазу у Ђаловића клисуру, скривен од урбаног живота иако се налази само двадесетак километара од Бијелог Поља, манастир Подврх, са својом црквом Св. Николаја Мирликијског Чудотворца, је дом моштију Светог му-ченика Харалампија и чувеног Дивошевог јеванђеља.

У овом манастиру, који је на основу записа, изграђен 1606,19 чува се че-они дио лобање Светог Харалампија.

„У манастиру (Подврх) се чува и део моштију Св. Свештеномученика Харалампија“.20

Откуда, како и кад су дошле мошти Светог Харалампија у манастир Подврх, пронашли смо у Архиви Митрополије црногорско-приморске, у предмету из 1935. Наиме, у међусобном спору чланова породице Поповић

15 https://svetosavlje.org/istorija-srpske-crkve/61/?pismo=lat 16 Поповић, Д, Поповић, М.: Манастир Куманица на Лиму, Београд, 2004, 20.17 Исто.18 Манастири Српске Православне цркве, Српска Православна црква, патријаршијски

управни одбор, Београд 2014, 242.19 Пејовић, т., Чиликов, А., Православни манастири у Црној Гори, Штампар Макарије,

Октоих, Београд, 2011. 20 Манастири Српске Православне цркве, Српска Православна црква, патријаршијски

управни одбор, Београд 2014, 94.

СМИЉА ВЛАОВИЋ66

око тога ко има право да код себе држи дио моштију Светог Харалампија и вишемјесечног суђења и саслушавања свештеника Антонија Поповића, снахе му Станике, њеног сина, дошли смо до важних података који говоре управо о моштима Светог Харалампија.

Незадовољан тиме што се светиња налази код жене, свештеник Анто-није Поповић 1934. тужи своју снаху митрополиту др Гаврилу Дожићу, у којем пише сљедеће:

„Писмо жалбе: „Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Црно-горско-приморском господину Др Гаврилу Цетиње

Ваше Високопреосвештенство,Љубећи Вашу свету десницу усуђујем се написати ово неколико речи ради следећег:Од памтивека у мојој породици били су свештеници који су имали код себе светињу делић мошти у нарочитом дрвеном опклопу и са истом је највише руководио најстарији свештеник у породици, што је био исти случај да сам и ја као најстарији свештеник руководијо са овом светињом до назад једну годину дана када ми је на превару узела Станика удова пок. Перка Поповића бив. свештеника а мати Душана Поповића свештеника парохије пећарскоподвршке у времену када јој је био тешко болесан син Војин коју ми сада неда и ако сам на леп начин молио речену Станику и њеног сина Душана да ми даду нудећи им да учинимо распоред времена што нису хтели учињети него самовласно присвајају мое право наслеђено од оца, деда итд.По предању ова је Светиња од Св. Моштију св. Аралампија чије се мошти налазе у развалинама Манастира Куманице на Лиму.Молим Ваше Високопреосвештенство, да благословите да ми Душан Поповић свештеник и његова мати Станика дадну на руковање ову светињу што ако они не желе присвојити моје право пристајем да учинимо распоред времена када би ко имао руководити са светињом.Ако на овоме не пристају да учинимо распоред желео бих да Ваше Високопреосвештенство одузме светињу и одреди шта се даље има учињети јер сматрам да је недостојно да руководи женска са светињом будући у породици четири свештеника између којих сам ја најстарији које би требало да ја са светињом руководим што никада неби пожелио присвојити туђе право. Душан Поповић свештеник лично ми је рекао да са светињом руководи његова мати Станика, и да би он учинио међусобни споразум, али она т.ј. мати му не дозвољава, јер би хтела да буде у рукама њеним онолико времена колико је била код мене које сам ја морао као свештеник држати у реду и пристојном месту а ниуком случају дозволити мирском лицу или још женској. Па би мислим ред био да нас двојица свештеника споразумно држимо, а нико други, без обзира колико је била код мене као једног свештеника у породици. Љуби вашу свету десницу и проси благослов. Антоније Поповић, свештеник у пенсији, 13/25.04. 1934. год, Бијелопоље, Пећарска“.21

Након тога четворица свештеника – Антоније Поповић, Љубомир По-повић, Душан Поповић и Тихомир Поповић, 6.10. 1934. се договарају да светиња код сваког од њих буде по три мјесеца.22

21 Архив Митрополије црногорско-приморске, 13/25. 04. 1934. 22 Исто, бр. 1340, 9.10. 1934.

МОШТИ СВЕТОГ ХАРАЛАМПИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ 67

У наставку спора, позивају се на разговор учитељ Љубомир Поповић и удова Станка Поповић 23. 10. 1934.

Важно је предање откуда мошти Св. Харалампија код њих, које је уми-ровљени свештеник Антоније Поповић саопштио у канцеларији архије-рејског намјесништва у Бијелом Пољу:

„Светињу о којој је реч у претпоставци, а по причању мог пок. Оца и стрица, Саича и Васа, до ове светиње су дошли на следећи начин:неки Пржићи – Турци из бившег манастира у Куманици ископали су мошти св. Харалампија, понијели га у Б. Поље за цркву св. Николе. Исекли су га у Б. Пољу и као што рекох, до једног комата дошли су мој отац и стриц. Мој отац и стриц су живели заједно, те је и ова светиња била наша заједничка.После смрти мога оца Саича ми смо се са стрицем Васом подијелили. После ове поделе иста је остала код свештеника Васа, као код свештеника, а после смрти Васове остала је код његовог сина а оца свештеника Душана и била код њега све до његовог стрељања.Ова је светиња остала код свештеника пок. Перка, па иако сам ја по рукоположењу био старији због тога што сам ја био на служби ван нашег места рођења, па нисмо давали да се носи ван нашег места. Светињом је руководио свештеник Перко те је при евакуацији Црне Горе донио у Б. Поље која је после његовог стрељања опет враћена његовом свештенику Васу јер је Васо надживио Перка.После смрти Васове, светињу ми је на руковање предала попадија попа Перка.Пошто смо светињу држали у великој тајни због Турака, да нам је не би узели, то присутних није било кад ми је поменута попадија светињу предала. Светињом сам руководио од 1916, па све до 1932. г. када је попадија пок. Перка дошла и светињу ми узела, због болесног њеног сина Војина.Ова је светиња наша породична те по аманету из породице се не може износити.Светињом треба да рукују само свештеници јер је они једино могу држати како приличи.Пристајем пошто је и син Перков свештеник, да светињу у заједници држимо и чувамо тако, да једну годину буде код мене, а другу код свештеника Душана.Никако не могу пристати да светињом рукује женскиња.“23

Као коначно разрјешење имамо акт митрополита др Гаврила Дожића у којем о правилу чувања светиње каже овако:

„У духу тамошњег наређења актом број 5743 од 15. 02. 1934. године, а поводом дјелића остатака св моштију, која се налазила код породице Поповић, у бр. 5743, 15.12. 1934. год – Митрополија је проучила све списе по питању држања и чувања „дјелића остатака св. мошти“, а који су (списи) настали поводом жалбе свештеника Антонија Поповића, од 25. априла ове године, а достављени актом тога намјесништва бр. 668/34.

23 Архив Митрополије црногорско-приморске 19.06. 1934. бр. 668.

СМИЉА ВЛАОВИЋ68

С обзиром на чињеницу: да се свете ствари нарочити ове врсте и по учењу наше Цркве и по традицији наше вјере имају искључиво држати у храмовима, а ни у ком случају по приватним становима – овим се ставља у дужност Архијерејском намјеснику, да позове свештенике: Антонија Поповића и Душана Поповића и друга лица, која се јављају као неки удионичари, да одмах по пријему наређења „дјелић остатка св. мошти“ смјесте у нарочитој спреми у њиховој цркви и тамо се стално држи и чува, као мјесту које одговара светињи.Ово се нарађење има извршити без даљег објашњења и коментара. У случају противљења ову светињу треба пренијети у Бјелопољској цркви.О извршењу овога наређења нека Намјесништво извијести Митрополију уз извјештај о извршењу и смјештају светиње.По наредби Господ. Митрополита члан црквеног суда: прота Марковић, пећарска парохија“.24

На самом крају – наређење је испуњено и мошти светог мученика Ха-ралампија су пренесене у храм Св. Николаја, у манастир Подврх:

„Част нам је извијестити Митрополију, да је наређењу удовољено и светиња је пренета у храм св. Николе у Подврху, исто се да утврдити из извјештаја пароха Пећарско-подвршког, актом бр. 20/35. године, који се налази у архиви овога Намјесништва.С молбом знања ради: Архије. Намјесник М. Поповић, протојереј

Током последње обнове манастира Подврх нађене су мошти Светог Ха-ралампија, али се нијесу посједовале информације да су оне ту дошле из манастира Куманице, преко Пржића, свештеника из породице Поповић и њиховог међусобног спора који је одгонетнуо тајну откуда мошти, ко их је кад и у којим приликама донио.

Никољац и мошти Св. ХаралампијаНа лијевој обали Лима, тзв. Никољпазару, налази се манастир, а сад црква Светог Николаја Мирликијског, изграђен последњих година 16. вијека. У последњој обнови, у манастирској цркви нађене су мошти Светог Харалам-пија.25

Тачније, на сајту Епархије будимљанско-никшићке поводом проналас-ка моштију Светог Харалампија, наилазимо на податак, да је поред позна-тог дијела моштију, пронађен још један, дотад непознад кивот, са другим дијелом моштију као што смо већ навели:

„Још једна куманичка светиња однета је из запустелог манастира. То су мошти св. Харалампија, које су попут неких куманичких рукописа, пренете у Никољац, код Бијелог Поља. Оне су чуване у једној сребром окованој кутији, са натписом

24 Архив Митрополије црногорско-приморске,16.02.1935. 25 http://www.eparhija.me/feb-2015-prenos-mostiju-sv-mucenika-haralampija-u-crkvu-u-bi-

jelom-polju.

МОШТИ СВЕТОГ ХАРАЛАМПИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ 69

дародавца, гдје хаџи Вукашин Стефановић прилаже кивот са моштима св. Харалампија, манастиру Св. Николе 1776. год.“26

О том догађају владика Јоаникије (Мићовић) је рекао: „Указујући на ве-лики радостан догађај преноса Моштију, подсјетио да је приликом обнове Никољца, испод кивота у којем је почивао дјелић Моштију, тамо гдје је по-чивао дио – само један кичмени пршљен, нађен мањи кивот, у којем је чу-ван већи дио Моштију овог светитеља. 27

Сада нам је, пак, јасно: да су и ови дјелови моштију дошли из Кумани-це, да их је неки силан турски паша ископао, понио на Никољпазар и да их је искидао на комаде, гдје су Пржићи (по некима Срби, по другима Турци), узели и вјероватно продали на разне стране. Тако да је један дио дошао до свештеника Поповића, остатак у манастиру Никољац, заједно са онима које је даривао хаџи Вукашин Стефановић 1776, када је и разорена Куманица. Кичмени пршљен из Никољца је поклоњен цркви Св. Петра и Павла, а о мо-штима у Морачком манастиру ће бити ријечи у наставку текста.

Постојало је нека претпоставка да су мошти Светог Харалампија и у манастиру Пиви, међутим, о томе нема ни писаних трагова, нити садашњи калуђери знају за те мошти.

Црква Св. Апостола Петра и Павла, у Бијелом ПољуУ задужбини хумског кнеза Мирослава изграђеној око 1190, посвећеној

светим апостолима Петру и Павлу, по благослову владике Јоаникија (Мићо-вића) од 19. 02. 2015. чувају се мошти Светог Харалампија, тачније његов кичмени пршљен.

„Црква Светих Апостола Петра и Павла од четвртка, 19. фебруара 2015, је богатија за мошти великомученика Харалампија, чији је дио пренесен из манастира Николаја Мирликијског у Никољцу.“28

Морачки манастир и мошти Светог ХаралампијаУ вишевјековној буковој и храстовој шуми, на проширењу са лијеве стране узводно које направи ријека Морача, живи древна светиња коју подиже Сте-фан, Вуканов син, унук Светог Симеона Мироточивог, а братанић двоји-це светитеља Светог Саве и Светог Стефана Првовјенчаног. Манастир Мо-рача живи на мјесту гдје се по предању често гледала свијећа која гори, на мјесту гдје је постављена часна трпеза. Вјековима ова светиња слуша шум горе и водопада Светигоре, а у срцу свог храма Успења Пресвете Богороди-це чува, међу осталим драгоцјеностима, и мошти Светог Харалампија, му-ченика пострадалог за вјеру Христову.

О моштима Светог Харалампија у Зетском гласнику Андрија Јовићевић записује сљедеће:

26 Поповић, Д, Поповић, М.: Манастир Куманица на Лиму, Београд, 2004, 20.27(http://www.eparhija.me/feb-2015-prenos-mostiju-sv-mucenika-haralampija-u-crkvu-u-bi-

jelom-polju ) 13.11.2019. 28 (http://www.eparhija.me/feb-2015-prenos-mostiju-sv-mucenika-haralampija-u-crkvu-u-bi-

jelom-polju) 28.11.2019.

СМИЉА ВЛАОВИЋ70

„Неки паша наишао је с војском у Бањане и пао на конак код попа Сава Копривице, који је био и кнез, и понудио му на продају једну свету руку, која је узета из манастира Морача, и поп је купи за 100 цеклина. Ова се рука чувала у кући попа Сава, а на умору је оставио аманет да је поврате Морачи, кад у њиховој кући не буде попа. Кад је 1929. године умро потоњи поп Иво Копривица, онда је његов син предао манастиру Морачи ову светињу.“29

По породичном предању породице Копривица, мошти Светог Харалам-пија су од 1760–1785. године дошле у њихову кућу, у Велимље у Бањани-ма, и у њој биле чуване све до 1929. када се навршило вријеме да се испу-ни прадједовски аманет и мошти врате у манастир Морачу. Поменути пери-од је, по породичном предању, био карактеристичан по паљењу манастира. Међутим, историјска наука каже да је манастир паљен почетком 16. вијека и био је пуст седамдесет година, а сав период од оснивања 1252, па до да-нас је живио комплетним монашким животом онолико колико су то друш-твене околности допуштале.

Мошти Светог Харалампија не помиње ни Павле А. Ровински у де-таљном опису манастира Мораче у књизи Црна Гора у прошлости и сада-шњости 4. том, што значи да оне нијесу биле у манастиру у вријеме борав-ка Павла Ровинског у Црној Гори. О моштима нема ријечи ни у часопису Просвјета који је излазио од 1889. до 1892, као ни у осталој периодици 19. и 20 вијека. У опсежној Монографији о манастиру Морача, мошти су поме-нуте са неколико реченица.

Једини досад познати извор о моштима јесте акт који се налази у Архи-ви Митрополије црногорско-приморске, у фасцикли из 1929. бр. 542. Тема тог акта јесте породично предање које је записао студент Богословије, Ан-дрија Копривица, који каже да се једном приликом десило да је велика тур-ска војска, на челу са пашом чије име није наведено, враћајући се у Мостар, прошла кроз Бањане и законачила око кућа Копривица, а сам паша преспа-вао код попа Саве који је тада уједно био и кнез.

У разговору са попом Савом паша открије да се у његовим бисагама на-лази влашка светиња и да се иста налазила у манастиру Морачи. На попово инсистирање паша покаже шаку светог мученика Харалампија. Захваљујући пашиној слабости на новац, а поповој упорности да светињу откупи, мошти Светог Харалампија пређу у православне руке, али без палца, који је паша у жару преговора откинуо и понио са собом (за који опет постоји предање да се данас чува, такође, негдје у Бањанима). Тако је рука светитељева вје-ковима чувана у породичној кући, поштујући аманет попа Саве да је чувају свештеници из породице Копривица, а ако кућа престане да даје свештени-ке, да се мошти врате тамо одакле су и узете – у манастир Морачу.

У вези са тим аманетом и Андрија Копривица, потомак попа Саве, тра-жи благослов митрополита др Гаврила Дожића да му пошаље неког свеште-ника који ће мошти преузети и организовати свечани пренос на дан Успења Пресвете Богородице, манастирске славе.

Заједно са моштима купљена је и: „панађија, она је у облику осмоугао-ника. Са једне стране на сребрној плочи налази се икона св. Богородице, а

29 Зетски гласник: О манастиру Морачи, Андрија Јовићевић, бр. 810, 1939.

МОШТИ СВЕТОГ ХАРАЛАМПИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ 71

са друге стране налази се икона св. Николе, а у средини се налази неко на-рочито дрво.“30 Зато су Копривице одлучиле да и панагију предају заједно са моштима. У оригиналном документу стоји овако:

„Њ. Високопреосвештенству Господину Др. Гаврилу Дожићу, митрополиту црногорско-приморском, ЦетињеВисокопреосвећени Господине,Као што вам је од раније познато у нашој кући налази се једна Светиња(рука), коју је један од наших старих свјештеника – Сава купио од једног паше, који је при повратку за Мостар наишао преко Бањана.Предање се очувало овако: Преко Бањана наиђе један већи одред војске коју је предводио један паша. Војска се улогори на ливадама око наших кућа, а сам паша законачи код попа Саве, који је у исто вријеме био и кнез. У разговору који се водио између њих сам паша рече Попу, да се у његовим бисагама налази једна влашка светиња. Код Попа се одмах увећала радозналост-молио је пашу да му покаже да види да ли је заиста Светиња. Паша му је дозволио да је види, када се поп заиста увјерио било му је јасно да је исту заплијенио у неком од наших манастира, па је одмах почео молити пашу да му је прода. Паша га је много одбијао, ваљда да би је боље продао. Или због неког другог разлога. Након дуже погодбе паша му је обећао продати, али не цијелу. Попу Сави тешко је било пристати да се ма шта одвоји од светиње, али је морао пристати да би бар нешто спасио. Тада откину палац, те га паша понесе са собом, а остале купи поп Сава за већу суму новца.Исту је држао и служио сам поп Сава до пред крај својега живота, а испред своје смрти предао је својему сину попу Крсту са аманетом; да светињу чувају и о њој се старају свјештеници из наше породице док их буде и докле узмогну, а ако икад дође вријеме да се износи из наше куће да се преда онамо гдје је раније почивала т.ј. у Манастиру Морачу. (Свакако да је поп сава приликом куповања дознао да је из Морачког манастира заплијењена).Од попа Саве т.ј. од како је светиња у нашој кући има 150 или више година. Изгледа да је у исту купио у времену 1760–1785. А Ви ћете знати да ли је у том времену, или мало прије или доцније паљен и пљачкан Морачки манастир, па према томе можете и годину касније одредити.Пошто се засад у нашој породици прекинула свјештеничка служба са смрћу мојега оца и ђеда, то смо се ријешили да поступимо поп аманету попа Саве, да на један достојан начин предамо Светињу морачкоме манастиру на даље старање.Осим поменуте Светиње код нас се налази и једна Панађија (она је у облику осмоугаоника. С једне стране на сребрној плочи налази се икона Св. Богородице, а са друге икона Св. Николе, а у средини се налази неко нарочито дрво). По предању и она је купљена заједно са руком, па смо се ријешили да и њу предамо да и даље буду заједно, да почивају у лаври Немањића за срећу тамошњег народа и наше породице.Да бисмо могли достојно извршити тај пренос-предају потребан нам је ваш благослов и помоћ на коју у овом случају све полажемо. На Ваш ранији предлог ми се старамо, односно бићемо спремни за Вел. Госпођин дан, да се тада изврши пренос. Само учтиво молимо ваше Високопреосвештенство да изволи наредити једноме од тамошњих свјештеника, а по могућности самоме

30 Архив Митрополије црногорско-приморске, 1929, бр. 541.

СМИЉА ВЛАОВИЋ72

настојатељу, да дође до наше куће, те да сам руководи са Светињом за вријеме пута, јер се нама врло тешко ријешити са њоме на тако далек пут без свјештеног лица.Такође се надамо да ће те Ви као и манастир Морача дати нам по једнописмено признање, приликом предаје или раније за спасење и дугогодишње чување Светиње-руке Св. Каралампела. (подвучено као погријешено)најучтивије молимо ваше Високопреосвештенство да би сте нас изволили раније извијестити иза све дати ваше упутство, као и којега ће те од Г. свјештеника одредити за пренос, јер нам је и са њим потребно ухватити везу како неби закаснили са преносом за Госпођин дан, јер је пут прилично дуг и тежак.У овом случају полажемо сву наду на Вас да ће те Ви све учинити што од вас буде зависило да се ова предаја изврши што достојније, као и наше путовање да се олакша, јер нам је за ову ствар машта не могуће предузети без Вашега благослова и помоћи . Примите Високопреосвећени Господине израз наше потпуне оданости и поштовања. У име наше породице: Андрија Копривица, студ. теолог, Велимље 1.03. 1929. год.“31

Митрополит Дожић, на договор око свечане литије и преноса моштију Светог Харалампија, шаље игумана, архимандрита Мирона Меденицу, када је договорен детаљан план преноса моштију, који је реализован 28. августа 1929. у виду свечане литије, која је од Велимља, из Бањана па до манастира Мораче на манастирску славу вратила мошти у мјесто свог првобитног пре-бивања, а манастиру Морачи вратила још један драгуљ, који ову светињу чини препознатљивом немањићком лавром, а породици Копривица дарива-ла благослов и захвалност Светог Харалампија и ове древне светиње пос-већене Богомајци и њеном Успењу.

Данас се рука Св. Харалампија „чува у металном кивотићу и једна је од највећих вриједности манастирске ризнице“.32

Мошти Св. Харалампија у БањанимаУ Бањанима, у селу Доње Копривице, у засеоку Реновац, налази се црква посвећена Св. Николају Мирликијском чудотворцу, крсној слави братства Копривица. У тој цркви се чува дио моштију Св. Харалампија, тачније дио прста који је некад узео турски паша са шаке која је сад у манастиру Мора-ча. Гдје је други дио прста, засад се не зна, као ни то да ли у Бањанима још негдје има моштију Светог Харалампија.33

На сајту Епархије будимљанско-никшићке налази се текст о помену-тим моштима и Литургији служеној 22. фебруара, на дан Св. мученика Ха-ралампија: „У суботу 23. фебруара 2019, у храму Светог Николаја у селу Ре-новац у Доњим Копривицама служена је Света Литургија којом је просла-вљен празник Светог свештеномученика Харалампија чији се дјелић светих

31 Архив Митрополије Црногорско-приморске, 1.03.1929. год, бр. 542.32 Немањићки манастири – Манастир Морача, Митрополија црногорско-приморска,

ИИУ Светигора, Цетиње, Београд-Цетиње, 2011, 8. 33 Ове податке смо добили у разговору са свештеником Раденком Копривицом, парохом

бањанским, 25. новембра 2019.

МОШТИ СВЕТОГ ХАРАЛАМПИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ 73

моштију чува у храму у Реновцу. Свету Литургију служио је парох бањан-ско-рудински јереј Раденко Копривица уз молитвено учешће вјерног наро-да. По завршетку богослужења вјерни су имали прилику поклонити се све-титељевим моштима (дио прста од руке) које се у овом храму чувају од 1929. када је манастиру Морачи враћена светитељева рука која се од 18. вијека налазила у посједу свештеничке куће Копривица. Наиме, светитеље-ву руку од Турака који су претходно попалили и опљачкали ман. Морачу и ову светињу са собом понијели у и у повратку за Мостар свратили у Бања-не, откупио је свештеник Сава Копривица са парохијанима.“34

ЗакључакДанас, након толико вјекова у којима је било различитих историјских олуја, бура, ратова, кратких предаха, суноврата и обнављања, мошти светитеља су биле стална утјеха и подршка намученом народу.

Из посебног поштовања према њима, а кроз њих према самом Госпо-ду који се кроз њих прославио, народ је те светиње чувао, носио, сакривао онолико колико се највише у одређеним моментима могло и умјело.

Култ Светог Харалампија поштован највише код Грка, па код Срба, и данас свједочи о томе кроз толико дјелова моштију које се чувају у разли-читим манастирима и црквама широм српских и грчких земаља.

Ношене, поштоване, а затим и оскрнављене и раздробљене, мошти Светог Харалампија су након свега подијељене и продаване, али су ипак нашле свој дом код молитвеника, побожних и оних других људи које је сама светиња натјерала да се открију и да их пренесу тамо гдје им је и мјесто, у дому Божијем, у цркве или у манастире, гдје ће на прави начин бити чува-не и поштоване.

Овај скромни текст је покушај да се бар дјелимично открије пут и по-ријекло моштију Светог Харалампија, као и да се наброје мјеста гдје се чу-вају дјелићи његових моштију.

Осим научног приступа кроз коришћење тзв. научног апарата, на неки начин овај текст јесте позив да бар нека капелица, параклис, хор, крстиони-ца, добије име по Светом Харалампију који нас свугдје по овим нашим на-мученим земљама штити, благосиља и молитвено подржава.

ЛитератураМанастир Светог Георгија у Расу, православна епархија рашко-призренска,

Манастир Ђурђеви Ступови у Расу, Манастири Српске Православне цркве, Српска Православна црква, патријаршијски управни одбор, Београд 2014.

Манастир Морача, Управа манастира Морача, четврто издање.Немањићки манастири – Манастир Морача, Митрополија црногорско-приморска,

ИИУ Светигора, Цетиње, Београд-Цетиње, 2011. Велимировић, Н: Пролог, Православна општина Линц, Линц, Аустрија, 2001. Јанковић, М.: Епископије и митрополије српске цркве у средњем вијеку, Народна

књига, Историјски институт у Београду, 1985.

34 https://www.eparhija.me/feb-2019-liturgija-u-renovcu, 2.12.2019.

СМИЉА ВЛАОВИЋ74

Милеуснић, С: Водич кроз манастире у Србији, Мала библиотека српске књижевне задруге, Београд, 1995.

Михаиловић, Б: Манастир Пива, Цетиње, 1966. Пејовић, Т, Чиликов, А.: Православни манастири у Црној Гори, Штампар Макарије,

Октоих, Београд, 2011. Петковић, др С: Манастир Морача, Управа манастира Морача, Београд, 1987. Петковић, др С.: Морача, Управа манастира Морача, Београд, 2003. Поповић, Д, Поповић, М.: Манастир Куманица на Лиму, Београд, 2004. Поповић, др Ј.: Догматика православне цркве, књ. 3, Београд, 1978. Сковран, А.: Морача, Новинарско-издавачко предузеће Туристичка штампа, 1962. Станилоје, Д.: Православна догматика, Сремски Карловци, 1997. Фајфрић, др Ж: Манастир Пива, Графосрем, ШИД, 1998. Б. Л.: Цвијетић: Никољац, бр. 38, л. 327 р: Књижевност Црне Горе 193.Зетски гласник: О манастиру Морачи, Андрија Јовићевић, бр. 810, 1939. https://www.infotouristmeteora.gr (15.11. 2019.)http://www.hilandar.info/strana_sr.php?strana_id=266 (14.11. 2019.)http://sabornihram.com/9-saborni-hram https://www.wikiwand.com/sr/.http://www.eparhija-sremska.rs/arhijerejska-namesnistva/podunavsko/ https://snv.hr/file/attachment/file/skiljan-zapadna-slavonija.pdf http://cp12.signetics.net/node/10008, (1.12. 2019. год)Архив Митрополије црногорско-приморске, 1929. год, бр. 541, 542, 1934. год. бр.

668.

Smilja Vlaović

THE SAINT OF CHRIST HARALAMPI IN MONTENEGRO

Summary

The saint of Christ, Haralampia, who lived and suffered in Thessaly, in the early centuries of Christianity is extremely respected in the Greek and Serbian lands, as evidenced by his holy relics stored in several Serbian and Greek monasteries. It is very possible that the relics of St. Haralampi were brought by fanariot bishops, and in their style, which was confirmed by historical science, sold on several sides. Much of the relics came to Kumanica when in 1776 Kumanica was demolished and the Turks took and took the relics to Nikolj-Pazar, where they were torn apart and desecrated.Much of the must was taken by members of the Przic family, who were Serbs in some, Turks in others. However, they dispired.The Przits continued to trade musts, so that part of the pots ended up being privately owned by the Popovic family, who discovered that the musts were with them only when the dispute began. Now that part of the must (front part) is located in the monastery Podvrh.

МОШТИ СВЕТОГ ХАРАЛАМПИЈА У ЦРНОЈ ГОРИ 75

The second part of the relic was donated by Hadzi Vukasin Stefanovic to the monastery of Nikoljac in 1776, as evidenced by the inscription on the quixotic, which is the year of the destruction of Kumanica.The vertebral vertebra was also located in Nikoljac, but was transferred to the church of Sv. Apostles Peter and Paul, in Bijelo Polje.The right hand of St. Haralampi, who was in the Moraca Monastery, probably the one that was bought, was stolen twice. Once from Kumanica, the second time from Moraca, when he bought pop from Sava Koprivica, where Koprivice kept it until 1929 when they returned it to Morača Monastery.The finger from the hand of St. Haralampi, which was broken off by the Pasha, or more precisely, only a part of the finger is in the church of St. Nikolaj in Donji Koprivice. Where the second part of the finger is is unknown.Since 2012, lithiums have been organized in the Montenegrin-Littoral Metropolitan Region every year in honor of St. Haralampi, whose initiator is the abbot of the monastery of Maine Rafailo Boljevic. to Moraca, where the festive Liturgy is served in honor of this saint.Key words: St. Haralampi, the Saint, pinpoint, Greek and Serbian lands

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 76–86

УДК 930.85(497.16)

Др Васиљ ЈововићПроф. др Ђорђе Ђекић

Свач – средњовјековни град у Црној Гори

Апстракт: Остаци старог града Свача налазе се сјевероисточно од Улциња, утврђења на стијени изнад Шаског језера, а Подграђа у продужењу према сјеверу. Први пут се спомиње у писаним изворима у фалсификованој були папе Захарија из 743. као епископско мјесто. Сматра се и да је био једна од резиденција дукљанског кнеза Владимира (друга половина X вијека – 1016). Године 1183. Стефан Немања га је припојио својој држави. Тешко је разорен 1242, у провали Монгола. Обновила га је у другој половини XIII вијека краљица Јелена Анжујска подижући и фрањевачки манастир Свете Марије у Подграђу и катедралну цркву Светог Јована у Горњем граду. У периоду Немањића град кује и сопствени новац са ликом Светог Јована на аверсу и стилизованим утврђењем на реверсу. Већ у другој половини XIV вијека, када долази под власт Балшића драстично опада његова моћ. Ипак, епископија му опстаје и током XV вијека. Око 1470. био је сведен на ниво села („villa de Suazzo“). У данашње вријеме подручје старог града Свача, као и сам град својатају Албанци као њихов град и врше његову девастацију.Кључне ријечи: Свач, Дукља, Свети Јован Владимир, велики жупан Стефан Немања, Јелена Анжујска, епископија.

Распадом Државне заједнице Србија и Црна Гора, драстично се повећао број српских споменика, српс-ке баштине у иностранству. Тако су се у иностранству нашли средњовјековни српски градови, Котор, Будва, Бар, затим бројни манастири, нпр. Морача. Тако је Црна Гора, која је вјековима словила за српску држа-ву, за Србе постала иностранство.

Међу многобројним споменицима, који се могу датовати у период средњег вијека, који је предмет на-шег интересовања, је и град Свач. Остаци средњовје-ковног града Свача налазе се 20 km сјевероисточно од Улциња на путу Бар – Скадар у Црној Гори. Грађен је на једном од гребена Шаског брда које се пружа од сјеверозапада према ријеци Бојани између Шаског је-зера на југу и Анамалског поља на сјеверу и сјеверо-истоку.

vasiljjovovic@yahoo.comdjekicdj@ptt.rs

Богословија Свети Петар Цетињски, ЦетињеУниверзитет у Нишу,Филозофски факултет

СВАЧ – СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ГРАД У ЦРНОЈ ГОРИ 77

Сл. 1 Географски положај Свача (средњовјековни период)

Континуитет насеља на овом простору потиче још од праисторије (ос-таци из неолита и бронзаног доба). Прва јасна свједочанства о формирању насеља на овом мјесту припадају илиро-хеленистичком периоду. То су мо-нолитни камени блокови који се простиру дуж сјеверне стране служећи као темељ средњовјековних бедема; затим у самом подножју гребена Горњег града као дио одбрамбеног система са прилазним путем ка акрополи. Та-кође, на падинама источно од Свача пронађени су уломци хеленистичке ке-рамике (Zagarčanin 2017: 180–181).

Спроведена археолошка истраживања Свача указују на три одвојене хронолошке епохе: рановизантијску, средњовјековну и касносредњовје-ковну.

Данашњи остаци града Свача припадају средњовјековном периоду и град је подијељен на три дијела: Горњи град, Подграђе и јужни дио који се стрмо спушта до језера.

Прво ћемо одредити географски положај града. Са јужне стране одсје-чен је стрмом природном стијеном која пада према језеру, а са сјеверне стра-не се благо спушта пратећи природну каскадну конфигурацију састављену од оштрих кречњачких стијена које се пружају у пасовима. Остаци грађеви-на су у веома лошем стању, распукле, срушене или прекривене растињем. Нешто боље су очувани остаци катедралне цркве Св. Јована у Горњем граду који лежи на повишеној греди, као и остаци сјеверног бедема. Улаз у Горњи град је са сјеверне стране из Подграђа. Са сјеверне, западне и источне стра-

ВАСИЉ ЈОВОВИЋ . ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ78

не град је био опасан зидовима са кулама, а са јужне стране стијене се стр-мо спуштају према Шаском језеру. Споредна капија водила је на стазу којом се силазило на језеро са којег се град снабдијевао водом. Једнобродна црква са полукружном апсидом Св. Јована је према оштећеном натпису на запад-ној фасади зидана 1300. на мјесту раније цркве која је страдала пред мон-голском најездом. У склопу сјеверног градског зида према истоку налазе се остаци још једне цркве, а западно од сјеверног бедема споља остаци су још једне црквице. У Свачу се налазе остаци осам цркава (Мијовић-Коваче-вић 1975: 133; Антоновић 2003: 50; Историја Црне Горе 2–1, 1970: 76). Све зграде од камена, чије рушевине данас стоје у Свачу, могле су настати само у XIII и XIV вијеку (Историја Црне Горе 2–1, 1970: 98).

Сл. 2 (остаци цркве Св. Марије)

Такође су очувани у источном дијелу Подграђа импозантни остаци ро-маноготичке цркве Св. Марије која припада групи једнобродних цркава са правоугаоном апсидом с почетка XIV вијека и вјероватно је била фрањевач-ка црква (Zagarčanin 2017: 179; Историја Црне Горе 2–1, 1970: 185). Црква Св. Марије је поменута 1446. као S. Maria de Gorica, а њен свештеник је био Petar Calogeorgi.

Град Свач је подигнут на западној страни жупе Облик која је обухвата-ла данашњи крај Анамали. Поред остатака средњовјековног града Свача је село Шас чији становници градске рушевине називају збирним именом Ки-шате – цркве (Антоновић 2003: 48, 50). Касније је жупу Облик обухватила област Крајина којом се називао југозападни приобални појас Скадарског језера, као област између Црмнице и Анамалског поља који се простирао

СВАЧ – СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ГРАД У ЦРНОЈ ГОРИ 79

све до града Свача. Кроз жупу Облик је водио древни антички пут који је спајао зетске приморске градове са Скадром, пролазећи поред самог града Свача (Загарчанин 2018: 9, 11).

Оснивање града Свача везује се за фортификационе радове цара Јус-тинијана у VI вијеку, што потврђују и археолошка истраживања изврше-на 1985. Наведеним истраживањима показало се да у граду Свачу постоји континуитет романског језгра до X вијека, као и да налази грнчарије деко-рисане таласастим и водоравним линијама упућују на присуство Словена у Свачу у периоду од VIII до IX вијека (Антоновић 2003: 48; Зечевић 1989: 112; Јанковић 2007: 27). Током ископавања 1985. најзначајнији налаз је била двојна византијска гробница чија употреба траје од VI до X а можда и XI вијека. Она је смјештена на благо уздигнутом заравњеном платоу, сјеверо-западно од цркве Св. Марије и мањег манастирског комплекса који је са-грађен на мјесту рановизантијске базилике. На овом простору се дошло до основних података који су пружили могућност да се одреде фазе живота од VII до XI вијека (Зечевић 1989: 115–116).

Свач је вјероватно насељен ромејским избјеглицама из Драчке обла-сти које су бјежале пред словенским упадима и пљачком, тј. након словен-ских напада који су у прва два таласа дошли до Драча, 548. и 587/8, проди-рањем од ријеке Војуше, према сјеверу. Судећи по низу археолошких слоје-ва претрпио је велико разарање око 614. или 616. од стране Авара. Ромејс-ке избјеглице са собом доносе и свог заштитника, локалног мартира Светог Астија (првог епископа и патрона града Драча).

Сазнања о Свачу су употпуњена још више археолошким истраживањи-ма 2012. Највећи значај је било откопавање непознате манастирске цјелине формиране највјероватније у XI вијеку или нешто прије и непознате у пи-саним изворима тога доба. На скоро четири хектара неистражене површи-не наишло се на монашки комплекс са фунерарном капелом која је могуће припадала неком од диоклијских династа, можда и самом кнезу Владимиру како претпоставља археолог Младен Загарчанин. Фунерарна „капела“ VII–XI стољећа, византијски накит и дјелови ношње, словенски фунерални оби-чај-тризна или даћа, одређени комански елементи међу налазима и пред-мет од јелењег рога који није налажен јужније од старохрватских некропо-ла IX стољећа, указују на веома комплексан историјски процес. Истражи-вања упућују да након распада Комани-Кроја културе словенска популација пробија византијски лимес, чија је крајња западна граница комански лока-литет Мијеле код Вирпазара и почиње да се шири према мору, помјерајући центар архонтије Дукље из долине ријеке Зете много јужније, ближе мору и византијским градовима на приморју. Младен Загарчанин је мишљења да тада вјероватно долази до стварања жупе Облик, са центром у Свачу, који ће у другој половини X вијека представљати центар кнежевине и вјероватно престоно мјесто архонта Владимира, јер је Скадар свакако све до Војисла-вљеве побуне против Византије и битке код Бара 1042. био још у визан-тијским рукама (Zagarčanin 2017: 222).

Како се звало првобитно насеље није нам познато, а каснији облик Свач (Suacium, Suaco) је словенског поријекла, односно сматра се да се иза имена

ВАСИЉ ЈОВОВИЋ . ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ80

Свача крије име Светог Астија. Наиме, у Дукљи али другим српским и хр-ватским земљама на Јадрану и његовом залеђу многобројни топоними, оро-ними, хидронима имају префикс su који долази од латинског sanctus. То су тзв. хагионими, мјеста која су добила имена по светитељима. Тако се нпр. у Диоклији: јављају топоними Сутвара (Света Варвара), Суторман (Свети Роман), Сутоморе (Света Марија), Сутиван (Свети Иван), Сушћепан (Све-ти Стефан), Супетар (Свети Петар. Међутим, појављују се временом и слу-чајеви гдје се јавља префикс „св“, који је несумњиво словенског поријекла, нпр. Свићурај. То показује да су ови топоними настали након покрштавања Словена (Живковић 2004: 104–105; Загарчанин 2018: 13; Zagarčanin 2017: 185). Управо полазећи од тог становишта долази се до тога да је Свач добио име од Светог Астија, након покрштавања Словена – Срба у овој области.

Најстарији помени овог града везани су за постојање свачке епископије. У писаним историјским изворима град се као епископско мјесто први пут помиње у фалсификованој були папе Захарија из 743. Сачувано је предање код Томе Архиђакона да је Свач имао свог епископа између 1030. и 1050, који је био потчињен сплитској надбискупији. Када су због бродолома епис-копи, међу којима је и био свачки, подавили, Бар је добио надбискупију. Ис-торијска тачност овог предања се доводи у сумњу и сматра се да је Свач био потчињен Драчкој митрополији. Међутим, већ крајем XI вијека Свач сигур-но није под Драчом (Коматина 2013: 104–107). Свачки епископ се помиње у спорној були папе Александра II, из 1067, као и у спорној були анти папе Климента III, која потиче из 1089. (Антоновић 2003: 48). По булама Алек-сандра II и Климента III епископ у Свачу је потчињен барској архиеписко-пији. Епископија се спомиње и у једној епископској нотицији римске цркве, вјероватно насталој у другој половини XII вијека, који не приказује реал-но стање од X до XII вијека, већ набраја епископије које су постојале у раз-ним временима на простору Далмације и јужнословенским земљама (Кома-тина 2013: 130). Свачки епископ је поменут 1147. и том приликом је наве-дено да је рукоположен у Дубровнику од њиховог архиепископа (Коматина 2013: 124). Документи који несумњиво доказују постојање свачке еписко-пије и чија аутентичност се не може довести у сумњу су из XII вијека. До-кумент од 19. јуна 1166, који свједочи о освећивању три нова олтара у хра-му Св. Трифуна у Котору, говори да је био присутан и новоизабрани епис-коп Свача Петар, који је био потчињен дубровачкој цркви (Коматина 2013: 172). Када буде 1167. дошло до одбијања неких епископа да признају власт дубровачке архиепископије, свачки епископ неће бити међу њима (Комати-на 2013: 173). Коначно оснивањем барске архиепископије 1199. епископи-ја у Свачу ће ући у њен састав. Овај успјех је постигнут захваљујући снаж-ној политичкој подршци краља Вукана, који се највише трудио око обнове – успоставе барске надбискупије. Он је успио да убиједи папске посланике, да је треба обновити и у ком обиму. Није нам познато да ли су то били ње-гови максимални захтјеви или не (Коматина 2013: 199–202). Свач се редов-но помиње у повељама, списима и булама, везаним за Барску архиеписко-пију прије 1199. (Marković 1902; Антоновић 2003: 48–50).

СВАЧ – СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ГРАД У ЦРНОЈ ГОРИ 81

Писане податке за овај период употпуњују археолошки подаци. Најно-вијим ископавањима Свача (2012) дошло се до нових сазнања о развоју гра-да у X и половини XI вијека. Откривен је пирг великог манастира и фуне-рарне капеле, за које се претпоставља да би могле да буду мјеста сахра-не најраније диоклијске властеле и да би у некој од њих могле да буду по-храњене и мошти Светог Јована Владимира, након пресељења његових земних остатака из цркве Светог Ахилија из Преспе, гдје је првобитно био сахрањен након уморства (Загарчанин 2018: 44–45). Свач као главни град жупе Облик, у коме је крштен Владимир, у старијој цркви Св. Јована, био је и престоно мјесто његове кнежевине (Загарчанин 2018: 54). Међутим, у литератури постоје и опрезнија тумачења. Наиме, сматра се да он није мо-гао имати престоницу, тј. мјесто гдје му се налази престо али и сједиште др-жавног апарата. Колико смо упознати престонице нису имали ни његови на-следници у Дукљи. Тако нпр. краљ Михајло је имао двије резиденције, јед-ну у Прапратни и другу у Котору. Како он влада скоро пола вијека послије Владимира и носи титулу краља, а нема престоницу, мало је вјероватно да ју је имао и кнез Владимир (Ђекић 2017: 164). Сматрамо да су у питању ре-зиденције, којих је било више и у које је владар долазио и одсиједао када је боравио на тој територији своје државе. Што се пак тиче мјеста сахране, да је био сахрањен у Свачу, спомињали би га и други српски извори, а сем тога он је већ у Љетопису наведен као заштитник града Драча, па према томе, могао је бити сахрањен само код Елбасана (Ђекић 2017: 46–47, 71–73). Но то не умањује сву монументалност археолошких налаза који се везују за пе-риод кнеза Владимира. Оно што додатно даје њима на значају то је да су са-чувани и да се могу датовати у период његове владавине.

Након устанка Стефана Војислава и стварања Дукљанске државе, којој су припадале Травунија, Захумље и дјелови Србије, за коју се у визан-тијским изворима наводи да су јој припадали и зетски градови, упућује на то да је кнез Владимир вјероватно владао и Свачом (Коматина 2013: 104–107). Може се такође претпоставити да је био у саставу Краљевства Дукље и Далмације, за вријеме владавине, краљева Михајла, Бодина и Ђорђа (Бла-гојевић-Медаковић 2000: 62–78). Шта се са Свачом догађало, након тога није познато детаљно. Сигурно је у једном тренутку Свач дошао под власт Византије. Стефан Првовјенчани напомиње да је Немања повратио Диокли-тију и Далмацију, коју назива отачаством, праву дједовину своју, за коју на-води да ју је насиљем држао грчки народ. Међу градовима које набраја, Дањ, Сардоник, Дриваст, Скадар, Улцињ, Бар, наводи и Свач. Наводи да их је порушио али то свакако није било значајније разарање (Првовенчани 1988: 73).

У средњовјековној српској држави Свач ће заузимати значајно мјесто као трг. Њих није било много током XIII и почетком XIV вијека. Тргова је било у Зети, гдје су се осим Свача налазили Котор, Будва, Бар и други. Мало је било домаћих тргова које су основали сами Срби. Такав је нпр. био трг Хоча, Книнац и др. Тргови су били значајни по томе што су то била мјеста гдје је било дозвољено да се тргује робом (Благојевић 1981: 384–385; Кова-чевић Којић 1999: 737–738).

ВАСИЉ ЈОВОВИЋ . ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ82

Године 1242. Монголи су разорили Свач, под вођством Кајдана, Батуо-вог брата од стрица који је прије тога поразио Угаре и њиховог краља Белу. Свач је ускоро обновљен, али не у свој својој некадашњој величини и сна-зи. Обнова Свача се везује за српску краљицу Јелену Анжујску (Zagarčanin 2017: 183; Антоновић 2003: 48). Краљица Јелена обнавља опустошени град подижући фрањевачки манастир Свете Марије у Подграђу и велику кате-дралну цркву Светог Јована у Горњем граду. У том периоду град кује и соп-ствени новац са ликом Светог Јована на аверсу и стилизованим утврђењем на реверсу (Zagarčanin 2017: 183–184).

Римокатоличке цркве које су подизане у Приморју последње двије де-ценије XIII и почетком XIV вијека, помагане су од стране римокатоличких епископа Котора, Бара, па и Свача, уз помоћ фрањевачког и бенедиктинског монашког реда (Ђурић 1981: 405).

Међутим, како је 1303. папа Бенедикт XI наредио барском архиепис-копу Марину да побољша вјерске прилике на сјеверу Албаније, а међу на-бројаним градовима, којима је потребна помоћ је и Свач, то би значило да је помоћ коју је Свач могао да пружи била више него скромна.

Под влашћу Балшића и то од осамдесетих година XIV вијека, Свач убр-зано пропада. Године 1372. свачки епископ ослобођен је плаћања папске де-сетине због сиромаштва и биједе (Антоновић 2003: 48, 283).

Епископ Свача Петар IV Киртен је 1406. тражио је да се град утвр-ди јер је тешко страдао „propter Teucros et tiram(m)nos“ и потврду граница свачког дистрикта „secundum eorum consuetudinem“. Из млетачког одгово-ра види се да захтјеве око фортификације Свача и поштовање „старих оби-чаја“ мора да изврши кнез Скадра, а око поштовања свачких граница ста-раће се кнез Улциња. То свједочи да је Улцињ, почео сматрати Свач дије-лом своје жупе. Са њима се спорио град Бар, коме Свач припада. Годи-не 1422. улцињски кнез Фрањо Гуоро дозволио је Ники Херману да се на-стани у њему. Свач је још неко вријеме постојао као насељено мјесто да би 1443. био додијељен војводи Тујку Зауловићу као пронија. Турски дефтер скадарског санџака из 1485. зна само за двојицу становника града (Антоно-вић 2003: 223–224). Иако је свачка епископија наставила да живи, Свач је већ око 1470. сведен на ниво села („villa de Suazzo“), да би 1553. био потпу-но пуст (Антоновић 2003: 49).

Престанком живота у Свачу током XV вијека преостали словенски жи-ваљ запустјеле рушевине града назива Владимир, све док арбанизација цијеле околине, која је наступила убрзо након стварања Скадарског санџака 1476, није име града замијенила албанским називом Шас (Shasit). Сличан је случај и са брдом Облик, које се мијења у Владимир, а потом су му Арбана-си надјенули свој назив Мал Сумс (Загарчанин 2018: 13).

У данашње вријеме остатке старог града Свача својатају Албанци. По-ставили су и плочу са натписом на албанском језику на којој пише: „У част наших предака Илира који саградише овај древни стари град Свач као зао-ставштину наше албанске културе“ (види слику 3).

СВАЧ – СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ГРАД У ЦРНОЈ ГОРИ 83

Сл. 3 (Плоча која је постављена 21. 06. 2005)

Више пута се медијски оглашавао археолог Младен Загарчанин апе-лујући да се уклони натпис образлажући његову неутемељеност. И поред обраћања надлежним државним органима и писања дневног листа Дан, не-легална плоча у облику споменика није ни до данас уклоњена. На остацима катедралне цркве Св. Јована се вијори албанска застава.1

Од 2000. до 2017, на Ивањдан 7. јула, у остацима катедрале Св. Јована у Свачу, свештенство Митрополије Црногорско–приморске служило је сва-ке године литургију (Божовић 2018: 195). Године 2018. забрањено је свеш-тенству Митрополије Црногорско–приморске богослужење од стране ал-банског становништва и државних органа Црне Горе.2 Свачу се данас оспо-рава, да је српско–словенски град – трг, оспорава му се и припадност Срп-ској православној цркви. Овакав однос према старом граду Свачу предста-вља један од најтежих удара на српску баштину на тлу Црне Горе.

1 Археолог Младен Загарчанин: О древном граду Свачу и храму Светог Јована Крсти-теља, Светигора васељенски радио, преузето 28. 10. 2018. г.; Јован Маркуш, Антихришћан-ска политика или како је изрежирана фарса око Свача, ИН4С портал, преузето: 28. 10. 2018. г.; Јован Маркуш, „Зашто нико не реагује у вези Свача код Улциња?, Глас Холмије, преузето: 28. 10. 2018.

2 Група Албанаца покушала да спречи митрополита Амфилохија да богослужи на Свачу код Улциња, Нова српска политичка мисао, преузето: 28. 10. 2018.

ВАСИЉ ЈОВОВИЋ . ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ84

Сл. 4 и 5 (заставе Албаније на храму у Свачу)

ЛитератураАнтоновић 2003: Милош Антоновић, Град и жупа у Зетском приморју и северној

Албанији у XIV и XV веку, Историјски институт, Београд 2003.Благојевић 1981: Милош Благојевић, „Владар и поданици, властела и војници,

зависни људи и трговци”, у: Историја српског народа књ. I, уредник С. Ћирковић, Београд 1981, 372–388.

Благојевић – Медаковић 2000: Милош Благојевић – Дејан Медаковић, Историја српске државности, књ. 1, Српска академија наука и уметности и др., Нови Сад 2000.

Божовић 2018: Радојица Божовић, „Богослужење у Свачу”, у: У спомен и славу Светог Јована Владимира, књ. VII, уредник Васиљ Јововић, Митрополија црногорско-приморска – Светигора, Цетиње 2018, 195.

Ђекић 2017: Ђорђе Ђекић, „Свети Јован Владимир – од кнеза до светог краља“, у: У спомен и славу Светог Јована Владимира, књ. 5, Митрополија црногорско-приморска – Светигора, Цетиње 2017.

Ђурић 1981: Војислав Ј. Ђурић, „Рашко и приморско градитељство”, у: Историја српског народа књ. I, уредник С. Ћирковић, Београд 1981, 389–407.

СВАЧ – СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ГРАД У ЦРНОЈ ГОРИ 85

Живковић 2004: Тибор Живковић, Црквена организација у српским земљама (рани средњи век), Историјски институт – Службени гласник, Београд 2004.

Zagarčanin 2017: Mladen Zagarčanin, „Srednjovjekovni grad Svač. Rezultati iskopavanja 2012. godine i nova zapažanja”, Nova Antička Duklja, VIII, 2017, 177–234.

Загарчанин 2018: Младен Загарчанин, „О неким новим археолошким налазима из времена Светог Јована Владимира са посебним освртом на истраживања манастира Пречиста Крајинска“, у: У Спомен и славу Светог Јована Владимира, књ. 6–2, Митрополија црногорско-приморска – Светигора, Цетиње 2018, 5–60.

Зечевић 1989: Емина Зечевић, „Резултати истраживања средњовековног града Свача”, Гласник Српског археолошког друштва, 5, 1989, 112–116.

Историја Црне Горе, књ. 2–1, Редакција за историју Црне Горе, Титоград; Научно дело, Београд, 1970.

Јанковић 2007: Ђорђе Јанковић, Српско поморје од 7. до 10. столећа, Српско археолошко друштво Београд 2007.

Ковачевић Којић 1999: Десанка Ковачевић – Којић, „Тргови“, у: Лексикон српског средњег века, приредили С. Ћирковић и Р. Михаљчић, Knowledge, Београд 1999.

Коматина 2013: Ивана Коматина, Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века, Филозофски факултет, Београд 2013.

Marković 1902: Ivan Marković, Dukljansko – Barska mitropolija, A. Scholz, Zagreb 1902.

Мијовић – Ковачевић 1975: Павле Мијовић, Мирко Ковачевић, Градови и утврђења у Црној Гори, Археолошки институт, Београд – Улцињ 1975,

Првовенчани 1988: Стефан Првовенчани, Сабрани списи, приредила Љиана Јухас – Георгиевска: данашња језичка верзија Љиана Јухас – Георгиевска Лазар Мирковић, Миливоје Башић, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд, 1988.

Електронски извори:

Група Албанаца покушала да спречи митрополита Амфилохија да богослужи на Свачу код Улциња, Нова српска политичка мисао, преузето: 28. 10. 2018. г. у 10:17 h, http://www.nspm.rs/hronika/grupa-albanaca-pokusala-da-spreci-mitropolita-amfilohija-da-bogosluzi-na-svacu-kod-ulcinja.html

Младен Загарчанин: О древном граду Свачу и храму Светог Јована Крститеља, Светигора васељенски радио, преузето 28. 10. 2018. г. у 10:10 h, https://svetigora.com/arheolog-mladen-zagarcanin-o-drevnom-gradu-svacu-i-hramu-svetog-jovana-krstitelja/.

Јован Маркуш, Антихришћанска политика или како је изрежирана фарса око Свача, ИН4С портал, преузето: 28. 10. 2018. г. у 10:07 h, https://www.in4s.net/kada-se-vode-zamute-treba-ici-prema-izvoru-kako-je-izrezirana-farsa-oko-svaca-video/;

Јован Маркуш, „Зашто нико не реагује у вези Свача код Улциња?, Глас Холмије, преузето: 28. 10. 2018. г. у 10:04 h,

http://glasholmije.rs.Јован Маркуш, Антихришћанска политика или како је изрежирана фарса око

Свача, ИН4С портал, преузето: 28. 10. 2018. г. у 10:07 h, https://www.in4s.net/kada-se-vode-zamute-treba-ici-prema-izvoru-kako-je-izrezirana-farsa-oko-svaca-video/.

ВАСИЉ ЈОВОВИЋ . ЂОРЂЕ ЂЕКИЋ86

Vasilj Jovović - Đorđe Đekić

SVAČ - A MEDIEVAL TOWN IN THE MONTENEGRO

Abstract The remains of the old city Svač are located northeast of Ulcinj fortress on a cliff above Lake Shas, and Podgrađa the extension to the north. It was first mentioned in written sources in counterfeit bull of priest Zacharias, in the 743 years as a bishop’s seat. It is believed that he was one of the residence of the Duke of Duklja, Vladimir (second half of X century – 1016). In 1183 Stefan Nemanja annexed by their country. Svač was hardly destroyed in 1242, the Mongol invasion. Restored by the second half of the XIII century Queen Jelena Anžujska raising and the Franciscan monastery of Santa Maria in the Podgrađe and cathedral church of St. John in the Upper Town. In the period Nemanjić city minted its own money with the figure of Saint John on the obverse and on the reverse stylized fort. Already in the second half of the fourteenth century, when it came under the rule Balšića dramatically decreased its power. However, the episcopacy it survived during the XV century. Around 1470, he was reduced to the level of the village («villa de Suazzo»). Nowadays, the area of the old town everything, and I build its Albanians as their city and the Albanians are devastating it.Key words: Svač, Duklja, Sveti Jovan Vladimir, Grand Zupan Stefan Nemanja, Jelena Anžujska, episcopacy

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 87–93

УДК 94(497.11:497.16)”1912/1913”

МА Немања Поповић

Србија и Црна Гора у Балканским ратовима (1912–1913) и њихово преговарање

о унијиСажетак: Рад обрађује учешће српских држава, Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе у Балкан-ским ратовима (1923–1913), којима су оне ослобађале и последње дјелове српског народа под Турском царе-вином, као и најсветије српске територије Косово и Ме-тохију. У фокусу ће бити солидарност двију једнород-них краљевина коју су показале у тешким тренуцима на обје стране. Рад такође приказује и преговоре о реалној унији између двије земље, чија је императивност нас-тала добијањем заједничке границе након Балканских ратова.Кључне ријечи: Краљевина Црна Гора, Краљевина Ср-бија, Балкански ратови, краљ Никола, краљ Петар, Јан-ко Вукотић, Никола Пашић, Скадар, Албанија, Македо-нија, Унија.

Руска империја је увидјела згодан тренутак да под-стакне један савез балканских држава који ће довести до коначног збацивања Отоманске империје са Бал-кана. У овом моменту на челу Турске је био султан Мехмед V, први владар уставне монархије. Он је био мање перфидан од свог, више аутократски настроје-ног брата Абдул Хамида II, претходника на турском трону.

У фебруару 1912. др Милован Миловановић и Иван Гешов, склопили су српско-бугарски савез, иза тога је на сцену ступио бугарско-грчки савез 16. маја, а 19. јуна је потписана српско-бугарска војна конвен-ција. Савез између Црне Горе и Србије углављен је 14. септембра.1 Дакле у савезу су биле: Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска, четири балканске православ-не земље, од чега су три биле словенске.

Стање Срба на простору Турске царевине постаја-ло је све теже, били су честе мете зулума. Упркос по-литичким напетостима између династија, Србија и Црна Гора су морале да се консолидују када је у пи-тању одбрана српских народних интереса. Народ у обје српске краљевине тражио је да се пред општом

1 Владимир Ћоровић, Историја српског народа, Максмовић-инфо, Београд, 1997, 548.

nemanjanewwave@gmail.com

Самостални истраживач,Београд

НЕМАЊА ПОПОВИЋ88

опасношћу по Српство пренебрегавају међусобни неспоразуми. На ове ствари је увелико указивала и српска штампа.

Према војној конвенцији двије српске краљевине, предвиђено је дјело-вање њихових војски у Санџаку, такође је било предвиђено да црногорска војска изврши напад на Скадар, уз помоћ србијанске војске у случају потре-бе. Политичком конвенцијом, наслоњеном на поменуту војну, предвиђено је ширење Црне Горе и Србије на простору Новопазарског санџака и стварање тамошње заједничке границе. Предвиђен је био и излазак на Јадран за двије државе. Рат са Турцима имао је бити офанзиван. Црногорска војска имала је да дејствује главном армијом у правцу Скадра, а споредном у Санџаку. У почетку, предвиђено је да операције самостално изводе врховне команде, а касније се по потреби имају споразумјети о даљем току операција.2

Црна Гора је прва објавила рат Османском царству (8. октобра 1912). Тиме је коцка бачена и Балкански савез је Црном Гором прешао Рубикон.3 Краљ Никола је позвао Црногорце у рат са ријечима: „Црногорци! Тужни вапај који допире из Старе Србије од тамошње наше потлачене браће, не може се даље подносити. Онамо немилосрдно кољу, не само људе, него и жене и нејач српску ... Дужност љубави рода налажу ви да похитате браћи у помоћ. (...) Нијесмо сами. С нама је Бог, с нама су балканске хришћанске краљевине, са којима смо удружени у заједницу, за којом сам вазда чезнуо и коју су све од навале азијатског освајача жељно очекивали толики пасови балканских народа. (...) Нека са благословом Божијим и Светог Петра Це-тињског и свих наших светаца остваре снови из ране моје младости, када сам пјесмом наговјештавао овај знаменити дан и загријавао српске груди вјером да ‘оружани морамо поћ› онамо, намо за брда она‘! Живјели Црно-горци! Живио Балкански савез!“4 Краљ је у овом излагању нагласио своју завјетну пјесму „Онамо намо“, коју је још као млади кнез написао обећа-вајући да ће једног дана ослободити старе и свете српске земље, Косово и Метохију које већ пет вјекова чекаху да се поново нађу у слободном срп-ском загрљају, те осветити жртве косовских јунака.

Црногорска војска је у Новопазарском санџаку дејствовала ефикасно и код Новог Пазара се спојила са србијанском војском 23. октобра 1912.5 Обје војске су ослобађале Космет, сусреле су се у Метохији. У уговору из-међу српских краљевина није било одређено конкретно дијељење терито-рија, тако да се знало што чија војска заузме, то ће бити у склопу те држа-ве. Србијанска војска је имала успјеха и у правцу Македоније, осигуравши важну побједу у Кумановској бици. Након овога србијанска војска је ушла и у Скопље, град крунисања цара Душана. Војска Краљевине Србије је зау-зела и већи дио Албаније, и помагала црногорској војсци у опсади Скадра.

2 Новица Ракочевић, Политички односи Црне Горе и Србије од 1903. до 1918. Обод, Цетиње, 1981, 164.

3 Чедомир Павић, С Пацифика на скадарско блато, Матица Српска-Друштво чланова у Црној Гори, Подгорица, 2016, 18.

4 Краљ Никола I Петровић Његош, Говори, Октоих, Подгорица, 2009, 99–101.5 Richard C. Hall, The Balkan wars 1912–1913 preclude the First World War, Routledge,

London, 2002, 54.

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У БАЛКАНСКИМ РАТОВИМА (1912–1913) И ЊИХОВО ПРЕГОВАРАЊЕ О УНИЈИ 89

Овакво стање није одговарало Аустро-Угарској царевини, те је она 6. новембра 1912. обавијестила остале велике силе да неће допустити било какав територијални излаз на море преко Албаније за Краљевину Србију.6 Главни циљ Аустрије је био да спријечи излаз Србије на Јадранско море, те се залагала за стварање независне државе Албаније којој треба припасти и Скадар. Она је енергично наступила на конференцији амбасадора у Лондо-ну са оваквим захтјевима. На овој конфренцији су велике силе донијеле са-гласност о стварању Албаније. Тиме је питање изласка Србије на море ски-нуто с дневног реда.7

На овој конференцији није дефинисано питање коначних граница за предвиђену државу Албанију, тако да је то отворило наду за Црну Гору и Србију да се и даље боре да Скадар ипак припадне Црној Гори. „Несоли-дарисање са краљем Николом у питању Скадра не би одобрио ни један Ср-бин“, рекао је Никола Пашић.8 Краљ Никола је наредио да се операције око Скадра наставе. На чело заједничке команде обје војске стао је генерал ср-бијанске војске, Петар Бојовић.

Међутим Аустро-Угарска је била одлучна. Она је заједно са Енглеском вршила притисак на обје српске државе, како морају испоштовати одлуку да Скадар буде дат Албанији. Аустрија је пријетила и војном силом. Обје српске војске су под ултиматумом морале напустити простор Албаније, за коју је одлучено да постане засебна држава. Друге двије савезнице Грчка и Бугарска су напредовале против Турака. Морнарица Грчке је остварила предност на мору, а бугарска војска је напредовала кроз Тракију према Ца-риграду.

Балканске савезнице су са Турском закључиле мир у Лондону 30. маја 1913. Поменутим миром европске границе Османског царства су сведене на фамозну линију, Од Еноса на Егеју, до Мидије на Црном мору.9

Што се српских краљевина тиче, оне су подијелиле Новопазарски санџак, при чему је Црна Гора добила његов јужни, а Србија сјеверни дио. Србији је припало Косово, а Црној Гори Метохија, са градовима Пећи и Призреном који су за краља Николу били веома престижни због историјс-ке тежине коју носе. На велику жалост обје државе, одлукама ове миров-не конференције, морале су заборавити на Албанију, која овим путем бјеше проглашена независном државом. Грчкој је припојен Крит, а Бугарска је до-била значајан дио Тракије.

Када је ријеч о укупном простору Македоније, ту је ситуација била спе-цифична. Већи дио Вардарске Македоније је био покривен српском војском, док су на крајњем истоку били бугарски војници, а на југу су били Грци. Коначна одлука о Македонији није била донесена, већ је улогу арбитра из-међу Срба и Бугара требала преузети Руска империја и њен суверен Цар Николај II Романов.

6 Б. Ратковић, М. Ђуришић, С. Скоко, Србија и Црна Гора у Балканским ратовима 1912–1913, БИГЗ, Београд, 1972, 128.

7 Новица Ракочевић, нав. дјело, 166.8 Исто.9 Нико Хајдуковић, Мемоари, ЦИД, Подгорица, 2000, 131.

НЕМАЊА ПОПОВИЋ90

Бугарска држава је имала велике аспирације у Македонији, чак и на егејски дио. Свакако да су Бугари били свјесни српског незадовољства због обавезе повлачења из Албаније, тако да су били мишљења да ће у таквим околностима Краљевина Србија тежити да се, што је више могуће намири преко територија у Македонији. У Бугарској нису имали повјерења у пра-ведну арбитражу руског цара, сматрали су да ће он бити знатно пристра-сан у корист Србије, зато што му се сада највише исплатило њу подржава-ти. Тако су Бугари, не чекајући арбитражу, на перфидан начин напали срп-ску војску 23. јуна 1913. на Овчем пољу код Брегалнице.10

На овај начин отпочео је Други балкански рат, гдје су се савезици из Пр-вог нашли на супротстављеним странама. Црногорци су образовали „Де-чански одред“, за помоћ Србији у борби против Бугара. Краљевина Црна Гора је једина од учесница која није имала непосредних територијалних аспирација у овом рату, али интерес српског народа на било ком простору тиче се Црногораца, који не могаше бити имуни на зов родољубља. Краљ Никола их је позвао у одбрану Српства и српских интереса, а њиховим рат-ним дејствима у Македонији је командовао сердар Јанко Вукотић.11

Ову ситуацију су искористиле Грчка и Румунија, али и Османско цар-ство, не би ли повратило неке изгубљене територије. Што се Срба тиче, најзначајнија је била Битка на Брегалници гдје је остварена важна побје-да. Бугарска војска је поражена и од Грчке, код Кукуша на југу Македоније. Турци су заузели Једрене, а Румуни такође искористили прилику да упад-ну у Добруџу. Овај рат је окончан мировним споразумом у Букурешту, ав-густа 1913.

Поменутим миром је Србија званично добила Вардарску Македонију, Грчка је добила Егејску Македонију, Румунија јужну Добруџу, Турска је вратила територије у Тракији, а Бугарској је остао мали источни, пирински дио Македоније. У новој ситуацији на Балкану након ових ратова, Краље-вина Србија ће изићи као један јак регионални играч уз надахнуће подрш-ке Русије. Ово ће изазвати велико незадовољство Двојне монархије тако да се епилог Балканских ратова може сматрати једном од главних криза које ће отворити врата за велики свјетски сукоб. Што се тиче Краљевине Црне Горе, она је из рата изишла увећана за један значајан дио територије, како у симболичком, тако и у економском смислу (алудира се на Метохију), међу-тим неуспјешност добијања Скадра је оставила горак укус у црногорским устима.

Након Балканских ратова 1913. доћи ће коначно до заједничке границе између Србије и Црне Горе. Ова чињеница ће актуелизовати приче о већем зближавању двије државе и уједињењу. Новопостављена влада Јанка Вуко-тића је краљу Николи указала на чињенцу да ће проширење двију српских краљевина довести до још веће одлучности њихових непријатеља, те Ср-бија и Црна Гора сходно општем народном интересу треба да регулишу од-

10 Исто, 133.11 Дејан Микавица, Горан Васин, Ненад Нинковић, Историја Срба у Црној Гори 1496–

1918, Прометеј, Нови Сад, 2013, 278.

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У БАЛКАНСКИМ РАТОВИМА (1912–1913) И ЊИХОВО ПРЕГОВАРАЊЕ О УНИЈИ 91

носе у областима: војним, дипломатским и опште економским.12 Тежак по-ложај и недаће у којима се нашла Црна Гора након опсаде Скадра навео је и владу Црне Горе да разматра питање уније са Србијом као јединог изла-за за Црну Гору.

Влада Црне Горе је дала предлог да се након завршеног разграничења у Београд пошаље лице у виду краљевог изасланика, што ће бити прва ета-па у извођењу предложеног програма у циљу одбране јединствених нацио-налних интереса. За црногорског посланика у Београду је изабран Лазар Мијушковић, који ће од српске владе добити агреман почетком новембра 1913. То је био први, испоставиће се и последњи црногорски изасланик у Краљевини Србији.13

Поред велике жеље народа за уједињењем, особито у Црној Гори, при-лике нису налагале могућност већу од неког вида уније. Једна велика спољ-на препрека за то је била Двојна монархија, а унутрашња препрека је била оличена у краљу Николи и његовом страху од губитка субјективитета у ко-рист србијанске династије. Иако је увијек мислио на општу добробит срп-ског народа, црногорски краљ је желио да у поменутој буде равноправо раз-матран.

Иницијатива за реалну унију је потекла почетком 1914. са црногорс-ке стране. Пашић је претходно изјавио да би Црна Гора требало прва да се појави са предлогом као слабија страна, да у противном не би изгледало као да је Србија као већа држава на нешто приморава. Црногорска влада је од изасланика Мијушковића тражила детаљно мишљење о питању уније и шта би Београду требало упутити као формалан предлог. Мијушковић је послао писмо предсједнику владе које је истицало мишљење људи са којима се Мијушковић консултовао. Наглашено је да двије државе треба да имају: заједничку војску, спољну политику и телекомуникације „уз очување наче-ла независности обје династије и државе, које су потребне српском наро-ду“. У Београду је тражено да званични повод за преговоре буде писмо које би краљ Никола упутио краљу Петру.14

У фебруару 1914. односи Црне Горе са Србијом су се нашли на аген-ди новоизабране Црногорске скупштне. Прво је краљ Никола у престоној бесједи истицао како ће национални успјеси зависити од сталног заједнич-ког дјеловања са Србијом и традиционалне вјерности Русији. Премијер Ву-котић је такође пред Скупштину изнио владин програм који се тиче односа са Србијом, те говори следеће: „Заједничка војничка и дипломатска акција са Србијом у свим питањима која једнако интересују обје српске краљеви-не, а на остваривању легитимних националних тежња. Да заједнички зало-жимо сву енергију и све своје снаге у одбрани српских интереса“. Даље је додато како ће се црногорске спољнополитичке активности руководити у духу југословенске идеје и у духу солидарности са балканским државама и њиховим интересима, „не жртвујући при томе праведне инересе Црне Горе и Српства.“ У областима финансија влада се изјаснила: „Наше царинске од-

12 Новица Ракочевић, нав. дјело, 204.13 Исто.14 Исто.

НЕМАЊА ПОПОВИЋ92

носе са братском Србијом тако учврстити специјалним уговором, да омо-гућимо што бољу и тјешњу везу и олакшамо међусобни промет.15

Поменути програм, као што се види, није ишао у прецизирање одно-са са Београдом, али је јасно да црногорска влада предвиђа постепено кре-тање ка војној, дипломатској и царинској унији којој ће претходити при-ближавање на овим пољима. Поред поменутог програма постојао је и пред-лог посланика Секуле Дрљевића, који је указивао на хитност аутоматског уједињења српских краљевина у конкретну царинску, дипломатску и вој-ну унију. Скупштина је усвојила владин програм. Јасно је да влада није мо-гла изићи у јавност са предлогом о формалној политичко-државној унији због осјетљивости краља Николе, али свакако и могуће агресивне реакције Аустрије. Тако да је уједињење требало да се креће постепено и у миру.

Краљ Никла је након тога послао писмо краљу Петру у марту 1914. у коме је указао на потребу да би двије земље требало „усагласити на темељу независности и једноправности наших држава и династија у обиљежењу дужности према заједничком задатку у војничком, дипломатском и финан-сијском послу.“ Уколико се то прихвати, краљ Никола даље тражи да се од-реде делегати и на темељу горе реченог, „изради план за јединство рада на-ших држава“.16 Општа ситуација на Балкану, као и ситуација Црне Горе и расположење народа обавезали су и натјерали краља Николу на овакав ко-рак.

Из Србије је Црној Гори одговорено у априлу, писмом којим се краљ Петар усаглашава са предлогом краља Николе и предлаже да се због де-ликатности дате проблематике изабере само по један делегат на обје стра-не. Са црногорске стране за делегата је одређен изасланик Мијушковић, а са стране Србије премијер Пашић. Мијушковић је дошао на Цетиње ради инструкција владе и добијања пуномоћи за склапање споразума. Краљ Ни-кола је и даље показивао своје старо неповјерење према краљу Петру, па је страховао од брзине преговора и брзе реализације споразума. Мијушковић је поново послат у Београд у марту, без конкретно добијених инструкција.17

Према извјештајима руског изасланика на Цетињу може се закључити да је општи споразум између делегата био постигнут. Изасланик на Цетињу, о пројекту споразума руском министру спољних послова преноси следеће: „Увођење по могућности једнаке за обје државе администрације, финан-сијске и војне управе, што би имало да служи чувању српске територије и српске народности, остављајући у цјелости политичку индивидуалност сваке државе и њену династију“. Међутим на томе се до Великог рата није ништа конкретно радило. Сарајевски атентат у јуну и догађаји који су слије-дили, прекинуће преговоре о унији. Када је већ било извјесно да ће Аустро-Угарска царевина напасти Србију, Пашић је Мијушковићу рекао да рад на унији треба прекинути.18

15 Исто, 207.16 Краљ Никола Петровић, Писма, Октоих, Подгорица, 2009, 367–368.17 Новица Ракочевић, нав. дјело, 211–213.18 Исто, 214.

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У БАЛКАНСКИМ РАТОВИМА (1912–1913) И ЊИХОВО ПРЕГОВАРАЊЕ О УНИЈИ 93

ЛитератураМикавица Дејан, Васин Горан, Нинковић Ненад, Историја Срба у Црној Гори

1496–1918, Прометеј, Нови Сад, 2013.Павић Чедомир, С Пацифика на скадарско блато, Матица Српска-Друштво члано-

ва у Црној Гори, Подгорица, 2016.Петровић Његош Краљ Никола I, Говори, Октоих, Подгорица, 2009. Петровић Његош Краљ Никола I, Писма, Октоих, Подгорица, 2009.Ракочевић Новица, Политички односи Црне Горе и Србије од 1903. до 1918. Обод,

Цетиње, 1981. Ратковић Б. Ђуришић, М. Скоко С. Србија и Црна Гора у Балканским ратовима

1912–1913, БИГЗ, Београд, 1972.Ћоровић Владимир, Историја српског народа, Максмовић-инфо, Београд, 1997.Хајдуковић Нико, Мемоари, ЦИД, Подгорица, 2000.Hall C. Richard, The Balkan wars 1912-1913 preclude the First World War, Routledge,

London, 2002.

Nemanja Popović

SERBIA AND MONTENEGRO IN THE BALKAN WARS (1912-1913) AND THEIR NEGOTIATION OF A UNION

AbstractThe paper deals with the participation of the Serb states, the Kingdom of Serbia and the Kingdom of Montenegro in the Balkan Wars (1923-1913), to which they liberated the last parts of the Serb people under the Turkish Empire, as well as the holiest Serb territories of Kosovo and Metohija. The focus will be on the solidarity of the two homogeneous kingdoms they have shown in difficult times on both sides. The paper also presents the negotiations on a real union between the two countries, whose imperative was due to the acquisition of a common border after the Balkan wars.Key words: Kingdom of Montenegro, Kingdom of Serbia, Balkan Wars, King Nikola, King Petar, Janko Vukotic, Nikola Pasic, Shkoder, Albania, Macedonia, Union

Политикологија, економија,

философија

Мирјана Кнежевић/Марија РадуловићКрикунов Роман Александрович/Екатерина Сергеевна Боженко

Арам Давидович Амбарцумян / Наталья Петровна КетоваДиана Игoревна Cтепаненкo / Наталия Николаевна Муравьева

Кирилл Половой / Тања АрсићМиодраг Чизмовић

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 97–110

УДК 330.342(497.115)94(47)“1917“

др Мирјана Кнежевићдр Марија Радуловић

Привреда Косова и Метохије пре и након политичких превирања:

да ли постоје разлике?* Сажетак: Циљ рада је да се кроз макроекономске индикаторе прикаже степен развоја привреде АП Kосово и Метохија пре и након политичких превирања. Предмет анализе су макроекономски индикатори и привредни капацитети рудника Трепча са статистичком анализом економских показатеља који нас на крају рада доводе до закључка да су политичка превирања оставила дугосежне, тешко премостиве негативне ефекте на привреду Kосова и Метохије, а даље и на свеукупни привредни раст у Републици Србији.

Кључне речи: АП Косово, привреда, национални идентитет, политичка превирања.

УводНестабилне политичке прилике и превирања у јуж-ном делу Републике Србије, на територији АП Kосо-во и Метохија су ишле у правцу недопустивих, прав-но неодрживих одлука и поступака са аспекта међу-народног права све до једностраног проглашења не-зависности Kосова 2008. Аутори у раду се не баве беспредметним питањем које се према њиховој про-цени и не поставља: правне одрживости једнострано проглашене независности Kосова, већ се баве анали-зом економских индикатора пре и након политичких превирања у кризним годинама почетком овог миле-нијума на територији Kосова и Метохије. Циљ рада је да се кроз макроекономске индикаторе прикаже сте-пен развоја привреде АП Kосово и Метохија пре и након политичких превирања. Предмет анализе су макроекономски индикатори и привредни капаци-тети рудника Трепча са статистичком анализом еко-номских показатеља који нас на крају рада доводе до закључка да су политичка превирања оставила дуго-сежне, тешко премостиве негативне ефекте на при-

mknezevic@kg.ac.rs

Универзитет у Крагујевцу,Економски факултет

* Рад је настао као резултат истраживања на пројекту III 47023 Koсово и Метохија између националног идентитета и ев-роинтеграција.

МИРЈАНА КНЕЖЕВИЋ . МАРИЈА РАДУЛОВИЋ98

вреду Kосова и Метохије, а даље и на свеукупни привредни раст у Републи-ци Србији. У циљу лакшег сагледавања теоријске основе истраживања, ау-тори приказују статус Kосова и Метохије са аспекта домаћег и међународ-ног права, и постављају питање на који начин је могуће пронаћи излаз из садашње ситуације, на добробит становништва које живи, које је живело и које ће убудуће живети на овим просторима. Без доброг економског осно-ва, јаке привреде, не постоји могућност надоградње нити развоја било које сфере друштвеног живота. Овај рад треба да покаже колико смо изгубили, или колико можемо да добијемо са правно ваљаним решењем статуса АП Kосово и Метохија које је уставно одрживо и међународно прихватљиво.

СТАТУС KОСОВА И МЕТОХИЈЕРепублика Србија у садашњем тренутку прихвата АП Kосово и Метохија у статусу дефинисаном у Резолуцији 1224 Савета безбедности УН којом је регулисан исход НАТО интервенције 1999. и у складу са тим је и покушај аутора да анализира предметну тему.

Посматрано кроз дужи временски период, територија АП Kосово и Ме-тохија није имала сталан територијално-политички статус у Републици Ср-бији. Политички статус аутономне покрајине се кретао од формалне ауто-номије до статуса федералне јединице чија је независност и аутономија јед-нака републикама (Марковић, 2006).

Формални повратак са статуса федералне јединице на статус аутономне покрајине, 1989. је и отворио питање статуса АП Kосово и Метохија, које и даље не губи на актуелности (Kутлешић, 2019). Међународна заједница тражи трајно решење, тако да се већ дуже воде политички преговори о про-налажењу истог уз иницијативу и спрегу Европске уније. Територија АП Kосово и Метохија од 1999. се налази под међународним протекторатом, а садашњи тренутак осликава настојање проналажења уставно одрживог и правно ваљаног решења статуса АП Kосово и Метохија.

У периоду пре 2008, Мисија Уједињених нација на територији АП Kо-сово и Метохија (УНМИK) поступно се повлачила. Самим уласком међуна-родних снага на територију АП Kосово и Метохија, косовски Албанци су појачали етнички мотивисане атаке на српско становништво, све до 2008. када је дошло до једностраног проглашења независности Kосова.

Иако реално стање о статусу Kосова и Метохије говори о постојању не-ких фактичких обележја државе (институције, симболи), са аспекта међу-народног права имамо необориву правну претпоставку против мењања постојећих граница која је чврсто прихваћена у међународном праву и прак-си (Kнежевић, 2016). Ниједан међународни правни акт не декларише право грађана на отцепљење, већ само право на опредељење (Бат, 2005). Његово одвајање de facto није требало да води ка томе да оно постане независна су-верена држава. Међународна заједница je показала спремност да прихвати отцепљење и признавала га је као крајње решење. Kосово је признало око сто земаља: чланица Уједињених нација, Европске уније, НАТО-а, Органи-зације исламске кооперације. Иако је члан ММФ-а, Светске банке и ФИ-ФА-е, Kосово није добило чланство у Организацији Уједињених Нација.

ПРИВРЕДА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПРЕ И НАКОН ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВИРАЊА... 99

Република Србија није признала независност, али је јасно опредеље-на ка проналажењу модалитета нормализације односа између две стране, кроз отвореност и преговарање. Политичка превирања и нерешена питања статуса АП Kосово и Метохија су камен спотицања у развоју привреде не само Републике Србије већ и шире, читавог региона. Отуда је и заинтере-сованост шире међународне заједнице за проналажење решења преговори-ма, сагласношћу и споразумом две стране чији су интереси у основи исти. А то су економски развој и просперитет становништва на овим просторима.

МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊАСходно опредељеном предмету и циљу истраживања, у раду су тестиране следеће хипотезе: Хипотеза 1: Политичка превирања на подручју АП Kосо-ва и Метохије имају негативан утицај на економски раст АП Kосово и Ме-тохија и Републике Србије. Хипотеза 2: Постоје статистички значајне раз-лике у производњи руда рудника Трепча пре и након политичких преви-рања.

Истраживање се састоји из два дела. У првом делу су анализирани ма-кроекономски индикатори АП Kосово и Метохија пре и након политичких превирања применом статистичких тестова и панел регресије како би се оценили ефекти политичких превирања на привреде АП Kосово и Мето-хија и Републике Србије. Сходно томе, према моделу коришћеном у раду Rodriguez-pose и Stremšek (2015) формиран је модел за оцену ефеката поли-тичких превирања на економски раст АП Kосово и Метохија и Републике Србије представљен следећим једначинама:

(1)

(2)

(3)

(4)

где је - стопа раста GDP у земљи и у периоду t, – GDP per capita у земљи i у периоду t-1 u логаритамском облику,

– број становника у земљи i у периоду t у логаритамском облику, – dummy варијабла која узима вредности 1 у периоду поли-тичких превирања у земљи i у периоду t, у супротном узима вредност 0; εt – случајна грешка; i = 1, 2 ; t = 2000, …, 2017. Подаци су логаритмовани из статистичких разлога.

Други део истраживања се односи на испитивање ефеката политичких превирања на привредне капацитете на простору АП Kосово и Метохија, са посебним освртом на привредне капацитете рудника Трепча.

МИРЈАНА КНЕЖЕВИЋ . МАРИЈА РАДУЛОВИЋ100

У истраживању су коришћени подаци за период 2000–2017. преузети из база података Светске банке и националних база података, с тим што су за анализу производних капацитета рудника Трепча коришћени подаци за пе-риод 1930–1998. и 2005–2014. због недоступности података. Подаци су ана-лизирани употребом статистичких софтвера IBM SPSS Statistics 22 и Stata 14.2.

РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

Политичка превирања и економски раст Табела 1 приказује дескриптивну статистику анализираних варијабли

за АП Kосово и Метохија и Републику Србију. Просечна стопа раста GDP Републике Србије у периоду 2000–2017. износи 3.28, док је најнижа стопа раста 3.40, а највиша стопа раста -3.12 (Табела 1).

Табела 1. Дескриптивна статистика

Аритметичка средина

С т а н д а р д н а девијација

Минимум Максимум NAП Косово и Метохија

GDP growth GDPGDP per capitaPopulation

4.815512023414.013120.441758089

5.891175761892.05585.0650361

-0.703264020909.801920.011700000

26.977430486580.994058.821830700

18181818

Р е п у б л и к а Србија

GDP growth GDPGDP per capitaPopulation

3.2835327251335.785004.307308827

3.4013891480233.66820.76165650

-3.126540245607.203405.787020858

9.0552194221468.505993.497516346

18181818

Извор: Прорачун аутора у IBM SPSS Statistics 22

Просечна стопа раста GDP на Kосову и Метохији у периоду 2000–2017. је 4.81, док је минимална стопа раста GDP у посматраном периоду -0.70 (2002. година), а максимална стопа раста је забележена и 2001. и износи-ла је 26.97. У истом период просечан GDP износи 5.51 милијарди дола-ра, док је најмања вредност GDP 3.26 милијарди долара (2000. година), а највећа вредност 7.43 милијарди долара (2017. година). Просечна вредност GDP per capita у периоду 2000–2017. године износи 3120.44 долара, нај-мања вредност GDP per capita је 1920.01 долара (2000. година), а највећа вредност износи 4058.82 долара (2017. година). Просечaн број становника у посматраном периоду је 1758089. Најмањи број становника је забележен

ПРИВРЕДА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПРЕ И НАКОН ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВИРАЊА... 101

у 2000. години (1700000 становника), а највећи број становника у 2017. го-дини (1830700 становника) (Табела 1).

Табела 2. Резултати Shapiro-Wilk теста нормалности

Варијабла Statistic df pGDP growth GDPGDP per capita

0.580.960.98

181818

0.000.890.94

Извор: Прорачун аутора у IBM SPSS Statistics 22

Shapiro-Wilk тест нормалности расподеле је коришћен за тестирање нормалности расподеле података (n=18<30) који тестира нулту хипотезу да подаци имају нормалну расподелу. Према резултатима Shapiro-Wilk те-ста нормалности, варијабле GDP и GDP per capita имају нормалну расподе-лу (p>0.05) што опредељује даљу употребу параметарских тестова за ста-тистичку анализу података, док варијабла GDP growth нема нормалну рас-поделу података (p<0.05) што опредељује даљу употребу непараметарских тестова за статистички анализу података (Табела 2).

Tabela 3. Резултати t-теста независних узорака

Варијабла2000–2007. 2008–2017.

pА р и т м е т и ч к а средина

Ст а н д а рд н а девијација

Аритметичка средина

С т а н д а р д н а девијација

GDPGDPpc

4423237506.472586.88

623222453.61349.98

6383052140.023547.29

642190732.64309.49

0.000.00

Извор: Прорачун аутора у IBM SPSS Statistics 22

За поређење макроекономских индикатора на Kосову и Метохији пре и након политичких превирања 2008. је коришћена као прекретница у одно-сима АП Kосово и Метохија и Републике Србије. Резултати t-теста незави-сних узорака су показали да постоје статистички значајне разлике у просеч-ним вредностима ГДП Kосова и Метохије пре 2008. (просечан GDP у пери-оду 2000–2007. године износи 4.42 милијарде) долара и након 2008. године (просечан GDP у периоду 2008–2017. износи 6.38 милијарди долара) (Табе-ла 3). Резултати Mann-Whitney теста су показали да не постоје статистички значајне разлике у стопама раста GDP пре и након 2008. (p=0.37>0.05) (Та-бела 4).

Табела 4. Резултати Mann-Whitney теста

Варијабла2000-2007. 2008-2017.

pM Medijana M Medijana

GDP growth 6.57 5.24 3.40 3.39 0.37

Извор: Прорачун аутора у IBM SPSS Statistics 22

МИРЈАНА КНЕЖЕВИЋ . МАРИЈА РАДУЛОВИЋ102

Упркос томе што је просечна вредност GDP у периоду након 2008. већа него у периоду пре пре 2008, просечна стопа раста GDP је већа у пери-оду пре 2008. (6.57%) у односу на просечну стопу раста GDP након 2008. (3.40%). График 1 приказује стопе раста GDP у периоду 2000–2017. Уочљи-во је да је у периоду пре 2008. највећа стопа раста GDP била 2001. (26.97%), док је најнижа стопа раста била 2002. (-0.70%). У периоду након 2008. сто-па раста GDP се креће између 1.20% (2014) и 4.81% (2011).

Резултати t-теста независних узорака су показали да постоје статистич-ки значајне разлике између GDP per capita пре 2008. (просечан GDP per capita у периоду 2000–2007. износи 2586.88 долара) и након 2008. (просе-чан GDP per capita у периоду 2008–2017. године износи 3547.29 долара) (Табела 3). Kао и у случају GDP, уочљива је већа просечна вредност GDP per capita у периоду након 2008. у односу на период пре 2008. Међутим, просечна стопа раста GDP per capita пре 2008. износила је 7.23%, док је просечна стопа раста GDP per capita након 2008. износила 2.84%.

График 1. Стопа раста GDP, 2000–2017.

Извор: Аутори у Excel -у

С обзиром на то да је утврђено постојање статистички значајних раз-лика у просечним вредностима GDP per capita и да су забележене веће сто-пе раста GDP у периоду пре 2008, испитиван је утицај политичких преви-рања на економски раст АП Kосово и Метохија и Републике Србије приме-ном панел регресије, при чему су као контролне варијабле коришћени GDP per capita са заостајањем од једне године и број становника АП Kосово и Метохија. Сходно томе, процењена су четири модела, а резултати су прика-зани у Табели 5.

ПРИВРЕДА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПРЕ И НАКОН ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВИРАЊА... 103

Табела 5. Резултати панел регресионе анализе

Зависна варијаблаН е з а в и с н е варијабле

GDPg(1)

GDPg(2)

GDPg(3)

GDPg(4)

ConstantPPlnGDPpct-1lnPopulation

6.39*-4.22*

57.18*-2.64-6.25**

22.24-4.21*

-1.05

87.29*1.53-19.775.23

Hausman testR2

0.020.19

3.790.34

0.420.22

0.080.41

* статистички значајaн на нивоу 1%** статистички значајaн на нивоу 5%Извор: Прорачун аутора у Stata 14.2

За анализу четири модела приказана у Табели 5 коришћен је модел са случајним ефектима јер су његову употребу определили резултати Хаус-ман теста. Kада се процењују само ефекти политичких превирања на еко-номски раст (GDPg) АП Kосово и Метохија и Републике Србије, утврђено је да су политичка превирања у негативној вези са стопом раста GDP. Поли-тичка превирања на овим просторима доприносе смањењу стопе раста GDP за 4.22 јединице, на нивоу статистичке значајности 1%. Kоефицијент детер-минације (R2=0.19) нам показује да је 19.00% промена варијабле GDPg нас-тало под утицајем промена варијабле политичка превирања, док је преоста-лих 81.00% настало под утицајем других фактора. Међутим, ако се као кон-тролна варијабла у модел укључи GDP per capita са заостајањем од једне го-дине, политичка превирања на овим просторима немају статистички зна-чајан утицај на економски раст посматраних подручја, али је очигледно да се политичка превирања негативно одражавају на економски раст АП Kо-сово и Метохија и Републике Србије. У трећем моделу је као контролна ва-ријабла укључен само број становника. Резултати оцене трећег модела су показали да политичка превирања имају статистички значајан и негативан утицај на економски раст посматраних подручја. Политичка превирања на овим просторима доприносе смањењу стопе раста GDP за 4.21 јединица, уколико сви остали услови остају непромењени, на нивоу статистичке зна-чајности 1%. На крају, у четвртом моделу су као контролне варијабле ко-ришћене и GDP per capita и број становника. Резултати панел регресије су показали да не постоји статистички значајан утицај политичких превирања на стопу раста GDP. Међутим, уочљиво је да су политичка превирања и сто-па раста GDP у негативној вези. На основу анализираних модела, може се закључити да су политичка превирања на просторима Републике Србије са посебним нагласком на дешавања на подручју АП Kосово и Метохија има-ла негативне ефекте на економски раст ових подручја.

Применом Pesaran CD теста испитивано је да ли постоји корелација у посматраним моделима. Резултати теста су показали да у посматраним мо-

МИРЈАНА КНЕЖЕВИЋ . МАРИЈА РАДУЛОВИЋ104

делима не постоји корелација, јер су п вредности за све моделе веће од 0.05 (0.33; 0.32; 0.33; 0.48, респективно) што показује да не можемо одбацити нулту хипотезу да не постоји корелација у моделу. Kада је у узорку број опсервација већи од 30, сваки емпиријски распоред, по централној гранич-ној теореми, тежи нормалном, па се сваки емпиријски распоред, за n > 30, може апроксимирати нормалним (Јоветић, 2015), чиме је испуњена претпо-ставка да се случајна грешка може апроксимирати нормалним распоредом.

Политичка превирања и рудник ТрепчаРударско-металуршки комплекс „Трепча“ представља један од највећих

привредних субјеката на простору АП Kосово и Метохија. Историја уп-рављања Трепчом се може поделити на неколико периода, али за анали-зу у коју су укључена политичка превирања најбитнији је послератни пе-риод, односно период након 2000. када је УНМИK преузео контролу над овом компанијом, а KФОР трупе су зауставиле производњу у топионици у Звечану. Након уласка НАТО трупа на подручје АП Kосово и Метохија, Албанци су преузели управљање рудницима и имовином Трепче јужно од реке Ибар, док Срби управљају рудницима и имовином Трепче северно од реке Ибар (Дервишевић et al., 2006). Рударско-металуршки комплекс „Тре-пча“ данас послује у оквиру две технички одвојене организационе једини-це: Трепча Север са производним капацитетима у српским општинама, пре свега Лепосавић, који запошљавају преко 4000 радника, и Трепча Југ која запошљава око 5500 радника албанске националности (Фонд за отворено друштво Србија). Око 70% капацитета рударско-металуршког комплекса „Трепча“ налази на југу АП Kосова и Метохије, а да се 30% налази на севе-ру (ТАNJUG, 2018). Према томе, данас имовином Трепче управљају Срби и Албанци, при чему Република Србија управља следећим деловима Трепче:

• Рудници „Црнац“ и „Бело брдо“,• Површински коп „Kопориш“,• Флотација Лепосавић,• Металургија олова Звечан (топионица и рафинерија олова),• Прерада аку-отпада, пратеће организационе јединице, транспорт

роба, администрација, док Албанци управљају следећим деловима Трепче:• Рудници „Стари трг“, „Ајвалија“, „Kишница“ и „Ново Брдо“,• Флотације „Први тунел“ и „Kишница“,• Металургија цинка, хемијска индустрија и фабрика акумулатора

(Фонд за отворено друштво Србија). Међутим, са смањеним рударским капацитетима функционишу само

четири рудника: Стари Трг, Црнац, Бело Брдо и Ново Брдо. Сходно томе, а и због доступности података испитиване су разлике у просечним количи-нама експлоатисаних руда у овим рудницима. Тачније, испитивано је да ли постоје разлике у просечним количинама експлоатисаних руда између руд-ника Црнац и Бело брдо (северно од реке Ибар) и рудника Стари трг и Ново Брдо (јужно од реке Ибар). Анализирани су само месечни подаци за 2012, јер други подаци нису били доступни. За поређење просечних вредности

ПРИВРЕДА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПРЕ И НАКОН ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВИРАЊА... 105

експлоатисаних количина руда у наведеним рудницима коришћена је једно-факторска анализа варијансе (АNOVА) и резултати су показали да постоје статистички значајне разлике између наведених рудника према просечним количинама експлоатисаних руда у 2012. години (p<0.01).

Табела 6. Дескриптивна статистика за руднике у 2012.

Рудник Н М СД Стари трг 12 10495.37 3083.61Ново брдо 12 3139.06 1855.71Црнац 12 9925.00 2259.87Бело брдо 12 3045.83 1531.70

Извор: Прорачун аутора у IBM SPSS Statistics 22

Накнадна поређења су извршена применом Тukey’s HSD post hoc теста. Резултати су показали да постоје статистички значајне разлике у просечно експлоатисаној количини руда између рудника „Стари трг“ (10495.37 тона) и рудника „Ново брдо“ (3139.06 тона) који се налазе јужно од реке Ибар. Осим тога, резултати су показали да постоје статистички значајне разлике у експлоатисаној количини руда између рудника „Стари трг“ (10495.37 тона) и рудника „Бело брдо“ (3045.83 тоне). Уочљиво је да се просечно више екс-плоатише руда у руднику „Стари трг“ него у руднику „Бело брдо“, али оп-равдање за овакву разлику у просечно експлоатисаној количини руда не треба тражити у начину управљања овим рудницима, већ у чињеници да су капацитети рудника „Стари трг“ већи него рудника „Бело брдо“. Такође су уочене и статистички значајне разлике у просечно експлоатисаној коли-чини руда између рудника „Црнац“ (9925.00 тона) и рудника „Ново брдо“ (3139.06 тона). На крају, уочене су и статистички значајне разлике у просеч-но експлоатисаној количини руда између рудника „Црнац“ (9925.00 тона) и рудника „Бело брдо“ (3045.83 тона) који се налазе северно од реке Ибар. Истражене резерве руда у руднику „Бело брдо“ се процењују на 1.5 мили-она тона (РТС, 2018).

Рудник „Стари трг“ је највећи рудник рударско-металуршког компле-кса „Трепча“ који се налази јужно од реке Ибар. Испитивано је да ли постоје разлике у количини (изражена у тонама) експлоатисаних руда у периоду пре и након 2008. Kориштени су подаци за период 1930–1998. и 2005–2014, јер подаци за период 1999–2004. и након 2014. нису доступни. Подаци до 2005. нису доступни, јер су у том периоду биле обустављене активности у компанији, а УНМИK је 2005. поново покренуо производњу и експлоата-цију у Трепчи. Треба нагласити да је затварање рудника утицало негативно на становништво на простору АП Kосово и Метохија, јер је ова компанија била покретач развоја не само АП Kосово и Метохија него је имала зна-чајан утицај и на привреду Републике Србије. Рудници Црнац и Бело брдо са флотацијом у Лепосавићу запошљавају око 700 радника (РТС, 2018). Не-

МИРЈАНА КНЕЖЕВИЋ . МАРИЈА РАДУЛОВИЋ106

када је рударско-металуршки комплекс „Трепча“ запошљавао преко 20000 радника, док данас од прихода из ове компаније живи око три хиљаде срп-ских породица, при чему је компанија за њих и њихов опстанак на терито-рији АП Kосово и Метохија веома значајна (РТС, 2018). На значај рудника „Трепча“ указује и то што је ово предузеће у години бомбардовања и ратних сукоба (1999. година) имало приход од 200 милиона долара, док је 2016. ово предузеће имало дуг од око 150 милиона евра, што указује на неефикасност управљања, али и утицај других фактора (економска ситуација и политичка превирања, расељавање становништва, итд.) (Ташковић, 2016). Према про-ценама из 2001, преостали капацитет Трепче је око 29 милиона тона руде, од чега је 999.000 тона олова, 670.000 тона цинка и 2.200 тона злата (Радио-телевизија Војводине, 2013). Сходно томе, „Трепча“ представља највећи по-тенцијал за привредни опоравак АП Kосова и Метохије, али и привреде Ре-публике Србије, првенствено кроз ослобађање богатих минералних ресур-са и обилних количина лигнита за производњу енергије чиме би се значајно убрзао развој овог предузећа и омогућило запослење за неколико десетина хиљада људи (УНДП, 2011).

Табела 7. Резултати t-теста независних узорака

Варијаблапре 2008. 2008–2014.

pM SD M SD

К о л и ч и н а експлоатисаних руда (у тонама) 492237.39 213309.06 243054.14 384501.51 0,01

Извор: Прорачун аутора у IBM SPSS Statistics 22

Резултати t-теста независних узорака су показали да постоје статистич-ки значајне разлике између просечне количине експлоатисане руде пре 2008. (просечна количина експлоатисаних руда је 492237.39 тона) и након 2008. (просечна количина експлоатисане руде је 243054.14 тона) у руднику „Стари трг“. Резултати такође показују да је количина експлоатисаних руда већа у периоду пре 2008. График 2 приказује количине експлоатисаних руда у посматраном периоду.

ПРИВРЕДА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПРЕ И НАКОН ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВИРАЊА... 107

График 2. Количина експлоатисаних руда (у тонама) у руднику „Стари трг“, 1930–2014.

Извор: Аутори у Excel-у

Поред рударско-металуршког комплекса „Трепча“, значајно место у привреди АП Kосово и Метохија након 1999. заузима и компанија NewCo Ferronikeli у чијем власништву су рудници Чикатово и Главица, која је је-дан од највећих извозника руда. У послератном периоду фабрика цемен-та „Sharrcem“ такође заузима значајно место у привреди АП Kосово и Ме-тохија. Одмах након ратних сукоба, у 2000. компанија је у договору са УН-МИK-ом преузета од швајцарске компаније Holcim на период од 10 година, при чему је у компанију инвестирано око 20 милиона еура до 2004. (Zogjani и Мarku, 2017). Kомпанија је поново приватизована 2010. од стране грч-ке компаније Титан, али се сматра да грчка компанија недовољно улаже у производне капацитете. Осим тога, у компанији је дошло до значајног от-пуштања радника, од 750 радника у 2005, на 503 радника у 2010, до 285 стално запослених радника у 2017.

ЗакључакУ раду је анализирана привреда АП Kосово и Метохија, односно економ-ски показатељи и привредни капацитети рудника Трепча у периоду пре и након политичких превирања на просторима АП Kосово и Метохија. Та-чније, анализирани су ефекти политичких превирања на привреде АП Kо-сово и Метохија и Републике Србије, али и на пословање рудника Трепча. Резултати t-теста независних узорака су показали да постоје статистички значајне разлике у просечном GDP пре и након политичких дешавања, од-носно пре и након 2008. Поред тога, резултати панел регресије су показали да постоје негативни ефекти политичких превирања на економски раст АП

МИРЈАНА КНЕЖЕВИЋ . МАРИЈА РАДУЛОВИЋ108

Kосово и Метохија и Републике Србије. Према томе, прва хипотеза истра-живања да политичка превирања на подручју АП Kосово и Метохија имају негативан утицај на економски раст АП Kосово и Метохија и Републике Ср-бије је потврђена.

Анализа производних капацитета рудника Трепча је показала да постоје статистички значајне разлике у експлоатисаним количинама руда у овом руднику пре и након политичких превирања 2008. Осим тога, рудник је у послератном периоду био и затворен до 2005. што је утицало на привре-ду АП Kосово и Метохија и Републике Србије, као и на становништво АП Kосово и Метохија, с обзиром на то да је ова компанија некада била покре-тач развоја АП Kосово и Метохија и запошљавала велики број становника. Сходно томе, друга хипотеза истраживања да постоје статистички значајне разлике у производњи руда рудника Трепча пре и након политичких преви-рања је такође потврђена.

Будућа истраживања овог проблемског подручја треба да буду усмере-на на истраживање у дужем временском периоду и укључивање већег броја варијабли, а институције Републике Србије треба да обезбеде већу доступ-ност и транспарентност података које се односе на производне капаците-те на простору АП Kосово и Метохија како би се спроводиле квалитетније анализе и долазило до закључака који би били и практично, а не само науч-но применљиви.

Уколико анализирамо статистичке податке, добијамо јасну слику, мерљиву кроз економске индикаторе о томе колику штету су донеле неста-билне политичке прилике и дешавања, нерешена статусно-правна питања на простору АП Kосово и Метохија. Али, насупрот економским индикато-рима који су мерљиви, стоје немерљиве вредности које су нестале услед ис-тих политичких дешавања. Да ли је људски живот могуће приказати, изме-рити и на тај начин јасније видети колика је штета или пак колика је разли-ка у штети пре и након политичких превирања на овим просторима?

Не можемо да се отргнемо од утиска да је политика све што је везано за просторе Kосова и Метохије, као и да су привредне везе у запећку по-литичких веза. Помешана историја, традиција са једне стране и политика, неправедни економски споразуми са друге стране неспорно и даље доводе до решења неодрживих са аспекта правних и економских наука. Остаје нам да убудуће уз нормализацију односа са АП Kосово и Метохија, примењује-мо правно знање које треба да допринесе привредном развоју и Србије и Kосова и Метохије.

ЛитератураBat, Dž. (2005). Pitanje Srbije. Sveska iz Šaoa, 81, pg. 36.Dervišević, E., Gurung, A., Kejriwal, N. i Thiruthimana, S. (2006). Trepca mining and

metallurgical complex. Preuzeto sa Internet adrese: www.faculty.fuqua.duke.edu› Trepca_case, pristupljeno: 05.09.2019.

Fond za otvoreno društvo Srbija. Economic, demografic and social effects of potential scenarios of normalization of relations between Belgrade and Priština. Preuzeto sa Internet adrese www.fosserbia.org/sr/assets/uploads/ekonomska- studija/economic_

ПРИВРЕДА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ПРЕ И НАКОН ПОЛИТИЧКИХ ПРЕВИРАЊА... 109

demografic_social_effects_summary.pdf, pristupljeno 05.09.2019.Ivļevs, A. i King, R. M. (2010). Kosovo - winning its independence but losing its people?

Recent evidence on emigration intentions and preparedness to migrate. Preuzeto sa Internet adrese www2.uwe.ac.uk/faculties/.pdf, pristupljeno: 01.09.2019.

Jovetić, S. (2015). Merenje performansi preduzeća. Kragujevac: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Knežević, M. (2016). Kosovo i Metohija - svojinska transformacija preduzeća u: Veljko Marinković, Vesna Janjić, Vladimir Mićić (urednik) Unapređenje konkurentnosti privrede republike Srbije Kragujevac: Ekonomski fakultet Univerziteta, 241–247.

Kutlešić, V. (2019). O nekim modelima za rešenje statusa kosova i metohije. Strani pravni život 2, 5–15.

Marković, R. (2006). Ustavno pravo i političke institucije. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, pp. 540–551.

Radio-televizija Vojvodine (2013). Trepča, nekada veliki gigant, danas - podeljena firma, Preuzeto sa Internet adrese www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/trepca-nekada-veliki-gigant- danas-podeljena-firma_393934.html, pristupljeno: 10.09.2019.

Rodriguez-Pose, A. i Stremšek, M. (2015). The economics of secession: Analysing the economic impact of the collapse of the Former Yugoslavia. Territory, Politics, Governance, 3(1), 73–96, DOI: 10.1080/21622671.2014.965729

RTS (2018). «Trepča» nekad i sad. Preuzeto sa Internet adrese www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3251559/trepca-nekad-i-sad.html, pristupljeno: 10.09.2019.

TANJUG (2018). Dimkić: «Trepča» mnogo znači za naš narod i našu državu. Preuzeto sa Internet adrese: www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3239492/dimkic-trepca-mnogo-znaci-za-nas-narod-i-nasu-drzavu.html,pristupljeno: 13.10.2019.

Tašković, M. (2016). Bitka Trepču: Zašto je rudnik na Kosovu poslednja balkanska jabuka razdora. Blic. Preuzeto sa Internet adrese: www.blic.rs/vesti/drustvo/bitka-za-trepcu-zasto-je-rudnik-na-kosovu-poslednja-balkanska-jabuka-razdora/8ndhrcn, pristupljeno: 16.10.2019.

UNDP (2011). Zajedničko stupanje u akciju: Upravljanje industrijskim otpadom kombinata Trepča. Preuzeto sa Internet adrese: www.undp.org/content/dam/kosovo/docs/TrepcaSerb.pdf, pristupljeno: 18.10.2019.

Zogjani, N. i Marku, V. (2017). The fate of employees after privatization in Kosovo. Preuzeto sa Internet adrese:

www.rosalux.rs/sites/default/files/publications/Employees_after_Privatization_Kosov o_FINAL.pdf, pristupljeno: 13.10.2019.

Mirjana Knežević . Мarija Radulović

KOSOVO AND METOHIJA ECONOMY BEFORE AND AFTER POLITICAL TURMOIL: ARE THERE ANY DIFFERENCES?

Summary The aim of the paper is to show degree of development of Kosovo and Metohija economy before and after political turmoil through macroeconomic indicators. The subject of analysis are macroeconomic indicators and economic capacity of Trepca

МИРЈАНА КНЕЖЕВИЋ . МАРИЈА РАДУЛОВИЋ110

mine with statistical analysis of economic indicators which lead us to the conclusion at the end of the paper that political turmoil left long-term, hardly bridged negative effects on the Kosovo and Metohija economy, and further on the overall economic growth in the Republic of Serbia.Key words: Autonomous Province of Kosovo and Metohija, economy, national identity, political turmoil.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 111–114

УДК 330.342(497.115)94(47)“1917“

Роман Александрович КрикуновЕкатерина Сергеевна Боженко

Инновационная деятельность как драйвер развития промышленности в России

Аннотация: Основным направлением развития пред-приятий промышленного сектора и организационных форм их объединений выступает инновационная дея-тельность, которая формирует организационные и эко-номические предпосылки производства инновацион-ной продукции. Создание условий, увеличивающих эф-фективность промышленной политики, выступает не-отъемлемой задачей органов государственной власти. В статье представлены инновационные механизмы, по-зволяющие повысить эффективность функционирова-ния промышленного сектора.Ключевые слова: инновационная деятельность, про-мышленное предприятие, стимулирование, государ-ственно-частное партнерство, промышленная полити-ка, инновации.

В условиях глобализации международной экономи-ки роль инновационной деятельности в качестве фак-тора экономического роста усиливается. Инновации служат определенным источником создания конку-рентных преимуществ на разных уровнях экономики. В странах с развитой экономикой достаточно широ-ко применяются меры косвенной и прямой поддерж-ки инновационной деятельности, в том числе и в про-мышленном секторе. К прямым мерам стимулирова-ния инновационной деятельности как правило отно-сятся государственные заказы по закупке инноваци-онной продукции, бюджетное финансирование науч-но-исследовательских разработок, льготное кредито-вание, субсидирование определенной части процент-ных ставок по кредитам субъектов, занимающихся инновационной деятельностью и т.д. Ряд развиваю-щихся государств делают акцент на поддержку раз-вития инновационной деятельности в промышленно-сти, которая подразумевает организацию высокотех-нологичных производств. В мире присутствует су-щественное количество примеров развития, базиру-ющихся на активном развитии инновационной дея-тельности в промышленном секторе.1

1 Федеральный закон «О промышленной политике Российской Федерации» от 31 декабря 2014 г. № 488-

romakrikunov97@mail.ruZhukes@yandex.ru

Јужни федерални универзитет,Ростов на Дону, Русија

РОМАН АЛЕКСАНДРОВИЧ КРИКУНОВ . ЕКАТЕРИНА СЕРГЕЕВНА БОЖЕНКО112

Среди косвенных мер стимулирования субъектов инновационной де-ятельности в западных странах следует отметить в первую очередь нало-говое стимулирование инноваций за счет применения налогового кредита, определенных налоговых льгот, разных налоговых преференций и других инструментов.2

Ключевые аспекты развития действующих и создания новых иннова-ционных механизмов усиления эффективности промышленной политики заключаются в соответствующем законодательстве – Федеральный Закон «О промышленной политике в Российской Федерации». Составным ком-понентом развития промышленной политики является комплекс правовых, экономических, организационных и иных мер, которые направлены на раз-витие промышленного потенциала Российской Федерации, обеспечение производства конкурентоспособной промышленной продукции». В связи с этим становится актуальной поддержка инновационной деятельности про-мышленном секторе, а одним из ее принципов – интеграция науки и про-мышленности.3

Одним из приоритетных направлений промышленной политики Рос-сии выступает развитие машиностроительного комплекса как базиса инно-вационного и промышленного потенциала, где формируется конкуренто-способная высокотехнологичная продукция. В основе экономической по-литики России на данном этапе стоит актуальная задача: развитие посред-ством инновационных механизмов обрабатывающих отраслей промыш-ленного сектора, машиностроительного комплекса в целях удовлетворения внутреннего платежеспособного спроса на машиностроительную и иную высокотехнологичную и наукоемкую продукцию и распространения ее на внешние рынки.4

Таким образом, промышленная политика в России должна проводиться исключительно на инновационной основе. Один из наиболее эффективных форматов взаимодействия государства и частного сектора экономики при осуществлении капиталоемких и продолжительных проектов, на которые у каждой из сторон по отдельности недостаточно собственных финансовых и материальных ресурсов, представляет собой государственно-частное пар-тнерство (ГЧП). Реализация проектов в рамках ГЧП дает возможность го-сударству осуществлять свою социальную функцию, а частным партнерам извлекать достаточный экономический эффект.5

В целях формирования условий для осуществления поддержки про-мышленного сектора путем внедрения инноваций, органы государственной

ФЗ. 2 Шадиева, Д. Анализ мировых тенденций финансирования инновационной деятель-

ности // Глобальные проблемы. – 2016. – № 2 (37). – С. 23–26. 3 Пигунова М.В. Инновационные механизмы повышения эффективности промышлен-

ной политики // Науковедение. – 2015. – Т. 7. – № 2. – С. 2–11.4 Бородина, Анна. Экономика в условиях глобализации, Српска баштина 1/2019, 157–

164.5 Яшева Г.А. Государственно-частное партнерство как инструмент стимулирования

инноваций: методологические аспекты // Динамика систем, механизмов и машин. – 2016. – Т. 4. – № 1. – С. 253-261.

ИННОВАЦИОННАЯ ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ КАК ДРАЙВЕР РАЗВИТИЯ ПРОМЫШЛЕННОСТИ В РОССИИ 113

власти должны проводить такую промышленную политику, которая в пер-вую очередь ориентируется на технологическое перевооружение, преодо-ление технико-технологической отсталости и многоукладности промыш-ленных предприятий. В инновационно-ориентированной промышленной политике главную роль также играет интеллектуальный человеческий ка-питал. Согласно ей, фундаментом развития инноваций и других стратеги-чески важных сфер должны стать крупные корпоративные структуры, кото-рые оснащены передовыми информационными технологиями, программ-ными системами.6

В качестве дополнительного механизма стимулирования промышлен-ной политики необходимо сформировать компьютеризированные интегри-рованные производства, основывающиеся на передовых технологических оборудованиях, и в первую очередь – высокоавтоматизированными и гибко переналаживаемыми обрабатывающими центрами с применением совре-менных технологических процессов, которые включают в себя прогрессив-ную оснастку и инструмент. Параллельно также актуально обеспечивать развитие широкомасштабной производственной и научно-технической коо-перации, в существенном плане – в форме малого и среднего бизнеса.7

Таким образом, инновационные механизмы дают возможность обеспе-чивать системную взаимосвязь промышленной и инновационной политики в качестве составных элементов социально-экономической политики, реа-лизуемой органами государственной власти и одновременно формировать предпосылки для развития и увеличения эффективности кооперационных и интеграционных процессов в первую очередь в рамках осуществления положений Федерального Закона «О промышленной политике в Россий-ской Федерации». Применение представленных механизмов поможет су-щественно сдвинуть стагнацию инновационной активности в промышлен-ности России и даст возможность в рамках определенных геополитических трудностей вести независимое производство отечественной продукции вы-сокого качества.

Список литературыАдаманова З.О. Развитие инновационной деятельности малых предприятий

в регионе: концептуальные основы и поддержка // Проблемы современной экономики. – 2017. – № 3 (63). – С.89–93.

Бородина, Анна. Экономика в условиях глобализации, Српска баштина 1/2019, 157–164.

Пигунова М.В. Инновационные механизмы повышения эффективности промышленной политики // Науковедение. – 2015. – Т. 7. – № 2. – С. 2–11.

Шадиева, Д. Анализ мировых тенденций финансирования инновационной деятельности // Глобальные проблемы. – 2016. – № 2 (37). – С. 23–26.

6 Ibid.7 Адаманова З.О. Развитие инновационной деятельности малых предприятий в регионе:

концептуальные основы и поддержка // Проблемы современной экономики. – 2017. – № 3 (63). – С. 89–93.

РОМАН АЛЕКСАНДРОВИЧ КРИКУНОВ . ЕКАТЕРИНА СЕРГЕЕВНА БОЖЕНКО114

Федеральный закон «О промышленной политике Российской Федерации» от 31 декабря 2014 г. № 488–ФЗ.

Яшева Г.А. Государственно-частное партнерство как инструмент стимулирования инноваций: методологические аспекты // Динамика систем, механизмов и машин. – 2016. – Т. 4. – № 1. – С. 253–261.

Roman Krikunov

Ekaterina Bozhenko

INNOVATIVE ACTIVITY AS A DRIVER OF INDUSTRIAL DEVELOPMENT IN RUSSIA

AbstractThe main direction of development of industrial enterprises and organizational forms of heir associations is innovative activity, which forms the organizational and economic prerequisites for the production of innovative products. Creating conditions that increase the effectiveness of industrial policy, is an integral task of public authorities. The article presents innovative mechanisms that allow increasing the efficiency of the industrial sector.Key words: innovation activity, industrial enterprise, stimulation, public-private partnership, industrial policy, innovations.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 115–122

УДК 330.341.1(47)

Арам Давидович АмбарцумянНаталья Петровна Кетова

Стратегический интернет-маркетинг, как инструмент повышения

конкурентоспособности предприятияАннотация: Статья посвящена стратегическому плану интернет-маркетинга, современной и эффективной концепции маркетинга взаимодействия. Показано, что интернет-маркетинг очень востребован на сегодняшний день и занимает весомое место в рынке маркетинговых коммуникаций. Раскрыты основные преимущества интернет-маркетинга в своей среде и рассмотрены его инструменты. Подчёркнуты сложности, которые могут возникнуть в данном способе маркетинга. Приведён пример грамотно построенного интернет-маркетинга компании Nike.

Ключевые слова: интернет-маркетинг; стратегический план; информационные технологии; электронный бизнес; SEO; SMM; таргетированная реклама; контекстная реклама; вирусный маркетинг; рассылка.

На сегодняшний день, одной из ключевых сил раз-вития любой современной системы, в том числе и экономической, являются информационные техно-логии. С их развитием, меняются и совершенству-ются методы ведения бизнеса.

Важнейшим элементом информационных тех-нологий, является Интернет – всемирная информа-ционная компьютерная сеть, связывающая между собой огромное количество пользователей для об-мена, передачи и хранения информации. Благодаря чему Интернет на данный момент можно назвать основой современного маркетинга.

Появление и совершенствование сети Интер-нет, систем и стандартов их взаимодействия приве-ли к образованию совершенно нового направления современного бизнеса - электронному бизнесу. Это направление подразумевает постоянную оптимиза-цию продуктов и услуг компании благодаря приме-нению цифровых технологий. Почти в любой со-временной компании процессы, ведения докумен-таций, ведения отчётностей, обеспечения взаимо-действий с клиентами и внутри фирмы, между от-

89094396125@mail.ru

Јужни федерални универзитет, Ростов на Дону,Русија

АРАМ ДАВИДОВИЧ АМБАРЦУМЯН . НАТАЛЬЯ ПЕТРОВНА КЕТОВА116

делами и многие другие повседневные процессы нельзя представить без использования информационных технологий.1

Одна из составляющих электронного бизнеса - электронная коммер-ция. Это сфера экономики, которая включает в себя торговые и финан-совые транзакции, проводимые при помощи компьютерных сетей и биз-нес-процессы, связанные с проведением таких транзакций. Электронная коммерция осуществляется как внутри фирмы, так и с другими органи-зациями, с которыми сотрудничает компания.

Такое развитие информационных технологий, среди которых одно из основных мест занял Интернет и электронная коммерция стало пово-дом для образования новой стратегии в современной концепции марке-тинга взаимодействия - Интернет-маркетинга.

Интернет-маркетинг (англ. internet marketing) - это практика при-менения всех аспектов традиционного маркетинга в Интернете, непо-средственно затрагивающая основные составляющие маркетинг-микса: цена, продукт, место продаж и продвижение. Главная цель – получить наибольший эффект от потенциальной аудитории сайта.

Попросту говоря интернет-маркетинг заключается в размещении ре-кламы онлайн и обеспечении возможности приобрести продукт или ус-лугу через сайт.2

Благодаря своим уникальным свойствам Интернет-маркетинг зани-мает весомое место в рынке маркетинговых коммуникаций. В течении последних 5 лет наблюдается значительный рост доли сегмента Интер-нет-маркетинга по отношению ко всему объёму рынка маркетинговых коммуникаций. Сегодня любая нормальная крупная компания активней-шим образом применяет интернет-маркетинг, для некоторых компаний он даже является единственным инструментом маркетинга.

Такую востребованность данная концепция получила благода-ря определенным характеристикам, которыми обладает сеть Интернет. Именно поэтому маркетинг в этой среде обладает весомыми преимуще-ствами. Рассмотрим их подробнее:

1. Первое и самое весомое преимущество интернет-маркетинга – это возможность измерения эффективности. Интернет даёт возможность из-мерять любые необходимые показатели, чтобы на их основе произвести нужный анализ. Кроме того, сделать это можно быстро и оперативно с помощью специализированных программ, плагинов и прочее.3

2. Преимуществом также является отсутствие границ. Товар можно произвести в Китае, а продать его через сайт в Германии или любом дру-гом уголку. Интернет и маркетинг в нем позволяет клиентам пользовать-

1 Азоев Г., Старостин В. Персонализированный маркетинг// Маркетинг. – 2014. - No 5. – С. 38-62

2 Ibid.3 Верховцева О. Н. Интернет-маркетинг: понятие, преимущества, инструменты,

эффективность // Научное сообщество студентов XXI столетия. Экономические науки: сб. ст. по мат. XVII междунар. студ. науч.-практ. конф. № 2(17).

СТРАТЕГИЧЕСКИЙ ИНТЕРНЕТ-МАРКЕТИНГ, КАК ИНСТРУМЕНТ ПОВЫШЕНИЯ... 117

ся услугами компаний по всему миру, а компаниям – осваивать все но-вые и новые рынки.

3. Следующее преимущество – направленное воздействие на кон-кретную целевую аудиторию. Стандартные инструменты рекламы, как телевидение, пресса, радио имеют огромный охват потребителей, но они недостаточно эффективны, когда необходимо донести информацию определённой целевой аудитории. Тематический сайты, форумы с раз-личным нужным содержанием помогают решить эту проблему, реклама будет доходить до необходимой аудитории, что позволит увеличит коли-чество клиентов.

4. Немаловажным преимуществом является быстрота действия, ка-сающаяся многих возможностей: создание и запуск новой рекламной кампании, исследования и прочего занимает не более чем два дня, на-столько же быстро и приходит обратная отдача от клиента; когда клиент задаёт какой-то вопрос, есть возможность незамедлительно дать на него ответ и предоставить ему всю нужную информацию. Можно сказать, что в интернет-маркетинге почти все процессы происходят быстрее чем в других маркетинговых коммуникациях. В современном мире, чем бы-стрее пройдёт процесс, тем больше денег заработаешь.

5. Можно выделить ещё несколько преимуществ: - многочисленная аудитория пользователей (по данным фонда об-

щественного мнения 76.1 млн россиян раз в месяц заходят в интернет);- дешевизна (по сравнению с другими ресурсами реклама и продви-

жение в интернете значительно дешевле);- емкость (на сайте можно разместить намного больше инфор-

мации о товаре или услуге, чем, например, в рекламном ролике или афише).4

Итак, Интернет-маркетинг является комплексом мероприятий, благо-даря которым компании могут продвигать с помощью сетевых технологий свои товары и услуги. Для этого необходимо обзавестись собственным сай-том, на котором нужно разместить информацию о товарах или услугах и, конечно же, иметь форму для заказа, подписки и др.5

Различают следующие инструменты Интернет-маркетинга:SEO (поисковая оптимизация) – это метод, который позволяет про-

двинуть сайты на первые места в поисковиках по эффективным и про-дающим запросам. Пользователи сети Интернет, которые набирают за-прос в поисковой системе, уже знают, чего они хотят, и именно это они представляют в виде поискового запроса. После этого они попадают на сайт и сразу получают возможность заказать услугу или купить товар. Благодаря SEO на сайт попадает только качественная аудитория. Сама оптимизация ведется по семантическому ядру – это список эффектив-ных запросов, которые пользователи задают в поисковых системах. Ос-

4 Ibid.5 Голик В.С., Голик С.И. Использование Интернет-технологий в международном

маркетинге// Маркетинг в России и за рубежом. – 2015. - No 3. – С. 113-117

АРАМ ДАВИДОВИЧ АМБАРЦУМЯН . НАТАЛЬЯ ПЕТРОВНА КЕТОВА118

новным минусом поисковой оптимизации являются сроки, – от двух не-дель до полгода.6

Контекстная реклама – это реклама в глобальной сети, которую поль-зователь видит, как в поисковых машинах, так и на страницах некоторых веб-сайтов. От обычной Интернет-рекламы, контекстная реклама отли-чается тем, что зависит от того, какой поисковый запрос задал пользова-тель или от темы страниц, на которых она размещена. Плюсом контекст-ной рекламы является привлечение на сайт только целевых посетителей, которые заинтересованы в услуге или товаре и практически мгновенный результат после ее запуска. Благодаря контекстной рекламе можно чет-ко соотносить произведенные затраты с результатами, то есть компания платит только за конкретный клик по своему объявлению. Минусом кон-текстной рекламы является то, что не все посетители могут быть потен-циальными клиентами.7

Медийная или баннерная реклама – это реклама, которую можно увидеть на сайтах в виде графических баннеров. Данная реклама на-целена в основном на продвижение или формирование устойчивости бренда. Такая реклама может работать только при большом количестве показов.

Маркетинг в социальных сетях (SMM) – это метод привлечения тра-фика или же внимания к бренду за счет социальных платформ. Здесь ос-новная цель создать контент, который пользователи социальных сетей потом распространяют без участия организатора. Продвижения с помо-щью социальных сетей позволяет взаимодействовать на нужную аудито-рию и выбирать именно те площадки, где все эти пользователи проводят время. Самые популярные методы продвижения в соцсетях – это созда-ние и продвижение сообществ нужного бренда, работа с блогами, персо-нальный брендинг, репутационный менеджмент, а также нестандартное SMM-продвижение. В компаниях больших размеров даже существует такая должность, как SMM менеджер, так как эта работа занимает боль-шое количество времени.8

Вирусный маркетинг. Создание и размещение некого медийного ви-руса, которым может быть интересное flash-приложения, видеоролик или другой привлекательный контент. Такая реклама довольно быстро распространяется в глобальной сети за счет самых пользователей, бла-годаря чему является одной из самых быстрых в Интернет-маркетинге. Однако следует обратить внимание, что вирусный маркетинг кроме по-ложительного, может оказывать и негативное воздействие.

Таргетированная реклама – это текстовые, медийные или мультиме-дийные объявления, которые демонстрируются только тем пользовате-лям Сети, которые удовлетворяют определенному набору требований, заданному рекламодателем. Одно из наиболее перспективных направле-ний – таргетинг в социальных сетях, в которых собрана самая полная и

6 Горелова А. Интернет-маркетинг// Маркетинг. – 2014. - No 3. – С. 58-68 7 Ibid.8 Ibid.

СТРАТЕГИЧЕСКИЙ ИНТЕРНЕТ-МАРКЕТИНГ, КАК ИНСТРУМЕНТ ПОВЫШЕНИЯ... 119

достоверная информация о пользователях Интернета. Главное преиму-щество таргетированной рекламы – возможность донести рекламное со-общение только до тех, кому оно действительно может быть интересно. Это, с одной стороны, обеспечивает большую эффективность рекламы, что особенно актуально при оплате по системе CPV, а с другой – позво-ляет уменьшить негативное влияние рекламного эффекта за счет того, что предлагаемые товары и услуги с более высокой вероятностью бу-дут действительно нужны пользователю в момент демонстрации объяв-ления.9

Рассылка – это также один из видов Интернет-маркетинга, в кото-рый входят рассылки с помощью сообщений в социальные сети, e-mail и sms. Если умело использовать этот тип, то можно получить эффектив-ный инструмент продвижения компании. Однако, рассылки существу-ют уже довольно давно и такие письма вызывают негативные эмоции у пользователей.

Со временем количество сайтов, Интернет-магазинов и т. п. только уве-личивается, что в свою очередь влияет на конкуренцию, и использование только одного типа Интернет-маркетинга становится недостаточным. В связи с этим все квалифицированные интернет маркетологи рекомендуют делать все комплексно для достижения успешного результата.10

Однако помимо преимуществ, которыми обладает интернет-марке-тинг, есть одна сложность, которая возникает в данном способе продви-жения компании – постоянное обновление техник, трендов, инструмен-тов, помогающих маркетологу осуществлять продвижение на эффектив-ном уровне. Ежегодно высококвалифицированные специалисты интер-нет-маркетинга опубликовывают отчетность, из которой в дальнейшем складывается рейтинг наиболее актуальных способов работы в интер-нет пространстве.11

Итак, о чем нам говорят свежие данные по состоянию на 2019 год:Аудитория Рунета составляет около 90 млн человек, из них актив-

ных пользователей — почти 69 млн. При этом выборка сделала в воз-растном разрезе от 14 до 64 лет.

Среди них:

9 Дейнекин Т.В. Интернет-форумы как инструмент маркетинга// Маркетинг в России и за рубежом. – 2013. - No 1. – С. 73-79.

10 Ibid.11 Ibid.

АРАМ ДАВИДОВИЧ АМБАРЦУМЯН . НАТАЛЬЯ ПЕТРОВНА КЕТОВА120

У следующего на третьем месте Instagram – невероятные темпы ро-ста, в декабре в этой сети зафиксировано 31 млн. активных пользовате-лей из России. Число пользователей Instagram во всем мире уже превы-сило отметку в 1 миллиард пользователей. Каждый день пользователи загружают в соц. сеть около 500 миллионов новых фото. Западные ком-пании уже давно используют Instagram, как дополнительную платформу для повышения лояльности к бренду со стороны покупателей или же во-все как площадку для продажи своей продукции. Одним из самых ярких и «раскрученных» брендов в этой соц. сети является Nike. Общее коли-чество подписчиков 88,91 млн. человек по всему миру, это самый вы-сокий показатель вовлеченности аудитории в активности компании, по сравнению с любыми другими брендами, зарегистрированными в соц. сети.12

На компанию Nike следует обратить внимание, как пример органи-зации, очень грамотно внедрившей стратегию интернет-маркетинга. Так в 2013 году, опираясь на успех проведенной ранее компании NIKEiD — своего сайта персонализированной спортивной обуви, Nike совместно с Instagram, одной из лидирующих социальных сетей в мире, создал плат-форму NIKEPHOTOiD.

Таким образом Nike хотел создать рекламную кампанию, которая не только рекламировала, но повышала ценность бренда, опираясь на ряд ключевых тенденций, которые в настоящее время определяли поведение аудитории. Например, основная отличительная черта потребительской аудитории компании – это креативный, талантливый самопиар, который поощряется в таких соцсетях как Twitter и Instagram.

Используя платформу #PHOTOiD, пользователи могли опубликовать фотографии своих кроссовок, менять дизайн, применять разные цвето-вые решения, создавать свои персональные, уникальные образы. Потом созданные изображения распространялись в другие социальные сети: Twitter, Facebook, Pinterest, Tumblr и Google+.Так пользователи делились своими историями посредством персонализированных кроссовок Nike.13

12 Кубина Н. Е., Кокая А. С. Использование SMM- стратегии при взаимодействии с клиентами компании в гипермедийной среде Интернета // Вопросы экономики и управления. — 2016. — №3.1. — С. 74-76.

13 Digital marketing industry case study. Instagram. Nike. URL: http://www.digitaltrain-ingacademy.com/casestudies/2015/01/instagram_case_study_nike_lets_customers_design_their_own_trainers_with_instagram_photos.php

СТРАТЕГИЧЕСКИЙ ИНТЕРНЕТ-МАРКЕТИНГ, КАК ИНСТРУМЕНТ ПОВЫШЕНИЯ... 121

Идея выглядела банальной, но на деле оказалась успешным маркетин-говым ходом и инструментом продаж, точно нацеленным на значительный сегмент покупателей.

В целом, можно заключить следующее: продвижение стратегии интер-нет-маркетинга – динамически развивающаяся система правил и инстру-ментов. Чтобы лидировать нужно отслеживать тренды и успевать соответ-ствовать им.

Список литературыАзоев Г., Старостин В. Персонализированный маркетинг// Маркетинг. – 2014. - No

5. – С. 38–62. Верховцева О. Н. Интернет-маркетинг: понятие, преимущества, инструменты,

эффективность // Научное сообщество студентов XXI столетия. Экономические науки: сб. ст. по мат. XVII междунар. студ. науч.-практ. конф. № 2 (17).

Голик В.С., Голик С.И. Использование Интернет-технологий в международном маркетинге// Маркетинг в России и за рубежом. – 2015. - No 3. – С. 113–117.

Горелова А. Интернет-маркетинг// Маркетинг. – 2014. - No 3. – С. 58–68. Дейнекин Т.В. Интернет-форумы как инструмент маркетинга// Маркетинг в России

и за рубежом. – 2013. - No 1. – С. 73–79.Кубина Н. Е., Кокая А. С. Использование SMM- стратегии при взаимодействии с

клиентами компании в гипермедийной среде Интернета // Вопросы экономики и управления. – 2016. – №3. 1. – С. 74–76. – URL https://moluch.ru/th/5/archive/31/955/

Количество подписчиков сообщества Nike ID:

Выручка за 2013 финансовый год:

Идея выглядела банальной, но на деле оказалась успешным маркетинговым

ходом и инструментом продаж, точно нацеленным на значительный сегмент

покупателей.

В целом, можно заключить следующее: продвижение стратегии интернет-

маркетинга – динамически развивающаяся система правил и инструментов. Чтобы

лидировать нужно отслеживать тренды и успевать соответствовать им.

Список литературы

1. Азоев Г., Старостин В. Персонализированный маркетинг// Маркетинг. –

2014. - No 5. – С. 38-62

2. Верховцева О. Н. Интернет-маркетинг: понятие, преимущества,

инструменты, эффективность // Научное сообщество студентов XXI столетия.

Экономические науки: сб. ст. по мат. XVII междунар. студ. науч.-практ. конф. № 2(17).

100 000 пар кроссовок с уникальным дизайном было представлено только в первую неделю кампании

На пике популярности кампании было создано 600 пар в час

8% CRT на покупку обуви Nike iD

Ноль бюджета на рекламную кампанию

10 млн. 15 млн.

$6,081 млрд $6,669 млрд

АРАМ ДАВИДОВИЧ АМБАРЦУМЯН . НАТАЛЬЯ ПЕТРОВНА КЕТОВА122

Digital marketing industry case study. Instagram. Nike. URL: http://www.digitaltrainingacademy.com/casestudies/2015/01/instagram_case_study_nike_lets_customers_design_their_own_trainers_with_instagram_photos.php

Aram Ambartsumyan

Natalya Ketova

STRATEGIC INTERNET MARKETING AS A TOOL TO INCREASE THE COMPETITIVENESS OF AN ENTERPRISE

AbstractThe article is devoted to the strategic plan of Internet marketing, a modern and effective concept of marketing interaction. It is shown that Internet marketing is very popular today and occupies a significant place in the market of marketing communications. The main advantages of Internet marketing in its environment are revealed and its tools are considered. The difficulties that may arise in this method of marketing are highlighted. An example of a well-built Internet marketing company Nike.Keywords: Internet Marketing; strategic plan; Information Technology; electronic business; SEO; SMM; targeted advertising; contextual advertising; viral marketing; mailing list.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 123–126

УДК 330.341.1(47)

Диана Игoревна CтепаненкoНаталия Николаевна Муравьева

Транcнациoнальные кoмпании в эпoху глoбализации

Аннотация: Иcтoричеcкий прoцеcc пocледнегo времени привел coвременный мир в уникальнoе качеcтвеннoе cocтoяние, характеризуемoе единым, oбщемирoвым инфoрмациoннo-экoнoмичеcким прocтранcтвoм. XXI век пo праву мoжнo назвать векoм глoбализации и междунарoднoй интеграции. Гocударcтва и нарoды теперь вcё бoлее и бoлее завиcимы друг oт друга. Вcё бoльшую и бoльшую рoль в coвременнoм мире играет кoнкурентocпocoбнocть oпределеннoй cтраны на мирoвoм рынке.

Ключевые слова: глoбализация, транcнациoнальные кoмпании, междунарoдная экoнoмика, междунарoдная тoргoвля.

Практичеcки глoбализация предcтавляет coбoй включение мирoвoгo хoзяйcтва, cocтoящегo из мнoжеcтва нациoнальных хoзяйcтв, в мирoвoй рынoк и переплетение экoнoмик гocударcтв-учаcтникoв междунарoднoй тoргoвли. Как cледcтвие вoзникает междунарoднoе (мирoвoе) разделение тру-да, тo еcть такoй cпocoб oрганизации прoизвoдcтва тoварoв, при кoтoрoм каждая cтрана, либo региoн cпециализируетcя на прoизвoдcтве oпределеннoгo вида тoварoв, чтo дает макcимальную выгoду. В этoм cлучае вcё трудoемкoе и реcурcoемкoе прoизвoдcтвo, требующее oбширных материальных и прoизвoдcтвенных затрат, перемещаетcя в cтраны третьегo мира, где cебеcтoимocть прoизвoдимoгo тoвара резкo уменьшаетcя, чтo дает вoзмoжнocть из-влекать бoльшую прибыль. В cвoю oчередь разви-тых cтранах ocтаетcя гoлoвнoе предприятие, ведущее лишь cбoрку изделия, либo вoвcе главный oфиc, ве-дущий прoектирoвание, разрабoтку и oрганизацию прoизвoдcтва. При этoм веcь мирoвoй капитал кoнцентрируетcя в cтранах базирoвания гoлoвных oфиcoв, управляющих прoцеccoм прoизвoдcтва.1

Глобализация — процесс всемирной экономиче-ской, политической и культурной интеграции и уни-

1 Фoкин C. Влияние транcнациoнальных кoмпаний на кoнкурентocпocoбнocть cтран; http://geopub.narod.ru

stepanenko_diana@mail.runatasha_2009@inbox.ru

Јужни федерални универзитет,Ростов на Дону,Русија

ДИАНА ИГOРЕВНА CТЕПАНЕНКO . НАТАЛИЯ НИКОЛАЕВНА МУРАВЬЕВА124

фикации. Основным следствием этого является мировое разделение тру-да, миграция в масштабах всей планеты капитала, человеческих и произ-водственных ресурсов, стандартизация законодательства, экономических и технологических процессов, а также сближение и слияние культур раз-ных стран. Это объективный процесс, который носит системный характер, то есть охватывает все сферы жизни общества. В результате глобализации мир становится более связанным и более зависимым от всех его субъектов. Происходит как увеличение количества общих для группы государствен-ных проблем, так и расширение числа и типов интегрирующихся субъек-тов».

Современный мир развивается в свете глобализации и интеграции. Страны формируют союзы для совместного поиска решения проблем, угро-жающих стабильности собственных экономик. Глобализация представляет собой процесс международного масштаба, который имеет геокультурную, социокультурную, экономическую природу происхождения и предполага-ющий значительное увеличение социальной и экономической взаимосвя-занности многих государств, невзирая на географические и политические границы. Толчком к возникновению глобализации в ее широком представ-лении стало развитие международной торговли, а в дальнейшем воз- ник-новение и развитие мировых финансовых рынков. Данное развитие поспо-собствовало глобализации производственного процесса, в результате ко-торой внутренний, национальный рынок многих государств потерял для многих предпринимателей свое первостепенное значение и они перестали ориентироваться только на собственную страну, рассматривая весь мир как единый глобальный рынок.2

Истоки глобализации находятся в XV—XVI вв., когда одновременно с началом развития рыночных (капиталистических) отношений в Западной Европе начался бурный рост европейской торговли и формирование «евро-пейской мировой экономики».3

Пoд транcнациoнальнoй кoмпанией (ТНК) принятo пoнимать предпринимательcкoе oбъединение, зарегиcтрирoваннoе в oднoй из cтран и дейcтвующее на территoрии мнoгих cтран пocредcтвoм зарубежных филиалoв, либo дoчерних предпринимательcких фирм. В англoязычнoй ли-тературе пo междунарoднoй экoнoмике для oбoзначения транcнациoнальнoй кoмпании чаcтo упoтребляют термины «мнoгoнациoнальные фир-мы» (multinational firms - MNF) и «мнoгoнациoнальные кoрпoрации» (multinational corporation - MNC), кoтoрые иcпoльзуютcя как cинoнимы. Oбщей базoй вo вcех oпределениях являетcя тoт критерий, чтo кoмпания ве-дет cвoю деятельнocть, не oграничиваяcь пределами рынка внутри oднoгo гocударcтва (cувереннoй экoнoмичеcкoй cиcтемы).4

2 Валиева Виктория Владиславовна, Анопченко Татьяна Юрьевна, Экономический аспект глобализации, Српска Баштина, 1-2, 2018, 180.

3 Елезовић, Д. „Глобализација – феномен раног модерног доба“, Глобализација и десуверенизација, Редколегия. В. Вулетић, Ј. Ћирић, У. Шуваковић, Косовска Митровица: Филозофски факултет, Београд: Српско социолошко друштво, Институт за упоредно право, 2013, 356-359.

4 Фoкин C. Кoнкурентocпocoбнocть cтран мира; http://geopub.narod.ru

ТРАНCНАЦИOНАЛЬНЫЕ КOМПАНИИ В ЭПOХУ ГЛOБАЛИЗАЦИИ 125

Чтoбы cчитать фирму (кoмпанию, предприятие, финанcoвoе oбъединение) транcнациoнальнoй нужнo, чтoбы oна cooтветcтвoвала cледующим критериям:

- фирма реализует значительную чаcть cвoей прoдукции за рубежoм, oказывая тем cамым заметнoе влияние на мирoвoй рынoк;

- в зарубежных cтранах нахoдятcя некoтoрые ее дoчерние предпри-ятия и филиалы;

- coбcтвенники этoй фирмы являютcя резидентами (гражданами) различных cтран.5

ТНК имеют ряд преимущеcтв перед фирмами, дейcтвующими в пре-делах oднoгo внутригocударcтвеннoгo рынка. Вo-первых, благoдаря ин-теграции в cвoю cтруктуру мнoгих дoчерних предприятий различнoй направленнocти ТНК имеют вoзмoжнocть пoвышения уcиления cвoей кoнкурентocпocoбнocти. Вo-втoрых, раcширяяcь, кoмпания начинает приcутcтвoвать в cамых разных региoнах. Этo дает вoзмoжнocть иcпoльзoвать cырьевые реcурcы, рабoчую cилу, прoизвoдcтвенные вoзмoжнocти и иные пoлoжительные cтoрoны даннoгo региoна. Таким oбразoм, кoмпания cтанoвитcя бoлее живучей и кoнкурентocпocoбнoй. В-третьих, приcутcтвуя в какoй-либo cтране, кoмпания cтанoвитcя ближе к пoтребителям cвoей прoдукции и пoлучает вoзмoжнocть пoлучения инфoрмации o перcпективах рынкoв и кoнкурентнoм пoтенциале фирм принимающей cтраны. Филиалы транcнациoнальных кoрпoраций пoлучают преимущеcтвo перед фирмами принимающей cтраны, иcпoльзуя научнo-техничеcкий и управленчеcкий пoтенциал материнcкoй фирмы. В-четвертых, ТНК мoгут иcпoльзoвать в cвoих интереcах ocoбеннocти гocударcтвеннoй пoлитики в различных cтранах. И, в-пятых, раccредoтoчивая cвoе прoизвoдcтвo между разны-ми cтранами мира, ТНК cпocoбны уменьшать риcки прoизвoдcтвеннoй деятельнocти.6

В наcтoящее время cтанoвитcя вcе cлoжнее прoвеcти четкую грань между транcнациoнальнoй и внутринациoнальнoй кoмпанией. Этo теcнo cвязанo c прoцеccoм глoбализации, а именнo c интеграцией экoнoмик гocударcтв и интернациoнализацией рынка. Благoдаря cвoей cтруктуре транcнациoнальные кoмпании прoчнo укрепилиcь в cиcтеме междунарoдных oтнoшений. Резюмируя вcё вышеcказаннoе, cледует cказать, чтo рoль транcнациoнальных кoмпаний на междунарoднoй арене oчень вели-ка, т.к. их деятельнocть принципиальнo меняет картину мира. Oбладая oгрoмными капиталами, ТНК ocущеcтвляют экoнoмичеcкoе, финанcoвoе, тoргoвoе, технoлoгичеcкoе, а на coвременнoм этапе и пoлитикo-coциальнoе взаимoдейcтвие cтран мира.

5 Фoкин C. Влияние транcнациoнальных кoмпаний на кoнкурентocпocoбнocть cтран; http://geopub.narod.ru

6 Cыcoев В., Абраменкo В. Coвременные тенденции в развитии и управлении ТНК // Вoпрocы экoнoмики. - 2011. - № 2 – 112-115c.

ДИАНА ИГOРЕВНА CТЕПАНЕНКO . НАТАЛИЯ НИКОЛАЕВНА МУРАВЬЕВА126

Список литературыВалиева Виктория Владиславовна, Анопченко Татьяна Юрьевна, Экономический

аспект глобализации, Српска баштина, 1–2, 2018, 180–185.Елезовић, Д. „Глобализација феномен раног модерног доба“, Глобализација и

десуверенизација, Редколегия В. Вулетић, Ј. Ћирић, У. Шуваковић, Косовска Митровица: Филозофски факултет, Београд: Српско социолошко друштво, Институт за упоредно право, 2013, 353–365.

Фoкин C. Влияние транcнациoнальных кoмпаний на кoнкурентocпocoбнocть cтран; http://geopub.narod.ru.

Фoкин C. Кoнкурентocпocoбнocть cтран мира; http://geopub.narod.ru.Арcеньев М.C. Транcнациoнальные кoрпoрации // Рoccийcкий экoнoмичеcкий

журнал. – 2009. – № 12. – 35c.Cыcoев В., Абраменкo В. Coвременные тенденции в развитии и управлении ТНК

// Вoпрocы экoнoмики. – 2011. – № 2 – 112–115.

Диана Игoревна Cтепаненкo

Наталија Николаевна Муравјева

ТРАНСНАЦИОНАЛНЕ КОМПАНИЈЕ У ВРЕМЕНУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

Сажетак

У раду се даје преглед питања транснационалних компанија у доба глобализације. Историјски процес довео је данас модерни свијет у глобално стање које карактерише јединствени, глобални информативни и економски простор. Данас се 21. вијек с правом може назвати вијеком глобализације и међународних интеграција. Државе и народи су сада све више и више зависни једни од других. Већу улогу у савременом свијету данас игра конкурентска способност одређене државе на глобалном тржишту. Под транснационалном компанијом подразумијева се оснивање предузетничког удружења регистрованог у некој земљи које дјелује на територији многих земаља путем страних подружница или зависних компанија. Посједујући огроман капитал, транснационалне компаније су одговорне за економску, финансијску, комерцијалну, технолошку и, у садашњој фази, политичку и друштвену интеракцију земаља свијета.Кључне ријечи: глoбализација, транcнациoналне компаније, међународна економија, међународна трговина

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 127–131

УДК 658.52

Кирилл ПоловойТања Арсић

Разработка стратегии управления транспортной логистикой малого предприятия перерабатывающей

промышленностиАннотация: В данной работе автор предлагает страте-гию управления транспортной логистикой малого пред-приятия перерабатывающей промышленности ООО ДонПолимер. Что повысит эффективность управление компанией в сфере транспортной логистики и позволит сократить издержки. В связи с тем, что в современном мире главной целью коммерческой организации явля-ется максимизация прибыли, то предоставленная стра-тегия поможет добиться этой цели.

Ключевые слова: Транспортная логистика, стратегиче-ское управление, управление цепями поставок, логи-стика, грузоперевозки, груз, оптимизация издержек.

Цель: Разработать стратегию управления транспорт-ной логистикой малого предприятия перерабатываю-щей промышленности.

Задачи: 1. Анализ грузопотока предприятия за год.

2. Анализ издержек предприятия при использо-вании собственного и привлеченного транспорта при перевозки сырья.

3. Проанализировать в каких случаях следует ис-пользовать собственный транспорт.

4.Разработать стратегию управления транспорт-ной логистикой предприятия

Объектом исследования является малое пред-приятие перерабатывающей промышленности ООО «ДонПолимер».

Предмет исследования: Транспортная логистика компании ООО «ДонПолимер».

Для максимизации прибыли предприятие любой отрасли должно заботится о снижении издержек. Ча-сто возможность оптимизации затрат упускается из-за ситуационного подхода при принятии решений ру-ководством департаментов или руководителями выс-шего звена. Однако данная проблема мешает компа-

polovoukirill@gmail.comtanja.arsic@beotel.net

Јужни федерални универзитет,Ростов на Дону, РусијаСаобраћајно-техничка школаЗемун, Република Србија

КИРИЛЛ ПОЛОВОЙ . ТАЊА АРСИЋ128

ниям становиться не только лидерами в отрасли, но и попросту извлекать существенную прибыль от собственной деятельности.

На примере предприятия ООО «ДонПолимер» разработаем стратегию управления транспортной логистикой, а именно модель доставки сырья. Данная компания занимается закупкой и переработкой полимерных отхо-дов. Для возможности конкурировать в данной сфере необходимо постоян-но совершенствовать издержки, проводить работу над их снижением. Од-ним из возможных вариантов оптимизации автор предлагает покупку авто-мобиля МАН 19.422 1994 года, стоимость 490000 рублей.1

Компания закупает полимерные отходы для переработки у сельскохо-зяйственных предприятий, расположенных на территории Южного Феде-рального округа. Менеджеры предприятия закупают сырье, которое транс-портируется на перерабатывающий объект, расположенный в г. Батайск. Расходы на транспортировку сырья возлагаются на компанию ООО «Дон-Полимер». Логист компании использует сервис АвтоТрансИнфо2 для поис-ка транспорта необходимого для перевозки.

Компании ООО «ДонПолимер» закупает сырье ежемесячно. На диа-грамме представлено какое количество тонн сырья закупает компания в определенный месяц:

Таблица1.

Из таблицы видно, что компания закупает в среднем 65 тонн сырья в месяц, следовательно компании необходимо совершить порядка 56 рей-сов, при условии того, что грузовой автомобиль объемом 40м3 способен за-грузить от 1 до 1.3 тонны сырья.3

Особенность работы с перевозчиками в том, что цена перевозки в рас-чете на 1 км пути изменяется обратно пропорционально расстоянию пере-возки. Пример действующих цен содержится в таблице 2:

Таблица 2О б ъ е м к у з о в а (м3)

Расстояние от точки загрузки до точки выгрузки (км)

Цена (руб/км)

Стоимость перевозки (руб)

Количество автомобилей в месяц

И т о г о з а т р а т в месяц (руб)

40

80 87.5 7000 18 126000130 69.2 9000 16 144000280 39.2 11000 14 154000550 25.4 14000 8 112000

ИТОГО: 536000

1 Данные о перевозках компании ООО «ДонПолимер» за январь 2018 – декабрь 2018.2 Сайт биржи грузоперевозок ATI.SU3 Информация с сайта https://loads.ati.su/ (дата обращения 11.06.2019)

РАЗРАБОТКА СТРАТЕГИИ УПРАВЛЕНИЯ ТРАНСПОРТНОЙ ЛОГИСТИКОЙ ... 129

Данные в таблице подтверждают обратную пропорциональность и по-зволяют оценить месячные затраты компании на перевозку сырья4.

Автор предлагает компании приобрести автомобиль, объемом 40 м3, а также нанять на работу водителя, с трудовым вознаграждением в размере 5 руб./км, а также суточными выплатами на текущие расходы в рейсе в раз-мере 700 рублей/сутки.

Исходя из утверждения, что расход топлива данного автомобиля со-ставляет 23 литра ДТ на 100 км, стоимость дизельного топлива составля-ет 39 рублей, оплата по системе Платон составляет 1,90 рубля/км, при зало-женной амортизации 3 рубля/км и оплате водителю 5 рублей/км получаем стоимость пробега 18,90 рублей/км.

Так как гараж фирмы будет базироваться в г. Батайск, необходимо рас-считывать стоимость перевозки, закладывая расстояние, увеличенное в 2 раза. Расчет стоимости перевозки собственным транспортом сведем в та-блицу:

Таблица 3О б ъ е м к у з о в а (м3)

Расстояние от точки загрузки до точки выгрузки (км)

Цена (руб/км)

Стоимость п е р е в о з к и (руб)

О п л а т а суточных за рейс (руб)

И т о г о затрат за рейс

40

80 18,9 3024 700 3724130 18,9 4914 700 5614280 18,9 10584 1400 11984550 18,9 20790 1400 22190

Для того, чтобы сделать вывод о целесообразности сведем полученные данные в таблицу и сравним результаты:

Таблица 4Расстояние от точки загрузки до точки выгрузки (км)

Стоимость перевозки привлеченным транспортом (руб)

Стоимость перевозки собственным транспортом (руб)

Оптимальный вид транспорта

80 7000 3724 Собственный130 9000 5614 Собственный280 11000 11984 Привлеченный550 14000 22190 Привлеченный

Таким образом можно сделать вывод о том, что на короткие расстояния (до 200км) выгоднее использовать собственный транспорт, так как затраты на его обслуживание ниже затрат на поиск и обслуживание привлеченного. Однако в сезонные месяцы своего транспорта явно не будет хватать.5 В свя-

4 Вывод автора на основании данных о перевозках за период январь 2018 – декабрь 20185 Marko Vasiljević, Logistika u saobraćaju. Doboj: Saobraćajni fakultet, 2015.

КИРИЛЛ ПОЛОВОЙ . ТАЊА АРСИЋ130

зи с этим в такие месяцы компании предлагается использование наемного транспорта на расстояние не более 200км.

Стоимость автомобиля МАН 19.422 1994 года выпуска составляет 490000. Автомобиль исправен и готов к работе.

Самым выгодным вариантом для компании будет отправлять водителя на собственном авто на загрузку в ст. Павловскую (расстояние 130 км), так как именно на данном рейсе разница затрат между отправкой собственного и привлеченного транспорта максимальна и составляет 3386 рублей. За ме-сяц в среднем осуществляется 16 таких рейсов. Оптимальным будет совер-шить оставшиеся 6 рейсов в ст. Кущевская (расстояние 80 км). Разница со-ставит 3276 рублей.6

Таким образом в месяц компания сэкономит 73832 рубля. Срок окупа-емости автомобиля составит 7 месяцев. В первый год экономия составит 395984 рубля. В последующие года компания также будет экономить дан-ную сумму.

Данные исследования показывают нам, что для компании ООО «Дон-Полимер» целесообразно приобрести автомобиль МАН 19.422 1994 года выпуска, объемом 40 м3 с целью дальнейшего использования его для загру-зок в радиусе 200 км от г. Ростова-на-Дону.7

Исходя из всего выше перечисленного компании предлагается страте-гия управления транспортной логистикой:

Приобрести собственный грузовой автомобиль объемом 40м3.На расстояния до 200км использовать собственный транспорт, на рас-

стояния от 200км использовать привлеченный транспорт.В сезонные месяцы одновременно использовать привлеченный и соб-

ственный транспорт на расстояния до 200км, причем привлеченный транс-порт следует отправлять на максимальное расстояния от точки выгрузки в радиусе 200км.

Использованная литература

Данные о перевозках компании ООО «ДонПолимер» за январь 2018 – декабрь 2018.

Информация с сайта https://loads.ati.su/ (дата обращения 11.06.2019)Аникин, Б.А. Коммерческая логистика: учебник / Б. А. Аникин, А. П. Тяпухин. –

Москва: Проспект, 2017. – 426 с. Marko Vasiljević, Logistika u saobraćaju. Doboj: Saobraćajni fakultet, 2015.Slobodan Marković, Ratko Zelenika, Logistika savremenog biznisa. Novi Sad: Fakultet

za pravne i poslovne studije, 2009.

6 Аникин, Б.А. Коммерческая логистика: учебник / Б. А. Аникин, А. П. Тяпухин. – Москва: Проспект, 2017.

7 Ibid.

РАЗРАБОТКА СТРАТЕГИИ УПРАВЛЕНИЯ ТРАНСПОРТНОЙ ЛОГИСТИКОЙ ... 131

Logistika, transport, distribucija Jugoslovenski naučni skup, savetovanje Logistika transport distribucija. Beograd: Saobraćajni fakultet, Katedra za integralni transport, 1989.

Саво Васиљевић, Логистички центри: тржишни аспект. Београд: Желнид, 2003.Proceedings International Conference Transport and Logistics (5; 2014; Niš). Niš:

Faculty of Mechanical Engineering, Department for Material Handling Systems and Logistics, 2014.

Peulić Velibor, Logistika, špedicija, drumski transport. Banja Luka: Grafid, 2014.Gladović, Pavle, Miličić, Milica, Simeunović, Milan, Kvalitet usluge u drumskom

transportuSimpozijum o saobraćaju sa međunarodnim učešćem: savremene strategije razvoja saobraćajnog sistema: Evropa i naša zemlja, Beograd: Savez inženjera Srbije i Crne Gore: Savez inženjera i tehničara Srbije, 2004, 113–120.

Polovoy Kiril, Arsić Tanja

DEVELOPMENT OF A TRANSPORT LOGISTICS MANAGEMENT STRATEGY FOR A SMALL MANUFACTURING ENTERPRISE

AbstractIn this paper, the author proposes a strategy for managing transport logistics of a small enterprise in the processing industry, DonPolymer LLC. This will increase the management of the company in the field of transport logistics and will reduce costs. Due to the fact that in the modern world the main goal of a commercial organization is to maximize profits, the strategy provided will help achieve this goal.Key words: Transport logistics, strategic management, supply chain management, logistics, cargo transportation, cargo, cost optimization.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 132–139

УДК 271.2:94(47)”1917”

Др Миодраг Чизмовић

Свети Мардарије Ускоковић и бољшевички преврат

Сажетак: Мардарије Ускоковић је свједок великих искушења која су се надвила над руским царством. Иако у времену писања својих мемоара навелико владају терор и ужасна репресија, он дубоко вјерује у васкрсење препорођене и преображене Русије и њене Цркве.Кључне ријечи: Русија, Распућин, револуција, немир, преображење.

Један од најпреломнијих и најдискутабилнијих до-гађаја XX вијека је засигурно октобарска револуција и долазак бољшевика на власт. Мемоари Мардарија Ускоковића представљају једно од најаутентичнијих свједочанстава немира, неспокоја, бурних и тјескоб-них предреволуционарних дешавања која су се над-вила над руским царством. Своје импресије записа-не у мемоарима названим Недокучива Русија објавио је непосредно прије свог упокојења. Иако релативно кратак, живот Светог Мардарија Ускоковића био је врло садржајан и динамичан. Провео је дванаест го-дина у Русији1 и дјелује да је петроградски дио ње-говог живота био најаутентичнији и најдинамичнији. Због свог словенофилског2 настројења врло брзо је

1 Првих осам мјесеци је провео у Српском подворју у Москви, да би затим наставио школовање у Житомиру у западној Украјини, затим одлази у Кишињевску духовну академију која се налазила у главном граду Молдавије, да би потом наставио школовање у Санкт-петербуршкој духовној академији.

2 Иначе да истакнемо да је у деветнаестом вијеку постојала подјела међу руском интелигенцијом на словенофиле и западњаке. Словенофили су били мишљења да је будућност Русије у њеном аутентичном путу, без примјеса и утицаја са стране. Хомјаков и Кирејевски, најистакнутији представници словенофила, сматрали су да је враћање православном начину живота једини одговор који се очекује од Русије. По словенофилима, у руском народу се крију велики хоризонти могућности и Русија ће бити једина која ће моћи да ријеши питања која Запад више није у стању да ријеши. „Петрова реформа и европеизација је за њих представљала издају Русије“. Западњаци су сматрали да је Русија царство незнања и некултуре побиједила захваљујући реформи Петра Великог који се отворио према Западу. Аналогно томе, они су будућност и једину шансу за спас Русије видјели на западном путу. Свети Мардарије је посебно уважавао Хомјакова који је

cizmovicmiodrag@gmail.com

Самостални истраживач,Никшић

СВЕТИ МАРДАРИЈЕ УСКОКОВИЋ И БОЉШЕВИЧКИ ПРЕВРАТ 133

дошао у сукоб са Распућином, неформалним владаром Русије. Распућин је лијечио царевића Алексеја који је боловао од хемофилије. Његов утицај, по-себно на царицу Александру, а и на сам царски двор је био често више него доминантан. Он је постављао и разрјешавао министре, чак је врло често во-дио и кадровску политику Руске православне цркве.3 Распућин је на све на-чине тражио начин да протјера Светог Мардарија из Петрограда. Када је на мјесто министра унутрашњих послова поставио Александра Димитријеви-ча Протопова уз садејство Митрополита Петроградског Питирима, за кога је Свети Мардарије рекао да је играчка у Распућиновим рукама, реализа-ција плана је могла да почне. Понуђен му је ултиматум да или да прихва-ти премјештај у Ардон који се налазио на Кавказу, данашња територија Сје-верне Осетије, или ће бити протјеран из Русије уз образложење да ће бити означен као непријатељ Цара и државе. Треба напоменути да се Ардон на-лази преко 2000 километара ваздушном линијом од Петрограда. У Ардону је Руски цар Александар III основао Ардонску осетинску духовну семина-рију која је била нашироко позната као мјесто „часног изгнанства заблудје-лих монаха“. Иако свјестан дубоке неправде и отрова зависти Свети Мар-дарије је прихватио прогонство и све до средине 1917. био је професор на Ардонској духовној семинарији.

Прије прогонства Свети Мардарије је повремено служио у царском селу жарко чекавши прилику да разговара са царем Николајем, не би ли му предочио погубан утицај који има Распућин на углед династије. Међутим, касније је дошао до закључка „да се ништа није могло учинити, јер је Рас-пућин био јачи од цара и цијеле Русије заједно.“4 Слично становиште, када је ријеч о Распућиновом утицају на царски двор, имао је и Николај Берђајев који у својој студији Узроци и смисао руског комунизма наглашава:

„Цар је – а посебно царица – поверовао у Распућина као у народ, он је тражио религиозни ослонац у трагичним збивањима свога царевања, њему је било стало до подршке Цркве. Он није имао подршку највише јерархије – јер она је била ропски зависна од њега, зато му се учинило да је Распућин у свему то народно православље које не зависи директно од цара и које му може бити ослонац. Држећи се за Распућина

заступао идеју уједињења словенских земаља под заштитом Русије. Иначе Свети Мардарије је написао кандидатску тезу на Петроградској духовној академији Русија, словенство и будућност свијета са тачке виђења славено хришћанског теолога Алексеја Хомјакова.

3 Свети Мардарије наводи један догађај који можда најречитије говори о томе коју је моћ имао Распућин. Једне недјеље епископ Псковски Алексије позвао га је на вечеру у Јарославско подворје. Вечери је присуствовало двадесетак људи међу којима су били најистакнутији владика Варнава и Распућин. Знајући за велики Распућинов утицај на царском двору, архиепископ Алексије се пожалио Распућину да су он и владика Варнава усамљени у Светом синоду и да се навелико говори о њиховом премјештају на друге катедре, па чак и у Сибир. Распућин је, по свједочењу Светог Мардарија, без оклијевања рекао да од тога нема ништа. За архиепископа Алексеја је рекао да ће бити грузијски егзарх, а да ће владика Варнава постати владика тобољски, што се касније заиста и десило. На истој вечери Распућин је одбио да се званично упозна са оцем Мардаријем рекавши да су његове проповиједи у колизији са званичним интересима Русије која треба да тежи миру по сваку цијену. Алудирајући на словенофилство Светог Мардарија, Распућин је цинично коментарисао да Словенима треба да се баве Њемци и да то Русији засигурно није потребно. Види, Недокучива Русија, 184.

4 Свети Мардарије Ускоковић, Недокучива Русија, 364.

МИОДРАГ ЧИЗМОВИЋ134

као за народно православље цар и царица – она је имала огроман утицај – су довели Цркву у зависност од хлиста Распућина који је почео да одређује и владике. То је било грозно понижавање Цркве и нешто што је сасвим компромитовало монархију. Распућин је био сељак који се морално компромитовао у близини двора и он је коначно окренуо против монархије чак и конзервативне кругове племства и рускога друштва. У време рата, уочи фебруара 1917, сви друштвени слојеви, осим мањег дела највише бирократије и дворских кругова су били, ако не против монархије у принципу, оно против монарха, а посебно против царице. То је био крај династије.“5

Надовезујући се на промишљање Берђајева треба нагласити да је убист-во Распућина организовао кнез Феликс Јусупов, ожењен царевом синови-цом, рачунајући да ће на тај начин у извјесном смислу спасити већ поср-нулу монархију. Кнез Феликс Јусупов за реализацију свог плана окружио се чланом думе, беспоговорним поборником царизма, Пуришкевичем, Ди-митријем Павловичем, царевим братом од стрица, доктором Лазовертом и млађим официром Сухотином. Само убиство одликовало се крајњом вол-шебношћу и тајновитошћу.6

Руски пјесник Александар Блок који је један есеј посветио последњим данима царске породице ће рећи: „Меци који су убили Распућина погодили су у срце и целу царску породицу.“7

Свети Мардарије је био непосредни учесник свих тих предреволу-ционарних дешавања која су одликовали потреси, неспокоји, немири, ру-шилачки нагони. Читајући његове мемоаре тешко се не отети утиску да нестварна искреност и честитост красе тог необичног човјека. Он не жели и не пада у замку сталног оптуживања да су „други наш пакао“. Хришћан-ска црква и у својим редовима, неријетко, има декларативне хришћане. Из тог разлога цитира ријечи пјесника:

„Веро моја, ко те уби реци,Убише те са олтара жреци!“Консеквентно томе, он исповиједа да је постојало све веће и веће

отуђење између појединих епископа и нижег црквеног клира и народа. 5 Николај Берђајев, Узроци и смисао руског комунизма, Књижевне новине, Београд,

1989, 112.6 Елен Карел Д’анкос у својој студији Руска несрећа наводи све околности које су

пратиле једно од најмистериознијих убистава, смакнуће Распућина. Она ће рећи: „И само убиство било је налик привиђењима која збуњују разум.“ Наиме, Феликс Јусупов је успио да доведе Распућина у свој двор. Доктор Лазоверт се потрудио да колачи и чаше буду премазане отровом тврдивши да се толиком количином отрова може убити читав пук људи. Међутим, видјевши да отров не дјелује на Распућина, видно запрепаштен Феликс Јусупов пуца на њега. Љекар је констатовао смрт дјелујући да је план завјереника успио. Ипак „мртвац“ устаје бацивши се на убицу давећи га. Издржава кишу удараца успјевши побјећи завјереницима који га сустижу. Члан думе Пуришкевич испаљује још четири хица у бјегунца који пада у снијег. Овога пута завјереници ништа не препуштају случају. Везују га у завјесе у бацају у залеђену Неву. Када је пронађен три дана касније показало се да ни отров ни меци који су га погодили, нису усмртили већ да се смрзао у ријеци. Д’анкос закључује да је Распућин овим епилогом „хтио да докаже да му људска рука није могла ништа, да је само природа – то јест Божја воља – могла савладати њега који се тако дуго проглашавао Божијим човјеком“. Види опширније: Елен Карер Д’анкос, Руска несрећа, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 1992.

7 Види, Ђузепе Бофа, Руска револуција, Комунист, Београд, 1970, 38.

СВЕТИ МАРДАРИЈЕ УСКОКОВИЋ И БОЉШЕВИЧКИ ПРЕВРАТ 135

Уочавало се, по њему, да се свештенство жели маргинализовати од јавног живота, тачније од живота заједнице и да се жели свести само на обреде и богослужење. Колико је било незадовољство сеоског свештенства које је често било рањено сиромаштвом, најилустративније говори податак тајне полиције царске Русије да је око седамдесет и пет одсто сеоског свештен-ства било склоно револуционарним идејама.8 Заиста поједини дјелови Црк-ве су са одушевљењем дочекали фебруарску револуцију. Али Свети Марда-рије је осјетио да дух уништења који је лагано почео да захвата цијелу Ру-сију, неће поштедјети ни поједине славне тековине прошлости. Зато на јед-ном сабрању и поручује: „Док стварају нову Русију, добро је што критикују све што је било лоше у старој, али требало би да пазе да заједно са лошим не сруше и оно добро, и тако допадну шака онима који мрзе Русију и све што је Руско.“9 У тим смутним временима све више и више је било оних код којих се гасило кандило вјере. Он констатује: „Нема жалоснијег призора од свештеника чија се бакља вјере угасила. По Светом Мардарију ти свеште-ници више су нашкодили хришћанству неголи сви безбожници заједно.10 На том фону је и промишљање Берђајева који је често истицао да су ре-волуције казне због грехова прошлости. У тим смутним временима као да се православна Црква није најбоље снашла. Између осталог Свети Марда-рије наглашава да је римокатоличка Црква својим вјерницима запријетила да ће их одлучити од причешћа ако буду дио револуционарних снага. Што се тиче Руске православне Цркве ситуација је била другачија. 26 фебру-ара 1917. (по јулијанском календару) предсједник привремене владе Керен-ски је захтијевао од Светог синода да се по Црквама и манастирима прочи-та проглас који сугерише вјерницима да се дистанцирају од револуционара и учествовања у протестима и да ће у супротном они који се оглуше бити одлучени од причешћа. Већина епископа имала су став да овај захтјев вла-де треба одбити.11

Један од вођа руских словенофила Иван Аксаков је још пола вијека прије доласка бољшевика на власт написао: „Коначна судбина хришћан-ског друштва које се одрекло Христа јесте побуна или револуција.“12 Гово-рити о спонтаним револуцијама крајње је дискутабилно. Сама чињеница да Лењин у блиндираном возу, са огромним капиталом, иако бијесни Први свјетски рат, несметано улази у Русију сугерише на изрежираност и нес-понтаност саме Октобарске револуције. Интересантно је напоменути да је официјелни податак гласио да је царска Русија уочи Октобарске револуције имала око 160 милиона становника а од тога 80 000 чланова имала бољ-шевичка партија. Централни комитет бољшевичке партије је 10. октобра профилисао став да је „оружани устанак неизбјежан и да је куцнуо судњи час“. Користећи општу пометњу они користе своје снаге које је већ форми-рао Лав Троцки и заузимају сва витална мјеста у граду. С лакоћом заузи-

8 Мардарије Ускоковић, нав. дјело, 177.9 Исто, 310.10 Исто, 178.11 Мардарије Ускоковић, нав. дјело, 294.12 Леонид Решетњиков, Вратити се Русији, 79.

МИОДРАГ ЧИЗМОВИЋ136

мају зимски дворац из кога је дотадашњи предсједник владе Керенски већ био побјегао. Остаће упамћено да су бољшевици пројавили гвоздену дис-циплину, одлучност и окрутност. Уочи револуције бољшевици су кренули са ширењем страха. За кога су просудили да би могао сметати њиховом ре-волуционарном науму, био је ликвидиран.13 Невјероватна лакоћа са којом су бољшевици преузели власт можда се најбоље рефлектује у реакцији Луна-чарског, једног од водећих бољшевика, који је послије преврата еуфорич-но коментарисао: „замислите, ми смо само хтјели да демонстрирамо, кад одједном – такав неочекивани успјех!“ Послије преузимања власти бољше-вици уводе војну диктатуру. У том смислу посебно је индикативан податак да су врховног команданта армије, који је одбио да изврши наређење и за-почне мировне преговоре са Њемцима, ликвидирали бољшевички активи-сти при војсци и на његово мјесто именовали некомпетентног и сервилног бољшевика.14 Послије преузимања власти бољшевици су брутално и реп-ресивно кренули са прогонима неистомишљеника. Прва на удару се наш-ла Руска православна црква. Постављало се легитимно питање да ли ће Црква у Русији издржати толику ватру острашћене мржње коју је продуко-вао владајући естаблишмент? Послије Стаљинових чистки сматра се да је било свега неколико епископа на слободи а једва неколико стотина цркава је било отворено.15 Ирационалност бољшевичке елите према Цркви најекла-тантније свједочи податак да је Лав Троцки 1918. у граду Свијажску наре-дио подизање споменика Јуди Искариотском са песницом упереном прије-тећи према небу.16

Долазак бољшевика на власт поједини мислиоци су доживјели као пре-дукус катастрофичног краја. У том смислу посебно треба истаћи кнеза Јев-генија Трубецкоја и Василија Розанова. Тако ће кнез Јевгениј Трубецкој ду-боко погођен свеопштим пропадањем болно и резигнирано констатовати: „На наше очи зло слави једну од својих највећих победа над човечанством; на све стране бесни паклени вихор свеопштег уништења – читав свет зах-ваћен је злослутним блеском пожара“. Трубецкој се искрено пита: „Може ли наша вера у смисао издржати то ватрено искушење?“17 Иван Буњин, први Рус који је добио Нобелову награду за књижевност 1933, ће свој дневник из тог периода општег пропадања назвати Проклети дани. Он каже: „Али у томе и јесте њихова сатанска снага: у чињеници да су умели да прекораче сва ограничења, све границе дозвољеног, и да учине да свако запрепашћење и свака озлојеђеност – изгледају наивно и глупо.“18 И Василиј Розанов по-ставља питање, да ако се ништа на свијету не може десити без воље Божије, да ли је то знак да Бог више не жели постојање Русије? Наслов његове књи-ге, написане 1919, Апокалипса нашег времена, довољно говори о духу вре-мена, о нестајању и пропадању. Розанов изговара ове страшне ријечи:

13 Мардарије Ускоковић, нав. дјело, 333.14 Види, Историја Русије, приредили Димитрије Оболенски и Роберт Оти, Clio, 2003, 294.15 Исто, 350.16 Леонид Решетњиков, нав. дјело, 2014, 136.17 Кнез Јевгениј Трубецкој, Смисао живота, Логос, Београд, 1997, 188–189. 18 Иван Буњин, Проклети дани, Бернар, Стари Бановци – Дунав – Београд, 2010, 217.

СВЕТИ МАРДАРИЈЕ УСКОКОВИЋ И БОЉШЕВИЧКИ ПРЕВРАТ 137

„Ако човекове смрти нема ʻбез Божје вољеʼ, како бисмо могли и да помислимо да може настати смрт народна, царствена, ʻбез Божје вољеʼ? И у томе је цело питање. Значи, Бог више није хтео да Русија постоји. Он је протерује испод Сунца. Идите непотребни људи“.19 Амерички истражитељ руских прилика Џејмс Билингтон ће тачно при-

мијетити да је Розанов руску револуцију доживио као „катастрофу апока-липтичних размера за цело човечанство“. Револуција је само посвједочила да хришћанство није успјело у историји. По њему, Црква се у том општем метежу уопште није снашла и на тај начин чинила бијег у бољшевичку ре-волуцију готово неминовним.20 Пошто је цар Николај II абдицирао, Василиј Розанов, који се често у својим текстовима критички изражавао према Цару, суочава се са Русијом која му постаје језиво хладна и страна. Тако он у својој књизи Последње лишће које одише дубоком резигнацијом и осјећајем неприпадања, пише: „Седим и плачем, због апсолутне непотребности све-га што сам написао... Никада нисам мислио да ми је Цар толико потребан: али ево, њега нема – и за мене као да нема Русије. Апсолутно је нема и ни у сну ми више није потребан сав мој књижевни рад. Напросто, не желим ни да га буде. Не желим га за републику, желим га за цара, царицу, царевића, царевне. Никада (нисам) мислио да је без цара потребан народ. Без цара не могу да живим. Зато мислим да ће се цар свакако вратити, да без цара Ру-сија неће преживети, угушиће се. Штавише – она и не треба да постоји без цара. Ова моја мисао... нека буде истинита и света“.21 Међутим, Бог је до-пустио да Русија живи без Цара. Георгије Флоровски ће цијело поглавље у Путевима руског богословља насловити „Уочи Катастрофе“.22

Бољшевици 1922. протјерују из Совјетског савеза нешто више од сто шездесет интелектуалаца и родољуба, да поменемо само неке (Сорокин, Лоски, Иљин, Франк, Булгаков, Берђајев). Постоји податак да је ова плејада прогнаних руских мислилаца до 1939. објавила преко 13000 радова у свим научним сферама.

А када је ријеч о Светом Мардарију он је у последњем моменту успио да напусти Русију и да се спаси од бољшевика који су му отворено пријети-ли ликвидацијом. Свети Мардарије прелази у Америку гдје ће брзо поста-ти први епископ СПЦ у Америци. Међутим, он непоколебљиво вјерује у будућност преображене Русије и изабрани пут руског народа. Тако у Не-докучивој Русији, написаној 1935, када је у Русији навелико владао егзо-дус Стаљинових чистки, изговара ријечи које у том моменту звуче крајње нестварно: „Злокобне године ће проћи и светлост Христова обасјаће руску земљу. Жудња за Христом и његовом Црквом пробудиће се у срцу Русије, и као блудни син, она ће, након много година лутања, уронити у недра вели-ке и свепраштајуће Цркве. Ипак, још увек је рано. Време још није зрело.“23 Чини ми се да чујем глас оних који нису у стању да појме ни Русију ни

19 Види, Василиј Розанов, Апокалипса нашег времена, Градац, Београд, 1993, 8–9. 20 Џејмс Билингтон, Икона и секира, Рад, Београд, 1988, 587. 21 Василиј Розанов, Последње лишће, 122.22 Георгије Флоровски, Путеви руског богословља, 484.23 Мардарије Ускоковић, нав. дјело, 381.

МИОДРАГ ЧИЗМОВИЋ138

мене: Питају ме: „ Зар не плачеш за Русијом која је нестала заувијек?“ Али ја им одговарам да ово нису сузе за Русијом која је нестала заувек, већ топле сузе среће пред виђењем Русије која поново устаје. Кроз ове сузе ја видим нову Русију која излази у сусрет човечанству. Русију у којој ће бити места и за Бога и човека...Таквој, уму још увек недокучивој Русији, видећи је јас-но духовним очима, обраћам се из далеке Америке.“24 Ове ријечи и те како подсјећају на мисао Атанасија Великог који у времену великих потреса, је-реси и ватрених искушења који су се надвили над Црквом у IV вијеку, мир-но говори: „облачак проћи ће“. Послије толико година гоњења и постојања у условима крајњег „лагума нехуманости“ Руска Црква је показала истин-ску отпорност и посвједочила утемељеност ријечи из Јеванђеља по Матеју да „Цркву Божију и врата пакла неће надвладати.“ (Мт. 16, 18).

ЛитератураБерђајев, Николај, Руска идеја, Бримо, Београд, 2002.Berdjajev, „Izvori i smisao ruskog komunizma“, Književne novine, Beograd, 1989.Билингтон, Џејмс, Икона и секира, Рад, Београд, 1988. Бофа, Ђузепе, Руска револуција, Комунист, Београд, 1970.Буњин, Иван, Проклети дан, Бернар, Стари Бановци – Дунав – Београд, 2010.Д’анкос, Елен Карер, Руска несрећа, Издавачка књижарница Зорана Стојановића,

Сремски Карловци – Нови Сад, 1992.Историја Русије, приредили Димитрије Оболенски и Роберт Оти, Clio, 2003.Решетњиков, Леонид, Вратити се Русији, Евро-Ђунти, Београд, 2014.Розанов, Василиј, Апокалипса нашег времена, Градац, Београд, 1993. Розанов, Василиј, Последње лишће, Бримо, Београд, 2002.Ускоковић, Мардарије, Недокучива Русија, Манастир Светог Саве, Либертивил,

2017.Флоровски, Георгије, Путеви руског богословља, ЦИД, Подгорица, 1995.

24 Исто, 384. Руски мислилац Николај Берђајев је истицао да му је историја често изгледала као злочиначка наука. Међутим често се „сила Божија у немоћи показује.“ Некада дјелује да када помислимо да је све изгубљено пројављује се метафизичка нада која свједочи о суштинском смислу. Заиста утјешно дјелују ријечи сибирског митрополита упућених својој пастви усред великих немира и раскола седамнестог вијека. „Хришћани! Чак и у најтмурнијим данима сунцокрет довршава свој кружни пут, следећи сунце својом непроменљивом љубављу и природном склоношћу. Наше сунце, које осветљава путању нашег живота, јесте воља Божја; она нам, не увек без сенки, осветљава животну стазу; тмурни дани често су помешани са ведрим; јављају се кише, ветрови, буре... Али нека наша љубав према нашем сунцу, вољи Божјој, буде довољно јака да нас нераздвојно вуче к њему у данима несреће и туге, као што сунцокрет у тмурне дане наставља без колебања – да бродимо кроз живе воде, а ‘барометар’ и ‘компас’ Божје воље ће нас довести у безбедну луку вечности. Види, Џејмс Билингтон, Икона и секира, 645. Журнал Московске патријаршије из 1965. поводом 250 година од кончине сибирског митрополита.

СВЕТИ МАРДАРИЈЕ УСКОКОВИЋ И БОЉШЕВИЧКИ ПРЕВРАТ 139

Miodrag Čizmović

ST. MARDARIJE USKOKOVIĆ AND THE BOLSHEVIK OVERTURN

SummaryMardarije Uskokovic was a witness of great temptations that leaned over the Russian empire. Although the time of writing his memoirs was largely dominated by terror and terrible repression, he deeply believes in the resurrection of a reborn and transformed Russia and its Church.Key words: Russia, Rasputin, revolution, restlessness, transformation.

Прикази, Научна критика, In memoriam,

ХроникаВукашин Баћовић

Зоран ЛакићЖаркоБ. Вељковић / Драгана Савин

Жарко ЛековићСвјетлана Самарџија

Будимир АлексићСлавица ЧоловићЂорђије Алексић

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 143–144

Проф. др Вукашин Баћовић

Добра дјела не умиру

Живимо у времену када је потребније него икада до сада писати о добрим људима и њиховим најбољим дјелима. Магистар Драго Вујачић, угледни профе-сор српског језика и књижевности, освјетљава до-бротворство и племенитост граховских добротвора Ане Костове Вујачић и Јована (Јоша) Булајића.

У структури Вујачићеве књиге презентовано је више цјелина, међусобно прожетих и повезаних у јед-ну древну библијску поуку да се добра дјела не смију заборавити. Знамо да је у нашем народу постојао ин-ститут добра, који је био у причељу добре приче и до-бре воље. Зато је у народу живјела изрека Баци до-бро у воду, наћи ћеш га. А данас смо свједоци да је мало оних који проповиједају праведност и солидар-ност, а превише је оних који дају печат стварности у којој живимо – у свијету без душе.

Аутор је у почетку представио ријечју и сликом своје Грахово, колијевку слободарских људи, који су се више вјекова одупирали турским освајачима. О њиховој борби с Турцима говори славна битка на Гра-ховцу 1858, која је била пресудна за признавање Црне Горе као независне државе на Берлинском конгресу 1878. Борбени, слободарски дух граховског племена се снажно испољио и у наредним биткама с Турцима, у Кривошијском устанку 1869, затим у Херцеговач-ком устанку 1875, у Вучедолској бици 1876, у бици за Скадар 1912, у бици на Брегалници 1913. Приказана је и демографска структура становништва које је на-сељавано из разних праваца послије Косовске битке и падом српске државе под турску власт. Тако је велики број породица доселио из Херцеговине, Боке Которс-ке, Куча и других крајева.

Драгоцјени су подаци о најранијим становни-цима (Илири, Трачани, Грци, Римљани, Матаруге) о чему говоре археолошке ископине. Ту су предања о изузетно лијепим и храбрим људима из братстава Бу-лајића и Вујачића, о кулучењу Турцима на Грахов-ском пољу за минималну надокнаду. Посебно је уз-будљиво казивање о трагедији младе дјевојке – љепо-тице Милице, кћерке кнеза Булајића. Она је примјер

Драго Н. Вуја-чић, Граховски до-бротвори, Издање аутора, Никшић, 2019, 82 стране

Универзитет у Приштини са привременим сједиштем у Косовској МитровициФилозофски факултет

ВУКАШИН БАЋОВИЋ144

саможртвовања. Зато и данас столује као праведна и поносна људска душа. Догађаји о храброј љепотици Милици и лудо заљубљеног бега се истрајно памте и одржавају кроз вјекове. Текст је илустрован сликом која је обиље-жена натписом Развалина воде Џаметовац у коју се утопила Милица.

Аутор се посебно осврнуо на сјећања и казивања сродника Вујачића и Булајића на доброчинства Ане и Јована. Ту су слике из њиховог живота у туђој домовини и стална носталгија за својим завичајем. Тамо су радили и зарађивали, а сиромашне породице, ђаке, најближе сроднике и познанике велесрдно помагали. И послије Јошове смрти Ана је са својом породицом наставила хуманитарно дјело – доброчинства.

Поука је свима да треба да волимо људе, испољавамо хуманост према другим људима, јер нам је то остало од предака, од наших Божијих пасти-ра Светога Петра Цетињског и Његоша. Јер, без чињења добра издат је чо-вјек у човјека. О томе најљепше казују доброчинства поменутих граховских добротвора.

У завршном дијелу књиге аутор поентира њихово доброчинство овим ријечима: Не чини се добро да би се вратило, а још мање да би се исплати-ло.

Књига својом садржином од почетка до краја плијени људску душу као најљепши лијек кога сви људи треба редовно да узимају. Подсјетимо се, на крају, ријечи умног владике Николаја Велимировића да човјек учи да ми-сли о вјечној доброти.

Нека нам и ова књига професора Драга Н. Вујачића служи за примјер какви треба да будемо; управо онакви како је говорио патријарх Павле – Бу-димо људи.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 145–147

Академик Зоран Лакић

Признати родољуб и реформатор језика

Када размишљамо о Вуку Караџићу, у први мах га ви-димо као великог реформатора српског језика. Писац ових редова, тек што је ових дана завршио још једно читање Караџићеве књиге Црна Гора и Бока Котор-ска (Беч, 1847) добио је на поклон нову књигу о Вуку. Ријеч је о књизи Петра Милатовића, публицисте који већ више десетина година живи у Бечу. Заинтригирао нас је њен наслов – Српско благо у Бечу и Вукова про-даја српских реликвија, па смо је пажљиво ишчитали.

Аутор ове обимне књиге (448 стр.) је познати публициста који је попут ријетких „дисидената“ на-пустио родну груду – Даниловград, Црну Гору и Ју-гославију 1983. и настанио се у „слободном“ Бечу, гдје и данас живи и ради. Имао је трибине у свим ев-ропским метрополама и Сједињеним Америчким Др-жавама, углавном о културним процесима завичаја и „Старе Даме“. И данас је стваралачки врло ангажо-ван. Иза себе већ има богат стваралачки опус. Пре-вођен је на многе свјетске језике. Ријеч је, дакле, врло искусном ствараоцу.

Све напријед написано наводи на извјесно чуђење – насловом ове књиге који доминантно наговјешта-ва „Вукову продају српских реликвија“. А тако је и структурисана књига. А, у ствари, доминантни су по-даци о тим реликвијама које се налазе у Бечким ин-ституцијама културе: библиотекама, архивима, му-зејима. Детаљни подаци о њима појединачно чине основу ове књиге: 400 страна од укупно 448 страна. Ријеч је о прецизним подацима који ће помоћи истра-живачима да се лакше сналазе у „мору“ других драго-цјених информација.

Дакле, књига садржи драгоцјене податке о руко-писним књигама српског језика од најстаријих време-на па до наших дана, које се данас налазе у Бечу: када су настале, којим писмом су написане, како су доспје-ле у Беч, у каквом су стању и да ли се могу користити у истраживачком поступку. Већина их је рестауриса-на; мањи број је на рестаурацији – управо ових дана. Све то саопштава аутор ове књиге. Уз податак да су обрађени рукописи настали у 10. вијеку па на даље,

Петар Милатовић, Српско благо у Бечу и Вукова продаја српских реликвија, Београд, 2019, 448 страна

Црногорска академија наука и умјетности,Подгорица

ЗОРАН ЛАКИЋ146

аутор саопштава да их има укупно 350. Прва од њих је настала 1741, опи-сује сваку од ових реликвија, наводећи чак и број сигнатуре, како би се мо-гла одмах користити у научне сврхе. Често су ти подаци илустровани фак-симилима рукописних књига, што, такође, оставља утисак на читаоце и ко-риснике ове књиге.

У даљем излагању навешћемо оне најпознатије рукописне књиге, редом како су наведене у овој књизи: Четворојеванђеље, „написано црним, црве-ним, жутим, зеленим и плавим мастилом“, крајем 13. вијека на пергамен-ту. Рукопис има 222 листа. Рестаурисан је. Један од најљепших средњовје-ковних српских рукописа у Националној библиотеци (стр. 47). Исто тако су обрађене и: Јеванђељске посланице (113), Молитвеник (137), Литургијски зборник (146), Биографија Симеона и Саве (228), Зборник црквених песама: „У самом рукопису нашао сам“, каже аутор, „једну цедуљу на којој се на-лази белешка без датума, али са назнаком да је реч о крају 13. века“ (326/7), Медицинска књига са рецептима: „На страници 1а налази се белешка да је овај рукопис писан 12. марта 1721. године“ (357). Затим на стр. 372 – Нови теолошки текстови – непознатог аутора: „Рукопис је Дворској библиоте-ци продао Вук Караџић 1857“. Уз рукопис Медицинска џепна књига стоји запис: „Рукопис је ратни плен“ (399). Најзад да наведемо и Зборник резолу-ција, докумената, преписке, декрета... уз податак да га је Дворска библио-тека у Бечу „купила од Макса Голдшмита 1874. године“ (401).

Од свих наведених реликвија свакако је најрепрезентативнија Миросла-вљево јеванђеље (427) које је уврштено у Свјетску културну баштину под заштитом Унеска 2005, и спада међу 170 највриједнијих свјетских релик-вија.

Мало потпуније ћемо коментарисати наш Октоих (98). Овај фрагмент Октоиха писан је почетком 15. вијека црним и црвеним мастилом, рашким правописом. Од децембра 1972. доступан је истраживачима у Рукописном одјељењу. Данас се налази у Аустријској националној библиотеци у Бечу под каталошким бројем Code Slav. 192. Онај примјерак у манастиру Морача имао је дуг пут до спашавања. Године 1944. га је узео Пеко Дапчевић и по-нио у Москву. Послије ослобођења 1945. враћен је из Москве.

За крај овог дијела осврта оставио сам за коментар превод Новог Завје-та који је учинио Вук Караџић (404). Сам Вук га је писао у два тома. Први има 315 листова, а други 372. „Овај рукопис Вук Караџић је поклонио Двор-ској библиотеци у Бечу“. Преко овога детаља се види „голим оком“ да се Вук Караџић није бавио трагањем и откупом старих рукописа и рукописних књига – нашим народним благом да би се обогатио, већ да би се би створио какве такве услове да може да настави свој стваралачки рад на започетој ре-форми српског језика. Затим, да би објавио што је сакупио од народног ду-ховног блага, да би објавио и своје историјске студије (Црна Гора и Бока Которска, на примјер). Вук Караџић, дакле, није трговац, већ скупљач на-родног блага и реформатор народног језика. Сам је обезбјеђивао услове за свој креативни рад. То, уосталом, каже аутор ове књиге кад записује: „Да је то богато народно благо остало тамо гдје га је Вук Караџић налазио, данас

ПРИЗНАТИ РОДОЉУБ И РЕФОРМАТОР ЈЕЗИКА 147

га не би ни било“. Нестало би као што су нестала и нестају многа културна добра из времена прије и послије Вука Караџића.

У закључку желимо да подвучемо да наведена књига Петра Милато-вића садржи много драгоцјених података, од којих су неки сасвим нови у нашој историографији. Подсјећа на мукотрпан посао сваког озбиљног ства-ралачког рада. Неспорно је да она представља драгоцјену помоћ истражи-вачима који се баве историјом културе српског народа. Читаоци ће, можда, због њеног наслова бити у извјесној дилеми, али ће оним пажљивијим од-мах бити јасно колико је вриједно духовно благо које се данас налази на си-гурном мјесту – у репрезентативним институцијама културе у Бечу, на ус-лузи свим истраживачима. Исто тако вриједно благо похрањено је и у Пет-рограду у Русији. И оно заслужује управо овакву обраду, није битно под каквим насловом.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 148–160

УДК 094.5“1616“

Жарко Б. ВељковићДрагана Савин

Светлана Вјалова и Плач блажене Дјеве Марије

Рад Светлане Вјалове даје књишки опис примерка дела фра Матије Дивковића „Плач блажене дивице Марије“ са тзв. малим „Науком крстјанским“ из 1616. у Венецији, које је Руској националној библиотеци у Санкт-Петербургу поклонио чешки славист Вацлав Ганка 1859. Такође даје и преглед издањâ овог дела, као и преглед издањâ другог преосталог, примарног дела Дивковићевог, тзв. великог „Наука крстјанског“ из 1611. у Венецији. Опис садржи књишке подат-ке о формату, броју страница, пагинацији, свим пог-лављима с потпуно цитираним насловима поглављâ, илустрацијама, екслибрису (-печату), те посвети В. Ганке Руској националној библиотеци у Санкт-Петер-бургу. Све то урађено је коректно, само да је ту још и палеографски опис словâ, чији се изостанак може по-везати са Вјаловиним непознавањем ћирилске палео-графије јужнословенских простора.

Имамо да ставимо једино примедбу на језик и писмо поменутог издања, који се у раду, као катего-рије, протежу и на сва издања оба Дивковићева дела – онако како су језик и писмо одређени у Вјалови-ном раду. А одређени су, непрецизно, као „босански“, „словински“ и „наш“, односно, ван познавања ћи-рилске палеографије јужнословенских простора, као „хрватска или босанска ћирилица (‘босанчица’)“, те је тако – на бази Вјаловиног рада – поменути при-мерак дела фра-Матија Дивковића „Плач блажене ди-вице Марије“ са тзв. малим „Науком крстјанским“ из 1616. у Венецији у Руској националној библиоте-ци у Санкт-Петербургу стављен у категорију штампа-них издања на ‘босанчици’, односно ‘хрватској (брзо-писној) ћирилици’, за Хрвате и Босанце ((?) Бошња-ке) католике (сајт РНБ у Санкт-Петербургу: http://expositions.nlr.ru/ex_manus/bosancica/typography.php).

Светлана О. Вялова, Матия Дивкович, Плач блажене дивице Ма-рие, Венеция, 1616. г. – экземпляр Российской национальной библио-теки (в Петербурге), „Slovo sv. 60”, Загреб, 2010, 827–840.

sapphousatthis@gmail.comdragana.savin@nsseme.com

Српски научни центар,БеоградИнститут за ратарство и повртарство,Нови Сад

СВЕТЛАНА ВЈАЛОВА И ПЛАЧ БЛАЖЕНЕ ДЈЕВЕ МАРИЈЕ 149

Писмо „Плача блажене дивице Марије“ (и уопште код Дивковића)

Назив писма примерка дела фра-Матија Дивковића „Плач блажене ди-вице Марије“ са тзв. малим „Науком крстјанским” из 1616. у Венецији не мора се ни домишљати који ли је, нити му се прецизан назив тражити – он је јасно назначен на неколико местâ у делу, почев од насловнице:

1) На насловници (стр. 1) (текст дајемо фонетском транслитерацијом [и надаље]): „Plač blažene divice Marije”, koji ‘Plač’ ispisavši srpski i ispravivši mnoge stvari, bogoslovac fra-Matije Divković iz Jelašak’, iz provincije Bosne Arđentine, prikaza svetomu oficiju Inkvižicijoni (aliti Iziskovanja). Sveto oficije, vidjevši da je stvar vele bogoljubna, zato dopusti da se može štampati. I bi štampan u Mnetcije’ 1616. po Petru-Mariji Bertanu. S dopuštenjem starijeh svete majke Crkve.”

Сл. 1. Стр. 1 Дивковићевог „Плача“ са тзв. малим „Науком“ из 1616. у Венецији: ispisavši srpski (примерак РНБ у Санкт-Петербургу)

2) У наслову поглавља (стр. 62): „Verši kako Abram po zapovijedi Božijo[j] hotijaše prikazati na posvetilište jedinoga sina svoga, Ižaka; koje ‘Verše’ ispisavši srpski i ispravivši mnoge stvari, bogoslovac fra-Matije Divković iz Jelašak’, iz provincije Bosne Arđentine, prikaza svetomu oficiju Inkvižicijoni (aliti Iziskovan:ja). Sveto oficije, vidjevši da je stvar vele bogoljubna, zato dopusti da se može štampati. I bi štampano u Mnetcije’ 1616. po Petru-Mariji Bertanu. S dopušten:jem starijeh svete majke Crkve.”

ЖАРКО Б. ВЕЉКОВИЋ . ДРАГАНА САВИН150

Сл. 2 Транслитерација стр. 62 Дивковићевог „Плача“ са тзв. малим „Науком“ из 1616. у Венецији: ispisavši srpski (из Вјаловиног рада, стр. 832)

3) У наслову поглавља (стр. 106, тј. 105): „‘Život Svete Katarine’, složen u verše, koje verše ispisavši srpski i ispravivši mnoge stvari, bogoslovac fra-Matije Divković iz Jelašak’, iz provincije Bosne Arđentine, prikaza svetomu oficiju Inkvižicijoni (aliti Iziskovan:ja). Sveto oficije, vidjevši da je stvar vele bogoljubna, zato dopusti da se može štampati. I bi štampano u Mnetcije’ 1616. po Petru-Mariji Bertanu. S dopušten:jem starijeh svete majke Crkve.”

Сл. 3 Транслитерација стр. 106, тј. 105. Дивковићевог „Плача“ са тзв. малим „Нау-ком“ из 1616. у Венецији: ispisavši srpski (из Вјаловиног рада, стр. 832)

4) У наслову поглавља (стр. 189): „ Počinaju razlike molitve, vele lijepe, vrijedne i korisne, koliko za redovnike, toliko za svjetovnje ljude; koje molitve skupi i istomači iz dijačkoga (латинскога) jezika u bosanski jezik srpskimi slovi božni bogoslovac fra-Matije Divković iz Jelašak’, i štampa u Mnetcije’ 1616. po Petru-Mariji Bertanu. S dopuštenjem starijeh svete majke Crkve.”

Сл. 4 Транслитерација стр. 189 Дивковићевог „Плача“ са тзв. малим „Науком“ из 1616. у Венецији: srpskimi slovi (из Вјаловиног рада, стр. 833)

Из наведеног ispisavši srpski (3 x) „исписавши руком по српски“ и srpskimi slovi „исписавши српском азбуком/српским писмом“ – јасно је да је реч о српској ћирилици.

СВЕТЛАНА ВЈАЛОВА И ПЛАЧ БЛАЖЕНЕ ДЈЕВЕ МАРИЈЕ 151

A назив писма другог преосталог, примарног дела фра-Матија Дивков-ића, тзв. великог „Наука крстјанског” из 1611. г. у Венецији – такође је јасно назначен на неколико местâ у делу, у низу допуштењâ за штампу:

1) У допуштењу за штампу Инквизиције на италијанском (стр. 312): „ ... che nel libro intitolato ‘Instruttione Christiana’ in lingua Illirica et carattere Illirico di fra Mattheo de Bossna, et nel libro intitolato ‘I miracoli della Madonna’ del medesimo auttore, nell’ istessa lingua et carattere, non si trova cosa alcuna contra le leggi, et è degno di stampa, concedeno licentia che possa essere stampato in questa città. Dato die 24. Martii 1611. ...”

Сл. 5. Стр. 312 Дивковићевог тзв. великог „Наука“ из 1611. у Венецији – до-пуштење за штампу Инквизиције на италијанском: in... carattere Illirico, nell’ istessa... carattere (примерак у НУБ Сарајево)

2) У преводу истог тог допуштења за штампу Инквизиције на ита-лијанском (стр. 313): „ ... da u knjigah koje se zovu ‘Nauk krstjanski’, pisan jezikom slovinskijem, slovi srpkijemi, fra-Matija Bošnjanina, i u knjigah ‘Ot zlamen:jâ Gospinije“ istoga fra-Matija, istijemi slovi, i u isti jezik, ne budući, ni se nahodeći ništo protiva zakonom, i dostojno je da se štampa; zato dopuštujemo da se može štampati u ovomu gradu, u Mnetcije’. Dano na ‹dan› 24. ožujaka na ‹godište› 1611. ...“

ЖАРКО Б. ВЕЉКОВИЋ . ДРАГАНА САВИН152

Сл. 6. Стр. 313 Дивковићевог тзв. великог „Наука“ из 1611. у Венецији – превод допуштења за штампу Инквизиције на италијанском: slovi srpskijemi, istijemi slovi (при-мерак у НУБ Сарајево)

3) У допуштењу за штампу млетачке инквизиције од стране до-маћег лица са локалног географског простора (стр. 314): „ ... po naredbi poštovanoga otca inkvižitura mnetačkoga vidjeh i prigledah vele pomnjivo ‘Zlamen:ja blažene Gospe’, koja ‘Zlamen:ja’ pripisa iz dijačkoga (латинскога) jezika u jezik slovinski, i slovi srpskijemi, fra-Matije Divković iz Jelašak’, iz provincije Bosne Arđentine. Potanku sve koliko vidjeh i procijenih, i ništo ne nađoh da je protiva našoj vjeri, i zakon[u] kr[s]tjanskomu, ni protiva dobromu običaju, ni protiva gospodi krstjanskoj...“

Сл. 7. Стр. 314 Дивковићевог тзв. великог „Наука“ из 1611. у Венецији – до-пуштење за штампу млетачке инквизиције од стране домаћег лица са локалног гео-графског простора: slovi srpskijemi (примерак у НУБ Сарајево)

СВЕТЛАНА ВЈАЛОВА И ПЛАЧ БЛАЖЕНЕ ДЈЕВЕ МАРИЈЕ 153

Из наведеног in... carattere Illirico, nell’ istessa... carattere, у преводу slovi srpskijemi, istijemi slovi „штампан српском азбуком/српским писмом, штам-пано поменутом азбуком/поменутим писмом“ и slovi srpskijemi „иштампав-ши их српском азбуком/српским писмом” – такође је јасно да је реч о срп-ској ћирилици.

Ову чињеницу потврђује и сâм папа Грегорио (Гргур) XIII у писму бис-купу Корчуле од 29. 6. 1582. кадa говори о будућем ћириличном издању (1583), за босанске католике, дела сличног Дивковићевом делу, фра-Алек-сандра Комуловића, на чакавском па преведено на (штокавску) икавицу, којом се говори у Босни, „Nauk krstjanski za slovinjski narod, v vlastiti jazik – Dottrina Christiana per la natione Illirica, nella propria lingua” из 1582. у Риму: „Hora di nuovo si dano a Lei ‘Dottrine Christiane’ stampate in lingua Illirica con caratteri Latini – mille, et ‘Direttorii de confessori’ stampati ne[l]la medesima lingua et caratteri – ducento, per distribuirli, a chi et dove Le parerà et appo sè ne manderanno degli altri in maggior quantità in carattere Serviano, stampati che siano, per distribuirli similmente“, Ево поново Вам шаљемо „Nauk krstjanski“, штампан на словинском језику латинском абецедом/латинским писмом – комада хиљаду, и „Ispravnik za jereji’-ispovjednici’, i za pokornih“, штам-пан на поменутом језику, и исто латинском абецедом/латинским писмом – комада двеста, да их дистрибуирате како будете нашли за сходно, а још ће Вам накнадно, када буде одтампана, бити послата и већа количина обају ових дела и на српској азбуци/српском писму, да и њих на једнак начин дистрибуирате. (Trstenjak 2014: 348, 349; Fermendžin 1892: 336).

Сл. 8. Из архивског издања писма папе Грегорија (Гргура) XIII од 29. 6. 1582, када говори о будућем ћириличном издању (1583), за босанске католике, дела сличног Див-ковићевом делу (Fermendžin 1892: 336).

Најпосле, да ово што износимо није конструкт, потврђује централно, маестрално дело на тему развитка српске ћирилице, „Историја српске ћи-рилице“ Петра Ђорђића, који о писму и писмености средњовековне Босне каже: „У држави босанских Котроманића је све до последње четвртине XIV века владала уставна ћирилица, и то не само у рукописним књигама, као што је било и у немањићкој држави, него и у дипломатским списима... та ћирилица заостала је у својем типолошком развитку, што је било у складу са тадашњом садржајно сасвим ограниченом књишком писменошћу. Њези-ни главни и готово једини носиоци и корисници били су ‘крстјани’, који су се сами тако називали. То су били немногобројни верски активисти... Њихо-ва једина лектира били су ћирилски преписи новозаветних књига у којима је језик био старословенски, који је, као и у осталим нашим [српским] обла-стима, прилагођен локалном [српском] народном изговору... И тако, готово

ЖАРКО Б. ВЕЉКОВИЋ . ДРАГАНА САВИН154

све рукописне књиге које су настале у Босни, и поред неких својих споља-шњих особина, у основи биле су заједничке свима који су и ван Босне одвај-када имали ћирилску писменост. Зато није чудо што се већи број сачуваних рукописних књига босанскога порекла нашао у нашим [српским] манасти-рима и црквама. Треба још напоменути да међу сачуваним босанским руко-писима има и таквих који уопште нису настали за потребе самосталне бо-санске цркве... Када се за владавине Стефана II Котроманића (1314–1353)... обновила званична преписка на народном језику, сви писари су за ту пре-писку употребљавали само уставни тип ћирилскога писма... Тако је било и за бановања Тврткова (1353–1377), а од самога почетка његова краљевања (1377–1391) у дворској канцеларији завладао је брзописни тип ћирилице. Само изузетно се употребљава и уставни тип [ћирилице]... после прогла-шења Тврткова за краља... за службену је преписку коначно уведен брзопис-ни тип ћирилице, највише трудом писара Владоја. Њега је Твртко довео на свој двор из Србије и поставио га за логотета, како се у држави Немањића и њихових наследника звао старешина дворске канцеларије... Владоје... при-лагођава [брзописни тип ћирилице] босанској варијанти уставне ћирили-це... [али] не до краја... калиграфски брзопис, који је Владоје за својега ви-шегодишњег боравка на Тврткову двору неговао и друге учио, учиниће да се и на босанском подручју издвоји брзописни тип ћирилице који ће наджи-вети и босанску државу и с њом и босанску варијанту уставне ћирилице... У државним канцеларијама Тврткових наследника пише се и уставом... и бр-зописом или само брзописом, све до последњега босанскога краља Стефа-на Томашевића (1461–1463)... Главна особина ћирилскога писма у босан-ским књишким рукописима од XIII до XV века јесте чување одређених ар-хаичних словних облика, који су у рашким рукописима увелико замењива-ни новим словним облицима већ у XIII веку... [Притом, паралелно], као у Хуму или у Херцеговини, тако се и у Босни, и пре губитка државне самос-талности, све више ширила [типски] ћирилска црквена [рашка] писменост која је била заједничка свима припадницима источног обреда...“ (Ђорђић 1990: 129–143). Из угла свега изнетог – заправо – конструкт представља појам и термин ‘босанчица’, измишљен 1889. (Truhelka 1889), за који ака-демик СКА (САНУ), JAZU (HAZU), ИСПАН (РАН) и ČAVU (AVČR) Кар-ло-Милан Решетар каже: „ ... такозвана босанска ћирилица (‘босанчица’), која управо није никакво специјално босанско писмо, него је старија ћирил-ска минускула, која је у старије вријеме била у обичају у свим нашим [срп-ским] крајевима у којима се уопће писало ћирилицом, и код православних, и код католика и код муслимана“ (Решетар 1926: XII).

Језик „Плача блажене дивице Марије“ (и уопште код Дивковића)Назив језика примерка дела фра-Матија Дивковића „Плач блажене дивице Марије“ са тзв. малим „Науком крстјанским“ из 1616. у Венецији је назна-чен двапут у насловима поглављâ самога дела:

1) У наслову поглавља (стр. 189): „ Počinaju razlike molitve, vele lijepe, vrijedne i korisne, koliko za redovnike, toliko za svjetovnje ljude; koje molitve skupi i istomači iz dijačkoga (латинскога) jezika u bosanski jezik srpskimi slovi

СВЕТЛАНА ВЈАЛОВА И ПЛАЧ БЛАЖЕНЕ ДЈЕВЕ МАРИЈЕ 155

božni bogoslovac fra-Matije Divković iz Jelašak’, i štampa u Mnetcije’ 1616. po Petru-Mariji Bertanu. S dopušten:jem starijeh svete majke Crkve.“ (в. горе Пис-мо, „Плач“, 4)).

2) У наслову поглавља (стр. 300): „Letanije velike, bosanskijem jezikom, hoće rjeti moljen:je i prošen:je, to jest kada letanije govorimo, molimo Gospodina Boga, blaženu Gospu, majku Isusovu, i sve svete Božije, proseći milost i pomoć ot Boga, od divice Marije, i ot svijeh svetijeh. Ovako se razumije ova riječ letanije. Ne spominaj, Gospodine, grijeha našijeh [...]“

Сл. 9. Транслитерација стр. 300 Дивковићевог „Плача“ са тзв. малим „Науком“ из 1616. у Венецији: bosanskijem jezikom (из Вјаловиног рада, стр. 834)

Међутим, реч није о језику, већ о говору према изговору једнога јези-ка, који се само зове речју језик – о икавском изговору, јер је у средњем веку босански језик био локални назив за (штокавску) икавицу, којом се говори у Босни (Gabrić-Bagarić 2010: 150).

А ког би то језика био икавски изговор? – Ово нам разоткрива назив је-зика, па чак и етноса у другом преосталом, примарном делу Дивковићевом, тзв. великом „Науку крстјанском“ из 1611. у Венецији. Назив језика, па чак и етноса је генерално назначен на неколико местâ у делу, почев од наслов-нице:

1) На насловници (стр. 1): „’Nauk krstjanski’ bogoljubnoga bogoslovca fra-Matija Divkovića iz Jelašak’, reda Svetoga Franceška, iz provincije Bo[s]ne Argentine. Ovi ‘Nauk’ rečeni fra-Matije izvadi iz jezika dijačkoga (латин-скога), privede i složi u jezik slovinski, kako se u Bosni govori. U ovomu se ‘Nauku’ zdrže mnoge stvari lijepe i korisne svakomu krstjaninu koji hoće poznati pravu vjeru, i zakon Isukrstov. Po porođen:ju Isukrstovu, na [i]ljadu i šesat’ i jedinonaest godište, mjeseca travna, na ‹dan› dvaest i tri, na Jurjev dan. Petar-Marija Bertan, u Mnetcije’.“

Сл. 10. Стр. 1 Дивковићевог тзв. великог „Наука“ из 1611. у Венецији: jezik slovinski, kako se u Bosni govori (репринт-издање из 2003)

ЖАРКО Б. ВЕЉКОВИЋ . ДРАГАНА САВИН156

2) У наслову поглавља (стр. 42): „‘Nauk krstjanski’, za narod puoka slovinskoga. Ovi ‘Nauk krstjanski’ skupi, istomači, privede i složi bogoljubni bogoslovac fra-Matije Divković iz Jelašak’, reda Svetoga Franceška, ot provincije bosanske primenkom Arđentine. I ovo istomači, aliti privede iz jezika dijačkoga (латинскога) u pravi i istiniti jezik bosanski. Ove knjige rečeni fra-Matije ispisa budući kapelanom u Sarajevu na i[lj]adu i šesat‘ i deveto godište po porođen:ju Isukrstovu... na ‹godište› 1611.“

Сл. 11. Стр. 42 Дивковићевог тзв. великог „Наука“ из 1611. у Венецији: narod puoka slovinskoga, pravi i istiniti jezik bosanski (примерак у НУБ Сарајево)

3) На крају поглавља (стр. 309): „ ... Hvala Ti na svemu, Isuse, Bože moj dragi, koji rabi tvomu nedostojnomu da’ složiti tvoj nauk pravi, daj milost da bude ovo učiti vas narod slovinski, i za me gre[š]n[i]ka moliti. Ovo se svrši prvi dan srpna u Mnetcije’ ‹na› i[lj]adu i šesat’ i jedinonaest godište po porođenj:u Isusovu, po Petru-Marija Bertanu, kon crkve koja se zove Sveta Marija Formoža.“

Сл. 12. Стр. 309 Дивковићевог тзв. великог „Наука“ из 1611. у Венецији: vas narod slovinski (примерак у НУБ Сарајево)

СВЕТЛАНА ВЈАЛОВА И ПЛАЧ БЛАЖЕНЕ ДЈЕВЕ МАРИЈЕ 157

4) У наслову поглавља (стр. 310): „Sto čudesa, aliti zlamen:ja blažene i [s]lavne Bogorodice, divice Marije. Ova ‘Čudesa[, al]i[ti] zlamen:ja’ ispisa i privede iz dijačkoga (латинскога) jezika u jezik slovinski bogoljubni bogoslovac, poštovani ota[c] fra-Matije Divković iz Jelašak’, iz provincije bosanske primenkom Arđentine. Poče se štampati četvrti dan mjeseca srpna u Mnetcije’, na i[lj]adu i šesat‘ i jedinonaest godište po porođen:ju Isu[s]ovu, po Petru-Mariji Bertanu, kon crkve koja se zove Sveta Marija Formoža.“

Сл. 13. Стр. 310 Дивковићевог тзв. великог „Наука“ из 1611. у Венецији: jezik slovinski (примерак у НУБ Сарајево)

5) У допуштењу за штампу Инквизиције на италијанском (стр. 312): „ ... che nel libro intitolato ‘Instruttione Christiana’ in lingua Illirica et carattere Illirico di fra Mattheo de Bossna, et nel libro intitolato ‘I miracoli della Madonna’ del medesimo auttore, nell’ istessa lingua et carattere, non si trova cosa alcuna contra le leggi, et è degno di stampa, concedeno licentia che possa essere stampato in questa città. Dato die 24. Martii 1611. ...“ (в. горе Писмо, „Наук“, 1).

6) У преводу истог тог допуштења за штампу Инквизиције на ита-лијанском (стр. 313): „ ... da u knjigah koje se zovu ‘Nauk krstjanski’, pisan jezikom slovinskijem, slovi srpkijemi, fra-Matija Bošnjanina, i u knjigah ‘Ot zlamen:jâ Gospinije’’ istoga fra-Matija, istijemi slovi, i u isti jezik, ne budući, ni se nahodeći ništo protiva zakonom, i dostojno je da se štampa; zato dopuštujemo da se može štampati u ovomu gradu, u Mnetcije’. Dano na ‹dan› 24. ožujaka na ‹godište› 1611. ...“ (в. горе Писмо, „Наук“, 2).

7) У допуштењу за штампу млетачке инквизиције од стране домаћег лица са локалног географског простора (стр. 314): „ ... po naredbi poštovanoga otca inkvižitura mnetačkoga vidjeh i prigledah vele pomnjivo ‘Zlamen:ja blažene Gospe’, koja ‘Zlamen:ja’ pripisa iz dijačkoga (латинскога) jezika u jezik

ЖАРКО Б. ВЕЉКОВИЋ . ДРАГАНА САВИН158

slovinski, i slovi srpskijemi, fra-Matije Divković iz Jelašak’, iz provincije Bosne Arđentine. Potanku sve koliko vidjeh i procijenih, i ništo ne nađoh da je protiva našoj vjeri, i zakon[u] kr[s]tjanskomu, ni protiva dobromu običaju, ni protiva gospodi krstjanskoj...“ (в. горе Писмо, „Наук“, 3)

8) У допуштењу за штампу генерала фрањевачког реда (стр. 315): „ ... Fra-Arkanđeo, đenerao svega reda Male bratje Svetoga Franceška: ‘Našemu poljubljenom otcu fra-Matiju Divkoviću iz Jelašak’ pozdravljen:je ot naše provincije Bo[s]ne Arđentine. Budući [ti si] tvojijem trudom i nastojan:jem priveo iz dijačkoga (латинскога) jezika u jezik slovinski ‘Zlamen:ja blažene Gospe’, takojer, budući [ti si] priveo i složio ‘Nauk krstjanski’ u jezik slovinski – želeći štampati ponizno, i umiljeno prosiš ot nas da to djelo učiniš, zato za ispuniti želju tvoju, i za spasen:je duša što sam duožan, i što mogu, s pomoćju Božijom — krepostju ovoga pisma našega dopuštujem i dajem tebi slobodnu oblast da rečene knjige možeš štampati i svijetu nadvor dati, opsluživši što se ima opslužiti...“

Сл. 14. Стр. 315 Дивковићевог тзв. великог „Наука“ из 1611. у Венецији – до-пуштење за штампу генерала фрањевачког реда: jezik slovinski (2x) (примерак у НУБ Сарајево)

Из наведеног (поред pravi i istiniti jezik bosanski): jezik slovinski, kako se u Bosni govori „словински језик, онакав какав се говори у Босни“, narod puoka slovinskoga „људе народа словинскога”, vas narod slovinski „васцели народ словински“, jezik slovinski „словински језик“, in lingua Illirica, nell’ istessa lingua, у преводу jezikom slovinskijem, isti jezik, jezik slovinski (3x) – јасно

СВЕТЛАНА ВЈАЛОВА И ПЛАЧ БЛАЖЕНЕ ДЈЕВЕ МАРИЈЕ 159

je да је реч о језику који се назива словински језик, на италијанском lingua Illirica, и о народу који се назива народ словински.

А који је то словински језик (па тиме и народ словински) разоткрива нам сâм поменути папа Грегорио (Гргур) XIII у разговору 9. 11. 1581. с карди-налом-инквизитором и „заштитником“ Илирских провинција, Санторијем када говори о гравирању ћириличних слова за будуће ћирилично издање (1583), за босанске католике, дела сличног Дивковићевом делу, фра-Ши-муна Будинића, на чакавском па преведено на (штокавску) икавицу, којом се говори у Босни, „‘Summa nauka krstjanskoga’, složena častnim učiteljem Petrom Kanizijem, tumačena iz latinskoga jezika v slovinjski... [tumačio] pop Šimun Budineo, Zadranin“, па када, у том разговору, са саговорником корис-ти термин словински, тј. српски (језик), тј. итал. stampa (in lingua) Illirica о Serviana, „штампањe издања на словинском, тј. српском (језику)” (о томе лично кардинал Сантори, записујући у свој дневник 9. 11. 1581. детаље с ау-дијенције тога дана код папе Грегорија (Гргура) XIII: „Della stampa Illirica o Serviana cominciata, con essersi fatto qualche pulsione“, А што се тиче по-четка штампања издања на словинском, тј. српском (језику), нека се учи-нио неки напредак!) (Trstenjak 2014: 346, 347).

Сл. 15. Цитат из дневничких забележака од 9. 11. 1581. кардинала Санторија о ау-дијенцији тога дана код папе Грегорија (Гргура) XIII када говоре о гравирању ћирилич-них слова за будуће ћирилично издање (1583), за босанске католике, дела сличног Див-ковићевом делу (Trstenjak 2014: 347).

– Из изложеног је јасно да је овде реч о српском језику и о народу срп-ском, тј. Србима католичке вере. А икавски изговор српског језика у Босни био је локално зван босански језик, тј. говор, док је у католичким круговима српски језик био зван и словински језик, учено и у преводу на итал. lingua Illirica, односно лат. lingua Illyrica ‘илирски језик’.

Најпосле, да ово што износимо није конструкт, потврђују и три најста-рија помена назива језика на територији Босне, у повељи бана Стипана/Сте-фана Котроманића у Сребрнику, 1333. – srpscije „на српском (језику)“ (Nakaš 2011: 36, 37), у изјави Прибислава Похвалића, писара и дипломатског пред-ставника великог војводе босанског Сандаља Хранића-Косаче, у Дубровни-ку, 1407. – srpscim „на српском (језику)“ и srpski jest pisan „састављена је на српском (језику)“ (Стојановић 1929: 337), те у писменој белешци на латин-ском млетачког амбасадора Ђованија Ђорђија на полеђини повеље-тргова-чког споразума Сандаља Хранића-Косаче и Млечана, у Благају (на Буни), 1423. – est in lingua Serviana scriptum „написан je на српском језику“ (Nakaš 2011: 89, 90), као и низ поменâ примарног етноса Босне у повељама свију босанских краљева и краљица, од првога до задњег, 1378., 1380., 1382. (2x),

ЖАРКО Б. ВЕЉКОВИЋ . ДРАГАНА САВИН160

1392., 1395. (2x), 1397., 1398., 1399. (3x), 1400., 1405., 1419., 1433., 1438., 1444., 1446., 1449., 1451., 1459., 1461. (5x) – ... kralj Srbljem Bosni итд. „ ... краљ Срба Босне итд.“, односно ... kraljica Srbljem Bosne итд. „ ... краљица Срба Босне итд.“ (Nakaš 2011: 42–47, 53, 54, 56, 57, 58, 61–64, 67, 69, 76, 77, 80, 81, 95, 96, 100, 108–112, 116, 118, 119–121, 124, 125, 127–129).

Коришћена литература и извори:Дивковић, (фра-)Матије (Δи¨ко¨ићь, фра-Матие) (1611, 2013R), Наук крстјански за

народ словински (Nа_к карстиаnски за nароΔь сло¨иnски) [I], II – Сто чудеса, алити Зламенија блажене и славне Богородице Дивице Марије (Сто ν_Δεсаа, алити Зламεnиаа Блажεnε и [с]ла¨nε БогороΔицε Δи¨ицε Мариε), Венеција (Мнеци): Петар-Марија Берт[р]ан (примерак у Народној универзитетској библиотеци у Сарајеву; репринт-издање 2013: Sarajevo: Kulturno-povijesni institut Bosne Srebrene).

Дивковић, (фра-)Матије (Δи¨ко¨ићь, фра-Матие) (1616), Плач блажене дивице Марије (Плач блажеne Δи¨ице Марие), Венеција (Мнеци): Петар-Марија Берт[р]ан (примерак у Руској националној библиотеци (Российска национальна библиотека) у Санкт-Петербургу, делимично доступно на сајту библиотеке).

Ђорђић, Петар (1990), Историја српске ћирилице, Београд: ЗзУНС.Fermendžin, p(ater) Eusebius (1892), Acta Bosnae potissimum ecclesiastica ab anno

925 usque ad annum 1752, Zagrabia (Zagreb): ASASM (JAZU).Gabrić-Bagarić, Darija (2010), Četiri ishodišta hrvatskoga standardnoga jezika,

„Fluminensia” № 22-1, Rijeka: FF Sveučilišta u Rijeci.Nakaš, Lejla (2011), Konkordancijski rječnik ćirilskih povelja srednjovjekovne Bosne,

Sarajevo: Društvo za proučavanje srednjovjekovne bosanske historije.Решетар, Mилан (1926), „Либро од мнозијех разлога”, дубровачки ћирилски зборник

од г. 1520. (№15), Сремски Карловци, Београд: САНУ.Стојановић, Љубомир (1929), Старе српске повеље и писма I, Београд, Сремски

Карловци: Српска краљевска академија.Trstenjak, Tonči (2014), Hrvatski katekizmi u razdoblju tridentske obnove XVI stoljeća,

„Obnovljeni život 69-3”, 339–353.Truhelka, Ćiro (1889), Bosančica – prinos bosanskoj paleografiji, „Glasnik zemaljskog

muzeja u BiH” № I-4, Sarajevo.Сајт РНБ у Санкт-Петербургу: http://expositions.nlr.ru/ex_manus/bosancica/

typography.php (приступљено 31. 6. 2018.)

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 161–163

Др Жарко Лековић

О прошлости Вукотића

Рукопис броји 340 страна и састоји се из Увод-них напомена и поглавља основног текста која су рашчлањена на више поднаслова у којима је предста-вљена сложена прошлост Вукотића: Колијевка Вуко-тића-Озринићи-Кчево или Чево, Насељавање Озро-вића на Чево, Пасови Озровића од Озра до Драгоја, Пасови од војводе Драгоја па даље, Вукотићи Чевља-ни, Земљишни посјед војводе Петра Вукотића у Пра-ги (Владарска даровница војводи Петру Вукотићу), Прага, Вукотићи са војводом Петром од Чева до Пра-ге, Војвода Петар Вукотић-Чево 1824˗1903, Љуце у Лукову и Праги, Катуњани у Луковској капетанији, Муслиманске породице које су живјеле у околним се-лима Никшића прије његовог ослобођења, Исеља-вање муслимана и насељавање Катуњана на њихо-вим имањима у Никшићком пољу. Овим поглављем аутор завршава општи дио о Вукотићима и на тај на-чин уводи читаоца у описивање братственичких гру-па. У оквиру сваке братственичке групе посебно су дати подаци о сваком потомку, како мушком тако и женском. На крају описа братственичких група слије-ди њихов детаљан родослов. Батрић Вукотић је несе-бичним трудом и залагањем успио да прикупи подат-ке за највећи дио припадника овог братства. У дру-гом дијелу родослова нам представља Вукотиће у Ни-кшићком пољу. У Прилозима нас упознаје са одлико-вањима Петра Вукотића, а додатни дио монографије садржи Анегдоте и досјетке о Вукотићима, опис по-гибије сестрића Ђока Јанкова Вукотића, опис Праге од 19. вијека до данашњих дана. У поглављу насло-вљеном „Из Архива заслужних“ успио је да отргне од трајног заборава људе који су задужили братство. У „Сјећањима“ су приче о куму Радосаву и мајки Да-ници. Изузетно су вриједна саопштења о Обичајима у породици, Цркви и Школи у Праги, Скупу Вукотића на Чеву као и спискови одликованих и погинулих Ву-котића из Праге у минулим ратовима. На оригиналан начин и то баш онако како треба се захваљује фир-мама и појединцима који су помогли да књига дође до руку читалаца. Књига је богато илустрована, нај-

Батрић-Баћo С. Ву-котић, Вукотићи са војводом Петром од Чева до Праге и Ни-кшићког поља, Под-горица, 2017, 340 страна

Универзитет Црне Горе,Историјски институт, Подгорица

ЖАРКО ЛЕКОВИЋ162

више појединачним и групним породичним фотографијама, као и другим илустрацијама, које ово дјело обогаћују и оплемењују. Рад је заснован на архивској грађи и поузданој литератури, а аутор се користио и казивањи-ма савременика. Током припреме ове монографије исказао је истрајност, истраживачку знатижељу и способност разложног излагања чињеница. На крају књиге дати су Попис извора и литературе, као и кратка биографија са-мог аутора.

Батрић Вукотић се ухватио у коштац са тешким и озбиљним истражи-вачким задатком, писањем братственичког родослова који у себи по прави-лу садржи и историју братства. Он подразумијева вишегодишње истражи-вање кроз прошлост, трагање за релевантним изворима, њихову сталну про-вјеру, контакте са предањима и бројним савременицима посебно оним који имају добро памћење-памтишама. Задатак је незахвалан јер треба обради-ти велики број података, али са собом носи и задовољство јер будућим ге-нерацијама братства оставља сведочанство о њиховом поријеклу, међусоб-ним везама и сродности и чини испуњење дуга према онима који су брат-ство задужили. Јер народ који заборавља своју историју губи национално достојанство и за њега више није ништа свето. Задатак је и тежи и одговор-нији због чињенице да се у 19. вијеку коријени нијесу записивали, јер код нас је у то вријеме било мало писмених људи, па се углавном знање прено-сило усменим предањем, које је по својој природи непоуздано и може до-вести до заблуда и недоумица. Зашто се није записивало у 20. вијеку, нај-боље објашњава аутор у својим Уводним напоменама. Вођен идејом да оно што није записано није се ни десило, и сазнањем да је остало безброј прича које нико није записао, Батрић Вукотић педантно и вриједно сакупљајући нове чињенице, описујући животне ситуације, успјешно долази до циља и остварује оно што је замислио-упознаје нас са Вукотићима, њиховим људ-ским вриједностима, са оним што до сада није испричано. На тај начин даје допринос очувању братственичког блага од заборава, освјетљавајући тај-ну прошлости за сва времена. Повремено користи архаизме што књизи даје посебну љепоту. Писцу се може, у име признања рећи, да се својим односом према сакупљеној грађи и литератури достојно одужио својим прецима, по-себно у поглављима у којима је цјеловито сагледао и концизно сачинио би-ографију стабла Вукотића по мушкој и женској линији.

О свом братству аутор је писао и раније, међутим, сада је знатно допу-нио и обогатио првобитно издање. Освјежио је ново издање новим тексто-вима, подацима, фотографијама, детаљима. Уз одређене корекције, измје-не и допуне, прекомпоновао је и доградио стару и написао заправо потпу-но нову књигу. Из претходне књиге понавља само оно што је било незаоби-лазно, и то на страницама од 106. до 194. Да напише ову књигу мотивиса-ле су га несумњиво све садашње и будуће младе генерације Вукотића, које ће ова књига враћати њиховим дубоким, чврстим и здравим коријенима. Јер данас млади живе у другачијем свијету од онога у ком су живјели њихови преци. Живе у свијету глобализације и муњевитог технолошког напретка чији су домети готово неограничени, али их то не смије омести да се боре за оно за шта су се њихови преци борили и жртвовали, да се боре за слобо-

О ПРОШЛОСТИ ВУКОТИЋА 163

ду, достојанство, толеранцију и демократију. Стављајући појединачне при-мјере и судбине у шири историјски контекст догађаја, аутор је оставио по-родичну историју-ослободилачку, моралну, правичну, привржену етици и правди, традиционалним вриједностима.

За похвалу је настојање аутора што је, консултовањем релевантне ли-тературе, народног предања, епског пјесништва, усмене традиције, штам-пе, публицистике, разговора са братственицима, памтишама и савремени-цима створио монографско дјело које може послужити као узор другима за писање хронике о братству. Испричао је причу да се братственици не за-бораве, да будуће генерације знају ко су они били, а били су поштовани и цијењени, и колико су њихова дјела била велика. Документа говоре да су Вукотићи били велики људи и јунаци, да су о њима многи писали. У овој студији о Вукотићима читаоци ће се срести са именима народних првака, главара од утицаја, свештеника, интелектуалаца. Наше вријеме не тражи ју-наке, гусле су скоро умрле и народни пјевач нема више о коме да пише у десетерцу, али ће се данашња генерација памтити по имену и професији, части и поштењу, и о свима њима аутор је саопштио основне податке оп-исавши њихову улогу у братству. Саопштени су многи занимљиви пода-ци о бројним личностима и с мјером су документовано приказани. Иако ау-тор није „историчар од заната“, ипак је успио да сачини својеврсну истори-ографску, етнографску и социолошку монографију једног од оних братста-ва која су имала значајну улогу у историји ових крајева, сачинио је преглед-ну хронику о братству Вукотића. Зналачки је повезивао локалне догађаје и личности својих далеких и ближих предака с историјским и друштвеним процесима ширих простора, прије свега Херцеговине и Црне Горе.

Завичај анализира и вреднује на посебан начин. Дошао је до врло зани-мљивих детаља. Животни простор на којем су се задржали, развили и још увијек живе и раде, од давнина је имао веома значајну улогу у спајању и повезивању народа који ту живе. Описао је сеоско окружење које је знатно утицало на развој братства, као што је и братство утицало на живот села и краја. Завичај, породица и братство су веома утицали на формирање и обли-ковање личности и поспјешивали су међусобну љубав и слогу.

Рукопис Батрића-Баћа Вукотића представља значајан допринос у расвјетљавању генезе, историје и садашњости братства. Књига се уклапа у реалне историјске оквире, без претјераног емотивног вредновања зави-чајног мјеста, личности и догађаја. Иако није историчар-документариста у његовим описима живи истина чији је циљ да духовно приближи и сједини млађе нараштаје Вукотића. Рукопис му је препознатљив по богатству обил-не грађе, утемељености изложеног, прегледности и љепоти израза. Има из-грађен стил, реченица му је јасна. Студија је писана јасним језиком с циљем да се отргну од заборава многи догађаји, значајне личности у братству и шире, садржи много имена и података и свакако представља прилог микро-историји као незаобилазном сегменту националне историје.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 164–168

Мр Свјетлана Ж. Самарџија

Библија и српска епска поезија

Будимир Алексић, професор Цетињске богословије, посланик у Скупштини Црне Горе, један од позна-тијих и угледнијих Срба у Црној Гори, те велики бо-рац за очување српског идентитета у тој земљи, пок-лонио је читаоцима једну веома занимљиву и вријед-ну књигу, која се уклапа у ауторове текстове посвеће-не његовој борби за очување вјере, језика и историјс-ке истине на тлу Црне Горе данас.

Књига Библија и српска епика, представља про-ширену верзију магистарске тезе која је, под називом „Библијске теме и мотиви у Вуковим пјесмама најста-ријих времена“, одбрањена на Филолошком факулте-ту Универзитета у Београду 11. маја 2001. пред коми-сијом: проф. др Нада Милошевић Ђорђевић, проф. др Злата Бојовић и проф. др Снежана Самарџија. Она је, такође, резултат ауторовог дубљег истраживања на-ведене теме, прије свега библијског утицаја на срп-ско усмено стваралаштво. У посљедње вријеме свје-доци смо фалсификовања историје, те конструис-ања нових историјских идентитета, кроз манипули-сање народним масама. Такође, свједоци смо полити-зације прошлости, тј. искоришћавања истих у сврху придобијања одређеног броја људи и стварања углав-ном нових националних групација. На тлу Балкана, након распада Југославије, долази до злоупотребе ис-торије и језика, а на тлу Црне Горе та злоупотреба се одразила и на Српску православну цркву, гдје се не-гира њено постојање на том подручју, те се покушава насилно одузимање вјековних црквених добара. Пра-вославна вјера је кроз историју имала пресудан ути-цај на српску културу и стварање српског идентите-та. Оснивање аутокефалне Српске цркве (1219) и ус-постављање светородне лозе Немањића означило је, такође, и стварање сопствене културе, језика, духовне баштине и градитељске дјелатности. Али, на који на-чин је Библија имала утицај на српску књижевност од средњег вијека па на даље, и како је ширење право-славља на нашим просторима допринијело употреби библијских прича кроз епске народне пјесме, најбоље објашњава поменута књига др Будимира Алексића, коју је издао Институт за српску културу у Никшићу

Будимир Алексић, Библија и српска епика, Институт за српску културу, Ни-кшић, 2017, 215 страна

Универзитет у Источном Сарајеву,Филозофски факултет, Пале

БИБЛИЈА И СРПСКА ЕПСКА ПОЕЗИЈА 165

2016. године. (Овдје је важно истаћи пресудан утицај др Алексића прили-ком оснивања Института за српску културу.)

Књигу отвара ауторов предговор, његова ријеч читаоцима, образло-жење шта значи Библија данас, какав је утицај имала на српско културно наслеђе, на српски језик и историју. Након тога, слиједи уводно разматрање груписано на два мања поглавља. Цјелокупна књига је груписана у три ве-лике тематске цјелине, унутар којих су мања поглавља, затим закључак, библиографија, списак скраћеница, регистар имена и слово о аутору.

Како је назначено у предговору аутор објашњава зашто обрађује поје-дине теме, у ком правцу је вршио истраживања, колики је утицај имала Биб-лија на словенска племена, те касније на цјелокупно средњовјековно српско историјско и културно наслеђе, те како се кроз култове и кроз народ инфил-трирала у књижевност. Увод се највише бави појмом Библије, историјским чињеницама које говоре када је настала Књига и под којим околностима, у суштини опис саме Књиге – док се друго поглавље унутар исте тематске цјелине бави утицајем Библије на културни развој Срба у средњем вије-ку, гдје је укратко, али темељно, објашњена спона Византије и византијског културног и вјерског утицаја на Немањићку Србију. Та спона се најбоље огледа у архитектонском и литерарном стваралаштву, гдје је стуб српског средњовјековног стваралаштва византијска култура, источно (православно) хришћанство и Немањићко наслеђе, а опште је познато да су језгро те кул-туре били манастири и задужбине унутар којих су осниване школе, библи-отеке и болнице. Више вјекова су библијске приче преношене кроз житија српских светитеља, те кроз народна усмена предања, да би тек током девет-наестог вијека Библија добила превод на српски језик пером Ђуре Дани-чића и Вука Караџића. Аутор је на једном мјесту добро уочио чињеницу за-мирања српске културе, оне старије (епских народних пјесама понајвише) у периоду од 1945. па до слома Титове Југославије. Ново (старо) рухо српско народно стваралаштво добија након оснивања националних држава, да би данас поново дошло на удар и критику поједних скупина. То би се у скла-ду са данашњим временом могло поистовјетити и са једном новијом исто-ријском дисциплином кроз коју се најбоље виде злоупотребе историје, али исто тако и књижевног опуса, највише у политичке сврхе.

У поглављу књиге са насловом: Библијски текстови и усмена књи-жевна ријеч у Срба, аутор је укратко изнио чињенице и описао примање хришћанства код Словена, гдје је посебно истакао византијски утицај и дје-латност браће Ћирила и Методија, који су и најзаслужнији по питању пре-вода црквених књига на језик Старих Словена, што је довело до примања хришћанства. Наравно, како и сам аутор каже, то је био дуготрајан процес и требало је дуго времена да се Словени одрекну свог паганског наслеђа. (Чињеница је, међутим, да тај процес ни данас није у потпуности завршен, разни пагански обичаји су се задржали код многих словенских народа.)

Црква је била спона између Библије и српског народног стваралаштва, а своје главно упориште је нашла у Немањићкој држави, а нешто касније Косовски бој постаће главни мотив народних пјесама, гдје се кроз косов-ски култ најбоље огледају библијске приче о страдању и васкрсењу, о пред-

СВЈЕТЛАНА Ж. САМАРЏИЈА166

ности Царства небеског и о одрицању од материјалног. С правом се може рећи да је средњи вијек код Срба одредио и њихову будућност, поготово на-кон доласка Османлија, гдје је Библија најбоље живјела кроз народне пје-сме и усмена предања, заједно са култом Светога Саве, кнеза Лазара и Ко-сова. Да библијске теме нису заступљене само у епској народној тематици, показују изреке, пословице, басне, питалице и загонетке, а аутор наводи и стећке, средњовјековне надгробне споменике, као један од примјера упо-требе библијских текстова и његовања загробног живота.

Дубље бављење библијским утицајем на народну епику аутор истиче у сљедећој цјелини: Библијски тематски оквири и српско усмено стваралаш-тво. Ово је уједно и најобимнији дио књиге, подијељен на тридесет и осам мањих поглавља. Како је десетерац преовладавао у том периоду, а главни покретач су били догађаји из народног живота, обичаји и вјеровања, а по-највише историјски догађаји који су оставили печат на народ, тако аутор посебно истиче народно тумачење Библије у пјесмама насталим у току роп-ства под Турцима. На тај начин, циклус пјесама о Косовском боју доноси снажне библијске проповиједи о спасењу и васкрсењу, те о смрти као само једном прелазном степену који води до Царства небеског, што најбоље по-казује пјесма Пропаст царства српскога, коју аутор наводи у књизи и озна-чава њене поједине дјелове. Као што се Христос одлучио за смрт и васкр-сење, за опроштај и љубав, тако и свети кнез Лазар, зарад спасења српске земље, одлучује да иде у битку, из које је знао да не може изићи као побјед-ник, али се свјесно одриче земаљског царства претпостављајући му небес-ко, вјечно и непролазно. Како су главни библијски мотиви љубав и жртво-вање, мноштво српских усмених епских пјесама говори управо о томе, па аутор наводи пјесме као што су: Женидба Душанова, Јакшићеви двори по-харани, Смрт мајке Југовића, Косовка дјевојка, а из чињенице да Библија проповиједа о праведности живљења и тежњи ка правди, истичу се неке од најпопуларнијих пјесама, прије свега Урош и Мрњавчевићи, те више пје-сама о Марку Краљевићу. Мотиве непоколебљиве вјере, пожртвоване љу-бави, ишчекивања правде, ишчекивања васкрсења и опроштаја грехова, праштања другима и кајања за учињена недјела, аутор на сажет начин об-рађује унутар мањих поглавља: Вјера – главна хришћанска врлина, Љубав – божанска и људска, Царство Божије и правда његова, Разобличење грије-ха, Огрешења, Покајања, Праштање и добротољубље. Уз то, он пореди биб-лијске приче са српском народном епиком, посебно истичући дјела Вука Караџића, који је и најзаслужнији за прикупљање и објављивање усмених епских пјесама. Неминовна је чињеница да су српске народне пјесме обила-те ликовима из српске средњовјековне историје, те ликовима који су означе-ни као јунаци, властелини, ратници и цареви. Данас често чујемо да су три компоненте сачувале српски народ под туђинском влашћу: вјера, народна и усмена предања и косовски култ. Аутор на једном мјесту објашњава како је вјера, проповиједана током богослужења, имала велики утицај на народно стваралаштво, без обзира што је становништво махом било неписмено. Њи-хово слушање проповиједи довело је до поистовјећивања библијских при-ча са причама о великим српским јунацима, војводама, властелинима, те о

БИБЛИЈА И СРПСКА ЕПСКА ПОЕЗИЈА 167

важним биткама. Поред тога, ту су и нови мученици, они које су Турци бру-тално мучили и убијали, те су тако нашли пут до народних пјесама. А како је исламизација била честа појава, народни пјесници кроз своја дјела пору-чују да се не треба одрицати своје вјере. Анализирајући пјесме: Ропство и женидба Јакшића Шћепана, Смрт војводе Пријезде и Бановић Страхиња, аутор објашњава шта је значила вјера, не само за народне пјеснике него и за српски народ током вишевјековног ропства. Посебно су занимљива погла-вља о огрешењу и покајању, гдје се дају за примјер пјесме које говоре о ин-цесту као гријеху показаном у Библији у причи о Лотовим кћерима, те у ле-генди о Едипу. Наход Симеун и Душан хоће сестру да узме, неки су од при-мјера осуде инцеста у народној књижевности и народним пјесмама.

Јасан преглед пјесама и библијских прича које су презентоване у књизи, допринос су новијим генерацијама али исто тако и показатељ зашто су епске народне пјесме дужи период биле заборављење у народу, прије свега у пери-оду Титове Југославије. Празнина коју историчари налазе, недостатак исто-ријских извора из тога времена, на жалост, не може бити замијењена српском епиком, али данас је свакако право богатство имати овакву књигу, која на неки начин открива и одређене историјске чињенице, приказује живот срп-ског народа под туђом влашћу, али прије свега показује колики утицај могу имати историја и вјера на један народ, јер у суштини, како човјек тако и народ без историје не би постојао, не би се могао одржати дужи временски период.

Посебно драгоцјен садржај у српској епици јесте опис тадашњег начи-на живљења, назнака да човјек треба да живи по библијским начелима, и да једино спасење може да очекује у Цркви и у вјери. Зато аутор у поглављу о задужбинама наглашава ту спону хришћанства са српским народом, посеб-но се осврћући на Византију, али дајући печат књизи са српском средњовје-ковном градњом и пјесмама које то описују: Зидање Раванице, Свети Саво, Милош у Латинима, Обретеније главе кнеза Лазара. Алексић проналази јас-ну спону Библија-вјера-историја, гдје даје до знања да је средњи вијек код Срба био најплодоноснији по питању архитектуре, грађења задужбина, и да су управо та здања стуб и примјер и каснијих српских династија. Зато је крст као симбол коришћен на барјацима и у пјесмама, а аутор добро обја-шњава чињеницу да се страхопоштовање крста одржало до данас, гдје су крст и слобода поистовјећени, и гдје воде до васкрсења.

Аутора треба похвалити за темељност током писања, гдје је на преци-зан начин истражена свака пјесма, а уз то имамо и јасан приказ српске ис-торије током средњег вијека. При томе нису остављене необрађене теме о светковању код Срба, иако, како и аутор сам наводи, слава потиче још од времена прије покрштавања Словена. Написане странице књиге, уз анали-зу великог броја пјесама и извођене судова, доносе нам велики број чиње-ница корисних како проучаваоцима књижевности, тако и историчарима. Наиме, у времену гдје се увелико негира српска средњовјековна историја, а историјским чињеницама се манипулише, Алексић се кроз сваки пасус константно враћа косовском култу, стављајући Немањићку историју у први план, а Косовски бој као полазиште новије српске историје. Тако кроз пог-лавље Тајна и Косовска вечера, и пјесму Пропаст царства српскога, аутор

СВЈЕТЛАНА Ж. САМАРЏИЈА168

описује сличност и поистовјећивање Тајне вечере и вечере уочи Косовског боја. Такође, није изостављено ни јунаштво јунака у боју, а поготово јунаш-тво Милоша Обилића. Аутор јасно даје на знање гдје су паралеле између Новог завјета и Христовог страдања, те опредјељења за Царство небеско и култа кнеза Лазара, његовог пожртвовања за српски народ и одрицања од свега овоземаљског. Косовски циклус пјесама можда је и најупечатљивији код Срба, тако да читалац ове књиге испред себе има опис једног смутног времена, опис страха пред надолазећом османском војском, опис владара, војника и властале, те бојазни од заборављања вјере и обичаја. Такође, кроз одабир пјесама нису приказани само дјелови Библије уткани у српске епс-ке пјесме, већ и борба за очување православне вјере код Срба тога доба, те борба за очување идентитета, породице и слободног живота.

Аутор је посветио пажњу и употреби библијских прича о одбаченој дје-ци, те о посљедњим данима, а уз то и о поимању пакла унутар епских пје-сама, гдје је посебно назначена пјесма Свеци благо дијеле, као прави при-мјер не само наговјештаја посљедњег времена, већ и узрока који доводи до тога. Уз то, нису остале необрађење нити ратничке теме. Оно што ће читао-цу бити посебно занимљиво, не само са научног становишта, јесу посљедња поглавља, посебно оно које говори о коњима и соколовима. Како и сам ау-тор говори, српска народна епика не може се замислити без јунака и јунач-ких дјела, али и без ове двије племените животиње. Ауторова одлична оп-сервација историје средњег вијека код Срба омогућила му је и да књигу мо-жемо посматрати и као књижевно научно дјело, али и као историјско. На тај начин, он, поред исказивања употребе Библије у српској епици, даје на неки начин и преглед средњег вијека, гдје јасно показује и развијено соколарство, а свјесни смо чињенице да се нити један јунак није могао замислити без сво-га коња. Кроз књигу може да се извуче поука да српска епика има своје јако упориште у Библији и да је њен значај на српски народ непроцјењив, а овак-вим дјелом и детаљним описом епске пјесме читаоцу никада више неће из-гледати једноличне и заборављене, оне су само добиле на значају.

Посљедња цјелина која носи назив Закључак, доноси ауторов став, гдје се истиче вриједност епских пјесама, али и вриједност библијског утицаја на дату тематику, јер како Алексић каже, немогуће је одвојити хришћанство од српске средњовјековне културе. Књигу затвара списак извора и литера-туре, те регистар имена и скраћеница, и на самом крају биљешка о писцу.

Књига Библија и српска епика обрађује неке од назначајнијих епских пјесама, дајући им ново рухо, поглед кроз библијске приче, а самим тим ја-сан је показатељ историјских чињеница које одређени псеудоисторичари настоје избрисати и негирати. Неминовно је да српски средњи вијек и срп-ска култура тога доба упориште има у хришћанству, а епске пјесме су само један примјер одржавања историје током новог вијека и петстогодишњег ропства. Према резултатима до којих је дошао, те по начину на који су из-ложени, Будимир Алексић је написао изузетно квалитетну студију, која не само да је научног карактера већ може послужити и као одличан водич кроз српску културу путем епских пјесама, које су саме по себи бисер нашег го-ворног подручја и најснажнији израз српског духа.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 169–172

Доц. др Будимир Алексић

In memoriam: Академик Владо Стругар(29. децембар 1922 – 24. август 2019)

У својој деведесет седмој години напустио је овај свијет и преселио се у љепши и бољи један од најзна-чајнијих савремених српских историчара – академик Владо Стругар. Овај доајен српске историјске нау-ке био је историчар и књижевник ,,специфичне на-учне радозналости, стилских и језичких домашаја и етичности“. У свом волуминозном научном опусу ос-вијетлио је неке од кључних догађаја из црногорске, српске и југословенске историје.

Владо Стругар је рођен 28. децембра 1922. у селу Доњи Улићи (предио Цеклин), близу Цетиња. Ос-новну школу је завршио у Горњем Цеклину. На Це-тињу је учио гимназију и положио велику матуру (1941). У Београду је завршио Институт друштвених наука (1953) и Вишу војну академију (1957). На Фи-лозофском факултету Универзитета у Београду ма-гистрирао је историју (1964), а докторат историјских наука одбранио је четири године касније на Инсти-туту за славистику Академије наука Совјетског Саве-за. Тај докторат је објавила Матица српска у Новом Саду 2011. Од 1945. до 1971. био је официр ЈНА са задацима у различитим образовним и научним уста-новама, највише у Војноисторијском институту у Бе-ограду. Имао је чин пуковника. Више пута је одлико-ван за ратне и мирнодопске заслуге. Био је носилац Партизанске споменице 1941.

Владо Стругар се бавио и књижевним радом, па је више пута награђиван на конкурсима за причу ,,По-литике“, ,,Борбе“ и ,,Побједе“. Године 1957. на Це-тињу је изашла његова књига приповиједака Узимај редом, Господе. Друго издање ове збирке објавила је Црногорска академија наука и умјетности 2017.

Овај врсни историограф, током деценија конти-нуираног научноистраживачког рада, објавио је два-десетак засебних научних монографија (од којих су четири објављене на страним језицима), и око 150 на-учних радова публикованих у домаћим и иностраним часописима и зборницима радова.

Већ сам увид у његову обимну библиографију указује на изузетну личност, чије су монографије,

Факултет за културу и медије, Београд

БУДИМИР АЛЕКСИЋ170

студије, расправе, чланци и есеји показатељ разноликог знања, акрибич-ности и ерудиције њиховог аутора.

Објављене књиге Влада Стругара из области историјских наука носе следеће наслове: Социјална демократија о националном питању југосло-венских народа (1956); Рат и револуција народа Југославије 1941–1945. (1962); Југославенске социјалдемократске странке 1914–1918. (1963); Со-цијалдемократија о стварању Југославије (1965); Југославија 1941–1945. (1970); Југославија у рату 1941–1945. (1975); Југославија, федерација и ре-публика (1976); Југославија за победу и слободу 1941–1945. (1985); Велика буна Црне Горе 1988–1989. (1990); Срби, Хрвати, Словенци и Трећа Југо-славија (1991); Црногорски сабор српске слоге (1994); Осамдесет година ју-гословенске државе (1999); Југославија у књигама историографским (2007); Српство Јанка Вукотића и Митра Мартиновића (2008); Владар Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца (2010); Други свјетски рат – одбрана Југосла-вије (2014); Југославија на стрмини Европе (2014); Црна Гора у Југосла-вији (2014); Повест и Повеља Југославије (2015); Југословенски 1. децем-бар (стогодишњица за спомен) (2018).

Његова научна дјела су превођена на једанаест језика. Био је главни и одговорни уредник научног часописа Војноисторијски гласник, а касније Југословенског историјског часописа. Владо Стругар је био редовни члан Црногорске академије наука и умјетности од њене прве скупштине (1973), члан Српске академије наука и уметности (од 1994) и Македонске акаде-мије наука и уметности (од 1981). Од 1989. био је члан Удружења књижев-ника Србије (по позиву). Био је предсједник Одбора ЦАНУ за историјске науке (1982–2003). Био је међу оснивачима, и предсједник Црногорског са-бора српске слоге (1992–1997). Био је члан Сената Републике Српске (1996–2008). Добио је бројне награде за објављена дјела у науци и есејистици: ју-гословенску Четворојулску (1969), црногорску Тринаестојулску (1971), на-граду ,,Златно перо Српског тројства“ Универзитета у Приштини (1997).

Упокојио се 24. августа 2019. у Београду, а сахрањен је 29. августа у својим родним Доњим Улићима, у Црној Гори.

О његовом раду академик Зоран Лакић је записао: ,,Импресиван је број објављених књига Влада Стругара. Изузетно је плодан стваралац. Тешко би било наћи аутора са више посебних издања. Добар дио његових књига је преведен на стране језике; неки радови су чак преведени и на више јези-ка; а по том основу он је rara avis међу најплоднијим колегама из било које генерације историчара. Прави је стваралачки подвиг утврдити шта је у том мноштву стваралачки примарно“. Као што се по насловима његових књи-га види, доминантне теме научноистраживачког рада Влада Стругара су: југословенска социјалдемократија, антифашистичка борба српског народа у Југославији током Другог свјетског рата, настанак југословенске државе 1918. и владавина краља Александра Карађорђевића, Црна Гора у Југосла-вији и традиционални историјски идентитет Црногораца.

У својим књигама са црногорском тематиком Владо Стругар је јасно показао да Црна Гора ни у ком погледу није била запостављена у Краље-вини Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевини Југославији, те да су Црно-

IN MEMORIAM: АКАДЕМИК ВЛАДО СТРУГАР 171

горци, без изузетка, од настанка Црне Горе у 15. вијеку па до краја Другог свјетског рата, себе сматрали не само интегралним него елитним дијелом српског народа.

Као репрезентативни изданак традиционалне, његошевске Црне Горе, њеног духа и њених стремљења, Владо Стругар је имао наглашену српс-ку интегралистичку свијест. О томе најбоље свједочи његово иступање на Скупштини Црногорске академије наука и умјетности 27. октобра 1988. када је поднио Предлог питања црногорском народу о српству и о могућем уједињењу Црне Горе и Србије. Био је то први (након Другог свјетског рата) цјеловит и научно заснован предлог о уједињењу Црне Горе и Србије, под-несен тачно седамдесет година послије њиховог уједињења 1918. Говорећи о мотивима да иступи са таквим предлогом, Владо Стругар каже да га је на то подстакла ,,велика буна Црне Горе 1988–1989“ (како гласи наслов њего-ве књиге докумената о тим збивањима). Сам Стругар о томе пише следеће: ,,Гледајући походе у Црној Гори, слушајући говоре, ишчитавајући натписе издигнуте над главама људи у збору, покушавајући да погодим смисао зна-мења на прсима момака, уочио сам (већ по телевизијским сликама и ријечи-ма са скупа у Титограду) да се ослобађа осјећање српства у Црногораца. А гласове на зборовима у Никшићу и Цетињу (18. септембра) разумио сам као разговјетније, у душама напето, али још не сасвим довршено изјашњење Црногораца народом српским. И одлучио сам истог часа да покушам изра-ду списа који би дорекао, казивао што говорници на скуповима нијесу мог-ли да објаве а жарило је вољу људства. Мислима у недоглед али ријечи-ма обзирно и обазриво, саставио сам Предлог питања црногорском народу о српству и о могућем уједињењу Црне Горе и Србије. Држао сам се овог кључа: између свега што се креће и подиже политичким устанком Срба, на-род у Црној Гори може сам да понесе и уреди једино једну своју потребу, а то је – путем референдума да утврди појам о свом роду и могућој посљеди-ци ако Црногорци већином личних одговора изјаве да су Срби“.

Политичке елите Црне Горе и Србије тога времена, нажалост, нијесу видјеле оно што је видио Владо Стругар – нијесу разумјеле народну вољу, као ни геополитичке процесе, него су истрајавале на већ превазиђеном и урушавајућем концепту југословенске федерације и на, по српски народ по-губним, идеологијама југословенства и комунизма. Посљедице тог њиховог неразумијевања српски народ је скупо платио, и плаћа и данас.

Бавећи се прошлошћу јужнословенских народа и државних формација на овом простору, у времену од 1890. до 1992. Владо Стругар је створио научно дјело непролазне вриједности. У науци је одавно констатовано да се Стругарове књиге о распаду Југославије (1988–1992), премда писане са мале временске дистанце, одликују трезвеношћу и научном објективношћу, а да његови радови о уједињењу 1918, посебно они у којима је дат приказ српске војске у улози заштитника нашег етничког простора, представљају дјела трајне научне вриједности, која га сврставају у ред оних наших исто-ричара чији радови су у иностранству највише превођени и у великом ти-ражу објављивани.

БУДИМИР АЛЕКСИЋ172

Ријетко је који српски историчар имао такав смисао за сагледавање ис-торијских токова и процеса, као што је имао Владо Стругар. Био је ствара-лац изразите имагинативне снаге, тако да минула времена у његовим књи-гама живе снажним животом. Када се својим духом дотицао историјских и културних чињеница, оне су оживљавале и настављале да зраче својом из-ворном енергијом и љепотом. У његовој личности и дјелу које нам је оста-вио изразито је стремљење ка дубинама историје и висинама свјетске кул-туре.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 173–174

Ранко Рајковић

In memoriam: Мр Радојица Радовић(1956–2019)

Неочекивано рано и пребрзо отишао је наш Радојица Радовић, мирни благородни и богоугодни човјек, пи-сац, пчелар, предани чувар традиције и језика свога народа и племена.

Радојица је био свједок и спона два свијета и два времена, црногорске прошлости и црногорске сада-шњости. Истраживачки уронут у особености свако-дневног живота који је бујао испод Дебељка прије сто и кусур година Радојица се обраћао нама садашњи-ма. Подсјећао нас је на оно што нам је претходило, на дужности и оскудице, на дом, васпитање, печал-бу, на ситне зађевице, вјеру, дубока заједништва и са-осјећања, снове о мање тегобном животу који мину-ше с нашим прецима. Тиме је Радојица исписао себи биографију и као правом писцу, и као здравом издан-ку рода свога, и као истинитом и искреном патриоти. А то, ем се ријетко дешава, ем се тешко спаја у добу чији смо свједоци.

Рођен 1956. на Цетињу, Радојица свој сазнајни животни пут отпочиње као ђачић у Косијерима. Је-дан је од последњих који је ишао у ову давно угашену Косијерску школу. Но много више од школске наста-ве Радојици су значила косијерска огњишта уз која је упијао искуства и одразе свијета старијих сељана, ис-кусних прегалаца, мудрих бесједника и маштовитих приповједача. Радојица је у Цетињу завршио гимна-зију, у Подгорици економски факултет гдје је и ма-гистрирао. Тај дио својих научних интересовања и усавршавања посветио је пчеларству. На плодотво-ран начин спојио је марљивост у својој професији и свом хобију, избјегавајући снобизам, јаловост и пре-тенциозност који су чести пратиоци високих научних звања.

Радојичиној биографији желим придодати и ње-гово посљедње физичко и духовно путовање. Овога љета посјетили смо Косјерић мјесто у Србији које је по предању добило име по нашем селу. Пеђа Ђурко-вић и ја као најближи сапутници били смо свједоци Радојичиног напора, снажне животне воље и поетске

Самостални истраживач,Подгорица

РАНКО РАЈКОВИЋ174

искре којом је упркос нарушеном здрављу уживао у природи, људима, до-гађајима током трајања чобанских дана у Косјерићу.

Тог дана на путовање је кренуо из Цетињског манастира, који по мом суду представља неко праисконско исходиште свих нас. Нама који смо кре-нули из неких других, профаних мјеста Радојица се придружио да би на присан братственички ненаметљиви начин путовање учинио занимљивим, угодним, подстицајним. А сам Радојица није бирао да му у животу буде ни лагодно ни угодно, ни уносно ни славодобитно. Остао је човјек од принци-па, ма колико га то коштало.

У времену црногорских преокрета мотивисаних грамзивошћу, ситно-душјем, агресивним незнањем, наивношћу и комплексима Радојица је ос-тао доследан језику. Остао је доследан и непоколебљив у ширењу оних лијепих приповијести о једном минулом свијету мање разметљивом, пох-лепном и поквареном. Вјеран визији тога свијета тврдоглаво је опстајао као губитник, како се данас популарно назива сваки човјек који држи до свог избора, става, наслеђа и васпитања. Радојица је вјероватно осјећао варљи-вост савремене политике и бруталност њених циљева који нас тобоже чине модернијим и просперитетнијим друштвом, али сасвим извјесно и много покваренијим појединцима спремним да олако подлегну манипулантима, изгубе се у идеолошким маглама и поремете мјеру људскости чије су гра-нице давно успоставили наши преци, ма како да су словили и доживљава-ли себе. Радојица се држао прича и колективног духа задобијеног на ко-сијерским језикосјецима и зброзорима који су до краја живота одзвањали у њему. Захваљујући виспреном косијерском ђачићу у себи Радојица је попут сунђера упијао све оно што ће му помоћи да се у зрелом добу претвори у литерарног свједока с непоткупљивим духовним бићем. Радојица је то биће раскошно ослободио и оваплотио у роману „Сура Гора“. Данас док Радоји-цу испраћамо на вјечни починак можда нијесмо ни свјесни да уз племени-ка ми и наша невелика народно-државна заједница губи раскошног језико-словца и респективног писца. На срећу о томе ће свједочити роман „Сура Гора“ који остаје за Радојицом. Сигуран сам да ће што буде вријеме више одмицало ова Радојичина књига постајати све значајани дио нашег култур-ног наслеђа захваљујући начину на који су приказани наши психолошки и социјални идентитети.

Испратимо Радојицу Радовића у духу његовог живљења – смирено и достајанствено. Одужимо му се за архаични језик и аутентичну атмосферу којом нам је приближио просторе и животе наших ближњих и наших пре-дака. Урадимо то на начин који је и он користио дарујући нас лијепом при-чом, бесједом, пробраним ријечима.

Путуј Радојица Радовићу у сура њедра Суре Горе по чијем се суром ка-мењу, распршава море сурих суза, са сурим науком у суру попоноћ, пред суро зорење у сурим временима на које си нас ти за свог живота живопис-но подсјетио. Слава ти и хвала Радојице Радовићу а твојем имену вјечни по-мен. Амин.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 175–178

Миленка Цица Чоловић

In memoriam: У спомен Љубомиру Зуковићу(5. март 1937–19. октобар 2019)

Вијест да Љубомир Зуковић више није међу живи-ма, примљена је с тугом и невјерицом у његовим Пљевљима. Посебно међу родбином и нама, његовим пријатељима, са којима се током сваког љета (а сва-ко је проводио у Пљевљима), свакодневно дружио. Кафе „Гарден“ био је најчешће мјесто ритуалног ис-пијања кафе, коју смо назвали кафа у два (14h). У пет до два, умјесто звоном на вратима, огласила бих се позивом: Љубомире, кафа у два! „Ево ме, ево“, спрем-но би устајао и кретао. У поменутом кафеу, повише цркве Свете Петке, у хладовини, под гранама бујне смрче, већ би чекао Новица. Наши разговори, обич-но би почињали размјеном мишљења о актуелним де-шавањима. Његове ријечи, његова запажања, својом луцидношћу плијенила су пажњу саговорника. Био је русофил, а на домаћем терену, све симпатије биле су резервисане за Милорада Додика. Разговори су се завршавали књижевним и језичким темама, размје-ном књига и препорукама за читање. Говорио је да је српски језик задужбина српског народа, и био огор-чен тиме што га политичке нације отимају и називају својим именима. Тражили смо од њега, да поводом стогодишњице стварања Краљевине СХС, сачини ан-тологију пјесама о витешком краљу-мученику Алек-сандру Карађорђевићу. Остала је дилема, да ли није имао снаге, времена, или је имао пречих послова, али нас на растанку није оставио без наде да ће то једном урадити. Били су то незаборавни сати дивног дру-жења, занимљивих разговора, зачињени покојом ане-гдотом, па и овом везаном за његово име.

Након успјешно одбрањене докторске дисерта-ције из књижевности, Љубомир Зуковић дошао кући. Док му родбина и комшије честитају на успјеху, једна комшиница га упита:

− Па, Љубо, сине, оћеш ли за шта даље учити?− За шта − упита он.− Па, ‘вако, ко за официра − објасни старица.

Самостални истраживачПљевља

МИЛЕНКА ЦИЦА ЧОЛОВИЋ176

Средином септембра 2019, баш у том кафеу, поздравили смо се с њим, не слутећи да ће нам то бити последње дружење, његов последњи одлазак из свог краја.

Академик, проф. др Љубомир Зуковић, универзитетски професор, нау-чник и књижевник, рођен је 1937. у Глибаћима код Пљеваља у многочланој породици. У ратном вихору страдао им је отац, па су дјеца са мајком одр-жавали домаћинство. Љубо је предњачио бистрином и вредноћом, па је по свршетку основне школе, завршио чувену Пљеваљску гимназију. Са стече-ним темељним знањем и образовањем наставио је школовање на најпрес-тижнијем универзитету у земљи, на Филозофском и потоњем Филолошком факултету у Београду. Дипломирао је 1961. на Одсеку за историју југосло-венске и светске књижевности. На истом факултету магистрирао је са те-мом: Вуков певач старац Милија, и одбранио докторску дисертацију: Вуко-ви сарадници из Црне Горе.

По одслужењу војног рока постаје професор савремене књижевности и теорије књижевности на Педагошкој академији у Никшићу. По препору-ци својих професора из Београда, а на позив проф. др Салка Назечића, та-дашњег шефа Одсјека за историју југословенске књижевности и српско-хр-ватског језика Филозофског факултета у Сарајеву, одлази на мјесто асистен-та за Народну књижевност, којом ће се највише бавити читавог живота. Ра-дио је и као професор и у иностранству. Предавао је Историју српске књи-жевности на Славистичкој катедри Универзитета у Манхајму, а Историју ју-гословенске књижевности држао је, такође у Манхајму, а потом у Хајдел-бергу, Инзбруку, Ерпандгену и Дармштату. Са значајним научним радови-ма учествовао је на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. Након првих вишестраначких избора 1990. именован је за замјеника мини-стра за образовање, науку, културу и физичку културу у Влади тадашње СР БиХ. На тој дужности остао је све до избијања рата. Од почетка рата па до 1995. био је министар за образовање, науку, културу и спорт у Влади Репу-блике Српске. Све до издвајања Министарства вјера водио је и послове тог ресора. Потом је био биран за министра без портфеља, и истовремено др-жао наставу на Филозофском факултету у Српском Сарајеву. Био је први амбасадор БиХ у Грчкој, гдје је радио на успостављању културних веза Ре-публике Српске са Грчком. Приликом увођења вјеронауке, успио је да из Грчке доведе петнаест наставника, да помогну у подизању запустјелог вида духовног уздизања дјеце. Професор Зуковић, велики познавалац и пошто-валац епске народне поезије, уважаван и поштован од чувара гусала и гу-сларских удружења, био је неизоставни члан жирија на фестивалима гуса-ла. Велики је његов допринос његовању и очувању овог вида српског духо-вног стваралаштва.

За свој научни и друштвени ангажман Љубомир Зуковић је добио број-на признања у земљи и иностранству. Међународна академија хуманистич-ких и природних наука „Кнежева Шчербатових“ признањем „за посебне за-слуге у развоју историје српске литературе“, изабрала је Зуковића за свог редовног члана. За научни допринос српској науци о књижевности изабран је у Академију наука и умјетности Републике Српске. Редовни члан АНУРС

IN MEMORIAM: У СПОМЕН ЉУБОМИРУ ЗУКОВИЋУ 177

постао је 2004. Био је на челу научног тима за израду Енциклопедије Репу-блике и актуелни потпредсједник АНУРС-а.

Академик Љубомир Зуковић је објавио следеће књиге: О нашем усме-ном пјесништву, Сарајево 1985; Народни еп о Марку Краљевићу, Београд 1985; Караџићев сарадник поп Вук Поповић, Београд 1987; Стазама усме-ности, Никшић 1988; Вукови певачи из Црне Горе, Београд 1988; У народ-ном духу, Тузла 1989; Српска и Хрватска народна епика, Сарајево 1991; Историјски краљ Марко и епски Краљевић Марко, Бања Лука 1995; Путо-вође и путокази, Српско Сарајево 1996; Српска је рођена, Српско Сарајево 1996; Умовање и приповедање народно, Српско Сарајево 1997; Српске на-родне песме, Српско Сарајево 1998; Народне песме о Првом српском устан-ку, Српско Сарајево 2004; У духовном завичају, Источно Сарајево 2006; И на небу и на земљи, Бања Лука 2008; Семе распре проклијало, Бања Лука 2010; Неспокојни покојник и друге приче, Бијељина 2012; Еп гуслара о Ве-ликом рату, Бања Лука 2014; Убеђења и убеђивања, Бачка Паланка 2014; Расходовани људи, Подгорица 2017; Вукови пјевачи из Босне и Херцегови-не, Београд – Бијељина 2017.

„Смрт не носи звоно“, вели стара народна изрека, коју сам баш од њега чула. Тако је било и у његовом случају. Животни пут овог научног дјелат-ника ненадано се завршио 19. октобра 2019. у Новом Саду, у коме се наста-нио након пензионисања. Љета (од маја до октобра) проводио је у Пљевљи-ма, у која је последњи пут стигао 21. октобра, да ту гдје је поникао вјечно почива. Сахрањен је 22. октобра, на гробљу манастира Свете Тројице, крај његове вјерне супруге Олге. Иза себе је оставио сина, двије унуке и снаху. По обављеном црквеном обреду, од покојника су се опростили др Момчило Крајишник, први предсједник Народне Скупштине Републике Српске, ака-демик проф. др Бранислав Летић и његов најближи и одани рођак проф. Ра-дош Зуковић. Др Крајишник је истакао да је Љубомир Зуковић био кум Ре-публици Српској.

− То је било после једног састанка на коме је Љубо постао кум нашој Републици. Тада смо прихватили Љубин предлог да се наша будућа држава назове Српска. Да би био убедљив, предлог је везао за Његоша који је у Гор-ском вијенцу, државу Срба назвао тим именом... На мене, као и на комплет-но руководство у Републици, Љубо је остављао утисак дивног човека који уме да воли и да буде вољен. Изнад свега, човека који зна шта хоће да ства-ра и у стварању да се постављеном задатку несебично преда. Он је као први министар у Влади Републике Српске за културу, просвету и вере заслужан за увођење веронауке у нашим школама. Заслужан је за обнављање првог ратног Универзитета у Српском Сарајеву. Исто тако, међу најзаслужнијим је за национално помирење потомака четника и партизана и између комуни-ста и следбеника краљевске војске у отаџбини − нагласио је др Крајишник.

Опраштајући се од свог колеге, академик Летић је између осталог ре-као: − Академик Зуковић је створио импозантно и доприносима непро-лазно дело које броји преко двадесет замашних томова научних, литерар-них и публицистичких књига и на стотине посебних радова о нашој исто-ријској прошлости и нашој савременој стварности. Такво и толико научно,

МИЛЕНКА ЦИЦА ЧОЛОВИЋ178

књижевно и публицистичко дело захтевало би размере више научних ску-пова на којим би били ангажовани читави тимови најбољих стручњака из више научних дисциплина, посебно историје културе, књижевности, језика и уметности... По непорецивој истини, по научно аргументованој одбрани истините речи, Зуковић је најраснији представник наше науке у Академији наука и уметности Републике Српске.

Овај спомен је скроман прилог очувању успомене на овог скромног, ди-вног, тихог човјека, научника и књижевника. Нама, који смо се годинама са њим дружили, остаће у сјећању ауторитативна појава наочитог Љубоми-ра, благородног лица и благе нарави, речитог и мудрог саговорника, и див-ни дани и сати проведени с њим. Свој омаж њему завршићу ријечима: Част ми је што сам имала срећу да сарађујем са академиком Зуковићем, што ми је био пријатељ и рецензент.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 179–181

Ђорђије Алексић

Научни скуп: Научно стваралаштво Радмила Маројевића(12. октобар 2019, Никшић)

У част водећем савременом српском лингвисти, проф. др Радмилу Маројевићу, 12. октобра прошле (2019) године, у организацији Института за српску култу-ру из Никшића, у просторијама Друштва црногор-ско-руског пријатељства ,,Свети Георгије“ у том гра-ду, одржан је научни скуп под називом: Научно ства-ралаштво Радмила Маројевића. Скуп је одржан пово-дом 70 година живота и 45 година научног рада Рад-мила Маројевића, редовног професора Филолошког факултета Универзитета у Београду у пензији, про-фесора емеритуса Паневропског универзитета Апеи-рон у Бањој Луци и редовног члана Међународне сло-венске академије наука и умјетности са сједиштем у Москви. Овим скупом Институт за српску културу из Никшића наставио је са обиљежавањем округлих обљетница истакнутих српских научних и културних стваралаца који су својим волуминозним дјелом трај-но задужили српску науку и српску културу. Један од њих је свакако и професор Радмило Маројевић, па је овај научни скуп дао прилику да се просуди и вред-нује дјело највећег живог српског лингвисте, водећег савременог његошолога и најзаслужнијег српског фи-лолога данас за афирмацију србистичке идеје.

На скупу су учествовали лингвисти, историча-ри књижевности, философи, историчари, стручњаци из научних институција и универзитетски професо-ри: Јелица Стојановић (Никшић), Драга Бојовић (Ни-кшић), Никола Маројевић (Никшић), Драго Перовић (Никшић), Мирослав Додеровић (Никшић) и Буди-мир Алексић (Никшић). Скуп је отворио др Никола Маројевић, директор Института за српску културу из Никшића, који је говорио о мотивима и разлозима ор-ганизовања овог скупа и који је предочио основне би-обиблиографске податке о проф. др Радмилу Мароје-вићу, истакавши да је, по општем и неподијељеном мишљењу, ријеч о водећем савременом српском линг-висти.

Самостални истраживачНикшић

ЂОРЂИЈЕ АЛЕКСИЋ180

Рођен у Горњем Моракову, двадесетак километара од Никшића, Радми-ло Маројевић је, након завршене основне школе у Миољу Пољу (Жупа Ни-кшићка) уписао никшићку гимназију коју је завршио као ђак генерације. Академске 1968/69. уписао се на Групу за руски језик и књижевност на Фи-лолошком факултету у Београду на којем је за непуне три године положио све испите са просјечном оцјеном десет. Упоредо са руским језиком ван-редно је студирао на Факултету политичких наука у Београду, који је завр-шио у јануарском року 1973. са просјечном оцјеном 9,40. Магистрирао је 4. октобра 1974. а докторирао 12. марта 1980. на Филолошком факултету, сте-кавши научни степен доктора филолошких наука. Биран је у звање предава-ча за руски језик на Факултету политичких наука у Београду, асистента на Одсјеку за славистику, потом у звање доцента, ванредног и редовног про-фесора на Филолошком факултету у Београду за научну област Руски је-зик. Био је руководилац више научних пројеката; члан Удружења књижев-них преводилаца Србије, предсједник Жирија за додјелу награде ,,Милош Ђурић“. Покренуо је и уређивао часопис ,,Славистички зборник“. Био је главни уредник часописа ,,Речи“. Био је непосредни организатор научних и стручних скупова у Београду, Новом Саду и Подгорици. Објавио је дваде-сетак књига, седам-осам стотина чланака, приказа, превода и других пуб-ликација. Био је ментор и научни руководилац при изради бројних диплом-ских и магистарских радова и двадесетак докторских дисертација из руси-стике, бохемистике и србистике. Све наведено представља несумњив под-стицај истраживачима за сериозно сагледавање живота и научног ствара-лаштва овог угледног професора.

Први од излагача – доц. др Будимир Алексић, професор Цетињске бого-словије, представио је своју тему под насловом Допринос Радмила Мароје-вића обнови србистике. Он је казао да је Маројевићевом књигом Ћирилица на раскршћу векова из 1991. отпочело обнављање србистике, а да својеврсну хронику борбе за успостављање србистике предствља Маројевићева књига Нови рат за српски језик и правопис. Сагледавајући значај доприноса про-фесора Р. Маројевића обнови србистике као научне дисциплине која проу-чава српски језик, српску књижевност и српску културу, Алексић је истакао да су заслуге Р. Маројевића за обнову и афирмацију ове науке немјерљиве, али да се оне не ограничавају само на србистику. ,,Наиме, Маројевићева на-учна и национална дјелатност представља изузетан допринос обнови уни-жене српске филологије, али и укупне српске националне свијести и духо-вности, и српске културе у цјелини“, закључио је Алексић.

Проф. др Јелица Стојановић, са Филолошког факултета у Никшићу, из-лагала је на тему Рефлекси јата у критичким издањима Његошевих дјела истичући да критичка и текстолошка издања Горског вијенца, Луче микро-козма и Биљежнице, са редакцијом и коментарима професора Маројевића представљају најцјеловитије и најкомплексније приступе Његошевом дјелу у овом домену. ,,Аутентично читање, преношење, тумачење и разумијевање Његошевог дјела увијек је представљало проблем и изазов. Професор Ма-ројевић, овим својим публикацијама, расвјетљава многа ‘тамна мјеста’, ми-нуциозном и детаљном анализом свих сегмената, улази у суштинске про-

НАУЧНИ СКУП: НАУЧНО СТВАРАЛАШТВО РАДМИЛА МАРОЈЕВИЋА 181

блеме, појашњавајући их и рјешавајући“, навела је између осталог профе-сорица Стојановић. Потом је услиједило излагање проф. др Драге Бојовић, са Филолошког факултета у Никшићу, на тему Фразеолошка реконструк-ција у критичким издањима Његошевих дјела. Критичко издање три Њего-шева дјела, сматра проф. др Д. Бојовић, представљају подухват од капитал-ног значаја, што за Његошево дјело, што за тумачења и књижевне и линг-вистичке природе, као и тумачење из угла било које области. ,,Ова критичка издања су својеврсна енциклопедија о стваралаштву највећег пјесника срп-ског језика. И, заиста, свако даље истраживање Његошева језика неће бити исто као прије“, истакла је професорица Бојовић.

У реферату Основно издање Његошеве трилогије др Никола Мароје-вић је пажњу усмјерио на основно издање Луче микрокозма, Горског вијен-ца и Шћепана Малог, у издању епархије Будимљанско-никшићке, а у ре-дакцији Радмила Маројевића, која је изишла прошле године. ,,У поговори-ма сваког дијела Трилогије наведене су све специфичности оригиналног те-кста, не улазећи у дубљу текстолошку анализу, коју је аутор обавио у из-дањима са коментарима. Критичка издања Горског вијенца и Луче микро-козма су одавно постала незаобилазна у сваком озбиљнијем бављењу Ње-гошем, а ускоро се очекује критичко издање Шћепана Малог“, нагласио је Маројевић.

Проф. др Мирослав Додеровић, са Филозофског факултета у Никшићу, излагао је на тему Историјско-географски аспект у критичком издању Горског вијенца. ,,Професор Маројевић је дао јако комплексно тумачење ос-лободилачке борбе црногорског народа захваљујући великом познавању цр-ногорске традиције, историје и географије. Многобројни топоними из Гор-ског вијенца добили су ново тумачење које је фундирано на научним чиње-ницама које су неспорне“, истакао је професор Додеровић. Проф. др Дра-го Перовић, ванредни професор Филозофског факултета у Никшићу, пред-ставио је свој рад под насловом Философски аспекти у критичком издању Луче микрокозма. Он је казао да у критичком издању Луче микрокозма пре-познајемо ,,и вјековима развијану зрелост српске културе и њеног језика, и генијални узлет једног од њених врхова и, наравно, деценијама стицану зрелост и енциклопедијску лингвистичку свеобухватност научника Радми-ла Маројевића“. Перовић је истакао да ,,иза озбиљности, темељности, на-учне и критичке релевантности и незамјенљивости ових критичких издања, Биљежнице, Горског вијенца и Луче, стоји читави тим, институт његошоло-га и лингвиста који се зове именом и презименом, знањима и звањима, јед-ноставно и општеопознато: Радмило Маројевић. Из овог угла посматрано, рекао бих: један човјек – једно сазвежђе националних пројеката“.

Неколико позваних научника није могло да дође на овај скуп, али су из-разили подршку скупу и обећали да ће своје радове приложити за Зборник радова који ће у најскорије вријеме бити објављен. По окончању овог науч-ног сабрања, учесницима скупа уприличена је трпеза љубави, за којом су у пријатној атмосфери сабирани утисци протеклих излагања.

Архива

Милан КашанинМилан Ракочевић

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 185–194

Проф. др Милан Кашанин

Улога православне Српске цркве у култури српског народа

Велика је част и одговорност говорити о православној српској цркви у дане кад она слави свој постанак коме има више од седам векова. Кроз своју дугу историју, православна српска црква указује се као најтрајнија, највећа и најутицајнија организација српског народа. Државе су умирале; она, не. Она је надживела све ус-танове и покрете које су за њено време настајале. По-зната је њена прошлост; сва њена важност, није.

И као институција, и као доктрина, православна српска црква се тако сродила са народом да се једно време идентификовала с њим. Непроцењиве су њене заслуге за нашу културу, – за књижевност, за умет-ност, за музику, за наше осећање државе и слободе, за нашу националну свест. Већ саме њене грађеви-не, са својим сликама, намештајем, одеждама, цркве-ном службом, хоровима – нису само споменици ути-литарне архитектуре, него су и покретачи емотивног и мисаоног живота, другачијег од онога којим се сва-ки дан живи. У време наших првих краљева и архие-пископа, првих наших великих писаца и сликара, кад су људи чији смо ми потомци силазили са планина – идући за послом, у родбину, или у пљачку, или на бојиште – они су морали застати кад су у кањону Сту-денице одједном пред собом угледали међу шумама и зверињем Богородичину цркву сву од мрамора, или кад су пред њима, у Расу, на врху брда засијали, по ноћи, осветљени прозори на кубету цркве св. Ђорђа. У томе тренутку, не само што за њих свет није био исти, него нису били исти ни они сами.

Настала у орбиту средњовековног света, култура српске цркве није била толико материјална колико ду-ховна. Њен морални утицај на човека, на његово др-жање у друштву и на његово држање у животу, детер-минисао је судбину не само сваког појединца, него и целог народа. Непружајући само знања, него и веро-вања, црква није утицала само на интелект, већ и на сензибилитет, који је прво и непогрешно мерило кул-туре. У служби цркве су стојали, подједнако, строги закони и благе речи, узвишена осећања и прекрасне ствари. Није било питања на које црква није знала од-

Православље, година III, број 60, Београд, 25. септембар 1969, 6–9.

МИЛАН КАШАНИН186

говорити; стојећи уз човека пре његова рођења, она је уз њега остајала и кад га није било.

Наш историјски пут до хришћанске културе је био дуг. Ми смо прими-ли хришћанску веру у IX веку, али се утицај хришћанске доктрине, не само у народним масама, него и у друштвеним врховима, дуго времена ширио споро и имао ограничен обим; пагански обичаји су се тешко мењали, мо-рални погледи се мучно разбистравали, културна и уметничка добра се спо-ро стицала. У централним и источним српским земљама црквена организа-ција се неколико векова налазила под јурисдикцијом цариградске, у запад-ним под јурисдикцијом римске цркве, грчки и латински језик су били пре-тежнији од словенског, храмови су били скромни, свештенство малобројно. Изразитији знаци верског и, напоредо с тиме, уметничког и књижевног жи-вота појавили су се у другој половини XI века, под краљевима Михаилом и Бодином, чија је држава представљала, и територијално и културно, зна-чајну јединку. Невоља је била у томе, што је центар те државе – великог краљевства од почетка, како га зове монах Доментијан, писац XIII века – био положен на нашој етничкој периферији, у градовима Скадру и Бару, из-ван језгра народног, које се налазило у средишњим областима и било вере православне.

Видици су се рашчистили у другој половини XII века, кад је велики жу-пан Стефан Немања узео сву световну власт у своје руке, ујединио матичне српске земље, уништио богомилство и, остајући у добрим односима с ри-мокатоличком црквом, одлучно се оријентисао ка православљу. Нису наши средњовековни писци без разлога почињали српску историју са Немањом, као да пре њега ни државног ни верског живота није било. До Немање, срп-ска држава је претежно у вазалним односима, од Немање она је самостална и остаће то трајно; до Немање ми се духовно колебамо између вера и кул-тура, од Немање ми се недвосмислено опредељујемо за православље и за византијску културу; до Немање српска уметност и књижевност су провин-цијске, од Немање оне су од европског значаја.

Заокрет у нашем државном и црквеном животу – што значи и у нашој материјалној и духовној култури – извршен за време великог жупана Сте-фана Немање, довршили су његови синови Стефан и Сава, један прогла-шењем српске краљевине, други задобијањем независне српске православ-не цркве. Од та два датума не изгледа да има већих у историји Срба.

Као први архиепископ српски, Свети Сава је са својим даром великога организатора, из основа изменио наш духовни живот и црквене установе. Наместо свега две епископије, са њиховим скромним храмовима и с Грци-ма управљачима, који су подпадали под охридску архиепископију, он је ус-тановио девет епископија са Србином архиепископом, који је седео у Жичи, и плански их разместио по целој земљи, од Св. Николе у Топлици, Св. Ахи-лија у Моравицама и Св. Ђорђа у Будимљи до Богородичине цркве у Стону и Св. Арханђела на Превлаци на Јадранском мору. Поставив Србе за архи-епископе, Сава је сваком од њих одабрао за резиденцију манастир с репре-зентативном црквом, обезбедио им живот и рад богатим властелинством и, упутивши их у посао дао им Зборник црквеног права по коме ће управљати

УЛОГА ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ У КУЛТУРИ СРПСКОГ НАРОДА 187

и који је он сам припремио. Ускоро потом, напоредо са применом црквених закона и обичаја у народним масама, из деценије у деценију јачала је актив-ност у грађењу цркава, у сликању фресака и икона, у преписивању цркве-них књига, у састављању оригиналних књижевних дела, у превођењу, у ши-рењу црквеног певања.

Од свога почетка, православна српска црква није била само хришћан-ска црква, није била ни само интернационална, већ и национална, и била је, из века у век више, народна. Њена независност се није састојала само у односу према другим црквама, већ и према другим народима, – независна црква је изазивала у српском свету осећање самосталности. И сама незави-сна и слободна, српска црква је учила и свој народ независности и слободи. У тренуцима журних сеоба из отаџбине и болног прилагођавања животу у туђини, црква је давала српском човеку осећање усамљености, али је у исти мах стварала у њему и осећање поноса и самопоуздања, – ништа није чува-ло Србе од однарођивања као српска црква.

Не припадајући само целом човечанству, већ и једном народу, право-славна српска црква, по примеру који јој је дао њен први архиепископ, није у својој дугој историји славила само општехришћанске светитеље, него и на-ционалне, – св. Јована Владимира, св. Симеона Немању, св. Саву, св. Краља Милутина, св. Деспота Стефана. Она је добила и своје свете пустињаке, – св. Петра Коришког; и имала своје свете мученике, – св. Стефана Дечанског и кнеза Лазара. Ништа по српским манастирима није тако чувано и пошто-вано као мошти српских светитеља. Кад су, у ратним временима монаси мо-рали да напусте који манастир, прво што су спасавали и носили на безбед-но место биле су мошти српских светитеља, - Првовенчаног краља, архие-пископа Арсенија I, цара Уроша. Непропадљивост светачких моштију одр-жавала је у њима веру у непропадљивост српског народа.

Проглашењем националних светитеља утицало је на богослужење, на књижевност, на уметност, на музику. У част Срба светитеља састављене су нарочите црквене службе, писани њихови животописи, сликане фреске и иконе са њиховим ликовима и са илустрацијама из њиховог живота, – ори-гиналним приносима је богаћена како наша тако општа хришћанска књи-жевност и уметност. Већ почетком XIII века створен је, уз култ српских све-титеља, култ српских икона: у Студеници иконе Богородице Студеничке, у Призрену иконе Христа Призренског. Показивано је да српска црква, да српски градови и манастири имају исто тако своје светитеље и светиње као и други историјски народи у свету.

За вођење импозантне и сложене установе као што је српска православ-на црква, тражили су се, од првих тренутака њеног независног живота, да-ровити људи. При избору црквених управљача, владар и државни сабор, у средњем веку, обраћали су велику пажњу на личност која је бирана. Скоро сви наши средњовековни епископи били су властеоски синови; Сава I био је син великог жупана српског, Сава II краљев брат. И сви су се они од мла-дости припремали за високи чин који би могли једном да имају у црквеној хијерархији. Прво васпитани у родној кући од домаћих учитеља, они су се често потом усавршавали на двору владареву или архиепископову, а своје

МИЛАН КАШАНИН188

завршно формирање постизали у неком угледном манастиру, првенствено у Хиландару у Св. Гори. Живећи у Хиландару, сви су они видели Солун, мно-ги од њих Цариград, са њиховим палатама, црквама, мозаицима, фрескама, иконама, ученим људима и енергичним црквеним управљачима, имали при-лике да уђу у орбиту највише цивилизације свог времена – цивилизације византијске – да науче грчки, који је био светски језик, и да дођу у контакт с монасима свих народа на хришћанском истоку. Нама непријатељски рас-положени византијски архиепископ Димитрије Хоматијан говори с пошто-вањем о верској и друштвеној култури у Србији XIII века, инострани влада-ри и црквени поглавари високо су ценили првог српског архиепископа Саву, логотет цара Андроника II Теодор Метохит, учен и светски човек, има пуно лепих речи о нашем архиепископу Јевстатију II. Није само порекло, ни само карактер, него је и образовање био симптом који је утицао на каријеру јед-ног црквеног лица.

Образовани и великог животног искуства, наши средњовековни цркве-ни управљачи су били не само организатори црквеног живота, него и држав-ници и дипломати. Млади монах, потоњи први архиепископ српски Сава двапут се ради Хиландара упутио у дипломатској мисији до цара Алексија III у Цариград; као архимандрит студенички ишао је до цара Теодора I Ла-скара у Никеју ради добијања независности српске цркве, а као архиепис-коп састајао се ради државних разговора са епирским царем Теодором у Солуну. Ученик Савин, епископ Методије, по налогу његову и краља Сте-фана Првовенчаног, ишао је ради Стефановог крунисања поглавару римо-католичке цркве Хонорију III у Рим. Присуство црквеног поглавара трајно и ефикасно се у нас осећало у спољашњем и унутрашњем државном живо-ту кроз цео средњи век. Архиепископ Јевстатије II, обнављач Жиче после њеног пустошења од стране Бугара и Куманаца и чији нам је портрет очу-ван у цркви у Ариљу, учествовао је у преговорима са изаслаником цара Ан-дроника II Теодором Метохитом кад је овај, у пролеће 1299, долазио у Ср-бију ради женидбе краља Милутина са царевом ћерком Симонидом, а у је-сен 1301. водио у краљево име дипломатске разговоре с поклисаром Дубро-вачке републике. У пресудним тренуцима свога живота, који су били пре-судни тренуци и народне историје, краљеви Драгутин, Милутин и Стефан Дечански налазили су мудрог савјетника у оданом архиепископу Данилу II. Цар Душан, кад је желео да га папа Инокентије VI именује за капета-на хришћанске војске противу Турака, саветовао се о томе с патријархом, својим ранијим логотетом, Јоаникијем, позвавши га из Пећи у Жичу. На свим царевим саборима – у Приштини у Крупишту, у Скопљу, у Серу – при-суствовао је поглавар цркве, који је потписивао владарске повеље манасти-рима. И нису учествовали у државном животу само највиши црквени уп-рављачи; учествовали су и манастирски игумани, па и монаси. Светогор-ски јеромонах Калиник, један од најинтелигентнијих и најокретнијих људи Српске цркве, за кога се мисли да је био духовник краљице Симониде, имао је, за последњих година владе краља Милутина, изванредно деликатне ми-сије код цара Андроника II, који му је за успехе које је показао, поклонио

УЛОГА ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ У КУЛТУРИ СРПСКОГ НАРОДА 189

манастир св. Николе у Каменикеји у источној Македонији. Успону српских држава у средњем веку нису мало придонели људи српске цркве.

У јачању државне моћи, и напоредо с тиме, у ширењу културе, црквени управљачи су учествовали и на тај начин што су и сами оснивали манастире и подизали црквене и световне грађевине, које су увек и живописали. Већ око 1233, зетски епископ Иларион је саградио цркву св. Николе у Врањи-ни на Скадарском језеру, архиепископ Арсеније I на десет година доцније обновио и живописао у Пећи цркву св. Апостола; архиепископ Никодим је, пре 1324, сазидао у Пећи цркву св. Димитрија и, на архиепископском имању у Лизици, цркву св. Саве, а његов наследник, архиепископ Данило II, око 1330, монументалну припрату са звоником и Богородичину цркву у Пећи и, на црквеном добру у Јелашцу, цркву св. Арханђела; патријарх Јоа-никије, у доба царства, и ради престижа тога царства, саградио је две црк-ве у Светој земљи, једну на брду Тавору, другу на брду Кармелу. И замо-нашени властелини су подизали задужбине с надгробном црквом на своме имању и близу свога двора: за време цара Душана монах Герман Преобра-женску цркву у Зрзима код Прилепа, за владе кнеза Лазара монах Доротеј са сином јеромонахом Данилом Вазнесенску цркву у Дренчи, за владе деспо-та Стефана монах Сисоје Преображенску цркву у Сисојевцу. Као што није било неспоразума између световних и црквених власти, тако није било из-међу црквених и световних људи разлике у култури.

Учешће црквених људи у подизању и живописању неке цркве није се сводило или ограничавало на материјалне бриге, ни на њено освећење. Без разлике, за све цркве, црквени људи су давали програм зидарима и слика-рима, бирали или одобравали основу грађевине и иконографске теме, над-гледали њихово извођење. У кубету Богородичине цркве у Студеници стоји записано да се о њеном живописању старао њен архимандрит Сава, који ће, као архиепископ, давати идеје и за декорацију спољашње припрате тога храма. Краљ Милутин, пред зидање своје надгробне цркве св. Стефана у Бањској, саветовао се са архиепископом Савом III, који је стекао богато ис-куство у подизању грађевина надгледајући зидање и живописање Богоро-дичине цркве у Призрену. Цар Душан је игуману Јакову, потоњем архиепис-копу серском, поверио надзор над грађењем и живописањем своје цркве св. Арханђела. Једна личност високог чина, митрополит Јован, и сам се бавио сликањем: он је, са својим помоћником монахом Григоријем, израдио фрес-ке у цркви св. Андреје, коју је, 1389, у близини Скопља подигао брат краља Марка Андрејаш.

Нису само архиепископи и епископи имали значајну улогу у културном животу Срба средњег века; имали су га, кад су били обдарени и учени, и об-ични монаси. Краљ Урош I је поверио састављање животописа Св. Саве и Св. Симеона Немање обичноме монаху, али изванредно даровитом писцу, Доментијану, чији списи се убрајају у ремек-дела српске књижевности, ка-огод и они које је, о Св. Сави и Св. Петру Коришком, написао један други, ништа мање даровит писац, монах Теодосије. Кнегиња Јелена, кћи кнеза Лазара, удата прво за зетског кнеза Ђурђа Страцимировића, а потом за бо-санског великог војводу Сандаља Хранића, имала је за духовника необично

МИЛАН КАШАНИН190

интелигентног човека, монаха Никона, који је временом постао игуман ма-настира Врањине. У Српској академији наука чува се један зборник који је тај монах саставио за кнегињу Јелену. Поред другог штива, монах Никон је унео у кнегињин зборник опис свога пута по хришћанском Истоку и своју преписку са кнегињом. Не треба бољег сведочанства о степену културе срп-ског друштва, и световног и духовног, у првим десетинама XV века, од њи-хове преписке. Писмо Јеленино њеном духовнику недавно је унесено у јед-ну антологију српскога песништва.

У наше дане, када су сви наши средњевековни градови у рушевина-ма, а од двораца наших владара није ни један очуван, наши манастири, са својим црквама и конацима, фрескама и иконама, минијатурама и повеља-ма, ризницама уметничких предмета и књигама дају непогрешан увид у меру стваралачке активности наших људи средњег века. Неколике цркве – Богородичина у Студеници, св. Стефана у Бањској, Благовештенска у Гра-чаници, Пантократорова у Дечанима, св. Арханђела у Леснову, св. Стефана у Крушевцу и Вазнесенска у Раваници – долазе у архитектонска ремек-де-ла православног света. Ни једна од њих нема димензије западњачких гот-ских катедрала; њих нису зидале покрајине, него појединци, и нису подиза-не вековима него за кратко време. Њихове уметничке врлине се не састоје у грандиозним сразмерама, него у геометријској лепоти њихових пропор-ција, у разумном материјализовању узвишених мисли, у интимности и ис-крености њених верних у говору с Богом. – Унапређивани су манастири у нашим средњевековним државама, уз сакралну, и цивилну и војну архи-тектуру, – они су били утврђени или су имали у својој близини утврђење. Архиепископију у Жичи, њене људе и светиње, њене уметничке ризнице и имања, штитио је град Маглич, у коме је била палата за становање и црква св. Ђорђа, а у призренској епископији град Вишеград, који је цар Душан ус-тупио своме манастиру св. Арханђела. Бедеми и куле манастира Раванице и Ресаве изгубили су функционални значај војних утврђења, али нису изгу-били своју прошлост, ни смањили своју необичну лепоту.

Фреске исписане по зидовима наших средњевековних цркава изне-нађују већ својим бројем: крај свега квара и уништења, још увек их има до десет хиљада. Њихова уметничка вредност је најчешће у складу са њихо-вом множином. Фреске у Спасовој цркви у Милешеви, у Тројичиној у Со-поћанима, Богородичиној у Призрену и Тројичиној у Ресави, по сложном мишљењу иностраних и наших историчара уметности, стоје у самом врху европског средњевековног сликарства. Образујући целу једну космогонију светитељских личности и сцена, оне изазивају религиозне мисли исто толи-ко колико естетичка и хумана осећања.

Као и аутокефална црква за које су рађене, наше средњевековне фрес-ке немају само верски и уметнички карактер; имају и национални. На њима су – сасвим природно – највише илустроване сцене и личности из Старог и Новог завета, из живота Богородичина, из живота хришћанских свети-теља, из Црквеног календара, из Страшног суда. Али по нашим црквама има и таквих фресака на којима су портретисане личности и илустровани догађаји из наше националне историје и савременог живота. У нас се могу

УЛОГА ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ У КУЛТУРИ СРПСКОГ НАРОДА 191

видети по зидовима цркава портрети свих владара из куће Немањића, мно-гих од Мрњавчевића, Лазаревића, Бранковића, – само од краља Милути-на је очувано до двадесет портрета. Њихове личности су ретко дате поје-диначно, већ обично у поворци, са прецима, са женом и децом, исто тако у достојанственом ставу као у раскошном оделу. Уз те једне, ктиторске, има и биографских и тријумфалних композиција: у Студеници и Сопоћанима, одлазак Немањин у Свету Гору и пренос његових моштију из Хиландара у Србију; у Сопоћанима и Ариљу, Сабор Немањин против богомила; у капели св. Ђорђа у Расу, државни сабор у Дежеви, на коме краљ Драгутин предаје брату престо; у Жичи, Божић краља Милутина; у Грачаници, Пећи и Деча-нима, Лоза Немањића. Налазе се по црквама у великом броју и портрети на-ших средњевековних управљача. Сетимо се само портрета Св. Саве у Ми-лешеви, архиепископа Данила II у Пећи, игумана Макарија у Матејчи; и не заборавимо дуги низ архиепископа портретисаних у Ариљу и призренских епископа потретисаних у призренској епископској цркви, – те импозант-не поворке наших достојанствених црквених прелата. Није средњевеков-но сликарство у нас по црквама ни без композиција из живота наших архи-епископа: у Пећи, у цркви св. Апостола, илустровано је како наш Сава слу-жи литургију у групи великих хришћанских опата, у цркви св. Димитрија како он држи сабор у архиепископској Жичи, у Богородичиној цркви сце-не из живота архиепископа Арсенија I. Нису мање документарни, а више су живописни портрети наше властеле и њихових породица насликаних по нашим црквама, – жупана Брајана у Карану и жупана Прибила у Добруну, деспота Оливера у Леснову, кнеза Паскача и севастократора Влатка у Пса-чи, Стевана и Лазара Мусића у Новој Павлици, Вукашина и Вукосаве у Ру-деници. На тим сликама, ми видимо не само како су изгледали и како су се одевали, већ и са каквим државним, верским и породичним идејама су жи-вели наши људи у средњем веку. То је цео један други, али нама познат и близак свет, који није занавек нестао, већ који – захваљујући тим фрескама – и данас с нама живи.

За нашу књижевност, за њену разноврсност, за њену вредност, Српска црква није мање заслужна него за нашу уметност. Цркви су биле најпотреб-није богослужбене књиге и преводи религиозних списа, – јеванђеља, мо-литвеници, псалтири, служабници. Али је Српска црква омогућила и поја-ву оригиналних књижевних творевина. Проглашавањем Срба светитеља она је условила и састављање њихових служби, црквених песама. Те песме, чији су аутори наши најбољи средњевековни писци, Св. Сава, монах Теодо-сије, патријарх Данило III, више од свих других мисли изазивају узвишене мисли, и више од свих осећања буде у човеку потресна осећања, – оне нису само песме него и молитве. Насупрот световним песмама модерних вре-мена, састављеним у једнаким и правилним стиховима и писаним са сли-ковима, оне нису говорене; оне су певане. Нераздвојне од музике, оне ме-лодијски надмашују звучност ритма новијег световног песништва: у њима се осећајности речи и дубини медитације придружују осећајност и топли-на људског гласа.

МИЛАН КАШАНИН192

Развијајући се напоредо с књижевношћу и уметношћу, наша средњеве-ковна музика – од недавно откривена и за науку – не изгледа да је за њима заостајала ни по широкој употреби ни по вредности. Но служећи се, као и друге православне цркве, музичким инструментима, Српска црква је него-вала хорове, певање. Ми познајемо од недавно не само мелодије наших ста-рих црквених песама, него и имена њихових састављача. Међу тима, који-ма је била дужност да компонују и да набављају композиције, налазио се на двору царице Јелене ,,велики доместик Србије“ Раул из Зихне (свакако чо-век грчког рода), а на двору деспота Ђурђа Срби Стефан и Исаија.

Црквене песме су само један, мањи део наше старе књижевности, већи и оригиналнији део чини приповедна проза. Животописи наших средњеве-ковних владара и архиепископа представљају најзнатније творевине наше књижевности средњег века. Оснивач те књижевне врсте и први наш вели-ки писац, Св. Сава, дао је у Животу Немањину једну од најбоље писаних прича на нашем језику, и не само на нашем. Савини књижевни наследници, ратни и дипломатски хроничар краљ Стефан Првовенчани, речити бесед-ник и умни моралист монах Доментијан, живописни приповедач Теодосије, разборити посматрач свог времена архиепископ Данило II, само зато што припадају невеликом народу немају име светског гласа. Њихови списи нису само документи о једном времену и једном друштву, нити су само сведочан-ства о погледима на живот једног света, него су и књижевни састави од ве-лике уметничке и моралне вредности. Опис смрти Немањине у саставу Св. Саве, Немањиних победа у спису Првовенчаног краља, похвале св. Симе-ону и св. Сави и говори Савини у биографијама монаха Доментијана, прича о бегству младог Растка у Свету Гору од монаха Теодосија, опис битке код Велбужда од Данилова настављача и битке на Марици од инока Исаије, иду, по књижевним врлинама у странице светске прозе. Оне су биле, за средњег века и дуго после, на глас читане по манастирским трпезаријама и по вла-далачким и властеоским дворцима. Њихова лепота није се састојала само у занимљивости причања, ни у живим сликама и мислима које су оне изази-вале, – састојала се она и у ритмичности реченица, у егзотичности говора, у звучности речи, у мелодичности гласа младог чтеца који их је читао на глас.

О науци код нас у средњем веку не зна се толико колико о књижевнос-ти и уметности; наука тад није нигде имала значај који је стекла у модерно време. Нема сумње да су наши људи имали своје појмове из егзактних на-ука и трудили се да буду обавештени из историје и географије. За грађење велелепних цркава и утврђења требало је имати, ако не теоријских знања, а оно практичног познавања статичких закона. Медицина је била, зна се, вео-ма поштована. Основане су биле болнице у манастиру Студеници и у мана-стиру св. Арханђела код Призрена; краљ Милутин, зет византијског цара, подигао је једну болницу у самом Цариграду, у манастиру св. Јована Прете-че близу царског двора. Хуманистичке науке, граматика, историја, биле су особито неговане. Наш први познати историчар, поп Дукљанин, који је, у другој половини XII века саставио Барски родослов, поникао је из црквених редова. Животописе наших средњевековних владара и архиепископа, пуни историјске садржине, писали су махом црквени људи. И летописи и родо-

УЛОГА ПРАВОСЛАВНЕ СРПСКЕ ЦРКВЕ У КУЛТУРИ СРПСКОГ НАРОДА 193

слови, као и натписи и записи по књигама, грађевинама и надгробним спо-меницима потичу највише од црквених људи. Српска црква није никад жи-вела ван времена, нити заборављала историју, ни своју, ни народну.

Распад царства и постепено изумирање наших средњевековних држа-ва имали су, поред злих, и добрих последица, које се не би очекивале. Зах-ваљујући сеобама, наше етничке границе су почеле да се шире и наша кул-тура да постаје експанзивна. Већ у последњим годинама XIV века цркве по манастирима које је поп Никодим Грчић оснивао у суседној Влашкој нас-тале су по угледу на архитектуру и фреске наших цркава на Морави, а срп-ски уметници и њихова дела нашли су се чак у Русији. У XV и XVI веку, кад више нема ни српских владара ни српске властеле, културну традицију Немањића настављају црквена лица са грађанима. Манастири су се поди-зали по крајевима у којима их је дотад једва било – у Фрушкој Гори, у По-моришју, у Бачкој, у Барањи, у Славонији, у Хрватској, у Далмацији, на ге-ографском пространству ван граница српских средњевековних држава. Са обновом Пећке патријаршије, 1557, поново је оживео уметнички и књижев-ни рад у крајевима који су остали под Турцима. Патријарси Макарије и Пај-сије, који су, на свом управном пољу, имали прерогативе владара, обнови-ли су и поново живописали непрегледни низ цркава. Пећка патријаршија није очувала само континуитет српске цркве, него и континуитет држав-не мисли, – Пећка патријаршија је извршила уједињење Срба. Напослет-ку, Велика сеоба, под патријархом Арсенијем III, 1690, имала је за резул-тат да се у крајевима преко Саве и Дунава не само нумерички повећа наше становништво, него и да се, за век и по, на простору од Земуна до Сент Ан-дреје и од Лугоша до Трста, подигне по градовима и селима неколико сто-тина црквених грађевина и изради више хиљада икона и портрета. Сасвим природно, напоредо с новим животом јавила се и нова уметност: у архи-тектури, византијски стил, у коме доминира кубе, заменио је стил барока, у коме доминира звоник, традиционалне живописце Лонгина и Ђорђа Мит-рофановића заменили су модерни сликари Чешљар и Крачун. Националне теме у сликарству зато нису биле изостављене, и монах Амвросије Јанко-вић, Барањац родом, први од наших сликара ради слику Бој на Косову, у тр-пезарији манастира Водника у Срему. Заједно са променама у архитектури и сликарству дошло је до промене и у црквеној музици. Развивши се у ши-роко полифонијско певање, наша црквена музика је, по мишљењу савреме-них музиколога, више него наш фолклорни мелос, оригиналан наш допри-нос европској модерној уметности.

У недостатку државе, Српска црква је морала да се брине и за прос-ветне институције. Прва српска штампарија основана је у манастиру Обо-ду, у коме су, убрзо после Гутенбергова открића, већ у последњој деценији XV века, штампане ћириличке књиге за Српску цркву. За оснивање првих српских гимназија крајем XVIII века, једне у Сремским Карловцима, дру-ге у Новом Саду, заслуга припада иницијативи митрополита Стефана Стра-тимировића. Срби у Аустро-угарској империји имали су аутономне школе захваљујући искључиво својој цркви.

МИЛАН КАШАНИН194

У Србији пред устанком, наши манастири, већ одавно, нису били само верска, ни само уметничка и културна, него и народна средишта. У мана-стире се долазило колико на саборе толико на договоре, Велика дворана Ко-ларчевог народног универзитета била је испуњена до последњег места и она ни изблиза није могла да прими многе који су желели да присуствују свечаној академији – за турских времена, црквени сабори су добијали улогу народних скупштина. Правитељствујушчи Совјет вожда Карађорђа имао је седиште у манастиру Вољавчи, одакле је премештен у манастир Боговађу. Кнез Милош је дигао устанак крај Таковске цркве, Црна Гора је све до сре-дине прошлога века имала за државног поглавара управљача цркве. Култ националних светитеља, одувек негован по манастирима, уродио је нада-хнутим народним песмама и легендама, у којима се, за црних дана, сјајна прошлост претварала у велику будућност.

Изразито религиозног карактера све до краја XVIII века, српска књи-жевност и уметност остале су такве великим делом и после. Наш највећи писац XVIII века, Гаврил Стефановић Венцловић, религиозан је писац. И наше научне дисциплине развиле су се уз учешће црквених људи. Зачетник наше историјске науке је архимандрит Јован Рајић, творац наше критичке историје архимандрит Иларион Руварац. Црква је, у XVIII и XIX веку, била у нас главни поручилац слика, које су радили Арсеније Теодоровић, Никола Алексић, Константин Данил, Новак Радовић, Павле Симић, да им се у нај-новије доба придруже Ђорђе Крстић, Павле Јовановић, Урош Предић. У не-достатку музичких школа, оркестара, опера, концертних дворана, хорови су у нас дуго били једини облик развијеног музичког живота насталог око Цркве. Наши модерни композитори и оперски певачи великим делом су по-текли из крајева и породица у којима је било неговано црквено појање. У најзначајније творевине наших великих композитора Стевана Мокрањца и Стевана Христића убрајају се њихове црквене композиције. И наши највећи новији песници: Његош, Лаза Костић, Јован Дучић испели су се на највећу своју висину у религиозним песмама.

Време у коме живимо обележено је интензивним и продубљеним инте-ресовањем за нашу средњевековну културу. Никад се пажљивије него данас нису чували ни проучавали наши стари споменици – цркве, фреске, иконе, минијатуре, музичке композиције. И никад се нису толико читала и толико преводила дела наших средњевековних писаца – песме, животописи, запи-си, – ни о њима објавило толико научних студија. Нема од тога јаснијег зна-ка да се наставља дијалог кроз историју и да се разумеју преци и потомци.

СРПСКА БАШТИНА Никшић: Институт за српску културу, IV/2 (2019), 195–199

Милан Ракочевић

Личност и политички профил Марка Даковића

Недавно смо прославили двадесетогодишњицу ује-дињења вјековима раздвојених једнокрвних југо-словенских покрајина у једну државу. Том приликом је са сваке стране подвлачена заслуга како поједи-них политичких формација тако и појединаца за ује-дињење и даљи развој Југославије. Међутим је врло нејасно оцртана улога и жртве Црне Горе за народ-но уједињење, иако је познато, да је Црна Гора на ол-тар заједничке државе положила више него ико дру-ги: огромне и за њену снагу надчовјечанске жртве на Мојковцу и другим мјестима, своју двјестагодишњу династију и сопствену самосталност. Још нејасније је оцртан рад једног веома заслужног човјека, који одав-но представља централну личност политичког живо-та у Црној Гори и који је, што треба одмах подвући у разним претумбацијама у нашем политичком живо-ту, а нарочито у нашем савременом морално клону-лом и грубим материјализмом и егоизмом оптереће-ном добу, остао морално чист и вјеран својим мла-далачким идеалима и погледима. Та личност на коју по моралном критерију и идеалистичком настројењу, како у животу тако и у политици, може бити понос-на цијела Црна Гора па и цијела наша политичка ис-торија, јесте познати вођа црногорске омладине из времена уједињења, г. Марко Даковић, адвокат и од-лични јавни и политички радник из Подгорице. У јед-ном од прошлих бројева, ми смо на овом мјесту иста-кли све оне прилике које су захтјевале од г. Даковића, да на себе предузме улогу црногорског Мирабоа, и да, тумачећи жеље и моментална стремљења већи-не црногорског народа, овјенча вјековне идеале пу-ним успјехом. Тада се нијесмо могли спуштати у де-таљнији оцрт Даковићеве личности и многи су могли закључити, да је и Даковић у својим политичким ак-цијама био вођен сличним циљевима као његов пре-тходник из француске историје. Наиме познато је да је улога грофа Мирабоа у развоју француске револу-ције била сувише мутна; историја му пребацује про-фитерски, да не речемо чисто егоистички став у по-литичком раду. Разумије се, да је Мирабо своје недос-

Садашњост, бр. 5, Љубљана, 1939, 7–8.

МИЛАН РАКОЧЕВИЋ196

татке у приватном животу наткрилио својим куражним иступом у даном моменту и да због тога историја не може да га осуди за многе ствари. У нај-бољу руку она оправдава његове кораке резултатима његовог рада, а про-фитерске циљеве покрива логичким конклузијама. Усљед тога, као и зато да се у данашњем часу покаже јасно на једну политичку личност, која својим поштењем, својом културом и идеализмом стоји високо изнад наше сваки-дашњице, покушаћемо да овог пута даднемо јаснији политички и приватни портрет црногорског политичара г. Марка Даковића.

Црногорска политичка историја је прилично оскудна у проминентним политичким личностима све до најскоријег доба. То је свакако и разумљи-во, кад се имају у виду све оне околности, које су биле у Црној Гори на днев-ном реду у вези с очувањем своје слободе и животне независности. Кас-није, кад је и Црна Гора почела живјети мало сређенијим, државничким животом, њено кормило су имали у рукама већином ауторитативни режи-ми, почев од владике Петра I Петровића-Његоша па све до краља Николе, односно до доношења устава 1905. године. Политички живот се кретао по вољи црногорских господара, који су водили борбу са разним аустријским, млетачким и руским шпијунима. У правом политичком формату се за све раздобље истиче само фигура католичког опата Долчиа, који је пао као жрт-ва свог патриотизма и своје мисије, коју му је повјерио црногорски влади-ка. Тек касније, послије доношења устава, у Црној Гори се осјећа јаче по-литичко струјање. Црногорска омладина, школована на страни и у Србији, задахнута парламентаризмом и европском демократијом, зрела да живот своје земље поведе својим правцем, ствара нову црногорску политичку ис-торију. Најсвјетлија фигура у том новом периоду црногорске политике, како сопственим радом тако и диктатом политика, постаје Марко Даковић.

Марко Даковић је рођен у Грахову 1880. године у угледној и храбро-шћу овјенчаној породици Даковића, која је на олтар домовине дала неко-лико значајних јунака и одликовала се својом душевном разборитошћу и племенитошћу. Отуд је, како смо прошли пут већ напоменули, Марко и мо-гао да добије више образовање, као потомак тако угледне породице. Зато одмах после свршене основне школе иде у Београд, гдје завршује гимна-зију и правни факултет. У том времену се већ почела осјећати већа зре-лост црногорске омладине, која је већ отпочела борбу са диктаторским це-тињским двором, и Марко Даковић ступа на чело тога демократског омла-динског покрета. Први резултат те омладинске борбе је било добијање ус-тава 1905. године, који иако није имао моментално већих ефеката у самој Црној Гори, ипак је био значајан успјех омладинског покрета и тежак усту-пак двора. Омладина је послије тог успјеха кренула даље и њен политички став се све више формира у раду за уједињење своје српске краљевине. Ста-ре методе из предуставног доба, које је двор наставио и послије доношења устава, проузроковале су познату бомбашку аферу 1907. године, у којој је као вођа омладине, учествовао и Даковић, усљед чега је био осуђен на смрт. Склонио се у Швајцарску, гдје је добио нових доказа о побједи демократије, па се послије амнестије вратио у Црну Гору 1923. године. Капитулација га је нашла у домовини, и морао је са народом да дијели тешке муке интерни-

ЛИЧНОСТ И ПОЛИТИЧКИ ПРОФИЛ МАРКА ДАКОВИЋА 197

ранаца у Мађарској, одакле се вратио пред ослобођење и као члан Изврш-ног одбора у заједници са Великом народном скупштином у Подгорици из-води уједињење Црне Горе са Србијом. Послије је остао стално одан свом старом политичком демократизму и бескомпромизму. Данас је само адво-кат у Подгорици.

Читава политичка каријера Марка Даковића, одаје на себи једну веома културну и образовну политичку личност, која се свом својом снагом бори и жртвује за политичку принципијелност. Без обзира, што то у извјесним моментима представља неки чудни анахронизам, принципијелни полити-чари су увијек, фигуре које било посредно или непосредно утичу на прави-лан ток политичког живота у народу и држави. Нарочито данас, политичка принципијелност захтијева комплетну личност у сваком погледу, није до-вољна политичка зрелост, него и урођена снага морала, да се ухвати у ко-штац са свим неприликама и с десна и с лијева. Марко Даковић има у свом биству јак резервоар те душевне снаге и његови кораци су снажни, сигурни и без колебања. Он веома добро зна и чује, како му се са разних страна пре-бацују извјесне ствари, које у очима мање зрелог свијета изгледају као фа-натизам; њему се нпр. много пребацује, зашто акивније не ступи на поли-тичку позорницу, или још краће, зашто није хтио да у више махова прими министарски портфељ, који му је предлаган. Даковић је радије пустио, да му се све то пребацује, допустио је да се каткада посумња у његову поли-тичку виталност, све због политичког принципа чисте и праве демократије, каква је била рецимо, у Србији почетком овог стољећа.

Kao што смо поменули, Даковић је човјек велике културе, демократа и човјек каквог народ жели и тражи. Треба подвући још једну, за данашње прилике врло ријетку особину, која сачињава личност Марка Даковића. То је приступачност, са којом се многи не могу похвалити. Одмах треба на-поменути, да та приступачност код Марка Даковића није уобичајено по-литичко жонглерство са којима оперирају спретни политичари, да би при-вукли народ на своју страну. То је заиста саставна компонента Даковиће-ве суштине, која на први поглед приказује да би та суштина без ње оста-ла страшно окрњена и јако непотпуна. Писац ових редова имао је ту скоро прилику, да изблиза психолошки посматра ту особину Марка Даковића. У једном паланчком хотелу, гдје се Даковић моментално налазио, свакодневно су долазили сељаци из брдских крајева Црне Горе, да од њега чују потреб-ну ријеч о држању у овим магловитим моментима. Кад би га странац пос-матрао тако окруженог сељачким пуком, ни по чему не би могао закључи-ти, да тај човјек није овог момента сишао из какве планинске колибе. Није-дан гест, ниједна ријеч му не би могла одати, да ту сједи човјек, који је сту-пио у службу историје свога народа и на чију ће ријеч црногорски народ учинити све што жели.

Најзад треба истаћи и најљепшу особину Марка Даковића – њего-во фантастично поштење. Ту црту Даковићевог карактера, коју нису мог-ли умањити никакви мамци и тежак живот паланачког адвоката, потврђују сви који су с Даковићем били или су сада у непосредној вези. Једино можда они, који би нападима на великане хтјели да граде свој јадни политички и

МИЛАН РАКОЧЕВИЋ198

јавни реноме, покушавају да се „у интересу црногорског народа“, баце бла-том и на овог човјека и његово поштење. Тим људима је довољно добаци-ти само то, да треба видјети како Даковић реагира на такве покушаје и нас-коро бити на чисто, колико се њима може вјеровати. Заиста, у том погледу је Даковић прави Балканац, Црногорац каквог нам је дао Марко Миљанов као узоре чојства. Вјероватно му је баш та карактерна црта диктовала ре-зервисаност у политичком експонирању послије Уједињења. Кад је видио, да су такозване „европске“ методе ушле и у наш политички живот, Даковић је стрекнуо и учаурио се у свој „балканизам“, онај балканизам, који се кроз контуре блиске будућности, назире као спасилац свијета и човјечанства, а пред којим се „ми по милости Божјој дјеца овог стољећа“ кријемо, облачећи на себе дроњке давно прежваканог и извиканог европског снобизма. Баш у име тог балканизма и сродности са рођеном грудом, Даковић је и могао да захтијева да се донесе закон против корупције, да се народна воља пусти до пуног изражаја, као једини диктат политичког живота државе. И баш мож-да због тог балканизма је Марко Даковић захвално одустао од разних по-буда, јер није видио испуњење своје идеале, односно видио је, да је поли-тички развој каткада срљао у ћор-сокак, што данас увиђају сви одговорни фактори у нашој земљи.

Многи позвани и непозвани, данас тврде, да је Марко Даковић одиграо своју улогу, да је рекао збогом политичком животу. То се никако не слаже ни са стварним чињеницама ни са карактером Марка Даковића и његовом ис-торијском улогом. Марко Даковић је изршио један историски чин и подух-ватио се, да свом народу буде одговоран за посљедице. Прилике су се раз-вијале друкчије него су мислили творци Југославије и Даковић није хтио да буде његов саучесник. Остао је да чека. Народ га је разумио, чека и он са њим. Исто тако се говори, да се Марко Даковић разочарао у своје идеа-ле. Нипошто. Ако је било разочарење, то су била са оне стране, која је раз-очарала свакога, а никако централна суштина Даковићевог чина. Даковић је још увијек остао вјеран младалачким идеалима и он види њихово оства-рење. Чекање се, додуше отегло више него се очекивало, али Даковић је ос-тао на линији принципа и безкомпромисности. Можда ће бити потребно че-кати још извесно вријеме и онда ће чекање бити награђено. Не Даковићу, него црногорском народу, јер Марко Даковић никада ништа за себе није тражио и не тражи. Он данас носи јевтину обичну радничку качкету, неуг-ледне кондуре на ногама, скоро би се рекло и отрцан капут на себи. Али он је са тим задовољан и не тичу га се примједбе са разних страна. Његова ви-сока фигура је усправна, како физички тако и морално. И иде правим путем, избјегавајући странпутице, па чак и ријетке стазе.

Да ли црногорски народ одобрава Даковићево политичко држање? Тре-ба одмах, прије него се на то питање одговори, истаћи једну карактерну особину црногорског народа у погледу политичког става. Црногорски на-род, ма колико био оскудан и запостављен, захтјева не само у приватном животу него и у политици џентелменство, бескомпромисност, поштење и витештво.

ЛИЧНОСТ И ПОЛИТИЧКИ ПРОФИЛ МАРКА ДАКОВИЋА 199

А све те особине му нуди Марко Даковић. Црногорски народ му вјерује и зна да га никада неће издати. И зато чека, да му се признају његова пра-ва, његове заслуге и његов непоколебиви став у питањима државне безбјед-ности. Чека и чекаће све док се купа не прелије. Онда . . . Можда има у Цр-ној Гори људи који се не слажу са Марком Даковићем, има партијских раз-мимоилажења, има сукоба и трзавица. Али у одлучном моменту, црногор-ски народ је и душом и тијелом уз свога јединог стварног и правог пред-ставника, и ако хоћемо да употребимо и савремену титулу, вођу г. Марка Даковића.

CIP – Каталогизација у публикацијиНационална библиотека Црне Горе, Цетиње

ISSN 2337-0939 = Српска баштинаCOBISS.CG-ID 32089360