Zagađivanje i zaštita vazduha

Atmosfera predstavlja tanak sloj vazduha (gasova) koji

okružuje planetu Zemlju.

PRIRODNI IZVORI zagadjenja vazduha

• Prašina iz prorodnih izvora, najčešde sa velikih ,,golih,,

površina sa malo ili potpuno bez vegetacije (peščane oluje).

• Metan, emitovan tokom digestije hrane od strane životoinja

(preživari).

• Radon gas iz prirodnih radioaktivnih oblasti zemlje.

• Dim i CO nastali tokom šumskih požara.

• Vulkanska aktivnost, tokom koje se produkuju sumpor i

njegovi oksidi , hlor i čestice pepela.

• Kosmička prašina

• Slana isparenja iz okeana

ANTROPOGENI IZVORI zagađenja vazduha

– Fabrički dimnjaci

– Energetska postrojenje koja svoj rad zasnivaju na sagorevanju fosilnih goriva (uglja, nafte, gasa)

– Kontrolisano spaljivanje, koje se koristi u poljoprivredi i šumarstvu.

– Izduvni gasovi iz motornih i drugih vozila i prevoznih sredstava.

– Sagorevanje drveta, požari, seča šuma i sl.

-Termičko zagađivanje iz termoelektrana i stanova

ANTROPOGENI IZVORI zagađenja vazduha

– Rafinerije nafte, energetska i sva druga industrijska

postrojenja.

– Različite hemikalije koje se u vidu prašine ili gorenjem

šire u okolni vazduh.

– Komponente boja, lakova za kosu, aerosoli iz sprejeva i

drugi rastvarači.

– Deponije smeda sa kojih se izdvaja deponijski gas,

metan i neprijatni mirisi.

– Vojne aktivnosti, kao što su probe nuklearnog

naoružanja, toksičnih gasova (bojni otrovi), rakete i sl.

Glavni zagađivači

• Industrija

• Gradski kompleksi

• Saobradaj

Posledice na životnu sredinu

• Lokalne

• Globalne

Na globalnom nivou uočavaju se četiri glavna problema

koja se javljaju kao posledica zagađenja atmosfere:

pojačan efekat staklene baste i globalno zagrevanje

smanjenje debljine ozonskog omotača Zemlje ili pojava

“ozonskih rupa”

kisele kiše

smog

Globalno zagrevanje zemljine atmosfere je fenomen

povećanja srednje temperature površine Zemlje,

vodenih površina, kao i prosečne temperature

vazduha izazvan različitim uzročnicima.

Kontinuirano povedanje prosečne temperatura nePlaneti koje nastaje kao posledica pojačanog efektastaklene bašte.

Uzročnici:

gasovi sa efektom staklene bašte

čestice čađi

direktna sunčeva aktivnost

Efekat staklene bašte

Efekat staklene bašte je zagrevanjeZemlje zračenjem koje se odbijaod njene površine.

Ovaj efekat je prirodan efekat ibez postojanja ovog fenomena, naZemlji ne bi bio moguć život. Beztzv. gasova staklene bašte,toplotna energija apsorbovana iodbijena od Zemljine površinelako bi se vratila nazad u svemir,pa bi prosečna temperatura naZemljinoj površini bila oko -19°C,za razliku od sadašnjih 15°C.

U uslovima zagaženog vazduga, samo mala količina ovog zračenja odlazi u svemir, a najveći deo apsorbuju tzv. gasovi staklene bašte u atmosferi.

Pojačan efekat staklene

bašte je poremećaj

ravnoteže zračenja koje

Zemlja prima i šalje u

svemir. Ovaj efekat

predstavlja povećanja

količine zračenja koja se

ne mogu vratiti nazad u

svemir, već ih atmosfera

upija i postaje toplija.

Efekat nastaje na sličan način kao u stakleniku, gde Sunčevi zraci vidljivog i ultraljubičastog dela spektra

prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla.

Tlo potom emituje infracrveno zračenje koje ne može prodi kroz staklo, zadržava se unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti način se ponaša i planeta Zemlja ukoliko postoji neka

materija koja de se ponašati kao stakleni krov.

doprinosi stvaranju i

održavanju svog života na

Zemlji, a deo tog zračenja

potom biva emitovan

u svemir i priroda je u

ravnoteži.

Ako nešto zadrži deo tog

zračenja, ravnoteža se

kvari i nastaju problemi.

Ono što zadržava zračenje je

poznato pod nazivom gasovi

staklene bašte.

Sunce emituje energiju raznih

talasnih dužina, dobar deo toga

stigne do Zemljine površine,

Neki molekuli “normalno” ili veštački prispeli uatmosferu, kao što su:

vodena para,CO2 ,CH4,N2O,CFCls (freoni)apsorbuju deo infracrvenog zračenja, privremeno

sprečavajući njegovo otpuštanje u svemir zadržavajućitako toplotu u Zemljinoj atmosferi. Ovi gasovi potomemituju infracrveno zračenje u svim smerovima, a deoovako nastale toplote vraća se ka Zemljinoj površinikoju dodatno zagreva. )

Koncentracija ovih gasova u atmosferi

raste usled čovekovog delovanja!!!

Učešde pojedinih gasova u pojačavanjuefekta “staklene bašte”

CO2 - 55 %

CFC - 25 %

CH4 - 15 %

NOx - 5 %

Drugi literaturni podaci:

Koncentracija ovih gasova u atmosferi

raste usled čovekovog delovanja!!!

Uzroci:

Sagorevanje fosilnih gorivaSpaljivanje i seča šuma

Korišćenje mineralnih đubriva

Povećan broj domaćih životinja (preživara)

Širenje termitnjaka

Oštećenje ozona

Negativne posledice intenziviranja

efekta “staklene bašte”

1. Podizanje nivoa mora

2. Negativan uticaj na ledeni pokrivač

3. Uticaj na klimu (globalno zagrevanje)i na živi svet (smanjenje biodiverziteta)

4. Šumski požari

5. Ekonomske posledice

6. Čovek kao “žrtva” sopstvenog delovanja-bolesti

7. Širenje pustinja

8. Erozija zemljišta

POSLEDICE

1. Opšte meteorološke promene:

• olujni vetrovi

• suše i opadanje prinosa biljaka

• poplave

PODIZANJE NIVOA MORA

• Topljenje snega i leda navisokim planinama

• Topljenje snega napolovima

• Podizanje nivoa mora za 1-3m do kraja ovog veka

potapanje priobalnihgradova i ravnica

Kjoto protokol

Otvoren za potpisivanje 1997. godine

Donesen uz Okvirnu Konvenciju UN o promeni klime

Cilj protokola je smanjenje emisije gasova, koji izazivajuefekat “staklene bašte” za 5.2%

Uključuje i smanjenje emisije gasova do 2012. godine na nivoiz 1990. godine

Stupio je na snagu tek 2005. godine kad ga je ratifikovalaRusija, jer je time ostvaren uslov da od zemalja potpisnica55% moraju biti zemlje zagađivači

Ratifikovalo ga 170 zemalja

Međunarodni sporazumi o smanjenju emisije gasova saefektom staklene bašte

zelena – potpisale i ratifikovale

žuta – potpisale ali se čeka ratifikacija

crvena – potpisale ali nisu ratifikovale

siva – nemaju stav

KJOTO PROTOKOL

• Derivat dima i magle.(eng. smoke, fog)

Javlja se u velikim gradovima, u jesen i zimi, gde postoji mnogoaero zagađivača na relativno malom prostoru.

U Srbiji ima više gradova gde zagađenje prelazi dozvoljene granice. To su Pančevno, Bor...

Kiseli smog-Obično se javlja u mesecima kada se zbog loženjapovedava koncentracija SO2 u vazduhu, a samim tim, ikoncentracija H2SO4 koja nastaje u vazduhu.

Fotohemijski smog je stanje koje nastaje kada azotni oksidi iinteraguju pod dejstvom sunčeve svetlosti dajudi smešu odstotina opasnih hemikalija.

SMOG

• Oksidi azota i sumpora iz atmosfere reaguju sakapljicama vodene pare i stvaraju sumporastu (pa

sumpornu) i azotastu (pa azotnu) kiselinu.

• SO2 + H2O H2SO3 + H2O H2SO4

sumporasta sumporna kiselina

NO2 + H2O H2NO2 + H2O H2 NO3

azotasta azotna kiselina

KISELE KIŠEGLAVNI UZROČNICI NASTANKA KISELIH KIŠA

Sumpor dioksid – SO2

Azotni oksidi – NOx

Kisele kiše su posledica zagađenja vazduha

gasovi reaguju uoblacima

SO2 iz sagorelihfosilnih goriva

Azotni oksidi izauspuha

uginuće riba

Kisela kiša isneg

Kisela izmaglica iznadšuma

Sušenje šuma

Kiselo zemljište ivoda

Aluminijum izkiselog zemljišta

• Nagli industrijski razvoj poslednjih 200 godina i povedanaupotreba fosilnih goriva uzrok su učestale pojave kiselih kiša.

• Prve kisele kiše su primedene u 19. veku u Mančesteru.

• Za poslednjih 150 godina 75 puta se povedalo ispuštanjeoksida sumpora i 15 puta oksida azota.

• Visoki dimnjaci poboljšavaju kvalitet vazduhana lokalnom nivou.

• Vazdušnim strujama zagađen vazduh seraznosi na velike udaljenosti.

Kisele kiše u Evropi

Visok rizik

Srednji rizik

Nizak rizik

Posledice kiselih kiša

Vodene ekosisteme (masovni pomor riba-smanjenje biodiverziteta)

Zemljište (narušavanje ravnoteže katjona, degradacija, gubitak rastinja)

Šumsku i zeljastu vegetaciju (resorpcija aluminijuma; kiseline sprže listove, sušenje šuma)

Ljudsko zdravlje (kontaminacija vode za pide, bolesti respiratornog sistema i kanceri)

Građevinske objekte i spomenike (korozija, degradacija, razaranje)

IndustrijaNajbolji slikar mrtve prirode

Negativi uticaj naživotinjski svet

Negativne posledicekiselih kiša na biljke

Sušenje šuma

Negativan efekat nakulturna dobra

Ozonske rupe (oštećenja ozonskog omotača) zapravo i nisu ‘‘rupe’’, već mesta gde jekoncentracija ozona znatno smanjena.

Ozon je u gornjim slojevima atmosfere (stratosfera) prisutan u ‘’velikoj meri’’, barem jetako bilo milionima godina. Međutim, zadnjih decenija je atmosferskim merenjimautvrđeno da sloj ozona u stratosferi postaje sve tanji. Smanjivanje ozona je najvećena polovima, posebno iznad Antarktika gde se pojavljuju tzv. „ozonske rupe” najužnoj hemisferi.

Slika Antartktičke “ozonske rupe”

(Septembar 2006).

Smanjenje ozonskog omotača zemlje

Glavni uzročnici smanjenja koncetracije ozonskog sloja su:

oksidi azota (NOx)(supersonični avioni – veliki izvor azotnih oksida u stratosferi)

hlorofluorugljovodonicipoznatiji kao freoni (CFCl)

upotreba freona danas smanjena (Montrealski protokol)

Rashladni uređaji, sprejevi, aparat za gađenje požara

Delovanje freona na ozon

Ozonski sloj može da se obnavlja, ali je njegovo uništavanje sa CFCl mnogo brže

Izaziva pojavu raka kože (smanjenje O3 za 1% izazivačetvorostruko povedanje broja obolelih)

Oboljenje očiju – kataraktu (zamudenje) očnih sočiva

Slabljenje imunološkog sistema organizma

Smanjenje prinosa žitarica (bioprodukcije)

Oštedenje plastičnih materijala

Povedanje efekta staklene bašte,…

Posledice oštedenja ozonskog omotača posledica su povedanja intenziteta UV zračenja u troposferi:

• Smanjenje štetnih gasova (saobradaj)

• Promena navika (vožnja bicikla, smanjeno korišdenje sprejeva i rashladnih uređaja, reciklaža, ekološka hemijska sredstva)

• Uvođenje novih tehnologija (obnovljivi izvori)

• Formiranje zelenih površina (parkova, drvoreda, zelenog pojasa) i zaštita šuma

• Zakon, pravilnici

Zaštita vazduha od zagađenja

Šta možemo mi daučinimo ?

10.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

S U Š E NJ E

V A Z D U H

S U M P O R

O B L A K

K R E Č NJ A K

A E R O Z A G A Đ E NJ E

D R V E D E

A Z O T

E K O L O G I J A

1. Posledica kiselih kiša na šume2. Smeša gasova u atmosferi3. Hemijski element koji se ispušta prilikom sagorevanje fosilnih

goriva4. Mesto gde se koncentriše vodena para5. Tip podloge koji ublažava posledice kiselih kiša6. Zagađenje vazduha7. Živa bida koje sprečavaju zagađenje vazduha8. Hemijski elemenat koji ulazi u sastav nukleinskih kiselina i ispušta se

sagorevanjem fosilnih goriva

9. Nauka koja proučava odnose između žive nežive sredine, odnose živih bida..

10. Osnovni izvor zagađenja vazduha.

• Jedan od glavnih izvora zagađivanja

vazduha-saobradaj

Nafta Gas ugljovodonik Saobraćaj

Ugalj 0,03% gasVeštačka

đubriva

Gas Izdisanje permafrost NO2

Sagorevanje Fotosinteza bakterije NO3

Fosilna

goriva

Ugljen-

dioksidMetan Oksidi azota

A1

A2

A4

A3

A B

B4

B3

B2

B1

V

V4

V3

V2

V1

G

G4

G3

G2

G1

•Efekat staklene bašte