Magistarski rad

Mentor: Kandidat:Dr Milica Delević Olivera Tešić

Dva osnovna pitanja: Zašto je regionalna saradnja postavljena kao

uslov u SAP? U kakvom su odnosu procesi stabilizacije i

integracije u okviru regionalne saradnje zemalja zapadnog Balkana?

Za definisanje pojma “regionalna saradnja” ključno je postojanje zajedničkih interesa i spremnost aktera da preduzmu zajedničke akcije da bi se ovi interesi ostvarili

Da bi se regionalna saradnja u regionu zapadnog Balkana ostvarivala, ključnu ulogu je imala EU tako što je povezala ostvarivanje saradnje sa mogućnošću napredovanja u integraciji u evropske strukture

Uslovljavanje kao podsticaj da se promeni politika jedne države stavljanjem u izgled oblika bliže saradnje ili različitih oblika pomoći

EU politiku uslovljavanja najintezivnije sprovodi u okviru politike proširenja

U okviru teorije racionalnog izbora analizirati motive za prihvatanje uslovljavanja—motiv za prihvatanje se mora stalno potvrđivati jer je za uspešnost uslovljavanja ključno da se održi balans između kredibiliteta pretnji i obećanja i proračuna troškova usvajanja uslova

Regionalna saradnja u ranijim proširenjima nije postojala kao uslov, ali su se podrazumevali oblici saradnje između država koje žele članstvo u EU

Regionalna saradnja izričito je postavljena kao uslov u SAP jer je region u neposrednoj prošlosti bio izložen ratnim sukobima (iz istog razloga postoji i uslov saradnje sa ICTY)

Ali, ovo nisu novi uslovi, već preciziranje političkih kriterijuma iz Kopenhagena

Opravdanje za ove uslove nalazi se u istoriji regiona i potrebi da se region trajno stabilizuje, što se može postići podsticanjem oblika saradnje među nekada zaraćenim stranama u oblastima koje nisu sporne; početi od ekonomskih i tehničkih pitanja da bi se omogućilo rešavanje političkih—neofunkcionalizam

Napredak u saradnji je napredak u stabilizaciji što omogućava napredak u integraciji. Zato je uslov regionalne saradnje značajan jer su u njemu procesi stabilizacije i integracije neraskidivo vezani

Potreba da se region stabilizuje ogleda se i u autoritativnosti EU i načinu na koji postavlja i prati ispunjavanje uslova

USLOVLJAVANJE CEE ZEMALJA

USLOVLJAVANJE ZEMALJA ZAPADNOG BALKANA

Pravo uslovljavanje počinje posle sticanja pridruženog članstva: političko pre početka pregovora o punopravnom članstvu, ekonomsko posle sticanja

Multilateralni u bilateralni pristup,ali grupno prelaženje u više faze napredovanja ka EU

Prilagođavanje kriterijuma “u hodu”

Političke odluke za strateški pravac proširenja

Pravo uslovljavanje da bi dobile status pridružene članice

Zemlje napreduju u skladu sa svojim mogućnostima

Kriterijumi uglavnom unapred poznati

Značaj političkih odluka u svakoj fazi proširenja, primer tužilac ICTY

Uspeh integracije u EU utiče na uspešnost regionalne saradnje, jer su zemlje spremnije da se više angažuju u regionalnoj saradnji što im je izvesnija evropska budućnost (primer Hrvatska)

Angažovanje EU na ovim prostorima prevazilazi okvire zasnovane SAP: CFSP, EFDP, politički dijalog, finansijska pomoć i drugi programi pomoći; delom zbog specifičnosti regiona, delom zbog želje EU da uspostavi mehanizme za oblike saradnje kada dođe do zastoja u formalnim odnosima

Energetska dimenzija regionalne saradnje2002. Memorandum o razumevanju o regionalnom energetskom tržištu u SEE—prvi ugovor koji su potpisale zemlje regiona posle ratova2007. Ugovor o stvaranju Energetske zajednice Jugoistočne Evrope (EC, članice EU, Albanija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Srbija i UNMIK)2008. Početak pregovora o Transportnoj zajednici Jugoistočne Evrope, koji još uvek nisu završeni (problem Kosovo)2006. Zajednički evropski prostor za avionski saobraćaj2000. Regionalni program rekonstrukcije životne sredine (REReP)2005. Mreža za usvajanje i primenu standarda zaštite životne sredine u pristupanju (ECENA) 2007. Regionalna mreža za zaštitu životne sredine za pristupanje (RENA)Inicijative su bitne jer prestavljaju usklađivanje zakonodavstva sa acquis

Učiniti ekonomiju osnovom mira i stabilnosti Osnovni ekonomski indikatori pokazuju rast do 2008. g. CEFTA 2006 kao jedinstven okvir za 32 bilateralna

sporazuma potpisana u cilju liberalizacije trgovine u regionu i uspostavljanja zone slobodne trgovine

Osim za harmonizaciju tržišta, CEFTA 2006 značajna i zbog dijagonalne kumulacije porekla

Povećanje trgovinske razmene između zemalja regiona uz pozitivan trgovinsi bilans u međusobnoj trgovinskoj razmeni

2010. Investicioni okvir za zapadni Balkan 2010. Investicioni okvir za zapadni Balkan - Inicijativa za socijalnu koheziju - Inicijativa za socijalnu koheziju - 2006. Bukureštanski proces, 2007. Tiranska deklaracija—- 2006. Bukureštanski proces, 2007. Tiranska deklaracija—socijalna dimenzija ekonomskog razvoja (politike socijalna dimenzija ekonomskog razvoja (politike zapošljavanja, socijalne teme, socijalni dijalog)zapošljavanja, socijalne teme, socijalni dijalog)

Multilateralni dijalog EU – zemlje regiona s ciljem da nekada zaraćene strane sednu za sto i zajedno odrede prioritete i agendu angažovanja u integracijama: Forum EU – zapadni Balkan (2003,2004), kasnije neformalni sastanci po gimnich formuli

2.6.2010. neformalna konferencija EU – zapadni Balkan održana na ministarskom nivou u Sarajevu

U okviru SAP redovni bilateralni politički dijalog

Politička volja za saradnjom zasnovana na suočavanju sa prošlošću i i procesu pomirenja

2005-2007 BiH, Crna Gora, Hrvatska i Srbija potpisale sporazume koji omogućavaju saradnju između institucija zaduženih za krivične postupke u vezi sa ratnim zločinima

2005. Sarajevska deklaracija (Inicijativa 3x4)-problemi povratka izbeglica i raseljenih lica

2008. transformacija Sp u RCC—regionalno vlasništvo; RCC operativnoo telo Procesa saradnje u JIE; pet ključnih oblasti saradnje (ekonomski i socijalni razvoj, energetika i infrastruktura, pravda i unutrašnji poslovi, bezbednost, ljudski kapital i parlamentarna saradnja)

Izostanak multilateralnog prisupa većini problema, bilateralno rešavanje problema; ne zaustavljati druge u regionalnim inicijativama

EU od 2003. g. angažovana u vojnim i civilnim misija (Concordia, Proxima, EUPAT, EUFOR Althea, EULEX)

Cilj saradnje je postići održivi nivo stabilnosti koji će region skinuti sa liste izvora pretnji po bezbednost Evrope, a ostaruje se očuvanjem uspoststavljenog mira i reformom sektora bezbednosti (ljudska bezbednost)

Evropska strategija bezbednosti: bezbednost je preduslov razvoja; izazovi: siromaštvo, glad, bolesti, klimatske promene, energetska zavisnost i ekonomski neuspeh; pretnje: terorizam, proliferacija oružja za masovno uništenje, regionalni neuspeh, organizovani kriminal, slabe države

Uloga NATO—Partnerstvo za mir (BiH, Crna Gora, Srbija od 2004), 2008. Albanija i Hrvatska članice NATO, Makedonija čeka; učešće u osnivanju inicijativa: 2000. RACVIAC (Regionalna inicijativa za verifikaciju kontrole naoružanja), SEESAC(Inicijativa za sakupljanje malog i lakog naoružanja)

Inicijativa za prevenciju i delovanje u slučaju katastrofa

Meka dimenzija bezbednosti u okviru koje su objekti zaštite društvo i pojedinac ostvaruje se institucionalnim mehanizmima koji garantuju prava, slobode, određeni životni standard, dostupnost obrazovanja, informacija, sve što čini lakšim život pojedinca i omogućava mu da bude aktivan član društveno-političke zajednice

Najveći izazov slaba država Nova oblast SAA—saradnja u oblasti JHA

1999. Regionalni centar za borbu protiv prekograničnog kriminala

2002. Inicijativa protiv organizovanog kriminala 2000. Antikorupcijska inicijativa—2007.

preimenovana u Regionalnu antikorupcijsku inicijativu

2003. Savetodavna grupa javnih tužilaca u JIE 2003. Ohridski proces—uspostavljanje sistema

integrisanog upravljanja granicama 2004. Regionalna inicijativa o migracijama i azilu Izazovi: BiH i Kosovo

Osnovne karakteristike saradnje u regionu: veliki uticaj spoljašnjih aktera na prepoznavanje i ostvarivanje zajedničkih interesa, državne institucije glavni akteri saradnje

Motiv: kada države ”nauče” da sarađuju, smanjiće se mogućnost da probleme rešavaju nasilim putem—stabilizacioni potencijal saradnje

Integrativni potencijal saradnje: direktno—napredovanje u formalnim odnosima sa EU u smislu da ometanje saradnje može državu zaustaviti na putu ka EU, posredno—olakšana primena procedura i standarda EU u nekim oblastima

Da bi se integrativni potencijal ostvario, potrebno je veće samostalno angažovanje država regiona—buduća uloga RCC

Državne institucije treba političku volju da konkretizuju tako što će: - jasno formulisati interese - konkretizovati politički dijalog - povećati efikasnost institucija Regionalna saradnja treba da postane potreba regiona—dalje sprovođenje

reformi