Život oko hrastovog drvetaBiljana Popović, rukovodilac ekološke sekcije

Hrast

Hrast je najrasprostranjenije drvo na svetu.

Deli se na više tipova i podvrsta koje su se prilagodile različitim klimatskim uslovima.

Ovo drvo ogromnih dimenzija može da živi i do šest stotina godina i da dostigne 40 metara visine, koliko i višespratnica od 12 spratova.

Hrast je pravo zdanje u kome zajedno žive brojni stanari kao što su gljive, razne biljke i životinje, svaka na svom nivou!

Hrastovi se međusobno razlikuju po izgledu, listovima, kori, cvetovima i plodovima. Najpoznatije vrste su močvarni hrast, crveni hrast, česmina, lužnjak, crveni američki hrast i cer.

U vreme tople i hladne sezone mnoge vrste hrastova gube lišće, dok pojedine, kao što je cer, zahvaljujući toploj i suvoj klimi, ostaju uvek zimzelene.

Međusobne razlike

Izgled

Najveća i najmanja izloženost sunčevoj svetlosti, kao i raznolikost bogatstva tla određuju izgled hrasta, odnosno njegove razne oblike.

Usred guste šume gde je svetlost oskudna, drvo je vitko i visoko zbog potrage za svetlošću. Usamljeni hrast na poljani može više da razgrana svoje grane.

Korenje, kora i lišće

Korenje je razgranato i doseže veoma duboko ( može da dostigne 5 m u dubinu i do 18 m u širinu). Iz zemlje crpi vodu i mineralne soli koji se prenose duž stabla malim kanalima do krošnje, kako bi nahranile drvo.

Njegova kora je prepoznatljiva po dubokim brazdama koje dobija sa 20 do 30 godina starosti. Tvrda i izborana kora služi da zaštiti drvo od životinja, toplote i hladnoće.

Lišće predstavlja osnovu za život hrasta, budući da preko njega drvo diše i prima svetlost.

Semenje koje raste unutar ploda naziva se žir. Premda zaštićeno, divlje svinje, jazavci, veverice i pacovi uspevaju da ga potamane glodanjem.

Samo neki od hiljadu rasutih žireva uspevaju da se prirodno otvore i da iz njih iznikne struk novog hrasta.

Cvetovi, plodovi i semenje

Gljive, mahovine i lišajevi

Neke jedinke organske prirode kao što su gljive, mahovine i lišajevi, žive na račun drveća jer od njih kradu vitalne materije. To su paraziti. Njihovo prisustvo na drvetu je nekad štetno, dok se ponekad usklađuju sa njegovim potrebama. Osim toga, prisutni su i neki insekti koji na listovima i kori hrasta prave legla.

U hrastu insekti nalaze svoj životni prostor gde po lišću i stablu prave svoja legla, a ponekad zauzimaju i napuštene duplje drugih životinja.

Među njima se izdvajaju: pčele, gusenice, mirišljava hrastova strižibuba, rovac, jelenak, kukac, stenica...

Insekti

Gliste, gmizavci i vodozemci

U podnožju velikog drveta žive brojne male životinje. Hrane se mladim lišćem i gljivama, a najčešće organskim materijama u procesu truljenja. Zbog potrebe da stalno održavaju vlažnost tela, većina se kreće tek posle kiše.

Ptice

Brojne ptice posećuju veliki hrast, dok su pojedine za njega neminovno vezane svojom egzistencijom. Hrane se larvama, insektima i žirevima, dok dnevne i noćne grabljivice love druge male životinje.

Ptice koriste krošnju ili stablo da bi sagradile svoja gnezda u kojima se razmnožavaju polažući jaja.

Među njima se izdvajaju: mali puzavac, detlić, kreja, vijoglavka, sova, senica...

Sisari

Hrast predstavlja uporište i za brojne sisare. Naseljavaju svaki njegov deo, prave prolaze između korenja, a svoja legla između lišća i unutar stabla. Neki su aktivniji danju, drugi pretežno izlaze noću.

Među njima se izdvajaju: mali tvor, šumski rovac, jazavac, divlja svinja, kuna zlatica, veverica, lemur...

Gnezda i jazbine u stablu

Veliki broj životinja su u stablu ovog drveta pronašle prikladno utočište ili dom u kome mogu da žive i da se razmnožavaju.

Duplje koje koriste sisari, ptice i insekti povremeno se prirodno formiraju. U drugim slučajevima detlići prave duboke duplje u najmekšem delu hrasta. Kad jedan par napusti svoje gnezdo, nasele ga slepi miševi, pčele, veverice i tvorovi.