1

У овом броју ћете добити све неоп-ходне информације о протесту одржаном у Београду под називом „ПРОБУДИ СВЕСТ ДОЂИ НА ПРОТЕСТ“. Протест је одржан 29. априла 2009. године у организацији ССС Србије. С обзиром да је велик број „контролиса-них“ медија објављивао наручене податке о броју, разлогу и учесницима протеста, сачинили смо комплетну информацију са хронологијом узрока пропадања при-вреде, лажних обећања датих од стране Владе и ресорних министара, као и на-чин доношења одлука и замене функција челника у државном врху у периоду 2000-2009. године. Као што смо обећали у прошлом броју, представљамо Вам добитнике 40. јуби-ларне Првомајске награде ССС града Но-вог Сада која је уручена 27. априла 2009.

године у нашем Синдикату. Пишите, питајте о свему што Вас занима, пошаљите нам теме о којима желите да пишемо, пренесите своја искуства, проблеме, дилеме и сугестије. Наша адреса је:

ПОШтОвани

Savez samostalnih sindikata grada Novog Sada i op{tina - za Sindikalni puls -

Bulevar Mihajla Pupina 24, 21000 Novi Sadili elektronskom po{tom na:

sind-ns@eunet.yu, rada@ssssns.com

2

Око 30.000 радника, чланова Синдиката, пен-зионера и оних који су остали без посла, окупило се да изрази своје незадовољство мерама Владе Ре-публике Србије. Протест, који је симболично по-чео у минут до 12 часова, на Тргу Николе Пашића, настављен је протестном шетњом и прављењем прстена око Скупштине Србије, а затим до Агенције за приватизацију и Владе Републике Србије.

Учесници протеста су дошли да јавно кажу ДОСТА: беди, катастрофалној приватизацији, oбесправљености, понижавајућем раду без зарада, корупцији и сламању терета неодговорне власти преко леђа радника.

на челу колоне је ношен велики транспа-рент са натписом „кад не иде набоље - изволите напоље“. Протестанти су своју муку изражава-ли и транспарентима на којима је писало: „глад-ни смо, пљачкашка приватизација, код нас нема резерви, доле тајкуни, хоћемо да живимо од рада, и ми смо грађани Србије, зар је ово социјално одговорна влада, доста понижавања“

и сл. Запослени у градској управи и јавним град-ским предузећима у Новом Саду организовали су једносатни штрајк упозорења, подржавајући протест у Београду. У време штрајка, од 12 до 13 часова нису радиле шалтер сале у Градској кући, Скупштини града, матичном здању, канцеларијама месних заједница и другим управама. Запослени у јавним предузећима обуставили су рад на један сат, а тамо где је било неопходно одвијао се мини-мум процеса рада. У научним институтима такође је одржан једносатни штрајк упозорења, као под-ршка протесту у Београду и одраз незадовољства досадашњим преговорима са ресорним министар-ствима о повећању цене рада и коефицијентима за научне раднике.

ЗаШтО ПРОTЕСт?

Дужи времески период овај народ носи терет: транзиције, приватизације, неспособне и неодго-ворне политичке олигархије која се својих грађана

ПРОБУДи СвЕСт ДОЂи на ПРОтЕСт

У организацији Савеза самосталних синдиката Србије у Београду је 29.04.2009. године одржан велики протест незадовољних радника под слоганом

„Пробуди свест дођи на протест“.

3

сети само у време предизборних кампања а потом на њих заборави. Народ им служи за једнократну употребу. Синдикат, као једини легитимни пред-ставник радника, дуги низ година указује на лошу при-ватизацију, лоше законе, планско урушавање привреде, недостатак стратегије, сиву економију, сталан раст незапослености, криминал, непостојање социјалног дијалога. Синдикат, а на-рочито ССС Србије, је организовао низ протеста, у претходном периоду, и указивао на неопходност масовности у исказивању незадовољства али, на жалост, велик број најугроженијег слоја грађана не излази на протесте и чека да се неко други избо-ри за њихов статус и њихова права. Ако у Србији има милион незапослених, где су? Зашто је у Бео-граду било само 30.000 незадовољних? Зашто је преживљавање од данас до сутра решење на које пристајемо? Да ли је јуче било боље него данас?

Да ли ће сутра бити боље него данас? Колико пута политичке партије, ма које боје оне биле, тре-ба да нас преваре да бисмо схватили да се морамо борити и изборити за своја права? Нико нам их неће поклонити. Морамо се мењати изнутра, а пре свега морамо мењати сопствену свест а то није лако, али морамо. Они на власти се боре за своје привилегије и лагодан живот, али они то раде уједињени са институцијама система потпомогнути појединим средствима информисања. То доказују и наслови у многим средствима информисања која су доби-

ла „задатак“ да протест прикажу као минорни скуп пар хиљада синдикалаца који су се окупили себе ради. Нека средства информисања су у својој „по-слушности“ отишла толико далеко да су тврдили да на протесту није било радника и незапослених него само синдикалних лидера, цитирајући, притом, не-какве професоре и докторе, који себе сматрају до-брим познаваоцима синдикалних прилика.

Док год будемо чекали да промене дођу саме, и док борбу синдиката не будемо видели као део своје борбе за опстанак, нећемо имати боље сутра и нећемо имати одговорну власт. Вероваћемо да је истина: 200.000 нових радних места, бесплатне акције у вредности од 1000 евра и ко зна шта још.

Окупљенима на протесту обратио се и пред-седник Синдиката Србије Љубисав Орбовић, па вам преносимо део његовог говора.

„Доста је додатних опорезивања грађана, доста је замрзавања плата и пензија, доста је отпуштања, поскупљења и умањења права!

Док на једној страни трају корупција и без-очна крађа, док тајкуни уз помоћ појединаца и партија на власти несметано увећавају своје енорм-но богатство, док су јавна предузећа претворена у страначке феуде, на другој страни - огроман број грађана Србије гурнут је у безнађе, у беду и сиро-маштво, у којем не зна како ће дочекати сутрашњи дан. Суочени смо са даљим пропадањем преду-зећа и привреде Србије! Незадовољни смо што

4

Влада није урадила ниШ-та на растерећењу при-вреде, оживљавању про-изводње и смањењу сиве економије. Огроман број запослених и незапосле-них грађана Србије бори се за голу егзистенцију

и преживљавање Са близу милион незапосле-них, чији број расте, огорчени смо све чешћим отпуштањима и спорим запошљавањем! И поред покушаја да нас убеде да је за рецесију крива свет-ска економска криза, истина је да нас запљускују тешке последице наШЕ, домаће, вишегодишње кризе, лутања, одлагања, незаинтересованости или немоћи и незнања политичке елите да дефинише и понуди решења. неодрживе и на брзину донете мере доказ су да нема ни визије ни стратегије за из-лазак из многобројних проблема. Грађани се деле на мали број добитника и велику већину губит-ника, а у свему овоме највише страдају радници. Живимо у сиромашној држави, која све више подсећа на брод без капетана, кормила и компа-са, брод у магли, на којем 27 чланова посаде сва-ки весла на своју страну, а ПОЈЕДинЦи нЕ вЕСЛаЈУ уопште. Да ли су уштеде на замрзну-тим зарадама и пензијама довољне за растерећење буџета и предуслов за отпочињање привредних активности? Ако нису, да ли ће следећа мера бити даља опорезивања, укидање зарада и куповина на бонове и тачкице? Зашто прво нису ставили руке у своје џепове и џепове тајкуна који су се енормно обогатили? Зашто не смање број министарстава и функционера у Влади?

ЗаХтЕваМО да се, у условима када је све, па и хлеб, луксуз за већину грађана, додатно опорезују незаслужени и незарађени профити! Докле ће нам социјални демагози причати бајке о правној

држави, европским интеграцијама, поштовању људских права и светским радним стандардима, док се, са друге стране, жмури пред НЕДОПУСТИ-ВИМ кршењем тек усвојених закона, толерише непоштовање колективних уговора, газе споразуми и договори, примењују само рестриктивне одредбе закона као што је чл. 28 Закона о буџету Републике Србије за 2009. годину?

Да ли се под појмовима легализам, владави-на права и закона подразумева дуготрајно и не-ефикасно решавање радних спорова, без обзира на законску ороченост? Да ли социјални дијалог значи суспендовање колективног преговарања, непоштовање договореног и информисање со-цијалних партнера онда када су одлуке већ донете, мере дефинисане, односно када се о ономе што би требало да буде предмет договора партнери обаве-сте путем медија?

Зашто социјално одговорна Влада понижава своје грађане шаљући их у социјалне продавнице, док истовремено, свечано отвара највећи шопинг мол на Балкану?

Да ли је стварање све дубљег јаза међу грађанима начин да се сачува достојанство запо-слених? Да ли је претерано што тражимо да ра-димо, да се привреда покрене, стимулишу извоз и инвестиције, заштити домаћа производња?

Да ли смо неразумни ако тражимо мере, које ће омогућити рад и зараде? Нека наш данашњи скуп буде ПОСЛЕДЊЕ упозорење и порука Влади да хитно и одговорно приступи свом задатку и спре-чи КОЛаПС Србије. ПОРУЧиМО иМ - Само они који имају циљ - проналазе прави пут. Зато, го-сподо, ДЕФиниШитЕ јасне циљеве, ОДРЕДи-тЕ пут и УтвРДитЕ стратегију! УПОЗОРиМО иХ: не пристајемо да будемо неми посматрачи у пропадању привреде и грађана Србије. Ни један разлог ни оправдање који значи немоћ и мирење са стањем нЕЋЕМО прихватити јер неподношљива стварност тражи хитна решења.

аКО нЕ иДЕ наБОЉЕ, нЕК иЗаЂУ наПОЉЕ! КаДа аКО нЕ СаДа?

П О Д Р Ш К а телеграм подршке поводом протеста упутили су:

- Међународна конфедерација синдиката,- Савез слободних синдиката Словеније,- Национални савез синдиката Мађарске,- Демократска федерација Кипра,- Генерална конфедерација радника Грчке,- Генерална конфедерација радника Италије,- Генерална унија радника Шпаније,- Регионална мрежа синдиката енергетике Југоисточне Европе,- Савез Синдиката Црне Горе,- Савез синдиката Македоније,- Савез синдиката Хрватске,- Синдикат хемије и неметала Македоније,- Независни синдикат полиције.

5

Oсновни проблеми:

- економска безбедност која је угрожена пре свега лошом приватизацијом, растом незапос-лености, недостатком јасних концепција при-вредног развоја, покривености увоза извозом, постојањем економске мафије, основна права из рада и по онову рада су максимално маргинализо-вана и слично,

- недостатак јасне визије и стратегије држав-ног уређења и опредељења који се очитава кроз сталне промене граница, прокламује се улазак у ЕУ а ништа се не чини на развоју институција и правне регулативе неопходне да се тај улазак и омогући,

- сталну тежњу власти да својим миљеницима и себи омогући што више привилегија и богатства корупцијом а на штету обичног човека који постоји само као гласачко тело.

После октобарских „промена“ власт је по-кушала да створи синдикат по мери власти и на тај начин угуши наш синдикат. Све је то рађено пом-пезно са етикетом промена и напретка. Убрзо је ова намера испливала на површину са свим својим не-гативностима и радници су почели да се враћају правим вредностима. Прича о Европи, европском законодавству, модерној држави подразумевала је и модерне законе и одговорну власт. Али није било тако. Основне вредности тог савременог све-та (владавина права, демократичност, одговорност, социјални дијалог, поштовање потписаног и дого-вореног, колективни уговор, социјална сигурност) коришћене су декларативно у циљу управљања и јачања политичких олигархија, а не за добробит народа и јачање социјалних и других права.

ШтРаЈКОви, ПРОтЕСти

на седници Скупштине Србије 21. јуна 2001. године одржана је расправа о предлогу Закона о приватизацији на којој је тадашњи министар за привреду и приватизацију александар влаховић рекао следеће: „када кажем приватизација, мислим инвестиције, јако корпоративно управљање, јак менаџмент, развој малих и средњих предузећа, ди-ректне инвестиције у нове индустрије. Када кажем

приватизација, не мислим распродаја предузећа и не мислим на одржање структуре привреде таква каква јесте, јер је неефикасна. Мислим пре свега на долазак стратешких партнера који ће у нашу економију, у наша предузећа инвестирати, који ће убризгати тај преко потребан свеж капитал, не само у обртне него и у фиксне фондове. Код аукцијске продаје грађани неће добити рестлове, него ква-литетне хартије од вредности. Приватизација неће створити незапослене. Зато се приходи од приватизације морају искористити да би се нега-тивни ефекти, који ће се кроз приватизацију осли-кати, елимисали. Финансираће се социјални про-грами, враћање иностраних дугова и старе девизне штедње.

Када се све ово спроведе, а спровешће се, имаћемо ефикасну привреду, привредни раст, социјалну сигурност, јасну транспарентну влас-ничку структуру, јако и корпоративно управљање, финансијско тржиште и очишћене билансе између државе, предузећа и банака. Имаћемо шансу да изградимо тржишну привреду, модерну тржишну привреду у којој ће постојати конкуренција капита-ла, предузећа, роба, запослених и менаџмента“.

Савет за борбу против корупције владе Ре-публике Србије у свом извештају из 2003. године о политици и процесу приватизације, после раз-говора са министром а. влаховићем и директо-ром агенције за приватизацију М. Цветковићем, проучавајучи добијену документацију између осталог констатује и следеће: „анализом За-кон о приватизацији може се констатовати да је приватизација потпуно издвојена из комплексног

ХРОнОЛОГиЈа ШтРаЈКОва, СОЦиЈаЛнОГ ДиЈаЛОГа и ЛаЖниХ ОБЕЋаЊа вЛаДЕ и РЕСОРниХ МиниСтаРа

Да је Србија у дубокој економској и политичкој и кризи сада практично нико од политичких актера и не спори. Оно око чега се политика и синдикат не слажу је начин како из ње изаћи и који

су њени стварни разлози.

6

пројекта својинске трансформације и стратегије социјалног развоја јер није уклопљена у шири контекст институционалних и економских ре-форми. Доведена је у питање и демократска концепција приватизације, потпуно је подвргну-та ингеренцијама Владе уместо Парламента, што показује положај Агенције за приватизацију, чијег директора именује Влада и та Агенција одговара Влади а мање Парламенту, а исти је случај и са именовањем Тендерске комисије у којој се јављају и други чланови Владе, другим речима, превелика су дискрециона овлашћења Владе, која ограничавају могућност контроле од стране Парламента.“

Када је Синдикат критиковао Закон о приватизацији проглашен је ретроградним од стране министра Влаховића. Протести који су уследили јасан су показатељ да нам приватизација није донела: ефикасну привреду, привредни раст, социјалну сигурност, јасну транспарентну влас-ничку структуру, јако и корпоративно управљање, финансијско тржиште, очишћене билансе између државе, предузећа и банака, повећање запослено-сти, квалитетне хартије од вредности, социјални дијалог и уважавање социјалних партнера, инвестиције и благостање.

Донела је: распродају привреде, корупцију, безакоње, незапосленост, богаћење само политичке елите, монопол крупног капитала, беду и безнађе.

2003. године, када је донет погубан, неевроп-ски, Закон о раду, Синдикати су, као одговор, орга-низовали штрајкове и протесте.

Први масован протест је био 25. јуна 2003. године у Београду, под називом „За спас рад-ништва и привреде Србије“. У склопу наведе-ног по градовима су организовани мањи протести. Овим законом Влада је увела и нов начин гласања посланика преко даљинског управљача. Да подсе-тимо, Закон о раду је изгласан захваљујући гласу који је стигао из Солуна. После Солуна имали смо аферу Бодрум такође са гласањем на даљину.

У новом Саду одржан је протест 18. јуна 2003. године. Због блокаде медија информатив-но гласило „Синдикални пулс“ штампано је у ду-

плом тиражу, склопљен је уговор са телевизијом „Панонија“, на којој и сада имамо два гостовања у току месеца у ударним терминима. Разлози проте-ста су били: пад стандарда, незавидан положај рад-ника, лоша приватизација, недостатак социјалног дијалога, урушавање привреде. Захтеви су били: успостављање социјалног дијалога, доношење на-ционалних програма за збрињавање радника који су у процесу приватизације остали без посла, ре-довна исплата зарада, пензија, социјалних давања и редовно уплаћивање доприноса.

власт није урадила ништа по овим пита-њима. У Зрењанину је протест одржан 12. но-вембра 2003. године са идентичним захтевима због наглог урушавања привреде. Данас је Зрењанин мртав град са уништеном привредом.

30. октобра 2003. године одржан је про-тест металских радника у Београду који уме-сто социјалног дијалога и нуђења решења добија репресију. Власт је на раднике послала специјалне јединице. Уместо снаге аргумената коришћен је аргумент снаге. Поново смо имали прилику да ви-димо сцене за које смо мислили да се више никада неће поновити: како специјалци у црним оклопним оделима палицама, ногама и штитовима туку про-тестанте. А они су само тражили живот достојан човека и испуњење обећања партија на власти. До данас се ништа није променило.

7

ОПШти КОЛЕКтивни УГОвОР

31. марта 2008. године на проширеној седни-ции Председништва ССС Србије: председник Ре-публике Србије Борис тадић, министри у Влади РС (Млађан Динкић, Расим Љајић) и председ-ник Владе Републике Србије Мирко Цветковић обећали су побољшање социјалног дијалога који је на ниском нивоу, као и да ће се при Народној канцеларији Председника формирати одељење за борбу против угрожавања права радника, у року од 15 дана, и да ће синдикат делегирати свог пред-ставника у Народну канцеларију. Обећања моћна

реализација изостала, 29. априла 2008. године Савез амосталних синдиката Србије, Унија по-слодаваца и УГС „Независност“ отписали су Оп-шти колективни уговор који је ступио на снагу 17.05.2008. године. На протесту одржаном, по-водом првомајских празника, 01.05.2008. године у организацији ССС Србије председик Републике Србије Борис Тадић и министар за рад и социјална питања Расим Љајић обећавају проширено дејство ОКУ на све послодавце. На жалост, ова обећања су била предизборна обећања и на проши-рено дејство се чекало до 19. новембра 2008. годи-не, које је кратко трајало.

06.11.2008. године министар за рад и социјална питања Расим Љајић доноси одлуку о примени ОКУ на све послодавце и она ступа на снагу 19. новем-

бра 2008. године, са применом од 01. јануара 2009. године. На жалост одмах по објављивању одлуке Унија послодаваца тражи одлагање примене. Већ 03. децембра 2008. године премијер Цветковић из-

ражава сумњу у примену проширеног дејства ОКУ. Млађан Динкић, после разговора са представни-цима ССС Србије, изјављује: „водићемо рачуна о социјалном ефекту и бићемо врло флексибилни у приватизацији. Влада Србије је недавно усвојила уредбу која омогућава повезивање радног стажа за све запослене у друштвеним предузећима тако да они не треба да се плаше да неће имати повезан радни стаж. Влада, послодавци и синдикат хитно морају да направе социјални договор како да се понашају у наредном периоду како би преброди-ли ефекте светске економске кризе у Србији јер без комуникације са синдикатима то неће бити могуће. За време кризе не долази у обзир никак-во повећање пореза у Србији“.

Обећања моћна, реализација изостала. 23. 12. 2008. године чланови већа ССС

Србије протестују испред зграде Владе због најаве отказивања ОКУ и укидања проширеног дејства.

29.12.2008. године Унија послодаваца оба-вештава ССС Србије да је донела одлуку о отказивању ОКУ.

Без обзира на уверавања о неопходности соци-јалног дијалога и уважавања социјалних партнера

8

као и јавно дата обећања и премијера и потпред-седника Владе, мастило на одлуци о проширеном дејству ОКУ се није ни осушило а министар за рад и социјална питања већ 30.12.2008. године ставља ван снаге одлуку о проширеном дејству ОКУ.

05. децембра 2008. године: Млађан Динкић и Расим Љајић потписују Меморандум са пред-седником МОР-а (Марк Левин) о пристојном раду у Србији. Предстаници Синдиката нису желели да ставе потпис на овај меморандум јер у Србији нема пристојног рада а Конвенције МОР-а се не поштују.

Још ни у једној земљи није потписан овај меморандум без социјалних партнера. Вла-ди то није сметало и нико се није ни зацрвенео стављајући потпис на још један документ који се неће примењивати.

После константних притисака Синдиката и најаве протеста 30. јануара 2009. године закључен је Споразум о даљем развоју социјалног дијалога чији су потписници: Влада РС, Унија послодаваца Србије, ССС Србије, Уједињени грански синдика-ти „Независност“.

Као резултат потписаног Споразума и прити-ска синдиката министар за рад и социјална питања 03.02.2009. године доноси одлуку о анексу 1 и 2 ОКУ и враћа проширено дејство колективног уговора. Унија послодаваца повлачи отказ ОКУ 06.02.2009. године.

ХРОнОЛОГиЈа ПОДЕЛЕ вЛаСти

Кад се сагледа период 2000-2009. године кроз реализацију обећаног и позиције тадашњих и садашњих челника у Влади очигледно је следеће:

Aлександар влаховић, од 2001. до 2004. годи-не био је министар за привреду и приватизацију. Од 2004. године, партнер и сувласник компаније “ЕКи-инвестмент“ која је довела стране ин-веститоре у нашу земљу. Презентујући Закон

о приватизацији 2001. године рекао је следеће: „у про-теклих 10 година са контролисаном приватизацијом, на основу закона из деведесете, у овој земљи текла је тиха и некон-

тролисана приватизација, како је један економи-ста рекао „буразерска приватизација“, кроз штет-не уговоре, где се друштвена својина перманент-но преливала у приватне џепове, па је онда било могуће и објаснити како су настале велике при-ватне империје, малтене преко ноћи, са енормним стопама профита.“ Говорећи о начину продаје, по предложеном закону истакао је следеће: „Транс-парентност значи да се приватизација и продаја капитала води кроз транспарентне технике - јавно прикупљање понуда или тендер и јавно надметање купаца или аукција.

Директна продаја увек рађа корипцију, и зато такве продаје у оваквом закону нема. Јасно је да ће сва велика предузећа ићи кроз тендер-ску приватизацију, коју ће спроводити Агенција за приватизацију. Агенција не контролише саму себе. Обезбеђен је принцип видљивости, прозир-ности свих процеса у позитивном смислу, тако да Агенција има делегирану одговорност и делеги-рана права, тако да министарство, односно Влада, контролише Агенцију.“

Колико је све наведено било транспарент-но и законито може се видети из извештаја Савета за борбу против корупције владе Репу-блике Србије који констатује: „Доведена је и у питање демократска концепција приватизације, потпуно је подвргнута ингеренцијама Владе уме-сто Парламента, што показује положај Агенције за приватизацију, чијег директора именује Влада и та Агенција одговара Влади а мање Парламенту, а исти је случај и са именовањем Тендерске комисије у којој се јављају и други чланови Владе, другим речима, превелика су дискрециона овлашћења Владе, која ограничавају могућност контроле од стране Парламента. Нереална је одредба у закону која регулише да учесник у тендеру има право при-говора на спроведени поступак, јер се може жали-ти само Агенцији за приватизацију, односно мини-старству које је и одобрило тај поступак. Присутно је одсуство јавне контроле од стране Скупштине, акционара и синдиката. Све је препуштено кон-султантским фирмама које бира министарство за приватизацију на препоруку Светске банке.“

9

александар влаховић је од 1996. до 2001. године био једно време партнер и директор компа-није „Deloite Toushe“ која је обављала процену ве-ликих предузећа у Србији.

Као посланик у парламенту РС био је од 2003. до 2008. године и на тај начин учествовао у доношењу закона и креирању политике. На сајту ДС за господина Влаховића пише да је члан: Управ-ног одбора Ерсте банке, Извршни директор „Pluto capital Investment fond“, члан Управног одбора „Га-рант пензијског фонда“

Мирко Цветковић је у јануару 2001. године, када је доношен погубни Закон о приватизацији, био заменик министра за привреду и приватизацију (министар је био А. Влаховић).

У периоду од 2003. до 2004. године био је директор Агенције за приватизацију. Док је био на тој функцији из-говорио је чувену реченицу: „није забележен ни један случај да је после приватизације неко добро предузеће постало лоше“.

После одласка из агенције бави се консалтин-гом у фирми „CES Mecon“. На дужност министра финансија изабран је маја 2007. године.

У јуну 2008. године изабран је на место председника Владе Републике Србије. У Вла-ди Мирка Цветковића налазе се сви министри финансија након 5. октобра 2000. године (Ђелић, Динкић, Цветковић). Оно што је влаховић почео Цветковић је „успешно“ завршио.

Млађан Динкић je од 2000. до 2003. године био гувернер народне банке. Специјализовао се у ино-странству где је радио као предавач у САД, Немачка, Белгија, Италија и сл. Био је министар финансија у Влади после 5. октобра. За министра економије и ре-гионалног развоја изабран

је, у другој Влади В. Коштунице, маја 2007. годи-не. Након избора 2008. године поново је изабран на исту функцију у Влади Мирка Цветковића. Главна област његовог истраживања је висока инфлација, црна финансијска тржишта, дефицит јавних фи-нансија и сл.

истраживање успело, држава банкроти-рала. Министарство економије и регионалног развоја је у марту 2009. године затражило да се на годину дана обуставе радни спорови и застане са поступањима у овим споровима и на тај начин су-спендонан је правни систем.

Колегијум врховног суда Србије је као од-говор послао упозорење у којем наводи „да је суд-ска власт независна и одвојена, у обављању својих надлежности, од друге гране власти, самостална и непристрасна. Овај потез Динкићевог министар-ства је отворено указао на покушај мешања у над-лежност судске власти“.

Божидар Ђелић је обављао функцију мини-стра финансија и економије у периоду од 2001. до 2004. године. За потпредседника Владе и министра за науку и технолошки развој иза-бран је на седници Народ-не Скупштине јула 2008. године. Био је ангажован на месту директора фран-

цуске банке Креди Агрикол за Источну Европу до 2005. године. „Успешно“ је експериментисао са нашом привредом и финансијама.

ГДЕ СМО СаДа?

Сада, када је „буразерска приватизација“ приведена крају, а њене последице осећају сви грађани Србије кроз: уништену привреду, недо-статак инвестиција, домаће странце који су путем тендера и штетних уговора купили вредне при-вредне субјекте, драстичан пораст сиромаштва, корупцију, тајкуне који су створили велике приват-не империје, директну продају јавних предузећа, безвредне акције, стечај, незапосленост, Влада, ресорни министри и Агенција за приватизацију не осећају одговорност за пустош коју су створили својом политиком.

Као одговор на наведено ССС Србије доно-си одлуку о организацији протеста за 29.04.2009. године под називом „пробуди свест дођи на про-тест“ На протесту је било 30.000 незадовољних и понижених и то знају и Синдикат и „социјално одговорна“ Влада, без обзира на чињеницу што је преко контролисаних медија покушала да миними-зира протест и сакрије своју одговрност.

Нада Видовић

10

40. ЈУБиЛаРни ПУт ДОДЕЉЕна ПРвОМаЈСКа наГРаДа

Председник ССС ДрагоЂокић уручио је 28. 04.2009. године добитницима „Првомајску награду“, која се додељује сваке године, већ пуних 40 година, поводом 1 маја - празника рада.

Првомајска награда се додељује синди-калним организацијама, одборима синдикал-них организација, председницима синдикалних организација, самосталним синдикатима, привред-ним друштвима и установама, појединцима или групи појединаца за њихова заједничка остварења.

Награда се додељује за допринос раду и афирмацији синдиката, за стваралаштво и постиг-нуте резултате и успехе у раду, додељује се и дру-гим синдикалним централама за вишегодишњу синдикалну сарадњу.

Добитници Првомајске награде за 2009. годи-ну су следећи колективи: “Основна организација синдиката РГЗ – Служба за катастар непокрет-ности”, Нови Сад, “Архив Војводине”, Нови Сад, “Синдикална организација Градске управе града Новог Сада”, “Одбор синдикалне организације Института за ратарство и повртарство”, Нови Сад, Фондација “Friedrich Ebert Stiftung – Регионални пројекат за југоисточну Европу”, Београд, и “Син-дикат Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине”. Осим колектива, добитници Првомајске награде у 2009. години, су и следећи појединци: Франо Гру-беша, АД “Данубиус”, Нови Сад, војислав Шар-чев, АД “Хлеб”, Нови Сад, Момчило недић, ОШ “23. октобар”, Сремски Карловци, нада нововић Поповић, “Српско народно Позориште”, Нови Сад и Мирослав тадић, АД “Мотинс”, Нови Сад.

У има добитника говорио је директор Архива Војводине. Добитницима честитамо и желимо им много успеха у будућем раду, да додељену награду схвате као признање за рад, у овим тешким вре-менима, и подстрек за још ваћа радна достигнућа и успехе у раду и овом приликом их појединачно представљамо.

ОСнОвна ОРГаниЗаЦиЈа СинДиКата РЕПУБЛиЧКи ГЕОДЕтСКи ЗавОД, СЛУЖ-Ба За КатаСтаР нЕПОКРЕтнОСти н.С.

Низом активности синдикал-не организације, заједничком борбом свих чланова синдика-та, јединством и упорношћу, одолевајући великим притисци-ма, синдикат је успео да се избо-ри за побољшање материјалног положаја запослених и оствари

циљ. Испуњење оправданих захтева синдиката, и поред тога што руководство није имало слуха за њих, као и подршка и разумевање грађанства овом синдикату, говоре у прилог чињеници да се јединством и упорношћу може остварити циљ у борби за боље сутра и квалитетне услове рада.

аРХив вОЈвОДинЕ

У овом колективу синдикат је уважаван као равноправан социјални партнер, што је обе-збедило квалитетне услове за његов рад и спровођење актив-ности за побољшање статуса и

материјалног положаја запослених. Запосленима је, у континуитету, обезбеђена исплата увећане за-раде из остварених прихода који нису јавни прихо-ди. Успех у развоју информационог система довео је до повезивања и дигитализације архивске грађе у циљу лакше доступности великом броју корисни-ка, као и могућности трајног чувања и њене зашти-те. Непрекидно се улаже у најмодернију опрему у складу са савременим међународним архивским стандардима. Запосленима се омогућује стручно усавршавање, а број запослених се повећава, по-готову високо стручног кадра.

СинДиКаЛна ОРГаниЗа-ЦиЈа ГРаДСКЕ УПРавЕ

ГРаДа нОвОГ СаДа

Ова синдикална организа-ција се, пре свега, ангажовала на повећању цене рада и тако побољшала материјални положај

1100 својих чланова запослених у Градској управи. Својим члановима пружа заштиту права из рада и по основу рада, помоћ при решавању стамбених питања, организовање одмора и опоравка, здрав-ствених прегледа за жене, исплату једнократне

11

помоћи, новогодишње пакетиће за децу запосле-них. Чланови овог синдиката, захваљујући добром и преданом раду своје синдикалне организације, увек су правовремено и објективно информисани и учествују у свим активностима синдиката.

ОДБОР СинДиКаЛнЕ ОРГаниЗаЦиЈЕ ин-СтитУта За РатаРСтвО и ПОвРтаРСтвО

Ово је веома специфична син-дикална организација из разлога што чланство чине и запослени који представљају сезонску рад-ну снагу Института. Поверење и сигурност коју осећају учлањени у синдикат исказују и на овај на-чин. Организација броји пре-

ко 600 чланова. Брига синдиката за запослене исказује се на много начина, од пружања правне и материјалне помоћи до бриге за здравље у смислу обезбеђивања систематских прегледа за све запо-слене, посебних прегледа за жене и специфичних за мушкарце, бањско лечење, организовани рекреа-тивни одмор. Успешно закључен колективни уго-вор од стране послодавца и синдиката, као резул-тат доброг социјалног дијалога, чека коначну своју потврду у одговору Министарства науке.

FONDACIJA FRIEDRICH EBERT STIFTUNG – РЕГиОнаЛни ПРОЈЕКат За

ЈУГОиСтОЧнУ ЕвРОПУ

Сарадња између Фондације Фридрих Еберт и Савеза самосталних синдиката успостављена је отварањем Регионалне канцеларије за радне од-носе и социјални дијалог у Југоисточној Европи, у Београду, 2004. године. ССС града Новог Сада и општина отпочео је сарадњу са Регионалном канцеларијом Фондације почетком 2007. године. Под њеним покровитељством, Градско веће ССС Новог Сада и општина, Секција младих и Секција жена, као и грански синдикати Новог Сада, органи-зовали су више десетина семинара, конференција и “округлих столова”, на којима су учествовали и гости из иностранства. Својом развијеном мре-жом, стручном и финансијском помоћи, Фондација Фридрих Еберт омогућује ССС града Новог Сада квалитетан трансфер искуства и знања, стално усавршавање и обуку синдикалних лидера, по свим актуелним питањима усмереним на развој социјалног дијалога, како на локалном нивоу, тако и на нивоу предузећа, и едукацију синдикалних ак-тивиста о бољем разумевању њихове улоге и значаја у преговарању и креирању што бољих услова рада и заштите права по основу рада.

СинДиКат БРЧКО ДиСтРиКта БОСнЕ и

ХЕРЦЕГОвинЕ

Као пуноправна чланица и један од оснивача Конфедерације син-диката Босне и Херцеговине, Синдикат Брчко Дистрикта БИХ

значајно је унапредио међународну синдикалну сарадњу. Формиран, између осталог, да сарађује и заједнички делује са синдикатима ентитета БИХ и синдикатима са подручја бивше СФРЈ, као и са синдикатима Европе и света, већ 2002. године овај Синдикат потписује Споразум о сарадњи са ССС града Новог Сада и општина. Циљ Споразума је био успостављање и развијање међусобне сарадње, стварање већег заједништва међу радницима и укључивање у међународне синдикалне покрете ради осигурања мира, просперитета, демократског развоја и ефикасног синдикалног деловања, на принципима равноправних односа, што се до да-нас успешно остваривало и развијало.

Најновија сарадња кроз пројекат “Синди-кални мостови Тузла - Брчко”, који је реализован у сарадњи са нашим синдикатом, уз финансијску подршку шведских синдиката, резултирала је пружањем могућности да у Новом Саду наш синди-кат успешно организује “Дан Европе”, пружајући прилику свим структурама у синдикату, послода-вачким организацијама и локалној власти да створе простор за успешнију сарадњу и разумевање при решавању проблема. Пружајући руку пријатељства и сарадње, синдикат Брчко Дистрикта БиХ уједно даје допринос остварењу циља: да сви заједно укључимо синдикате у глобалне процесе и самим тим добијемо могућност за хармонизацију пропи-са и закона из радно-правне области, борећи се за иста или приближно иста права која имају радници у остатку Европе.

ФРанО ГРУБЕШа, помоћни тестениничар, аД „ДанУБи-

УС“ нОви СаД

Радећи више од 30 година у свом колективу, калио се и као радник и као синдикалац. Послови ме-шача у производњи теста, при-

преми крема у некадашњој кексари, у млину и дру-гим погонима пружили су му прилику да се докаже као вредан радник, цењен и поштован, како од ко-лега, тако и од претпостављених. Увек спреман да помогне, стекао је поверење запослених у колекти-ву, па га као таквог бирају за првог међу једнакима, за председника синдиката. На тој синдикалној

12

функцији га затиче промена власника предузећа кроз тендерску продају. Захваљујући својој упор-ности и мудро вођеном социјалном дијалогу успе-ва да се, заједно са својим колегама, избори за ква-литетан социјални програм и Колективни уговор. Кроз квалитетан социјални дијалог са пословод-ством, ненаметљиво али упорно, бори се за бољи статус запослених, чија права се приватизацијом не умањују него побољшавају.

Остао је скроман и радан, али сигуран да је синдикат јак када је јединствен и убеђен да радни-ци само удружени у синдикат могу да се изборе за бољи живот и достојанствен рад.

вОЈиСЛав ШаРЧЕв, Кв пе-кар, аД „ХЛЕБ“ нОви СаД

Дивљења вредан радни стаж од 38 година испуњен је преданим радом, трудом и залагањем у непосредној производњи хлеба и пецива. Радни век провео је као

КВ пекар креирајући нове производе за које је био награђиван на многобројним сајмовима. Љубав и мотивацију за свој посао задржао је и дан-данас, када су услови рада отежани, а зарада није увек адекватна. Никада му није било тешко да млађима пренесе своје знање, па је плејада њих радила уз његове савете и обуку. Без дана боловања, путујући сваки дан из Србобрана, где живи, у Нови Сад, радећи у трећој смени, да бисмо ујутру купили топлу и лепу векну, доказује да љубав према свом занату чини чуда, а само скромни људи налазе сатисфакцију у задовољном лицу онога другог. Та-кав је Војислав, понос запослених у АД “Хлеб”.

МОМЧиЛО нЕДиЋ, ложач, ОШ. „23 ОКтОБаР“

СРЕМСКи КаРЛОвЦи

Од 1979. године запослен као ло-жач у школи, у току зимске сезо-не уносио је у пећи сваке учио-нице по 200 тона угља и 50 ме-

тара дрва, како би ђацима било топло и омогућила им се несметана настава. Од пре пет година шко-ла је гасификована, па овај вредан човек ради на одржавању система. Пошто га красе особине као што су вредноћа, поштење, упорност и марљивост, прихватио се и послова мајстора, па процес рада у школи успешно функционише. За време борав-ка прогнаних и избеглих лица из Хрватске и БИХ у школи, за њих 360 обезбеђивао је свакоднев-но топле просторије, топлу воду, струју, храну. О његовом великом срцу и хуманости говори и

чињеница да је, поред своје двоје деце, издржавао и школовао девојчицу која сада ради као фризер и не заборавља свог другог родитеља.

наДа нОвОвиЋ ПОПОвиЋ, дипл. економи-ста, СРПСКО наРОДнО ПОЗОРиШтЕ

нОви СаД

Залагањем као председник син-диката изборила се својим ра-дом, упорношћу и вером да се увек може више и боље, за осет-но бољи и квалитетнији положај запослених. Као покретач и иницијатор за остварење права на јубиларне награде, изборила

се да њих 350 оствари ово своје право. У перио-ду од 4 године обезбедила је средства за лечење и рехабилитацију за више од 1000 радника, средства за исплату варијабила запосленима, као и посеб-на средства од донаторства и спонзорства, како би се одржале многе од представа са репертоара позоришта. Није заборавила оне који су отишли у пензију, па једном годишње за њих обезбеђује симболичну новчану помоћ, која им се уручује на пригодној свечаности. Њен изузетан допри-нос јесте и у остваривању права на Националну пензију за 12 уметника из позоришта. Ангажова-ност и предан синдикални рад говоре да се ради о синдикалцу вредном поштовања и ове награде.

МиРОСЛав таДиЋ, калу-пар, аД „МОтинС“ н. С.

Радну каријеру почиње на тешким пословима ливења и израде цилиндара у Ливници тадашњег “27. марта”. И данас, након усавршавања у струци,

када ради као калупар и језграр, и даље ради у теш-ким условима који траже велик напор пред којим он не посустаје. Од првог радног дана је члан син-диката. Убрзо се, као вредан радник, истиче у син-дикалном раду и постаје председник синдикалне подружнице Ливница. Иако самохрани родитељ малолетног детета, и поред многобројних обаве-за, налази времена и снаге да се активно бори за заштиту права запослених и опстанак колектива. Пример је синдикалног активисте који својим од-говорним радом показује осталима како се бори за своја права, али истовремено и како се испуњавају своје радне и синдикалне обавезе. У више наврата награђиван је и од стране пословодства и од стране својих колега који га као таквог поштују и цене.

Редакцијски одбор

13

На сајму је учествовало 30 послодаваца и 5 приватних Агенција за запошљавање. Понуђено је 340 радних места. Одзив грађана је био већи него раније. Сви социјални партнери овакав вид посредовања оцењују као добар и користан.

Понуда је била широка од занатлија: до ака-демика. Према процени организатора, за прва два сата сајам је посетило 1.000 људи. Међу посло-давцима који нуде запослење нашле су се фирме: „Хлеб“ која тражи трговце, возаче, комерцијалисте, „Хотел Парк“ која тражи менаџере, рецепционаре, конобаре, куваре, „Симпо“, која тражи продавце, архитекте, дизајнере, физичке раднике, „Делта Ге-нерали“, која тражи саветнике у осигурању и слич-но.

У уводном излагању Синиша надбандић, директор Националне службе за запошљавање, ис-

такао је да је неопходно решавање проблема неза-послености и посебно истакао добру сарадњу свих социјалних партнера на нивоу града кроз социјални дијалог.

Мирослав васин, покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова, ис-такао је да су у оквиру Програма за очување рад-них места предложили шест стратешких и осам пратећих програма који имају за циљ повећање броја запослених за 15.000-20.000.

У оквиру наведеног Пројекта расписани су кон-курси за: финансирање приправника на одређено време, за доделу субвенција за ново запошљавање, доделу субвенција за самозапошљавање, до-делу субвенција за подстицање регистрације пољопривредног газдинства, као и јавни позив за прикупљање пројеката.

Према последњим статистичким подацима Нови Сад, са 28.394 незапослених, учествује у укупном броју незапослена у Јужнобачком округу са 44,18%.

Неопходно је констатовати да се број незапо-слених повећава, што је алармантан податак. Ова проблематика захтева изузетну пажњу и изналажења адекватне политике запошљавања. Између незапо-слености и сиромаштва постоји тесна веза. Неза-послени не доприносе расту производње, лишени

ОДРЖан СаЈаМ ЗаПОШЉаваЊа У нОвОМ СаДУ

У организацији Националне службе за запошљавање дана 07.05.2009. године на „Спенсу“ одржан је сајам запошљавања. Сам је отворио покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност

полова Мирослав Васин. Социјални партнери који су присуствовали су: покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова, Град Нови Сад - градска управа за привреду - савет за запошљавање, удружење занатлија, Универзитет у Новом Саду, Центар за развој

каријере и, наравно, Савез самосталних синдиката града Новог Сада.

Субвенције за самозапошљавање

су намењене незапосленим лицима која се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање, која својим интересима и способ-ностима самостално или путем удруживања могу обезбедити услове за сопствено запошљавање оснивањем предузећа, радњи, агенција и слич-но. До сада поднето 112 захтева.

14

су дохотка од рада и оптерећени су осећајем личне бескорисности.

Влада проблем незапослености решава од случаја до случаја, а последица таквог рада је по-раст незапослености.

Политика „очувања радних места“ је, код појединих послодаваца, а нарочто крупног капита-ла, злоупотребљена и сведена на смањење надница, права запослених и погоршање услова рада. Мно-ги послодавци запосленима уплаћују дориносе на минималну зараду а разлику зараде исплаћују „на црно“.

Следећи вид злоупотребе је и „рад на црно“, којим је највише погођена популација младих.

наЧин ПРЕваЗиЛаЖЕЊа ПРОБЛЕМа нЕЗаПОСЛЕнОСти

По питању превазилажења проблема неза-послености, ССС града новог Сада и општина се залаже за:

- јачање улоге Синдиката у заштити права за-послених као превенцији незапослености,

- јачање активне политике запошљавања - за доношење и спровођење програма и мера усмере-них ка унапређењу запослености, односно пуног, продуктивног и слободно изабраног запослења.

ПРОГРаМ За ПОДСтиЦаЊЕ ЗаПОШЉаваЊа и СаМОЗаПОШЉаваЊЕ

РаЊивиХ ГРУПа ЖЕна

Циљ Програма је побљшање положаја жена на тржишту рада, а посебно

самохраних мајки

- доношење Стратегије, на националном ни-воу, како у области запошљавања, тако и у области образовања која би јасно дефинисала потребне об-разовне профиле и унапредила запошљавање,

- улагање у привреду је основни предуслов запошљавања.

Наравно, основни предуслов је социјални дијалог и уважавање свих социјалних партнера који се морају активно и равноправно укључити у решавање проблема незапослености.

Нада Видовић

ПРОГРаМ За ЗаПОШЉаваЊЕ ПРиПРавниКа

Покрајинска влада ће финансирати десет зарада приправника, док ће обавеза послодавца бити да финансира две минималне зараде.

За приправника са средњом стручном спре-мом биће издвојено 27,6 хиљада динара, бру-то, односно 16,5 хиљада нето зараде, за висо-ку стручну спрему биће издвојено 37,5 хиљада бруто, односно 22 хиљаде нето зараде.

Послодавац који запосли приправника на неодређено време добија надокнаду од 13.000 динара.

СУБвЕнЦиЈЕ За ПОДСтиЦаЈ РЕГиСтРаЦиЈЕ ПОЉОПРивРЕДнОГ

ГаЗДинСтва

Субвенција се одобрава у износу од 130.000 динара.

Додатак у износу од 25% субвенције одо-брава се за: регистрацију пољопривредног газдинства у неразвијеним или недовољно развијеним општинама, незапосленом лицу које припада посебно угроженим категоријама на тржишту рада (млађи од 30 година, старији од 50 година, Роми, избеглице, расељена и про-гнана лица, инвалиди, самохрани родитељи, жене са села...), лица која удружују износ једнократне новчане накнаде код Национал-не службе за запошљавање са средствима субвенције, лица која удружују субвенције са отпремнином.

15

Ово је била још једна изузетно посећена презентација на којој су присутни имали прилику да се едукују на који начин да сачувају своје здравље као и здравље своје деце. Испред специјалне бол-нице за гинекологију „Перинатал“ предавачи су били: др Весна Мачкић и др Гордана Козаров.

Менструални циклус почиње првог дана једног менструалног периода и завршава се првог дана следећег периода. Ослобађање јајне ћелије (јајашца), настаје отприлике средином нормалног менструалног циклуса. Пре него што се роди, у јајницима девојчице налазе се ћелије које ће током њеног живота сазрети и бити из јајника ослобођене. Три до четири месеца пре рођења фетус женског пола има око 7 милиона јајашаца; у време рађања остаје само 1 милион, док се остале ресорбују. Када девојчица добије прву менструацију у живо-ту (менарха) број јајних ћелија у њеним јајницима износи око 400.000. У одмаклом животном добу, у време менопаузе, у јајницима жене остаје само неколико јајних ћелија. Нормално, сваког месеца у јајнику сазрева по једна јајна ћелија.

Шта се дешава за време циклуса?

Током једног циклуса, док траје менструално крварење, у јајнику се развија неколико фоликула. Фоликули су кесице које садрже по једну незрелу јајну ћелију. За отприлике недељу дана један фоли-кул се убрзано развија и растом премашује окол-не који се временом смањују. У овој фази ствара се све већа количина естрогена. Естроген делује на слузницу материце, доводећи до њеног раста и задебљавања. Дан-два пре овулације (ослобађања

јајне ћелије из јајника) ниво естрогена достиже максималне вредности. Концентрације естрогена се затим смањују, а доминантни фоликул почиње да ствара други хормон, прогестерон. Фоликул за-тим бубри, прска и јајна ћелија се ослобађа. Тада долази до повећања телесне температуре и проме-не секрета у жлездама грлића материце. Пошто се ослободи, јајна ћелија улази у јајовод и креће се ка материчној шупљини. Овај пут јајне ћелије траје око 6 дана.

За време док се јајна ћелија креће ка мате-рици, фоликул из којег је изашла се трансформи-ше. У овој фази циклуса фоликул се поново веома брзо увећава, претвара у “жуто тело” и почиње да ствара велике количине естрогена и прогестеро-на. Под утицајем ових хормона слузница матери-це наставља да расте. Жлезде слузнице материце стварају различите материје које погодују јајној ћелији. У слузници материце повећава се број сит-них крвних судова, што омогућава њену веома до-бру прокрвљеност. На крају циклуса дебљина слуз-нице материце скоро је двоструко већа него на по-четку циклуса, са великом количином хранљивих материја које погодују оплођеној јајној ћелији.

нормално трајање циклуса

Код највећег броја жена циклус траје 28 дана, мада се нормалним сматрају сви циклуси у трајању од 21 до 35 дана. Ако циклус није у овом опсегу, он такође може бити “нормалан”, мада су изузетно дуги или кратки циклуси обично повеза-ни са немогућношћу затрудњивања. Менструално крварење траје 4, мада се нормалним сматра мен-зес у трајању 2-7 дана. У неком периоду живота Ваш циклус може постати неправилан, из Вама сасвим непознатог разлога. Циклус може да изоста-не, буде сувише дуг или кратак, понекад обилнији него обично. Промене су углавном проузрокова-не животним добом жене: циклуси су дужи после менархе (прве менструације у животу) и у време

приближавања мено-паузи. Међутим, у дру-гим периодима живота стрес је од пресудног утицаја. Месечни ци-клус жене регулишу

СаЧУваЈтЕ СвОЈЕ ЗДРавЉЕ

У организацији Секције жена Савеза самосталних синдиката града Новог Сада одржана је 11. маја презентација на тему неправилна вагинална крварења од дечијег доба до менопаузе у сарадњи са

специјалном болницом за гинекологију „Перинатал“.

16

хормони које контролише хипоталамус. С обзиром на велику комплексност система и чињеницу да физички и ментални стрес утичу на хипоталамус, сасвим је јасно да на менструални циклус жене утичу многобројни фактори.

ДЕЧиЈЕ ДОБа

Негу девојчица одликују специфично-сти које је важно по-знавати да не би дошло до нежељених ефеката. Крварење се у дечијем узрасту не очекује, а када се појави, изазове

страх код родитеља. Оно може да буде узроковано најбезазленијим инфекцијама, али и болестима.

Савремене маме се труде да сазнају што више корисних информација, размењују искуства... али често долази до грешака. Када уочите било коју промену код вашег детета не треба пибегавати „провереним рецептима“ као што су испирање ка-милицом или содом бикарбоном, него се ваља обра-тити стручњацима из области дечије гинекологије. Веома је важно да гинеколог прегледа дете, објасни родитељима правилан начин одржавања хигијене и предложи терапију, уколико је она потребна. Ова тема не треба да се дожиљава као баук, од стране родитеља. Крварења из предела вагине код деце могу бити узрокована: повредама, упалама, уласку страног тела приликом игре, туморима, полипима, кондиломима, поремећаји рада штитне жлезде, пролапс мокраћне цеви и слично.

Шта је узрок инфекције?

То може да буде бактерија која се из мокраћне цеви или дебелог црева, које је у непосредној бли-зини, прошири у регију полних органа. Затим може да буде последица пада отпорности, појаве неких ређих инфекција, односно бактерија у тој регији. У предшколском узрасту јављају се стрептококе које се, углавном рукама, заједничким тоалетима, пре-носе са једног детета на друго. Важно је знати да смо окружени бактеријама и да њихов мањи број не ствара тегобе. Када се размноже у великој мери и заузму флору полних органа, настају проблеми.

Како долази до инфекције страним телом?

Колико год нам деца изгледала симпатич-но док се по плажи шетају без купаћих гаћица, многобројни су разлози због којих управо тада може да дође до инфекције или повређивања. Купаће гаће су баријера која децу чува од повреда,

песка или микроорганизама са површина на која деца седају. Деца, приликом игре могу да седну на ситне предмете или делове играчака, да се по-вреде прескачући ограду, играјући се на тобогану и слично. Ове повреде крваре и изазивају страх код родитеља. Крварење које личи на менструал-но може да буде знак превременог пубертетског развоја. У сваком случају је неопходно да лекар ут-врди узрок и одреди потребну терапију.

аДОЛЕСЦЕнЦиЈа

Адолесценција је раздобље живота које траје 8 до 10 година. Почиње пубертетом, а заврша-ва престанком раста и развоја око 20. године жи-вота. Најбурније раздобље је од 14 до 17 година.

Пубертет је део адолесценције који резултира полном и репродуктивном зрелошћу. Мен-струална крварења претварају девојчи-цу од 11 или 12 го-

дина преко ноћи у жену. Тада су сексуалне и полне особине већ видљиве и изражене. Један од услова прве менструације је и телесна тежина.

Које су карактеристике адолесценције?

У овој фази због наглог раста и развоја дешавају се прогресивне анатомске, физиолош-ке и менталне промене које су под непосредним утицајем хормона, социјалне средине и психичког статуса. Уколико се појаве поремећаји у тим проце-сима, најчешће се очитују као дизбаланси хормон-ске равнотеже који могу да доведу до одступања од уобичајене слике телесног и сексуалног дозревања. Тај прелазни период некад за девојчицу може бити тегобан због бројних поремећаја који могу да се јаве. Проблем менструалних дисфункција веома је чест првих 18 месеци од прве менструације, али се у највећем броју случајева спонтано или уз једноставну терапију брзо регулише. Међутим, може се радити о првим симптомима репродуктив-них поремећаја који ће потрајати током целог жи-вота особе. Важно је не превидети ове случајеве, пошто бар 15 посто менструалних нерегуларности у пубертету и адолесценцији пређу у хронично стање и траже лекарску потпору током живота.

Који су најчешћи поремећаји?

Битно је разликовати патолошке промене од нормалних варијација. Ти патолошки поремећаји укључују примарну и секундарну аменореју.

17

Примарна аменореја је изостанак менстру-ације до 14. године код девојака код којих није дошло до развоја секундарних полних особина, или изостанак менструације после 16. године код девојака код којих је дошло до развоја секундар-них полних особина. Код девојака које имају нор-мално развијене секундарне полне карактеристике и уредан хормонски статус, разлог изостанку прве менструације могу бити анатомске абнормалности гениталног тракта. Код таквих девојака обично долази до појаве цикличких болова у доњем трбу-ху у време очекиване менструације. Секундарна аменореја је изостанак менструације од најмање 6 месеци током треће постменархалне године. Најчешћи узроци су: стрес, варијације у телесној тежини, претерана телесна активност те синдром полицистичних јајника.

Када менструација неко време престане, девојчица се забрине да нешто није у реду са њеним здрављем и увек поставља два врло карактеристич-на питања: да ли ће поново моћи да има менструал-не циклусе и да ли ће моћи да има деце.

Највећи део тих младих девојака има Хи-поталамохипифизну блокаду функционалног и транзиторног типа, неретко промакну случајеви са озбиљним органским или системским обољењима те се саветује, без обзира на узраст пацијенткиње, започињање испитивања чим менструација касни дуже од 120 дана, тј. четири месеца. Међутим, пе-риод недобијања менструације, ако је то праћено и млеком из дојки или појачаном длакавошћу, захте-ва неодложно започињање испитивања.

Колико телесна тежина утиче на менструални циклус?

У овом периоду треба нагласити важност исхране у пубертету и адолесценцији, јер су тада потребе за протеинима скоро три пута веће него за одрасле, мада добра исхрана сама по себи не гарантује савршен раст и развој.

Нагло редуцирање исхране доводи до изо-станка менструације. У сваком случају, неуредна, смањена исхрана обично води до неуредних, про-дужених менструација. Екстремно гладовање може довести до атрофије важних органа и жлезда, што може да има реперкусије на каснији фертилитет и после кориговања телесне тежине и типа исхране.

Дешавање код девојака које су полно активне

Код девојака које су полно активне не сме се заборавити трудноћа као могући узрок аменореје. Код девојака код којих се јављају акне, појачана длакавост, треба урадити хормонску обраду те

УЗВ јајника због растућег проблема синдрома по-лицистичних јајника.

Које су разлике између редовних и абнормалних крварења?

Менструацијско крварење траје обично 2-8 дана, с просечним губитком крви од 25 до 80 мл. Крварење које прелази то трајање или количи-ну сматра се абнормалним. Органски поремећаји као миом, полипи, поремећај трудноће или упа-ле врло су ретки узроци крварења код адолесце-ната. Најчешћи су узрок абнормалних крварења дисфункцијска крварења која настају као последи-ца ановулацијских циклуса. Такође треба испитати поремећај коагулације крви (згрушавања) као један од могућих узрока абнормалних крварења. Већина абнормалних крварења престаје сама од себе. Ако су крварења обилна, треба применити хормонску терапију у сврху заустављања крварења те потом оралну контрацепцију током неколико месеци. По-некад, већ од појаве прве менструације или касније, крварења могу бити веома обилна или дуготрајна те могу угрозити и живот девојке.

Оскудна менструација - hupomenorrhoea - поремећај је менструације код којег крварења трају 1 до 2 дана, оскудна су, каткад се појави само там-ни исцедак, али се јављају циклично. Најчешћи је узрок упала слузнице матернице, што је потребно установити прегледом код гинеколога.

Болна менструација - dusmenorrhoea - јавља се код неких девојака пре или током менструације у виду болова у доњем делу стомака, попут при-тиска или грчева, уз појачану раздражљивост и нерасположење. У доба менструације потребно је водити активан живот, обављати своје обавезе уз правилну прехрану и појачану личну хигијену.

Секција жена у сарадњи са Специјалном болницом за гинекологију „Перинатал“

18

Милан Јевтић је представио значајне аспекте радног права Европске уније, социјални дијалог и европско колективно преговарање. Упознавајући присутне са радно правним прописима у Европској унији, истакнута је разлика између уредаба, које су обавезујуће у свим својим деловима и важе непосредно у свакој држави чланици ЕУ, и упут-става или директива, које су обавезујуће у по-гледу постављених циљева за државе којима су намењене, а о примени одлучују чланице. Упутства или директиве, тј. њихове одредбе могу примени-ти и сами социјални партнери путем колективних уговора.

Повеља основних права ЕУ гарантује:

- право радника на обавештавање и консултовање,- право на колективно преговарање и акције,- право приступа служби за запошљавање,- заштиту у случају незаконитог отпуштања,- поштене и правичне услове рада,- забрану дечијег рада и заштиту младих на раду,- породични и професионални живот,- социјалну заштиту и социјалну помоћ,- здравствену заштиту.

Посебно значајна тема за представнике синди-ката металских предузећа била је тема социјалног дијалога као врсте преговарања, консултација или размене информација између представника владе, послодаваца и радника о питањима од заједничког интереса, као и о економској и социјалној поли-тици. Циљ социјалног дијалога је промовисање грађења консензуса и демократског укључивања главних чинилаца у свету рада, а предуслови за успешан социјални дијалог су:

- јаке и независне организације радника и послодаваца, са техничком оспособљеношћу и приступом релевантним информацијама за учешће у социјалном дијалогу,

- политичка воља и приврженост учешћа у социјалном дијалогу од свих страна,

- поштовање основних права слободе удруживања и колективног преговарања,

- одговарајућа инситуционална подршка.Европски социјални модел подразумева

вредносне појмове који укључују демократију и појединачна права, слободно колективно преговарање, тржишну економију, једнакост при-лика за све, социјалну заштиту и солидарност. Исто тако, заснива се на неодвојивости економског и социјалног напретка, односно да економски на-предак државе подразумева и њен социјални на-предак, и у супротности је са “моделом САД” у делу: приступа примарној здравственој заштити, синдикалној организованости, степену покривено-сти колективним уговорима.

Социјални дијалог на нивоу Европске уније води се у областима:

- Радно право (информисање и консултовање радника, радно време, савети запослених, заштита у случају стечаја...),

- Здравље и безбедност,- Једнаке прилике,

ЕДУКаЦиЈа СинДиКаЛниХ ПРЕДСтавниКа “ РЕФОРМЕ СинДиКата У ПРОЦЕСУ

ПРиДРУЖиваЊа ЕУ”

Организација Самосталног синдиката металаца Србије за град Нови Сад и општине организовала је дводневни семинар за чланове Самосталног синдиката металаца на тему: “Реформе синдиката у проце-су придруживања Европској унији”. Семинар је одржан на Андревљу, у Центру за привредно-технолошки

развој Војводине Извршног већа АПВ, у сарадњи са Фондацијом Фридрих Еберт. Уводничари семинара били су: Милан Јевтић, испред Фондације Фридрих Еберт, и Владица Вуковић,

испред Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина.

19

- Запошљавање (европска стратегија запошљавања, европске смернице, макроеконом-ски дијалог, стални одбор за запошљавање),

- Флексибилност и сигурност.

владица вуковић, дипломирани прав-ник Савеза самосталних синдиката града Новог Сада, представила је тему родне равноправности у Србији, истакавши да је Србија данас једина земља у региону која још увек нема закон о равноправ-ности полова, који већ више од 3 године стоји у републичком парламенту у процедури. Усвајањем овог закона дошло би до значајног побољшања у погледу положаја жена јер је овим законом држава обавезна да уклони све препреке и створи услове за једнаку заступљеност оба пола у свим области-ма друштвеног живота.

Пракса је показала да се најчешћа кршења или злоупотреба права жена у вези са радом од стране послодавца јављају у 3 случаја:

1. при заснивању радног односа,2. у току радног односа и3. при престанку радног односа.

При заснивању радног односа послодавац условљава жену у погледу: брачног статуса (да ли је удата или неудата); рађања и планирања деце; заснивања радног односа на одређено време, као и условљавање закључивања “бланко” споразума о престанку радног односа.

У току радног односа послодавац, најчешће, анексом уговора о раду жену распоређује-премешта на други посао и на рад ван седишта послодаваца и врло често запосленој не исплаћује или нере-довно исплаћује новчане накнаде зараде за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета.

При престанку радног односа најчешће дола-зи до непоштовања одредаба колективног уговора од стране послодавца или занемаривања чињенице самохраности, мајчинства... као критеријума при доношењу програма за решавање вишка запосле-них, односно при престанку радног односа запос-леној по овом основу, злоупотребе одредаба Закона

о раду при отказивању уговора о раду запосленој (правни основ за отказ није учињена стварна по-вреда радне обавезе или непоштовање радне дис-циплине, него је у позадини неки други разлог, “необнављање” уговора о раду по истеку радног односа на одређено време и др.).

Априла 2009. године у организацији Цен-тра за демократију одржана је дебата у оквиру пројекта Демократски политички форум, на којем је закључено да су за развијање родне равноправ-ности у Србији неопходни:

- развијање мезанизма за примену закона,- освешћивање жена у неразвијеним среди-

нама и на локалу (посебно вишеструко дискрими-нисаних група, жена из мањинских заједница, жена са инвалидитетом, жена са села...)

- економско оснаживање жена као услов за независност и равноправно учешће у животу,

- заштита здравља жена,- промена представљања жена у медијима,- превенција насиља, помоћ жртвама и

кажњавању.

У току је пројекат “Родно осетљиви трипар-титни социјални дијалог у Србији”, који је покре-нуо Пакт за стабилност, регионална канцеларија из Загреба, а у којем учествују Секције жена Савеза самосталних синдиката Србије и УГС “Независ-ност”, удружења послодаваца, Министарство рада и социјалне политике и покрајинско министарство за рад.

Циљ овог пројекта, у оквиру којег ће бити одржана предавања у 7 градова на теме: дискриминација на раду, насиље над женама, род-на равноправност, јесте свакако и подизање свести у нашој земљи путем трибина, наступа у медијима и штампи.

Стручни сарадник Слађана Иванић

20