ЖЕНЕ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Аутори: Ана Дељанин

Уна РадосављевићНевена Ђурић

ОШ”Бранисав Нушић” VIII5

ЖЕНЕМилунка СавићСофија

ЈовановићЛенка

РабасовићВасилија

ВукотићЈелена

ШауловићМилица

МиљановАнтонија

Јаворник

Флора СендсДр Елси ИнглисЉубица

ЧакаревићДрага Љочић

МилошевићНадежда

Петровић

Сведочење Анрија Барбија“Ја сам их гледао на ратишту, с пушком и

бомбом у руци, и у болницама, у којима су на материнске и сестринске груди привијале рањене јунаке, и у повлачењу кроз непроходне албанске гудуре, где се на немоћне и сломљене болом пуцало у леђа из заседе, у којима се масовно умирало од глади и зиме...Гледао их и дивио им се! Ни страха, ни колебања, ни суза, ни уздаха! Није било жртве које оне не би могле да поднесу за своју Отаџбину. То су одважне кћери Србије, мајке и сестре јунака са Цера и Колубаре, мојих ратних другова, којима је Отаџбина била преча од живота и које су, бирајући између понижења и смрти, изабрале смрт... Није у то време било француског официра који не би радо, у знак најдубљег поштовања, положио свој мач пред ноге ових јунакиња. Оне су својом храброшћу и својом патњом задивиле свет.”

МИЛУНКА САВИЋ Ратовала je кao дoбрoвoљaц у оба Балканска и Првом

светском рату, 1912‐1918.годинеПрема причи, пријавила се у добровољце уочи Првог

балканског рата 1912. из жарке жеље да се с пушком у руци бори за ослобођење свог народа.Према другим причама то је учинила да би од мобилизације спасла брата Милана.

Милунка је скратила косу и прерушена у мушкарца се пријавила у војску под именом Милун. Ипак, пошто је једном приликом рањена у груди, у болници је откривено да је Милун заправо Милунка.Хтели су да је демобилишу, али Милунка им је претила да ће се одметнути у хајдуке.Остала је у Дринској дивизији и више није морала да крије да је девојка.

СОФИЈА ЈОВАНОВИЋЋерка месара Јовановића који је желео да

има ,,сина јунака, осветника Косова “Није дочекао да види Софију као јунакаПријавила се Народној одбрани као

добровољац Учествовала и у Балканским ратовима У Првом светском рату остала је без пола

једног стопалаРатници су јој, због храбрости, дали име

СофронијеФранцузи су је назвали ,, српска Јованка

Орлеанка”

ЛЕНКА РАБАСОВИЋ

1916. год. је отишла у рат да би нашла брата Цвију

Била је борац и курирПреживела је и рањавање

колена

ЈЕЛЕНА ШАУЛОВИЋУочи Првог светског рата завршила је

учитељску школу 1917. године се прикључила четама

Косте Војиновића у Топличком устанкуСа својим оцем постала је борац

Гајтанског одредаУчествовала је у боју код Врела(јануар

1918.)Одликована је Карађорђевом звездом с

мачевима

ФЛОРА СЕНДС Болничарка у српској војсци, ирског је

порекла, једина жена официр за време Првог светског рата

Најпре је радила у Нишу као болничаркаУ активној служби је стигла до чина

поручникаРатовала је углавном на бугарском

фронту и у једној од многих битака за град Битољ у којој је рањена од бугарске гранате

Носилац је Карађорђеве звезде и одликована је Орденом Светог Саве

НАДЕЖДА ПЕТРОВИЋ1903. год. са Делфом Иванић  оснива

хуманитарно друштво Коло српских сестара

Била је на дужности добровољне болничарке

Умрла је у Ваљеву 3. априла 1915. године, од пегавог тифуса

Волела је да слика портрете и пејзаже, а њен патриотизам огледао се и у честом избору тема из националне историје и сликању људи и предела Србије.

ВАСИЛИЈА ВУКОТИЋБила је учесник оба Балканска рата

и Првог светског ратаЈедина жена учесник битке на

Мојковцу(1916)Умрла је 1977. године у Београду и

сахрањена је у породичној гробници Вукотића на Новом Београду

Милица МиљановЋерка прослављеног војводе Марка

Миљанова који није имао мушких потомака

Пријавила се као добровољац 1914. године када се и мушкарци ослобађају војне обавезе

Осветлала је образ Миљанових храброшћу исказаном од 1914. до 1918. године

Антонија ЈаворникКрила је свој идентитет, па се у

српску војску се пријавила као Наталија Бјелајац

Учествовала је у биткама на Церу, Дрини, Колубари и Кајмакчалану

Крај рата је дочекала са чином наредника, Карађорђевом звездом и једним метком у нози који никад није извађен

Др Елси ИнглисБила је лекарка, велика добротворка,

организаторка Шкотских женских болница, најзаслужнија за свесрдну медицинску помоћ

Диплому лекара стекла је 1899. године на Единбуршком универзитету

1916. године оранизовала је посебну болницу која се у Одеси прикључила Првој српској добровољачкој дивизији

Умрла је на рукама српских војника 25. децембра 1917. године

Новоформирана болница добила је њено име и почетком 1918. године упућена на Солунски фронт

ИЗВОРИ:Wikipedia www.bastabalkana.comЧасопис ,,Историја”Јово Боснић,Мозаик прошлости, уџбеник историје за 8.разредСлике са изложби: ,,Жене у Првом светском рату”, аутор Aлександра Нинковић Савић ,,Рат и плакат” ,аутор Владимир Чех,,Србија и Срби на филму у Првом светском рату”- Југословенска кинотека