Sindikalni puls 101

ISSN 145-98523

Година , број 101 април 2011.IX

УСКРС, НАЈВЕЋИ

ХРИШЋАНСКИ

ПРАЗНИК

Христос в скр се

Ваистину в скр се

o e

o e

!

!

Ускрс је највећи хришћанскипразник или празник надпразницима Посвећен јестрадању и васкрсењу ИсусаТо је основни елемент на комесе гради хришћанство и безкога се оно не може замислитиХришћани у целом свету славеовај празник као наду уизбављење кроз Христа иобезбеђење вечног блаженствана ономе свету То је празникпобеде светлостинад тамом

Ускрс је празник који сенајвише памти по размени итуцању јајима Свако је биодужан да се ујутру омрсискуваним и обојеним јајетомЈаја су бојена почев од Великогчетвртка до Велике суботеПрво црвено обојено јајечувано је у кући и називано јечуваркућа или страшникИзношено је из куће у случајупојаве градоносних облака УРусији такво јаје су износилида би спречили ширењепожара У неким местимаумивали су се водом у којој јебило потопљено црвеноускршње јаје да буду здрави ирумениулицу

Ускрс се дочекује с великомрадошћу јер се тада завршаваседмонедељни пост и почињупоновна јавна окупљањамладих уз песму и игру Био јеи обичај да се за тај празникс в а к и мл а ђ и у ку ћ а н инпонови неким хаљеткомТада се људи поздрављајуречима Добро јутро Христосв скр се То је и дан када сеокупљала цела породица удому Тог дана се није ишло упосете

Како год схватали Ускрс неможемо се одрећи његовихтемељних вредности којиматреба да тежи човечанствопожртвовање борба противзла нада у бољу и светлијубудућност

, „“.

.

.

..

.„ “

.

.,

„ “ „ “.

.

.

().

,

, .

„ “ .

: „ !!“

..

,

-,

,.

o e

Уместо уобичајеног

поздрава људи се на

Ускрс и целе Свете

недеље поздрављају

речима

,

:

1

101СИНДИКАЛНИПУЛС

Очекујемо ваше прилоге, сугестије и критике

Уредништво «Синдикалног пулса»

Оснивач: Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општинаПредседник Градског већа: Драго ЂокићРедакција: Нада Видовић, Зора Веселиновић, Драгиња БејатовићЛектор: Вера ВасилићАдреса: Булевар Михајла Пупина 24, Нови Сад, тел. 021/456-290, 55-77-77,url: www.sindikat-ns.org.rs e-mail: [email protected], [email protected]Издаје и штампа: Фељтон д.о.о. Графичко-издавачко предузеће са п.о. Нови Сад, Стражиловска 17, тел. 021/66-22-867, 424-527CIP - каталогизација у публикацији, Библиотека Матице српске, Нови СадCOBISS.SR.ID 181580807

РЕЧ УРЕДНИКА

Захваљујемо се свима на честиткама и лепим жељама.Хвала вам што сте били уз нас

и подржавали нас свих ових година.

У овом броју „Синдикалног пулса“, уз наше редовне рубрике, детаљно Вас инфoрмишемо о Презентацији бања и РХ центара Србије која је одржана у Савезу самосталних синдиката града Новог Сада и општина и која има вишегодишњу традицију.

Следећи број „Синдикалног пулса“ ће бити посвећен добитницима 42. Првомајске награде Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина. Ово највеће синдикално признање се додељује за допринос у раду и афирмацији синдиката, за стваралаштво и постигнуте резултате и успехе у раду.

2

СИНДИКАЛНИПУЛС

101

BAWE I RH CENTRI SRBIJE, TURISTI^KE AGENCIJE I HOTELI PREDSTAVILI SU SVOJE

PONUDE

У просторијама Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина, у петак, 11. марта ове године, одржана је лепа манифестација, која има вишегодишњу традицију, Презентација бања

и РХ центара Србије

Фонд солидарности за превенцију радне инвалидности и рекреатив-ни одмор радника Новог Сада, који егзистира под окриљем ССС гра-да Новог Сада и општина, пружио је прилику бањама и РХ центрима Србије да презентују своје понуде и упознају, како садашње члани-це Фонда, тако и потенцијалне, са својим могућностима и понудом у најширем смислу. Ове го-дине, на презентацији је узело учешће и неколико туристичких агенција и хотела, укупно је било 19 учесника.Кратко подсећање на рад и функционисање Фонда: Фонд солидарности за превенцију радне инвалидности и рекреа-тивни одмор радника Новог Сада егзистира под окриљем Градског већа Савеза самосталних синди-ката града Новог Сада и општи-на, већ дуги низ година., од 1992.године.Путем Фонда, услуге бања и РХ

- центара тренутно користе запо-слени из око 25 предузећа која су чланице Фонда. У току године Фонд за око 300 до 500 запослених који раде на по-словима под посебним услови-ма, на пословима са повећаним ризиком, као и свима осталима, омогућава боравак у бањама ши-ром Србије. Такође, организује боравак на мору, што је посебно атрактивно и за чланове породи-це. Преко Фонда корисници бора-ве два пута годишње и на плани-нама.Боравак у бањама за радника је бесплатан, а организован је увек у трајању од 10 дана (осим на мору и на планини, који траје 7 дана) и то на бази тзв. БО дана, што подразумева лекарски пре-глед и терапије, које лекар утврди да су раднику потребне. Боравак за радника упућеног у бању преко Фонда обезбеђен је у квалитет-ним објектима Б категорије.

Фонд даје могућност да радник са собом поведе и чланове по-родице под истим условима под којима и он сам борави у бањи или на мору (иста висина цене и квалитет услуга), с тим да члано-ви породице могу боравак плати-ти у 6 месечних рата.Фонд има са бањама изу-зетно успешну и квалитет-ну дугогодишњу сарадњу која обезбеђује Фонду постизање цена, под најповољнијим усло-вима тј. по ценама које су знатно ниже од комерцијалних, прили-ком уговарања боравка за чла-нице Фонда. Издвајањем посло-давца од најмање 0,15%, на масу укупно исплаћених бруто зара-да, у овај Фонд, он обезбеђује у великој мери превенцију запосле-них, а релативно мала издвајања не оптерећују значајно његово пословање.Средства у Фонду се користе строго наменски и у сваком мо-

3


менту чланица може од Фонда добити стање, као и колики је прилив средстава по месецима, за шта су средства потрошена и колико је корисника, по којој цени и у ком периоду користило боравак на једној од понуђених дестинација. Приликом закључивања ко-лективних уго-вора, како гранских, тако и оних код послодавца, пружа се прили-ка синдикатима да уговоре оба-везност издвајања средстава у ове сврхе, од стране послодавца.Оно што краси постојање једног оваквог фонда, као и оне који издвајају средства, јесте брига о човеку. Можда је то најбоље описала председница УО Фон-

да у поздравној речи: „О значају здравља, способности сваког од нас да се брине о себи и жељи да што дуже останемо витални и млади, није потребно посебно говорити. О свему томе брину се поред осталих и наши гости, наше бање и РХ центри, који улагањем у своје људске и материјалне потенцијале пружају могућност квалитетне услуге и постизање онога што јесте превасходна улога постојања нашег Фонда, превенција и заштита здравља запослених, као и рекреативни одмор.Надам се да ћемо данас учини-ти сви заједно један напор више, уложити мало, како бисмо до-

били много, да можемо радити дуже, живети честито и достојно човека. И не заборавимо, само здрав човек може све.“На крају, задовољна лица наших чланова, који су имали прилику да се поближе упознају са раз-ноликим и богатим понудама, као и похвале и комплименти које су гости изрекли за организацију презентације и речима „доћи ћемо опет“, поздравили се са нама, говори да је наша кућа по-стигла циљ, али и да има обавезу да овакве манифестације у окви-ру својих могућности унапређује и развија и убудуће.

Бранка Поповић

"PLANINKA" AD PROLOM BAWA KUR[UMLIJA

Бања се налази на југу Србије, на шумовитим падинама плани-не Радан. Позната је пре свега по својој природној Пролом води, која припада реткој групи вода високих балнеолошких вредно-сти. У жељи да Вам приближимо овај јединствени дар природе, омогућили смо да свуда у хотелу будете у контакту са Пролом во-дом, тако да је можете користи-ти у собама, медицинском делу, Wellness-u, ресторану...Својом кристалном чистоћом и

јединственим минералним са-ставом, Пролом вода помаже у лечењу многобројних болести. На њеној лековитости се заснивају сви наши здравствени програми. Ефекат лечења се појачава при-меном балнеолошких третмана, боравком на чистом и свежем ваздуху и шетњама по нетакнутој природи Пролом Бање.Блато Пролом Бање представља мешавину минералне Пролом воде са органским и неорганским материјама, које су настале гео-

лошким и биолошким процеси-ма. Помешано са Пролом водом, блато се примењује у виду обло-га или директним наношењем на места промена.Било да долазите на одмор или лечење, пословне сусрете или једноставно на пријатан одмор у природи, свој боравак можете употпунити Wellness третманима, ручком у «Етно ресторану», изле-тима до Ђавоље Вароши, цркве Лазарице... Можете само осмис-лити свој идеални боравак или изабрати неки од наших пакета.Посетите нас. Отићићете задовољни, пуни жи-вотне енергије.

4


101

"NARCIS KOMERC" doo ZLATIBOR VILA @UNI]

На таласастој висоравни Зла-тибор, са више од 100 година традиције туризма, у непосредној близини центра и аутобуске ста-нице налази се Вила Жунић. У нашем објекту можете користи-ти wireless интернет 24 часа. Ре-сторан домаће кухиње са нацио-налним специјалитетима налази се у склопу Виле Жунић.

Ресторан капацитета 60 места затвореног је типа. У ресторану се спремају домаћи златиборски специјалитети а многи произво-ди на трпези произведени су на домаћој економији. Оброци су на бази шведског стола.Вила располаже са 60 лежаја, распоређених у двокреветне и трокреветне собе са купатилом и ТВ-ом. У склопу виле нала-зе се и 3 комплетно опремљена апартмана, као и ресторан са домаћом кухињом и национал-ним специјалитетима. У на-шем објекту можете користити wirelless интернет 24 часа. За го-сте је обезбеђен паркинг. Због својих капацитета Вила Жунић погодна је за одржавање семинара и рекреативне наста-ве, јер поседује салу за састан-

ке и дечју играоницу. Двориште је пуно зеленила и погодно је за дечју игру, јер се у њему нала-зе тобоган, кућица, љуљашке.. Преко пута виле је игралиште за кошарку, фудбал... Ту је и љубазно особље које Вам је на располагању 24 часа. Добро дошли у Вилу Жунић!

SPECIJALNA BOLNICA "JUNAKOVI]" APATIN

Окружена богатим бачким пољима и великим шумским про-странством, Бања Јунаковић про-теже се на око 230 хектара. Ово природно лечилиште и спортско-рекреативни центар на североза-паду Војводине – добило је назив по породици Јунаковић, која је не-кад била власник шуме уз коју се протеже – удаљено је од Апатина

4, од Новог Сада 115, од Београда 190 км; налази се на 86 м надморске ви-сине и има континенталну климу.Први извори у овом ми-нералном лечилишту ко-ристе се од 1913. године; међутим, тек је 1923. го-дине извршена детаљна анализа минералних својстава воде. Тада је утврђено да воде са ових артерских бунара спадају у исти ранг с лековитим тер-мама у познатим бањама

Харкањ (Мађарска), Карлове Вари (Чешка) и Липик (Хрватска).Алкално муријатична и јодна вода (34°-60° Ц) користи се за купање и као допунско средство у лечењу и рехабилитацији повређених и оболелих лица и рекреатив-ни третман здравих особа. У медицинском блоку савремено опремљеног Центра примењују

се разноврсне медицинске мето-де:• хидро (базени и каде)• кинези терапија• електро и парафино терапије• масажа…а обавља се и терапија акупун-ктуром.Медицинска служба функцио-нише на високом професионал-ном нивоу, о лечењу пацијената брине тим лекара специјалиста. Очувана природа која окружује Бању Јунаковић, кроз коју воде трим стазе и стазе здравља, про-страни парк с цветним алејама и скулптурама, урађеним у дрвету, металу и камену, спортски тере-ни, комплекс од 10 спољних базе-на с минералном топлом водом, близина Дунава и ловишта, чине ову бању, осим за лечење, погод-ном и за боравак и одмор здравих гостију, за рекреацију, припрему спортиста, за ловце и риболовце.

5


SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU"BAWA KOVIQA^A"

У самом срцу Бање Ковиљаче налази се истоимена Специјална болница за рехабилитацију, једна од најсавременијих рехабилита-ционих центара те врсте у Евро-пи. По својим смештајним капа-цитетима, квалитетној исхра-ни и врхунској услузи, убраја се у ред европских хотела ви-соке категорије. Као један од најстаријих рехабилитацио-них центара у Србији, осим најсавременијих метода лечења

и природних благодети, гостима нуди осмех на лицу, љубав у срцу и веру у душу.У овој савременој установи за лечење и опоравак, као и превенцију и рекреацију, поред сумпоровите термоминералне воде, лековитог блата – пелоида и благотворног ваздуха, примењује се низ терапијских агенаса које данас нуди савремена физикал-на медицина и рехабилитација.Постоје и посебни програми:- програм дијагнозе и терапије остеопорозе који подразумева: дијагностику - остеодензитометрију, медика-ментозну и физикалну терапију ове болести и одговарајући дијететски режим- програм лимфне дренаже који обухвата: мануелну лимфну дре-нажу, лимфну дренажу помоћу апарата, бандажу и кинези терапију.Опремљени смо нај-

савременијим апаратом за УЗ дијагностику каротидних и пери-ферних крвних судова, као и кош-тано-зглобног система.Пацијентима, као и свима заинте-ресованима који желе да контро-лишу своје здравствено стање, на располагању је савремено опремљена лабораторија у којој се могу, за кратко време, урадити бројне анализе крви и мокраће, као и хормонски статус и тумор маркери.

SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU "TERMAL" VRDNIK

Бања се налази у непосредној близини националног парка Фрушка гора, који има изван-редне природне амбијенталне вредности. Завод поседује сав-ремену опрему за пружање свих

метода физикалне медицине и рехабилитације. У комбинованом физикално–акупунктуролошком третману се постижу изванредни резултати.

Бања се препоручује за све об-лике реуматских обољења, по-стоперативна и посттрауматска стања локомоторног апарата и кичменог стуба, обољења пери-ферног централног моторног не-урона, болни синдроми, реконва-лесцентна стања, респираторна и гинеколошка обољења, мигре-нозна стања, спортске повреде и опште кондиционирање организ-ма.Вода ове бање спада у групу

хипотермалних вода са широ-ким спектром дејства на људски организам константне темпера-туре од 32,5°Ц. Чист ваздух без икаквих загађења, са великом концентрациом озона, ову бању сврстава и у групу ваздушних

6


101бања. Што се тиче спортско–ре-креативних садржаја гостима је на располагању: отворени олимпијски базен, затворени ба-зени, сауне и фудбалско игра-

лиште.У самој бањи се налазе мана-стир Раваница и Врдничка кула – локалитет из римског доба. У окружењу се налази још 16 ма-

настира који својом лепотом, значајем и вредношћу културног блага привлаче многобројне го-сте.

HOTEL "VRUJCI" BAWA VRUJCI

Бања Врујци се налази у подножју планина Сувобор, Маљен и Ваљевских планина са живописним пејзажима и шу-мама разноврсног састава. По-зната је по својој лековитости. У околини бање налазе се сео-

ска домаћинства опремљена за прихват гостију. Реке Топлица, Колубара и Лепеница су погод-не за бављење спортским рибо-ловом. У Бањи Врујци се налази 6 извора минералне воде (26°Ц до 27°Ц) и лековито блато. У терапијске сврхе минерална вода се користи за купање и за пиће. Пелоид се користи у облику об-лога. У туристичко-рекреативном центру врши се комплетан здрав-ствени третман (кинези-терапија, хидротерапија, електротерапија и термално блато). Третман се спроводи у кадама са подводном масажом, сауни и базену са про-точном термоминералном водом из споствене бушотине. Изузет-

но добри резултати показују се у лечењу: реуматизма, гинеко-лошких обољења, малокрвности, камена у бубрегу и мокраћним путевима, кожних обољења, код бржег зарастање рана као и обољења очију. Гостима су на располагању: отворени и затво-рени базени, теретане, сауна итд.

SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU"VRAWSKA BAWA"

Врањска бања се налази на 420 м надморске висине, окружена планинама Бесна кобила (1922 м), Патарица (1806 м) и Српска чука (1415 м), чије је бујном вегетацијом обрасле падине шти-те од јаких и хладних ветрова, што омогућава умерено-конти-

ненталну климу. Понос Врањске бање су њене терме. Овде извиру најтоплије термоминералне воде у Европи. (Већом термалношћу одликују се у свету једино воде гејзера Исланда и Јелоустонског парка у САД.) Извора лекови-те воде велике издашности има више – Велика чесма, Сумпоро-вити извор, Гвожђевити извор, Мешовити, Врући…Температура је различита: 61° Ц на извору гвожђевите воде, 84° Ц на сумпоровитом горњем из-вору, и 94: С (из бушотине и до 110° Ц) на главном извору. (Ова три извора налазе се крај зграде Стационара Завода за реумати-зам.) Најважнији хемијски еле-менти термоминералних вода

јесу сумпор и гвожђе, мада у њој има и других састојака. Ове топле воде помажу у лечењу реуматизма, неуралгије, пост-трауматских стања, стерилитета жена у почетној фази, обољења дисајних органа…

7


Зависно од болести, према упутствима лекара, болесници се подвргавају купању у води

или лековитом сумпорном бла-ту, инхалирању или вагинал-ном орошавању. Изворска вода

употребљава се у терапијске сврхе и за пиће.

"BAWA KAWI@A"

Удаљена је 200 км северно од Београда. Бања Кањижа се нала-зи у Војводини на северу Србије. Бања се налази на надморској висини од 87м. Термо-минерална вода ове бање спада у натријум -хидрокарбонатне - сулфидне хи-пертерме, ција је температура на изворима 51°Ц, 64°Ц, 72°Ц. Мине-рално блато (пелоид), специфич-ног састава такође се примењује

у терапији.Ова бања је позната по лечењу и превенцији следећих боле-сти: реуматизам, стања након повреде локомоторног апара-та, повреде периферног нерв-ног система, стања постопера-тивне ортопедије, стања после операције кичменог стуба, рехабилитација деце и стања оштећеног нервног система. Лечење се обавља у Специјалној Болници за рехабилитацију Бања Кањижа, која је опремљена најсавременијим уређајима за физикалну медицину и медицин-ску рехабилитацију.Од 1. октобра 2006. године почео је са радом Кабинет за остеопо-розу у Специјалној болници за рехабилитацију «Бања-Кањижа». Осим утврђивања густине кош-

тане масе, спроводи се и свео-бухватно саветовање пацијената у циљу превенције болести, лечење, као и њихово праћење. Гостима стоје на располагању два затворена базена, сауна, спортска дворана као и терени за фудбал, кошарку, рукомет и тенис.

ATOMSKA BAWA "GORWA TREP^A"

Атомска Бања основана је 1955. године и од тада до данас успеш-но опслужује бањске ресурсе. Највећи квалитет ове бање, ле-ковита вода и укупни ресурси који

благотворно делују на лечење, потенцирани су стручношћу и заинтересованошћу медицинског, угоститељског кадра и осталих служби да сви пацијенти имају највеће могуће добробити за вре-ме лечења и рехабилитације. За све време боравка пацијент је под сталним лекарским надзо-ром.Низ чинилаца који удружено делују (минерална вода, умере-на клима, чист планински ваз-дух, повољно магнетно поље, повољни режим исхране, сна, одмора и разоноде), међусобно се допуњујући, у Атомској бањи, омогућавају јачање и опоравак ор-ганизма исцрпљеног дуготрајном

болешћу и рехабилитацију одређених категорија болесни-ка са циљем да се оспособе за што активнији и самосталнији

8


101живот. Као саставни део третма-на у Горњој Трепчи препоручују се обавезне шетње “Стазом здравља”, која води кроз прелепе

шумске пределе и зелене про-планке разнобојних ливада. Чист планински ваздух и специфицно магнетно поље овог места бла-

готворно делују на све пацијенте који овамо долазе.

SPECIJALNA BOLNICA "DR BORIVOJE GWATI]" STARI SLANKAMEN

На месту где Дунав подсеца крајње обронке Фрушке горе налази се Стари Сланкамен, најстарије насеље инђијске оп-штине, мало сеоско насеље са серпентинасто распоређеним улицама које пратећи рељеф стварају изузетну амбијенталну целину којом доминира црква Светог Николе са својим барок-ним звоником. Осим историје,

природа је Старом Сланкамену такође подарила многобројне туристичке вредности: лесне наслаге јединствене у Европи, лековиту минералну воду, реку богату рибом, прелепу обалу, пешчане аде и плаже. Извор ле-ковите минералне воде „Слана-ча», један од ретких извора слане воде у Војводини, коришћен је још у доба Турака и веома рано послужио за формирање бањског лечилишта. Специјална болница „Др Боривоје Гњатић“ је високо специјализована установа за продужено лечење и медицин-ску рехабилитацију пацијента. Терапија се спроводи тимски - лекар, сестра, физио и рад-ни тарапеут, психолог, лого-пед, дефектолог као и консул-тантни специјалисти, неуролог, психијатар, ортопед, уролог итд.

са ВМА, професори Медицин-ског факултета из Београда и Новог Сада и других клиника. У бањи имате могућност следећих терапија: хидротерапија, термотерапија, биотрон терапија, електротерапија, ласеротерапија, акупунктурна терапија, логопед-ски третман, радна терапија и слично. Дођите да нас посетите.

SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU "RUSANDA" MELENCI

Бања «Русанда» има традицију дугу 130 година засновану на коришћењу лековитих својстава

минералног пелоида (блата) из језера Русанда, које се убраја у најлековитије у земљи. Специ-

фичност ове бање је и термоми-нерална вода температуре 32°Ц. Бања се налази на равничарском терену, окружена је језером, ви-ноградима, великим зеленим појасом парка и шуме, а у близи-ни су Царска бара и језеро Ечка, познато по ловним и риболовним резерватима. Препоручује се за: обољења и повреде ценралног нервног система, запаљенски реуматизам у мирној фази, деге-неративни реуматизам (артрозе и спондилозе), ванзглобни и мета-болички реуматизам, дископатије

9


и лумбоишијалгије, последице траума и стања после прелома костију и хируршких интервенција на коштано-зглобном систему, кожне болести, гинеколошка обољења. Процес рехабилитације се врши уз примену различитих дијагностичко-терапеутских

поступака: кинезитерапија, хидрокинезитерапија, подводна масажа, галванска када, локал-не и наизменичне купке, а све са коришћењем минералне воде, терапија радом, електротерапија, фототерапија, ултразвучна терапија, парафинотерапија, пелидотерапија, логопед-

ски третман итд. Бањским го-стима и пацијентима стоје на располагању: Специјална бол-ница «Русанда» Меленци са 400 постеља, од којих 130 на нивоу «Б» категорије, у кругу Бање. У непосредној близини налази се мотел «Липов цвет» као и кућна радиност са око 500 постеља.

SPECIJALNA BOLNICA "MERKUR" VRWA^KA BAWA

Налази се у центру Врњачке бање, у парку поред Врњачке реке. Располаже са 370 лежаја у комфорним собама и луксуз-ним апартманима. Апартмани у објекту „Меркур-нови“ имају мини-бар, климу, 2 купатила, телефон у соби, кабловску телевизију.Собе „Миленијум“, „Специјал“ су реновиране собе, са потпу-но новим намештајем и новим ентеријером.Оне имају купатило, кабловску

телевизију. У објекту се налази сала за семинаре, ресторан (350 места), аперитив бар, летња баш-та, базен са термоминералном водом, сауна, теретана, фитнес, библиотека, мини биоскоп, мала сала ( за семинаре, предавања, презентације)... паркинг. У оквиру Специјалне болнице су и објекти који се такође налазе у централ-ном градском парку.

Бања лечи: • шећерну болест, • стање после прележане жутице,• болести жучне кесе и жучних путева,• обољења панкреаса,• чир желуца и дванаесто-палачног црева,• неинфективна обољења танког и дебелог црева,• обољења органа за

варење,• стање после хирушког одстрањивања жучне кесе,• стање после ресекције једњака, желуца и црева,• хронична гинеколошка обољења и стерилитет,• инфекције бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокраћних путева,• калкулоза мокраћних пу-тева и функционалних обољења.

"INSTITUT ZA REHABILITACIJU" BEOGRAD

Институт је највећа рехабили-тациона установа на територији Србије. У оквиру Института су три организациона дела - два у Србији ‘’СОКОБАЊСКА 17’’ у Бе-ограду и ‘’СЕЛТЕРС’’ у Младенов-цу и један у Црној Гори, ‘’ВРМАЦ’’ у ПРЧЊУ, у Боки Которској. О на-шим пацијентима брине 65 лека-

ра од чега 2 професора, 1 доцент, 9 доктора наука, 3 магистра, 5 примаријуса, 59 специјалиста и 6 лекара опште праксе, као и 118 изиотерапеута и 145 медицин-ских техничара. Институт је кадровски и техно-лошки опремљен за болничку и амбулантну рехабилитацију

10


101дегенеративних и запаљењских реуматских обољења, повреда и обољења коштанозглобног си-стема, неуролошких, обољења срца и крвних судова и обољења горњих дисајних путева. Поседује кабинете за електродијагностику, дијагностику кардиоваскуларних и плућних обољења, као и сав-

ремено опремљену лабораторију и рентген. Институт је наставна база Медицинског факултета и Више медицинске школе Уни-верзитета у Београду, и водећи је стручно-методолошки центар Републике Србије за физикал-ну медицину, рехабилитацију и балнеоклиматологију.

HOTEL "METALURG" IGALO

У срцу Медитерана, у једном од најлепших залива света, Боки Которској, смештен је Херцег Нови, град мимозе, скалина и сун-ца. Град рибара и помораца, град песника, писаца и сликара. Град разних култура и цивилизација које су се на овим просторима вековима сударале и укрштале остављајући Херцег Новом дио

себе, чинећи га ризницом култур-но историјских добара. Утонуо у раскошно зеленило, састављено од најразличитијих врста егзо-тичног растиња које су поморци доносили своме граду са свих меридијана, опасан бедемима и тврђавама и прошаран скали-нима и ђардинима, купајући се у једном од најчистијих свјетских мора, Херцег Нови подсјећа на вечитог чувара залива који веко-вима испраћа и прима под своје окриље све људе добре воље. Због своје позиције и садржаја, Хотел Металург је идеалан како за госте који желе одмор тако и за организовање конгреса и се-минара. Непосредна близина многобројних ресторана, сувенир шопова, продавница, могућност организовања разних излета за

госте који желе активан одмор и добар однос цене и квалитета ус-луге чине Хотел Металург идеал-ним избором за сваког госта који жели да истински ужива у чарима лета. Море, сунце, риба, вино и звук гитаре ће Вас препородити и навести да нам се увек изно-ва враћате, задовољни што сте били наш гост.

HOTEL "\ERDAP" KLADOVO

Хотел «Ђердап» је лоциран на самој обали Дунава у центру Кла-дова, издвојен од градске вре-ве и главне саобраћајнице. Са својих осам спратова доминира градом, пружајући својим гости-ма предиван поглед на реку и суседну Румунију. Објекат нуди 300 лежајева у једнокреветним и двокреветним собама, као и 6 апартмана са прелепим погледом на Дунав. Свака соба поседује предиван поглед на град, реку и суседну Румунију, телевизор, телефон са директном линијом,

тоалетни сто и уметничку слику из традиционалне ликовне колоније. У влас-ништву хотела је и шетни брод «Ђердап» капаците-та 120 места за екслузив-на крстарења Дунавом.У склопу хотела су: злат-на сала, банкет сала, кон-гресна сала (све су кли-матизоване са погледом на реку) , аперитив бар – климати-зован са погледом на реку, ТВ са-лон. Мењачница и сефови за го-сте хотела су у склопу рецепције.

Паркинг испред хотела је 24 часа под видео надзором. Приземље објекта је покривено бесплатним wireless интернетом.

11


САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА ГРАДА НОВОГ САДА И ОПШТИНА

ЕДУКА

ЦИЈАOTKAZ

од стране послодавца

због повреде радне обавезе запосленоги непоштовања радне дисциплине

(Закон о раду „Службени гласник Републике Србије“ бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009)

ź Поступак код послодавца

ź Поступак пред судом

ź Поступак пред инспекцијом рада

ź Послодавац може запосленом да откаже уговор о раду ако за то постоји оправдани разлог који се односи на радну способност запосленог, његово понашање и потребе послодавца

ź За отказ уговора о раду због повреде радне обавезе од стране запосленог потребно је да она буде утврђена општим актом или уговором о раду

ПОСТУПАК КОД ПОСЛОДАВЦА

ź Повреда радне дисциплине, као отказни разлог, мора бити прописана актом послодавца

12


101ЕД

УКАЦИЈА


У поступку отказивња уговора о раду:

1.2.

3.

4.

5.

6.

7.8.

Послодавац доставља запосленом Упозорење у ; Запосленом се мора оставити рок од најмање на наводе

из упозорења; Послодавац је дужан да упозорење чији је запослени

члан. Синдикат је дужан да достави мишљење од дана достављања упозорења;

У упозорењу се мора навести ; и који указују да су се стекли услови за отказ и на упозорење;

Ако постоје олакшавајуће околности или ако природа повреде није довољан разлог за отказ, послодавац може у упозорењу да обавести запосленог да ће му отказати уговор о раду ако поново учини исту или сличну повреду, ;

Уколико послодавац откаже уговор о раду – доноси (које обавезно садржи образложење и поуку о правном леку);Решење мора да се достави запосленом , у просторијама послодавца, односно на адресу пребивалишта или боравишта запосленог;Ако послодавац запосленом није могао да достави решење у смислу напред наведеног, дужан је да о томе сачини писану белешку и у том случају решење се објављује на огласној табли послодавца и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним;

Запосленом престаје радни однос ; У поступку када се отказује уговор о раду, води се рачуна о року

застерелости, начину достављања, обавезама исплате зараде и накнаде зараде, постојању отказних разлога и посебне заштите од отказа појединих лица и др.

писаном обликупет радних дана да се изјасни

достави на мишљење синдикатуу року од пет радних дана

основ за давање отказа чињенице доказирок за давање одговора

без поновног упозорењарешење у писаном облику

лично

даном достављања решењазапосленом

ź Против решења којим је повређено право запосленог или кад је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом

ź Рок за покретање спора је 90 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права

ź Спор пред надлежним судом правноснажно се окончава у року од шест месеци од дана покретања спора

ź Сва новчана потраживања из радног односа застаревају у року од три године од дана настанка обавезе

ź Ако је у спору из радног односа тужилац запослени, за суђење је надлежан, поред суда који је опште месно надлежан за туженог, и суд на чијем се подручју рад обавља или се обављао

ź У поступку у парницама из радних односа, а нарочито приликом одређивања рокова и рочишта, суд ће увек обраћати нарочиту пажњу на потребу хитног решавања радних спорова

ź Парнични поступак покреће се тужбом. Парница почиње да тече достављањем тужбе туженом. Суд тужбу са прилозима доставља туженом на одговор у року до 30 дана од дана пријема тужбе суду. Ако тужени не поднесе одговор на тужбу у одређеном року, суд доноси пресуду којом усваја тужбени захтев (пресуда због пропуштања), ако су испуњени законски услови

ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ

13


ЕДУКА

ЦИЈА


Кад веће сматра да је предмет расправљен тако да се може донети одлука, суд саопштава да је главна расправа закључена.

Ванредни правни лекови регулисани су Законом о парничном поступку.

Суд, по правилу, заказује припремно рочиште после пријема одговора на тужбу.

Ако тужени није доставио одговор на тужбу а нема услова за доношење пресуде због пропуштања, суд ће припремно рочиште заказати и одржати најкасније у року до 30 дана од дана када је истекао рок за достављање одговора на тужбу.

Суд заказује рочиште за главну расправу. Суд на рочиште позива странке, сведоке и вештаке које је на припремном рочишту одлучио да позове на главну расправу.

Суд, по правилу, заказује припремно рочиште после пријема одговора на тужбу.

Ако тужени није доставио одговор на тужбу а нема услова за доношење пресуде због пропуштања, суд ће припремно рочиште заказати и одржати најкасније у року до 30 дана од дана када је истекао рок за

Пресудом суд одлучује о захтеву који се тиче главне ствари и споредних тражења.

Странке могу изјавити жалбу против пресуде донете у првом степену у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде, ако у Закону о парничном поступку није одређен други рок. Благовремено изјављена жалба спречава да пресуда постане правноснажна у делу који се побија жалбом. О жалби против пресуде одлучује другостепени суд.

Правоснажне и извршне пресуде, принудним путем се извршавају у посебном судском (извршном) поступку, који је регулисан одредбама Закона о извршном поступку.

Странке могу изјавити жалбу против пресуде донете у првом степену у року од 15 дана од дана достављања преписа пресуде, ако у Закону о парничном поступку није одређен други рок. Благовремено изјављена жалба спречава да пресуда постане правноснажна у делу који се побија жалбом. О жалби против пресуде

Ванредни правни лекови регулисани

14


101ЕД

УКАЦИЈА

ź Надзор над применом Закона о раду, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених врши инспекција рада.

ź У вршењу инспекцијског надзора инспектор рада је овлашћен да решењем наложи послодавцу да у одређеном року отклони утврђене повреде закона, општег акта и уговора о раду.

ź Послодавац је дужан да, најкасније у року од 15 дана од дана истека рока за отклањање утврђене повреде, обавести инспекцију рада о извршењу решења.

ź Инспектор рада поднеће захтев за покретање прекршајног поступка ако нађе да је послодавац, односно директор или предузетник, повредом закона или других прописа којима се уређују радни односи извршио прекршај.

ПОСТУПАК ПРЕД ИНСПЕКЦИЈОМ РАДА

ź Ако инспектор рада нађе да је решењем послодавца о отказу уговора о раду очигледно повређено право запосленог, а запослени је повео радни спор, на захтев запосленог одложиће својим решењем извршење тог решења - до доношења правноснажне одлуке суда. Запослени може поднети овај захтев у року од 30 дана од дана покретања радног спора.

ź Инспектор рада је дужан да донесе решење о одлагању извршења решења послодаваца о отказу уговора о раду у року од 15 дана од дана подношења захтева запосленог, ако су испуњени услови из ст. 1. и 2. члана 271. Закона о раду.

ź Против решења инспектора рада може се изјавити жалба министру у року од осам дана од дана достављања решења.

ź Жалба на решење из члана 271. Закона о раду не одлаже извршење решења.

ź Министар је дужан да у року од 15 дана од дана пријема жалбе одлучи по жалби.

ź Против коначног решења из члана 271. став 1. Закона о раду не може да се покрене управни спор.


15


ВOJНA УСТАНОВА „TAРA“

HOTEL "BREZA" VRWA^KA BAWA

Хотел БРЕЗА је један од најатрактивнијих хотелско-угоститељских објеката у Србији. Налази се у нашој највећој и најпопуларнијој бањи, краљици српског ту-ризма, традиционално нај-привлачнијем туристичком центру за одмор и рекреацију, Врњачкој Бањи.БРЕЗА је најтраженији и најпопуларнији бањски објекат - у пролеће у мири-су липа уживају учесници

многобројних скупова: конгреса, симпозијума, радничко спорт-ских игара, у вреле летње дане је идеално место за породичне годишње одморе обогаћене раз-новрсним културно-забавним програмима, топли јесењи дани привлаче учеснике нових кон-греса, фестивала, семинара и спортских сусрета, Новогодишњи термини су увек раније продати, а у време зимског распуста жичара на оближњем Гочу је спремна за нове госте и многобројну децу.

HOTEL "OMORIKA" TARA

У најлепшем делу планине Таре смештен је хотел «Омо-рика» изграђен од природ-них материјала који са својим садржајима пружа могућност за одмор, забаву и рекреацију. Хотел је са три звездице и распо-лаже са: * два апартмана президент* осам апартмана* 156 комфорних соба

Све собе су са директном теле-фонском линијом и ТВ апаратом са сателитским програмом.Поред хотелског ресторана, на располагању гостима су и бан-кет сала, ВИП салон, аперитив бар, посластичарница, тераса, продавница сувенира, библио-тека, фризерски салон, салон лепоте, амбуланта и низ других садржаја који гостима боравак чине пријатним.Бринући се да боравак буде пријатан и у рекреативним актив-ностима разоврстан, хотел нуди садржаје као што су: затворени базен са сауном, теретана, ау-томатска куглана, стони тенис, билијар и салон игара за децу. Надморска висина од 1000 м, врло повољни климатски услови, велик број сунчаних дана, чети-

нарска шума и спортски терени гарантују добре услове за при-преме спортиста у различитим дисциплинама. У непосредној близини хотела је травнати фуд-балски терен, затим трим ста-за дужине 1600 м са спортским справама, 10 км уређених шетних стаза и скијашки терени.

«MOLPREVOZ OGRANAK MOLTRAVEL»

Молпревоз је основан 1989. го-дине и од тада се успешно бави превозом путника, а од 2003. го-

дине и туризмом. Поседује соп-ствени возни парк од 17 аутобуса – високоподне, doubledeckere и

мини бусеве. Наша фирма пружа следеће услуге: поред превоза путника у слободној вожњи одр-

16


101

жава и редовне ђачке линије на територији општина Ада, Сента, и Чока. Поред превоза сопствених путника у могућности смо и да расположиве аутобусе изнајмимо другим туристичким агенцијама,

организацијама, спорт-ским и културно умет-ничким друштвима и другим организованим групама као и физич-ким лицима. Седиште туристичке агенције «МОЛТРАВЕЛ» је у Новом Саду. Бави-мо се организовањем летовања, зимовања, ђачких екскурзија у земљи и у иностран-ству као и школе у природи, организујемо путовања у земљи и иностранству, посету бањама и разним дру-

гим манифестацијама.Молпревоз Вам нуди изнајмљивање туристичких ви-сокоподних, doubledecker и мини аутобуса. Поред превоза соп-ствених путника у могућности

смо и да расположиве аутобу-се изнајмимо другим туристич-ким агенцијама, организацијама, спортским друштвима и другим организованим групама као и физичким лицима. Ангажова-ни аутобуси за превоз путника су туристичке класе, комплетно опремљени за удобно и сигурно путовање.Дозволите да испунимо бар део Вашег туристичког сна.

"TARATURS" BAJINA BA[TA

Вишегодишњим радом ТА Тара-турс заљубљеницима путовања и природе омогућава садржајан и пријатан боравак у предели-

ма Националног парка Тара, Митровац, језера Заовине и Перућац, ма-настира Рача, Мокре Горе. Вожња бродом кроз мирне и тајанствене тес-наце кањона реке Дрине или нешто динамичнији рафтинг доњим током ове речне лепотице само су неки од програма ове агенције, које не би треба-ло да пропустите. Обила-зак видиковаца на Тари, Митровцу и Предовом Крсту са којих се пружа по-

глед од којег застаје дах, вожња најатрактивнијом туристичко-музејском железницом уског ко-лосека у Европи, Шарганском

осмицом као и обилазак Дрвен-града, својеврсног етно парка, у којем је познати режисер Емир Кустурица оживео типично се-оско насеље овога краја из XIX века, такође су само неки од локалитета које посетиоци ових крајева нипошто не пропуштају.Велик број туриста из наше земље, земаља у региону али и са других континената увек се радо враћају очарани природним лепотама овога краја.ТА Таратурс такође веома успеш-но организује ђачке екскурзије и рекреативну наставу у земљи и иностранству. У виду субагената изналази најбоље аранжмане и услове плаћања за дестинације које Ви одаберете.

"REKREATURS" BEOGRAD

“РЕKРЕАТУРС” је спе-цијализовано предузеће за од-

мор и рекреацију радника, које већ 45 година у континуитету

организује превентивно рекреа-тивни одмор у својим хотелима

17


на мору, планинама, бањама и језерима. Дугогодишње искуство и успешна сарадња са службама задуженим за одмор и рекреацију радника, као и синдикатима у предузећима и установама, до-принела је развоју овог вида одмора и рекреације, створила

традицију многих колектива да раднике који раде под отежаним условима упути на опоравак и рекреацију, у циљу очувања и побољшања здравствених и рад-них способности.Агенције Рекреатурса су ло-циране тако да функционал-

но покривају цело туристичко тржиште Србије и Црне Горе: Београд, Нови Сад, Јагодина, Ваљево, Шабац, Ниш, Чањ. У свакој од њих дочекаће Вас наши љубазни и пријатно расположе-ни, обучени радници.

МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

POTPISAN PROTOKOL O SARADWI IZME\USAVEZA SAMOSTALNIH SINDIKATA GRADA

NOVOG SADA I OP[TINA I KONFEDERACIJE NACIONALNIH SINDIKATA "CARTEL ALFA"

TEMI[VAR

Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општина био је гост Конфедерације Национал-них Синдиката „CARTEL ALFA“ филијале Темишвар у периоду од 21. фебруара до 22. фебруа-ра 2011. године. Разлог посете представља потписивање Прото-

кола о сарадњи између наведе-них синдиката, с обзиром на јасно д е ф и н и с а н е заједничке инте-ресе.Према тексту Протокола, свет капитала постаје доминантан у односу на свет рада, што управо представља раз-лог за стварање потребе соли-дарне актив-

ности синдиката. Протокол о сарадњи подразумева покретање и координацију активности у вези са: • заштитом основних синдикал-них права, • информисањем о активностима потписника протокола,

• промовисањем солидарно-сти и сарадње синдиката на међународном нивоу,• организовањем заједничких едукативних сусрета у циљу раз-мене искустава и идеја,• подстицањем едукативних про-грама, студијских посета и раз-мене искустава са синдикатима других земаља,• подстицањем сарадње и разме-не искустава између ова два син-диката као и гранских синдиката.Протокол су потписали Драго Ђокић, председник Савеза само-сталних синдиката града Новог Сада и општина, и Гогосану Сте-фан, председник Конфедерације Националних Синдиката „CARTEL ALFA“ филијале Темиш-вар.

Александра Ђокић

18


101

GRA\EWE ODR@IVOG SOCIJALNOG DIJALOGA

Савез самосталних синдиката града Новог сада и општина је почетком марта текуће године конкурисао за пројекат који се финансира из средстава Европ-ске Уније. Пројекат „Грађење одрживог социјалног дијалога“ представља, пре свега, наставак реализације протокола потписа-ног током „Новосадског Форума“ 2010. године. Савез самосталних синдиката града Новог сада и оп-штина је за овај пројекат конкури-сао кроз заједничко партнерство са Шведским синдикатом ИФ Ме-тал и Фондом „Европски Посло-ви“ АП Војводине, потписницима протокола.Основни циљ пројекта је јачање свести цивилног друштва али и локалних власти и послодаваца о потреби и значају њиховог учешћа у социјалном дијалогу. Управо овај циљ је могуће постићи раз-меном искустава са партнерима из Шведске, и то путем едукације.

Средства од пројекта намењена су отварању „Европског Еду-кативног Центра“ који би представљао само један од начи-на да се достигне поменути циљ. Отварањем „Европског Едукатив-ног Центра“ грађани Новог Сада а самим тим и чланови Савеза самосталних синдиката града Но-вог Сада и општина али и марги-нализоване групе грађана добиће могућност дошколовавања. У оквиру центра организоваће се стручно оспособљавање и усавршавање, преквалификација и доквалификација чланова син-диката, запослених и незапо-слених, а у складу са потребама радних места и тржишта, како би запослени и будући запосле-ни могли спремније одговорити потребама и захтевима како по-слодаваца тако и транзиционих процеса.Активностима усмереним ка реализацији овог пројекта тежи

се смањењу незапослености и лакше покретљивости радне снаге у региону, а самим тим и развоја региона. Истовремено, путем овог пројекта долази и до изградње институционалних партнерстава са националним и међународним организацијама, што отвара могућност разме-не погледа на улогу и важност државних институција и невла-диних организација у процесу демократизације и приступања Европској Унији. Организовање едукативних активности у циљу успостављања сарадње између организација Србије, Западног Балкана и ЕУ у области јачања контаката и међусобне размене искуства између социјалних пар-тнера допринеће стицању нових знања и метода, као и упознавање са најбољим праксама из ЕУ.

Александра Ђокић

19


НАЈАВЉУЈЕМО!

Dodela "Prvomajske nagrade" za 2011. godinu

На основу Одлуке Градског већа ССС града Новог Сада и општина у априлу 2011. године доделиће се 42. пут „ПРВОМАЈСКА НАГРА-ДА“ Савеза самосталних синдка-та града Новог Сада и општина. Награда се додељује за допри-нос раду и афирмацији синдика-та, за стваралаштво и постигнуте резултате и успехе у раду. Ово највеће синдикално признање се додељује: синди-калним организацијама, одбо-

рима синдикалних организација, председницима синдикалних организација, самосталним син-дикатима, предузећима и уста-новама, организацијама, друшт-вима, појединцима или групи појединаца, за њихова остварења као и другим синдикалним цен-тралама за вишегодишњу синди-калну сарадњу. Следећи број „Синдикалног пул-са“ ће бити посвећен добитници-ма.

SUBVENCIJE ZA NOVO ZAPO[QAVAWE SAMO AKO JE ZAKQU~EN KOLEKTIVNI UGOVOR

Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправ-ност полова је, на основу Акци-оног плана за запошљавање у Војводини, у 2011. години, распи-сао два нова конкурса: конкурс за доделу субвенција послодавцима у случају отварања нових радних места и конкурс незапосленим ли-цима за одобравање субвенција за самозапошљавање. На иницијативу Савеза само-сталних синдиката града Но-вог Сада и општина, социјални партнер, Секретаријат за рад, запошљавање и равноправ-ност полова АП Војводине је испоштовао захтев синдиката, уградивши услов у Конкурс, да субвенције за запошљавање нових радника могу бити одо-брене само оним послодав-цима који доставе доказ да је закључен Колективни уговор код послодавца. Циљ овог конкурса је, према речима Мирослава Васина, покрајинског секретара за рад, запошљавање и равноправност полова, стимулисање страног или домаћег инвеститора да от-

вара нова радна места, нове про-изводне погоне, нова предузећа јер ће, уколико буде задовољио услове Конкурса, свако ново радно место бити стимулисано од стране Владе АП Војводине са по 130.000 динара. За случај запошљавања особа старијих од 50 година биће одобрен додатак на субвенцију од 20.000 динара.

Изузетно значајна новина у овом конкурсу је да ће се вред-новати чињеница да ли посло-давац који конкурише за сред-ства има или нема закључен Колективни уговор код посло-давца, односно у којој мери се поштују права запослених од стране послодаваца који кон-куришу за средства за ново запошљавање. Пре свега, право запослених на синди-кално организовање зајамчено

Законом, Уставом РС и ра-тификованим конвенцијама Међународне организације рада, и право запослених на колективно преговарање, односно уређивање права и обавеза из рада и по основу рада, колективним уговором. Други конкурс даје могућност одобравања субвенција за самозапошљавање незапосле-ном лицу, у једнократном из-носу од 160.000 динара, ради обављања новорегистрова-не делатности на територији Војводине. Средства су беспов-ратна, али је корисник дужан да регистровану делатност обавља најмање годину дана и да редовно уплаћује доприносе за обавезно социјално осигурање. За оба кон-курса Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправ-ност полова АП Војводине има на располагању 200 милиона дина-ра. Према речима покрајинског секретара, г-дина Мирослава Ва-сина, конкурс ће трајати док сред-ства одобрена за ове намене не буду истрошена.

Зора Веселиновић

20


101GRANSKI KOLEKTIVNI UGOVORI

У годинама светске економске кризе у Србији правог социјалног дијалога није било већ две го-дине. Наиме, прошло је две го-дине од када је због кризе зам-рзнут Општи колективни уговор и најављено потписивање гран-ских колективних уговора. Не-давним потписивањем Посебног колективног уговора за делат-ност пољопривреде, прехрам-бене, дуванске индустрије и во-допривреде Србије и Посебног колективног уговора за делатност грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије, у Србији се социјални дијалог померио с мртве тачке. Ова два гранска колективна уговора са проширеним дејством треба да буду подстрек закључивању так-вих уговора и у другим области-ма.

Посебни колективни уговор за делатност пољопривреде, прехрамбене, дуванске индустрије и водопривреде Србије

Посебан грански колективни уго-вор у грани пољопривреде, пре-храмбене, дуванске индустрије и водопривреде потписан је 9. фебруара 2011. године у седишту Уније послодаваца Србије. После дуготрајних преговора између представника послода-ваца и синдиката, текст уговора је коначно усаглашен и парафи-ран, а 23. фебруара 2011. годи-

не Министар рада и социјалне политике у Влади Републике Србије Расим Љајић потписао је Одлуку о проширеном дејству Посебног колективног уговора за запослене у делатностима пољопривреде, прехрамбене и дуванске индустрије и водопри-вреде.Уговором је, поред осталог, до-говорен износ минималне зара-

де и топлог оброка, тако да ће минимална зарада износити око 17.000 динара, а минимални топ-ли оброк 20 одсто од минималне зараде, односно око 3.200 дина-ра. Потписани уговор свим фирмама које добро послују омогућава да те износе повећају.

Посебни колективни уговор за делатност грађевинарства и индустрије грађевинског материјала Србије

Посебни колективни уговор за делатност грађевинарства и индустрије грађевинског материјала потписан је 20. де-цембра прошле године, после три месеца преговора између Синди-ката радника грађевинарства и ИГМ Србије, УГС «Независност» и Уније послодаваца Србије. Од-

луку о проширеном дејству уго-вора потписао је Расим Љајић, министар рада и социјалне по-литике Републике Србије, 28. фебруара 2011. године. Посебни колективни уговор за делатност грађевинарства и индустрије грађевинског материјала ступио је на снагу 12. марта 2011. године

и његово правно дејство важиће наредних годину дана и односиће се на све послодавце и раднике у тој делатности. Председник Синдика-та радника грађевинарства и ИГМ Србије Душко Вуковић рекао је да ће се тај уговор примењивати на свих 116.000 за-

21


послених у грађевинској делат-ности и објаснио да је зарада подељена у шест категорија (са коефицијентима у распону од 1,00 до 3,50). Према његовим ре-чима, неквалификовани радници који припадају првој категорији биће плаћени 95 динара по рад-ном сату, док ће радници са двогодишњим и трогодишњим образовањем бити плаћени 114, односно 133 динара. Овим

гранским колективним уговором утврђује се износ топлог обро-ка и регреса, који не могу бити мањи од 20, односно 70 одсто минималне зараде, али се ре-гулишу и безбедност и здравље на раду. Такође је истакао да је веома задовољан свим одред-бама колективног уговора, али с обзиром на то да уговор важи годину дана, истиче да пракса сталног дијалога, преговора и

постојања гранског колективног уговора треба да се поспешује. Он очекује да ће овај чин помоћи да грађевинска индустрија напо-кон крене напред јер ће се сада знати каква су правила игре и шта могу да очекују и радници и послодавци.

Љиљана Писарић

ИЗ РАДА ГРАДСКИХ ОДБОРА

GRADSKI ODBOR SINDIKATA KULTURE

Информација о току преговора око закључивања Посебног колективног уговора за установе чији је оснивач Град Нови Сад

Испред Градског одбора син-диката радника културе, крајем 2007. године формиран је радни тим са циљем да се састави адекватан предлог текста По-себног колективног уговора за установе од значаја за Град Нови Сад.Текст је убрзо сачињен и пре-дат на усаглашавање Градској управи за културу. Преговарачки тим су чинили три члана испред Градског одбора синдиката радника културе и три члана испред Конфедерације синдика-та Војводине, иако се знало да Конфедерација синдика-та Војводине нема репрезен-тативност. Циљ је био да се заједничким трудом дође до најквалитетнијег текста, који ће задовољити потребе свих за-послених, без обзира на при-падност синдикату.Почетком 2008. године прего-вори су стали због различитих ставова око текста Посебног колективног уговора, у делу који се односио на плате.Крајем 2009. године преговори су обновљени и настављени.Почетком 2010. године Градска управа за културу је затражила

решења о репрезентативности. Пошто Конфедерација синдиката Војводине није имала решење,

на седници Градског одбора син-диката радника културе донета је одлука да исти чланови постану званичан тим Градског одбора синдиката радника културе. На самом почетку договорен је начин

преговарања и њега су се прид-ржавали сви.Незадовољни спорим током

преговора, када су главни елементи Посебног колектив-ног уговора дефинисани на задовољство свих, представ-ници Конфедерације синди-ката Војводине су доставили обавештење да иступају из Од-бора за преговоре са жељом да се преговори обуставе.Даљи преговори су настављени у саставу радног тима Град-ског одбора синдиката радни-ка културе и Градске управе за културу, јер није било никак-вих разлога за обустављање преговора. Средином децем-бра 2010. године успешно су завршени преговори и текст Посебног колективног уговора је неколико пута «ишао» на усаглашавање у Управу за про-писе.14.03.2011. године закључен је Посебан колективни уго-вор за установе културе чији

је оснивач Град Нови Сад.

Лазар Попара, председник ГОС-а

22


101GRADSKI ODBOR SINDIKATA METALACA

Одржана је 6. редовна седница Градског одбора Синдиката мета-лаца Новог Сада.Чланови ГОС-а обавештени су да је Новак Васић, председник ГОС-а металаца Новог Сада, именован за потпредседника Са-мосталног синдиката металаца Србије.Градски одбор Синдиката мета-лаца дао је пуну подршку пре-говарачком тиму да настави преговоре око потписивања По-себног - Гранског Колективног уговора за металску индустрију Србије. Градски одбор инсисти-

ра да се покрене иницијатива према социјалним партнерима,

ради отпочињања преговора и закључења новог Општег колек-тивног уговора, који би имао про-ширено дејство, односно који би

био обавезујући за све послодав-це на територији Србије.Градски одбор инсистира на реализацији Декларације о спровођењу реформе Савеза самосталних синдиката Србије и припреми новог Статута, усвојеној на XIV Конгресу ССС Србије. Прихвата се информација председника ССМС Зорана Вујовића око предузетих актив-ности на организовању протеста синдиката металаца у Београду.

Новак Васић, председник ГОС-а

СЛУЖБА ПРАВНЕ ПОМОЋИ

NERADNI DANI ZA VREME VASKR[WIH I PRVOMAJSKIH PRAZNIKA U 2011. GODINI

Законом о државним и другим празницима у Републици Србији («Сл. гласник РС», бр. 43/2001 и 101/2007 - даље: Закон), предвиђено је да су нерадни дани: 1) 15. фебруар - Дан државности Србије 2) 1. и 2. јануар - Нова година 3) 1. и 2. мај - Празник рада 4) 7. јануар - први дан Божића 5) Васкршњи празници - почев од Великог петка закључно са дру-гим даном Васкрса. Васкршњи празници за верни-ке православне вероиспове-сти у 2011. години се славе по-чев од петка 22.4. закључно са понедељком 25.4.2011. годи-не, дакле, не ради се четири дана (петак, субота, недеља и понедељак). На ове празнике не односи се законска одредба: «ако празник падне у недељу не ради се првог наредног радног дана», него се празнују у дане који су утврђени Законом. Према члану 4. тачка 2) Закона, католици и припадници других хришћанских верских заједница

имају право да не раде у дане Ускршњих празника почев од Ве-ликог петка закључно са другим даном Ускрса, према њиховом календару. Ускршњи празници за вернике ка-толичке вероисповести ове годи-не се празнују у истом периоду - почев од петка 22.4. закључно са понедељком 25.4.2011. године. Чланом 3а наведеног Закона предвиђено је: «Ако један од да-тума када се празнују државни празници Републике Србије пад-не у недељу, не ради се првог на-редног радног дана». С обзиром да 2011. године Празник рада пада у недељу, а понедељак 2.5. је такође нерадни дан, не ради се и првог наредног радног дана, односно и уторак 3.5. је - нерадан дан. Наравно, наведена одред-ба Закона није безусловна. Наи-ме, чланом 3. ст. 2. и 3. Закона предвиђено је да: «Државни и други органи, привредна друшт-ва и други облици организовања за обављање делатности или услуга дужни су да, у складу са законом и прописима донетим

на основу закона, обезбеде не-прекидно обављање делатности, односно услуга и у дане држав-них и верских празника који се празнују у Републици Србији ако би због прекида обављања де-латности, односно услуга, наста-ле штетне последице за грађане и државу. Привредна друштва и други облици организовања за обављање делатности или услу-га чија природа делатности, од-носно технологија процеса рада захтева непрекидан рад, могу да раде и у дане државних и верских празника који се празнују у Репу-блици Србији». Стога, запослени који су радно ангажовани у наве-деним делатностима имају оба-везу да раде и у нерадне дане. Међутим, њима сходно члану 108. став 1. тачка 1) Закона о раду («Сл. гласник РС», бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009) припада пра-во на увећану зараду: «Запосле-ни има право на увећану зараду у висини утврђеној општим актом и уговором о раду и то за рад на дан празника који је нерадни дан - најмање 110% од основице».

23



Ш трајкови који су по-годили просвету би-ли су инспирација

за овај текст. Не обазирући се на штрајк просветара у основним и средњим школама, да ли може озбиљније утицати на даље функционисање Министарства просвете и, уопште, да ли може изазвати серију и домино ефекат озбиљнијих штрајкова који би па-ралисали систем и довели до сценарија сличним у Северној Африци (лично мислим да не мо-же), како прижељкују неке „ле ве“ организације, неће бити раз ма-трано. Фокус ће бити на ви соком образовању у Србији, ње говом не-професионалном кара ктеру.

Сведоци смо да се високо образовање последњих година веома исплати држави и фа кул-тетима, док се квалитет тог високог образовања тешко може поредити са уложеним финансијама студе-ната. Како Република Србија претендује да једног дана постане пуноправна чланица ЕУ, то јој је, као један од задатака на том путу до пуноправног чланства, постављен задатак да мора испунити норму од 40% високообразованог стано-вништва (ми смо тренутно на неких 6% високообразованих). Међутим, како је пут ка ЕУ све само не вођење кадровске поли-тике, професионализације и про-филисања, тако је и образовање запало у положај у коме се само начелно налазе идеје о стварању високостручног кадра (не оспорава се да оваквих примера заиста има, али су у односу на укупан број

свршених студената ти случајеви невидљиви и обично неуспели у сопственој држави и друштву).

Како држава нема развојну стратегију, није одредила шта су њене интересне сфере у области образовања (опет, Министартсво за науку је начелно означило природне науке и информационе технологије као од државног значаја, али се то у пракси и на универзитетима не може видети од свеукупне политизације) већ покушава да испуни горе наведену норму која је услов за евро интеграције кроз квантитативно попуњавање/задовољавање бројности коли-ко је студената које године дип-ломирало. Задовољавање овог квантитативног елемента у читавој причи, јасно говори да је реч о потрошачком друштву које добија кадрове са којима у будућности неће знати шта да ради. Своје-времено, а и данас, држава је имала највише заинтересованих на економском и правном фа-култету иако је баш на тим местима држава била најслабија. Друштвене науке су постале изу-зетно тражене иако је њихова концептуализација дискутабилна (па се о једној чак повела расправа за укидање у средњим школама, иако држава, парадоксално, на свих пет државних универзитета има одсеке за ту дисицплину где се захтева одређен број бо-дова за предавање у средњим школама, што довољно говори о каквом је просветном систему реч), па тако имамо ситуацију да се на филозофију, социологију,

психологију, педагогију, историју итд., уписује велики број ученика, иако за то нема реалне основе (Стара Грчка би нам позавидела за толиким бројем доколичара), а као круна свега, са тих дисциплина студенти излазе са изузетно су-мњивим знањем. Не постоји кон-зистентан наставни програм какав постоји на природним, техничким и медицинским наукама (што на-равно, није проблем дотичног од-сека већ саме науке), те би због тога било боље смањити слободна места на таквим одсецима јер њихова практична примена не наилази на добар одзив. Па, ипак радује чињеница да се на одсеку за социологију (где је аутор ових редова студент) број места за прву годину смањио на 50 у односу на претходних 70, или колико год да се пријави (што је био случај на почетку школске 2006. год.). Још је драматичнија ситуација са појавом приватних факултета где се са плаћањем школарине уједно полаже и добар део године - легализовали смо продају дип-лома, а те исте дипломе ће бити изједначене са дипломама државних универзитета (како би што пре испунили већ помињану норму високообразованих).

Заиста је питање шта ће држава са толиким бројем про-машених кадрова, у ЕУ сигур но неће имати разумевања за кванто-френију образовног система у Србији.

Бранко Мишовић (студент социологије)

синдикални пулс

ВИСОКО ОБРАЗОВАЊЕ У СРБИЈИ

24


101СТАТИСТИКА

PROSEK ZARADA U SRBIJI

МЕСЕЦБРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕ Службени

гласник РСукупно привреда укупно привреда укупно привредаXII 2010. 54.948,00 51.165,00 114,8 112,6 39.580,00 37.020,00 4/11I 2011. 47.382,00 - 86,2 - 34.009,00 - 13/11II 2011. 49.394,00 - 104,2 - 35.538,00 - -

PROSEK ZARADA U VOJVODINI



PROSEK ZARADA U NOVOM SADU



Напомена: Од јануара 2011. године, РЗС Србије не објављује податке о просечним зарадама у привреди, због хармонизације са међународним стандардима

INDEKS POTRO[A^KIH CENA - SRBIJA - 2011.

MЕСЕЦтекући месец

---------------------------просек претх. год.

текући месец--------------------------претходни месец

текући месец---------------------------------исти месец претх. год.

текући месец--------------------------------децембар претх. год.

Службени гласник РС

или саопштење РЗС

XII 2010. 111,8 100,3 110,3 110,3 102/10

I 2011. 106,3 101,4 111,2 101,4Саопшт. РЗС

37/11

II 2011. 107,8 101,5 112,6 102,9 Саопшт. РЗС 58/11

Напомена:РЗС Србије од јануара 2011. године не објављује податке о индексима цена на мало и трошкова живота у Републици, у текућем односу на претходни месец. Као показатељ инфлације користе се подаци о индекцима потрошачких цена.

POTRO[A^KA KORPAU REPUBLICI SRBIJI PREMA PODACIMA MINISTARSTVA TRGOVINE I USLUGA

Месец Просечна корпа

Минимална корпа

Просечна нето за-

рада у Н. Саду

% покривено-сти просечне

корпе

1 2 3 4 5 (4:2)

XII 2010. 39.779,00 25.418,00 46.643,00 117,3

I 2011. до закључења броја подаци нису објављени

POTRO[A^KA KORPAU NOVOM SADU PREMA

PODACIMA MINISTARSTVA TRGOVINE I USLUGA

Месец Просечна корпа

Минимална корпа

Просечна нето за-

рада у Н. Саду

% покривено-сти просечне

корпе

1 2 3 4 5 (4:2)

XII 2010. 40.108,00 25.270,00 46.643,00 116,3

I 2011. до закључења броја подаци нису објављени

ПРВИ МАЈ ПРАЗНИК РАДА

САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА ГРАДА

НОВОГ САДА И ОПШТИНА ЧЕСТИТА

ЧЛАНОВИМА, РАДНИМ ЉУДИМА, ГРАЂАНИМА И

ПРИЈАТЕЉСКИМ СИНДИКАЛНИМ ЦЕНТРАЛАМА

ПРВИ МАЈ, ДАН РАДНИЧКЕ И СИНДИКАЛНЕ

СОЛИДАРНОСТИ ЗА СЛОГАНОМ „СНАГА ЈЕ У

НАМА“.

САМО ЗАЈЕДНО СЕ МОЖЕМО ИЗБОРИТИ ДА РЕЧИ

„РАДНИК“, „РАД“ И „ЗАРАДА“ БУДУ СИНОНИМИ

ДОСТОЈАНСТВА.

04.02.2011.

Иако смо проблематику такси удружења пре нешто више од пола године износили у јавност, тема овеемисије је остала иста као и тада. Јасно су се нагласиле потребе и захтеви легалних такси удружења итакси предузетника за брисање из градске одлуке услова за издавање такси легитимација за возаче итакси возила везане са плаћањем пореза и доприноса, брисање из градске одлуке услова за издавањетакси легитимација за такси возаче и такси возила везане са подношењем доказа о положеном испиту изпознавања града Новог Сада (односи се на таксисте који такси делатност обављају дуже од десетгодина), брисање из градске одлуке услова за издавање такси легитимација за такси возаче и таксивозила везане са условом средња стручна спрема за такси возаче, који су остварили решење АПР-а,хитно уклањање линијског такси превоза који је и противзаконит (Бачка Паланка, Рума, Зрењанин и др.),дозволити улазак и задржавање до 3 минута таксистима који довозе и одвозе странке у потковицуЖелезничке станице, употребу жутих трака за такси возила и да се утврди потребан број такси возила итакси возача за градНовиСад, а све на основу издатог решењаообележеномброју такси стајалишта.

МИЈОДРАГ ГРАНДИЋ

НЕНАД ВРАНЕШЕВИЋ

Црвени и Ред такси

Пан такси

18. 2.201 .0 1

МИЛОРАД КОТУРпредседник Синдиката запослених укомунално-стамбеној делатности Војводине

гост:

датум:

Тема емисије је била положај комуналних предузећа, проблеми у јавном сектору, штрајкови и најављенаприватизација кроз јавно приватно партнерство. Кроз емисију су изнети ставови Синдиката о битнимпитањима реформе комуналног система, начина руковођења и положаја радника у данашље време. Уемисији је истакнуто да је пре било ког обилика приватизације комуналног система потребно, у сарадњиса социјалним партнерима, израдити стратегију развоја комуналног система, као и одговарајућизаконски оквир који би то регулисао. Разматрана је и потреба деполитизације јавних предузећа, иуправљања предузећима од стране стручњака, а не политичких странака. Посебан акценат је дат напитање јавно-приватног партнерства у новосадском Водоводу, као и негативним искуствима земаља уокружењу која су се одлучилана тај корак.

-

гости:

датум:

News & Politics

Sindikalni puls 101