Zašto biljkama prija da im se priča

Radile: Teodora Stojković iOlja Ivanović VIII3

Školska godina: 2014/2015

Po svemu sudeći, biljke imaju neka čula koje imaju i ljudi: reaguju na promenu nivoa svetlosti, u stanju su da „namirišu“ hemikalije u vazduhu i da „osete“ ukuse iz tla, čak imaju i osećaj dodira budući da osećaju udarce jakihvetrova.

Najkontroverznija pretpostavka je da biljke mogu i da čuju –ideja koja datira još iz 19. veka, na koju je odgovorilo sveganekoliko studija koje zagovaraju tezu da biljke reaguju nazvuk, odakle se ustalilo opšte mišljenje o tome kako je zapravilan razvoj biljaka dobro da im pričate.

Tim predvođen Monikom Galijano sa Univerziteta u Krovliju u zapadnoj Australiji, sproveo je jedno vrlointeresantno istraživanje u kom su semena ljutepaprike zasadili u osam posuda aranžiranih tako da su rasle oko centralne saksije u koju su posadili biljkuslatkog komorača. Slatki komorač je emitovaohemikalije u vazduh i zemljište koje su zapravousporile rast biljaka paprike. Tokom posmatranja, komorač je bio zatvaran i u kutiju, što je onemogućavalo hemikalije da direktno dopru do listova ljute paprike. Paralelno, u drugomeksperimentu, postavljena je prazna kutija (bezkomorača). Kao što je bilo očekivano, semenke ljutepaprike koje su bile izložene prisustvu komoračaznatno su sporije klijale od onih koje nisu imalesuseda. Međutim, posebno je iznenađujuće to što je situacija koja je podrazumevala prisustvo komorača, a potom zatvaranje istog u kutiju – pokazala da susemena ljute paprike najbže klijala.

Dalje, na Univerzitetu u Kjotou primećena je još jedna vrstasolidarnog poziva biljaka ugroženih insektima. Naime, biljka čije je lišće napadnuto insektima ima sposobnost da pošalje signal sestribiljci upozoravajući je tako o potencijalnoj pošasti.

Iako se već dvadesetak godina gleda na biljkekao na osećajna bića, otkrića koja se pojavljujuzaista zadivljuju naučnike. Posebno one koji idalje ne veruju da su biljke u stanju da rade to što rade zato što im nedostaju oči, uši, nos ilimozak. To malo istraživanje i dalje ne unosidovoljno kredibiliteta u oblast u kojoj je izrazito važno da se napravi odmak od eksperimentalnih studija i nenaučnihisprobavanja o fenomenu kao što je osećajnostbiljaka ili postojanje emocija kod istih.

Najekstremniju grupu koja se dostaširoko bavi pitanjem osećajnostibiljaka čine naučnici okupljeni u Društvo biljne neurologije. Samo imeovog društva je već dovoljno da uznemiri mnoge biologe, posebnoneurobiologe, koji se bave nervnimsistemima – nervima, sinapsama imozgom, organima koji su poznatisamo kod životinja. Međutim, naučnici okupljeni oko Društva trvdeda oni ne tragaju bukvalno zaskrivenim vijugama u korenu iliizdancima biljaka, ali činjenica da biljke zaista šalju signale jednedrugima je dovoljan razlog da se daljeistražuje ovaj zanimljiv fenomen.

Izvor: Elementarijum