Zvezde i međuzvezdani prostor

Zvezde i verovanjaVerovalo se da se Sunce ujutro rađa, a naveče umire i da svaki dan rađa novo Sunce. Tako je istok postao mesto istine i nade u život, a zapad tame, smrti i zla. Stoga, između ostalog, pravoslavni hramovi i grobovi su okrenuti ka istoku. Vitlejemska zvezda vodilja vodi tri mudraca do pećine gde se rodio Isus. Zvezde su poredstavljale protorno-vremensku orijentciju za ljude u svim vremenima. Ljudi koji veruju u sudbinu smatraju da je sve zapisano u zvezdma, a od zvezda su stvorena i mitološka bića. Takođe, mnogi su verovali da svako po rođenju dobija svoju zvezdu, a zvezde padalice su označavale nečiju smrt.

Medjuzvezdana materijaPod pojmom materija

podrazumeva se gas u atomskom, molekulskom ili jonizovanom stanju, zatim kosmički zraci i prašina.

Taj gas uglavnom je vodonik.

Čini 10% mase Mlečnog puta.

Međuzvezdanu materiju karakteriše veliki raspon temperatura:

1.HII region – tempretatura dostiže 10000˚C, to su oblaci jonizovanog vodonika

2.HI region - -190-730 ˚C, to su oblaci neutralnog vodonika

3.Molekulski oblaci vodonika, tempetarura do -260 ˚C.

-

Tamne magline su hladni oblaci prašine i molekulskog vodonika. Moguće ih je videti samo kao siluete na svetlijoj pozadini.

Maglina Konjska glava

Maglina Orao Maglina Konjska glava

Zvezde su masivna tela koja proizvode energiju u nuklearnim reakcijama i sijaju zbog tog izvora energije u njima. Masa zvezde određuje njene osobine- luminoznost, temperaturu i veličinu, kao i njenu evoluciju tokom vremena. Zvezda tokom čitavog svog ivota nastoji da održi stanje ravnoteže suprotstavljajući unutrašnji pritisak sopstvenoj gravitaciji. Sažimajući oblak međuzvezdane materije postaje zvezda kada pritisak i temperatura u centru postanu toliko visoki da otpočnu nuklearne reakcije.

,,Recept za pravljenje zvezda”

• Osnovni sastojci zvezda nalaze se u hladnim oblacima koje čine uglavnom molekuli vodonika.

• Ako oblak ima dovoljnu masu, sažeće se u protozvezdu koja će zatim nastaviti da se sažima sve dok u njenom jezgru ne otpočnu nuklearne rekcije.

• U tom trenutku rađa se zvezda.

• Tokom svog životnog veka, zvezda će pretvoriti vodonik i helijum i niz težih elemenata, u zavisnosti od svoje mase.

• U slučaju zvezde velike mase, ovaj proces će se završiti supernovom koja raspršuje većinu preostalog zvezdanog materijala u svemir.

rođenje zvezde- hubble telescope

04.03.2016-Hubble telescope

IRAS-12196-6300 (udaljena 2300 svetlosnih godina I stara ne više od 10 mil godina)

Okidači formiranja zvezda

Da bi sažimanje oblaka međuzvezdane materije otpočelo, mora postojati neki okidač, s obzirom na to da oblake podupire sopstveni pritisak i pritisak unutrašnjeg magnetnog polja. Taj okidač može biti gravitaciono povlačenje izazvano zvezdom u bliskom prolazu, udarni talas nastao eksplozijom supernove ili sudar dve ili više galaksija. U spiralnim galaksijama kao što je Mlečni put , kroz prašinu i gas u galaktičkom disku kreću se talasi gustine. Svojim polaskom talasi privremeno povećavaju lokalnu gustinu međuzvezdanog materijala, te tako prouzrokuju njegovo sažimanje. Kada talasi prođu, njihov oblik može se razabrati po tragu sjajnih malih zvezda.

Spajanje dve galaksije- Hubble 15.01.2016.

Zvezdana jataKada se od fragmenata sažimajućeg molekulskog oblaka formiraju mlade zvezde , one se često grupišu u jata. Mnoge zvezde se formiraju toliko blizu svojih suseda da ostaju vezane gravitacijom, a neke su toliko blizu da može doći do transfera materije. Zvezde unutar jata obično su sličnog hemijskog sastava, ali ne i nužno jednake starosti pošto se u maglini može formirati više uzastopnih generacija zvezda. Ostaci prašine i gasa od prvobitnog oblaka ostaju u blizini, pri čemu čestice prašine reflektuju svetlost zvezda, prvenstveno na kratkim, plavim talasnim dužinama. Zato su jata mladih zvezda često okružena plavičastim refleksionim maglinama.

Evolucija zvezdeAko imaju masu dovoljnu da zasjaje, nove zvezde prelaze na glavni niz, gde ostaju najveći deo svog životnog veka. Kada se istroši vodonično gorivo u njihovim jezgrima, one napuštaju gkavni niz i postaju crveni džinovi ili superdžinovi. Kojim će putem zvetde nastaviti u fazi zrelosti zavisi od mase. Zvezde velikih masa u oblasti superdžinova eksplodiraju kao supernove, a zvezde malih masa prelaze nazad preko glavnog niza sažimajući se da bi postali beli patuljci.

Zvezde glavnog nizaZvezde na glavnom nizu su zvezde koje us vojim jezgrima u nuklearnim resakcijama pretvaraju vodonik u helijum. Zvezda najveći deo svog života provede na glavnom nizu i u tom periodu je vrlo stabilna. Što je masa zvezde veća, kraće je vreme koje ona provede na glavnom nizu, pošto se nuklearne rerakcije odvijaju brže u zvezdama veće mase.

Luminoznost

Luminoznost zvezde definiše se kao ukupna energija koju zvezda izrači u jenoj sekundi.

Merenjem sjaja zvezda onako kako je vidimo na noćnom nebu dobijamo njenu prividnu magnitudu,

ali nam ona ne govori o udaljenosti zvezde od Zemlje. Zvezde koje se nalaze na veoma različitim udaljenostima od Zemlje mogu imate iste prividne

magnitude ako je dalja zveda dovoljno sjajna. Luminioznost zvezde se obično izražava u

jedinicama sunčeve luminoznosti, a raspon varira od jednog desetohiljaditog dela sunčeve

luminoznosti do oko milin sunčevih luminoznosti.

26.02.2016-Hubble Telescope

Zvezda WR 31a udaljena 30 000 svetlosnih godina

Sopstveno kretanje zvezda

Zvezde se kreću različitim brzinama u odnosu na Sunčev sistem, jedna u odnosu na drugu i u odnosu na centar glaksije. Takvo kretanje izaziva ugaono pomeranje zvezde na nebeskoj sferi, tzv. sopstvenog kretanja zvezde- meri se u stepenima na godinu deana. V ećina zvezda je udaljena od Zemlje toliko da je njihovo kretanje zanemarljivo. Bernardova zvezda ima najbrže sopstveno kretanje 10,3 lučnih sekundi godišnje. Potrebno joj je 180 godina da pređe dužinu prečnika punog Meseca na nebu.

Od zrelosti do starosti

1. Kada sagori sav vodonik iz jezgra, počinje sagorevanje vodonika u omotaču

2. Izvor toplote se udaljava od jezgra i zvezda (džinovi i superdžinovi)

3. Zvezde male mase se ohlade potpuno i ugase4. Zvezde većih masa eksplodiraju kao supernove

Džinovi Nastali su pre više milijardi godina To su velike zvezde male površinske

temperature (2000-4000 ˚C) Poluprečnik im je 10-100 puta veći od

poluprečnika Sunca

S obzirom na to da su ogromnih dimenzija, gravitacija nema velikog uticaja, pa veliki deo njihovog materijala odlazi u međuzvezdani prostor, ili putem zvezdanog vetra ili u vidu planetarnih maglina.

Džinovi su često promenljive zvezde

Superdžinovi

Zvezde veoma velike mase šire se i postaju superdžinovi.

Poluprečnik im je nekoliko stotina puta veći nego poluprečnik Sunca.

Umiru u eksploziji supernove.

Smrt zvezdaBeli patuljciBeli patuljak je astronomski objekat koji nastaje

kada zvezda male ili srednje mase završi svoj život. Prvi otktiveni beli patuljak bio je Sijrijus B, čija je

masa bila slična masi Sunca ali je njegov poluprečnik samo 2x veći od poluprečnika Zemlje.

SupernoveDetonacija supernove nastaje kada spoljni

slojevi zvezde, prilikom implozije, udare u čvrsto jezgro i odskoče nazad ka površini brzinom do 70 000 000 km/h.

Prilikom eksplozije zvezda može postati i preko milijardu puta svetlija od Sunca.

Može obasjavati čitavu galaksiju u kojoj se nalazi nedeljama.

Javljaju se 2-3 puta u jednom veku u galaksijama spiralnog tipa kao što je Mlečni put.

Neutronske zvezdePrilikom eksplozije od

jezgra se formira izuzetno gust zvezdani ostatak koji se sastoji pretežno od neutrona i u manjoj meri protona i elektrona.

Neutronske zvezde karakterišu jaka magnetna polja i brza rotacija.

Zvezdotresi

Crne rupeAko je zvezdani ostatak velikih

dimenzija ne postoji mehanizam koji bi zaustavio kolaps. Nastali objekat je malih dimenzija, izuzetno gust i tako jakog gravitacionog polja da čak ni zračenje, uključujući vidljivo svetlost ne može da ga napusti.

Promenljive zvezde1. Pulsari2. Nove3. Supernove tipa I i4. Bizarne promenljive

NoveDvojni sistem koji

čine zvezda džin i beli patuljak.

Pre eksplozije sistem nije vidljiv golim okom i odatke potiče ime.

Javljaju se 25-50 puta u jednom veku u galaksijama spiralnog tipa.

Supernove tipa IDvojni sistem koji čine zvezda džin i beli

patuljak.Dele se u nekoliko potklasa na osnovu toga koji

se hemijski elementi nalaze u spektru supernove.

https://www.youtube.com/watch?v=LS-VPyLaJFMRed dwarf explained- in a nutshell

https://www.youtube.com/watch?v=PM9CQDlQI0A

Od rodjenja do umiranja zvezde